Professional Documents
Culture Documents
Gramatika Savremenog Grčkog Jezika Predrag Mutavdžić PDF
Gramatika Savremenog Grčkog Jezika Predrag Mutavdžić PDF
Граматика савременог
грчког језика
Београд, 2007.
Садржај
Уместо увода. 2
Предговор 4
Основна библиографија 8
Савремени грчки – неки основни подаци 9
Променљиве речи
Именице............................................................................................................39
Именице мушког рода на: -ος ............................................................................40
-(τ)ης .......................................................................42
-(ά)ρης .....................................................................43
-τζής. .......................................................................43
-ας ...........................................................................44
-ές ............................................................................46
-ους .................................................................... ....47
Четврти део
Придеви ..........................................................................................................84
Деклинација придева на: -ος, -η, -ο .............................................................85
-ος, -α, -ο .............................................................87
-ός, -ά/-ιά, -ό .......................................................89
-ύς, -εία, -ύ
-ύς, -ία, -ύ
-ής, -ιά, -ί ...........................................................90
-ής, -α, -ικο,
-άς, -ού, -άδικο
-τζής, -τζού, τζίδικο ............................................92
-ης, -ης, -ες .........................................................94
Новогрчки придеви од старогрчких партиципа ........................................95
Партицип презента пасива ..........................................................................97
Непроменљиви придеви ..............................................................................98
Поређење придева ........................................................................................99
Неправилни компаративи и суперлативи придева ...................................103
Непотпуна компарација ...............................................................................104
Придеви без компарације ............................................................................105
Трпно стање
Презент ...........................................................................................................176
Трајни футур ..................................................................................................178
Имперфекат ....................................................................................................178
Аорист пасива глагола прве конјугације .....................................................179
друге конјугације ...................................................183
Пасив перфекта и плусквамперфекта ..........................................................185
Тренутни футур ..............................................................................................186
Перфективни футур .......................................................................................186
Πребацивање из актива у пасив....................................................................187
Партицип перфекта пасива ...........................................................................189
Пасив стања ....................................................................................................191
Начини
Конјунктив ....................................................................................................193
Кондиционал .................................................................................................200
Императив .....................................................................................................205
Неуправни говор.............................................................................................211
Белиза: Еј, главо дебела, зар код тол'ких мука ти нећеш никада
Научити како се језиком влада?!
То твоје ''ништа'' овде мора да се двоји:
Предлог са ''шта'' иза негатива стоји!
***
Књига коју предајемо нашој јавности на увид јесте, ако се не варамо, прва
и једина такве врсте код нас. Замишљена је као основни преглед граматике
савременог грчког језика, па је ова чињеница условила њен облик, начин
излагања, садржај и, свакако, научни и стручни ниво. А пошто је прва, потребно је
да задовољи најразноврсније потребе, пре свега наредне:
- како је код нас раширено мишљење да је грчки изузетно тежак језик, што се
може слободно рећи за старогрчки, трудили смо се да покажемо да је то само
уврежено мишљење и да савремени грчки има, поред низа својих специфичности,
и много додирних тачака са српским, које могу олакшати усвајање одређених
граматичких сегмената и елемената. Незгодно је једино код грчког то што је он
језик изолат, језик који нема неки свог сродни живи парњак (као што то има
српски са словенским језицима) са којим би се могле извлачити подударности и
правити паралеле ради лакшег савлађивања граматике.
План излагања материје у књизи јесте урађен према грчким моделима и
захтевима, али је мање-више традиционалан. Једино што смо изоставили, јесте
поглавље о творби речи, будући да је то нешто сложеније питање које захтева
посебан приступ (мада смо се творбе ту и тамо дотицали, посебно када смо
говорили о акцентуацији и деклинацији именица, односно глагола). Свуда тамо
где смо мислили да би било добро да се направе поређења са српским, дали смо
их. Водили смо се у том погледу мишљу великог романисте и лингвисте, Петра
Скока, по коме граматичко излагање страног језика, ма колико било строго,
сувопарно и круто, не сме бити само чиста објективност, чисти опис, него ће тај
опис и та објективност имати конкретнога смисла и значаја само ако се успоставе
паралеле између начина изражавања исте мисли у матерњем и у страним
језицима. Исто тако, план излагања смо нарушили и тиме што смо желели да
укажемо на посебне синтактичке функције, употребе, вредности и значења
појединих граматичких елемената грчког језика, будући да смо сматрали да је
потребно да укажемо на њихову важност, специфичност или да их разјаснимо са
становишта непознатог граматици нашег језика.
