Dr Vojislav [e{eq

MO] ARGUMENATA

Srpska radikalna stranka

ZIPS Beograd 2000.
 Dr Vojislav [e{eq
MO] ARGUMENATA
Recenzenti
dr Branislav Bla`i}
Milovan Eri}
Glavni i odgovorni urednik
Sa{a Radovanovi}
Tehni~ka priprema
Branka Bobi}
Redakcija PREDGOVOR
Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi},
Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi},
Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi}, Ova kwiga je jedna od mnogobrojnih u kojoj dr Vojislav [e{eq iz-
Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi}, nosi ~vrste argumente za sve {to ka`e. Vreme }e pokazati koliki je
Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi}, Sawa Savi} zna~aj ove kwige u istoriji srpskog naroda.
Izdava~ Svako medijsko pojavqivawe dr Vojislava [e{eqa je ~as istori-
Srpska radikalna stranka, Beograd, Trg pobede 3 je, ~ak i za politi~ke protivnike, a mo} izgovorenih re~i ostavqa
ZIPS Beograd, Trg pobede 1 dubok trag kod svih razumnih qudi, bez obzira na profesiju i znawe
Za izdava~a kojim raspola`u.
dr Vojislav [e{eq Ova kwiga je skup medijskih nastupa dr [e{eqa, za koju se sa si-
[tampa gurno{}u mo`e re}i da je istorijski pe~at u borbi protiv nametawa
“Etiketa”, Bole~ ameri~ke globalizacije, ali i politi~ka borba protiv svih doma}ih
Za {tampariju
izdajnika. Kwiga obuhvata sve radio-televizijske emisije lidera srp-
Milenko Dramli} skih radikala u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori 1998. godine.
Tira`
1.000 primeraka Sa{a Radovanovi}

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

323 (497.1) (047.53)

[E[EQ, Vojislav
Mo} argumenata / Vojislav [e{eq. -
Beograd : Srpska radikalna stranka : ZIPS,
2000 (Bole~ : “Etiketa”). - 1000 str. : 21
cm

Tira` 1000. - Str. 3: Predgovor / Sa{a

Radovanovi}.
ISBN 86-7402-050-H

323 (497.11) (047.53)

a) Jugoslavija (SR) - Politi~ke prilike b)
Srbija - Politi~ke prilike
ID=84157964

3
 I
JEDAN SMO NAROD
TV “Skaj sat”, Herceg Novi, 14. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci Televizije “Skaj sat”, dobro ve~e.
Dobro ve~e i na{em dana{wem gostu, gospodinu Vojislavu [e{equ,
predsedniku Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovo je va{a druga turneja po Crnoj Go-
ri u posledwih nekoliko meseci. Da li to zna~i da mislite da Srpska ra-
dikalna stranka ima dobar rejting u Crnoj Gori i da mo`e dobiti zna~a-
jan broj glasova crnogorskih bira~a, s obzirom da do sada to nije bio slu-
~aj?
Dr [e{eq: Mislim da Srpska radikalna stranka ima dobar rejting
i da je i do sada osvajala zna~ajan broj glasova na izborima, a da }e ovog
puta osvojiti mnogo vi{e, jer je pro{ao jedan proces sazrevawa unutar
Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori i mi smo sada spremniji za izbo-
re nego {to smo ikada ranije bili. Godine 1992. smo na brzinu organizo-
vali stranku, stranka nije funkcionisala u pravom smislu re~i, a izbo-
ri su ve} bili pred nama. Na tim izborima smo, za one uslove, solidno
pro{li – imali smo izme|u 23.000 i 25.000 glasova.
Najgora situacija je bila 1996. godine, ali i tada smo imali
12.000–13.000 glasova. I da je cela Crna Gora bila jedna izborna jedini-
ca, mi bismo i tada imali 2-3 poslanika. Naravno, imali smo i veliki
broj primedbi na izborni postupak 1996. godine. Mislim da je na{a
stranka iz vi{e razloga tada bila u veoma nepovoqnoj poziciji, posle
svih onih re`imskih udara koje smo pre`iveli 1994. i 1995. godine, za-
kqu~no sa izbacivawem svih osam na{ih poslanika iz Narodne skup-
{tine i otimawem strana~ke registracije u Ministarstvu pravde. Neki
drugi su progla{eni pravim srpskim radikalima, nama je oteta regi-
stracija. Morali smo ponovo da se registrujemo, tada smo i moje ime uba-
cili u strana~ki naziv. Vaqda vi{e ne mo`e niko da nam otme ime
stranke, ne mo`e bar moje ime da odnese sa sobom. To se pokazalo kao do-
bra praksa i za neke druge stranke koje su do`ivqavale rascepe, da bi se
lak{e identifikovale u slu~aju stvarawa zabune u narodu.
Mislim da }emo dobro pro}i na ovim izborima i da }emo opet biti
4 5
parlamentarna stranka. Koliko }emo imati poslanika zavisi od voqe na-
roda, od toga koliko nam gra|ani daju glasova na izborima. Naravno, sve-
sni smo toga da jo{ nisu sazreli uslovi da zaista postanemo glavna poli-
ti~ka partija, vladaju}a politi~ka partija, najve}a politi~ka partija.
Glavna bitka }e se ipak voditi izme|u dva rascepqena krila Demokratske
partije socijalista Crne Gore. Me|utim, Srpska radikalna stranka ima
svoje mesto na crnogorskom politi~kom prostoru. Na{ program, na{a
ideologija imaju veliki broj sledbenika, pristalica, qudi koji ih podr-
`avaju. Vide}emo, maj mesec je tu, pred nama, o~ekujemo da se krajem maja de-
finitivno raspi{u izbori. Mi sa puno optimizma i{~ekujemo te izbore,
a radi}emo u predizbornoj kampawi kako nikada do sada nismo radili u
Crnoj Gori, to vam garantujem.
Voditeq: To se vidi. Vi ste opet u `i`i interesovawa na{e javnosti,
najvi{e zbog toga {to ste svojim glasovima u Ve}u republika, kako oce-
wuju va{i protivnici, spasli Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Nismo spasli Slobodana Milo{evi}a. Mi smo u Ve}u re-
publika glasali za predlog buyeta, ali smo se mnogo mu~ili pri dono{ewu
te odluke, ja to moram javno priznati. Prvo smo poku{ali da promenimo
buyet amandmanima i poku{ali smo da pridobijemo i predstavnike drugih
politi~kih stranaka u Ve}u republika da podr`e na{e amandmane. Neki
su podr`ali, neki nisu, a neki su obe}ali da }e podr`ati, pa su nas onda iz-
igrali prilikom glasawa, recimo, ova Kilibardina Narodna stranka. Me-
ni je li~no Stefan Su{i} obe}ao da }e oni glasati za na{e amandmane, a
kada su na{i amandmani do{li na red, kada je trebalo o wima da se glasa,
svih pet poslanika Kilibardine Narodne stranke je iza{lo iz sale i nisu
glasali. Tada prakti~no ti amandmani nisu imali {ansi, ali su bili dosta
dobro promi{qeni, i ticali su se udarawa po prstima saveznoj vlasti, re-
`imu, spre~avawa da se finansiraju takva prqava propagandna sredstva
kao {to su crvena “Borba”, ili Tanjug, sve dok su ideolo{ka sredstva pro-
pagandnog delovawa vladaju}e partije protiv opozicije.
Nismo spasli Slobodana Milo{evi}a, jer se wegove pozicije ni{ta
bitno ne bi promenile i da je buyet pao.
Posledica obarawa buyeta bilo bi raspisivawe novih izbora za Ve-
}e gra|ana. Vlada i predsednik Republike bi nastavili da funkcioni{u,
a primewivalo bi se privremeno finansirawe. E sada, mi ove godine `e-
limo izbore za Ve}e gra|ana i smatramo da ima mnogo razloga da se ti iz-
bori zaka`u.
Dva su osnovna razloga – to su isti oni razlozi zbog kojih se u Crnoj
Gori raspisuju vanredni izbori na svim nivoima. Potrebno je da se raspi-
{u i vanredni izbori za Ve}e gra|ana.
Pocepala se vladaju}a politi~ka partija u Crnoj Gori i sada bi bilo
veoma pogre{no nadigravawe oko toga koje je krilo ve}e, pa da se ono ma-
we izbacuje i da se ka`e da ono nije legitimni nastavqa~ te partije.
Imali smo jednu generalnu probu u vezi sa tim pitawem na primeru
Narodne stranke. U Skup{tini Crne Gore izba~eno je Bojevi}evo krilo
Narodne stranke, jer je Ministarstvo pravde Crne Gore potvrdilo da sma-
6 7
tra Kilibardino krilo legitimnim nastavqa~em i pravnim sledbenikom
Narodne stranke.
Na saveznom nivou se desilo ne{to suprotno ovome: Savezno mini-
starstvo pravde je izdalo sertifikat Bojovi}evom krilu, Bojovi}evo
krilo je registrovano na saveznom nivou i Kilibardini poslanici su
izba~eni iz Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, a na wihovo mesto su do-
{li Bojovi}evi poslanici. Ja mislim da je u ovom sukobu izme|u re`i-
ma u Podgorici i re`ima u Beogradu testiran odnos snaga, ispipavan
puls, i mislim da ni jedna ni druga strana nije spremna da ide suvi{e da-
leko, jer bi to bilo na {tetu savezne dr`ave. Zato je najboqe re{ewe da
se ide na vanredne izbore, da se ne primewuje kruto jedna zakonska nor-
ma, pogotovo u slu~aju kada je o~igledno do{lo do su{tinskog rascepa u
vladaju}oj politi~koj partiji. Treba narodu pru`iti {ansu da se na iz-
borima izjasni i da se vidi koliko koje krilo, ili koliko koja partija,
jer su ta dva krila ve} prerasla u dve partije, u`iva poverewe u narodu.
Ako se to desi u Crnoj Gori, onda to mora da se desi i na saveznom nivou.
I drugo, nije nemogu}e, ~ak ima dosta indicija da }e se to desiti ove
godine, da }e [iptari pod izvesnim uslovima pristati da iza|u na izbo-
re, i to na izbore na svim nivoima: lokalnom, republi~kom i saveznom.
Onog trenutka kada {iptarske partije odlu~e da iza|u na izbore, sma-
tram da bi sve srpske partije morale da poka`u jedan gest dobre voqe i
da se slo`e oko raspisivawa vanrednih izbora. Za na{u zemqu bi bilo
najpametnije da se i [iptari koji su dr`avqani na{e zemqe ukqu~e u
normalan politi~ki `ivot, da artikuli{u svoje politi~ke interese
kroz skup{tinu. Nekada }e se za ne{to izboriti, nekada ne}e, ali u sva-
kom slu~aju, politi~ki proces treba da se odvija tamo gde mu je mesto, a
ne na ulicama ili kroz teroristi~ke aktivnosti. To su dva kqu~na raz-
loga zbog kojih bi trebalo ove godine raspisati vanredne izbore za Ve-
}e gra|ana, a mi, kao opoziciona stranka, uvek pri`eqkujemo izbore, s
tim {to nam se nije mnogo `urilo i {to nismo `eleli da ti izbori bu-
du odmah raspisani. I tu imamo objektivne razloge – razloge koji se ti-
~u na{ih strana~kih interesa.
Voditeq: Izviwavam se, vi ste rekli da ste to uradili, zna~i glasa-
li za buyet, da bi spasli dr`avu, a ne Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Nemamo mi {ta da spasavamo Slobodana Milo{evi}a,
mi za wega nismo ni glasali, mi smo glasali protiv wegovog izbora. Mi
`elimo da ga oborimo sa vlasti, ali nismo spremni da uni{timo dr`a-
vu da bi on pao. Na{ je ciq da se dr`ava sa~uva, a da on ode. Na{ je ciq
da sru{imo wega i wegovu stranku i da mi do|emo na wihovo mesto. Zna-
~i, nismo indiferentni prema tome ko }e do}i slede}i. Nije na{ inte-
res da Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju sru{imo, pa da do|e neka
tre}a stranka, neka tre}a politi~ka snaga. [ta se tu onda za nas bitno
promenilo? Ni{ta. Na{ je, dakle, interes da wega sru{imo i da mi do-
|emo na wegovo mesto, na mesto wegove stranke.
Koji je to na{ konkretan strana~ki interes da se izbori ne raspi-
suju odmah?
Mi smo imali godinu i po dana neprekidne predizborne kampawe, od
maja 1996. godine. Imali smo 1996. godine izbore na svim nivoima u Cr-
noj Gori, i u Srbiji za Ve}e gra|ana i lokalne izbore. Samo {to smo iza-
{li iz tih izbora, imali smo predizbornu kampawu na izborima za pred-
sednika Republike Srbije i za Narodnu skup{tinu Srbije. Imali smo
pro{le godine vanredne izbore za Narodnu skup{tinu Republike Srp-
ske. Propustio sam da ka`em da smo 1996. godine imali u septembru me-
secu izbore u Republici Srpskoj. Oba puta je Srpska radikalna stranka
iza{la i na te izbore i oba puta smo osvojili poprili~an broj poslani-
~kih mesta: 1996. godine 6, a 1997. godine 15. Mi smo mo}na politi~ka sna-
ga u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, imamo 15 od ukupno 83 posla-
nika. Nama, jednostavno, sada treba malo predaha.
Ne mogu re}i da smo umorni od kampawe, jer stranka se neprekidno
bavi nekim politi~kim kampawama, ali do{lo je do izvesnog premora, a
sa druge strane, do kraja smo finansijski iscrpqeni. Mi smo stranka ko-
ja se finansira iskqu~ivo od dobrovoqnih priloga i ~lanarina. Zaista
nemamo mogu}nosti da za tako kratko vreme akumuli{emo nova finansij-
ska sredstva koja su u kampawi neophodna, pogotovo za propagandu preko
televizije, za emitovawe propagandnih spotova, iz razloga {to su tu ce-
ne stra{no visoke. Treba nam malo predaha. Po{to sada idemo na izbo-
re u Crnoj Gori, ra~unamo da nam je strana~ki interes da koncentri{e-
mo svoje snage u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori, da poku{amo ovde
da postignemo {to boqe rezultate.
U septembru, na osnovu Dejtonskog sporazuma, imamo u Republici
Srpskoj nove izbore, koji bi tako|e morali da budu na svim nivoima.
Kada zavr{imo te dve predizborne kampawe, onda bismo mogli, negde u
decembru mesecu, komotno da iza|emo na nove savezne izbore, na izbo-
re za Ve}e gra|ana. To bi bila dinamika koja bi bila najprimerenija
na{im interesima, koja bi nama najvi{e odgovarala. A da je sada ras-
pu{tena Savezna skup{tina, odnosno Ve}e gra|ana, bilo bi nam malo
te{ko da vodimo dvostruku kampawu – ti bi izbori morali da budu ot-
prilike negde u maju. Dakle, nije nam strana~ki interes da to bude od-
mah. Ako ne bude konsenzusa sa drugim politi~kim strankama oko odre-
|ivawa termina za vanredne izbore krajem ove godine, mi smo spremni
da te vanredne izbore iznudimo neizglasavawem narednog buyeta.
Buyet za 1999. godinu do}i }e pred Saveznu skup{tinu najkasnije u de-
cembru. Mi bismo tada mogli da ga oborimo, ako sli~na voqa bude po-
stojala kod drugih stranaka, i na taj na~in iznudimo vanredne parla-
mentarne izbore.
Voditeq: Pomiwali ste Narodnu stranku. Recite mi, da li ste ima-
li kontakata sa Demokratskom partijom socijalista Crne Gore, odnosno,
za{to niste iskoristili wihovo opredeqewe da ne podr`e, uprkos sve-
mu ovome {to ste nam rekli, buyet, da ne podr`e pomo} Tanjugu i crvenoj
“Borbi”, za {ta se i va{a partija zala`e?
Dr [e{eq: Demokratska partija socijalista Milice Pejanovi}-
\uri{i} bi...
Voditeq: Uzdr`ani su.
8 9
Dr [e{eq:... glasala za na{e amandmane, ali nas je Kilibardina
stranka izigrala u glasawu, i to onda nije bilo dovoqno. Poku{ali smo
da pridobijemo i Srpski pokret obnove. Ja sam imao nekoliko razgovo-
ra sa Milanom Komneni}em, mislim da je Tomislav Nikoli} razgovarao
i sa Milanom Mikovi}em, ali oni su u{li toliko duboko u neke dogovo-
re sa socijalistima da jednostavno nisu pristajali na ovu varijantu,
iako su u po~etku pokazali interes. Zajedni~kim snagama smo, recimo,
oborili zakon koji je propisivao privilegije za nosioce ordena narod-
nog heroja ili nosioce partizanske spomenice itd. To je nonsens, da se na
osnovu odlikovawa dobija mese~ni nov~ani iznos. Mi nismo negirali
bora~ke penzije, mi svima priznajemo pravo na penzije koje su bilo kada
stekli, ali da se na osnovu odlikovawa svakog meseca dobija novac, to ne-
ma nikakvog smisla. Vaqda odlikovawe samo po sebi treba da predsta-
vqa izuzetnu ~ast, a ne da se uz to daje novac, to je bila su{tina na{eg
obarawa tog zakona. Kada je bilo glasawe o buyetu, onda Demokratska
partija socijalista Milice Pejanovi}-\uri{i} nije glasala protiv
buyeta, weni poslanici su bili uzdr`ani. A u Ve}u gra|ana su glasali
za usvajawe tog buyeta. Mislim da smo u Ve}u gra|ana samo mi radikali
glasali protiv.
Voditeq: Va{a partija se protivila finansirawu Tanjuga i crvene
“Borbe”.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: To je ipak prihva}eno.
Dr [e{eq: Pa, nama bi bila potrebna jedna dr`avna, centralna no-
vinska agencija i mi nemamo ni{ta protiv da to bude Tanjug, pod uslo-
vom da Tanjug zaista profesionalno obavqa svoj posao – da je nepristra-
stan, da je objektivan.
Voditeq: Dobro, vi ne mislite tako.
Dr [e{eq: Ne. Tanjug je puko propagandno sredstvo Socijalisti~-
ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Tanjug vodi propagandni rat
protiv opozicionih stranaka, a dr`ava da ga finansira! A crvena
“Borba” je jedno prqavo glasilo koje uop{te ne zaslu`uje da se o wemu
raspravqa. Niko normalan u na{em narodu ne ~ita tu crvenu “Borbu”.
Ko ~ita? Onaj ko mora po slu`benoj du`nosti. Recimo, ja `ivim u Ba-
tajnici. Batajnica ima 50.000 stanovnika, to je predgra|e Beograda. I
od tih 50.000 stanovnika, samo ja svako jutro kupujem crvenu “Borbu”, ni-
ko drugi. A ja je kupujem zato {to ~itam svu {tampu, ne postoji ni jedan
jedini ~ovek u Saveznoj Republici Jugoslaviji koji svakog dana kupuje
samo crvenu “Borbu”. Postoje qudi koji, recimo, kupuju “Politiku” sva-
kog dana. Postoje, pretpostavqam, qudi koji svakog dana kupuju “Pobje-
du”, “Vijesti” ili “Novosti”, ili svakog dana kupuju “Blic” i prate te
novine, nemaju para da kupuju vi{e listova, ali imaju jedan list koji re-
dovno ~itaju, ali nema ni jednog jedinog ~oveka koji na taj na~in svakog
dana kupuje crvenu “Borbu” i iz we se informi{e. Ni jednog jedinog,
smeo bih se zakleti.
Voditeq: Dobro, upravo zbog toga {to ste vi onda na neki na~in pri-
hvatili finansirawe takvih medija, neki va{i protivnici su rekli da
vam je Socijalisti~ka partija Srbije ne{to ponudila, ~ak se u dana-
{wem “Dnevnom telegrafu” pomiwe nekih dva miliona dolara.
Dr [e{eq: To su gluposti. I “Dnevni telegraf” je jedno prqavo gla-
silo koje lansira raznorazne izmi{qotine, la`i, klevete. Mi smo bili
pod jednim psiholo{kim pritiskom i zbog ovih doga|aja na Kosovu i Me-
tohiji – zbog ovih teroristi~kih napada, `estokih demonstracija, suda-
ra sa policijom. Znate, u jednom trenutku do|ete u situaciju da su o~i jav-
nosti uprte u vas i da postoji opasnost da vas, ako glasate protiv buyeta,
optu`e da ste se na neki na~in solidarisali sa ovim separatisti~kim
aktivnostima, pogotovo u uslovima kada je, takore}i, preko no}i pove}an
`estoki pritisak protiv na{e zemqe od strane zapadnih sila.
Postoji jo{ jedan faktor koji je veoma va`an – dve tre}ine, a mo`da
~ak i ~etiri petine novca iz saveznog buyeta ide za finansirawe vojske.
Savezna administracija nije toliko brojna i ne ide mnogo novca za osta-
le wene slu`be. Sav novac, zapravo, ide za finansirawe vojske. Naravno,
mi imamo i tu dosta primedbi. Sporo se ostvaruje reforma vojske, jo{ tu
ima dosta praznog hoda, dosta balasta, logistika nam i daqe neumereno
mnogo tro{i a male efekte pru`a, jo{ uvek ima dosta ideolo{kog nasle-
|a iz pro{losti, ali mi ne smemo ostati bez vojske. E, sada, da je situa-
cija bila ne{to povoqnija i da smo mi bili odlu~ni da odmah idemo na
savezne izbore, glasali bismo protiv buyeta, pa neka se formira nova
vlada. Ta nova vlada podnosi novi predlog buyeta do kraja marta meseca.
Ili, na kraju krajeva, ide se na privremeno finansirawe dok se ne kon-
stitui{e novi saziv Ve}a gra|ana, pa se konstitui{e nova vlada i onda
se usvaja novi buyet.
Mi smo imali bla`u varijantu osporavawa buyeta i za wu smo poku-
{ali da pridobijemo druge politi~ke partije. Hteli smo da insistiramo
da se usvoje na{i amandmani na buyet. Pored ova dva koja sam pomenuo, bi-
lo je jo{ ~etiri, pet amandmana. I – onda se zaustavqa procedura usvajawa
buyeta, jer je buyet onda u dva razli~ita teksta izglasan u dva skup{tin-
ska ve}a. U Ve}u gra|ana izglasan je onako kako je Vlada predlo`ila, a u
Ve}u republika bi bio izglasan sa na{im amandmanima. U takvim slu~a-
jevima dva skup{tinska ve}a formiraju komisiju za usagla{avawe i pro-
|e izvesno vreme dok komisija to usaglasi, pa se onda sa identi~nim tek-
stom kao predlogom pojavi pred oba ve}a. Znaju}i odnos snaga u Ve}u repu-
blika, ta komisija bi morala da vodi ra~una da tamo ne mo`e pro}i buyet
kojim se finansira crvena “Borba” ili Tanjug. To je bila na{a zamisao i
mislimo da je bila mnogo pametnija od nekog brutalnijeg obarawa buyeta
po svaku cenu. Mi smo tako zamislili, poku{ali smo da i druge partije za
to pridobijemo, ali na`alost, ovog puta na{a zamisao nije realizovana.
Voditeq: U ponedeqak }e se najverovatnije znati sastav Vlade Srbi-
je. Prema nekim najavama, Srpski pokret obnove }e dobiti ~ak deset mi-
nistarskih mesta. Kako gledate na to, s obzirom da SPO ima iza sebe oko
500.000 glasova, u odnosu na Srpsku radikalnu stranku koja ima 1.300.000
glasova i nema nijedno mesto u toj vladi?
10
Dr [e{eq: Mi nismo hteli da u|emo u tu vladu. To je trgova~ka vla-
da Srbije. Ne znam da li }e ba{ u ponedeqak biti objavqeno ko }e biti
ministri u toj vladi – sutra Srpski pokret obnove definitivno donosi
odluku o ulasku u vladu.
To je vrhunac politi~ke trgovine izme|u socijalista i Srpskog po-
kreta obnove. Mi u toj trgovini nismo hteli da u~estvujemo. Za nas je sa-
mo jedna varijanta bila pogodna: formirawe koncentracione vlade na-
cionalnog jedinstva od ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpske
radikalne stranke, Socijalisti~ke partije, Srpskog pokreta obnove i
Jugoslovenske levice. Samo bi ta vlada imala unutra{wu ravnote`u. Ne
bi mogla levica da nas nadglasava, radikali i SPO bi zajedno imali bar
jedan mandat vi{e, bar jedan ministarski mandat vi{e. A sa druge stra-
ne, ne bi Srpski pokret obnove mogao da nas ucewuje iznu|ivawem ra-
znih privilegija za ro|ake porodice Dra{kovi}, kao {to je to praksa na
nivou Beograda. To je stranka koja je veoma, veoma sklona korupciji i ne-
potizmu, ~ak vi{e nego socijalisti. Mislimo da bismo u tim uslovima,
kao stranka koja ima najsposobnije kadrove, vrlo uspe{no plivali i da
bismo izdejstvovali prihvatawe nekih na{ih programskih ciqeva, pre
svega u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Me|utim, nije bilo dobre voqe da
se ide na formirawe takve vlade.
Socijalistima je vi{e odgovaralo da trguju sa Srpskim pokretom
obnove, da daju neke ustupke, vrlo ~esto su to ustupci izra`eni u nov~a-
nim iznosima. Recimo, kada je Dra{kovi} pravio spisak uslova, ~ak je
pomiwao ambasadorska mesta. Nama to, recimo, nije padalo na pamet. Na-
{a stranka nema kadrova za bacawe. Prvo, mislimo da za ambasadore tre-
ba slati profesionalne diplomate. Oni }e najuspe{nije obavqati taj
posao. A drugo, svuda u svetu je praksa, ako se ve} ne {aqu profesional-
ni diplomati, da se {aqu islu`eni, otpisani politi~ari. Mi u na{oj
stranci nemamo otpisanih politi~ara koje bismo udaqili na ~eti-
ri-pet godina van na{e zemqe, da tamo budu ambasadori. To je kao da ih
elimini{emo, kao da ih izbacujemo iz stranke. To je lepo za Komneni}a,
kome je vaqda u pregovorima bilo nameweno mesto ambasadora u Parizu.
On di`e ruke od strana~ke politike, bila mu je `ivotna `eqa da `ivi
~etiri - pet godina u Parizu kao ambasador sa svim privilegijama, sa
svim nov~anim primawima i luksuzom primerenim toj funkciji. [ta ga
briga za srpsku politi~ku scenu, {ta ga briga za stranku?
Voditeq: [ta mislite, {ta }e JUL sutra odlu~iti?
Dr [e{eq: Ne znam, to je zagonetka. U JUL-u je bilo mnogo otpora
ulasku u vladu sa Srpskim pokretom obnove i JUL je i{ao prema opciji
raspisivawa novih izbora. Postoji jedno krilo unutar Socijalisti~ke
partije koje `eli nove izbore, a jedno krilo je `elelo koaliciju sa ra-
dikalima. Ali koalicija sa radikalima ne mo`e da se sklapa na na~in
na koji su oni navikli. Mi ni po koju cenu ne pristajemo da glumimo No-
vu demokratiju. Mi `elimo samo na principijelan na~in da se formira
ta vlada. @elimo da ta vlada ima izvesnu ravnote`u. Uostalom, mi smo
im postavili jedan nepremostiv uslov: da mandatar bude iz Srpske radi-
kalne stranke. To nije isto kao kada Dra{kovi} postavqa taj uslov, jer
11
Dra{kovi} je tu suvi{e pretenciozan, wegova stranka je mala da bi ta-
kav jedan zahtev mogla ozbiqno da postavi. Kod radikala to nije slu~aj –
mi imamo samo ~etiri poslanika mawe od socijalista, i ako je socijali-
stima pripalo mesto predsednika Narodne skup{tine, a po dr`avnom
protokolu predsednik Narodne skup{tine je po rangu iznad predsednika
vlade, onda nama treba da pripadne mesto predsednika vlade, ako `ele
ozbiqan koalicioni sporazum.
Voditeq: Najve}i problem Jugoslavije trenutno je Kosovo. Kakav je
stav Srpske radikalne stranke, na koji na~in se ova kriza, koja traje ve}
vi{e od deset godina, mo`e re{iti?
Dr [e{eq: Postoje dva faktora koji ote`avaju kosovskometohijski
problem. Me{awe stranih sila, wihovo podupirawe {iptarske terori-
sti~ke aktivnosti, organizovawe tih aktivnosti, podr`avawe separati-
sti~kih zahteva, ~ak i finansirawe u nekim slu~ajevima. Zapad `eli po
svaku cenu da se ume{a u na{e unutra{we poslove, `eli da izdejstvuje
neki specijalni status za Kosovo i Metohiju, protektorat. @eli u najma-
wu ruku da obezbedi da Kosovo i Metohija postanu posebna federalna je-
dinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. ^ak i Amerika, koja jo{
nije priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego govori o Srbiji i Cr-
noj Gori, sada insistira na tome da je Kosovo unutra{wi problem Jugo-
slavije. @ele da ga re{e na taj na~in. Za{to? Sada nema nikakvog prav-
nog osnova za otcepqewe Kosova i Metohije, i zapadne sile vode ra~una
da ne prekarda{e u ga`ewu nekih osnovnih principa me|unarodnog jav-
nog prava. One su u slu~aju cepawa Jugoslavije, ujediwewa Nema~ke, ce-
pawa ^ehoslova~ke i cepawa Sovjetskog Saveza u izvesnom smislu poga-
zile odredbe Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi, princi-
pe OEBS-a. Mada je ta konferencija garantovala nepromenqivost
evropskih granica posle Drugog svetskog rata, oni su to pretvorili u ne-
promenqivost unutra{wih granica kod federalnih jedinica. Polaze od
principa da je federacija slo`ena dr`ava, a ako je slo`ena dr`ava, ona
se sastoji od prostih dr`ava, federalnih jedinica. Ako ve} ne opstaje ta
slo`ena dr`ava, onda nek su nepromenqive unutra{we granice izme|u
federalnih jedinica. Ali po{to Kosovo nije federalna jedinica, ne mo-
`e ni taj princip da va`i. Zato poku{avaju da mu prethodno izdejstvuju
status federalne jedinice, a kada postane federalna jedinica, onda vla-
da u Pri{tini donese odluku da raspi{e referendum, [iptari se li-
stom izjasne za otcepqewe, zapadne sile odmah priznaju nezavisnost i za-
vr{ena stvar.
Voditeq: Vi mislite da je to...
Dr [e{eq: To je ta igra zapadnih sila.
Voditeq: Oni su izri~iti da ne}e dozvoliti nezavisnost Kosova.
Dr [e{eq: Ne}e sada, ali tra`e da Kosovo bude federalna jedinica.
Voditeq: Tra`e {iroku autonomiju. Status pokrajine koju je imalo.
Dr [e{eq: Ne, tra`e vi{e nego {to je Kosovo imalo 1974. godine i
ba{ otvoreno govore da tra`e vi{e nego {to je komunisti~kim Ustavom
iz 1974. godine propisano. To sada otvoreno govore i Gelbard i Kinkel i
12
drugi. A {ta je to vi{e od onog statusa? To je samo federalna jedinica.
I po onom ustavu Kosovo je imalo izvesne elemente federalne jedinice,
bilo je direktno zastupqeno na federalnom nivou i u parlamentu i u
Predsedni{tvu SFRJ, i u Vladi, na kraju krajeva.
E sada, kako re{iti taj kosovski problem? Po~eo sam da govorim o
dva faktora koji ote`avaju. Jedan je faktor me{awe zapadnih sila, a
drugi je faktor nesposobni socijalisti~ki re`im u Beogradu, koji za
ovih 10 godina ni{ta nije uradio na Kosovu i Metohiji. Kada s vreme-
na na vreme izbije direktna separatisti~ka pobuna, onda policija oba-
vi svoj posao. Mi imamo sposobnu policiju, koja je u stawu da se obra~u-
na sa terorizmom. Ona bi mogla da po~isti teroriste sa Kosova i Me-
tohije kada bi bila donesena odgovaraju}a politi~ka odluka. Na{ pro-
blem je nesposobna vlast, do kraja korumpirana. Socijalisti na Kosovu
i Metohiji imaju najgore mogu}e kadrove: Miladina Ivanovi}a, Voji-
slava @ivkovi}a, Migu Samaryi}a – kriminalce. Pod takvim qudima
ne mo`e tamo ni{ta da se popravi. Oni su u sprezi sa {iptarskom ma-
fijom, pqa~kaju do mile voqe. Videli ste kako su opqa~kali predsed-
ni~ke izbore. Oni su pokazali svoju su{tinu. Recimo, jedan Milan Mi-
lutinovi} bi sada trebalo da ode na Kosovo i Metohiju i da umiri ma-
lo te svoje glasa~e. Ako je istina da je vi{e stotina hiqada [iptara
glasalo za Milana Milutinovi}a, i to ba{ onih koji sada demonstrira-
ju i koji se di`u na ustanak, onda vaqda u wega imaju poverewe, pa neka
ih on sada umiri. Ili mo`da iza ove {iptarske separatisti~ke pobune
stoji direktno i li~no Milan Milutinovi}? Kako wegovi glasa~i da
se tako brzo pobune, da se dignu na ustanak?
Voditeq: Kako biste vi re{ili problem Kosova?
Dr [e{eq: Re{io bih tako {to bih, prvo, u~io na gre{kama soci-
jalista, a drugo: primenio bih program kojim raspola`e Srpska radi-
kalna stranka. [ta taj program podrazumeva? Mi bismo omogu}ili
[iptarima privatne {kole na svim nivoima – ako ne `ele da idu u na-
{e dr`avne {kole, neka sami formiraju privatne i neka ih sami fi-
nansiraju. [ta nas briga po kom }e programu wihova deca tamo u~iti!
Socijalisti u Beogradu ka`u da mora dr`ava da propisuje program
da se separatisti~ka propaganda ne bi infiltrirala kroz nastavne sa-
dr`aje i kroz uybenike. Sme{no, u uslovima kompjuterske tehnologije
i satelitske televizije mi brinemo {ta }e {iptarska deca ~itati iz
uybenika u svojim {kolama! Sme{no!
Mi bismo do kraja liberalizovali uslove za formirawe privatnih
{kola, samo bismo naveli da u pe~atu {kole, u zvani~nom nazivu, ne sme
biti ni{ta {to dovodi u pitawe integritet Srbije. Mora da stoji: Re-
publika Srbija, na srpskom i albanskom jeziku. Sve ostalo je slobodno.
[ta }e oni u~iti {iptarsku decu, to nas ne interesuje. Neka roditeqi
te dece razmi{qaju da li }e se wihovi sinovi i wihove k}eri mo}i su-
tra zaposliti sa takvom diplomom, da li }e ta diploma imati prolaz na
tr`i{tu. Zatim, neka formiraju zdravstvene ustanove kakve god `ele –
13
ambulante, bolnice, sve {to `ele, pa neka sami [iptari razmi{qaju da
li je boqe da idu u na{u dr`avnu bolnicu pa da se le~e, ili da idu u te
privatne bolnice u kojima se sve pla}a i jo{ se mo`e dovesti u sumwu
stru~nost qudi koji tamo rade i wihova dobronamernost.
Evo, recimo, na{ savezni poslanik iz Pri{tine, dr Rada Trajkovi}
je poznati otorinolaringolog, doktor je nauka. Woj mnogi [iptari do-
laze na le~ewe i `ale joj se da su se ranije le~ili u ilegalnim privat-
nim {iptarskim bolnicama i ambulantama i da su tamo ~esto nailazili
na slu~ajeve da ti doktori odugovla~e sa le~ewem kako bi {to vi{e pa-
ra izvukli. I ~ak toliko odugovla~e, da zapostave neku ozbiqnu bolest,
recimo rak, ili ne{to sli~no, tako da, kada se qudi obrate u na{u dr-
`avnu bolnicu, ve} postaje kasno, ili se mora i}i na radikalne hirur-
{ke metode. Recimo, to je jedna konkretna posledica formirawa neo-
zbiqnih zdravstvenih institucija bez adekvatnih stru~waka, bez moral-
nog kodeksa kojim bi se ti stru~waci rukovodili.
Voditeq: Da li je Kosovo iskqu~ivi problem Srbije?
Dr [e{eq: Na{ je interes da se Kosovo tretira kao iskqu~ivi pro-
blem Srbije.
Jo{ bih ovde napomenuo da bismo omogu}ili [iptarima da formi-
raju privatne kulturne institucije kakve `ele, ~ak ako `ele neka for-
miraju {iptarsku akademiju nauka, albansku akademiju nauka i neka je sa-
mi finansiraju.
Za{to je va`no i za{to smo se mi zalagali u Saveznoj skup{tini da
se Kosovo tretira iskqu~ivo kao problem Srbije? Zato da bismo lak{e
spre~ili strano me{awe. Prvo, Srbija mora da doka`e da je u stawu sa-
ma da re{i taj problem, da nije neophodna ni intervencija savezne dr`a-
ve, a kamoli zapadnih sila, NATO-a, Ujediwenih nacija, OEBS-a i sli~-
no. Dakle, ako ne{to mo`e federalna jedinica da razre{i bez me{awa
savezne dr`ave, za{to bi neko spoqa morao da se me{a?
Drugo, veoma je va`no da se sa {iptarskim teroristima obra~unava
iskqu~ivo policija. Mi imamo sposobnu, stru~nu i opremqenu policiju
za taj posao, samo treba dati zeleno svetlo da ga zavr{i. Za{to nije pa-
metno koristiti vojsku? Vojsku nije pametno koristiti iz tri osnovna
razloga. Prvo, vojska je institucija savezne dr`ave, ako se koristi voj-
ska, zna~i – savezna dr`ava je direktno anga`ovana u gu{ewu terorizma,
separatisti~ke pobune itd. Drugo, na{a vojska je jo{ uvek zasnovana na
op{toj vojnoj obavezi. To zna~i da se anga`uju regruti, da se anga`uju voj-
nici na odslu`ewu da obavqaju neke borbene zadatke u uslovima koji ni-
su uslovi ratnog stawa, ~ak ni vanredno stawe nije progla{eno. Tu bi se
onda ponovila praksa iz vremena raspada biv{e Jugoslavije, kada su qu-
di pozivani na vojne ve`be, a upu}ivani u rat. Imali smo te{ke muke dok
smo se izborili da se svim tim u~esnicima rata prizna ratni sta`, bo-
ra~ki sta`. U po~etku su tretirani kao u~esnici vojne ve`be. Bilo bi
mo`da i politi~kih problema u na{oj zemqi kada bi se sada vojnici na
odslu`ewu vojnog roka direktno anga`ovali na suzbijawu terorizma i
separatisti~ke pobune. I tre}e, ako se armija ume{a, ako se vojska ume-
14
{a, onda to ve} nije gu{ewe terorizma, nego mo`e poprimiti elemente
gra|anskog rata, mo`e u zapadnoj javnosti biti protuma~eno kao po~etak
gra|anskog rata i biti povod za strano me{awe i za intervenciju NA-
TO-a. To su tri veoma va`na razloga da se vojska ne anga`uje u ovim su-
kobima. Srpska radikalna stranka zato posledwih dana neprekidno po-
miwe u javnosti, neprekidno insistira da se ni slu~ajno vojska ne ukqu-
~uje u ovaj sukob – ovo treba da zavr{i policija. Imamo brojnu polici-
ju, imamo sposobnu policiju. Imamo specijalne jedinice koje su na nivou
najsposobnijih svetskih specijalnih jedinica za tu vrstu posla.
Voditeq: Ipak, rekli ste da vlasti u Srbiji nisu sposobne da re{e
problem Kosova. O~igledno nije dovoqno poslati miliciju tamo i nada-
ti se da je sve gotovo.
Dr [e{eq: Nije dovoqno. Oni sada, recimo, likvidiraju jednu sepa-
ratisti~ku bandu, evo, sada su pobili ovih pedeset bandita i ka`u da su
ubili Adema Ja{arija. To je zaista glavni {iptarski terorista, wegovo
ime je poznato odranije u javnosti. Ali ako oni sistematski ne re{e taj
problem, sutra }e se pojaviti druga banda, tre}a, ~etvrta. Ovo mo`e ~ak
biti podstrek mnogo masovnijem prilivu [iptara u te teroristi~ke
bande.
Voditeq: Pitala sam vas da li je Kosovo iskqu~ivo problem Srbi-
je zbog toga {to su sankcije kojima preti evropska me|unarodna zajedni-
ca uperene i protiv Srbije i protiv Crne Gore.
