VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE

TEMA: PROIZVODI PRERADE DRVETA – (Proizvodi mehaničke i

hemijske prerade drveta)

MENTOR: STUDENT: Filipović Nikola

Prof. dr Tatjana M. Đekić SMER: Turizam i Ugostiteljstvo
BR. INDEKSA: 11 342/10
Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

Leskovac, Mart 2012.

SADRŽAJ:

UVOD..........................................................................................................................................................3
1. SASTAV I PRERADA DRVETA.........................................................................................................4
1.1. HEMIJSKI SASTAV DRVETA............................................................................................................................................4
2.1.1. PODELA DRVETA....................................................................................................................................................5
2. PRERADA DRVETA.....................................................................................................................5
2.1. MEHANIČKA PRERADA DRVETA..................................................................................................................................5
3. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA.........................................................................6
3.1. CELULOZA (POSTUPAK DOBIJANJA, PRERADA...)....................................................................................................6
3.1.1. PRINCIPI DOBIJANJA CELULOZE........................................................................................................................6
3.1.2. TEHNOLOŠKI POSTUPCI ZA DOBIJANJE CELULOZE.......................................................................................7
3.2. TIPOVI CELULOZE..........................................................................................................................................................8
4. PAPIR.............................................................................................................................................9
5. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE CELULOZE..................................................................11
5.1. OSNOVNI OBLICI HEMIJSKE PRERADE.....................................................................................................................11
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................13
LITERATURATURA...............................................................................................................................14

Tehnologija i Poznavanje robe 2

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

UVOD
Od davnina je drvo kao sirovina imalo najširu i najraznovrsniju upotrebu. Drvo se odlikuje
složenom strukturom to jest granom I različitim svojstvima. Poznavanje tehničko –tehnoloških svojstava
drveta omogućava najracionalniju upotrebu ove dragocjene sirovine .
U tehničko – tehnološka svojsta drveta ubrajaju se : hemijski sastav I grana, fizička, mehanička i
estetska svojstva , greške i mane drveta , kao i njegova trajnost

TEHNIČKO –TEHNOLOŠKA SVOJSTVA DRVETA

Poprečni presek – nastaje presecanjem stabla upravo na njegovu osu.

Radijalni presek – nastaje presecanjem stabla kroz njegovu anatomsku osu (srž), a tangecijalni presek
je paralelan radialnom.
Godovi se medjusobno razlikuje prema vidljivosti ,načinu i pravilnosti nizanja, po boji , širini, što zavisi
od vrste drveta , kvaliteta zemljišta, jačine osvijetljenja, dužine vegetacionog preioda i dr. Širina ,boja I
raspored godova daju teksturu drveta.
Fizička svojstva drveta: Najznačajnija svojstva su zapreminska masa i hidroskopnost .
Zapreminska masa drveta je masa jedinice zapremine drveta u koju ulazi zapremine pora i zapremina
zidova ćelija pri odrenenoj temperature vlaznosti i izražava se u g/cm3. Zapreminska masa drveta zavisi
od vrste drveta ,gustine drvne mase, sadržaja vode. Zapreminska masa se povećava sa njegovom
starošću. Pod higroskopnošću se podrazumjeva svojstvo drveta da upija vlagu.
Mehanička i druga svojstva drveta: Prema djelovanju spoljašnjih sila razlikuju se: mehančka
svojstva drveta, tvrdoća i čvrstoća, elastičnost i žilavost. Najznačajnija svojstva drveta su boja, tekstura,
sjaj i finoća tj. estetska svojstva.

