Викинзи

С Википедије, слободне енциклопедије

Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Уколико сте тражили ТВ серију, погледајте чланак Викинзи (ТВ серија).
Викинг (стнорд. víkingr – викингр) је термин који се уобичајено користи
за нордијске (скандинавске) ратнике, трговце и гусаре. Настанили су се у
широкој области Европе, Азије, Блиског истока као и дела Африке, од краја 8.
до средине 11. века.[1][2][3]
Ови Нормани користили су своје чувене дракаре да путују до Блиског
истока (Цариграда, Волге у Русији), на крајњи запад, као што
су Исланд, Гренланд и Њуфаундленд, и крајњи југ као Ал Андалуз. Овај период
викиншке експанзије, познат као Викиншко доба,[4] чини највећи
део средњовековне историје Скандинавије, Велике Британије, Ирске и остатка
Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске
културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму
Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера.
Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује
неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често
се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и
историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је
почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала
широко заступљена током Викиншког оживљавања у 19. веку.[5][6] Гледишта на
Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве
авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних
викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне
репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и
стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине.