www.maturski.

org

1. Uvod

Retorika, nastala u staroj Grčkoj, obuhvata učenje o govorništvu, jeziku, proznom izražavanju i o
načel
načelima
ima kritič
kritičkog
kog ocen
ocenjiva
jivanja
nja knjiže
književno
vnogg dela.
dela. Knjiže
Književne
vne vrste,
vrste, stilov
stilovii i načini
načini kompoz
kompozici
icije
je
meusobno su se uslovljavali. !vakoj vrsti odgovarao je odreeni stil i odreeni način komponovanja, a
"igure.#
uz to i odreene pesničke "igure.
!amu osnovu stare retorike činilo je učenje o ukrašenom govoru kao najbitnijoj književnoj osobini.
Gramatički deo brinuo se, kao i danas, za ispravno pisanje, a retorika se bavila dubljom upotrebom reči i
rečenica u vidu izuzetne izražajnosti. !tilske "igure su za staru retoriku apsolutna sredstva književnog
izraza, a u savremenoj stilistici se dovodi u pitanje njihova apsolutnost i ona postaju relativna sredstva
kojima se književni izraz koristi u ve$em broju.
!tilske "igure su, zapravo, utvreni način izražavanja. %ogu se izdvojiti po tome što odstupaju od
svakodnevnog načina govora. &ok se stari retoričari i poetičari nisu slagali oko samog broja stilskih
"igura, pa i njihovih de"inicija, u savremenoj stilistici sve je tačno utvreno. 'rema podeli savremenih
stilskih "igura izdvajamo( "igure dikcije, "igure reči )trope*, "igure konstrukcije i "igure misli.
+ dan danas podela stilskih "igura
" igura je predmet rasprave teoretičara. &olazi do sukoba mišljenja izmeu
onih po kojima je ova podela važe$i i izmeu onih koji smatraju da ona nije potpuna i da odreene
"igure nemaju prava mesta u okviru datih grupa.

#
 --/01 2034 56704-13
56704-13 89-:7/;0<=->, ?80<83
?80<83 89-@3, A3@47B #CD#. <=4. EC
#
 2. Stilske figure

Kao što smo ve$ u uvodnom delu napomenuli, stilske "igure se mogu podeliti na( "igure dikcije,
"igure reči )trope*, "igure konstrukcije i "igure misli. Fjihova podela bi gra"ički izgledala ovako(

2. 1. Figure dikcije

igure dikcije predstavljaju glasovne, tj. zvučne "igure, čije se delovanje zasniva na samom
učinku
učinku odreenih
odreenih glasova
glasova u govo
govoru.
ru. Fastale su prema
prema latinskom
latinskom dictio, što znači govor, izraz. Hve
stilske "igure podrazumevaju ponavljanje odreenih glasova ili grupe srodnih glasova, oponašanje
zvukova prirode ili, pak, ponavljanje čitavih reči. Kao glavna karakteristika "igura dikcije, ponavljanje,
služi da pojača ili znatno umanji odreenje dimenzije značenja reči. Iaš zbog ove osobine, "igure dikcije
ne smemo shvatiti kao jednodimenzionalne. !vakim ponavljanjem one u književnosti otvaraju neku
novu dimenziju i, samim tim, reči u književnom delu, kao i samo delo, dobijaju neko novo značenje.
%ožda je to jedan od glavnih razloga za različita tumačenja književnih kritičara.
J "igure
"igure dikcij
dikcijee spadaj
spadaju(
u( asona
asonanca
nca,, aliter
aliteraci
acija,
ja, ono
onoma
matop
topeja
eja,, ana"or
ana"ora,
a, epi"or
epi"ora,
a, simplo
simploka
ka i
anadiploza.


 2. 1. 1. Asonanca
 Fastala je od latinske reči assonare, što znači 5odjekivati>, 5zvučati u skladu>. J zvučnoj
organizaciji
organizaciji stiha predstavlja ponavljanje istog vokala unutar reda čime se pojačava zvučna komponenta,
a time i ekspresivnost pesničkog
pesničkog jezika.
 primer #( „Olovne i teške snove snivaju
oblaci nad tamnim gorskim stranama
monotone sjene rekom plivaju,
žutom rijekom među golim granama“ (Anton Gustav Matoš !esenje ve"e#
 primer ( „$ jeca %vono
  bono
po kršu drš&e %vuk 
s u%da'om tuge
  duge
ubogi moli puk“ (Aleksa )anti& *e"e
*e"e na školju#
školju #
Lsonanca je česta u izrekama i u poeziji, gde često služi kao sredstvo za izazivanje eu"onije, tj.
milozvučja („oko sokolovo“#

2. 1. 2. Aliteracija
 Faziv ove "igure nastao je od latinske reči ad , što znači
znači 5blizu>
5blizu> i littera, što znači 5slovo>. J
zvučnoj organizaciji stiha predstavlja jedan od "aktora ritmičke organizacije u vidu ponavljanja istih
sluglasnika ili suglasničkih grupa u nizu reči, naročito u inicijalnom položaju.
 primer #( „*r' 'ridi crne trne
%adnji rumeni %rak“ (Aleksa )anti& *e"e
*e"e na školju#
školju #
 primer ( „*ijavica *jetar vije
"ovjeka ni vuka nije“ (!ure +aštelan i-usari#
i-usari#
Miše se koristi u poslovicama, izrekama i poeziji nego u prozi ) „oj devojko draga dušo moja“#
 Fajizraženija je aliteracija u akcentovanim
akcentovanim slogovima na početku reči, kada se javlja kao jedan od
"aktora metričke organizacije stiha, tj. aliteracioni stih, npr. nemačkoj poeziji.

