tr' t

:irnF'-"--,--.
. ."i
;'

.ir-
:r-> {'.}
i
i:i!.
r"J
, 1 .":1
ir
f .
t-x i-'t ,

\ft
**F#' a {;
ti!
'-1
i
".3
1 f "J*.*
t, n
iJ I =ii
.,. i
l-.--.
.,"."dna&a
 2,5 Kvalltatlvne karakterlsttke fl nans$sklh informaciJa 23 Zrllhr Itrolkovl Prodt . 102
2.6 Ograntdenja relevantnih i pouzdanih informacija 29 6.1 Uvod 102
2,7 HiJerarhijakoncepata 30
6,2 Zallhe, tro5kovi prodaje i ratunovodswena jednadina 103
32 105
Rezlme 6.3 Osnovne metode vrednovanja
Reference i dodatna literatura 32 t07
6.4 Bruto profit na osnovu razliditih metoda vrednovanja
Pltanja 33 vrednost 108
5.5 NiIi iznos kada se uporede tro$kovi i neto realizovana
110
Studila sludaja 33 6.6 Karakteristike i posledice primene metode LIFO
63 Efekti pogre3nog iskazivanja zaliha
111
113
)rugi deo Finansijske pozicije ifinansijske performanse 35 5.8 Pokazatelji koji se tidu zaliha
Rezime
l14
Bllans stanja: sveobuhvatan pregled 37 115
Reference i dodatna literatura
115
3.1 Uvod 3,/ Pitanja
t17
3.2 Svrha bilansa stanja 4t Studija sludaja
3.3 Uticaj poslovnih aktivnosti na bilans stanja 44
Materijalna i nematerijalna sredstva (imovina)
118
3,4 Izgled bilansa stanja 51
118
3.5 Radunovodstvene konvencije i bilans stanja 7,L Uvod
60
7.2 Materijalna sredstva - nekretnine, postrojenja i oprema lzt
3,5 Struktura bilansa stanja i analiza pokazatelja 61 t28
Rezime 64 7.3 Sredstva uzeta na lizing
131
Reference i dodatna literatura 64
7.4 Nematerijalnasredstva
135
Pitanja 65
7.5 Gubitak usled umanjene vrednosti
t37
Studija sluiaja 67
7.6 Iscrpljivanje prirodnih resursa
t37
7.7 Pokazatelji u vezi sa materijalnim i nematerijalnim sredsMma
t39
Bllans uspeha: sveobuhvatan pregled 69 Rezime
139
Reference i dodatna literatura
4.1 Uvod 69 140
Pitanja
4,2 Priroda i svrha bilansa uspeha 70 r43
4.3 Uticaj poslovnih aktivnosti na bilans uspeha 7l Studija sludaja
4.4 Izgled bilansa uspeha 75 Obaveze
144
4.5 Radunovodstvene konvencije i bilans uspeha 77
8.1 Uvod r44
4.6 Pokazatelji koji se odnose na bilans uspeha 82
8.2 Radunovodstveni tretman dugorodnih kredita t45
Rezime 82 148
8.3 Obaveze, rezervisanja i potencijalne obaveze
Reference i dodatna literatura 83 151
8.4 Radunovodstveni tretman porezi na profit
Pitanja 83
8.5 Pokazatelji u vezi sa obavezama 158
Studija sludaja 86 160
Rezime
160
Prlhodi i potraiivanja iz poslovanja 87 Reference i dodatna literatura
161
Pitanja
5.1 Uvod 87
Studija sludaja
r63
5.2 Konvencija o realizaciji 89
164
5.3 Radunovodstvenitretmanprihoda 92 Sopstveni kaPital
5,4 Potraiivanja iz poslovanja i rashodi po osnovu otpisa 9.1 Uvod 164
165
nenaplativih potraZivanj a 94 9,2 Komponente soPstvenogkapitala
5,5 Ugovori o izgradnji 95 g.3 lzveStaj o Promenama na kapitalu 17l
5.6 Pokazatelji koji se tidu prihoda i potraZivanja iz poslovanja 96 9.4 Pokazatelji koji se tidu kapitala t7l
Rezime 97 Rezime
t75
Reference i dodatna literatura 175
98 Reference i dodatna literatura
Pltanja 98 t75
Pttanja
Studija sludaja 100 177
Studua oludaJa
Trr(l dro Prlprema flnanslJsklh lzve5taja 179 1t.3 Alatl flnone[elrc anallzc
13.4 Evaluac$a trcndova: ilustrac{a
10 Firko r rvldrntlrafu transakclre I prlpremaJu flnanslJskt
Rczlmc
lzvrltrJl za Jcdno preduzede 181
Rcference i dodatna literatura
10.1 Uvod 181 PitanJa
10.2 Osnove dvojnog knjigovodstva t82 Studija sludaja
10,3 Proces evidentiranja transakcija 185
10.4 Probni bilans 199 14 Korporativna likvidnost i solventnost
10.5 Probni bilans i gretske u evidentiranju 200 14.1 Uvod
10.6 Priprema finansijskih izve5taja na osnovu probnog bilansa 200 14.2 Kratkorodna likvidnost
Rczlme 202 14.3 Dugoroina solventnost
Reference i dodatna literatura 202 Rezime
PltanJa 202 Reference i dodatna literatura
Studija sludaja 205 Pitanja
Studija sludaja
I I Flnansfiski izve5taji za grupu preduze(a 207
11.1 Uvod 207 15 Poslovne performanse
I 1.2 Priprema konsolidovanih finansijskih izveStaja 208 15.1 Uvod
I 1,3 Priprema konsolidovanih finansijskih izvestaja nakon datum a preuzimanja 218 15.2 Prinos na ukuPnu aktivu
I1.4 Radunovodstveni tretman pridrutenih preduze(a (metoda udela) 223 15.3 Odnos izmedu prinosa na kapital, prinosa na ukupnu aktivu
I 1.5 Radunovodstveni tretman zajednidkih ulaganja i pokazatelja zaduienosti
(metoda proporcionalnog konsolidovanja) 224 15.4 Napomena o uticaju poteza na profit
I 1.6 Radunovodstveni tretman manjinskog vlasni5tva 227 Rezime
Rezime 229 Reference i dodatna literatura
Reference i dodatna literatura 229 Pitanja
Pitanja 230 Studija sludaja
Studiia sludaja 232
15 Pokazatelji investiranja
12 Merenje i izveitavanje o tokovima gotovine 234 16.1 Uvod
12.1 Uvbd 234 16.2 Dobit Po akciji
12.2 Korporativna likvidnost i ciklus toka gotovine 235 16.3 Pokazatelj odnosa cene akcije i dobiti po akciji
12.3 Swha izve5taja o tokovima gotovine i njegov odnos sa bilansom stanja i 16.4 Ostali berzanski pokazatelji
bilansom uspeha 239 Rezime
12.4 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 240 Reference i dodatna literatura
12.5 Aktivnosti koje utidu na gotovinu 241 Pitanja
12.6 Kako pripremiti izve5taj o tokovima gotovine 243 Studiia sludaja
Rezime 260
Reference i dodatna literatura 260
Pltanja 26t
Peti deo Savremeni razvoj korporativnog upravljanja 3

Studija sludaja 263 17 Korporativno izve5tavanje i korporativno upravljanje

17.1 Uvod
Crtvrtl deo Analiza itumatenje finansijskih izve5taja 17.2 Gubitak kredibiliteta u finansijskom izve3tavanju
265
17,3 Lanacfinansijskog izve$tavanja i uloge udesnika u njemu
1t lrvrltaf o trendovlma lvertlkalna analiza 267 17.4 Lanac finansijskog izveltavanja i njegovi nedostaci
l3,l Uvod 267 Rczime
13,2 Ctfevl flnansfrke anallzc 258 Rcfercnce I dodatna litcraturo
 l'llrrttjrr .140
I Sltrtlijn slrrc'irjir .14 I

1{ Javno poverenje u korporativno izveitavanje 343

Itl. I Llvocl 343
Itl.2 'l'ri kljutna elementa javnog poverenja 344
Itl.l Krcclibilitet kao medunarodno pitanje 345
Itt.4 Scure promena 346
Iti.5'l'raclicionalan model izve5tavanja 353
Itt,6'l'roslojni model korporativne transparentnosti 357
Itt.7 Okvir za izveitavanje punog niza informacija 360
Itt.tt Zakljuici 366
I
llczirne 368 l.l Primerikorporativnihciljevavodeiihmultinacionalnihkompanija
I
I(clL'rence i dodatna literatura 368 1,2 Ekonomski model stejkholdera kompanije Novo Nordisk
I
l'itanja 1.3 Preduzeie i korisnici njegovih finansijskih informacija
369 2
2,1 Kvalitativne karakteristike finansijskih informacija
Stuclija sludaja 369 Na slici je ptikazano
2,2 Karakteristike koje utidu na korisnost finansijskih informacija'
dapostoledetirikvalitativnekarakteristikekojeutitunakorisnostfinansijskih
Retnlk pojmova 372
informacila.Medutim,osimtoga,finansijskeinformacijetrebadasematerijalizuju
lndeks 398 idasepravowemenoobezbedujukorisnicima.,akoristikojeinformacijedonose
treba da prevazilaze tro3kove njihovog prikupljanja'
raiunovodstvenim
2,3 Piramida radunovodstvenih koncepata i pravila u Medunarodnim
(MRS)/Medunarodnim standardima finansijskog izvestavanja (MSFI)
standardima
gotovine' Na slici je
3.1 odnosi izmedu bilansa stanja, bilansa uspeha i izvestaia o tokovima
prikazanokakobilansuspehaiizveStajotokovimagotovinepredstavljajukretanja
imovine
imo.rin. tokom wemen". Bilut. stanja, pak, predstavlja iznos ukupne
u odredenom trenutku u vremenu'
3.2 Izgled horizontalnog formata bilansa stanja: adidas-Salomon
3.3 tzlled vertikatnog fJrmata bilansa stanja (1' alternativa): adidas-Salomon
1.4 Iziled vertikalno! formata bilansa stania (2' alternativa): adidas-Salomon
3.5 Izlled vertikalno! formata bilansa stanja (3' alternativa): adidas-Salomon
3.6 C;aiSrrli finansijJki izvestaj kompanlje Austrian Airlines za 2004' godinu
4.1 Poslovni ciklus
5.1 Glavna pitanja i problemi u radunovodstvu
5.2 Potraiivanja
6.1 Odnos izmedu zaliha i tro5kova prodaje
Puma
6.2 Metoda vrednovanja zaliha koju primenjuje kompanija
7.t Rashodi
imovine
7.2 Radunovodstvene politike kompanije Puma u pogledu dugorodne
7.3 Vrednovanje materijalnih i nematerijalnih sredstava
tt. I Iz,vori finansiranja
tt,2 l{ezervisanja ili potencijalne obaveze?
9.1 l)obit po akciji: Primer
t0.r 'l'-radun
10.2 Koraci u procesu evidentiranja transakcija
10.3 l)rvc tri tiansakcije preduzeia Suniica evidentirane u glavnom
l<njigovodstvenom dnevniku i unesene u glavnu knjigu'
Vern irn-,"du nerasporedenog profita' ukupnih rashoda
i ukupnih prihoda
10.4
i zakljudivanje ratuna
10.5 l'r'uvilit zl unolenje dugovanja i potraZivanja
l(1.6 ( ilavrri knjigovoclstvcni dnevnik prcduze6a Suntica'

l$.7 ( ilrvtrl krrjig,rr prctlttzeCa Sunt'irtl

t il,rvrt,r krrjig,, irretlrrzct,r l-trnlir'rt i bilalts zit svitl<i rilt'tttt (l<orrto)
I0.ll
 t0.9 Prohttl hllirnn, hlluns strrn)rr I ltilrrns uspchr (iznosi su izral,eni u cvrinra) l0I
I t,rllrzllt'lt I olrllcl gruprrctjrr 208
l r,2 Altcrrrntlvc llnrrnsijskog iz,vc$tavanja za investiranje u druga preduzeCa. 209
I l.:l Krrrrs<rlid<rvrnje na datum preuzimanja (pri preuzimanj u ne postoji goodwill) 2tt
I t.{ Ktrrrsolid<rvanje na datum preuzimanja, ukljutuju6i i goodwill 214
l2. r ( liklus bkova gotovine od obrtnog kapitala 235
12.2 Olklus poslovnih novCanih tokova i uloga profita i amortizacije 236
12..1 Neposlovni odlivi gotovine 238
t2.4 Neposlovni prilivi gotovine 239
t 2.5 Otlnos izmedu bilansa stanja, bilansa uspeha i izveitaja o tokovima gotovine 240
t 2.6 ( iolovina i gotovinski ekvivalenti
241
t2.7 Izvori i upotreba finansijskih sredstava i izvestaj o sravnjenju raduna gotovine 246
t 2.8 I )ugoroCni i kratkorodni izvori finansijskih sredstava i dugorodna

I kratkorodna upotreba izvora finansijskih sredstava 247

l.l Primeri termina koje koristi IASB i koji preovlattuju u britanskoj
12,9 Obrazac tokova gotovine (iznosi su izraZeni u hiljadama ewa) i ameriikoj varijanti engleskog jezika I
248
t2,10 ldealan tok gotovine 3.r Konsolidovani bilans stanja kompanije adidas-Salomoin na dan 31. decembar 2004. 4
248 1.2 Pregled prema prema imovini i pravu na imovinu 4
l2.l I Izvc$tavanje o novdanim tokovima iz poslovnih aktivnosti - indirektna metoda 249 4
3.3 Pregled prema prema izvorima i upotrebi izvora finansiranja
I 2, l2 Glavna zaglavlja izveitaja o tokovima gotovine preduzeia u skladu sa MRS 7 4
254 3,4 Tumadenje bilansa stanja
1.1. I K.mparativni bilansi uspeha kompanije puma za period od 2000. do 2004. godine 4
270 3.5 Uticaj inicijalne investicije na bilans stania
I J.2 Stvarna prodaja i sloiena godiSnja stopa rasta kompanije puma (2000_2004) Analiza transakcija: rezime (iznosi izraieni u hiljadama evra). 5
272 3,6
I1.3 If ruto profit i bruto profitna marZa kompanije puma 273 3.7 Format bilansa stanja koji je preporuden u Medunarodnom
I J,4 Poslovni rashodi kao procenat od prodaje kompanij e puma radunovodstvenom standardu MRS 1 5
273
I .1.5 Profit pre odbitka kamata i poreza (EBIT) kompan ije puma
274 3.8 Konsolidovani bilans stanja kompaniie Puma na dan 31. decembar 2004. godine 5

1.1,6 Neto profit kompanije Puma 274

3.9 Konsolidovani bilans stanja kompaniie Puma 6

11,7 Koeficijent sopstvenog kapitala i ukupna aktiva kompanije puma 3.10 Raspoloiivipodaci 6
Bilans uspeha za Petrovo preduze(e za period l-l 1. januara
276
I 4. I l)efinicija pokazatelja likvidnosti I
4.
286 4,2 Bilans uspeha u periodu od 1. januara do 31. decembra 2004. godine
14,2 Vreme obrta zaliha u danima, vreme naplate potra Livanja u danima
(ilustracija klasifikacije trodkova po njihovim funkcijama) (MRS l) 7
i vreme neizmirenih obaveza u danima prikazani zajedno.
l5.l Komponente prinosa na ukupnu aktilu
289 4.3 Bilans uspeha kompanije adidas-salomon 2a2004. godinu (iznosi su izraieni
295 u hiljadama evra) 7
15,2 Komponente prinosa na ukupnu aktivu kompanije puma (iznosi su izraieni 4,4 Bilans uspeha kompanije Puma za potrebe menadimenta za 2004. godinu ?

u tnilionima evra) 296 4.5 Prilivi i odlM gotovine za mesec juli 8

r 5.3 Piramida pokazatelja 297 6.1 Nabavke i prodaja kompaniie Luka elektronika t1
15.4 Kornponente prinosa na ukupnu aktil'u u razliiitom preduzeiima
298 6.2 Troikovi prodaje, bruto profit i krajnje stanje zaliha primenom metoda FIFO i LIFO t1
t5.s Pokazatelj zaduZenosti i prinos na kapital (ROE) 300
6.3 Godi5nji i kumulativni efekti na rezerve koje se dobijaju metodom LIFO 11

t7.t llroj ispravki finansijskih izveitaja o rezultatima korporativnog poslovanja 6.4 Umanjen iznos krajnjeg stanja zaliha 1l
tu SAD usled knjigovodstvenih gre5aka 6.5 Uveian iznos krajnjeg stanja zaliha ll
327
17.2 (lcne akcija od januara 1996. godine do jula 2005. godine 7,1 Tipovinematerijalnihsredstava t2
328 9,1 Ilustracija izveltaja o promenama na kapitalu (MRS 1) ti
t7,.1 l,nnac finansijskog izveStavanja ti
lll.l l,ut ka reformi: zakonodavni odgovori
332 9,2 Izve5taj o Promenama na kapitalu: primer
347 l0.l Kontni okvir zapreduzeie Suniica 1t
I tt,2 llesursi preduzeia XXI veka
356 t 0.2 Preduzei e Suniica, probni bilans na dan 3. januar (iznosi su izraZeni u ewima) l9
I ll, J'l'roslojni model korporativne transparentnosti
5J/ 10.3 PreduzedeSuniica,probnibilansnadanll.januar(iznosisuizraieniuevrima) It
I ll,4 ( )kvir za izveitavanje o wednostima ValueReporting* Framework l2.l Konsolidovani izveitaj o tokovima gotovine kompanije Pumazagodinekoje
360
ln,5 Prcglecl trZista: primer 362 se zavr5avaiu na dan 31. decembar 2003. godine i 31. decembar 2004. godine
lF.6 Stlrrlcglja i struktura: primer JOJ
(iznosi su izraiLeni u milionima evra)
16,7 ll|rrrvljanje za stvaranje vrednosti: primer 12.2 lzve$taj o tokovima gotovine kompanij e Puma za godine koje se zavrsavaju na dan
365
l8,tl ltrnlignuCa: primer 31. decembar 2003. godine i 31. decembar 2004. godine - izvebtaj za menadiment
367 (iznosi su izraheni u milionima evra) 2(
13. I
Korrrparativni bilansi uspeha kompanije Puma za period od 2000. do 2004. godine
13,2 Vertikalna analiza i analiza trendova bilansa uspeha kompanije Puma (2o00-2004) 2"
13.3 Kotrrparativni bilansi stanja kompanije Puma (2000-2004) 2',

1.r.4 Ve rtikalna analiza i analiza trendova aktive, obaveza i kapitala kompanije )'
I 5. I
Stcpctt zacltticnosti i njeSov uticaj na prinos na kapitala :l(
t5.2 llif ans uspeht kornpanijc Kcrry Oroup zi:t lSoclilrtt kojr sc zavr$ava
ttrt rlutt ,l l. tlcccttrbitr 2(X)4. gtxlirrc l(
15,1 Krrrrsolitlrvrtttl hllnrrssllnjnkotttltlrri,il'Krrtv(itonP trarlatt ll.rlccerttbar2(X)'l.gtrtlirrc .l(

Itt,l Mrlilrr ponli6rrrr(it tt [oltkt.elttoi ptivlctlrloj Ht,tlti lr

 ()vrrj utll,bcnik, nanrc:njen stuclentima koji lelc cla izgracle krrrijeru kao meuacl').eri,
uslueren jc vi$c na kori$Cenje finansijskih informacija nego na tehnidke procedure. Skanda-
li rrovijcg clatuma jasno su pokazali da savremeni menadieri moraju da razumeju osnovne
pojnrove i principe finansijskog raiunovodstva. U ovom udibeniku bavimo se i tim skan-
dalima i omoguiavamo studentima da shvate zabto su se dogodili i kako se takvi skandali
mogu izbeii u buduinosti.
Udtbenik je snaZno evropski orijentisan i obuhvata potrebe studenata Sirom Evrope, a
takode je namenjen i studentima kojima engleski nije maternji jezik.
Zasnovan je na predavanjima koje su autori odrZali na predmettJ analiza radunovod-
stvenih i finansijskih izveitaja na Medunarodnom univerzitetu Luidi Bokoni za ekonomiju
i menadZment (Universiti Commerciale Luigi Bocconi), koji je posve6en pruZanju medu-
narodno priznatogobrazovanja studentima iz celog sveta.

Prof. Andelo Provasoli (Angelo Provasoli)

vroPska komisija se, 2000. godine, posvetila izradi medunarodnih radunovodstvenih stan-
Dekan Univerziteta Bokoni za ekonomiju i menadZment
rrrdrr Cija Ce primena od 2005. godine postatiobaveznaza kompanije registrovane u Evrop-
Milano, oktobar 2005. godine
tttj uttiji' Tose i dogodilo, pa smo ove godine svedoci najveie revolucije u finansijskom
'vcdtlvanju naSe generacije. Skup Mectunarodnih standarda finansijskog izveitavanja
45Fl) lengl. International Financial Reporting standards - IFRSsl, koje je objavio odbor
t nredunarodne raiunovodstvene standarde (International Accounting Standard Board
istl)' stupio je na snagu za registrovane kompanije u svim zemljama dlanicama Evropske
-
ttlje i u mnogim drugim drLavama5irom sveta.
Ova reforma radunovodstva je vi5e od puke izmene knjigovodstva. Ona ie uticati na
,ttitl poslovanja kompanija, pobolj5aie efikasnost trZi5ta i sniziti premije na rizik. Uskla-
rvlnje globalnih radunovodstvenih standarda ie stimulisati i viSe transakcija van granica
tcionalnih drLava.
Slobodan tok kapitala preko granica nacionalnih drLavadoprinede poveianju bogatstva
'lh nacija jer ie se kapital efektivnije alocirati i tako ie se smanjiti tro5kovi koj. rnori ko111-
tttijc, ittstitucije i pojedinci. Ipak, savremena trii5ta su daleko od toga da budu globalna.
lcdan od razlogaje nekompatibilnost razliditih svetskih radunovodstvenih standarda.
rr ie valno ier razjedinjeni standardi spredavaju udesnike na trZiStima da efikasno upore-
tJu prilike za investiranje van nacionalnih granica. Za kompanije, razliditi radunovodstve-
llrtnclardi predstavljaju veliko optereienje koje ih spredava da pristupe medunarodnim
vttrlttru finansiranja. Postoji jasna potreba za globalnim radunovodstvenim standardima
rJl bl kornpanijama koje se bave slidnim aktivnostima omoguiili da budu podvrgnute
'ottrrr slldnom radunovodstvenom tretmanu gde god da posluju.
Nnkott perioda tranzicije, sveop5te prihvatljivi i kompatibilni radunovodstveni standar-
koJl Prevazilaze nacionalne granice doneie opipljive koristi. Uporedivi i transparentni
trFtrrttlvtti izve$taji i raduni bi6e platforma za produbljena i likvidnija finansijska triiita i
nr'nCe poverenje investitora, a time i globalnu finansijsku stabilnost.
( )tlhtlr ztr medunarodne radunovodstvene standarde (IASB)
i Odbor za finansijske raiu-
rvoclstvone standarde (Financial Accounting Standards Board FASB), telo zapostavlja-
-
e slrtttclarcla u Sjedinjenim Ameriikim Driavama, tei.e dapostignu konu".g.ntrrort ruo;ih
tlctltu tltl 2007. g<lcline, iime lri se uklonila potreba za uskladivanjem izmeclu op$tepril.rva-
llilt ritttttttovtltlstvcrrilt prirrcipa u SAD i medunarodnih standarda. Kacla ta konve rScncija
rtlc lrostigrtutit, [)roces usklrrrlivlnjir ('c biti zavr$cn i to ic tLrncliogrorrrrre korlsll iirvesti
rirrtn $inrrl sve lir.
 Uclltrenicl iz rltunpvoclstva napisarri konkretno r,t osobe koJc nisu strutnjaci zt rotu-
nqvgclstvo desto su suviSe obimni. Tema treba da bude obradena ntr nadin koji obiljem teh-
niCkih infnrmacija neCe zbuniti studente koji nemaju predznanje iz radunovodstva. Takvi
udtbenici ne moiaju da obuhvataju onoliko detaljnu analizu kakva je neophodna profesio-
nalnim radunovodama. Neke knjige iz raiunovodstva napisane specijalno za one koji nisu
strudnjaci za radunovodstvo naginju ka drugom kraju ekstrema. U njima se tema toliko
povr5no obraduje da desto nisu ni od kakve praktidne koristi'
Cilj orog udibenika je da bude temeljan uvod u izudavanje finansijskog radunovodstva.
Usvojiii smo pristup port.p"tt. progresije u nivou rigoroznosti. Podinjemo sa konceptual-
nim okvirom. Osno'sna pravila dvojnog knjigovodsWa (odnosno leve, tj. dugovne, i desne,
tj. potraZne strane raduna) uvodimo kasnije u tekstu da iitaocu ne bismo odwatili paLnitr
od-fundamentalnih koncepata. Takav pristup bi studentima trebalo da omogu6i da
pravil-
no razumeju te koncepte. Posebno naglalavamo znaiai tautmevanja za razliku od uienja
procedura'i terminologiie napamet. Takvo izlaganje pruZa okvir pomoiu kojeg ditalac moZe
zasro oval uozpenrK(
f ia usvoji i oceni finansijsko radunovodstvo, koje je kljudno za nesmetano funkcionisanje

lvodenje Medunarodnih standarda finansijskog izveStavanja (MSFI), koji su se ranije na- trZilne ekonomiie. Samo pomo6u sveobuhvatnog razumevanja materije ditalac 6e mo6i da
sledi i aktivno preuzme uLgu menadiera u bilo kojoj organizaciji u kojoj se bude zaposlio.
ivnli Medunarodni raiunovodstveni standardi (MRS) [engl. International Accounting
Udibenici iz radunovodstva su desto te5ko razumljivi osobama kojima engleski nije ma-
tandards - IASsI vei se globalno odvija!
ternji jezik zbog sloienosti specifidnih termina koji se u njemu koriste. Mnogi primeri i
U Evropskoj uniji i njenim zemljamadlanicama, registrovanim kompanijama je namet-
pitanja koja se obid.ro sredu u radunovodstvenim knjigama snaino se oslanjaju na pretPo-
uto da od 1. januara 2005. godine usvoje MRS/MSFI. To se odnosi na oko 7.000 kompa-
stavku da korisnik ima znanja o jezidkim nijansama engleskog iezika, koja su studentima
ijo u Evropskoj uniji. Australija, Ruska Federacija, /apan i mnoge druge zemlje takode su
neophodna za interpretaciju pitanja Pre nego $to na njih da podnu odgovaraju. u ovoj
tvojile MRS/MSFI. Mnoge zemlje $irom sveta od kompanija koje su registrovane u ino-
knlizi se sluiimo jednostarmim stilom pisanja koji pogoduje potrebama svih studenata koji
ranstvu zahtevaju i ohrabruju ih da primene MRS/MSFI sa uskladivanjem sa nacionalnim
studiraiu na neengleskom govornom podrudju.
rtunovodstvenim standardima ili bez tog uskladivanja
Ovaj udZbenik je napisan tako da oslika novu situaciju i njene implikacije. Osnovno
tr,unrevanje zahteva MRS/MSFI od su5tinskog je znatajazasvakoga ko izuiava finansijsko
struktura i pedagoiki pristup
rCu novodstvo i izve5tavanje.

Knjiga je pisana praktidnim i interaktivnim stilom jer jedan od autora ima obimno isku-
A
vo u poslovnim i radunovodstvenim praksama multinacionalnih kompanija. Stoga istide- Knjiga je organizovana u pet delova. U prvom delu istrazujemo fundamentalne principe
i
rrl z,nadaj koncepata kao Sto su neto poslovni novdani tokovi, osnovni, odnosno redovan koniencije foje formiraj,, otror.o radunovodstvene misli i prakse. U drugom delu navo-
rrll'it ili EBITDA, operativni obrtni kapital itd., o kojima se danas na5iroko raspravlja i koje dimo primarne finansijske izve5taje i osnovna pitanja njihove evaluacije' U tre6em delu
rrlsti finansijska zajednica. obezbetlu;emo alate za pripremu finansijskih izveitaia, i za pojedinadne pravne entitete
i
Preuzeli smo korisnidki pristup u kojem se fokusiramo na koriSienje finansijskih infor- za grupu preduzeia. U detvrtom delu opisujemo tehnike analize finansijskih izve$taja. U
oclja' a ne samo na knjigovodstvo i njegove tehnitke procedure. Prikazali smo neke od petinrdeiu predstavljamo i razmatramo pitanja povezana praksama korporativnogizve-
sa
'Stavanla
rltdnmentalnih radunovodstvenih pitanja pomoiu primera nedavnih raiunovodstvenih i korporativnog upravtjanja jer smatramo da ditaoci treba da izgtade svest o tome
:uspeha dobro poznatih registrovanih kompanija. koliki Lnadaj po,rrdur" I piurrorr.rn..te finansijske informacije imaiu za nesmetano funk-
Ovuj udZbenik je prilagoden i onima koji nisu strudnjaci za radunovodstvo. Namenjen cionisanje triista kaPitala.
prvetrstveno studentima od kojih se traii da izuiavaju radunovodstvo kao deo nastavnog
enn studija dije sredi5te nije radunovodstvo. ova knjiga je, dakle, pogodna za studente
xllplomskih i postdiplomskih studija koji slu5aju predmete iz oblaitiradunovodstva sa
lJent da izgrade karijeru kao nefinansijski menadZeri i stoga im je neophodno dwsto zna-
e tr ul<rzi finansijskog radunovodstva u organizacijama. UdZbenik je narodito pogodan za
)tlvczne predmete iz oblasti finansijskog radunovodstva, koje mnogi studenti ne planiraju
tljt'cla izutavaju. Takode bi trebalo da bude od praktidne koristi onima koji rade u trgo-
llJrr, irrclustrijskim clelatnostima, pravnoj oblasti i vladinim agencijanra, ir koji se na $voll.l
rrlu srrsrcCu sa lirrarrsijskirn irrfornracijanta.
 Yvr.,i nrvE ilw.urrrin IF'F

Odlomcl pdmrra
rtvrrnlh ratuna
r'{hilrits'dde her qM
NMNM,ltu
slule tome
da pokaiemo hdbi nbr a rk u 0ai.[! @
tur4h tu! pdDa&. rd! rdr 6 uru e & b4F ohilF. ni.e
e! r Ede, a u spBdr EEdrlcd bmG umtdn dn&Enh
ih;*n'*d'dr
lri#'ll*r#'rdMrd,i'tu kako se ono 5to
lmr*nl.nilu,,rdn'at
IMEeMll1{uil,ldilar
uiite praktiino utuilfu&euFhr],<,ot)ru&rlM!ft nenbtuqq&,dir
EF;ce,"M,r.ffi
I Eh!.'iuu primenjuje u Ddq'ub Fo@d dpeE u !tl16q du blu& tu!FWo & FL4q

,i[ii ffi] :i# ,i;ii ',1; u6&Eoideft !&L6dlerhtrIfuu@F oe&Pequ

q.d@
realnom svetu. r!ed.&qr*rMdrdtI
L
hd I 111! Ltl1l-l!] rt] t]l . tur@!rtuFrubprubruin'tueurobra,k6md,khi'e!ii

, u;;.;4[111qfiri111q1*..,t
hnd @efi br!&dh&ki pleM6Los.@h
Svako poglavlje . @H N. P4Er &ru'onrs,rlet a4h 4r s4nr vrtutuL Mw\fl,
zavriavamo R BlE'dmi,Aerdtuln r,rdr!,
q FdIh. qd a.{hdi"a n4'
rezimeom. U ^rtE'
Na poietku svakog njemu istitemo
poglavlja navodimo F-EI+;;im:;;;:E teme obratlene
,trt rI rd4dh eriluFb@+tu'@dtu dor@ dh
<iljeve uienja da r,!11, a+d @" F* k-i^,,F,a rw6 Gril,iloh.
u poglavlju. tako tr.r P'r,duh6ds4leedldffilrF4hpltrgrhLr6ob@l
0dt ru(^)rMmdtutuntuFu@bo@d@. d d!,!fuMd bon N!tu dn dhiqdnh @1o&po9uo iEvtr
bismo ilustrovali []q9!-iT11h..8a3; j=;."*;,.qi; t !tMmnuM.sAUM u.lB)dt@@tm.@ da moZete da q &pdts bt 14! nooltllrfur..iM f 6r l@&dh u 4do
bonN-rhDe&oeiFidMpnhdtrnbtu@ruprod.

re
5ta moZete da ga koristite kao
odekujete da aete uild pctmth *rivnod tryMnj. podsetnik pri rr Ntuimdlewh@rD4d!.4,8@rbnEEd4iiie!
dldrxGLndrltfurm'@(
E n. bflaro shij!
nffi6Mrebu&mn6.
nauiiti iz tog obnavljanju gradiva.
t ffi ffi rtudmusBFitdlMdedh#n@ poglavlja i istitemo
t frmhffihi4H[drenn
H:i'hihhwrb,rr.rrry.MMGE'I&
'. ffitu,tu4hrqn glavne obradene
| ryntrm&'id'h
ffi,mmrMddm. teme. U referencama i dodatnoj literaturi
navodimo sve podatke o izvorima informacija
Iu"r{
roNNr. i,5nD({!sdilrFhr
koje smo naveli u poglavlju i uputnice za dalje
rykiF,r'u',,\LFnitntkrur
titanje ako ielite detaljnije da izutite neku
Kljuini pojmovi !*;*!y!.;:/! temu ili da je sagledate iz druge perspektive.
su h;a l
ktrriqrdniililil irduL ek(!__il *__ i...."b"b8, d;_."
Stampani plavom
bojom kada ih prvi
F*h rn!!LrdqrnoFdnn(.&6d .,i.h;;k.b,.(.,.L put pominjemo, a Svako poglavlje
njihove definicije zavriavamo
mrElf
rril dnlrhtr.rEil*rrrdd..pd^-h,. e-.;bE{,_n.h.*,
qnMrrNtln,rnhirn.e,r...i,h.
.d."-.il,n_, ibrr,a, moiete pronaei u iifl hi{,g#lFFyi-- studijom sluiaja .qcaqsl+.qir,].n,
r@'4, 14o
t, reiniku pojmova na . !+n v r{I4 n,iiMr e,ffit d tury vdsb wnx Atr,
zasnovanom na MFrde,hdr
dnil4tNdEbsbr,B
ninFb.E 6d",e
ItuorddlqdFlh
s

fu'FEt TEPfuo6F
kraju knjige. ^11@
.@ti[6@,tuu.bt@c^@,,\ primeru iz stvarnog dddo drllfuhdrrcildoot&hq4@Fl,oEq
dd. hd( Hir, rM,5. tsdd. rr4!4!ix@3@,Irdhrrbii(
. dnawfi,@tu&enqttuqtu iivota i pitanjima u r. le!eD6r&d!@rrFMF@k8sFhry&4&
oudulfuud dMildr&dNu diln rd@ d.&r!
Fa,ne rd w 4tmre srtt
^rybL okviru nje kojima e,q60M.hre.tu"Ewd
- rlq[Eem.Il@4erPllldb tu@I4ld!'iu
moZete proveriti 4El@nb+6Fb@rdbrm

U primerima
1,t#flilrD
ril b!.ad@spFd(@tu)b'bdu!6bi*d6dur& koliko dobro
Pd@! er&@f
r@rt!!nq.@.
ed@#6ebail?],l**dei
r Els@rb!6o!!u4e
s!!@rr,idrrr&!@l@,

d rei,&l]d@rmndtu&@tsdn@dtu
navodimo jasna ru ,z.hE o @drrts eab&&&,&Lpd
rrtr!@r6FiqEG@4r
r 6tdal x bdit'h ri * primenjujete
Irydklh!t.ed.
objainjenja kljudnih veitine i tehnike
iil{.{Fn,nFr'sr',,',r edhsord.q. brcj. ,ktd hr e bftn a ob,run G.ovn. do&i
qIh, tehnika i metoda. u ,uc)u us6rrv.nj.
'kdia
po *.[i radunovodstva.
I r i'l*':'11 '*. "l: ::r '':
,
!,: ReSenja su
M{d{!6r tr6&r dostupna samo
!*f;
EB
ffiii ffir,i#.x
{ffi , ,*'; ;; ;;li* '*
.br.-.,.-.-,b-,d:mm;.,,
"D)
;.
predavaiima
fl4 nila.rdr{+imiln0
nil6drli{@i+asdDPd!@u,1@Ebq4?ab! h& na veb-sajtu
I ridr il hueF u a, r*r bd ' d66!! ! 6d] @4er,&.r@1!,il@m@ehr
tre9r[{dr,*r,qk&hr tr. &lrFdrr0'rrkn.M'n+ndEb!,biqfukrFrMudtBL@.
hk'iln*rdtriit.'!r@ffiIEdiE4a4ddqqr& kompanije.
tr I h
.lrr* '*hs ih.L x r.DU
.HHr4'x*i{!h'4{4hu.rhn !r d nh..r n
'bnr
rrD,dr oEiDknhr udrbnnrlEl
k L+F,hd d,L i hLlr',
HnrF. x{on*tr r xrhiltrhr.-, _. _,-" _, ,i,Dh., _u*-.
. ffi rhr4fi,4drhhrrhHn..^,hr,.,q;.",_,r_l
rr t isndr nil.' rnnr,,r,,^,...,i,, * r*i,
--.lu ^Y' r,,.,"". *,*
_idtu' drEri{ phJen s!
s,,rkpLryrhs,r,,.,.r,r.ril r,,,,r..r.r,,^,,,,.",",,".-,,..
4a. t r 4r Nr-br- +i. *.q.,-,.ont:,,D
^'a I i", Mt,oh
.kor Lhrrrt drvr!, rPilhn bld
r
zadacima
U :-1:.::*'*"'',".',""'"4'|r","4n,i;4N4-r'

U svakom poglavlju dajemo prosetno

i*q{qr*nILt'il,u.r

sDrftic,,i!,-{n,rr,;.,,,,,,,.t,,-/.,,,,.,.r,:;;.i;; ;;,,k..,,,,,,..
navodimo praktidna
pitanja, integrisana
u veCini poglavlja,
@
FhrNhilmo&rlsdudui/r)r,il1
B!1&hh{hhnmlni,{rFrrm0!rfi \r(n
po lcst pltenfa, koJa su osmiSljena da
provfilte svoJe znanJe nakon lto ste protitali
trh[*drililNndi rrrhili {ili[nFnnnddil
pomoCu kojih pogltvl,e I da blste velball za lsplt. Odgovori
Il*.Tffi[m**
t HidhEtx'Liri{trd,i,,iir,,
molete da proverlte nr od!bran! plttnJa dostupni su samo
pfedavatlma na veb-lajtu kompanIe.
svoJe znanje dok
Cltate poglavlra.

Zcllmo da izrazimo zahvalnost Andelu Provasoliju (Angelo Provasoli) i Alfredu Vinjanu
(Alfredo Vigand) koji su nas aktivno ohrabrivali u toku pisanja ove knjige, a takode i Paulu
ele Siri (Paul De Sury) i Andreu Napi (Andrea Nappa) za njihov dragocen doprinos stvara-
nru prvog, odnosno detwtog dela udibenika.
Takode Zelimo da se zahvalimo na6im izdavadima, DZastiniji Simen (]ustinia Seaman),
MetJuu Smitu (Matthew Smith) i Sari Vajld (Sarah Wild) i njihovim kolegama t Pearson
tlducation za sav trud uloZen u izradu ove knjige. Bilo je naporno svima koji su udestvovali
u tom Procesu. Moiemo samo da se nadamo da (e rezultati opravdati sav uloZeni trud.
Konadno, ielimo lidno da se zahvalimo Meri Kotari (Mary Kothari). Hvala za svako
ohrabrenje i pomoi u pregledanju rukopisa: ova knjiga je posveiena tebi.
alnosti
Zahvaljujemo se za odobrenu dozvolu za kori5ienje sledeiih za5tiienih materijala:
['abela l.l, prilagodena iz: Alexander and Nobes Financial Accounting An International
lntroduction,2. izdanje, preuzeto uz dozvolu Pearson Education Ltd.
illke l.la,5.2,gJ,14,1itabele 3.li4.3preuzeteizgodisnjegfinanijskogizvestajakompani-
e adldas-Salomon za 2004. godinu, uz dozvolu kompanije Adidas-salomon AG,Nemadka.
itlke 1.2, 18.7 i
18.8 preuzete iz godi5njeg finanijskog izve5taja kompanije Novo Nordisk za
1004, godinu uz dozvolu kompanije Novo Nordisk.
illka 2.2 Preuzeta iz Mclaney and Atrlll (2005) Accounting An lntroduction,3. izdanje,
trcuzeto uz dozvolu Pearson Education Ltd.
illke 6.2, 7,2, 13.3, 13.4, L3.5, 13.6, 13.7,18.5 i 18.6, tabele 3.8, 3.9, 4.4, L2.1, 12.2 i tabela u
ndatku 5.3, preuzete uz dozvolu iz godiSnjeg finanijskog izvebtaja za2004.godinu kompa-
t/.le PumaAG, Nemadka.
illka 3,6 preuzeta iz godiSnjeg finansijskog izve5taja kompanije Austrian Airlines za 2004.
Soellnu, uz dozvolu Austrian Airlines,Bed, Austrija.
illktr 5. I i slika 17. I preuzete iz 2004 Review of Financial Reporting Matters, mart 2005, @
-luron Oonsulting Services LLC,2OO5, sva prava rezeryisana.
iltkn 6.1 i tatrele 6.1,6.2 i 6.3 preuzete iz Horngren charles T., Sundem Gary L., Iilliot fohn
\,, lntroduction to Financial Accounling, S, izdanje. @ 2002. Preuzete uz doz,volrr ocl Pcar-
on liduc.utiotr Inc., Uppcr Sadclle River, N,f , USA,
rcu....
Tabela 9,2 preuzeta lz godi$nJeg flnansijskog izve$taJa kompanije Henkel2a2004. godinu,
ue dozvolu Henkel I(gaA, Nematka.
Sllke 4.1, 12,1, L2.2,12.3,12.4,12.7,12.8,12.9,12.10,12.12,15.4,15.5, tabela 15.1 i slike
na etranama 237, 243 i 244 preuzeti iz: Walsh (2002) Key Management Ratios: Master the
Management Metrics that Drive and Control your Business,3. izdanje, iz doanolu Pearson
Education Ltd.
Bllans uspeha na strani 280 pretzet iz godiSnjeg finansijskog izvedtaja kompanije Deutsche
Post za 2004. godinu, uz dozvolu Deutsche Post.
Tabele 15.2 i 15.3 preuzete iz godiSnjeg finansijskog izve$taja kompanije Kerry Group za
2004. godinu, uz dozvolu Kerry Group, Irska.
Takode se zahvaljujemo za odobrenu dozvolu za kori5ienje sledeiih tekstualnih materijala:
lohn Wiley and Sons Inc za odlomakiz International Accounting and Multinational Enter-
prlses, autori Radebaugh and Gray; Sagalyn Literary Agency za odlomak iz What Manage-
ment Is, How it Works, and Why lt's Everyone's Business, autor ]oan Magretta; i dasopisu
The Economist za ilanke.Badly In Need of Repair" od2. maja2002. godine i ,,The Lessons
of the Parmelat Scandal" od 15. januara2004. godine.
Delovi teksta u 17. poglavlju odlomci su iz Obnova javnog poverenja u finansijsko izveita-
vanje: Internacionalni pregled (Rebuilding Public Confidence in Financial Reporting: An In-
ternational Perspective), koji je sastavila Radna gr:upa za obnovu jarrnog poverenja u finan-
oljsko izveitavanje (Task Force on Rebuilding Public Confidence in Financial Reporting),
a koji je u julu 2003. godine objavila Medunarodna federacija raiunovoda (International
Federation of Accountants - IFAC). Preuzeti su uz dozvolu.
Deo materijala preuzet je iz publikacija Odbora za medunarodne radunovodstvene standar-
de (IASB) uz dozvolu. Nosilac autorskih prava @ 2004 je Fondacija Komiteta za meduna-
rodne radunovodstvene standarde (IASC). Sva prava rezervisana. Nije odobrena doanola za
kopiranje ili distribuciju. Preuzeti su sledeii materijali:
U 1. poglavlju kori5ien je materijal sadinjen na osnovu Okvira za pripremanje i prezento-
vanje finansijskih izveitaja (Framework for the Preparation and Presentation of Financial
Statement) koji je sastavio IASB: pasusi 9, 10 i 1 1.
U 2. poglavlju kori56en je materijal sadinjen na osnoyu Okvira za pripremanje i prezentova-
nJefinansijskihizveitajakoji je sastavio IASB: pasusi 12,13,L4,22,23,25,26,27,28,29,30,
31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44,45 i MRS 1.
U 3. poglavlju kori5ien je materijal sadinjen na osnovu Okvira za pripremanje i prezentova-
njefinansijskih izveltaja koji je sastavio IASB: pasus 49 (b).
U 4. poglavlju kori5iena je tabelaizMRs 1.
koji je objavio IASB: pasusi 14,15, L6,17,18
U 5. poglavlju kori5den je materijal iz MRS 18
I 19,
U 7. poglavlju kori6Cen je materijal iz MRS 16 koji je objavio IASB: pasusi 6,16,17 i iz MRS
38: pasusl 8,9, ll, 13, 19,20,22,24,25,26,27,44,45,46,47,79,80 i 88.
U 8. poglavlJu korilCerr je rrraterijal sadlnjen na osnovu Okvira za priprcmanic I prezentovtt'
nJefinanslJrklh lzvettaJa kojlJe rastovlo lASl|: ptnut 49 (b); slikn 8'2 iz MllS 37'
 .ilF
U 9, poglavlJu korl$Cen Je rabela 9.1 iz MRS l.
u 11. poglavlJu kori$cen je materual iz MRS 28 koji je objavio IASB: pasus 7; i iz MRS 3I:
paous 10.

u 12. poglavlju koriScen je materijal iz MRS 7 koji je objavio IASB: pasusi L4, t6, L7,19,
20(a), 20(b) i 20(c).

u recnlku pojmova kori5iene su neke definicije iz reinika pojmova IASB:

Zahvalujemo se izdavadkoj kuii Financial Times Limited na dozvoli da pre5tampamo sle-

dedlmaterijal:
Studija sluCaja iz 11. poglavlja iz: ,,Branding * the bean counters get into creative accoun-
tlng", @ FinancialTimel3t. avgust 2004.gidine; studijaslutaja iirc.poglavllaiz:,,Avery
recretive success story", @ Financial Times, 17. avgust 2004. godine, rt,railu ,trrtulu i, ts.
poglavlja iz: ,,Good ethics means more than ticking boxes", d Financial Times,2i.
avgust
2005. godine; odlomak na strani 337 iz:,,we have to prove our own quality., @ Finaicial
Tlmes,21. juli 2005.

Zahvaljujemo se na dozvolama za koriSienje sledeiih materijala za5tiienih autorskim pra-

vima:

Odlomak na strani 23 iz ,,Sir David Tweedie - Standard bearer-in-ch ief iz The Financial
Tlmes Limited, 14. novembar 2003, @ Rod Newing; odlomak na strani 329 iz:,,Accounts
harmony is 1oo big a prize to let go", Financial iimes Limited, 12. februar 2004, @
]on
Symonds; odlomak na strani 337 iz:,,The best safeguard against financial scandal", Finran-
clal rimes Limited, 72. mart 2004, @ Thomas uealey; odlomak na strani 34g iz zakona
Sarbanes-Oxl ey, 29. jvli 2005. @ Thomas Healey i Robert Steel.

Unekim slutajevima nismo uspeli da udemo u trag vlasnicima autorskih prava i bili bismo
zahvalni na bilo kakvim informacijama koje bi nam u tome pomogle.

&****r...,
 qffi

Kada proiitate wo poglavlje, trebalo bi da umete da:

r objasnite zaito je finansijsko ratunovodstvo valno,
. prepoznate glavne oblike preduzefu,
. prepoznate iobjasnite glavne ciljeve preduzeia,
. prepoznate ko su t<orisnici finansijskih informacija i koje su njihove potrebe.

@tuvod
Sta je ,,radunovodstvo" i demu sluZi?
Pre nego Sto odgovorimo na ova pitanja, treba da se osvrnemo na zadetak irazvoj raiu'
novodstva jer je to od kljudnog znaiaja za raa)meyanje sawemene radunovodstvene prak-
se. Mnogi sawemeni regulatorni i pravni radunovodstveni okviri nastali su kao posledica
onoga 5to se dogadalo u pro5losti. Takode iemo shvatiti da ciljevi poslovnih preduze6a u
drultvu i potrebe korisnika finansijskih informacija mogu da utidu na te okvire.

@ tstbii;a ialunovoalt*a

1.2.1 Poreklo raiunovodstva

Te$ko je precizno utvrditi poreklo radunovodstvenih operacija. Medutim, postoje dvrsti
dokazi da se u mnogim civilizacijama, kao Sto su vavilonska, asirska i egipatska, pravila
nckn vrsta dokumentacije i arhiva. Stari Sumeri, koji pripradaju ranoj mesopotamijskoj
clvlllzrrciJi, bclelili su trgovatke transakcije u kamenu koje datiraju dak od 3600. gocline prc
nove ere i nu glittcniut pkrticanra potcv$i od 3200. gocline pre nove crc.

&8BBU&'*4' j::.:'s, !:!-!-

 U sturom Egiptu, radunovode su bili javni pisari koji su se bavili i pravom. U central-
nom faraonovom finansijskom odeljenju, pisari su pripremali dokumentaciju o prihodi-
tttu i isplatama u srebru, Zitu i ostaloj robi. Jedan je na papirusu pravio zapise o kolidini
koja je dopremljena do skladiSta, a drugi je sa krova pratloistovaranje kontejnera u spre-
mi$ta' Reviziju je vr5io treii pisar koji je uporedivao zapise prve dvojice. Da bi se roba
povukla iz skladi5ta, bio je neophodan zvanidan nalog, apisar zaduten za skladi5te
beleZio
bi isplate i zadrLavao zvanidne naloge u svojoj dokumentaciji. Njegova arhiva prihoda,
lsplata i popisa zaliha periodidno je podwgavana reviziji koju je oUurrtjuo drugi pisar ili
njegov nadredeni.
Godine 1939, prilikom arheoloSkih iskopavanja blizu Pilosa u Grdkoj (gde se veruje da
se nalazi palata grdkog junaka Nestora koji je udestvovao u Trojanskom ratu), otkrivene su
stotine glinenih tablica na kojima je pisano minojskim pismom. Naudnici su zakljudili
da
su Mikenci preneli kritsko pismo i koristili ga da bi vodili radunovodstvo za grtkoglualja
(oko 1400. godine pre nove ere). Moida je od tog perioda u Grikoj postalo
,-ouitui..ro ju
se robovi koriste kao pisari i revizori. Radunovodstvo i revizija dobilaju znaiaj
saporastom
drfavnih prihoda, narodito u Atini. u periklovo doba, tzv. ,,zlatno doba crtke.. (+ev+zs.
godine Pre nove ere), svaki gradanin je postajao reyizor na osnovu obidaja da se od predu-
zimata koji su gradili javna zdanjazahtevada prijavljuju svoje prihode i tro$kove.ru dl.to*
klesanim kamenim tablicama postavljanim na zidoyima zdaiia. S jedne od takvih tablica
saznajemo da je izgradnja partenona ko5tala 469 talanata srebra.
_ Rimska civilizacija bila je dovoljno napredna da stvori zakone kojima obavezuje pore-
ske obveznike da pripremaju izvestaje o svom finansijskom stanju. Z^pruuo, u Rimskom
carstvu su se uspe5no primenjivali radunovodstvo i revizija da bi se kontrolisali generali
osvojenih teritorija. Kvestori, koji su zaLivelioko 200. godine pre nove ere, bili ro ffrrurr_
sijski sluZbenici koji su.se starali o riznici, odgovorni rimskom caru, a njih su nadgledali
pisari zadui,eni za pojedine oblasti finansija, koji su beleiili prihode i rashode i kontrolisali
guvernere pokorenih oblasti. Kvestori su periodidno podnosili izve$taje zvanidnom
Rimu, a
njihove izvestaje su revidirali (,,ponovo pregledali") kontrolori. Red ,,revizija.. je u srpskom
ieziku u5la u upotrebu upravo zbogte starorimske prakse (lat. revidere,opet pogledali).
U srednjem veku, radunovodstvo je bilo zanemareno zbog opSte lose organizovanosti
drtavnih struktura i ekonomije Sirom Ewope. Medutim, raiunovodstvo se postepeno vra-
tilo na scenu:
za komplikovano poslovanje bankara, papske drhave i monarhijh bio je
Zliivo osmiiljen sistem knjigouodstva. Arhive i knjige ratuna bite'su preplavljeie zapisima
o najamninama, porezima, prihodima, rashodima, revizijama i iugivanjima. Raiuno-
vodstvene metode carskog Rima, koje su bire izgubljene u Zapadnoj nvropi
vII veka, a
satuvane u Konstantinopolju, preuzeli su Arapi i oZivljene su u ttalqi za vreme krstaikih
pohoda. Potpuno razvijen sistem dvojnogknjigovodstva pojavljuje ie u poreskim
ratuni-
ma u Eenovi 1j40. godine. (Durant, 1950)
Utvrdeno je da je moralo biti ispunjeno nekoliko preduslova koji su doprineli razvoju
'itdu novodstva kakvo danas poznajemo:
, sistem pisanja, neophodan da se vode zabele5ke;
irrtirne tikrr, rreophodna za jednostavn a izratunavanja;
llovil(' tltltltill' jcdtlc privredc, da bi svc trartsrrkcijc nrogle da sc belele u isloj rlerrorrrlrrirelJl;
. uvodenje kredita (ako se sve transakcije zakljutuju neposredno, nema potrebe da ih
belcLimo);
. trgovina, j er zarazmertu dobara veoma malog obima nema mnogo potrebe da se razvije
inovativan i komplikovan sistem beleZenja;
. kapital, jer ako postoji kapital, to omoguiava da se trgovina pro5iri sa malog na veliki obim.
1 .2.2 Luka Padoli i razvoj moderne ratunovodstvene prakse
Dvojno knjigovodstvo (sistem u kojem se beleZe dva aspekta svake transakcije) razvijeno
je u Italiji tokom XIII i XIV veka kao posledica Sirenja pomorske trgoyine i bankarskih
lnstitucija. Trgovci su tralili da se vode detaljne bele5ke o putovanjima, da bi mogli da izra-
dunaju i podele profit od prekomorske trgovine. Prva banka koja je imala sluZbu za usluge
klijenata otvorena je u Veneciji 1149. godine. Bilansi stanja pojavljuju se oko 1400. godine,
a porodica Medidi vodila je radunovodstvene bele5ke o ,,proizvedenom i prodatom platnu".
U periodu od 1397. do 1494. godine obavljane su redovne reizije podataka banke Medidi.
,
Glavna filijala u Firenci zahtevala je da svaka podruZnica podnosi godi5nji bilans uspeha.
Glavni upravnik i njegovi pomoinici revidirali su te izve5taje, koji se jo5 uvek duvaju u
arhivama Firence.
Siroko je rasprostranjeno miSljenje da je Luka Paioli, franjevadki monah, bio izu-
mitelj dvojnog knjigovodstva. Medutim, rudimentaran sistem dvojnog knjigovodstva
kori5ien je u Denovi vei oko 1340. godine. Godine 1494, u svom delu Summa de arit-
hmetica, geometria, proportioni et proportionalita (Sabrana znanja o aritmetici, geome-
triji, proporcijama i proporcionalnosti), Paioli je dokumentovao da su sistem dvojnog
knjigovodstva u to doba upraZnjavali venecijanski trgovci. Summa je Paiolija udinila
,,ocem radunovodstva".
Sredinom XVI veka, razvoj nacionalnih drZava i potreba da se upravlja javnim finansi-
jama pojaiav ala je znaiaj dobre radunovodstvene prakse:
Kako se trgovatki saobraiaj izmestio iz venecijanskih luka na plovne rute Atlantika, Italija
je izgubila znaiaj, a u raiunovodstvu se dogodio veoma mali broj promena... Francuska
revolucija s kraja XVIII veka oznaiila je poietak velikog druitvenog usPona koji je uticao
na dri,avnu upravu, finansije, zakone i obidaje. Italija je potpala pod uticaj Francuske,
neophodan pa- a zatim i Austrije, a i njihov sistem dvojnog knjigovodstva takode je podlegao stranom
uticaju. Interesantan je podatak da je Napoleon bio iznenaden koliko je italijanski sistem
r atunovodstv a bio efikasan.
(Radebaugh and Gray, 2001)
Razvoj radunovodstvene teorije takode je zapoieo u tom periodu, a nastavlja se do
danaSnjih dana. Medutim, uticaj Paiolijevog dela Summa i dalje se ose6a u dvojnom knji-
govodstvu koje je i danas u upotrebi. eak i Britanci, koji su stekliznanje o dvojnom knjigo-
vodstvu ubrzo nakon {to je Summa objavljena, nisu podeli da primenjuju dvojno ko;igo-
vodstvo sve do Industrijske revolucije (1760-1830). U tom trenutku, znadaj knjigovodstva
je drastilno porastao. Kako je obim preduzeia rastao usled tehnolo$kih otkriCa, kao 5to je
tnilsovnil proizvodnja, i znadaj fiksnih tro$kova porastao u odnosu na varijabilne tro$k<l-
ve, pustrrlo je neophodno dir sq rir{una irurortizacija, llol(6cija op$tih tro$kovu i slirnje rtl
z0llhurns:
lrFlEf!E
=ql;F
informacija"; time se
Od poletka )(X yeka, ubrzane promene I sve rteta slotenost srtetske industriJskc prlvrede . Nlome se lstlte da ,'korisnici donose odluke i rasuduJu nagsnovu
u pro.u,u odludivanja i Sirok spektar "ko-
utlnlle su dodatne izmene u ratunovoilstvu neoPhodnim. Spajanie i preuzimanje preduze' nagla$ava kortsnost fiiansijskih informacija
la i razvoj multinacionalnih korporacija stvorili su potrebu za novim natinima internog i rlsiika" tih informacija.I
eksternog izveltavanja i noyim sistemima interne i eksterne kontrole. Sa diversifikovanim
vlasniltvom inodernih korporacija, pojavljuju se nove procedure revizije i izveltavanja, a Kakocemoopisatiuodeljkul.5,ovaknjigajenapisanaizug|agledanjastejkholderau
tom smislu da su korisrii;i i;i";".'iiu rri
orrikoli ima;u interes za opstanak' profitabilnost
nove agencije ukljuiuju se u postavljanje novih ratunovodstvenih standarda: naime, berze, dobavljadi, vladi-
komisije za hartije od vrednosti, uprava javnih prihoda itd. Konaino, dramatitnim porastam l razvojposlovanja: q' at.cio,,a,i, zaposleni, klijenti, poslovni partneri,
osoLe koje postavliaju radunovodstvene
stranih ulaganja i syetske trgovine i formiranjem regionalnih privrednih grupacija, kao ito je ne agencije, poreske uprave, analitidar investicija,
osobe koje postavljaju trZisne propise'
Evropska unija, nastali su problemi koji se tiiu medunarodnih poslovnih aktivnosti. Taj feno- standarde, agencije ,u o...ro kreditne sposobnosti,
celinl
men je naroiito sloLen jer obuhvata usaglaiavanje raiunovodstvenih praksi razlititih drZava L.nt , inveiicione banke, mali i veliki investitori i dru5tvo u
u kojima posluju medunarodne kompanije, kao i reiavanje raiunovodstvenih problema koji Radunovodstv" ,";;i;;;;zih (uk iorrrri) ili Sirih (dru$wenih) grupa korisnika vainl
su jed.instveni u medunarodnom poslovanju... Nadalje, raste zabrinutost javnosti o uticaju
JefilozofskarasPravanakojuiemoseosvrnutiuodeljkul.5.Taraspravanastajeusled
radune i zbog iega i koja je uloga raiuno-
koji imaju korporacije, narotito u pogledu takozvanih eksternalija (npr. zagadenje tivotne pitanja o odgovornorti, torri" kompanija polaLe
sredine i uticaj velikih korporacija na nacionalne privrede i socijalne politike). vodsffa i odgovornosti?
objasni ponasanje, da se kako se ispu-
(Radebaugh and Gray, 2001) odgovornost je sposobnost i volja da se
*zlus,i.orn.ttji"i- izlaganiem dogadaiai da se izradunaju
nJavaju obaveze, d" *;;;rG" (B:."."d
'ob)asni
and Schultze' t996)'
i
i uravnoteie suProtsta;lj;;; o|uu'i"'uklutup6i ry9ial1e
se dogodilo i finansijske posledice toga' odno-
'',ftadunorodstvo, Odgovornost znati dasJ objaSnjava ono 5to koji se
govornoit t obiatuni t# je i procesa
f od
eno saldo raiuna. Prema sianovi5tu, radunoiodsWo
koriste da se beleZe, p;-iilil" i tumade
poslovne transakcije'
skup sistema
Proizvod ratunovodstva su
organizacije'
ratuni - obja5njenje ili;;ik;, u finansijsi<im
Poetoji nekoliko definicija raiunovodstva. parametrima
;.o Jlansakciiama
Odbor za raiunovodsvene principe (Accounting Principles Board - APB) defini5e ra- menadierima da zadovolje stejkholdere organizacije u smislu
Radunovodstvo o-ogoiuuu
interesu' To je po-
dunovodstvo kao usluZnu delatnost, iija je funkcija ;; t;;"""Puti o nuiioryt* interesu.ste;kholdera' a ne u sopstvenom funkcije nadzora' koja se
prema drugima, koja je posledica menadierske
,,,da obezbedi kvantitativne informacije, koje su primarno finansijske prirode, o privred- Jam odgovornosti jer u svim tipovima poslovanja
vaLankoncept
nim entitetima, a koje su namenjene tome da pomaZ,u da se donose ekonomske odluke i obavlja u procesu raaunovodiwa. Nadzor ie kompanija' Tc
obidno nisu i menadieri svojih
odabiraju reienja zasnovana na iinjenicama izmedu alternativnih moguinosti. osim malih pr.arrr.iu, ,lurrri.i t r-punija jer se time na'
radunovodstvo narodito uticajnim
(Odbor za raiunovodstvene principe,Izjava br. 4, ,,Osnot tti koncepti i radunovod- tazdvajanjevlasnistva od kontrole dini
posledica odgovornosti je sastavljanje finansijskil
stveni principi na kojima se zasnivaju finansijski izveStaji ili poslovni poduhvati",
gla$ava uveiavanje ilg"";;"k;i;";*. poslovne otganizaciie
iZveltaja, prvenspenoia one zainteresovane strane koji su van same
Njujork, Ameridki institut ovlaSienih javnih radunovoda /American Institute of
Certified Public Accountants - AICPA/, l97U,paragraf 40) Ta funl.iiu se naziva finansijsko ratunovodstvo'

