Сантјаго – губитник или победник?

Свачији живот саткан је од мањих или већих изазова, добрих и лоших дана. Човек је
створен да машта, верује, бори се сам са собом, али и са животним изазовима, који су ту
да га учине јачим и науче га да буде бољи. Ако човек проблеме посматра као изазове и
начин да искуша себе и помери своје границе, увек ће бити на добитку, јер без обзира на
исход стиче животно искуство и постаје боља и јача особа.
Старца Сантјага на почетку новеле упознајемо као већ наизглед пораженог рибара. Ако
бисмо га посматрали са стране, оне је тада сам, већ дуго без улова. Улов за њега, рибара
значи живот, јер то је једини начин да се прехрани и остане у животу. Пошто га је
напустила срећа, он остаје и без свог јединог пријатеља, дечака Манолине, који је са њим
рибарио, али је под притиском родитеља морао да га напусти.
Ове неприлике нису сломиле Сантјагов дух. Он у себи налази снагу и жељу да се ухвати у
коштац са животом. Отискује се на море у жељи да улови велику рибу и тако докаже
себи, али и својим суседима да је добар рибар и да у њему још увек има снаге. Највећи део
новеле посвећен је Сантјаговој бори са рибом, коју је успео да ухвати након осамдесет и
четири дана. Веровао је у себе, није се предао и као награду за то, живот га је наградио
добрим уловом. Успео је да ухвати огромну рибу, већу од његовог чамца. Међу њима се
дуго водила међусобна борба, борба живота и смрти. Сантајго, борећи се са рибом,
заправо се бори сам са собом. Бодри себе и подсећа се неких лепших времена када је
побеђивао. Присећа се сцене када је обарао руке с црнцем. Сви су се кладили и веровали
да ће црнац победити, али због јаке снаге воље, старац је победио црнца, зато што је хтео
да победи. Тако је било и у овом случају, старац жели да победи рибу, јер би то за њега
значило –остати у животу. У себи прерачунава колико риба заправо вреди и колико би
могао да добије пара. Међутим, ухвативши рибу доводи себе у још већи проблем, јер риба
постаје мамац за ајкуле. Његова једина жеља, била је да велику неокрњену рибу однесе у
прситаниште. То би значило његов велики повратак и подвиг. Напад ајкула на рибу
доживљава као напад на себе. Свим силама брани свој улов. У сваки напад са ајкулом
улази као у бој на све или ништа. У тим борбма се највише огледа његова унуштрашња
снага. Иако гладан и уморан, ниједног тренутка не размишља о предаји. Иако не успева да
одбрани рибу и сачува је целу, он јесте победник јер се са сваком ајкулом борио до краја.
Победио је себе, и издигао се изнад своје физичке немоћи. Враћа се у пристаниште само са
костуром рибе. У тим тренуцима он је на измаку снаге, разочаран јер је од огромне рибе,
остао само костур. Одлази у свој дом како би се одморио. Кроз Манолинову рекацију
најбоље може да се види у каквом је стању старац био након велике борбе. Дечак све
време плаче и тугује јер су старчеве руке све у ранама и због зле судбине која га је
задесила. Са друге стране, људи у пристаништу излазе да виде велики костур рибе,чак се
диве и мере костур, јер никада нису видели нешто слично. Костур је доказ старчеве борбе,
али и победе. Она је сведочанство да је успео да ухвати огромну рибу. Иако му се није
остварила жеља да буде неокрњена, он ипак успева да изазове дивљење пролазника.
На крају новеле, физички изглед старца нам говори да је он измучен, без снаге, али његов
сан о бори са лавовима говори да старац не пристаје на поразе, у њему је велика животна
снага, која у сваком човеку постоји и гура га напред, јер „човек може да буде уништен,
али никада поражен“.