Dr [e{eq: Nema te sankcije koja }e se primeniti protiv Srbije, a
koja se ne}e osetiti u Crnoj Gori. Tu ne treba imati nikakvih iluzija.
^ak i kada bi formalno, recimo, Evropska zajednica donela odluku da
se sankcije primene samo prema Srbiji, odnosno firmama iz Srbije, a da
se iz sankcija iskqu~i Crna Gora, toliko su privreda Srbije i Crne Go-
re izme{ane i toliko su jedna od druge zavisne da bi se to opet osetilo
u Crnoj Gori. Ne treba tu imati nikakvih iluzija. Ja ne verujem da sada
postoji mogu}nost da Savet bezbednosti Ujediwenih nacija obnovi sank-
cije Saveznoj Republici Jugoslaviji. Mislim da bi se tome trenutno su-
protstavile i Kina i Rusija.
Voditeq: Nisu one ekonomski toliko mo}ne.
Dr [e{eq: Nije bitno, ali bi se suprotstavili pravnoj odluci o us-
postavqawu sankcija. A vidite, iako su sankcije ukinute, Amerikanci su
izmislili neke svoje sankcije. Spoqni zid sankcija, to je ameri~ka iz-
mi{qotina.
Voditeq: Znam, a mislite li vi da sada mi treba da razmi{qamo ko-
ji }e nam novi vid sankcija dati, umesto da krenemo na posao i re{imo
te probleme koji su evidentni u na{oj zemqi?
Dr [e{eq: Da bismo re{ili problem Kosova, moramo da promeni-
mo re`im u Beogradu. Govorio sam vam ve} {ta bismo mi uradili u vezi
sa pitawem {kolstva, zdravstva, kulture. Mi bismo, onda, sredili ma-
ti~ne kwige, pre svega mati~ne kwige dr`avqana. U wima je haos. Li~-
no sam ube|en da na Kosovu ne `ivi vi{e od milion [iptara koji su na-
{i dr`avqani. Apsolutno sam u to ube|en.
15
 Jedan od razloga {to oni izbegavaju popis stanovni{tva je taj {to
su ranije brojke ve{ta~ki naduvavane, na ranijim popisima koje su sami
[iptari kontrolisali.
Onda bismo sre|ivali stawe u katastarskim i drugim zemqi{nim
kwigama, i tu je haos.
Voditeq: Dobro, {ta biste sa jo{ jednim milionom Albanaca?
Dr [e{eq: Taj milion ne postoji.
Voditeq: Fizi~ki postoji, ali ih nema u kwigama.
Dr [e{eq: Fizi~ki ne postoji.
Voditeq: Ni fizi~ki?
Dr [e{eq: Fizi~ki ne postoji.
Voditeq: Albanija je podigla nivo gotovosti svojih odbrambenih
snaga na najvi{i stepen, mitinzi podr{ke su odr`ani u Makedoniji, po-
stoje najave za odr`avawe sli~nog mitinga i u Ulciwu. Da li nere{ava-
we kosovskog problema mo`e ugroziti mir na Balkanu?
Dr [e{eq: To za nas nije nikakav problem. To {to je Albanija po-
digla stepen borbene gotovosti svoje vojske na neki vi{i nivo za nas
prakti~no ni{ta ne zna~i. Uostalom, na{a vojska je ve} odavno zatvori-
la grani~ne prelaze prema Albaniji. I sa na{e strane je na izvestan na-
~in podignut borbeni nivo trupa, ~ak s tim da se malo i preteralo u to-
me. Nije na{ interes da se prekida ekonomska saradwa sa Albanijom.
Voditeq: To je vi{e oceweno kao vid ekonomskog pritiska na Crnu
Goru.
Dr [e{eq: Ja mislim da je mera sama po sebi besmislena. Drugo, ti
albanski ili {iptarski (bilo koji termin da upotrebimo, mislim da
podrazumeva isto, jer Albanci sami sebe nazivaju [iptarima) mitinzi
u Makedoniji ugro`avaju Makedoniju, a ne Srbiju. Za Srbiju to nije ni-
kakav problem. Ako bude neki miting pripadnika {iptarske nacional-
ne mawine u Ulciwu, ja li~no ne bih imao ni{ta protiv tog mitinga, pod
uslovom da oni po{tuju zakon – da blagovremeno policiji prijave mi-
ting, kako je to propisano crnogorskim zakonima. Tako sve druge poli-
ti~ke partije u Crnoj Gori rade kada zakazuju miting, je li tako? I da na
tom mitingu ne bude nasiqa. I ni{ta drugo.
Ja mislim da bi [iptari trebalo da imaju pravo da i na Kosovu za-
kazuju mitinge, ali da ispune zakonske uslove. Mi radikali bismo bili
protiv bilo kakve policijske intervencije ako organizatori {iptar-
skog mitinga ispune sve one uslove koje i mi ispuwavamo kada zakazuje-
mo mitinge bilo gde u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Du`ni smo da
obavestimo policiju najmawe 48 sati ranije, ~ini mi se da je tako pro-
pisano, da obavestimo vatrogasce, da obavestimo Gradski vodovod da se,
ako se o~ekuje vi{e od 10.000 qudi, obezbedi cisterna sa pitkom vodom,
pa da se obezbedi hitna pomo} itd. – sve ono {to je zakonom propisano
kod zakazivawa mitinga. Kada bi i oni tako uradili, policija ne bi sme-
la da interveni{e. Ali oni neprekidno dr`e neprijavqene mitinge. U
Americi, kada bi neko tako dr`ao neprijavqeni miting, policija bi
brutalno intervenisala. U Wujorku bi kowica intervenisala i prega-
16
zila sve pred sobom. Svuda u svetu protestni miting i demonstracije
moraju da se prijave i da se ispune odgovaraju}i zakonski uslovi za wi-
hovo odr`avawe.
Voditeq: Da li mislite da srpska policija, odnosno snage bezbedno-
sti na Kosovu koriste vi{e nasiqa od nekakvih, kako da to nazovem, nor-
malnih delatnosti prema albanskom narodu dole?
Dr [e{eq: Ne, mislim da je na{a policija i suvi{e strpqiva. Ona
reaguje tek kada je sama izlo`ena ubistvima, pucwavi, opasnosti. Prva
policijska intervencija je bila izazvana ubistvom dvojice policajaca, pa
su drugi policajci krenuli u potragu za teroristima, i u okr{aju su po-
ginula jo{ dva policajca i poginulo je vaqda oko 16 terorista. Tako je bi-
lo javqeno. A drugi put su tako|e poginula dva policajca i 20 terorista.
[ta ovo govori? Ovo govori zapravo da na{a policija, po nalogu re-
`ima, pasivno ~eka napad, pa tek onda reaguje, umesto sama da organizuje
akciju i da ugu{i tu pobunu, da oduzme oru`je. To je policija u stawu da
uradi.
Vidim danas u {tampi Borisav Jovi}, penzionisani ~elnik Socija-
listi~ke partije i biv{i predsednik Predsedni{tva SFRJ, tako|e iz-
javquje da je policija to u stawu, a da nedostaje politi~ka odluka. Ako
policija ovako ~eka skr{tenih ruku, onda dolazimo u opasnost da ova
nervoza i napetost ubije moral u policajcima, pogotovo kada imamo u vi-
du da je re`im spreman da policiju anga`uje za neke prqave svrhe. Reci-
mo, kao {to je anga`ovao na decembarskim predsedni~kim izborima.
Mnogo policajaca je bilo anga`ovano na falsifikovawu izbornih re-
zultata na Kosovu i Metohiji. Mi smo iz Beograda i iz drugih delova Sr-
bije poslali vi{e od 1.000 kontrolora, poslali smo sve na{e savezne i
republi~ke poslanike da budu kontrolori na bira~kim mestima na Ko-
sovu i Metohiji. Mnogi su hap{eni, mnogi tu~eni, udaqavani sa bira~-
kih mesta. Na mnogim mestima smo u 7 sati ujutru zaticali pune kutije
glasa~kih listi}a.
Voditeq: Jedan od lidera muslimana u Sanyaku, Rasim Qaji}, u dana-
{wem saop{tewu je rekao da se na Kosovu nalazi dobrovoqa~ka garda
@eqka Ra`natovi}a-Arkana. Da li vi imate istu informaciju?
Dr [e{eq: Ja u to ne verujem. Mislim da bi tako ne{to bilo sulu-
do. Prvo, Arkan se povukao iz takvih vrsta aktivnosti. Wegova dobro-
voqa~ka garda je raspu{tena, ona ni ranije nikada nije vodila nikakve
samostalne akcije, a i za re`im bi bilo krajwe suludo da bilo kakve do-
brovoqa~ke jedinice anga`uje na Kosovu i Metohiji, jer bi to zna~ilo
da vlast nije u stawu da sama obavi svoj posao. Dobrovoqci se {aqu ta-
mo gde propadne dr`avna vlast, gde ona ne funkcioni{e, gde se dr`ava
raspala kao na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine ili na podru~ju biv-
{e hrvatske federalne jedinice. Na Kosovu i Metohiji to treba da ura-
di policija. Ako re`im nije u stawu da zavr{i taj posao, onda re`im
treba mewati. Mi, recimo, ne bismo pozivali dobrovoqce da idu tamo.
Ako ovaj re`im nije u stawu, mi treba prvo da preuzmemo vlast u Beogra-
du, pa da vidimo da li smo to u stawu.
17
 Voditeq: Na`alost, bi}e o Kosovu jo{ mnogo govora. Ja predla`em,
po{to imamo jo{ nekih 15 minuta, da vas ne{to pitam i o na{oj republi-
ci. [ta se u Crnoj Gori promenilo od vremena kada su vas proterali
odavde, kada su vas odneli u avion, do danas, kada slobodno odr`avate
tribine, gostujete po medijima i na nekim od tih medija govorite da Cr-
nogoraca kao nacije nema?
Dr [e{eq: Mislim da se stvari u Crnoj Gori mewaju, ali da tu po-
stoje razli~iti ciklusi. U nekim fazama se ide unazad, u nekim fazama
ide se napred. Onda kada je re`im u Crnoj Gori bio kompaktan, ~vrst, ka-
da je Demokratska partija socijalista Crne Gore bila jedinstvena, najja-
~a, mi smo se `estoko sa wom sukobqavali. I {to su represivne mere
protiv Srpske radikalne stranke bile intenzivnije, na{ otpor je bio
~vr{}i, odlu~niji.
Kada je do{lo do direktnog obra~unavawa sa re`imom? Po{to su
nam oteli prva tri poslani~ka mandata u Saveznoj skup{tini. Na{li su
trojicu izdajnika u na{im redovima: Du{ana Bo{kovi}a, Radovana Vuk-
~evi}a i Slavoquba [o{ki}a. Wih je prvo vrbovala Udba Srbije, ali
tajne policije u Srbiji i Crnoj Gori tada su sara|ivale, i bila je mnogo
~vr{}a saradwa izme|u re`ima u Podgorici i Beogradu i oni su zajed-
ni~ki proveli to otimawe poslani~kih mandata Srpskoj radikalnoj
stranci. Po{to se to desilo, ja sam do{ao u Crnu Goru, imao sam i neko-
liko javnih nastupa. Imao sam tada i susret sa Momirom Bulatovi}em, to
je na{ posledwi zvani~ni susret – bilo je to ili krajem januara ili po-
~etkom februara 1994. godine. Tada sam od wega otvoreno tra`io da se
po{tuje zakon, da se ne upu{taju u takve poslove. On nije bio spreman da
ispuni takve zahteve. Dodu{e, na izvestan na~in se pravdao da su oni sa-
mi bili zate~eni akcijom vlasti u Srbiji, ali da su to wihovi koalici-
oni partneri. Ne mogu sada doslovno interpretirati sadr`aj na{eg raz-
govora, ali su{tina je bila ta. Rekao je da ne bi hteli da urade ni{ta
{to bi remetilo wihove partnerske odnose. To je bio taj na{ posledwi
razgovor po~etkom 1994. godine, i nakon toga je do{lo do eskalacije po-
liti~kih sukoba. Svom `estinom smo se obru{ili jedni na druge. Mi,
kao opoziciona stranka, izvukli smo debqi kraj, ali ni re`im nije ostao
neo{te}en u svemu tome. Nisu mogli da slome Srpsku radikalnu stranku,
a slu`ili su se najbrutalnijim sredstvima. Proterali su nas 1994. godi-
ne iz Crne Gore, nas 36 radikala koji smo kolektivno letovali u Pera-
stu, sa svojim porodicama, sa decom.
Iz tog vremena ostala je jedna {ala, aluzija na poznatu ~etni~ku pe-
smu “Pavla voze avionom, a ~etnike kamionom”. Mene i Tomislava Niko-
li}a sa na{im porodicama prevezli su avionom Vlade Crne Gore na sur-
~inski aerodrom – mene sa porodicom, pa se avion vratio po Tomislava
Nikoli}a i wegovu porodicu. A sve ostale funkcionere na{e stranke i
wihove porodice su stra`arno otpratili do granice Crne Gore kolima.
Voditeq: Da li je {ala kada pri~ate da Crnogoraca kao naroda nema?
Dr [e{eq: Samo jo{ ovo da ka`em, re}i }u odmah i to, to pitawe za
mene uvek je poslastica i ne}u ga izbe}i.
18
Zatim je na{ tada{wi predsednik za Crnu Goru bio uhap{en i osu|en
na pet meseci zatvora, zbog govora u Narodnoj skup{tini. Meni je dve go-
dine bio pismeno zabrawen ulazak u Crnu Goru. Biv{i ministar Pejako-
vi} je li~no potpisao naredbu da mi se zabrani ulazak, i avionom ili he-
likopterom su mi poslali grupu visokih policijskih funkcionera da mi
to uru~e u Beogradu. Ja se tada nisam zatekao u Beogradu, bio sam u Lozni-
ci i oni su do{li u na{ Gradski odbor. Dragan Todorovi}, tada{wi pred-
sednik Gradskog odbora, a sada predsednik Izvr{nog odbora i potpred-
sednik Narodne skup{tine Srbije, zvao me je telefonom i rekao: “Do{la
je grupa policajaca helikopterom iz Crne Gore, treba ne{to da ti preda-
ju”. Ja ka`em: “Primi ti to za mene, pa mi pro~itaj”. I on je onda primio
i pro~itao mi taj tekst zabrane ulaska u Crnu Goru preko telefona.
I ono najte`e {to se desilo srpskim radikalima u decembru 1995.
godine: svih osam na{ih poslanika je brutalno izba~eno iz Narodne
skup{tine. Nijednog nisu mogli potkupiti, uceniti, nijednog nisu mo-
gli upla{iti i onda su svih osam izbacili i doveli qude spremne da slu-
`e re`imu, da glume da su oni pravi srpski radikali. Tu je poznat neki
Sajo Saj~i} po glupostima koje je izjavqivao sa skup{tinske govornice
i neki drugi. Vi ste gledali kako je taj cirkus izgledao.
Voditeq: Taj deo je dobro poznat na{oj javnosti.
Dr [e{eq: Godine 1996. re`im je postao tolerantniji i mi smo po-
stali tolerantniji. Znate, ~im je re`im popustio u svojim represivnim
merama, i mi smo snizili svoju verbalnu retoriku. Snizili smo onaj unu-
tra{wi napon na{ih javnih izjava, ne idemo vi{e te{kim re~ima, uvre-
dama, ne ga|amo onako u ~elo, nego gledamo da razlo`no objasnimo svoju
politi~ku poziciju i da se suprotstavqamo argumentima. A kada nas
pritisnu, kada nemamo kud, onda je ve} stvar ponosa, qudskog dostojan-
stva da udarimo iz sve snage, onda ne biramo re~i, pa ga|amo u ~elo.
[to se ti~e crnogorske nacije, znate, ja kao ~ovek koji je iskreno de-
mokratski orijentisan, smatram da svako ima pravo da se smatra pripad-
nikom bilo koje nacije, da svako ima pravo da izmi{qa neku svoju naci-
ju kojoj }e pripadati, da ka`e da je Japanac, da je Marsovac, da je ovo, da
je ono. Ali kao ~ovek koji se intezivno bavi dru{tvenim naukama i koji
je bio uspe{an u tom bavqewu, tvrdim da ne postoji crnogorska nacija i
niko mi nau~nim metodama ne mo`e dokazati da zaista postoji. Dakle,
nikome ne sporim pravo da se tako izja{wava. Prvo, smatram da je toli-
ko lepo biti Srbin, ponosim se {to sam Srbin, da nema nikakve potre-
be da nekoga teram da bude Srbin ako on to ne `eli.
Voditeq: Dobro, kada smo ve} kod toga, {ta ste onda vi na kraju? Re-
kli ste da ste Srbin, pa ste negde rekli da ste Crnogorac, pa Bo{wak,
pa Hercegovac. I {ta ste onda na kraju?
Dr [e{eq: Srbin sam. To {to sam Bo{wak, to je najboqi dokaz da
sam Srbin. To {to sam Crnogorac, to je najboqi dokaz da sam Srbin. To
{to sam Hercegovac, to je najboqi dokaz da sam Srbin. Moji su po o~evoj
liniji poreklom sa Rovaca. [e{eqi su poreklom iz Rovaca, to je nau~-
no dokazano. A po maj~inoj liniji sam iz Hercegovine, porodica Misi-
19
ta je jedna od najstarijih porodica u Hercegovini. Hercegovina je dobi-
la ime po hercegu Stevanu Kosa~i, koji je bio herceg kod Svetog Save –
Bosna je stara srpska dr`ava. Ro|en sam u Sarajevu, `iveo sam tamo 30 go-
dina. – Ja sam onda Bo{wak. Zato sam rekao da sam Bo{wak, odgovaraju-
}i nekim muslimanima koji `ive u Ra{koj oblasti, u Crnoj Gori i u Sr-
biji, koji se u posledwe vreme javno zovu Bo{wacima, a neki od wih ni-
kada Bosne nisu videli. Kako neko ko se rodio u Novom Pazaru ili Ro-
`ajama i nikada Bosne nije video mo`e da bude Bo{wak? Ja koji sam ro-
|en u Sarajevu, ja sam Bo{wak. @iveo sam tamo. A Hercegovina je sastav-
ni deo Bosne, zna~i podrazumeva se Bo{wak.
Voditeq: Ima}emo vi{e vremena sutra u Nik{i}u da popri~amo o
tome, o Crnogorcima i izmi{qenom narodu. A recite mi...
Dr [e{eq: Molim vas, to nije izmi{qeni narod.
Voditeq: Dobro, nego ovo {to ste rekli...
Dr [e{eq: Narod se ne mo`e izmisliti. To se nacija mo`e izmisli-
ti. Mogu se stvarati ve{ta~ke nacije – to su komunisti pokazali.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li podr{ku ukupne crnogorske...
Dr [e{eq: Re}i }u vam jednu veliku naciju koja je ve{ta~ki stvorena.
Voditeq: Koja?
Dr [e{eq: To je ameri~ka nacija. Ona je ve{ta~ki stvorena.
Voditeq: Da li podr{ku ukupne crnogorske opozicije Milu \ukano-
vi}u i uop{te svih naroda koji ovde `ive, gledate kao jedan kvalitati-
van pomak u demokratizaciji Crne Gore ili mislite da to nije tako?
Dr [e{eq: Ja mislim da nije cela crnogorska opozicija podr`ala
Mila \ukanovi}a. Jeste najve}i deo.
Voditeq: Dobro, Momir je do tada bio pozicija.
Dr [e{eq: Da. Momira Bulatovi}a je podr`alo jedno krilo Narod-
ne stranke, ovo Bojovi}evo, ~ak postoje indicije da idu sa jedinstvenim
listama na izbore. Na predsedni~kim izborima i mi smo podr`ali Mo-
mira Bulatovi}a. Sada ga vi{e ne podr`avamo. Mi idemo sami na izbo-
re. Mi radikali sada ne podr`avamo ni Bulatovi}a ni \ukanovi}a.
Voditeq: Zna~i ne idete u koaliciju takozvanog srpskog bloka?
Dr [e{eq: Ni u kakvu koaliciju ne idemo, mi imamo na{ program,
imamo na{u politiku i idemo samostalno na izbore. Za{to mislimo da
je dobro da idemo samostalno na izbore? U Crnoj Gori je cenzus smawen
na 3%. Mawi je nego u Srbiji i na saveznim izborima, tamo je 5%. Ona
stranka koja sama ne mo`e da osvoji 3% glasova na izborima ne treba ni
da postoji. Za{to ve{ta~ki onda stvarati neki procenat udru`uju}i se
sa nekim pa se posle sva|ati oko mandata, {to je iskustvo koalicije “Za-
jedno” u Srbiji? Videli ste – godinu i po dana nisu preuzeli svoje man-
date u Saveznoj skup{tini, jer su se posva|ali posle izbora. Ona stran-
ka koja ne mo`e sama da osvoji 3% ne treba ni da postoji, treba da se ras-
pusti, da ne smeta drugim strankama.
Voditeq: Kako ocewujete politiku koju vode Milo \ukanovi} i ova
nova vi{estrana~ka vlada? Da li je ona dobra za Crnu Goru i Jugoslavi-
ju ili nije?
20
Dr [e{eq: Ja mislim da je pokazana dobra voqa koja je manifesto-
vana odlukom o raspisivawu vanrednih izbora, i republi~kih parlamen-
tarnih i lokalnih, i da je to dobar potez. Mislim da je dobro {to je do-
{lo do sni`avawa napetosti u Crnoj Gori, smawivawa tenzija, smawiva-
wa mr`we. Ja mislim da je, posle onih doga|aja polovinom januara ove go-
dine, da je do{ao jedan period osve{}ivawa. Mnogi qudi se sada pitaju
– {ta nam je to trebalo. Do{lo je do rawavawa, do te{kih sukoba, do raz-
bijawa. Mislim da bi bilo veoma va`no da se uspostavi konsenzus svih
politi~kih partija da se vi{e nikada nijedan politi~ki problem ne re-
{ava na taj na~in, nego kroz institucije sistema.
Voditeq: Da li vi kao radikal vidite separatizam u potezima crno-
gorske vlasti, posebno o pitawu savezne dr`ave?
Dr [e{eq: Od januara naovamo ne. Ja ~ak mislim da postoji dosta
izra`en stav kod Demokratske partije socijalista Milice Pejanovi}
ili \ukanovi}evog krila, koji govori da oni ne `ele nikakvu identifi-
kaciju sa separatistima. Kao jedan od dokaza slu`i mi i ~iwenica da ih
Slavko Perovi} ~esto napada i da pravi sve ve}u distancu prema toj gru-
paciji. Sa druge strane, mislim da je sve ovo {to se desilo u Crnoj Gori
ovog puta pokazalo da ogromna ve}ina naroda u Crnoj Gori ne `eli odva-
jawe Crne Gore. Pokazalo je da ogromna ve}ina naroda u Crnoj Gori `e-
li zajedni~ku dr`avu.
Voditeq: @eli promene.
Dr [e{eq: I `eli promene, sistemske promene. Pre svega u eko-
nomskoj sferi, u socijalnoj sferi, ali naravno, i u politi~koj sferi
`eli dubqu demokratizaciju. E, to je ono u ~emu se na~elno sla`emo.
Razlikujemo se sada u nijansama kakvu zajedni~ku dr`avu `elimo. Mi ra-
dikali smo za centralizovanu, za unitarnu, mi smo, dakle, jedna opcija.
Mi smo na drugom polu u ovoj polarizaciji u odnosu na liberale, koji su
za potpuno odvajawe Crne Gore, za samostalnu dr`avu. A tu negde oko
sredine se nalaze dve stranke, zapravo dva krila biv{e Demokratske
partije socijalista koja se pocepala, \ukanovi}evo i Bulatovi}evo. Da-
kle, rekao bih da nisu ni toliko upe~atqive razlike me|u wima kada je
re~ o zajedni~koj dr`avi. Jedni su da se odr`i status kvo, sada{wi Ustav
Savezne Republike Jugoslavije i ~elnici Bulatovi}evog stranke istu-
paju u javnosti u tom smislu, a mislim da \ukanovi}evo krilo insistira
na nekim elementima koji bi tu vezu u~inili labavijom, ali ne bi je ras-
kidali. To bi, otprilike, bila neka moja formulacija wihove sada{we
politi~ke pozicije.
Voditeq: Kako uop{te gledate na politi~ke poteze koje vu~e, reci-
mo, Momir Bulatovi}? To je interesantno za na{e slu{aoce.
Dr [e{eq: Postoje politi~ki potezi sa kojima se sla`em, postoje
politi~ki potezi sa kojima se ne sla`em. Uvek je vi{e politi~kih po-
teza sa kojima se ne sla`em.
Voditeq: Na primer?
Dr [e{eq: Mi radikali sve druge politi~ke partije smatramo kon-
kurencijom. I nama nije ciq da konkurencija uspe, nego da konkurencija
propadne. Mi se nismo slo`ili sa januarskim demonstracijama i to smo
21
javno rekli. Sa nekim stvarima u budu}nosti mo`da }emo se slo`iti, sa
nekima se ne}emo slo`iti. Ali ono {to je veoma va`no, to je da sve poli-
ti~ke rasprave vodimo u tolerantnoj atmosferi, da svi svima u lice ka-
`emo sve {to imamo, {to mislimo, a da to nema neke posledice u pravcu
stvarawa omraze u narodu, da se qudi zbog sva|a me|u politi~arima tuku
na ulicama, da se ubijaju. Politi~ari postoje da bi se me|usobno sukobqa-
vali, da bi se sva|ali, a narod treba lepo to da posmatra, navija i da se iz-
ja{wava prema tome koji mu je politi~ar ubedqiviji, uverqiviji, koji mu
nije ubedqiv, nije uverqiv, da se izja{wava o politi~kim partijama pre-
ma tome koji program kom delu naroda odgovara, a koji ne odgovara.
Voditeq: Da li }e Srpska radikalna stranka i}i u postizborne koa-
licije?
Dr [e{eq: To mi unapred ne iskqu~ujemo, ali ne mo`emo o tome sa-
da da govorimo, besmisleno je. Da vidimo kakav }e biti odnos snaga u Na-
rodnoj skup{tini. To je, dakle, mogu}e. Mi o~ekujemo da }emo biti
ozbiqna parlamentarna stranka, da }emo izvestan broj poslani~kih man-
data osvojiti. Naravno, svesni smo da je sada iluzorno o~ekivati da bu-
demo najve}a stranka, to je nemogu}e, ali mislim da mo`emo biti veoma
zna~ajan faktor u daqem politi~kom procesu u Crnoj Gori.
Voditeq: [ta vam zna~i naslov u “Velikoj Srbiji” “Montenegra ne-
}e biti”?
Dr [e{eq: Ne}e biti nezavisne Crne Gore i uzalud se raduju svi se-
paratisti, uzalud se raduju na{i neprijateqi u inostranstvu i strane si-
le koje bi `elele da {to pre razvale zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne
Gore, odnosno zajedni~ku dr`avu srpskog naroda i svih gra|ana koji `i-
ve na wenoj teritoriji. To zna~i to, to je mislim jasno. Crna Gora ima bu-
du}nost, a Montenegro je strani naziv za Crnu Goru.
Voditeq: Dobro, zar ne mislite da bi...
Dr [e{eq: Ali postoja}e “Montenegro erlajns”, postoja}e razne
firme koje to imaju u svom nazivu, mi se u to ne me{amo. Mi smo za pot-
punu slobodu pri odre|ivawu naziva pojedinih firmi, pojedinih ustano-
va, institucija itd. U to se ne me{amo.
Mi smo ube|eni da samostalne Crne Gore ne}e biti, mi smo protiv
raspada na{e zajedni~ke dr`ave. Mi bi se tome energi~no suprotstavi-
li, a li~no sam ube|en da je ogromna, ogromna ve}ina naroda u Crnoj Go-
ri tako|e protivnik separatizma.
Voditeq: Dobro, o eventualnoj samostalnoj Crnoj Gori odlu~i}e na-
rod, isto tako i o...
Dr [e{eq: Narod je ve} odlu~io. Ne}e vaqda narod svaki ~as i}i na
izbore i odlu~ivati o kqu~nim dr`avnim pitawima. Narod je odlu~io da
`eli zajedni~ku dr`avu sa Srbijom. To je odlu~eno na referendumu. A sa-
da, kakvi }e biti modaliteti te zajedni~ke dr`ave – postoji Savezna skup-
{tina, postoje republi~ke skup{tine, postoji demokratska procedura
odlu~ivawa i za nas je va`no samo da se uvek po{tuju osnovni principi
te demokratske procedure odlu~ivawa. Zna se za koju }emo se mi opciju za-
lagati, zna se za koju }e se opciju drugi zalagati, odnosi snaga me|u tim
razli~itim opcijama }e rezultovati nekim konkretnim stawem stvari.
22
Voditeq: Poku{avam da ka`em, s obzirom da vi politi~ari ~esto
mewate svoje politi~ko razmi{qawe, mo`da }e...
Dr [e{eq: Mi radikali nikako ne mewamo mi{qewe.
Voditeq: Mo`da }e i narod nekada promeniti svoje mi{qewe. Osta-
vimo to istoriji. Mogu li jo{ jedno pitawe na samom kraju emisije? Da-
na{wi “Dnevni telegraf” pi{e da ste te{ki 115 kilograma i da imate
izme|u 10 i 20 miliona maraka. [ta na to ka`ete?
Dr [e{eq: Onaj ko doka`e da imam neku zna~ajniju sumu novca, ja
sam spreman unapred da potpi{em da 90 odsto od te sume dajem wemu, a
onih 10 odsto neka ostane meni.
Voditeq: O te`ini? Ja sam ~ula da ste na dijeti.
Dr [e{eq: Nisam na nekoj pravoj dijeti, znate, prestao sam da jedem
kola~e, ni{ta drugo.
Voditeq: [ampite.
Dr [e{eq: Pa, razne vrste kola~a sam voleo da jedem, ali u posled-
we vreme to izbegavam. Dolazi letwa sezona, treba malo...
Voditeq: Linije.
Dr [e{eq: ...da smawim broj kilograma. Ali samo da znate, nije lo{e
imati odre|ene zalihe, odre|ene rezerve. Znate, za ~oveka koji je smr{ao
pa se primeti da je smr{ao ka`e se: uh, {to je propao. A za ~oveka koji se
malo ugojio, pa se primeti da se ugojio ka`e se: popravio se. Je l’ tako?
Voditeq: Jeste. Gospodine [e{eq, ja se nadam da vam je bilo ugodno
u studiju Televizije “Skaj sat”.
Dr [e{eq: Sa tako lepom i inteligentnom voditeqkom sigurno da
mi je bilo ugodno.
Voditeq: Hvala vam. A vi, po{tovani slu{aoci, ostanite i daqe na
ovom kanalu. Bio je to na{ gost gospodin Vojislav [e{eq, lider srp-
skih radikala.
II
STRANKA ZA SVE SRPSKE ZEMQE
TV Podgorica, 14. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost emisije “Povod za
razgovor” ve~eras je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne
stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Povod va{eg boravka u Crnoj Gori je inauguracija novoi-
zabranog predsednika Republike Crne Gore Mila \ukanovi}a. Infor-
maciju da }ete vi tom ~inu prisustvovati mnogi su do~ekali sa iznena-
|ewem, pa i nevericom. [ta je bilo presudno da se odlu~ite na to?
Dr [e{eq: Presudna je op{ta politi~ka situacija i u Crnoj Gori
i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u svim srpskim zemqama. Mislim da
23
je ona optere}ena te{kim krizama, antagonisti~kim suprotnostima,
stalnim rastom tenzija, nervoze i Srpska radikalna stranka, dosledna
svojim ranijim politi~kim nastojawima u takvim situacijama, redovno
radi na smirivawu strasti i poku{ava uspostaviti dijalog sa kqu~nim
politi~kim ~iniocima koji mogu presudno uticati na rasplet doga|aja.
Crna Gora je sada u jednoj velikoj politi~koj krizi. Ona je tu, objek-
tivno, pred nama. U toj krizi do{lo je do usijawa emocija u narodu, do di-
rektnog suprotstavqawa, rekao bih, sa dva profilisana politi~ka tabo-
ra i ta kriza mo`e da se izrodi u ne{to najgore. Mo`e da se izrodi u kr-
vave incidente, mo`e da dovede do prolivawa bratske krvi. Srpska radi-
kalna stranka smatra da nijedna politi~ka funkcija nije vredna proliva-
wa srpske krvi. I uvek smo se tako postavqali, bilo da je re~ o Srbiji,
bilo da je re~ o Crnoj Gori.
Vi znate, mi smo opoziciona politi~ka partija i u Srbiji i u Crnoj
Gori i u Republici Srpskoj. I kao opoziciona politi~ka partija uvek
smo `estoko kritikovali re`im, uvek bili u te{kim sukobima, te{ko
stradali u Crnoj Gori i u Srbiji. Hap{eni smo, zatvarani, maltretira-
ni, progawani, ali nikada nismo pozivali narod da krvari zbog toga {to
se nama de{ava. Stoi~ki smo podneli sve ono {to nam re`im nameni, sve
smo to izdr`ali i iz toga izlazili sve ja~i, ~vr{}i, stabilniji i sposob-
niji. To je mo`da jedan ~in samopo`rtvovawa sa na{e strane, ali on je ko-
ristan u jednoj uzavreloj politi~koj situaciji.
Kada su vremena mirnija, mi smo naj`e{}i u verbalnim napadima na
~elnike re`ima, na konkurenciju, na konkurentske politi~ke partije, ni-
ko se ne mo`e u tome takmi~iti sa nama. Kada do|e do usijawa politi~kih
tenzija, onda gledamo da ih smirimo, da se one, ipak, kanali{u u neke in-
stitucije politi~kog sistema, bez obzira koliko slabosti u wima ima.
Voditeq: Tome ste, zna~i, podredili i ~iwenicu da ste nedavno bi-
li udaqeni iz Crne Gore?
Dr [e{eq: Nisam bio udaqen, bio sam uhap{en, proteran, protivu-
stavno, protivzakonito. Dve godine mi je zabrawivan ulazak u Crnu Go-
ru. Ali nisam dozvolio da me sve to {to mi se de{avalo navede da kre-
nem putem mr`we. U Srbiji sam hap{en, {est puta sam bio u zatvoru, Mi-
lo{evi} me je zatvarao, sedam kwiga mi zabranio, nema {ta nam nisu ra-
dili, ali opet nismo hteli ni tamo da se obra~unavamo sa re`imom pro-
livawem krvi. I tamo, kada je do{lo do nekih incidentnih situacija,
kriznih situacija, delovali smo najtrezvenije, najsmirenije i bitno do-
prineli da se, ipak, koliko - toliko, ta situacija kanali{e i usmeri
kroz neke institucionalne tokove, gde nam opet sledi politi~ka borba,
gde nam opet sledi nadmetawe.
Nema funkcije koja je vredna prolivawa krvi. Mi radikali nismo
spremni da je prolivamo u unutra{wim politi~kim obra~unima. Kada je
otaybina u opasnosti, kada se borimo protiv spoqnih neprijateqa, nika-
da nam hrabrosti nije nedostajalo. Ja mislim da nema nikog u ovoj zemqi
ko radikalima mo`e osporiti hrabrost. Me|utim, ako ja ne}u svoja tri
sina da ukqu~ujem u politi~ke sukobe na ulicama, da ih uputim u pogibi-
24
ju, a ne}u, nisam spreman ni tu|e sinove da vodim da ginu za neke politi~-
ke ciqeve, za neke politi~ke interese, za neke politi~ke funkcije.
Na kraju, znate, mi smo na ovim izborima podr`ali Momira Bulato-
vi}a. Kao opoziciona stranka obradovali smo se rascepu unutar vladaju-
}e partije, Demokratske partije socijalista. [ta drugo opozicija mo`e
da pri`eqkuje nego da se vladaju}a partija pocepa. Na izborima smo po-
dr`ali Bulatovi}a i wegovo krilo Demokratske partije socijalista jer
su nam oni, na izvestan na~in, programski bli`i. Nisu nam bliski ni
oni, ni ovo drugo krilo Milice Pejanovi} - \uri{i}, ni jedni ni drugi
nam nisu bliski. Politi~ki protivnici su nam i jedni i drugi, ali ovi
su nam mo`da malo bli`i kada je u pitawu sudbina zajedni~ke dr`ave,
ure|ewe te zajedni~ke dr`ave itd. I zbog toga smo ga podr`ali na izbo-
rima. Podr`ali smo ga, me|utim, jednokratno.
Imali smo primedbi na izbornu proceduru, na izborni tok, na na~in
odvijawa izbornog procesa. Imali smo ~itav niz primedbi. Ima}emo ih
i daqe. Sve ono {to su problemi tog izbornog procesa, stvarala je Demo-
kratska partija socijalista dok je bila jedinstvena. Na{ je ciq da dove-
demo do izmena u toj izbornoj proceduri, da se mewa izborno zakonodav-
stvo, da se vr{i centralna kompjuterska obrada bira~kih spiskova, da se
sve slabosti elimini{u. Imali smo ogroman broj primedbi, jo{ vi{e
primedbi na izbore u Srbiji.
Voditeq: Kada ste ve} kod situacije u Crnoj Gori, bez obzira {to ste
gospodina Bulatovi}a podr`avali u wegovoj borbi za predsedni~ku
funkciju, vi ste svoje ~lanstvo pozvali da ne u~estvuje na mitingu wego-
vih pristalica u Podgorici.
Dr [e{eq: Da. Na{a stranka ne u~estvuje. Ima i u na{oj stranci iz-
vesnih problema i nerazumevawa, neki su qudi bili iznena|eni, neki su
bili zaprepa{}eni i tako, imali smo danas jedan sastanak u Budvi koji
je trajao tri sata, pro{ireni sastanak Izvr{nog odbora Srpske radi-
kalne stranke i mi smo ta pitawa do detaqa razmotrili.
Znate, mi nismo hteli da dolivamo uqe na vatru u ovoj situaciji gde
je ve} do{lo do toliko naraslih tenzija, mi smo hteli da delujemo u prav-
cu smirivawa. Drugo, ono {to je na{ ciq, to je da se {to pre zaka`u van-
redni parlamentarni izbori. Kada se pocepa vladaju}a partija u bilo ko-
joj zemqi, nema boqeg na~ina da se do|e do politi~kog raspleta od zaka-
zivawa vanrednih parlamentarnih izbora. Tako isto i u Crnoj Gori.
Izbori se moraju zakazati, za izbore se treba spremati, pa }e narod
da odlu~i kome }e ukazati poverewe, kome ne}e. Ako do|e do jo{ `e{}ih
uli~nih sukoba, ne daj bo`e, i do tragi~nih doga|aja, da do|e do prevra-
ta, opet nas posle toga nas ~ekaju izbori.
Voditeq: Zna~i, boqe izbori prie svega toga.
Dr [e{eq: Boqe izbori {to pre, recimo, maj mesec bi bio sasvim
solidan.
Voditeq: Taj rok je i dogovoren.
Dr [e{eq: Nama kao politi~koj partiji to odgovara, mi smo svo-
jevremeno brutalno izba~eni iz crnogorskog parlamenta i nismo par-
lamentarna stranka trenutno, ali nama otprilike taj rok odgovara.
25
Imamo dovoqno vremena da se spremimo – tri meseca, i nadamo se da je
mogu}e da se postigne konsenzus politi~kih partija o osnovnim izbor-
nim pravilima.
I drugo, {to mnogi qudi gube iz vida, mnogo je va`nije ko }e imati
ve}inu u parlamentu, ko }e formirati novu vladu Crne Gore nego ko }e
biti na funkciji predsednika Republike. Ako neko obavqa funkciju
predsednika Republike a ne kontroli{e vladu, nije wegova partija vla-
daju}a partija, wegove predsedni~ke ingerencije su veoma su`ene. To je
pokazao i ovaj sukob izme|u dva krila DPS-a, ali centar vlasti je vlada.
\ukanovi} ne bi odneo prevagu da nije dr`ao pod kontrolom taj centar
mo}i. Predsedni~ka funkcija, izolovana, sama od sebe ne zna~i mnogo.
To je razlog vi{e da ne treba sada dolivati uqe na vatru, da ne treba iza-
zivati neke o{tre tenzije u narodu.
Nismo mi protiv mitinga, nismo mi protiv demonstracija. Svaka po-
liti~ka partija ima prava da organizuje mitinge, demonstracije, da iza-
|e na ulicu, da se bori za svoje politi~ke stavove. Svaka politi~ka par-
tija bi trebalo, u situaciji kada se stvari dovedu do stawa u kome se ne
mogu procesi kontrolisati, ne mogu kanalisati, da se malo primiri, da
malo predahne, da malo stalo`i uzburkane emocije.