Ralunovodstvo je umetnost beleZenja, ktasifikovanja i rezimiranja stavki izral,enih u nov-

cu, transakcijama i dogadajima koje su, delom ili u celini, finansijskog karaktera, i tuma-
tenj a dob ij enih r ezult ata.
(Review and Resume, Bilten radunovodstvene
terminologije br. 1, Ameridki institut ovla5ienih javnih radunovoda)
@f,,,o,bti,.lpnt
a to je definicij
Sve vrsteposlovnih poduhvata u ovoj kn)izi iemo nazivati,,preduze6ima"'
standarde (International Accountin
Ameritko udruZenje raiunovoda (American Acounting Association - AAA) defini5e radu- koju koristi oauo, ,u *.a.rrruroar. r"tonovodstvene
da obuhvati sve oblike poslovnih operacija
novodstvo kao ,,proces identifikacije, merenja i razmene informacija na osnovu kojih kori- je
standards Board - IASB). Ta rei osmiSliena
enlcl informacija donose odluke zasnovane na raspoloZivim informacijama" (A Statement
of Basic Accounting Theory, 1996). Samostalno PreduzetniStvo
U poredenju sa prethodne dve definicije, ovo je preciznija definicija iz slededih razloga:
Na)ednomkrajuekstrema,preduze6emoZe'osnovatisamojednaosoba,bezpartnera'Ti
. Ukazuje na to da je radunovodstvo proces: kojim se predstavljaju poslormi dogaclaji, ksv oblik preduzeca n"ri"u'* inokosno
predtzeie.obidno ga sreiemo kada osnivat owo
svoju privatnu o
beleli njihov finansijski uticaj, rezimira i izveStava o rezultatima tih uticaja i tumade ;;;;d;,ru radnju iiiprodavnicy,I.lhu stomatolozi ili lekari osnuju
dobijeni rezultati. dtnacilu ili advokati privatnu kancelariju'
odgovornost za dugove svog pre6uze6a
. Usredsredena je na ekonomske informacije: one su uglavnom finansijske prlrode, ali Samootalan preduzetiik ima neogranidenu
svoJe preduzeCe, predr
ove detinlciJe otvsra i prostor za obradu nefinansijskih informacija. phi;ij;;u iofriraof grodanu nn ornuuu prottti. Ako prodaje
 '-€!-[,,
zctnlk mora de proda (neto) imovinu jer ne postoji pravni entitet koji mote da proda. Sa
it0novllta radunovodstva, svaka samostalna preduzetnidka radnja je zaseban entiiet koji je
odvoJen od vlasnika. Bez obzira na to, vlasnik vodi knjige ruog pr.dur.ia koje ,, ,rrdro-
Jcne od njegovih litnih aktivnosti, u skladu sa konvencijom o poilovnim entiietima koja je
oploana u odeljku 2.4.
Ortadko druStvo
Kako preduzeCe raste, mote biti korisno da se udrute vlasnici (partneri), koji preduzeiu
mogu da doprinesu svojim veStinama i novcem. Tada preduzeie postaje ortaik; druitvo,
a to 9e formalnopravno,ureduje tako Sto partneri potpi5u ugovor kojim se regulisu njiho-
va Prava i obaveze. U drZavama koje primenjuju obidajno pravo, partnerstvo pravno ne
Postori kao zaseban privredni entitet. Partneri su pravno odgovorni za imovinu i obaveze
preduzeda, a plaiaju porcz nasvoj deo profita.
Ipak, moguie je zasnovati ,,drustvo sa ograniienom odgovornoSiu" (d.o.o.). To je oblik
preduzeCa koji su odabrale mnoge sawemene radunovodstvene firme. Swha toga jeste da
sc Partneri za5tite od odredenog dela obaveza preduze(a ukoliko dode do velikih pravnih
PotraZivanja.
Kompanije
Potpuno pravno tazdvaianjevlasnika od svog preduzeia postiZe se osnivanjem kompanija,
I to obidno sa ogranidenom odgovorno5iu vlasnika. Vlasni5tvo nad kompan ijom izraLava
oc akcijama (deonicama), koje mogu da se prenose sa jednog na drugog vlasnii<a (akcionari
lll deonidari) a da se time ne utide na opstanak kompanije. rompini]a je zaseban pravni
cntitet u odnosu na svoje vlasnike. Kompanija moZe da kupuje i prodaje imovinu i da plaia
porez na ostvareni profit.
U Ewopskoj uniji (EU) i razvUenim zemljama uopste, kompanija moze da bude privat-
na ili javna. Kada se radi o privatnoj kompaniji, njene akcije nisu navedene na berzanskoj
lletl, tako da mogu da se razmenjuju jedino putem sklapanja privatnih ugovora izmetlu
vlasnika i kupca, dok se akcijama javnih kompanija slobodno trgule na trzisiu.
Javne kom-
panf e moraju da se usklade sa pravilima poslovanja koje utvrduju berze, regulatorni organi
tll drugi nadleZni organi.
Grupacije
Kako preduzeie nastavlja da se pove6ava i postaje sve sloZenije, obidno je korisno organi-
rcvrti ga kao grupaciju koja se sastoji od velikog broja pravno zasebnih entiteta. Razlozi sa
tlaP0stavljanje tako sloZene strukture su:
I Udrulivanjem dva preduze(amole da nastane ekonomija obima i obuhvata, Sto znadi
daCe troikovi ukupne proizvodnje svih dobara biti manli nego zbir troskova pojedinih
proizvoda odnosno, alternativno, ukupna proizvodnja svih dobara biie veia zi iiti uku-
Pan tro5ak' Takva ekonomija moZe da postoji ne samo u proizvodnji, vei i u administra-
cljl, marketingu, istralivanju i razvoju i finansijama
' Udruiivanje sa drugim preduzeiem moie da bude jedno od sredstava uklanjanja ili
smanjenja konkurencije. Mada postoji mnogo razlogaza integraciju, jedan moZe Liti i
moguCnost da se smanji konkurencija i putem vertikalne integracue,-tj. udruZivanjem
on prcduzeCem koJe Je na nilem ili vi$em stepenu proizvodnog ciklura, i putem horizon.
@
na istom stePenu proizvodnog
tolnc lntegract e, tJ. udrutivanJem sa preduzedem koJe Je
clldusa,
Udrulivanjem sa drugim prarmim licem koje proizvodi drugadije proizvode, predtzete
desto mote da smanji rizike poslovanja. Tako jedan od razlogaza udruZivanje preduze-
(aiz ruzlititih oblasti priwednih delatnosti moie da bude Zelja da se stvori tok prinosa
koji je manje varijabilan i/ili postojaniji od zasebnih tokova prinosa dva odvojena pre-
duzeCa.
Razliditi entiteti u okviru grupacije moraju biti pravno razdvojeni kada obavljaju poslo-
vanje u razliditim drZavama sa razliditim pravnim sistemima.
Ponekad postoje poreske olak$ice zaprayno razdvojena preduzeiaili moie da se dogodi
da je nepovoljnija situacija u pogledu plaianjaporcza kada se dva zasebna pravna enti-
teta udruZe.
Pravno strukturisanj epreduze(amoZe delimidno da odslikava hijerarhijsku organizaci-
onu strukturu.
Performanse preduze(a (finansijske i nefinansijske) mogu da se pobolj5aju zahvaljujuii
boljoj integraciji razliditih aktivnosti koje izvr5avaju neka od preduzeia u okviru gruPa-
cije.
E'*m$i**u!ug!il9ffi ' Lgi "ii'iffi
i
Uloga preduzeia u drultvu je vaZno pitanje o kojem se vodi rasprava. |ednu stranu te du-
gotrajne debate dine oni koji tvrde da je ,,posao predtzeia poslovanje" (da pozajmimo fra-
zu Miltona Fridmana) i stoga je cilj preduze(a da primarno i jedino uveiava wednost za
akcionare. Suprotstavljena struja miSljenja jeste da preduzeia imaju Siru swhu: da stvaraju
vrednost uzimajuii u obzir interese zaposlenih, klijenata, dobavljada i cele zajednice u kojoj
obavljaju poslovanje.
Da li bi preduzeia trebalo da imaju cilj iskljuiivo da maksimiziraju vrednost za akciona-
re ili bi trebalo datei.e da zadovolje, iesto suprotstavljene, interese svih stejkholdera? Osim
toga, moiemo da postavimo i pitanje 5ta je duinost menadZera? Odgovor moZemo naii ako
lspitamo dve vizije preduzeia. Prva, poznata kao teorija akcionara, zasniva se na primatu
akcionara, dok se u drugoj teoriji, poznatoj kao teorija stejkholdera, tvrdi da u obzir treba
da se uzmu i ostali stejkholderi. Prema prvoj teoriji, primarna duinost menadZera je da za
akcionare maksimiziraju prinos na kapital, dok se prema drugoj teoriji tvrdi da je duinost
menadlera da uravnoteie finansijske interese akcionara i interese drugih stejkholdera, kao
6to su zaposleni, klijenti i lokalna zajednica, dak i ako se time za akcionare smanji prinos
na kapital.
Prema teoriji akcionara nagla$ava se da akcionari obezbeduju kapital koji koriste menadie-
rl kompanije, koji treba da koriste korporativne fondove samo na nadine koje odobravaju
akclonari. Kako je Milton Fridman (Milton Friedman) pisao 1962. godine:
PottoJl samo Jcdna jedlna drultvena od.govornost preduzeCa - d.a koristl svoje resursc I
proflta
angatuJe th za akttvnostt osmlllJene za povefuvanje sve dok,,, ulestvuJe u otvorenoJ
I tlobodnoJ konkuroncll bet obmane I prcvara,
 izvladili finansijsku
u teoriji stejkholdera tvrdi se da menadleri imaju dulnost i prema ak-
S clrtrge stroRe, likotn Snllvana (Scott Sullivan) iz kopanije WorldCom,takode su za sebe
njihovih
clonurlmn kompanije i prema ,,pojedincima i konstituentima koji doprinose, voljno ili korlst bonusima i malverzaciiama sa akiilumu na berzi u vreme kada su akcionari
po5to izvr5ioci teoret-
nevoljno, aktivnostima i kapacitetu kompanije za stvaranje bogatstva, a koji su zbog toga komptrnija trpeli velike gubitke. Zatalwopona$anje nema opravdanja,
Potenciialni korisnici tog bogatstva i/ili nosioci rizika poslovanja" (Post, Preston and Sachs, tkt tieba da deluju samo u interesu akcionara, a ne u sopstvenom interesu.
2002)' kao $to su klijenti, zaposleni, dobavljadi i lokalna zajednica. Prema teoriji stejkholde- prema kratkoroinim
Ipak, lideri u poslovnom svetu su u proilosti bili previie orijentisani
r0, menadreri zastupaju sve stejkholdere i imaju dva osnovna zadui.enja:
iillevima, a ime je umnogome naiuiavana kultura akcionarskih druitava. Moraju
da
. da osiguraju da etidka prava bilo kojeg stejkholdera ne budu naru5ena, pitnu da razmilljaju ilugorotno. Da, treba da usmete paznju
'no.
na akcionare; to nije spor-
pitanje'
. Ali kako te to uiiniti, kako ie stvoriti dugorotno odr\ivu vrednost, to ie vaz'no
da kada donose odluke, urar.notete legitimne interese svih stejkholdera. svojim klijentima i
A da bi to uiinili, moraju viie da razmiiljaiu o svojim zaposlenima,
Clf zdrava - i, takode, moraju da
korporacije je, dakle, da uravnoteZi maksimiziranje pro{ita sa dugorodnim sposobno- dobavljaiima i o tome ia zajednica u kojoj posluju ostane
stima korporacije da odrZi poslovanje. razmilliaju i o svetskoj Privredi.
Fundamentalna razlika izmedu ova dva pristupa jeste da se, prema teoriji stejkholdera, t;:T,:::;i[,';:;::^:';;;t
zahteva da u obzir budu uzeti interesi svih stejkholdera, dak i ako se time profit ili bogatstvo
kompanije ne maksimizira stalno ili ako se time ponekad i smanjuje profitabilnost kompanije.
z,elimo da istaknemo da je profit posledica zadovoljavanja potreba svih
stejkholdera'
Drugim redima, prema teoriji akcionara, oni koji nisu akcionari mogu da se posmatraju kao pact<aidi, Hewlett-Packard, rekao je: ,,Profit
Dejvid Pakard (David suosnivad kompanije
,,sredstvo" za dostizanje ,,ciljeva" profitabilnosti; prema teoriji stejkholdera, interesi svih stej- zapravi dini da svi pravi ciljevi i swhe budu ostvar-
nlje pravi cilj i wrha menadZmenta - on
kholdera (tj. i akcionara i onih koji nisu akcionari) posmatraju se kao ,,ciljevi". preduzeia jeste da stvara vrednost za svoje kupce i
U poslednje vreme svedoci smo pona5anja korporativnih izw5ilaca, koje je u najmanju fivi;. nr"-u njegovoj viziji, pravasvrha
da kao rezultat toga ostvaruje profit (Magretta, 2002)'
ruku ometalo slobodan tok trgovanja, a u najgorem sludaju je bilo ilegalno. Mali broj ljudi bi
rekao da takvo pona6anje treba da se obeshrabri, a ne da se nagradi. Pravo pitanje je, naravno,
da li korporacija treba da propiSe, a stoga i da nagradi, ponaianje koje je Stetno po druitvo. adidas-Salomon
robne marke
Izgleda da mnogi vatreniji kritidari teorije akcionara tvrde da po5to su izvr5ioci pod pritiskom Trudimo se da budemo globalni lider u proizvodnji sportske opre19 i sportske
maksimiziranja vrednosti za akcionare i poSto su im dati veliki podsticaji da to dine koristeii gradimo na strasti prema sportu i sportskom stilu 2ivota'
--)
moguCnosti koje im pruLaberzansko poslovanje ili druge poslovne operacije, oni 6e na to od-
Usmereni smo na kuPce'
govoriti izvodenjem svih manipulacija koje su neophodne da bi postigli taj cilj. i imidZ naiih proizvoda ina5e
To znati da neprekidno pobolj5avamo kvalitet, izgled, udobnost
Taj argument se, medutim, oslanja na nepotpunu i pomalo pogrelnu interpretaciju te- im
org;;irr.ione strukture da Lismo zadovoljili i prevazi5li oiekivania kupaca i obezbedili
orije akcionara. najviiu vrednost'
Zapravo, iako su u ekonomskim i finansijskim krugovima mantru o maksimiziranju --)
vrednosti za akbionare mnogi ponavljali krajem devedesetih godina XX veka sve dok se nije Mi smo lideri u oblasti inovaciia i dizajna'
Zelimo da pomognemo svih nivoa veStina da dostignu maksimalna sportska
dogodio niz skandala tokom 2002. godine, nije sasvim jasno da li je takav cilj potpuno kon- ' posignuia sportistima
pomodu svakog Proizvoda koji izbacimo na tr2i6te'
zlstentan sa udenjem teorije akcionara. MenadZment treba da se brine da poveia dividende
obezbedivanjem profitabilnosti, a ne da poveiava cenu akcija naberzi manipulacijama ili
Mi smo globalna organizaciia'
protivpravnim pona5anj em. prema druitvu iZivotnoj sredini, kreativni smo ifinansijski nagratlujemo svoje
odgovorni smo
Stavi5e, trka za profitom treba da se odvija legalno i bez obmana, sa malo prostora za zaPoslene i akcionare'
one vrste otvorenog ilegalnog pona5anja koje su pominjane u mnogim finansijskim skan- .-,
elallma koji su se nedavno dogodili. Izwsioci koji su prekr5ili zakon nisu poslovali u skladu Posveteni smo
markiimg:*lrllbismo poboljiali konkurentski polozaj i
sa teorijom akcionara. neprekidnom jaianju na5ih robnih
Konadno, moramo imati na umu da su mnogi izvr5ioci preduzimali radnje koje su vi5e
-)
l$le u njihovu lidnu korist nego u korist akcionara. Na primer, generalni direktor kompanije srednjorotni Plan
NaS
Hnrtrn, Endrju Fastou (Andrew Fastow), osnovao je ortadko dru5tvo koje je kapital crplo iz prolirimo vode(e tr2i3ne pozicije u Eviopi, proiirimo svoj udeo na trZiStu obu(e u SAD i
Jeste da
nkciJa kompanije Enron i koje se upu$talo u visokorizidne
investicije ,,da bi brzo zaradilo 'ai poitin"ro vodeei dobavljai spotttt e opreme u Aziji i Latinskoj Americi koji najbrle
raste '
mlllone od naknada i profita, iak i po cenu toga da Enron izgubi novac na tim poslovnim Posledltan porast prihoda, uz strogu kontrolu troikova i unapreelenje
radnog kapitala, dovesde
poduhvatima", kako navodi Valington post (Washington Post,28. jula 2002). Komp anija En- do natproporcionalnog porasta profita'
ron )e zapravo izgubila vi5e od 500 miliona ameriikih dolara na tim poduhvatima i objavila
lrnnkrot, Slidno tonre, nekoliko drugih visokih izvr$ilaca, ukljutujuii Keneta Leja (Kenneth Sllka t.1Prlmerl korporativnlh clljeva vode(lh multlnacionalnih kompaniJa.
Luy) lz Enronct, GeriJn Vininku ((inrry Winninck) iz kornpanije Gktbal Crassing Holdings i lrvon 6odllnJl lrveltaj lu 2004. godlne kompanlJe odldos'Solomon'
 l{rlr korpontlvnr rvrhr ovlrn rrxxlFlorrr lxlknrarrl su konrpanlJa Novo Nordlsk I nlenl ekonomskl stelkholderl I lnterakclje kole podstltu r-'konomskl rast
u (lr)[)ro r,ttvlleIlrn dnlltvlma. Na prlmer, kada lnvestltorl obezbede kapltal da bl kompanlja Novo Nordlsk mogla da razvqa
Mlrfia kompanlle UnlleverJeste da unese vitalnost u iivot. Mi zadovoljavamo svakodnevne rxrve prolzvodc, tlrnr: doblJaju kupcl, zaposlenl i dobavljati. Zauzvrat, proizvodi Novo Nordiska poveCavaju sposobnost kupaca
potrebe u oblastl lshrane, hlgijene i litnih potreba naSim robnim markama, iijom upotrebom se rl.t doprlnose druStvu u cellnl, Kada zaposleni, dobavljatl I investitorl troie svoje prlhode na proizuode i usluge i investicije, oni
takodr: doprlnose stvaranju bogatstva u dru(tvu. Zauzvrat, svi ekonomski akteri - gradani u lokalnoj i globalnoj zajednici, prema
[udl osedaJu dobro, izgledaju dobro i dobijaju vise od Zivota. tvoJol sp.xrsobnostl, za usluge plataju porezejavnom sektoru. Na!a praksa oddivog poslovanjajeste mehanizam koji pobolliava
lrhode modela trrlSne ekonomlje. Interakcije i efekat umnoiavanja ilustrovani su plavim krugom koji povezuje sve stejkholdere.
Polto smo duboko ukorenjeni u lokalnim kulturama itr2istima 5irom sveta, imamo snaZnu vezu
tt kupclma ito predstavlja osnov na5eg budu(eg rasta. U pruianju usluga lokalnim kupcima
lskorlstl(emo svoje bogatstvo znanja i mealunarodne ekspertize - mi smo istinska multilokalna
multlnaclonalna kompanija.
Da blsmo ostvarivali dugorodne uspehe, moramo da budemo potpuno posveieni ispunjavanju
lzvanrednih standarda u pogledu poslovanja i produktivnosti, efikasnoj saradnji iZelji da
prlhvatlmo nove ideje ineprekidno uiimo.

Za uspeh je, prema na5em uverenju, neophodno postavljanje najvi5ih standarda u pogledu
korporativnog pona5anja prema svima sa kojima saradujemo, zajednicama u kojima poslujemo
ItlvotnoJ sredini na koju utitemo.
ToJe na3 put ka odriivom, profitabilnom rastu, stvaranju dugoroinih vrednosti za naSe
akclonare, naie osoblje i naie poslovne partnere.

Slika 1.1 (nastavak)

l:vor GodiSnji izveitaj izavrini radun iz 2004. godine kompanije Unilever.

Mlrfla kompa nije Coloplast

2ellmo da Sirom sveta, u okviru odabranih oblasti poslovanja, budemo preferencijalan izvor
medlcinskih ureclaja i srodnih usluga, iime (emo doprineti boljem kvalitetu 2ivota.
Bloskom saradnjom sa kupcim4 ispuni€emo njihove potrebe pruZanjem inovativnih,
vlsokokvalitetnih reienja. Zelimo da zasluiimo lojalnost kupaca svojom empatijom,
pllstupatnos(u i pouzdanoitu.
NaSa kultura privlaii i neguje osobe koje su energitne, posvedene i osedaju strast prema na5em
poslovanju.

PoltuJemo razlike i posveieni smo tome da se ponaSamo odgovorno u socijalnom i poslovnom

kontekstu i u skladu sa:ivotnom sredinom.
Tcledl da budemo najbolji u svojoj oblasti poslovanja, obezbedujemo rast vrednosti i uveianu
vrednost za svoje klijente. zaposlene i akcionare.

Sllka 1.1 (nastavak) Slika l.z Ekonomski model stejkholdera kompanije Novo Nordisk.
lrvor GodlSnji izveitaj za 2OO3/2OO4 godinu kompanije Coloptast. lrvor: Godisnji izveitaj za 2004. godinu kompanije Novo Nordisk.

Kompanija Novo Nordisk obja5njava svoje stanovi5te o teoriji stejkholdera u svom go-
dl$nJem izveBtaju, kako je prikazano na slici 1.2.
Terminologija koju iemo koristiti zasniva se na dokumentu koji se zove Okvir za pripre-
manje i prikazivanje finansijskih izveitaja (Framework for the Preparation and Presentation
of Financial Statements) koji je izdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde
trrravnr Korrsnrc*nansusKrn rnrormacua prequzeca
ft! (rASB).
Korisnici finansijskih izve5taja su sada5nji i potencijalni investitori, zaposleni, zajmo-
lnformacije o preduzeCu, a narodito one koje sadrli godi$nji finansijski izve5taj, koriste drrvci, clobavljaCi i ostali poverioci, kupci, vlada i njene agencije i naj5ira javnost. Svi oni
broJnl korisnici, PogledaCemo poblile ko su korisnici finansijskih informacija i, puscbno, koriste llnunsljske lzve$taje da bi zadovoljili ncke od svojih, veoma razlititih, potreba za
rttzloge zbog kojih su im potrebne f)nansijske inforrnaeije povczane sa precluzedem, lntornraclJenra; U te potrebe spoda I sledeCe:
*.ef *, &
 Vlasnlclma (lll lnvestitorima) st potrebne finansijske informacije o preduzeiu da bi pro-
cenlli koliko efikasno menadleri njime upravljaju i da bi procenili nivo moguieg buduiih
riz,ika i prihodA. Akcionarima su potrebne informacije da bi procenili sposobnost predu-
zeta da im donosi prihod (dividendu). Isto se odnosi i na potencijalne akcionare.
Zaposlenima i organizacijama koje ih predstavljaju potrebne su informacije o stabilnosti
i profitabilnosti poslodavaca. I njima su potrebne informacije koje ie im omoguiiti da
procene sposobnost preduze(a da im obezbedi naknade zarad, naknade zapenziono
osiguranje i moguinosti za zaposlenje.
Poveriocima (kao Sto su banke) potrebne su finansijske informacije o preduzeiu da bi
procenili sposobnost preduzeiada ispunjava svoje obaveze, plada kamate i vrati celoku-
pnu pozajmljenu sumu.
DobavljaCima i drugim komercijalnim poveriocima potrebne su informacije koje ie im
omoguditi da utvrde da li ie sume koje im se duguju biti plaiene na datum dospeia. Ko-
mercijalni poverioci ie verovatno biti zainteresovani za informacije o preduzeirtnakraii
rok nego zajmodavci, osim ako im je dotidno preduzeie stalan veliki kupac.
Kupceinteresuju informacije o nastavku rada preduzeia, narodito ako imaju dugoroine
ugovore sa dotidnim preduzeiem ili poslovanje kupca zavisi od tog preduzeda.
Vlad.i i njenim agencijama potrebne su informacije da bi regulisale aktivnosti preduze-
CA, da bi procenile da li preduze6a posluju u skladu sa politikama formiranja cena, da
li im je potrebna finansijska podr5ka i da utwde koliki porez preduzeia treba da plate.
Finansijske informacije su im potrebne i da bi utwdili politike oporezivanja i kao osnov
za procenu nacionalnog dohotka i statistiku.
Na pripailnike iire javnosti preduzeia utidu na razne nadine. Na primer, preduzeia na
mnogo nadina mogu da daju veliki doprinos lokalnoj priwedi, izmedu ostalog i time $to
zapo5ljavaju mnogo ljudi i Sto kupovinom podrZavaju lokalne dobavljade. Finansijski
izveltaji mogu da budu od pomoii Siroj javnosti tako Sto joj obezbeduju informacije o
trendovima i najnovijem razvoju u pogledu poslovanja preduzeia i obimu aktirmosti
preduzeia.
5llka t, t Preduze(e I korisnici njegovih finansljskih informacija.
+E&s&*q.
. Andllli(\drlma invcsticija su potrebne finansijske informacije preduzeCa da bi procenili
krrji su moguCi riz,ici i prinosi povezani sa tim preduze(em, sa svrhom da utvrde njegov
lnvesticioni potencijal i da u skladu s tim savetuju svoje klijente.
. Konkurentima su potrebne finansijske informacije preduze(a da bi procenili koliki nivo
pretnje konkretska preduzeia predstavljaju za nivo njihove sopstvene prodaje i ostvari-
vanja profita i da bi postavili standard prema kojem ie meriti uspe5nost konkurentskih
preduzeCa.
. Menadlerima stpotrebne finansijske informacije predtze(a da bi mogli da donose odlu-
ke, planiraju poslovanje preduzeia i nadziru poslovanje da bi se ti planovi ispunili.
Iako potrebe svih ovih navedenih korisnika informacija ne mogu da se zadovolje samo
pomoiu finansijskih izve5taja, postoje potrebe koje su zajednidke za sve korisnike. Po5to in-
vestitori obezbeduju kapital pomoiu kojeg preduzeie preuzima rizike, objavljivanje finan-
cfskih izveStaja koji zadovoljavaju potrebe investitora zadovoljite i veiinu potreba ostalih
korisnika.
Medutim, treba naglasiti da neke grupe korisnika (kao Sto su dobavljadi, kupci, kon-
kurenti, Sira javnost) upotrebljavaju finansijske informacije, ali nemaju pravo i da tral,e te
lnformacije na uvid, dok neke grupe korisnika to pravo imaju.
MenadZementpreduzeia ima primarnu odgovornost da pripremaiprezentuje finan-
eljske izve5taj e preduze(a. MenadZmentu preduze6a su takode potrebne informacije koje
oadrl,e finansijski izve5taji, iako ima pristup dodatnim finansijskim informacijama i infor-
macijama o menadZmentu koje im pomaZu da obavljaju svojazaduLenja u planiranju, od-
ludivanju i kontroli u preduzedu.
@UpravUacKoracunovoq5fvolftnan5U5Koracunovoq5Ivo
Imajuii u vidu potrebe koje smo opisali u prethodnom odeljku, trebalo bi da uoiimo vaZ-
nu razliku izmedu dve grane raiunovodstva - upravljaikog i finansijskog radunovodstva.
Mada je ovaj udibenik posveien finansijskom, korisno je istaii koje su razlike izmedu ta
dva ogranka radunovodstva.
Upravljadko radunovodstvo obezbeduje informacije koje su korisne menadZmentu predu-
zeCa, dok finansijsko radunovodstvo obezbeduje informacije koje koriste spoljni korisnici.
Razlike izmedu dva tipa radunovodstva odraLavajt se u tome 5to su namenjena ra-
zliditim grupama korisnika i, u izvesnoj meri, u razliditim nadinima na koje se pristupa
lnformacijama. Upravljadko radunovodstvo treba da obezbedi pravovremene i preci-
zne informacije da bi se omogu6ila budZetska kontrola prihoda i tro5kova, da bi se
merila i poboljlala produktirmost i da bi se osmislili unapredeni procesi proizvodnje.
Oslm toga, upravljadko radunovodstvo mora precizno da izve5tava o troSkovima proi-
zvoda da bi mogle da se donose odluke o formiranju cena, uvodenju novih proizvoda,
lzbncivanju z.astarelih proizvoda iz procesa proizvodnje i odgovaranju na konkurentskc
proizvodc.
l)cfiniciju kljutnih aktivnosti upravljadkog rerdunovodstva koju jc clao Ovlt5Ccni irrsii
Ittl rrrrtuttovodu trprrrvljatkog ritctunovotlslva ((lhartcrctl lnstitulc od Mitnirgctrrcrrl Acr'rl
untantB - CIMA) otruhvntru
. udestvovanje u procesu planiranja i na strategijskom i na operativnorn nivou, uklJudu- Je nrenutllerlmn prcduzeda potreban pregled poslovanja preduzeda u proSlosti u upravo
juCi i utvrdivanje politika i formulacije bud2eti, onorn obliku lzveStaja kakav se pruZa spoljnim korisnicima. Isto tako, spoljni korisnici
rnogu biti zainteresovani da dobiju informacije o prognozi buduieg poslovanja, kao Sto je
. obezbedivanje odrednica menadimentu za svrhe odludivanja, ukljudujuii i stvaranje, prognoza nivoa odekivanog profita, i informacije nefinansijske prirode, kao Sto su stanje
analizu, prikazivanje i tumadenje relevantnih informacija,
tltvari u knjizi narudibina i informacije u vezi sa planiranim inovacijama proizvoda.
. doprinos nadzoru i kontroli poslovanja izradom izveStaja, u kojima se uporeduje, ana- , Oblm i kvalitet informacija koje su sadrhane u izveitajima. Finansijsko radunovodstvo
lizira i tumaii stvarno i planirano poslovanje.
usmereno je na informacije koje mogu biti kvantifikovane i izraLene u monetarnom
U daljem delu teksta navodimo glavne razlike izmedu upravljadkog i finansijskog radunovod- obliku, dok je upravljadko raiunovodstvo, osim na izve5taje koji sadrZe takve informa-
stva - u prirodi izveStaja koji se proizvode, nivou detalja koji su obuhvaieni izve5tajima, regulati- ciJe, usmereno i na izveStaje koji sadrie informacije nefinansijske prirode, kao Sto su
vama za podno5enje izve$taja, intervalima u kojima se izve5taji podnose, wemenskom okviru koji merila fizidke kolidine prozvoda na zalihama i obima proizvodnje.
Je izve$tajima obuhvaien i obimu i kvalitetu informacija koje su sadriane
u izve5tajima:
. Priroda izveitaja koji se saiinjavaju.lzveitaji finansijskog radunovodstva su vi5e izve5taji
namenjeni za opSte swhe. To znaii da sadrZe finansijske informacije koje 6e biti korisne
trdpumene u t=ltlrtlurrrgur
@
Sirem krugu korisnika i za dono5enje op5tih odluka, a ne informacije koje su posebno na-
Mnogi koji budu ditali ovu knjigu Zelede ne samo da ovladaju novom materijom, vei i termini-
menjene potrebama odredene grupe korisnika ili za donoSenje konkretnih odluka. S druge
ma koji se u toj materiji koriste. Udenje dodatno oleLava i to Sto se radunovodstvena termino-
strane, izve5taji upravljadkog radunovodstva se desto izraduju za konkretne swhe. Oni su
logfa sa kojom ie se ditaoci susretati u britanskoj i ameridkoj varijanti engleskogjezika znatno
osmi5ljeni za donoienje konkretne odluke ili za potrebe odredenog menadZera.
razlikuje. IASB u svojim standardima koristi meSavinu termina iz britanske i ameritke varijan-
. Nivo detalja obuhvaienih izveitajima.Izve5taji finansijskog radunovodstva korisnicima tc engleskog jezika, dok se u detvrtoj i sedmoj Direktivi EU uglavnom koriste britanski termini.
pruZaju Siri pregled poziclja i poslovanja preduzeia u odredenom wemenskom perio-
du. Rezultat toga je da su informacije date zbirno. Nasuprot tome, izve5taji upravljadkog Tabela L1 Primeri termina koje koristi IASB i koji preovlatluju u britanskoj iameriikoj varijanti
radunovodstva obezbeduju menadlerimaznatno vi5e detalja koji im pomaZu da donose cngleskog jezika.
konkretne operativne odluke.
. Regulative za podnoienje izveitaja. Finansijski izve5taji podloZni su zakonskim raiuno- Stock lnventory lnventory Zalihe
vodstvenim regulativama koje postoje da bi se osiguralo da se finansijski izve5taji raznih
Shares Stock Shares Akcije
preduzeia podnose u standardizovanom obliku. Te regulative propisuju zakonski akti
Own shares Treasury stock Treasury shares Otkupljene sopstvene
i radunovodstvena profesija. PoSto su izve5taji upravljadkog radunovodstva namenje-
akcije
ni iskljudivo za internu upotrebu, ne postoje zakonske regulative o njihovom obliku i
sadriaju koje nameiu eksterni izvori: oni mogu da budu osmi5ljeni u skladu sa tim da Debtors Accounts receivable Trade and other Potra2ivanja iz
zadovolje potrebe pojedinih menadiera kojima se podnose. receivables poslovanja iostala
potra2ivanja
. Intervali u kojima se izveltaji podnose.Ye(inapredtzeiapravi izveitaje finansijskog raiu-
novodswa jednom godi5nje. Medutim, velike kompanije mogu da podnose i polugodiSnje, Creditors Accounts payables Trade and other Dugovanja prema
a ponekad i kvartalne izveStaje. IzveStaji upravljadkog radunovodstva mogu da se izraduju
payables dobavljaiima
onoliko desto koliko to menadieri zahtevaju. U mnogim preduzeiima, odredeni izveStaji se Free lease Capital lease Finance lease Finansijski lizing
menadi,erima podnose svakodnevno, na nedeljnom ili mesednom nivou, a to im omoguia- Turnover Sales (or revenue) Sales (or revenue) Prihod od prodaje
va da proveravaju odvijanje poslovanja na osnovu sopstvenih potreba.
Acqulsition Purchase Acquisition Akvizicije (spajanja)
. Vremenski okvir koji je izveitajima obuhvaien.IzveStaji finansijskog raiunovodstva obid-
Flxed assets Property, plant and Property, plant and Nekretnine,
no odr2avaju poslovanje i pozicije preduzeia u proteklom periodu, dok izve5taji uprav- equipment postrojenja ioprema
equipment
ljadkog ratunovodstva obezbeduju informacije koje se tidu poslovanja preduzeia i u
Proflt and loss lncome statement lncome statement Bilans uspeha
br.rduCem i u proteklom periodu. Medutim, navesti da se izveStajima finansijskog radu-
account
novodstva nikada ne obuhvataju odekivanja yezana za budu6nost bilo bi potpuno pojed-
nostavljivanje stvari: preduze6a povremeno objavljuju informacije namenjene spoljnim Reduclng balance Declining-balance Diminishing balance Metoda opadaju(eg
depreclatlon method depreciation method depreciation method salda (metoda
korisnicima koje predstavljaju prognozu poslovanja, sa ciljem da dodu do dodatnih izvo-
knjigovodstvene
ra sredstava ili da se odbrane od neieljenih ponuda zapreuzimanje. Mada razlike nesum-
vrednostl)
rrJivo postojc, potrebe nrenacllera i ostalih korisnika informacija se u pogledu vretnenskog
okvlrt obuhvudog izvc$trrjima u vclikoj rneri preklapaju. Na prirner, molc sc dogoditi da kvor Prllagodeno nE otnovu Alexatttler and Nobles (2004)
 r H, letT Snrlth, ,,'l'he shureholders vs. stakeholders debate", MIT Sloan Management llevlcw,
Rezlme lom 44, br. 4, leto 2003.
r Wllllurd E. Stone, ,,Antecedents of the accounting profession", The Accounting Review, tom
Itostoje dokazi da je neka vrsta ratunovodstva postojala joi u drevnim antidkim civilizacijama, 44, br. 2, april I 969 (http : / / uk.j stor. org0.
koji datiraju jo$ iz 3600. godine pre nove ere. r ,,'l'he good company. A survey of corporate social responsibility", The Economist,22.
januat
Luka Padoli, franjevadki monah italijanskog porekla, smatra se ocem dvojnog knjigovodstva, 2005.
kojc je osnova modernog finansijskog raiunovodstva.
,,|{aCunovodstvo" je proces utwdivanja, merenja i prenoienja informacija na osnovu kojih
korisnici informacija mogu da donose informisane procene i odluke.
()dbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB) sve oblike poslovnih poduhvata ffiFrtani,
naziva ,,preduzeda". l.l Za5to je finansijsko raiunovodstvo vaZno?

U celom ovom udZbeniku biie istaknuto da smatramo da cilj preduzeia nije samo da ostvaruje 1,2 Navedite razlidite grupe koje koriste finansijske informacije. Navedite koje ie informacije iz
maksimalan profit ili dividende za akcionare, ve6 je njegov cilj da stvori vrednost tako 5to ie na radunovodstvenih izveltaja biti potrebne konkretnim grupama. Da li je izvodljivo da se zado-
razliCitim nivoima ostvarivati korist za zaposlene, kupce, dobavljade i zajednicu u kojoj posluje. volje potrebe svih grupa koje ste naveli putem samo jednog zajednidkog skupa informacija?
Finansijsko ratunovodstvo sluZi da pruia finansijske informacije odredenim grupama kori- l,t Istaknite relativne koristi koje imaju korisnici finansijskih izve5taja koii se odnose na:
snika. Razliditi korisnici imaju razlidite potrebe. (a) informacije o proilom poslovanju;
U ovom udibeniku paLnj't iemo usmeriti na izveStaje koje preduzeia podnose akcionarima i (b) informacije o tekudem poslovanju;
stejkholderima. (c) informacije o buduiem poslovanju.
Iladunovodstveni termini se razlikuju u britanskoj i ameridkoj varijanti engleskog jezlka, a 1.4 U kontekstu zemlje izkoje vi potiiete, rangirajte devet ,,eksternih" korisniikih grupa koje su
IASB korisni me5avinu tih termina. Stoga smo obezbedili tabelu radi lak5eg snalaZenja pri predloZene u tekstu (tj. ne navodeii menadiere) prema prioritetu za koji smatrate da treba da
buduiem iitanju dokumenata na engleskom jeziku. bude dat niihovim potrebama. Navedite razloge za svoje mi5ljenje.
1.5 Uporedite svoj odgovor na prethodno pitanje sa odgovorima svojih kolega studenata koji po-
tidu iz drugih zemalja. IstraZite koji bi mogli biti razloziveiihrazlika koje su uotljive u va5im
Reference i dodatna literatura odgovorima u kontekstu pravnog, ekonomskog i kulturnog okruZenja.
1.6 Prolitajte izjave o misijama preduzeta koje su opisane u slici 1.1. Objasnite kako su ciljevi
I)okument koji jeizdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB), a koji je rele- preduzeda opisani u odeljku 1.5 povezani sa tim izjavama o misijama.
virntan za ovo poglavlje j este Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveitaja.
Slede primeri istraZivaikih radova i naudnih dela koji se detaljnije bave problematikom iz ovog
poglavlja:
. David Alexander, Christopher Nobes, Financial Accounting An International Introduction,2.
izdanje, Financial Times Prentice Hall, 2004, 1. poglavlje.
. ,,Narrating Accountability", Accountability: Power, Ethos and the Te-
R. J. Boland, U. Schultze,
Murno i |. Mouritsen (urednici), Thompson Press, London, 1996.
chnologies of Managing, R.
. Itaymond de Roover, The Rise and Decline of the Medici Bank, 1397-1494, Harvard University
Press,1963.
. Will Durant, The History of Civilization: Our OrientalHeritage,toml, Simon and Schuster, 1935.
. Will Durant, TheHistoryof Civilization:TheAgeof Faith,toml,SimonandSchuster, 1950.
. M. Irriedman, Capitalism and Freedom, University of Chicago Press, 1962.
. Pau[ f ackson, David Tinius, William Weis, Luca Pacioli: Unsung Hero of the Renaissance, So-
tuth-Western Publishing Company, 1990.
. .foan Magretta, What Management is: How it works and Why it's Everyone's Business, Free
l'rcss,2002, str. l3l.
. Kcnrrcth S. Most, ,,Accounting by the Ancients", The Accountant, maj 1959.
. I, li. ltrst, L. tl. Preston, S. Sachs, Redefining the Corporation: Stakeholder Management and
( )rgo n izatio n al W c alth, 2002.

. l,ec ll, llirrlchrrrrgh, Sitlrrcy f. (lray, lntcrrratiorral Accounting and Mtrltinirtiottitl lirtlerprises,
WileY, 2{x}2'
.;..5:ryr--_
 Stud[a slutaJa
Proditajte kratak pregled istorijskog razvoja kompanija Ford i Dell koji iemo ovde izloliti, a
koJi je preuzet iz kniige DZoane Magrete (foan Magretta). Koje su njene poruke? Kako su ta
dva preduzeCa povezala svoje ciljeve i merilima ruolin lnn.nrijskih i nefinansijskih) poslovnih
postignuCa i rezultatima poslovanja? MoZete li da uodite razlike izmedu korporativnih ciljeva i
rczultata? Objasnite kako se pomoiu ciljeva ta dva preduzeia odredivalo koji iu rezultati znaiaj-
ni I koje su mere adekvatne.
Studiie sludaie koje je saiinila D2oana Magreta (preuzeto uz dozvolu autorke iz njene knjige
What management is, how it works, and why it's everyones'business,2OOl, Free press)
Kada ie Henri Ford (Henry Ford) osnovao svoju kompaniju 1903. godine, njegovi partneri su Zeleli da
kompanija proizvodi skupe automobile sa visokim marZama. Suvlasnici
fabrike Foid biti su tipiini rani
lnvestitori u automobilskoj industriji i smatrali su da je profit ostyaren-po automobilu najbilje merilo
poslovnih postignuia. Ford je to odbacio. Njegov dugoroian i sveobuhvatan cilj bio je dn ,,proizvodi
automobile za veliki broj korisnika", da demokratizuje upotrebu automobila. Foid
ie Zeko da proizveile
automobil koji ie biti toliko dostupan da ie zameniti upotrebu konja; Zeleo je da automobil poslane
toliko uobitajena stvar da ie jednog dana, koliko god da je to tada bilo nezamislivo, poieti ,,ita si uzima
Do 19i07. godine, Ford j.e kupio dovoljno akcija svoje kompanije da postane vetinski vhsnik. Isko-
rlstio je kontrolu koju je stekao da preusmeri pravac razvoja kompanije. Za njega je merilo uspeha bio
broi prodatih automabila. Smatrao je ila ie mu prodaja vetikog Uriio o"timoiila uz ,,osiarivanje
umerelo manjeg profita" omogutiti da ostvari dva glavna cilja u svom hivotu: da vile ljudi mole sibi
da priu{ti kupovinu automobila i uhivanje u voZnji i ila u svojoj kompaniji zaposli vile tjudi koji ie
Pristoino zaradivati. Ford je stvorio ,automobil za obiine ljude" tako ito ie odlgoa. do 1-916. go'dine
cenu automobila smanjio za 58ok, a to je bio period u kojem je kompanija imala viie narudtbiia nego
Ito ie mogla da isporuii proizvoda i kada je lako mogao da podigne cene. U istom periodu je za svije
radnike,utvrdio dnevnicu u iznosu od pet dolara, a to je bilo diostruko vile od pistojeie ilnevnice'u
automobilskoj industriii. Dnevni list The Wall Street lournal optuiio je Forda da je ubrizgao ,,duhov-
ne principe u ablast u kojoj nemaju ita da traie".
Gledano iz savremene perspektive (i uz bolje razmevanje kriterijuma vrednosti) moiemo da ra-
zumemo zaito je Fordovo merilo uspeha bilo ispravno, tj. merilo koje je ispunjavalo svoju svrhu i koje
se uklapalo u njegov model poslovanja i kakvo je, u to yreme, bilo reilno- stanje konkuiencije u autl-
industriii.koiaie tek bila pouoju. To je navelo Forda da donese ispravnu odiuku o
_u formtrinju cena,
to iest oilluku koja je podrlavala njegov dugorotni i sveobuhvatni cilj. u vreme kada je obim prodaie
u automobilskoj industriji bio astronomski visok i stoga je predstavljao realnu preiniu spoiobnoiti
kompanije Foril da isporuti do tada nezabeleZen obim porud\bine auiomobila, ti ga taiode navelo
ii
na pravu odluku u pogledu nadnica, tto je bita kljuina odluka u to vreme. (Dneini'ca od pet dolara
radnike je pretvorila u potencijalne kupce koji su sebi mogli da priu{te automobile.)
Merila kompaniie Dell kojima se njena misija pretwra-u poslo'vna postignuia paitjivo su osmi-
_
{lJena i drugaCija od ostalih. Kada je Majkl Del (Michael Dell) otnouuo tipttienu
firmu'1984, godine,
nJegov cilj je bio iednostavan: da kupcima obezbedi boljukupovinu prodajuii im proizvode direktno
umesto Putem Posrednika, kao ito su tada radile sve ostale kompaniie raiinarske opreme. Zapoievii
posao iz svoje sobe u studentskom domu kao firma sa jednim zaposlenim, Maft[ Oel nikome nije
morao da obialniava sttrhu postojanja svoje firme ni sistem njenog poslovanja. Medutim, da bi'se
kompaniJa razvila u giganta kakav je danas, Del je morao konkretno da
formuiile svrhu i cilj svoje or-
gantzaciie, To znati ila je morao da defini{e rezultate i odredi konkretna merila poslovnih postigyuia,
koJt te vellku organizaciju odrtati usmerenom na prave stvari.
. ledan od kljuteva uspeha kompanije Dell jeste brzina. Konkretnije, ,,brzina" se u ovom slutaju
odnosl na vreme koJe protekne od trenutka kada se komponente raCunara proizvedu do trenutka kada
Potpuno skloplien ralunar dode u ruke krajnjegkupca. Zalto je brzina vabna? U iadustriji informacio-
nlh tahnolo$la, novl prolzvodl se toliko brzo pojavljuju na trliltu da ako imate zastareti koinponente,
dak I Mmo nekollko mesec! starc, postoJt vcltka lansa da te ti uredaji biti zastarell pr( nego lio uoplte
sttgnu do trttlta, Kada se to dogodt, protzyodat rolunarskih uredaJa i opreme mora da lh proda uz l)ellke
popuste da bl prebrodio gubitke. Gubttak usled zastarele robe na zalihama ie neizbeLna tinienica u b_ilo
kiloi delatnoitl u kojoj proizvod ima kratak livotni vek - bez obzira na to da li se radi o industriii infor'
maclonih tehnologija ili o moilnoj industriii.
U woma ranoj fazi poslownjafirme, Del je povezao svoj poslovni model i merila poslowih postignuta.
Del i njegovi menailheri uspeli su da prevedu ano lto su se trudili ila postignu - a ta ie da pruiz kupcima
najbotju raspoloiivu tehnotogiju po najnitoj maguiaj ceni - ukonkretne merne Paraffietre, Na prhner, Del
je utvrdio ila ita veii broj pata rad.nik kompanije Dell doilirne neku kolnponentu, recimo manitor, to Proces
sastavljanja proiz.voda dule traje i rnste terovatnoia da te finalni proiztod (tj. raiunar) biti zastareo a
trcnutkukada stigne do trtiita. Tako je Del poleo d.a meri koliko puta rad.nik ,dodirne" odredenu koml,o-
nentu i smiilja sistem pomotu kojeg ie se broj ,,d.od.ira" smanjiti. Kada su konkretno monitori u Pitaniu,
DelI je sveo taj broj na nulu. tJ saradnji sa sltojim dobavljadem kompanijom Sony, Ciii su standardi kvalite'
ta izuzetno visoki, kornpanija Delt je postigla da na moiltorepostavi oznaku stoje rabne marke (brenda),
a daih uopite ne vaili lz kutija. Kako Majkl Del objalnjava: ,,U Cenu je poefita da se monitori stovare tla
kamion, poialju u Ostin u Teksasu, da bi se tamo istovarili, poslali na 'rnalu turneju' po magacinu, a Potom
opet natararili na drugi kamion?"
Brzina kao imperativ poslovanja prenesena je i na fnansijsku strategiiu kompaniie Dell. ledan od pro'
blema koji neizbeino prati kompanije u raz'voju, tak i one prafitabilne, jeste taj lto moraju da budu paZljive
ako ne 1ele ila im ponestane gotovine. (To je razlog zbog kojeg preiluzefu u povoju iesto brinu zbog ,,stope
izgaranja", jer je to merilo bizine kojom kompanija troli poietni kapital.) Tomas Diej Meredit (Thomas I.
Meredith), bivli generalni direktor kompanije Dell, osmislio je naiin na koii je kompaniia re{ila problem
brzogfinansijskigrasta. Pitanjeje jednostavno: kako uravnoteliti ubrzanfinansiiskirast kompanije sa pro-
pribada oduzme ?alak pradatih
frtabilnoitu i likvidnoiiu? Bruto marla, tj. razlika koja se dobije kada se od
-proizvada,
trad-icionalno je merilo profitabilnosti. Medutim, bruto maria ne obuhrata sva sredstva koja
'morolu
da se ulole u razvoj kompanije (na primer, oglaiavanje radi rozvoia marketinga i sredstva tlotena
u postroienjd i stvaranje zaliha), Meredit je finansijski fokus kompanije Dell prebacio sa bruto marie na
prinos od investiranog kapitala, a to je merilo koje obuhvata i pometlilta sredstva, time je usmer_io paZniu
'kompanije
na takav ibim proizvodnje da zalihe gotovih proiztoda uvek budu na niskom nivou. Staviie, na
registarskoj tablici njegovog automobila pisalo je ROIC (prinos od investiranog kapitala se na englakom
kale return on invested capital - ROIC), ito Ce se nekame tiniti sme{nim, ali veoma slikottito prenosi poruku.
Ukoliko iqlite da se nekoliko hiljada ljudi krete u istom ptavcu, malo simbolike i teatralnosti obiino pomala
Del je leleo ila njegova kompanija brzo raste a da se pri toft, preterano ne zaduiaje da bi dopuniavala
svoj obrtnikapital. Dabitome stao nakraj, jedna od stvarikoju jekompaniiapreduzelaieste damerivreme
obrta zaliha, a to je racio koji ukazuje na to koliko je vremena potrebno da se naprflve i proilaiu pastojete
zalihe. (To je broj raspoloiivih jedinitxih proizvoda na zalihama podeljen brojem ieilinii.nih proizvoda koji
se prodaju po jednom danu,) Svi llanovi organizacije Dell usmereni su na to da smilljaiu ideie kako ila se tai
broj jo! vile smanji. Zaito? Sto su manje zalihe neprodatih proizvoda, manje ie kapitala zarobljeno u niima.
Napomene
t Prema Odboru za raaunovodstvene standarde (Accounting Standards Board - ASB) u Velikoj
Britaniji, ,,svrha finansijskih izve$taja je da pruZe informacije o finansijskim postignuiima i fi-
nansijskoj pozicijientita koji podnosi izve5taj, koje ie biti korisne Sirem krugu korisnika da bi
mogli da procene kvalitet upravljanja koji pokazuje menadZment preduze6a i da bi mogli da
donose ekonomske odluke. Svrha podno5enja finansijskih izve5taja obidno moZe da se zado-
volji usmeravanjem palnje iskljuiivo na potrebe postoje6ih i potencijalnih investitora' Takvim
investikrrima potrebne su informacije (...) koje ie im biti od koristi da procene pomenute sPo-
sotrnosti preduz,eda da stvara prihod (...). Finansijski izve5taji ne sadrie sve informacije koje str
korlsnlchnu grotrehnei rneclutint, ipak otrez.bcduju okvir pomodu kojega korisnici infbrmrrcijo
lrogg (lu uporetluJu konkrctrrije inlirrrrrrrcije rlo ko.iih dtiirtcit, tlrugih iz,vora," (,,Stalenrcnt ol
prlnelplet tirr ltlnsnclul l{cportlrrg", ASll, 1999)

Kada proiitate ovo poglavlje, trebalo bi da umete da:
. objasnite motiv za medunarodno usagla5avanje raiunovodstvenih standarda,
. objasnite glavne svrhe finansijskog izveitavanja,
. izdvojite fundamentalne koncepte na kojima se temelje svi finansijski izvestaji,
. definiSete koncepte i konvencije kojise mogu nati u Okviru [ASB,
. objasnite razlitite nivoe raiunovodstvenih principa, njihove medusobne odnose i
povezanost i nekonzistentnosti medu njima.
@,i uvod
Kao posledica globahzacije svetske priwede i medunarodnih tokova novca, usagla5avanje
radunovodstvenih sistema postaje vaino pitanje koje treba hitno re5avati. Koje su prednosti
usaglalavanja radunovodstvenih sistema?
Finansijski izve5taji su najosnovniji nadin na koji kompanija izve5tava eksterne zainte-
resovane strane o rezultatima svog poslovanja i finansijskom stanju. Ako preduze6e name-
rava da investira u stranu zemlju ili da prikupi sredstva na medunarodnom trZi5u kapitala,
mora da napravi finansijske izve5taje koje ie poslovni partneri ili investitori togpreduzeia
moCi da razumeju. Ukoliko se takvi finansijski izve5taji budu sastavljali ili objavljivali is-
kfudivo u skladu sa nacionalnim radunovodstvenim standardima, potencijalnim investito-
rima Ce biti te5ko da ih razumeju, tumade i uporeduju sa drugim prilikama za investiranje
koJe takode razmatraju. Izve5tavanje iskljudivo na osnovu nacionalnih raiunovodstvenih
principa moZe da utide na aktivnosti prikupljanja kapitala jednog preduzeia. Medutim, taj
problem moZe da se izbegne ako preduzeie obezbedi radunovodstvene informacije u skla-
du sa skupom radunovodstvenih standarda koji je prihvatila veiina zemalja.
Ptltreba za postojanjem skupa visokokvalitetnih medunarodnih standarda nije viSe
ttgranldena na konceptualni nivo. Sada ima i praktidnu dimenziju. Ti standardi ie ujed-
naCiti ralrrnovodstvene prakse Sirom sveta, pojednostaviti berzansko poslovanje van naci-
onolnih granica i zadovoljavati potrebe i nacionalnih i medunarodnih trli$ta. Ukoliko po-
strtjl tetnJa da trliSte funkcioni$e nesmetano i da se kapital efikasno rrlucirir, irrverilllurlntn
ru neophodne trutrsplrcnttre i Pouztlarrc lir-ransijskc inlirrnrncijc koje precilrro orllkeveJu
-n --
ekgnomska postignuCa predur,eCa. Mora postojati nadin na koji Ce investitori moCi da upo-
reduju kompanije da bi donosili racionalne odluke o investiranju, a potreba za tim narodito
raste u svetu koji ubrzano postaje sve vi$e globalizovan.
Potreba za medunarodnim uskladivanjem radunovodstvenih standarda postala je jo5
snaznija u svetlu propadanja visokoprofitabilnih korporacija, koja su se nedavno de5avala.
Treba savladati nekoliko lekcija o tome kako moZe da se izbegne ponavljanje takvih neus-
peha. Ti neuspesi su ponovo u prvi plan istakli kljudniznataj koji ima korporativno uprav-
Ijanje i u iiiu interesovanja javnosti stavili pitanja kao Sto su odgovornost odbora direktora
i komiteta za reviziju, nezavisnost revizora, kvalitet revizorskih izveStaja u odnosu na neku
registrovanu kompaniju i sAm kvalitet radunovodstvenih standarda. Zelimo da istaknemo
znadaj visokokvalitetnih radunovodstvenih standarda i njihovu primenu i sprovodenje radi
sticanja poverenja investitora u sve globalizovanijoj sawemenoj finansijskoj zajednici.
Stoga veoma ohrabruje odluka koju su doneli Odbor za medunarodne radunovodstvene
standarde (IASB) i Odbor za finansijske raiunovodstvene standarde (FASB) u Sjedinjenim
Ameridkim Drlavama o medusobnoj saradnji radi vedeg stepena usaglaSenosti izmedu amerid-
kih Op$teprihvaienih radunovodstvenih principa (Generally Accepted Accounting Principles
- US GAAP) i Medunarodnih standarda finansijskog izve5tavanja (International Financial Re-
porting Standards - IFRSs), koji su ranije bili poznati pod nazivom Medunarodni radunovod-
itveni standardi - MRS (International Accounting Standards - IASs). Uspe5an ishod takvog
usagla5avanja znaiajnobi pobolj5ao efikasnost globalnih trZi5ta kapitala: trolkovi bi se smanji-
li, poboljSala bi se uporedivost izve5taja i bilo bi poboljSano korporativno upravljanje.
Predsedavajudi IASB, ser Dejvid Tvidi (Sir David Tweedie) izjavio je:
Glob alni r aiunovodstveni standardi umno gome p oj aiavaj u transparentnost i otv araju
nova trZilta. Finansijske informacije su kamen temeljac svih triiita, a standardi pomaZu
investitorima da otklone liroku oblast sumnji i smanje glavne uzroke trZiinih rizika. To
omoguiava bolju diversifikaciju plasmana, ito investicije tini malo bezbedniiima, a treba-
lo bi i da malo obori troiak kapitala. Ovde se ne radi o nekom tajanstvenom knjigovodstvu,
ve( o svetskom rastu, trgovini, investicijama i zapoiljavanju.
(Iz dlanka,,standard Bearer-in-chief',
Rod Newing, Financial Times, 14. novembar 2003)
uni.li
@,p*.*rri@ouswenbg*r.ruai'htvropskol
Kako smo videli iz prethodnog odeljka, radunovodstvo se sve viSe globalizuje kako predu-
zetapo svojoj prirodi postaju sve vi5e multinacionalna, a obim trgovine i investiranja koji
se obavljaju izmedu predtzeia iz razliditih zemalja sve se vi$e poveiava. Ti faktori jadaju
potrebu za finansijskim izveStajima koji 6e biti medunarodno uporedivi i konzistentni.
Tokom godina vodile su se brojne raspave o tome koji skup radunovodstvenih standar-
da preduzeda treba da primenjuju. U julu 2002. godine, Evropska komisija je objavila da sve
kompanije registrovane u EU treba da primenjuju Medunarodne radunovodstvene stan-
dnrdi za pripremu svojih zvanidnih konsolidovanih finansijskih izveltaja 2a2005. godinu
z.akljudno srt 31. decembrom 2005. (sa uporednim podacima 2a2004. godinu). Medunarod-
nn orgirlrlz.te ljo komisija za hartije ocl vrednosti (lnternational Organisation of Securities
(lluritisnlon IOS(l()) irklivno jc ohrrrbrivtlit upotretrtt Meclttnarodnih ratunovodstvenih
atsndarde poalednJlh l5 godhra.
 Medunttrodne ratunovodstvetre standarde objavio je Komitet za medunarodne ratuno-
vodstvene standarde (lnternational Accounting Standard Commetee IASC), koji je osnovan
-
1973. godine, U aprilu 2001. godine, Komitet za medunarodne radunovodstvene siandarde je
restrukturisan i postao je Odbor za medunarodne raiunovodstvene standarde (IASB), koji je
posveden razvijanju, u javnom interesu, jedinstvenog skupa visokokvalitetnih, razumlivih
i osnovne prerposravKe
primenljivih globalnih radunovodstvenih standarda, koji ie obezbediti da se iz finansilskih
lzve$taja Siroke primene dobijaju transparentne i uporedive informacije. Osim toga, Odbor
soraduje sa nacionalnim organima za postavljanje radunovodstvenih standarda da bl se Sirom
sveta Postigla usagladenost radunovodstvenih standarda. Standardi koje je objavio Odbor za
ntedunarodne raiunovodstvene standarde nazivaju se Medunarodni standardi finansijskog
lzve5tavanja (MSFI). Medunarodni radunovodstveni standard 34 ostaie na snazi sve dok ga
odbor za medunarodne radunovodstvene standarde ne izmeni iri ne ukine.
Sedi$te Odbora za medunarodne radunovodstvene standarde je u Londonu, a njime tre-
nutno predsedava ser Dejvid Tvidi. Odbor ima 14 dlanoya. Sedam dlanova ima zadutenje da
saraduje sa nacionalnim organima razliditih zemaljaza postavljanje radunovodstvenih stan-
darda. Odbor finansiraju poslorme organizacije, ukljuiujuii i velike raiunovodstvene kuie,
trankarske institucije i berze. Osim toga, Odbor ostvaruje prihod od prodaje svojih publikacija.
Trenutno Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde nije ovlaSien da namet-
rre kompanijama kori5ienje Medunarodnih standarda finansijskog izveStavanj a.Zbogtoga
je toliko vaZan zahtev EU upuien kompanijama registrovanim u pU da usvojeMedurr-u.ol-
ne standarde finansijskog izve5tavanja u svojim konsolidovanim finansijskim izve5tajima
do l. januara 2005. godine i preporuka Medunarodne organizacije komisija zahartijte od.
vrednosti svojim ilanovima da koriste Medunarodne standarde finansijskog izvestavanja.
)vrna,nansusKrn lzvestaJa
@ finansijski izve5taj treba da se priprema na drugadijoj osnovi i ta osnova treba da se
Prema Okviru Komiteta za medunarodne radunovodstvene standarde, svrha finansijskih
lzveStaja je:
(a) da se u njima predstave informacije o finansijskoj pozrciji,poslovanju i promenama
u fi-
nansijskoj poziciji entiteta. Finansijski izve5taji pripremljeni u te svrhe zadovoljavaju uobi-
tajene potrebe veiine korisnika. Medutim, finansijski izve6taji ne pruZaju sve informacije
koje korisnicima mogu zatrebati da bi doneli ekonomske odluke, j., o*rrogo-e odslika-
vaju finansijske efekte proilih dogadaja i ne sadrie nuZno i nefinansijske infirmacije;
(b) cla pokaZu rezultate rada menadZmenta (t1. njihovu odgovornost za raspolaganje
resur-
sinra koji su im povereni). Korisnici informacija koji Zele da ocene rad ili odgovornost
menadZmenta iine to da bi mogli da donose ekonomske odluke; na primer, rnogu da se
dtrrrose odluke o tome da li da se zadri.e ili prodaju investicije u konkretno predizeie ili
tla sc postojeii menadiment zameni ilizadrLi.
l)otpun finansijski izve5taj sadrii sledeie komponente:
. llilnns stanja,
. bilrrns uspehir,
. izvcStrrj o protrrenama na kapitalu,
. lz,ve$luj o lokovinrrr gotovine i
. I'itliallenillx)ntellc.
-:.,d:4i@]i.:-
U {rugonr i trcCcnt clerlu ucl'},etrcnikl analiz,iraCento elctrtente printarnih l'inrrnsiiskih
lzvc$tajt i kuko sc oni priprenraju,
@
Osnovne pretpostavke raiunovodstva su: konvencija o nastanku poslovnog dogadaja i kon-
vencija o kontinuitetu (trajnosti) poslovanja. Medutim, postoje jo5 dve konvencije koje su
podjednako vaLne, iako ih Okvir koji je objavio Odbor za medunarodne radunovodstvene
standarde posebno ne obraduje: konvencija o poslovnim entitetima i konvencija o raiuno-
vodstvenom periodu:
Nastanak poslovnog dogadaja. Finansijski izve5taji preduzeda proistidu iz raiunovodstva na
osnovu nastanka poslovnog dogadaja. Na toj osnovi, efekti transakcija i ostalih dogadaja
prepoznaju se na osnol'u trenutka kada su nastali (a ne na osnoru trenutka kada su plaieni)
i b.l.Z. se u radunovodstveni dosije i unose u finansijski izveltaj za onaj period na koji se
odnose. Finansijski izvedtaji koji se pripremaju na osno\'ll nastanka poslovnog dogadaja
informiSu korisnike ne samo o pro5lim transakcijama u koje je ukljudena uplata gotovine
ili nekog drugog sredstva pla6anja preduzedu, ve6 i o obavezama da preduzeie isplati goto-
vinu u budu6nosti i o sredsMma koja zamenjuju gotovinu koju preduzeie treba da primi u
buduinosti. Dakle, finansijski izve5taji sadrZe tipove informacija o pro6lim transakcijama i
ostalim dogatlajima koje su korisnicima najkorisnije pri donoSenju ekonomskih odluka.
Kontinuitet (trajnost) poslovanja. Finansijski izveStaji se obidno pripremaju na osnovu
pretpostavke da (e preduzede nastaviti da posluje u sagledivom buduiem periodu. Stoga
se pretpostavlja da ne postoji namera niti potreba da se preduzeie likvidira ili da mate-
rijalno smanji ili ukine obim svog poslovanja; ukoliko takva namera ili potreba postoji,
naznaiiu izve5taju.
Poslovni entitet.Prema ovoj konvenciji, smatra se da preduzeie ima zaseban identitet i da
postoji nezavisno od svojih vlasnika. Sa radunovodstvene taike glediSta, kakav god da je
pravni oblik preduzeia, preduzeie i njegov vlasnik (ili vlasnici) posmatraju se potpuno
Ldvoleno. Na taj nadin, vlasnik moie da ima pravo na potraZivanja od svog preduzeia.
Raiunoyodstveni period. Ovom konvencijom prepoznaje se da profit nastaje tokom duZeg
perioda i da ne moZemo swsishodno govoriti o profitu sve dok ne definiSemo duZinu tog
perioda. Obidno je maksimalna duZina tog perioda godinu dana. Naravno, to ne iskljudu-
le mogu6nost da se u finansijskim izveStajima obuhvate
i kraii periodi, mada je formalni
period za objavljivanje finansijskih izve5taja obidno godinu dana. Sve se deSie dogada da
velika preduzeia objavljuju finansijske izve$taje za $estomesedni ili tromesedni period, a u
samim preduzeiima interni izvestaji se obidno praye za svaki mesec poslovanja.
@KvalitativnekarakteristikefinaisijskihinforrnacUa
Kvrrlilrrtivpe klrakteristikc su one osotrine koje informacije sadrlane u finansijskim izve-
ilnjirrrrr c.lrre korisnirrr. ('lctiri uajvirinijc kvitlitativne karaktcristikc su raz.ttrnljivost' rclcvirtt-
Ittorl, pottzrltttotll I uporediv(xit,