2. 1. 3. Onomatopeja
&obi
&obije
jena
na je prem
premaa grčk
grčkim
im reči
rečima
ma ono
onoma u znač
značen
enju
ju 5ime>
5ime> i  poieo u značenju
značenju 5činim>,
5činim>,
5stvar
5stvaram
am>.
>. Hno
Hnoma
matop
topeja
eja je tvorba
tvorba ili upo
upotre
treba
ba glasov
glasovnih
nih sku
skupo
pova
va ko
kojim
jimaa se nastoje
nastoje imitira
imitirati
ti ili
reprodukovati neki prirodni zvuci. No je transpozicija neartikulisanih krikova i buke u artikulisan govor.

 primer #( „.ašto no&as tako šume jablanovi

O
 tako strasno, "udno/ .ašto tako šume/“ (!ovan 0u"i& !ablanovi#
 primer ( „$ cvr"i, cvr"i cvr"ak na "voru crne smr"e“ (*ladimir 1a%or 2vr"ak#

'ored ovih "igura, u "igure dikcije se mogu ubrojiti i "igure ponavljanja u stihovima. Hve "igure
se zbog česte upotrebe u lirici zovu i 5lirski paralelizmi>. J njih spadaju ana"ora, epi"ora, simploka,
anadiploza.

2. 1. 4. Anafora
J grčkom jeziku anap'ora znači 5nanošenje>, 5ponavljanje>. Lna"ora predstavlja ponavljanje
iste reči ili grupe reči na početku više stihova ili stro"a u poeziji, odnosno više reči ili rečeničnih delova
u prozi. &oprinosi snažnijem utisku i jačem doživljaju. 'osebno naglašava delove teksta koji su bitni za
dalji razvoj i tok dela.
 primer #( „$ nema sestre ni brata
i nema oca ni majke
i nema drage ni druga“ (in
(in 3jevi& 4vakidašnja jadikovka#
 primer ( „+aži mi, kaži
kako da te %ovem
kaži mi kakvo
ime da ti dam/“ (!ovan !ovanovi& .maj +aži mi, kaži#

2. 1. 5. pifora
 Fastala je od grčke reči epip'ora, prevedeno 5dodatak>. 'redstavlja ponavljanje reči na kraju
stiha ili rečenice, supratno ana"ori. &oprinosi emocionalnom i ekspresivnom naboju čitalaca.
 primer #( „5ujem u snu
sanjam u snu
vidim u snu“ (!ure +aštelan 6ivade i%gubljeni' ovaca#
 primer ( „+upi vojske koliko ti drago
kod 4tala&a kad je tebi drago
idri 4tala& kako ti je drago“ (1arodna
(1arodna pesma 4mrt vojvode 7rije%de#

2. 1. !. Simploka

P
 4imploka iz grčkog jezika kod nas znači 5spletanje>, 5upletanje>, 5sjedinjenje>. Hna predstalja
ujedinjenje ana"ore i epi"ore, tj. ponavljanje i na početku i na kraju stihova. Fjenom upotrebom
naglašava se smisao i tema dela.
 primer #( „3 tamnici je glava naroda
naroda
u tamnici je snaga naroda
naroda

u tamnici je nada naroda“

naroda“ (6a%a +osti& 4amson i 0alila#
 primer ( „0one&u ti cve&e naše krvi
done&u ti nebo naše krvi“ (0ušan Mati& 0one&u ti cve&e#

2. 1. ". Anadiplo#a
 Fastala je od grčke reči anadiplosis, što znači 5udvostručenje>. 'redstavlja "iguru dikcije u kojoj
se reči ponavljaju na kraju jednog i na početku idu$eg stiha. Fazivaju je još i palilogijom i smatra se da
ova dva pojma nisu terminološki odvojena. Lutor teksta upotrebom ove stilske "igure u čitaocu izaziva
subjektivizam. 'onavljanjem odreenog dela rečenice imamo ose$aj da smo u ve$ poznatom okruženju,
a samim tim su nam junaci i "abula
" abula opipljiviji.
 primer #( „+ad ujutru bijel dan osvane
dan osvane i ogrije sunce“ (1arodna
(1arodna pesma 2ar 6a%ar i carica Milica#
 primer ( „*rati mi moje krpice
moje krpice od "istoga sna“ (*asko
(*asko 7opa *rati mi moje krpice#
krpice #

2. 2. Figure re$i %tropi&

 Fastale su prema grčkom tropos, u značenju 5okret>. igure reči obuhvataju one stilske "igure
koje stari retoričari nisu svrstavali u tadašnji sistem stilskih "igura. Hni su smatrali da se svi pesnički
ukrasi mogu podeliti na dve osnovne skupine( "igure i trope. Nek znatno kasnije tropi i "igure su
izjednačene. igure reči nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja pojedinih reči .
izjednačene.
J svakodnevnom govoru nesvesno koristimo "igure reči( 5baš si lav>, 5sijalično grlo>, 5noga
stola>. Fo, mi ove "igure ne ose$amo kao "igure prenesenog značenja, jer je ono vremenom postalo
uobičajeno. Mremenom se, kod nekih, izgubila iz upotrebe "unkcija reči koja joj je bila primarna(
5umoran> od glagola 5umoriti> )ubiti*, 5%orava> od prideva 5mor> )tamnoplav*. Kao što vidimo,
dinamičnost jezika u dijahronijskom smislu je izbrisala iz upotrebe neke reči, ali ih je preneseno
značenje sačuvalo.
J "igure reči spadaju( meta"ora, metonimija, personi"ikacija, sinegdoha, eu"emizam,
eu"emizam, epitet, alegorija
i simbol.

