Психолошки портрет јунака, њихова размишљања и циљеви у животу

Роман „Старац и море“ прича причу о старом кубанском рибару Сантјагу и његовој тешкој
борби за живот. Та борба је приказана кроз тродневно рвање Сантјага са упецаном рибом на
отвореном мору. Управо овај догађај заузима централно место у роману и послужио је писцу да
ослика психолошки портрет главног јунака кроз његов унутрашњи монолог.

Сантјаго је био стари рибар са великим искуством, али чак осамдесет и четири дана није
успео да улови ниједну рибу. Такав неуспех је угрозио његов живот, јер му је риболов био извор
хране, али угрозио је и његов углед и пољуљао му понос. Он жели да оствари жељу сваког рибара,
да улови велику рибу, да тиме обезбеди себи храну, али и да поврати нарушен углед. Веровао је у
себе и зато одлучује да се отисне сам на отворено море. Зацртао је себи циљ и ризик се исплатио,
ухватио је рибу већу од његовог чамца. Тада почиње права физичка, али и психолошка борба
Сантјага. Риба није била само већа, већ је била и јача од чамца и својом снагом је вукла старчев
чамац, али Сантјаго се није предавао. Био је одлучан у својој намери да победи рибу, иако су му
конопци којим је вукао улов отворили ране на рукама и раменима, иако није спавао три дана.
Физички је био исцрпљен, али његова унутрашња снага га је водила напред. Стално је себе бодрио,
говорећи да ће показати риби шта човек може. Његово тело бива уништено, али ум и снага воље
опстају. Чак и када је успео да обузда рибу и крене ка обали, његовим мукама није био крај. Ајкуле
су стално нападале његов улов, а изморени старац је успео да сачува само главу и костур велике
рибе коју је уловио. Ипак, то није умањило његово задовољство. Његов циљ је био испуњен,
доказао је и себи и другима да може, остварио је свој сан. Колико је њему тај циљ био значајан
приказује се током целе борбе са уловом. Сантјаго све време верује у себе, у своје тело и искуство.
Иако је сам, он је истрајан, бодри себе говорећи да издржи, да мора успети, мора истрајати. Управо
та психичка снага је победила физичку исцрпљеност и омогућила Сантјагу велики успех. Људи на
обали су се дивили његовом улову. Приказујући тродневну борбу Сантјага и риби, писац је приказао
унутрашњу борбу сиромашног човека са свим животним мукама, борбу за углед, али и за сам живот.
Силе природе непрекидно вуку човека и увек су јаче, али само физички. Духовно је ипак на страни
човека и то је оно што код Сантјага побеђује. Свестан је био да испред себе има јачег противника,
али знао је да је његова морална снага јача. Био је храбар, издржљив и оптимистичан. Ни у једном
тренутку није поклекао духом, говорећи да „човек може да буде уништен, али никада поражен“.

Једна од сила која је старца водила до циља, осим те психичке снаге, био је његов пријатељ,
дечак Манолино. Он је био Сантјагов помоћник на чамцу, али пошто старац није упецао ништа
четрдесет дана, родитељи су одлучили да дечака пошаљу другом рибару да учи да пеца. Ипак,
дечак није могао да напусти старца, већ му се стално враћао и бивао му једини пријатељ у тешким
данима. Сантјаго је то знао да цени и управо се дечака сећа током тешке борбе са рибом, стално га
помиње. Говори себи да је рекао дечаку да је необичан човек, и да је тај тренутак на отовреном
мору право време да то и докаже. Мисао на дечака је израз Сантјагове усамљености и жеље за
човековим присуством. Манолино је био искрен пријатељ Сантјагу, велика морална подршка. Дечак
је тај који дубоко проживљава судбину Сантјага. Он плаче када види Сантјагове ране након борбе и
обећава да ће наставити с њим да лови, упркос забрани.
 Још један лик који је битан за Сантјагову несаломиву снагу јесте лик бејзбол играча
Димађија. Бејзбол је био велика љубав старцу, стална тема о којој се причао са Манолином.
Димађио је оличење издржљивости и симбол успеха и посвећености за Сантјага. Пун снаге, и он је
био покретач старцу у тешким тренуцима. Тако је старац у њему, као и у Манолину, видео своју
младост и некадашњу снагу. Они су у тешким тренуцима, у тренуцима борбе са природом, велики
покретачи старчевог духа, који се стално под притисцима тешког живота.

На крају, Сантјаго излази као победник из те вечите борбе човека и природе. Захваљујући
снажном маралу и вери у човека успева да оствари свој циљ – да поврати углед, али и да се избори
са самим собом. Зато он постаје симбол неуништивости људске снаге и идеала, који је створен за
непрекидну борбу, а није створен за поразе.