U vezi sa
predstovljonjem
Slika 2. 1 Kvalitativne karakteristike fi nansijskih informacija.
2.5.1 Razumljivost
Esencijalan kvalitet informacija obezbedenih u finansijskim izveStajima jeste to Sto treba da
budu razumljive za korisnike. U tu swhu, pretpostavlja se da korisnici imaju dovoljn o znanja
o ekonomskim i poslovnim akti'rmostima i o radunovodstvu, kao i da su voljni da informacije
marljivo proudavaju. Medutim, zbog svoje vaZnosti za korisnike kada donose ekonomske od-
luke, informacije o sloZenim pitanjima koje treba da budu obuhvadene finansijskim izve5taji-
ma ne treba da budu iskljudene samo zbog toga Sto ie nekim korisnicima biti teSko razumljive.
2.5.2 Uporedivost
Korisnici moraju da uporeduju finansijske izve5taje predaze(a iz razliiitih perioda da bi
mogli da utwde trendove u finansijskoj poziciji i postignuiim a preduze(a. Korisnicima je
takode od koristi da uporeduju finansijske izve5taje razliditih preduzeia da bi evaluirali u
kakvom je relativnom odnosu njihovo preduzeie u pogledu finansijske pozicije,poslovnih
postignuia i promena u finansijskom poloZaju u odnosu na druga preduze(a. Stoga mere-
nje i prikazivanje finansijskih efekata slidnih transakcija i drugih dogadaja moraju da budu
izvedeni konzistentno u ditavom preduze6u i u istom wemenskom periodu za sve delove
toga preduzeia i konzistentzno sa ostalim preduzeiima.
YaLna implikacija kvalitativne karakteristike uporedivosti jeste to Sto korisnici treba da
budu obavelteni o radunovodstvenim politikama koje su primenjivane u pripremi finan-
sUskih izveStaja, svim promenama tih politika i efektima tih promena. Korisnici moraju
da utvrde razlike izmedu radunovodstvenih politika koje je jedno preduzeie t razliditim
periodima primenjivalo za slidne transakcije i ostale dogadaje i koje su radunovodstvene
politike primenjivala ostala preduzeda.
Potrebu za uporedivoSiu ne treba me5ati sa potrebom za jednoobrazno5iu informacija i
ne treba dozvoliti da uporedivost postane r-.tn;u uvodenju novih, poboljianih raiunovod-
stvenih standarda. Nije prikladno da preduzeie na isti naCin nastavi sa primenom raCuno-
vodstva za transakcije i ostale dogatlaje ukoliko usvojena politika nije u skladu sa kvalitativ-
nim karakteristikama relevantnosti i uporedivosti. Takode nije prikladno cla preduzeCe ne
iznrenl svoje radunovoclstvene politikc kada ved postoJe relevantniJe I pouzdaniJe elternailve,
Polto korlsnlcl iele da uporeduju flnansiJske Poziciie, Postisnuda i promene u finansij-
pozlclrama predzeda tokom vremena, vai,no je da se u finansijskim izve5tajima prika-
uporcdne informacije za prethodne periode.
.5.3 Relevantnost
bl btle korisne, informacije moraju da budu relevantne korisnicima za potrebe odludiva-
Informacija ima osobinu relevantnosti kada utiie na ekonomske odluke korisnika tako
lm pomaZe da evaluiraju pro5le, sadaSnje ili buduie dogadaje ili da usklade ili koriguju
pro5le evaluacije.
Uloge informacija da ne5to predvitlaju ili potvrduju medusobno su povezane. Na pri-
lnformacije o trenutnom nivou i strukturi imovine imaju vrednost za korisnike kada
njih mo2e da se predvidi sposobnost preduzeda da iskoristi prilike koje mu se
i sposobnost preduzeiada reaguje na nepovoljne situacije. Iste te informacije ima-
trlogu da potwde prethodna predvidanja u pogledu, na primer, nadina strukturisanja
ili ishoda planiranih poslovnih poduhvata.
Informacije o finansijsko j pozicijii proteklom poslovanju preduzeda desto se koriste kao
za predvidanje buduiih finansijskih pozicija,budu6eg poslovanja preduze6a i drugih
zakoja su korisnici direktno zainteresovani, kao 5to su isplate dividendi i naknada
fad, kretanja cena hartija od wednosti i sposobnost predveia da na weme ispunjava
obaveze. Da bi imale vrednost da predvitlaju, informacije ne moraju biti u obliku
prognoze. Sposobnost da se na osnovu finansijskih izveltaiaprave predvidanja
se nadinom na koji su informacije o pro$lim transakcijama i dogadajima prikazane.
primer, wednost finansijskog izve5taja da predvidi buduie dogadaje raste ako se zaseb-
prikalu neobidne i neuobidajene stavke prihoda ili tro$kova.
relevantnost informacija po njihovoj prirodi utiie materijalnost. U nekim sludajevima,
informacija je sAma po sebi dovoljna da odredi njihovu relevantnost. Na primer,
o razgranavanju novog segmenta poslovanja moZe da utide na procenu rizika
,,1 lnoguCnosti sa kojima se preduzede suodava, bez obzira na materijalizacijtt rezultata koji
It postiZu novim aktirmostima u periodu obuhvaienom izve5tajem. U drugim sluiajevima,
Vtlni su i priroda informacija i materijalizacija, na primer, kolidina na zalihama u svakoj od
jlrvnih kategorija koje su vaine za poslovanje
Informacije su materijalne ako njihovo izostavljanje ili pogre5no navodenje moie da
Utldc na ekonomske odluke korisnika koje se donose na osno'!'u finansijskih izve3taja. Ma-
trrljalnost zavisi od velidine stavke ili grebke nadinjene u odredenim okolnostima u kojima
taj naiin, materijalnost je vi5e
fc lnformacija bila izostavljena ili pogre5no navedena. Na
}rttttni prag ili tadka preseka, a ne primarna kvalitatirma karakteristika koju informacija
tnora da ima da bi bila korisna.
2,5.4 Pouzdanost
Da bl biln korisna, lnformacija mora biti pouzdana. Informacija je pouzdana kada ne sadrti
metcrualne gre$ke i nlJe dvosmlslena i kada korisnici mogu da se oslone na to da ona ztisttt
predrtrvfr ono lto trcbs de predatsvl,B lli tts re odekuJe da predstavlja.
 Mater[alnost I Troikovi i korlstl
pravovremenost

finansijske

Neophodnost Ogronitenja
ukljutivanja primene
informocijo u ,,kvalitotivnih
finonsijske izveitoje korakteristiko"

Slika 2.2 Karakteristike koje utitu na korisnost finansijskih informacija. Na slicije prikazano da
postoje tetiri kvalitativne karakteristike koje utiiu na korisnost finansijskih informacija. Medutim,
osim toga, finansijske informacije treba da se materualizuju i da se pravovremeno obezbeduju
korisnicima, a koristi koje informacije donose treba da prevazilaze tro5kove njihovog prikupljanja.
/zvor Mclaney and Atrill (2005).
' Informacije neie biti relevantne ako se priprema finansijskih izve{ajaneopravdano od-
lai'e- stoga se urarmoteiuju zahtevi za pravovremenim izveStavanjem i pruianjem rele-
vantnih informacija.
' Tro5ak obezbedivanja informacija (koji obiino snosi entitet koji priprema izve5taj) ne
treba da prevazide koristi koje se izve5tavanjem stidu. Koristi ne samo da jeteLekvanti-
fikovati, ve6 takode razliiitikorisnici ostvaruju razlitite koristi.
Hijerarhija koncepata
@ .
Koncepti koje smo analizirali mogu da se podele u detiri zasebne grupe na detiri razlidita
nivoa, kao Sto je prikazano na slici 2.3.
Glavni princip koji pokreie sve Medunarodne radunovodstvene standarde (MRS) / Me-
clunarodne standarde finansijskog izve5tavanja (MSFI) jeste svrha radunovodstva, a to je
da obezbedi verodostojnu prezentaciju informacija o finansijsko j poziciji, postignu6ima i
promenama u finansijskoj poziciji entiteta, koje ie biti korisne Sirokom krugu korisnika za
clono$enje ekonomskih odluka.
Da bi se obezbedila verodostojna prezentacijapredtzeia,treba po5tovati niz koncepata
i konvencija; a ti koncepti i konvencije treba da budu pretvoreni u detaljna tehnidka uput-
slva u vezi sa priznavanjem, merenjem i prezentacijom imovine, obaveza,kapitala, prihoda,
tro$kova, novdanih tokova i raznlh povezanih informacija. Jedan od primera primene tih
plrtvila jeste da zalihe treba da se vrednuju prema niZoj vrednosti izmedu troikova zaliha i
tteto proclajne vrednosti, kao $to 6emo videti u Sestom poglavlju.
()rro 3to sacla sledi jeste ukazivanje na to da parovi konvencija koje smo prethodno opi-
srtlijestt, ili hi nrogli cla buclu, kontradiktorni ili sr.rprotstavljeni jedni druginra i ilustrovun;c
tnoguCih konllikrrtt izrrrc.clu njih (preuzeto iz: Alexarxler and Notrcs, 2004)r
5lika 2.3 Piramida raiunovodstvenih koncepata i pravila u Medunarodnim raiunovodstvenim
gtandardima (MRS) / Meafunarodnim standardima finansijskog izvejtavanja (M5Fl).
. Prudentnost ikontinuitet (trajnost) poslovanja. Prema konvenciji o kontinuitetu (trajnosti)
poslovanja smatra se da ie firma nastaviti svoje poslovanje, to jest da neie prestati da poslu-
je zbog jake konkurencije ili bankrota. To moZe biti verovatna i racionalna pretpostavka, ali
nije nuZno i razborita * u odredenim okolnostima moglo bi se pokazali da je dak riziina.
. Prudentnost i yremensko uskladivanje prihoda i rashoda. Konvencija o vremenskom
uskladivanju prihoda i rashoda, koja se nadograduje na konvenciju o kontinuitetu (traj-
nosti) poslovanja, omoguiava nam da sredstva prenesemo u buduie periode na osnorv'u
toga Sto ie se kasnije upotrebiti u svrhe osvarivanja profita. To je odigledno krupna pret-
postavka u pogledu buduinosti koja moZda uop5te nije razborita. Kontradikcija izmedu
te dve konvencije jedan je od najveiih problema radunovodstvene prakse. Koju od te
dve konvencije da primenimo kada imamo izvesne sumnje?
Prudentnost i neutralnosf. hleutnalnost implicira izvesnost i preciznost. Implicira neop-
tereienost lidnim mi5ljenjima pojedinaca i nepostojanje dvosmislenosti. Prudentnost
implicira da je na5 izbor da objavljujemo odredene informacije na osnoYu rasudivanja,
te su one stoga podloine predrasudama i dvosmislenosti i nisu neutralne. Ako telimo
tome da raiunovodstvene informacije budu istinski neutralne, prudentnost je po defi-
niciji nevaZna jer bi bilo kakva dvosmislenost u tom sludaju bila nemoguia..Nararmo, u
praksi je drugadije jer, poSto se u radunovodstvu uvek polazi od pretpostavki o budu6im
dogadajima, neutralnost nikada ne moZe postiii u potpunosti'
, Prudentnost i pouzdanost/relevantnosf. Iskoristiiemo primer da bismo objasnili urav-
noteiavanje izmedu ova dva koncepta. Konvencija o tro$kovima zasniva se na neutral-
nosti (ne na osnovu toga 5to je ta konvencija objektivna, vei na osnoyu toga 5to obid-
ng ima vi$e elemenata objektivnosti nego alternativni koncepti vrednovanja) i desto se
smctra da je podrZava prudentnost. Medutim, vrednovanje nekretnina, postrojenja i
oprelne prema konvenciji o istorijskim trobkovima, iako jeste razborito, moida neCe
lrlti rclcvantno ili pouzclano u vreme kada cene rastu'
l)n rcziruirrrruo, po$to jc svrlu t)n.rnsijskih izvc$tujrr drt prulc istinit i vctrrcloslojittl prc
glecl atunJn I poalovunju prcduzedu, tuj uop$teni eilJ trebrr du ge iskorlsti u sledcCe tvrltc:
 'l'imes-Prcnti-
tltt sc ttsrlbitttta z.atltrlcttint z,it pripremu finansijskih izvestaja i revizoriura pr.ulc srncrni- llrltlle Me l,rrncy, I)clcr Atrill, Accoun ling: An Introduclittn,3' tzdanje, Irinancial
ce tt otlsustvtr relevarttnih tehniCkih uputstava i da im pomogne u formiranju nri$ljenja cc I lnll, 2005.
Perspective,Thom'
o toll'lc da Ii su finansijski izve$taji u skladu sa Medunarodnim raiunovodstvenim stan- Hervd stolowy, Michael J. Lebas, corporate Financial Reporting A Global
dartl i ma i Medunarodnim standardima finansijskog izve5tavanja; ron l.earning, 2002, l. Poglavlje.
Guide' The
cla se od osoba zaduZenih zapripremu finansijskih izve5taja traZe dodatne informacije ili Hennie Van Greunin g, International Financial Reporting Stanilards:A Practical
World llank,2005, deo I'
da se od osoba zaduZenih za pripremu finansijskih izve5taja, u izuzetnim okolnostima,
traii da odstupe od pravila da bi se pruZila verodostojna prezentaclja informacija (tzv.
premoliavanje). 4,Pltania
f$
za oso-
a,l (a) Prema vasem miSljenju, koje su raiunovodstvene konvencije i koncepti najvai,nlii
Rezime be zaduiene za pripremu frnansijskih izvestaja i revizore koji ih pregledaju da bi dobro
obavljali svoj Posao i zaSto?
Ilatunovodstvo postaje sve vi5e globalizovano kako preduzeda po svojoj prirodi sve iesie po- (b) Koje su, prema vasem misljenju, radunovodstvene konvencije najkorisnije sa stanovista
staju multinacionalna i kako se obim trgovine i investicija izmedu predtze(a iz razlir]itlh dr- korisnika finansijskih izveitaja i za5to?
(c) Objasnite razlike koje su se pojavile u vasim odgovorima na prethodna pitanja (a) i
Lavapoveiava. Posledica takvog stanja je nastanak potrebe zafinansijskim izve5tajima koji te (b) i
biti uporedivi i konzistentni na medunarodnom nivou. za3to su se one Pojavile.
F,vropska komisija je u julu 2002. godine objavila da sve kompanije registrovane u EU treba je recept da se ne postigne uporedivost
1,2 ,,Davanje prednosti sadrzini nad formom informacija
da primenjuju Medunarodne finansijske standarde (MRS) i Medunarodne standarde finan- flnansijskih izveitaja razliiitih predtneta." Prodiskutujte o tome'
sijskog izve5tavanja (MSFI) pri objavljivanju svojih konsolidovanih finansijskih izveltaja za
1,3 Kojim razliditim swhama sluZi raiunovodstvo? Na koje svrhe Odbor za medunarodne raiu-
periode od l. januara 2005. godine (sa uporednim podacima za2O04. godinu). novodstvene standarde (IASB) usmerava naroditu painiu?
opreza i pro-
Finansijski izve5taj sadrZi: bilans stanja, bilans uspeha, izve5taj o promenama na kapitalu, izve-
l.d ,,Neutralnost znaii nedvosmislenost. Prudentnost podrazumeva izvestan stepen
$taj o tokovima gotovine i razne napomene. Nije mogude obuhvatiti obe ove konvencije jednim koherentnim
cenjivanja pri rasudivanju.
Svrha finansijskih izveitaja jeste da se u njima predstave informacije o finansijskoj poziciji, okvirom." Prodiskutujte o tome.
poslovanju i promenama u finansijskoj poziclji entiteta, koje ie zadovoljiti Sfok krug koil-
2.3 Do koje mere je potraga za relevantnos6u finansijskih
informacija sputana potrebom za po-
suika za potrebe donoSenja ekonomskih odluka; i da pokaZu rezultate rada menadim*tu uzdano$6u?
1t1.
njihovu odgovornost za raspolaganje resursima koji su im povereni). Posto neki korisnici radunovod-
2,6 ,,Radunovodstvene informaciie treba da budu razumljive.
Iiundamentalne pretpostavke za pripremanje finansijskih izve5taja su: nastanak poslovnog do- stvenih informacija nemaju dovoljno znanja o radunovodstvu, za rrilh treba da pravimo po-
gadaja, kontinuitet (trajnost) poslovanja, poslovni entitet i radunovodstveni peiiod. jednostavljene finansijske izveStaje." Do koje mere se slaZete sa ovim stanoviStem?
Cetiri glavne kvalitativne karakteristike radunovodstvenih informacija su: razumljivost, rele-
vantnost, pouzdanost i uporedivost.
Postoje odredene radunovodstvene konvencije/pretpostavke i pravila, koji mogu da budu kon-
tradiktorni ili suprotstavljeni jedni drugima.

Reference i dodatna literatura

l)okunrenta koja je izdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB), a koji su
re lcvantni za ovo poglavlj e stt, Okvir za pripremanje i prikazivanje Studija slutaja
finansijskih izveitaja i MRS 1 _
l' r t kaziv unj e fin ansij skih izveitaj a. (The Ecanomist, 2. mai,2A02)'
Slcde primeri istralivaikih radova i nauinih dela koji se detaljnije bave problematikom iz ovog Proditajte ovaj odlomak iz ilanka ,,Badly in need of repair"
Smislite.primere konvencija koje
f.fr t";J raCunovodstvene konvencije i koncepte se odnosi?
P0glavlja: primerima va5e zemlje.
;d"'d. se ,,zaobidu" ,br;;;p;;;akonu. Zasnujte raspravu na iz

' I)avid Alexander, Christopher Nobes, Financial Accounting An International Introduction,2.

iztlanjc, Irinancial Times-Prentice Hall, 2004, 3. pogtavlje. Nodostacl vanbllansnih stavki
Ra1unovodstvo se svakako previle oslanja na istorijske trolkove. Ali,
investitore daleko vile zanimaiu
' I )nvid Alcxancler, ,,A benchmark for the adequacy of published financial statements",
At t oun-
lnlbrmaele koje se ne mogu nati u bila'nsu stania. Mada broike koje se
-nalaze .u
bilansu stanja testo
lingtrul llusincss llcscarch, tonr 29, br. -3, 1999. pogriton inveslltotl mogu tla ih koriguiu tako lto tc.koristiti informaciie
iogu ,la'nuri,l, nu trag,
' llirrry lilli<rlt, fanric l')lliott, lJinrrlr:ial Accounling ond llaporting, 9. izrlirrrjr,, lrirrrlrr l*! 'l'irrres *ri1i ,u irurpunle obivizne da nilorr, u drugltn dokumentima, Kada ie rcC o takozvanim ,,vunlilun'
l'rentit't I Iull, 2(X)5, 7. poglavljc.
 snhn skMk.tmd", zabrrnJava to lto on.e mogu da se pojave niotkuda i bez ikakvog upozorenJa, Mogu da

:^::!::-"^frvima
u lusnotama, ali mat broi llidi obrata painju na t, ,rroZukqiw delite pravnih
zavntama.
Entiteti posebne namene su jedna vrsta nekonsolidovanih, vanbilansnih
pokretaia koji imaju odredene
le$tlmne-namene, kao rto je, na p-rimer,
finansiranje partnerstva sa drugom io*poni1,*troa:r
razvoja. Medutim, takode mogu da se koriste da bi se uelike p.reuzete
r:;;;;;;;,
obZveze i ,ih.ciigrrnrti poa trpin-;-'[a,
lh, uz malo srete, niko neie ni traiiti. Trenutno je stanje tikvo
uglavnom koriste u ove druge navedene svrhe.
da investitori t;r;;;;" ao ,i tot ri ,ntiirii

U 2000. godine, kompanija Enron je izvrlila rebalans

- .novembru svojih finansijskih izveltaia, ori
\ryu ie profit smaniita za Sel miriin ameriikih dorara i dugove poveiir; ;;;r:;;;i,;;'i*liir:oii
dolara. VeCina iEravki poticala je od konsolidownja podata'ka
;r; ;;firr;"p;;;;;;r;;r;;.-;;;;;
zafinansijske raiunovodstvene standarde (FASB), t"tr'koi" portoiy^,t""irri-r-;j;;r;;;;;"^";;;;
ktm Drlavama, ukazuje na rebarans inr* i;;-;o[i
_izveitaja
kompanij; a, i, p*uiri
se menadzment niie pridrtauao pravlra, o ni tr*o prouira
o uspostavrja"l" ,ntii"ti ";;;;;;,
i*';;;r-";;';";'."
Medutim, joi jedan entitet po.sebne
- .namine
u finansijskom izveitaju kompanije, u skradu
kimpanije airor, pla ioriro* iit ,tz, ,;i;;;;;;;"
sa strndoriimo oaii*
standarde. A na triiitu postoje mnogobrojni entiteti posebne "oino;;rrlr;;;'.;;;;;;;;
namene,;rr;.i; birr"r;;;-;;";;;
onih kompanija koje obezbeduju (tj.- prepakuju i prodaju ir*rrtitori*oi-;;;;;; "
sredstava.
;;'r;;;j;;";;;;'lr;
Iol jedan primer obmana Putem vanbilansnih stavki jeste opasan
fenomen tvrsto ugovorenih oba-
u^1'-o; varijacija potencijalnih obaveza. Kompanija'se obivezuie
l,'li',t1*.o da ie ispliiti buduie ne-
predv'ilene izdatke' ali ih ne obraiuna kao obaveze. Proizvodaii telekomunikacione
irrr*r,
no iri*"r.
,::::.:.i,1"::,'volim
,vazltiy
rry,ntima z".uo;;;,;;;;;;;;;;:';;;;:;;;:;;;f;ffk:i:;:;:
PuJu nJhove proizvode. To je,u sve dok je.poslovanje stabilno, ali ako se kompanija
ipusti u takvu
transakciju samo zbog toga ,redu
bi ,,podmazafa"'sopstvenie tokove novca, takva obavei
la
rizik' Prema ameriikim' britanskim i medunaroinim raiunovodstventim
m;t;;;;;;;;;
pravilima, rr"nurno ,lu *rog,
variiacije o.baveza pominju samo u
fusnotama polto, u teoriji, postoji reoma mala veroyatnota da ie se
one materijalizovati.
lizing, putem kojeg se kompanija obavezuje da ie pozajmiti
. -operativni
rioda, sa.tinjavaj_u veiinu va.nb.iransnih obirez|
sredstva u toku dugog pe-
fuktiva). Avio-kompaniie ih koriste ia i,^rrii""r"#"i
velikog broja letelica. Ta praksa im pomazi da irorg""'pt;io"j,
',oslobodile" ir'r"rr, at tukode rezulti_
i
ra i drastiinim smanjenjem dugova biransu avio-kompanija,"prema
rri*L-rn*io' ;;';;; i;;;;
raiunovodstvenog an.arititara u kuti Morgan stontry o)on it
!ar.rb), irr. Crai", lssz, ledna'irelina
,;i:,,: avio-kompanija ietirana ie u bitasnu stanja kao stavka operativnog
lr::fl,^r::!.?::::r!,,
ttztnga, a ne kao stavka sredstava.
*'-"'!o naglaiava-ti da se sve to radi u skladu sa ratunovodstvenim pravilima.
,, . Organi koii oostav-
UaJu standarde napisali su na stotine stranica pravila o operativnom tizingu, ati nisu"uspeli
kompanije da priznaju ono ito analitiiari znaii: da avio-iompanije
iiprirot
imajuiiris;ti oil ekonomskih rizika
t prihoda koje im donose njihove letelice i daive svoje letelice^treba
ar ri"ri*1" t o" *dr:;;;:."'"'
'-*
za raz.liku od vanbilansnih metodafinansirania, od kojih ,rti"o
ao'tiiioi)j"rioia i posledniih
petfiaestak godina, trik ranog prepoznavanja priioda (iriLnjigovodstorr"
neCe.m.aterijaliz_ovati) mnogo. je.stariji. Glibil Croxing, fr[iop *o1r'r" ,i*ii,,
koipanla *L*o^ii""ii;;r;;;;;;
mu koja je bankrotirara i koja je sada pod istragom nideroliog ^ itu;" g"aerot nuieau
i'rirrz""g
of Inuestigation - FBI) i ro-mii1e za iartije oi'rr"anorti (secirities
,"i rrrnr[g"-ii*;;;;
- sxc), optuhena je da sa konkurentom razmenjuje kapaiitet * xporu*u optiikih ,roko* koo
nalin stvarania prihoda. Talode, prema Komisqi Lo lrirtil" oa rrriro'ti,
xr;;;,-i;;;;;;;:; i';;
ltrglzy.odi maline za fotokopiranje, pogreino
ie ibrzala priznawnje prihoda od opreme za viie od
trl mlliiarde ameritkih dolara. orgini-koii pistavljaju siandarde priinaiu
ioi4eino a*ova nema
adekvatna.pravila za priznavanii prihoia-. u *rdirrem"nu se primenjuje
reienje da se posmatra
gotovlna, koju je teZe,,maskiratf ilifakifikovati. Kompanija
comroad je nasamarila svog revizora
u.pogledu kompaniiskih prihoda, aii n4e mogla a" tit rili
iinjenicu i" t" tokova gottt-
vlne negatlvne. "rgin*ui
,,Badly in need of repair,,, The Economist,2. rtreJ 2002,

,:",u.ffie..
 FffiIHtr:

Kada protitate ovo poglavlje trebalo bida umete da:

r objasnite prirodu isvrhu finansijskih izveitaja,

. razumete odnose izmedu tih izve5taja,
r pripremite bilans stanja i protumatite informacije koje sadrZi,
. razmatrate raiunovodstvene konvencije na osnovu kojih se sastavlja bilans stanja,
r izraiunate neke pokazatelje koji se odnose na bilans stanja.

E'uuou
Flnansijski izve5taji su strukturisani finansijski prikazi finansijske pozicrje i rezultata finan-
a{skih transakcija koje preduzima jedno preduzeie (MRS 1). Svrha finansijskih izve5taja
oplte namene jeste da da pruZe informacije o finansijskoj poziciji, uspe5nosti poslovanja i
tokovima gotovine jednog preduzeia, koje ie Sirokom krugu korisnika biti korisne za do-
nolenje ekonomskih odluka. Finansijski izve5taji takode odslikavaju rezultate rada menad-
lmenta sa resursima koji su im povereni. Da bi se ostvario taj cilj, u finansijskim izveStajima
preduzeia navode se informacije o:
(a) imovini,
(b) obavezama,
(c) akcijskom kapitalu,
(d) prihodima i tro5kovima,
(e) tokovima gotovine.
'l'e informacije, uz druge podatke navedene u napomenama uz finansijske izve$taje, po-
nrolu korisnicima da razumeju poslovanje preduzeia u proteklom periodu i da predvide
buduCc tokove gotovine, a naroCito vremenske trenutke i izvesnost stvaranja gotovine i
gotovinskilr ekvivitlenala.

%," ,7
 '',i''

. Flnrrnsljskl lzve$tuJI, odrrosno lrilans stanja, bilans uspeha i izvestaJo tuk6vlnrn gutovlne,
tloju sveotruhvntnu sliku o finansijskol poziiili i poslovanju pr.d.rr.ia. lltrnfc 2r KollkiJe protlt ltilipovo preduzeCc ostvarilo u prvom danu poslovanja?
U rrJinp tretru da se
pronadu odgovori na sledeCa pitanja: Ellenr unpehu zn prvidan poslovanja
EUR
l. Koja su kretanja gotovine dogodila u odredenom periodu?
se
Prodaja 45
2. Koliki je profit preduzeie ostvarilo u odredenom periodu? Trolkovi prodaje (3/4 od 40 €) @)
3. Kolika je akumulirana imovina preduzeiana kraju odredenog perioda? Profit 15

Odgovori na pitanja tim redosledom mogu se naii u slede6im finansijskim Flltp ostvario profit od 15 evra na kraju svog prvog dana poslovanja.
izveitajima: 1e
. izve5taju o tokovima gotovine,
. lltrnfc 3: Kolika je akumulirana imovina preduze(ana kraju prvog dana poslovanja?
bilansu uspeha i
. lllano stanla na kraju prvog dana poslovanja
bilansu stanja.
EUR
sve registrovane kompanije (kompanije dije su akcije na berzi) objavljuju, Gotovina (zakljuino stanje) 45
barem jed-
nom godi5nje, ta tri finansijska iweitaja, uz napomene u kojima Preostali zmajevi za prodaju (tj. zalihe)
s r ruturi o,aiusnienla o
najvalnijim iznosima i transakcijama, segmentalne informacije i izvestaj 0/4 odao€) 10
o promenama na
kapitalu. Ukupna imovina preduze(a 55

Flltpova imovina (tj. gotovina i zmajevi) na kraju prvog radnog dana predstavljena je u
dve stavke: kapital od 40 ewa i profit 15 ewa.
Drugog dana poslovanja Filip je kupio jo5 zmajevaza gotovinu u iznosu od 20 ewa Us-
Primer pco )e da proda sve novokupljene zmajeve i polovinu zmajeva sa zaliha za ukupno 38 evra.

Flnansijski izve5taji Potrudidemo se da ponovo odgovorimo na ista tri inicijalna pitanja, ali sada u vezi sa
Irilip je odluiio da se upusti u poslovni poduhvat. odludio je da kupi druglm danom Filipovog poslovanja.
papirne zmajeve od lo-
kalnog dobavljada i da ih prodaj" o pu.k r. Filip je u svoj poslovnl poaufrvat l, Koja su se kretanja gotovine dogodila u drugom danu poslovanja?
uloZio 40 evra.
Prvog dana poslovanja, kupio je papirne imaieve u vrednosti 40
evra i prodao je 75% 2, Koliki je profit Filipovo preduzeie ostvarilo u drugom danu poslovanja?
svojih zaliha za45 evra.
3, Kolika je akumulirana imovina preduzeia na kraju drugog dana poslovanja?
Potrudidemo se da odgovorimo na tri inicijalna pitanja u vezi sa prvim danom Filipo_
vog poslovanja. Pltanje l: Koja su se kretanja gotovine dogodila u drugom danu poslovanja?
lzve5taj o tokovima gotovine za dragi dan poslovanja
l, Koja su se kretanja gotovine dogodila u prvom danu poslovanja?
EUR
2' Koliki je profit Filipovo preduzeie ostvarilo u prvom danu poslovanja?
Poietno stanje (preuzeto iz prvog dana) 45
3' Kolika je akumulirana imovina preduzeiana kraju prvog dana poslovanja? Prihod od prodaje zmajeva 38
83
Pltonje l: Koja su se kretanja gotovine dogodira u prvom danu posrovanja? Gotovina ispla(ena pri kupovini zmajeva (29)
Zakljuino stanje 63
EUR
Potetno stanje (uloiena gotovina)
40 Pltanje 2: Koliki je profit Filipovo preduzeie ostvarilo u drugom danu poslovanja?
Prihod od prodaje zmajeva
45 Bilans uspeha za drugi dan poslovanja
85
Gotovina ispla(ena pri kupovini zmajeva EUR
(4q)
Zakljutno stanje Prodaja 38
45
Troikovi prodaje (20€+ 1/2 od 10 €) (2s)
Filip jc prceo sa 40 evra, a na kraju racrnog dana u clzepu je imao Proflt 13
45 evrir,
 rvr I rrr I rrrrlr |r'l -rrrrt rl'r *"-f"-

Pltunfc 3: Kollku je nkunrulirana imovina preduzeca na kraju drugog dana poslovrn,fu?

svrha btlansa stanja
Illlrrns stanJa na krnju drugog dana poslovanja
EUR
A
Gotovina (zakljutno stanje) 63 Svrhu bllansa stanja jeste da se u njemu iznese finansijska pozicija preduze(a na odredeni
Preostali zmajevi za prodaju (tj. zalihe) dltunr, Konkretnije, bilans stanja nas izve5tava o imovini preduze(a i izvorima finansira-
(1/2od 10€) nJa (obaveze i sopstveni kapital) od preduzeia u odredenom trenutku u wemenu. Po5to je
5
Ukupna imovina preduze(a bllfns stanla trenutan prlkazjednog trenutka u vremenu, on je pre izve5taj o stanju nego
68
Treceg dana poslovanja Filip je kupio jo5 zmajevaza gotovinu u iznosu lrveltal o kretanjima.
od 46 ewa. Me_
dutim, padala je ki$a, pa je prodaja opala. Nakon ito je
frodao zmajeveu vrednosti od 32
6vra, tija je nabavka kostala 23 evra, odlutio ,e da preitan. sa prodapm za taj dan. Trbela 3.t Konsolidovani bilans stanja kompanije adidas-Salomon na dan 31. decembar 2004.
gada demo napraviti finansijski izveltaj zatreiidan Filipovog poslovanja. (ltnosl su izraleni u hiljadama evra)
Izve$tai o tokovima gotovine zatreiidan poslovanja 31 .12.2004. 31 .12.2003. Promene u o/o

EUR
poietno stanje (preuzeto iz drugog dana) Gotovlna i gotovinski ekvivalenti 195.997 189.503 3,4
63 Kratkorotni fi nansijski plasmani 258.950 89.411 189,6
prihod od prodaje zmajeva
32 Potrativanja iz poslovanja i ostala 1,046.322 1.075.092 (2,7)
95 potraiivanja 1.155.374 1.163.518 (0,7)
Gotovina ispla(ena pri kupovini zmajeva (46) 2allhe 378.303 259.427 45,8
Zakljuino stanje 49 Ostala obrtna imovina

fiilans uspeha za teii dan poslovanja Ukupna obrtna imovina 3.034.946 2.776.951 9,3

EUR Nekretnine, postrojenja i oprema, neto 367.924 344.554 6,8

Prodaja Goodwill,neto 572.426 591.045 (3,2)
32
Troikovi prodaje Ostala nematerijalna ulaganja, neto 96.312 103.797 (7,2)
(23)
Profit Dugoroini fi nansijski plasmani 93.134 88.408 5,3
9 160.135 178.484 (10,3)
Odloiene poreske obaveze
lilans stanja na kraju treieg dana poslovanja Ostala stalna imovina 102.599 104.569 (1,9)

EUR
Gotovina (zakljutno stanje) 1.392.534 (1,3)
49 Ukupna stalna imovina 1.410.857
Zalihe (5 + 46 - 23 EUR)
28 4.427.44O 4.187.808 5,7
Ukupna aktiva
Ukupna imovina preduze(a 77
Kratkoroini krediti 185.837
Obaveze prema dobavljaiima 591.689 592.273 (0,;
Porezi na profit 167.334 157.764 6,1
Vremenska razgraniienja i rezervisanja 558.r21 454.573 22,8
Ostale kratkoroine obaveze r84.332 139.095 32,5

Ukupne kratkoroine obaveze r.687.313 1.343.705 25,6

Dugorotni krediti 862.845 1.225.385 (29,6)

Penziona osiguranja i sliine obaveze 1 11.321 'tos.264 5,8
Odloiene poreske obaveze 77.915 65.807 18,4
Ostale dugorotne obaveze 30.744 35.278 (12,7\

Ukupne dugorotne obaveze 1.082.865 1.431.734 (24,4)

ManJlnski kapital 28.850 56.579 (49,O)

(l/norl lzrareni u EUR) Akcljskl kapltal 1.6-28 4]s::2
_1_3s!:?_9 _ * _ _?0_l
Slikil 3.1 Odnosl izmedu bilansa stanja, bilansa uspeha i izve3taja o tokovima gotovlnn, Ukupnr obavczc, manllnikl kiprtal I
Na rllcl1e 4.427.480
prlkazano kako bllans uspeha I lzveStaj o tokovima gotovine predstavljaju kretanla rkc[rkl krpltal 4.187.808 5,7
lrrrov6e tokorn
vrcmena, Bllans stanja, pak, predstavlja lznos ukupne lmovlne u odredenom trenutks yltmanu,
u Iwor: odldot-Solomon Annual Rrport (2004)
_*,
t Polrvurr HERgtHnF:iveoHunvet.R pGglEs :*;t' ,

manJinski kapital u iznosu-od 28'850'000 evra' feft

U tabclt 3.1 prlkezan Je bilans stanJa kompan\e adldas-Salomon. Pre nego $to ga dctal)no 1,082,865,000 evra) I d4Je bio isplacen
iznos od 1.628'452'000 evra'
razmotrlmo, prvo Cemo ga ispitati u svetlu osnovnlh radunovdstvenih koncepata koJe smo ULt ,t .fon.rt dobili osiatak, Sto Ui u tom sludaiu bio (traj-
Mcdutlm, uslovi koje ,io nuveli nisu realni. Na osnovu koncepta kontinuiteta
opleall u 2. poglavlju.
da kompant b'i'1'k"11liiij-1t" njena nemonetarna
Treba lmati na umu da su iznosi u tabeli izraLeni u novcu i da odraiavaju samo one rtl) poslovanJa, smatra se i.f::
likvidacionim wednostima'
ctavke koje mogu da se mere u monetarnom smislu. Preduzede o kojem se radi je adidas- b'Wa t tmouina nisu izrai'eni u svojim
Salomon i podaci u bilansu stanja koji smo naveli odnose se samo na to preduzeie, a ne AkcUsklkapital irrrz"r, i ii-t uiautio"i* *dn3s1ima -tg.1o,lt-iu T*::ltX:i:
po-
y.;ffiffiil .ei{.ou.oioewa. Akcilski kapitat kompanije koja se razvija i dobro
na pojedince i entitete koji su sa njim povezani. U izveStaju se pretpostavlja kontinuitet *td":-t:l:
(traJnost) poslovanja tog preduzeia. Koncept dvojnog aspekta odigledno pokazuje dinjeni- obldno je znatno u.ei oa r;.go* ,,kn;igoYo{y":t
ca da je ukupna imovina razmatrana na whu bilansa stanja jednaka ukupnim obavezama i u bilansu stanja. S druge sirane] ukoliko -l;:*":*tj::?:
kompanija ne mci'e da se proda pod
Sto se.,nlel irnol,tl-1
,m kontinuiteta (trajnosti) poslovanja i likvidira se tako
akcijskom kapitalu koji je naveden na dnu bilansa stanja. manji iznosi od onih prikazanih u
Zbog koncepta dvojnog aspekta, nuino je da je zbir stavki ta dva segmenta bude jednak parcijalno, vlasnicima 6e obidno ostati mnogo
;;;j;. t.'i" likvidlra ilovina
se dogada da, kada se
(4,187,S08.000 ewa u 2003. godini i 4.427.480.000 ewa u 2004. godini). Takvo svodenje foinal]i'-i':1,:"t:"y,:i:I
da se 1007o isplate potraiivanja poverilaca,
a u tom
bilansa ne govori nam niSta o tome da li je finansijsko stanje kompanije stabilno. Po5to il;;Jk"iip;eostarru riru aor,olirri
kapitala'
na celokupnu imovinu predaze(a neko polaZe pravo (bilo vlasnici ili poverenici) i poito Itiu vlasnicima preostaje veoma malo ili niSta od njihovog
ukupan zbir tih potraLivanjane moZe da prede navedeni iznos aktive, iztoga sledi sledeie:
na imovinu'
aktiva = obaveze + sopstveni kapital. 3.2 Pregled prema prema imovini i pravu

VideCemo kako svaka transakcija ima dvojni uticaj na radunovodstvene zabele5ke.

Prava na imovinu:
. Vlasnici
3.2.1 Pregled prema imovini ipravu na imovinu .Treie strane

Bilans stanja je fundamentalan radunovodstveni izve5taj jer moLe da se analizira dvostruki

uticaj svake radunovodstvene transakcije na bilans stanja. Da bi razumeo informacije koje Pregledpremaizvorimaiupotrebiizvorafinansiranja
bilans stanja prenosi i kako ekonomski dogatlaji utiiu na bilans stanja, ditaocu mora da se da leva strana bilansa stanja pokazuje
na-
ta ovom alternatir,,nom tumadenju, smatra
bude potpuno jasno Sta ta dva segmenta izveStaja znade. Oni mogu da se tumade na dva
na koje je preduzeie k";ii;, ;;;osno investiralo sredswa kojimaf:::'::i::i.::,:
nadina, a oba su valjana:
1];fiffi;;;r""t..**op oa r. investicije su udinjene da bi preduzeie moglo da osvari svoje
r pregled prema imovini i pravima na imovinu; e, a oni se primarno udiuuniu"iovoljavajuieg pt:.l"
'ut _",t:Tt:f,ll'?:::
odnosno kako je ta
. pregled prema izvorima i upotrebi izvora finanshanja. p"r.*"i. izvore finansil,t.it, ,..a,tuuakoja su uloZena u aktivu dobu"i:.:ddrllll^
sredstava
finansirana. obaveze opirr;" koliko titrfinansijskih
je
Prema prvom nadinu tumadenja, tj. pregledu prema imovini i pravu na imovinu, stavke (,,dugorodni kr-editi") i ostalih poverilaca
(,,obaveze prema aouuuryaii*a..), zajmodavaca
navedene na strani aktive predstutujn ekonomske resurse preduzeia na datum koji je nave- niu""'pe"'io"a osiluranja i slidne:lff'":tl|1"111:l;
temenska razgranitenlair
den u bilansu stanja. Obaveze i sopstveni kapitaljesu potrativanja drugih od tog preduzeiaza- "u'A'' r.lpriJ'pokazuje fiiansilska sredstva koja su obezbedili
kf udno sa tim datumom. Obaveze su potraZivanja koja od preduzeia traZe poverioci - tj. iznosi
ffi;iil'IT;ffi: #;1,";*."ip"a"zeeu obezbldul" -
vlrenici predur.eu. fft",nitiluo* lii"tU:h:t^t-i:::::,*,:nadina
i.fiiffiil; ffi;ir"ri-
koje preduzeie duguje bankama, dobavljadima, zaposlenima i drugim poveriocima. Sopstveni poglavlju.)
p-n - t o;irnu 6emo se baviti kasnije u ovom
kapital su novdana potraiivanja koja od preduze6a imaju vlasnici preduzeda na osnovu novca "rr,
Naovajnadin,premapregledupoizvorimaiupotrebiizvorafinansiranja'fundamental-
koJi su uloiili u poslovanje kada je predtze& podinjalo sa radom i na osnovu profita koje je
nt radunovodstvena jednadina:
preduzeCe ostvarilo, a koji nije isplaien vlasnicima vei je ponovo uloien u preduzeie.
Medutim, vlasnici nemaju ista prava na imovinu u onom smislu u kojem ga imaju pove- aktiva (A) = obaveze (o) + sopstveni kapital (K)
rloci. Ako se osvrnemo na kompaniju adidas-Salomon, moLemo sa sigurnoSiu da twdimo uloii u aktivu preduzed-a potide ili
svaki ewo koii se
da je poreska uprava na dan 31. decembar 2004. godine imala prava na imovinu od predu- mote da se protumadi na sledeii nadin:
preduzeia, a svaki evro se na taj nadin ulaie u nekj
zeCa u iznosu od, 167.334.000 ewa - to znadi da je kompanija na ime poreza dugovala ni od poverilaca preaur.e" iti od vlasnika
manje ni vi5e nego 167 .334.000 evra. TeZe je kao pravo na imovinu protumaditi iznos koji je doo akttve PreduzeCa.
U odredenim okolnostima' lakse jt
naveden u rubrici akcijski kapital, L.628.425.000 evra. Da je kompanija otiSla u stedaj dana oba nadina tumadenja bilansa stanja su valjana.
imovinu, Medutim, kada se bilans stanja ana
31, decembra 2004. godine, da je imoinapreduzeia bila prodata za njenu knjigovodstvenu rtzumetl pregled prema imovini i pravu na
prema izvorima i upotrebi izvort
vrednost, da je poveriocima na ime duga bio isplaCen iznos 2.770.178.000 evra (ukupne krat- llztra prcma kontinutteiu iir.i""*il pl{ovan11,,*regled
toroinc obrvczc u lznosu od 1.687.313.000 evra plus ukupne dugoroCne obaveze u iznocu obltno Pruts radrla,nf u lnterpretac{u'
 ril{I I r 1t(l t,rt -":!f" ='

T,rlr*la .1.:t Pregled prema prema lzvorlma I upotrebl izvora finansiranja.

Ako se vratimo na$oj radunovodstvenoj jednatini, dobiCemo sledeCe:
Leva strano bilonso stanja
A =O+ K
Upotreba finansijskih sredstava (primena) = kapital
gotovina

Razdvajanje preduzeia od njegovog vlasnika implicira se time Sto se vlasnikov dopri-

nos Preduzeiu prikazuje u rubrici izvora. Kada ne bi postojala bele5ka o tom razdvajanju,
ektivnosti vlasnika ipredtzeia bile bi pome5ane, a merenje performansi te5ko izvodljivo.
Na dan kada preduzeie zapoine sa poslovanjem, njegov finansijski status moie da se
zabeleLi u bilansu stanja. Od tog dana sve transakcije kojima se menjaju iznosi iskazani
urcal posrovnrn aKrvnostr na barans stanja
!!| u tom prvim bilansu stanja, beleZe se u skladu sa konceptima opisanim u 2. poglavlju i u
odeljku 3.5 ovog poglavlja. Radunovodstveni sistemi sluZe da se pomoiu njih te promene
Kao sto smo mogli da vidimo u prethodnom odeljku, bilans stanja je dokument akumuliraju i saberu, a zatim sluZe kao osnov za pripremanja novih bilansa stanja za una-
koji je
osmi$ljen tako da prikale stanje poslovanja preduzeia na odredeni dan. Kada se pred odredene intervale, kao Sto su kraj meseca, tromesedja ili godine. Svaki bilans stanja
svede na
svoju su5tinu, bilans stanja se sastoji od dve liste. Prva je lista resursa koje preduzeie prikazuje finansijsko stanje preduzeia na dan na koji je pripremljen, nakon Sto su sve pro-
po-
sgduje * popis stavki aktive. Aktiva je resurs koji preduzeie poseduje kao rezultat mene izw5ile svoj uticaj na to stanje.
proSm,
dogadaja i od kojeg se oiekuje da preduzeiu donese buduie ekonomske koristi (IAdn
rra, Mada se u praksi bilans stanja priprema samo za odredene intervale, te promene, pri
mework). udenju radunovodstvenog procesa, treba proudavati jednu po jednu. To ie nam omoguiiti
. Druga lista pokazuje odakle potide aktiva, tj. monetarne iznose izvora izkojih je pre-
duzeie dobilo svoje resurse. Po5to se sredstva prikupljena iz izvoramoraju na
da prepoznamo uticaj tih pojedinadnih transakcija, a da se ne upletemo u mehanizme koji
neki nadin se koriste zabeleLenje tih transakcija. U primeru koji sledi pokazani su uticaji nekih tran-
isplatiti ili kompenzovati, ta druga lista se mole smatiati spiskom prava irugih na sakcija na bilans stanja. Da bi primer bio Sto jednostavniji,polazi se od pretpostavke da su
aktivu.
Preduzeie ie u jednom trenutku morati da isplati ta prava, zbog teja se ta druga se transakcije dogodile u detiri uzastopna dana.
lista moZe
posmatrati kao spisak iznosa potralivanjatreiih strana.
Prva lista se takode moie posmatrati kao nadin na koji su se ti resursi upotrebili
u ne-
kom trenutku u vremenu, to jest kao lista upotrebe aktilre. To je rezimirano u tabeli
3.4.
Primer
Transakcija br. 1 - lnicijalna investicija
Tabela 3.4 Tumaienje bilansa stanja. 1. januar - Petar je osnovao maloprodajno preduzeie koje je nazivao Suniica. To je udinio
tako 5to je ulog u iznosu od 200.000 evra od svojih lidnih sredstava poloZio na bankormi ra-
Cun koji je otvorio na ime svog preduzeia. Tako je postao jedini vlasnik preduzeia. Gotovina
lzvori u banci predstavlja aktivu, tj. resurs, dok je kapitalzapravo potraZivanje koje prema predu-
Odakle potiiu ze6u ima njegovvlasnik. U odredenom smislu, preduzeie duguje ,,kapital" svom vlasniku.
Prava na resurse Ta prva transakcija utide na na5u raiunovodstvenu jednadinu na sledeii nadin:

A=O +K
Kada se preduze6e tek osnuje, podetna pozicijaje da bilans stanja ne postoji jer gotovina i gotovinski ekvivalenti kapital
nije (l) + 200.000
bilo ni preduzeia. Preduzeie neko posedule. Ta osoba ili organizacija van preduze(a + 200.000
uloliie gotovinu (resurs) u preduzeie kao kapital. Kapital je"iwor gotovine koJu pre_
duzete sada poseduje. Dakle, nakon te prve transakcije m rir o da pripremimo Ta transakcija je poveiala i aktivu, konkretno gotovinu i gotovinske ekrrivalente, i sop-
bilans
stanja - tj. listu resursa (aktivu) predazeia i prava na te resurse (pasivu) stveni kapital. Ova transakcija nije uticala na obaveze. Zaito? Zato 5to Suniica nema obave-
se vidi u tabeli 3.5.
- sto moze da
ze prema treiim stranama koje nastaju iz te transakcije.
Ovakav tip aktive nazvali smo ,,gotovina i gotovinski ekvivalenti" jer je to termin koji se
koristi u Medunarodnim radunovodstvenim standardima (MRS) i Medunarodnim standardi-
Tirbela 3.5 Uticaj inicijalne investicije na bilans stanja. ma {inansijskog izve5tavanja (MSFI). U praksi se, u nekim bilansima stanja, mole sresti i ter-
tnin ,,gotovina u banci". U 12. poglavlju iemo videti da su gotovinski ekvivalenti kratkorotna,
Resurs/Upotrcba
visokolikviclna ulaganja koja u trenutku mogu da se pretvore u poznate iznose gotovinc i kojrr
Gotovlna su podlof,rtit hczttutajnotn riz,iku ocl pronrcna u vrcdn<lsti, l)ruginr rcc'inlil, gotoviru u lunci
stnntra oe golovlttrklln ekvlvulentotn, Kudr Jc $tilnje n0 radunu u buncl negotlvno, tu re nuzlve
,,prekorntenje nu bankurskom radunu" i taj iznos oduzimamo od ukupnog iznosa gotovine i Transakcfla br.3 Nabavka osnovnih sredstva
-
gotovlnskih ekvivalenata. Dakle, za razliku od,,gotovine" koja nikada ne mole da ima negativ-
nu vrednost, ,gotovina i gotovinski ekvivalenti" mogu da budu negativni, a u tom sluiaju 6e se l. Januar - Petar je kupio osnovna sredstva za 100.000 evra, koja se upisuju u rubriku ,,nekret-
u rubrici kratkoroCne obaveze u bilansu stanja naii stavka ,,obaveze po osnovu prekoradenja nlne, postrojenja i oprema" .Zatutransakciju je iskoristio deo gotovine da bi kupio dugotraj-
nn bankarskom raCunu". na sredstva, koja Ce mu pomo6i da obavlja poslovanje. fedan resurs (deo gotovine) pretvorio
Bilans stanja za pr eduzeie Suniica je kako sledi: fe u drugi resurs
(nekretnine, postrojenja i oprema), tako da se ukupan iznos resursa i ukupan
lznos izvora finansiranja ne menjaju. To znadi da ie samo jedna strana radunovodstvene jed-
Suniica natine pretrpeti uticaj ove transakcije. Ako pogledamo bilans stanja nakon ove transakcije,
Bilans stanja na dan I . januar
ukupna aktiva i ukupne obaveze neie se promeniti u poredenju sa prethodnim bilansom
Aktiva Sopstveni kopital i oboveze Itanja. Ono 5to se ovom transakcijom menja jeste struktura resursa koje Petar ima.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti Kapital
O+ K
Ukupna aktiva 200.000 Ukupan kapital i obaveze
Nekretnine, Gotovina Obaveze Kapital
postrojenja i gotovinski po osnovu bankarskih
i oprema ekvivalenti kredita
Transakcija br.2 - Krediti od banaka Sal. 300.000 100.000 200.000

2.ianuar - Petar je od banke dobio kredit u iznosu od 100.000 evra. Ta transakcija obezbe- (3) + 100.000 - 100.000
duje jo5 jedan izvor, atime i obavezu od 100.000 evra u obliku kredita od banke. Preduzeie Sal. 100.000 200.000 100.000 200.000
jezauzwat ostvarilo gotovinu ili resurs od dodatnih 100.000 evra.
Pogledaiemo uticaj ove transakcije na nalu radunovodstvenu jednadinu. 300.000

Suniico
A O+ K Bilans stanja na dan 3.januat
Gotovina i gotovinski Obaveze Kapital EUR i Sopstveni kopitol i obaveze EUR
ekvivalenti po osnovu bankarskih
kredita
Nekretnine, postrojenja i oprema ,*o* ] Kapital 200.000
I

(l) Gotovina i gotovinski I Obaveze po osnovu

+ 200.000 + 200.000
ekvivalenti 200.000 bankarskih kredita r 00.000
(2) + 100.000 + 100.000
Ukupna aktiva 300.000 Ukupan kapital i obaveze 300.000
Sal. 300.000 100.000 200.000
l-...------YJ

300.000 300.000

Transakcija br.4 - Kupovina zaliha na komercijalni kredit

Kreditje poveiao aktivu, tj. gotovinu i gotovinske ekvivalente, i uveiao obaveze, tj. oba-
veze Po osnovu bankarskih kredita, za isti iznos, odnosno za 100.000 evra. Nakon zavr5etka 4. Januar - Petar je kupio robu koju 6e preprodavati u wednosti od 90.000 ewa, na komer-
transakcije, preduzeie Suniica ima aktivu i iznosu od 300.000 evra, obaveze u iznosu od da robu di na odloieno plaianje).
cfalni kredit (tj. dobavljad je pristao
100.000 i sopstveni kapital u iznosu od 200.000 evra. Zbir pojedinadnih salda (skra6eno Ova transakcija obuhvata kupovinu novih ili dodatnih resura (tj. zaliha) u iznosu od
Sal.) na levoj i desnoj strani bilansa je jednak, a tako uvek i treba da bude. 90.000 evra, a to znadi da su se i dugovanja prema treiim licima (tj. obaveze prema dobav-
Nakon ove transakcije, bilans stanja za preduzeie Suniicaje kako sledi (prema pravili- lJadima i ostale obaveze) poveiala za isti iznos.
ma MRS/MSFI, dugorodne stavke su prikazane prve u bilansu stanja):
A O+K
Suniica Nekretnine, Zalihe Gotovina i Obaveze Obaveze prema Kapital
Bilans stanja na dan 2.januar i
postrojenja gotovinski PO OSnO\.u dobavljadima i
oprema ekvivalenti bankarskih ostale obaveze
Sopstveni kopital i oboveze kredita
Kapital 200.000 Srtl, 100,000 200.000 100.000 200.000

Obaveze po osnovu
(4) + e0.000 + 90.000
bankarskih kredita 100.000 snl, l(x),(xx) 90.000 200.000 = 100.000 90.(xx) 2(X).(XX)

Ukupna aktlva 300.000 Ukupan kapital i obaveze 300,000

.lr)0.(xx) .r90,(x)0
" ruyr€VlrgJ lrrrrlrlr''lrlrllrl'rvl rrl'tlllvrltrlrllrll rllrtl
-

Suntlca TrrnsakclJa br.6 - Povra(al zallha dobavljatu

Bllans stanJa na dan 4. januar
Polovlnu svojih zaliha koje je kupio 4. januara za 90.000 evra Petar je vratio dobavljadu, koji
Sopstveni kapital i obaveze
Je prlstao da mu se preostala roba, u
iznosu od 45.000 ewa, plati na odloZeno'
Nekretnlne, postrojenja i oprema 100.000 Kapital 200.000
Knda preduzede vrati robu dobavljadu, smanjuju se i stavka zaliha i stavka obaveza. U
Zallhe 90.000 Obaveze po osnovu bankarskih 100.000 ovom sluCaju, iznosi se na obe strane jednadine smanjuju za 45.000 evta.
kredita

Gotovlna i gotovinski ekvivalenti 200.000 Obaveze prema dobavljaiima 90.000

ostale obaveze
i
A O+K
Ukupna aktiva Ukupan kapital i obaveze 390.000
Nekretnine, Zalthe Potraiivanja Gotovina Obaveze Obaveze Kapital
3_9Ap9A prema
postrojenja iz poslovanja i gotovinski PO OSnOVU
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih dobadadima i
potralivanja kredita ostale obaveze

Srl, 60.000 90.000 40.000 200.000 100.000 90.000 200.000

Transakcija br.5 - Otpis osnovnih sredstava kupuenih na kredit (6) - 45.000 = - 45.000

5.januar - Petarje prodao opremu (osnovna sredstva) 2a40.000 evra, na kredit. Prodajna Sal, 60.000 4s.000 40.000 200.000 = 100.000 45.000 200.000

cena je sludajno jednaka tro$kovima opreme. Ta transakcija obuhvata promenu u upotrebi 345.000 345.000
resursa: iznos od 40.000 evra, koji je prethodno bio deo stalne imovine, sada je postao deo
,,potraZivanja iz poslovanja i ostalih potraLivanja". Po5to je oprema prodata za onoliko ko- Suniica
liko je ko5tala, nije ostvaren profit niti je nastao gubitak. Bilans stanja na dan 6.januar
Namerno izbegavamo transakcije dije su posledice profit ili gubitak u jednadini bilansa Sopstveni kapitol i obaveze EUR
stanja. U ovom sludaju, transakcija utide samo na aktivu; potraZivanja i sopstveni kapital
Nrkretnine, postrojenja i oprema 60.000 Kapital 200.000
ostaju nepromenjeni.
Obaveze po osnovu bankarskih
Zrllhe 45.000 kredita 100.000
A O+K Obaveze prema dobavljaiima i
Nekretnine, Zalihe PotraZivanja Gotovina Obaveze Obaveze Kapital PotraZivanja iz poslovanja i ostala potraiivanja 40.000 ostale obaveze
postrojenja iz poslovanja igotovinski po osnovu Prema 200.000
i ostala ekvivalenti bankarskih dobavljadima i Gotovina i gotovinski ekvivalenti
i oprema
potraiivanja kredita ostale obaveze Ukupna aktiva 345.000 Ukupan kapital i obaveze

Sal. 100.000 200.000 = 100.000 90.000

(s) - 40.000 90.000 + 40.000
Sal. 100.000 90.000 400.000 200.000 = 100.000 90_000

390.000 Transakcija br.7 - Naplata potraiivania

7.januar - Petar je od kupca primio 30.000 evra, od ukupnog iznosa potraZivanja 40.000
Gvra. U ovom sludaju, potetno stanje bilansa je da je naplaieno potraZivanje koje spada u
Suniico
Bilans stanja na dan 5. januar sktivu, odnosno to je iznos koji se duguje preduzeiu. Deo tih ukupnih potraZivanja sada je
nopladen. To nam govori dve stvari:
Sopstveni kapitol i obaveze

Nekretnine, postrojenja i oprema Kapital r pfvo, da iznos gotovine poveiao zaiznos primljene gotovine, tj. za 30.000 ewa i
se

Obaveze po osnovu bankarskih . drugo, da preduzeie vi5e nema potraZivanja od 40.000 ewa jer je deo tog iznosa napla-
Zallhe 90.000 kredita dcn. Dakle, potraiivania su smaniena za 30.000 evra, na 10.000 evra.
Obaveze prema dobavljadima i D1 rcz,imiramo: aktiva se povecala u rubrici,gotovina i gotovinski elementi", a smanjila
Potralivanja iz poslovanja i ostala potraZivanja 40.000 ostale obaveze Be u rubrici ,,potrirlivanja iz poslovanja i ostala potraiivanja" za isti iznos. Uktrpna aktiva
Gotovlna i gotovinski ekvivalenti 200.000 ogtsie i$tit, a zato i ukupne. obavczc i kapital o$taiu nepromenjeni. Sve Sto sc clogoclilo jestc
ukupna aktlva 390.000 Ukupan kapital i obaveze tlu se rrrrriJc ohavljenir transakcijrr priblililrr z,tl<ljuc'crtju tlco potralivanja se Prclvori(t tl
gotovluu.
 A o +K Suntlca
Bllans stanja na dan 8. januar
Nekretnine, Zalihe Potralivanja Gotovina Obaveze Obaveze Kapital
postrojenja iz poslovanja i gotovinski Sopstveni kopital i obaveze
PO OSnOVU Prema
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih dobavljadima i Kapital
Ntkrctnlne, postroJenja i oprema 60.000
potraiivanja kredita ostale obaveze
Obaveze po osnovu bankarskih
Sul. 60.000 45.000 40.000 200.000 100.000 45.000 200.000 lrllhc 95.000 kredita
(7) - 30.000 + 30.000 Obaveze prema dobavljatima i
Sul. 60.000 45.000 10.000 230.000 100.000 45.000 200.000 Potrallvanja iz poslovanja i ostala potraZivanja 10.000 ostale obaveze

345.000 Gotovlna I gotovinski ekvivalenti 220.000

Ukupna aktiva 385.000 Ukupan kapital i obaveze

Suniico
Bilans stanja na dan 7. januar
Aktlva
... -
N€kretnine, postrojenja oprema
*_Jual9e:tu"Au!:l"a:::::___ryI Ovaj primer smo detaljno ispitali jer je korisno da nastavimo da mislimo u okviru imo-
i 60.000 | Kapital
vlne i prava na imovinu. Da li se nekom transakcijom jedna wsta resursa menja u drugu
Zalihe
- Obaveze po osnovu bankarskih Vtatu resursa? Ili ta transakcija predstavlja vi5e resursa koji odnekle potidu i da li se njome
4s.0oo kredita t 00.0OO povedavaju obe liste, odnosno obe strane u bilansu stanja (tj. stavke aktive i monetarni
Obaveze prema dobavljaiima i lrnosi izvora iz kojih jepreduzeie dobilo svoje resurse)? I ako se ukupna prava na resurse
Potraiivanja iz poslovanja i ostala potraZivanja lO.O00 ostaleobaveze 45.000 povedaiu, da li se to dogada zbog uspe5nog poslovanja i stvaranja profita ili zbog pozajmlji-
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
vln a novca ili jednostavno zbog odloZenog plaianja resursa koji su stedeni kasnije?
Ukupna aktiva
315.009 Ukupan kapital i obaveze 345.000 Na ovo pitanje 6emo moii preciztije da odgovorimo nakon Sto proudimo a. poglavlje.
Sve transakcije koje smo upravo opisali rezimirane su u tabeli 3.6 na strani 52.