 --/01 2034 56704-13
56704-13 89-:7/;0<=->, ?80<83
?80<83 Q9-@3, A3@47B #CD#. <=4. P
E
 2. 2. 1. 'etafora
%eta"o
%eta"ora
ra spada
spada u najpo
najpozna
znatije
tije pesni
pesničke
čke "igure
"igure.. Fastal
Fastalaa ja od grčkog
grčkog meta
meta )pre
)preko
ko** i  p'ero
)nos
)nosim
im*,
*, pa bi metap'ora  značila 5prenos>. Kod Lristotela u knjizi 5H pesničkoj umetnosti> ona
označava sve vrste tropa.
%nogi teoretičari je smatraju najsloženijom i naj"erkventnijom "igurom reči u upotrebi, tako da je
 postala deo svakodnevnog
svakodnevnog govora. Fastaje u procesu uporeivanja dva pojma u srodnosti, a zasniva se
na prenesenom značenju reči i prenošenju pojmova iz jedne oblasti života u drugu. Hbjašnjava se kao
skra$eno poreenje u kome se iskazuje samo drugi član, pa je svaku meta"oru mogu$e proširiti u
 poreenje. Feki teoretičari, pak, de"inišu je kao zamenu značenja jedne reči značenjem druge reči.
%eta"ora je najsloženija stilska "igura jer na drugi pojam prenosi ne samo osnovno značenje nego i niz
drugih, prate$ih osobina. Kad se kaže za nekog da su mu  %ubi kao biseri , belina je ono što se doživljava
kao dominantno svojstvo, ali i oblik, veličina, tvrdo$a, ujednačenost i slično. Iitna osobina meta"ore je
njen a"ektivni karakter, jer pokazuje piščev stav prema predmetu o kome je reč. Kod reči ona zgušnjava
značenje i ističe izraz i ritam. 'onekad je potrebno uložiti i izvestan intelektualni napor da bi se značenje
meta"ore razrešilo.
'ostoji više vrsta meta"ore(
#. leksič
leksička
ka meta"or
meta"oraa ili mrtva
mrtva S to su reči i izraz
izrazii koji
koji se više
više ne tretiraju
tretiraju prenes
preneseni
enim
m
značenjem.
 primer #( On je moja desna ruka
 primer ( Mi živimo u centru
centru grada
. bana
banaln
lnaa meta
meta"o
"ora
ra S to su on
onee meta
meta"o
"ore
re koje su od duge
duge up
upot
otre
rebe
be izble
izblede
dele
le i ne
ostavljaju nikakav utisak.
 primer #( zub vremena
 primer ( bujica re"i
O. šablon
šablonska
ska meta"or
meta"oraSm
aSmeta
eta"or
"oraa koja
koja se često sre$e
sre$e u jeziku
jeziku govorni
govornika,
ka, novinar
novinaraa ili
 političara.
 primer #( krupni koraci ra%voja
 primer ( idemo ka 8vropi
'ostoje i meta"ore 5iz nužde> ili, takozvane, 5neuspele meta"ore> koje služe da obeleže neki sadžaj
za koji u jezičkom "ondu ne postoji izraz )ruski
)r uski 5sputnik> T 5pratilac> upotrebljena je da označi veštačke
satelite Uemlje*.
Jpotreba meta"ora, takozvana, meta"orika je vrlo važna književna osobina jezika.
&ruga
&ruga pod
podela
ela po slično
sličnosti
sti izme
izmeuu elemen
elemenata
ata meta"o
meta"ore
re je na(
na( jednos
jednostav
tavnu
nu i složen
složenuu meta"
meta"oru
oru..
Vednostavna meta"ora
meta"ora se zasniva na podudarnosti u jednoj tački, a složena, u više tačaka.
 primer#( 7rljav kao svinja
svinja Spoklapanje u jednoj tački ) prljav*


  pimer( i si moja ruža Spoklapanje u više tačaka )mirisna,
)mirisna, lepa, rumena...*
rumena...*

2. 2. 2. 'etonimija
'otiče od grčke reči meton9mia, što znači zamena imena. 'rema nekim teoretičarima,
smatra se da je ona samo podvrsta meta"ore, dok je drugi smatraju samostalnom "igurom. %etonimija je
"igura reči gde se veza izmeu dva pojma ili predmeta ne ostvaruje na osnovu njihove suprotnosti ili
sličnosti, ve$ na osnovu njihove logičke zavisnosti.
 primer #( „+ome %akon leži u topu%u
tragovi mu smrde ne"ovještvom“
ne"ovještvom “ (7etar 7etrovi& 1jegoš Gorski vijenac#
vijenac #
 primer ( „živi od svoji' deset prstiju“
 primerO( „on je seda glava“
 primerP( „4rbija je ustala“
 primerE( „"itam olstoja“

