AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

PRISTUPNI RAD
SPECIJALISTICKE STRUKOVNE STUDIJE

Mentor:Prof.dr Čedomir Gligorić Student: Nevena Timotijević

Beograd
1
 2020

PRISTUPNI RAD SPECIJALISTIČKE

STUDIJE
REVIZORSKO FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE
VRSTE REVIZIJE I ZADACI REVIZIJE

Datum odbrane rada: ___________________ Student: Nevena Timotijević

Ocena: _______________________________ Broj indeksa: 3rv/0002/19

2
 VRSTE REVIZIJE

U zavisnosti od potrebe, reviziju je moguće podeliti prema različitim kriterijumima.

Najčešća podela revizije je u zavisnosti od: predmeta revizije, organima revizije,
intezitetu, periodu za koji se vrši, raspoloživom vremenu itd.

PODELA REVIZIJE PREMA PREDMETU REVIZIJE

Predmet revizije jeste ono što revizor istržuje I ispituje. U zavisnosti od predmeta
revizije, moguće je razlikovati:

*Reviziju finansijskih izveštaja

*Reviziju poslovanja
*Reviziju dosledne primene zakona, propisa I pravila

Prilikom REVIZIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA dužni ste da društvu za reviziju

dostavite svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje, omogućite pristup svim
programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na
elektronskim medijima, kao i da pružite informacije o programima i sve
informacije potrebne za obavljanje revizije.
Takođe ste užni da u toku radnog vremena obezbedite društvu za reviziju pristup i
korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i da obezbedite
odgovarajuću opremu i zaposlene.
Nakon revizije, dužni ste da u sklopu dokumentacije propisane članom 34. Zakona
o računovodstvu, uz redovni, odnosno konsolidovani godišnji finansijski izveštaj
dostavite Agenciji i revizorski izveštaj, potpisan kvalifikovanim elektronskim
potpisom ključnog revizorskog partnera i sastavljen u skladu sa zakonom i
međunarodnim standardima revizije.
Uz revizorski izveštaj obavezno se prilažu finansijski izveštaji koji su bili
predmet revizije.
Samo poštovanjem ovih principa ćete raditi u potpunosti u svom interesu. 
Transparentnost je ključ u ovom procesu.
3
Obaveza vršenja revizije finansijskih izveštaja propisana je Zakonom o reviziji, za
pravna lica koja ispunjavaju uslove propisane tim zakonom, kao i Zakonom o
javnim preduzećima za sva javna preduzeća.
Obveznici revizije finansijskih izveštaja su :
Narodna banka Srbije, banke i druge finansijske institucije nad kojima nadzor vrši
Narodna banka Srbije, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, društva
za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, berze, brokersko – dilerska
društva, društva za upravljanje investicionim fondovima, zatvoreni investicioni
fondovi, faktoring društva, Centralni registar hartija od vrednosti, platne institucije
i institucije elektronskog novca.

Privredna društva, zadruge, ogranci, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja
dobiti, kao i druga pravna lica (udruženja, komore, zadužbine, fondacije, političke
organizacije i sl.), koja su razvrstana kao velika ili srednja pravna lica, prema
podacima iz finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, javna društva u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, sva
pravna lica (mala i mikro) i preduzetnici čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj
poslovnoj godini prešao iznos od 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti
matična pravna lica za konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, javna
preduzeća (nezavisno od veličine).

REVIZIJA POSLOVANJA predstavlja planirano i naknadno preispitivanje

finansijskog stanja i celokupnog materijalno-finansijskog poslovanja preduzeća ili
ustanove. Revizijom se vrši kontrola, ali ne i preduzimanje mera ili sankcija za
uočene nepravilnosti.
Revizijom se vrši pregled celokupne knjigovodstvene i druge dokumentacije. Ona
se po pravilu sprovodi u velikim preduzećima za potrebe vlasnika i obaveštavanje
javnosti o poslovanju ili onda kada se sumnja u ispravnost iskazanog stanja ili kada
se sumnja da postoje veće nepravilnosti u poslovanju.

REVIZIJA DOSLEDNE PRIMENE ZAKONA, PROPISA I PRAVILA cilj ove

revizije je da ustanovi da li su ispoštovani propisi koji tu materiju regulišu. Nalazi
tih revizora se zatim dostavljajuporeskim obveznicima posredstvom
odgovarajućeg medija.