Transakcija br.8 - Kupovina robe za gotovinu i na kredit

8' januar - Petar je kupio robu koja koita 50.000 ewa. Istoga dana je izwbena gotovinska
isplata u iznosu od 10.000 evra. Preostalih 40.000 evra treba da bude isplaien
oir. ao duru.
Ova transakcija se odraZava u rubrici zaliha (tj. beleZi se kao aktiva ili resurs)
u bilansu
lzgted bilansa stanja
stanja, koja se poveiava za ukupan iznos kupljenih dobara, bez obzirana
izvr5ena odmah u celosti ili ie biti izvr5ena kasnije, ili je deo biti isplaien
to da li je isplata
sada a deo kasnile.
@
Dakle, zalihepreduzeia Suniicapoveiale su se za 50.000 ewa, gotivina i gotovinski Bllans stanla obidno ima pet osnovih celina. Medutim, konsolidovani bilans stanja ima Sest
ekviva-
lenti smanjili su se za 10.000 ewa, a obaveze prema dobavljaiiira i ostalJobaveze poveiale ccllna ako se u njega unosi i manjinski kapital. Tih pet celina postoji u bilansu stanja svake
su se za razliku izmedu ta dva iznosa, odnosno za 40.000 evra. kompanije, bez obzira na prirodu delatnosti kojom se kompanija bavi ili na driavu ili dr-
lave u kojima posluje. Nadin na koji je pet ili Sest osnovnih celina izloteno u bilansu stanja
mote delimidno da zavisi od uobidajene prakse i zakonskih odredbi za konkretne delatnosti
A o +K u konkretnom poslovnom sektoru ili drZavi.
Nekretnine, Zalihe Potraiivanja Gotovina Obaveze Obaveze Kapital
postrojenja iz poslovanja i gotovinski PO OSnOvu Prema
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih dobavljaiima i 3.4.1 lzgled horizontalnog ivertikalnog forrnata bilansa stanja
potraZivanja Iuedita ostale obaveze
Sol. 60,000 45.ooo 10.000 230.000 = 100.000 4s.000 200.000
Fornrat bilansa stanja veiine kompanija izgleda ovako:
(7) + 50.000 - 10.000 + 40.000 Osnovna sredstva Kapital i rezerve, ukljutujudi i manjinski kapital
srl. 60.000 95.000 10.000 220.000 100.000 85.000 Obrtna sredstva Dugorotne obaveze
385.000
Kratkorotne obaveze
Ukupnr rktlvr Ukupen kapltel Iobrvur
 lttnt! I
t PoglrvUt ! Bllans stanlar:veobuhvltln preqlecl '.ffiffi tzEtEo Dllanlt

OVrJ dvostranl horizontalni prikaz bilansa stanja sa ukupnom aktivom sa leve strane i uku-
pnlm lupltalom i obavezama sa desne strane jeste standardan prikaz bilansa stanja u veCini
ifmafa. Horizonatalni prikaz bilansa stanja za kompaniju adidas-Salonom datie na slici 3.2.
s
s Stalna lmovlna Akcijski kapital
i2 Nekretnine, postrojenja i
oprema
EUR 1.62&4m

$ Goodwill
Manjinski kapital
Ostala nematerijalna ulaganja
z Dugoroini fi nansijski plasmani EUR 28,8m
zlr
q
Dugorotne obaveze
9 EUR 1.392,5m
Dugoroini krediti
N
Penziona osiguranja i sliine
obaveze
Obrtna imovina
EUR t.082,9m
Gotovina i gotovinski
ilililil11 ekvivalenti
Kratkoroini fi nansijski plasmani
Kratkorotne obaveze
Kratkoroina potraiivanja Kratkoroini krediti
ooo
ooo
Zalihe
Obaveze prema dobavljadima
N Porezi na profit
++l
EUR 3.034,9m EUR 1.687,3m

Ukupna aKiva Ukupan kapital i obaveze

EUR4.427.4 EUR4.427,4m

3.2 lzgled horizontalnog formata bilansa slania: odidas-Salomon

su izraieni u milionima evra).

-lIE
se stalna i obrtna imovina, da bi se dobila ukupna
S Jedne strane bilansa stanja sabira
iaiovana aktiva na kraju godine. Postoje samo tri mogu6a izvora finansijskih
0.,
(! sredstava
E ota
l! Or st mogu da se angaZuju za finansiranje ukupne aktive. Oni su navedeni na levoj strani
!(! +r stanja:
.c
) kapital (i sopstveni kapital i manjinski kapital),
c
dugorodne obaveze i
0,
,N
e
N
'fi Kratkorodne kratkorodne obaveze.
o
cN razumevanje finansijske strukture - motora ili pogona - jedne kompanije kljudan
je na-
P
'= g g= a-
na koji se ti izvori kombinuju da bi se finansirala ukupna angaZovana aktiva (sredsWa).
u.Eg'H
g,
0)
E '=
Nrrodito nas zanima udeo finansijskih sredstava koja ulaiu vlasnici ili akcionari u porede-
N
E
.e.
iEEEE
.F EEE€€9 a EJU sa iznosom koji se obezbeduje iz drugih izvora - zajmova,
kredita ilizaduLivania.
Umesto da koristimo horizontalan prikaz bilansa stanja, moZemo da koristimo vertika-
S. E P ! s'E
N
.Y o,
:=r
m U E $ hn prikaz (slika 3.3).
cto
t!
.Y
s
E
B
:Hi H E 5-q-a E= Moiemo da koristimo vertikalan format prikaza u kojem se povezuju obrtna imovina i
lgftkorodne obaveze da bi se istakli neto iznosi obrtne imovine i neto angaiovana sredstva'
Egt!Bpiasgr
.N
E
oo- teo 5to Je prikazano na slikama 3,4i3,5.
€ Neto o-brtna imovina se defini5e kao razlika izmedu obrtne imovine (OI) i kratkorodnih
c gbavcza (KO). Ta skupina stavki se popularno naziva obrtni kapital (OK)' Promene u kom-
: tr iiiii
GGIElllE(ol!'E
c i
obrtnot kapltala Jednog preduzeda mogu da budu valni indlkatori poslovania
E ;Flfti+uidFid ;6 n_eprcltdno dopQu kr.tsn r
dffidi.Sndu1;6 nedr{l tontlnulnnor,pl
.,:- Fr$E{r r :g$lnt firrq!; lYllrt llflY.Mt Prrgllt'r
w Staln.lmovlnl
Itrlm lmovlnr Nekretnlne, Postrojenja I oprema
N.kr.tnlno, portrojcnja I Goodwlll
Ostala nematerijalna ulaganja
oPramr
Goodwill Dugoroini fi nans'rjski Plasmani
EUR 1.392,5
Ostala nematerUalna ulaganja
Dugorotnl fl nansiJski plasmani +

Obrtn! lmovlna
Gotovina i gotovinski
11 Kratkototne obaveze
Kratkorotni krediti
Obaveze prema
i -' or=ot-xo
i l:$a,E --t.;e't,l'
-
Neto obrtna imovlna
EUR 1.347,6

ekvlvalenti
Kratkorotni fi nansijski plasmani
Kratkorotna potrarivanja
Zalihe
la4
j.^"!) Ukupna
aktiva
dobavljatima
Porezi na profit
'':
Ukupna aktlva - kratkorotne
obaveze
EUR 2.740,1

Dugorotne obaveze
Akcljskl kapital
Dugorotni krediti
Penziona osiguranja i sliine
obaveze
Maniinskl kapital
EUR 1.082,9

Dugorotne obaveze
Dugoroini krediti
Penziona osiguranja i slitne
:::::]llll NETO AKTIVA
EUR 1.6s7,2

obaveze Akcuski kapltal

EUR 1.62&4

U
Kratkorotne obaveze
Kratkorotni krediti Manjlnski kaPital
Obaveze prema dobavljatima Ukupan EUR 28,2
Porezi na profit kapital i
EUR 1.6s7,2
obaveze

Sllka 3.3 lzgled vertikalnog formata bilansa stanja (1. alternativa): adidos-Salomon. (3' alternativa): odrUas-Solomon'
!.5 lzgled vertikalnog formata bilansa stanja
(lznosl su izraieni u milionima evra).
tu lzraleni u milionima evra)'

Stalna imovina
kupuju proizvode. sve te transakcije se
sirovine, nastaiu posloyni troskovi i kupci
Nekretnine, postrojenja i oprema
Goodwill
uju ili plaianjem u gotovini ili plaianjem
nl
Ostala nematerualna ulaganja
Yedil
-t-t:--^ prikazana
(slika 3.4), neto aktiva ^-i1.^-^-a ie na cleie/i
ia na slede6i
Dugoroani fi nansijski plasmani
;#j^f,][,1f,.*"i,., in""r, s'tanla

Obrtna lmovina imovina ili

Gotovina i gotovinski ekvivalenti rktiva = stalna imovina + neto obrtna
Kratkorotni fi nansijski plasmani
Kratkoroina potraiivanja
Zalihe =kaPitalir,zew"(ukljutujuiiimanjinskikapital)+dugorotneobaveze
= angaiovani kaPital'
(slika 3.5), neto aktiva p rikazana je na sledeii nadin:
vcrtlkalnom formatu bilansa stanja
ili
aktiva = kapital i rezerve (uHjudujuii i manjinski kapital)
Dugorotne obaveze (stalna imovina + neto oLrtna imovina) - dugorodne obaveze'
=
Dugorotni krediti
Penziona osiguranja i slitne

Format bilansa stanja kojije preporuien u Mecfunarodnom

obaveze

standardu MRS 1
Sllka 3.4 lzgled vertikalnog formata bilansa stanja (2, alternativa): adidas-Solomon. trbclt3,TPrlkazanjeformatbilansastanjakojiPrePorudenuMedunarodnomraduno.
lafvcnom standardu MRS 1'
(lznosl su lzralenl u mlllonlma evra).
lrzmotrldemo tem;U;ih tadaka bilansa staniar stalnu imovinu':-b.lt::lTl*]:3-
PGt
I rczorue (ftnansi)eka t;swt vlasnlka)' dugorodne obaveze I kratkorodne obavczc'
flnansfcklh resursa llt flnansiJskih sredstava, ukljudujuCi i gotovlnu, kao lto (cmo videtl u
kap'lml' NJlmc Cemo oe bavltl u l1' poglavfu'
(rllkr 4,1). U tlpllnom prcduzcdu, zrllhc rc pnve U lrpo- lhdnortrvno*t, tgnorriJeio manlfnekr
 hlr|l't 3'7 Format bllansa stanja kojlje preporuten u Medunarodnom
ratunovodstvenom l, Aktlva sc stidc transakcijom,
standardu MRS 1.

1, Aktiva jc ckonornski resurs.

BILANS STANJA GRUPACIJE XTZ NA DAN
31 . DECEMBAR 2004. GODINE
izraieni u hiljadama evra)
t, 'lirJ rcsurs kontroli5e preduzeie.
_ __ lfnosi 1. 'l'ro$kovi (prava vrednost) sticanja tog resursa u samom trenutku sticanja mogu objek-
2004. 2003. tlvno da se izmere.
AKTIVA
Stalna imovina
Nekretnine, postrojenja i oprema
Goodwill X X
Ostala nematerijalna ulaganja X X
Ulaganja namenjena prodaji x X
Ulaganja u povezana preduze(1 X X Pltanje:
x x Navedite koje od sledeiih stavki treba da se pojave u bilansu stanja preduzeia ABC
Obrtna imovina d,o,o,kao aktiva. Objasnite svoje miSljenje uz svaku stavku.
lir
Zalihe
)edan kupac preduzeiuABC d.o.o. duguje 2.000 ewakoje nikadaneie moii daplati.
Potra2ivanja iz poslovanja X
X
x
x
ir. Preduze6eABC d.o.o. kupilo je licencu od preduzeiaRed Ferrari SpA,kojom dobija
Ostala obrtna imovina v,'7'
c_ot-oIl! q X X pravo da proizvodi automobile koje dizajnira Red Ferrari. Oiekuje se da ie proi-
f gglgytls ki ek:leLe$i__ X
!i
X
* zvodnja automobila uz licencu poveiati profit u periodu dok licenca vaii.
udf;"k ir" , l-_ -
_-::_ -- X X
"9. Preduzeie ABC d.o.o. zaposlilo je novog direktora proizvodnje, od kojeg se osno-
I(APITAT I OBAVEZE vano oiekuje da tro5kove proizvodnje ,, tok.t naredne tri godine smanji za vi5e od
l(aplta! koji pripada vlasnicima matiinog preduzeda 40o/o.
Akcijski kapital
X x Preduzede ABC d.o.o. nabavilo je ma5inu koja 6e preduzeiu na godi5njem nivou
Ostale rezerve
X X Stedeti 200.000 evra. Preduzeie i sada koristi tu ma5inu, ali ju je kupilo na kredit
Nera gPgISden gqqE10_q!qile!___
- X X koji jo5 nije waien u celosti.
m".n lntk
ukupglraprlgl_-_:*
Ukupgqkal --* X
x
X
x
Dugorotne obaveze Iz svega ovoga moiemo zakljuditi da se u bilansu stanja preduzeiakao aktiva obidno
Dugoroini
Dugoroini Ikrediti poJavljuju sledeie stavke:
f,dloiene pr
Odloiene poreske obaveze x X

Dugoroina X X . nekretnine,
X X
Ukgpre
tP!9ggg9t9s!9g!eyste postrojenja i ma5ine,
X X
ttkoroine obaveze
Kratkoroine lnventar i oprema,
Obaveze poslovanja i ostale obaveze
aveze iz pc
X x patenti i zaititni znakovi,
tkoroini kr
Ktatkoroini krediti
Deor obaveza po osnovu dugoroinih kredita x X potralivanja iz poslovanja i ostala potraZivanja,
dospelih za pla(anje x
Obaveze poreze
aveze za pr X
X
zalihe,
tkorotnarezervisanja
Kratkorotna X
n
* X x investicije,
Ukupne krtkolgilg eFv__ele
p n g kratl
x
"
rpn"gEyS..S--_
Ukupne obar,
X gotovina u banci i gotovina u blagajni.
X x-
Ukupan
rpan !a_p.!19! gleysrg_ Aktiva se deli na stalnu i obrtnu imovinu. Stalna imovina se ne beleii kontinuirano: ode-
- X x
kuJe sc cla Ce se stalna imovina u nekom trenutku u buduinosti pretvoriti u gotovinu uobi-
Obrtna istalna imovina rr6terrinr tokom trgovanja. Obrtna imovina se koristi za stvaranje profita, anezapreprodaju.
Aktiva su ekonomski resursi koje preduzeie kontroli$e Nenrl znaCaja to $to klasifikacija aktive na stalnu i obrtnu imovinu mole da varira u
i diji troskovi (ili pravrr vrednost) rklatlu $ir ltvrhonr kojoj jc ncko odrecleno sredstvo natnenjerro. Na primer, proiz.voclal kottr-
ttlic:lnjn tl samoll'l trcnutku sticanja mogu otrjektivno
tlcllrrlcijc su:
cla se izrnerc. Cctiri klirri.ne lilr.ke ovc
hlln e'e oblr'tro proizvode nirntenjcnc produji klasilikovali kito ohrttttt itrtovitttt (i helciili
u rubrlel ,,zalilre"). S tlrugc $trune, trrJ isti prolzvodut de koristiti kornhije i zit itporttku
 ,,"wP

soPstvcnlh Prolzvoda, na Prlmer za prevoz rezervnih delova, a njih Ce knrl16 u rubrlku Trcbr prlmctltl da Je lznos akumuliranog Proflta na odredeni dan zapravo kumula-
osnovnlh sredstava koja je je podrubrika stalne imovine. rl tznos proflta koJi Je preduzede zaidrLalo od podetka svog postoianja. Iznos akumu-
profita od 414,6 miliona evra kompaniie Puma (tabela 3.8) predstavlja ukupan
Dugoro(ne I kratkorotne obaveze
, proflta koji je kompanija Puma zadritala od podetka svog postojanja. Taj iznos
Obaveze nastaju kao posledica prethodnih transakcija ili drugih pro5lih dogatlaja. Na taj na-
nc pokazuje kako je zadrLan (nerasporeden) dobitak reinvestiran. Kompanija je
dln, na primer, usled kupovine robe koju je Petar izvrSio 8. januaia nastale Ju obaveze pi..u
dobavljaCima - poSto za robu koja je koitala 40.000 evra isplata nije izvr$ena ni unapred ni po
prfemu dobara - a kada je 2. januara podignut kredit od banke, nastala je obaveza da se iaj
3.8 Konsolidovani bilans stanja kompaniiePumo na dan 31. decembar 2004. godine
laedit vrati. Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB) definise obaveze kao:

Postojete obaveze preduzeia koje su nastale iz proilih dogadaja, iije ie izmirivanje pro-
uzrokovati otekivani odliv resursa, koji otelovljuju ekonomske koi*ti (obitno niviinih
sredstav a), i z p re duzeta.

Kada je u pitanju aktiva, treba razlikovati kratkorodne i dugorodne obaveze. Kratko-

rodne obaveze su oni iznosi koje treiim licima treba isplatiti o roko od 12 meseci od dana iz poslovanja i ostala potraiivanja
sastavljanja bilansa stanja (tj. izmirivanje obaveza po osnovu prekoradenja tekuiem radunu,
kratkorodni zajmovi,obaveze iz poslovanja, obaveze ,uporriritd.), dok su dugorodne oba-
veze oni iznosi prema tre6im licima koji ne dospevaju za naplatu u roku od i2 meseci od
dana sastatanja bilansa stanja (tj. dugorodni krediti). 51,6
84,7
Kapital 20,o
712
|edan od najvaZnih podataka u bilansu stanja koji ukazuje na iznos finansijsih sredstava dugoroini finansijski plasmani 5r3
koja su vlasnici obezbedili svom preduzeiu. Ova stavka ima vi6e naziva: kapital i rezerve, or6
sopstvena finansijska sredstva ili kapital, akcijski kapital, neto wednost itd. Sopsweni kapi-
tal se takode izraLavakao neto aktiva, po5to se iznos sopstvenog kapitala dobil'a kao razlika
izmedu ukupne aktive i ukupnih obaveza.
I KAPITAL
Rubrika ,,kapital" u bilansu stanja preduzeia obidno sadrzi tri glavne podrubrike:
obaveze
. emitovani kapital, Obaveze iz poslovanja
. rezewe i' Ostale obaveze
. Ukupne kratkorotne obaveze
zadrLan (nerasporeden) dobitak.

Prva kategorija kapitala jeste iznos koji su vlasnici investirali direktno u preduzeie time Pcnzlono osiguranje
'huervisanja za poreze
Sto su upisali akcije koje je kompanija emitovala.
Ostala rezervisanja
|edan deo rezervi obidno predstvalja emisonu premiju. Svaka akcija ima svoju ,,nomi- Ukupna rezervisanja 94,6
nalnu wednost". Emitovani kapital predstavlja tu vrednost po akciji pomnoZenu brojem
emitovanih akcija. Ukoliko investitori kompaniji plate vi5e od nominalne wednosti akcija Dugorotne kamatonosne obaveze 0,0
($toje desto sludaj), taj viSak se zasebno prikazuje kao emisiona premija. 312
Odlolcne obaveze po osnovu Poreza
Poslednja kategorija kapitala je nazvanazadrian(nerasporerfen) dobitak. Takode se na- Mrnflnskl kaPital 0,8
ziva akumulirani profit/gubitak. Sopstveni kapital se poveiava putem profita (tj. kao rezul-
Emltovani kapital Puma AG 42,7 41,6
tatProfitabilnog poslovanja) i smanjuje se kada se dobitak (profit) isphli u obliku dividendi 't78,8 84,0
Rczerve u okviru gruPe
lll kada- se posluje sa gubitkom . ZadrLan (nerasporeden) dobitak se generalno predstavlja 414,6 278.5
Akumullranl profit
kao razlika izmedu ukupnog profita preduzeda od njegovog osnivanja-i zbira ukupnih izno- Otkup[ene soPstvene akcije - 100,2 -20,9
sa nastalih gubitaka i dividendi isplaienih valsnicima tokom ditavog veka trajanja predu- toprtvrn! krPltrl 535,8 383,0
zeCa. To jest, ta razlika sadinjava onaj deo ukupnog profita koji je bio zadrl.anu pieduzecu
lli Je blo relnvestiran u preduzeCe, Ako je ta razlilia negativna, io predstavfa akumullrani Ukupno obrvcr I rcPrtvrnl krPltrl 929,6 700,1
deflclt I oduzima se od copotvenog kapitala, lrran GodllnJl flnrn$lkl lrvoltrJ komprn\. Puma il2004,
 1,rbt l.r -1.9 Konsolldovanl bllans stanJa kompanlJe pumo
3.6.1 Racija vezana za bilans stanja
U nvom stadijumu moZemo da izradunamo neka racija na osnovu podataka iz bilansa sta-
EURm o/o EURm o/o
nJa kompanijta adidas-Salomon i Puml. Racio je jedan broi izraLen putem drugog broja'
Gotovina i gotovinski riuut"r,ti 369,3 39,7 190,6 27,2 93,8 Dobija se kada se jedan broj, tj. osnova, podeli drugim brojem.
Zalihe "t 201,'.| 2'.t,6 196,2 28,0 2,5 Racio obrtnih sredstava naziya se pokazatelj opite iikvidnosti. On je vaZan indikator
Kratkorotna potra2ivanja 189,6 20,4 't75,6 25,',| 8,0 tposobnosti preduzeia da izmiruje teku6e obaveze jer ako obrtna sredstva ne pteYazilaze
Ostali kratkoroini finansijski plasmani 0,3 0,0 1,9 0,3 - 85,6 tikuee (kratkoroine) obaveze uz malu razliku, predtzeie moida ne6e biti u mogu6nosti
Ukupna obrtna imovina 760,3 564,3 da plati radune za teku6i period. Uzrok tome je 5to se odekuje da ie se obrtna sredstva pre-
81,8 80,6 34,7

Odlolene obaveze poreza na profit 51,6

Woiiti u gotovinu u roku od godinu dana ili manje i, istovremeno, kratkorodne obaveze su
5,6 36,5 5,2 41,6
Dugorotna sredstva 117,7 12,7 99,4 obaveze za koje se odekuje da 6e biti izmirene u gotovini u roku od godinu dana ili manje.
14,2 18,4
U vedini sludajeva moZemo odekivati da ie obrtna srestva nadvisiti kratkorodne obave-
Ukupna aktiva 929,6 r00,0 700,1 100,0 32,8
ze.Pokazatelj opSte likvidnosti, dakle, mora biti barem 1:1:
Obaveze po osnovu bankarskih kredita 12,9 1,4 16,8 2,4 -23,0
Ostale obaveze 269,8 29,0 204,8 29,3 31,8
Ukupne kratkoroine obaveze 282,8 30,4 221,6 31,7 27,6
pokazatelj opste likvidnosti = J:*=P-
kratl(orocne obaveze

Penziono osiguranje 21,2 2,3 18,5 2,6 't4,2

2004. 2003.
Rezervisanja zaporeze 33,7 3,6 27,1 3,9 24,5
Ostala rezervisanja 53,8 5,8 49,0 7,0 9,8 760,3 _ 2,7g 564,3 _ 2,5g
Ukupna rezervisanja Puma
1O8,7 11,7 94,6 13,5 14,9 273,1 2t8,5

Dugoroine kamatonosne obaveze i 3.034,9 _ 1,g0 2.776,9 _ 2,07

manJlnski kapital 2,4 0,3 0,8 0,1 196,0
adidas-Salomon
1.687,3 1.343,7

AkclJskikapital 535,8 57,6 383,0 54,7 39,9 NApomena: Iznosi su izrai.eniu milionima evra. Pokazatelji su izraieni u jedinicama.
Ukupne obaveze i akcijski kapital 929,6 100,0 700,1 100,0 32,8
lzvor: Godiinlfinansijski izveitaj kompanije Pumo za 2004.
Moramo biti oprezni u pretpostavci da faktor od recimo 1:2, ili racio od 0,50, ukazuje
na to da ie se preduzeie momentalno suoditi sa stedajem. Na primer, porez i dividende
molda ne moia;u da se izmire i do nekoliko meseci nakon zawsetka godine. U medu-
vremenu, kompanija ie redovno imati priliv gotovine od kupaca i ostalih duZnika i moii
3.546,1 de time da poravna svoje obaveze prema poveriocima. Medutim, u nekim sludajevima,
3.460,9 3.546,1
ft eko je pokazatelj op5te likvidnosti manji od 1, to mole da ukaZe na ozbiljne finansijske
Letelice 2.481,9
rrtiirl
iiti: - ---
2.468,7-604'5 probleme, narodito ako veliki deo obrtne imovine dine zalihe. To nas dovodi do jo5 jed-
ffi
l.ilri i
1,6
nog racija:
!:Xt/il

Koeficijent primarne likvidnosti (obrtna imovina - zalihe)

ffi 2.074,3
(ili pokazatelj ubrzane likvidnosti) kratkorodne obaveze.
lir.
Otala materijalna sredstval 187,2 !!;;ii
199,4
Ostala stalna imovina 458,1 429,2 2004. 2003.
Kratkorotne investicije2 68,0 't88,7
Ostala obrtna imovina 265,7 ::i;!:i:
897,0 Kratkoroine obaveze 760,3-201,1 =2,O5 564,3-196,2=1,6g
Puma
260,1 273,1 218,5
EURm 2004. 2003. 2003. 2004.
1 Uklutuludi
nematerijalna sredstva,
r Ukliutuiuci novac na ratunu i u qotovini. adldas-Stbmon
3.034,9-1.155,4 _l,lI 2.776,9 - L.163,5
= l12
1,687,3 1.343,7
5lik.t I.f, Godl5nJl flnansiJskl izveStal kompanijeAustrianAiilinesza2}}4.godlnrr
lzvorr GodllnJl flnanslJskl lzve$tal kompanlle Austrlan Alrlltrcs ta 2OO4, Nolrplrertrr: ll,rxral au irrui,eni u nrlliottintrt evro, l\rkrrz,ntelJl ru lzrrri,eni tr jctllnleurttn'
5-Cfq" |,oglevue J llll.llli il,1ltl,l rVr.o|rrlrIV'll'llI Irltr

Znllhe su monje llkvidne od potrarivanja iz poslovania jer precluz,edc rllortl eln proda
zalihc da bi ih pretvorilo u potralivanja iz poslovanja, a zatim u gotovinu. I)akle, razumno
je merlti pokazatelj ubrzane likvidnosti tako 51o ie se iz njega iskljuiiti zalihe. Takav racio
se naziva koeficijent primarne likvidnosti (ili pokazatelj ubrzane likvidnosti)-
Cini se da su pokazatelj op5te likvidnosti i koeficijent ubrzane likvidnosti kompanije
Puma odrLiviji (zdraviji) od racija kompanije adidas-Salomon.
llennle Vun (ireuning , lnternalional Financial Reporting Standards:A Practical Guide, The
Worltl llank, 2005, deo I.
Irrank Wood, Alan Sangster, Business Accounting, tom I, Financial Times-Prentice Hall, 9.
lzdanje, mart 2002, deo II.

Pttanla
$'
Rezime
l,l je da proda svoje udz-
Luka je upravo upisao prvu godinu fakulteta za menadzment. odludio
. Svrha finansijskih izveitaja op5te namene jeste da se u njima obezbede informacije o finan- benike iz srednje 5kole. Smatra da sve njegove knjige wede 300 ewa'
sijskoj poziciji, poslovanju i tokovima gotovine preduze6a, koje ie biti znadajne za Sirok krug Prvog dana, prodao je dve treiine laiiga za 250 ewa. Drugog dana prodao je ostatak
korisnika pri donoienju ekonomskih odluka, Takve informacije se nalaze u bilansu stanja, knjiga za 110 evra.
bilansu uspeha i izve5taju o tokovimagotovine. (a) Koja su se kretanja gotovine odvijala u njegovom poslovanju po svakom danu zasebno?
. Bilans stanja pokazuje finansijsko stanje preduze6a na odredeni datum. Sastoji se od pet rubri- (b) Koliki je proft ostvario po svakom danu poslovanja zasebno?
ka: obrtna i stalna imovina su ekonornski resursi koje entitet kontroliSe i za koje se odekuje da
(c) Kolika je akumulirana imovina na kraju drugog dana poslovanja?
6e mu doneti budude koristi; akcijski kapital je iznos koji su vlasnici investirali u preduze6e,
a

kratkoroine i dugorodne obavezejesu obaveze predazeia prema tredim stranama. (ovde

).2 Bilans stanja preduzeiaXYZ na dan 31. decembar 2004. godine sadrZi sledeie stavke
. Radunovodstvene konvencije koje se odnose na finansijske izve5taje su konvencija o novfa- navedene nasumidnim redosledom):
nim merilima (beleZe se samo one dinjenice koje mogu da se izraze u monetarnim iznosima);
konvencija o poslovnom entitetu (aktimosti predtzeiarazdvojene su od akti.mosti njegovih EUR EUR

vlasnika); kolvencija o kontinuitetu (trajnosti) poslovanja (u radunovodstvu se polazi od pret- Obaveze iz poslovanja 5.000 plasmani
Finans'rjski 1'500

postavke da 6e preduze6e nastaviti da posluje tokom neodredeno dugog vremenskog perioda Potrazivanja iz poslovanja 7.000 Ostala obrtna imovina 3'500

u buduinosti); konvencija o istorijskim troikovima (uz nekoliko izuzetaka, aktiva se u bilansu Kratkoroini krediti 8.000 Nekretnine, postrojenja ioprema 8.500

stanja prikazuje u iznosu koji je pladen za njenu nabavku); i konvencija o dualnosti (svaka Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.ooo obaveze za zarade zaposlenih 1.500

transakcija utide na barem dve stavke bilansa stanja i odraZava ravnoteZu u raiunovodstvenoj Tekuii deo obaveza za obveznice 2.000
jednadniA=O+K).
. (a) Kojije pokazatelj tekude likvidnosti na dan 31. decembar 2004?
Racija koja se odnose na bilans stanja su, izmedu ostalih, pokazatelj op5te likvidnosti (koji se
dobija kada se obrtna sredstva podele kratkorodnim obavezama) i koeficijent primarne likvid- (b) objasnite na sta ukazuje pokazatelj opste likvidnosti ovog preduzeta.
nosti, ti. pokazatelj ubrzane likvidnosti (koji se dobija kada se razlka izmedu obrtnih sredstva
3.3 Dana 1. februara 2005. godine, Marko je osnovao novo preduzete. U toku februara preduzete
i zaliha podeli kratkorodnim obavezama).
je imalo sledeie transakcije:

l.februar: IzwSena je uplata depozita na bankovni raiun u iznosu od 40'000 evra'

2. februar: Kupljen je kancelarijski namestaj za gotovinu u iznosu od 12.000 evra
i zalihe na
Reference i dodatna literatura kredit u iznosu od 16.000 evra.
3. februar: Marko je od rodaka pozajmio 10.000 ewa i uplatio na bankovni
ra6un.
Dokumenta koj a jeizdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB), relevantna
4, februar: Kupljeno je vozilo za 14.000 ewa.
za ovo poglavlj e, jeat. Oktir za prikazivanje i prezentovanje finansijski izveitaja i MRS 1 - Prikazi-
7. februar: Kupljeno je drugo vozilo po ceni od 18.000 evra. vozilo kupljeno
4. februara
v anj e finansij skih izv e it aj a.
-Sllde je vra6eno dobavljadu da bi se delimidno isplatilo novo vozilo (radunato je ka<r
primeri istraZivadkih radova i naudnih dela koji se detaljnije bave problematikom ovog
14.000 evra). Ostatak je isplaien u gotovini'
poglavlja:
8. februara:Marko je na lutriji dobio 4.000 ewa i uplatio taj iznos na bankovni radun predu-
. Robert N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting: Text and Cases, zeda, Takode je vratio 2.000 evra od pozajmice'
McGraw-Hill, 1999, 2. poglavlje.
Apalizirajte svaku transakciju pomo6u raCunovodstvene jednadine. Pripremite bilans sta-
. IJarry Elliott, famie Elliott, Financial Accounting and Reporting,
g. izdanje, Financial Times-
nJu tta kru,fu svakrlg raclttog dana za Mark<lvo precluzeCe'
Prentice Hall, 2005, 9. Poglavlje.
. (llrrrrlcs'l'. Horngren, Gary L. Sunsem, )ohn A, Elliott, Introduction to Financial Accounting, 1,4 llll.nr rtrrrr)n konrpaniJe Lory t! (,ir nrr dun 31. tlct:ctttbur 2004. grldinc snclrli sletleCc strrvke
Pearson Hducatlon'Prentice Hall, 2tJ02, l, poglavlje. (ovde neveclenc ttusuntlCtrlttr redoslctft rttt):
 -It-i: rvglEvul J Fllrll t',',l.1l llil \VFl ll )til lV,1lr1l l l,ll,r llt,( l ullrt !,lucilld qtl$!!ry

(n) Na osnovu datih informacija pripremite bilans stanja u vertikalnom formatu za preduzede
EUR
Gotovlna I gotovlnskl ekvivalenti PB Ltd, na dan 31. decembar 2004. godine. Imajte na umu da nedostaje jedna stavka koju
24.000
Kratkoro(nl kredlti 20.000 treba utvrditi i uneti u bilans stanja.
Zallhe 80.000 (b) Razmotrite sa kolegama koje bitne informacije otkriva ovaj {inansijski izve5taj.
Emltovani kapital 160.000
Nekretnine, postrojenja i oprema 88.000
3.7 Pogledajte tabelu 3.8 - Konsolidovani bilans stanja kompanije Puma na dan 31. decembar
Potrarivanja iz poslovanja i ostala potraiivanja 2004. godine.
28.000
Obaveze iz poslovanja i ostale obaveze 16.000
Kamatonosne obaveze 24.000
U toku januara 2005. godine, odvijali su se sledeii dogadaji i transakcije:
3, januar: Kupljene sujakne zapreprodajuu iznosu od 6.000 evra na kredit.
7. jantar: Nepotreban radni pribor prodat je po ceni od 2.000 ewa.
12. januar:Emitovanje novi kapital u iznosu od 24.000 evra da bi se finansirala nabavka
nove
opreme.
20. januar:Kupljen je novi prodajni objekat po ceni od 50.000 ewa, od dega je 10.000 ewa slufaja
ispladeno u gotovini, a za ostatakje podignut kredit od banke.
Pripremite bilans stanja na dan 31. januar 2005. godine. Dana je zamolila svog deika da uradi bilans stanja za njeno preduzede jer je njen knjigovoila
upravo dao otkaz. Knjigovoda je ostavio knjige u koje je ved uneo sve iznose. Zamolila ga
Bilans stanja kompanije SpA's na dan 31. decembar 2004. godine sadrZi sledeie stavke (ovde
;eda na osnoyu tih iznJsa pripiemi bilans sianlai da zabeleLi s,toja-zapaiLanya i primedbe o
navedene nasumidnim redosledom): navedenim iznosima. Stanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata se skoro udvostrudio tokom
EUR u milionima jednog
- meseca, 3to je dobar znah a neto profit za juli iznosio je 19'635 ewa.
Nekretnine, postrojenja i oprema 634 Transakcije su detaljno zabeleiene u knjigama, a iz njih je Danin dedko uspeo da napravi
Obaveze iz poslovanja i ostala obaveze 926 bilanse za poietak i kraj meseca kako je prikazano u tabeli 3.10'
Emitovani kapital 6
Gotovina i gotovinski ekvivalenti (A)
Tabela 3.10 Raspoloiivi Podaci
Ukupan kapital (B)
Dugoroine obaveze 2.932
Ukupna aktiva (sredstva) 4.942
Ostala aktiva 3.',t28 EUR EUR
Rezerve (c) 8.517 21.3',t5
Obaveze iz poslovanja
Ostale obaveze 552 Potraiivanja iz poslovanja 21.798 16.505
Pripremite bilans stanja prema formatu koji je preporuden Medunarodnim radunovodstvenim 1.g74 2.202
Obaveze za zarade
standardom 1 (MRS l) - Prikazivanjefinansijskih izveitaja. PokaZite valu radunicu u pogledu:
Nekretnine (neto) 429.000 427.050
(a) gotovine i gotovinskih ekvivalenata,
Kapital 390.000 390.000
(b) ukupnog kapitala,
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 26.s98 52.410
(c) rezervi.
Oprema (neto) 13,260 36.660
3.6 Navedena je lista aktive (sredstava) i potraZivanja drugih od preduzeia pB Ltd. na dan 31. 89.700 89.700
ZemljiSte
decembar 2004. godine.
Zalihe 35.394 28.1 50
EUR 0
Obaveze iz poslovanja i ostale obaveze Ostala potraZivanja (Dileta Ferari) 11.700
't.720
Vozllo za isporuku Ostala osnovna sredstva 4.857 5.265
27.600
Obaveze po osnovu bankarskih kredita 52.000 Ostale dugorotne obaveze 2.451 2.451
Postrojenja ioprema 221.511 229.446
21.400 Zadrtan (nerasporeden) dobita k
Prekoratenje na bankarskom ratunu 23.200 Obaveze za poreze 5.700 7,224
Zallhe 30.600
Nekretnlne 64.000 lrrcr Prllrgodcno lri Anthony, Hawklnr, Merchant (1999).
PotrallvanJa k porlovanJa I ostala potrallvanja 37.000
 Dana jc jedini vlasnik pre duze(a Dileta Ferari, Na kraju jula, Dana je sebi isplattla dividen-
du u iznosu od I 1.700 evra i taj novac je iskoristila da otplati zayam koji je uzela od preduzeCa.

PltanJa:
l. Pripremite bilans stanja na dan l. juli i 31. juti.
2. uporedite finansijsko stanje na kraju meseca sa stanjem na podetku meseca.
3. Zasto se zadrzan (nerasporeden) profit nije poveiao za iznos julskog neto profita?
4. Da li smatrate-da preduzeie Dileta Ferari n" k u;o l,rtu wedi onofiio koliki je iznos sop-
stvenog kapitala, tj.6l9.M6 ewa? Objasnite svoj odgovo r.

Kada proiitate ovo poglavlje, trebalo bi da umete da:

objasnite prirodu i svrhu bifansa uspeha,

razmatrate glavne probleme pri iskazivanju podataka o kojima treba voditi raiuna
kada se priprema bilans uspeha,

1,. objasnite glavne raiunovodstvene konvencije na osnovu kojih se sastavlja bilans

!, uspeha,
t,l' O razumete Sta su bruto profitna marZa i marZa profita.

@,ut;i
U treCem poglavlju razmatrali smo bilans stanja, u kojem se izve5tava o finansijskom
gtanju predaze(a u odredenom trenutku. U ovom poglavlju razmata(emo bilans uspe-
ha, u kojem su rezimirani rezultati poslovanja u odredenom periodu. Dakle, to je izve-
Itaj o toku poslovanja, za razlika od bilansa stanja, koji je izve5taj o trenutnom stanju
poslovanja. Ta dva finansijska izve5taja ilustruju dva nadina na koje preduzede moZe da
re opi$e:
. u smislu toka poslovanja u odredenom vremenskom periodu,
. u smislu pozicije ili stanja predtze(a u odredenom trenutku u vremenu.
Tokovi u preduzeiu su neprekidni. Njihova subtinska priroda, u veiini preduzeia, ilu-
Btrovana je pojednostavljenim dijagramom na slici 4,1.

69
nFllaF Pogltvua 4 l,ttl,it t! rlrl,Flt+1.,,vFr )l)ullvrll.il r | )rr.r Jlrlal

aktiva = obirveze + sopstveni kapital

aktiva = obaveze + kapital + Profit

,/\
,/\
aktiva = obaveze + kapital + prihodi - rashodi

r r+ia:i ^^ctnrrnih aktiwnoqti na bilans usoeha

Gl
je prvih
Sllka 4.1 Poslovni ciklus vratlmo jednostavan primer iz 3. poglavlja. u stedeioj jednadini rezimirano
se na
,rvorWalsh (2002) o$m transakcija Petrovog preduzeiakoje su izlo,'ene u tabeli 3'6:

AKTIVA IZVORI FINANISRANJA / PASIVA

. Preduzeie ima odreden iznos gotovinskih sredstava do kojih je doilo od investitora i/ili RESURSI /

na osnovu prethodnih profitabilnih transakcija. Nckretnine, Zalihe PotraZivanja Gotivina i Obaveze Obaveze KaPital

postroienia i iz poslovania gotovinski prema PO Osnovu

. Preduzeie koristi tu gotovinu da bi napravilo zalihe tako Sto 6e kupiti robu od drugih i ostala ekvivalenti dobavljadimai bankarskih
oPrema
preduzeia ili tako Sto ie samo preduzeie proizvoditi dobra. potraZivanja obaveze kredita
ostale
. Obaveze iz poslovanja iraznadruga sredstva i obaveze mogu nastupiti u meduvremenu
+ 50.000 + 95.000 + 10.000 +220.000 = +85.000 +100.000 +200'000
izmedu javljanja tih tro5kova i novdanih izdataka za njihovo plaianje.
. Preduzeie prodaje robu kupcima, koji ih pla6aju u gotovini ili na odloZeno plaianje, Scda Cemo razmotriti dodatne transakcije'
dime se stvaraju potraiivanja iz poslovanja.
. Kada kupci plate robu, gotovinska sredstva se nadopunjavaju i uve6avaju.

Prlmer
Transakcija br.9 - Prodaja na kredit
i svrha bilansa uspeha
@,,,,Priroda g.
Januar - Petar je prodao robu u
vrednosti od 70.000 ewa na kredit (tj. kupcu je dozvoljeno
je o robi preostala nakon
Svrha bilansa uspeha jeste da se u njemu prikaZe iznos profita (dobitka) koji je ostvaren ili iznos da robu plati kasnije, a ne odmah po preuzimanju). Red \:Ju;.
su dogodile istovremeno u jed-
gubitka koji je napravljen u preduze6u u toku perioda koji je obuhvaien bilansom uspeha. i*nr.t i" br. 6 (tj. roba ko5ta as.0oo ewa). Dve stvari se

Iznos profita/gubitka koji je ostyaren u toku nekog perioda posebno je vaZan ne samo vla- nsdini bilansa stanja:
snicima preduzeia,vei i menadZerima, zaposlenima, dobavljadima i ostalim grupama kori- iznos na zalihama smanjio za 45'000 evra (tj' sa
. prvo, deo inventara je prodat, tako da se
snika tih informacija koji mogu da imaju interes u sposobnosti preduzeia da ostvaruje profit:
95.000 evra na 50.000 ewa);
evraza robu koju
profit (gubitak) u odredenom periodu = ukupni prihodi - ukupni rashodi koji su se javili . drugo, kupac se obavezao da ie Petrovom preduzeiu platiti 70.000
preduzede ima
u toku stvaranja prihoda je kipio oi n1ega. To ne znadi da preduzede ima gotovinu - to znaii da
ogouurno pru.,I au primi gotovir.t. to je dodatni resurs
preduzeia,tj. dodatna aktiva'
Prihodi i rashodi su kljuine komponente za merenje profita. Ta merila se primenjuju i Iznos od 70.000 evra predstavlja potraZivanja iz poslovanja'
z.a priliv i za odliv sredstava koji se jaduj" u toku ciklusa poslovanja preduzeda. Konkret-
45.000 evra' a da je steden
nije, prihodi su bruto uvedanja sopstvenog kapitala koja nastaju iz uvedavanja aktive koja je Poleclica ove transakcije jeste da se jedan resurs smanjio za
prrvi rcsurs koji vredi 70.0b0 evra. To znadi da su se ukupni resursi pove6ali za25'000 evta'
dobijena u zamenu zapruLanje dobara i usluga kupcima. Rashodi su smanjenja sopstvenog
Kakvo je poreklo tog poveianja u resursi-
krrpitala koja nastaju dok se dobra i usluge pruLaju kupcima. Kada se te dve stavke udruZe, Medutinr, nc nroiemo imati resurs bez obaveza.
orrc clefini$u firndamentalno znaienje profita, koji jednostavno moie da se defini$e kao tltrl tt lz.nttstt rxl 25.000 cvra?
je' Pr<ldtltl trc$to zil vc(.i
vilirl< prihotla u oclrrosu na rirshoclc, kao $to molemo da vidimo iz sledeie pro$irene raCtr- Nirnt.. je 1ir iltuilivr11lrrr rrivou jasno Itir sc tlogrlcliltl. I)rcdrtzcctc
jc putertr prtskrvDilt aklivttosti Pt'c
rrovodrtvene Jednutine: lZntra neg,, $to,fe prvobittur plntilo to tre$trt' l'rcelttr,c(c
 CE-FF' iilffiF

tvorllo Jedno oredotvo koJe Je uknJileno u vrednosti od 45.000 evra Prvo, lznos gotovine koJu preduzeCe poseduje kao aktivu smanjen je za 10.000 evra.
u drugo sredswo dija je
vrednost 70,000 cvro (tj.-u potralivanje). Razlika od 25.000 ewa
lproau;, u vrednosti 70.000 Tu eumu novca je preduzeCe zapravo isplatilo, tako da Ce iznos gotovine u bilansu stanja
evra mlnus tolkovi prodaje u iznosu od 45.000 ewa) predstavljapront
kolile petar zaradio !.pravo biti manji za 10.000 evra nego Sto je bio pre ove transakcije. Zarade predstavljaju
kaovlasnik preduzeCa' U bilansu stanja, taj profit se dodaye ru'r.rt .rprr" potraZivanja
vlasni- Aagradu koju preduzeCe daje zaposlenima za sate provedene na radu. Drugim teiima, za-
ka (kapital + profit) od preduzeca. Dakle, rutao o bilansu stanja je
sledeii, frd'e predstavlaju usluge pruZene preduzeiu koje je preduzete upotrebilo da bi oswarilo
.profii u poslovnom periodu, koji je u konkretnom sludaju iznosio 25.000 ewa. Dakle, to se
ur.ti o obzir kada se raduna ukupan profit koji je ostvarilo preduzeie u konkretnom
A
lovnom periodu.
Nekretnine, Zalihe Potralivanja Gotovinai Obaveze Obaveze prema Drugo, iznos od 10.000 evra mora da se oduzme od sume ostvarenog profita, tj. od izno-
Kapital
postroienja izposlovanja gotovinski osnow 25.00-0 ewa, da bi se dobila prava slika profita koji je preduzede ostvarilo u korist vlasnika
po dobavljaiima i
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih
. zarade, koje su rashod za predtzeie, uzrokuju smanjivanje aktive (smanjen je
ostaleobaveze
potraZivanja kredita
Sal. 60.000 10.000 gotovine), Sto rezultuje u smanjenju potraiivanja na koje vlasnik ima prava (smanjen
95.000 220.000 = 100.000 85.000 200.000
(ea)
profit).
+ 70.000
+ 70.000
(eb) - 4s.ooo A
- 45.000
prema Kapital
sd. 60.000 50.000 100.000 8s.000 200.000 25.000
Nekretnine, Zalihe PotraZivanja Gotovina i Obaveze
po osnovu
Obaveze
dobavljadima i
Profit
postrojenja iz poslovanja gotovinski
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih ostaleobaveze
4r0.000 410.000 kredita
potralivanja

60.000 50.000 80.000 220.000 = 100.000 8s.000 200.000 + 2s.000

Suniica
Bilans stanja na dan g.januar (10) - 10.000

Sopstveni kapitol i obaveze 0.1. 60.000 210.000 = 100.000 85.000 200.000 1s.000
Nekretnine, postrojenja i oprema 60.000 Kapital 200.000
Zalihe 50.000 Profit 25.000
Suntica
Potraiivanja iz poslovanja i ostala
potraiivanja Bilans stanja na dan 9.januar
80.000 Sopstveni kapital 225.000
Sopstveni kapitol i obaveze
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 220.000
60.000 Kapital 200.000
fiCkretnine, postrojenja i oPrema
Obaveze po osnovu bankarskih kredita 100.000
s0.000 Profit 15.000
Obaveze prema dobavljadima iostale obaveze 85.000
Ukupna aktiva iz poslovanja i ostala
410.000 Ukupan kapital i obaveze Sopstveni kapital 215.000
a-4.0a9 potrazivanja 80.000

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 210.000

Obaveze po osnovu bankarskih kredita 100.000

Profit kojije zaradio preduzeie donosi koristi vlasniku i stoga pripada
vlasniku preduzeia. Obaveze prema dobavljaiima iostale obaveze 85.000
PoSto preduzeie ostvaruje profit u ime i zaradun vlasnik"
p.-"a,rr.eu, vlasnik ga ip otral,ulie
Ukupan kapital i obaveze 400.000
od preduzeia. Ukupna aktiva 400.000

Do sada bi trebalo da ste uodili da svaka transakcija ima barem dve posledice
koje se
odraLavajuna bilans stanja. To ie takode biti uodljivo iiz posrednje
transakcije.

Transakcija br. 1 1 - Tro5kovi zakupnine, obraiun amortizacue, troikovi

kamate i porezi na profit
Primer (nastavak)
1l.januar - Petarje platio zakupninuu iznosu od 5.000 evtazaperiod 1-11. januara, u go-
Transakcija br. t0 - lsplata zarada tovini. Iznos gotovine preduzeia smanjio se za 5'000 evra. Dakle, rashod je smanjio ostva-
rcni profit i taj iznos treba oduzeti od profita, koji iznosi 15.000 ewa'
10' januar - Petar je za ovaj period ispratio zaradu
u iznosu od r0.000 evra, u gotovini. u BankanapiaCujekamatuod500 evrazaprvih ll danaposlovanjazazaiamkoji jepredu'
ovom sludaiu, u bilans stania neophodno uneti dve numeridke
ie izmene da bi nlvi a"t.a.1 zeCe uzelo od banke. Ponovo, tai iznos takode smanjuje profit i treba ga oduzeti od iznosa
blo obuhvaCen flnansfskim tzve5tajcm,
orw*ranog prollts I od lznoca gotovinc i gotovtnsklh ekvlvolenata,
+r4F* r9gtaYtrlr tlt,

Po$ttl Pctar leli kako njegovn preduzeCe posluje,Zeli da priprctttl hllunr uspeha
cla zna Tabela 4.1 Bllans uspeha za Petrovo preduzete za period 1-1 1'januara'
zn periocl l-ll. januara. Pre nego Sto pristupi izradi bilansa uspeha, rnora cla obratuna EUR EUR

rnrortizaciju, koja u njegovom sluiaju iznosi 5.000 evra. Kao Sto iemo videti u 7. poglav- 70.000
ProdaJa
lju, amortizacija je sistematska alokacija troSkova nabavke stalne (dugorodne) imovine u (4s.000)
Oduzeti: TroSkovi Prodaje
bilansu stanja za odredeni period (u na5em sludaju za petiod 1-11. januara) u kojem je 25.000
Bruto profit (ili bruto profitna mar2a)
preduzeCe ostvarivalo koristi od upotrebe te imovine (sredstava).
Oduzeti: Poslovni rashodi:
Pri izradi bilansa uspeha, Petar takode mora da uzme u obzir poreze na profit koje mora Zarade 10.000
da plati na osvareni profit. Obavezeporeza na profit iznose 1.500 ewa. Nakon Sto se svi ZakuPnina 5.000
rashodi odbiju od svih osvarenih prihoda, preostali iznos profita predstavlja neto profit ili Amortizacija 5.000
(20.000)
neto prihod.
poreza) 5.000
Poslovni profit (tj. operativni prihod ili dobit pre odbitka kamata i
(s00)
Obaveze Obaveze prema
Oduzeti:Troiak kamate
Nekretnine, Zahhe Potraiivanja Gotovinai Kapital 4.500
postrojenja izposlovanja gotovinski po osnovu dobavljaiima i Profit (ili prihod ili dobit) pre odbitka poreza
(1.s00)
i oprema i ostala ekvivalenti bankarskih ostaleobaveze Oduzeti: Porezi na Profit
3.000
potraLlanja kredita Neto profit (ilidobit)
Sal. 60.000 50.000 80.000 220.000 = 100_000 85.000 15.000

(l la) - s.000 - 5.000

(ilb) - s.ooo - s.000 lzgled bilansa::u$peha-,''

(llc) - 500 - 500
prihoda od
- Dva najuobidajenija formata prikazivanja bilansa uspeha podinju prikazom
(l ld) = + 1.500 1.500
troskovi i rashodi podele po funkcijama (troSkovi prodaje,
Sal. 55.000 80.000 204.s00 = 100.000 86.s00 3.000 ltodai{- ,u..1, godirr.r. Zatim se prirodi ili tiPu (materi-
hlstribucile, adriinistrativni troskovi) ili se klasifikuju prema svojoj
s0.000

zarada itd.). Najde56e se sre6e podela troskova po funkcijama, koja je

389.500 389.500 |ilni troS(ovi, troskovi
Sto moZe da se vidi, bilans uspeha obuhvata i uporedne
Suntica
irlkazana u tabelama 4.2 i 4.3. Kao
iznose za prethodnu godinu poslovanja.
Bilans stanja na dan 9. januat
(ilustracua
Sopstveni kopital i obaveze Trbela 4.2 Bilans uspeha u periodu od 1. januara do 31. decembra2004. godine
(MRS 1)'
Nekretnine, postrojenja i oprema 55.000 Kapital 200.000 klaslflkacije tro5kova po njihovim funkcijama)
Zallhe 50.000 Profit 3.000 (lznosi su izraieni u hiliadamo evra) 2004. 2003.

Potra2ivanja iz poslovanja i ostala X X

203.000
Prlhodi
potrarivanja 80.000 Sopstveni kapital (x) (x)
TroSkovi prodaje
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 205.500 x x
Bruto profit
Obaveze po osnovu bankarskih kredita 100.000 X x
Ostaliprihodi
X x
Obaveze prema dobavljaiima iostale obaveze 86.500 Tr$kovi distribucije
Admlnistrativni rashodi
x X
Ukupna aktiva 389.500 Ukupan kapital i obaveze 389.500 X x
Ostali rashodi
X X
Flnansijski troikovi
X x
Udeo u profitu pridruZenih preduze(a
Ova analiza transakcija omoguiava nam da dobijemo iznos neto profita, a to je 3.000 x x
Prollt (dobltak) pre oporezivanja
(x) (x)
cvra, koii ie deo sopstvenog kapitala. U bilansu uspeha prikazano je kako pred:uze(a svojim Rashod poreza na Profit
X X
poslovaniem u periodu l*11. januara uveialo neto aktivu ostvarujuii prihod i smanjilo P:oflt za godlnu dana
neto aktivu potro$njom resursa (rashodi). U tabeli 4.1 prikazano je kako se u bilansu uspe- x x
ha rczinriraju te transakcije. Proflt (dobitak) koji PriPada:
Vlasnlclma matitnog Pravnog lica
x X
Ako osvarcni neto profit (odnosno, neto dobitak) od 3.000 evra, Petar reinvestira u x x
ManJlnsklm ulaga(lma
precluzedc cla bi pro$irio svoje poslovanje tako $h de, na prinrer, uloliti u nabavku novc x
ol)renle ili nove nrbc za prcprotlajrr, lo Cc se u llilitrtstt stattjr prikaz.ati kao zittlriittt (lteras-
prreden) dobltnk, kno $to Cerno videti u 9. pogluvlJu, lrrcn MBS I
t rr.ll''u - -+={g#rs G

Po$to Petar lelt da zna kako niegovo preduzede posluie, teli da prlpreml bllans uspeha 4.1 Bllans uspeha za Petrovo preduzede za perlod 1 -1 I . Januara.
za Period 1-ll. januara. Pre nego Sto pristupi izradi bilansa uspeha, mora da obratuna
amortizaciju, koja u njegovom sludaju iznosi 5.000 ewa. Kao Sto iemo videti u 7. poglav-
70.000
lju, amortizacija je sistematska alokacija troSkova nabavke stalne (dugorodne) imovine u PtodaJa
(4s.000)
bilansu stanja za odredeni period (u naSem sludaju zaperiod 1-11. januara) u kojem je 9duzetl: Tro5kovi Prodaie
2s.000
preduze(e ostvarivalo koristi od upotrebe te imovine (sredstava). Eruto proflt (ili bruto profitna maria)
Pri izradi bilansa uspeha, Petar takode mora da uzme u obzir poreze na profit koje mora Qduzetl: Poslovni rashodi:
Zarade 10.000
da plati na osvareni profit. Obaveze poreza na profit iznose 1.500 ewa. Nakon Sto se svi 5.000
rashodi odbiju od svih osvarenih prihoda, preostali iznos profita predstavlja neto profit ili 5.000
neto prihod. (20.000)

poreza) 5.000
Poslovni profit (tj. operativni prihod ili dobit pre odbitka kamata i
(s00)
Nekretnine, Zalihe PotraLivanja Gotovina i Obaveze Obaveze prema Kapital
(ili prihod ilidobit) pre odbitka poreza 4.500
postrojenia izposlovanja gotovinski po osnovu dobavljadima i
i oprema iostala ekvivalenti bankarskih ostale obaveze fi.s00)
potraLivaria kredita 3.000
Sal. 60.000 50.000 80.000 220.000 100.000 15.000
(l la) - 5.000 - 5.000
(1rb) - s.000 - 5.000
(llc) - 500 - 500
(lld) + 1.500 - 1.500
najuobidajenija formata prikazivanja bilansa uspeha poiinju prikazom prihoda od
ajizacehtgodinu. Zatim ie tro5kovi i rashodi podele po funkcijama (tro$kovi Prodaje,
Sal. 55.000 50.000 80.000 204.500 100.000 86.500 200.000 3.000
hucije, administrativni tro5kovi) ili se klasifikuju Prema svojoj prirodi ili tipu (materi-
tro5kovi, trobkovi zarada itd.). Najde5ie se sre6e podela tro5kova po funkcijama, koja
je
389.s00 389.s00
u tabelama 4.2i4.3.Kao 5to moZe da se vidi, bilans uspeha obuhvata i uporedne
Sundica
Bilans stanja na dan 9.januar za prethodnu godinu Poslovanja.