2. 2. 3. (ersonifikacija
'ersoni"ikacija je posebna vrsta meta"ore u kojoj se stvarima, prirodnim pojavama,
apstraktnim predmetima, biljkama ili životinjama daju ljudske osobine. Fastala je od latinske reči
 persona )osoba* i -acere )činiti*.
 primer #( „6ivade su me voljele
1osile su moj glas
i njim su sjekle potoke“ (!osip 7upa"i& ri
ri moja brata#
 primer ( „3 dvorani kobnoj, mislima u sivim
4amo kosa tvoja još je bila živa
7a mi re"e:
re"e: Miruj; 3 smrti se sniva“ (Antun Gustav Matoš 3tje'a kose#

2. 2. 4. Sinegdo)a
!inegdoha je podvrsta metonimije. &obijena je od grčkog  s9n )zajedno* i ekdek'omai )uzimam*.
Hva "igura se zasniva na zamenjivanju dva pojma po količini i obimu njihovog značenja. 'ojmovi su
istog roda, a uzima se(
#. deo
deo za
za cel
celin
inuu S pri
prime
mer(
r( 5 1e bi l mogle noge
noge alatove
dostignuti %latine svatove“ (1arodna ljubavna pesma, br
<==#
. celi
celina
na za
za deo
deo S prim
primer
er(( „pretvorio sam se u uvo“

W
 O. jednin
jedninaa umest
umestoo množi
množine
ne S primer
primer(( „po livadi cvet rascvetao“
rascvetao“
P. množi
množina
na umes
umesto
to jedni
jednine
ne S primer
primer(( „po"upao mi kosu“
Xesta je u svakodnevnom govoru( „ne&u da maknem ni malim prstom“ , a i poeziji( „+ad vidim te
ruke be%brojne što se pružaju poslu > kad vidim tu volju napetu da se mravinjak preuredi“ (in 3jevi&
7ogledi u prasko%orju# .

2. 2. 5. ufemi#am
Yu"emizam je nastao prema grčkom eup'emismos )ublažavanje* od glagola eup'emeo što znači
5povoljno govorim>. %ože se shvatiti kao podvrsta metonimije, a označava zamenjivanje
zamenjivanje

nekih reči, tako da se umesto reči sa neugodnom,

neugodnom, nepristojnom ili opasnom konotacijom, upotrebljavaju
reči prijatne konotacije, a iste denotacije( „veseo“  u značenju 5pijan>. Kod našeg naroda se koristio iz
suje
sujeve
verja
rja i reli
religi
gioz
ozno
nogg stra
straha
ha od po
pomi
minja
njanj
njaa imen
imenaa neki
nekihh bo
bogo
gova
va,, avo
avola
la ) „ne"astivi“*, zmije
zmije
)„otrovnica“ *... Nakoe, koristi se i u svakodnevnom govoru kada se služimo izbegavanjem odreenih
izraza. Nako $emo za 5prostitutku> re$i „laka žena“ ili „žena lakog morala“  poput &uči$a.

2. 2. !. pitet
Ypitet podrazumeva atribut u najširem smislu reči. Fastao je od grčke reči epit'eton, u
značenju 5dodatak>, što i jeste, jer on predstavlja dodatak u imenici da bi omogu$ila stvaranje življe i
 potpunije slike neke stvari, pojave ili živog bi$a. Ua razliku od atributa koji predstavlja banalne,
uobičajne opise )5visoka ku$a>, 5snažna životinja>*, epitet ističe izuzetna svojstva predmeta ili osoba i
odre
odreene
ene odnose
odnose meu
meu rečima
rečima.. Ypitet
Ypitet je česta
česta stilsk
stilskaa "igura
"igura,, kako
kako u pisano
pisanoj,
j, tako
tako i u usmen
usmenoj
oj
književnosti.
 primer #( „.agledao se u lepu
u oblu u plavooku
u lakomislenu
lakomisle nu beskrajnost“
beskrajnost “ (*asko
(*asko 7opa 6jubav belutka#
belutka #
 primer ( „0ugo u no&, u %imsku glu'u no&,
Moja mati bijelo platno tka
1jen pognuti lik i prosjede
prosjede njene kose
Odavno je ve&
ve& %ališe su%ama“
su%ama“ (0ragutin adijanovi&
adijanovi& 0ugo u no&, u %imsku
%imsku bijelu
no&#
Ua usmenu književnosti karakteristični su, takozvani, stalni epiteti. No su epiteti koji uvek stoje uz
odreeni predmet ili osobu bez obzira na "abulu. %eutim, oni su više neka vrsta ukrasne karakterizacije
karakterizacije
koja je vezana
vezana za tradicion
tradicionalni
alni pesnički
pesnički izraz.
izraz. Nako
Nako $e „lice“  uvek
uvek biti
biti „bijelo“, „ljuba vjerna“, a
„%emlja crna“.

D
 'ored ovih "igura reči, takoe se mogu ubrojiti i neke "igure koje donekle pripadaju i u grupu "igura
misli. +pak, osnova ovih "igura je preneseno značenje reči, tako da su svrstane u trope. Nu spadaju
alegorija i simbol.

