O ISTORIOGRAFIJI I METODOLOGIJI

Istorijski institut,
Studia Historica Collecta kwiga 3, Beograd 2007, 373 str.

Ve} odavno se ustalila pojava u na{oj istorijskoj nauci da se bavqewe we-

nom istorijom, metodolo{kim osnovama i primenom u nastavi zanemaruje i
izbegava, bilo u stvarala~koj ili primewenoj ulozi. Ove discipline, od kojih
metodologija ima fundamentalni zna~aj, pre}utno se shvataju, ne po stvarnoj
vrednosti ve} po zastupqenosti u sumi nau~ne istoriografske produkcije, kao
sporedne. Razume se, jedan od razloga za takvu wihovu sudbinu po~iva na ~iwe-
nici da u nas nema sistematskog rada na negovawu i podsticawu teorije i pri-
mene istorijskog metoda. Uostalom, odsustvo smisla za organizovani rad opte-
re}uje sve vidove bavqewa istorijskom naukom pa wen napredak dobrim delom
po~iva na naporima i dostignu}ima pojedinaca. Utoliko je sklonost profeso-
ra Sime ]irkovi}a ka ovim pitawima, podr`ana {irokom erudicijom i kon-
tinuiranim pra}ewem dostignu}a savremene istorijske nauke, vi{e nego dra-
gocena za na{u nau~nu sredinu.
Nije to puko laskawe autoru prilikom predstavqawa nove kwige. Ne veru-
jem da bi iko ko je imao priliku da se upozna s nau~nim, pedago{kim i qudskim
kvalitetima prof. ]irkovi}a bio spreman da porekne da je re~ o istinski ve-
likom istori~aru. Wegova osobena pojava prepoznatqiva je i po nesvakida{we
{irokim interesovawima i lako}i s kojom se suo~ava s veoma raznolikim is-
tra`iva~kim oblastima i problemima. Provev{i najve}i deo svoje aktivne
radne karijere na Filozofskom fakultetu u Beogradu, prof. ]irkovi} je sva-
kako dobio najboqe uslove da ostvari svestrani talenat i sposobnosti. Veli~i-
na wegovog doprinosa u oblasti metodologije i metodike nastave mora se meri-
ti i s obzirom na ~iwenicu da nije imao stvarnih prethodnika na tom poqu.
Utoliko pre {to je stvarao u dru{tvenom i politi~kom okru`ewu koje je na-
metalo jasna ideolo{ka ograni~ewa. [to se ti~e istorije istoriografije, mo-
`e se re}i da su on i wegov stariji kolega, Radovan Samarxi}, na svojevrstan
na~in produ`ili delo Nikole Radoj~i}a.
U jednom od svojih metodolo{kih priloga prof. ]irkovi} je izneo zapa-
`awe, osvr}u}i se na socijalisti~ko razdobqe jugoslovenske i srpske istori-
ografije, da je istorijska nauka kod nas decenijama bila Ñnesklona da diskutu-
je o metodolo{kim i filozofskim pitawima da ne bi do{la u sukob sa slu`be-
nim shvatawima i da ne bi izlazila iz nametnutog ideolo{kog okviraî. Izra-
`ena, tj. objavqena u vreme kada se pluralizam oprezno pomaqao (1991), ova
autorova tvrdwa nosila je zasigurno u sebi i nadu da }e nova dru{tvena klima
doneti boqe uslove i podsticaj za bavqewe teorijskim osnovama istorijske na-
uke. Opet je, za nevoqu, sve ostalo na malobrojnim pojedincima, a iz dana{we
perspektive posmatrano, u~inak istori~ara u vreme kada je istorija bila jedno
od ~eda ideologije ne izgleda tako skroman (bar po koli~ini) kako se s pravom
u~inilo ]irkovi}u na zalasku tog razdobqa. Zato je pojava kwige u kojoj su pri-
kupqeni wegovi najva`niji radovi iz istorije srpske istoriografije i meto-
dologije izazvala u krugovima istori~ara izrazito zanimawe.
Razumqivo je da u wene korice nisu mogli biti sme{teni svi ]irkovi}e-
vi radovi iz oblasti saop{tenih u naslovu, niti se bavqewe wima iscrpquje u
{tampanim publikacijama. Radovima iz istoriografije sabranim u ovom zbo-
rniku treba pribrojati bar kapitalnu Enciklopediju srpske istoriografije,
Beograd 1997, koju je autor ne samo obogatio sa preko 100 odrednica (od kojih

