Вежбе из Старословенског језика

ПРЕЗЕНТ

praslavia.fil.rs

Филолошки факултет УБ
– Гради се тако што се на през. основу (ПО) додају
лични наставци (скр. ЛН) за презент: ПО + ЛН
једнина множина двојина
1. л. -\ (< *-о-m) -mx -vy
ПО (I, II, III) * + 2. л. -[i -te -ta
3. л. -tx -\tx (< *-о-ntǐ) -te
* Основински наставци -o-/-no-/-jo- само у 1. л. јд. и 3. л. мн.
презента, а -е-/-ne-/-je- у свим осталим лицима.
једнина множина двојина
1. л. -\ -mx -vy
ПО (IV) + (анал. порекла)
2. л. -[i -te -ta
3. л. -tx -Atx (< *-i-ntǐ) -te
 Презент глагола nesti
2. л. јд. nese[i → ПО: nese-, I през. врста (-о-/-е-)
једнина множина двојина
1. л. *neso-m > nes-ǫ nese-mъ nese-vě
(nes\) (nesemx) (nesevy)
2. л. nese-ši nese-te nese-ta
(nese[i) (nesete) (neseta)
3. л. nese-tъ *neso-ntǐ > nese-te
(nesetx) nesǫtъ (nesete)
(nes\tx)

– Дистрибуција основинских наставака: -о- само у 1.

л. јд. и 3. л. мн. (није прозиран, будући да је *-оm на крају
речи, односно *оn- пред сугласником, дало *ǫ), а -е- у свим
осталим лицима. Исто важи за дистрибуцију -no-/-ne- (II
през. врста) и -jo-/-je- (III през. врста).
 Презент глагола l}biti
2. л. јд. l}bi[i → ПО: l’ubi-, IV през. врста (-i-)

једнина множина двојина

1. л. *lʼub-i-ǫ > *lʼubi̭-ǫ lʼubi-mъ lʼubi-vě
> l’ ubl’ǫ (l}bimx) (l}bivy)
(l}bl|/loublá\)*
2. л. lʼubi-ši lʼubi-te lʼubi-ta
(l}bi[i) (l}bite) (l}bita)
3. л. lʼubi-tъ *lʼubi-ntǐ > lʼubętъ lʼubi-te
(l}bitx) (l}bAtx) (l}bite)
* Завршетак -\ (1. л. јд. през.) аналошког је порекла: уопштен је
према 1. л. јд. презента глагола I, II, III през. врсте, где је настао
регуларним, гласовним путем.
– OПРЕЗ: у 1. л. јд. презента глагола IV през. врсте увек
долази до јотовања; у 3. л. мн. лични завршетак је -Atx (: -
\tx код глагола I, II, III през. врсте).
1. Од наведених ниже глагола саградите облике 1. и
2. лица једнине презента. Потом одредите које су
консонантске алтернације присутне у основи
садашњег времена.

prositi, roditi, re[ti, mo[ti

В. задатак 3 на 99. стр. у Приручнику.

инфинитив 1. л. јд. 2. л. јд. конс.
презента презента алтернација
prositi pro[\ prosi[i s:š
(< *prosi̭-ǫ)
roditi ro/d\ rodi[i d : žd
(< *rodi̭-ǫ)
re[ti rek\ re;e[i k:č
(< *rek-e-ši)
mo[ti mog\ mo/e[i g:ž
(< *mog-e-ši)
 2. Промените глагол glagolati у презенту.

2. л. јд. glagolE[i (glagol’eši < *glagol-je-ši) → III през. врста (-јо-/-је-)

једнина множина двојина

1. л. glagol| glagolEmx glagolEvy
2. л. glagolE[i glagolEte glagolEta
3. л. glagolEtx glagol|tx glagolEte
3. Промените глагол moliti у презенту.

једнина множина двојина

1. л. mol| [mol’ǫ] molimx molivy
2. л. moli[i molite molita
3. л. molitx molAtx molite
 2. Промените глагол glagolati у презенту.

2. л. јд. glagolE[i (glagol’eši < *glagol-je-ši) → III през. врста (-јо-/-је-)

једнина множина двојина

1. л. glagol| glagolEmx glagolEvy
2. л. glagolE[i glagolEte glagolEta
3. л. glagolEtx glagol|tx glagolEte
3. Промените глагол moliti у презенту.

једнина множина двојина

1. л. mol| [mol’ǫ] molimx molivy
2. л. moli[i molite molita
3. л. molitx molAtx molite
Презент глагола V (атематске) през. врсте
– Лични наставци се у највећем броју случајева додају
директно на корен глагола (ПО = корен):
нпр. *věd- (: vydyti) + *-mь (1. л. јд.) > *vědmь > věmь
(vymq)
– Глаголи атематске презентске врсте у извесној
мери имају другачије наставке од глагола I, II, III и IV
през. врсте. Њихова промена у презенту учи се засебно
(в. тачку 434 у уџбенику).
– Упор. атематски тематски
1. л. јд. -mq -\
2. л. јд. -si -[i
(/ima[i)
6. Ако упоредите псл. облике за 1. л. јд. презента: *pekǫ,
*znajǫ, *rožd’ǫ и знате да се псл. вокал *ǫ у српском
развио у вок. u (упор. *rǫka > срп. рука), које облике за
1. л. јд. презента бисмо очекивали у српском језику?
Како онда објашњавате срп. печем, знам, родим?

ПРВО ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ ПРЕЗЕНТА

атематски тематски
Esmq (: bXti) I pek\ (: pe[ti)
vymq (: vydyti) II min\ (: min\ti)
damq (: dati) III zna| (: znati)
]mq (: ]sti) pi[\ (: pqsati)
imamq (: imyti) IV ro/d\ (: roditi)
Иако је само пет глагола у 1. л. јд. презента имало
наставак *-mь (-mq), сматра се да је њихова
фреквентност утицала на то да се током
историје српског језика овај наставак уопшти и
код глагола тематских презентских основа
(изузетак: хоћу, могу).
7. Препознајте облике презента у следећим
примерима и анализирајте их према следећој шеми:
1) a[te izgoni[i nX. poveli nam Jti vx stado. tX
ouzri[i; 2) egda tx pridetx namx; 3) … i srqdqcemq
razoumy|tx; 4) se cr=q tvoi grAdetx; 5) lisi lo/a
im\tx.

облик из инфинитив 2. л. јд. през. през. лице и број

текста презента основа врста (у тексту)

В. задатак 5 на 99. страни у Приручнику.

1) a[te izgoni[i nX. poveli nam Jti vx stado. tX ouzri[i;
2) egda tx pridetx namx; 3) … i srqdqcemq razoumy|tx; 4) se
cr=q tvoi grAdetx; 5) lisi lo/a im\tx.

облик из инфини- 2. л. јд. през. през. лице и број

текста тив презента основа врста (у тексту)
izgoni[i izgoniti izgoni[i izgoni- IV (-i-) 2. л. јд.
ouzri[i ouzqryti ouzqri[i uzьri- IV (-i-) 2. л. јд.
pridetx priti pride[i pride- I (-o-/-e-) 3. л. јд.
razoumy|tx razoumyti razoumyE[i razumeje- III 3. л. мн.
(-jo-/-je-)
grAdetx grAsti grAde[i gręde- I (-o-/-e-) 3. л. јд.
im\tx imyti ima[i V (атематска) 3. л. мн.
през. врста