Када је реч о прегледности материје, трудили смо се да наше излагање
буде што је могуће једноставније и прихватљивије просечном образованом
читаоцу, па смо настојали да дамо примере у којима би се појавиле недоумице. Да
би се студентима неохеленистике олакшао прелаз на употребу грчких писаних
уџбеника, назначена је у заградама грчка граматичка терминологија. Можда ће
класичари замерити што у овој граматици нема осврта на класични грчки и што
нисмо нигде наводили основне елементе из историје развоја грчког језика. То је
учињено с разлогом – желели смо да дамо опис савременог језика, онако како га
виде Грци, без непотребног залажења у прошлост. Тиме би се додатно оптеретило
и закомпликовало савлађивање граматике савременог грчког, можда на исти
начин као када би странац учио савремени српски уз пропратне примере и
објашњења из старословенског.
Циљ и намена ове књиге јесте да послужи и као најосновнија практична
граматика и да буде истовремено приручник за озбиљнији научни приступ
проучавању савременог грчког језика, увод у студије. Колико смо у томе успели,
показаће неумитно и време, али и сви корисници који ће својим сугестијама,
примедбама, идејама помоћи да се ова граматика побољша и да се сви пропусти
исправе. На томе ће им аутор бити топло захвалан.
др Предраг Мутавџић
Основна библиографија
ISO 639-1: el
ISO 639-3: или за: grc — Ancient Greek ell — Modern Greek
300. пре
1600–
око 2000. пре 800–300. Христа – од 1453. до
1100. пре 330–1453.
Христа пре Христа 330. после данас
Христа
Христа
протогрчки микенски старогрчки, грчка средњовековни савремени
познатији коинеја грчки, грчки
као историјски познат
''класични и као ''ромејски''
грчки'' (ρωμαίικη)
Први део
ФОНЕТИКА
Грчки гласови, изговор и писање
а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к,
л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш
Гласовна гласовна
Вредност вредност
сугласници (σύμφωνα) - /б/, /п/, /д/, /т/, /г/, /к/, /л/, /з/, /с/, /ф/, /х/, /ц/, /р/, /м/, /н/, /в/
Размимоилажења су једино у погледу извесног броја сугласника који (не)
постоје у другом језику. Рецимо, за Грка је (врло) тешко да разликује српске
африкате Ђ и Џ, Ж од Ш или Џ од Ц, док се српски гласови Љ и Њ у грчком чују
једино унутар речи, у спојевима ламде /λ/ и ни /ν/ са неким /и/, у затвореном слогу
након каквог самогласника – на пример: πολύ /поли/, παλιός /паљос/, νήβω /ниво/,
Χανιά /Хања/. Οпет, за Србина је у почетку тешко да правилно разликује
интердентале /θ/ и /ð/ од њихових парњака Т и Д, док се /дз/ појављује у извесним
гласовним склоповима који су и у српском подударни, попут – наДЗорник,
поДЗидати, поДЗемље и слично. Због сличности са фонемом /ц/ понекад долази
до њиховог мешања, нарочито у говору.
υι
Исто вреди и за фонему /о/ као и за фонему /е/:
/ο/
ε
μέτωπο, εποχές, αετός,
/е/
αιώνας, απαραίτητες,
αι
αγόρι, εγώ, γόνατο, γούνα, αγάπη, καβγάς, μαγαζί, αγοράζω, αγώνας, τραγούδι, όργανο
У средини речи и на крају се чује као енглеско /ŋ/, односно у облику своје
алофоне варијанте:
έκθεση, θέμα, αθλητής, κιθάρα, καθαρός, Αθήνα, θέλω, ηθικός, λάθος, θρανίο,
γενέθλεια
κερδίζω, δίνω, εδώ, εβδομάδα, διδάσκω, λάδι, βραδινό, έκδοση, κορδέλα, εκδρομή