Voditeq: Je li bilo u Srpskoj radikalnoj stranci, nakon predsed-
ni~kih izbora u Srbiji, va{eg nezadovoqstva wihovim rezultatima, zah-
teva, recimo, da se na ulici stvari re{e?
Dr [e{eq: Jeste, na{i qudi iz svih delova Srbije su bili ogor~e-
ni. Znate, mi smo sve na{e republi~ke i savezne poslanike u drugom iz-
bornom krugu uputili na Kosovo i Metohiju da budu kontrolori. Tamo je
do{lo do stravi~nih stvari. Ujutru u 7 sati do|u na bira~ko mesto i za-
teknu pune glasa~ke kutije. Hapsili su nam poslanike, i republi~ke i sa-
vezne, zatvarali, neke su pretukli, ucewivali nam ~lanove na Kosovu i
Metohiji, slu`ili se najgorim mogu}im sredstvima. Vi ste u jednoj od va-
{ih prethodnih emisija...
Voditeq: Ovo je prilika da se ispravim...
Dr [e{eq: Da, rekli ste da sam ja ~estitao Milutinovi}u. To nije
istina.
Voditeq: ^estitali ste Milo{evi}u.
Dr [e{eq: Milo{evi}u, nakon {to je izabran u Saveznoj skup{tini.
To je gest, ja mislim gra|anske pristojnosti, jedan gest dobre voqe, na kra-
ju krajeva. Pored svih tih velikih pritisaka u na{oj stranci da iza|emo
na ulicu, rukovodstvo stranke je odlu~ilo da se ne ide na ulice.
Mi }emo demaskirati svaki falsifikat na ovim izborima, spremamo
tri specijalna izdawa “Velike Srbije” pogotovo povodom falsifikata na
Kosovu i Metohiji. Jedno je ve} iza{lo iz {tampe. To su tira`i: dva od
100.000 i drugi od 200.000 primeraka. To su veliki tira`i. Mi }emo to `i-
gosati, mi }emo svaku priliku koristiti da re`im napadnemo, da re`im op-
tu`imo, da re`im demaskiramo pred narodom. Ali ne}emo da rizikujemo,
jer strasti su u Srbiji jo{ prili~no vrele posle onih demonstracija koa-
licije “Zajedno” koja je neslavno propala. Jo{ uvek je rovita situacija i ne-
26
}emo da sa svoje strane doprinesemo da opet do|e do nekih nereda, nemira,
da do|e do ne~ega {to se ne mo`e kontrolisati. Smatramo da je strpqewe
u politici veoma va`no i stranka smo koja pokazuje najve}e strpqewe.
Da se vratimo na va{e po~etno pitawe, ja mislim da je poziv Mila
\ukanovi}a i Svetozara Marovi}a da do|em na Cetiwe jedan gest dobre
voqe. Na taj gest dobre voqe mi uzvra}amo gestom dobre voqe. To ne zna-
~i da mi ulazimo u neki politi~ki savez niti da smo mi odmah sada neki
politi~ki istomi{qenici ili bilo {ta drugo. To je samo gest dobre vo-
qe i uspostavqawe izvesnog dijaloga. Dijalog je uvek dobar me|u politi-
~arima, ~ak i onima koji su nepomirqivo sukobqeni. Pogotovo u te{kim
vremenima treba raditi na sni`avawu tenzija.
Drugo, mi polazimo i od interesa na{e stranke. Jasno je da je u Crnoj
Gori politi~ka scena do kraja izdiferencirana. Postoje otprilike ~e-
tiri politi~ke opcije, ~etiri politi~ke grupacije. Liberali, koji su za
separatisti~ku varijantu, i DPS Mila \ukanovi}a, odnosno Milice Pe-
janovi}-\uri{i}, koja je za status kvo u sada{woj saveznoj dr`avi, mo`da
nagla{eno za ja~awe elemenata konfederalizma. Tako je ako bih hteo kao
pravni politi~ki teoreti~ar da defini{em wihovu poziciju o tom pi-
tawu. Postoji grupacija DPS Momira Bulatovi}a koja je za ja~awe fede-
ralnih elemenata na osnovu nekih wihovih zalagawa. I postoji Srpska
radikalna stranka koja je za unitarnu centralizovanu dr`avu, koja je za
Veliku Srbiju. Mi to uvek otvoreno govorimo, tu nikakvih tajni nije bi-
lo.
Naravno, i Narodna stranka se pocepala upravo po onom obrascu po
kome se pocepao i DPS. I drugo, mislim da se Narodna stranka upropa-
stila ulaskom u koaliciju Narodna sloga i da vi{e ne predstavqa neku
ozbiqnu politi~ku snagu. To je, dakle, dana{wa crnogorska politi~ka
scena. Imamo jo{ dosta razloga zbog kojih treba {to vi{e da istupamo
samostalno.
To {to smo podr`ali Momira Bulatovi}a ne zna~i da smo u koali-
ciji s wim, ne zna~i da smo wegovi istomi{qenici ili wegovi sledbe-
nici. Mi smo ga podr`ali samo u jednom konkretnom pitawu. Mo`da }e-
mo ga nekada negde opet podr`ati, ali mi imamo svoj program i sa tim
svojim programom idemo na izbore. Ne idemo ni sa jednom drugom poli-
ti~kom grupacijom.
Voditeq: Politi~ka grupacija gospodina Bulatovi}a optu`uje no-
voizabranog predsednika Crne Gore gospodina \ukanovi}a i DPS Mi-
lice Pejanovi}-\uri{i} za secesionizam i razbijawe Jugoslavije. Me-
|utim, u posledwe vreme ~ini mi se da ~ak ni radikali vi{e \ukanovi-
}a ne progla{avaju separatistom. Kakav je va{ komentar?
Dr [e{eq: Mi smo ga tako|e optu`ivali istom argumentacijom.
Znate nekada u nekim mirnijim vremenima, i oni su nas napadali da smo
fa{isti, da smo ovakvi, da smo onakvi. Mi smo raspaqivalipo wima, ni-
smo nikada ostajali du`ni. Ali sada uz to {to smirujemo situaciju sa-
gledavamo i neka druga zbivawa.
Voditeq: Na primer.
27
 Dr [e{eq: O~igledno je Liberalni savez sve o{triji protiv Mila
\ukanovi}a. Zatim, Milo \ukanovi} je jednim gestom pokazao da ne `e-
li da ide u pravcu separatizma. Recimo, paqewem badwaka pred cetiw-
skim manastirom. To je bilo stani-pani, znate: pali se badwak pred ma-
nastirom Svetog Petra Cetiwskog, pali se pred domom kraqa Nikole.
Prvo je paqewe badwaka u organizaciji Srpske pravoslavne crkve,
a drugo paqewe badwaka je u organizaciji ove separatisti~ke “Crno-
gorske pravoslavne crkve”. To je bila situacija u kojoj je \ukanovi}
trebalo da se opredeli gde }e. On je do{ao pred cetiwski manastir i
tamo je nalagao badwak, shodno tradiciji, staroj srpskoj tradiciji. To
je jedan gest koji ne mo`e da se izgubi iz vida, koji na izvestan na~in mo-
ra da se ceni. Ja ne znam kako }e se on ubudu}e pona{ati i kako }e se da-
qe odvijati situacija u na{oj zemqi u celini, niko to vi{e ne mo`e da
prognozira. Ali i ovaj gest dobre voqe treba sada da nai|e na neki do-
datni gest dobre voqe.
[ta bi bilo najboqe re{ewe, {ta bi bio najboqi izlaz iz sada{we
situacije? Po mom mi{qewu, da se odmah odredi datum odr`avawa par-
lamentarnih izbora. To bi u Narodnoj skup{tini trebalo da se postigne
izme|u poslani~kih klubova pa da onda nadle`ni dr`avni organ zaka`e
vanredne izbore. Ako se zna ta~an datum odr`avawa izbora, to onda do-
sta uti~e na smirivawe situacije, onda se i partije orijenti{u na pred-
izbornu kampawu. I u predizbornoj kampawi dolazi do uli~nih skupova
itd, ali poprimaju druga~iji tok.
Voditeq: Gospodine [e{eq, oni koji i daqe misle da vi govorite i
radite ono {to misli gospodin Milo{evi}, va{ dolazak na inauguraci-
ju predsednika \ukanovi}a povezuju sa mogu}no{}u da, recimo, i gospo-
din Milo{evi} eventualno mo`e promeniti stav prema novoizabranom
predsedniku Crne Gore i priznati izborni rezultat Crne Gore.
Dr [e{eq: Ti koji govore da mi radimo ono {to Milo{evi} misli
ne razumeju se uop{te u politiku. A {ta to zna~i – kada Milo{evi} me-
ne uhapsi, onda me ~uva na hladnom i tamnom mestu da se ne ukvarim do ne-
ke slede}e prilike. Ne znam kako druga~ije da objasnim takva wihova re-
zonovawa.
Ako jedna stranka ima neku svoju jasno diferenciranu ideologiju,
politi~ki program, onda je to Srpska radikalna stranka. Mi se samo po
tome orijenti{emo. Nikakve veze sa Milo{evi}em nemamo, ali nije ne-
mogu}e da do|e do uspostavqawa neke saradwe izme|u Milo{evi}a i \u-
kanovi}a. Ja sam na ovom na{em dana{wem sastanku Izvr{nog odbora
rekao: idemo na parlamentarne izbore. Pod pretpostavkom da }e na{a
stranka uspeti da povrati parlamentarni status i da nijedna politi~ka
partija u Narodnoj skup{tini nema ve}inu za formirawe vlade, mora se
i}i na koalicionu vladu. Opet }e lak{e ove dve demokratske partije so-
cijalista – \ukanovi}a i Bulatovi}a na}i zajedni~ki jezik i formira-
ti koaliciju, nego {to }e neka od wih biti spremna da u|e u koaliciju sa
Srpskom radikalnom strankom. Politika je uvek prepuna ~udnovatih
obrta. Ovaj politi~ki sukob je opet sukob me|u qudima u su{tini iste
28
ideologije, to su qudi ipak levi~arske ideologije. Jedni mnogo vi{e le-
vi~ari, drugi ne{to mawe, ali to je opet Demokratska partija socijali-
sta, to su socijalisti.
Voditeq: Savezni sud je poni{tio, doneo odluku o poni{tewu pre-
ko sto presuda Vrhovnog suda Crne Gore koje se odnose na izborne spo-
rove u ovoj republici. Vi ste savezni sud optu`ili za dvostruke ar{i-
ne, jedne prema izborima u Crnoj Gori, a druge u Srbiji. Na ~emu to te-
meqite?
Dr [e{eq: Mi bi bili zadovoqni da je Savezni sud na isti na~in
reagovao na izbore u Srbiji. Me|utim, nije – }utao je. I uvek odbacuje
sve na{e zahteve, sve na{e tu`be. Jednostavno ni kod Saveznog suda ni
kod Ustavnog suda Jugoslavije nikada nismo uspeli ni sa jednim zahtevom.
Voditeq: Kako to obja{wavate?
Dr [e{eq: To govori o politi~koj instrumentalizaciji sudstva.
Na{e sudstvo je politi~ki instrumentalizovano i u Jugoslaviji, i u Sr-
biji, i u Crnoj Gori, tu nema nikakvih sumwi. I ovde, kada smo poku{a-
li ne{to oko ovog na{eg proterivawa, odmah smo nai{li na zid, bez ob-
zira {to je kr{ewe zakona bilo o~igledno.
I u Srbiji kada poku{amo bilo {ta preko suda ostvariti, nemogu}e je.
Videli ste, u slu~aju lokalnih izbora u Srbiji, gde je do{lo do otimawa
ogromnog broja odborni~kih mandata opozicionim strankama, me|u wima
i Srpskoj radikalnoj stranci, opet je sudstvo ostalo nemo. Opet je sudstvo
pokazalo da je instrumentalizovano od strane re`ima. U ovom slu~aju, Sa-
vezni sud je instrumentalizovan od jedne vladaju}e politi~ke grupacije,
koja ima dominaciju i mo}, i koristi te poluge kada je re~ o Crnoj Gori.
A kada je re~ o Srbiji, Savezni sud }uti ili odbija na{e zahteve kao
neargumentovane, neutemeqene, neosnovane, ovakve, onakve. Mi u na{oj
zemqi nemamo nezavisno sudstvo. Nemamo ga nigde – ni u Crnoj Gori, ni
u Srbiji, ni u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tek bismo morali da iz-
gradimo institucije nezavisnog sudstva. Da sud sudi ni po babu ni po
stri~evima, nego po pravdi bo`joj, narodnoj, po zakonu i Ustavu.
Voditeq: Od po~etka politi~ke krize u Crnoj Gori stalno se pomi-
we mogu}nost uvo|ewa vanrednog stawa. Kakav je va{ odnos prema takvoj
mogu}nosti i da li biste glasali za takav predlog?
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi unapred da se izjasnimo ho}emo li glasa-
ti ili ne. Zavisi od okolnosti, znate. Ako do|e do neke situacije u kojoj
se na drugi na~in zaista ne mo`e reagovati, onda bi se i vanredno stawe
ispostavilo kao neka nu`da, kao neko nu`no zlo.
Svaka demokratska zemqa ima u svom ustavu odredbu prema kojoj je
mogu}e u izvesnim okolnostima uspostaviti vanredno stawe. Mi se tru-
dimo da ne do|e do vanrednog stawa, jer vanredno stawe samo po sebi je
ipak jedno zlo. Ne{to mawe od onoga {to se spre~ava, ali je ipak zlo.
Ipak je lo{e. Vanredno stawe je diktatura. A mi ne `elimo uspostavqa-
we vanrednog stawa ni u jednom delu na{e zemqe. Mi smo za to da se stva-
ri re{avaju kroz institucije i izborima. Hitno zakazivawe vanrednih
parlamentarnih izbora tako|e je jedan na~in da se preduprede doga|aji
koji bi mogli usloviti uspostavqawe vanrednog stawa.
29
 Voditeq: Srpska radikalna stranka se verovatno ve} polako, ako ne
priprema, onda razmi{qa o izborima u Crnoj Gori. Kako vi vidite po-
ziciju svoje stranke u toj prilici?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je do`ivela pra-
vi atomski udar re`ima. Mi smo pro{li jednu veliku golgotu i polako
konsolidujemo svoje redove, opet smo jaka politi~ka stranka, imamo raz-
vijenu infrastrukturu. Mislim da }emo na ovim izborima uspeti da po-
vratimo parlamentarni status, ube|en sam u to.
Radi}emo mnogo, mi smo jedinstvena politi~ka stranka za sve srpske
zemqe, tako da kada govorim o Srpskoj radikalnoj stranci, svaki wen deo
– i u Crnoj Gori, u Srbiji, u Republici Srpskoj, mi je isti, u potpunosti
isti, istu }emo pa`wu poklawati razvoju svakog tog dela.
Ovde u Crnoj Gori imali smo jednu nesre}nu kadrovsku politiku ko-
ja se razbila o glavu na{oj stranci. Onda, imali smo situaciju u kojoj nas
je re`im progonio, hapsio, biv{i predsednik na{e stranke proveo je pet
meseci u zatvoru zbog re~i izgovorenih u Narodnoj skup{tini. Mene i
moje najbli`e saradnike 1994. godine su proterali zbog govora na poli-
ti~kim mitinzima. Proterali su nas protivustavno, protivzakonito iz
Crne Gore. Dve godine mi je bio zabrawen ulazak. Krajem 1995. godine
svih osam na{ih narodnih poslanika je brutalno izba~eno iz Narodne
skup{tine, jer prethodno policija nijednog od wih nije uspela vrbovati
da radi za re`im, a onda su policijski agenti, provokatori dovedeni da
glume da su oni zapravo pravi radikali, da oni predstavqaju Srpsku ra-
dikalnu stranku. Pa su nam oduzeli ~ak i registraciju u Ministarstvu
pravde, pa smo morali registrovati novu stranku i jo{ smo dodali moje
ime u wen naziv da vi{e niko ne mo`e da nam ukrade bar to ime. Mi smo,
izgleda, uveli neku praksu koju sada koriste u Demokratskoj partiji so-
cijalista i u Narodnoj stranci itd.
Voditeq: Ime je obele`je stranke.
Dr [e{eq: Jer je ispalo da nema drugog na~ina da se odredi {ta je
{ta. Ipak smo sve to izdr`ali. Mi smo stranka koja ima op{tinske od-
bore u svim op{tinama u Crnoj Gori – 21 op{tinski odbor, sada imamo
sposobno rukovodstvo koje je u stawu da dobro organizuje ove izbore, a i
mi iz Beograda, iz centralnog rukovodstva stranke maksimalno }emo se
truditi da im u tome pomognemo. Anga`ova}emo se direktno u prediz-
bornoj kampawi.
Voditeq: Vi ste u jednom razgovoru, ako sam dobro obave{tena, naja-
vili mogu}nost vanrednih parlamentarnih izbora tokom ove godine, ako
ne tokom godine, onda relativno skoro i na saveznom nivou i u Srbiji.
Dr [e{eq: Na saveznom nivou bi bilo neophodno da se odr`e par-
lamentarni izbori. Istina, imamo mi odredbu i u republi~kom i u save-
znom zakonu da, kada do|e do rascepa u politi~koj partiji, ono ve}insko
krilo mo`e da ostavi bez poslani~kih mandata mawinsko, i skup{tina
nastavqa da radi sasvim normalno.
Me|utim, veoma je opasno kada do|e do rascepa u vladaju}oj stranci, do
ovako ozbiqnog rascepa, primeniti zakonsko pravilo, pa da jedno krilo iz-
baci drugo krilo. Da je to veoma opasno pokazao je slu~aj Narodne stranke.
30
Narodna skup{tina Crne Gore je priznala legitimitet Kilibardi
na osnovu mi{qewa Ministarstva pravde Crne Gore, a Savezna skup-
{tina je priznala legitimitet Bojovi}u na osnovu mi{qewa Saveznog
ministarstva pravde, gde je ta Bojovi}eva stranka registrovana. Bilo bi
veoma lo{e da se sli~na situacija ponovi sa Demokratskom partijom so-
cijalista Crne Gore, da jedno krilo izbaci drugo iz Narodne skup{ti-
ne u Podgorici, a da se potpuno obrnut slu~aj primeni u Saveznoj skup-
{tini. Onda bi se napravio dodatni haos, onda bismo u{li u jedan prav-
ni i politi~ki galimatijas iz koga bi te{ko bilo na}i izlaz. Da bi se i
to predupredilo, nama trebaju i republi~ki izbori u Crnoj Gori i save-
zni izbori, pa da se vidi ko ta~no ima koliko poslanika u Ve}u gra|ana
Savezne skup{tine ili u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
U Srbiji o~ekujemo nove parlamentarne izbore iz drugih razloga. U
Srbiji nijedna politi~ka partija nema ve}inu u Narodnoj skup{tini.
Mi radikali smo odmah posle parlamentarnih izbora krenuli sa inici-
jativom da se formira koncentraciona vlada narodnog jedinstva.
Me|utim, to nije prihva}eno ni od levog bloka ni od Srpskog pokre-
ta obnove. Sada su levi blok i Srpski pokret obnove u{li u neke sop-
stvene kombinacije oko formirawa vlade, u neku politi~ku trgovinu.
Mi o~ekujemo, a na{a o~ekivawa su bazirana na nagomilanom iskustvu,
da bilo kakva trgovina me|u wima ne}e dugo da traje, da }e se vrlo brzo
posva|ati, a pitawe je i da li }e uspeti da se dogovore oko konkretne po-
dele ministarskih mesta. Tako da vrlo skoro mo`emo o~ekivati nove
parlamentarne izbore u Srbiji.
Mi pod ovim uslovima ne}emo ulaziti u vladu, mi odbijamo sada i
razgovore o sastavu novog kabineta i nama je i ciq da se ide na nove iz-
bore. @elimo i nove lokalne izbore i u Srbiji i u Crnoj Gori. U Srbi-
ji `elimo zato {to je do{lo do cepawa unutar koalicije “Zajedno”, ta-
mo se stvorio haos u mnogim op{tinama, a u Crnoj Gori `elimo iz istog
ovog razloga iz kog `elimo i parlamentarne izbore u Srbiji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam na ovom razgovoru.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
III
MONTENEGRA NE]E BITI
TV “Blu mun”, Podgorica, 16. januar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e dragi gledaoci, gledate emisiju “Mogu}e vru-
}e” Televizije “Blu mun”. Ovo je vanredna emisija, vanredna je zbog toga
{to smo iskoristili priliku da ugostimo gospodina prof. dr Vojisla-
va [e{eqa. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Moje uobi~ajeno pitawe pred razgovor glasilo bi: kako
vam izgleda, kako se ose}ate u na{em studiju?
31
 Dr [e{eq: Lepo se ose}am. Vidim da u prili~no su`enim uslovima
razvijate jednu dobru televiziju, jednu televiziju koja se sve vi{e gleda.
Meni je drago {to sam ve~eras va{ gost.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ova emisija ima svoju koncepciju, pa
bih ja `eleo da krenemo. Datum i mesto va{eg ro|ewa?
Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine.
Voditeq: Recite mi ne{to vi{e o porodici u kojoj ste ro|eni.
Dr [e{eq: Ro|en sam u radni~koj porodici, otac mi je bio `elezni-
~ar a majka doma}ica. Pored mene imali su i moju sestru Dragicu. Moji
su poreklom iz Hercegovine, a otac mi je daqim poreklom iz Crne Gore,
iz Rovaca. Majka mi je iz porodice Misita, to je jedna od najstarijih srp-
skih porodica u Hercegovini. O~evi preci su u velikim iseqavawima
Rov~ana, Bo{kovi}a, [}epanovi}a i Srezojevi}a prvo naselili okoli-
nu Mi{i}ke `upe, Ri|ane, a odatle pre nekoliko stotina godina do{li
u Popovo Poqe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, odmah da vas pitam, potaknut TV due-
lom vas i gospodina Dra{kovi}a, ima li [e{eqa Hrvata?
Dr [e{eq: Ima, ali ima i Dra{kovi}a i Hrvata i muslimana. Tra-
gedija na{eg naroda je bila velika istorijska tragedija: pet vekova pod
okupacijom. Uvek su velike sile na Balkanu vodile glavnu re~. Srbi su
uvek bili izlo`eni stravi~nim udarima i sa istoka i sa zapada, i ono
{to je nas kao narod najvi{e potreslo, {to nam je najvi{e {tete nanelo
je to da je kroz sve te istorijske okolnosti, sva ta istorijska isku{ewa,
do{lo do velikog podvajawa unutar na{eg nacionalnog bi}a, tako da se
danas u dru{tvenoj svesti, svesti qudi, Srbinom smatra samo onaj ko je
pravoslavne veroispovesti. A Francuz je Francuz i ako je katolik, i ako
je protestant, i ako je musliman. Nemac je Nemac i ako je katolik, i ako je
protestant, i ako je musliman. Sve ve}i broj Nemaca prelazi na islam.
Albanac je Albanac i ako je musliman, katolik ili pravoslavac. Kod nas
Srba to versko konvertitstvo dovelo je do cepawa nacionalnog bi}a. I
onda onaj ko je pre{ao na islam, pod uslovima turske okupacije, izjedna-
~avan je sa turskim okupatorom u nacionalnoj svesti i taj se jaz neprekid-
no {irio, mada se ta~no zna iz kojih su plemena, iz kojih su bratstava po-
jedinci, grupe qudi. Nekada su skoro kompletna bratstva prelazila na
islam. Jaz se produbqivao umesto da se u ovim modernim vremenima pre-
vazilazio. Sa druge strane, u Hrvatskoj je, u vreme Ilirskog pokreta, uz
veliko anga`ovawe katoli~ke crkve, vr{eno pohrva}ivawe Srba katoli-
ka, kojih je u pro{lom veku bilo negde oko milion. Hrvati su u vreme
Ilirskog pokreta srpski jezik prihvatili kao svoj kwi`evni jezik da bi
se olak{ao proces ukqu~ivawa Srba katolika u hrvatski nacionalni
korpus. Ina~e, Hrvati su izvorno govorili druga~ije od Srba. Kajkavski
i ~akavski su izvorni hrvatski govor, a {tokavski su prihvatili u vreme
Vukovih reformi upravo iz ovog razloga. Ta mr`wa je stvarana na ver-
skim razlikama i nekada svesno podsticana.
U Drugom svetskom ratu najgorim su se pokazali Srbi katolici iz
zapadne Hercegovine, tamo su najgore usta{e bile. U ovom ratu oni su
opet bili najgori. Ogroman broj ih je, dodu{e, izginuo, posebno u Isto~-
32
noj Slavoniji i na drugim rati{tima, jer su ih Hrvati gurali tamo gde
je bilo najgu{}e. A izvorni Hrvati nemaju o wima dobro mi{qewe. Re-
cimo, Zagorac ne mo`e da podnese zapadnog Hercegovca ni na kilometar
i najgore mogu}e mi{qewe o wemu ima. Ali kada treba da im poslu`e za
neke poslove kojih se oni ina~e libe, onda su dobrodo{li.
Voditeq: Kada ve} pomiwemo va{u porodicu, vi ste `estoko reagova-
li na optu`bu gospodina Dra{kovi}a da je va{ otac bio komunista. Da li
je bio komunista?
Dr [e{eq: Nije bio komunista. Nisam ni naro~ito `estoko reago-
vao. Moram da vam priznam da je meni ta emisija bila poprili~no sme-
{na. Ona je re`irana od strane srbijanskih socijalista, Vuk se sa wima
u dogovoru spremao za tu emisiju. Znali su svi da Vuk nema {ansi da u|e
u drugi krug i ciq je bio da se tom emisijom spre~i da Dra{kovi}evi
glasa~i u drugom krugu glasaju za mene, kao {to je to bio slu~aj u duelu
sa Lili}em. Ja sam Lili}a pobedio u drugom krugu zato {to su skoro svi
drugi opozicioni glasa~i u drugom krugu glasali za mene. Ovog puta su
poprili~no u tome uspeli, ali cena koju su platili, pogotovo koju je pla-
tio Dra{kovi}, veoma je visoka. On je sebe potpuno uni{tio tom emisi-
jom, a mene uspeo malo da zako~i. Dakle, uspeo da je demorali{e i desti-
muli{e svoje glasa~e da u drugom krugu glasaju za mene.
Otac mi nije bio komunista. Ali ne bi mi li~no smetalo ni da je
bio, znate, jer ja sam bio komunista. I bio sam iskreni i ube|eni komu-
nista. Verovao sam iskreno u tu ideologiju. Dra{kovi} je tamo pomiwao
da sam vaspitavan u komunisti~kom duhu, pa je to dovodio u vezu sa mojim
ocem. Ja sam zaista negde izjavio, u nekom intervjuu, da sam vaspitavan u
komunisti~kom duhu: kroz osnovnu {kolu, gimnaziju, fakultet, na post-
diplomskim studijama neprekidno sam obrazovan i vaspitavan u komuni-
sti~kom duhu, samo je marksisti~ki pogled na svet bio propisan u svim
fazama {kolovawa. Samo je on priznavan. Samo smo takve kwige ~itali.
Samo smo iz takvih uybenika u~ili. To je bilo prirodno.
Onda, komunizam nije ideologija za potcewivawe. To je jedna veoma
mo}na i opasna ideologija. Ideologija koja nam je nanela mnogo zla, ko-
ja nas je skoro upropastila kao narod. Ali ne samo nas, nego i ogroman
ruski narod, isto~noevropske narode koji su robovali pod komunisti~-
kom diktaturom. Ta ideologija je imala realno utemeqewe u socijalnoj
bedi i potla~enom polo`aju velikih dru{tvenih grupa, {irokih dru-
{tvenih slojeva i ona je nastala na izvesnom prirodnom supstratu.
Pokazalo se da nikakav istorijski in`ewering nije mogu}. Pokaza-
lo se da se ne mo`e nekom svesnom voqom kreirati u celosti istorijski
proces. Pokazalo se da qudi ne mogu ~ak ni predvideti daqi hod istori-
je. Mogu od danas do sutra predvi|ati doga|aje, mogu na kratke staze, ali
neke ukupne istorijske tokove ne mogu, to je u bo`jim rukama.
Niti zameram qudima koji su nekada bili komunisti, niti sam se ika-
da stideo da ka`em da sam ja bio komunista. Bio sam. Za razliku od Dra-
{kovi}a, ja se nijednog svog teksta iz komunisti~ke faze ne stidim danas.
Nikada nikome ni{ta nisam napakostio, nikada niko zbog mene nije ostao
bez posla, oti{ao u zatvor itd. A to mi prigovara Dra{kovi} koji je ne-
33
kada bio glavni komunisti~ki likvidator u vreme borbe protiv crnog ta-
lasa. Posle wegovih tekstova Lazar Stojanovi} je oti{ao u zatvor, reci-
mo. Poznat je bio po mnogim napadima na slobodnomisle}e intelektualce,
po hajkama koje je protiv wih vodio itd. Ja to nikada nisam radio.
Ne stidim se komunisti~ke pro{losti. Ja sam sve svoje tekstove koje
sam napisao u toj fazi posle objavio. U tri izdawa je {tampana moja dok-
torska disertacija. U tri izdawa je {tampan moj magistarski rad. Svi tek-
stovi iz tog vremena su uklopqeni u neke od mojih kwiga i objavqeni. Ja
se ne stidim ni~ega {to sam bilo kada napisao. Pisao sam ono {to sam mi-
slio u tom trenutku, ali nisam drugome neku {tetu naneo, nisam drugome
napakostio, nisam progonio qude i nisam im nikakvo zlo nanosio.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako je teklo va{e {kolovawe? Gde ste
zavr{ili osnovnu {kolu?
Dr [e{eq: Osnovnu {kolu, gimnaziju i Pravni fakultet sam zavr-
{io u Sarajevu. Na postdiplomske studije sam se upisao na Pravnom fa-
kultetu u Beogradu i tamo sam i magistrirao i doktorirao.
Voditeq: Vratio bih se na osnovno {kolovawe, da li se se}ate nekog
svog nastavnika iz osnovne {kole?
Dr [e{eq: Se}am se svih nastavnika, profesora, u~iteqa, ali mi je
u najlep{em se}awu ostao moj u~iteq od drugog do ~etvrtog razreda osnov-
ne {kole. Zvao se Vuk Jovovi}, umro je, mislim 1977. godine, i kako sam
~uo sahrawen je na nekom grobqu u Herceg Novom. Ina~e, `iveo je u Sa-
rajevu i bio je izuzetno dobar pedagog i mnogo sam od wega nau~io. Narav-
no, se}am se i svih drugih profesora i nastavnika. Recimo, sada `ivi u
Podgorici, istoriju mi je predavao, Dragoqub Stamatovi}. Bio je izuzet-
no dobar profesor, ali veoma strog kao pedagog. Kod wega sam imao peti-
cu iz istorije, ali nekoliko puta sam dobio i {amar, i za pramen kose po-
red uva je nekada znao da povu~e, ukoliko smo bili nesta{ni na ~asovima.
A ja sam nekoliko puta bio ka`wen jer sam {aputao devoj~ici koja je iza
mene sedela u klupi, a koja redovno nije znala da odgovara na pitawa iz
istorije. Recimo, to je jedna anegdota iz mog osnovnog {kolovawa.
Te{ko je nabrojati sada sve te nastavnike, ali se}am se svih. Se}am se
i kakvi su bili i kako su se pona{ali prema u~enicima. Se}am se onih ko-
ji su bili korektni, koji su bili objektivni. Se}am se i onih koji su bili
li~ni, recimo, u petom razredu osnovne {kole, razredni stare{ina mi je
bila Nela, predavala je ujedno matematiku i poznavawe prirode. U to vre-
me sam bio najboqi u razredu iz matematike, radili smo neki pismeni za-
datak, onaj redovni pismeni zadatak {to se radi ~etiri puta godi{we, to
je bilo od najve}e va`nosti za taj predmet. U jednom zadatku rezultat je
bio 25. Ne mogu se setiti strukture zadatka, ali se se}am rezultata. Ona je
imala nekoliko svojih miqenika u razredu koje je obilazila u toku pisa-
wa pismenog zadatka i pomagala im u re{avawu. Onima kojima je ona poma-
gala rezultat je bio 4.000. Se}am se dobro, sa mnom u klupi je sedela Jadran-
ka Jakovqevi}, i ona je bila u dilemi oko re{avawa zadatka i prepisala je
rezultat od mene, 25. Tako smo to predali, slede}i ~as je bilo ispravqawe
zadataka i neko od miqenika razredne iza{ao je na tablu i do{ao opet do
onog rezultata 4.000. Ona ka`e, jeste, to je ta~no, to je ta~an rezultat.
34
Ja se onda pobunim, iza|em pred tablu i ostatak ~asa smo neprekidno
nas dvoje polemisali, ja wu ubedim da je rezultat 25 i ona na kraju, kada vi-
{e nije imala kud, ka`e: ovo je zadatak gde su mogu}a dva rezultata, isprav-
no je i jedno i drugo. I sada: i ja sam dobio pet i devoj~ica koja je sedela sa
mnom u klupi, ta Jadranka Jakovqevi}, a i ovi weni miqenici kojima je
rezultat bio 4.000. To mi je ostalo u nekom trajnijem se}awu. Bilo je, na-
ravno, mnogo sli~nih doga|aja, ali to je mo`da za neku drugu, du`u pri~u.
Voditeq: Kakve vas uspomene ve`u za detiwstvo. Da li ste bili ne-
mirno dete?
Dr [e{eq: Bio sam poprili~no nesta{an, {to se ka`e, ali opet do
izvesne granice. Odrastao sam u Sarajevu, na staroj `elezni~koj stani-
ci, koja je, u izvesnom smislu, nekada bila centar javnog `ivota u Sara-
jevu, recimo najprometnije mesto u Sarajevu. Tu sam se od malih nogu na-
gledao raznoraznih dru{tvenih zbivawa, upoznao `ivot raznih socijal-
nih slojeva: od onih stani~nih nosa~a, amala, kako su ih zvali, dakle, qu-
di na samom dnu bede, na samom dnu dru{tvene lestvice – naj~e{}e su to
bili notorni, hroni~ni alkoholi~ari koji su i umirali nekada na as-
faltu, na zemqi, od preteranih koli~ina alkohola, hladno}e, smrzli bi
se itd. Takva su vremena bila, to je negde kraj pedesetih godina; pa do
onih vi{ih socijalnih slojeva koji su predwa~ili po tome {to su prvi
imali televizore, pa prvi automobile, pa su izazivali zavist nas osta-
lih iz siroma{nih porodica.
Kroz detiwstvo sam bio spreman na razne nesta{luke, nekada na tu-
~e, bezazlene de~a~ke tu~e, znate: danas se potu~emo, sutra se pona{amo
kao da se ni{ta nije desilo. Nekada smo u igrawu fudbalskom lopotom
nekom i prozor razbili, ali nikada ni u kakve kra|e nisam i{ao. Narav-
no, tu su najvi{e uticali moji roditeqi a i ja sam sam rano sazreo do
svesti da je to stvar koju ne treba nikada ~initi. A bilo je bezazlenih
kra|a – leti se kradu lubenice: dovezu seqaci iz Srbije ogromna brda
lubenica na staru `elezni~ku stanicu, tamo je bio neki ogroman plac
gde su se lubenice prodavale i nadmetawe me|u de~acima ko }e ukrasti
ve}u lubenicu. Pa onda prodavac juri, pa se onda posle sezone lubenica
krao i kupus, itd. U tim stvarima nisam u~estvovao. Dakle, presudnu ulo-
gu su odigrali otac i majka da se u to ne ukqu~ujem, naravno, wihova pret-
wa strogom kaznom ako slu~ajno tako ne{to poku{am, ali i ja sam se vr-
lo rano od takvih stvari distancirao i tu sam neki moralni subjekat iz-
gra|ivao ve} kao de~ak.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kroz va{e {kolovawe prema kojim
predmetima ste imali najvi{e afiniteta?
Dr [e{eq: Najvi{e prema istoriji i kwi`evnosti. To me je najvi-
{e interesovalo. U osnovnoj {koli sam bio vrlo dobar matemati~ar,
ali matematika me nije mnogo interesovala. ^esto sam znao da re{im
neki zadatak, neki novi zadatak koji niko drugi nije znao, kada je treba-
lo negde da se poka`e malo inventivnosti. Nisam nikada ve`bao mate-
matiku, nisam je u~io i ve} u toj ranoj fazi mladosti ona nije bila neko
moje opredeqewe. Dru{tvene nauke su me najvi{e interesovale.
35
 ^itao sam istorijsku literaturu i ~itao sam beletristiku. Ve} u de-
tiwstvu sam mnogo kwiga i{~itao. Moj najstariji sin Nikola sada je u
sedmom razredu osnovne {kole, nisam siguran ni da je jednu jedinu kwigu
do kraja pro~itao, ~ak ni iz obavezne {kolske lektire. A ja sam u wego-
vim godinama sigurno bar 500 kwiga pro~itao – sve ono iz de~je kwi`ev-
nosti pa do Karla Maja, ~ije sam sve romane prevedene na na{ jezik pro-
~itao, i ~itav niz drugih kwiga: Anastasijevi}a, istorijske romane, pa
onda Baranina itd.
Jo{ jedna stvar koja bi vam mo`da bila interesantna: kao osnovac
sam nau~io Wego{ev “Gorski vijenac” napamet. I sada znam mnogo stiho-
va napamet, ali ne u celosti, to je bilo negde u sedmom i osmom razredu
osnovne {kole, i to je bilo pod prili~nim o~evim uticajem, a i profe-
sor Stamatovi} je delimi~no na to uticao. ^esto nam je donosio na ~aso-
ve dela iz novije srpske istorije. Kada ka`em novije, mislim najvi{e iz
XIX i XX veka. On je jednom doneo i ~itav “Gorski vijenac” na ~as, a do-
nosio je literaturu koja nije bila dostupna u to vreme, stara izdawa, i od
pre Drugog svetskog rata. Se}am se da nam je pokazivao, uz pomo} {kol-
skog projektora, fotografije iz nekog istorijskog albuma iz Prvog svet-
skog rata, neke stvari koje se nisu mogle saznati iz uybenika, koje se ni-
su mogle saznati kroz zvani~nu, oficijelnu {tampu koja je odisala komu-
nisti~kom ideologijom, i dosta je usa|ivao u nas |ake patriotizam i kod
srpske dece dosta tog nacionalnog opredeqewa. Ne znam kako su na to re-
agovala muslimanska i katoli~ka deca, ali on je bio korektan prema svi-
ma i nikada nije pravio podelu po tom osnovu. Nagla{eno je odisao pa-
triotizmom, srpstvom, i po tome sam ga zapamtio kao jednog vrsnog ~ove-
ka koji je ostavio traga na moje najranije {kolovawe.
Voditeq: Niste se, dakle, opredelili za kwi`evnost niti za istori-
ju, ve} za prava.
Dr [e{eq: Ja mislim da sam se ve} u osnovnoj {koli opredelio za
pravne studije. Nekako me je to poprili~no interesovalo, a poznat sam
bio u razredu i kao osnovac i kao sredwo{kolac po tome {to bih voleo
da ulazim u neke polemike sa nastavnicima, sa profesorima, {to sam vo-
leo da vodim dijalog, rasprave. Mislim da me je to na neki na~in i pri-
vuklo pravnom studiju. U osnovnoj {koli, naravno, nema nekih obrazov-
nih osnova koje bi usmeravale ba{ u tom pravcu.
Voditeq: Magistarski studij, kada je do{ao? Posle zavr{enog fa-
kulteta koliko ste imali godina?
Dr [e{eq: Pravni fakultet sam zavr{io, to je bilo 1976. godine, sa
dvadeset dve i po godine, za dve i po godine studija, ta~nije: dve godine i
osam meseci sam studirao. Odmah posle toga sam upisao postdiplomske
studije na ustavno-pravnom politi~kom smeru Pravnog fakulteta u Beo-
gradu. Magistrirao sam 1978. godine, dakle, imao sam dvadeset tri i po
godine kada sam postao magistar nauka. Tema magistarskog rada mi je bi-
la “Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda”. To je jedna vrlo intere-
santna tema, mada su neki poku{avali da je osporavaju, ne pro~itav{i
unapred kwigu o kojoj je re~. Znate, najve}e furije su qudi koji su u sta-
36
wu da napadaju kwigu koju nisu pro~itali. Mislim da su mi ta saznawa
bila veoma korisna, i kroz sve vreme ovog najnovijeg rata i kroz anga`o-
vawe Srpske radikalne stranke i wenih dobrovoqaca itd.
Nije to podru~je koje se mo`e zanemariti. Bez obzira {to su marksi-
sti posle imali najve}eg upliva u nekom teorijskom utemeqewu samog
pojma, same su{tine, ne treba to zanemarivati i ne treba nijedan produkt
qudskog duha, bez obzira kakvog je politi~kog usmerewa, a priori odba-
civati. Treba upoznati, prou~iti pa izvu}i zakqu~ak, i ako je onda ~ove-
ku mogu}e i da se kriti~ki na to osvrne. Ne treba ne{to odbaciti onako
a priori – to je tako i tako, samo da se ne bi sam problem apsolvirao.
Voditeq: Doktorat, kada je do{ao, koje godine?
Dr [e{eq: Doktorat sam odbranio 25. novembra 1979. godine, dakle,
sa 25 godina. A pre nekih mesec dana sam saznao da sam i kr{ten istog da-
na, 25. novembra 1955. godine u manastiru Zavala.
Voditeq: Mora}ete taj podatak da dostavite gospodinu Dra{kovi}u.
Dr [e{eq: Dobro, nemam ja {ta wemu da dostavqam, videli ste go-
spodina Dra{kovi}a ju~e na Cetiwu kako se prili~no nelagodno ose}ao
sede}i izme|u mene i \in|i}a. Mislim da mu je bilo vrlo neprijatno.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta ste mu rekli, jer smo mi posred-
stvom kamera televizije Crne Gore videli da ste mu ne{to do{apnuli,
ne{to je on mrzovoqno prokomentarisao.
Dr [e{eq: Znate {ta, ja nisam ~ovek mr`we. Ja zaista ne znam da
mrzim. Ja ne mrzim politi~kog protivnika, meni je ciq da ga pobedim, a
ne da ga uni{tim, da ga likvidiram. Dra{kovi} se pojavio i po protoko-
lu je bilo predvi|eno da sedi izme|u mene i \in|i}a, a on je do{ao, seo
bez re~i, niti se pozdravio sa mnom, niti se pozdravio sa \in|i}em, on
je u velikoj...
Voditeq: A da li pri~a sa nekim gospodin Dra{kovi}?
Dr [e{eq: Ja onda po~nem sa wim dijalog, po~nem ne{to, poku{a-
vam, on je onako ispo~etka bio vrlo kiseo i mr{tio se. Ja ka`em: {ta je
to Vu~e, zar ne govori{ sa \in|i}em? [ta je, pa vi ste koalicioni
partneri, vi ste desetine hiqada qudi predvodili na uli~nim demon-
stracijama, a sada ne govorite me|usobno. Je li tako? A onda smo na Ce-
tiwu bili na ve~eri u hotelu “Grand” i sedeli sto do stola. Za stolom
gde sam ja bio, bio je Dragoqub Mi}unovi}, bili su moji saradnici Alek-
sandar Vu~i}, Mirko Blagojevi}, predsednik na{eg Izvr{nog odbora za
Republiku Srpsku i Du{ko Sekuli}, predsednik Izvr{nog odbora za
Crnu Goru, bili su Jusuf Kalonferovi} i Nikos Finelis iz gr~ke am-
basade. A za susednim stolom sedeli su: \in|i}, Vesna Pe{i}, ^anak,
Isakov, Jo`ef Kasa i Dra{kovi} je u{ao u posledwem momentu, kada su
svi u{li u salu i posedali, onda je on doveden do tog stola. I opet ona-
ko seo, }uti, ni sa kim se ne pozdravqa, ni sa kim ne razgovara. Ja sa ovog
na{eg stola dobacujem opet: Vu~e, {ta je to, ni sa kim `ivim ne razgo-
vara{, hajde pre|i za na{ sto, ovamo }e ti biti prijatnije, ovde se vodi
interesantan dijalog, ovde nikada nije dosadno, ovde je uvek zabavno. I
onda je bilo tako, poku{ali smo nekako da otkravimo atmosferu.
37
 Politi~ki protivnik nikada ne treba da bude neprijateq. Poli-
ti~ki protivnik nikada ne treba da bude ~ovek koji se mrzi, koji treba
da se mrzi. Mr`wa je veoma pogubna. Mr`wa vi{e uni{tava onoga ko
mrzi nego onoga ko je predmet mr`we. [to se mene ti~e, ja nisam opte-
re}en nikakvom mr`wom. Tako se pona{am u politi~kom `ivotu. Ja sam
veoma `estok kao politi~ki protivnik, u verbalnim sukobima idem do
kraja u kori{}ewu najte`ih kvalifikacija, ali posle toga idemo nano-
vo, {to bi se reklo. Niti sam ~ovek koji izbegava me|uqudske kontakte,
~esto sam u prilici me|u qutim politi~kim protivnicima, recimo, u
Saveznoj skup{tini pred po~etak sednice da napravim pravi {ou, da
provociram jednog, drugog, tre}eg nekim duhovitim upadicama, {alama.
Nekada se neko naquti; obi~no se ne qute. Nekada se cela sala smeje i
tako.
Poznat je slu~aj sa Novakom Kilibardom, koji se dosta qutio {to se
mi radikali nismo prikqu~ili koaliciji “Zajedno”. Jeste, da se prikqu-
~imo pa da se sada sa wima sva|amo, prepiremo i da nas narod motkama ju-
ri po Beogradu. Po~eo je ne{to da prigovara: {ta ti pri~a{, ovo, ono,
prihvatio si da bude{ predsednik op{tine. [ta sada: ti predsednik ve-
like stranke pa predsednik op{tine. Ja ka`em: Nova~e, moja op{tina
kao tvoja dr`ava, isti broj stanovnika maltene. Onda je cela sala uzvra-
tila gromoglasnim smehom, smejali su se bukvalno svi koji su se zatekli:
i socijalisti, i depeesovci, i svi drugi u sali. Bilo je i mnogo sli~nih
situacija.
U `aru politi~ke borbe qudi koriste razne izraze, nekada te{ke
kvalifikacije. Nekada su ti izrazi umesni, na mestu, nekada nisu, ali
treba izgra|ivati jedan politi~ki model pona{awa koji postoji ve}
odavno u demokratskom svetu. Nema {ta kandidati za predsednika Sjedi-
wenih Ameri~kih Dr`ava jedan drugome ne ka`u u predizbornoj kampa-
wi, nema {ta ne ka`u. Me|utim, kada se izbori zavr{e oni se sasvim nor-
malno pona{aju, ~ak se smatraju prijateqima, ~ak se s vremena na vreme
sretnu, dru`e.
Voditeq: Da, ~ak je i Bob Dol do{ao sa gospodinom Klintonom.
Dr [e{eq: Jeste, videli smo to, u Sarajevo je doveo Boba Dola u svo-
joj delegaciji. To je taj gest qudskosti, koji je nama postao stran zahvaqu-
ju}i poluvekovnoj komunisti~koj diktaturi, koja je ubijala moral i koja
je ubijala du{u qudima. Ta komunisti~ka ideologija, taj diktatorski re-
`im je ideolo{kog neistomi{qenika smatrao za neprijateqa, za nekoga
koga treba ubiti, likvidirati, eliminisati. Qudi su zbog mi{qewa
i{li u zatvor. Za izra`eno mi{qewe u kafani pet godina zatvora se do-
bijalo. Posle Drugog svetskog rata mnoge su i streqali samo zato {to
druga~ije misle. Mi se moramo osloboditi tih predrasuda. Mi moramo
i}i na neko normalno pona{awe. Ako smo politi~ki protivnici, ne mo-
ramo da se volimo, ne moramo ni da se po{tujemo, ali moramo da se pod-
nosimo, da se trpimo, da kontaktiramo, da razgovaramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, bili ste vrlo uspe{ni kao |ak, me|u-
tim, da li ste pored kwiga imali vremena za `ene?
38
Dr [e{eq: Imao sam, uvek sam imao vremena za `ene, naravno. To je
nekako bilo i ispred kwiga. Ali sam znao da organizujem svoje vreme. Re-
cimo, kada sam spremao doktorsku disertaciju zaista sam naporno radio,
vid sam tada pokvario, ali sam znao da se organizujem. Radio sam svakog
dana i disciplinovao se. Ustajao sam svako jutro u 6 sati, nije bilo {an-
se da ne ustanem u 6 sati. Onda jutarwe spremawe, doru~ak i i{~itavawe
novina. I od 8 do 13 sam radio, u~io. Onda sam pravio jednu pauzu za ru-
~ak i malo odmarao do 15 sati. Od 15 do 19 sam opet u~io. I tako svaki
dan. I u 19 sati sam izlazio. Svaki dan sam izlazio. Naravno, u toku po-
podnevne pauze sam odlazio i na fakultet dok sam studirao, recimo, vr-
lo rano sam zavr{io i Pravni fakultet, ali zahvaquju}i tome {to sam
znao da organizujem svoje vreme. Bio sam i predsednik FOS-a, Fakultet-
skog odbora saveza studenata, i student prodekan itd, a za sve sam nala-
zio vremena samo dobrom organizacijom – ni{ta drugo. I uporno{}u,
naravno.
Voditeq: [ta mislite o `enama?
Dr [e{eq: Mislim da bi `ivot bio besmislen bez `ena. Po{to sam
u pravnom smislu re~i neko ko zastupa ideologiju Srpske radikalne
stranke, `ene smatram u punom smislu re~i ravnopravnim bi}ima, pot-
puno ravnopravnim, u svakom pogledu ravnopravnim.
Voditeq: Da li ima neki tip `ene koji vam se posebno svi|a?
Dr [e{eq: Najvi{e mi se svi|aju pametne `ene.
Voditeq: [ta mislite o `enama u politici?
Dr [e{eq: Mislim da `ene treba da se anga`uju u politici. Treba
{to vi{e da se anga`uju. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo ve}i
broj `ena, nemamo proporcionalno strukturi stanovni{tva, nemamo
proporcionalno strukturi na{eg ~lanstva, ali to je opet taj zaostatak
pro{losti, zaostatak jedne druga~ije, patrijarhalne svesti koja je sma-
trala da `ene treba da budu iskqu~ene iz javnog `ivota. Mi smo za to da
se `ene maksimalno ukqu~uju u javni `ivot. Recimo, predsednik Srpske
radikalne stranke za Crnu Goru je Gordana Bulatovi}, potpredsednik
Srpske radikalne stranke je Maja Gojkovi}, imamo jo{ dosta istaknutih
radikalskih poslanika: Jorgovanka Tabakovi}, dr Rada Trajkovi}, Nata-
{a Jovanovi} i ~itav niz drugih. Elvira Fekete je bila u pro{lom man-
datu u srpskom parlamentu, Du{ica Nikoli} itd. Ne mogu ih sada sve na-
brojati. To su veoma sposobne `ene koje imaju odre|ene ciqeve u `ivo-
tu, koje su i bavqewe politikom shvatile na profesionalan na~in i one
su dragocene za Srpsku radikalnu stranku.
Kada se `ene na taj na~in anga`uju u politici onda je to sasvim pri-
rodno. Neprirodno je kada `ena po~ne da sti~e ogromnu mo} i da se me-
{a u politiku zahvaquju}i ~iwenici da se wen suprug nalazi na nekoj va-
`noj politi~koj funkciji.
Voditeq: Imamo i takav primer.
Dr [e{eq: Imamo dosta takvih primera, ja nisam ve~eras do{ao da
prozivam supruge politi~ara, radije bih govorio o samim politi~arima,
bilo da je re~ o Dra{kovi}u, Milo{evi}u, Bulatovi}u, \ukanovi}u itd.
39
Dakle, nema potrebe da bilo koga amnestiramo, ali ja mislim da su supru-
ge, koje su tako pretenciozno anga`ovane u politici, koje se do~epaju iz-
vesnih politi~kih funkcija, koje preuzimaju politi~ku mo} u svoje ruke,
a to su supruge nekih srbijanskih politi~ara, dosta ometale svoje mu`e-
ve u onom izvornom bavqewu politikom, u strana~kom radu itd. Wima su
najve}u {tetu nanosile. Oni sami bi trebalo nad time da se zamisle.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste o`eweni?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: [ta imate od dece?
Dr [e{eq: Ne znam to kada se ka`e {ta imam od dece, vaqda koli-
ko imam dece. Imam tri sina: Nikolu koji ima 13 godina, Aleksandra ko-
ji ima ~etiri i po godine i Mihajla koji ima dve godine.
Voditeq: Nikola je iz prvog braka?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Odakle vam je bila prva `ena?
Dr [e{eq: Otac joj je sa Cetiwa, a majka iz Mostara.
Voditeq: Va{a druga `ena, odakle je?
Dr [e{eq: Otac joj je poreklom iz Crne Gore, a svi su wegovi `ive-
li u Topli~kom kraju, tamo su doseqeni nakon osloba|awa Toplice od
Turaka, doseqenici iz Crne Gore, Barovi}i, a majka joj je iz Blaca.
Voditeq: Da li va{a `ena ima upliv u va{ politi~ki rad? Da li bar
komentari{e neke odluke?
Dr [e{eq: Komentari{e, ali u na{oj ku}i, ne da iza|e u javnost da
komentari{e.
Voditeq: Nema ni svoju stranku?
Dr [e{eq: Nema ni svoju stranku. Da se moja `ena bavila politi-
kom pre nego {to je mene upoznala, ja bih smatrao sasvim prirodnim da
ona nastavi da se bavi politikom. A ona se nije bavila politikom, ona je
zavr{ila vi{u pedago{ku {kolu, radila je u beogradskom preduze}u
“Minel”, tamo je otpu{tena kada se udala za mene. Radila je honorarno i
kao novinar nekih zabavnih listova, ve}eg broja zabavnih listova, ne
znam ni wihove nazive, ja tu {tampu uglavnom ne ~itam. S vremena na
vreme se anga`uje, sada oko dece ima mnogo obaveza, ali je radila, reci-
mo, za na{e strana~ke novine “Velika Srbija”. Nenametqivo, nepreten-
ciozno, ali je s vremena na vreme pomagala i odradila neke poslove koji
su bili korisni za redakciju i za stranku. Ali da se ona me{a u politi-
ku, na osnovu ~iwenice {to sam ja predsednik najve}e opozicione stran-
ke u Saveznoj Republici Jugoslaviji, stranke koja samo {to nije postala
vladaju}a, to jednostavno ne dolazi u obzir – niti ona to `eli, niti po-
ku{ava, niti bi to mogla.
Voditeq: Kada je osnovana Radikalna stranka i koji je wen osnovni
ciq?
Dr [e{eq: Radikalna stranka je osnovana 1881. godine, osnovao ju je
Nikola Pa{i}. Ona je u kontinuitetu trajala do 1945. godine, zapravo
negde do po~etka 1946. godine, kada su je komunisti ukinuli. Srpsku radi-
40
kalnu stranku smo obnovili 23. februara 1991. godine, ali ona je nasta-
la ujediwewem Srpskog ~etni~kog pokreta i glavnine Narodne radikal-
ne stranke. Zapravo smo produ`etak Srpskog slobodarskog pokreta koji
smo osnovali 23. januara 1990. godine u Beogradu. Taj Srpski slobodarski
pokret prerastao je u Srpski pokret obnove, nakon {to je Vuk Dra{ko-
vi} izba~en iz stranke Mirka Jovi}a, pa smo ga mi prihvatili, pa odglu-
mili ujediwewe itd. To su ve} op{tepoznate stvari u javnosti, verovat-
no ni za va{e gledaoce nisu naro~ito interesantne.
Po svojim programskim ciqevima Srpska radikalna stranka je izra-
zito nacionalna i patriotska. Mi se borimo za jedinstvo svih srpskih
zemaqa, celokupnog srpskog naroda, za jedinstvenu srpsku dr`avu koja }e
obuhvatati sve srpske zemqe. U politi~koj sferi smo stranka koja je za
parlamentarnu demokratiju, vi{epartijski sistem, moderan pravni po-
redak, za gra|anske slobode i prava po najvi{im svetskim dostignu}ima.
U ekonomskoj sferi mi smo stranka liberalnog karaktera, stranka koja
se zala`e za liberalni kapitalizam. Naravno, to ne iskqu~uje dr`avnu
intervenciju u onoj meri u kojoj se to ina~e radi u zemqama liberalnog
kapitalizma. Mi smo za slobodnu tr`i{nu privredu, privatnu svojinu,
privatnu inicijativu, naravno. U socijalnoj sferi se zala`emo za soci-
jalnu pravdu, za{titu najugro`enijih socijalnih slojeva. I u kulturnoj
sferi se zala`emo za potpunu slobodu stvarala{tva, ali naravno i za
princip da svi rezultati stvarala{tva – kulturnog, umetni~kog stvara-
la{tva moraju biti verifikovani na tr`i{tu. Mo`ete naslikati po
svom mi{qewu najlep{u sliku na svetu, ali ako ne mo`ete da je prodate
na aukciji, slika vam ne vredi. Za taj princip se zala`emo i u sferi
umetni~kog, kulturnog stvarala{tva uop{te, jer smatramo da je to veo-
ma va`no kako bi se raznorazni paraziti odstranili iz kulturne sfere.
Ti paraziti pojedu najvi{e novca koje dru{tvo izdvaja za kulturu. Odne-
su, a ne posti`u nikakve kulturne efekte.
Voditeq: Pomenuli ste sve srpske zemqe. Na koje zemqe mislite?
Dr [e{eq: Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i nikada ne}emo
odustati od Republike Srpske Krajine.
Voditeq: [ta je sa Makedonijom?
Dr [e{eq: Mi `elimo da se i Makedonija vrati u sastav zajedni~-
ke dr`ave. Otcepqewe Makedonije je velika rana na srcu celokupnog
srpskog naroda. Naravno, mi ne mislimo nikoga da teramo da se smatra
Srbinom ako on to ne `eli. Ako stanovnici Makedonije ka`u da nisu
Srbi, {to bi mi wih na silu terali da budu Srbi? A ako zaista nisu, ako
nismo isti, onda smo veoma, veoma sli~ni. Mi Srbi nemamo sli~nijeg na-
roda od Makedonaca. Nemamo po poreklu bli`eg naroda.
Sa druge strane, tu postoje jo{ neki razlozi. Li~no sam ube|en da
pod ovom najezdom {iptarskog separatizma Makedonija kao samostalna
dr`ava nema veliku {ansu da opstane. Onda bi najboqa varijanta bila
da na|emo soluciju da se ona vrati u sastav zajedni~ke dr`ave, kao fede-
ralna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije ili u nekom dru-
gom obliku, nije bitno. Mi nemamo nameru bilo {ta silom da posti`e-
mo u Makedoniji.
41
 Mi nemamo nameru, dakle, da bilo koga prisiqavamo na zajedni~ki
`ivot. Ali smo spremni, imamo dobru voqu i `eleli bismo opet da `i-
vimo u zajedni~koj dr`avi sa Makedonijom. Ako oni `ele da budu poseb-
na nacija, neka budu posebna nacija. Ako oni `ele da imaju poseban make-
donski kwi`evni jezik, neka ga imaju. Taj jezik je stvoren posle Drugog
svetskog rata od jednog dijalekta, znate. Makedonci su jedna etni~ka gru-
pacija na prelazu izme|u Srba i Bugara. Tu postoji 12 raznih dijalekata
koji su ta~no dijalekti izme|u srpskog i bugarskog jezika, ali ako je 50
godina u kwi`evnom smislu trajao taj jezik, za{to bismo mi bili protiv
toga da neki qudi govore tim jezikom, da im je materwi jezik? Mi smo do-
bre voqe, `elimo da razgovaramo, `elimo da vodimo dijalog. Ako ne `e-
le u zajedni~ku dr`avu, ne `ele, nikom ni{ta. Vi ste mo`da primetili,
Srpska radikalna stranka nikada nije dovodila u pitawe nijedan me|u-
narodni sporazum izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Makedonije,
uspostavqawe diplomatskih odnosa. Mi `elimo sve oblike saradwe.
Ako ne}emo zajedni~ku dr`avu, mo`emo bescarinsku zonu, mo`emo tako
da se povezujemo, mo`emo imati jedinstveno tr`i{te.
Voditeq: Da se vratimo na politi~ku scenu u Srbiji. Bili su izbo-
ri u Srbiji, predsedni~ki izbori, pa su ponovqeni. U prvom krugu, go-
spodine [e{eq, imam utisak da ste vi bili moralni pobednik, tj. da vam
je pobeda oduzeta.
Dr [e{eq: Nisam bio moralni, bio sam stvarni pobednik.
Voditeq: Ali Slobodan Milo{evi} nije dozvolio da se ose}ate kao
stvarni pobednik.
Dr [e{eq: Ne mo`e on meni zabraniti da se tako ose}am. Ja se jo{
uvek tako ose}am. Ja se ose}am kao pobednik iz prvog i drugog izbornog
turnusa. Vidite, u prvom izbornom turnusu u drugi krug smo se plasira-
li Zoran Lili} i ja. I pobedio sam ga u drugom krugu, pobedio sam Lili-
}a i to sa 3% glasova razlike.
Tada socijalisti nisu mnogo radili na falsifikovawu izbornih re-
zultata. Ponegde su ne{to radili, i imamo dokaza da su na Kosovu muvali
sa glasa~kim listi}ima, sa bira~kim kutijama itd. Ali izvukli smo zakqu-
~ak da oni nisu mnogo `eleli da Lili} pobedi. Oni su o~ekivali da }e Li-
li} pobediti, ali da ne}e iza}i 50%, pa da ga elimini{u kao nekoga ko ni-
je po voqi vrha Socijalisti~ke partije. Ogroman broj strana~kih aktivi-
sta, po prirodi stvari, o~ekivao je da Lili} bude kandidat. Naju`i vrh ga
nije `eleo. Naju`i vrh zato nije dao nalog da se na terenu radi ovo ~udo ko-
je je ra|eno u Milutinovi}evom slu~aju.
Mogu}e je da smo zaista ostvarili potpunu pobedu, da je iza{lo 50%
gra|ana na bira~ka mesta. ^ak sam ube|en da je to tako bilo. Ali nismo mo-
gli da doka`emo. Mi smo preko na{ih kontrolora pratili do 98% bira~-
kih mesta. Malo je falilo jo{, mo`da je 1.000 qudi iza{lo iznad 50% mo-
`da 1.000 ispod prema bira~kim spiskovima. Ali na{ je problem u samim
bira~kim spiskovima, ube|eni smo da je oko 300.000-500.000 imena vi{e upi-
sano u bira~ke spiskove nego {to ima bira~a u Srbiji. Jo{ uvek su mnogi
mrtvi qudi na bira~kim spiskovima, dobijaju poziv i oni koji su umrli pre
42
10 godina. Drugo, ima mnogo qudi koji su vi{e puta upisani u bira~ke spi-
skove, za to imamo konkretne dokaze. Dosta toga sada objavqujemo u speci-
jalnim izdawima “Velike Srbije”, tri specijalna izdawa pripremamo o to-
me i prvo je ve} iza{lo iz {tampe.
Voditeq: [ta je bilo u drugom krugu?
Dr [e{eq: U drugi izborni krug je i{ao kandidat po voqi naju`eg
vrha re`ima, levog bloka, Milan Milutinovi}. Kandidat koji je objek-
tivno mnogo lo{iji od Zorana Lili}a. Znate, Zorana Lili}a smo mora-
li tretirati kao ozbiqnog politi~kog protivnika, ali nismo mu mogli
zameriti neki kriminal, neku aferu, neku korupciju itd. Nema nekih
tragova koji ukazuju na Lili}a u tom smislu. Za Milana Milutinovi}a
smo imali ogroman broj argumenata, pa smo navodili neke od wih: proda-
ju aviona “Kanadera” preko Gr~ke, gde je nekoliko miliona maraka ukra-
deno, pa onda slu~aj sa otimawem vile na Sewaku, pa rasipni~ko pona{a-
we u Wujorku gde je desetine hiqada dolara dnevno pla}ao za neki apart-
man u samom centru Wujorka. Pa za kra|u koja se desila u ambasadi u Ati-
ni – prvo je blagajnik ukrao nekih 5.000 dolara, pa nikakav postupak pro-
tiv wega nije vo|en na insistirawe Milana Milutinovi}a. On se stavio
u wegovu za{titu. Posle je taj isti blagajnik ukrao oko 150.000 dolara,
i da problem bude ve}i, novac Republike Srpske. Vlada Republike Srp-
ske je tim novcem poku{avala da kupi neku medicinsku opremu u ino-
stranstvu. Blagajnik je povu~en u Beograd u Savezno ministarstvo ino-
stranih poslova, ali nikakav postupak ni do danas se protiv wega ne vo-
di.
Kakav je Milutinovi} ~ovek, videli ste sada: oti{ao je u Gr~ku da
~eka Novu godinu. Gr~ka je nama prijateqska zemqa, ali ne dolikuje tek
izabranom predsedniku Republike da ide u inostranstvo na do~ek Nove
godine, i 20.000 dolara je ko{tao samo avion Savezne vlade za odlazak u
Gr~ku. I ~itav niz drugih argumenata te vrste smo imali protiv Mila-
na Milutinovi}a. Imali smo i su{tinskih politi~kih argumenata.
Neozbiqno je vodio na{u spoqnu politiku, sve ovo {to nam se sada de-
{ava posledica je wegove spoqne politike. Busali su se u prsa da oni
zna~e ulazak Srbije u Evropu, a odmah posle wegovog izbora Evropska
unija nam je ukinula neke trgovinske povlastice.
Kada je potpisivao sporazum o malograni~nom prometu sa Hrvat-
skom 27 ili 28 srpskih sela Isto~ne Slavonije i Barawe je izbacio iz
tog sporazuma. Ne bukvalno izbacio, nije uop{te znao za ta sela. Potpi-
sao onako ovla{, {to su Hrvati ponudili – on potpisao i ta sela osta-
la van sporazuma. Zna~i, hiqade i hiqade qudi koji `ive u tim selima
ne mogu da koriste povlastice koje daje sporazum o malograni~nom pro-
metu. ^itav niz drugih stvari ima.
Izborni postupak je potpuno falsifikovan. Prvo, u medijskoj sfe-
ri situacija je bila sasvim druga~ija. U prvom izbornom turnusu imali
smo relativno liberalan pristup medijima. Mogli smo da gostujemo na
ogromnom broju lokalnih radio i televizijskih stanica, i na dr`avnoj
televiziji smo mogli solidnu minuta`u da ostvarimo. Tu je Lili} bio
43
privilegovan, bio je privilegovan i Dra{kovi}, a i ja sam ne{to imao,
bilo mi je dovoqno. Znate, ja obi~no mnogo boqe iskoristim vreme koje
mi se uka`e na medijima od svojih protivnika, pa se i ne `alim {to je
uvek procena da su oni imali neuporedivo vi{e prostora nego ja, ali do
tog zakqu~ka su do{li svi posmatra~i, strani i doma}i, razne agencije i
to da su oni imali mnogo puta vi{e prostora od mene. Ovog puta su nas
potpuno blokirali na dr`avnoj televiziji, izbegli su potpuno javni te-
levizijski duel i krenuli sa ofanzivom la`i, kleveta protiv Srpske ra-
dikalne stranke, protiv mene li~no, nema ~ime se nisu slu`ili.
Voditeq: I duel sa gospodinom Dra{kovi}em.
Dr [e{eq: Duel sa gospodinom Dra{kovi}em je re`iran od strane
socijalista. Ali su se prevarili u jednoj stvari. Oni su o~ekivali da }e-
mo se Dra{kovi} i ja me|usobno uni{titi tim duelom. O~ekivali su da
}u ja Dra{kovi}u uzvratiti na isti na~in. Ja nisam hteo. Ja sam samo
i{ao na to da poka`em da je Dra{kovi} falsifikator, da je ono {to on
tvrdi falsifikat. Da ja sada kopam po wegovoj pro{losti, i pro{losti
wegove porodice, gde bih imao mnogo jakih argumenata, istinitih, za raz-
liku od wegovih izmi{qenih – ja to nisam hteo da radim. Tako da su se
prevarili u proceni da emisija mo`e i mene uni{titi. Uni{tila je sa-
mo Dra{kovi}a. Dra{kovi} vi{e nikada ne}e biti onaj Dra{kovi} od
pre te emisije, to je sigurno. A mene je u tom izbornom turnusu malo us-
porio, dakle, onemogu}io da glasove koje je on imao u prvom izbornom
krugu, ja dobijem u drugom izbornom krugu. Neke sam dobio, jer ja sam iz-
me|u prvog i drugog izbornog kruga opet napredovao za nekih 200.000 gla-
sova, ali to nije bilo dovoqno.
A {to se Milutinovi}a ti~e, wegovi rezultati su potpuno falsi-
fikovani. Mi imamo materijalne dokaze za 350.000 glasova na Kosovu i
Metohiji. A procewujemo da je ukupno do 800.000 glasova ukradeno na
ovim izborima na razne na~ine. Nekada potkupqivawem kontrolora,
pritiscima, ucenama, dopisivawima. Raskrinkali smo im konkretno do-
pisivawe, pokazali na konferenciji za {tampu pred ogromnim brojem
novinara ~ime se slu`e. Na Kosovu je negde iza{lo 9 glasa~a, a oni jo{
dodaju tri brojke ispred.
Voditeq: To su, pretpostavqamo, Albanci.
Dr [e{eq: Jeste, ali svako `iv zna da Albanci nisu iza{li na iz-
bore. To je notorna ~iwenica u ovoj zemqi. Oni su prikazali da su Al-
banci i u onim selima, gde ni danas srpska policija ni tenkovima ne mo-
`e da u|e, iza{li i glasali za Milana Milutinovi}a! Sini{a Aksenti-
jevi} je nacrtao jednu dobru karikaturu tim povodom, ina~e je bio jedan
od kontrolora tamo, a u jo{ nekim novinama je objavqena karikatura sa
tekstom kao neki [iptar sa ke~etom na glavi zove telefonom: “Aqo,
aqo, koliko treba jo{ glasova za taj Qiqi}?”, a druga dvojica lopatama
ubacuju glasove u bira~ku kutiju. Otprilike je to tako izgledalo. Sada,
naravno, mi te izbore ne}emo priznati. Ali, mnogi su se pitali za{to
na{a reakcija nije bila burna. Bila je burna, bila je veoma burna. Rekli
smo da su izbori falsifikovani. Koja je te`a kvalifikacija koja se mo-
`e re}i od kvalifikacije falsifikat?
44
Voditeq: ^ak ste i bojkotovali polagawe zakletve.
Dr [e{eq: Jeste, i to smo bojkotovali. Da je i Srpski pokret obno-
ve iza{ao, Milutinovi} ne bi mogao da polo`i zakletvu. Ne bi imao...
Voditeq: A Srpski pokret obnove?
Dr [e{eq: Srpski pokret obnove ima neke dogovore sa socijalisti-
ma, uskoro }emo saznati kakvi su to dogovori. Oni pregovaraju oko Vla-
de Srbije, vode politiku trgovine. Mi Milutinovi}a ne}emo priznati.
A nije nam palo na pamet da iza|emo na ulice. Za{to? Jo{ uvek je rovi-
ta situacija u Srbiji, do{lo bi do op{te gu`ve. Qudski `ivoti bi bi-
li ugro`eni. Meni je draga ta predsedni~ka funkcija, veoma mi je draga,
`elim {to pre da do|em na predsedni~ku funkciju. Ali nije mi toliko
draga da bih gledao kako ne~ije dete umire bore}i se na ulici u Beogra-
du da ja do|em na tu funkciju.
To je, dakle, ono {to nas razlikuje od nekih drugih politi~kih par-
tija i mi smo na trezven na~in nastupali, ako se se}ate, i 9. marta, i u
vreme vidovdanskog saborovawa i u vreme onih junskih nemira 1993. go-
dine, i u vreme protesta koalicije “Zajedno”.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~uli smo va{ odnos i odnos Srpske ra-
dikalne stranke prema gospodinu Milutinovi}u. Interesuje me va{ od-
nos prema gospodinu Milo{evi}u.
Dr [e{eq: Milo{evi} je moj najve}i politi~ki protivnik u ovoj ze-
mqi. Moj politi~ki ciq je Milo{evi}evo ru{ewe sa vlasti, ali ne ru-
{ewe tako da propadne i dr`ava, nego da Milo{evi} ode sa vlasti, a da ja
do|em na wegovo mesto. To je moj politi~ki ciq. Ciq Srpske radikalne
stranke je da Socijalisti~ka partija ode sa vlasti, sa svojim saveznicima,
a da mi do|emo na vlast. Tako se i pona{amo. Bilo je raznih faza u na{im
odnosima – 1990, i pre 1990. godine bio sam progowen. Godinama mi nisu
dali paso{, sedam kwiga su mi sudski zabranili, nisam mogao nigde da na-
|em posla. 1990. godine jedino je na{a stranka bila zabrawena. Dva puta
sam bio u zatvoru, na potpuno protivzakonit i neregularan na~in uhap-
{en i osu|en. Dakle, bili smo u fazi apsolutne konfrontacije.
Godine 1991. je izbio rat, Srpska radikalna stranka, verna svom srp-
skom patriotskom opredeqewu, bez obzira na ideolo{ke razlike sa re-
`imom, maksimalno se svim svojim potencijalima ukqu~ila u pomagawe
zapadnih Srba. Mi smo tada sara|ivali sa re`imom u Beogradu poma`u-
}i i Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku i 1991. i 1992. godine na{i od-
nosi su bili poprili~no dobri. I daqe smo bili opoziciona stranka, i
daqe smo neprekidno napadali re`im za sve slabe strane wegove unutra-
{we politike u Srbiji. U za{titi srpskih nacionalnih interesa smo
bili solidarni.
Godine 1992. na{om zaslugom Milo{evi} je ostao na vlasti. Da nije
bilo na{e podr{ke, mo`da bi on pobedio u drugom izbornom krugu, ali si-
gurno ne bi pobedio ve} u prvom izbornom krugu, 1992. godine, da ga mi ni-
smo podr`ali, da mi nismo odustali od na{eg kandidata i da se nismo svoj-
ski anga`ovali da svi na{i bira~i glasaju za wega. Tada smo bili veoma
jaka i mo}na stranka. Ako se se}ate, imali smo u Saveznoj skup{tini 30
45
poslanika iz Srbije i u Republi~koj skup{tini 73 poslanika. Na{i gla-
sa~i su glasali za Milo{evi}a i on je pobedio zahvaquju}i tome u prvom
izbornom krugu. Sukobili smo se `estoko povodom wegovog prihvatawa
Vens-Ovenovog plana, tada smo rasturili onu tzv. Svesrpsku skup{tinu u
Sava centru, gde su zasedali Savezna skup{tina, Skup{tina Srbije, Skup-
{tina Crne Gore, Skup{tina Republike Srpske i Srpske Krajine, koja je
bila sazvana da bi umesto Republike Srpske i u weno ime prihvatila
Vens-Ovenov plan. Na{im napu{tawem ostali su bez kvoruma. Savezna
skup{tina nije imala kvorum i skup{tina Srbije nije imala kvorum.
Onda dolazi faza jedne velike, `estoke politi~ke konfrontacije
koja je dovedena do usijawa obarawem vlade Nikole [ainovi}a, u jesen te
godine, onda hap{ewem nekih istaknutih radikala od strane re`ima,
progonima, potpunom medijskom blokadom. Poslani~ke mandate su nam
otimali 1994. godine, prvo u Saveznoj skup{tini, a kasnije i u Republi~-
koj skup{tini. U otimawu tih poslani~kih mandata u~estvovala je i De-
mokratska partija socijalista Crne Gore. Imali smo jedan kontakt janu-
ara ili februara 1994. godine sa vrhom DPS-a, tra`ili smo da se u to ne
me{aju, da ne podr`avaju Milo{evi}a i socijaliste u otimawu na{ih
poslani~kih mandata.
Srbijanska policija je prvo vrbovala trojicu na{ih poslanika iz
Crne Gore: Du{ana Bo{kovi}a, Radovana Vuk~evi}a i Slavoquba [o-
{ki}a. A onda su posle, kada sam ja oti{ao u zatvor, vrbovali onu Glamo-
~aninovu grupu, ako se se}ate, u Saveznoj skup{tini. A drugi put, kada
smo Tomislav Nikoli} i ja zajedno oti{li u zatvor, u Gwilanu, onda su
jednu grupicu uspeli vrbovati raznim ucenama i pritiscima, a nekada i
potkupqivawima u Republi~koj skup{tini. Dakle, na neregularan na~in
su vladali na saveznom i na republi~kom nivou. To je ta faza naj`e{}e
konfrontacije.
I 1995. godina prolazi u velikim konfrontacijama, dr`ali smo ve-
liki broj mitinga uzbuwuju}i Srbiju povodom predstoje}e predaje Repu-
blike Srpske Krajine. Mi smo unapred saznali da se sprema likvidacija
Srpske Krajine i javno smo to ogla{avali. Zakazali smo veliki protest-
ni miting u Beogradu 17. juna, ali smo uhap{eni u Gwilanu 2. juna, i osu-
|eni na razli~ite vremenske kazne. Tomislav Nikoli} i ja najdu`e, na po
dva meseca. Miting je i pored toga odr`an, ali nije bilo onoliko qudi
koliko bi bilo u nekim drugim okolnostima. 1996. godina je tako|e godi-
na velikih konfrontacija, na{e apsolutne medijske blokade.
Godine 1997. malo su se stvari primirile. Do{lo je do velikih uli~-
nih sukoba u Beogradu, kroz demonstracije koalicije “Zajedno”. Mi smo i
tu imali jedan principijelni odnos, neprekidno smo osu|ivali re`im
zbog otimawa odborni~kih mandata opozicionim strankama – i nama radi-
kalima su oteli veliki broj mandata tom prilikom, ali smo bili protiv
uli~nog nasiqa, razbijawa po Beogradu i bili smo protiv toga da se mar-
{ira pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Naravno, imali smo i ~itav
niz primedbi na druge zahteve. Recimo, Dra{kovi} je neprekidno potenci-
rao da je jedan od wihovih zahteva saradwa sa Ha{kim tribunalom, izru~e-
we Srba Ha{kom tribunalu, {to mi apsolutno ne mo`emo prihvatiti. Ta-
46
da smo i re`im neprekidno napadali ne zao{travaju}i ve} postoje}u kon-
fliktnu situaciju. Dakle, principijelno smo napadali, tra`ili smewi-
vawe, ali smo tra`ili da se te stvari re{avaju kroz institucije sistema.
Tada je re`im poku{ao da napravi neki gest dobre voqe organizuju-
}i takozvane panel diskusije. Mi nismo hteli da u~estvujemo dok nam ne
vrate otete poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini. To je bilo
sme{no oni obe}aju da }e vratiti, ali ka`u: vi prvo do|ite, pa }emo mi
posle da vratimo. Naravno, nemamo poverewa, sigurno bi nas prevarili,
i onda su oni na te panel rasprave pozvali tog nesre}nog Deretu, on je
bio poslanik u Republi~koj skup{tini, sa kojim su odr`avali parla-
mentarnu ve}inu.
Onda imamo period velikih televizijskih debata, dvo~asovnih tele-
vizijskih emisija na kojima su nastupali predstavnici raznih stranaka.
Tu smo mi vodili svoju politiku. Kada se ne sla`emo sa socijalistima,
udarimo po socijalistima, kada se ne sla`emo sa JUL-om udarimo po
JUL-u, kada se ne sla`emo sa SPO udarimo po SPO-u, kada se ne sla`e-
mo sa demokratama, udarimo po demokratama. I te emisije su imale do-
sta efekta na rast na{e popularnosti u Srbiji. Petnaest tih emisija je
bilo, mislim da su one imale veoma zna~ajnu ulogu. Do{lo je do izvesnog
smirivawa tenzija i na taj na~in {to je Zoran Lili}, krajem aprila pro-
{le godine, pozvao i predstavnike opozicionih stranaka na prijem u Be-
li dvor, povodom dana progla{ewa Ustava Savezne Republike Jugoslavi-
je. Ja sam se odazvao, drugi nisu do{li. Kada se qudi sretnu, druga~ija je
atmosfera. Opadnu neke napetosti. Bar delimi~no nestane mr`wa. Pa
se razgovara, pa se neka {ala razmeni, pa se malo tera i taj verbalni
inat itd, ali bez sva|a, tu sva|a nije bilo. Znam da sam sa mnogim qudi-
ma tada stupio u kontakt i tu je bilo }askawa, prepucavawa, nadmudriva-
wa, ali nekako su splasle tenzije.
Kada je Milo{evi} izabran za predsednika Savezne Republike Jugo-
slavije, mi radikali smo glasali protiv, a nakon {to je bio izabran mi
smo mu ~estitali. Nismo onako javno, na sva zvona, nego kada je polo`io
zakletvu, pri{li smo i ~estitali kada je bila wegova inauguracija u Sa-
veznoj skup{tini. Prethodno je bila inicijativa Socijalisti~ke par-
tije da se ide na promenu Saveznog ustava i da se predsednik Republike
bira neposrednim izborima. Mi smo bili protiv toga, Srpski pokret
obnove i Dra{kovi} su prihvatili. Mi smo bili protiv jer po na{em
programu, po programu Srpske radikalne stranke zala`emo se za parla-
mentarni, a ne predsedni~ki sistem. Mi smo za sistem u kome parlament
bira {efa dr`ave, i gde {ef dr`ave ima veoma su`ena ovla{}ewa. Mi
smo za to da vlast bude koncentrisana u parlamentu. Izvr{na vlast u ru-
kama vlade, koju parlament mo`e u svakom trenutku oboriti.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli smo Republiku Srpsku, koju
opciju u Republici Srpskoj podr`ava Srpska radikalna stranka?
Dr [e{eq: Mi ne podr`avamo nijednu opciju u Republici Srpskoj.
Mi imamo svoju opciju. Srpska radikalna stranka je veoma mo}na parti-
ja u Republici Srpskoj, od 83 srpska poslanika 15 je srpskih radikala.
47
Mi imamo isto poslanika kao stranka Biqane Plav{i}. Biqana Plav-
{i} je sa funkcije predsednika Republike iza{la na ove izbore, imala
pola policije pod svojom kontrolom, imala neograni~enu i materijalnu
i politi~ku i finansijsku pomo} Amerikanaca i drugih zapadnih sila.
Mi smo najsiroma{nija stranka, ali imamo istu snagu kao stranka Biqa-
ne Plav{i}. Mi imamo opciju o~uvawa Republike Srpske i stvarawa
uslova za weno prikqu~ewe saveznoj Republici Jugoslaviji ili direkt-
no Srbiji. Koja varijanta bude u datom trenutku povoqnija, provodqivi-
ja, wu }emo da realizujemo.
Mi smo u odnosima strate{kog politi~kog savezni{tva sa Srpskom
demokratskom strankom. Imamo i mi dosta primedbi na vladaju}u ulogu
SDS-a. SDS ~esto nije bio korektan prema srpskim radikalima u izbor-
noj kampawi 1996. godine i tamo smo bili apsolutno blokirani na dr`av-
noj televiziji, ali mi cenimo prvo istorijsku ulogu SDS-a u Republici
Srpskoj, a drugo, wihovu u osnovi patriotsku politiku i danas. Ta poli-
tika nam je ipak programski najbli`a. Imamo mnogo primedbi na unu-
tra{wu politi~ku sferu, na razne negativne pojave u dru{tvu, na razne
politi~ke proma{aje itd.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prelazimo na deo emisije koji }e vero-
vatno biti najinteresantniji na{im gledaocima, tj. aktuelna politi~ka
situacija u Crnoj Gori vi|ena o~ima Srpske radikalne stranke. Ovako:
gospodine [e{eq, vi ste podr`ali gospodina Bulatovi}a pred izbore
za predsednika Crne Gore. Recite nam, {ta vas je potaklo da to uradite?
Dr [e{eq: Da, mi smo podr`ali Momira Bulatovi}a kao kandidata
za predsednika Republike, i u vreme rascepa Demokratske partije soci-
jalista, u startu smo ga ve} podr`ali.
Postoje dva aspekta ove situacije. Pozitivan i negativan. Za opozi-
cione politi~ke partije nema ni{ta lep{e nego kada se pocepa vladaju-
}a partija. Nema dra`eg doga|aja. Ali, negativan je aspekt {to je poli-
ti~ka scena dovedena do usijawa i {to je do{lo ve} i do uli~nih sukoba,
do te{kih sukoba u kojima je veliki broj qudi povre|en, {to nije dobro
i {to bi trebalo {to pre da se elimini{e, dakle, da se smire strasti i
da se smawe tenzije, da se to sve dovede u normalan tok.
Za{to smo podr`ali Bulatovi}a jasno je. Programski smo bli`i
wegovoj politi~koj opciji nego politi~koj opciji Mila \ukanovi}a.
Programski smo bli`i kada je re~ o konkretnom pitawu, pitawu savezne
dr`ave, wene su{tine i funkcionisawa. Opcija Momira Bulatovi}a je
o~uvawe savezne dr`ave u sada{woj formi, i uz izvesno ja~awe federal-
nih elemenata u woj. A opcija Mila \ukanovi}a, kako to razumem ja i
Srpska radikalna stranka, je opstanak savezne dr`ave uz ja~awe izvesnih
konfederalnih elemenata. To bi bila, dakle, ta linija razgrani~ewa.
Po{to je ova opcija nama, kao unitaristi~koj stranci centralisti~kog
usmerewa bli`a, prirodno je bilo da mi podr`imo Bulatovi}a.
Naravno, mi smo bili realni u proceni svoje snage, bilo je besmisle-
no da istaknemo sopstvenog kandidata za predsednika Republike u onim
uslovima, jer tu nikakvih {ansi na izborima ne bismo imali. Drugo, mo-
48
ram da vam priznam, bili smo dosta optere}eni i izborima u Srbiji i u
Republici Srpskoj, gde su nam {anse bile poprili~no velike. Nismo
imali mnogo finansijskih sredstava da raspodelimo na sve izbore, a
znali smo unapred da je ta politi~ka borba na predsedni~kim izborima
u Crnoj Gori za nas izgubqena, da niko `iv nije o~ekivao da bi mi mogli
da pobedimo. ^ak i oni koji bi mo`da glasali za na{eg kandidata odu-
stali bi od toga znaju}i da na{ kandidat ne mo`e da pobedi. To je razlog
{to smo glasali za Momira Bulatovi}a.
Naravno, to ne zna~i da smo sada mi wegovi politi~ki saveznici,
koalicioni partneri itd. Moram re}i, ja se uop{te nisam sreo sa Momi-
rom Bulatovi}em u toku pro{le godine, osim jednom u Beogradu, u Belom
dvoru. Sreli smo se na prijemu u Belom dvoru, to je bio jedini na{ su-
sret. Ali ja sam spreman, recimo, koliko sutra da se sretnem sa Momi-
rom Bulatovi}em, ~ak je danas bio jedan kontakt sa Sr|om Bo`ovi}em,
putujemo zajedno u Afriku u delegaciji Savezne skup{tine, pa po{to
nisam bio u Beogradu, ima odre|en rok za vakcinisawe protiv `ute gro-
znice, vakcina mi se {aqe u Podgoricu, pa treba sutra u Podgorici, za-
jedno sa ~lanovima delegacije iz Crne Gore, da primim tu vakcinu. Po-
ru~io sam i preko Sr|e Bo`ovi}a da bih se rado susreo sa Momirom Bu-
latovi}em i porazgovarao o ovoj op{toj politi~koj situaciji i o svim
drugim pitawima, tako da o~ekujem da je mogu}e i da do|e do tog susreta.
Voditeq: Niste se pridru`ili demonstracijama koje je organizovao
gospodin Bulatovi}.
Dr [e{eq: Iz vi{e razloga se nismo pridru`ili. Prvo, mi nikada
nismo ni delovali kao koalicioni partner, nikada nismo nikakve save-
ze potpisivali. Nikada nismo imali ni me|ustrana~ke susrete od kada je
do{lo do rascepa u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Mi ni-
kada nismo imali zvani~an sastanak ni sa jednom ni sa drugom frakci-
jom iz tog rascepa. Na{a podr{ka Bulatovi}u je bila jedan na{ jedno-
kratni ~in, rekao bih. To je bio ~in na{e voqe, bez ikakvog prethodnog
dogovora, bez ikakvog sporazumevawa o tome.
Razlike me|u nama su i daqe veoma velike, a drugo, mi se, naravno, ni
u tom slu~aju nismo pona{ali rukovo|eni bilo kakvim li~nim emocija-
ma: mr`wom, qubavqu ili ne~im drugim, to u politici ne va`i. Mi smo
nekada bili na najte`i na~in progowena politi~ka partija u Crnoj Go-
ri, dok je Demokratska partija socijalista bila jedinstvena.
Voditeq: Vi ste hap{eni, proterivani iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Da, i hap{en, i proterivan, i zabrawivan mi je ulazak u
Crnu Goru, i na{ biv{i predsednik za Crnu Goru pet meseci je bio u za-
tvoru zbog govora izre~enog u Narodnoj skup{tini, i svih na{ih osam
narodnih poslanika krajem 1995. godine brutalno je izba~eno iz Narod-
ne skup{tine. Re~eno je da nisu oni vi{e poslanici Srpske radikalne
stranke Crne Gore nego neki drugi poslanici, pa su doveli osam poli-
cijskih provokatora koji su sledili Bo{kovi}a i Vuk~evi}a, da glume
da su oni srpski radikali.
49
 ^ak su nam oduzeli registraciju u Ministarstvu pravde, pa smo mora-
li da registrujemo novu stranku u ~iji smo naziv ubacili moje ime da vi{e
niko ne bi mogao da nam ukrade ime stranke. Dakle, pravu smo golgotu pre-
`iveli na crnogorskoj politi~koj sceni, ali bez obzira na sve mi ne govo-
rimo jezikom mr`we. Opet }u se ja jednog dana uhvatiti u ko{tac sa ~el-
nicima re`ima i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Nekada }e ti sukobi biti `e-
{}i, nekada bla`i, ali uvek kada do|e do neke opasnosti, kada osetimo
opasnost za `ivote qudi, za opstanak dr`ave, mi smo onda najtrezveniji,
najstalo`eniji. Mi se pona{amo i u Crnoj Gori na isti na~in na koji se
pona{amo u Srbiji. Ako u Srbiji nismo bili spremni da u~estvujemo u kr-
vavim nemirima, neredima za{to bismo to radili u Crnoj Gori.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli ste funkciju koju je obavqao
gospodin Vi{wi}. Za{to je on izop{ten iz Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Nije on izop{ten, on je sam napustio Srpsku radikalnu
stranku. On je posle izbornog poraza Srpske radikalne stranke na izbo-
rima 1996. godine bio kritikovan na sednici Centralne otaybinske
uprave, jer je kao predsednik na{e stranke za Crnu Goru, naravno, snosio
glavnu odgovornost. Znamo mi da su ti izbori bili neregularni u izve-
snom smislu, da je bilo raznih smicalica i na bira~kim mestima, i u to-
ku prebrojavawa glasa~kih listi}a, ali objektivno, na{a stranka se ta-
da veoma nisko kotirala na crnogorskoj politi~koj pozornici. A}im
Vi{wi} je posle te izre~ene kritike, u kritici su predwa~ili na{i ka-
drovi iz Crne Gore, podneo ostavku na sednici Centralne otaybinske
uprave. Ostao je ~lan Centralne otaybinske uprave, mi smo mu i tada re-
kli da je ~ovek na koga na{a stranka ra~una itd. Me|utim, on je dva- tri
dana posle toga napustio stranku, krenuo u rat protiv sopstvene stranke.
A}im Vi{wi}, kao i svaki ~ovek, ima pozitivnih i negativnih osobina.
U nekim trenucima kod wega su prevagnule te negativne osobine, pogoto-
vo u me|uqudskim odnosima.
Znate, tih na{ih osam poslanika, koliko smo imali u Narodnoj skup-
{tini Crne Gore, koji su tako brutalno izba~eni, mogli su biti ovakvi
ili onakvi, mogli su biti kvalitetni ili nekvalitetni, ali su bili do
kraja odani Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada ih nisu uspeli potkupi-
ti, nikada ih nisu uspeli zapla{iti, nikada ih nisu mogli naterati da se
odreknu strana~ke politike.
Do kraja su ostali ~vrsti. A onda, po izbacivawu iz Narodne skup-
{tine, A}im je ulazio u sukob sa jednim, sa drugim, sa tre}im, dok ih ni-
je sve oterao iz stranke. Nijedan nije ostao u stranci. Na kraju je ostao
samo A}im Vi{wi} od wih osam. A onda je oti{ao i A}im Vi{wi}. Da-
kle, ta jedna ~isto qudska dimenzija wemu je nedostajala. Kada u|e u su-
kob, on nema meru, nema granica. Wega karakteri{e izvesna vi{a nota
violentnosti od one koja nas u celini karakteri{e kao narod, predozi-
rana violentnost. Posle je izgubio glavu kada je napustio stranku. On-
da je bio i nekorektan, i slu`io se nekim prqavim metodama i mi na
kraju vi{e nismo hteli da reagujemo. Jednostavno, ne uzvra}amo mu, to je
za nas ipak strana~ka pro{lost. Stranka je prema wemu uvek bila ko-
rektna, on posle nije bio korektan prema stranci. To su ~iwenice.
50
Voditeq: Gospodine [e{eq, mnoge u Crnoj Gori je iznenadila va{a
odluka da do|ete na inauguraciju gospodina \ukanovi}a. [ta vas je nave-
lo na takav potez? Mnogi su mislili, i pored najava, da vi ne}ete do}i.
Dr [e{eq: Mi u Srpskoj radikalnoj stanci, u naju`em rukovodstvu,
smo shvatili da je poziv da do|emo na sve~anost inauguracije gest dobre
voqe Demokratske partije socijalista Milice Pejanovi}-\uri{i}, ko-
joj pripada i Milo \ukanovi}. Poziv su uputili li~no Svetozar Maro-
vi}, kao predsednik Narodne skup{tine, kao doma}in na sve~anoj sedni-
ci Narodne skup{tine i Milo \ukanovi}, kao doma}in na sve~anoj ve-
~eri koja je sledila posle inauguracije. Mi smo uvek do sada bili `esto-
ki politi~ki protivnici, vrlo ~esto se smo sukobqavali, nekada je to
sukobqavawe bilo zaista krajwe `estoko, ali procenili smo da na ovaj
gest dobre voqe treba uzvratiti na{im gestom dobre voqe. Iako smo po-
liti~ki protivnici, treba da imamo izvesne kontakte, da imamo me|u-
sobni dijalog. Doneli smo odluku da do|em na Cetiwe a dodatni razlog
je bio {to je do usijawa dovedena politi~ka situacija u Crnoj Gori, i
odlu~ili smo da mi radikali, sa svoje strane u~inimo {to je mogu}e da
doprinesemo smirivawu strasti. Vi ste videli da smo se trudili, koli-
ko smo znali i umeli, da to zaista postignemo. Na Cetiwe sam do{ao, da-
kle, kao politi~ki protivnik, ali politi~ki protivnik koji se zala`e
iskqu~ivo za demokratska sredstva politi~ke borbe, za verbalne okr-
{aje politi~ara, a ne za krvave sukobe naroda na ulicama.
Voditeq: Da li je bilo li~nih kontakata izme|u vas i gospodina \u-
kanovi}a na Cetiwu?
Dr [e{eq: Ti su kontakti bili samo u vreme ~estitawa i pozdravi-
li smo se kada smo napu{tali sve~anu ve~eru, dakle, nije bilo nikakvih
zvani~nih razgovora. U nekoliko sam razgovarao sa Svetozarom Marovi-
}em, takva je bila prilika, takva je situacija, velika gu`va je bila, ali
ne iskqu~ujem mogu}nost da se u neko skorije vreme susretnemo i razgo-
varamo o nekim politi~kim pitawima.
Mi radikali smo spremni na kontakte sa svim ozbiqnim politi~-
kim ~iniocima. Kada ka`em ozbiqnim politi~kim ~iniocima, mislim
na parlamentarne stranke. Mi smo jedna mo}na parlamentarna stranka
na saveznom nivou, jo{ mo}nija parlamentarna stranka u Srbiji. U Cr-
noj Gori smo bili izba~eni, a ube|en sam da }emo na novim izborima po-
stati parlamentarna politi~ka partija i u Crnoj Gori.
Voditeq: Hteo sam da vas pitam, kako vam se ~inila sva ta proslava?
Dr [e{eq: Meni je drago {to je ta proslava imala izvesnu meru
skromnosti, {to nije bilo onako kako su neki glasovi naduvavali, poput
one Ko{tuni~ine izjave da }e to biti krunisawe Bokasa ili {ta ja znam.
Zaista je bilo sve skromno i sa dosta ukusa, bez preterivawa, bez nekog
posebnog spektakla.
Voditeq: Kako posmatrate nedolazak gospodina Milo{evi}a?
Dr [e{eq: To {to Milo{evi} nije do{ao, treba wega pitati. O~i-
gledno je da je veoma veliki sukob, veoma veliki jaz izme|u re`ima u Srbi-
ji i re`ima u Crnoj Gori da se taj sukob, kako sada stvari stoje, produbquje.
51
 Nemamo ni{ta protiv da su ta dva re`ima u sukobu, nemamo ni{ta
protiv toga da su \ukanovi}eva i Milo{evi}eva stranka u me|usobnom
sukobu. Bojimo se samo da taj sukob ne dovede do neke {tete po dr`avu u
celini. Ina~e, stranke treba da se sukobqavaju, ne sme dr`ava zbog toga
da se dovede u pitawe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, po va{em mi{qewu, {ta dovodi u pita-
we saveznu dr`avu? Koji su to problemi koji mu~e saveznu dr`avu?
Dr [e{eq: Na~in wenog funkcionisawa. Savezna dr`ava ne funk-
cioni{e na demokratski na~in. To je na{ osnovni problem. Imam ~itav
niz primera, neke sam od wih malopre pomiwao.
Recimo, u pro{lom mandatu Savezna skup{tina je funkcionisala na
osnovu pokradenih poslani~kih mandata. Zna~i, nije bila regularna. Za-
koni koje je donosila nisu bili regularni. Vidite, na{a Savezna skup-
{tina skoro uop{te ne zaseda, s vremena na vreme se sastane. Umesto da
se redovno sastaje, da neprekidno zaseda, da se zakoni usvajaju, raspravqa-
ju, da se vode politi~ke debate, }uti se.
Voditeq: Gospodine [e{eq, Ustav Republike Srbije nije usagla{en
sa Saveznim ustavom.
Dr [e{eq: Nije, to je ta~no. Mi smo se vi{e puta zalagali da do|e
do tog usagla{avawa, me|utim, vladaju}a partija je, jednostavno, na to }u-
tala.
Voditeq: [ta mislite o granici izme|u Srbije i Crne Gore? Ko je
postavqa i za{to, i u ~ije ime?
Dr [e{eq: To je ve{ta~ka granica. Ona se uspostavqa zbog nekih
sukoba u interesima re`ima u Podgorici i Beogradu. Zbog terawa maka
na konac, {to bi narod rekao, u nekim situacijama, gde to nije neophod-
no. Mi smo za to da savezna dr`ava ostvaruje sve svoje funkcije jedna od
wih je carinska funkcija. To je centralna dr`avna funkcija, savezne
dr`ave. Ona treba da funkcioni{e na na~in na koji funkcioni{e u ce-
lom svetu.
Voditeq: Je li po na~inu gospodina Kertesa?
Dr [e{eq: Taj na~in mora biti principijelan za sve. Carina ne sme
imati diskreciono pravo da nekome daje olak{ice, a nekome ne daje.
Uslovi vr{ewa carinske slu`be i propisi se moraju prema svima prime-
wivati na isti na~in. Ali mi imamo problem sa uvozno-izvoznim kvota-
ma, kontingentima, sa raznoraznim privilegijama, carinskim olak{ica-
ma, osloba|awima itd, koje su diskreciono pravo izvesnih dr`avnih
funkcionera, i tu dolazi do velikih sukoba, jer se te privilegije neka-
da daju nekome {akom i kapom, a nekome kada podnosi zahtev za najnu`ni-
je potrebe, tom se zahtevu ne udovoqava. To je taj problem funkcionisa-
wa savezne dr`ave kada je u pitawu carina i carinska politika. Kada do-
|e do proboja takve carinske politike, onda se prave me|udr`avne me|e.
Znamo mi dobro da veliki {vercerski kanali prelaze preko Crne
Gore, mnogi {vercerski kanali prelaze i preko Srbije, i ~esto ti {ver-
cerski kanali deluju pod okriqem vlasti, nekih mo}nih qudi iz vlasti.
Mi znamo za sinove istaknutih funkcionera iz Srbije koji stoje na ~e-
52
lu organizovane mafije koja kontroli{e trgovinu raznim primamqi-
vim i tra`enim robama. Mi se zala`emo da se stane u kraj takvom pona-
{awu, ali principijelno, na tlu cele dr`ave na isti na~in. Ne da se
princip primewuje samo na jednom delu – e, sada }emo tamo suzbiti ko-
rupciju, tamo }emo suzbiti kriminal, a na drugom }e mestu ostati. Ako
se presecaju {vercerski kanali preko Jadranskog mora, preko Skadar-
skog jezera, onda se {vercerski kanali moraju prese}i prema Rumuniji i
prema Bugarskoj, prema Ma|arskoj i prema Makedoniji, svuda gde oni po-
stoje. S jedne strane {vercuju se cigarete, sa druge strane se {vercuje
nafta, sa tre}e strane se {vercuje ne{to drugo itd.
U na{im uslovima ukupne nesre|enosti dr`avne vlasti, dr`avnih
institucija {verc je postao glavna grana ekonomije, a to ne mo`e dugo
da traje, to nas upropa{tava. Kada ka`em {verc, ne mislim na ove sitne
preprodavce na ulicama, koji, jadnici, `ive od toga {to danas – sutra
prodaju ne{to da prehrane svoju decu, nego na te krupne {vercerske ka-
nale. Dr`ava propi{e akcize, propi{e carine, propi{e raznorazne
druge da`bine i takse, a onda neki moraju da plate, neki ne moraju da pla-
te. Zahvaquju}i masi onih koji ne moraju ni{ta da plate, oni koji pla}a-
ju pla}aju mnogo vi{e nego {to bi pla}ali u normalnim okolnostima, pa
se oni koji dobro posluju upropa{}avaju, a ve{ta~ki odr`avaju u `ivo-
tu oni koji lo{e posluju.To je, dakle, su{tina tog problema. Mislim da
sada{wa savezna dr`ava nije u stawu sa time da iza|e na kraj, suvi{e su
jaki centri mo}i koji kontroli{u te kanale.
Voditeq: [ta mislite o Narodnoj stranci gospodina Kilibarde? I
kakve odnose imate sa wom?
Dr [e{eq: To je nekada bila stranka sa velikom perspektivom. Mi
smo sve do 1992. godine odustajali da formiramo Srpsku radikalnu stran-
ku u Crnoj Gori jer smo podr`avali Narodnu stranku i ra~unali smo da
ne treba da se dupliraju stranke sa istim ili sli~nim programima. Tada
je ta stranka nama bila najbli`a po programu. Me|utim, 1992. godine do-
lazi do preloma u wenoj politici, 1992. godine Narodna stranka je odlu-
~ila da bojkotuje one prve savezne izbore, mi smo tada na brzinu formi-
rali Srpsku radikalnu stranku u Crnoj Gori. Imali smo jedan miting u
Podgorici, i postali parlamentarna stranka, ako se se}ate. Odnosi su
posle postajali lo{iji, jer se ubrzano mewala politika Narodne stran-
ke i Narodna stranka je pro{la onaj put kojim ide i Srpski pokret obno-
ve Vuka Dra{kovi}a. Gotovo identi~an put – od izrazito nacionalisti~-
ke, patriotske politi~ke partije do partije koja je suprotstavqena naci-
onalnim interesima, do partije koja je, napokon, stupila i u koaliciju
“Narodna sloga” sa onima koji su joj nekada bili nepomirqivi ideolo-
{ki politi~ki protivnici. Ta stranka se pocepala, pocepala se na sli-
~an na~in kao i Demokratska partija socijalista, s tim {to }e oba kri-
la Demokratske partije socijalista da pre`ive taj rascep, jer su uspeli
da provedu polarizaciju u Crnoj Gori, tako da je \ukanovi}evo krilo us-
pelo da isisa iz bira~kog tela podr{ku raznih grupacija qudi koji su ra-
nije glasali za druge politi~ke stranke. Tako isto, Bulatovi}evo krilo
}e oko sebe da okupi, da isisa, dakle, iz bira~kog tela glasove qudi koji
53
su ranije glasali za neke druge politi~ke partije. Ta polarizacija }e
u~initi da }e zbir glasova koje osvoji jedna i druga Demokratska parti-
ja socijalista na slede}im izborima biti mnogo ve}i nego iznos glasova
koji su imali na pro{lim izborima kada su bili jedinstvena partija, ako
me razumete {ta u ovoj analizi `elim da poka`em.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: A Narodna stranka }e se prosto ugasiti. Ovo Kilibar-
dino krilo se ve} ugasilo.
Voditeq: A gospodina Bojovi}a?
Dr [e{eq: Ugasi}e se i jedno i drugo. Kilibardino se krilo ugasi-
lo jer Kilibarda nije imao nijednog op{tinskog odbora kada je do{lo do
rascepa. Wega je stranka zapravo smenila i izbacila. A on je sazvao mi-
ting na kome je bilo vi{e liberala i pripadnika drugih stranaka nego
wegovih sledbenika, wegovih sledbenika skoro da nije ni bilo, ili su ga
tamo aklamacijom izabrali kao na mitingu. Ve} je imao regularnu
skup{tinu i na{a delegacija je bila na wegovoj skup{tini. Bojovi} }e
se ugasiti iz drugih razloga, zato {to se suvi{e pribli`io Bulatovi}e-
voj stranci. Mora se ugasiti, gotovo, nestaje. On je kao satelit koji se
previ{e pribli`io planeti oko koje se okre}e i u jednom trenutku upa-
da, masa mu se stapa. On mo`e opstati samo ako tu do|e do stvarawa neke
koalicije da se podele mesta na izbornim listama. Ina~e, kao samostal-
na stranka na izborima ne mo`e da uspe.
Voditeq: [ta mislite o Liberalnom savezu?
Dr [e{eq: Liberalni savez Crne Gore je stranka koja od po~etka
dr`i isti politi~ki pravac. Tu za nas nema nikakvih nepoznanica. Oni
su nam naj`e{}i politi~ki protivnici, jer su otvoreni separatisti. Sa
wima nemamo dodirnih ta~aka, ali to ne zna~i da tu mora da postoji
mr`wa. Sve dok ima izvesna grupacija qudi koja je spremna za wih da gla-
sa, mi ih moramo uva`avati kao realnu politi~ku snagu na crnogorskoj i
jugoslovenskoj politi~koj sceni. Svakako, to je stranka sa kojom mi ne
mo`emo ostvarivati neku me|ustrana~ku saradwu, ni o kom pitawu.
Mo`da }emo do}i u situaciju da sara|ujemo o pitawu kontrole na bi-
ra~kim mestima, da udru`imo kontrolore svih opozicionih stranaka.
Recimo, na takav oblik saradwe mi smo spremni. Mi smo svojevremeno na
to bili spremni i u Srbiji, na jednim izborima smo imali takvu sarad-
wu sa Dra{kovi}em i sa \in|i}em. Spremni smo i u Crnoj Gori, dakle,
da se sve opozicione stranke udru`e da se ta uloga kontrolora maksimal-
no dobro provede. Dodirnih ta~aka za neku programsku saradwu jedno-
stavno nema.
Voditeq: Moram priznati da su ~lanovi Liberalnog saveza navijali
za vas na predsedni~kim izborima u Srbiji.
Dr [e{eq: Ne znam, ja nisam ~uo to navijawe. Mo`da }e neki koji su
ranije glasali za Liberalni savez sada glasati za Srpsku radikalnu
stranku, za{to da ne. Politi~ke partije nisu sekte, a qudi koji glasaju za
politi~ke partije na izborima nisu vernici tih politi~kih partija pa da
moraju da ostanu ve~ito u tom opredeqewu. Opredeqewa qudi se mewaju.
54
Voditeq: [ta je budu}nost Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ja mislim da }emo mi na ovim parlamentarnim izbori-
ma uspeti da budemo parlamentarna stranka. Male su {anse da u skorije
vreme postanemo vladaju}a stranka u Crnoj Gori, pre }emo postati vla-
daju}a stranka u Srbiji nego u Crnoj Gori, to je objektivna procena, ~i-
ni mi se. Bitno nam je da budemo parlamentarna stranka u Crnoj Gori, da
aktivno u~estvujemo u crnogorskom politi~kom `ivotu, na osnovu na-
{eg programa da delujemo kao srpski radikali u svim srpskim zemqama.
Voditeq: Na koje glasove ra~unate, iz koje politi~ke grupacije ra-
~unate na glasove?
Dr [e{eq: Mi ra~unamo, pre svega, na glasove qudi koji su ve} ne-
kada glasali za Srpsku radikalnu stranku. Mislim da }emo pridobiti i
glasove qudi koji su ranije glasali za neke druge politi~ke partije. Ko-
je? Za sve politi~ke partije.
Voditeq: Namerno sam za kraj razgovora ostavio goru}e pitawe Re-
publike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, a to je Kosovo. Recite
mi, kakvo je va{e vi|ewe stawa na Kosovu?
Dr [e{eq: Na Kosovu je situacija te{ka jer je socijalisti~ki re-
`im nesposoban da re{i kosovski problem. On ni{ta ne radi na tom
planu. A Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu i Metohiji ima naj-
gore kadrove, kadrove najsklonije kriminalu i korupciji – ~iste mafi-
ja{e, i to najprimitivnijeg tipa. Oni su boqi za {iptarske separatiste
nego wihova nekada{wa vlast. Za {iptarske biznismene, koji `ele da
zavr{e neki posao u op{tini, sada je situacija izvanredna. Nekada, kada
su [iptari vladali Kosovom, {iptarski komunisti, trebalo im je po
5.000-6.000 maraka recimo da zavr{e neki posli} u op{tini, da podmite
op{tinskog slu`benika. Sada to za 200-300 maraka odmah zavr{avaju.
Poznat je taj Miladin Ivanovi}, biv{i na~elnik Pe}kog okruga, sada
predsednik Op{tine Pe}, koji je u direktnoj sprezi sa glavnim {verce-
rima, sa glavnim kriminalcima itd.
Ovo {to se desilo na izborima na Kosovu i Metohiji najboqe svedo-
~i kakva je tamo situacija. Re`im nema nijedno pametno re{ewe. Re`im
~eka da mu re{ewe padne sa neba. Vreme radi za [iptare, ve} sutra ne-
}emo mo}i da uradimo ono {to bismo mogli da uradimo danas na Kosovu
i Metohiji.
Voditeq: Koje re{ewe nudi Srpska radikalna stranka?
Dr [e{eq: Uspostavqawe pravnog poretka. Sre|ivawe stawa u dr-
`avi. Da po~nemo od mati~nih kwiga: mati~ne kwige ro|enih, umrlih,
mati~ne kwige dr`avqana. Sre|ivawe katastarskih i drugih zemqi-
{nih kwiga. Onda teramo daqe, porezi se moraju pla}ati, takse se mora-
ju pla}ati, doprinosi se moraju pla}ati, komunalije se moraju pla}ati.
Samo tako mo`e funkcionisati dr`ava. A ovde gde je svaki metod dozvo-
qen ukoliko odgovara lokalnim mo}nicima, ukoliko zvani~ni Beograd
uop{te ne interesuje {ta se tamo radi, imamo jedno op{te truqewe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste, na`alost, bili u prilici da se na
vas izvr{i atentat. To je bio pripadnik muslimana, recite mi da li ima-
te dozu mr`we ili dozu osvetoqubivosti prema muslimanskom narodu?
55
 Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je istraga pokazala da je taj atentat bio
pojedina~ni ~in jednog ~oveka za koga su i psihijatri procenili da je is-
pod prose~ne inteligencije. Tako stoji u psihijatrijskom izve{taju. Mi
smo objavili jednu kwigu o tom podgori~kom atentatu. I ja nikoga drugog
ne optu`ujem za to, a atentator Adem [aboti} je osu|en, mislim na 15 go-
dina zatvora, on je na izdr`avawu kazne. Za nas srpske radikale ta stvar
je zavr{ena samom presudom. Nikoga ne optu`ujemo, ~ak ni wegove naj-
bli`e, nemamo nikakvih nera{~i{}enih ra~una s wim. Ja nikada nisam
izjedna~avao Adema [aboti}a sa muslimanima koji `ive u Crnoj Gori
ili sa bilo kojim drugim muslimanima koji `ive na teritoriji na{e ze-
mqe. Mislim da je to jedan bezuman ~in, ~in mr`we i ~in na koji smo mi
radikali veoma smireno i trezveno reagovali. Ako se se}ate, 1992. godi-
ne je na licu mesta, na trgu, bilo vi{e hiqada qudi kada je bomba eksplo-
dirala, {ezdeset dvoje qudi je povre|eno, me|u wima i ja, jedan geler sam
dobio u nogu, u stopalo. Bili smo veoma pribrani, smireni. Da je mr`wa
pokuqala iz prisutnih qudi, ko zna {ta se moglo tada desiti u Podgori-
ci. Znate, da su qudi po~eli da se onako slepo svete, pa da ru{e musli-
manske ili {iptarske radwe itd, jer je odmah bila sumwa da je to neki mu-
sliman uradio, odmah je to prostrujalo. Mi smo smiruju}e delovali, re-
kli smo da imamo puno poverewe u istra`ne organe, u policiju, i ispo-
stavilo se da je to bio najpametniji potez. Policija je vrlo brzo i efi-
kasno uhvatila atentatora, posle je sudski postupak vrlo korektno vo-
|en, nismo imali nikakvih primedbi na taj postupak. I na tom primeru
mi smo pokazali da smo stranka koja nema nikakve mr`we u sebi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da vas pitam ne{to o medijima. [ta
mislite o medijima u Srbiji i u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Mislim da medijska situacija nije dobra ni u Srbiji ni
u Crnoj Gori. Ona je poprili~no promenqiva. Nekada je boqa, nekada lo-
{ija, ali nikada nije dobra. Na{ je osnovni problem, u celoj Saveznoj Re-
publici Jugoslaviji, a i u Republici Srpskoj, dr`avni monopolizam u
medijskoj sferi, pogotovo u sferi elektronskih medija, radija i televi-
zije.
Dr`avna televizija je neprikosnovena i u Srbiji i u Crnoj Gori, ona
ima monopolski polo`aj, ali je potpuno pod kontrolom re`ima. Slu`i
kao propagandno sredstvo re`ima. Privatne televizije postoje u samim
za~ecima, kao male televizije, i poprili~no su retke. Mislim da su ne-
{to re|e u Crnoj Gori nego u Srbiji, ali ih i tamo ima jo{ uvek veoma
malo i susre}u se sa ~itavim nizom raznih problema. U Srbiji, recimo,
re`im malo-malo pa zapreti ukidawem tim malim privatnim televizi-
jama. Sada je savezni ministar, odnosno savezni sekretar za informisa-
we najavio ukidawe privatnih radio i televizijskih stanica, kako on ka-
`e, koje nemaju frekvencije. Vidite {ta su uradili. Da bi se dobila fre-
kvencija morate se registrovati kao firma koja obavqa radio difuznu
delatnost. A da biste se registrovali morate imati re{ewe da vam je do-
deqena frekvencija. Eto, to je praksa u Srbiji, pretpostavqam i u Crnoj
Gori, po{to je to savezno re{ewe, po{to to Savezni sekretarijat za in-
formisawe provodi, a u Srbiji ~ak ima i sukoba nadle`nosti, po{to se
56
tim bavi i Republi~ko ministarstvo i Savezni sekretarijat, pa se ne zna
zapravo ko je gde nadle`an da se bavi tim pitawem. Mi smo za potpunu
liberalizaciju medijske scene. Neka slobodna konkurencija poka`e ko
vredi, ko ne vredi. Mi smo za to da se javni konkursi periodi~no obja-
vquju, da se dodequju frekvencije po tim javnim konkursima, da se dode-
le sve mogu}e frekvencije na celoj teritoriji Savezne Republike Jugo-
slavije, centralne, regionalne i lokalne. Da svi mediji budu potpuno
slobodni. Treba da ostane dr`avna televizija, ali dr`avna televizija
mora imati vi{estrana~ki upravni odbor i mora biti vi{e pod kontro-
lom Narodne skup{tine nego pod kontrolom vlade. Tako bi imala jedan
principijelan i objektivan pristup politi~koj sceni.
Voditeq: Gospodine [e{eq, stiglo je sijaset pitawa, pa da krene-
mo. Da li gospodin [e{eq smatra Kilibardu za Srbina?
Dr [e{eq: Treba pitati Novaka Kilibardu da li je on Srbin ili
nije. Ja ga li~no smatram. Znate, to kakvu ko vodi politiku, nije argu-
ment za moju procenu da li je neko Srbin ili nije Srbin. Sekula Drqe-
vi} je bio Srbin, tu nema nikakve sumwe. I ovaj Savi} Markovi} {to je
dimija, bio je Srbin, ali je vodio antisrpsku politiku, smatrao se nesr-
binom i {ta ja znam. Jedno je {ta ~ovek o sebi misli da je, a drugo je {ta
on objektivno jeste. Ako neko za sebe tvrdi da nije Srbin, sre}no mu bi-
lo. Nemam ja nameru bilo koga da teram da bude Srbin ako on ne `eli da
bude Srbin.
Voditeq: Dragan Jelini} iz Podgorice pita: “Da li je Nema~ka zlo-
~inac HH veka, a Amerika i Engleska na{e civilizacije?”
Dr [e{eq: Ne mo`e da se ka`e za dr`avu da je zlo~inac. Zlo~ina~-
ki mogu biti re`imi u pojedinim dr`avama. Nema~ki re`im u vreme Hi-
tlera je bio izrazito zlo~ina~ki re`im. Dana{wi re`imi u Nema~koj,
u Americi vode antisrpsku politiku, a dodatno se Amerikanci pona{a-
ju kao svetski `andar. Znate, bez obzira na sve ovo {to su u~inili Sr-
bima mi ih nikada nismo izjedna~avali sa Hitlerom. Mi imamo mnogo
primedbi, `estoki smo protivnici, kritikujemo sve aspekte spoqne po-
litike i Nema~ke i Amerike, koji se odnose na na{u zemqu, ali ipak
imamo izvesnu meru u tome. O~igledno da vode antisrpsku politiku i da
im je ciq razjediwavawe, raspar~avawe srpskih zemaqa, razbijawe srp-
skog nacionalnog korpusa.
Voditeq: Kako gospodin [e{eq gleda na doga|aje u Podgorici od
14. januara 1998. godine?
Dr [e{eq: Rekao sam ve} kako gledam na te doga|aje. Veoma mi je
`ao {to je do{lo do tih uli~nih sukoba, {to je do{lo do te{kog rawa-
vawa ve}e grupe qudi, {to je tako uzavrela politi~ka atmosfera. Hteo
bih da u~inim sve {to je u mojoj mo}i, i cela na{a stranka, da se te stra-
sti smire. To nije na~in da se postignu izvesni politi~ki ciqevi.
Drugo, ja ne mogu da optu`ujem ni organizatore da su oni ba{ to hte-
li. Ali qudi koji organizuju javne skupove i demonstracije treba da zna-
ju kakve sve opasnosti tu vrebaju. Nekada se masa izmakne kontroli. Ja
imam velikog iskustva sa mitinzima, demonstracijama itd. To govorim
57
kao ~ovek sa iskustvom. Boqe je ne dr`ati miting ako niste sigurni da ga
mo`ete apsolutno kontrolisati. Ne vredi, sada ~ujem izjave: ti i ti koji
su bili, oni nama ne pripadaju. Ali gde je kontrola, gde je jasno diferen-
cirawe jedne grupacije od druge grupacije? To ne ide tako. Kada se ne{to
desi, posle je uzalud ogra|ivawe – e, nismo ba{ tako hteli.
Zbog toga smo mi radikali veoma oprezni u zakazivawu javnih skupo-
va i odustajemo od javnih skupova onda kada je situacija ovako uzavrela.