2. 2. ". Alegorija
Reč 5alegorija> dobijena je od grčkog allos )drugi* i agoreuo )govorim*. Xesto se shvata kao
 produžena meta"ora. No je "igura izricanja misli pomo$u zamene pojmova i u obrnutom značenju reči.
Llegorija najčeš$e nastaje ako meta"oru produžimo na celu sliku, na više
stihov
stihovaa ili stro"a
stro"a,, odn
odnos
osno
no radnji
radnji.. Xesta
Xesta je u narodn
narodnim
im pesma
pesmama,
ma, gde služi kao tajno
tajno sredst
sredstvo
vo
sporazumevanja,
sporazumevanja, kao što je to slučaj u pesmi 5Ropstvo Vankovi$ !tojana> kada on kaže ženi(
„*ila gnije%do tica lastavica,
vila ga je %a devet godina,
a jutros ga po"e da ra%vija“
Xesto se upotrebljava i u poslovičnom govoru( „ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreje“ , „kad 
na vrbi rodi grožđe“ ...
Xitava književna vrsta, basna, zasniva se na alegoriji. Zivotinje predstavljaju odreene tipove ljudi i
u basni nastupaju kao nosioci njihovih osobina. Lko alegorija poprimi vid kritike i osude onog o čemu
govori, onda u zavijenom i izokrenutom smislu ismeva ljudske mane i pojave u društvu. J ovom
satiričnom obliku alegorije, u našoj književnosti, proslavio se Radoje &omanovi$ )5&anga>, 5Moa>*.
5Moa>*.
!uština alegorije je u tome da sve pojedinosti teksta, svaki za sebe, stalno odgovaraju pravom smislu
tog teksta, tj. da svaka ima svoj ekvivalent(
„$mao sam od %lata jabuku
pa mi jutros pade u ?ojanu,
pa je žalim, prežalit
prežalit ne mogu“ (1arodna
(1arodna pesma .idanje 4kadra#

2. 2. *. Sim+ol
!imbol je "igura ili oznaka apstraktnih pojmova pomo$u konkretnih predmeta. J grčkom jeziku
 s9mbolon  je 5znak>. Hn ima konkretnu, materijalnu oznaku, tj. reč, kojom upu$uje na sasvim odreen,
apstr
apstrakt
aktan
an pojam(
pojam( lisica
lisica @ lukavstvo, magara
lukavstvo magaracc @ glupost ,  golub @ mir ...
glupost  ... J književnosti, ali i u
sveukupnoj kulturi koriste se stalni simboli ili amblemi. Nako je 5krst> oznaka za 5hriš$anstvo>, 5vaga>
označava 5pravdu>, a 5srp i čeki$> predstavljaju 5savez radnika i seljaka>. 'esnički simboli imaju
značenje u okviru pojedinog dela ili celokupnog opusa nekog pesnika. J našoj narodnoj poeziji %iloš
Hbili$ je simbol junaštva, dok je Muk Irankovi$ simbol izdajstva. !imbol često može da se proširi na
celo delo, pa tako postoje pesme simboli, poput pesme Mojislava +li$a 5Grm>(

C
 „Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji,
 +o crn i mra"an
mra"an div
div $ guste travice
travice splet 
Gordi mu uvija stas B i gorski nestašan la'or 
 6eluja šaren
šaren cvet

3 %ima dođe ve&, i svojom studenom rukom

 7okida nakit sav i goru obnaži svu,
svu,
 Al mnoga %ima još sa 'ladnim vetrom
vetrom &e do&i,
do&i,
 A on &e biti tu“

 Fa upotrebu simbola posebno su insistirali pesnici simbolizma, kao što su( !te"an %alarme, 'ol
Merlen,
rlen, Lleks
Lleksan
andar
dar Lleks
Lleksand
androv
rovič
ič Ilok,
Ilok, a u našoj
našoj,, +vo Ln
Lndri
dri$,
$, Vovan
Vovan &uč
&uči$,
i$, %ilan
%ilan Raki$,
Raki$, !ima
!ima
'andurovi$, Mladislav 'etkovi$ &is...

2. 3. Figure konstrukcije

!tari retoričari su u "igure konstrukcije ubrajali isključivo one koje nastaju posebnim rasporedom
reči u rečenici ili u nekoj ve$oj celini književnog teksta. Hne su zapravo "igure rasporeda reči. !
obzirom na to da se deo gramatike koji se bavi analizom rečenice naziva sintaksom, ove "igure često
nazivamo sintaksičkim "igurama. !vako odstupanje od prirodnog reda reči ostavlja poseban utisak na
čitaoca [ slušaoca, tj. pojačava njegov doživljaj odreenog dela. J "igure konstrukcije spadaju( inverzija,
retoričko pitanje, elipsa, asindeton i polisindeton.

2. 3. 1. ,nver#ija
 Fastala je od latinske reči inve
inversio što znači 5okretanje>, i 5skretanje>. 'od inverzijom se
rsio
 podrazumeva
 podrazumeva obrnut red reči ili delova rečenice od gramatički najispravnijeg. Fjome se naglašava ono
što se običnim redom reči ne može naglasiti.
 primer #( „3 dvorani kobnoj, punoj smrti krasne
3 dvorani kobnoj,
kobnoj, mislima u sivim“ (Antun
(Antun Gustav Matoš
Matoš 3tje'a kose#
 primer ( „+osovski junaci, %asluga je vaša
)to posljednji beste 3 krvavoj stravi,
+ada trulo carstvo oružja se maša,
4vaki leš je svesna žrtva, junak pravi;“ (Milan Caki& 1a Ga%imestanu#
'ostupak inverzije u književnosti je jako čest. Feki pesnici ostvaruju naglašavanje izbegavanjem
očekivane inverzije.
#\
 2. 3. 2. -etori$ko %retorsko& pitanje
Retoričko pitanje predstavlja posebnu upotrebu upitnih rečenica bez namere da stvarno označe
 pitanje. Jpitne rečenice
rečenice su, zapravo,
zapravo, izjavne rečenice.
rečenice.
 primer #( „e"e i te"e, te"e jedan slapD
 )to u njem %na"i moja mala kap/“ (0obriša 2esari& 4lap#
4lap#
 primer ( „ko me poni%io k rijeci,
 mene, koja sam voda/
 ko mi je dao udes i%vora i uš&a/
 ko mi je rekao smrt,
 Meni, koja sam beskrajna/“ (*esna +rmpoti& Glas vode u rijeci#

2. 3. 3. lipsa
Ylipsa je dobijena od grčkog elleipsis, što znači 5nedostatak>,
5nedostatak>, 5izostavljanje>. Kao što nam samo
 poreklo ove reči govori,
govori, elipsa označava
označava izostavljanje pojedine reči
reči iz rečenične celine ali na takav
takav način
da se smisao te celine, ipak, može shvatiti. Fjome se postiže zgusnutost i snaga u izražavanju misaonih
stavova ili odreene dramatične situacije. Hvaj način izražavanja se primenjuje u svakodnevnom govoru
iz praktičnih razloga. Kada kažemo 5Kiša]>, 5'ožar]> iz ovih rečenica znamo da kiša pada ili je požar 
obuhvatio neki objekat. Fije nam potrebno izgovaranje svih činioca rečenice da bismo shvatili smisao.
 primer #( „.rno po %rno @ poga"aD
kamen po kamen @ pala"a“ (1arodna i%reka#

 primer ( „*lasi odasvud, puške, noži;

+onja, konja, Easo,
Easo, konja;“ ($van Mažurani&
Mažurani& 4mrt 4mai
4mai @age 5engi&a#
5engi&a#

2. 3. 4. Asindeton
&obije
&obijena
na od grčke
grčke reči as9ndeton  u značenju 5nepovezano>, asindeton je "igura jako slična elipsi.
 Fastaje nizanjem
nizanjem reči, pri čemu su veznici izostavljeni. Hvu "iguru prvi pominje LristotelO.
veznici izostavljeni.
 primer #( „Gvožđe, okov, konop, nože,
palu, kolac, oganj gro%ni,
gro%ni,
ulje vrelo i sto muka“
muka“ ($van Mažurani& 4mrt 4mail @ age 5engi&a#
5engi&a#
 primer ( „Misli mlada, niko je ne "uje,
slušalo je mom"e "oban"e,
strijeli joj u skutu jabuku“
jabuku“ (1arodna
(1arodna pesma Ov"ar
Ov"ar i devojka#
devojka#

2. 3. 5. (olisindeton
O
 ^4-<=0=7 >_ `7<;-801 7=;0<=->, Q=43,
Q=43, 70@43 #CEE, <=4.OC.
##
 'olisindeton, što znači 5mnogo vezano>, dobijen je od grčke reči  pol9s9ndeton. Hn predstavlja
"iguru suprotnu asindetonu, a sastoji se u ponavljanju istih ili različitih veznika izmeu nekoliko reči u
rečenici ili stihu.
 primer #( „7rodiru kro% kamen, %emlju, tmine rje"ne
plijene i nose i nište
nište i biju“ (Aleksa )anti&
)anti& 5asovi#
 primer ( „5ovjek je na njoj kao na "arobnoj ljuljašciD $ %emlju prela%i, i vodom plovi, i
 prostorom
 prostorom leti,
leti, i opet je "vrsto i sigurno
sigurno ve%an %a kasabu i svoju
svoju bijelu ku&u“
($vo Andri&
Andri& 1a 0rini &uprija#
&uprija#

!vrha polisindetona je ista kao kod asindetona, dakle, posebno isticanje pojedinih reči, poseban
način gomilanja zamisli.

2. 4. Figure misli

Hno što je bilo predmet rasprave starih retoričara i poetičara jeste upravo ova grupa "igura. Me$
smo napomenuli da neke "igure reči spadaju delom u grupu "igure misli, ali $emo ih najbolje de"inisati
ako kažemo da se one meusobno prožimaju. igure misli, prema današnjoj podeli, čine( poreenje
)komparacija*, antiteza, hiperbola, litota, gradacija, ironija, paradoks, oksimoron.

2. 4. 1. (oreenje %komparacija&
5'oreenje> je nastalo prema latinskom comparatio, što bi i značilo 5poreenje>. Hno predstavlja
predstavlja "iguru
misli kojom se neko svojstvo, stanje ili delovanje dovodi u vezu, objašnjava i čini bližim nekom
 poznatom svojstvu. No je povezivanje dva pojma na osnovu sličnosti. Jporeeni pojmovi se nazivaju
 poredbeni korelati,
korelati, a svojstvo po kom
kom se porede S poredba. J poreenju
poreenju se izdvajaju
izdvajaju tri člana(
#. ono što se
se upore
uporeuj
ujee S komp
kompara
arandu
ndum
m
. ono sa čime
čime se
se pore
poredi
di S simile
simile
O. zajed
zajednič
nička
ka oso
osobin
binafk
afkopu
opula
la
Jporeeni pojmovi vezuju se pomo$u reči( kao, poput, nalik na, sličan. Hve reči nazivaju se
 poredbenim populama,
populama, koje mogu,
mogu, ali i ne moraju da postoje.
postoje.
 primer #( „Ajant koji brani mrtvog druga poredi se sa lavicom koja brani mlade“
(Eomer $lijada#
 primer ( Gladan sam kao vuk
'oreenje se vrši u svakodnevnom govoru, kad neku apstraktnu pojavu želimo da opišemo. Hd
uspelog poreenja se traži da istakne neku novu osobinu uporeenih pojmova.