O istoriografiji i metodologiji 207

ve}inu ~ine biografije istori~ara), ve} je i, kao jedan od urednika, presudno
uticao na wenu koncepciju i sadr`aj.
]irkovi}evo bavqewe metodologijom ispoqavalo se u svim prikladnim
vidovima pa je u kwigu u{lo ono {to je najreprezentativnije. Me|utim, briga
o teorijskim osnovama istorije u nau~nom opusu autora nije uvek tako izri~i-
to nagla{ena naslovima radova. Ona je vidqiva i delotvorna u prakti~noj pri-
meni metodolo{kih na~ela u zasebnim istra`ivawima i pregledima celine.
^itava radna bibliografija autora jeste svojevrstan metodolo{ki priru~nik.
Najboqe se ta wena odlika ogleda na izolovanom uzorku, kakav je, recimo, zbor-
nik Rabotnici, vojnici, duhovnici, Beograd 1997, u kojem su prikupqeni ]ir-
kovi}evi radovi iz naj{ire shva}ene oblasti dru{tvene istorije. To je prava
Ñsva{taraî, u najpozitivnijem smislu re~i, u kojoj svaki istori~ar (ne samo
medievista) mo`e na}i neki podatak ili pouku za sebe.
Autorova usmena re~ imala je podjednako veliki uticaj. On je decenijama
podu~avao i usmeravao studente, postdiplomce, doktorante, mla|e kolege, ali i
vr{wake. Ovaj, mo`e se re}i, pedago{ki vid bavqewa metodologijom, dodatno
je nagla{en ~iwenicom da je na poslediplomskim studijama predavao predmet
Metodologija istorijske nauke, kojem je dao posebnu vrednost podsti~u}i stu-
dente na upoznavawe s najnovijim dostignu}ima svetske istoriografije. U to-
me se, uostalom, ogleda delom jo{ jedna dragocena osobina ]irkovi}evog delo-
vawa u na{oj nau~noj sredini ñ neumorno je pratio teku}u medievisti~ku pro-
dukciju u svetu i svoja saznawa nesebi~no prenosio kolegama. Najzad, ne treba
zaboraviti ni kra}e ~lanke i intervjue u publikacijama op{teg tipa (dnevna
{tampa, magaziniÖ), u kojima se metodolo{ka zapa`awa i istorijski sadr`a-
ji iznose u vezi sa savremenim dru{tvenim i politi~kim de{avawima.
Nastava istorije zastupqena je u kwizi sasvim skromno, onim radovima u
kojima je te`i{te na organskoj vezi sa metodolo{kim na~elima istorijske na-
uke. To je, me|utim, samo mali deo bogate autorove produkcije iz oblasti meto-
dike nastave i uxbeni~ke literature. Dovoqno je pomenuti da su uxbenici
istorije prof. ]irkovi}a bili nerazdvojni deo gimnazijskog obrazovawa go-
tovo 40 godina, po~ev{i od ranih {ezdesetih pro{log veka.
Prilozi u kwizi grupisani su u {est zaokru`enih ali me|usobno poveza-
nih celina, pri ~emu jedna proisti~e iz druge u hronolo{kom i logi~kom ni-
zu. Za mesto susreta s ~itaocem i polaznu ta~ku u izlagawu prof. ]irkovi} je
izabrao, otisnuv{i se sve do sredweg veka, letopise kao osobenu srpsku isto-
riografsku vrstu. Na primeru pore|ewa dva poznosredwovekovna istorio-
grafska `anra ñ srpskih letopisa i vizantijskih kratkih hronika ñ autor je,
koriste}i se srazmerno retkom pojavom da se gr~ki tekstovi oslawaju na srpske
predlo{ke, ukazao na ~iwenicu da se podaci kratkih hronika mogu koristiti
za rekonstrukciju izvesnog broja letopisa~kih vesti i sadr`aj protografa
srpskog letopisa (Srpski letopisi i vizantijske kratke hronike). Pored ovog
~lanka, prvi odeqak pod nazivom Prethodnici ~ine jo{ prilozi o popu \ur-
|u Sremcu (Svedo~ewe popa \ur|a Sremca), koji je kao savremenik i u~esnik
ostavio `ivo i neposredno svedo~anstvo o rasulu Ugarske prvih decenija 16.
veka, i o Mavru Orbinu (Mavro Orbin: `ivot i delo), piscu prve istorije Ju-
`nih Slovena (1601), ~ije se delo podjednako isti~e kao primer lo{eg istori-
~ara i plagijatora i autora koji nam je upravo zbog takvih osobina sa~uvao
fragmente danas izgubqenih sredwovekovnih izvora.
Ono {to Orbin nije znao ili hteo da radi, uveo je kao na~elo u srpsku
istoriografiju Jovan Raji}, oko ~ije li~nosti su okupqeni radovi u drugom