Sopstveni kapital i obaveze

4.2 Bilansuspehauperioduodl.januarado3l.decembra2004.godine(ilustracua
Nekretnine, postrojenja i oprema 55.000 Kapital 200.000 troSkova po njihovim funkcUama) (MRS 1).
Zalihe' 50.000 Profit 3.000 (lmosi su izraZeni u hiliadama evra) 2004. 2003.
Potrazivanja iz poslovanja i ostala
potraZivanja Frlhodi X x
80.000 Sopstveni kapital 203.000
(x) (x)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Tiolkovi prodaje
205.500
Bruto profit
X x
Obaveze po osnovu bankarskih kredita 100.000 Ostaliprihodi x x
TlSkovi distribucije x x
Obaveze prema dobavljatima iostale obaveze 86.500
X X
Ukupna aktiva Ukupan kapital i obaveze Administrativni rashodi
389r9q 389.500 X x
Ostali rashodi
Flnansijski tro5kovi X x
Udeo u profitu pridru2enih preduzeca X x
Ova analiza transakcija omoguiava nam da dobijemo iznos neto profita, a to je 3.000 x X
Proflt (dobltak) pre oporezivania
evra, koji je deo sopstvenog kapitala. U bilansu uspeha prikazano je kako preduzeia svojim (x) (x)
Rashod poreza na Profit
poslovanjem u periodu 1-11. januara uveialo neto aktivu ostvarujudi prihod i smanjilo Proflt za godlnu dana X x
neto aktivu potroSnjom resursa (rashodi). U tabeli 4.1 prikazano je kako se u bilansu uspe-
ha rezimiraju te transakcije. Proflt (dobltak) koji pripada: X x
Vlasnlclma matitnog Pravnog lica x x
Ako osvareni neto profit (odnosno, neto dobitak) od 3.000 evra, Petar reinvestira u
ManJlnsklm ulagatlma
x x_
Preduzede da bi pro5irio svoje poslovanje tako Sto Ce, na primer, uloriti u nabavku nove x x
oPreme ili nove robe za preprodaju, to Ce se u bilansu stanja prlknzntl keo zadrlan (neras- 'l
porcdcn) dobltak, kao 5to Cemo videti u 9, poglavf u, lrttn MRS 1
 f
'rlrt'l,t 4. I Bllans uspeha kompanfe odldos-Solomon za 2oo4.godlnu (lznosl ru lrralenl u
hl[adama evra) Kuo $to nlor,emo da viditno, u savremeno doba uobitajeno je da menadZeri i analitidari ko-
fhte lzruze kao $to su profit pre odbitka kamata, poreza i amortizacije (earings before interest,
ttr, dcpreciation and amortization - profit pre odbitka kamataiporeza (earings before
EBITDA),
lntercet and tax - EBIT) ili profit pre odbitka poreza (earings before tax -
EBT). U detwtom delu
Neto prodaja
Trolkovi prodaje
6.478.072 6.266.800 3,4 bf lge objasniCemo te izraze ikako se raiunaju racija na osnovu tih parametara.
3.419.864 3.453.132 (1,0)
Bruto proflt 3.O58.208 2.813.668 8,7
Rashodi prodaje, opiti i administrativni rashodi 2.376.266 Ra(uhovodstvene konvencije i bilahs uspeha
Amortizacija (iskljutujuii goodwill)
Proflt lz redovnog poslovanja
101.764
580.1 78
2.228.135
95.519
6,6
6,s @
490.014 18,4
Amortizacija goodwilla 46.352 44.4O9
4.5.1 Konvencija o rafunovodstvenorn periodu
3,4
Prlhod od tantuema i provizija
Flnansijski rashodi, neto
43.166 42."t53 2,4 Ncto profit za celokupan vek trajanja preduzeia je relativno lako izmeriti. To je razlika
56.832 49.170 15,6
Proflt pre oporezivanja i raspodele manjinskim ulagaiima 520.150
hmedu novca koii je u5ao u preduzeie i novca koji je iz njega izaSao, naravno, iskljudujuii
438.1 88 18,7
Porezi na profit [ovac koji su uloZili vlasnici i koji je isplaien vlasnicima.
196.691 166.712 18,0
N.to profit pre raspodele manjinskim utagaiima 323.469 271.476 19,2
Manjinski kapital (9.2211 (1 1 .3e1) (1e,0)
Ncto profit (dobit) 314.24A 260.08s 20,8
/zvor GodiSnji finansijski izveitaj kompanije adidas-Salom on za 2OO4.
i Margareta su tokom jednog leta vodili dedji kamp, a za to su iznajmili sve potreb-
objekte i opremu. Pre nego $to su ofvorili kamp, investirali su 70.000 ewa u namirni-
za potrebe menadimenta, bilans uspeha moLe da se prikaie i u drugadijem formatu, B!, plaCanje prve zakupnine i jo$ neke troSkove. Kamp je od roditelja dece primio 150.000
kao $to je prikazano u tabeli 4.4.
Gra na ime boravka dece u kampu. Nakon 5to su svi poslovi zaw$eni, |ovanu i Margareti
Jl ostalo 100.000 evra, a u to je ukljudeno i 70.000 ewa koje su prvobitno uloiili.
Tabela 4.zl Bilans uspeha kompanije pumo za potrebe menadimenta
za 2oo4.godinu pltanje:
lbliki su profit ostrarili ]ovan i Margareta?
EUR m o/o
EUR m o/o

Konsolidovana prodaja 1.530,3 100,0 1,274,0 100,0 20,1

Trolkovi materijala 736,4 48,1 654,O 5 i,3 12,6 Relativno mali broj predtzeia,,livi" samo nekoliko meseci, kao Sto je sludaj sa letnjim
Bruto profit 794,O 51,9 620,O 48,7 24,1 krmpom |ovana i Margarete. Stoga je malo verovatno da ie neto profit biti jednak neto pri-
Pilhod od tantijema i provizija 43,7 2,9 llvu gotovine. Vedina preduzeiapostoji i radi dugi niz godina. Zapravo, prema konvenciji
40,3 3,2 8,3
Rashodi prodaje, opSti i administrativni rashodi O kontinuitetu (trajnosti) poslovanja, obidno se pretpostavlja da je vek trajanja predtzeia
Troikovi marketin galmaloprodaje 214,6 doolovno neograniien. Vlasnici, menadieri i ostale zainteresovane strane ne i,ele da dekaju
14,0 163,9 12,9 30,9
Trolkovi istraZivanja, razvoja i dizajna 36,9 2,4 29,9 2,3 23,3 da preduzeie prestane da radi da bi dobili informacije o profitu koji preduzeie ostvaruje
Ostali troSkovi 202,O 13,2 183,3 14,4 10,2 Ved desto proveravaju,,kako preduzeie stoj7". To nas dovodi do konvencije o raiunovod-
Ukupno 453,4 29,6 lsenom periodu: radunovodstvo sluZi da bi se merile aktivnosti u specifidnom periodu u
377,1 29,6 20,2
Proflt pre odbitka kamata, poreza i amortizacije 384,2 25,1 283,3
Vfemenu, a taj period se naziva radunovodstveni period. Za svrhe izveStavanja prema tre-
22,2 35,6
Amortizacija dlm licima, uobidajeni radunovodstveni period traje godinu dana:
19,3 1,3 20,1 1,6 - 4,1
Proflt pre odbitka kamata i poreza 365,0 23,9 263,2 Knjige treba da se zakljuie svake godine, naroiito u ortatkom preduze(u, jer testo koriite-
20,7 3A,7
Flnans[skl rezu]tat nJe raCunovodstva produtava prij atelj stvo.
5,7 0,4 o,9 0,1 540,7
Luca Pacioli, Summa de arithmetica,
Prof lt pre odbitka poreza 370,7 24,2 264,1 20,7 40,4 geometria, proportioni et proportionalita, 1494,preuzet prevod D2ona B. Gejbeka
Poroz na proflt 111,7 (fohn B. Geijbeck)
7,3 44,2 6,6 32,6
Stopa poreza
30,1 31,9
MenJlnskl kapltal
- 1,7 - 0,1 - 0,6 - 0,0
Nrto proflt 2y.::
4.5.2 Konvencija o prudentnosti
179,3 14,1 43,5
16:8
/rvor Gorll(njl flnansljskl lzve(taj kompanl)e puma za U 2, poglrrvlju jc ovaj koncept nelirrnrirlno opisan kao ,,ncnrojnro irnticipirati nikakav prolll,
2OO4
nll predvldlrno rvc gubitkc", l.ornrulnijc, postojc clvn unpektn konveneiJe o pnulcnlnortll
 Zrrtlirclrlrr 4.1 i4,2,kao iprinrcronr koji slcdi, ilustrovademo kako se prirr,enjuje kon-
prlhotll trcbrt tlit se priznitjtt tek oncla kadr
se realizuju (konverre lJn o re$ll'rd(l,l) - pri-
ztrirviluicnl prihocla detaljnije Cemo se baviti u 5. poglavlju; venclju u vrcurenskom uskladivanju prihoda i rashoda'

raslrocli trcba da se priznaju tim se uode, iak i ako jo5 nisu realizovani (poglcdati primer
koji sledi).

Primer U Junu 2004. godine, preduzeie Polar d.o.o. \up{o je od svog sl j19'.}
1"9{,i?
je 40 od 50 kupljenih
wednosti 200 ivra po komadu. Preduzeie Polar d.o.o. prodalo
Primena koncepta prudentnosti na priznavanje prihoda i rashoda po ceni od 350 ewa po komadu u toku istog meseca'
Jakni
I . U decemb ru 2O04. godine, Suber je pristao da kupi automobil od Varauto d.o.o., a da is-
poruka bude u januaru 2005. godine. Macla je to dobravestzaVarauto d.o.o.,moguieie Pltanje:
da Ce se dogoditi neito nepredvideno i da se prodaja ne6e realizovati. Dakle, konvencija uwrdite iznos profita ostvarenog na osnovu prodaje jakni u junu primenom konven-
o prudentnostinalate da prihod ne trebada se beleZi niti da se prizna sve dok automobil alr. o rr.rn.rrskom uskladivanju prihoda i rashoda'
ne bude isporuden. Na taj nadin, Varauto d.o.o, neie priznati prihod od ove transakcije
u 2004. godini jer se taj prihod neie ni realizovati tokom te godine, iako je izvesno da 6e
se taj prihod zaista realizovati. Umesto toga, kada automobil bude isporuden u januaru
2005. godine, prihod 6e se i priznati u toj istoj godini. Primer
2, U decembu 2004. godine, automobil koji nije bio osiguran ukraden je iz kompanije Prlmena konvencije o vremenskom
Varauto d.o.o. Moguie je da ie automobil ipak biti pronaden, ali je takode moguie i da usklattivanju prihoda i rashoda: unapred pladeni troSkovi
nikada neie biti pronaden. U ovom drugom sludaju, profit preduzeia Varauto d.o.o. Na kraju decembra, predtzeie Lorenco d.o.o. platlo ie 70 evra na ime pretplate
za dasopis
biie smanjen jer je u preduze6u nastao rashod ili gubitak. Pretpostaviiemo da kompa- koji ie primati u sledeiem radunovodstvenom periodu
'Dakte,
nljiVarauto d.o.o. do februara 2005. godine nije bilo poznato da automobil nikad neie preduzeie Lorenco d.o.o. platllo je 70 evra u tekuioj godini za dasopis koji 6e
biti pronaden . Bez obzira na to, konvencija o prudentnosti nalaZe da se rashod ili gubi- primati u narednoj godini. Uplaieni novac se obradunava kao smanjenje gotovine, a ne
tak prizna ili zabeleZi u decembru 2004. godine, kada je rashod ili gubitak verovatno i je
Lro rashod za teku6i period. Nadoknadeno sredstvo zabeleZeno u bilansu stanja
na kraju
nastao, a ne tek u februaru 2005. godine kada je bilo izvesno da rashod postoji. To sredstvo (tj' rashod
tckude godine jer pretplatnik ima pravo da prima narudeni dasopis.
koja je ved
3. Krajem 2004. godine, kompanija Varauto d.o.o. shvatila je da je prodajna cena odre- lll pretilata) p..artarrlu pravo pretplatnika da primi buduia izdan)a dasopisa
denih modela automobila na zalihama toliko opala da je postala manja od tro5kova platio. bikl.slrurrukcije koju smo opisali moLe da se ilustruje na slede6i nadin:
proizvodnje tih modela. Gubitak (tj. rashod) treba da se prizna 2a2004. godinu, iako je
Bilans stanja
moguie da 6e cene opet porasti i da ie automobili moii da se prodaju u 2005. godini, na dan 31.
tak uz ostvarivanje profita. (Ovo pravilo o beleienju ,,niLeg iznosa kada se uporede decembar

tro5kovi i neto realizovana wednost", koje je verovatno najpoznatija primena koncepta

prudentnosti, opisano je u 6. poglavlju.) Bilans uspeha za tekuiu godinu: Bilans uspeha za narednu godinu:
Tro5ak 0 €
4.5.3 Konvencija o vremenskom uskladivanju prihoda i rashoda
Prema konvenciji o wemenskom uskladivanju prihoda i rashoda, rashodi koji treba da se
vode u bilansu uspeha za tekuii period jesu oni rashodi koji su nastali da bi se ostvario
Obrtna imovina:
prihod za isti period. Unapred plaieni troSkovi 70 €
Konverzije primljene i ispladene gotovine na osnoyu wemenskih razgraniienjaunapred Gotovina (70 €)

plaCenih tro5kova i unapred napla6enih prihoda na kraju radunovodstvenog perioda desto

obuhvataju nekoliko jednostavnih matematidkih izradunavanja. U obzir treba uzeti vre-
c)va transakcija moie da se izraziradunovodstvenom jednadinom na slededi nafin:
rurcnska razgraniienja unapred pla6enih tro5kova i unapred napla6enih prihoda na kraju
prcthoclnog perioda (tj. poietno stanje vremenskih razgraniienja unapred plaienih tro5-
A=O+K
Unapred pladeni trolkovi (]otovina Kapital l)rofit (gtrl)it.rk)
kova i unaprecl naplaienih prihoda), kao i vremenska razgranidenja unapred plaicnih tro$-
'l'ekrrc'i Pcriotl t 70e, -70€,
kova i unaprctl naplaCcnih prihoda na kraju tekuieg perioda (tj. krajnjc slrrrrje vrctttcttskih '/ll t'
Nnrcrltti Pct'iotl 70 (.
ruz,grtnir.lcrtjrt ttttitprctl pluCe rrilr tro$kovit i rrrraprctl naplaicnih prilrotlir).
ry Poqlavlfe4 lttl'rr r" rl"l r'l l'l rt tltv'll'rttl'1"'ll.rl
"v..1

jednadine:
Such dcmo ilustrovati iste te transakciie primenom radunovodstvene
A =O+K
Gotovina i Obraiunati KaPital Profit
gotovinski elementi nepladeni tro$kovi (gubitak)

10. nprll 2004: -500€

_ ,600€
ewa na
d'o'o' platilo je avans tl-iznosu od 12'000 -500€
Na kraju sePtembra, preduzeie Lola 10, Jull 2004: -600€
p*itid od 1' oktobra do 30' septembra' -600€ -600€
ime godi$njeg origorrni;ffip"ftt'"' 10, oktobar 2004:
!1, rlecembar 2004: +600€ -600€
Pltanje: 10, Jnnuar 2005: -500€ -600€
AkopretpostavimodafinansijskagodinapreduzeiaLolad,o,o,trajeodl.januarado
3r. decembra, koliki,;;;;l# origor*,u i*ba da se knjiii u bilansu uspeha za

teku6i period?
jednadine'
Ilustrujte ovu transakciju pomoiu raiunovodstvene

it Cupko d.o.o, jepreduzede koje proizvodi igradke. Osnovano

je 1. januara 2003' godine
Primer ' I prima sledeie radune za tro5kove grejanja i rasvete:
Period na koji se fakture odnose: lznosi:
prihoda i rashoda i obraiunatih nepla6e- Datumi Prijema faktura:
Primena konvencije o vremenskom uskladivanju EUR
nih tro5kova 1. 1. 2003. -
31. 3. 2003. 3.OOO
2. aoril 2003.
Preduzeiel3serd.o'o'zapodelojesaradoml'januara2004'godineinamesednomnivou nivou' 9.juli 2003. 1.4. 2003, -
30.6. 2003. 2.000
ima rashode za telefonskirui"" o i"o"' od 200 evra koje plada na tromeseinom radun I 5. oktobar 2003. 1.7.2003.- 30. 9. 2003. 2.000
na dan 31. decembar, a slededi tromesedni
Fiskalna godina pr"-ior"tnzavr?avase : 10,januar 2004. 1. 1 0. 2003. - 31.1 2.2003. 3.500
za telefon trJba da se plati 10'
januara 2005' godine' 6. april 2004. 1. 1. 2004. - 31. 3. 2004. 2.200
juli2004. 1.4.2004. - 30.6.2004. 2.000
Do3l.decembrazoo+.godi.,"primljenasutritelefonskaradunauukupnomiznosuod 7.

1.800 ewa, koii su plaieni izabeleLeniu

bilansu uspeha' ', A,oktobar 2004. 't.7 .2004. - 30. 9. 2004. 2.000
decembra i pomogao je da se ostvari
prihod 1. 10. 2004. * 31.'t2. 2004. 4.400
Telefon je koriSe"" pt'i"a" oJ;u"t'utu do 9.januar 2005.
' usklactivanju (razgranidenju) prihoda i
od prodaje ,u tz *.r.]f ii""."pt o *"-.nrkom meseci'
za 12 meseci i prihode za tih istih 12 Pltanja:
rashoda nalaie da treba da usklaiimo tro5kove
i rasvetu koji treba da se prikaZu u bilansima uspeha za
,, -t, uwrdi . rashode za greianie
oU.uJonske periode i"ti;rt"o sa 31. decembrom 2003. i 3 1. decembrti ,::r. godine'

I I , 2. Ilustrujte gore navedene transakcije primenom radunovodstvene jednaiine'

ffi#=^*+
I i6):;ffi
I I t}'"'.e^T I l'?J[il:. I l':;1"11$
Iz poslednjeg primera i zadatka 4.4 moLe da se uoii da vremenska razgranitenja

neku robu, ali mu jo$ uvek nije stigla faktura iapruLenuuslugu ili isporudena
po
o$novu obratunatih troSkova nastaju kada preduzeie ostvari korist od usluge ili dobije
dobra. Stavi-

I if:iii I I #''.sr, I I i'.;'.sr, I I *t'*i

I

le, gotovina se isplaiuje nakon Sto su usluge ili dobra primljeni'

I
jJ bilur,r,, stanla, vremenska razgraniteniatreba da se zavedu pod kratkoroine obaveze
(lznosi koji ie dospeti na plaianje u narednih 12 meseci)'
Dakle,poStosefakturaprimljenal0.januara2005.godineodnosinaperiododoktobra godinu' Suproianefekatnastajekadapreduzeieplati ilizabeleLirashodkojiseodnosinanared-
treb,a zabelefiti u bilansu uspeha za 2004'
do decembra zoo+. goairrl,."j i; nlperiod.
raiun = 600 € x 3 fakture
1.800 € U tom sludaju, rashod za tekuii period se ne menja jer se odlaie za sledeii period'
Zabele2eni i pla(eni rashodi za telefonski 600 € Unaprecl plaCeni troSkovi nastaju kada preduzeie unapred plati u gotovini za uslugtr
Dodati:Ostvareni troikovi koji joi nisu dospeli za plafanje ili
2.400 € k,)u c'e'trrrinriti u lrudu4nosti. Dalje, unapred plaieni tro3kovi predstavljaju zadu2enjrr
Ukupno zadulenje u bilansu usPeha trolkovi klasifiktrju se tr [rilatrstr slitrtja hno
svih l2 rsrl,,,.le'rn butluCc prilrocle. unaprcd plai'rrni
t,it 2lll)4. gotlirttr littre olrttltvrttn riti-tttte r,rr
zudu,Icnje zo rirslroele u llihttstt trspchit ltttovittu,
mo&cl x 200 cvra mesedno' Lubttna
"*!T"' PoglavlJe4 llrl,lt', tl'';rt'lt,t ,v,r'l )r tlrv,rl,ttt;'tr', llt'rl

Vrcrncnskir razgranilcnja po orinovr,l obradunatih trolkova nastaiu kada preduzeCe ostvari

Pokazatelji koji se odnose na bilans uspeha
@ kqrist od usluge ili isporutenog dobra, ali mu jo5 nije stigla faktura za tu uslugu ili dobro. U
trilansu stanja, vremenska razgraniCenja treba klasifikovati kao kratkorodne obaveze.
Klda se analizira bilans uspeha, procentualni odnosi se obidno radunaju u smislu prodaje Kacla precluzeCe plati ili zabeleZi rashod koji se odnosi na naredni period, rashod za tekudi
(vertikalna analiza). Neto iznosi ostvareni od prodaje predstavljaju 100 procenata. Svaka period se smanjuje, odlaie se i beleZi u slededem periodu. Takvi iznosi se u bilansu stanja kla-
stavka u bilansu uspeha se potom izraLavakao procenat od neto iznosa prodaje, kao 5to je uifikuju kao obrtna imovina i nazivaju se unapred plaieni tro5kovi.
prikazano u bilansu uspeha kompanije Ptmaza potrebe menadZmenta (tabela a.a). Ilruto profitna marZa sluZi kao indikator osnovne profitabilnosti preduze6a. Raduna se tako
$to se bruto profit podeli prihodom od prodaje, a rezultat se izrai.ava kao procenat.
Maria profita Neto profitna marZa se utvrduje kada se neto profit podeli prihodom od prodaje, a rezultat se
lzrazikao procenat.
U bilansu uspeha, profitabilnost preduzeia moZe da se analizita pomodu neto profitne mar-
te. MarLa profita se raduna tako Sto se neto profit (ili neto dobitak) podeli prihodom od Bruto profitna marLaineto profitna marZa su dva kljuina indikatora performansi koje koristi
globalna fi nansijsa zaiednica.
p ro daj e, a r ezultat s e o nda izr azi kao procenat:

marLaproftta o7o
= (profit + prihod od prodaje) x 100
Za kompaniju Puma 2a2004. godinu, marLaprofrta iznosi 16,8 7o (257,3 miliona ewa +
1.530,3 miliona ewa), dok 2a2003. godinu marZa profita iznosi l{,Lo/o (179,3 miliona ewa
+ 1.274,0 miliona evra).
Bruto profitna maria
Kada ditamo bilans uspeha, prvi nivo profita koji je obidno prikazan jeste bruto profit (ili
se utwduje kada se tro5kovi prodaje oduzmu od prihoda od prodaje za
lrruto marZa), koji
celu godinu:
bruto profitna marLa 076
= (bruto profit + prihod od prodaje) x 100
Bruto profitnamarLa, odnosno procenat, koja se uobidajeno naziva samo bruto marLa,
testo predstavlja indikator osnovne profitabilnosti preduzeia i korisna je kada se upore-
duju poslovanja preduzeda koja se bave istom delatno5du. Za kompaniju Puma za 2004.
godinu, ona iznosi 51,9o/o (794,0 miliona evra + 1.530,3 miliona ewa) x 100, a dok 2a2003.
godinumarZabrutoprofita iznosi48,7o/o (620,0milionaewa+ 1.274,0 milionaevra) x 100.
Bruto profitna marLajeste pokazatelj prosedne marZe koja se dobija od prodatih proi-
zvoda (dobara ili usluga) pre nego 5to se obradunaju op5ti (reZijski) tro6kovi. Bruto profitna
marla je jedan od najvaZnijih racija koje menadZeri i analitidari koriste kada mere i prate
postignuda i poslorrre aktirmosti preduzeia.
Rezime
Svrha bilansa uspeha jesu informacije o profitu koji je preduzeie ostvarilo
prccluzeie napravilo u toku odredenog perioda.
l)rotlt ili gubitak u odredenom periodu predstavlja razliku izmedu ukupnih prihoda i ukupnih
rirslrotln koji su nastali pri stvaranju prihoda.
Itirlurrovotlstvo sltrli dir bi sc nrcrilc aktivnosti rr tokrr odrctlt'rtog 1r'riorll tt vrcntctttt, koji sc
rrirz.ivir rirltrrrovotlstvcrri Pcriorl. Zir svrhc izvcilirvlrtjl stcjklrohlcrrr, Iao t,tr.'ttttovothilvetrl pcri
od obldrur rc uzhnu Jcdnu kulcrrdursku godlrru.
Reference i dodatna literatura
Dokumenta koja je izdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB), a koja su
tclevantna za ovo poglavlje je MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveitaja.
Slede primeri istraZivadkih radova i nauinih dela koji se detaljnije bave problematikom ovog
poglavlja:
. Robert N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting: Text and Cases,
McGraw-Hill, 1999, 3. Poglavlje.
. Barry Elliott, famie Elliott, Financial Accounting and Reporting, 9. izdanje, Financial Times-
Prentice Hall, 2005,9. poglavlje.
. Charles T. Horngren, Gary L. Sundem, fohn A. EIIiott, Introduction to Financial Accounting,
Pearson Education-Prentice Hall, 2002, 2. poglavlje.
. Hennie Van Greuning, International Financial Reporting Standards: A Practical Guide, The
World Bank,2005, deo I.
. Frank Wood, AIan Sangster, Business Accounting, tom I, Financial Times-Prentice Hall, 9.
izdanje, mart 2002, deo II.
Pltanja
4.1 Analizirajte sledede transakcije koje su nastale u toku 2004. godine i pripremite bilans
uspeha zataj period:
L Upisan je i uplaien kapital u vrednosti 100.000 ewa.
2. Amortizacija za postrojenja i opremu iznosi 8.500 ewaza celu godinu.
3. Kupljene su zalihe robe za gotovinu u vrednosti 15.900 el'ra.
ili gubitku koji je
4. Zalihe robe u vrednosti 9.400 evra kupljene su na kredit.
!r. zalilrclija jenabavkakostala4.500evraprodate suza7.200 evranakredit.
6. Itrirnljcn jc iznos od 3.500 evra za robu prodatu na kredit.
7, ()hiuvljerte str cliviclcndc tt iz.llostt otl od 3'(XX) cvra.
tl. lsplirlen jc rrlrjrtvljcrti izttos tlivitlerttli otl -1.(XX) evrir.
g, tznos porctE ns prollt kerjl drxPevu r,u pludunJe zu trl urelccn Jc 2,(xl0 evrtt,
 1.2 Bllrnr rtrn *r prcduzede Marytn na drn l, Jenurr lzglcda ovrko: 7, StruJr
Aktlva Sopstwnlkapltal lobavcze Ratun za struJu prlmljen je 1. februara 2005. godine i plaCenje istog dana, a iznosio je 800 evra.
EUR
EUR
Ra|unom je obuhvaCen period od 16. novembra 2004. do 15. januara 2005. godine. ZadtrLenie
Zallhe 50.000 Kapltal 55.000
za ostatak perioda koji se zawsava na dan 31. decembar 2004. iznosio je 3.200 ewa.
Gotovlna 25,000 Kratkorotni krediti 20.000 3. Kamata banci
Saldo 75.000 Saldo 75.000 Izvodi iz banke za prodatnicu delikatesa pokazuju daje prodavnica bila zadtLenazaizno-
U januaru su se odvijale sledeCe transakcije:
se kamata kako sledi:
l. Roba, koja je koitala 7.000 evr.a, prodata je za
L2.000 ewa i praiena je u gotovini.
EUR

2' Da bi povecala zalihe, kompanija Marvin je naruiila

robu u vrednosti 7.000 ewa od kom-
1. 3. 2004. - 31. 3.2004. 206
panije Star. 1.4.2004. -30.6.2004. 789
1.7.2004.- 30.9.2004. 696
3' Kompanija M'7,:):
dobila robu koju je narudila od preduzeca star i obavezala
se da ie 1 . 1 0. 2004. - 31 .12.2004. 764
robu koja kolta 7.000 ewa platiti za30 iana.
4' Roba koja je kostara 1.500 ewa pro data je 2a2.500 ewai plaiena (a)Izradunajte ukupna wemenska razgraniienja obradunatih tro5kova i unapred plaienih
u gotovini.
5. Roba koja je koltala 2.000 evra prodata je na kredit za
3.400 ewa. troSkova za period koji se zawSava na dan 3l' decembar 2004.
6' Predtzeie Marvin ie isplattTo zarade zaposlenima u gotovin i za jawar (b) Izradunajte ukupan iznos rashoda za zakupninu, struju i kamatu banci za period koji se
u iznosu od 4.200 evra.
7, Kupljeno je zemlji5te 2a20.000 ewa, koje je plaieno zawiava na dan 31. decembar 2004.
u gotovini.
8' Preduzeie Marvin je uplatilo dvogodi5nju polisu osiluranja je
u gotovini u wednosti od 4.5 Preduzeie Luka & Lola d.o.o.,veleprodajni distributer malih kudnih aparata, zapodelo sa
2.800 ewa.
poslovanjem u julu 2005. godine. u toku jula su se odvijale sledeie transakcije:
Ilustrujte uticaj svake transakcije na radunovodstvenu jednaiinu
i pripremite bilans uspe- L Dana 1. jula, dvoje prijatelja - Luka i Lola - uloZili su 120.000 evra gotovine u kompaniju.
ha za mesec januar i novi bilans stanja na dan
31. januar. 2.Data 1. jula, potpisan je jednogodiSnji ugovor za iznaimljivanje skladi5ta, pri iemu je
30.000 evra u gotovini ispladeno kao avans za period od 12 meseci.
4,3 Preduzeie Zigi zapoiero je sa radom l. januara 2003. godine. pladaro je zakupninu kako je 3. Dana 1. jula, nabavljena je oprema za skladi5te u vrednosti 50.000 ewa. Isplata u iznosu
dole prikazano:
20.000 epa izwsena je istog dana, a ostatak iznosa od 30.000 evra, trebalo bi da bude pla-
Datumi pra(anja faktura: period na koji se fakture
odnose: rznosi: 6eno do kraja septembra.
4. Dana 1. jula, iznos od 12.000 evra pla6en je na ime ugovora o dvogodiSnjem osiguranju
2.4.2003. 1.1.2003._31.3.2003. ,::i protiv poZara, telesnih polreda i povezanih rizika
3.7.2003. 1.4.2003._30.6.2003. 5. Dana 4. jula, nabavljena su dobra u iznosu od 112.500 ewa, od dega je22.500 ewa isplaie-
4.10.2003. 1.7.2003._30.9.2003.
4.OOO
4.000 no u gotovini.
.6.1.2004. 1.10.2003._31 .12.2003.
6. U julu je ostvarena ukupna prodaja u wednosti od 100.000 ewa, od dega je 15.000 ewa
s.000
3.4.2004. 1.1.20o4._3.t.3.2004. s.ooo
4.7.2004. 1.4.2004._30.6.2004. pladeno u gotovini.
6.10.2004. 1.7.2004.-30.9.2004. 5.OOO
6.000 7. Tro5ak nabavke prodatih zaliha iznosio je 80.000 ewa.
5. 1.2005. 1. 10.2004. _ 31 .,t2.20A4
7.OOO 8. Za mesec juli obradunat je rashod bmortizacije u iznosu od 1'000 evra.
Izradunajte rashode za zakupninu za godinu koja 9. Od kupaca je napla6eno 20.000 ewa.
se zavrlava:
(a) na dan 31. decembar 200J.
10. Dobavljaiima je ispladeno 40.000 evra.
(b) na dan 31. decembar 2004.
Radi jednostavnosti, ignori5ite sve ostale mogute troSkove.
{'4 Tanja.je vlasnik prodavnice delikatesa,toja je poiela
da radi 2g. februara. ona je svom raiu-
(a) piipremite analizu svake pojedinaine transakcije primenom jednadine za izrada bilansa
novodi, a to ste u ovgr srucaju vi, obezbedita jedeee stanja. Sve iznose prikaiite u hiljadama ewa.
informacrr. r;"gLa" posrovanja njene
prodavnice za period koji se zawsava na dan
31. decembar zooi+. giiiI", (b) pripremite bilans uspeha za mesec juli na osnovu nastanka poslovnog dogadaja.
l.Zakupnina (c) Pripremite bilans stanja na dan 31' juli 2005. godine.
Zakupnina se obratunava tromesedno, plaianje se w5i unapred, a uplate su izwsene kako sledi: 4.6 Pogledajte bilans uspeha kompanije adidas-Salomon 2a2004. godinu u tabeli 4.3.
(a) Odredite procente bruto profita i neto profita'
EUR
28. februara 3.250 (b) Odredite profit pre odbitka kamata, poreza i amortizacije (EBITDA), profit pre odbitka
31. maja 3.250 kamata iporeza (EBIT) i profit pre odbitka poreza (EBT),
avgusta
(c) Uporedtte procente bruto profita i neto profita sa istim procentima kompaniJe Plna.
3I.
3.250
30. novembra
3,2s0
Prokomentar16lte razllke koJe ote utvrdlll'
 StudlJa slutaja
Dana je svom dedku veoma zahvalna zbog toga Sto joj je izradio bilans stanja (videti studiju
sluCaja u 3. poglavlju). Kada je pregledala brojeve, iznenadila se Sto se gotovina poveCala za
31.677 ewa, dok je neto prihod iznosio samo 19.635 evra. pitala ga je Staje uzrok tome.
DeCko joj je objasnio da se delimidan odgovor na to pitanje moie naiiu bilansu uspeha za
juli i da ie joj pripremiti bilans uspeha za njeno preduziie.
Osim podataka koji su obezbedeni u 3. poglavlju, Danin dedko je na5ao priznanice o pri-
livima i odlivima gotovine, koje su izloZene u t"U"ti +.s. Dana je takode saznala da su obaveze
iz poslovanja sastojale iz obaveza prema dobavlj aiima za kupovinu dobara i da su tro5kovi
prodaje za juli iznosili 39.345 evra.
Izvor: Priagodeno iz Anthony, Hawkins and Merchant (1999).

Pitanja:
l. Pripremite bilans upeha za mesec juli prema MRS 1. Objasnite kako ste utvrdili svaki
podatak koji ste uneli u bilans supeha, ukljuiujuii i tro5kove prodaje.
2. Objasnite za$to se saldo gotovine povedao vi$e nego iznos neto profita. Kada proiitate ovo poglavlje, trebalo bi da umete da:
3. Objanite za5to sledeii iznosi nisu pravi tro5kovi p rodaje zamesec juli: (l) 14.715 ewa i (ii) r definiSete osnovne principe priznavanja prihoda,
36.030 ewa. Pod kojim uslovima bi ti iznosi predstavlja[ prave iznose troSkorra proa";ii . definiSete obratunate prihode i unapred naplaiene prihode koji
nisu zaradeni,

Tabela 4.5 Prilivi i odlivi gotovine za mesec juli r obratunate prodaju za gotovinu i prodaju na kredit (odlo2eno pla(anje),
Prilivigotovine EUR Odlivi gotovine EUR
. izratunate i protumaiite nenaplativa potraZivanja,
Gotovinska prodaja 44.420 Kupljena oprema 23.400
. utvrdite prihode i rashode na osnovu ugovora o izgradnji,
Kupci na kredit
Diletta Ferrari
2',t.798 Nabavka ostalih sredstava 408 . utvrdite koeficijent obrta potraiivanja ivreme naplate potraZivanja u danima'
1 1.700 lzmirivanje obaveza iz poslovanja 8.517
Krediti od banaka 20.865 Nabavka robe za gotovinu 14.715
Ukupan priliv 99283 Nabavka zaliha za gotovinu 1.671
Dividende I 1.700
lsplata zarada 5.660
Pla(anje komunalnih troikova 900
lsplate ostalih troikova
Ukupne isplate
135
67106 @uvod
stavke bilansa
Sravnjenje roiuna EUR U ovom i u naredna ietiri poglavlja temeljnije iemo razmatrati odredene
Saldo gotovine, l. juli 34.983
stanja i bilansa uspeha ko;e smo pominjali ]u3. i 4. poglavlju.
u ovom poglavlju baviiemo
Prihodi 98.783
Meclustanje se dvema fundamentalnim pitanjima u vezi zapriznavaniem prihoda:
133.766
odnosnc
Rashodi
juli
(6Z,.Ug)
l. Kada- u kojem radunovodstvenom periodu - treba da obradunamo prihod?
Saldo gotovine, 31 66.660 je primljena ili prihva6ena porudZ'
da li prihod treba da obradunamo za period u kojem
.

Uina, ili za period u kojem je poslata ioba, ili za period u kojem je izvrSena uplata?

2. Koliki prihod treba da obradunamo?

je
Takode 6emo razmotriti i usko povezano pitanje, a to merenje
potraiivanja iz poslo
vanja.
'Prihod pre
je obidno jedan, i to najve6i iznos koji se priznaje u finansijskim izveStajima
odluka o investiranju'
duze4a. Taj iznos je veoma va2an investitorima za dono5enje
za ispravl<c linlrt
t)riz,navanje piinoao postalo je veoma sloleno pitanje i glavnirazlog
u SAI) tokon
sijskih iz,v.$trrj" l.,n pnnil" regisirovanih pri Korr,isiji za hartije od vretlnosti
jc slici 6'l'
poslcrlnjih g,,,1i,,n, rr to je; pofvrtlctttt izrt 2(X)4. goclintr kako ilttstrovatto
na

8;
 PrlznavanJe prlhoda
KonvencUa o reallzaclJl
o realizaciji je u radunovodstvu osmisljena da bi se razjasnio problem prizna-
Kapital
la prlhocla.
uslovi:
brinua od prodaje dobara treba da se prizna kada budu ispunjeni svi sledeii
Rezerve, vremenska razgraniienja
i nepredvicfeni izdaci ksdn preduzede na kupca prenese znatanrizik i nagrade usled vlasni5tva nad dobrima'
kada preduzeie nema nikakvu kontrolu nad prodatim dobrima'
Kapitalizacija / bilansiranje
lrada iznos prihoda bude mogao pouzdano da se izmeri,
rashoda
koda tro5kovi koji su nastali ili koji ie nastati u pogledu konkretne transakcije budu
ilogli pouzdano da se izmere.
Dn bi se utwdilo da li je ptedtzeie prenelo na kupca znatan rizik i nagrade
usled vla-

w 06od ukupnog salda za 2004. godinu lffa nad dobrima, mora;u se ispitati okolnosti pod kojima je izwsena transakcija' U
sludajeva, prenos rizika i prinosa od vlasnistva nad dobrima poklapaju
se sa Pre-
r:-:-.-'::r.:r o/o
od ukupnog salda petogodiinjeg proseka
pravnog orroru vlasni$tva ili prava vlasni5tva na kupca. To je sludaj sa ve6inom
U drugim sludajevima, prenos rizika i prinosa od vlasnistva nad
iituproau;rih transakcija.
nastaje u drugom wemenskom trenutku u odnosu na trenutak u kojem se odigrao
Ov.a kategorijaobuhvata sludajeve kada je kompanija nepravilno priznala &Utitn"
prihode na transakcijama. vlasni5tva ili prava vlasni5tva'
Prcnos pravnog osnova
Ova.kategorija obuhvata greike koje se tiiu raaunovodstvenog tretmana
' Ako preduieie zadrLi znatan rizik usled vlasni$tva nad dobrima, ta transakcija se ne
rizik usled vla-
opcija na akcije, radunovodstvenod tretmana profita po akcui ("EpS) i
radunovodstvenog tretmana varanta i ostalih instrunienata ftailitaia.
lhatra prodayom i prihod se ne priznaje. Preduzeie moZe da zadtLi znatan
primeri situacija u kojima pteduzeie moLe
31lltva nad dobrima na nekoliko nadina. Slede
Ce zadrti znatan rizik i prinos usled vlasni5tva
nad dobrima:

(a) kada preduzede zadrLi obaveztr za ostvarena nezadovoljavaju6a postignuia koja nisu
Oy3 tqtegglijq obuhvata slutajeve kada je kompanija nepravilno kapitalizovala ukljudena u uobiiajene odredbe garancije,
rashod u aktivi kgji je treba.lo da bude rashodovan
fremd Opiteprihva(enim je
raeunovodstvenim principima (ili obratno). (b) kada se prihodi od odredene prodajne transakcije izvode iz prihoda kupca kojem
preduze6e prodalo robu,
Ova kategorija obuhvata pitanja procene zaliha, pitanja kvantiteta zaliha, kao koji
usKtadrvanJa troskova prodaje.
i
(C) kada je otpremljena roba nameniena montaZi, a montaZa ie znatan deo ugovora
preduzede joS nije isPunilo,
Slika 5.1 Glavna pitanja i problemi u raiunovodstvu
lzvor: 2004 Annual Review of Financiol Reporting Matters, Huron consulting Group
(d) kada kupac ima pravo da ponisti kupovinu na osnovu neispunjenih odredaba kupopro-
dajnog ,goro.u i preduzeZe nije sigurno kolika je verovatnoda priliva prihoda.
Ako preduze ie zadrLisamo neznatan rizik usled vlasni5tva nad dobrom, ta transakcije
Preduzeie ima pravo da primeni znatanobim diskrecije pri odludivanju kada (e prizna- prodavac moZe da zadri'i prarmi osno't
ae smatra prodajom i prihod se priznaje. Na primer,
ti prihode. Uobidajen nadin ne davanja prave slike raduna jeste putem ,,preoptereZivanja da bi zastitio moguinost naplate ugovorenog iznosa. U ta"
vlasnistva nad dobrima samo
kanala prodaje" (,,naduvavanja prodaje"). Da bi ispunile tromeselne ciljeve, kompanije je prenelo zrratan rizik i prinos usled vlasniStva nad dobrima
su kvim situacijama, preduzeie
krajem devedesetih godina pro5log veka prijavljivale da su prodale robu dim bi ova dos- i prihod priznaje. |o5 jedan primer kada preduzeir
a ta transakcija se imatra prodalom se
pela u magacine ili u maloprodajne objekte. To je negativno uticalo na buduiu prodaju nad dobrima jeste maloprodaja, u sludajevi
i zadriava samo neznatan rizik usled vlasniStva
kompanije su desto bivale prinudene da otpisuju deo svojih zaliha ili da ispravljaju podatke nije zadovoljan proizvodom. Prihod se t
nra kada je kupcu omoguien povraiaj novca ako
o prethodnoj prodaji i profitu. To je bio sludaj sa latinoameridkim divizijama Lompanija pod uslovom da prodavac moZe pouzclant
tnkvim sludajevima priinaieutrenutku prodaje,
Sunbeam, Lucent i Xerox (The Economist,T. febrtar 2002). prizna kao obaveze, a ni
dr proceni tiuduCe povraiaje robe i da moguie povra6aje robe
f oS jedan primer primene diskrecije pri priznavanju prihoda jeste kompan ija faktora'
Global .rr,',irur', prethodnog iskustva i drugih relevantnih
crossing, kompanija za telekomunikacije koja je bankrotirala, a koja je drugm kompani- proce
lrrihircli i raslroili koji se odnose na istn transakciju priznaju se istovremeno; taj
jama za telekomunikacije iznajmljivala svoje kapacitete, i to je tretirala kao neposieclan Rashodi' ukljuCujuCi i garancij
$e c'esto nitzivit vrcmcnsko usklaclivanje prihoda i rashoda.
Prihtxl. Istovrcnreno je i sAma kornpanija unajnrljivrrla kapacitetc ocl tlrugilr prlputlata, I I.slrrle lrp$k1;ve kpji d.c nirstlli nrrl<on isporukc tlobarit, rlbitnrl rttrlgtt pottztlatto cla se Pro
to je trclirillu kao kitpitalatr izdatak iz.a njcga obruturuvah unrorlizrrcijrr tokorp vrglela. prihrxla, Metlutittt, Priltotl ttc lrehit tl
cctre kuda su zudovirlJerri rlrrrgi uslovi zn
Priz.uuvrtttje
ft
 sc priT'lra kada rashodi ne nrogu pouzdano da se izmere: u takvirrr
okolrrosllrrrtr se bilo koja
naknada koja je ved primljena na ime prodaje dobara priznaje kao qbavcza (nezaradeni
prihod), kaoSto je ilustrovano u primeru koji sledi.

kalendarsku godinu,
Primer OsiguravajuCe drustvo, koje kao fiskalnu godinu uzima iednu
od svojih klijenata."Pretpostaviiemo uSo13r
unalred prima premiju osiguranya {a 1
Primena konvencije.o realizaciji: unapred napta(en prihod ili prihod do septembra naredne godine i
kojinije osigura"p obuhvata periodld oktobra tekude godine
zaraden u obraiunskom periodu dafuil.ni odmah pla6a godi$nju Premiju u iznosu od 12'000 ewa'
Izdavadke kuie obidno prodaju pretplatu za izdanjasvojih iasopisa koje . Pltanja:
pretplatnici plaia-
ju unapred. Ako je novac od pretplate, recimo 70 evra,primljen u tekuioj
godirri za dasopis
koji ie biti isporuden u narednoj godini, prihod se odnosi na narednu godi;,r. I l. Koliki prihod osiguravaju6e druStvo treba da prizna u teku6oj godini, a koliki
u
Novac koyije !,
primljen ptiznaie se kao pove6anje gotovine i kao unapred napladen,"odnosno nezaradeni narednojgodini?
i,
prihod. Gotovina primljena unapred za dasopise koji ie biti Starnpani i isporuieni
naredne i, 2. Ilustrujte opisanu transakciju pomoiu radunovodstvene jednadine'
godine predstavlja obavezu, koja se u bilansu stanja beleti na krayu godirr" jer ll
je izdavai
pravno odgovoran za nadoknadu Stete pretplatnicima ukoliko ne ispor:udi
iasopise. Ta oba-
veza,koja se naziva unapred napladen prihod, predstavlja zakonsku obavezu preduze6a
da
pretplatnicima obezbedi bu duia izdaniaiasopisa koje su vei platili. Ciklus
cije moZe se ilustrovati kako sledi:
opisane transak- Primer
Konvencija o relizacijii potraiivanja iz poslovanja
na kredit kada ku-
Bilans uspeha na obrnuta situacija od one opisane u prethodnom primeru jeste prodaja
dan 31. decembar Sto je roba vei
pac p.irturr. da plati isporudenu robu ili pruzenu uslugu naknadno,
lakon
vrednosti 5'000 ewa pro-
irporof..ru ili usluga pii*ry.rru. Pretpostaviiemo da smo robu u
da teje na5 kupac platiti
dali i isporutili krilem teku6eg perioda, odnosno u decembru, a
Bilans uspeha za tekuiu godinu: Bilans uspeha za narednu godinu)
Prihod = 0 €
na kraju februara narednog perioda.
prifrod iemo priznati u feriodu u kojem je napravljena prodaja (tj. kada je izvr5en pre-
Tekuii period
na primer u teku6em periodu
nos pravnog osnova rrlasniSira iti prava vlasniStva na kupca),
perio-
["o i o je ilIstrovano donjim gtufikotto-. Ako uplata treba da se-izvrsi u narednom
Obrtna imovina: prikazuje u bilansu stanja na
Gotovina i gotovinski ekvivalenti:70 € du, aktiva se (potraZivanla iz posto"anja i ostala potraiivanja)
primljen ne
Kratkorodne obaveze: e.gperioda. t<ada gttovina bude primljena od kupca, iznos koji bude
kralu t"k
nenapladenih potraLi-
Obaveze po osnovu unapred pr.artu',rgu p".inoa. Umesto 6ga, primljena gotovina smanjuje iznos
napla(enih prihoda 70€ pri demu neto profit osta-
vanla iz posiovanja i poveiava gotovinu i gotovinske ekvivalente,
zabeleZi u bilansu uspeha za godinu u kojoj je obavljena
i" "'"pr#*;"rr. i,rihod treba Ja se
aktive u gotovinu,
Ova transakcija moZe da se izrazipomo6u radunovodstvene jednadine proa";u. Naplata potraLivaniaiz poslovanja je konverzija negotovinske
na sledeii nadin:
Sto ne utide na Profit.
A=O+K
gotovinski Unapred
Gotovina i Kapital profit
ekvivalenti naplaienprihod
Bilans uspeha za tekuiu godinu: Bilans uspeha za narednu
Za tekuii period: +70€ = +70€ Prihod = 5.000 € Prihod = 0 €

Za naredni period:
= -70€ +70€
Naltonlsnd' ovu transakcUu smo, iz perspektive pretplatnika, ilustrovali
u 4. poglavlju (odeljak 4.5.3 - prvi primer).
Bilans uspeha na dan 31. decembar
[)a rez.irnirarno, unapred naplaien prihod ili prihod koji jo$ nijc zaraderr rr obraCun- Obrtna imovlna:
skrtrr Pcri.tlu predstavlja iznose koje je precluzecc fakturisakr i zirhcleiihr rr PotrallvdnJa lz poslovanJa i ostala
linnrrsijskinr €
t)otrdllv,inla: 5.000
izve$taf irtrn, ali ih jo$ nije z.araclikr.
 tlttr llil0vrxt"lv..ill il..iln.il1 l!ilililil,1 r,,'!T

Ovu trunslkciJu nrole tlu sc iz,raz,i polnoCu raCunovodstvene jednatine

rrrr tlededl nudin: (iotovinskt proclajn povedava prihod od prodaje u bilansu uspeha i poveCava stavku
f6krvlnc i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja, kako je prikazano pomodu raduno-
- O+ K t&datvene jednatine koja sledi:
Gotovina i PotraLivanja iz Kapital profit O+K
gotovinski poslovanja i ostala Kapital Profit
ekvivalenti potraLivanja Gokrvinska prodaja: Pove6anje gotovine i Pove6anje
Za tekuii period: gotovinskih e=kvivalenata prihoda
+ 5.000 € + 5.000 €
Prodaja na kredit na isti nadin utide na radunovodstvenujednadinu kao gotovinska pro-
Za naredni period: + 5.000 € * 5.000 €
&Ja, osim Sto se u aktivi poveiava stavka ,,potraLivanja iz poslovanja i ostala potralivanja",
I ne stavka ,gotovina i gotovinski ekvivalenti".

aktiva obaveze + kapital

Kapital Profit
Prodaja na kredit: Poveianje potraiivanja Poveianje
iz poslovanja i ostalih = prihoda
Prikazano je nekoliko transakcija prodaje. potraLivanja
Teku(i period Pretpostaviiemo da je preduze6e prihod za odredenu transkaciju prodaje priznalo u
lznos Prilivi prihod od trenutku kada je izwbena prodaja, ali je kupac kasnije odluiio da izvrSi povraiaj dobara jer
EUR gotovine prodaje lc boja, velidina, kvalitet ili dizajn proizvoda razlikuje od njegovih specifikacija u narudZ-
EUR EUR blni. Dobavljad to naziva vraienom robom. Ponekad, umesto da wati robu, kupac moie da
1, Prodaja za gotovinu izvriena u tekudoj godini 't.000
odludi da robt zadrLi i da od dobavljada trai,i da smanji nabavnu cenu robe (sa stanovi5ta
2. Prodaja na kredit izvrSena u prethodnoj godini; kupca) koju je pre toga prihvatio. Takva smanjenja cena se nazivaju popusti na cenu.
gotovina primljena ove godine 2.000 Pretpostavimo da je lokalna prodavnica Bambi ostvarila bruto prodaju na kredit u izno-
3. Prodaja na kredit izvriena u teku(oj godini; tu od 500.000 evra i povraiaj robe i popuste na cenu u ukupnom iznosu od 50.000 ewa.
gotovina primljena ove godine 2.500 Analiza te transakcije pokazala bi sledeie:
4. Prodaja na kredit izvriena u teku(oj godini; A O+K
gotovina (e biti primuena naredne godine 1.500 Kapital Profit
5. Prodaja na kredit izvriena u teku(oj godini; Prodaja na Pove6anj e potraZivanja Poveianje
5070 gotovine primljeno ove godine, a 50% gotovine kredit: iz poslovanja i drugih prihoda od
Ce biti primljeno naredne godine 4.000 potraZivanja prodaje
+ 500.000 + 500.000
Pltanje: Povraiaj robe potraiivanj
Smanj enj e a Pove6anje u
Klasifikujte efekat svake transakcije na gotovinske prilive i na prihod od prodaje i popusti na iz poslovanja i drugih povra6aju robe i
u te_
kuCem periodu. cenu: potrai,ivanja popustima
- s0.000 - 50.000

lzvadak iz bilansa uspeha izgledao bi ovako:

f Ra{unovodsweni tretman prihoda Bilans uspeho (iwadok)

EUR
Nakon $to utvrdimo kada prihodi treba da budu priznati, moramo da Bruto prodaja 500.000
odludimo kako iemo
ilr nrcriti. Oduzeti: Povra(aj robe i popusti (s0.000)
l.zttos prihoda koji proistide iz neke transakcije obiino se utvrduje Neto prodaja
dogovorgm izmedu 459!0q
prctlttz.cCa i kupca tlobara ili korisnika usluga (MRS ls), Meri
se tak,l $tu sc utvrtli fer vrecl-
ttost Primljctlih nilknatla ili neiznrirenih potralivanja, pri ccmu se u ohzir. tL!: EUR
uzinra lr.rros svih
pr,drrjlrlh P,pusrir i k.lic'inski rallat k.je prcduzece .rklbrava. Neto prodaJa 450.000
_,]4ffiifl.
'ryIlri' Poglevlra 5 l't Il rr I li I ; rn|,1,'u,,1',,, i.' J( )',1( )v,ir r,r
I

PovrtCaj rot)e i popusti nist jrdini faktori koii utidu na bruto i 1ct6 iz.rrose prodaje.
ugovorio izgradnji
Uop$teno govoredi, prodajni popusti utidu i na pri]avljenu prodaju na natin koji smo upra-
vo prikazali. Prodajni popusti srr popusti za kupovinu velikog obima koji se obradunavaju
f
kao smanjenje prodaje. Drugi tipvi popusta, kao Sto je popust na gotovinsku prodaju (kasa Ugovoroizgradnjisesklaparadiizgradnjesredstava,kaoStosumost,zgrada,btana,vodovod,
vremenski peri-
se po svojoj prirodi proteie na dug
skonto), obraiunavaju se kao poslovni troSkovi. put, brod ili tunel (MRS 1i). Takav ugovor sludaju nastaje vezan
koli u ovom
od, kojije destoduii od ra.unovodstienog perioda. i'ioblem
raspodeli (alocira) u razlidite
prihoda i, iuroelto, t uio au se ukupan profit
le za priznavanje obuhva6en peri-
se odvija izgrainla. ekoje ugovorom
rashodi po osnovu otpisa rRdunovodstv.n. p.riojJr, at o t olitr godini, a 100 7o u tre.oj
.b a priznavar.ikuo dolo u prvoj i drugoj
@l:ll#iffiiln r&ffH:,ffi od od tri godine, d" h ;fi;t
godini? Moiemo li d" pri^;;o p.ofi
t oli donosi, recimo, most pre nego sto zawSimo
izgrad-

Prodaja na kredit uveiava potralivanja iz poslovanja i ostala potraZivanja. Ta potraZivanja njutogmosta?Premafo*t"ti;ioprudentno.sti'tonijemogu6e'Medutim'premaprincipu

profit
predstavljaju iznose koje preduzedu duguju kupci, a ti dugovi su nastali kao posledica pro- kada bude mogoee pouzdano proceniti
p.iil"|i" i*tfroda,
vremenskog urt Uaiuuri"u ugovore-
ga priznati prema stadijumu ispunjenosti
daje dobara i usluga. Potraiivanja iz poslovanja nastaju kada preduze6e prihvati da primi koji ie nastati iz ugovori o izgradnji, treba gubitke usled
riu.,lu. i"r-oirounisve navedeno, odekivane
uplatu u nekom budu6em perioilu 2n dobra ili usluge isporudene u tekudem periodu. ne aktivnosti n. au' irrua.tTturru potvrden'
Davanje robe ili usluga na kredit ima svoje prednosti i nedostatke. Zapravo, s jedne rri;;;i;it uo g"uioL dim odekivani gubitakbude
ugovora o izgradnji stadijuma ispunjenosti
pri^.roitrrtrova6em-o jedan metod za utvrdivanje
strane, time se podstiiu prodaja i rast profita: mnogi potencijalni kupci ne bi kupili robu U sledeiem
i rashoda po osnoYu ugovora'
ukoliko preduzeie ne omoguiava pla6anje robe na kredit ili bi je kupili od konkurentnog ugou*u i*.*.rrrko sekvenciranje priznavaniaprihoda
dobavljada koji nudi moguinostpladanja robe nakredit. S druge strane, ako omoguii pla-
Canje na odloZeno, dobavljad mora svoje aktivnosti da finansira na druge nadine dok deka
da mu sredstva budu uplaiena. )od jedan tro5ak odobravanja kredita nastaje iz nenaplativih Primer
potraZivanja (tj. potraZivanja kcla neki kupci kojirna je odobren kredit ne mogu da plate) i ugovora
naziva se rashod nenaplativih potraiivanja. Utvrttivanje prihoda irashoda po osnovu
Na kraju radunovodstvenog perioda, preduzeie moida neie mo6i sa sigurno5du da Ugovoroizgradnjimostasklopljenjeuzfiksnuugovornucenuuiznosuodg.000evra.Ini-
ewa' Izgradnja mosta 6e trajati
radova iznosili su 8'000
utvrdi koja su konkretna potrallynnja iz poslovanja nenaplativa. Ipak, iznos nenaplativih ciialno procenjeni tro5kovi izvoiada
potraZivanja moZe da se proceli, a radunovodstveni izve5taji se na kraju svakog perioda tri godine (od 2003. do 2005' godine)'
troskovi izvodada radova porasli su ne
uskladuju da bi se u njima izrazilataprocena. Do kraja zoo:. godi.re, pirobitno procenjeni
Takva uskladivanja mogu da se izvr5e na jedan od dva nadina: 8'050cvra'
je odobrio varijaciju koja je pove6ala prihod
o<
2004. godine, naruiilac radova
. otpisom konkretnih potrai.i'ranjaiz poslovanja za koje je utvrdeno da su nenaplativa ili tro.kove ugovora za jo$ 150 evra'
ugr;;;;;^;00 e#a i f.oia 1e prema pro...,i podigla sto izraduna ko
. Procenom ukupnog iznosa nenaplativih potraiivanja; procena nenaplativih p otraLivanja Izvodad radova utvrduje stadijum ispunjenosti
Igovorenih aktivnosti tako
vrlenia obratuna zauzimaju u najnovijoj Procen
se obidno zasniva na prethodnom iskusfirr preduzeia sa nenaplativim potraiivanjima.
liki udeo naknadni trosko'ri nastali do iana
podataka u toku ugovornog perioda
Sledi primer kako preduzeie uwrduje iznos otpisa nenaplativih potraZivanja. ukupnih ugovo,.,ir, t,ost.ouu. Sledi rezime tih finansijskih
2003. 2004' 200i
za iznose izra2ene u sumnjivim i spornim potraii-
PotraZivanja su izraiena u nominalnim i7nq5irn6 i umanjena
vanjima. Ti sporni iznosi se utvrduju
su
na osnovu procene pojedinainih rizika i prethodnih iskustava sa gubicima.
EUR EUR EU

9.000 9.000 9.00

Slika 5.2 Potra2ivanja lnicijalni iznos prihoda iskazan u ugovoru 200 20
Varijacija 9.000 9,200 9.20
lzvor: Napomene uz konsolidovani finaq5151; izveltaj za 2004. godinu kompanije adrdas-Salomon
Ukupan Prihod od ugovora
Uticaj takvih procena na raiunqysdstvenu jednadinu, bez obzira na to koji se metod 2.093 6.068 8.2C
dana
Troikovi ugovora nastali do danainjeg 5.957 2.132
rimenj uj e, izgleda ovako ugovora
Troikovi ulouotu koji (e nastati do ispunjenja
p :
8.0s0 8.200 8,2(,
A=O+K Ukupni procenjeni tro5kovi ugovora
Kapital Profit 950 1.000 1.0(
llczerrvislnja zt Smanjenje ll = Poveianje rashocla ( rashocl i Procenjeni Profit
sunrnjiva i sporrra potralivanjima iz po osnovtl otpisir rtcrlrrplltivih (tro5kovi ugovora
polrirlivanjrr poslovanja i ostalirtr pot ririivarril ) Stadljum ispunjenostl ugovorenih obaveza
podeljeni
potralivaqj ix11 f,,fitiif.f,irtr.ant do datuma izrade izveltaja' )6tt/n lAth 100
do nJcgovoll ispurl'lc'n'r)
15.()()() fl I'r,(Xl(l H ukLpnlm trolkovlrrta ugovord
 slede iznosi prihoda, rashoda i profita koji su priznati
u bilansima uspeha za tri godine: 'l'aj kocticijcnt obrta potraiivanja iz poslovanja pokazuje koliko se aZ,urno naplaiuju po-
na lznosi priznati
Stanje lznosi priznati
trulivanja. Ako je koeficijent obrta potralivanja iz poslovanja l2 i ako je mesec dana uobi-
dan izrade u prethodnim u tekutoj Cajen period kreditiranja koji se odobrava kupcima, to znadi da se potraZivanja naplaiuju u
izveStaja godinama godini proseku jednom mesedno nakon isteka kreditnog perioda, u skladu sa uslovima kreditiranja.
EUR EUR EUR Medutim, u praksi kupci ne plaiaju uvek svoje obaveze na weme i odgadaju w5enje
2003. uplata, tako da se naplate desto vr5e nakon isteka odobrenog kreditnog perioda.
Prihod (9.000 € * 26 o/o)
2.340 2.340
Oduzeti: Rashod (B.O5O €x 26 o/o)
2.093 2,093
Vreme naplate potraiivanja u danima
Profit
247 247 Broj dana u kojima se naplaiuju potraLivanja iz poslovanja, koji se joS naziva i prosedan
2004. period naplate potraLivanja ili vreme naplate potraiivanja u danima, raduna se tako 5to se
Prihod (9.000 € x 74 o/o)
broj 365 podeli koeficijentom obrta potraZivanja:
6.808 2.340 4.468
Oduzeti: Rashod (8.2OA €x 74 o/o)
6.068 2.093 3.975
Profit
740 247 493 weme naplate potraZivanja u danima =
koeficijent obrta potraZivanja iz poslovanja
2005.
Prihod (9,200 € * 't 00 yo)
9.200 6.808 2.392 Ova alternativa koeficijentu obrta potraZivanja iz poslovanjamoLe da se protumadi i kao:
Oduzeti: Rashod (8.200 * 100yo)
Profit
8.200 6.068 2.',t32 koliko dugo traje da se naplati gotovina nakon 5to je odobren kredit (izdata kredit nota)?
l.OOO 740 260
uticaj na radunovodstvenu jednadinu ilustrovan je na
sledeii nadin:
A o K
ZabeleLeni ostvareni Zalihe Obaveze iz poslovanja
troSkovi
i ostale obaveze Godi5nji finansijski izve5taj za 2004. godinu kompanije Puma sadrLi sledeCe podatke:
2003. + 2.093 € + 2.093 €
2004. + 3.975 € 31.12.2404. 31.12.2003.
+ 3.975 €
200s. + 2.132 € u rnilionima evra u milionima evra
+ 2.132 €
Potra2ivanja iz poslovanja 188,2 171,4
o+K Ostala potraZivanja 16,0 16,1

Kapital profit Unapred pla(eni troSkovi 5,5 4,9

Zabelei,eni ostvareni Zalihe Potraiivanja, bruto 2Q9,7 1924
prihod od dugorodnog
profit lspravke vrednosti potraZivanja - 20,1 - 108
ugovora o izgradnji
2003. +247€ Potralivania, neto 189,6 175,6
+247€
2004. +493€
200s.
+493€ Pitanje:
+ 260 €. + 260 €.
Utwdite koeficijent obrta potraZivanja iz poslovanja i weme naplate potraiivanja u
danima 2a2004. i 2003. godinu. Pretpostavka je da PDV iznasi2Ao/o.
ru^dzarerrr se.cu prihoda i potraiivanja
Cf KoJr iz posrovanja
Koeficijent obrta potraiivanja iz poslovanja
fedno merilo koje se koristi za praienje potraiivanja, Sto iemo detaljnije
prikazati u 14. poglav-
lju, jeste koeficijent obrta. potralivaniaizposlovanja,
koji se ,adurra tut o sto se iznos prodaje Rezime
na kredit (ili prihodi od ukupne proda;e kada
nije obavljana prodaja na kredit) podeli iznosom
potralivanja iz poslovanja na kraju obradnunskog Prihocl od prodaje dobara ili pru2anja usluga obidno se priznaje u periodu u kojem su tkrbra
perioda u toku ko.leg obuutlu,u p.oau,a
J.
isporulcna ili usluge pruiene.
krrcficijcntobrta potrativanja tlnagrrccl nnplrricni prihodi ili prihotli koji nisu zitradcni prcclstavljaju ottc izttusc ko.ic je pre
p.skrvrrrrja = -_-_ ngloprodaia
iz n.ltrni,ivania rltrzcttc lirkturisrrkr iohnrdunulo, lli joI rrijc znritclikr.'l'ukuv prilrotl sc tt bilattstt strrrt.fn klirslli
l;11y;
kuJe u rubrlcl kratkoroCne otruveze,
 Prodaja na kredlt uveCava potrallvanja iz poslovanja. Na kraJu ralunovodrtvenog perioda, U toku februara 2005. godlnc, Preduzedc Tak d.o.o, ostvarllo Jc prodaJu u bruto lznosu od
preduzede moida ne mo2e da zna koja od njegovih potrativanja nede nlkada moCi ia naplati, I0O,OOO c\rra, Iznosl vt.Cenu robe i sumnjivlh i spornih potral,ivanja
bili su 8.000 evra. Odo-
Pa zato treba da proceni iznos nenaplatMh potrativanja da bi se videlo kolika su potr aLiianja brenl popustl za gotovinska pladanja iznose 40.000 ewa.
iz poslovanja i kolika je njihova neto realizovana wednost. (r) Analizirajte uticaj navedenih transakcija na radunovodstvenujednadinu.
Ako-se proces zaradivanja profita proteZe kroz viSe raiunovodstvenih perioda, zapriznavanje (b) Pripremite rubriku prihoda u bilansu uspeha.
profita koristi se metod procene procenta ispunjenosti ugovorene obaveze u svakom od kon-
kretnih raiunovodstvenih perioda, pod uslovom da postoji razuman osnov za ostvarivanje Kompanija Dileta poslovala je kako sledi:
marie profita i njenu realizaciju. . neto prodaja: 500.000 evra,
Koeficijent obrta potraZivanja iz poslovanja, koji se ratuna tako Sto se neto iznos proda- r popusti za gotovinska platanja:40.000 ewa,
je ostvarene na kredit podeli potraiivanjima iz poslovanja (tj. neto iznosom kada se odbile . povraiaj robe i popusti: 50.000 ewa.
PDV), ukazuje na to koliko se brzo naplaiuju potraZivanja. Alternativa tom koe{icijentu jesie
(a) Pripremite rubriku prihoda u bilansu uspeha za20o4. godinu'
obratun wemena naplate potraLivanja u danima, koji ukazuje na to koliko je dana potr.b.ro
(b) Primenom radunovodstvene jednaiine pripremite analize:
da kupac plati kupljenu robu ili uslugu. Iznos wemena naplate potra2ivanja u danima
dobija i) priznavanja prihoda za 2004. godinu,
se tako Sto se broj 365 podeli koeficijentom obrta potrazivanja iz poslovanla.
ii) povradaja robe i PoPusta,
iii)naplate potrai,ivanjaizposlovanja. Pretpostavi6emo da je celokupna prodaja obavljena
na kredit i da su sva potraZivanja iz poslovanja 2a2004. godinu i napladena u toku te
godine.