Ali to ne zna~i da mi bilo kome osporavamo pravo na mitinge, demonstra-
cije i javne skupove. Ne, to je demokratsko pravo. Samo, politi~ke parti-
je moraju biti oprezne u raspolagawu tim demokratskim pravom, da to ne
bi to dovelo do nekih posledica koje se ne `ele, koje nanose {tetu i ono-
me ko organizuje mitinge i demonstracije. Sa druge strane, vlast mora da
poka`e i ovog puta dobru voqu i ne sme da bude osvetni~kog raspolo`e-
wa. Ako neko treba da odgovara, onda treba da odgovaraju oni koji su nepo-
sredno koristili vatreno oru`je u obra~unima, za koje se mo`e dokazati
da su izazvali te povrede – bilo policajcima, bilo civilima. ^ujem da je
najvi{e policajaca povre|eno. Dakle, mora se identifikovati krivica.
I na kraju, veoma je va`no da svaka politi~ka partija sama nalo`i svojim
pristalicama, svojim sledbenicima, svojim simpatizerima kada zakazuju
javne skupove da niko ne sme da nosi nikakvo oru`je. Mi radikali kada za-
kazujemo politi~ke skupove, redovno nagla{avamo da se nikakvo oru`je
ne sme nositi. Ja sam ~ovek koji voli oru`je. Ja uvek idem sa pi{toqem.
Ali kada dr`im mitinge, nikada nemam pi{toq uz sebe.
Jednom je naseo re`im u Beogradu, hteli su da nam podvale groznu
stvar u Gwilanu 1995. godine. Imali smo zakazan miting, dr`ali smo mi-
tinge po celoj Srbiji i tada su oni spremali jednu akciju da nas pohapse u
Gwilanu da bi spre~ili miting 17. juna 1995. godine u Beogradu. Tamo su
nam prvo kao zabranili miting, na protivzakonit na~in, nisu nas ni oba-
vestili, niti su nam re{ewe dali, ni{ta. Ali je celog dana Radio Gwila-
ne obave{tavao narod da je miting zabrawen, a nama ni{ta nisu rekli. Mi
smo do{li tamo, nije bilo mnogo sveta, bilo je svega nekoliko stotina.
Mi smo pro{etali kroz Gwilane i onda sam se u centru Gwilana popeo na
neku klupicu, kao klupica u parku znate, i rekao okupqenim qudima: evo,
nismo bili u mogu}nosti da dr`imo miting, nisu nam dali da ukqu~imo
nigde mikrofone na struju, ni{ta nam nisu uradili a i narod su zastra-
{ili, malo je qudi do{lo, ali mi ne}emo odustati od na{e borbe.
Tada je do{la velika grupacija specijalaca, odmah su po~eli da hap-
se, da tuku narod, da nas maltretiraju i da pucaju. Pucali su u vazduh, a je-
dan policajac je pucao u drugog policajca i naneo mu te{ke krvne podli-
ve, ovaj je imao pancir na sebi, nije mogao da ga ubije. Verovatno nemate
sa time iskustva, ne znate kako to izgleda kada se puca u pancir – onda se
izazove veliki bol i te{ki krvavi podlivi ispod pancira, kao da ste
imali saobra}ajni udes pa se dobro ugruvali. Tako to izgleda.
Smi{qeno je bilo da se nama pripi{e oru`ani obra~un sa polici-
jom i da idemo na vi{egodi{we kazne zatvora. To je bilo zami{qeno u
Beogradu. Tako je re`ija tekla, zato su nas tu pohapsili, ina~e nas ne bi
mogli pohapsiti kao savezne poslanike. Ne mo`e savezni poslanik da se
58
hapsi i li{ava slobode na licu mesta zbog prekr{aja, nego se prvo odu-
zima imunitet pa se onda vodi postupak. Oni su mislili: ovo su krivi~-
na dela za koja se mo`e izre}i vi{e od pet godina zatvora, odmah ih hap-
simo, idemo na su|ewe i gotovo, definitivno smo sa wima ra{~istili.
Dr`avna televizija Srbije je odmah objavila: radikali izazvali pucwa-
vu, sukob s policijom, `rtve, rawavawa. Na kraju se ispostavilo da niko
od nas nije imao oru`je.
Oni su zami{qali: idu radikali na Kosovo, sigurno idu sa ogrom-
nom pratwom i do zuba naoru`ani zbog {iptarskih separatista. Nadali
su se mogu}im incidentima, jer to je najpogodnije mesto da se izazove oru-
`ani incident i da nas se najlak{e re{i. Kad tamo, niko od nas ni{ta
nije imao, nikakav pi{toq, ni{ta od oru`ja. Onda su nam na brzinu da-
li neke prekr{ajne prijave, prekr{ajne kazne, samo da nas zadr`e u za-
tvoru mesec-dva dana, i posle su za}utali, posle vi{e to niko ne pomi-
we, kao da se ni{ta nije desilo. Mi sve pamtimo, ali se ne svetimo.
Voditeq: Kako se ose}ao gospodin [e{eq kada se sreo sa Dra{ko-
vi}em na Cetiwu?
Dr [e{eq: Ja se uop{te nisam lo{e ose}ao, za{to bih? Vuk se lo-
{e i nelagodno ose}ao. Ne bih voleo da sam u wegovoj ko`i, on se stra-
vi~no izblamirao. Kao {to ste mogli da vidite, ja kontaktiram sa svi-
ma, sasvim non{alantno.
Voditeq: Da li je ta~no da odre|ene grupe iz Srbije idu prema Cr-
noj Gori?
Dr [e{eq: Ne verujem u to. Nije nemogu}e da se neko pojavi negde
ili da neko nekoga po{aqe, ili neka provokacija, ili ne{to sli~no, ali
da neke ozbiqnije, ve}e grupe idu, ja u to ne verujem.
Mislim da }e u Crnoj Gori sada do}i do smirivawa strasti, da mnogi
koji su tog dana bili u uli~nim obra~unima sada malo druga~ije razmi-
{qaju, trezvenije. Mislim da }e to smirivawe uroditi plodom i ako se za
neko kra}e vreme odredi ta~an datum vanrednih parlamentarnih izbora.
Kako ~ujem, postignut je sporazum posredovawem Radoja Konti}a, izme|u
\ukanovi}a i Bulatovi}a da to bude krajem maja. To je u skladu sa rani-
jim sporazumom parlamentarnih stranaka, i ~im krene predizborna kam-
pawa, stranke se usmeravaju na neke druge politi~ke aktivnosti. Onda vi-
{e nikom ne pada na pamet da ide u demonstracije, pogotovo gde mo`e do-
}i do nekog incidenta. To nanosi {tetu i u predizbornoj kampawi. Mi-
slim da u narodu ima poprili~no straha posle svega ovoga {to se desilo
u Podgorici, jer Podgorica ranije nije ovako ne{to iskusila, do`ivela.
U Beogradu se to vi{e puta de{avalo, i 9. marta, i Vidovdansko saboro-
vawe, i junske demonstracije 1993. godine, pa demonstracije koalicije
“Zajedno” itd. Za Podgoricu je ovo ne{to novo.
Kada je ona komunisti~ka birokratska garnitura svojevremeno oba-
rana nije bilo ovoga, oni su relativno lako oboreni i nije do{lo do ne-
kih ve}ih incidenata osim ovog sukoba kojeg je policija izre`irala kod
@ute grede, kada su radnici pretu~eni. Je li tako? Mislim da je to bio je-
dini `e{}i sukob policije i demonstranata. Ovog puta je ovo veliko is-
59
kustvo za Podgoricu. Na svu sre}u, niko nije poginuo. To je najva`nije. Na-
`alost, mnogi qudi su te{ko povre|eni, verovatno }e imati do`ivotnih
zdravstvenih problema i to treba da bude pouka svim mogu}im akterima
nekih drugih demonstracija, mitinga, svim politi~kim ~iniocima, a i re-
`imu u Podgorici da treba neke stvari mewati na politi~koj sceni.
I sama ~iwenica da je iza{lo toliko qudi na ulicu, da je bilo, neki
ka`u 10.000, neki ka`u 20.000, ja ne}u da ulazim u procene, nisam nepo-
sredno to gledao, ali o~igledno da je bila velika grupa demonstranata,
Ona svedo~i o prisutnom velikom nezadovoqstvu. Re`im treba da razmi-
sli zbog ~ega je to nezadovoqstvo i treba da, sa svoje strane, poka`e do-
bru voqu i da ubla`i razloge koji izazivaju takvo nezadovoqstvo, da se
to ne bi ponovilo. Kao {to neprekidno upozoravamo re`im u Beogradu
da nije koalicija “Zajedno” izvela onoliko naroda na ulice, nego nezado-
voqstvo koje postoji u narodu. Koalicija “Zajedno” je zapravo pokvarila
mogu}e efekte onog narodnog bunta i protesta svojom nesposobno{}u,
svojim neznawem, svojim kompromitantnim pona{awem.
Tamo gde nema narodnog nezadovoqstva, gde nema realnih izvora ne-
zadovoqstva nema te politi~ke partije koja mo`e izvesti toliku grupu
qudi u demonstracije. Treba videti {ta su realni izvori nezadovoqstva.
Neki su politi~ki, neki ekonomski, neki socijalne prirode. Ono {to je
ekonomske i socijalne prirode ne mo`e brzo da se razre{i, ali mora}e
da se re{ava. A ono {to je politi~ke prirode i vezano za izbore ve} sa-
da mo`e da se promeni, razre{i. Recimo, da se uvede centralizovana kom-
pjuterska obrada bira~kih spiskova, da bira~ki spiskovi budu dostupni
svim politi~kim partijama. Kada je centralizovana kompjuterska obra-
da, to jo{ nemamo ni u Srbiji, onda nema mogu}nosti da se isti qudi po-
javquju vi{e puta na bira~kim spiskovima. Kada je centralizovana kom-
pjuterska obrada, onda nema mogu}nosti da se mrtvi qudi pojave na bi-
ra~kim spiskovima. A ovako, zbog nea`urnosti administracije, mo`e
nekada da se desi takva stvar, a pogotovo zbog samovoqe vlasti.
Ono {to bi bilo va`no, jeste da se ta~no fiksiraju izborni uslovi,
da sve politi~ke partije budu ravnopravne i da se izbori odr`e u nekoj
tolerantnijoj atmosferi.
Voditeq: [ta mislite o kriminalu i narkomaniji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Isto ono {to mislim o kriminalu i narkomaniji u Sr-
biji. Znate, malo me ovako pitawe navelo da odgovorim na ovaj na~in.
[ta mislim o kriminalu i narkomaniji u Crnoj Gori? To je op{te
zlo koje potresa celu Evropu. Narkomanija je socijalno zlo prve katego-
rije. Narkomanija se ne mo`e u potpunosti suzbiti, to je ve} o~igledno,
ali se mo`e smawiti wen intenzitet dvostrukim delovawem: delovawem
dr`avnih represivnih organa, dakle, policije i vaspitnim delovawem
unutar prosvetnih institucija. [to se ti~e kriminala, kriminal se mo-
`e suzbiti, dovesti na podno{qiv nivo ozbiqnim dr`avnim i politi~-
kim reformama. Mi, dakle, moramo izgraditi ozbiqnu dr`avu, dr`avu
koja }e suzbiti privilegije i monopolski polo`aj kod ekonomskog su-
bjekta. Su{tina na{eg krupnog kriminala je danas monopolski polo`aj
pojedinih ekonomskih subjekata.
60
Voditeq: Da li biste do{li na letovawe u Crnu Goru u slu~aju da se
ona odvoji?
Dr [e{eq: Ja ne verujem da }e se ikada Crna Gora odvojiti. Apsolut-
no ne verujem. Pogotovo ne verujem posle onog freneti~kog aplauza ko-
jim me je do~ekao narod Cetiwa ju~e. Znate, ~esto se govori da je Cetiwe
izvor nekih separatisti~kih tendencija. Ja u to nikada nisam verovao, a
sino} sam se definitivno uverio da nema ni{ta od toga. Niko ozbiqan
ne `eli separatizam. Postoje separatisti~ke snage, ali ne verujem da one
mogu prevagnuti. A do`iveo sam ne{to neverovatno: freneti~an aplauz
na ulasku u Vladin dom na Cetiwu. Bilo je vi{e hiqada qudi tamo oku-
pqeno, dodu{e, ~uo se neki zvi`duk, bilo je i zvi`duka, da ne zaboravim
to da napomenem, ali aplauz je bio takav kakav zaista nisam o~ekivao.
Voditeq: Mora da je aplaudirao i gospodin Slavko Perovi}.
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nije bio na Cetiwu.
Voditeq: Da li smatrate pravno ispravnim zakone donete o raspadu
DPS-a i Narodne stranke.
Dr [e{eq: Mnogo toga u na{oj zemqi nije pravno ispravno. Govorio
sam ve} o pravnoj vaqanosti saveznih zakona, posle otima~ine poslani~kih
mandata. U slu~aju rascepa vladaju}e stranke, naravno, moglo bi se strogo
formalno-pravno i}i na primenu odredbe zakona, koja ka`e da onaj kome
prestane ~lanstvo u politi~koj partiji mora da se odrekne i poslani~kog
mandata. U ovom slu~aju, to bi izazvalo te{ke probleme. Koji je to sada or-
gan koji bi procewivao ko je koga napustio, ko je ve}insko, ko mawinsko
krilo u partiji. Podrazumeva se – ako je ve}insko krilo, onda ono sledi le-
gitimitet, pravni legalitet politi~ke partije, sa onim nazivom koji je re-
gistrovan. A ko to sada mo`e da utvrdi nesporno – nema tog organa.
Organ koji po~ne da odlu~uje o tome, bio bi pod uticajem izvesnih
centara mo}i, pod uticajem vlasti. Mi imamo na primeru Narodne
stranke mogu}nost da analiziramo kompletan problem. Po{to je to bi-
lo po voqi re`ima u Podgorici, priznat je legalitet Narodnoj stranci
Novaka Kilibarde i weni poslanici su ostali u Narodnoj skup{tini, a
Bojovi}evi su izba~eni, je li tako? A po{to je to po voqi saveznog re-
`ima, u Saveznoj skup{tini je priznat legitimitet, naravno, pod utica-
jem srbijanskih socijalista, Bojovi}evoj Narodnoj stranci, a izba~eni
su Kilibardini poslanici.
Kada je re~ o jednoj opozicionoj politi~koj partiji lak{e to mo`e
da pro|e iako je neprincipijelno. Iako nije ni pravno ispravno. Kada je
re~ o vladaju}oj partiji bila bi katastrofa. Recimo da Demokratska
partija socijalista \ukanovi}a, odnosno Milice Pejanovi}-\uri{i},
kako se zvani~no odre|uje, izbaci Bulatovi}eve iz Narodne skup{tine,
a Ministarstvo pravde Crne Gore ka`e: oni vi{e nisu poslanici ove
partije, a u Saveznoj skup{tini da ostanu poslanici Demokratske par-
tije socijalista Momira Bulatovi}a, a da se izbace poslanici koji sle-
de Mila \ukanovi}a, onda bi dr`ava bila dovedena do pravnog apsurda.
Desio bi se neverovatan doga|aj. Da se to ne bi desilo, po mom mi{qe-
wu, pametni qudi treba ciqno da tuma~e zakon. Zakon daje tu mogu}nost,
ali zakon ne mora odmah da se primeni.
61
 Pametnije je i}i na prevremene parlamentarne izbore, pa se mo`e
konstatovati da se ta i ta stvar ne radi dok se na parlamentarnim izbori-
ma ne utvrdi neko novo ~iweni~no stawe u pogledu prave voqe bira~a. Da-
kle, ja plediram i na jednu i na drugu stranu da se ne pona{aju po ovom
obrascu po kome je izvr{ena preraspodela mandata unutar Narodne stran-
ke, nego da se ima malo strpqewa do majskih izbora, i tada }e te stranke
biti sasvim samostalne, odvojene, zna}e se ko je ~iji poslanik. Ne bi tre-
balo da bude nikakvih problema u wihovoj identifikaciji. Naravno, mo-
ra}e ne{to da urade i u vezi sa strana~kim nazivom. Prvi smo mi radika-
li bili prinu|eni da ubacimo ime predsednika stranke u strana~ki naziv,
kako nam vi{e niko ne bi mogao oteti taj strana~ki naziv. A sada nas svi
drugi slede – i narodwaci i DPS, ko zna ko }e jo{ imati rascepa.
Voditeq: Gospodin Biveqi} bi `eleo da zna: “Da li priznajete cr-
nogorsku naciju i crnogorsku dr`avu?”
Dr [e{eq: Crnogorska dr`ava je postojala kao srpska dr`ava uvek,
ja mislim da to nikome ozbiqnom i pametnom ne treba dokazivati. Svi
crnogorski vladari iz dinastije Petrovi}a su bili srpski vladari. A
Velika narodna skup{tina je 1918. godine donela odluku o prikqu~ewu
Crne Gore Srbiji, ne Jugoslaviji nego Srbiji. Od tada je Crna Gora sa-
stavni deo Srbije.
Posle 1945. godine, komunisti su izvr{ili federalizaciju Jugosla-
vije i stvorili federalne jedinice. Te federalne jedinice nekada su od-
govarale nekada nisu odgovarale tim administrativnim granicama, onim
dr`avnim granicama koje su postojale pre stvarawa Jugoslavije. U slu~a-
ju Crne Gore te su granice izmewene. Pe} i Prizren su bili u sastavu
Crne Gore pre prikqu~ewa Srbiji. Posle 1945. godine Pe} i Prizren
nisu bili u sastavu Crne Gore. To vam je jedan primer da je ta komuni-
sti~ka administrativna podela bila izrazito voluntaristi~ka.
Sada imamo Saveznu Republiku Jugoslaviju. Mi radikali priznajemo
Saveznu Republiku Jugoslaviju i priznajemo wene dve federalne jedini-
ce, Srbiju i Crnu Goru. To je za nas fakti~ko postoje}e i pravno stawe.
Mi se tako uvek pona{amo. Da ne priznajemo, ne bismo i{li na izbore.
Slavko Perovi} ne priznaje saveznu dr`avu i nikada ne ide na savezne
izbore. Mi priznajemo i Srbiju i Crnu Goru kao federalne jedinice Sa-
vezne Republike Jugoslavije.
Sada dolazimo do jednog pravno-teorijskog pitawa. Da li je federal-
na jedinica dr`ava u pravom smislu re~i? U pravom smislu re~i nije dr-
`ava, iako se po svom Ustavu naziva dr`avom. To vam je kao u Americi:
Teksas je dr`ava, Kalifornija je dr`ava, Viskonsin, Ilinois je dr`ava
itd. U teorijsko-pravnom smislu re~i one nisu dr`ave jer su sastavni de-
lovi jedne slo`ene dr`ave. Dr`ava podrazumeva potpuni suverenitet, ov-
de nema potpunog suvereniteta. Ovde je podeqen suverenitet. Federacija
je slo`ena dr`ava, nije savez samostalnih dr`ava, to je konfederacija.
Federacija je slo`ena dr`ava, dr`ava sastavqena iz federalnih jedini-
ca. Dakle, ne mo`emo u tom smislu govoriti o dr`avi, ali govorimo o re-
publici kao federalnoj jedinici, koja ima izvesne dr`avne atribute.
62
[to se ti~e crnogorske nacije, nemam ni{ta protiv da se bilo ko
smatra Crnogorcem po nacionalnosti. Nemam nameru da bilo koga na si-
lu teram da bude Srbin. Nikoga. Ja mislim da je toliko lepo biti Srbin
da smatram Bo`jim darom i nekom privilegijom to {to sam Srbin, i ne
pada mi na pamet da nekoga pu{kom teram da i on bude to isto ako ne `e-
li. Ali crnogorska nacija ne mo`e da postoji ni po kom sociolo{kom
ili istorijskom standardu. Kao nacija ne postoji. Nema tog teoreti~ara
koji mo`e nau~no dokazati postojawe crnogorske nacije. Uostalom, prve
srpske dr`ave su se formirale na prostoru sada{we Crne Gore i Herce-
govine. Nik{i}, Piva, to je stara Hercegovina. Na kraju krajeva, wihov
je mentalitet i dijalekat neuporedivo sli~niji trebiwskom nego podgo-
ri~kom, je li tako!? Mentalitet qudi, dijalekat u Bijelom Poqu, u Be-
ranama ima neke svoje sopstvene specifi~nosti po kojima se razlikuje
od dijalekta, mentaliteta u nekom drugom delu Crne Gore. Bijelopoqci
su mnogo po tome sli~niji Srbima iz Prijepoqa ili Priboja, nego Sr-
bima iz Nik{i}a ili Cetiwa, ili nekog drugog mesta, na kraju krajeva.
Besmisleno je ve{ta~ki stvarati nacije, apsolutno besmisleno.
Onaj ko nam je ve{ta~ki stvarao nacije nije nam mislio dobro. To je ra-
dila Kominterna i Komunisti~ka partija Jugoslavije.
Drugo, da nije bilo Crnogoraca mo`da bi se srpstvo potpuno ugasi-
lo. Srpske dr`avotvorne tradicije, duhovne tradicije su o~uvane na Ce-
tiwu. Setite se one stare pesme: poletela dva sokola, pa slete pred dvo-
rac kraqa Nikole, jedan nosi sabqu Obili}a, a drugi krunu Nemawi}a.
I onda im kroz tu pesmu odgovara kraq Nikola da }e odbraniti srpske
zemqe sabqom Obili}a, ujediniti srpske zemqe krunom Nemawi}a. A
crnogorska himna “Onamo namo”? Na kraju krajeva, besmisleno je da o to-
me razgovaramo, to bi mogla biti duga pri~a. Tomovi i tomovi bi mogli
da se napi{u na tu temu, ali ja vam ka`em – da nije bilo Crne Gore mo-
`da bi se srpstvo potpuno ugasilo. Insistirati da ono {to je bilo po-
nos celokupnog Srpstva bude posebna nacija, odvojena od Srpstva, bilo
bi besmisleno. To govorim kao ~ovek koji u sebi ima crnogorske krvi,
odnosno, koji je po ocu poreklom iz Crne Gore. A majka mi je iz porodi-
ce koja je najdaqom starinom iz Hercegovine. I koja je sada to razlika
izme|u Crne Gore i Hercegovine? Je li to ve}a razlika od one koja po-
stoji izme|u Bana}ana i stanovnika Timo~ke krajine ili Bana}ana i
Kosovaca, na kraju krajeva? Mi smo Srbi ipak poprili~no rasprostra-
weni i veliki narod za evropske uslove i mora biti posebnosti u tom na-
rodu i dobro je {to ima posebnosti. Ali posebnosti nisu tolike da se
mi ponovo delimo me|usobno i da se stvaraju nove nacije.
Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o ume{anosti Mila \ukano-
vi}a u kriminal?
Dr [e{eq: Ja mislim da su i re`im u Crnoj Gori i re`im u Srbiji
direktno odgovorni za bujawe kriminala u na{oj zemqi. Nekada su odgo-
vorni ~iwewem, nekada ne~iwewem. Ja ne `elim sada da identifikujem
konkretne krivce, konkretne nosioce odgovornosti, ali kada je re`im u
celini odgovoran, onda su odgovorni i svi pojedinci u tom re`imu. Je-
dan od razloga {to mi `elimo da oborimo i re`im u Srbiji i re`im u
63
Crnoj Gori je upravo to {to su ti re`imi svojim pona{awem doveli do
bujawa kriminala. Pre svega monopolskim polo`ajem odre|enih firmi,
o ~emu sam malopre govorio, monopolskim polo`ajem pojedinih centara
ekonomske i politi~ke mo}i, politi~kim voluntarizmom, dono{ewem
odluka ad hok, po voqi politi~kih mo}nika, bez po{tovawa zakonske
procedure itd. Naravno, centri interesa i mo}i se ~esto me|usobno su-
kobqavaju, i ti sukobi koji se sada de{avaju, upravo su rezultat takvog
jednog stawa u kome se nalazimo.
Voditeq: Da li biste na eventualnom referendumu gra|ana Crne Go-
re po{tovali wihovu voqu da se Crna Gora odvoji?
Dr [e{eq: Prvo, bio je referendum u Crnoj Gori, ne mo`emo malo
- malo, pa i}i na referendume. Bio je referendum o ostanku Crne Gore u
zajedni~koj dr`avi. Ne mo`e sada: ajmo na novi referendum da vidimo da
li }emo i daqe ostajati. Ne, nije to stvar koja se mo`e danas ovako, sutra
onako. Donesena je odluka da se ostane u zajedni~koj dr`avi, sada smo u za-
jedni~koj dr`avi i nema cepawa zajedni~ke dr`ave.
Voditeq: Kako komentari{ete hap{ewe qudi koji su bili na demon-
stracijama?
Dr [e{eq: Ja sam protiv toga da se hapse qudi koji su u~esnici de-
monstracija, osim onih za koje se mo`e utvrditi da su vatrenim oru`-
jem nekoga povredili. Zna~i, nisam spreman da takvim qudima stanem u
za{titu, ako je neko potegao vatreno oru`je i nekoga povredio, nekoga
ranio. Tu sam za to da sud vodi svoj postupak do kraja. Ako je do{lo do
hap{ewa bilo kog drugog u~esnika demonstracija, ja sam za to da se ti
qudi odmah puste na slobodu. Rekao sam ve} na po~etku emisije da smo mi
radikali protiv bilo kakve odmazde, protiv bilo kakvih represivnih
mera.
Mislim da re`im sa svoje strane mora da poka`e dobru voqu i da ide
u pravcu smirivawa strasti. Jer ako se re`im po~ne pona{ati na druga-
~iji na~in, ako pribegne represivnim merama, ako pribegne merama od-
mazde nezadovoqstvo }e biti jo{ ve}e, pa se mo`e ovaj tragi~ni doga|aj
ponoviti, sa jo{ gorim posledicama.
Voditeq: Gospodin Latinovi} bi hteo da zna: “Da li se sla`ete sa
wim, da su Srbija i Crna Gora od 1989. godine imale najgore dr`avnike i
politi~are?”
Dr [e{eq: Da. Ne u odnosu na dosada{wu istoriju, bilo je i gorih
ranije. Znate, bio je Petar Stamboli}, bio je Bla`o Jovanovi}, oni su
jo{ gori bili, da se ne zavaravamo, ali mislim da su ovi re`imi lo{i,
da moraju da se mewaju da bi radikalski re`im bio neuporedivo boqi i
u Srbiji i u Crnoj Gori.
Voditeq: “Kako smatrate Crnu Goru u savezu srpskih dr`ava kada je
Crna Gora bila dr`ava prije Srbije i po kom osnovu negirate crnogor-
sku naciju?” Delom ste odgovorili na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Crna Gora nije postojala kao dr`ava pre Srbije. Jo{ dok
Srbija nije ni postojala, postojale su Ra{ka, Zeta, Travunija, Humska
kne`evina i Neretvqanska kne`evina. To su prve srpske dr`ave. Ujedi-
64
wewem Ra{ke i Zete stvorena je po prvi put Srbija kao dr`ava – to su
istorijske ~iwenice. A naziv Crna Gora je naziv kasnijeg datuma. Mi-
slim da sam naziv datira iz vremena Crnojevi}a.
Voditeq: “U Srbiji su falsifikovani izbori”, ka`e jedan gleda-
lac, “a gospodin [e{eq nije priznao Milutinovi}a. U Crnoj Gori su,
tako|e”, tvrdi gledalac, “falsifikovani izbori, a priznao je gospodi-
na \ukanovi}a. Za{to?”
Dr [e{eq: Prvo, u Srbiji su falsifikati bili neuporedivo gori
i te`i nego u Crnoj Gori. Drugo, u Crnoj Gori na izborima nadmetala su
se dva krila do sada vladaju}e politi~ke partije. Izborna procedura, iz-
borna metodologija je primewivana na isti na~in na koji su to kreira-
la ta dva krila dok su bili jedinstvena partija. Mi za mnoge stvari ne
bi ni znali kako se sve to kreira da nije do{lo do rascepa u vladaju}oj
partiji. Rascep u vladaju}oj partiji nam je omogu}io da saznamo mnogo
vi{e detaqa o metodologiji dotada{weg vladawa.
U Srbiji je bio klasi~an izborni obra~un izme|u re`ima i opozi-
cije, a re`im je pribegavao neverovatnim metodama onemogu}avawa srp-
skih radikala, ~ega nije bilo u Crnoj Gori. U Crnoj Gori nije uhap{en
nijedan kontrolor na bira~kom mestu, koliko ja znam. U Crnoj Gori ni-
su onemogu}avani kontrolori da do|u na bira~ka mesta, pored svih onih
nepravilnosti kojih je bilo i na koje smo mi ukazivali. Mi smo poslali
savezne i republi~ke poslanike Srpske radikalne stranke iz cele Srbi-
je da budu kontrolori na bira~kim mestima. Na mnogim bira~kim mesti-
ma ujutru u sedam sati, oni su na{li pune kutije. Policija ih je hapsila.
Uhapsili su nam jedanaest poslanika na dan izbora, a nave~e, kada su za-
tvorena bira~ka mesta, oni su ih pustili.
Ipak su se neverovatnije stvari tamo desile. Ni od jedne primedbe
nismo odustali u pogledu crnogorskih izbora. Ali, kao {to ste vi malo
pre pomenuli, da li su regularni zakoni koji se donose pod ovim uslovi-
ma, da li je regularno ovo, da li je regularno ono – ako sve tako ospori-
mo onda }emo ostati bez i~ega, osta}emo na tome da nam nijedan pravni
akt nije vaqao. Zato sada moramo biti realni politi~ari, trezveni, sve-
sni izvesnih ~iwenica i prema wima se pona{ati, uvek se pitaju}i {ta
je alternativa.
Ja mislim da je mnogo boqa varijanta priznati sada status kvo, pri-
znati ovakav izborni rezultat i i}i na vanredne parlamentarne izbore.
Jer i to je gest druge strane kojim ona potvr|uje da je spremna da se na|e
neko kompromisno re{ewe i da se ipak te stvari razre{avaju narodnom
voqom. Ako ka`emo: ne priznajemo mi ni{ta, onda ne priznajemo ni te
izbore koji bi se zakazali pod tim re`imom, je li tako? Apsolutno ne-
girawe bi nas dovelo u situaciju potpunog odbijawa svih mogu}nosti da
se te stvari ipak privedu u neki normalan demokratski tok. Mi `elimo
jedan normalan demokratski tok, svesni da savr{ene demokratije nema
nigde, a da moramo sa svoje strane u~initi maksimum napora da na{i
uslovi politi~kog `ivota budu {to demokratskiji. Jedan korak ka po-
boq{awu tih demokratskih uslova je raspisivawe vanrednih izbora.
65
 Voditeq: Gospodine [e{eq, za kraj: kakva bi bila va{a poruka gra-
|anima Crne Gore u ovom, ipak pomalo zategnutom politi~kom trenutku?
Dr [e{eq: Ja ispred Srpske radikalne stranke i u svoje li~no ime
pozivam sve gra|ane Crne Gore da mirno, trezveno i stalo`eno razma-
traju sve politi~ke probleme u Crnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugo-
slaviji, da vode ra~una da bi svaki prenagqen potez mogao biti pogre{an
i {tetan, da mi imamo interesa da u na{oj zemqi pobedi demokratija,
istinska demokratija. Put do te demokratije je mukotrpan. Moramo ima-
ti veliko strpqewe. Mi kao gra|ani svoje zemqe pripadamo raznim po-
liti~kim partijama i treba politi~ki da se sukobqavamo kroz te parti-
je, ali ne smemo dozvoliti da nas mr`wa uzme pod svoje, da ovlada na{im
razumom i da nas mr`wa rukovodi u toj politi~koj borbi. Ako dozvoli-
mo da nas vodi mr`wa, propa{}emo, to je sigurno. Ako se otarasimo bi-
lo kakve mr`we, ako spre~imo mr`wu da ovlada na{om sve{}u, mi }emo
uspeti.
Partije su tu da se bore, a narod da posmatra borbu me|u partijama i
da se gra|ani ukqu~e u tu borbu, ali kao partijski aktivisti i da se na
izborima procewuje koja je partija dobra, koja je lo{a, koja uliva pove-
rewe, koja ne uliva poverewe, kojoj treba predati mandat da vlada dr`a-
vom, a kojoj ne treba.
Ja `elim da `ivim samo u takvoj dr`avi u kojoj }e se stvoriti uslo-
vi da narod odlu~uje ko }e biti na vlasti. Mo`da ni slede}i izbori ne-
}e biti savr{eni u tom pogledu, ali se nadam da }e biti neuporedivo bo-
qi od prethodnih i da }emo bar mo}i da ih kontroli{emo do kraja, da }e
se do kraja po{tovati narodna voqa. A pozivam sve politi~ke faktore
u Crnoj Gori, sve politi~ke aktiviste, sve politi~ke partije, da smawe
tenzije, da smire strasti i da kroz razgovore i dogovore poku{aju re{i-
ti sve probleme.
Vlast mo`e da se promeni pu~em, dr`avnim udarom, ustankom ili re-
volucijom, ali opet posle toga moramo i}i na izbore ako `elimo da po-
{tujemo narodnu voqu. Ako su izbori zakazani, onda treba da poka`emo
malo strpqewa, da se spremimo za te izbore, da poka`emo maksimalnu
snagu na tim izborima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost Televizi-
je “Blu mun” i emisije “Mogu}e vru}e”, uz `equ da se ni ja, ni vi nekim
slu~ajem ne okliznemo na koru od banane u hodniku studija.
Dr [e{eq: Ja ne znam, banane se uvoze preko Crne Gore, ne znam da
li imate u hodnicima nekih banana. Mogli ste da proverite. [to se ti-
~e vru}ih uslova, mislim da je jedino zbog ovih reflektora bilo vru}e,
ina~e ne vidim neki drugi razlog.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost Televizi-
je “Blu mun”.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Dragi gledaoci, bio je to gospodin [e{eq, bila je to emi-
sija “Mogu}e vru}e”, na Televiziji “Blu mun”, vidimo se u slede}i ~etvr-
tak. Hvala vam na pa`wi i prijatno.
66
IV
SVE U INTERESU DR@AVE I NARODA
TV Pan~evo, 24. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci TV Pan~eva, dobro ve~e, dobro do-
{li u jo{ jedan “Intervju nedeqe”, u kome je na{ gost ve~eras dr Voji-
slav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, kome tako|e `eli-
mo dobro ve~e i dobrodo{licu.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Ima dosta razloga zbog kojih smo vas pozvali da gostujete,
i to zanimqivih, rekao bih. Burne su politi~ke prilike, ili je tako bar
naizgled, a vide}emo, uostalom, u razgovoru sa vama i koliko.
Srpska radikalna stranka je nameravala i potpisala jedan spora-
zum, zapravo postigla sporazum sa Srpskom demokratskom strankom o
zajedni~kom nastupu u Republici Srpskoj, namerili ste tamo da formi-
rate koalicionu vladu. Stvari su u me|uvremenu krenule druga~ije.
Vlada treba da bude formirana i u Srbiji posle parlamentarnih izbo-
ra, i tu je zanimqiva situacija, a ono {to }e mo`da najvi{e zanimati
na{e gledaoce, jeste va{e gostovawe u Crnoj Gori; ne samo to {to ste
bili na inauguraciji novog predsednika Mila \ukanovi}a, ve} i kako
ste tamo uop{te primqeni. Imali ste dosta gostovawa, tj. tri gostova-
wa na televiziji Crne Gore. I uop{te, kakav je va{ stav o svemu tome,
sve su to teme o kojima }emo ne{to podrobnije porazgovarati u ovoj
emisiji.
Da krenemo sa Republikom Srpskom. Vi ste bili u Republici Srp-
skoj ju~e i trebalo bi da sutra, tako|e, odete tamo na razgovore sa Mom-
~ilom Kraji{nikom. Kako vi uop{te ocewujete ~itavu tu situaciju – i
izbor Dodika, i koaliciju koja je u ovom trenutku formirala Vladu?
Dr [e{eq: Mi smo sa Srpskom demokratskom strankom postigli
sporazum da jedni bez drugih ne ulazimo ni u kakvu kombinaciju oko sa-
stava nove vlade Republike Srpske. I radikali i SDS su po{tovali taj
sporazum do kraja, a ju~e sam bio u Republici Srpskoj na sastanku Izvr-
{nog odbora na{e stranke za Republiku Srpsku, u pro{irenom sastavu.
Na sastanku poslani~ke grupe imao sam susret sa Aleksom Buhom, Draga-
nom Kalini}em, Veliborom Ostoji}em i jo{ nekim qudima iz rukovod-
stva SDS-a. Sutra u Zvorniku treba da se sastanem sa Mom~ilom Kraji-
{nikom, ~lanom Predsedni{tva Unije Bosne i Hercegovine.
Srpska radikalna stranka je jedna od najve}ih parlamentarnih poli-
ti~kih partija u Republici Srpskoj, ali zajedno sa SDS-om nismo mogli
formirati novu vladu. Vladu je formirala skup{tinska ve}ina koju ~i-
ne Srpski narodni savez Biqane Plav{i}, Socijalisti~ka partija, Do-
dikova stranka i muslimanske stranke iz Muslimansko-hrvatske federa-
cije. Oni imaju tesnu skup{tinsku ve}inu, ali ta ve}ina je bila dovoq-
na za formirawe Vlade.
67
 Imamo primedbi na na~in formirawa Vlade. Zna~i, na wenu legal-
nost. Na~in nije bio usagla{en skup{tinskoj proceduri, Poslovniku,
na~inu odre|ivawa mandatara tako|e, ali moramo imati u vidu da je Vla-
da legitimna, zato {to ima skup{tinsku podr{ku i ve}inu poslanika
iza sebe. Ovde, u sukobu izme|u legitimiteta i legaliteta, naravno, pre-
vagu odnosi legitimitet, jer u svakom trenutku, da se ponovi glasawe, oni
bi imali istu onu ve}inu koju su imali na onoj no}noj sednici kada je
Vlada formirana.
Mislim da }e sada stvari i}i ka sni`avawu tenzija. Nova sednica
skup{tine je zakazana za 31. januar u Tesli}u, a Srpska radikalna stran-
ka }e nastaviti da deluje kao opoziciona politi~ka partija. Kritikova-
}e Vladu uvek kada to Vlada zaslu`uje, uvek kada pravi neke pogre{ne
poteze. Ali na{a kritika }e biti bazirana samo na skup{tinskim ak-
tivnostima, dakle, ne}e biti nekih drugih metoda suprotstavqawa niti
spre~avawa preuzimawa vlasti od strane novouspostavqene koalicije.
Voditeq: To ka`ete verovatno povodom toga {to je SDS najavio
protest zbog na~ina na koji je formirana Vlada. Da li sam u pravu, za po-
~etak?
Dr [e{eq: Ne ka`em ja to zato {to je SDS najavio proteste, nego
zato {to je u javnosti bila velika rasprava o tome na koji }e na~in opo-
zicione partije reagovati na ovo {to se desilo. Mislim da ni u SDS-u
nije donesena ba{ kategori~na odluka da se ide na proteste. Rukovodstvo
Glavnog odbora SDS-a je ve} saop{tilo da ne}e nikakve incidentne si-
tuacije, da ne}e sukobe. A mislim, kako se stvari budu daqe razvijale da
}e tenzije delimi~no i da oslabe. Znate, oni koji su sada formirali Vla-
du u Republici Srpskoj na svoja ple}a su preuzeli ogroman teret odgo-
vornosti, i pitawe je da li }e uspeti u tome.
Oni mogu uspeti samo pod dva uslova. Prvo da sa~uvaju Br~ko, da me-
|unarodna arbitra`a dosudi da je Br~ko sastavni deo Republike Srpske,
i da im zapadne sile dodele veliku sumu novca da re{e nagomilane soci-
jalne probleme, bar one najurgentnije. U tom slu~aju ova vlada mo`e op-
stati neko du`e vreme. Ako se wihova o~ekivawa izjalove i ako ih zapad-
ne sile ostave na cedilu, kao {to su mnoge uvek ranije ostavqali na ce-
dilu, bez obzira na neumerena obe}awa, ta vlada ne mo`e dugo da traje i
ona }e pasti.
Drugo, tu vladu neprekidno mogu ucewivati muslimanski poslanici
u Narodnoj skup{tini i ko zna kakve }e te ucene biti, kako }e one izgle-
dati. Na kraju krajeva, bilo je osporavawa u javnosti, ~e{}e iz SDS-a ne-
go iz redova srpskih radikala (mada je bilo i iz na{ih redova pa smo mi
te stvari razjasnili na sednici na{eg Izvr{nog odbora), kako je mogu}e
da se vlada uspostavi zahvaquju}i glasovima muslimanskih poslanika. Ne
mo`emo kao noj zabadati glavu u pesak, ti poslanici su realnost u Narod-
noj skup{tini. Ako smo prihvatili da se skup{tina konstitui{e, da se
ratifikuju svi mandati, ako smo prihvatili po Dejtonskom sporazumu
uop{te da iza|emo na izbore, onda sada ne mo`emo osporavati legitimi-
tet tih glasova. Oni su tu, oni su realnost. SDS nije o~ekivao da je mogu-
68
}e da }e stranka Biqane Plav{i} i socijalisti pristati da vladu for-
miraju zahvaquju}i muslimanskim glasovima. Mi radikali smo tu bili
vi{e realisti~ni u procenama, mi smo znali da je i ta varijanta mogu}a
i nije nas iznenadilo ovo {to se desilo.
Voditeq: Gospodin Ostoji} je pred konstitutivnu skup{tinu, i uop-
{te kada se razgovaralo o tome kakvu vladu treba formirati, kada se do-
lazilo nekoliko puta u Beli dvor na razgovore, rekao u jednom trenutku
da je ta opcija sa muslimanskim strankama krajwa nu`da, otprilike.
O~ito da se tome pribeglo. Da li zaista nije bilo mogu}e formirati
vladu onakvu kakva je nu|ena i kakvu su, ~ini mi se, u jednom trenutku sve
srpske stranke tamo prihvatile, bar one ve}e?
Dr [e{eq: Ne mo`e vlada da se formira onako kako je nu|eno, zna-
te. Predsednik Republike Srpske ne mo`e da kreira unapred kako }e ta
vlada izgledati. Vlada u uslovima u kojima nijedna stranka nema skup-
{tinsku ve}inu treba da bude rezultat kompromisa izme|u vode}ih po-
liti~kih partija. Ja moram re}i da se radilo na postizawu tog kompro-
misa i da su tu radikali bili prili~no principijelni i konstruktivni.
Biv{i mandatar Ivani} je i{ao sa jednim projektom vlade koji na-
ma nije odgovarao. On je rekao: pola vlade eksperti, koje on u vladu uvo-
di, a druga polovina strana~ki predstavnici po principu proporcio-
nalnosti. To je bilo besmisleno. Jer ako eksperti treba da idu u vladu,
onda eksperti treba prethodno da formiraju politi~ku partiju, pa sa
tom ekspertskom partijom da iza|u na izbore, pa ako im narod uka`e po-
verewe neka eksperti formiraju vladu. Besmisleno je formirawe vlade
eksperata na taj na~in. Sve stranke koje ulaze u vladu {aqu eksperte iz
svojih redova, najsposobnije qude koje imaju da ih reprezentuju u vladi,
da ne{to postignu. To su ti eksperti, a ne neki vanstrana~ki eksperti.
Kakvi su to eksperti? Takvi eksperti u politici ne postoje. Jer ako je
neko ekspert, onda on doka`e tu svoju sposobnost i kroz strana~ki rad,
da se izbori za tu poziciju u vrhu dr`ave, a ne da mu neko pokloni mini-
starsku fotequ zato {to je on ekspert. To ne ide.
Ti dogovori su i{li u pravcu usagla{avawa stava da se nova vlada
zasnuje na principu proporcionalnosti. Mislim da su svi stavovi usa-
gla{eni. Bili su neki razgovori u Beogradu u kojima je u~estvovao na{
predsednik za Republiku Srpsku, Nikola Popla{en, i do{lo se do toga
da vlada bude na principu proporcionalnosti, da Ivani} ostane pred-
sednik vlade ali je sporno bilo pitawe ~etiri ministarstva – Mini-
starstva unutra{wih poslova, pravde, finansija i informisawa.
Voditeq: To su ministarstva koja je Ivani} bio namenio ekspertima?
Dr [e{eq: Koja je hteo da zadr`i pod svojom kontrolom. U jeku tih
pregovora, rekao bih, Ivani} je iznenadio sve poslanike tako {to je
vratio mandat. Dakle, ne{to se u wegovoj pozadini desilo {to mi jo{ ne
znamo. Biqana Plav{i} je odmah za novog mandatara odredila Milora-
da Dodika. U startu je izgledalo besmisleno da se za mandatara odre|uje
neko ko pripada najmawoj parlamentarnoj stranci. Me|utim, on je posti-
gao skup{tinsku ve}inu i na taj na~in odbio sve prigovore u pogledu od-
69
re|ivawa mandatara i obaveze predsednika republike da za mandatara
odredi nekoga za koga postoji osnovana pretpostavka da mo`e izboriti
skup{tinsku ve}inu.
Republika Srpska je u sli~noj opasnosti u kojoj se nekada nalazila
Republika Srpska Krajina. Ako se se}ate, posle parlamentarnih izbora
u Republici Srpskoj Krajini, Srpska radikalna stranka je formirala sa
Srpskom demokratskom strankom Krajine Milana Babi}a koalicioni
sporazum.
Voditeq: Bili ste na potpisivawu u Pres centru.
Dr [e{eq: Jeste, i na{e dve stranke su imale ubedqivu ve}inu. A
onda je Milan Marti}, kao predsednik Republike, prekr{io Ustav i par-
lamentarnu tradiciju tako {to je za mandatara odredio Borislava Mi-
keli}a. Iz Beograda je doveo ~oveka i odredio ga za mandatara. To bi bio
potpuni proma{aj u elementarnim principima parlamentarizma, parla-
mentarne demokratije, da Milan Babi} tada nije raskinuo sporazum sa
Srpskom radikalnom strankom i prihvatio tog mandatara. On mu je na-
knadno dao legalitet i legitimitet i u{ao u wegovu vladu. I ta vlada je
onda imala parlamentarnu ve}inu. Ta vlada je posle mnogo doprinela
propasti Republike Srpske Krajine, ali to je sada ono {to se desilo i
{to je istorija. Ovog puta dogovor Srpske radikalne stranke i Srpske
demokratske stranke nije prekr{en, mi smo ostali u principu za taj do-
govor, ali }e obe na{e partije sada da nastave da deluju kao opozicione
politi~ke stranke u parlamentu.
Voditeq: Ho}e li tu biti nekakvog dogovora kako }e se delovati, ko
}e kad {ta da radi i sli~no?
Dr [e{eq: Mi }emo opet imati me|ustrana~ke konsultacije, vidite
i sino} smo, i sutra }emo o tome razgovarati, ali na{i }e nastupi biti
samostalni. Koalicija ima smisla kada vi imate {ansu da formirate
vladu. Ovako, ostaje samo taj princip da jedni bez drugih ne}emo da ulazi-
mo u vladu. Mo`da }e vlada biti rekonstruisana, mo`da }e se nuditi ne-
koj od na{ih stranaka da participira u toj vladi i tako. Mi ne}emo hte-
ti bez SDS-a. Mi ne}emo hteti bez po{tovawa ovog principa proporci-
onalnosti. Ako vlada ima dvadeset i dva ministra, bez pet ministara iz
redova Srpske radikalne stranke mi ne mislimo ulaziti u takvu vladu.
Voditeq: Kako ocewujete da funkcioni{e koalicija na lokalnom
nivou radikala i SDS-a u Republici Srpskoj, tamo gde ih ima?
Dr [e{eq: Negde dobro funkcioni{e, negde slabije, a negde lo{e.
Sve zavisi od toga kakvi su qudi na ~elu lokalnog SDS-a, odnosno kakvi
su se qudi zatekli na ~elu lokalnih privrednih preduze}a. Jer formira-
we te lokalne koalicione vlasti podrazumeva podelu uticaja u svim
onim firmama koje su pod kontrolom lokalne vlasti. E sada, tu postoje
razni direktori jo{ iz ranijeg komunisti~kog perioda, koji su iz SK
pre{li u SDS, i `ele da zadr`e svoje pozicije.
Mi smo postigli sa vrhom SDS dobar sporazum kako da se izvr{i
raspodela vlasti proporcionalno politi~koj snazi na{ih stranaka, ali
ponegde to mnogo {kripi na terenu. ^ak se de{ava da neki direktori iz
SDS-a, kada ve} moraju da napuste direktorsku funkciju, napu{taju i
70
Srpsku demokratsku stranku i odlaze u stranku Biqane Plav{i}. Zna-
~i interesuje ih ~lanstvo u SDS dok je to vezano za wihovu funkciju –
~im izgube funkciju ba{ ih briga i za stranku i za ideologiju.
To je problem SDS-a zato {to je SDS bio stranka vlasti i sada pr-
vi put postaje opoziciona politi~ka partija nakon raspada biv{e Bosne
i Hercegovine. Sada je pitawe kako }e on da se privikne na ulogu opozi-
cione politi~ke partije i ho}e li imati nekih gubitaka u svojim redo-
vima. Postoji onaj princip: kada brod tone svi ga pacovi prvi napu{ta-
ju, u ovom slu~aju svi karijeristi, svi oni koji su se vezivali za SDS dok
je bio stranka vlasti. Zato {to vi{e nije na vlasti, napu{ta}e stranku.
Ostaju, dakle, samo oni koji su ube|eni u ispravnost ideologije, koji sle-
de politi~ki program, koji tu stranku prihvataju kao svoju stranku, bez
obzira da li je ona vladaju}a ili opoziciona.
To pitawe se mo`e i u Srbiji postaviti, da socijalisti u jednom tre-
nutku prestanu da budu vladaju}a politi~ka partija koliko bi ih ostalo
na okupu, a koji bi se sve raspr{ili.
Voditeq: Da li vi mislite da SDS-u preti ozbiqna opasnost da iz-
gubi sada{wu snagu?
Dr [e{eq: Ja samo nagove{tavam.
Voditeq: Koliko ima takvih qudi u SDS-u?
Dr [e{eq: Ne mogu ja sada da ka`em da }e SDS da izgubi snagu. Je-
dan poslanik je napustio SDS. To se desilo, zna~i SDS ima jedan posla-
ni~ki mandat mawe – umesto dvadeset ~etiri, sada ima dvadeset i tri po-
slanika. Ve} se to desilo.
Voditeq: Gde je pre{ao?
Dr [e{eq: Kod Biqane Plav{i}. Ja ne mogu sada da unapred dajem
te pretpostavke, samo ukazujem na jedan problem koji je realan, koji je tu
pred nama i koji }e izazvati izvesne posledice. Nema smisla da sada
prognoziramo te posledice, bilo bi to neozbiqno. Ali kao politi~ki
teoreti~ar ja sam svestan toga i ukazujem javno na to da takav proces sa-
da mo`e da bude pred nama, proces je u toku.
Voditeq: Vi ste pozivali pre svega Socijalisti~ku partiju Republi-
ke Srpske da se pridru`i koaliciji, da napravite vladu, da formirate
vladu, me|utim, oni su to na kraju odobrili. Koliki je pritisak tu bio?
Prvo, bilo je nekih naga|awa da i sami socijalisti u Republici Srpskoj
nisu jedinstveni oko toga i da su postojala dva razli~ita koncepta – jedan
koji je zapravo hteo da se napravi takva vlada, a drugi koji je to odbijao.
Dr [e{eq: Postoji izvestan sukob u rukovodstvu Socijalisti~ke
partije Republike Srpske i taj sukob je personalizovan kroz odnose
@ivka Radi{i}a i Dragutina Ili}a.
Voditeq: Predsednika i potpredsednika.
Dr [e{eq: Da. U tom sukobu @ivko Radi{i} je odneo prevagu. Da bi
se elegantno eliminisao Dragutin Ili} iz Narodne skup{tine, odlu~e-
no je kao da se i jedan i drugi odreknu svojih mandata, da ni jedan ni dru-
gi ne budu poslanici. Tako je Dragutin Ili} izgubio bilo kakvo realni-
je politi~ko upori{te.
71
 Mi smo ozbiqno pri{li ovom problemu, imali smo pred sobom neko-
liko varijanti, mi iz Srpske radikalne stranke i Srpska Demokratska
stranka zajedno sa nama. Najpovoqnija je bila varijanta da pristupe jo{
samo socijalisti i da se formira trojna koalicija. To je i u nacional-
nom i u strana~kom smislu bilo za nas najpovoqnije re{ewe. Za{to? So-
cijalisti~ka partija ima samo 9 poslanika, ne bi, dakle, imala neko pre-
terano veliko u~e{}e u vlasti. Drugo, vlast bi ostala koncentrisana u
rukama tzv. patriotskog bloka. Tre}e, boqe sa mawim partnerom mawe
deliti vlast, nego sa vi{e partnera deliti mnogo vlasti. Ali mi nismo
iskqu~ivali ni mogu}nost ove koncentracione vlade, dakle, velike koa-
licije sve ~etiri parlamentarne politi~ke partije: radikali, SDS, so-
cijalisti i stranka Biqane Plav{i}, odnosno Srpski narodni savez, ka-
ko se naziva.
Ispala je ona najnepovoqnija varijanta, varijanta koja ne odgovara
Republici Srpskoj i koja ne odgovara na{im strankama. Ali mi ne sme-
mo zbog toga sada gubiti glavu, moramo pokazati veliko politi~ko str-
pqewe i ne smemo napraviti nijedan pogre{an potez. Ako se desi neka ka-
tastrofa, ako stvari poprime daqe negativni tok i ako to bude izra`e-
niji negativan tok ne sme biti na{a krivica {to je do toga do{lo. Zbog
toga je ovaj na{ sada{wi umereniji nastup, jedno realno, racionalno sa-
gledavawe i smireni ton izlagawa u javnosti na{ih politi~kih stavova.
Voditeq: Dobro, recite mi pod kolikim uticajem Beograda su soci-
jalisti u Republici Srpskoj? Koliko su samostalni?
Dr [e{eq: Mislim da je Socijalisti~ka partija Republike Srpske
pod potpunim uticajem rukovodstva Socijalisti~ke partije Srbije.
Voditeq: Zna~i, ula`ewe u vladu socijalista Republike Srpske bi
vama moglo da pri~ini neke probleme u samom vr{ewu vlasti. [ta ako
me|unarodna zajednica pritisne Milo{evi}a da ne{to uradi, a on onda
socijaliste koji su u va{oj vladi...
Dr [e{eq: Ako radikali imaju petnaest poslanika, ako SDS ima
dvadeset i ~etiri poslanika, a socijalisti devet, socijalisti nemaju do-
voqno sna`nu polugu na raspolagawu da nateraju vladu da ispuwava ne-
{to {to ne bi bilo u interesu cele Republike Srpske, ili u saglasnosti
sa programskim ciqevima na{ih stranaka. Oni bi mogli samo da ucewu-
ju, eventualno podno{ewem ostavke, napu{tawem vladine koalicije i
ni{ta vi{e.
Voditeq: A to izaziva krizu vlade.
Dr [e{eq: Jeste. Dakle, uvek bi bili u situaciji da izazovu tu kri-
zu vlade, ali oni ~ak nisu dozvolili ni da do toga do|e, unapred su eli-
minisali svaku mogu}nost formirawa takve vlade i pristali su da for-
miraju mawinsku vladu, koja visi o koncu i zavisi od voqe muslimanskih
poslanika. Mi o~ekujemo da bi muslimanski poslanici tek mogli da im
ispostave pravu cenu takve parlamentarne podr{ke.
Voditeq: Rekli ste da se mo`e desiti da Republika Srpska posle
formirawa ove vlade u|e u jednu dubqu krizu.
Dr [e{eq: Republika Srpska je u latentnoj krizi ve} godinama.
72
Voditeq: Pa ka`em dubqu.
Dr [e{eq: Zna~i, mogla bi se produbqivati ve} postoje}a kriza.
Voditeq: Da, tu su odnosi na relaciji nekada{wih partijskih drugova,
da tako ka`em, odnosno ve} taj rascep koji je odavno nastao i zavr{io se ta-
ko {to je Biqana Plav{i} formirala svoju stranku. [ta ova vlada mo`e
da donese Republici Srpskoj, pre svega kada je u pitawu wen polo`aj u Bo-
sni i Hercegovini, odnosno u ovom trenutku kao samostalnog entiteta?
Dr [e{eq: Znate, uvek je najve}i politi~ki problem pitawe odno-
sa izme|u dva krila jedne ozbiqne politi~ke partije koja se pocepa, po-
gotovo ako je to vladaju}a politi~ka partija. Onda se wena dva pocepana
krila me|usobno mnogo vi{e mrze nego {to ima tenzija u wihovim odno-
sima sa ranijim opozicionim politi~kim partijama, ranijim suparni-
cima. To pokazuje i primer Demokratske partije socijalista Crne Gore.
Sada je najve}a tenzija izme|u wena dva suprotstavqena krila. Tako se
desilo i u Republici Srpskoj. Najve}a je tenzija izme|u Srpske demo-
kratske stranke i Srpskog narodnog saveza, koji je nastao raspadom Srp-
ske demokratske stranke, rascepom u wenim redovima. I kada vi pogle-
date broj poslanika Srpskog narodnog saveza i broj poslanika Srpske
demokratske stranke – dvadeset i ~etiri plus petnaest je trideset i de-
vet, to je skoro onoliko koliko je Srpska demokratska stranka u celini
imala u proteklom mandatu, u proteklom sazivu Narodne skup{tine.
[ta }e se daqe de{avati, ostaje da vidimo.
Pred ovom vladom su nagomilani problemi, ova vlada ima neke qu-
de u svojim redovima koji u`ivaju nesporni autoritet, recimo, general
Manojlo Milovanovi}, istaknuti ratni komandant, mislim jedan od naj-
zna~ajnijih ratnih komandanata u Republici Srpskoj, ~ovek nesumwivog
vojni~kog talenta. Kada smo `estoko napadali te komunisti~ke genera-
le sa sedi{tem u Han Pijesku ako se se}ate, i 1995. i 1996. godine, uvek
smo nagla{avali da se to ne odnosi na Manojla Milovanovi}a. On je za-
ista bio veoma, veoma stru~an oficir, vrlo stru~an vojskovo|a, sposo-
ban. On je sada u{ao u tu vladu. Ima jo{ nekoliko qudi sa izvesnim mo-
ralnim kredibilitetom. Ali kako }e se oni pona{ati u novoj ulozi, to
tek ostaje da se vidi.
Ta nova vlada treba da preuzme dr`avne ingerencije. Treba da poku-
{a da objedini Ministarstvo unutra{wih poslova na celoj teritoriji
Republike Srpske. Treba da re{ava probleme penzija, probleme ratnih
vojnih invalida, ekonomske probleme. Kako }e se ona u svemu tome sna-
}i? Ta vlada nema neko veliko iskustvo. Nema neke rezervne resurse na
raspolagawu. A narod od te vlade mnogo sada o~ekuje.
Ako su iza te vlade stale i zapadne sile i re`im iz Beograda, onda
}e oni morati da odre{e kesu. Zna~i, mora}e im dati finansijsku pomo},
ne na ka{i~icu, ne ovo {to se desilo da neki zapadni diplomata sada ka-
`e: ne, mo`e Milan Pani} da im pomogne. Onda je to sme{no. Potrebne
su ozbiqne, velike sume novca. Kqu~ni ispit pola`e ta vlada na pitawu
Br~kog. Raniji predstavnici Republike Srpske, odnosno glavni me|u
wima, podneo je ostavku u toj arbitra`noj komisiji. Da se odredi novi,
treba da zaseda arbitra`a o Br~kom. A svako re{ewe osim ostanka Br~-
73
kog u Republici Srpskoj tu }e vladu ozbiqno uzdrmati, mo`da i obori-
ti. To je ono {to se nalazi pred tom vladom. Ta vlada }e napraviti
ozbiqnu gre{ku ako krene osvetni~ki prema SDS-u i prema radikalima.
Mi smo navikli da budemo opoziciona politi~ka partija i mi smo i ra-
nije pre`iveli mnoge negativne stvari od SDS-a. Znate, 1996. godine na
svojim ple}ima smo maltene poneli celu predizbornu kampawu Srpske
demokratske stranke, a oni su nas maksimalno blokirali na dr`avnoj te-
leviziji Republike Srpske.
Voditeq: Pa {to ste to trpeli?
Dr [e{eq: Trpeli smo u vi{em nacionalnom interesu. Nismo se ru-
kovodili uskostrana~kim interesima, sopstvenim potrebama. U ovom
slu~aju SDS tek treba da se privikava na ulogu opozicione politi~ke
partije, a postoji visok stepen mr`we kod Srpskog narodnog saveza i
mnogo osvetni~kog raspolo`ewa upravo prema SDS-u. Bojimo se da to
mo`e izazvati neke nove probleme. Mi bismo `eleli da se ti problemi
izbegnu, da se normalizuje politi~ka klima.
Voditeq: Koliko su Karayi} i Mladi} sada bli`i Hagu?
Dr [e{eq: Veoma je opasno sada za wih dvojicu. Sada su do{li novi
qudi, novi ministar unutra{wih poslova, Karayi} ne}e imati direkt-
nu kontrolu nad policijom. To je verovatno bio jedan od ciqeva zapadnih
sila. Wegova za{tita, pretpostavqam, sada }e biti mnogo slabija nego
ranije. Ne verujem da bi se usudili Biqana Plav{i} i Milorad Dodik
da ba{ direktno isporu~e Karayi}a i Mladi}a Ha{kom tribunalu, ali
ne verujem, tako|e, da }e se oni mnogo brinuti za wihovu za{titu, za
wihovo obezbe|ewe, tako da je opasnost za Karayi}a i Mladi}a realno
veoma, veoma velika.
Voditeq: Stigla su nam i prva pitawa gledalaca, a jedno se upravo
odnosi na ovo. Da li se Radovan Karayi} nalazi na sigurnom mestu?
Dr [e{eq: On je do sada bio na sigurnom mestu, sada koliki je pro-
cenat sigurnosti tog mesta, tek }e naredni dani, meseci pokazati.
Voditeq: Stiglo je jo{ jedno pitawe koje glasi, samo da ga prona|em:
“Ko je vas doveo u Pan~evo?” Odgovor glasi: ja. Zvali smo gospodina [e-
{eqa, kao {to sam na po~etku emisije rekao, jer smatramo da imamo o ~e-
mu da pri~amo sa wim.
Dr [e{eq: Ja nisam doveden u Pan~evo, nego pozvan da gostujem u
emisiji Televizije Pan~evo.
Voditeq: Pa dobro, pozvan, naravno. Gospodine [e{eq, dakle: ima-
}emo jo{ jedne izbore u Republici Srpskoj.
Dr [e{eq: Ti bi izbori trebalo da budu negde u septembru, oktobru
ove godine. Tako je predvi|eno Dejtonskim sporazumom. Ali ja nisam sa-
svim siguran da }e se oni odr`ati u tom roku. Videli ste, zapadne sile su
bile u stawu da prekr{e Dejtonski sporazum i da za godinu dana odlo`e
lokalne izbore. Oni }e procewivati svoje interese, svoje ciqeve i tako
se pona{ati krajem ove godine. Mi bismo hteli da se izbori na svim ni-
voima odr`e u septembru mesecu, da se, dakle, tu po{tuje do kraja Dejton-
ski sporazum, ali kako }e se stvari odvijati, ostaje tek da vidimo.
Voditeq: U svakom slu~aju, do tada ima jo{ nekoliko meseci, a za to
74
vreme mo`e sva{ta da se desi. I jo{ jednu stvar bih vas pitao: kada go-
vorimo o Republici Srpskoj, koliko je uop{te u sve ove doga|aje bio
ume{an Beograd i koliki je uop{te uticaj Beograda, to jest najja~e, po-
liti~ki gledano, li~nosti na ovim prostorima – Milo{evi}a, a koliko
je primat u odre|ivawu toga {ta }e se de{avati u Republici Srpskoj, pa
i u Bosni, me|unarodne zajednice, odnosno Sjediwenih Dr`ava?
Dr [e{eq: Milo{evi} i re`im u Beogradu sigurno imaju veliki
uticaj na sva politi~ka zbivawa u Republici Srpskoj, ali ne presudan.
I wihov uticaj je danas mawi nego {to je bio pre nekoliko godina. Mo-
`da se sada pove}ava taj uticaj formirawem nove vlade. Jer u toj novoj
vladi participira i Socijalisti~ka partija. Ali mislim da je presudan
uticaj zapadnih sila, da je Republika Srpska pod sve ve}om wihovom kon-
trolom, i ta kontrola je ve} tolika da se predstavnici velikih sila di-
rektno me{aju u sve politi~ke procese, ~ak i u konsultativne sastanke
{efova poslani~kih grupa.
Voditeq: [lagvort za celu tu temu – otkud vi na inauguraciji \uka-
novi}a?
Dr [e{eq: Pozvan sam na inauguraciju, to je jedan kurtoazni poziv –
i znak dobre voqe od strane Mila \ukanovi}a i wegove politi~ke par-
tije, wegovog krila Demokratske partije socijalista Crne Gore. A mi
smo sa svoje strane uzvratili jednim gestom dobre voqe. Mi smo na Ceti-
we i{li kao politi~ki protivnici, i to jasno stavili do znawa i tamo,
na licu mesta, i u svim izjavama koje sam na Cetiwu dao. Ali, mi se zala-
`emo i u Crnoj Gori za smawivawe tenzija me|u politi~kim partijama.
Smatramo da bi bilo tragi~no za srpski narod da se nastave politi~-
ki sukobi na ulicama Podgorice i drugih crnogorskih gradova, da se pro-
liva srpska krv u me|usobnim obra~unima. Mi se u Crnoj Gori pona{amo
na isti na~in na koji smo se uvek pona{ali i u Srbiji.
Ako se se}ate, kad god su bile kriti~ne situacije u Beogradu, kad god
se srpska krv prolivala na beogradskim ulicama, u `estokom sukobu izme-
|u re`ima i nekih opozicionih partija, mi smo uvek bili najtrezveniji,
najrazumniji, najstalo`eniji i uvek smo na isti na~in reagovali. Kada su
neke mirnije okolnosti, mi smo onda naj`e{}i u verbalnim napadima na
re`im, u suprotstavqawu svojoj politi~koj konkurenciji itd. Na taj na~in
smo postupili i u Crnoj Gori i mislim da smo dosta doprineli da se sma-
we tenzije, da se smire strasti i da se politi~ka kriza u Crnoj Gori re{a-
va kroz vanredne parlamentarne politi~ke izbore. A ti izbori su prak-
ti~no ve} zakazani za kraj maja, ostaje samo da se ta~an datum precizira.
Voditeq: Mislite da ste samim prisustvom tamo doprineli da se
smawe tenzije, ili ste imali neke razgovore sa nekim?
Dr [e{eq: I samim prisustvom. Znate, to prisustvo je izazvalo ne-
ku svetsku senzaciju, rekao bih. A drugo, imao sam tri nastupa na televi-
ziji: na dr`avnoj Televiziji Crne Gore u Podgorici, onda na Televiziji
“Blu mun” u Podgorici i Televiziji “Skaj sat” u Herceg Novom. I sva
tri nastupa su bila usmerena u tom pravcu. Mi se i daqe suprotstavqa-
mo aktuelnom re`imu u Crnoj Gori, ali i daqe te`imo ka smirivawu
tenzija i izbegavawu krvoproli}a.
75
 Voditeq: Iza pitawa ima jedna konstatacija, koja glasi: lepo vas je
bilo videti da ste aplaudirali \ukanovi}u.
Dr [e{eq: \in|i} je tu napravio neku {alu, zasnovanu na izmi-
{qotini u javnosti, kako sam ja prvi aplaudirao i kako sam prvi ustao.
Nije ta~no. Aplaudirao sam onoliko koliko nisam mogao izbe}i zbog po-
{tovawa i pravila pristojnosti. Ono {to bi se reklo, ovla{, povodom
polagawa zakletve, a u dvorani sam ustao onda kada su ve} svi ustali. Bi-
lo bi incidentno i skandalozno da sam samo ja ostao da sedim. Dakle, po-
na{ao sam se u granicama koje pravila pristojnosti nala`u u takvoj si-
tuaciji.
Voditeq: U~estvovali su i va{i ~lanovi, ako ni{ta drugo, onda na
samim izborima za predsednika Crne Gore no{ene su slike Bulatovi}a
i va{e.
Dr [e{eq: Mi smo podr`ali Momira Bulatovi}a na izborima kao
predsedni~kog kandidata. Mi smo odustali od isticawa svog kandidata
da bi poboq{ali {anse Momiru Bulatovi}u. U rascepu izme|u dva kri-
la nekada{we Demokratske partije socijalista, mi smo se jasno oprede-
lili za Momira Bulatovi}a, jer smatramo da nam je wegova opcija pro-
gramski bli`a. Ne da je programski podudarna. Opet su ta dva krila me-
|usobno sli~nija nego {to bi neko od wih bilo sli~no nama. Ali nam je
ovo bli`e, jer krilo Momira Bulatovi}a se zala`e, u izvesnom smislu,
za status kvo u ure|ewu savezne dr`ave, i eventualno za ja~awe federal-
nih elemenata. \ukanovi}evo krilo je, opet, za status kvo i ja~awe nekih
konfederalnih elemenata kroz sve to. A mi smo pristalice unitarne i
centralizovane dr`ave. Ali u ovoj varijanti nam je ipak osetno pro-
gramski bli`e krilo Momira Bulatovi}a. Ja sam to rekao i u sve tri
emisije na crnogorskoj televiziji. To i daqe ostaje tako, ali, sa druge
strane, mi ne mislimo da treba poru{iti sve mostove u nekim politi~-
kim kontaktima i sa \ukanovi}evim krilom. I drugo, smatramo da tre-
ba i naj`e{}i politi~ki protivnici da me|usobno razgovaraju. Dakle,
da moraju da izbace mr`wu iz politi~kog `ivota.
Voditeq: Je li \ukanovi} kriminalac?
Dr [e{eq: Znate {ta, priroda re`ima i u Srbiji i u Crnoj Gori i
u Republici Srpskoj kada je to u pitawu je otprilike ista. Mi imamo eko-
nomiju zasnovanu na monopolima, na uvozno-izvoznim dozvolama, kontin-
gentima, imamo razgranate {vercerske kanale, kojima se zaobilaze save-
zni dr`avni propisi, imamo elitu mo}i, dr`avnofinansijsku mafiju
koja kontroli{e glavne tokove novca. Te na{e politi~ke procene osta-
ju iste za situaciju u Srbiji, Crnoj Gori, i za situaciju u Republici Srp-
skoj, samo {to }e retorika biti ne{to umerenija nego ranije. Na taj na-
~in je na{a retorika umerenija i u Republici Srpskoj. Dakle, ne ga|amo
u ~elo najte`im re~ima, najte`im izrazima, ali ne odustajemo od kriti-
ke su{tine sistema, osnovnih privrednih kategorija koje su izvitopere-
ne i omogu}avaju kriminalizaciju dru{tva.
Voditeq: Ovde se bira~i prili~no odre|uju prema nekome u odnosu
na to {ta govori i kako govori. Ne mislim ovde, nego ina~e. Mislite li
76
da }e, zbog ne{to pomirqivijih tonova, pa makar iz razloga koje ste i na-
veli na po~etku, do}i do nekog kolebawa u bira~kom telu Srpske radi-
kalne stranke u Crnoj Gori? Idu izbori.
Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je ogroman broj gra|ana u Crnoj Gori
prihvatio oberu~ke ovakvu na{u politi~ku poziciju, ovakav na{ na-
stup. To se vidi kroz mnoge komentare koje smo imali prilike da ~ujemo,
a mislim da je na{ odlazak na Cetiwe povoqno primqen i u Srbiji. Ov-
de smo mogli da ~ujemo samo dobre komentare, osim direktno iz redova
Socijalisti~ke partije i wihovog novope~enog koalicionog partnera
Vuka Dra{kovi}a. Ali to {to su socijalisti tako `estoko reagovali
kroz neke svoje medije, kroz “Ekspres politiku”, posebno kroz ovu crve-
nu “Borbu”, i Vuk Dra{kovi} kroz emisiju na Studiju B i na dr`avnoj
televiziji, najboqe govori da smo mi bili sasvim u pravu i da smo mi po-
vukli pravi potez. Ne bi se oni toliko `estili da smo napravili pogre-
{an potez. Smejali bi se i pustili da sami snosimo {tetne posledice
takvog pogre{nog poteza. Kada napravimo dobar potez, oni sko~e kao
opareni, kao da ih je neko iglom podbo.
Voditeq: Mislite li da je cela ta stvar oko izbora u Crnoj Gori,
mislim na one predsedni~ke, uop{te zavr{ena i kako }e se to i kada za-
vr{iti, s obzirom na ono {to se sada de{ava na relaciji pravosu|e-sa-
vezna dr`ava i pravosu|e-Crna Gora.
Dr [e{eq: Ja mislim da ta pri~a nije zavr{ena, kao {to ne mo`e
biti zavr{ena ni pri~a oko predsedni~kih izbora u Srbiji. Ali sada
se ide na parlamentarne izbore u Crnoj Gori, ti parlamentarni izbori
}e tek pokazati koliko ko ima realne politi~ke snage. Treba imati u
vidu ~iwenicu da su vrlo raznorodne politi~ke grupacije podr`ale
Mila \ukanovi}a na predsedni~kim izborima, da su ga podr`ale poli-
ti~ke partije muslimana, [iptara, liberali, jedno krilo Narodne
stranke itd.
Kod Bulatovi}a je podr{ka bila kompaktnija: osim Srpske radikal-
ne stranke, nijedna druga ozbiqna politi~ka partija ga nije podr`ala
osim wegove. To govori da je wegovo krilo Demokratske partije socija-
lista ja~e od krila Mila \ukanovi}a, to je realna ~iwenica. Da to ni-
je realna ~iwenica, odavno bi Demokratska partija socijalista Mila
\ukanovi}a izbacila iz Narodne skup{tine poslanike Bulatovi}evog
krila, ubacila svoje qude i zavr{ila taj posao. Wihova sklonost ka ova-
kvim kompromisima govori da su oni svesni realne Bulatovi}eve snage.
Ta Bulatovi}eva snaga je mo`da ne{to mawa posle svega ovoga {to se de-
silo u Podgorici. Pojavio se izvestan strah u narodu, narod ne voli ra-
zarawa na ulicama, ne voli sukobe, ne voli pucwavu, ne voli te{ka ra-
wavawa, ne voli krvoproli}e. To nijedan narod ne voli, pa ni na{ narod.
Ali Bulatovi} ostaje jak politi~ki faktor za ove izbore, a mi na par-
lamentarne izbore izlazimo samostalno. Kada smo podr`ali Momira
Bulatovi}a, podr`ali smo ga jednokratno za te predsedni~ke izbore, a
nismo postali wegovi politi~ki sledbenici. Po{to sada idemo sami na
parlamentarne izbore, vodimo samostalno svoju politiku.
77
 Voditeq: Dobro, ali po{to ka`ete da je wegova politi~ka opcija
bli`a vama nego \ukanovi}eva, iz toga bi se, mo`da, u glavama va{ih bi-
ra~a rodilo logi~no razmi{qawe da biste na tim izborima, ili posle
wih, u zavisnosti od toga ko dobije, nekako mogli da budete, partner Bu-
latovi}u pre nego nekome drugom.
Dr [e{eq: Prvo, mi idemo sami na izbore, a posle izbora }emo vi-
deti koliko ko ima poslanika, koliku ko ima snagu. Mi smo i u Srbiji
uvek bili protiv predizbornih koalicija, mi smo i ovde uvek i{li sami
na izbore. Ovde smo podr`avali Bulatovi}a do predsedni~kih izbora,
imali smo kriti~ke primedbe na sam tok predsedni~kih izbora i sada
idemo na vanredne parlamentarne izbore, sada idemo sami. Bulatovi}
pliva sam, mi plivamo sami, pa koliko ko uspe.
Ako mi idemo daqe, podr`avamo Bulatovi}a i prikqu~ujemo se we-
govim aktivnostima, ne mo`emo da se prikqu~ujemo onim wegovim ak-
tivnostima koje nisu u skladu sa na{im politi~kim metodama. Ne mo`e-
mo mi u Crnoj Gori da radimo ne{to {to ne radimo u Srbiji i {to ne ra-
dimo u Republici Srpskoj. [to nismo spremni da radimo u Beogradu, ne-
}emo ni u Podgorici.
Narodna stranka Bo`idara Bojovi}a sada `estoko gre{i, oni su se
previ{e pribli`ili Bulatovi}u. Kada je trebalo da ga podr`e kao pred-
sedni~kog kandidata nisu ga podr`ali. Imali su svog kandidata Novicu
Stani}a, i mo`da je to bio razlog {to Bulatovi} nije izabran, jer je do-
{lo do osipawa glasova. Bulatovi} bi mo`da pobedio u prvom krugu da
nije bilo kandidature Novice Stani}a. Vrlo je tesan bio odnos izme|u
broja glasova Bulatovi}a i \ukanovi}a. Malo je nedostajalo da Bulato-
vi} dobije vi{e od 50%. A oni se sada, kada treba sami da idu na parla-
mentarne izbore, upiwu iz petnih `ila da podr`e Bulatovi}a. Oni }e
onda ostati bez poslanika. Ako ih Bulatovi} ne stavi na svoju listu, {ta
oni mogu da o~ekuju od tih parlamentarnih izbora? Mi ne mo`emo dozvo-
liti da nas ~iwenica {to nam je Bulatovi} programski bli`i od \uka-
novi}a natera da izgubimo strana~ki identitet. Mi moramo, pre svega,
sa~uvati svoj strana~ki identitet, jer bez toga nema nikakvih izbornih
rezultata.
Voditeq: Jeste li imali nekakvih kontakata van onoga {to je bilo
oficijelno na samoj inauguraciji sa \ukanovi}em ili s nekim iz wego-
vog DPS-a?
Dr [e{eq: Sa \ukanovi}em su bila samo dva kratka susreta i uglav-
nom je to bila razmena nekoliko kurtoaznih, konvencionalnih re~enica
i ni{ta vi{e. Malo sam vi{e razgovarao sa Svetozarom Marovi}em, i u
neposrednom kontaktu i dva-tri puta telefonom. Bio sam spreman da se
sastanem i sa Momirom Bulatovi}em, ~ak sam rekao Sr|i Bo`ovi}u,
predsedniku Ve}a republika i jednoj od kqu~nih li~nosti Bulatovi}e-
vog krila DPS-a, me|utim, Bulatovi} je verovatno bio u velikim pro-
blemima i te{ko}ama neposredno posle onih demonstracija u Podgori-
ci, pa do tog susreta nije do{lo. Ja ne iskqu~ujem mogu}nost da }e u bu-
du}nosti da se desi takav susret.
78
Voditeq: Ako nije neka prevelika tajna, o ~emu ste razgovarali sa
Marovi}em? Da li vam je bilo nu|eno ne{to, mo`da ~ak i ulazak u ovu
prelaznu vladu?
Dr [e{eq: Ne, na{a stranka je svojevremeno izba~ena iz Narodne
skup{tine Crne Gore na jedan brutalan na~in, oteto nam je svih osam po-
slani~kih mandata, pravu smo golgotu pre`iveli u Crnoj Gori. Tamo se
re`im mnogo `e{}e sa nama obra~unavao nego u Srbiji. Na{ biv{i
predsednik za Crnu Goru je ~ak pet meseci proveo u zatvoru zbog re~i iz-
govorenih u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: A}im Vi{wi}?
Dr [e{eq: Ja sam proteran sa svojom porodicom i najbli`im sarad-
nicima 1994. godine iz Crne Gore, dva puta mi je zvani~no zabrawivan
ulazak u Crnu Goru aktom Ministarstva unutra{wih poslova, iako je to
bilo i protivustavno i protivzakonito. Mi nismo spremni da ulazimo u
neku takvu kombinaciju. To {to smo mi sada bili u Crnoj Gori ne zna~i
da smo zaboravili ono {to se ranije de{avalo. Mi ni{ta ne zaboravqa-
mo, sve pamtimo, sti~emo i neka politi~ka iskustva ali nismo zlopam-
tila. Dakle, nismo osvetoqubivi kao politi~ari. Ne dozvoqavamo nika-
da da emocije nadvladaju neko politi~ko razmi{qawe i kreirawe poli-
ti~ke koncepcije. Mi se rukovodimo razumom, rukovodimo se politi~-
kim interesima, rukovodimo se nekim racionalnim programskim ciqe-
vima, a ne isterivawem maka na konac i {ta je ko meni nekada rekao, {ta
je meni neko uradio e, sada }u ja wemu da uzvratim. Qudi koji se tako po-
na{aju u politici nikada ne uspevaju.
Voditeq: A da li vam je Marovi} ne{to nudio, bilo kakvu drugu vr-
stu saradwe?