208 \or|e Bubalo

odeqku ñ Raji} i sledbenici. Autor s pravom isti~e zna~aj Raji}eve pojave u
nastanku kriti~ke istoriografije kod Srba, a pogotovu uticaj koji je Raji-
}eva Istorija (1794/5) izvr{ila na oblikovawe istorijske svesti i istori-
opisawe tokom 19. veka. Wemu su posve}ena tri rada: Raji}eva Istorija i po-
~eci moderne srpske istoriografije, Rad Jovana Raji}a na istoriji Bosne i Jo-
van Raji} i srpska istorijska terminologija. Dva posledwa predstavqaju
autorov doprinos obele`avawu godi{wica objavqivawa Istorije i Raji}e-
ve smrti. Drugi odeqak dopuwen je i zanimqivim ~lan~i}em o Vuku kao isto-
ri~aru srpskih gradova, ~ini se najvi{e iz razloga {to su Vukova metodolo-
{ka na~ela u istra`ivawu i pisawu istorije predstavqala prirodnu sponu
izme|u Raji}a i Ruvarca.
Prema autorovom vrednovawu i zamisli, sukob kriti~ke i romanti~arske
istoriografije s kraja 19. veka ~ini sto`er okupqawa i rasporeda studija u
ovoj kwizi. Ovo na~elo najboqe ilustruju re~i iz Predgovora: ÑU sredi{tu pa-
`we je nau~ni, kriti~ki period sa li~no{}u Stojana Novakovi}a u `i`i,
uokviren na jednoj strani prethodnicima, a na drugoj, metodolo{kim temama
koje predstavqaju prirodan nastavak, istoriografiju koja se stvara.î Rasprave
o pobedi kriti~kog pravca u srpskoj istoriografiji ispunile su vi{e od po-
lovine tre}eg odeqka ñ Kriti~ki istori~ari.
Prof. ]irkovi} nagla{ava zna~aj velikog sukoba Ruvarca i Kova~evi}a
sa Sre}kovi}em i Ka~anovskim za razvitak srpske istoriografije i preobli-
kovawe istorijske svesti, ali mu pristupa hladne glave i bez zanosa (Prelom-
no razdobqe srpske istoriografije i Diletanti u razvoju srpske istoriogra-
fije). Wegova analiza ide za tim da predstavi sve glavne u~esnike, wihova po-
lazi{ta i argumentaciju, ali i dru{tvenu i politi~ku klimu u kojoj se sukob
odvijao. Sve to s ciqem da se doga|ajima i wihovom ishodu da prava mera. Ta-
ko je iz autorovog trezvenog izlagawa jasno da Ruvarac i Kova~evi} nisu uve-
li u srpsku istoriografiju neko novo na~elo, ve} su doslednom primenom
kritike izvora obesna`ili ionako slabu argumentaciju svojih protivnika. A
ona se mo`e svesti na stav da nacionalna stvar i rodoqubivi zanos ne smeju
biti sputani onim pozitivnim istorijskim ~iwenicama koje ru{e tradici-
ju kao jedan od stubova nacionalne svesti.
Velika je zasluga prof. ]irkovi}a {to je u pri~i o pobedi kriti~ke isto-
riografije dao dostojnu ulogu Stojanu Novakovi}u, koji se nije neposredno
ukqu~io u spor (Stojan Novakovi} u razvoju srpske kriti~ke istoriografije).
S razlogom je upozorio da su Novakovi}evo stvarala{tvo na poqu istorije i
odmerene pouke o kori{}ewu tradicije ñ koja je nepravedno bila ozlogla{ena
zbog zloupotrebe u rukama pora`ene strane ñ kao izvora, imale dubqi i trajni-
ji uticaj na usmerewe i prirodu srpske istoriografije u 20. veku od polemika
Ruvarca i Kova~evi}a. Novakovi}ev pristup bio je nenametqiv, a ideje ~esto
daleko ispred svog vremena. Nije redak slu~aj da se u novije vreme sa ushi}ewem
prihva}ene metodolo{ke Ñnovineî iz sveta daju prepoznati u nekim uzgrednim
Novakovi}evim zapa`awima ili koncepcijskim re{ewima. Prof. ]irkovi}
postojano isti~e vrednost Novakovi}eve misli, u ovoj zbirci sa jo{ dve studi-
je (Istoriografija kao ogledalo vremena. O jednoj Novakovi}evoj anticipaciji
i Tradicije i istorija tradicija u delu Stojana Novakovi}a), a posledwih go-
dina prire|ivawem pojedinih tomova Novakovi}evih izabranih dela, koje je
obogatio svojim sadr`ajnim uvodnim napomenama.
Uz jo{ dve studije, koje slede onim o Novakovi}u, mo`e se ste}i celovita
predstava o sukobu kriti~ara i tradicionalista. Jedna je posve}ena Konstan-