4
PODELA REVIZIJE PREMA ORGANIMA SPROVOĐENJA

U zavisnosti od toga odakle dolazi organ koji sprovodi reviziju, možemo

razlikovati:

*Internu reviziju
*Eksternu reviziju
*Državnu reviziju

INTERNA REVIZIJA predstavlja nezavisnu i objektivnu ocenjivačku i

konsultantsku aktivnost osmišljenu da „uveća vrednost“ i poboljša poslovanje
organizacije. Interna revizija kroz sistematičan i disciplinovan pristup koji
primenjuje u ocenjivanju aktivnosti, organizaciji pomaže u ostvarivanju ciljeva.“
Interna revizija funkcioniše u skladu sa Standardima i Etičkim kodeksom Instituta
internih revizora. Povelja o internoj reviziji uređuje ulogu interne revizije, te
neophodno okruženje u kojem revizija može efektivno da funkcioniše i doprinosi
uspešnosti organizacije.

EKSTERNA REVIZIJA se odnosi na aktivnosti ovlašćenih revizora koje su

usmerene na izražavanje mišljenja o finansijskim izveštajima (bilansu stanja,
bilansu uspeha, izveštaju o novčanim tokovima, izveštaju o promenama na kapitalu
i notama ili zabeleškama uz FI) klijenata ili trećih strana.

DRŽAVNA REVIZIJA odnosi se na reviziju javnih rashoda, javnih preduzeća i

budžetskih institucija, odnosno reviziju finansijskih izveštaja javnih preduzeća i
ustanova. Obavljaju je vrhovni državni revizori koji izveštaj dostavljaju
parlamentu. Pored revizije finansijskih izveštaja javni revizori vrše i reviziju
celokupnog poslovanja javnih institucija kao i kontrolu usklađenosti poslovanja sa
propisanim zakonskim obavezama.

5
PODELA REVIZIJE PREMA VREMENSKOM OKVIRU SPROVOĐENJA
Prema vremenskom okviru sprovođenja, revizija se može podeliti na:

*Prethodnu reviziju

*Završnu reviziju

U PRETHODNOJ REVIZIJI se vrše ispitivanja i ocene organizacije

računovodstvenog sistema i internih računovodstvenih kontrola, kao i njihovog
funkcionisanja, u cilju planiranja obima daljih ispitivanja koja treba izvršiti
prilikom obavljanja završne revizije.

Rezultati ispitivanja internih kontrola u prethodnoj reviziji sumiraju se i sa

najvažnijih nalazima ovih ispitivanja, upoznaju organi upravljanja i poslovodni
organ preduzeća, kako bi bili u mogućnosti da preduzmu mere za otklanjanje
eventualnih problema, nepravilnosti i slabosti u funkcionisanju sistema internih
računovodstvenih kontrola.

Cilj ove revizije je da skrati vreme obavljanja naredne faze, jer potvrđuje efikasnost
postavljenog računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola.

Na ovaj način se smanjuje pritisak na preduzeće u vreme kada ono obavlja veći
deo svojih računovodstvenih zadataka jer se interna kontrola neprekidno i efikasno
sprovodi, a njeni eventualni nedostaci otklanjaju pre kraja godine (pre sastavljanja
godišnjeg računa).

Postupci ZAVRŠNE REVIZIJE obuhvataju: pregled evidencija i dokumentacije;

posmatranje popisa i primena postupaka koje izvodi pravno lice; pribavljanje
potrebnih informacija od trećih lica (potvrda salda od kupaca, dobavljača,
kreditora); ponavljanje postupaka koje je obavilo pravno lice.

Da bi se skratilo vreme potrebno za reviziju, moguće je opredeliti se samo za

vršenje revizije godišnjeg računa (tj. samo za završnu reviziju) i tada se oslanja
6
samo na proširene postupke ispitivanja valjanosti - nivo testova se povećava jer se
ne raspolaže informacijama koje su interne kontrole utvrdile.
Odluka o ovome se donosi na osnovu preliminarnog upoznavanja sa poslovanjem
preduzeća, brojem transakcija, brojem zaposlenih i organizacijom računovodstva.

ZADACI REVIZIJE

U početku revizorska praksa se ogledala samo u reviziji finansijskih izveštaja.