PROIZVODI MEHANIČKE PRERADE DRVETA

Drvo se mehanički preranuje rezanjem, cijepanjem, sječenjem, tesanjem,brušenjem ,rendisanjem

u polu proizvode i gotove proizvode. Za mehaničku preradu se upotrebljava tehničko drvo

PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA

Osnovni oblici hemijske prerade drveta su suva destilacija i dobijanje celuloze. Termičko
razlaganje (370 do 380oC) bez prisustva vazduha naziva se suva destilacija, piroliza ili pougljavanje
drveta. Suvom destilacijom drveta dobijaju se: drveni ugalj, sirovo drvno sirće, katran i gasovi.
(Celuloza, papir)
Tehnologija i Poznavanje robe 3
Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

1. SASTAV I PRERADA DRVETA

Drvo je najvažniji materijal biljnog porekla, koji se danas troši u ogromnim količinama za
različite svrhe. Visoka fizička i mehanička svojstva, vredan hemijski sastav, relativno niska cena,
jednostavnost dobijanja i prerade, učinili su drvo već odavno jednim od najvažnijih reprodukcionih
materijala industrije i zanatstva.
Postoje u suštini tri glavna sektora primene drveta:
– Prerada drveta u strugarama, fabrikama nameštaja, ambalaže i drugih proizvoda mehaničke prerade.
– Hemijska prerada drveta, gde je najvažniji sektor industrija celuloze.
– Upotreba drveta za gorivo.
Važnost i korisnost drveta ne treba procenjivati samo po neposrednoj primeni u industriji. Šume
imaju određen uticaj na klimu okoline u kojoj rastu, čistoću okolne atmosfere, na zaštitu zemljišta od
erozije i bujica, na popravljanje zemljišta itd.

1.1. HEMIJSKI SASTAV DRVETA

Sastav raznih vrsta drveta nije isti. Prosečan elementarni sastav drveta je: ugljenik 49,5 %,
vodonik 6,3%, kiseonik i azot 44,2 %, pri čemu procenat azota retko prelazi 0,4 %. Glavna jedinjenja
koja drvo sardži su:celuloza, lignin, smole, taninske materije, boje, voskovi, etarska ulja, masti i
mineralne materije (pepeo). Najvažniji sastojak je celuloza na koju otpada prosečno 50 % materija
sadržanih u drvetu. Posle nje po količini dolaze lignin i hemiceluloza, kojih ima prosečno po 25 %, a
ostale materije sadržane su u znatno manjem procentu.
Табела 1: Просечан хемијски састав дрвета
četinari lišćari
celuloza 48 – 56 % 46 – 48 %
lignin 26 – 30 % 19 – 28 %
hemiceluloza 23 – 26 % 26 – 35 %
Hemijski sastav kore razlikuje se od sastava drveta. Kora sadrži više ekstraktivnih materija i
lignina, a znatno manje celuloze. Količina pepela u drvetu kreće se od 0,2 – 1,7 %. Najviše ga ima u
kori, zatim u listovima, a najmanje u drvetu. Mlado drvo sadrži više pepela od starijeg.
Celuloza je visokomolekularno jedinjenje iz grupe ugljenih hidrata (polisaharid).Opšta formula
joj je: (C6H10O5)n gde je n – stepen polimerizacije. Celuloza se sastoji od vlakanaca debljine oko 200
nm36. Hemijski je prilično stabilna; ne rastvara se u vodi niti običnim organskim rastvaračima. Pod
uticajem moneralnih kiselina celuloza hidrolizuje do glukoze. Na tome se zasniva mogućnost dodijenja

Tehnologija i Poznavanje robe 4

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

šećera iz drveta i drugih celuloznih materijala, kao i upotreba raznih biljnih otpadaka za dobijanje
špiritusa i kvasca.
Hemiceluloza je po hemijskom sastvu srodna celulozi, ali je hemijski manje stabilana. Rastvara
se u jakim bazama i nekim drugim hemijskim sredstvima. Po sastavu se deli na poliheksoz [ (C 6H10O5)n]
i polpentoze. [ (C5H8O4)n ]

2.1.1. PODELA DRVETA

Prema botaničkim i drugim osobinama sve vrste drveta dele se na tri grupe:
Lišćari u koje spadaju: Tvrdi I Meki lišćari
Tvrdi lišćari koji mogu biti:
-tvrdi lišćari umerene klime ( domaći lišćari ): hrast, bukva, jasen, javor, orah, bagrem, trešnja, kruška,
brest, klen i dr., i
-tvrdi lišćari tropskih predela ( egzotična drva ): mahagoni, abonos, palisandar, gajak, tikovo drvo,
eukaliptus i dr.
Meki lišćari: kanadska topola, vrba, jasuka, lipa, breža i dr.
Četinari (crnogorice): bor, jela, ariš, smreka, kedar;
Palme i trske