O istoriografiji i metodologiji 209

tinu Jire~eku, tihom posmatra~u, ali na kraju i presudnom u~esniku, koji je sta-
vio ta~ku na raspravu o nasilnoj smrti cara Uro{a, ne ukazivawem na slabosti
protivni~kih argumenata ve} obelodawivawem neoborivih istorijskih doka-
za (Zna~aj Konstantina Jire~eka za istoriju Srba i Hrvata). Druga studija (Ja-
vqawe Ñkriti~ke istoriografijeî na Velikoj {koli i Univerzitetu) ima op-
{tiji zna~aj ñ ona ukazuje ne samo na to da je jedan od presudnih koraka u u~vr-
{}ivawu kriti~kog pogleda na istoriju u nauci i prosveti bila okolnost da
su weni predstavnici u potpunosti Ñzavladaliî na Velikoj {koli i Univerzi-
tetu, ve} i da kriti~nost ostaje uvek na isku{ewima, da se uvek iznova mora do-
kazivati i da druga strana nikako nije kona~no osuje}ena. Razdobqe dru{tvene
i politi~ke krize posledwe dve decenije pokrenulo je pseudoistoriografski
talas, po pobudama, ube|ewima i argumentaciji veoma sli~an onom iz 19. veka,
ali po mogu}nostima uticaja na istorijsku svest neuporedivo opasniji. U jed-
nome je, zacelo, razlika izme|u kriti~ara i tradicionalista ostala ista od 19.
veka ñ prvi se obra}aju onima koji `ele da znaju, a drugi onima koji `ele da ve-
ruju. Otuda, razumqivo, stalno podse}awe na Ñokr{ajî iz 19. veka nije toliko
proisteklo iz potrebe da se ne zaboravi ve} da opomene Ñda svako mora vrlinu
kriti~nosti ispoqiti u svome horizontu, u konkretnim uslovima svoje kultu-
re i stupwa razvoja istoriografije u kome se zadesioî.
U odeqku o kriti~kim istori~arima autor je ostavio mesta za dva autenti~-
na predstavnika kriti~ke istoriografije iz razdobqa socijalisti~ke Jugosla-
vije ñ Mihaila Dini}a i Ivana Bo`i}a, ~ija je odanost istorijskoj istini obez-
bedila trajnu vrednost wihovom delu (Mihailo Dini} kao istori~ar i Ivan Bo-
`i} (23. april 1915 ñ 20. avgust 1977). Povodom dvadesetogodi{wice smrti).
Iako su naj~e{}e nastajale kao prigodni tekstovi, ]irkovi}eve biografije