Dokumenta koja je izdao Odbor za medunarodne radunovodstvene standarde (IASB), a koja U januaru 2002. godine, kompanija Emanuel i Lola prihvatila je detvorogodi5nji ptojekat
za
su
relevantna za ovo poglavlje je MRS t8 - prihodi i MRS l l ugovori o izgradnji. ,rglrro..no ..rro od 100 miliona ewa, koji biti fakturisani u ietiri jednake godi5nje rate u
- 6e
Slede primeri istraZivadkih radova i naudnih dela koji se detaljnije bave problematikom iz;osu od 25 miliona ewa tokom trajanja projekta. Odekuje se da 6e troSkovi projekta iznositi
iz ovog
poglavlja: 90 miliona ewa. Tokom lraianja projekta, iznosi faktura, gotovinskih priliva i gotovinskih
odliva izgledaju ovako:
' 2003 PricewaterhouseCoopers Securities Litigation Study, dostupno na internetadresihttp://
www.10.b5.com.
' Robert N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting: Text and Cases, lznosi su izroZeni u hiliodomo evro 2002. 2003. 2004. 2005.
McGraw-Hill, 1999, 5. poglavlje. lznosi faktura 2s.ooo 2s.000 2s.000 25.000

' Barry Elliott, Jamie Elliott, Financial Accounting and Reporting, g. izdanje, Financial Times- Prirpljena gotovina 2o.oo0 27.000 25.000 28.000
Prentice Hall, 2005, 2. i20. poglav\e. lsplatena gotovina 18.000 36.000 27.000 9.000

' ,Chprles
T. Horngren, Gary L. Sundem, |ohn A. Elliott, Introduction to Financial Accounting,
(a) Prikaiite tokove gotovine iz projekta za svaku godinu projekta'
Pearson Education-Prentice Hall, 2002, 5. poglavlje.
(b) Pripremite bilans uspeha za svaku godinu projekta.
' Hennie Van Greuning, International Financial Reporting Standards: A Practiial Guide, The
(c) Pripremite bilans stanja na kraju svake godine projekta'
World Bank, 2005, 13. i 17. poglavlje.
(d) Izradunajte neke kljudne finansijske pokazatelje'

5.6 Prouiite slede6e podatke:

2004 2003 2002

(a) Zaito je ostvarljiva vrednost prodaje na kredit neito niZa od vrednosti Bilans uspeha (izvodok)
gotovinske prodaje? EUR EUR EUR
(b) U demu je razlika izmedu popusta na gotovinsku prodaju (kasa skonto) i prodajnih 20.000 25.000 24.000
popusta? Prodaja
5,2 Knjii,araie7' januara2004. godine od izdavada narudila 1.000 primeraka udibenika Uvod u 31.12.2004. 31. 1 2. 2003. 31.12.2002.
Bilans stanja (izvodok)
radunovdstvo. UdZbenici su isporuieni 2. februara, kada je poslata i faktura u kojoj je obra- EUR EUR EUR
dunata cena od32,5O ewa Po udibeniku. Medutim, ukoliko uplata izdavaiu bude izwsena Potralivanja iz poslovanja i ostala potraZivanja
do
16' februara, kn)ii:,aru ie dobiti popust od 5o/o. Knji2ara je izvr5ila uplatu izdavadu 12. 1.950 1.900 1.850
februa-
ra, a 23. februara je izdavaCu vratila 40 primeraka udlbenika.
(a) Analizirajte uticaj opisanih transakcija na radurlovodstvenu jednaCinu
sa stanovista izdavata. Od ukupne Prodaie, 20% je obavljeno u gotovini.
(b) Pretpostavimo da je to bila potru-
Jedina transakcija u 2004. godini koja ne tlde prodare. prlpre- eod pretpooiavkom da PDV lznoei 20 %, uwrdite broi dane u koJlma se naplaCuju
mlte za lzdavada rubrlku prlhoda u bllansu uapeha. llvrnJr lr porlovrnJr m 2004, I 2003. godlnu, Prlkomcntrlllte dobllene rezultate.
 Bllant rtanla Bllans usPcha

Neto prodaja
I I

Nabavka ll Odureti
proizvodnja
Uobara f- ---. Prodaja dobara - f T-ifii r.d;ih I
'"ffii.I.,l;"'l
--_1
= Bruto profit
Dodati (oduzeti)

.Troikovi prodaje, opiti i

administrativni troikovi
. Opstali prihodi/rashodi
. Kamate
. Porezi

Sllka 6.1 Odnos izmedu zaliha itroikova prodaje

[vor Prilagotfeno iz Horngren Sundem and Elliott (2002)
Kada proditate ovo poglavlje, trebalo bi da umete da:

' shvatite vezu izmecfu troikova prodaje, vrednovanja zaliha i bruto profita,

' utvrdite vrednost zaliha itroikove prodaje pomoiu razliiitih metoda: metoda FIFO
LIFO i metode proseinih troikova,
' objasnite uticaj na profit usled primene razliiitih metoda vrednovanja,
. utvrdite vrednost zaliha na kraju ratunovodstvenog perioda prir"no, testa nizeg
--' ' "-- r
iznosa kada se uporede troikovi i neto realizovana vrednost,
' pokaiete kakav uticaj greike na zalihama imaju na finansijske izveitaje,
. odredite bruto profit u procentima i obrt zaliha.
i
Primer
Zalihe i troikovi prodaje
Pretpostavimo da Ivan prodaje papirne zmajeve. On periodidno kupuje zmaieve razliiitih
boja. Nakon godinu dana, da bi evaluirao svoja poslovna postignu6a, Ivan priprema finan-
eijski izve5taj. Da bi izradunao vrednost proizvoda na zalihama, on broji sve preostale artikle
na zalihama koji su ostali na kraju godine (a to se nazivajo5 i fizidko inventarisanje zaliha).
Zatim wednuje zalihe tako 5to svakom artiklu pojedinaino na krajnjem stanju zaliha dode-
ljuje odredenu vrednost na osnovu istorijskih troSkova. Ako je jedan zmaj ko$tao 3,00 evra,
a na zalihama je ostalo 100 komada zmajeva, ukupna vrednost krajnjeg stanja zaliha kojima
Ivan raspolaZe je 300 evra. Pretpostaviiemo da na poietku godine nije imao zmaieve na za'

@uvod lihama i da je ukupna wednost kupovine zaliha za celu godinu iznosila 12.000 evra' Njegovi
tro5kovi prodaje bi tada bili 11.700 evra (od ukupnog iznosa vrednosti kupovine zmaieva
Za svako preduzeie, bruto profit je jedno od glavih merila profitabilnosti, kao 12.000 ewa oduzme se 300 evra vrednosti preostalih zaliha na kraju perioda). Treba imati
Sto je ilustro-
vano u a. poglavlju. Bruto profit ili bruto marZa jeste razlika izmedu prihoda od prodaje na umu da je obraiunavanje krajnjeg stanja zaliha kljudno za radunanje tro$kova prodaje.
i
tro$kova prodatih proizvoda. Bruto profit (ili marLa) treba da bude dwoljan
da se podmire
svi ostali tro5kove - troSkovi prodaje, op5ti i administrativni troikovi, rashodi za
kamate i U praksi, medutim, utwdivanje tro5kova prodaje i obradun zaliha nisu tako jednostavne
poreze na profit - i da ostane dovoljno neto profita da bi se isplatila potr
aLivanjaakcionara operacije. U ovom poglavlju bavi6emo se problemima koji se sredu u praksi. Kao buduii
i dati se_investiralo u poslovanje. Kao Sto je prikazano rru ,li.i 6.1, proizvodi namenjeni
menadZeri treba da znate na koji nadin obradun zaliha moZe da utide na prijavljene prihode.
prodaji iskazuju se kao zalihe, a zalihe bilansu stanja predstavljaju obrtr., imovinu.
Kada Narodito je vaZno daznatekako ekonomska zbivanja, kao Sto su inflacija ili odluke menad-
se proizvodi prodaju, njihov tro5ak postaje rashod, koji se u bilansu uspeha
izraLavakao tmenta da se smanji ili poveia nivo zaliha, utidu na vrednost zaliha, a time i na profit.
stavka ,,troikovi prodaje". Taj rashod se oduzima od iznosa stavke
,,neto prodaja.. da bi se
utvrdio iznos stavke ,,bruto profit", a svi ostali rashodi oduzimaju se od biuto profita
da bi
sc utvrdio ,,neto profit".
U teoriji, obraCunavanj e zaliha i tro5kova prodaje je veoma jednostavno, kao $to
iemo @Zalihe,troskoviprodajeiraiunovodstvenajednacina
prikazati u primeru koji sledi.
Vrutite se rrrr sliku 6. 1 i raznrislile o prikaz.anirtr transakcijama (i p<lvelite ih sl Ivltttovtltll
kuppvlnonr I produjorrr pupirnlh zrrtnjevt) tt sttrislu r,r(tttlovodstvt'ltt' jedtt,ttirtr'.
t02
 Kada Jc lvan kuplo zmaJwe, Jedno sredstvo (zalihe) poveCalo rc zr 12,000 evra; u isto Da Je Ivan lmao zallhe na podctku perloda, ta, iznos bi trebalo dodati na iznos kupovlne
vreme 8c sman)llo drugo sredstvo (gotovina i gotovinski ekvlvalentl), a obaveze (prema da bl se uwrdili tro5kovi prodaje. Iz toga sledir
dobavljadima) poveCale su se za isti iznos.
troskovi prodaje = podetno stanje zaliha + nabavka - krajnje stanje zaliha
A-O+K
Ivanov bilans uspeha moiemo daizrazimo na sledeii nadin:
Nabavka dobara: Poveianje zaliha = Povedanje obaveza
prema dobavljadima Bilons uspeha (izvodok) EUR
+12.000€ - +12.000€ Prodaja 1s.000
Od uzeti troikove prodajel
Znamo da je Ivan prodao sve zmajeve osim onih na zalihama dija je wednost 300 ewa. Poietno stanje zaliha 0
Pretpostaviiemo da je ostale zmajeve (tj. 3.900 zmajeva) prodao za gotovinu u iznosu od Dodati nabavka r 2.000
15.000 ewa. Kao rezultat te prodaje moramo dazabeleLimo ne samo povedanje stavke go- Oduzeti krajnje stanje zaliha 300
tovine u blagajni, vei i smanjenj e zaliha za iznos tro5kova prodatih zaliha. Tro5kovi prodaje 01.709)
Bruto profit 3.300
A_O+K
Profit Iznos kupovine prikazan u bilansu uspeha predstavlja neto iznos vraiene robe i prodaj-
Nabavka dobara: Poveianje gotovine Pove6anje prihoda popusta.
+ 15.000 € - + 15.000 €
TkoSkovi prodaje: Smanjenje zaliha (za iznos = Poveianje troSkova
tro5kova prodatih zaliha) prodaje
- 11.700 € = - 11.700 €
rorrni principi koje smo ilustrovali primerom Ivanovog poslovnog poduhvata mogu se
Na kraju godine, Ivan ima zalihe u vrednosti 300 evra (tj. 12.000 € - 11.700 €) i zaradio
neniti na bilo koje preduze ie.Zapravo,preduzeie mora da utvrdi troSkove dobara proda-
je bruto profit od 3.300 evra (po5to je zmajeve koji su ko$tali lI.7O0 ewa prodao po ceni od
u odredenom periodu i tro5kove dobara koja su ostala na zalihamana kraju tog perioda'
15.000 ewa). Njegov bilans uspehaizgledao bi ovako:
Da bismo to uradili, molemo da utvrdimo koliko smo fizidkih jedinica dobara kupili
Bilons uspeho (izvadok) Bilons stanjo (izvadok) prodali. Svaka jedinica bi trebalo da mole da se pojedinadno prepozna, nPr. na osnovu
EUR EUR o.rilrkog broja. U tom sludaju, jednostarrno iemo sabrati zabelei,ene tro5kove onih jedinica
Prodaja 15.000 Obrtna imovina koje su prodate da bismo dobili tro5kove prodaje i sabraiemo tro5kove jedinica koje su ostale
Tro5kovi prodaje 0-l-.700) Zalihe 300 n" ttunp da bismo utwdili vrednost zaliha. Ova metoda (metoda specifiine identifikacije)
Bruto profit 339q Gotovina 15.000 koristi se za utvrdivanje vrednosti skupocenih artikala kojih je relativno malo na zalihama,
Kratkoroine obaveze kao 5to su umetniika dela, dijamantski nakit i automobili. Medutim, veiina preduzeia ima
Obaveze prema dobavljaiima i ostale obaveze 12.000 mnogobrojne artikle na zalihama tako da je nemoguie posvetiti im paZnju pojedinafno.
Veiina'preduze(aratunatroSkove, i dobara koja su prodata u odredenom periodu, i doba-
Alternativni nadin da se zabeleZi kupovina i prodaja dobara moZemo da opi5emo na
sledeii nadin: ra koja su oitala na zalihama na kraju tog perioda, kao da se sa jedinicama artikala postupalo
A= na odredeni odabrani nadin, a to nema nikakve veze sa tim kako se sa robom zclsfa postupalo.
O+K
U te swhe se najde5ie koriste dve pretpostavke:
Profit
. FIFO (prva ulazna, pwa izlazna cena) - artikli koji se prvi kupe ili proizvedu, prvi se i
Kupovina dobara: = Pove6anje obaveza Nabavka
prema dobavljadima - 12.000 € prodaju;
+ 12.000 € . LIFO (poslednja ulazna, pwaizlaznacena) - artikli koji se poslednji kupe ili proizvedu,
Prodaja dobara: Poveianje gotovine = Prihod od prodaje prvi se prodaju.
+ 15.000 € + 15.000 €
Drugi nadin da se utwde tro5kovi krajnjeg stanja zaliha jeste da pretpostavimo da artikli
stanje
Krajnje Pove6anje obrtne Krajnje stanje zaliha
zaliha: imovine
koji ulaie u preduzeie gube svoj pojedinadni identitet, a prodaja dobara odralava prosedan
+300€
tro5ak dobara na zalihama. Ta metoda se naziva ponderisani proseian troiak (AVCO - avera-
+300€
ge cost), pri demu se iznos prosednog tro5ka procenjuje nakon svake serije kupljenih dobara.
-
Na kraju godine, nakon fiziCkog prebrojavanja neprodatih dobara, znamo da krajnje zalihe no$to 1e AVCO metoda slidnija metodi FIFO nego metodi LIFO, u praksi mnoge kom-
vrede 300 evra i da to predstavlja trolak. Sada mo2emo bolje da defini5emo tro5kove prodaje kao: p6nue usvajaru metodu AVCO kao svoju politiku vrednovanja zaliha.
nabavka - krajnJe stanJc zaliha PogledaCemo Prlmer koJi iluetru)e sve trl metode.
 Nobavka
Prlmer
Tone Cena po toni Saldo
Metode AVCO, FIFO i LIFO EUR EUR

1. mart 3.000 10 30.000

Itreduzete koje fabrike snabdeva ugljem imalo je sledeie transakcije u toku jednog perioda:
2. mart 4.000 11 44.000
3. mart 7.000 12 84.000
Tone Cena po toni 14300 1s8.000
EUR
1. mart Pofetno stanje zaliha 3.000 10 AVCO = 1 58.OOO € / 14.000 tona = 11 ,29 € po toni
2. mart Nabavka 4.000 11
3. mart Nabavka zaliha izgle-
Dakle, pomoiu metode AVCO, troikovi prodaje i troskovi krajnjeg stanja
7.000 12
't4.000
6. mart Prodaja (9.000) dnfu ovako:
Krajnje stanje zaliha s.000
TROSKOVI PRODAJE KRAJNJE STANJE ZALIHA
Utvrdiiemo tro5kove prodaje i wednost krajnjeg stanja zariha pomo6u: Tone AVCO Saldo Tone AVCO Saldo

(a) metode FIFO, EUR EUR EUR EUR

9.000 11,29 101.570 5.000 11,29 56.430

(b) metode LIFO i 101 .570 5643q
(c) metode AVCO.

(za stavke
(a) Primenom metode FIFO, pretpostavlja se da je prvih prodatih 9.000
tona uglja zaprayo Prema MRS 2 - Zalihedozvoljene metode su metoda specifidne identifikacije
FIFO i AVCO. Preduzede treba da ko-
onih 9.000 tona koje su prve kupljene i bilans predstavlja krajnje stanje zaliha. koje inade ne mogu da zamene jedna dugu) i metode
prirode koje preduzeie koristi
rtsii istu formululro5kova za sve zalihe koje su iste ili slidne i

TROSKOVIPRODNE na srodan naiin.Zazalihe koie su drugadije prirode ili imaju drugadiju namenu moZe da se
KRNNJE STANJE ZALIHA
2, nije dozvoljeno koristiti metodu LIFO da bi
Tone Cena po toni Saldo Tone Cena potoni Saldo
ioristi druga formula troskova. Prema MRS
re uWrdili iroSkovi zaliha. Na slici 6.2 opisana
je metoda wednovanja zaliha koju je u skladu
EUR EUR EUR EUR
'L mart 3.000 10 30.000 ea MRS 2 koristila komPanija Puma.
2, mart 4.000 11 44.000
3. mart 2.000 12 24.000 5.000 12 60.000
Troikovi Krajnje stanje
prodaje 98.000 zaliha Zalihe
60.000
Zallhe se vrednuju prema troikovima nabavke ili
proizvodnje ili prema nizoj neto *"'"::Til"ll:X?::1fl:
(b) Primenom metode LIFo, pretpostavlja se da je prvo prodato onih ie JoUUu n" ornou, prodajne cene na dan izrade bilansa stanja. Kao o-pite
pravilo vaii dr
9.000 tona koje su
primenom ponderisanih proseinih troikova (AV(OJ. Korigovanie vrednosti se utvrtluje
poslednje kupljene, a ranije nabavke predstavljaju krajnje stanje zaliha. dobara utvrtlulu metode
nastaju usled
;il;ffi;ffi:in u c"fo;grupacili, u zavisnosti odstarosti dobara o kojima se radi. Rizici koji
menjanja modnih trendova adekvatno se uzimaju u obzir'
TROSKOVIPRODNE KRNNJE STANJE ZALIHA
Tone Cena potoni Saldo Tone Cena po toni Saldo Slika 6.2 Metoda vrednovanja zaliha koju primenjuje kompanija Pumo
EUR EUR EUR EUR /zvor GodiSnji finansijski izveitaj za 2004.godinu kompanije Pumo
L mart 7.000 12 84.000
2. mart 2.000 11 22.OOO
l mart 2.000 11 22.OOO
TroSkovi 3.000 10 30.000
prodaje _l-06pqq Krajnjestanje
zaliha 52.09q
(e) Prinrenom metode AVCO, utvrdiie ponderisani prosedan troiak koji 6e se koristiti
se
@Brutoprofitnaosnovurazlieitihmetodavrednovanja
rlir lri sc utvrdili i tro$kovi prodaje i tro$kovi krajnjeg stan ja zaliha. Klko se trruirl prolit rncnja u z.avisnosti ocl metoda koji se koristi z.a vrcdtrovarljc z,alilrir?
 lYtt rOglAVlrGO,rillI'rllil'.l.ilvll,lilrl,rl,,

Stoga se ncto rcalizovana vrednost uporeduje sa istorijskim tro5kovima koji su utvrdeni

na
Primer jeclnc ocl tri metode: AVCO, FIFO ili LIFO.
onnovu
Vrednovanje zaliha i bruto profit Ako su tro$kovi vi5i od neto realizovane vrednosti, stavke na zalihama se evidentiraju
prema svojoj neto realizovanoj vrednosti'
Pretpostaviiemo da je 9.000 tona uglja koje smo pomenuli u prethodnom primeru prodato
Neto realizovana vrednost se defini5e kao razlika izmedu procenjene prodajne cena u
po ceni od 15 evra po toni. Bruto profit za period u pitanju prema sve tri metode prikazan
je na sledeii nadin: toku normalnog poslovanja i procenjenih tro$kova prodaje.
procena neto realizovane vrednosti treba da bude zasnovana na najpouzdanijim informaci-
koje su dostupne. Procene ne treba da obuhvataju fluktuacije privremenih cena i tro5kova.
FIFO LIFO AVCO 'f rmapravilo koje smo upravo opisali primer je konzervativizma ili prudentnosti. Konzervativi-
o/o
6m ili prudentnost znati dase metode merenja biraju tako da se profit prikazuje samo kada je
EUR EUR o/o
EUR o/o

Prihodi od podaje r 35.000 100 1 35.000 100 135.000 100

rcalizovan i da se gubici obradunavaju dim se za njih sazna. Stoga aktiva treba da se obradunava
Troikovi prodaje 98.000 73 106.000 79 10i.570 75
po troSkovima njene nabavke, ali nikada po vi5oj wednosti od njene neto realizovane vrednosti.
Bruto profit
Krajnje stanje zaliha
3Z.oqq
60.000
u. 2e.9aa
52.000
21 33.43q
56.430
E Ilustrovaiemo princip niZeg iznosa kada se uporede tro5kovi i neto realizovana wed-
nost pomo6u Primera.
Kao 5to vidite, primenom metode FIFO dobija se najve6i iznos bruto profita, po5to se pro-
daja wemenski uskladuje sa ranijim (i jefitinijim) nabavkama.
Metodom LIFO dobija se najniii iznos bruto profita, po5to se prodaja vremenski uskla-
Primer
duje sa skorijim (i skupljim) nabavkama. Test niieg iznosa kada se uporede troskovi i neto realizovana vrednost
Metodom AVCO se obidno dobija iznos koji je bliZi iznosu koji se dobija metodom Pretpostavimo da 5.000 tona uglja (tj. krajnje stanje zaliha) u primeru na strani 106 ima
FIFO nego iznosu koji se dobija metodom LIFO. heto realizovanu vrednost od 11,10 evra po toni.
Iznos krajnjeg stanja zaliha u bilansu stanja biie veii ako se bude primenjivala metoda Koja bi vrednost krajnjeg stanja zaliha bila prikazana u finansijskim izve5tajima na dan
FIFO jer ie tro5kovi robe na zalihama biti zasnovani na skorijim (i skupljim) nabavkama. ?, maitkada bi se primenjivale metode FIFO, LIFO i AVCO? Sledeia ilustracija daje nam
Metoda LIFO 6e dati najniZi iznos krajnjeg stanja zaliha jer se neprodata roba na zali- odgovor na to Pitanje.
hama na kraju radunovodstvenog perioda zasniva na ranijim (i jeftinijim) nabavkama robe. Troikovi Neto ostvarljivavrednost Ni2i iznos
Metoda AVCO 6e opet dati iznos pribliZniji iznosu koji se dobija primenom metode AVCO EUR 60.000 EUR ss.s00 EUR s5.so0

FIFO nego iznosu koji je dobija metodom LIFO. LIFO 52.000 ss.500 52.000

Treba imati na umu da u periodu u kojem su cene rasle, metoda FIFO daje veii iznos
FIFO 56.430 ss.500 55.s00

zaliha i vi5i iznos profita nego primena metode LIFO. Rezultat je konzistentan sa raduno-
vodstvenom jednadinom koja glasi:

aktiva (sredstva) = sb|.t re + sopstveni kapital

Ako se metodom FIFO dobija ve6i iznos zaliha (veia aktiva), a jednadina mora da proizvede
jednake iznose, onda i obaveze ili sopstveni kapital takode moraju da budu ve6i. Veii bruto Zalihe preduzeta BBB d.o.o. na dan 31. mart pokazuje 450 tona u vrednosti od 10 evra
profit dobijen metodom FIFO ukazuje na to da su veii i neto profit i vlasnidki kapital. ;;;;;i N, dan 30. aprila bilo je 700 tona raspolozMh proizvoda na zalihama. Prihod
od
"- prodale dobara u aprilu iznosio je 44.000 evra.
Treba znati da se sve analizirane metode zasnivaju na istim osnovnim iznosima. Na$ iz- ij iofJu aprila izvr$ene su nabavte kako sledir
bor metode ne utide na potraLivanjaizposlovanja. Nabavke se beleZe prema tro5kovima na- Datum Kupljena koliiina Cena po toni

bavke i povezane obaveze se obradunavaju na isti nadin u sve tri metode. Ono $to se menja 10. april 2.000 tona 11€
jeste nadin na koji iemo rasporediti (alocirati) te tro5kve izmedu zaliha i tro5kova prodaje. 17. april 500 tona 12€,
30. april 650 tona 13€
PltanJa:
Niiiiznos kada $e uporede troikovi I . pod pretpostavkom da je neto realizovana vrednost na dan 30. april iznosila I 1'50 ewa
neto po toni kada se oduzmu prodajni tro$kovi, po kojoj vrednosti ie se kajnje stanje za-
i neto realizovana vrednost liho odraziti u bilansu stania na dan 30. aprila, primenom metoda AVCO, LIFO i FIFO?

('lcsto zitlilrc zltog zastarekrsti proizvoda, nrcnjanja rnode, snrcnt grxlilrrjilr rlohir, ncirtle 2, Utvrdlte bruto profit primenom nretoda AVCO' LIFO i FIFO'
kvntttog kvulitcto ikl., tte rttogu da se prodaju po ccnonro kt{e su vi$e ocl letorlJukih tro$kova.

@KarakterlstikeiposlediceprimenemetodeLlFo
Prema MRS 2, primena metode LIFO nije dozvoljena. Medutim, u nekim zemljama do-
zvoljeno je da se ta metoda primenjuje u swhe finansijskog izve5tavanja i obradunavanja
poreza.
Kada se koristi metoda LIFO, vrednosti zaliha iskazane tom metodom mogu da budu
daleko niZe od prave trZi5ne vrednosti ili neto realizovane vrednosti zallha. Kompanijske
rezewe iskazane metodom LIFO definiSu se kao razlike izmedu zaliha procenjenih me-
todom LIFO i njihove vrednosti procenjenje metodom FIFO ili prema neto realizovanoj
vrednosti.
Kollkl Je iznos rczervi na kraju 2000, godine ako se primenjuje metoda l,lFO? Iznos je
200 evra (= t.200 € * 1,000 €), koliko iznosi i razlika izmedu krajnjeg stanja zaliha kada se pri-
menjuiu FIFO i LIFO metode. Treba primetiti da i razlika u bruto profitu takode iznosi 200 evra.
Sta ie sa 2001. godinom? Rezerve dobijene metodom LIFO iznose 400 evra (od krajnjeg
stanja zaliha dobijenog metodom FIFO koje iznosi 1.400 ewa oduzme se krajnje stanje zaliha
dobijeno metodom LIFO koje iznosi 1.000 ewa). Ta ruzlikapredstavlja kumulativan efekat
na bruto profit u toku prve dve godine poslovanja kompanije. Efekat na profit u toku 2001.
godine jeste promena u iznosu rezewikoje su dobijene metodom LIFO, odnosno 200 evra.
Iz tabele 6.3 primetiiemo da je godi5nja razlika izmedu bruto profita dobijenog me-
todom FIFO i bruto profita dobijenog metodom LIFO zapravo iznos godi3nje promene u
iznosu rezewikoji se dobija metodom LIFO'

Tabela 5.3 Godi5nji i kumulativni efekti na rezerve koje se dobijaju metodom LIFO
Krojnje stonje Rezerve koje Promene u rezervoma Efekat no bruto profit
Primer Godina
zoliha se dobijoju koje se dobijaju
Rezerve iskazane metodom LIFO metodom LIFO metodom LIFO

Pretpostavimo da je kompanija Luka elektronika obav\ala nabavke i prodaju u periodu FIFO LIFO Trenutni saldo Kumulativni saldo
EUR EUR EUR EUR EUR EUR
1999-2004. godine kako je prikazano u tabeli 6.1.
1999. 1.000 1.000 0 0 0 0
Tabela 6.1 Nabavke i prodaja kompanije Luko elektronika 2000. 1.200 1.000 200 200 200 200
2001. 1.400 1.000 400 200 200 400
Godino Kupljene Nabavna cena po jedinici Prodote jedinice Prodojna cena po jedinici 200 200 600
2002. 1.600 1.000 600
jedinice EUR EUR
2003. 1.800 1.000 800 200 200 800
1999. 00 0 0 0 2004. 0 0 0 (800) (800) 0
2000. 00 2 00 l5 lzvor:Horngren, Sundem and Elliott (2002)
2001. 00 4 00 't7
2002. 00 6 00 19
2003. 00 8 00 21 Konadno, kada su sve zalihe prodate u2004. godini,likvidacija zaliha dobijenih meto-
2004. 0 0 00 23 dom LIFO dovodi do priznavanja vi5ih iznosa profita nego Sto bi se dobili metodom FIFO,
lzvor: Horngren, Sundem and Elliott (2002) arazlika jejednaka iznosu rezewidobijenih putem metode LIFO.

Rezerve kompanije primenom metode LIFO moZemo videti u tabeli 6.2. Prema principu LIFO, vi$i iznosi profita se priznaju kada se smanjuje nivo zaliha. Re-
zerve dobijene metodom LIFO ukazuju na kumulativan efekat na bruto profit u toku svih
Tabela 6.2 Tro5kovi prodaje, bruto profit i krajnje stanje zaliha primenom metoda FIFO i LIFO prethodnih godina.
FIFO LIFO
U demu je znaiaj primene metode LIFO pre nego metode FIFO? Tokom wemena, iska-
zuju se niZi profiti i obradunavaju se i pla6aju niLiporezi, narodito kada cene rastu.
Godino Nabavnacena Prodojnaceno Prihod Troikovi Bruto Krajnje Troikovi Bruto Krajnjestanje
po jedinici po jedinici EUR prodaje profit stonje profit
prodoje zaliho
EUR EUR EUR EUR zoliho EUR EUR EUR
EUR
Efekti pogreinog iskazivanja zaliha
1999.
2000.
10
12 15 1.500 1.000 500
.000
.200 1.200 300
1.000
r .000
@
2001. 14 17 1.700 1.200 500 .400 1.400 300 1.000 Gre5ke u iskazivanju zaliha potidu iz mnogih izvora. Na primer, zalihe mogu pogre5no
2002. 16 19 1 .900 1.400 500 .600 1.600 300 1.000 fizidki da se prebroje jer roba koja je bila u delovima magacina u kojem se vrSi prijem ili
2003. r8 2't 2.100 1.600 500 .800 r.800 300 1.000 otpremanje robe umesto u samom magacinu nije prebrojana. Zaposleni moZe pogre$no da
2004. - 23 2.300 1.800 s00 1.000 r .300 0
ukuca broj 5 umesto broja 6 pri prebrojavanju'
Saldo 9.500 7.000 2.500 7.OOO 2.500
Ncotkrivene grc$kc u iskazanim zalihama obidno utiCu na dva obraCunska perioda,
/zvorr Horngren, Sundem and Elliott (2002)
lzrrosi c1e hiti prgrelno iskazani u periodu u kojem je gre$ka nastala i u narednom periodtt.
l)oglctlrrjrrro iz,vird*k lz bllunsu usPeho u tutrcli 6,4, u ltojcttt pre tpostrtvljltuo clit jc iz,tlos krrtj
 r rt ruurFvlrg El e rllriln l ilr )"hilvt l)lilt l,tlrt It Jh,t.',tlt,lli hr ,l'l ',r llr I L"lllll,l qrFF --

fabela 6.4 Umanjen iznos krajnjeg stanja zaliha

Tabela 6.5 Uvefun iznos krajnjeg stanja zaliha
Pogrelon izveltoj
Pogrelon izveitoi
Prvo godina Druga godino Soldo Prvo godina Drugo godino Soldo
Prihodi od prodaje EUR s0.000 EUR 100.000 50.000 EUR 100.000
Prihodi od prodaje EUR
Od uzeti:Troikovi prodaje:
Oduzeti:lroikovi Prodaje:
Poietno stanje zaliha s.000 2.000 5.000 10.000
Poietno stanje zaliha
Dodoti: Nabavke 3s.000 70.000 70.000
Dodotit Nabavke 35.000
Oduzeti: Krajnje stanje zaliha (2.000) (1s.000) (10.000) (1s.000)
Oduzeti: Krajnje stanje zaliha
(umanjeno u prvoj godini) 38.000 6s.000
EUR 57.000 (uve(ano u Prvoj godini) 30.000 EUR
Bruto profit EUR 12.OOO EUR 43.000 20.000 EUR 35.000 EUR 5s.000
EUR 55.OOO Bruto profit EUR

Provilan izveitaj

Prva godino Druga godino Soldo Prva godino Druga godina Saldo
Prihodi od prodaje EUR s0.000 EUR 100.000 EUR 100.000
Prihodi od prodaje EUR s0.000
oikovi prodaje:
O d u zeti: Tr
Od uzeti:Troikovi Prodaje:
Pofetno stanje zaliha 5.000 7.000 7.000
Potetno stanje zaliha 5.000
Dodoti: Nabavke 35.000 70.000 70.000
Dodoti: Nabavke 35.000
Oduzeti: Krajnje stanje zaliha (7.000) (1s.000) (7.000) (1s.000)
Oduzeti: Krajnje stanje zaliha
33.000 EUR 62.000 33.000 EUR 62.000
Bruto profit EUR 17.OOO 38.000 38.000 EUR 55.000
EUR EUR ss.000 Bruto profit EUR 17.000 EUR

njih zaliha na kraju prve godine poslovanja umanjen za 5.000 evra, a i iznos krajnjeg stanja
zaliha na kraju druge godine poslovanja je tadno procenjen.
Folffizatelii koii setitu zaliha
Razmislite o tome kakve posledice gre5ke ostavljaju na bruto profit u narednoj
poslovanja. Podetne zalihe ieiznositi 2.000 evra umesto pravog iznosa od
godini @
7.000 bukl., podeli smo ovo poglavlje diskusijom o bruto profitu, koji se dobija kada se od prihoda od
g_reska iz prve godine poslovanja uzrokovaie jos jednu gresk;u
drugoj godini "uru.
poslovanya.
prodaje od,rz-,, tr"oskovi prodaje. Bruto profit je jedan od kljudnih indikatora
uspeSnostl
Na taj nadin, ukupan bruto proft na kraju druge godine
fokazao bi da-je kumulativan efekat je ispitati koji su metod
nula. Zasto? Zato Sto je bruto profit u prvo; godini bio umanjen ,u i.ooo evra, poslovanla. Kada se uporeduiu bruto profiti dva preduzeia, vazno
ali je iznos profit'
bruto profita u drugoj godini neopravdano uveian za 5.000 ewa. vrednovanla zaliha ta preduze6a koristila da bi izradunala svoj bruto
Sustina je u tome da krajnje zalihe na kraju jednog perioda predstavljaju podetno
stanje
zaliha na podetku narednog perioda. Obrt zaliha
Ako pogledamo tabelu 6.5, u kojoj je krajnje stanje zaliha na kraju prve godine pogresno prvi pokazatelj koji se tiie zaliha je koeficijent obrta zaliha, koji se dobija kada se troskov
uveiano, imamo jedno praktidno pravilo: ukoliko je iznos krajnjeg sianja
zaliha um"anyen, prodaje podele zalihama:
onda je i iznos bruto profita umanjen, ako je iznos krajnjeg stanla z*na
uveian, ondaje i
iznos bruto profita uveian. Ti odnosi su nam jasni iz radunovodstvene jednadine.
Umanjen iznos zaliha implicira da su tro5kovi prodaje uveiani i stoga je umanjen
Za5to'?
bruto
koeficijent obrta zaliha =Ei*#@
profit za tekudu godinu. Radunovodstvena jednadina je Lako sledi:

A-O+K zaliha, a druga n

Neka preduze6a radunaju taj koeficijent na osnovu krajnjeg stanja
je jeste konzistentnost nacin
zalihe + profit osnoyu piosetne vrednosti zaliha. Medutim, ono $to vaZno
gre5ke: na koji se taj koeficijent raduna.
Efekat EUR 5.000 + EUR 5.000
Irogleclajte tabelu 3.8 - konsolidovani bilans stanja kompanije
Puma na dan 31' decenl
umanjen umanjen bar Zffi+. godine - i tabelu 4.4 - bilans uspeha kompanije Puma za
potrebe menad7'rrertt
godini, kompanila Puma imala koeficijent obrta z'alilra otl 3,6
t,tt 2004,gixlinu. U 20()4, ie
L]koliko nijc'bilo clrugih grc$aka, oncla Cc tako umanjerr iznos zllilur irrrrrll istl izttosio 'l''l
ullcaj rrir (7.16,4 rrrilionrl evrr + ZOl,l ntiliona cvrrt), dok je tr 2003. godirli t0j kttclicijent
tteto prolit.
(654,0 mlllsns evrr + 196,2 mllionu evra)'
 Obrt zallha
Obrt zaliha u velikoj meri zavisi od prirode delatnosti kojom se preduzeie bavi. Trebalo
bi da obrt zaliha bude veliki u prodavnicama koje prodaju srreze namirnice (vo6e, meso
$ n.f.,.nce ldodatna llteratura
(IASB), a koja su
itd.). Koeficiient obrta zaliha supermarketa mote da bude i blizu 50, dok juvelirnica Dokumenta koja je izdao Odbor za medunarodne raiunovodstvene standarde
koja ima sirok izbor veoma skupih i neobidnih artikala moZda obrne svoje zaiihe relevontna za ovo poglavlje je MRS 2' Zalihe.
najvi5e problematikom iz ovog
dva puta godiSnje ili rede, a u veiini umetnidkih galerija koeficijent obrta zaliha je ianji Slede primeri istr;riv;dkih radova i nau6nih dela koji se detaljnije bave
od l. poglavljar
Takode, moramo u obzir uzeti sezonske artikle ili sezonsku prodaju. Na primer, r David Alexander and Christopher Nobes, Financial Accounting An International
lntroducti'
knji-
lare koje prodaju udZbenike imaju visok nivo zaliha pre podetka ikolske godirr., ,riZl on,2. izdanje,Financial Times Prentice Hall, 2004, 10' poglavlje'
nivo zaliha u toku raspusta. U takvim preduzeiima godisn;i obradun obrta zaliha " r Robert N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting: Text and Cases,
nema
Tlogo znataia, pa je relevantnije da se zalihe mere u razliditim poslovnim periodima McGraw-Hill, 1999, 6. Poglavlje.
g. izdanje, Financial Times-
kada prodaja postiZe najvi5e i najniLe wednosti. . Barry Elliott, famie Elliott, Financial Accounting and Reporting,
Obrt zaliha takode ukazuje na brzinu kojom se proizvodi kreiu kroz preduzeie. Obrt Prentice Hall, 2005, 19. Poglavlje'
moie da opadne zbog nagomilavanja zaliha a odekivanju porasta prodaye ili zbog toga r charles T. Horngren, Gary L. Sundem, )ohn A. Elliolt, Introduction to Financial
Accounting,
sto je obim prodaje opao, pri demu je vi$ak proizvoda ostao na zalihama. Pearson Education-Prentice Hall, 2002, 6. Poglavlie'
lrvi slJta; je The
pozeljan, dok drugi nije. Koeficijent obrta zaliha ne ukazuje sdm po sebi ita je
n;ego' r Hennie Van Greunin g, lnternational Financial Reporting Standards: A Practical Guide,
uzrok. World Banh 2005,12. Poglavlje.
. Herv6 Stolowy, Michael f. Lebas, Corporate Financial Reporting A Global Perspective,Thom-
Vreme obrta zaliha u danima son Learning, 2002,9. Poglavlje.
Isti odnos moZe da se izrazi kao vreme obrta zaliha u danima. Kada smo izradunali
obrt
. Frank Wood, Alan Sangster, Business Accounting, tom I, f . izdanje, Financial Times-Prentice
zaliha,jednostavno je izradunati weme obrta zaliha u danima: Hall, 2004, deo 4.

weme obrta zaliha u danima =

oU.ffiifru
Pitanla
Za kompaniju Puma za 2004. godinu, weme obrta zaliha u danima bio je 100 (365 + $i
3,66)' To znadi da je ko mpaniia Puma u2004.godini rasprodavala sve svoye zaiihe 6.1 prema MR S2 - Zalihe propisano je da se u radunovodstvu zalihe obraiunavaju prema sistemu
na svakih
100 dana, dok je to isto u 2003. godini dinila na svakih tlo dana (365 +
3,33).Tokom 2004. istorijskih troikova. Ukratko objasnite kako MRS 2 nalaLe da se tretiraju slede6e stavke:
godine poboljSano je upravljanje zalihama. (a) uWrdivanje nizeg iznosa kada se uporede tro5kovi i neto realizovanu wednost,
(b) utwdivanje troskova kada postoji veliki broj stavki koje su inade razmenjive.
kolika je onda bruto
6.2 (a) Ako je prodaja iznosila 24.000 evra, a troskovi prodaje 18.000 evra,
profitna marLa?
(b) Ako je prodaja iznosila 30.000 ewa i ako je profitna marza 20 7o, koliko su troskovi prodaje?
(c) preduzeie BIBI d.o.o. jezebeleZilo poietno stanje zaliha od 5.000 ewa i krajnje stanje zaliha
Rezime
od 20.000 evra. Nabavka zaliha u toku tog perioda iznosila je 1.282.000 ewa. Izraiunajte
iznos ,,tro5kova prodaje" prikazan u bilansu uspeha'
Ciljevi obraiunavanja zaliha su (1) da se wemenski usklade troskovi prodaje (tj. rashodi)
sa
U toku prve godi-
prihodom zaradenim u raiunovodstvenom periodu i (2) da se izmeri viednost (tj.
zaliha sred- 6.3 Kompanij aNina il.o.o. zapoielaieposao prodaje bundi od vestadkog krzna.
stva koja je ostala neprodata na kraju raiunovodstvenog perioda). ne poslovanja izvriene su slede6e nabavke veitadkog krzna:
Tokovi tro$kova mogu da se izmere pomoiu bilo koje od nekoliko metoda. Najuobidajnije pometru
tode su metoda specifiine identifikacije, metoda ponderisanih prosetnih tro5kova
me- Datum Kolitina u metrima Cena Ukupnilroikovi
iaVCOl,
metoda prve ulazne, pwe izlazne cene (FIFO) i metoda poslednye ulazne, prve
izlazne cene 10. Januar2005' 2'OOO 30,00 60'000
(LrFO). 6. septembar 2005. 5.000 31 ,50 1 57'500
Ukoliko je neto realizovana vrednost artikla na zalihama manja od wednosti njegovih
troSko- Nu clun 3I. oktobar 2005. godine 1.500 metara ve$tatkog krzna ostalo je na krajnjcm stanjtt
vu, vrednost tog artikla se u finansijskim izveltajima izral,avakao neto realiz6vana rrili iznos katlir
vrednost. zirliSu. Net6 rcirliz6virpl vrcdnost zaliha iznosila je 46.800 evra. Akr se prinreni
Katlu se annlizirajtr zalihe, koristimo koeficijent obrta zaliha i vreme obrta zrrllha
u danirna cla se uprtctle tr63kovi irrcto retliz,ovrnu vrednost, kojit vretlttost trclra dir se pripilc krztttt ttit
bisnr, srrznnli k.j.nr se brzin.nr proizv.rri krccu kr.z preduzr.clc, kruJnJertr stirtt,f tr ztlilrn?
Bff PoglavlJe6 ,l,rlllrl Iltl',l,nvi ;rtrrr l,rlr'
'rltl(lll'1 ',lllt nld Tlff'

6.4 Na dan 30. septembra 2005. godine Balta d.o.o. imala je sledede stanJc r.nllhrr:
Studfia slutaja
Tro3kovi cena
Prodajna Procenjeni
EUR EUR tro5kovi realizacije
PoSto je na prethodnoj konsultaciji sa profesorom radunovodstva (videti studiiu slutaja u 5'
EUR
pogl"rlig razjasnio ,.Jt" pitanla, Branko je odludio da sastavi novi spisak problema
20 itapova za golf 5.880 7.2't5 "l,k"
kao osnov za nove konsultacijeia piofesorom. Kao i prvi put, znao ie
1 35 da profesor_odekuje
475 loptica za golf 8.225 9.i 00 975 svoja pitanja. Profesor
1 7 vazduinih puiaka 7',t.655 120.620 2.010 od ,rud"n"r" da pre konsultacga paztlivo razmisle o odgovorima-na
18 pi5tolja 270.000 640.250 2.500 A;d;"* oi studenata da, kaa godmogu, formuli5u numeridkeprimere dabi ilustrovali
10 kopija filmova Terminator 2 790 2.7AO 25 pitanje koje postavljaju. Slede Brankova pitanja:
100 kopija filmova Plava laguna 7.999 Postoje dva nadina obraiunavanja popusta pri kupovini' Iznosi popu"1.*:#
6.250 240
t. Ali' da li je 1i.*:1ii
Izradunajte wednost zaliha na dan 30. septembar 2005. godine. mu od troskova kupljenih dobara ili da se prijave ":"11:i ,,ostali prihodi".
Ako jeste isti, zasto raspravljamo
6.5 Maloprodajna radnja izwsila je sledeie nabavke i prodaje za odredenu liniju proizvoda: efekat na neto proti isti kaaa se primenjuju obe metode?
koje reSenje je PoZeljnije?
Kupljene Nabavna cena po Prodatejedinice prodajna cena po
2. Premametodi LIFo, pretpostavlja se da se proizvodi koii su poslednji
ku.glje:l,zapravo
jedinici proizvoda proizvoda jediniciproizvoda je
prvi prodaju. Ako je tako, iasno da ta pretpostavka nije tadna jer kompaniie obitno prvo
#9,ll5 proau;o svoje na;starile pioirrnode- Oa li ;e metoda zasnovana na tako nerealnoj pretPo-
2.decembar 100 500 60 530 sluZi za poreske zawzlatte?
16 decembar 60 stavci uop5te odrZiva,'osim Sto
503 80 S2g
30. decembar 70 506 50 526 3. Da Ii su generalizacije koje 6u navesti valjane?
14.januar 50 509 70 524 (a) Razlika izmedu metoda LIFo i FIFO ie relativno mala ukoliko ie obrt zaliha relativno
28.januar 80 512 50 522 visok.
1. februar 40 515 40
1 S2O
Ol lrr.i"a" evCo proizvesie iznos neto profita koji je negdeizmedu iznosa neto profita
'"' il;;t;&;#.d;iiro i i,"o'u'r'o;i se dobila mltodom rIFo'
Dana 28. februara na zalihama je bilo 150 artikala. Troikovi zaliha utvrtleni su metodom
FIFO. Troikovi prodaje i distribucije iznose 5%o od prodajne cene, a op5ti administrativni
(c) Ako cene porastu u jednoj godini i opadnu za isti iznos u narednoj godini, Primenom
'-' ;^.;,o].;iFo i-.toa" rir"o aouiee se isti ukupan.prihodza a* sod]n:'.
tro5kovi iznoseT o/o od prodajne cene.
na ietiri godine pre
(a) Navedite tri razloga zbog kojih neto realizovana vrednost zaliha moZe biti manja od troS- 4.
- Destilerija proizvodi viski, koji se ostavlja u burad od belog hrasta
kova zaliha. ;.;;-i;;rJJrti nusiru i produye. Viski se u zalihama obraiunava q" T..dn":li od pri-
Ut#"o I evra po litru, a time su obuhvadeni troSkovi s-a:toiaka, radai. opiti tro5kovi"pro-
(b) Izraiunajte najpribliZniju wednost zaliha u ewima na dan 28. februar:
W"Lit. f"t"d, koj" ne mogu da se. upotrebe vi5e od iedanpr{'.k9iiaju.1 ewo.po litru'
(i) prema tro5kovima,
goiisn;e troikove od 0,50 ewa po litru na ime"skladistenja viskiia, alime
' (ii) prema neto realizovanoj wednosti, oertit..ila snosi
nastaiu godiinji trodkovi
su obuhvateni i tiolkovi preme5tanja i tertiranja buradi. Takode
(iii) prema iznosu koji treba da se unese u finansijske izveitaje prema MRS 2 o,a,i .*u po iitru. Trobkovi nabavke buradi, skladiStenja i kamata
- Zalihe. kamata u iznosu
;;;.*j" "i
r" air.t iro u bilansu uspeha. Ako destilerija konstantno zaraduie profit od
6.6 Preduzeie SALE d.o.o, poielo je sa radom 2004. godine, sa zalihama u vrednosti 320.000 evra. p::"d1j" mil'on litara viski-
1,5 miliona ewu p.. oEi U por", proizvodnj'
godiinju i
U 2004. godini ostvarena je prodaja u vrednosti 1.600.000 evra i nabavka zallha u ukupnoj
p, S," Ul se dogoiilo sa profitom ako
'i bj destilerija goye?la.godiSnju proizvodnju na l'2
vrednosti 1.380.000 evra, a krajnje stanje zaliha iznosilo je 440.000 evra. da obradunava viski na zalihama?
miliona litara? Prema kojem iznosu bi destilerija trebala
(a) Pripremite izve5taj o bruto profitu 2a2004. godinu.
(1999)'
(b) Utvrdite obrt zaliha i vreme obrta zaliha u danima. Izvor:Ptetzeto iprilagodeno iz: .A ntony, Hawkins anil Merchant

Odgovorite na prethodna pitanja i potkrepite ih proradunima'

 1. Kapitalizovati
(tj, evidentirati u
bilansu stanja)

Rashod od 1.000 €
(nastali troikovi)

2. Rashodi
(tj. evidentirati u
se to izrazi ratunovodstvenom bilansu suPeha)
dobijamo:

A =O+K
gotovina + nekretnine, Postrojenja ioPrema
- 1000 € + 1.000 €

A -O+K
gotovina Profit
- 1000 € = - 1.000 €

Kada proiitate ovo poglavlje, trebalo bi da umete da: ne uzme u obzir, iznosi
Ako ostvareni profit u toku godine, kada se opisani.rashod
t6s rashoda datidrueaiije rezultate
. i.66d;;;;i.?"'rrriritt""iEinli,etirJn;u
napravite razliku izmedu mater'rjalnih i nematerijalnih sredstava i objasnite kako se i,iil;il;a;;ii ii"iiti. pli piiid*ur16"1 ai nabavljeno sreditvo mo2emo da
rezultat:
priznaju tro5kovi ijednih i drugih, korlstlmo pet godina, dobijamo sleclecl

. izraiunate amortizacuu za nekretnine, postrojenja i opremu, koristeii razliiite Neto Profit

metode obraiunavanja amortizacije, 1. Amortizaciia
2oo€(r/sl t.ooo) 4.800€
. izratunate dobitak i gubitak posle otpisa osnovnih sredstava, Profit /-
o 5.000 €
napravite razliku izmedu finansijskog i operativnog lizinga,
. opi5ete raiunovodstvene prakse za razlitita nematerijalna sredstva, \ 2. Rashod l.OOO € 4.000 €

. obraiunate gubitak usled o5teienja,

. Sllka 7.t Rashodi
izratunate pokazatelje koji se odnose na materUalna i nemater'tjalna sredswa
(imovinu).