2. PRERADA DRVETA
Prema karakteru tehnološkog procesa možemo preradu drveta podeliti na dve osnovne vrste:
Mehanička prerada drveta - dobijanje razne građe, furnira, tesanog drveta, drvenjače, nameštaja i dr.
Hemijska prerada drveta čiji osnovni oblici su:
– dobijanje celuloze, i
– suva destilacija.

Takođe se iz drveta dobijaju neke smole, sredstva za štavljenje i dr.

2.1. Mehanička prerada drveta

U mehaničkoj preradi drveta mogu da se razlikuje dve glavne faze:
Primarna mehanička prerada drveta, koja obuhvata:
– dobijanje raznih vrsta rezane građe ( strugare ili pilane ),
– sušenje, parenje i drugi oblici obrade rezane građe,

Tehnologija i Poznavanje robe 5

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

– proizvodnja furnira, šperovanog drveta, iverica i sl.

Finalna mehanička prerada prerada drveta koja obuhvata:
– proizvodnju nameštaja,
– proizvodnju građevinske stolarije,
– proizvodnju ambalaže i druge vrste prerade drveta u gotove proizvode.
Moderna industrija za mehaničku preradu drveta sve više koristi sintetičke smole i druge
hemijske proizvode za površinsku obradu, povezivanje i oplemenjivanje drveta, tako da je sve teže
povući granicu iznmeđu mehaničke i hemijske prerade drveta.

3. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA

Celuloza je najvažniji hemijski proizvod prerade drveta. Ima vrlo veliku primenu kao osnovna
sirovina u industriji hartija, kartona i lepenke, zatim veštačkih vlakana, plastičnih materija, lekova,
eksploziva i drugih proizvoda. Usled tako značajne primene proizvodnja celuloze u celom svetu nalazi
se u stalnom porastu.

3.1. Celuloza (postupak dobijanja, prerada...)

3.1.1. Principi dobijanja celuloze

Dobijanje celuloze iz drveta i drugih biljnih sirovina bazira se u osnovi na tome što se predhodno
pripremljeno drvo kuva pod pritiskom u rastvorim jedinjenja koja delimično ili potpuno rastvaraju
necelulozne sastojke drveta, a ostavljaju celulozu. Posle završenog kuvanja celuloza se odvaja od tečnog
dela, pere, zarim beli, sortira i po potrebi suši.
Osnovne faze i operacije u tehnološkom procesu dobijanja celuloze su:
Priprema drveta:
– grubo čišćenje od kore, čvorova i raznih izraslina;
– sečenje u sitne komade približnih dimenzija 2 x 2 cm.
Kuvanje drveta:
Vrši se u aparatima različite konstrukcije, zapremine i toka procesa.
Obrada dobijene celulozne mase:
Po završenom kuvanju čitava masa se ispušta iz aparata, odvaja celulozna masa a zatim
podvrgava operacijama završne obrade, zavisno od kvaliteta i namene proizvoda. Osnovne operacije

Tehnologija i Poznavanje robe 6

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

završne obrade su: ceđenje, pranje, čišćenje od primesa ( pesak, čvorići i sl. ), sortiranje po veličini
vlakanaca, beljenje i sušenje.
Celuloza namenjena daljoj hemijskoj preradi u veštačka vlakna i druge proizvode podvrgava se
posebnom procesu hemijskog rafinisanja, koje ima za cilj da odstrani hemicelulozu i druge primese,
kako bi se dobio proizvod sa najmanje 96% a – celuloze.
Sporedan proces u fabrikama celuloze je dobijanje rastvora za kuvanje – bisulfitnog luga,
natrijumhidroksida i dr. Mnoge fabrike celuloze imaju pogon za elektrolizu soli, koji im daje potreban
hlor i rastvor natrijumhidroksida. U organizacionom obliku fabrike celuloze često pored celuloze
proizvode i drvenjaču, hartiju i katran.