Razvoj informaciono-telekomunikacionih tehnologija i njihova primena u oblasti
računovodstva, kao I proces globalizacije koji je uticao na harmonizaciju
računovodstvenih propisa u različitim delovima sveta, uslovili su potražnju za
revizorskom strukturom I van klasične revizije finansijskih izveštaja.

Cilj revizije je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski

izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa pravilima I okvirom za
finansijsko izveštavanje.

Revizija ima svrhu da korisnicima finansijskih informacija sadržanim u

finansijskim izveštajima potvrdi verodostojnost i realan prikaz stanja i poslovanja
preduzeća, kako bi imali adekvatnu osnovu za odlučivanje.

Takođe cilj revizije je smanjivanje rizika i neizvesnosti po osnovu potvrde realnosti

informacija sadržanih u finansijskim izveštajima.

Revizija racunovodsvenih iskaza je ispitivanje racunovodstvenih iskaza radi

davanja misljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine,
kapitala i obaveza, kao i rezultate poslovanja pravnog lica.

Najcesci kriterijumi koji vaze za ispunjenje stava svake profesije su najcesce:

znanje, mogucnost potvrdjivanja, rad od javnog interesa, potvrdjivanje u profesiji,
pravila pristupa profesiji i javno potvrdjivanje.

Na pocetku stepena razvoja osnovu revizorskog rada cinilo je formalno i

materijalni ispitivanje dokumenata i proknjizenih promena. Rast i razvoj preduzeca,
7
povecanje broja transakcija, uspostavljanje i razvoj internih kontrola doveli su
revizora u situaciju da ne moze fizicki da obavi svoj posao po klasicnom pristupu.

REVIZOR je osoba koja vrši nadzor i kontrolu rada operativnih izvršioca. Ukoliko
svoj rad obavlja u bankama, to se odnosi na kontrolu i nadzor šalterskih radnika,
obračunske službe, internu reviziju filijale, praćenje novosti u području bankarske i
računovodstvene zakonske regulative i održavanje baze podataka.

Ukoliko svoju reviziju obavlja u okviru preduzeća, revizor vrši obradu i kontrolu
periodičnih izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha, statistički aneks, poreski bilans i
ostali prateći dokumenti). Za navedenu dokumentaciju odgovorno je samo
preduzeće, dok odgovornost revizora je da izrazi mišljenje na osnovu revizije koju
je izvršio.

Revizija se vrši u skladu sa Međunarodnim standardima revizije, Međunarodnim

računovodstvenim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog
izveštavanja i Zakonom o računovodstvu i reviziji.
Navedeni standardi i propisi revizorima nalažu da reviziju planiraju i izvrše na
način da se u razumnoj meri uvere da izveštaji ne sadrže materijalno značajne
pogrešne iskaze.
Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kao i primenjenih
računovodstvenih načela i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i
cenu opšte prezentacije izveštaja.

Odgovornosti revizora:

*Verifikacija finansijskih i godišnjih izveštaja eksternih klijenata

*Provera usklađenosti sa zakonskim okvirom i standardima

*Komunikacija sa računovođama i drugim zaposlenima u slučaju određenih

odstupanja

*Izvođenje revizionih aktivnosti u sedištu kompanije i filijalama

8
*Obrada rezultata revizije u obliku izveštaja

*Predaja izveštaja i preporuka temeljenih na nalazima revizije

*Upozoravanje na moguće rizike i predlaganje rešenja za njihovu prevenciju

*Izrada sveobuhvatnih planova i programa revizije

*Davanje preporuka, praćenje i uklanjanje svih uočenih nedostataka

*Pružanje saveta i konsultacije koji su u okviru nadležnosti revizora

Profesionalno zvanje OVLAŠĆENI revizor može da stekne lice koje ima visoku
školsku spremu,radno iskustvo na poslovima eksterne revizije finansijskih izveštaja
ili interne revizije u trajanju od tri godine.

9
 NA KRAJU

BUDUĆNOST REVIZORSKE PROFESIJE I NJENA USPEŠNOST, IZMEĐU

OSTALOG, ZAVISI I OD KONTINUIRANOG PROFESIONALNOG
USAVRŠAVANJA, LICENCIRANJA I NADZORA REVIZORA.

10
 LITERATURA

1. Knjiga “Kontrola i revizija” Dr. Čedomir Gligorić, Dr. Miloš Pavlović

2. Internet

11