istori~ara daleko su od praznih sve~arskih beseda. To su neposredne pripovesti
(one, recimo, o Georgiju Ostrogorskom, Svetozaru Radoj~i}u, Miti Kosti}u ili
Vojislavu \uri}u nisu u{le u ovu zbirku), u kojima je odgovaraju}e mesto dato ka-
ko nau~nom doprinosu, tako i samoj li~nosti i `ivotnim okolnostima koje su je
obele`ile. Najzad, tre}i odeqak obogatio je i pregled razvitka istorijske geo-
grafije Srbije (Jedno stole}e istorijsko-geografskih istra`ivawa sredwovekov-
ne Srbije), koji je posredno vezan za Dini}a, budu}i nastao kao predgovor post-
humno izdatom zborniku wegovih radova iz ove oblasti.
^etvrta celina s pravom nosi naziv Metodologija u primeni. Ovde je sabra-
no sedam studija o razli~itim istoriografskim problemima. Prve dve op{teg
su karaktera. Studija Problemi moderne istorijske sinteze nastala je jo{ davne
1970. godine kao deo teorijskih i konceptualnih priprema za pisawe jedne sveo-
buhvatne sinteze istorije srpskog naroda. Iako wene razborite pouke nisu uspe-
le da budu dosledno preto~ene u jedinstvenu koncepciju Istorije srpskog naroda,
koja je po~ela izlaziti 1981, nisu ni danas izgubile aktuelnost kada potreba no-
vog pregleda srpske pro{losti postaje sve neophodnija. Studija Metodolo{ki
problemi prou~avawa sredwovekovne srpske istorije ukazuje na neke bitne odlike
polo`aja savremene medievistike, koji oblikuju wena usmerewa, istra`iva~ka
sredstva ili dru{tveni uticaj. Okolnosti koje su odre|ivale osobenosti bavqe-
wa sredwim vekom, na koje je skrenuta pa`wa u ovoj raspravi pre ravno tri dece-
nije ñ gubitak primata sredwovekovne istorije u oblikovawu istorijske svesti
a time i neposrednijeg dru{tvenog podstreka za bavqewe wome, kao god i obes-
hrabruju}e su`avawe izgleda za otkri}e novih i sadr`ajnih izvora i sramotni
nedostatak kriti~kih izdawa postoje}ih ñ danas su, ~ini se, jo{ izra`enije, a
time i zapa`awa prof. ]irkovi}a dobijaju na vrednosti.

210 \or|e Bubalo

 Ostalih pet rasprava nude re{ewa za zasebne istoriografske probleme, one
koji objektivno ili emotivno privla~e srazmerno veliku pa`wu ili svojom
prirodom navode na razmi{qawe o specifi~nom metodolo{kom pristupu. Za-
jedni~ko im je u autorovoj obradi uklapawe u op{tiji metodolo{ki okvir, ~ime
sti~u vrednost paradigme koju je u osnovnim elementima korisno slediti pri su-
sretu sa sli~nim izazovima. Ovde se autor pozabavio Problemima biografije sve-
toga Save, i to ne samo nedostacima dosada{wih poku{aja da se wegov `ivot ce-
lovito prika`e ve} i na~inima da se oni prevazi|u. Kosovska bitka je podjedan-
ko krupno isku{ewe za istori~ara. Kosovska bitka kao istorijski problem na-
stoji se sagledati u hronolo{koj i tematskoj slojevitosti, koje su nerazdvojno po-
vezane sa odgovaraju}im vrstama izvora i na~inima wihove obrade.
Studija o urbanizaciji (Urbanizacija kao tema srpske istorije) istovre-
meno je analiti~ki bibliografski pregled i metodolo{ki ogled o oblasti
istra`ivawa koju je jo{ Vuk Karaxi} uveo u srpsku istoriografiju, ali koja
je dostojnu pa`wu privukla srazmerno kasno. Prema prvoj osobini, mo`e se
svrstati u istu vrstu priloga kao i onaj o istorijsko-geografskim istra`i-
vawima. Va`an deo autorovih interesovawa odnosi se na oblasti obuhva}ene
granicama dana{we dr`ave Crne Gore. Ovo specifi~no iskustvo autor je
preto~io u veoma koristan programski ~lanak o Osobenostima istoriogra-
fije o sredwovekovnom periodu Crne Gore, koji pokriva pregled glavnih etapa
prou~avawa sredwovekovne istorije dana{we Crne Gore, stawe izvora, spe-
cifi~nosti metodolo{kog pristupa, stawe obra|enosti pojedinih pitawa i
izbor predloga za daqa istra`ivawa. Preporu~ujem kao neizostavno polazi-
{te svakome ko se upusti u istra`ivawe ove oblasti, a prema ]irkovi}evim
zapa`awima, nere{enih pitawa i neobra|enih tema ima vi{e nego dovoqno.
Svedo~ewe karte ima za ciq da uka`e na osnovne odlike, sredstva kritike i
izvornu vrednost starih geografskih karata. Ovo svojevrsno uputstvo za upo-
trebu utoliko je dragocenije budu}i da su u nas karte kao izvor zastupqene u
veoma skromnom obimu.
Peti odeqak pod nazivom Istoriografija u kulturnom okru`ewu odra`a-
va kroz probrane uzorke neke od kqu~nih preokupacija svetske i doma}e nau~-
ne istoriografije. Prve dve studije bave se veoma va`nim, i u teorijskom i u
prakti~nom smislu, interakcijama izme|u istorije i dru{tvenih nauka, po-
sebno sociologije (Istorija i dru{tvene nauke i Socijalna istorija: susret
sociologije i istorije). Prva zapravo predstavqa analiti~ki bibliografski
pregled (do trenutka izla`ewa 1971), koji obuhvata najva`nije teorijske studi-
je o prednostima i ograni~ewima saradwe istorije i dru{tvenih nauka, poni-
kle iz kruga istori~ara i razvrstane ne hronolo{ki ve} problemski. Slede}i
rad ima vrlo sugestivan naslov ñ Istoriografija u izolaciji. Srpska istorio-
grafija danas [1994] ñ a nastoji na malom prostoru dati presek stawa srpske
istoriografije u osobenim okolnostima obele`enim me|unarodnom izolaci-
jom. Prirodno, da bi objasnio tematska usmerewa i kvalitet istoriografskog
rada u to doba, prof. ]irkovi} se osvr}e i na nasle|e socijalisti~kog perio-
da, ukqu~uju}i i nacionalnu zaokupqenost koja je dobijala na snazi srazmerno
ja~awu sila dezintegracije u Jugoslaviji. Od nevoqa koje su pritiskale srpsku
istoriografiju devedesetih godina pro{log veka, izolacija i siroma{tvo u
struci danas su na putu da budu najve}im delom prevazi|eni, ali i daqe je osta-
la inercija u radu, siroma{tvo programskih opredeqewa i nesposobnost suo-
~avawa s pluralizmom. Ovaj esej, dakle, ne bi pretrpeo znatnije preoblikovawe
sadr`aja ukoliko bi u naslovu 1994. godina bila zamewena 2008.