3.1.2. Tehnološki postupci za dobijanje celuloze

Kod dobijanja celuloze primenjuju se dva osnovna tipa tehnološkog postupka:
– sulfitni ( kiseli ) postupak, i
– natronski ( alkalni ) ili sulfatni postupak.
Sulfitni postupak: – Po ovom postupku iseckano drvo se kuva sa bisulfitnim lugom, koji se
sastoji od kalcijumbisulfita [Ca (HSO3)2] i sumporaste kiseline [ H2SO3] rastvoren u vodi1. Rastvor za
kuvanje (bisulfitni lug ), spravlja se u samim fabrikama iz kreča i sumporaste kiseline, odnosno kreča,
vode i pirita od koga se dobija sumpordioksid.
Kuvanje se vrši na temperaturi od 140˚C, pod određenim pritiskom ( oko 0,6 MRa ). Proces
kuvanja može biti diskontinuelan i kontinuelan. Vreme trajanja procesa kuvanja u klasičnim
diskontinuelnim aparatima je 12 – 18 časova.
Tehnička sulfitna celuloza ima 1 – 6 % zaostalog lignita i svetložućkastu boju. Za bolje vrste
hartije ona se beli hlorom.
Natronski ( sulfatni ) postupak: – Po ovoj metodi mogu se prerađivati sve vrste drveta, kao i
drvenasti delovi ostalih biljaka (slama, kukuruzovina i sl.). Rastvor za kuvanje spravlja se od
natrijumhidroksida, sa dodatkom natrijumsulfida [Na2S]. Može mu se dodavati još i natrijumkarbonat i
natrijumsulfit.
Kuvanjem drveta u ovom rastvoru, hidrolizuju ligninske materije i ostali necelulozni sastojci, a
zaostaje celuloza. Kuvanje se vrši pod pritiskom i traje obično 3 – 4 časa. Po završenom kuvanju
celokupna masa se ispušta, odvaja joj se lug, a zatim ispira sa vodom, odvajaju čvorovi, zatim zgušnjava

1
U SAD, Kanadi i nekim drugim zemljama primenjuju se i drugi rastvori za kuvanje, naročito amonijum – bisulfitni
[NH4HCO3] lug.Ovaj lug ima niz prednosti nad kalcijim – bisulfitnim, ali je amonijum- bisulfit skuplji.
Tehnologija i Poznavanje robe 7
Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

i beli. Beljenje se vrši sa hlorom ili hipohloritom. Posle beljenja se ponovo pere i zgušnjava, a zatim joj
se, kao i sulfitnoj celulozi, na mašinama daje oblik debele hartije, kako dolazi na tržište.
Obična natronska celuloza služi uglavnom za dobijanje hartije za ambalažu, lepenke i kartona.
Specijalnom doradom dobija se natronska celuloza
karakteristika Sulfitni za pisaću hartiju i viskozu.
Natronski
Tabela 2. Tehnološko
Osnovna sirovina – ekonomske karakteristike
Drvo četinara procesa Sve vrste drveta i drugi 2
za dobijanje celuloze
biljni materijali
Bisulfitni lug
Sredstvo za kuvanje Rastvor NaOH
Ca ( HSO3 )2 + H2SO3
Pirit ( sumpor ) i
Sirovine za dobijanje
krečnjak So ( NaCl ) + el. energija
rastvora za kuvanje
[ FeS2 + CaCO3
Kvalitet proizvoda U principu bolji Slabiji
Primena Univerzalnija Pretežno namenska
Skuplja, zbog rada sa NaOH
Oprema Jeftinija
koji je jako korozivan

elemenat Sulfitni Natronski

Osnovna sirovina - +
Tabela 3. Elementi za tehno – ekonomsku odcenu procesa za dobijanje celuloze 3
Sredstvo za kuvanje + -
Investicije + -
Kvalitet proizvoda + -
Troškovi proizvodnje + -
Rasprostranjenost osnovne sirovine u Jugoslaviji - +
Mogućnost regeneracije sredstava za kuvanje - +

3.2. TIPOVI CELULOZE

Na tržištu se mogu naći sledeći tipovi celuloze i proizvoda sličnih celulozi:
– sulfitna nebeljena,
– sulfitna beljena,
– sulfatna nebeljena,
– sulfatna beljena,
– celuloza za viskozu,
– poluceluloza,
– drvenjača.

2
Mr Tatjana Đekić, Komercijalno Poznavanje Robe. 186str.
3
Mr Tatjana Đekić, Komercijalno Poznavanje Robe. 187str.
Tehnologija i Poznavanje robe 8
Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

Drvenjača ( mehanička celuloza ) je vlaknasta masa slična celulozi, dobijena mehaničkom

defibracijom drveta. Najviše se dobija od smreke, jele, topole, breze i drugih vrsta mekog drveta.
Defibracija se vrši u specijalnim aparatima pomoću rotirajućih brusnih kamenova. Postoje dve varijante
procesa:
– dobijanje bele drvenjače
– dobijanje smeđe drvenjače, za koju se drvo predhodno pari.
Masa dobijena defibracijom drveta se podvrgava čišćenju, sortiranju i sušenju. hemijske celuloze i
proizvodi se u veoma velikim količinama. Drvenjača namenjena za pojedine vrste hartije se još i beli.
Znatno je jeftiniji od hemijske celuloze i proizvodi se u veoma velikim količinama.
Policeluloza U ovaj tip tehničke celuloze svrstavaju se proizvodi dobijeni delimičnim hemijskim
razlaganjem neceluloznih sastojaka drveta i drugih sirovina. Po svojim osobinama nalaze se na prelazu
između drvenjače i hemijske celuloze, pa se mogu definisati kao mehaničko – hemijska celuloza. Mogu
se dobiti iz četinara, lišćara i drugih sirovina. Od četinara se uglavnom dobijaju predhodnom hemijskom
obradom drveta pomoću rastvora raznih sulfita i bisulfita, a potom se drvo podvrgava mehaničkoj
defibraciji, kao kod dobijnja obične drvenjače. Za hemijsku obradu drveta upotrebljava se: natrijumsulfit
[Na2SO3], natrijumbisulfit [ NaHSO3], magnezijumbisulfit [Mg(HSO3)3], amonijumbisulfit [NH4HSO3].
Obična natronska celuloza (Kraft) takođe predstavlja jednu formu policeluloze, jer i ona sadrži
određen procenat neceluloznih sastojaka. Ipak se ovaj proizvod pretežno kvalifikuje kao celuloza.
Poluceluloze se razlikuju i prema prinosu proizvoda u odnosu na količinu upotrebljenog drveta.
Za hartiju se upotrebljavaju uglavnom policeluloze sa prinosom 65 – 70 %, a za kartone 70 – 80 %.

4. PAPIR
Papir je proizvod koji se dobija menusobno sljepljivanjem isprepletanih biljnih vlakana uz
dodatak punila , eventualno boja i drugih pomoćnih sirovina . Kao osnovne sirovine za proizvodnju
papira prvenstveno se koriste celiloze i drvenjača .U proizvodnji papira se kao sekundarne sirovine
mogu koristiti i stari papir i tekstilni otpaci. Od bjeljenih tekstilnih vlakana lana , konoplje , pamuka
dobijaju se najkvalitetnije vrste papira .
Osnovne vrste papira prema nameni su:
‒ navinarski roto papir
‒ štamparski papir
‒ pisaći papir
‒ omotni papir

