Вежбе из Старословенског језика

ЗАМЕНИЦЕ
praslavia.fil.rs

Универзитет у Београду – Филолошки факултет УБ

 ПОДЕЛА ЗАМЕНИЦА
ИМЕНИЧКЕ
личне неличне
јд. мн. дв. упитне и др.
1. л. azx mX vy
2. л. tX vX va kxto, ;qto ...
повратна sA
П Р И Д Е ВС К Е
присвојне показне анафорска опште неодређене односне

moi, -], -E tx, -a, -o

ʼтај, та, тоʼ
tvoi, -], -E onx, -a, -o *i, vqsq, Eterx, -a, -o i/e,
na[q, -a, -e ʼонај, она, оноʼ *], vqs], ʼнеки, нека, ]/e,
sq, si, se vqsE некоʼ E/e
va[q, -a, -e ʼовај, ова, овоʼ
*E
svoi, -], -E ovx, -a, -o
*** Наведене су само оне стсл. заменицe чију промену питамо на испиту.
Основни типови промене заменица

I. Промена по којој се мењају личне заменице за

1. и 2. л. јд. и мн. и повратна заменица sA

II. Tипична заменичка промена

а) тврда варијанта (показне зам. tx, ovx, onx)
б) мека варијанта (анафорска зам., присвојне
заменице)
в) мешовита варијанта (општа зам. vqsq)

III. Именичка промена (→ неодр. прид. зам. Eterx)

I. Промена по којој се мењају личне зам. за 1. и 2.
лице и повратна зам. sA

повратна 1. л. јд. 2. л. јд. 1. л. мн. 2. л. мн. 1. л. дв. 2. л. дв.

Н. / azx tX mX vX vy va
Г.
sebe mene tebe nasx vasx na} va}
Д. seby, mqny, teby, namx, vamx,
nama vama
si mi ti nX vX
А.
sA mA tA nX vX na va
И.
sobo| mxno| tobo| nami vami nama vama
Л.
seby mqny teby nasx vasx na} va}
1. У којим падежима личних заменица за 1. и 2.
лице уочавате енклитичке облике?

У дативу. Oблици акузатива mA, tA, nX, vX

постају енклитике тек од 11. века (ради се о
примарно пуним облицима акузатива,
наслеђеним из прасловенског: *mę, *tę...).
Облици mene, tebe... у функцији акузатива долазе
касније (← категорија аниматности).

В. т. 260 и 261 у уџбенику.

2. Упор. azx (ном.) : mene (ген.), mX : nasx. Основа
номинатива личне зам. за 1. л. јд. и 1. л. мн.
разликује се од основе у другим падежима. Како
се зове та појава? (Упор. и лат. ego, mei, mihi...;
нем. ich, mir, mich...)

Појава да се унутар исте парадигме срећу

облици различитих основа зове се
суплетивизам. Упор. нпр. срп. човек :
људи.
3. Због чега личне заменице за 1. и 2. лице
немају категорију рода?

1. л. (говорник) – 2. л. (саговорник)
= учесници говорне ситуације (: 3. л.)
 II. Tипична заменичка промена

1) тврда варијанта (када се заменичка основа

завршава на тврд сугласник, типа tx [t-ъ] : togo
[t-ogo])

2) мека варијанта (када се заменичка основа

завршава на (по постанку) мек сугласник, типа
moi [moj-ь] : moEgo [moj-ego])
3) мешовита варијанта (→ општа зам. vqsq)

В. т. 265 и 304 у уџбенику.

 Aнафорска заменица („заменица трећег лица“):
*i ,*], *E

– Мења се по мекој варијанти типичне заменичке

промене (упор. Ego [ј-еgо], Emou [ј-emu]...).

– Облицима старе анафорске заменице у стсл.

споменицима се упућује на 3. лице.

– Oблици номинатива од основе ј- у стсл.

споменицима нису посведочени, уместо њих се
срећу облици номинатива показних заменица (tx,
sq, onx).
В. т. 287 у уџбенику.
1. У наведеним примерима пронађите облике
анафорске заменице и објасните зашто се она
некад јавља са почетним nʼ, a некада не?
1) re;e Emou; 2) re;e kx náemou; 3) vxzlo/i na n|
r\k\ tvo|; 4) farisei vxzvavX ego.

Облици анафорске заменице, када се нађу уз

предлоге, увек ће се јављати с постпредлошким nʼ.

Како се објашњава настанак постпредлошког

nʼ?
 предлог + заменица међуслоговна предлог + анафор.
(једна акценатска целина) прерасподела зам. са постпредл. nʼ
Д. *kъn jemu > *kъ nʼemu kx náemou
А. *vъn jь > *vъ nʼь vx náq
И. *sъn jimь > *sъ nʼimь sx náimq
Л. *vъn jemь > *vъ nʼemь vx náemou

Г. otx náego (< *otъ jego)

Д. prymo náemou
АНАЛОГИЈА
А. na náq
И. prydx náimq
Л. o náemou
Постпредлошко nʼ у облицима анафорске заменице
пореклом је из конструкција предлог који се у псл.
завршавао сугласником n + облик анаф. заменице
(нпр. *kъn jemu). Како предлог и заменица чине једну
акценатску целину, n с краја предлога пришло је
наредном слогу (упор. kъ|n→je|mu), те је дошло до
јотовања и настанка тзв. заменичког постпредлошког
nʼ (упор. *kъ nʼemu). Постпредлошко nʼ се аналогијом
проширило и на оне предлошко-заменичке
конструкције чији се предлози у псл. нису завршавали
сугласником n (упор. псл. *otъ : стсл. otx náihx).
Отуда ћете облике анафорских заменица употребљене
уз предлоге увек сретати са почетним nʼ.
2. Упор. заменички облик ego у наредна два примера:
1) vxprosi/e ego isousx... и
2) i dadite prqstenq na r\k\ ego.

Да ли уочавате разлику у функцији овог облика

анафорске заменице? (Упор. и: i prikosn\ sA r\cy
E~)
Облици анафорске заменице, поред тога што
упућују на 3. лице, у облицима генитива и
датива могу се јавити и у посесивној функцији:
упор. otqcq Ego / otqcq Emou „његов отац“.

В. задатак 16 на 84. страни у Приручнику.

 Показне заменице

tx, -a, -o промена по тврдој

onx, -a, -o варијанти типичне
заменичке промене
ovx, -a, -o

већину завршетака има по

мекој варијанти типичне
sq, -i, -e заменичке промене, али је
одликују и неки
специфични облици (в. т.
299 у уџбенику)
 Присвојне заменице

moi [moj-ь], -a, -e (за 1. л. јд.)

tvoi [tvoj-ь], -a, -e (за 2. л. јд.)
na[q [naš-ь], -a, -e (за 1. л. мн.)
va[q [vaš-ь], -a, -e (за 2. л. мн.)
svoi [svoj-ь], -a, -e (за свако лице)

– Mењају се по мекој варијанти типичне заменичке

промене.
Упитне именичке заменице: kxto и ;qto

тврда варијанта мека варијанта

Н. kxto ;qto
Г. kogo ;eso / ;esogo
(упор. прус. stesse)
Д. komou ;emou
А. kogo ;qto
И. cymq ;imq
Л. komq ;emq

В. т. 275 и 295 у уџбенику.

 III. Именичка промена: неодређена
придевска зам. Eterx

– Неодр. прид. зам. Eterx ʼнекиʼ, -a, -o мења се по

именичкој деклинацији: у мушком одн. средњем
роду по промени именица ŏ-основа м. одн. ср.
рода, а у женском роду по промени именица ā-
основа.

В. т. 319 у уџбенику.