#
 2. 4. 2. Antite#a
'rema grčkom antit'esis, antite
antiteza
za ozn
označa
ačava
va 5supro
5suprotno
tnost>
st>,, 5supro
5suprotst
tstavl
avljan
janje>
je>.. 'redst
'redstavl
avlja
ja
 posebnu vrstu komparacije koja se zasniva na suprotnosti. No je suprotstavljanje dva ili više pojmova
upadljivo suprotnih osobina, npr.(  sit gladnom ne veruje Lristotel je odobrava jer smatra da poreenje
 po suprotnosti je lako razmeti, naročito ako
ako suprotnosti stoje
stoje jedna uz drugu.
drugu.

'ostoje antiteze(
#. pojmova S pas i ma"ka
. grupe
grupe reči
reči ili delo
delova
va reče
rečenic
nicee S ?olje dobar glas nego %latan pas
pas
O. celi
celihh reč
rečen
enic
icaa S snove snivam,
snivam, snujem snove

J našoj narodnoj književnosti česta je upotreba antiteze u vidu slovenske antiteze, koja glasi(  A nije
 A, nego ? , tj. postavlja se tvrdnja, koja se, potom, negira, te se onda postavlja novo, konačno rešenje.
%ožda, najpoznatiji primer slovenske antiteze,
antiteze, a u okviru nje i retoričkog pitanja, jeste u narodnoj pesmi
„Easinaginica“(
„)ta se bjeli u gori %elenoj/
 Al je snijeg, al su
su labudovi/
 0a je snijeg, ve& bi okopnio,
labudovi ve& bi poletjeli
 1it je snijeg nit su labudovi,
labudovi,
nego šator age EasanBage“
 primer ( „Oj punice, đevoja"ka majko;
 $li si je od %lata salila/
 $li si je od srebra
srebra skovala/
skovala/
 $li si je od sunca otela/
otela/
 $li ti je ?og od srca
srca dao/“
 .aplaka se đevoja"ka
đevoja"ka majka,
 A kro%
kro% su%e tužno govorila:
„Mio %ete, Mili&Bbarjaktare;
Mili&Bbarjaktare;
 1iti sam je od %lata salila,
salila,
 1iti sam je od srebra
srebra skovala,
skovala,
 1iti sam je od sunca
sunca otela,
*e&e mi je ?og od srca dao“ (1arodna pesma Fenidba Mili&a bajraktara#

2. 4. 3. /iper+ola

#O
 iperbola je nastala od grčke reči '9perbole, što znači 5preterivanje>. Hna predstavlja "iguru
 preuveličavanja
 preuveličavanja radi naglašavanja
naglašavanja odreenog emocionalnog
emocionalnog stava prema predmetima, pojavama ili
radnjama. Xesto se sre$e u svakodnevnom
svakodnevnom govoru( „rekla
„rekla sam ti 'iljadu puta“ , „polude&u od te buke“ ...
!matra se jednom od osnovnih sredstava izražavanja a"ektivnosti u jeziku. J književnosti se koristi kao
element patosa, svečanog tona i sl. Nakoe,
Nakoe, smatramo je delom komike, groteske i sl.

 primer #( „0r%neš li dalje, "u&eš gromove

 kako tišinu %emlje slobodne
 grmljavinom strašnom kidaju“ (ura !akši& Otadžbina#
 primer ( „$mao sam glas kao vjetar,
ruke kao 'ridineH“ (!osip 7upa"i& ri
ri moja brata#

2. 4. 4. 0itota
 6itotes na grčkom jeziku znači 5ublažavanje>, 5umanjivanje>. &akle, litota predstavlja stilsku
"iguru suprotnu hiperboli. Hna umanjuje tako što pravi izraz zamenjuje slabijim i to negativnim i
suprotnim. Razlikuje se od eu"emizma po tome što se izraz samo prividno oslabljuje, a ustvari se ide za
 pojačavanjem.
 pojačavanjem. Xesta je u svakodnevnom
svakodnevnom govoru( „nije loše (dobro je#“ , „otišli ste malo predaleko
(teško ste pogrešili#“
pogrešili#“

2. 4. 5. radacija
 Fastala je od latinskog  gradatio )stupnjevanje*. 'osebnim izborom reči, slika i misli, ona izaziva
 jačanje ili slabljenje od početne
početne misli. 'ošto je u pitanju stepenovano
stepenovano jačanje ili slabnjenje reči naziva se
 još i klimaksom )prema grčkom klimaks S vrhunac,stepenice*
vrhunac,stepenice* ili antiklimaksom )ukoliko je nizanje od
 jačeg ka slabijem*.
slabijem*.
 primer #( „)to je nebo, da je list artije,
 artije,
što je gora, da su kalemovi
kalemovi
što je more,
more, da je crn muređep,
pa da pišem tri godine dana,
dana,
ne bi' moji ispisala jada“ (1arodna
(1arodna pesma 6jubavni rastanak#
 primer ( „1ađite me,
  vežite me
spalite moje sje&anje
%akopajte moje sunce
u je%gro
je%gro najtamnije
najtamnije korijenja
korijenja
otvorite moje
moje dlanove od soli
i odu%mite
odu%mite mi taj lik 

#P
 koji i šljunak pretvara u ljubav“ ($rena *rkljan
*rkljan 5arolija %aborava#
%aborava #
Različiti načini gradacije u pesništvu se često primenjuju sa skoro istom svrhom kao poreenje i
hiperbola.