Tehnologija i Poznavanje robe 9

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

‒ dekorativni papir
‒ specijani papir
Osnovne faze tehnološkog procesa dobijanja papira su :
- Priprema papirne mase;
- Oblikovanje papirnog lista;
- Dorada papira.
Papirna masa se priprema tako sto se sirovine podvrgavaju procesu razvlakivanja čišćena i uklanjanja
kvržica . Papir se nakon izrade na papirnoj mašini doranuje u zavisnosti od njegovog kvaliteta i
namjene.
Satiniranjem ( glačanjem ) umereno vlažnog papira valjcima pod pritiskom povećava se gustina
i ne propusnost papira, a izglačana površina dobija visoki sjaj.
Dorada papira obuhvata i impregnisanje voskovima , parafinom i sintetičkim smolama , radi
povećanja ne propustljivosti papira zatim štampanja i drugo .
Papirom nazivamo tanke slojeve – listove koji nastaju od međusobno izprepletanih celuloznih
vlakanaca, uz dodatak sredstava za otežavanje i punjenje i eventualno lepkova i odgovarajuću
površinsku obradu.
Osnovne sirovine za dobijanje papira su:
– celulozni vlaknasti materijali – sulfitna celuloza, natronska celuloza, policeluloza, drvenjača, stare
krpe od biljnih vlakana, stara hartija i dr;
– sredstva za povezivanje ( slepljivanje ) – smolni sapuni, sintetička lepila, dekstrin, tutkalo i dr.;
– sredstva za punjenje i otežavanje – kaolin, kreda, barit, talk i drugi beli minerali;
– ostali dodaci – boje, sredstva za obezbojivanje, sredstva za beljenje, sredstva za površinsko
oplemenjivanje.
Tehnološki proces dobijanja papira ima sledeće osnovne faze:
dobijanje kašaste mase – papirne pilule na mašini za proizvodnju papira i završna obrada i eventualno
oplemenjivanje dobijanje papira.
Dobijanje papirne pilule – Pulpa je u suštini kašasta suspenzija celuloze i svih potrebnih
dodataka u vodi. Proizvodi se mehaničkim postupkom. Osnovni uređaj za dobijanje pulpe je holender,
čiji je glavni deo veliki valjak ns kome su u određenim rastojanjima ugrađeni noževi. Zadatak holendera
je da izvrši razbijanje celulozne mase u sitna vlakanca suspendovana u većoj količini vode pri kome se
delimično vrši kidanje i gnječenje vlakana. Stvorenoj celulozno – vlaknastoj pumpi se potom dodaje
kompozicija sredstava za povezivanje i punila, koja se priprema u posebnom uređaju.

Tehnologija i Poznavanje robe 10

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

Prerada pulpe na mašini za papir - Homogenizovana i prečišćena pumpa odvodi se u mašinu

za papir. Ona ima veliki broj delova, a može se podeliti na mokri i suvi deo mašine.Mokri deo mašine
sastoji se od bazena sa regultorom toka, hvatača čvorova i peska i pokretnog sita na koga se razliva
pulpa i oformljuje vlažno tkivo hartije. Sito ima oblik beskrajne trake, koja se okreće oko dva valjka, a
povezano je sa uređajem za rastresanje. Na situ se razlivena pulpa rastresa, oslobađa većeg dela vode (do
40 % ) i stvara neprekidni vlažni sloj papirne mase, koja prolazi kroz deo za regulisanje debljine. Ispod
sita ugrađene su vakuum – sisaljke, koje odvode višak vode.
Sa mokrog dela se oformljena papirna traka vodi u suvi deo mašine, koji se sastoji o velikog
broja parova valjaka zagrevanih vodenom parom. Broj valjaka za sušenje zavisi od kapacitetra mašine i
kvaliteta hartije ( kreće se od 10 – 120 ). Na zadnjem delu mašine nalaze se parovi valjaka – kalanderi,
koji vrše glačanje i konačno uobličavanje papirne trake. Vlažnost hartije koja izlazi iz mašine je svega 6
– 8 %.
Savremena industrija hartije upotrebljava više tipova mašina, sa različitim dimenzijama i
kapacitetima. Najveće mašine koje danas postoje imaju širinu 9m, dužina 240 m, brzinu oko 900 m/min,
a kapacitet 500 – 600 t na dan.

5. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE CELULOZE

Celuloza je prirodni polimer iz grupe ugljenih hidrata ( polisaharid ). Odlikuje se velikom
molekulskom masom i hemijskom stabilnošću.Ne rastvara se ni u jednom rastvaraču bez degradacije, a
bez obzira što polisaharid nije plastičan. Da bi se mogla preraditi u vlakna ili plastične materije mora se
najpre podvrgnuti određenoj hemijskoj modifikaciji – pretvaranju u derivat koji se može rastvoriti i
oblikovati. Njena osnovna prednost kao sirovine je što se može dobiti po relativno niskim cenama iz
drveta, odnosno što je rasprostranjena u prirodi.

5.1. Osnovni oblici hemijske prerade

Osnovni postupci hemijske prerade celuloze su:
 Viskozni postupak po kome se dobijaju viskozna vlakna, kord i celofan;
 Dobijanje celuloznog acetata i njegova dalja prerada: tako da se dobija acetatna svila, filteri za
cigarete, lakovi, celon;
 Nitrocelulozni postupak;primaran proizvod nitroceluloza ( NC ) iz koje se daljom preradom dobijaju
eksploziovi, plastične materije (
celuloid i sl. ),

Tehnologija i Poznavanje robe 11

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

 Dobijanje celuloznih etara – metilceluloze, etilceluloze, karboksimetil – celuloze, od kojih se

dobijaju lakovi i pojedine plastične materije.
 Kupro – amonijačni postupak, po kome se može dobiti jedna vrsta veštačke svile – bakarna svila.
Gotovo svi veštački materijali na bazi celuloze imaju dosta nedostataka. Sa pojavom sintetičkih
polimera njihov značaj je postepeno opadao. Materijali na bazi nitroceluloze ( celuloid, NC – lakovi, i
dr.) verovatno se ne bi danas ni proizvodili da nitroceluloza ne služi za dobijanje eksploziva. Jedini
proizvod na bazi celuloze, sa velikim obimom svetske proizvodnje su viskozna vlakna. Po istom
polaznom postupku se dobija i celofan. Pored viskoznih nešto veći značaj imaju još acetatna vlakna
( acetatna svila ). Međutim, i proizvodnja viskoznih vlakana je u laganoj stagnaciji usled konkurencije
sintetičkih vlakana.

Tehnologija i Poznavanje robe 12

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

ZAKLJUČAK
Drvo je najvažniji materijal biljnog porekla, koji se danas troši u ogromnim količinama za
različite svrhe. Visoka fizička i mehanička svojstva, vredan hemijski sastav, relativno niska cena,
jednostavnost dobijanja i prerade, učinili su drvo već odavno jednim od najvažnijih reprodukcionih
materijala industrije i zanatstva.
Prosečan elementarni sastav drveta je: ugljenik 49,5 %, vodonik 6,3%, kiseonik i azot 44,2 %,
pri čemu procenat azota retko prelazi 0,4 %. Glavna jedinjenja koja drvo sardži su:celuloza, lignin,
smole, taninske materije, boje, voskovi, etarska ulja, masti i mineralne materije (pepeo). Najvažniji
sastojak je celuloza na koju otpada prosečno 50 % materija sadržanih u drvetu. Posle nje po količini
dolaze lignin i hemiceluloza, kojih ima prosečno po 25 %, a ostale materije sadržane su u znatno
manjem procentu.
Prema botaničkim i drugim osobinama sve vrste drveta dele se na tri grupe: Četinari, Lišćari,
Palme i Trske.
Celuloza je najvažniji hemijski proizvod prerade drveta. Ima vrlo veliku primenu kao osnovna
sirovina u industriji hartija, kartona i lepenke, zatim veštačkih vlakana, plastičnih materija, lekova,
eksploziva i drugih proizvoda. Usled tako značajne primene proizvodnja celuloze u celom svetu nalazi
se u stalnom porastu.

Tehnologija i Poznavanje robe 13

Seminarski rad: Proizvodi prerade drveta

LITERATURATURA

[1] Dr Tatjana M. Đekić, Komercijalno Poznavanje Robe, Leskovac.

[2] Www.Google.com
[3] www.wikipedia.org

Tehnologija i Poznavanje robe 14