O istoriografiji i metodologiji 211

 Posledwa dva rada u petom odeqku predstavqaju i jedine u kwizi posve}e-
ne uticaju istorijske nauke na programe i sadr`aje nastave istorije u {kolama.
U prvom od wih (Metodologija istorijske nauke i metodika nastave istorije)
autor ukazuje na mogu}e posledice koje po nastavu istorije mogu imati promene
u metodologiji istorijske nauke. Iako su ovde uzeta u obzir neka od najva`ni-
jih savremenih kretawa u teoriji istorije, ~lanak zapravo ima na~elni zna~aj
budu}i da upozorava na to da nastava istorije mora da bude otvorena za podsti-
caje koji dolaze od metodologije, ali da ne mo`e do kraja izbe}i klasi~an okvir
saop{tavawa istorijskih sadr`aja. Nastava istorije pred izazovima plurali-
zma imenuje najva`nije probleme u odabiru i preoblikovawu gra|e kojom ras-
pola`e istorijska nauka za primenu u nastavi i sadr`i niz korisnih uputa i
re{ewa za pojedince ukqu~ene u pisawe uxbenika i nastavnike.
Posledwe poglavqe (Metodolo{ke rasprave) sa`ima u sebi i aspekt isto-
rije istoriografije i metodolo{ki aspekt. Dva od tri ~lanka u odeqku pod-
staknuta su prevo|ewem na srpski u kratkom razdobqu (1994, 1996) dve zbirke
metodolo{kih eseja ñ jedne iz pera sada ve} klasi~nog predstavnika istorio-
grafije 19. veka, Jakoba Burkharta (Jakob Burkhart ñ kriti~ki istori~ar kul-
ture), i druge istaknutog predstavnika nema~ke istoriografije druge polovi-
ne 20. veka, Jirgena Koke (Ube|ewa i kolebawa u savremenoj istoriografiji. Mar-
ginalije uz jednu podsticajnu kwigu). U ovoj drugoj se, kako naslov sugeri{e,
autor osvrnuo na pitawe Ño tome koji su to kqu~ni i posebno aktuelni proble-
mi istorijske metodologije za koje tradicionalna metodolo{ka doktrina ne
pru`a zadovoqavaju}a re{ewaî.
Posledwi odeqak i ~itavu kwigu zatvara razmi{qawe o jednom od funda-
mentalnih, ali zato uvek aktuelnih pitawa, ugra|enih u osnove svake nauke ñ a
to je predmet prou~avawa (Tragawe za predmetom. Prilog kriti~kom ispitiva-
wu temeqa istorijske nauke). Jedna kratka parafraza iz tog ~lanka mislim da je
podjednako pogodna da zatvori ovaj osvrt. Pod lupu treba staviti Ñjedno pra-
staro i op{te pitawe, ono o predmetu na{e naukeÖ uz nastojawe da se upozori
na te{ko}e u identifikovawu onoga {to smatramo da je samo po sebi razumqi-
vo i {to nas, obi~no, ne uznemiravaÖ Problem nije u tome da bismo bili u
opasnosti da zalutamoÖ problem je u tome {to je i taj predmet istorijski re-
lativan, zavisan od epoha i kultura i {to ta jedva zapa`ena okolnost ima po-
sledica po metodologijuî.
Ako ve} ve}ina istori~ara nije sklona da o ovakvim stvarima pi{e, onda
bi bar trebalo da o wima razmi{qa!
Dr \or|e Bubalo

212 \or|e Bubalo