(imovi-
l[ uvod Kao sto smo opisali u 4. poglavlju, troskovi materijalnih
ne) prvi se kapitalizuju. Zutim"re zadaLeniau
obliku
time
i nematerijalnih sredstava
amortizacije
wsi
tokom periodi u kojima se
wemensko uskladivanje nastalih
lredswa koriste raspodeljuju u bilansu uspeha - a se
Sva sredstva koja preduzeie poseduje pomaZu mu da stvara prihode i zalo su neophodna
za obavljanje svakodnevnog poslovanja. Kada u preduzedu nastane troSak da bi se nabavilo rashoda i ostvarenih Prihoda.
koja se koristi
takvo sredstvo, koristi od tih sredstava mogu se ostvariti u tekuiem periodu ili se oiekuje u tabeli 7.1 navedeni su glavni tipovi nematerijalnih sredstava i terminologija koriste ter-
(takode videti sliku 7'2)' Takode se desto
ua proces amortizaciie svih tipova troskova
da Ce se ostvariti u buduiim periodima. U prvom sludaju, taj troSak predstavlja rashod imovina". Glavna razlika pravi se izmedu
mini ,,osnovna sredswa", ,,trajna imovina" i ,,dugorodna
preduzeia i zato se knjiii u bilansu uspeha za tekuii period kao rashod; u drugom sludaju, prirodni resursi'
ttrj tro$ak predstavlja sredstvo i zato se beleZi u bilansu stanja.
ii.i.iiiA",n i nemateriyaliih sredstava. MaterijJna sredstva, kao 5to su zemljiSte'
Nematerijalna sredstva
da se vide i opipaju'
nekretrrine i oprema, jesu fizidki predmeti koii mogu
Kao $to Cete videti u primeru koji je ilustrovan na slici 7. 1, utvrdivanje toga da li neki tro$ak i goodwill,jesu prava ili ekonomske koristi koje
preclstnvlja sredstvo (kapitalan izdatak, odnosno CAPEX) ili rashod mole znnclnjno tlu utide na kuo $kr su patenti, robne marke, autorska prava
po nvojoi prirocli nisu fizitke'
ncto prolit preduzeia. Razlika izmedu rashoda koji su kapitalizovani (tj. koji stt tt hilrtnsu stanja u obv"znice drugih preduz'eca i
zulrelef,t ni krxr sretlstva) i lro$kova koji su rashodovitni kao trolkovi pre iorlrt (ll, koll rrtr tt lrllanstr
vntno je istuci cla u ncmaterijalna sredstva spadaju i ulaganja ()stirlo li'un-
sc itrve'sticijrtl.a (trlaganjir,rr)'
,lrugo'ti,rou*i1sk,r src.lstv,r, U I Llxrglavljrt.huviCe'nro
u*peltit zrtlrelcle nl kuo rnslrod) nije trve k )asrrir. I rrjlnru sc neCenr. btrviti'
,f1i-f[u rr.a*ri, prev.zllnre okvlre ovog
udl.benlkrt
 !rt rvurarrri lvr'rrr-illrililrt iltt.ilL1tt,illrI|lrl tltrtl,,lVrl lllllt)Vllln)

Tabela 7.I Tlpovl nematerualnlh sredstava

Tlpovl sredstava Termini koji se koriste za raspodelu trolkova upotrebe

Mater[alna sredstva - nekretnine, postrojenja ioprema
sredstavo postrojenja
sredstva se obidno u bilansu stanja navode u rubrici "nekretnine'
Moterijalno sredstvo:
ZemljiSte Ne amortizuje se (poSto se ne haba i ne zastareva) sredstva:
Nekretnine, postrojenia i oprema su materijalna
Postrojenja ioprema, nameitaj i Amorizacija koJa preduzede poseduje i koristi zaprotzvodniu ili pruianje dobara i usluga, koje iznaj-
nepokretna kancelarijska oprema, swhe i
motorna vozila, ;Ud" drugim pr"d,rre6i-u ili fizidkim licima ili koristi u administratirrne
Prirodni resursi lscrpljivanje prirodnih resursa za koja se odekuje da 6e se koristiti duZe
od jedne godine (MRS 16)'

Nemoterijolno sredstva:
Goodwill
Amortizacija
Amortizacija .2.1 Inicijalna procena vrednosti nekretnina'
Patenti, autorska prava itd. Amortizacija rojenja ioPreme
Ulaganja u sredstva uzeta na lizing Amortizacija kao 5to su ma$ine' m:torla v:1i11
lstra2ivanja r u rubrici ,,nekretnine, postrojenja i oprema"' 1a-
Razvoj
KnjiZi se na rashode kada nastanu
i pokretna i nepokretna t urr."t*i;tt oprema, brodovi, letelice itd., treba inicijalno
Amortizacija "
fe procene na osnoYu tro5kova'
slika7.2 Ratunovodstvene politike kompanije puma u pogledu dugorotne imovine TroStcovi svake stavke u rubrici nekretnine,
postrojenja i oprema obuhvataju:
lzvor: Godiinji tinansijski izveitaj kompanije pumo za 2004. godinu.
nabavnu cenu, ukljudujuii sve nepowatne carine
i porcze (bilo kakav ostvareni popust
cene)'
I rabat se oduzima pri izradunavanju nabavne
Nekretnine, postrojenja i oprema sredstva u upotrebno stanje za na-
Nekretnine, postrojenja.i oprema izraiavaju se prema iznosu neto troikova nabavke tro$kove koji se mogu direktno pripisati dovodenju
kada se odbije obuhvataju:
akumulirana amortizacua. Period amortizacije zavisi od korisnog veka trajanja konkretnog sredstva. menienu upotrebu' birektno pripisivi-tro5kovi
j- instaliranja i
Kao op5te pravilo, primenjuje se pravorinijs[a metoda ouratrna-vanla .iiriir..u". gradili$ta; inicii;ln; tro3kove isporuke i rukovanja; tro$kove
irip."*.,
r"rid;;;[i;;-
Janja zavisi od tipa sredstva o kojem se radi: sastavljanja;
Period amortizacije arhitekata i inZinjera;
o naknade za profesionalne usluge, kao 5to su usluge
sredstva i tro$kove vradanja
tr inicijalnu procenu troSkova rastavljanja i uklanjanja na primer' povladenje
Objekti u prvobitno stanje, kada pr-edtzeie
prorioru ima tu obavezu'
lOda,50godina
Maline, oprema za maiine itehnitka oprema,
poslovna i fabritka oprema
3 do l0godina nuklearne elektrane iz aktivnog poslovanja;
troSkove kredita koli su direktno pripisivi nabavci,
izgtadniiili proizvodnji sredstva'
Troikovi odrZavanja i popravke beleZe se kao rashodi u trenutku kada su nastali. velika obnavljanja
i
tr
remonti opreme se kapitalizuju. Kamata na pozajmljeni kapital prijavljuje t" f.ao ietrti u skladu sa MRS 23.
Stavke lizinga koje se smatraju znaiajnim u pogledu iznosa i koje se mogu svrstati u finansijski "rfr"Jiila.lil.
lizing
prlkazuju se.u.rubrici,,nekretnine, poitrolenja i-oprema,,; te st.rt" ," rrJnrj;;;;r" irr.;i;;;;;;;
fervrednosti ili prema niZoj sadainjoj vrednosti kada se uporede iznosi minimalne uplate lizinga
prvi put priznaju i iznosi neto akumulirane amortizaci;e u narednim
kaja Prlmer
se raiunovodstve;il;;rili;;.
Ortela nematerijalna sredstva Rrtunanje fioSkova sredstva
za direktora marketinga' Na fakturi koju
Nabavka nematerilalnih sredstava umnogome se sastoji od koncesija, prava na intelektualno
vla- Preduzeie Huseksd.o.o. kupilo je novi automobil
snl3tvo..i sliinih prava; takva sredstva se vrednuju prema neto troikovima nabavke
kr;;;; je preduzede dobilo od dobavljada bilo je prikazano slede6e:
akumulirana amortizacua. Period amortizacije traje izmedu tri i pet godina, pri iemu se primenjuje
";;i1."
"-"t-'- EUR EUR
pravolinijska metoda obratunavanja amortizacije. ' 26'350
ModelDBT
Vlnredna amortizacija Troikovi isPoruke 80
Nekretnine, postrojenja i oprema, nematerijalna sredstva i goodwill podloini su vanrednoj
amorti- Aluminijumske felne 660
zacljl ukoliko postoje indikacije da je.vrednost nekog od tih iredstava umanjena. U takvim sludajevi- 2oo
ma, nadoknadivi lznos (viii iznos kada se uporede neto realizovana vrednoit i vrednost sredstava
Siber 30
upotrebl) uporeduie se sa knjigovodstvenom vrednoS(u sredstva. Akoje nadoknadivi iznos manJl
u Gorivo
knjlgovodstvene vrednostl, vrednost sredstva se smanjuje do nadoknadivog iznosa (MRS
od Registarske tablice 1 30
36), 0ko-
llko vlle ne postojl razlog za vanrednu amortizacUu, sredstvo se revalorizuJel lznos revalorlacfr Saobra(ajna dozvola 1 50

ne 1.255
rme da pretle lznos trotkova nabavke.
ukupan lznor rd upldtu @
' ? e$i{{*{6
 Kro $to vidinro, rashocl je iznosio 27.605 evra (iz.nos naznaren u rirkturl), ull strrrro
Jedan 7.2.3 Evaluacija nakon inicijalnog priznavanja troikova
dco tog iz.nostt, tj. 27 .420 evra, treba da se raduna kao kapitalni izdatak i da se kapitaiizuje
(tj. cla se prit,na kao sredstvo): Nnkon $to se nesto inicijalno prizna kao sredstvo, iznos sada5nje vrednosti (odnosno neto
knJlgovodstvena vrednost) za sredstvo iz stavke nekretinine, postrojenja i oprema pred-
EUR EUR
rtnvlja se tako $to se od tro5kova nabavke tog sredstva oduzme sva akumulirana amortiza-
Model DB7 elJo i svi gubici usled o5teienja tog sredstva (MRS 16). Gubicima usled o5te6enja baviiemo
26.350
Troikovi isporuke 80 re u odeljku 7.5. U ovom odeljku ilustrovaiemo kako se odreduje arnortizacija.
Aluminijumske felne 660 Da bi se izradunala amortizaciia,u obzir moramo uzeti detiri faktora:
Siber 200
Registarske tablice 310
r tro5kove nabavke sredstva,

1.070 . koristan Zivotni vek sredstva,

Kapitalan izdatak 27.4n . rezidualnu vrednost sredstva,

Razlika od 185 ewa, koja se plaia za gorivo i saobraiajnu dozvolu, predstavlja rashod
. metodu obraduna amortizacije.
koji treba zabeleZiti u bilansu uspeha za teku6i period.
TroSkovi nabavke sredstva
Kada se ova transakcijaizraziradunovodstvenom jednaiinom, dobijamo sledeie:
Kao $to smo videli u odeljku 7.2.l,unjih spadaju svi tro5kovi koji se direktno mogu pripi-
O+K rati dovodenju sredstva u upotrebno stanie za namenjenju upotrebu.
Profit
Koristan vek trajanja sredstva
+ 27.420 + 27.605 - 185 €
(stavka nekretinine, (poveiavajuseobaveze (poveiavaju On obuhvata:
postrojenja i oprema se prema dobavljadima) se poslo.mi (a) vremenski period u toku kojeg se odekuje da ie preduzeie upotrebljavati neko sredstvo
pove6ava za novi auto) tro6kovi) rlt
(b) broj jedinica proizvodnje ili slidnih jedinica koji se odekuje da 6e preduzeie proizvesti
pomo6u nekog sredstva.
7.2.2 Naknadni rashodi Kada se govori o korisnom veku trajanja sredstva, u obzir treba da uzmemo i fizidki vek
'l'ro5kovi remonta i redovnog odrLavanja treba da budu prikazani kao rashod u bilansu trajanja tog sredstva i njegov ekonomski vek trajanja.
uspeha pteduzeia za period. u kojem su nastali. Medutim, u sludajevima kada naknadni . Fiziiki vek trajanja sredstvabiie iscrpljen zbog habanja usled upotrebe tog sredstva i/
rashodi produZe iivotni vek nekog sredstva iz stavke ,,nekretinine, postrojenja i oprema", ili sa proticanjem wemena, mada je mogu6e da se fizidki vek trajanja sredstva znatno
ili kada povedaju kapacitet tog sredstva, ili se pomo6u njih postigne bolji kvalitet proizvoda, produZi putem pai,liivog odrLavania, popravki, obnavlj anja itd.
tada dodatni rashodi treba da se priznaju kao deo tro5kova sredstva. , Ekonomski vek trajanja sredstva uslovljen je uticajem napretka tehnologije i prome-
nama u traLnji. Zapravo, nakon izvesnog vremena, staro sredstvo neie moii da se ,,ta-
kmidi" sa novijim modelom tog sredstva ili moZda neie biti relevantno za izmeniene
potrebe preduzeia.

Rezidualna vrednost sredstva

Pogledajte prethodni primer. Pretpostavimo da je nakon dve godine automobil ponoyo Itez,idualna vrednost se jo5 naziva i ostatak wednosti ili otpisana wednost ili likvidaciona
ofarban po ceni od 1.200 evra. U automobil je ugraden novi stereo-sistem, koji je ko5tao vreclnost, a to je neto iznos koji preduze6e odekuje da 6e dobiti za sredstvo kada istekne
800 evra. njegov koristan vek trajanja i nakon Sto se odbiju odekivani troSkovi otpisa.
l)a bi se izradunao ukupan iznos amortizacije za neko sredstvo, rezidualna vrednost
Pltanja:
trc.[a tla se oduzme od tro$kova nabavke sredstva. Veoma je teSko predvideti tadan iznos
l. Objasnite kako u ratunovodstvu tretirati ovi rashodi.
Ce se krrJi c,rr najverovatnije ostati nakon otpisa sredstva. Zato u praksi peduzeta testo ignori$u
2. Pokaitte kako oni utidu na radunodostvenujednadinu. n.ziclrr.rln rr vrerltrost srcrclstva:

tro$kovliltllortiZilcijc tlo$ktlvi ttabitvke rtz,itlttitlttuvrctlttost.

.,*Si_1:l
!Gl@.r *tp
?tovollnl!*a mctoda obtalunavanta afiortknc\e
Motode obratunavanf a amortlzacfle
' lrnos koJi treba amortizovati = trolkovi - rezidualna vrednost
Da bl se trolkovi amortizacije sredswa sistematski raspodelili (alociralt) u toku korisnog
veka trajanja tog sredstva, mogu da se koriste brojne metode obradunavanja amortizacije = 40.000 € - l'024 € = 38.976 €
(MRS 16). U te metode spadaju: godi$nji tro$ak amort izaciie = 38.97 6 € + 4 godine = 9'7 44 €

o pravolinijska metoda obraiunavanja amortizacije, opailajudeg salda

. metoda opadajuieg salda, nabavke ma5ine 40.000 €
. funkcionalna metoda. rezidualna wednost sredstva na kraju 1.024€
veka trajanja 60%
Primena pravolinijske metode obraiunavanja amortizacije rezultuje u konstantnim
promenama u toku korisnog veka trajanja sredstva. fiksnog procenta
Posledica primene metode opadajuieg salda jeste smanjivanje zaduircnja za troikove
EUR
u toku korisnog veka trajanja sredstva. Ako je produktivnost sredstva ili moi zarudivania
40.000
prihoda od njega relativno veia od odekivane u toku prvih godina korisnog veka trajanja nabavke maiine
(24.000)
tog sredstva ili ako tro5kovi njegovog odrZavanja rastu u kasnijim godinama Zivotnog veka amortizacue za prvu godinu (60olo od troikova)
16.000
ria vrednosi (tj. neto knjigovodstvena vrednost ili vrednost otpisa)
tog sredswa, moZda ie se pomoiu ove metode tro$kovi rasporediti na najpogodniji nadin. (9.600)
imortizacije za drugu godinu (60olo od neto knjigovodstvene vrednosti)
Posledica primene funkcionalne metode jeste obradunavanje tro5kova na osnovu odeki- 6.400
Srda5nja vrednost (3.840)
vane upotrebe sredstva ili outputa tog sredstva. ilotat< imortizaci)e zatretu godinu (60olo od neto knjigovodstvene vrednosti)
Metoda koja se koristi za sredstvo bira se na osnovu oiekivanog obrasca ostvarivanja 2.560
vrednost
(1.s36)
ekonomskih koristi i dosledno se primenjuje od perioda do perioda, osim u sludaju da se do- Ttotat amortizaci)ezaietvrtu godinu (600/o od neto knjigovodstvene vrednosti)
1.O24
godi promena u odekivanom obrascu ostvarivanja ekonomskih koristi od sredstva u pitanju. vrednost maSine
Preduzeie ponekad zbog tradicije odabere metodu koju koriste druge kompanije u istoj
oblasti delatnosti da bi poveiale uporedivost podataka. Ponekad jedna metoda pruZa daleko ?unkclonalna metoda
(tro5kovi nabavke - rezidualna vrednost) +
bolje moguinosti vremenskog uskladivanja prihoda i rashoda. Ponekad se metoda bira sa ci- Tfo$ak amor trzacijepo proizvedenoj jedinici =
proizvedenih jedinica = 38.97 6 € + 9.7 44jedinica =4€
ljem da si predstave troSkovi u toku celokupnog veka trajanja sredstva. Stavi5e, preduze6e ne broJ
mora da koristi istu metodu amortizacije za sve tipove sredstava koja se mogu amortizovati.
Tro5ak arirortizacije za prvlrgodinu = 4 € x 2'260 = 9'040 €
Tro5ak amortizaclje za drugu godinu = 4 € x 2'430 = 9'720 €
Tro5ak amortizacije za tteiugodinu = 4 € x 2'550 = 10'200 €
Primer Tro$ak amortizaciie za detvrtu godinu = 4 € x 2'504 = 10'016 €

Obratun amortizacue
30.000
Na raspolaganju su nam sledeie informacije:
Tf obkovi nabavke ma5ine 40.000 € 25.000

Procenjena rezidualna wednost sredstva na kraju korisnog veka trajanja t.024c

20.000
Procenjen koristan vek trajanja ma5ine 4 godine
Ukupan broj jedinica proizvedenih u toku detiri godine 9.744
15.000
Brojjedinica proizvedenih u toku prve godine 2.260
Broj jedinica proizvedenih u toku druge godine 2.430 10.000
Broj jedinica proizvedenih u toku treie godine 2.550
Brojjedinica proizvedenih u toku detvrte godine 2.504 5.000

0
Sada Cemo utwditi tro5kove amortizacije za svaku godinu pomo6u:

pravoliniJske metode obratunavanja amortizacije, I Trolak amortizacije dobijen pravolinijskim metodom

I Trolak amortlzaclje dob[en metodom opadaju(eg salda
metode opsdaiudeg salda (koristiCemo procenat amortizacije od 607o1) i E Trolak amortlzacUe dobUen funkclonalnom metodom
funkclonalnc metodc.
 rtnrortizrtcije za Prve detiri izgleda ovako:
Kraj
1. godine 2. godine 3. godine 4. godine
Koristite podatke iz prethodnog primera. EUR EUR EUR EUR

PltanJe: 1.000 1.000 1.000 1.000

fi 60) (320) (480)
Analizirajte uticaj nabavke nekretnina, postrojenja i opreme amortizacija GA
i obraduna troikova knJlgovodstvena 920 840 680 520
amortizacije na radunovodstvenu jednadinu i prezentovanje
finansijskih izveitaja. Da
biste..dobili odgovor, koristite iznose koje steiobili primenom fr#oiiri;rr." metode godinu 2. godinu 3. godinu 4. godinu
amortizacije za 1.
obraCunavanj a amortizacij e. (1.000 (1.000 - 200) (840 - 200) (840 - 200)
- 200)
10 godina 10 godina 4 godine 4godine
=80€ =80€ = 160€ = 160€

Koristite podatake iz prethodnog primera. pretpostavimo da profit

pre odbitka amor-
tizaciie zapr..ru od detiri qodine u kojima je korisien automobil
irrroiio 20.000 ewa, za
drugu 18.000 ewa, za treiu 22.000 evra i ia iehrrtu 24.000 ,2.4 Povlaienje iz upotrebe i prodaja sredstava
Pltanje:
";;;.
nekog osnovnog sredstva ne poveiava se prihod od prodaje. Prodajom sredstva
lzradunajte neto profit preduzeia za svaku godinu primenom da nastane gubitak ili dobitak. U radunovodstvene swhe, gubici i dobici radunaju se
syih metoda obradunava-
nja amortizacije i prokomentariiite Sta ste;tkrili- razlika izmedu neto knjigovodstvene wednosti sredstva i iznosa priliva gotovine:

dobitak na prodaji osnovnog sredstva = neto prihod (priliv gotovine)

- sada$nja vrednost (tj. neto
knj igovodstvena wednost)

Pregled korisnog veka sredstva i politike amortizacue.

Prlmer
Za vreme trajanja korisnog veka nekog sredstva, moze
se dogoditi da se uodi da je kori_
Gubitak/dobitak na prodaji osnovnog sredstva
stan vek tog sredstva neadekvatno procenjen. Na primer, koiistan
vek trajanja tog sred_ Pretpostaviiemo da je preduzeie kupilo kamion podetkom 2003. godine:
stva mol'e da se produzi ukoliko se primeni dobra politika
remonta i odrzavanja. Nasuprot Tlo5ak nabavke kamiona 41.000 €
tone, tehnoloske inovacije ili promene trziita rru ko;i-u se plasiraju 4 godine
proizvodi moie da Procenjen vek trajanja ma5ine
smanji-koristan vek trajanja sredstva koje sluii zaproizvodnj.,
tog pioizrroda. Kada se tako Procenjena rezidualna vrednost sredstva 1.000 €
neito dogodi, radi se rciziia stope amortizacije kojom se
u obziiuzima smanjen koristan
vel sredstva da bi se amortizacijauskradira zatektiii buduie periode.
P rimenom pravolinij ske metode obraiunavanj a amortizaciie dobij amo :

Bilans stanja na kraju godine (izvadak)

2003. 2004. 2005. 2006.
Primer EUR EUR EUR EUR

Oprema (po istorUskim troikovima) 41 .000 41 .000 41 .000 41 .000

Revlz[a korisnog veka trajanja Oduzetl: akumuliranu amortizacUu l o.ooo 20.000 30.000 40.000

l'rrtccnjctlo jedacesredstvocija jenabavkakoltala l.000evraimati Neto knJlgovodstvena vrednost 31.000 21.000 1.000 1 1.000
koristan vek lrrrja,jaod
l0 godirrrr i da tlc rczidualnit vrcdnost nakon otpisa iznositi 200
evra, Nakrn tlve g6tll1e, ura- Suda pretpostrrvilno dirje prccluzcdc 31, tlecenrbra 2004. godine prodalo taj karnion z.a
dcrtr Je rcviz'iju korlsn,g ve ka trajanja srcdstvru ,n je s,arrjclr
i prersrrrr, Jc, J,r r,erlrl godine. 27.000 evru. ProdeJu bi inruls sledcdl etekat:
.
 ffi
A-O +K
Gotovlna Nekretnine, Akumulirana Proflt
postrojenja i oprema amortizacija
+27.000€ -41.000€ +20.000€ - + 6.000 €
(dobitak na prodaji
sredstva)
Treba uoditi da se pri prodaji kamiona uklanja njegova sadaSnja vrednost (odnosno neto
knJigovodsWena wednost), koja se se pojavljuje na dva raduna, a ne samo na jednom. Stoga,
kada se radi prodaja sredstava, to utide i na radun akumulirane amortizacije i na radun opreme.
Sada Cemo pretpostaviti da je kamion prodat za 17 .000 evra, a ne za 27 .000 evra. Uticaj
te transakcije na radunovodstvenu jednadinu izgleda ovako:
A-O +K
Gotovina Nekretnine, Akumulirana Profit
postrojenja i oprema amortizacija
+17.000€ -41.000€ +20.000€ - - 4.000 €
(gubitak na prodaji
sredstva)
Ugovorom o lizingu, vlasnik sredstva, tj. davalac lizinga, prenosi na drugu ugovornu stra-
nu, tj. na korisnika lizinga, pravo na kori5ienje nekretnine, postrojenja ili opreme u toku
ugovorom definisanog perioda za koji se plaia lizing. Za mnoge tipove lizinga taj period
je relativno kratak u odnosu na ukupan koristan vek trajanja sredstva. Na primer, agencije
iznajmljuju automobile na nekoliko sati ili dana. Zaktry poslovnih prostorija u poslovnom
objektu moZe da se w5i na godi5njem nivou. Takva vrsta zakupa naziva se operativni lizing.
U tom sludaju, plaianja zaknpa (lizinga) vode se kao rashodi u radunovodstvenom periodu
na koji se odnose i stoga se navode u bilansu uspeha.
Ostale vrste zakupa (lizinga) odnose se na period koji je pribliZno jednak procenjenom
korisnom veku trajanja sredstva ili sadrZe druge odredbe koje zakupcu (korisniku lizinga)
daju skoro isto onoliko prava na kori5ienje zakupljenog sredstva koliko bi prava imao i da
Je vlasnik tog sredstva. Takav zakup naziva se finansijski lizing ili najam kapitala.
To Sto se ugovor o zakupu definiSe kao operativni lizing, a ne kao finansijski lizing ima
vaine implikacije na njegov radunovodstveni tretman i, kao posledica, na finansijske poka-
zatelJe preduze(a (videti studiju sludaja u 2. poglavlju).
7,3.1 Rafunovodstveni tretman finansijskog lizinga
Finansijski lizing je primer transakcija na koje se primenjuje princip sadriine nad formom
da bi se pruiio istinit i realan prikaz finansijskih izveStaja. Kao 5to smo videli u 2. pogavlju,
Okvlrom se utvrduje sadriina nad formom kao aspekt kvalitativne karakteristike pouzda-
nostl. Prema MRS I, princip sadriine nad formom jeste op5ti princip kojim se rukovodimo
prl odabiru ratunovodstvenih politika.
Mada Je pravna forma ugovora o lizingu takva da korisnik lizinga ne moie d6 postane
zakonrkl vlarnlk sredeWa, kada oe redl o flnanoiJokom llzlngu, nJcgove n&llnr I iLrrnr$rke
ilE
eu takve da kortsnik lizinga stide ekonomske koristi usled upotrebe sredstva uzetog
llzlng u toku najveCeg dela ekonomskog veka trajanja tog sredstva, a korisnik lizinga
tl1zvrat, obavezuje da (e za to Pravo pla6ati iznos koji je pribliian, na podetku lizinga,
Wcdnosti sredstva i povezanim tro5kovima finansiranja. Korisnik lizinga takode ima
da kupi sredstvo uzeto na lizing po ceni za koju se odekuje da ie biti dovoljno
od fer vrednosti sredstva na dan kada se otvori ta moguinost. Namera da se iskoristi
otkupa po znatno niZoj ceni vaZan je uslov da bi se lizing uop5te smatrao finan-
lizingom.
Ukoliko setakye transakcije lizinga ne odraze u bilansu stanja korisnika lizinga, onda
Gkonomski izvori i nivo obaveza privrednog subjekta izraLavajt kao nerealno niski, a
ee ne dobija realna slika finansijskog stanja tog priwednog subjekta. Dakle, finansijski
treba da se prizna u bilansu stanja korisnika lizinga i kao aktiva i kao obaveza da se
budu6e rate lizinga.
mena principa sadrZine nad formom na finansijski lizing
sluiajeve dva preduzeia, ABC i XYZ. Preduzeie ABC uzelo je kredit od zo
evra i iskoristilo taj novac za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme. Preduzeie
nije uzelo kredit, ali je zakupilo nekretninu, postrojenja i opremu koji bi ko5tali 20 mi-
evra kada bi odludilo da ih kupi. Kada bi preduzeie XYZ obradunalo samo pravnu for-
tog aranZmana, njegovi finansijski izve5taji bi naizgled bili bolji od izve5taja preduzeia
). To jest, izgledalo bi da je predtze& XYZprofitabilnije u pogledu kori5ienih sredstava
se dini da je vrednost sredstava manja) i prikazivalo bi niZe obaveze (pogledajte prva
dva bilansi stanja koja iemo izloziti). Vide6emo da su kljudni pokazatelji koji su pod znat-
nlm uticajem takvog tretmana zapra'vo prinos na ukupnu aktivu i pokazatelj zaduZenosti.
Bilans stanja XYZ (for ma)
Nekretnine, postrojenja i
oprema Kredit
+ 20 miliona € + 20 miliona €
Nekretnine,
postrojenja ioprema Obaveze zakupa
+ 20 miliona € + 20 miliona €
Dakle, kada postoji ugovor o finansijskom lizingu, korisnici lizinga treba finansijske
llzinge da belete kao sredstva i obaveze u svom bilansu stanja, i to prema iznosima koji
eu Jednaki fer vrednosti imovine uzete na lizing ili, ukoliko je nili, Prema iznosu sada5nje
vrednosti minimalne uplate lizinga, a i jedan i drugi iznos utvrduju se na podetku lizinga.
Kao 6to je ilustrovano u narednom primeru, imovina uzeta na lizing uzrokuje tro5kove
amortlzaclre bal kao da Je i pravno u vlasni5tvu zakupca, Finansijski lizing sa sobom tako-
de povladl trolkove kamata. Zapravo, plnCanJe lizinga biCe raspodelJeno izmedu trolkova
flnrnrlrmJe (tr. trolkova kemrtr) I fcr vrcdnortl rredrtvs,
 t Poglrvljt 7 Materll,rlnn I rrerrr,rtr.rljalrr,r lerlr,tv,l flrrrrrvlrr,r) NFllt,tlr.[|lnlll.1 5ft'(lSlvd t{!F

Primer 7.3.2 Obraiun operativnog lizinga

PlaCanje rata lizinga (tj. zakupnine) po osnovu operativnog lizinga treba da se prizna kao
lnicijalno priznavanje i naknada evaluacija zakuprjenog sredstva perioda'
rashod u bilansu uspeha onako kako je nastajao u toku radunovodstvenog
Preduzete ABC d.o.o. uzelo je u zakup deo opreme diji je korisni vek trajanja l0 godina. Rata pojavljuju drugi iznosi osim wemenskih tazgtaniienia unapred
U bilansu stanla ne se
zakupa iznosi 4.674 ewa godi5nje i plaiade se krajem godine tokom 1o godina. ier vrednost naplaienih prihoda za zakupljena, a ne sopstvena sredstva'
plaCenih tro$kova i unapred
opreme iznosi 30.000 ewa (a tolika je i sadasnja wednost uplata po osnoyu lizinga).
PoSto preduzeie ABC d.o.o. ima mogu6nost da po isteku zakupa otkupi sredstvo za
500 evra, taj ugovor se smatra finasijskim lizingom i tako se i obradunava.
Kada se oprema nabavi, u smislu radunovodstvene jednadine, dobijamo slede6e:

A-O+K ' pr.*" o zakupu, preduzeCe WDA d.o.o, platilo je nepowatni depozit od
Nekretnine, Obaveze po
I 1OO.OOOugovoru
J*u ruzatup sredstava i na ime zakupa u trajanju od tri godine uplaiivaie go-
postrojenja i oprema osnovu lizinga 1' aiS"li zakup u iznosu od 100.000 ewa Prvog danasvake godine' Sredstva imaju korisni
+30.000€ - +30.000€ . 'vek traianja od $est godina.

Pretpostaviiemo da se rata lizinga,koja za prvu godinu iznosi 4.674 ewa, sastoji od ' Pitanja:
2.700 ewa tro5kova kamata i od, L.974 ewa da bi se smanjila sada5nja vrednost zakupljlnog , Pokalite uticai ovih transakcija na raiunovodstvenu jednaiinu'
sredstva. Uticaj na radunovodstvenu jednatinu je kako sledi: ; Izradunalte zafitLeniau bilansu uspeha za svaku godinu i bilo kakva sredstva ili obave-
i ze u bilansu stanja na kraju svake godine.
A -o K I
Gotovina Obaveze po osno\lr Profit
lizinga
- 4.674C = - 1.974€ - 2.700 c
Nematerijalna sredstva
Amortizacija sredstva biie na godi5njem nivou obradunata kao rashod, kao d.a je pre- @
duzete ABC d.o'o. zaista i vlasnik zakupljenog sredstva. Ako bi preduzeie primenilo pruro- Nematerijalna sredstva su resursi koji nisu fizidki opipljivi, kao Sto su naudno ili tehnidko
linijsku metodu obradulavanja amortizacije, transakcija bi u iadunovodstveno; jednadini svojina, tr-
znanje, dizajn iimplementacija novih procesa ili sistema, licence, intelektualna
prava). uobiiajeni
Llhna znanjai robne marke (ukljudujuii komercijalno ime i izdavadka
bila prikazana kako sledi:
primeri stavki koje potpadaju pod ovako Siroku klasifikaciju su:
o K
. radunarski softver,
Nekretnine, postrojenja i Profit
oprema
r patenti,
€ a autorska prava,
- 3.000 - - 3.000 €
(poveianje akumulirane (troSkovi
t igrani filmovi,
amortizacije) amortizacije) a liste klijenata (kupaca),
a pruZanje hipetekarnih usluga,
Na kraju desete godine, ,,tro5ak" od 30.000 evra bio bi alociran u bilansima uspeha za tih
a dozvole za ribolov,
deset godina putem obraiunavanja amortizacije. Takode, obaveze zakupa bi bile svedene
na nulu, a godi5nji tro5ak kamata bio bi priznat u svakoj od tih deset godi.ru, kao Sto smo
a uvozne kvote,
pokazali. a franSize,
a odnosi sa kupcima ili dobavljatima,
Iz radunovodstvenog tretmana finansijskog lizingakoji smo opisali moiemo da zaklju- a lojalnost kupaca,
dimo da su sredstva steiena putem finansijskog lizinga izuzetak od opsteg pravila da su I udeo na trii5tu,
sredstva koja se prikazuju u bilansu stanja u vlasni5tvu pravnog subiekta kojlfrikazuje svoj a pravo na marketing.
kojoj
bilans stanja. U nalem primeru, oprema je pravno gledano vlasniitvo zakupodavca, ali se Ne zadovoljnvnju svc navedene stavke definiciju nematerijalnih. sredstava, prema
tretira kao da je pravno_u vlasni$tvu zakupca. Nu taj nndln, plaConJe zrkupr, koje su$tinu iclcntifikuje (da bude oclvojivo ocl osttrlih
Je nek,, nemutertJelno sredrtvo nrurr dr ntol,c dn sc
dugorodnog zaJrna, cvldcntlra oc keo obsvoua u bUrntu ltrnJr: .rcdreyr) I dr rc kontrolllc (MRS 3E).
 v"r+F!+F l
w rw.rv.
G

Sredstvo Je odvoJtvo ako preduzeCe mole da iznajmi, proda, razmenl lll

.krctne budude ekonomske
dhtrlbulra kon- Prlmcrl aktlvnostl istralivanja su:
koristi koje se tim sredstvom oswaruiu, tlme ne otudi buduCe
a da
ckonomske koristi koje-se ostvaruju od drugih sredstava u istoj aktivnosti ostvarivanja prihoda. aktivnosti diji je cilj da se steknu nova znanja,
PreduzeCe kontroli$e sredstvo ako ima moi da ostvaruje buduie ekonomske koristi
koje tratenje, evaluacija i konadan odabir primene rezultataistraiivanja ili drugih znanja,
proistiCu od resursa tog sredstva i takode ako drugima moie da ogranidi ili
blokira pri- tralenje alternativa za materijale, uredaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge,
stuP tim koristima. Sposobnost preduzeda da kontroliSe buduie ekoiomske koristi
koye se formulisanje, osmiSljavanje, evaluacija i konaian odabir moguiih alternativa za nove ili
ostvaruiu od nematerijalnog sredstva u uobidajenim uslovima pro izilazi izzakonskih prava
pobolj5ane materijale, uredaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
koJa se mogu osvariti putem suda.
Kada se kupuje kompanija koja poseduje trZi5na i tehnoloika znanjai/ili narodito
kom- TroSkovi nastali usled istraiivanj a (ilifaze istraZivanja u okviru internog projekta) treba
Petentno i posebno obudeno osoblje i/ili odlidan portfolio kupaca (klijenata), cena koja se ce priznaju kao rashodi onda kada nastanu. Razlog je u tome Sto preduzeie, dok traje
za to Pteduzete plaia molc da bude daleko veia od kapitala tog preduzeia.
Razlog j e ,, to.rr" istraZivanja u okviru projekta, ne moie da dokaZe da postoji neko nematerijalno sred-
lto.se pri definisanju cene otkupa te kompanije u obzir uziriayu i nematerijalna sredswa koje Ce u buduinosti najverovatnije donositi ekonomske koristi.
(kako se u radunovodstvu tretira ta prekomerna cena, videiemo Primeri aktivnosti razvoja su:
u 11. poglavlju, u kojem
Cemo se baviti konsolidovanim finansijskim izve5tajima).
dizajn, konstrukcija i testiranje prototipa i modela pre nego Sto konadno udu u proces
Na primer, zamislimo da je preduzeie ABC d,ot.o. uloLilo 5 miliona ewa da bi interno
proizvodnje ili upotrebe,
razvilo i patentiralo novi lek. Preduzeie ABC d.o.o. knjiZiie 5 miliona evra na ime rashoda
i nede priznati nikakva sredstva. ) dizajnalata, Sablona, modula ibojazaprimenu ili razvoj novih tehnologija,
razliku od toga, kada bi preduzeie ABC d.o.o. platilo nekom drugom preduzeiu 5 (C) dizaln, konstrukcija i pokretanje probnog postrojenja koje nema dovoljan obim proi-
-za
miliona evra za patent istog tog leka, taj iznos bi knjiZilo kao nematerijalnJ rred'rtuo (prema zvodnje da bi podmirilo komercijalnu proizvodnju,
ceni njegovog ko5tanja). Takva razlika u tretiranju iznosa pokazuje da je menad2*"rrtg (d) dizajn, konstrukcija i testiranje odabrane alternative za rroye ili pobolj5ane materijale,
preduzeCa te5ko da objektivno vrednuje rezultate internih isiralivanja
i razvoja,dok neza- uredaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
vlsna transakcijaizmedu odvojenih kompanija realno meri tu wednost.
Nematerijalno sredstvo koje nastane iz ramoja (ili faze razvoja u okviru internog pro-
lekta) treba da prizna kao sredstvo samo ako predazeie moZe da dokaZe slede6e:
7,4.1 Priznavanje i inicijalna procena nematerijalnog sredstva se

Kada se pokaZe da sredstvo zadovoljava definiciju nematerijalnog sredstva, treba
da se pri-
zna samo ako su zadovoljeni sledeii usloyi:
(a) ako je verovatno da ie preduzeie ostvariti buduie ekonomske koristi
koje proistidu iz
tog sredstva i
(b) ako tro5kovi tog sredstva mogu pouzdano da se izmere.
Preduzeie treba da proceni koja je verovatnoia da 6e ostvarivati buduie ekonomske
koristi pomoiu razumnih i osnovanih pretpostavki koje predstavljaju najbolju procenu
menadlmenta o skupu ekonomskih uslova koji 6e postojaii u toku iorisnog veka tra;anya
tog sredstva.
Nematerijalno sredstvo treba inicijalno da se wednuje prema troskovima njegove
-bavke. To obuhvata njegovu nabavnu cenu, ukljuduju6i inepovratne poreze na kriporrinu,
na-
i eve ostale rashode koji se mogu pripisati privodenju sredstva njegovoj nameni. Direktno
priplsivi rashodi su, na primer, naknade zaprayne savete u vezi sa tim sredstvom.
7,4,2 lstraiivanje i razvoj
lstrallvanJe je originalno i planirano ispitivanje koje se preduzima sa ciljem
sticanja novih
nauenih ili tehnidkih znanjai otkriCa.
je primena otkriCa dobijenih istraiivanjima ili drugih znanja sa ciljem
-RazvoJ da se
leplanlra ili osmisli proizvodnja novih ili znatno pobolj5anih maierijala, uredaJa, proizvoda,
ProccsB' cictema ili usluga Pre nego $to se zapodne sa njlhovom komerclJalnom proizvod-
nJom lll upotrebom (MRS lB).
(a) tehnidku izvodljivost dovr5avanja nematerijalnog sredstva tako da bude raspoloLivo za
upotrebu ili prodaju;
(b) svoju nameru da dowsi to nematerijalno sredstvo i da ga koristi ili proda;
(c) svoju sposobnost da koristi ili proda to nematerijalno sredstvo;
(d) na koji naiin 6e to nematerijalno sredstvo najverovatnije donositi budude ekonomske
koristi. Izmedu ostalog, preduzeie treba da dokaZe da postoji trii5te na kojem 6e se pla-
sirati proizvodi proizvedeni pomoiu tog nematerijalnog sredstva ili sdmo nematerijalno
sredstvo ili, ako je namera da se interno koristi, korisnost tog nematerijalnog sredstva;
(e) dostupnost odgovarajuiih tehnidkih, finansijskih i drugih resursa da bi se zavrSio ruzvoi
nematerijalnog sredstva i da bi ono podelo da se koristi;
(f) svoju sposobnost da pouzdano izmeri tro5kove koji se mogu pripisati nematerijalnom
sredstvu u toku njegovog razvoia.
U razvojnoj fazi projekta, preduzeie moZe, u izvesnim okolnostima, identifikovati neko
nematerijalno sredstvo i dokazati da ie se od tog sredstva u buduinosti najverovatnije
ostvarivati ekonomske koristi. Razlog je u tome 5to je razvojna faza projekta napredovala
dalje od istrai,ivadke faze projekta.
7.4,3 Naknadni troikovi
Naknaclnltroikovl zo etavke nemnterijalnih sredstava treba, generalno, da se prlznaJu kno
rrrhodl.
 Zapravo' Prinlda ncntatcrijalnih sredstirva je takva cla
, nijc nlogl!4e utvrtllti 6a li ce rra- Pregled perloda amortlzacue I metode obratunavanja amortizacije
knadni-troskovi povecati ekonomske koristi koje ie pred.rzece
u..t'i.,g sredstva ostvariti ili
Ce ih odrlati na istom nivou. Ako u toku vektr trajanja nematerijalnog sredstva postane odigledno da je njegov koristan
vek trajanja neaclekvatno procenjen, tro$kovi amortizacije za tekuii i budude
periode treba
Kao sto smo videli, tro$kovi istraZivanja se uvek pfiznajukao
rashodi u trenutku kada
nastanu' ostali primeri troskova koji se priznaju kao da se koriguju u skladu s tim, isto kao za materijalna sredstva'
rashodi u trenutku kada nastanu su:
(a) troSkovi za zapoiiryanje aktivnosti ili poslovanja
(troskovi pokretanja poslovanja, tj.
osnivadki troskovi), osim ako nisu ukljudeni u tro5kove
neke stavke r.ir"trri.ru, p.ri.J-
jenja i opreme. Troikovi pokretanja poslovanja
mogu da se sastoje od tro5kova osniva-
nja preduzeia, kao Sto su troskovi za pravne i sekrelrske
usluge pri osnivanju pravnog
lica, troskovi otvaranja novog postrojenja ili zapoiinjanjaporii"i";u Pltanja:
(pretpodetni tros-
kovi) ili troskovi za zapoiinjanje novih poslovnih ,Ltirrrorti l. Na dan 29. decembat 2AA4. godine, izdavaika kuda je kupila autorska pava za knji-
ili lansiranja novih proi-
zvoda ili procesa (predoperativni trolkovi); gu juznoameritkog autora za 2,4 miliona evra. sklopljen ie ugovor na Sest g:dilu:
(b) tro5kovi kojima se pokrivaju aktivnosti icoiitu je amortizacija za svaku godinu do 2010. godine? Prikaiite tu transakciju i
obuke;
pomodu radunovodstvene jednaline za20}4. i 2005' godinu'
(c) troSkovi reklamnih i promotivnih aktivnosti;
(d) troSkovi premestanja ili reorganizovanja 2. Dana 28. decembra 20A4. godine, kompanija Sole kupila je patent za izradu digi-
celog p reduzeiaili jednog njegovog dera. trona za 360.000 evra. Patent ima zakonski vek trajanja od 10 godina. Medutim,
tehnologija se brzo razviia, pa kompaniia odekuje da 6e patent za pet godina biti
7.4.4 vrednovanje sredstava nakon inicijarnog priznavanja bezwedan. Koliku amortiz*rrlukompanija treba da obraduna do 2009. godine?

Nakon inicijalnog ptiznavania, nematerijalno sredstvo

treba da se vodi tako ito se od sa
njim povezanih troskova oduzimaju celokupna akumulirana
amortizacija i syi akumulirani
gubici usled o5teienja.
usled tlmani€rl€, vrednosti
Period amortizacije @,Gubitak
Iznos amortizacije nematerijalnog sredstva treba da Cilj amortizacije jeste raspodela troSkova stalne imovine (materijalne i nematerijalne) pre-
se raspodeli sistematski pomoiu naj- neki
bolje..procene korisnog ili ekonomskog veka trajanjatog ma prihodima'koji se owaruju u toku korisnog veka trajanja tog sredstva. Medutim'
dogaduli, kao Sto su ubrzano ekonomsko zastarevanje ili fizidko o5te6enje sredstva,
sredstva. Arnortizacija treba da mogu
zapoine kada sredstvo postane dostupno za upotrebu.
Da bi se procenio koristan vek trajanja ,"-ut.riyurrog da"rrti* tu sistematsku alokaciju neadekvatnom. U takvim sludajevima, sadainja vrednost
sredstva, u obzir moraju da se iznos vredno-
uzmu mnogi faktori, ukljudujuii i: sredstva (tj. neamortizovana vrednost tog sredstva) moi,e dapreceni stvaran
sti tog sredstva za Ptedtzeie.
' odekivani period u toku kojeg ie preduzeiekoristiti to sredstvo; tipiian koristan vek f"ada oite6enl" bod" utvrdeno, mora se izmeriti njegov obim' Da bi se to udinilo, pre-
je pri-
tr aj anj a slidnih sredstava; duzeiemora da uporedi sadalnju vrednost sredstva nadoknadivim iznosom, kao 3to
' stabilnost delatnosti u okviru koje preduzeie posluje
i odekivani potezi konkurenata; kazano na slici 7.3.

' brzinakojom se odvijaju tehnoloske promene i odekivan period

zastarevanja sredstva; Vrednost stalne imovine
' period u kojem ie preduzeie kontrolisati sredstvo pravna
i i druga ogranidenja upo- I
trebe tog sredstva, kao sto je datum isteka srodnih I
sredstava. Ako ," kontrola nad
buduiim ekonomskim koristima koje ie sredstvo doneti.*"*j" niii iznos od
putem zakonskih
prava koja su preduzeiu odobrena za odredeni period,
koristan vek trajanja nemate-
ne treba da prede period zalriiise poseduju zakonska sadainje
-/\
vrednosti nadoknadivog iznosa
:::lTg^*"dsrva prava na to stalne imovine
sreostvo. (tj. troikova amortizacije)
I
I
I
viii iznos od
Metoda amortizacije
-/ -/'
vrednosti iredstava
-t\

neto rea-lizovane
Mettxla arnortizacije koja se koristi treba da oslikava
obrazacprema kojem sredstvo clo,osi u koriltenju vrednosti
cktltr<lntske koristi prcdtlzecu. Ako obrazac ne mnic
pouzdano cla sc utvrtli, trella koristiti
[rrirvolirrijskrr rlcklrlu obracrrrnirvitnjir arrrortizircijrr.
Sllka /.1 Vrednovanje nraterlJalnlh I nematerljalnlh srcdstava
 Sada$nja vredtrost sretlstva jc generalrto gletlirrro Jetlrrrrku rrerrnrortizuvunoj vrednusti
tog sredstvit (tj. kada se od istorijskih tro5kova oduzme rkumulirarrir rnrortiz,acija), lscrpfivanJe prlrodnih resursa
Nadoknadivi iznos je veCi iznos koji se dobije kada se uporedi neto realizovana vrednost
sredstva i vrednost sredstva u kori5ienju. rljivanje prirodnih resursa jeste radunovodstveno merilo koje se koristi da bi se raspo-
Vrednost sredstva u korii(enju je sada5nja vrednost procenjenih buduCih novdanih i tro$kovi crpljenja prirodnih resursa, kao Sto su minerali, nafta i drvna grada' Iscr-
priliva i odliva koji ie nastati od kontinuirane upotrebe nekog sredstva i od njegovog ot- nje prirodnih resursa razlikuje se od amortizacrje jer je fokus iscrpljivanja prirodnih
pisa na kraju njegovog korisnog veka. Utvrdivanje vrednosti sredstva u kori5ienju takode a upravo usmeren na fizidku upotrebu i iscrpljenje prirodnih resursa, dok je amorti-
obuhvata obimna procenjivanja odgovarajuiih diskontnih stopa koje treba primenjivati $ire usmerena na bilo kakvo smanjenje ekonomske vrednosti osnovnih (materijalnih
na te buduie novdane tokove. Stavi5e, moLda ie biti i nemoguie napraviti razumne pro- nemateriialnih) sredstava, ukljuiujuii i njihovo fiziiko propadanje i zastarevanje.
cene za pojedinadna sredstva, pa se stoga testiranje umanjenja vrednosti izvodi na grupi Tro5kovi prirodnih resursa se obidno klasifikuju kao stalna sredstva. Medutim, kupovina
sredstava (koja se nazivaju,,jedinice koje stvaraju novac") zakojanezayisni novdani tokovi :odnog resursa je zapravo kao kupovina velikih kolidina zaliha pod zemljom (rude gvoZda)
mogu da se izmere. fu naa zernljom (Sume). Iscrpljivanje prirodnih resursa je merilo onog dela zaliha ,,stalne"
Neto realizovana vrednost defini5e se kao iznos koji bi se mogao dobiti od prodaje lmovine koji se koristi u odredenom periodu. Na primer, rudnik uglja koji je ko5tao 40 milio-
nekog sredstva u transakciji, koja ie se dogoditi u bliskoj buduinosti izmedu informi- na evra inicijalno je, prema procenama, sadrZao 2 miliona tona upotrebljivog uglja. Stopa is-
je
sanih zainteresovanih strana koje su voljne da se upuste u tu transakciju, umanjen za erpljivanja prirodnih resursa bila bi 40 miliona evra + 2 miliona tona = 20 evra po toni. Ako
troSkove otpisa. Tro5kovi otpisa su sporedni tro5kovi koji se direktno mogu pripisati u ioku prve godine izvadeno 100.000 tona, iscrpljivanje prirodnih resursa bilo bi 100.000 x 20
otpisu sredstva, kao 5to su tro5kovi pravnih usluga, porez na imovinu, trolkovi ukla- wra, odnosno 2 miliona evra za tu godinu. Svake godine moZe da se izmeri kolidina izvadenog
njanja sredstva i ostali sporedni tro5kovi pomoiu kojih se sredstvo dovodi u stanje za Uglja, a iznos zabelei,enog iscrpljivanja prirodnih resursa bio bi zasnovan na tome.
prodaju. Kao Sto je prikazano u ovom primeru, iscrpljivanje prirodnih resursa meri se na osno\u
Ukoliko je nadoknadiv iznos wednosti sredstva manji nego njegova sada5nja vrednost, zbira proizvedenih jedinica koje smo opisali u odeljku 7.2.3. Kadaje u pitanju rudnik, go-
onda sada5nju vrednost treba umanjiti do njenog nadoknadivog iznosa. To umanjenje je di5nje iscrpljivanje prirodnih resursa moZe da se obraiuna kao direktno smanjenje sredsta-
zaprayo gubitak usled umanjene vrednosti. va ili moi,e da se akumulira na posebnim radunima, slidno kao akumulirana amortizacija:
Gubitak usled umanjene vrednosti treba u bilansu uspeha da se prizna kao rashod iim O+ K
se utvrdi da je nastao. Nakon 5to se prizna gubitak usled o5te6enj a, zadutenja za amortiza- Nekretnine, Obaveze prema + Kapital Profit
ciju sredstva treba sistematski da se koriguju za buduie periode da bi se raspodelio korigo- postrojenja i dobavljadima i
vani iznos sada5nje vrednosti tog sredstva, umanjen za njegovu preostalu wednost, u toku oprema ostale obaveze
ostatka korisnog veka trajanja sredstva. + 40 miliona
Kupovina rudnika
uglja evra + 40 miliona €
GodiSnji iznos
iscrpljivanja -2miliona€ = - 2 miliona €

Pokazatelji u vezi $a materiialnim i nematerijalnim

Da bi se utwdilo da li je nastalo oSteienje, treba da utvrdimo nadoknadivi iznos i da sredstvima
ga uporedimo sa sadadnjom wedno56u (odnosno, neto knjigovodstvenom wednoliu).
Pretpostavimo da sada5nja wednost nekog sredstva iznosi l-.000 evra. MoZe da se izraduna nekoliko pokazatelja koji ie korisnicima finansijskih izve5taja pomoii
da bolje razumeju koliko se efikasno materijalna i nematerijalna sredstava koriste da bi se
Pitanje: pobolj5ala prodaja i pove6ao profit.
Utvrdite da li je nastao gubitak usled umanjene wednosti u sledeie tri situacije:
Pokazatelji intenziteta kapitala
Vrednost sredstva u kori5(enju Neto realizovana vrednost Postoje dva glavna pokazatelja:
EUR EUR
(1) 900 1.050
prinos na materijalna sredstva = g
(2) 900 980 neto nraterijalna sredstva
(3) 960 925
l<oelk'iicrrt obrta nrlterijnlrrilr srctlst,rv,,
,,.,.t]|ii,|'(|:l;l,l]:'l.,|.]i:r,r,,
;; llr.lrrtritr( t. I (lr)(l,1lI1,1 lltt'lilttllir, !lt!r
PoglrvlJr 7 M,rtt.rll,rlt r,r I trr,rrr,rlr.ril,rln,r rrtr l,,lv,r (irrr.vir r,r)

'l'a dva pokazatelja odgovaraju na pitanja: koliko profita preduzete ostvaruje i koliki
obim prodaje preduzeCe ostvaruje za svaki ewo uloZen u materijalna sredstva? Ti pokazate-
lji su esencijalni za ispitivanje posledica investicionih strategija, a na vrednosti tih pokaza-
tabelu 3.1 (na strani 41), u kojoj je prikazan konsolidovani bilans
telja utide odabrana metoda obradunavanja amortizacije. stanja

adidas-salomon na dan 31. decembar 2004. godine, i tabelu

4.3 (na strani
Prosefna starost i proseian vek trajanja materijalnog sredstva z*2A04. godinu.
Sada5nji i potencijalni akcionari, kao i finansijski analitiiari, moZda ie morati da procene
i t"i"i je prikazan bilans uspeha kompanije adidas-salomon

rizik od zastarevanja sredstava preduze(a. Ukoliko nemamo taine podatke o prosednoj sta-
rosti ili prosednom veku trajanja sredstava, moiemo da ih procenimo na osnovu istorijskih prinos na materijalna sredstva i koeficijent obrta materijalnih sredstava
tro5kova i povezane akumulirane amortizacije. tfi ,iiaot-Solomoi ru2003' i 2004. godinu'
proseina starost =

istorijski tro5\iryigmortizovanih sredstava na kraju godine

-r--
prosedan vek trajanja
iznos amortizacije za tu godinu
postrojenja i oprema"
Ta dva pokazatelja su u znatnoj meri ogranidena, po5to iznos amortizacTje, a samim tim Materijalna sredstva su navedena u bilansu stanja u rubrici ,,nekretnine,
zemli5te, objekte, maiine, motorna vozila, kancelarijsku opremu itd'
i akumulirana amortizacija, varira u zavisnosti od metode amortizacije koja se koristi. Da- i
"i"fri,"";"
Nematerijalna sredstva su fizidki neopipljivi resursi, kao sto su
naudna i tehnitka znanja' osmi-
lje, menadZeri mogu da manipuli5u vrednovanjem materijalnih sredstava tako 5to:
novih proiesaili sistema, licence, intelektualna svojina, trZiSna zna-
Sljavanje iimplementacija
. poveiavaju (ili smanjuju) koristan vek trajanja sredstva,
nj" i roUn. marke (ukljudujuii komercijalno ime i izdavaika prava)'
. menjaju metodu amortizacije, Amortizacija je op$ti termin za raspodelu troskova nabavke
i odrLavania sredstava tokom ratu-
od njihostvaruje koristi' Kada
. odlude da li 6e da kapitalizuju neke tro5kove nabavke ili neie. ,rolnoar&"nifrperioda u kojima se ta sredstva koriste i preduzeie
se radi o prirodnim r..orri'-", amortizacija se
naziva iscrpljivanje prirodnih.resursa, a sxm ter-
osnovnih sredstava preduzeia'
Pokazatelji istraiivanja i razvoja mir, amortizacrya se obidno koristi za rasporedivanje tro$kova
Da bi se izradunala amortizacija, u obzir treba uzeti detiri
faktora: (i) troSkove nabavke sred-
Videli smo da se u skladu sa MRS 38 neki rashodi za istraLivanja i razvoj navode u bilansu
sredstva i (iv) metodu amorti-
stva, (ii) koristan zivotni vek sredstva, (iii) rezidualnu
wednost
uspeha, ali se izostavljaju u bilansu stanja. Kako se globalna ekonomija sve vi5e kreie ka
tehnolo5ki razvUenom svetu koji je bogat znanjima, nematerijalna sredstva dobijaju sve zaclje.
preduze6e ne mora da bude vlasnik sredstava: vaina je kontrola nad resursima' Kao posledica,
veiiznaiaj u konkurentskim strategijama svih preduzeia. Medutim, po5to se neka nemate- bilansu stanja' To se dogada sa-zaku-
rijalna sredstva ne iskazuju u bilansu stanja, moie da se uodi opadanje relevantnosti radu- neka sredstva koja se uzlmaiu na lizing obuhvadena iu u
k"du ,ukop (lizingl obuhvata period wemena koji je pribliZno jednak pro-
novodstvenih informacija, a jedan od dokaza tog fenomena jeste razlika izmedu knjigovod- ft.rro* t-o"irrorn
.rreku trajanja te imovine ilikda ugovor o zakupu (lizingu) sadrZi odredbe kojima je
c"ny"nom
stvene wednosti i trZiSne vrednosti veiine registrovanih kompanija. Od svih nematerijalnih kao da je vlasnik tog
pr.hrrid.rro da zakupac ima gotovo isto onJko prava da koristi sredstvo
sredstava, istraZivanje irazvoj posebno okupiraju paZnju analitidara jer jaiaju konkurentnu
sredswa (finansijski lizing, odnosno najam kapitala)
poziclju preduzeia i omoguiavaju mu buduii Livot. Brojne naudne studije obezbedile su umanjenja wedrro-
Ponekad se dogodi da sredstva budu o5te6ena, a vrednost tog gubitka usled
dokaze da u razvijenim zemljama postoji pozitivan odnos izmedu kompanijskog investira- Kada se utvrdi da je
,,i p*trr"ino bila obuhvaiena sistematskim obradunom amortizaciie.
nja u istraZivanje i razvoj i trii$ne vrednosti te kompanije. "l;.
o5te6enle nastalo, mora da se uradi otpis tog sredstva
tako 3to ie se njegova vrednost svesti na
Sledeia dva pokazatelja iesto se koriste za tu procenu: (tj. na visi kada uporede neto realizovana
nadoknadivi iznos odprodaje tog ,reisftu iznos se

vrednost i wednost sredstva u kori5ienju)'

intenzitet istraZivanja
i razvoia=
--'-t- *ryju'= ",ol-
prihod od prodaje Pokazatelji intenziteta kapitala (tj. prinos od materiialnih
sredstva i obrt materijalnih sredstva)
korisni su za razumevanje investicionih strategijit
i pokazate! intenziteta isiraZivan;a i razvoja

istraiivanje i '-r ----------

razvojpo zaposleno- =
itIl?:iljt j ry"o;
preduzeda.

broj zaposlenih
Prvi pokazatelj je funkcija delatnosti preduzeia. U privrednim granama u kojima je ti-
Refcrence I dodatna Iiteratura
votni ciklus proizvoda kratak ili u industriji lekova, potretra za invcstiranjcrn u istralivanje
(IASR)' it kol* rtt
i razvoj mnogo jc veCa nego u delatnostinra u kojima proizvocli i prucesl inruju duli f,ivotni l).kunrentu k,Ju,fe lzduo ()tlbor zrr nledullilro(lrre rtle'ttnovtttlstvene stondrtrclc
ciklus i lnovaciJc niru od presudnog znedaJn, r.llvrntnr zt ovo Pollrvlrc lur
/
 l'rlnnln lrilDw

' Ml{s 8 - Ilatunovodstvene politike, promene ratunovodstvenih proccna

I greJ/ce Utvrdlte tro$kove sredswa i godilnje zaduZenje u bilansu uspeha za 2005. godinu u vezi sa
. MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema oitvlrlvanjem ekonomskih koristi koje su obuhvaCene tim sredstvom.
. MRS 17 - Lizing
Podetkom 2002, godine, informatidko predtzeie GED d.o.o. kupilo je ma5inu koja se koristi za
. MRS 23- Trolkovi pozajmljivanja
prolzvodnju radunara za 359.000 evra. Uz troiak nabavke maSine, preduze(eje platilo osiguranje
. MRS 36 - Umanjenje vrednosti imovine ko)c je obuhvatalo period isporuke u iznosu od 2.500 ewa, troikove prevoza u iznosu od 3.500 ewa,
. MRS 38 - Nematerijalna imovina tro$kove montaZe u iznosu od 10.000 evra i tro5kove obuke zaposlenih u iznosu od 7.000 evra. Pre-
. MRS 40 - Investicione nekretnine duzeCe je takodeplatilo troiak popravke ma$ine prelrraja2}I2. godine u iznosu od 2.000 ewa.
Slede primeri istraZivaikih radova i nauinih dela koji detaljnije bave problematikom Odekivan koristan vek trajanja maiine je pet godina, a procenjena rezidualna vrednost
se iz ovog
poglavlja: lznosi 25.000 ewa GED d.o.o. primenjuje pravolinijsku metodu obradunavanja amortizacije
na sve ma$ine tog tipa.
' f'9b,ert
N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting:
Text and cases, Na podetku 2005. godine, ma5ina je prodata 2a175.000 evra.
McGraw-Hill, t999, 7 . poglavlje.
(a) Uwrdite ukupne tro5kove ma5ine koji se mogu kapitalizovati.
' Barry Elliott, ]amie Elliott, Financial Accounting and Reporting, g.
izdanje,Financial Times- (b) Pokaiite uticaj nabavke te ma5ine na radunovodstvenu jednatinu.
Prentice Hall, 2005, 16, 17. i 18. poglavlje.
(c) Utwdite trodkove godiSnje amortizacije.
' charles T' Horngren, Gary L. sundem, iohn A. Elliott, Introduction
to Financial Accounting,
(d) Utvrdite dobitak (ili gubitak) koji je nastao po rashodovanju maline.
Pearson Education-prentice Hall, 2OOZ, T .poglavlje.
(e) Primenite raiunovodstvenu jednadinu da biste analizirali rashodovanje maSine.
' Herv6 Stolowy, Michael |. Lebas, Corporate Financial Reporting:
A Global perspective,Thom-
son Learning, 2002,7. i 8. poglavlje.
Finansijska godina zapredtzete Laura d.o.o. traje od 1. januara do 31. decembra. Preduzeie
' Hennie Van Greuning, International Financial Reporting
Standards: A practical Guide, The primenjuje pravolinijsku metodu obraiuna amortizacije za ma5ine.
World Bank, 2005, t5, 16,2t, 22,24. i 26. poglavlje.
Na dan 1. januara 2004. godine, preduzeie je kupilo maiinu za 10.000 ewa. Odekivani
' Frank Wood, Alan Sangster, Business Accounting,tom I,
9. izdanje,Financial Times-prentice koristan vek trajanja maSine iznosi deitiri godine, a procenjena rezidualna wednost 2.000 evra.
Hall, mart 2002, deoIy.
Na dan 1. januar 2005. godine, predtzeieje kupilo joi jednu maSinu za 15.000 ewa, a u
zamenu je dalo ma5inu kupljenu prethodne godine, uz nadoplatu u gotovini.
Analizirajte transakcije pomodu radunovodstvene jednadine pod pretpostavkom da razlika
lsplaiena u gotovini iznosir
(a) 7.000 €,
(b) 6.000 €,
7.1 (a) Definisite rubrike ,,nekretnine, postrojenja i oprema.. i ,,troskovi.. u vezi sa nekret_ (c) 9.000 €.
ninama, postrojenjima i opremom.
(b) Definisite amortizaciju. objasnite koja sredstva Na dan 1. januar 2005. godine, preduzede je kupilo proizvodnu ma$inu za 330.000 evra putem
ne moraju da se amortizuju i nabrojte
glavne metode obradunavanj a amortizaclje. ugovora o lizingu pod sledeiim uslovima:
(c) sta se podrazumeva pod pojmovima
r period trajanjalizinga: tri godine;
,,koristan vek trajanja.. i ,,rezidualna vrednost..?
. rate koje iznose 72.500 ewa dospevaju na pladanje na polugodi5njem nivou;
7'2 Na dan l' januar 2005. godine, preduze6e Zeta d.o.o. nabavilo je .
proizvodnu opremu u vred- odmah je upla6en depozit od 30.000 ewa.
nosti od 250.000 ewa. Naknadno su nastali slededi troikovi:
Tabela amortizacljeza ovu transakciju prikazanaje na sledeii naiin (svi iznosi izraZeni su
u evrima):
TroSkovi isporuke 18.000 €
TroSkovi postavljanja 24.000€ Rata Kamata Kapital Saldo
Opiti administrativni troskvi Gotovinski iznos 330.000
3.000 €
Depozit 30.000 - 30.000 300.000
Period sklapanja i postavljanja opreme trajao je tri meseca,
a dodatni iznos od 21.000 evra
Rata 1 72.500 35.320 37.180 262.820
utro$en je za troskove direktno povezane sa dovodenjem
opreme u upotrebno stanje. oprema
Rata 2 72.500 30.943 41 .557 22"t.263
je bila spremna za upotrebu 1. aprila 2005. godine. MedustanJe 175.000 66.263 108.737
Mesecniizve$tajimenadi,erapokazah sudajezaprvihpetmeseciupotrebesredstvapredu-
Rata 3 72.500 26.050 46.450 174813
.
zede pretrpelo inicijalni poslovni gubitak u iznosu oa t s.otio evra
Rata 4 72.500 20.581 51.919 122.894

proizvedenih jeclinica proizvocla. Nareclnih meseci zabeleieni

usled nedovoljnog kvantiteta Rata 5 72.500 14.469 58.031 64.863
su znatiro povollniji rezultrrti. Rata 6 72j00 7.637 64.863
l'roccttjcttojetlrrkoristflnvektrajanjasrcdstvnizrr<lsi l4gotlirrrritlrirezirltrnlnuvredrr.sl UKUPNO 465.000 135.000 3t0.000
ir.n.ri I tt.0()0 cvru, 'r'r.$k.vi dcnrontoie sredsrvir proce,Je,r sii nu r 2.500 evrc,
Pr€drtsvlte ovnj llnanrlfrkl llring u llnnnriJcklnr lzve6tuJlnru zn 2005, godlnu,
 zrr tro$kovc istrtlivanja trctra da sc priz.naju kao rashorl u lrettulku keclu nustunu (...)
7.6 ltuslrrxll
Ncnrltcrijalno srcdstvo koje proistiCe iz razvoja treba da se priznir siun() rtko pretluzede molc strugr slucaJa
cla lrokale sledede... (MRS 38 - Nematerijalna imovina): $
(a) Objasnite za5to se tro$kovi istraiivanja tretiraju drugadije od tro5kova za razvoj. Na podetku 2004. godine, ABC d.o.o. imalo je aktivu u wednosti od 8.500 ewa, koja se
(b) Iznesite kriterijume koje ie primeniti na troikove razvoja da bi ga priznalo kao nemateri- motoiala od gotovine u iznosu od SOO evra i nekretnine, postrojenja i opreme u wednosti
jalno sredstvo. od 8.000 evra. Ta sredswa se finansiraju iz kratkorodnih obaveza u iznosu od 200 ewa,
(c) Preduzeie je imalo sledeie troikove pre komercijalne proizvodnje novog filtera zamotor- dugorolnog kredita u iznosu od 2.00O ewa sa TVokamate i akcijskog kapitala u iznosu
na vozila koji Stiti od zagadivanja Zivotne sredine: od 6.300 evra.
U toku 2004. godine, A BC d.o.o.je ostvarilo prodaju od 10.000 evra i tro5kove poslovanja
MarketinSka kampanja za podizanje svesti 50.000 € u iznosu od 7.000 ewa (ukljuiujudi i troSkove amortizacije), tro5kove u iznosu od 1.000 ewa
Tantijeme za patent pronalazatu filtera 12.000 € ze novo postrojenje i opremu i 140 evra tro5kova kamate. Preduzede obradunava amortizaciju
Zarade zaposlenih koji su testirali prototipe filtera 38.500 € rvojih postrojenja i opreme na period od l0 godina (bez rezidualne wednosti).
Koji tro5kovi treba da budu obuhvaieni u interno razijeno nematerijalno sredstvo? Pltanja:
(d) Opi5ite kako i kada troSkovi razvoja treba da se amortizuju. l. Ignori5udi efekat poreza na profit, pripremite bilans uspeha za2}}4.godinu i bilanse sta-
nja na dan l. januar 2004. godine i 31. decembar 2004. godine pod pretpostavkom daje
7.7 Automobil d.o.o., proizvodad motornih vozila, ima odeljenje za istraiivanja koje na slededim
preduzeie ABC d.o.o.:
projektima radi od 2004. godine:
Projekat 1 -Dizajnupravljatkog mehanizma koji neie funkcionisati kao standardni volani na
(i) imalo rashodod 1.000 evrazatro5kove izgradnje;
automobilima, vei ie reagovati na dodire prstiju vozada. (ii) kapitalizovalo te tro5kove.