2. 4. !. ,ronija
+ronija je "igura misli koja rečima daje, duhovitim načinom, suprotno značenje od onog koje one
u osnovi imaju. J grčkom jeziku eironeia znači 5pretvaranje>, pa ironija, samim tim, pretvara reč ili
 pojam u njenu suprotnost i dovodi je u nesklad sa kontektstom. Vavlja se u svakodnevnom
svakodnevnom govoru, od
dobro$udne šale do zajedljivog sarkazma. +ronija može predstavljati i nečiji životni stav. J govoru se
ironija označava naročitom intonacijom, a u pisanju ponekad znacima navoda. 'oznavanje konteksta u
okviru kog se ironija javlja je ujedno i preduslov za razumevanje ironije.
 primer #( „6ijepo li ova sablja "ita,
divno li nas danas
danas ra%govori;
ra%govori;
Amanati, đe nau"i
nau"i tako
jesu li te u Mljetke šiljali/“
šiljali/“ (7etar 7etrovi&
7etrovi& 1jegoš Gorski
Gorski vijenac#
 primer ( „?io si glavni
kad si polagano kora"ao
sa deset kinoBkarata u džepu“
džepu“ (.vonimir Majdak Irajerski
Irajerski nokturno#
nokturno#

2. 4. ". (aradoks
'aradoks na grčkom jeziku  paradokson
 paradokson označava ono što je neočekivano. 'redstavlja "iguru u
kojoj se izriče neka misao koja je naizgled protivrečna ili suprotna opštem mišljenju. 'otiče još iz
antičkog doba kao termin sudskog govora, kad je predmet protivrečan pravnom ose$aju, kad se sumnja u
 pravo stranke.
 primer #( „.nam da ništa ne %nam“ (4okrat#
 primer ( „!a volim sve što se kre&e, jer sve što se kre&e
kre&e
kre&e se po %akonima mirovanja
mirovanja i smrti“ (?ranko
(?ranko Miljkovi& 6jubav poe%ije#
poe%ije#

2. 4. *. Oksimoron
Hksi
Hksimo
moro
ronn je do
dobi
bije
jenn od grčk
grčkog
og oks9s )ošt
)oštaar* i mor
moros )lud*, pa bi doslovni prevod bio
5oštroumna ludost>. 'redstavlja termin antičke retorike kojim se označava povezivanje dva pojma
upadljivo suprotnih značenja( „živi leš“, „javna tajna“, „re"ita tišina“ ... No je posebna vrsta antiteze,
odnosno paradoksa. +nteresantan je naziv romana Mladana &esnice „.imsko letovanje“ .

#E
 3. aklju$ak 

Kao što smo ve$ rekli, učenje o stilskim "igurama potiče iz starogrčke retorike. J osnovi njenog
učenja bila je ideja o opšteprihva$enom dobrom stilu, kojeg su se držali tadašnji pesnici. J antici svaki
stil je diktirao upotrebu odreenih stilskih "igura. %eusobno se nisu mešali i postojala je jasna granica
izmeu niskog, srednjeg i visokog stila, a delo se rangiralo na osnovu upotrebljenih "igura. &anas stilske
"igure predstavljaju jedan bitniji "aktor analize samog dela. Kruta gramatička pravila i slobodu pesništva
 povezuju baš one, prostiru$i se čvrstim korenima i sa jedne i sa druge strane. Fjihova lepota leži u
 posebnosti i različitosti
različitosti od svakodnevnog govora,
govora, kao i od turobnog prepričavanja.
prepričavanja. Hse$amo ih kao živo
telo koje na svojim ple$ima nosi celokupnu usmenu i pisanu književnost sa gramatičkim pravilima i
njihovim istupanjima.
'oput naučenog sabiranja i pisanja, sa prvim recitacijama nesvesno smo ih prihvatili. Hd 5J svetu
 postoji jedno carstvo>,
carstvo>, preko narodnih pesama
pesama i 5Gorskog vijenca>
vijenca> prošli smo kroz sve stilske "igure.
"igure. !a
novim delima dolaze novi primeri kako u književnosti, tako i u stvarnom životu.

#
P. iteratura(

#. %ili
%ilivo
vojj !ol
!olaar „eorija književnosti“ , kolska knjiga, Uagreb #CD#.

. Udenko
Udenko kreb
kreb [ Ln
Lnte
te !tama
!tama$$ „3vod u književnost“ , Globus, Uagreb

O. Rene
Rene Me
Melek [ Hstin
Hstin Mo
Moren „eorija književnosti“ , Jtopija, Ieograd \\P.

P. &ragiša
&ragiša Zivkovi$
Zivkovi$ 5Neorija
5Neorija književ
književnosti
nosti>,
>, !vjetlost,
!vjetlost, !arajevo
!arajevo #CE.
#CE.

E. Lristotel
Lristotel 5H pesnič
pesničkoj
koj umetnos
umetnosti>,
ti>, Kultura,
Kultura, Ieogra
Ieogradd #CEE.
#CEE.

www.maturski.org

#W