Projekat 2 -Dizajn aparata zazavativatje koje 6e se kontrolisati elektronski, a ne mehanidki. Pretpostaviiemo da 6e tro5kovi izgradnje biti amortizovani u toku ietiri godine i da ie
sredstvo koje nastane biti spremno za upotrebu 1. jula 2004. godine.
lznosi u hiljadama evra Op5ti troikovi Projekat 1 Projekat 2
Materijal i usluge 128 935 620
2. PokaZite efekte odluka (i) i (ii) na akcijski kapital, profit pre odbitka poreza, poslovne i
investicione tokove gotovine pre opo..rirnurlu i na kludne finansijske pokazatelje.
Troikovi radne snage
. Direktni troikovizarada - 620 320 3. Napravite rezime posledica odluka (i) i (i0.
. Zarada direktora odeljenja 400
. Zarade adiministrativnog osoblja 725
OpSti troikovi
. Direktni - 340 4'r0
.lndirektni 270 110 60
ffi;,Napomena
Direktor odeljenja utroiio je 15 procenata svog radnog vremena na Projekat Ii 10
procenata svog radnog wemena na Projekat 2. I Procenat amortizacije odreduje se na slede6i nadin:
Utwdite koje troikove treba kapitalizovati.
n
rezidualna vrednost t.021€
Stopaamortizacije = 1- =l =1 -0,4=0,6=6o0/o,
tro5kovi nabavke 40.000 €

pri demu je rz broj godina korisnog veka trajanja sredstva.

 Dugorotni
Obitne krediti
akcije

Obaveze Po
AngaZovani osnovu lizinga
Preferencijalne kapital
(povlai(ene)
Obaveze za
akcije penziona
oSlquranJa

OdloZene
Rezerve poreske obaveze

lzvori finansijskih sredstava

da:
Kada proiitate ovo poglavlje, trebalo bi da umete
. napravite razliku izmedu kratkorodnih i dugoroinih
obaveza'
Obaveze Prema
(kredite)' Kratkoroini
. raiunovodstveno tretirate obveznice i druga zaduiivanja dobavljaiima i krediti
i potencijalnih obaveza' ostale obaveze
r razumete razliku izmeclu obaveza, rezervisanja Kratkoroine
. profita pre oporezlvanja I
objasnite zaSto usled razlika izmedu. raiunovodstvenog Deo obaveza Po obaveze
poreske obaveze' oSnovu Kratkoroine
optrezivog profita mogu nastati odloiene duooroinih obaveze za
. utvrdite odloiene poreske obaveze, tj' sredstva' krediia dosPelih poreze
preduzefu' za pla(anje
, koristite analizu pokazatelja da biste procenili nivo zaduzenosti
Bllka S.1 lzvori finansiranja

TllznosiseevidentirajunaosnoYtlfakturakojedostavljajudobavljadi'1Y':,1i:r':ii::]
i:tffi ffi :;;i.;?;;.ouu.'n.,"oliin3";i";",3:-01'"-'1:\::::^:':::*'l*l?fl i;
f uVod
(aktiva) i potraiivanja preduze6a u odre-
Jffi";;;";;;i;;F?JJ'?!^:T,3"Yiii^11"51:,1ig'ili
*Tf il:iff
r.:H:Hffi'"",;;;;;;;; *qi : dospelih za praianle takode se klasinkuju kao
znamoda se u bilansu stanja evidentiraju sredstva kao 5to vidi na slici 8'1'
videli da su obaveze zapravo prava koja Latkorodne obur.r., se
denom trenutku o ,rr.rrr.rrrr. U :' pogiavlju smo
po orrrorro ,orr.u koli su ulozili u poslovanje . rzvyr.i finansijskih
sredstva |zrai.avanjemtra*orotnitlobavezapomoiuradunovodstvenejednadinebavilismose
imaju treia lica
period (kratkoroine obaveze) u 3,4. i 6. Poglavlju.
mogu da bud., porr"rurr, s preduzeiem na kratak wemenski
se o trajnom kapitalu' Dugorodneobavezeseobiinosastojeoddugoroinihkredita,otavezapoosnovulizinga,
ili na duii ili neogranide, ur"*..rrki period. u tom sludaju govori kao sto je penziona"dr*r, i odloienih pireskih obaveza. U odeljku
8'2 baviiemo se
pomoiu dugorodnih obavezai pomoiu soPstvenog kapitala' obaveza za
koji se predstavlii po osnoYu lizinga bavili smo se u 7' poglavlju'
cmisijom i otkupom obv-eznica. obavezama
prikazano na slici 8.1. odeljku 8'4' Iako obaveze zapenzionaosiguranja
U3.poglavljusmodefinisaliobavezekao,,postojeieobavezepreduze6akojesunastale
t odlolene poreske ouur"r" obradi6emo u
iz proslih dogadaja, a dije izmiriv*i: 6: prou_zrlkovati odekivani odliv resursa izpredtzeia dobijajusveve6i,nueu;,o,,.prevazi|azeokvireovogudZbenikainjimasenedemobaviti.
koji crtelovljuju ekonomske koristi' (OLvir IASB). Takotle smo napravili razliku izmedu
kratkorodnih i dugorodnih obaveza'
Obavezu treba klasifikovati kao kratkoroinu kada
se oiekuje da ie biti izmirena u roktr
ocl l2 nreseci ocl datuma izrade bilansa stanja' @Ratunovodstvenitretmandugorotnihkredita
obaveza predstavljaju obavez'e prenril
7,a veCinu prccluz.eCa najvcCi cleo kratkoroCnih NrrJpredetrrrrtlnvestiglavneprednostiineclostatkclinansiranjaemisijomrllrvcznicnttrlcl.
dugujc drttravljatinra clobitrit i PruLitocitnir usluga'
clobovljrrdimil, tj. iznosi koie precluzcCc noiu ns ernltovunc ukclJc'
 -..w

A
Prrdnortl
ne obveznlce Gotovlna i gotovlnskiekvivalenti Obveznice
Kada se flnansiJska sredswa prikupljaju emitovanjem obveznica umesto cmltovanjem no- + 2.000 € +98.000Q = +100.000€
vog akciJskog kapitala, time se ne utide na kontrolni udeo akcionara. Po5to vlasnici obve"
znlca nemaju prava glasa, trenutni vlasnici (akcionari) zadrl,avaju potpunu kontrolu nad na obveznice je aktiva jer predstavlja ,,unapred plaiene tro5kove" koji 6e biti evi-
kompanijom, kao i sva svoja prava. u bilansu uspeha u toku perioda trajanja obveznica; u na5em primeru, obveznice
Kamate na obveznice mogu da se odbiju za svrhe oporezivanja, dokdividende po osno' otkupljene po isteku pete godine od emitovanja.
rnr akcija ne mogu. To znadi da kamate na obveznice smanjuju oporezivu dobit, a time se
obveznica uz premuu
oetvaruje prednost smanjenja poreza ili poreskih u5teda. kompaniia Anabela ie emitovati
za slidne obveznice prevladava viSa kamatna stopa,
Dobit po akciji moie da bude veia. Mada tro5kovi kamata na obveznice smanjuju neto pri'
uz premiju. Pod pretpostavkom da ie Anabela za obveznice dobiti 104.000 evra,
hode, dobit po akciji po osnovu kapitala od obidnih akcija veia je kada se finansiranje vr5i pu-
radunovodstvene jednadine izgledala bi ovako:
tcm obveznica jer se time ne smanjuje akcijski kapital (kao Sto iemo videti u 9. i 16. poglavlju). A=O +K
Nedostaci i gotovinski ekvivalenti Obveznice Premija na obveznice
+ 104.000 € = €
+ 100.000 + 4.000 €
Po$to kamata mora da se plaia periodidno vlasnicima obveznica, a glavnica po obveznica'
ma mora da se isplati na datum dospeia, kompanija koja ima neuravnoteZen profit i rela- PfCmija na obveznice je obaveza jer predstavlja ,,obradunate i unapred naplaiene pri-
tivno slabu likvidnost moi,e da se suodi sa velikim te3koiama kada bude trebalo da isplati koJi nisu zaradeni", koji ie biti pripisani dobitku u toku roka vaZenja obveznica, tj. to
kamate na datum dospeia. Obveznice su obitno regulisane brojnim odredbama ugovora datuma otkupa.
koje moraju da se po5tuju.
kamata na obveznice
Emlsija obveznica prema nominalnoj vrednosti hvestitora, prinos na obveznice sastoji se iz dve komponente:
Sada Cemo opisati kakav uticaj na radunovodstvenu jednadinu ima: priliva gotovine Po osnovu pla6anja kamata,
. emisija obveznica po nominalnoj wednosti, izmedu nominalne vrednosti obveznica (koja se prima u gotovini kada se obve-
lnlce otkupljuju) i iznosa plaienog za obveznice. Ova druga komponenta je tro5ak ako su
. emisiia obveznica uz diskont,
obveznice emitovane uz diskont, odnosno dobit ako su obveznice emitovane uz premiju.
. emisija obveznica uz premiju,
Sa stanovi5ta onoga ko emituje obveznice, Povezane kamate takode imaju dve kompo-
. troSak kamata na obveznice i Zapravo,trciSkovi kamata na obveznice sastoje se od:
. otkup obveznica. 'pcriodidnih
priliva gotovine po osnovu plaianja kamata vlasnicima obveznica,
Pretpostavimo da je kompanija Anabela emitovala 100 obveznica po nominalnoj vred- tmortizacije diskonta ili premije osvarene na emitovanje obveznica, jer diskont ili pre-
nosti od 1.000 ewa po obveznici. Kamatna stopa za obveznice iznosi 5o/o. To znadi da se na $$a na obveznice mora da se amortizuje u toku zivotnog veka obveznica.
godiSnjem nivou na ime kamata plaia 5o/o od nominalne wednosti obveznica - a u ovom Tc dve komponente odreduju efektivnu kamatnu stopu za obveznice. Efektivna kamat-
sludaju to iznosi 50 evra godi5nje po obveznici. Obveznice dospevaju na kraju pete godine fiopa ie visa od nominalne kamatne stope za obveznice emitovane uz diskont; efektivna
nakon njihovog emitovanja. Ukoliko kompanija Anabela za emitovane obveznice primi ilAtna stopa ie niZa od nominalne kamatne stope za obveznice emitovane uz premiju.
lOO.000 ewa, uticaj te transakcije na radunovodstvenu jednadinu biie sledeii: Pod pretpostavkom da ie obveznice biti otkupljene za pet godina i da je diskont na
A iznosio 2.000 ewa, iznos od 400 ewa (tj. 2.000 € + pet godina) oduzeo bi se od
Gotovina i gotovinski ekrrivalenti Obveznice za svaku od pet godina roka trajanja obveznica. Takode, za svaku godinu moramo
+ 100.000 € = + 100.000 € obradunamo iznos od 5.000 evra (ti' 100.000 € x 5o/o) za kamatu

Diskont na Gotovina i Obveznice Profit

Emlsija obveznica uz diskont obveznice gotovinski
Pretpostavimo da ie kompanija A nabela za pomenute obveznice umesto 100.000 evra pri- ekvivalenti
mtti 98.000 ewa. To mole da se dogodi zato Sto na trZiStu prevladava trli6na stopa koja hlctno stanJe + 2.000 € + 100.000 €
investiranje u kompaniju Anabela predstavlja veii rizik - € - 400 € - 5,000 €
Je veCa od 5 procenata ili zato 5to
-400€ 5.000 =
(amortizacijadiskonta (trolkovi
nego, na primer, investiranje u drtavne obveznice. Kada se obveznice emituju po vrednosti
na obveznice) komuta)
koJa je manja od njihove nominalne vrednosti, kaie se da su emitovane uz diskont. EmisiJa
obveznica ispod pariteta utiCe na radunovodstvenu jednadinu nu slecleCl nedin:
fuaJnf e rtnnJe + 1,600 €l + 100,000 €
 lil'cktivrri tro$kovi kirnratir z.ir kourpitnijtr Anubalu iznoslll hl ir,400 cvrit svake gotlirrc, (lika 8'2):
u sledetim slutajevima
oduosuo 5,4rh (tj.5.400 tl + 100.000 tl), a ne onoliko koliko iz,uosi ttomiualua kittttitlrr,t Fiz.rrrrur,.lu lrcltu tlu sa ltrcpoznaiu
stopa tj. 5(Zr. Ukoliko ovaj proces nastavi da se primenjuje u toku svih pet godina, tliskorrl (e)kuduprctluzeteimatekutuobavezu(zakonskuilipoosnovuugovora)kaoposledicu
na obvcznice od 2.000 evra biie potpuno amortizovan.
prolhg dogadaja;
odlivom sredstavakoja donose ekonomske
Pod pretpostavkom da ie se otkup obveznica zaista izvr$iti posle pet godina, prcnrijrr (b) ukoja ycrovatno da te se obaveze izmirivati
na obveznice od 800 evra (tj. 4.000 € + pet godina) bila bi evidentirana u bilansu uspeha za korlsti i
(e) ako moL,e da se napravi pouzdana procena iznosa obaveza'
svaku godinu poslovanja sve dok se ne izvr5i otkup na kraju pete godine. Takode, za svaktt 'A,ko (MRS 37)
prepoznaiu rezervisania'
godinu moramo da obradunamo iznos 5.000 evra na ime tro5kova kamata. nxu zadovolieni *r"iriii*"^, treba da se
A O+K
Gotovina i gotovinski ekvivalenti Obveznice Premija na obveznice Profit
Itrtetno + 4.000 €
stanje - s.000 € + 100.000 € - 800 €
+800€
- 5.000 t
Krajnje stanje + 100.000 € + 3.200 € obaveza kao
posledica
U ovom sludaju, efektivni tro5kovi kamata za kompaniju Anabela bi za svaku godintr obavezujuteg
iznosili 4.200 evra ili 4,2o/o (tj. 4.200 € + 100.000 €), a ne onoliko koliko iznosi nominalnit
kamatna stopa tj. 5 %o.

obaveze, rezervisania i potenciJalne obaveze

!!ffi Verovatan
odliv
Osnovna karakteristika obaveza je dapreduze(e ima tekuie obaveze koje su nastale iz pro$ sredstava?
lih dogatlaja. Obaveza je duZnost ili odgovornost preduze6a da deluje ili posluje na odrc
deni nadin. Obaveze mogu i prisilno da se naplate kao posledica postojanja obavezujuieg
ugovora ili zakonskih odredaba. Na primer, u tu vrstu obaveza obidno spadaju iznosi po
tral,ivanja treiih strana za robu i/ili usluge koje su isporuiili.
Postoje i obaveze za koje dogatlaj na osnovu kojeg su nastale ne potide od ugovora sa
treCim stranama, ili vreme nastanka tih obaveza nije poznato, ili iznos obaveza ne moZe da
se odredi, ili su nastale na osnoyu kombinacije ta tri faktora.
Stoga obaveze, u uZem smislu, treba razlikovati od:

. rezervisanja,
. razgraniienih nastalih obaveza i
. potencijalnihobaveza.
Evidentirati
potencijalne obaveze
u napomenama
Rezervisanja u odnosu na obaveze
U Okviru IASB istaknuto je slede6e: lllka tl.2 Rezervisanja ili potencijalne obaveze?
Neke obaveze mogu da se izmere tako lto se u t elikoj meri koriste procene. Neka preduzeia ta- ,twr MRs 37
kve obaveze eyidentiraju kao rezervisanja. U nekim zemljama, takva rezerfisanja ne smatraju proSlih dogadaja i.koje postoje nezavisno od
sulu. une obaveze koje nastaju kao posledica
sc obavezama, jer je pojam obayeze uie definisan tako da obuhvati samo one iznose koji mogu se kao rezervi-
pt.;;;;i,,'od buduieg obavljania poslovanja) priznaiu
dtt se utvrde bez kori{ienja procena. U definiciji obaveze... primenjuje se iiri pristup. Stoga, budur'e11 Poslovtnja koje se sporo proclaju
su sumnjiva potiu5uonlu' zalihe
t6'Ju, g.Sir,rrjcni prinrcri rczcrvisanja
kudt rczervison.jo obuhvataju neku tekutu obavezu i zadovoljavaju ostatak definicije, to je za' ga^ncijc na,r.iz'v.dc' kitz'nc ili tr.$'
prut,o obuvt,z,rt iuko izttosi moru.iu da sc procan.iu.iu. Primeri obuhvalaiu rczarvisan.ia za uplilk' (nehurcrrl,t z.lilre) ili z,.srrrrcle z,aliire, suclski proccsi'
prctlttz'c('c Prep.ztrnje
t:lgie,iir zrr tlitru$itvitttje 'liv,ttte sretliric' Slir'tntl lttrtlc'
rrer,nk.ttit,
ko/c lrdtu r/rl sc ieyrr\, lr0 osnot/u poslo.jcfih gurtuci.ju irczr:rvistut.ju i.t lrt'ttziotut osigurun.ju, kOVl
 r€zervlsonio z0 tro$tove rashodovania naftnih instalacija ili postrr{enju nukleurne elektrane
do te mere da je preduzeCe zakonom obavezano da pokrije tro5kove otklanJunja $tete koju
bude nanelo. Za razliku od toga, usled trZi5nog pritiska ili zakonskih obaveza, preduzeie
Ce moZda morati da napravi ili da planira da napravi rashode da bi u buduCnosti moglo da
posluje na odredeni nrli, (rr. primer, da ugradi filtere za preiiSiavanje dima u odredenim
tipovima fabrika). Po3to preduzeie moZe da izbegne nastanak buduiih rashoda time Sto Ce
preduzimati neke buduie mere, na primer, tako Sto ie promeniti svoj metod poslovanja, ono
nema tekuie obaveze za te buduie rashode, tako da ne priznaje ni rezervisanja.
Obaveze podrazumevaju da uvek postoji druga zainteresovana strana koja potraZuje
iznos tih obaveza (odnosno koj ojpreduzeietaj iznos duguje). Medutim, nije neoplodno ia
preduzeie zna ko je tadno ta druga zainteresovana strana kojoj ono ne5to duguje zapravo,
-
preduzeie moZe imati obaveze prema javnosti u celini. PoSto obaveza uvehnastaj. pr"-u
drugom licu (fizidkom ili pravnom), iztogasledi da usled neke odluke menadZmentulh od-
bora direktora ne nastaju uvek konstruktivne obaveze koje se evidentiraju u bilansu stanja
na dan njegove izrade, osim ukoliko je ta odluka ve6 bila saopStena pre datuma izrade bi-
lansa stanja onima na koje se ona odnosi na dovoljno konkretin nadin da bi nastalo validno
odekivanje da ie se preduzede razre5iti te odgovornosti.
obaveza ne mora nastati neposredno usled nekog dogadaja, vei zbog istog tog dogadaja
moie nastati malo kasnije zato 5to se promenio zakon ili je preduzeie napravilo nekiodre-
deni potez (na primer, dalo je nekakvo dovoljno konkretnojavno saop5tenje), a usled toga
nastaje konstruktivna obaveza. Na primer, kada se nanese neka Steta po Zivotnu sredinu,
motda ne postoji zakonska obaveza da se posledice te Stete saniraju. Medutim, izazivanje
Stete postaie obavezujuii dogaclaj kada se donese novi zakon kojim se podinilac obavezuje
da sanira postojeiu {tetu ili kada preduzeie javnoprihvati odgovornost za sanaciju btete na
natin na koji samo sebi stvara konstruktirmu obavezu.
Rezervisanja u odnosu na razgraniiene nastale obaveze
Rezervisanja mogu da se razlikuju od ostalih vrsta obaveza, kao ito su dugovanja prema
dobavljaiima i vremenska razgraniienja za nastale obaveze, jer nije izvesno kada ie ili u
kojem iznosu nastqti buduii rihoai kiie fe se potraZivati od p-reduieia. Za razliku od toga:
(a) dugovania prema dobavljaiima su obaveze koje treba platiti za robu koju je preduzeie
primilo ili usluge koje su mu pruZene i za koje mu je dostavljenafaktura ili si preduze-
te formalno obavezalo da ie izmiriti dug prema dobavljaiu;
(b) uremenska razgraniienja za nastale obaveze jesu obaveze koje treba platiti za robu
koiu je preduzeie primilo ili usluge koje su mu pruzene ali joi nisu plotrrr, za koje
nije dostavljena faktura niti se preduzeie formalno obavezalo da fu platiti dobavtjaiu,
ukljuiujuti i iznose koje preduzeie duguje zaposlenima (na primer, iznosi yremenski
razgranitenih obaveza koje se tiiu plaienog godiinjeg odmora). Mada je ponekad ne-
ophodno proceniti iznose ili datume vremenskih razgranitenja, neizvesnost je general-
no manja nego kada se radi o rezervisanjima.
Vremenska razgranitenja se testo evidentiraju kao sastayni deo rubrike ,,dugovanja pre-
ma dobavljatima i ostale obaveze', dok se rezervisanja evidentiraju zasebno. (MRS 37)
Rezervisanja u odnosu na potencijalne obaveze
Potencijalne obaveze su obaveze za koje je nejasno Sta ih je uzrokovalo, kada su nastale i koliki
je njihov iznos. Kako im samo ime govori, to su obaveze koje su nepredvidene (uslovljene)
i ohe rna.{ine rrnortizacija $c raduna z,a period ocl t0 godina. Precluz.eCe
nlstaju nfl osnovu dogaclaja na koje preduzeCe ne moie u potpunosti dt utiCe. Defini$u se kao:
(a) mogute obayezc koje nustaju iz prollih dogadaia, a Cije postojanje & biti potvrdeno
saio neklm dogadajem u bud.utnosti zakoji nije izvesno da te se uoplte dogoditi ikoii
preduzete ne mote kontrolisati ili
(b) tekute obaveze koje nastaju usled prollih dogadaja, ali ih preduzete ne prepoznaje jer:
(i) nije verovatno da obaveza mora biti izmirena ili
(ii) iznos obaveze ne moie dovoljno pouzdano da se izmeri'(MRS 37)
preduzeie ne treba da prizna potencijalne obaveze, ve6 samo treba da ih navede u napo-
menama uz finansijske izve5taje (slika 8.2), osim ukoliko postoji moguinost da ie doii do
odliva resursa koji donose ekomonske koristi.
Raiunovodstveni tretman na:profit
8.4.1 Razlike izmedu oporezivog profita i ratunovodstvenog profita
Prvi korak u razumevanju raiunovodstvenog tretmana poreza na profit u finansijskim izve-
Itajima jeste da shvatimo da postoji razlika izmedu oporezivog profita i raiunovodstvenog
profita. Oporezivi profit se raduna u skladu sa poreskim propisima i on je osnov na kojem
ee radunaju porezinaprofit. Radunovodstveni profit se raduna na osnovu radunovodstve-
nih politika preduzeiakoje su zasnovane na MRS/MSFI.
Kada se utwduje oporezivi profit, preduzeiu moZe biti dozvoljeno ili se zakonski moZe oba-
vezatidazaobradunavanje poreza koristi radunovodstvene metode koje se razlikuju od metoda
koje su u skladu sa MRS/MSFI. Razlike koje usled toga nastaju mogu da smanje ili poveiaju
profit. Na primer, preduzedu moi,e biti dozvoljeno da koristi ubrzanu amortizaciju da bi izra-
lunalo oporezivi profit i time smanjilo svoje poreske obaveze, dok istovremeno sme da koristi
pravolinijsku metodu obradunavanja amortizacije za odredivanje raaunovodstvenog profita u
rkl"do sa MRS/MSFI. Drugi primer je to 5to pravila oporezivanja desto dozvoljavaju da se ras-
hodi (gubici po osnom kursnih razlika, nenaplativa potraiivanja, gubici na zalihama) odbiju na
osnovu ,,gotovine", a ne na osnoYu wemenskih razgraniienjakako nalaiu MRS/MSFI.
Drugi korak je da se shvati razlika izmedu tekuiih obaveza za poreze, odloZenih pore-
skih sredstava i obaveza i rashoda poreza na profit. Rashod poreza na profit je rashod koji se
evidentira u bilansu uspeha. Tekuie obaveze za poreze su porezi na profit koje treba platiti
poreskoj upravi u skladu sa pravilima oporezivanja. Razlika izmedu rashoda porczanapro'
fit i iznosa tekuiih obavezaz"porezekoje treba platiti poreskoj upravi predstavlja odloZene
poreske obaveze, kao Sto iemo objasniti u sledeiem primeru.
Primer
prlvremene itrajne razlike izmedu raiunovodstvenog profita i oporezivog profita
U godini koja se upravo zaw5ava, preduzeie GOFRAD d.o.o. ostvarilo je profit iz poslovanja
u iznosu od 6.000 evra pre umanjenja zaamortizaciju i odbitka poreza na profit. Osim toga,
ostvarilo je 100 evra neoporezivog prihoda od kamate na municipalne obveznice. Preduzeie
poseduje sarno dva sredstva podlolna amortizaciji: jednu ma$inu kupljenu potetkom pret-
irodne godine za 5.000 evra i drugu kupljenu na podetku tekuCe godine za 10.000 evra. lir
(}Ot'^llAD d.o.o, korlsti
nretodu uIrzune umortlzte lJe cln bi izrrrdunalo lztros tntortiz,acije 7,0 $vrhe izradttltttvttttjtt lltt-
 rcza ne proflt ($to u tckudoJ godtni lznosi 3.000 evra) i pravoliniJsku (ili ubrza-
mctodu obratunavanJa rJcm pcrlodur por€z obradunava u narednim radunovodstvenim periodima
amortlzactJe da bl lzradunalo iznos amortizacije koji islazuje u hnansl)sklm radunovodstvenim
lzveltaJima. obralunavanla oporezivog profita tako da se, umesto u bududim
Na osnovu datih informacija, poreski bilans i bilans uspeh apredizeh
GC)FIU,D d.o.o. mA, porez obratunava u tekuCem radunovodstvenom periodu). Dakle, priwemene
lzgledali bi ovako (svi iznosi izraLenisu u ewima): nu uiidu na efektivnu stopu poreza na profit preduzeia.
Porrrkl bllans Vratimo se sada naSem primeru ptedtzeia GOFRAD d.o.o. dabismo utwdili odloZene
Bilans uspeha ,eeke obaveze i rashode porur na profit koje treba evidentirati u bilansu uspeha'
Proflt tz poslovanja pre odbitka 6.000 Profit iz poslovanja pre odbitka 6.000
tmortlzacue I poreza na profit amortizacue i poreza na profit
Neoporezivi
prihodod Neoporezivi NEMA
kamata prihod od.. permanentna REZERVISANJA
Ncoporezlv prihod od kamatea Neoporeziv prihod od kamate evidentiran u - kamata prijavljel = ,i.fit" ZA ODLOZENE
I OO fOOC
finansijskim poreskojuPravi PORESKE

Amortlzaclja (3.000) izveltajima 0€ OBAVEZE

Amortizacijab (1.500) 100 €

Oporezlvi profit Raf unovodstveni profit pre - Razlika u Drofitu ,/

proflt pre oporezivi prorit
oporezivanja - =r*T:i"#.",,
Porez na profit koli se plaia
4.600 oporezlvanja
4.600 €
\ REZERVISANJA
ZA ODLOZENE
Amortizacija Amortizacuaza
poreskoJ upravi (35%ood 3.OOO) 1.050-+
profit svrhe knjigovodstvene Privremena PORESKE OBAVEZE

svrhe -
Obavezeza poreza na za
oporezivanja -
???? razlika 1.500€ 1.500x35%=
* tekuce 1.050
3.000 € 1.500 € 525 €
* odloZene
????
Razlika od 1.600 evra izmedu raiunovodstvenog profita pre oporezivanja i oporezivog
I Neoporezivprihod od kamate I
se izuzima kada se obradunava oporezivi profit.
e(5,000€ + 10 godina) + (lO.OOO€+ tO godina) t.5OO€
= profita sastoji se iz sledeieg:

- Na osnovu poreskog bilansa, porez na profit koji potraiuje poreska uprava iznosi 1.050
ewa. r Neoporezivog prihoda od kamata u iznosu od 100 ewa koji nikada neie biti oporezovan,
Pltanje je sledeie: koliki iznos rashoda zi poru na profit priduzeie ali je obuhvacen bilansom uspeha. To je permanentna razlika jer se taj prihod stalno
izu-
Glopnlo d.o.o. treba da
Prirryi u bilansu uspeha? Da li treba da prijavi iznos od 1.610 evra (tj. 4.600 € x 35o/o)? zima iz opore zivanja;iznos poreza koji mora biti plaien na taj iznos sada ili u buduinosti
Pre nego Sto odgovorimo, Pozabaviiemo se razlozimazbog'kojih je 0 evra.
se ratunovodstveni
prollt i oporezivi profit obidno razlikuju:
. Iznosa od 1.500 evra. Razlika u iznosima koji se dobiju kada se primenjuje metoda ubr-
(1.500
' Privremene razlike su one razlike izmedu radunovodstvenog i oporezivog
profita u zane asrortizacije (3.000 ewa) i pravolinijska metoda obradunavanja amortizacije
odredenom radunovodstvenom periodu koje nastaju kad god ie merila evra) jeste privremena razlika jer se porezi koji se u$tede u tekuioj godini odlaiu za budu-
sredstava i oba-
veza koja se koriste za obradunavanie porezana profit rJikoy., 6e peiiode, kada priwemena razlika poprima obrnuti tok. U toku celokupnog veka traja-
od merila sredstava i na profit i
obaveza. koja se koriste za_ obradunavanle u skladu sa MRS/MSFI.
Na primer, ako pre_ nla opreme, ukuian iznos amortizacije biie isti za swhe obradunavanjaPorcza
duze& koristi pravolinijsku metodu obradunavanja amortizacije za radunovodstvene ," t nligo1 oaspene swhe. Iznos od 1.500 evra predstavlja razliku u iznosu ukupnih tro5-
swhe i metodu ubrzane amortizaciie da bi izradunalo porez na profit, kova ofreme koji su rasporedeni u tekuiem periodu pomoiu dve metode obradunavanja
iznos sada5nje
wednosti sredstva uladunovodstvenoj evidenciji raz[klvaie se od sadasnj. amortizacije. U tilansu uspeha navedeni su niZi tro5kovi amortizacije nego u poreskom
opor"ri* po-
wednosti sredstava. Za swhe sastavljanja poreskog bilansa, poreska amortizacija bilansu, pri demu 6e profit pre oporezivanjaizraLen u bilansu stanja biti vi$i nego u
6e biti jer
veca od knjigovodstvene amortizacije u prvim godirru*", a biie . reskom bilunr,r. Ta rizlika ie wemenom poprimiti obrnuti tok ie pravolinijska me-
man;a od knjigovod_
stvene amortizacije u kasnijim godinama korisnog veka trajanja sredstava. toda obradunavanja amortizacije davati vede iznose nego obradunavanje anortizaciie za
(1.050€ +
swhe oporezivanja. Da zakljuiimo, rashod poreza na profit iznosiie 1.575 evra
' Permanentne razlike su one razlike izmedu radunovodstvenog i oporezivog
profita u odre-
525€),; ne 1.610 ewa. Dakle, radunovodstvena jednadina ie pretrpeti slede6i uticaj:
denom radunovodstvenom periodu koje nastaju kada se pro"nt ,r. oporezuje
ili kada ras-
hodi nisu oslobodeni oporezivanja (kada na rashode nisu odobrene poreske A o K
olakdice). Na
primer, neoporezivi prihod od kamate izuzima se iz oporezivogprofiia Profit
iako je deo raduno- Gotovina - 1.050 € OdloZene poreske
vodstvenog profita. Kazne plaiene za saobra(ajrr. pr.k SuJ. n]su rashodi obaveze
koji se odbiyaiu
od proffta za svrhe obradunavanj aporezana profit, mada spadaju poslovne
u rashode.
' +525€ -1.57s c
Permanentne razlike utidu na efektivnu stopu poreza na profit (pokazatelj (Rashodi za tekuie obaveze zaporezel
prijavfenog 1.050 €
raahoda Poreza na profit u odnosu na radunovodsweni profii pre oporezivanJa)
u teku4em
radunovodstvenom periodu, ali nemaju nikakav uticaj na buduce plr.r. Rashodi za odlolene obaveze Po osnovu
n0 proflt, S Oruge poreza na profit;
Itrane' prlvremene razllke uticu na porez na proflt koJi ce biti plni$n u godlnemn
kotc tit< s2s €)
dolezo Jer predetavfaJu odloganJe obradunavanJa opolzlvog
i:ll,;!&f :
 # mt

8.4.2 odloiene poreske obaveze iodrorena poreska sredstva

Prlvremene razlike uzrokuju nastanak odloienih poreskih obaveza kada proistidu iz
frlmer
,,po-
volnog" poreskog tretmana (tj, iz ubrzane amortizacije za svrhe oporezivanja nasuprot lirrllo odlolenlh poresklh obaveza i sredstava
ekonomske amortizacije za radunovodstvene svrhe). Usled te privremene ,"riik ,rrt";u dan 1. januara2000. godine, preduze(eHaskid.o.o. kupilo jezal.2O0 evra jedno sred-
odlolena poreska sredstva, pri demu se rashod piznajeza knjigovodstvene svrhe u perio- podloZno amortizaciii. Za svrhe oporezivanja, amortizacija se obradunava u toku tri
du koji prethodi periodu oporezivanja. dok se za svrhe finansijskog izve5tavanja amortizacija obraiunava u toku pet go-
Na primer, MRS/MSFI nalai,e preduzeiima da evidentiraju procenjene buduie tro5- pomoCu pravolinijske metode obradunavanja amortizacije, pri demu je rezidualna
.
kove garancija koji mogu nastatati kao rashod u periodu u kojem je roba pod garancijom jednaka nuli. Nema nikakvih drugih razlka izmedu radunovodstvenih pravila i
pro{at-a, ali, prema pravilima oporezivanja, nije dozvoljeno da se takvi
troskovi-oduzimaiu oporezivanja za to konkretno preduzeie. Pretpostavimo da profit preduzeiapre
evc dok stvarno ne nastanu. Dakle, odloZenaporeska sredstva treba da se evidentiraju amortizacije i oporezivanja iznosi milion ewa godiSnje i da se primenjuje poreska
u
flnansijskim izve5tajima predttzeia. To znadi ia ie proizvodai malih kuinih aparata koji od40o/o.
ostvaruje poveianu prodaju pokazati veii iznos na radunu odloZenih poreskih sredstava, U eledeCoj tabeli prikazano je kako bi preduze(e Haski d.o.o. obradunalo svoje poreze na
Tose dogada zbog toga 5to ie (ako svi ostali parametri ostanu r.pro-.r;.rri) zbog koje treba da plati poreskoj upravi u svakoj od narednih pet godina:
sve nilih
tro5kova garancija za prodatu robu iskazanih u poreskom bilansu za svaki narejni period
oporezivi profit biti veii od raiunovodstvenog profita preduzeia. Profit pre odbitka lznos amortizacije Oporezivi profit Teku(e obaveze za
amortizacije i poreza na poreze
Prema MRS 12, iznos sada5nje wednosti odloienihporeskih sredstava treba da revi-
se profit (po stopi od 4Oo/o)
dlra u svakom narednom bilansu stanja. Iznos sada5nje wednosti odloZenih poreskih sred-
1.000 € 400 € 600 € 240€
etava treba da se smanji na njegovu najpribliiniju ,.ulirorrurrr., vrednost do
te mere da vile 1.000 € 400 € 600 € 240€
ne bude verovatno da ie iznos opor"rirrog profitu biti dovoljan da bi se to € 400 € € 240€
sredstvo dalje 1.000 600
koristilo. Stoga sredstvo treba da se prizniiek od trenutka kada preduzeie odekuje da ie 1.000 € 0 1.000 € 400 €
ostvariti koristi od njegovog postojanja. Postojanje odloZenih poieskih obaveza(po istom 1.000 € 0 r.000 € 400 €
osnovu) snaZan je dokaz da ie sredstvo moii da se powati. 5.000€ 1.200€ 3.800€ 1.s20€

U eledeioj tabeli prikazana je amortizaclja za swhe oporezivanja tog sredstva i poreska

za amortizaciju - bilans raduna sredstava za svrhe oporezivanja na kraju svake
Prlmer
Odlolena poreska sredstva Originalna nabavna Godi5nja poreska Kumulativna poreska Poreska osnovica
Razmislite o sledeiim situacijama: vrednost sredstva amortizacija amortizacua
1.200€ 400€ 400€ 800€
Prva situacija Druga situacija 1.200€ 400€ 800€ 400€
EUR EUR 1.200€ 400€ 1.200€ 0-
Odloiene poreske obaveze 10.000 s.000
1.200 € -0- 1.200 € -0-
OdloZena poreska sredstva (8.ooo) (8.000) 1.200 € -0- 1.200 € -0-
Neto iznos 2.OOO (3.000)
U eledeCoj tabeli prikazana je amortizacija za raiunovodstvene svrhe i neto knjigovod-
' U prvoj situaciii, postojanje obaveze osigurava da ie sredstva moii da se povrate i da ta vrednost na kraju svake godine:
sredstva treba da se obezbede.
Originalna nabavna lznos amortizacije Akumulirana Neto
' U dlugoj situaciji, kompanija treba da obezbedi 5.000 evra od sredstava, ali mora pailji-
vrednost sredstva (pravolinijska metoda amortizacija knjigovodstvena
vo da razmotri da li ie moii da powati preostalih 3.000 ewa.
obraiunavanja vrednost
amortizacUe)
1.200 € 240€ 240€ 960 €
1.200 € 240Q. 480 € 720€.
1.200 € 240€. 720€ 480 €
1.200 € 240e 960 € 240€
1,200 € 240e r.200 € -0-

,--.-,-.,,,-.
 F'
U sledeCoJ tabelt prikazan Je obradun odloienlh obaveza po ornovu porcza na proflt
preduzeCa i rashoda po osnovu odloienih poreskih obaveza pomocu
mctode bilansa sianya:
Godina Neto poreska Neto Odloiene Rashodi
u Poresklm stoPama
knjigovodstvena osnovica knjigovodstvena poreske po osnovu
vrednost vrednost umanjena obaveze odloZenih
SadaSnjavrednost Poreskaosnovica
za poresku (40o/o) poreskih obaveza
EUR EUR

*|il':' Nekretnine, postrojenja i oprema 460.000 320.000

Prva e6o € 8oo € 64€ 64G
Obratunata kamata:
Druga 720€ 4OO€ 320€ 128€ 64€
na potraZivanja 18.000 -0-
Tre(a 480€ -O- 480€ 1g2€ 64€
na dugovanja (1s.000) -0-
Cetvrta 240€ -o- z4o€ 96 e (96 €)
Peta -o- -o- _o_ _o_ Stanje na ratunu odloienih poreskih obaveza na dan 1. januar 2004. godine iznosilo je
(96€)
ewa. To je obradunato na osnovu poreske stope od 30o/o.U toku 2004. godine, nad-
Iz sledeie tabele vidimo na koji nadin na5i obraduni utidu na radunovodstvenu jednadi-
il organi su najavili neoiekivano povedanje u nivou porezanaproffiapreduzeiado35o/o.
nu za syaku od pet godina poslovanja (iznosi su izraieni u evrima):
U tekstu koji sledi ilustrovaiemo kretanja na radunu odlolenih poreskih obaveza, pri
GodinaA=O+K iemo naglasitizaduircnjaubilansu uspeha. U napomeni A identifikovaiemo onaj deo
ja koji nastaje usled poveianja u stopi oporezivanja.
Profit
Prva Gotovina:- 1.200
Nekretnine, postrojenja
,l.200
i -O- Odlo2ene poreske
oprema: +
Amortizacija: - 240 obaveze
EUR
Nekretnine, postrojenja i = Odloiene poreske obaveze: + 64 Rashodi po osnovu odloienih
oprema: - 240 poreske obaveze na dan 1 . janu ar 2004. 10.000
poreskih obaveza: - 64
Gotovina: - 240 Tekuie poreske obaveze: - 240 uspeha - promena stope 1.667
Druga Nekretnine, postrojenja i = Amortizacija: - 240
poietno stanje (1 0.000 x 35/30) 1't.667
oprema: - 240 Odloiene poreske obaveze: + 64 Rashodi po osnovu odloienih
Gotovina: - 240 poreskih obaveza: - 64 uspeha - poreklo privremenih razlika 38.383
Teku(e poreske obaveze: - 240 saldiranja)
Tre(a Nekretnine, postrojenja i = Amortizacija: - 240 poreske obaveze od 31. decembra2OO4. 59059 (Videti napomenu A)
oprema: - 240 Odloiene poreske obaveze: + 64 Rashodi po osnovu odloZenih
Gotovina: - 240 poreskih obaveza: - 64
A SadaSnjavrednost Poreskaosnovica Privremena razlika
Tekuee poreske obaveze: - 240
Cetvrta Nekretnine, postrojenja i = Amortizacija: - 240
EUR EUR EUR
oprema: - 240 = OdloZene poreske obaveze: - 96 Rashodi po osnovu odloienih
postrojenja ioprema 460.000 320.000 140.000
Gotovina: - 400 poreskih obaveza: + 96 kamata:
Teku(e poreske obaveze: - 400 ,na potraZivanja 18.000 -0- 't
8.000
Peta Nekretnine, postrojenja i = Amortizacua: - 240 ht dugovanja (1s.000) -0- (1s.000)
oprema: - 240 = Odlozene poreske obaveze: * 96 Rashodi po osnovu odloZenih poreske obaveze
Gotovina: - 400 poreskih obaveza: + 96
I3Sm x (140.000 + 18.000)I 55.300 EUR
Tekuie poreske obaveze: - 400 poreska sredstva (35o/ox 15.000) (s.2s0 EUR)
Na kraju korisnog veka trajanja kupljenog sredstva, bilans raduna,,odloZene poreske obaveze po stopi od 35 o/o 590591U8
-
obaveze" jednak je nuli.
poreske

8.4.3 Promene u poreskim stopama

Do sada smo pretPostavliali da je-p_or_eska stopa konstantna. Sta se dogada
kada se stope
poreza na profit promene? Prema MRS 12, iznos na radunu,,odlozenih
6bur.r" po orno*
Poteza na profit" treba da se koriguje ukoliko se naknadnom izmenom zakona o opore-
ziulniu promene stope za koje se odekivali da ie biti promenjivane. Ta korekcija
utiCe na
radunovodstveni profit u godini u kojoj se promenila
ioreska stopa; ta korekciJale sastavnl
deo rashoda poreza na proflt, kao $to cemo pokazati na sledecemprimcru,
 rlr|' rvlrr-vrr! 9 r ,l ,,rvlil

se ta
$to Je veCl koeflcijent, veCa je i zadulenost. Ako pokazatelj iznosi 5070, a obidno
preduzeia prihvata
dnost pokaz.atelJa posmatra kao granica do koje se nivo zadutenosti
dodainih pitanja, to znadi da se svaki evro sredstavapreduzeiafinansira sa
a postavllanla
eentt koji potidu od dugorodnih i kratkorodnih obaveza.
Kompanija LIPRED ima priwemenu razliku od 90 miliona ewa, zbog dega su nastale
odlolene poreske obaveze u iznosu od 30,6 miliona ewa.
pokri(a kamate
Pitanje: koja se plaia na zaduLivaniaevidentira se kao rashod pre nego Sto se utvrdi iznos
Kakav uticaj smanjenje poreske stope ima na odloZene poreske obaveze i neto profit? g profita koji treba da se raspodeli na akcionare. Kada se pove6aju zadui-ivania
Izaberite jedan od ponudenih odgovora (A, B, C ili D) i objasnite za5to ste izabrali ba5 je, poueiauu se i pokazatelj zaduzenosti, a u bilansu uspeha evidentiraju se ve6i
taj odgovor. ku-utu. Kada se uzme kredit, isplate kamata moraju da se w3e u gotovini, a glav-
Odloi,ene poreske obaveze Neto profit mora da se isplati na ugovoreni datum dospeia. Preduzeie koje ne ostvaruje dovoljno
(A) se
Poveiava Nema uticaja ta da bi podmirilo iznose koje pla6a na ime kamata ili nema dovoljno raspoloZive
go-
(B) se
Smanjuje Povedava se Ine da ispiati kredit suodide se sa ozbiljnim problemom sopstvene likvidnosti.
(C) Nema uticaja po-
Nema uticaja Efektivan pokazatelj za kombinovanje profitabilnosti sa uticajem zaduLivaniajeste
(D) Nema uticaja Smanjuje se kamate. Taj pokazatelj meri sposobnost preduzeia da ostvari dovoljno profita da bi
ilo sve kamati na uzete kredite. Raduna se tako $to se profit pre odbitka kamata i po-
(EBIT) podeli tro5kovima kamata za tekuiu godinu:

profit pre odbilll krItSla (EBIT)

1-Pgreza
pokazatelj pokri6a kamate -
Fokazatelii u vezi sa obavezama
f Sto ;e ve6i iznos pokrida za kamate, manji je rizik da ptedazeie neie imati dovoljno
Pokazatelji finansijske strukture profita da akcionarima isplati dividende.
Yai-an aspekt u evaluaciji finansijske poziclje preduzeia jeste struktura njegovog kapitala i
nadin na koji je posmatraju oni koji obezbecluju finansijska sredstva.
Pokazatelj zaduZenosti je odnos izmedu pozajmljenog kapitala i sopstvenog kapitala.
Odnos izmedu internih i eksternih izvora finansiranja (tj. kapitala iobaveza) moie da se
izrazikao procenat ili koeficijent koji se naziva koeficijent odnosa dugova i kapitala:
tabelu 3.1 - Konsolidovani bilans stania kompanlje adidas-Salomon na dan
obaveze
koeficijent odnosa dugova i kapitala = 3t,-decembar 2A04. godine - i tabelu 4.3 - Bilans uspeha kompanije adidas-Salomon
ukupan sopstveni kapital
,,a2004. godinu.

Obaveze koje su obuhvaiene u imeniocu su dugoroine obaveze. Umesto da koriste du- Pltanja:
gorodne obaveze, neke kompanije koriste neto iznos ukupnih kredita (tj. iznos koji se do- 1. UWrdite koeficijent odnosa dugova i kapitala i koeficijent ukupne zaduZenosti na
bije kada se ukupne obaveze umanje zaiznos gotovine i gotovinskih ekyivalenata i zaiznos laaju 2003. iz}Ol.godine. Da Ii su se ti pokazatelji poboljsali u ta dva perioda?
kratkorodnih fi nansijskih plasmana). 2, Uwrdite pokazatelj pokriia kamate i objasnite njegove trendove u poredenju sa ko-
Taj pokazatelj ima praktidne implikacije jer ugovori o kreditiranju obidno sadrZe klau- eficijentom odnosa dugova i kapitala.
zulu u kojoj se ogranidava maksimalan dozvoljeni nivo iznosa kredita u odnosu na kapital,
pri demu se kapital posmatra kao iznos knjigovodstvene vrednosti kapitala iskazane u bi-
lansu stanja kompanije.
fednostavniji za kori5ienje i moZda praktidnili nadin interpretacije pokazatelja zadute-
nosti kompanije dobija se pomoiu koeficijenta ukupne zaduZenosti:

koeficijent ukupne zaduienosti = *g=

ukupna sredstva
'ol.1v9,
 I lulr llrl .EFttlffi

Rerlme
PltanJa

' Obaveze su postojeie. obaveze.preduzeda koje su nastale iz pro5lih dogadaja,

a tije izmirivanjc 8.1 (a) Objasnite razliku izmedu kratkorodnih i dugorodnih obaveza. Imenujte i kratko objasnite
Ce prouzrokovati otekivani odliv resursa iz preduze(akoji
otelovljuju"ekonomske koristi. po tri pojma u svakoj kategoriji.
' Postoje dugoroine i kratkorodne obaveze. U dugoroine obavezespadaju
obveznice. Obvezni- (b) Za5to porezi na profit evidentirani u bilansu uspeha nisu jednaki proizvodu koji se dobije
ce mogu da se emituju po nominalnoj vednosti i ispod ili iznad
nyihove nominalne vrednosti. kada se profit pomnoZi efektivnom stopom poreza na profit?
' Rezervisanja se razlikuju.od ostalih obavezajer nije izvesno kada ie obaveza
nastati ili koji ie (c) Na dan izrade bilansa stanja, privatna Skola je izgubila sudsku parnicu zbog powede uie-
biti iznos buduiih rashoda koji se mora izmiriti. Potencijalne obaveze se ne priznaju nika na dasu fizidkog vaspitanja koja nije pokrivena osiguranjem. Iznos od5tete jo5 nije
u bilansu
stanja jer ie njihovo postojanje biti potwdeno tek kada neizvesni buduii utvrden. Realna procena tog iznosa je izmedu 500.000 ewa (minimum) i 900.000 evra
dogadaji nastanu
ili ne nastanu. Nepredvidene obaveze treba da se evidentiraju u napomenama uz finansilske (maksimum). Na koji nadin ta informacija treba da bude evidentirana i obraiunata u fi-
izveStaje.
nansijskim izve6tajima?
' Postoje neke transakcije koje se drugadije evidentiraju za svrhe raiunovodstva
i za svrhe opo- (d) Za5to kreditor treba u ugovor o kreditiranju da doda klauzulu koja se tide maksimalnog
rezivanja. Zbog toga nastaje razlika izmedu radunovodstvenog profita (pre koeficijenta ukupne zadulenosti?
oporezivanla) i
oporezivog profita. Te razlike mogu da budu priwemene i permanentn
e. Zbogpermaneninih
razlika ne moraju da se prave rezervisanja namenjena odloZenim obavezama 8.2 Pretpostavimo da je na dan 31. oktobar 2004. godine italijanska tutistitka agencija Venecija
po osnol,u pore-
za na profit; zbog priwemenih razlika pravi se poseban ratun zaodloZene d.o.o. emitovala obveznice u wednosti od milion ewa po godiSnjoj kamatnoj stopi od 5o/o luz
obaveze po o.rro*
poteza na profit koji se naziva ,,odloZene poreske obaveze" ili polugodi5nje isplate kamata, koje dospevaju za otkup na dan 30. septembar 2015. godine.
,,odloZena poreska ,r.drtu"...
' Koeficijentom odnosa dugova i kapitala izraLavase odnos izmedu eksternih (a) Pomoiu radunovodstvene jednadine, pripremite kratak pregled emitovanja obveznica pod
i internih izvora
finansiranja- Utvrduje se tako 5to se dugovanja podele sa kapitalom. To je jedan pretpostavkom da su:
od kljudnih
pokazatelja koje koriste preduzeiai cela finansijika zaiednici. . emitovane po nominalnoj wednosti,
' Pokazatelj pokriia kamate se odreduje tako 5to se profit pre odbitka
kamata i poreza (EBIT)
. emitovane ispod nominalne vrednosti, uz diskont od 10.000 ewa,
podeli sa tro5kovima kamata za tekuiu godinu. . emitovane iznad nominalnoj wednosti, uz premiju od 50.000 evra.
(b) Pomodu radunovodstvene jednadine, pripremite kratak pregled emitovanja prve dve polu-
godiSnje uplate kamata.
(c) Sta sve treba da obradunate na dan 3 l. decembar 2004. godine? Za5to?
(d) Kako se obradunava otkup obveznica na dan 31. septembar 2015. godine?
Rqferenee i dodatna literatura 8.3 (a) Preduzete Mika mii d.o.o. podelo je dainrozimi5olovke u SAD. Reklamni slogan za
mi5olovke glasi ,,Najbolji prijatelj kojeg devojaka moZe da ima". Liberalistiii pokret
Dokumenta koja je izdao Odbor za medunarodne raiunovodstvene standarde (IASB),
a koja su Utopija potraZuje 800.000 evra od preduze(a na ime od5tete jer slogan preduze6a
relevantna za ovo poglavlje su:
navodno weda Zensko dostojanstvo. Pravni zastupnici preduzeia smatraju da ie
. MRS I - Prikazivanje finansijskih izveitaja uspe5nost tog potraZivanja zavisiti od sudije kojem ie predmet biti dodeljen. Me-
. MRS 12 - Porezi na profit dutim, prema njihovoj proceni, postoji verovatnoia od oko 70o/o da ie predmet biti
' MRS 37 - Rezervisanja potencijalne obaveze i potencijarna sredstva . odbaden i oko 307o verovatnoie da 6e doii do sudskog postupka.
Slede primeri istraZivadkih radova i nauinih dela koji se detaljnije bave problematikom (b) Preduzeie AUTO d.o.o. dizajnia i proizvodi ekskluzivne modele sportskih automobila.
iz ovog
poglavlja: U toku tekuie finansijske godine, proizvedeno je i prodato 90 automobila. Za vreme test-
voZnji otkriven je ozbiljan defekt na upravljadkom mehanizmu tih automobila.
' f'9b_ert
N. Anthony, David F. Hawkins, Kenneth A. Merchant, Accounting: Text
and cases, Svih 90 kupaca je o defektu obave5teno pismeno i od njih je traZeno da vrate svoje
McGraw-Hill, 1999, 8. poglavlje.
automobile da bi se taj defekt otklonio bez dodatne noviane naknade. Procenjeni tro5kovi
' Barry Elliott, famie Elliott, Financial Accounting and Reporting, g. izdanje,
Financial Times- popravki za celu seriju iznose 900.000 evra.
Prentice Hall, 2005, t2. i 15. poglavlje.
Da li biste u ove dve opisane situacije pravili bilo kakva rezervisanja? Zaito?
' Charles T' Horngren, Gary L. Sundem, |ohn A. Elliott, Introduction to
Financial Accounting,
Pearson Education-Prentice Hall, 2002, g. poglavlje.
' [{erv6 Stolowy, Michael I' Lebas, Corporate Financial Reporting: A
Globat perspectivc,Th<tnt
s<rn I,earning, 2002, 7. i 8. poglavlje.
' llcnrrit' Viln (irctrning,lntcrnuliortul l:inant'ial lleporling Standarls: A prutticrtl (iglrlrr, ,l.hc
World llrrnk, 2(X)5, 14. i 23. pogllvljc.
tt.4 Slcdc('e itllirrrtrrrciJe utlnosc sc nr kompan ijtr 'l'cril na dulr .l l . tlet:e nrb$r, 1004, godlne: lrtrgleduJtc irrtrelu "1.8 (nu strnnl 59) - konsolltkrvani bilrrns stun)n k<lrnpanije Puma na dan 31.
tlecenttrnr 2(X)4. gocllrrc,
Sadainjavrednost Poreskaosnovica (n) utvrtlitc koclicijcrrt odno$a dugova i kapitala i koeficijent ukupne zaduzenosti.
EUR EUR
Stalna lmovlna
(b) Uprrreditc ta dva pokazatelja sa koeficijentima koje ste dobili za kompaniju adidas-Salo-
Nekretnine, postrojenja ioprema 2OO.00O 175.000
mon(videti zadatak 8.2) i prokomentarisite razlike koje ste uwrdili.

Potraiivanja
Potra2ivanja iz poslovanja (*) 50.000
Potrazivanja na osnovu kamata 1.000

Dugovanja sluCaja
Kazne 10.000
postrojenja i opre-
Dugovanja za kamate 2.000 Dtfir d.o.a.poseduje navedena sredstva koja se-vode u rubrici ,,nekretnine,
ml" n" dan f . ianuar 2004. godine (iznosi izraZeni u hiljadama evra):
(*) Saldo na ratunima potraiivanja iz poslovanja sastoji se od slede(ih iznosa:

Tro5kovi Akumuliranaamortizacua sadaSnjavrednost Poreskaosnovica

EUR
9OO 180 720 450
PotraZivanja iz poslovanja 55.OOO
Matlne
soo - 5oo
ZrmljlSte
Rezervisanja za sumnjiva isporna potraZivanja 1.s00 300 1.200
ObJekti
ffi
Na raspolaganju su vam sledeie informacije pomoiu kojih treba da
utwdite bilans odlo-
Dodatne informacije:
tcnih poreskih-obaveza 2a2004.i 2005. godinu
l. Saldo odloZenih poreskih obaveza na dan l. januar 2004. godine iznosio je 1.200 ewa.
r metode obradunavanja
Ma5ine se amortizuju u toku pet godina primenom pravolinijske
2. Kamata se oporezuje na gotovinskoj osnovici.
amortizacije. Nabavljene su potetkom 2003' godine'
3. Rezervisanja za sumnjiva i sporna potraZivanja ne oduzimaju (odbijaju) se za svrhe oporc r ZemljiSte se ne amortizuje.
zivanja.
I objekti se amortizuju u toku 25 godina primenom pravolinijske metode obradunavanja
4. Kazne se ne odbijaju od poreza.
amortizacije.
r Za maSine, odobrena
Izradunajte rezervisanja za odloi,ene poreske obaveze koja se moraju evidentirati na dan 3 I . Amortizacija poslormih objekata ne odbija se za swhe oporezivanja.
(procenata)
decembar 2004. godine i iznos poreza na profit koji se evidentira u bilansu u spehaza2}}4.godinu. je poreska amortizacija u periodu od tri uzastopne godine u odnosu 5ol3ol20
od tro5kova.
8.5 Preduzeie Putnik d.o.o. osnovano je 1. januara 2004. godine. Na dan 10. januara nabavljena jc 2004. finansijsku,go-
oprema za 48.OOO ewa i motorn a vozrTa za 12.000 ewa. U godini koja se zawsava na dan 3 I .
r Ratunovodstveni profit pre oporezivanja iznosio je 300.000 evra za
neoporezivi prihod
decembar 2004, preduzede je ostvarilo profit pre oporezivanja u iznosu od 121.000 evra. T'aj
dinu i 400.000 eyrazaZObS. finansilsku godinu. Ti iznosi obuhvataju
od 80.000 evra u 2004. godini i od i00'000 ewa u 2005' godini'
iznos se dobije kada se odbiju troSkovi amortizacije u iznosu od od 11.000 ewa.Zasvrhe op<r
reziYatja, amortizacija je iznosila 15.000 evra (25o/o od prvobitnih tro5kova nabavke). Stopa
r Preduze6e Difir d.o.o. ostvarilo je poreski gubitak u iznosu od 250.000 ewa za finansijsku
poreza na profit preduzeda iznosila je 30 Zo. godinu koja se zar.rsava na dan 31. decembar 2003' godine'
r 2005. godinu 30 pro-
(a) Izradunajte obaveze poreza na profit Poreska stopa 2a2003. godinu iznosila je 35 procenata, a za20o4. i
za godinu koja se zawsava na dan 31. decembar 2004.
cenata.
godine.
(b) Izradunajte saldo odloZenih poreskih obaveza koje treba da se evidentiraju u bilansu stanjir
na dan 31. decembar 2004. godine.
(c) Pripremite naPomenu u kojoj iete pokazati kretanja na raiunu odloZenih poreskih obave
za i tako izraiunajte iznos odloZenih poreskih obaveza za godinu koja se zavriava na darr
31. decembar 2004. godine.
(cl) Pripremite napomenu uz bilans uspeha u kojoj 6ete prikazati obradun rashoda zapctraz1
za godinu koja se zavr$ava na dan 31. decembar 2004. godine.
(c) l)ripremite napomenu u kojoj iete uskladiti iznos koji se dobije kada se radunovodstvcli
prolit pomn<lli poreskom stopom koja se primenjuje i iznos rashotlil za [x)reze.
(l) I)riprcrrrite llilP()nletltl trz bilans stanja u kojoj Cctc prikrrzati krttirnja otlkrfcnih poreskilr
olrirvezl rr poglcdu svakog tiPir P1iy1.1111,'rrih ruzlikir.