Dr [e{eq: Ne, niti je bilo takve ponude, niti smo mi tako ne{to
tra`ili, niti smo o~ekivali. Mi smo, jednostavno, u tim razgovorima
razmatrali politi~ke prilike i ni{ta vi{e. A vi znate da ~asni qudi
nikada ne komentari{u detaqe tih svojih me|usobnih razgovora.
Voditeq: Dobro, ne tra`im ja nikakve detaqe, mislio sam samo da
mo`da ima ne{to {to bi stra{no zanimalo qude.
Dr [e{eq: Nema ni{ta {to bi bilo naro~ito zna~ajno u tom pogle-
du. Nikakve politi~ke pogodbe nisu pravqene, ako vas to interesuje.
Voditeq: Da, da, na to sam i mislio. Prosto zato {to bih ja li~no,
ako je ovo uop{te mesto i vreme da tako ne{to ka`em, o~ekivao da \u-
kanovi}evo krilo DPS-a ili \ukanovi}evog DPS-a, ili nazovimo to
kako ho}emo, u upravo opisanoj situaciji, dakle, kada je jasno da prema iz-
borima za predsednika Crne Gore Bulatovi} o~ito ima ve}u naklonost
ranijeg bira~kog tela Demokratske partije socijalista, ponudi svakom
ko uop{te deluje na tom politi~kom prostoru nekakvu saradwu posle iz-
bora. Pa sam mislio da mo`da to {to vam je tamo poklowena prili~na
pa`wa, odnosno va{em boravku u Crnoj Gori, to {to ste bili na te tri
televizije koje ste pomenuli, mo`e da bude nekakav signal vama, odnosno
Srpskoj radikalnoj stranci u Crnoj Gori.
Dr [e{eq: To je signal jednog korektnijeg pona{awa u budu}nosti
i ni{ta vi{e. Znate, mi nismo stranka koja se tako lako mo`e polako-
79
miti na neke ponude za ulazak u vladu. Nama je nu|eno da u|emo u Vladu
Crne Gore jo{ posle izbora 1992. godine. Sve druge opozicione stranke
su tada u{le u Vladu, mi nismo hteli. Mi smo jedno vreme bili jedina
opoziciona stranka u Crnoj Gori. Ako se se}ate, u Vladu su u{li libe-
rali, narodwaci i socijaldemokrate, pa su ih onda napustili posle go-
dinu-dve dana, ne mogu sada ta~no da se setim koliko je trajala ta veli-
ka koalicija.
Mi u Vladu Srbije nismo hteli da u|emo sa socijalistima ni onda ka-
da smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, jer smo
realno procenili da u toj vladi, to je bila vlada Nikole [ainovi}a
formirana po~etkom 1993. godine, ne bi mogli presudno da uti~emo na
ekonomsku politiku i re{avawe socijalnih problema. Ovog puta smo bi-
li spremni da u|emo u Vladu Republike Srbije pod uslovom da to bude
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, sastavqena od ~etiri naj-
ve}e parlamentarne politi~ke partije, kako bi ta vlada imala unutra-
{wu ravnote`u; kako ne bi levi blok mogao da nas preglasava, a kako
Srpski pokret obnove ne bi mogao da nas ucewuje da zapo{qavamo ro|a-
ke i prijateqe na ministarskim funkcijama, da im dajemo {akom i kapom
razne privilegije, {to je o~igledno wihov osnovni interes u bavqewu
politikom.
U Crnoj Gori ne iskqu~ujemo unapred mogu}nost, posle ovih izbora,
ako nijedna stranka ne bude imala ve}inu, ulaska u neku kombinaciju.
Ali, naravno, samo u programsku koaliciju koja bi pred sobom imala ja-
sne ciqeve, dakle, nismo skloni bilo kakvim politi~kim trgovinama.
Be`imo od politi~ke trgovine kao od kuge.
Voditeq: Gde bi mogle da budu te dodirne programske ta~ke izme|u
va{e stranke, Liberalnog saveza, hipoteti~ki govore}i, naravno, \uka-
novi}evog krila DPS-a i narodwaka?
Dr [e{eq: Samo u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Ona je presudna.
Ako se u jednom mandatnom periodu re{e ti kqu~ni problemi, onda je to
mnogo. Mi smo stranka koja se zala`e za liberalnu kapitalisti~ku pri-
vredu, privatnu inicijativu, slobodnu konkurenciju, za promi{qenu so-
cijalnu politiku, i tu bismo verovatno mogli da na|emo zajedni~ki je-
zik. Nemamo mi mnogo dodirnih ta~aka ni sa eventualnim politi~kim
partnerima u Srbiji. Mogli bi mo`da da se dogovorimo u ekonomskoj i
socijalnoj sferi.
Voditeq: Daqe, mnoga pitawa su ostala nere{ena, ako govorimo sa-
da o Crnoj Gori, a kasnije o Srbiji. Jedno od wih je i odnos prema save-
znoj dr`avi. Vi ste za unitarnu Jugoslaviju, \ukanovi} pak nije. To je op-
{tepoznata stvar, i malopre ste vi sami rekli. Kako onda to mo`e da
funkcioni{e?
Dr [e{eq: Mi zastupamo na{ stav, on zastupa svoj stav.
Voditeq: I {ta je onda stav vlade na kraju?
Dr [e{eq: Stav je ono {to ve}ina usvoji. Ne mo`emo mi na silu iz-
vr{iti centralizaciju i unifikaciju Jugoslavije. Mi smatramo da i dr-
`avni naziv treba mewati – samo Srbija ili Velika Srbija. Mi smatra-
80
mo da celi srpski narod, sve srpske zemqe treba da budu jedna dr`ava sa
jednim predsednikom republike, jednom vladom, jednom narodnom skup-
{tinom, jednom vojskom i jednom policijom. To je na{ krajwi ciq, a mi
smo svesni da taj ciq ne mo`emo preko no}i realizovati. Dug je put do
tog ciqa. Trebalo bi da osvojimo ubedqivu parlamentarnu ve}inu da bi-
smo to proveli. Dok to ne osvojimo, mi se orijenti{emo prema onome
{to vodi ka tom ciqu. Dakle, ako ja~awe savezne dr`ave ide u pravcu re-
alizacije tog na{eg kona~nog ciqa, mi onda podr`avamo sve {to zaista
vodi ja~awu savezne dr`ave.
Voditeq: Malopre ste zapo~eli i tu temu, konstituisawe Vlade Sr-
bije. Jesu li za vas definitivno zavr{eni razgovori o tome?
Dr [e{eq: Mi nismo ni u~estvovali u tim razgovorima, niti je
ozbiqnih razgovora bilo.
Voditeq: Kada to ka`em, mislim pre svega...
Dr [e{eq: Mi smo odmah posle parlamentarnih izbora nudili
formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva i uputili smo
zvani~an poziv Socijalisti~koj partiji Srbije, Srpskom pokretu obno-
ve i Jugoslovenskoj levici da otpo~nemo me|ustrana~ke razgovore. So-
cijalisti su }utali, nikada nisu odgovorili, JUL je onako kurtoazno od-
govorio da na~elno prihvata, ali nikada posle vi{e nije do{lo ni do
kakvog kontakta, a Srpski pokret obnove nas je obasuo drvqem i kame-
wem. Te onakvi smo, te ovakvi smo, te fa{isti, nema {ta za nas nisu re-
kli, posebno kroz usta Vuka Dra{kovi}a.
Mi znamo da se mesecima ve} odr`avaju kontakti izme|u socijalista
i Srpskog pokreta obnove, da to ide u pravcu formirawa nove vlade. Vi-
deli ste da je Dra{kovi} nedavno, pre nekoliko dana, eksplicite rekao
da sa socijalistima mo`e u vladu, a sa radikalima ne mo`e nikako. A mi
nismo skloni sa socijalistima da idemo bez Srpskog pokreta obnove, jer
bi se mi na{li u nebranom gro`|u. Nama nije interes da se do~epamo ne-
ke vile na Dediwu, na Sewaku, u Ko{utwaku, da popunimo svoje ra~une u
inostranstvu ili da se do~epamo nekih drugih privilegija, kao rukovod-
stvo Srpskog pokreta obnove. A zbog toga smo svesni svih opasnosti ula-
ska sa socijalistima u vladu gde bi bili mawinski partner, gde bi soci-
jalisti komotno mogli da nadglasavaju. Zato ne `elimo u to da u|emo.
Ovi razgovori koji su vo|eni kod Milana Milutinovi}a, uglavnom
su bili proforme, kurtoazne prirode. Vi znate dobro: niti Milan Mi-
lutinovi} ima realne politi~ke mo}i da predvodi taj proces pregovara-
wa, niti mu je politi~ki autoritet dovoqno visok da mo`e biti neki
adekvatan partner u tim pregovorima. Ali, u svakom slu~aju, kao stran-
ka legaliteta i legitimiteta institucija, mi smo odlu~ili posle, mo-
ram priznati du`eg razgovora u predsedni~kom kolegijumu, posle du`ih
konsultacija, da na{i predstavnici ipak u~estvuju u tim razgovorima,
da i na taj na~in poka`emo da smo stranka dobre voqe, {to ne zna~i da
prestajemo da osporavamo legalnost izbora Milana Milutinovi}a na tu
funkciju. Mi nastavqamo to da osporavamo.
Voditeq: A sa kakvim izgledima da osporite?
81
 Dr [e{eq: To {to za sada realno nemamo nekih velikih izgleda da
ih definitivno osporimo, govori u kakvom se stawu nalazi na{a dr`a-
va, pogotovo pravosudne institucije. Na`alost, mi smo zemqa bez pravo-
su|a, mi smo zemqa bez sudova. Mi nemamo ni op{tinske, ni okru`ne, ni
vrhovne, ni savezne, mi nemamo ni ustavne sudove. One institucije koje
kod nas glume da su sudovi, zapravo su produ`etak propagandnog aparata
vladaju}e partije.
Voditeq: Da pre|emo i na neko od pitawa. “Kako se ose}ate kada pri-
~ate sa Dra{kovi}em, a onako vas je izvre|ao u duelu na RTS-u?”
Dr [e{eq: Znate {ta, ja prvo ne mogu Dra{kovi}a da mrzim, a na kra-
ju krajeva ja ne mogu na wega da se mnogo ni naqutim. Ja Dra{kovi}a pozna-
jem iz nekog drugog vremena, kada je Dra{kovi} bio istaknuti srpski na-
cionalista, kada smo bili veoma bliski prijateqi, kada smo skoro isto
mislili o svim politi~kim i nacionalnim temama. I kada se ka`e Vuk
Dra{kovi}, ja uvek pomislim na Vuka Dra{kovi}a iz onog vremena. Danas
je Vuk Dra{kovi} propao, sme{an ~ovek. On sada daje neke izjave kako smo
mi razgovarali o svim ozbiqnim temama na Cetiwu, a to nije istina.
Voditeq: Upravo imam pitawe o ~emu ste sa kumom onako lepo razgo-
varali?
Dr [e{eq: Mi ni o ~emu ozbiqnom nismo razgovarali. Mi smo se sa-
mo {alili, a moram vam re}i, tu su mi svedoci Zoran \in|i}, Vesna Pe-
{i} i mnogi drugi: na toj ve~eri Dra{kovi} je bio predmet sprdwe i po-
drugivawa. Mislim da je retko ko vi{e spreman sa Dra{kovi}em ozbiq-
no da razgovara. Ja Dra{kovi}a ne mrzim. Nikada ne}u izbegavati da
razgovaramsa wim; ali to su razgovori u osnovi {aqive prirode, nema s
wim o ~emu ozbiqnom da se razgovara, na`alost.
Voditeq: Ogroman broj gra|ana Srbije ukazuje poverewe radikalima,
pa za{to sada i ako ne dobijete mesto premijera, ne u~estvujete u vladi?
Dr [e{eq: Mi se bojimo da u|emo u vladu kao mawinski partner, jer
bi nas socijalisti uvek preglasavali. Mi ne bismo mogli da uti~emo na
dono{ewe odluka, a snosili bismo odgovornost za sve pogre{ne odluke
vlade. Zbog toga nismo spremni na tako ne{to. Znate, da u|emo u vladu,
recimo, ako levi blok zajedno ima 110 poslani~kih mandata, a mi 82, to
zna~i da bi socijalisti imali tri petine ministarskih mesta a mi dve
petine. Uvek bi na sednici vlade mogli komotno da nas preglasaju soci-
jalisti sa JUL-om. Mi ne bismo mogli, prakti~no, da se izborimo ni za
jednu odluku sa kojom se oni ne sla`u. A za sve odluke koje bi vlada sa ta-
kvom ve}inom donela, i mi bi snosili odgovornost.
Mi bismo bili spremni da u|emo u vladu, ali da se odmah krene u te-
meqite reforme. Ne prihvatamo ovakav na~in privatizacije, mi tra`i-
mo racionalnu, promi{qenu i brzu privatizaciju, ali kroz prodaju. Mi
tra`imo re{avawe socijalnih problema, pre svega problema penzijskog
osigurawa, problema u zdravstvu. Mi tra`imo sre|ivawe stawa u dr`av-
noj administraciji. Efikasniju borbu protiv kriminala. To mo`e samo
jedna energi~na vlada, ~iji ~lanovi nisu kompromitovani nekim kon-
kretnim radwama koje su uslovile sada{we negativno stawe, sada{we
lo{e stawe u dr`avi.
82
Voditeq: Sada ste izrazili sumwu u op{te namere Srpskog pokreta
obnove, odnosno wihovih motiva da u|u u tu vladu, a i sami ste ih pozi-
vali u koncentracionu vladu.
Dr [e{eq: Pozivali smo da ~etiri stranke formiraju vladu. To je
bila najpovoqnija varijanta. Socijalisti i JUL imaju 110 mandata, ima-
li bi mawe od pola ministara u vladi, a mi i SPO imamo 127 mandata,
imali bismo vi{e od polovine ministara u vladi. E, u tom slu~aju soci-
jalisti ne mogu da nam nametnu svoju voqu kroz glasawe, SPO ne mo`e
da nas ucewuje. Kad god SPO ucewuje da svastika toga i toga treba da bu-
de pomo}nik ministra, da zet toga i toga treba da bude direktor neke
mo}ne dr`avne firme itd, mi uvek imamo mogu}nost sa levicom da to su-
zbijemo. Sa druge strane, kada levica poku{ava da nametne neke svoje
ideolo{ke odluke, imamo SPO na svojoj strani da pariramo.
Mi radikali veoma uspe{no bismo u tome svemu lavirali, ne bismo
dozvolili da vlada ulazi u korupciju, u raznorazne {pekulacije, da se
razme}e privilegijama kapom i {akom, kao {to je do sada ~esto bila
praksa, a mogli bismo ne{to efikasno da uradimo da se popravi stawe u
dr`avi. To je, dakle, u datim okolnostima za nas mo`da najboqa varijan-
ta i iz jo{ jednog razloga, {to bi ta vlada bila umeren, lagan prenos
vlasti.
Da je Srpski pokret obnove sada jedna ozbiqno organizovana stran-
ka, da nije bremenita svojim unutra{wim protivre~nostima, sklonosti-
ma korupciji, nepotizmu, kriminalu itd, radikali i SPO imaju 127 po-
slanika, mogli bismo sami formirati vladu, ali bi ta vlada bila u stra-
{nim problemima jer je SPS veoma jak, JUL je veoma jak, imaju saveznu
vlast, imaju jak uticaj u privredi, imaju uticaj na radni~ke sindikate,
pravili bi nam haos, organizovali {trajkove, kao {to se sada de{ava u
Beogradu, recimo. Nekada {trajk organizuju socijalisti, nekada organi-
zuju demokrate, a beogradska vlada je nesposobna da tome parira, da povu-
~e prave poteze. Sada, kada su imali {ansu da privatizuju bar deo javnog
gradskog prevoza, oni tu {ansu nisu iskoristili, itd.
Voditeq: Da li biste ih vi podr`ali u tome?
Dr [e{eq: U privatizaciji?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Kako da ne. Samo da to bude pametna, promi{qena pri-
vatizacija, a ne opet neka lopovska uz kra|e, pronevere, monopolski po-
lo`aj u odre|ivawu linija gradskog saobra}aja. Oni su ve} imali spisak
nekih svojih privatnih firmi kojima bi dali najprivla~nije linije u
gradskom prevozu. A onaj ko nema vezu u gradskoj vladi da vozi na nekim
prigradskim linijama gde je zarada mawa, a tro{kovi ve}i. To je pro-
blem kada qudi koji nemaju osnovni moralni kredibilitet do|u u situa-
ciju da re{avaju probleme: oni gledaju da u svakoj situaciji napune svoje
yepove. [ta oni sada rade u op{tinama gde vladaju u Beogradu? Idu, is-
teruju sirotiwu iz op{tinskih stanova i te stanove dele svojim strana~-
kim funkcionerima ili qudima od poverewa, ili onima koji su ih na ne-
ki na~in potplatili.
83
 Mi smo u Zemunu zatekli 350 zauzetih op{tinskih stanova, u wima
su qudi nelegalno stanovali. Mi smo svima legalizovali pravo na kori-
{}ewe op{tinskog stana i omogu}ili da taj stan otkupe, samo smo utvr-
|ivali da nemaju slu~ajno na nekom drugom mestu jo{ neki stan. Mi smo
sirotiwi dali mogu}nost da do|e do krova nad glavom. Oni qude izbacu-
ju. Evo izbacivali su, setite se, pisala je {tampa o toj aferi, u op{tini
Stari grad izbacivali su jednu porodicu koja je 20 godina sa decom `ive-
la u tom stanu, stan ostao od neke babe, dakle, nije bez ikakvog osnova, iz-
bacivali su tu porodicu da bi se gradski javni pravobranilac, Sead Spa-
hovi}, uselio u taj stan. Toga kod nas nema. Ili {ta sada rade na Vra~a-
ru – izbacuju muftiju. Poglavara islamske verske zajednice u Beogradu
izbacuju iz rezidencije koju ta islamska verska zajednica koristi 30 go-
dina, od 1967. godine. Skandalozno. Samo ta jagma. Kome su namenili taj
stan? Predsedniku Tre}eg op{tinskog suda. Opet neke me|usobne kombi-
nacije. Kakvu je on uslugu napravio toj lokalnoj vlasti na Vra~aru da bi
ona wemu dodeqivala taj stan? Nama, recimo, u Zemunu ne pada na pamet
ni jednom sudiji ^etvrtog op{tinskog suda da damo stan. Mi smo duboko
nezadovoqni radom ^etvrtog op{tinskog suda, kao {to smo nezadovoq-
ni radom svih sudova u Srbiji.
Voditeq: A da ste zadovoqni radom?
Dr [e{eq: Da smo zadovoqni radom, tra`ili bismo mogu}nosti da
se popravi wihov socijalni polo`aj, dakle, s vremena na vreme da se
dodeli izvestan broj stanova, ili placeva za individualnu stambenu iz-
gradwu. Pro{le godine nekoliko policajaca je dobilo stanove, ali smo
dodelili odre|en broj besplatnih placeva, oko 200 placeva smo dodeli-
li. Prvo deci palih boraca, ratnim vojnim invalidima, pa onda izvestan
broj zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, sve-
{tenicima i op{tinskim ~inovnicima. To je bio jedan nastup gde op-
{tinska vlast objektivizuje neke realne socijalne probleme, probleme
dru{tvenih struktura i poku{ava potpomo}i wihovo re{avawe.
Kod nas sudija nije bilo u toj varijanti, jer je stawe u sudovima kata-
strofalno.
Voditeq: Ima dosta pitawa, pa predla`em da pre|emo na wih. “Ka-
ko vas nije stid da idete po Crnoj Gori i hu{kate narod?”
Dr [e{eq: Ja ne znam gde sam to hu{kao narod. Ja nikada nikoga ni
na {ta ne hu{kam.
Voditeq: “Kako biste kao ~etni~ki vojvoda mogli da sara|ujete sa
komunisti~ko-socijalisti~kom partijom Milo{evi}a?”
“Ko je finansirao i naoru`avao vas i radikale u Vukovaru kada ste vr-
{ili smotru, a prenosio RTS? Kako mo`ete blatiti tu istu televiziju?”
Dr [e{eq: To je neka budala nedavno izjavila u izvesnim medijima
da sam vr{io smotru u Vukovaru. U Vukovaru nisam vr{io nikakvu smo-
tru. I drugo, niko nas ni za {ta nije finansirao, nikada nikakve pare ni
od koga nismo dobijali, mi smo okupqali dobrovoqce i te dobrovoqce
upu}ivali pod komandu Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne
odbrane i kasnije Srpske vojske Republike Srpske i Srpske vojske Repu-
84
blike Srpske Krajine. A ja sam ~esto u toku tog rata koji je vo|en obi-
lazio borce na mnogim borbenim linijama, pa i na vukovarskom rati{tu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, jeste li vi stvarno iskreno verovali
da tada{wi predsednik Srbije misli ozbiqno to {to pri~a, kada su u
pitawu Srbi preko Drine i Dunava?
Dr [e{eq: Ja sam i danas ube|en da je on mislio ozbiqno, samo ni-
je imao dovoqno daha da tu borbu dovede do kraja. U jednom trenutku se
upla{io pritisaka Amerikanaca, pritisaka zapadnih sila, wihovih
ucena. A i nije imao dovoqno snage da sredi stawe ovde u dr`avi, u Beo-
gradu, da sredi stawe u vojsci, da zemqu osposobi za ta isku{ewa koja su
nailazila.
Voditeq: Dakle, vama deluje ozbiqno neko ko kre}e u rat, a tvrdi da
ne ide tamo, i neko ko to radi sa armijom koja se raspada i za koju se ne
zna ta~no ~ija je uop{te, ko je vodi, ko sve komanduje u woj?
Dr [e{eq: Takvi ratovi se naj~e{}e i de{avaju u situacijama koje
su po nas najnepovoqnije. Znate, u idealnoj situaciji, kada vam sve dobro
funkcioni{e u dr`avi, niko vas i ne napada, niko vas i ne ugro`ava.
Ugro`avaju vas uvek onda kada ste najslabiji i kada ste u krizi.
Mi smo bili u jednoj `estokoj krizi kada je do{lo do raspada Jugo-
slavije, a na{i neprijateqi su se na vreme za to pripremali. Velike si-
le su bile na strani na{ih neprijateqa. A re`im u Beogradu nije imao
jasnu koncepciju. On je znao koji je ciq, ali nije imao jasnu koncepciju i
nisu mu bile dobre procene. Re`im u Beogradu je mislio – ako se `esto-
ko udari u Isto~noj Slavoniji, da }e Hrvati odustati od otcepqewa. Re-
`im u Beogradu je mislio da treba da popu{ta zapadnim silama.
Re`im u Beogradu je mislio da treba da dozvoli Hansu van Den Bruku
da prisustvuje sednici Predsedni{tva Jugoslavije, da on vodi zapravo
glavnu re~ na toj sednici. Mi to nikada ne bismo dozvolili. Re`im u Be-
ogradu je na svaki zahtev zapadnih sila da se obustave operacije i kod Du-
brovnika, i kod Zadra i kod [ibenika, i kod Karlovca, i kod Osijeka po-
pu{tao tim pritiscima. A mi se ne bismo osvrtali, mi bismo gledali da
za 15-20 dana to sve zavr{imo, pa da onda razgovaramo sa drugih pozicija.
Mi smo imali nekih 18 operacija koje su zaustavqene iz Beograda, 18
krupnih operacija koje su zaustavqene onda kada su bile pred realizaci-
jom. Setite se, najporaznije je na vojsku delovala ta strategija kreni-sta-
ni. Imali smo Dubrovnik nadohvat ruke. Dubrovnik je ve} bio spreman
za predaju, Zadar je ve} bio spreman za predaju, Karlovac tako|e, Osijek.
Osijek je mogao biti zauzet za 3 sata kada je pao Vukovar. A onda smo ima-
li nesposobne generale na ~elu armije.
Vidite {ta se de{avalo u vukovarskoj operaciji. Tada je @ivota Pa-
ni} bio komandant Beogradske armijske oblasti i jednostavno nije znao
kako da vodi vukovarsku operaciju. On je krenuo tenkovima, artiqerijom.
Artiqerija razara gra|evine i ubija civile uglavnom, a nije u stawu da
skr{i otpor dobro brawenog grada. Nekoliko hiqada Hrvata je delovalo
u tim napadima. I tek kada se krenulo sa specijalnim jedinicama u borbu,
ulica po ulica, onda je Vukovar pao. Tenkovima je trebalo probiti celu
85
Slavoniju, zaokru`iti gradove i nastaviti daqe do Virovitice. A onda
grad po grad pada. Kako je pao Ilok? Ilok je pao na primeru Vukovara, bez
borbe, skoro bez ispaqenog metka. Tako bi pali mnogi gradovi kada vi kre-
nete sa tenkovskim jedinicama i kada zauzmete ogroman prostor.
Voditeq: Dobro, ko je onda ko~io, mora da je postojala neka politi~-
ka odluka da se radi tako – kreni-stani, kreni-stani, nisu mogli samo ge-
nerali da budu krivi i to {to nisu zauzeti...
Dr [e{eq: Predsedni{tvo Jugoslavije, nije funkcionisalo kako
treba. U wemu nisu bili qudi nekih daqih vizija, sposobni da promisle
o posledicama svojih konkretnih postupaka, da planiraju vi{e postupa-
ka unapred. Kao u {ahu – vi{e poteza unapred trebalo je planirati. To
oni nisu bili u stawu, wih su doga|aji zaticali. Oni su se ravnali pre-
ma doga|ajima, umesto da oni kreiraju doga|aje. @ivota Pani} je skoro
sve vreme vukovarske operacije proveo u Kara|or|evu. On je bio svaki
dan u lovu, svaki dan imao goste i tamo prire|ivao terevenke, dok je voj-
ska u Vukovaru ratovala. I znate, najzgodnije je onda, ni`im oficirima:
raspale iz artiqerije, dani prolaze artiqerija tu~e, municija se rasi-
pa, Vukovar se ru{i. Ogromno bogatstvo se ru{i na taj na~in, a efekti
slabi. Nekoliko meseci je trajala vukovarska operacija. Posle je hrvat-
ska vojska potpuno evakuisala Osijek. Me|utim, onda je do{la naredba iz
Beograda: ne ulazi u Osijek. Znate, kada ste u ratu, onda vam ciq mora bi-
ti da uni{tite protivnika, a ne cile-mile, pa malo ovako, malo onako.
Vreme je radilo za Hrvate.
Voditeq: Dobro, {to ste sve to onda podr`avali? [to ste uop{te u
svemu tome u~estvovali ako je bilo tako kako ka`ete?
Dr [e{eq: Znate {ta, kao gra|anin Srbije, kao Srbin, ne mogu sada
re}i – e, ne svi|a mi se na~in na koji se vodi ovaj rat, pa ne}u da u~estvujem.
Voditeq: A jeste li mogli da uti~ete da se druga~ije vodi?
Dr [e{eq: Nisam mogao da uti~em jer smo bili tada mala opozici-
ona stranka, sa samo jednim poslanikom u Narodnoj skup{tini. Jedno-
stavno nismo imali realne politi~ke mo}i. [ta ja mogu sada kada nam
narod nije ranije ukazao poverewe, kada ranije nismo do{li na vlast pa
da mi dr`imo te poluge mo}i i uticaja u trenutku kada do|e do raspada
Jugoslavije. Istorija se poigrala sa na{om sudbinom i sada imamo ova-
kve negativne posledice kakve imamo. Ali nada nas ne sme napu{tati i
moramo gledati kako da spasemo ono {to sada imamo u svojim rukama od
srpskih teritorija. Da obnovimo ekonomiju, re{imo socijalne proble-
me, da oja~amo, da se spremamo za nova istorijska iskustva.
Voditeq: Ali smo zato ono {to smo imali izgubili. Dobar deo toga,
mislim na Krajinu.
Dr [e{eq: Izgubili smo mnogo. Ali ja mislim da nismo izgubili
definitivno. Kada bih mislio da smo to izgubili definitivno, ja bih
ovog trenutka prestao da se bavim politikom.
Voditeq: Vratimo se pitawima, premda bih voleo da jo{ o tome pri-
~amo, ali bi}e prilike. “[ta }e dobiti Vuk Dra{kovi} – mesto mini-
stra inostranih poslova ili premijera Srbije?”
86
Dr [e{eq: Bila je kombinacija, negde u septembru, oktobru, novem-
bru, da Vuk Dra{kovi} postane savezni ministar inostranih poslova. Ta
kombinacija je bila u opticaju i u vreme kandidovawa Milana Miluti-
novi}a za predsednika Republike. Tada je sa Dra{kovi}em bilo dogovo-
reno da on potpomogne izbor Milana Milutinovi}a za predsednika Re-
publike. Dra{kovi} se maksimalno trudio, ~ak na taj na~in da je sebe
uni{tavao kroz tu akciju da se pomogne Milanu Milutinovi}u. Dra{ko-
vi} je kroz sve to veoma oslabqen. On je oslabqen u~e{}em u drugom iz-
bornom turnusu, padom broja glasova i socijalisti mu vi{e ne daju to me-
sto. Ne verujem da }e mu dati da bude savezni ministar inostranih poslo-
va. A ~isto sumwam da }e mu dati da bude predsednik republi~ke vlade.
Mislim da }e se i}i ipak proporcionalno, broj ministara – broj posla-
ni~kih mandata koje ima Srpski pokret obnove u Skup{tini Srbije,
{to zna~i da bi Srpski pokret obnove imao mawe od jedne tre}ine mi-
nistara: 45 od 110.
Voditeq: Jo{ pred ove septembarske izbore vi ste najavqivali da
}ete se potruditi da Srpska radikalna stranka na politi~koj sceni Sr-
bije igra jednu ulogu koja zna~i smirivawe, zapravo da se tenzije koje po-
stoje malo smire i da }ete se truditi svim silama.
Dr [e{eq: Mi tako i delujemo. Mnogi su se pitali {to nismo iza-
{li na ulice posle onih o~igledno falsifikovanih izbora. Mi nismo
za tu varijantu. Mi spremamo specijalna izdawa “Velike Srbije”, ve} su
dva izdawa iza{la, tre}e je u pripremi, gde dokazujemo da su izbori fal-
sifikovani. Imamo konkretne ~iwenice. Imamo nesporne ~iwenice na
Kosovu i Metohiji za 280.000 glasova. Procene se kre}u do 800.000 fal-
sifikovanih glasova na tim izborima. Mi }emo tim ~iwenicama da `i-
go{emo ove izbore.
Voditeq: To su vrlo krupne stvari, za{to niste probali jedan va-
ninstitucionalan pritisak?
Dr [e{eq: Zato {to ne}emo da do|e opet do uli~nih nereda, da do-
|e do krvoproli}a. Smatramo da nijedna politi~ka funkcija nije vred-
na prolivawa srpske krvi u me|usobnim obra~unima. A i ovo je veliki
udarac za re`im, sve ovo {to se desilo. Nije re`im u~vr{}en ovim fal-
sifikatima, nego oslabqen. I to }e naredni meseci tek pokazati.
Voditeq: Na koje mesece mislite?
Dr [e{eq: Naredni meseci, ova godina koja je pred nama. Nema ~o-
veka u Srbiji koji nije svestan da su ovi izbori falsifikovani, ho}ete
li se slo`iti sa mnom u toj tvrdwi? Jeste li sreli nekoga ko misli...
Voditeq: Nije na meni da se sva|am sa vama, ali s obzirom na sva is-
kustva i na sve ono {to je prezentirano...
Dr [e{eq: Nema ~oveka koji nije svestan toga.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: I to je oslabilo re`im. Re`im je izgubio na svom ugle-
du, na moralnom kredibilitetu, autoritetu itd. U jednom trenutku taj
re`im puca.
Voditeq: Dobro. ^ime mislite da }e se to izmeriti?
87
 Dr [e{eq: To }e se izmeriti nekim slede}im izborima. To }e se iz-
meriti odnosima u samoj vladaju}oj koaliciji. To }e se izmeriti samim
odnosima u Socijalisti~koj partiji. I tamo ima mnogo nemira i nespo-
kojstva jer je o~igledno kada je Zoran Lili} bio kandidat za predsedni-
ka Republike, da izbori nisu falsifikovani, bar ne u toj meri. Nisu se
trudili da ih tako falsifikuju, dakle, prepustili su Lili}a wegovoj
sudbini. Voqi naroda. A u drugom slu~aju, kada je re~ o Milanu Miluti-
novi}u, iz petnih `ila su se trudili da falsifikatima namaknu wegovu
pobedu. Postoji krilo u SPS-u koje bi radije videlo Lili}a na tom me-
stu, pa je kivno na ovo drugo krilo {to se nije na isti na~in pona{alo.
Postoje qudi koji osu|uju bilo kakav oblik falsifikovawa. I u SPS-u
ima ~asnih i po{tenih qudi, to nikada ne treba zaboraviti, kojima se ga-
di sve ovo {to se de{avalo u drugom izbornom turnusu. Sve to izaziva i
unutra{wu kriznu situaciju. Nemojte iskqu~ivati mogu}nost da se i So-
cijalisti~ka partija pocepa po onom obrascu po kome se pocepao DPS
Crne Gore ili Srpska demokratska stranka Republike Srpske.
Voditeq: Koliko je to realno uop{te?
Dr [e{eq: Sve je u politici realno.
Voditeq: Dobro, to je na~elan odgovor, mene zanima zaista koliko je
to realno po va{im ocenama?
Dr [e{eq: Dobro, ja vam ka`em: vidite da postoje tenzije izme|u Ju-
goslovenske levice i Socijalisti~ke partije Srbije. Vidite {ta se de-
{ava u Majdanpeku. Svi odbornici...
Voditeq: Te tenzije postoje ve} dugo, pa se ni{ta ne de{ava.
Dr [e{eq: ^ekajte, u jednom trenutku mora ne{to da se desi. Znate,
kada tenzije postoje, protivre~nosti se nagomilavaju i u jednom trenut-
ku te protivre~nosti moraju dovesti do izvesnog rezultata. Kakvog? Vi-
de}emo.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Mi `elimo, naravno, da se to {to pre desi, ali ne mo`e-
te sada neki istorijski proces na ve{ta~ki na~in pospe{ivati. Mo`e-
te, ali nasiqem, a mi nasiqe ne}emo. Dakle, `elimo da se taj istorijski
proces ubrza koliko se mo`e ubrzati jednom konkretnom politi~kom ak-
cijom, bez nasiqa, bez krvoproli}a.
Voditeq: “Dokle }ete napadati \in|i}a, kada je on jedini politi-
~ar koji mo`e da re{i situaciju u zemqi?”
Dr [e{eq: Ja ne znam kako to \in|i} mo`e da re{i situaciju u ze-
mqi, wihova stranka je sada i vanparlamentarna politi~ka stranka, da-
kle, bi}e bez ikakvog politi~kog uticaja na zbivawa u zemqi. Kao kada
biste sada rekli: Mirko Jovi} mo`e da re{i situaciju u zemqi, ili Bo-
kan ili tako neko.
Voditeq: “Svim politi~arima puna su usta brige za narod, konkret-
no, ako nije tajna – {ta ste vi kao opoziciona stranka do sada u~inili na
smeni re`ima ~ija je ideologija na smetli{tu civilizacije? Va{ dopri-
nos wihovom opstanku op{te je poznat”, sledi konstatacija.
Dr [e{eq: Ja sam se protiv ideologije ovog re`ima i wegovih pret-
hodnika borio kada je to bilo veoma opasno, kada taj va{ gledalac nije
88
smeo ni da pisne o tim stvarima. Kada sam se ja, 1981. godine, otvoreno
pobunio protiv komunisti~kog re`ima, niko nije mogao ni sawati da }e
komunizam tako brzo u celoj Evropi propasti. Gomile kwiga sam napi-
sao sa antikomunisti~kom tematikom, kwiga nacionalisti~kog sadr`a-
ja. Mislim da je Srpska radikalna stranka svojom `estokom, promi{qe-
nom i argumentovanom kritikom najvi{e doprinela padu re`ima u Sr-
biji. Ovi drugi, koji ga samo verbalno kritikuju, pokazuju da su jo{ lo-
{iji od socijalista. To je koalicija “Zajedno” pokazala u ve}ini op{ti-
na u kojima je osvojila lokalnu vlast. Tamo se narod uverio da su oni jo{
gori. E, to je ono {to je tragi~no. Tamo gde su radikali osvojili lokal-
nu vlast, ubedili su narod da su oni neuporedivo boqi od socijalista. To
su ~iwenice. U mojoj izbornoj jedinici ja sam u oba izborna turnusa sada
dobio po 80 odsto glasova.
Voditeq: “Odlaskom na Cetiwe pokazali ste nedoslednost. Vi se
kao zala`ete za Srbiju, a ovamo podr`avate \ukanovi}a.”
Dr [e{eq: Zar je odlazak na Cetiwe podr{ka \ukanovi}u? To ni-
je ta~no. Ja sam i{ao i kod Milo{evi}a u Beli dvor, odmah posle wego-
vog leto{weg izbora, kada me je pozvao u audijenciju – ja sam oti{ao. I
Milo{evi}u sam ~estitao posle wegove inauguracije u Saveznoj skup-
{tini, bio je prijem u holu Savezne skup{tine, ja sam mu pri{ao i ~e-
stitao. To sam isto uradio i \ukanovi}u.
Voditeq: Jedino Milutinovi}u...
Dr [e{eq: Jedino Milutinovi}u nisam, ali i ne}u zato {to je ba{
wegov izbor na krajwim falsifikatima zasnovan. Znate, jedno je pitawe
imate li vi primedbe na ne~iji izbor ili nemate. A ovde je bila otvore-
na otima~ina, ba{ onako kada se krade iz o~iju, {to bi narod rekao.
To ne zna~i ako ga negde slu~ajno sretnem da }u ja sada da mrzim Mi-
lutinovi}a. Ja mislim da je on najmawe kriv za sve ovo {to se desilo.
Drugi su to za wega falsifikovali. Ja mislim da on do onog momenta, ka-
da je odre|en za kandidata za predsednika Republike, nije znao da }e bi-
ti kandidat. To ne zna~i da sada mrzim Milutinovi}a, ako ga sretnem,
recimo, negde u skup{tinskoj auli, na nekom drugom mestu, da ne}u sa wi-
me normalno porazgovarati. Ja nisam ~ovek mr`we.
Voditeq: Izjavili ste da }ete dati ostavku ako ne pobedite na izbo-
rima. [to to niste uradili?
Dr [e{eq: Rekao sam to onda kada mi je protivkandidat bio Lili}.
Ako se se}ate, takva obe}awa nisam davao drugi put, jer ovi drugi izbo-
ri nisu bili u regularnoj atmosferi.
Voditeq: Jeste li o~ekivali...
Dr [e{eq: Kada je Lili} bio protivkandidat imali smo izvesne
mogu}nosti pojavqivawa u medijima, emisije na dr`avnoj televiziji,
u~estvovali smo u informativnim emisijama, neravnopravno, ali opet u
izvesnoj meri. A kada je Milutinovi} bio kandidat opet smo bili pod
apsolutnom medijskom blokadom, je li tako? Sve osim onoga {to nam je
na ka{i~icu izlagano na dr`avnoj televiziji nismo imali pravo da ko-
ristimo. Neki posmatra~i, ~ak i iz inostranstva, utvrdili su da sam ja
89
ukupno bio u informativnom programu dr`avne televizije onoliko ko-
liko je trajao jedan aplauz Milanu Milutinovi}u sa neke promocije So-
cijalisti~ke partije. Pretpostavqam da ste ~uli ba{ za takav jedan
omer koji je izra`en.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Prema tome, to nije bilo u regularnim uslovima. A dru-
go, niko u Srpskoj radikalnoj stranci niti je o~ekivao od mene, niti je
tra`io tu ostavku.
Voditeq: A jeste li razmi{qali o woj?
Dr [e{eq: U ovom slu~aju ne. A da me je Lili} pobedio, podneo bih
ostavku. U onim uslovima, dakle: kada smo imali pristup medijima, kada
smo mogli pod relativno povoqnim uslovima da idemo u kampawu. I ta-
da smo mi bili uskra}eni u odnosu na druge stranke. Ako se se}ate, reci-
mo, Lili} je imao sat i po na beogradskoj televiziji, pa sat i po na novo-
sadskoj. Vuk Dra{kovi} je imao sat i po na beogradskoj, sat i po na novo-
sadskoj i sat i po na pri{tinskoj. A meni su dali samo sat i po na beo-
gradskoj. Tra`io sam neprekidno i novosadsku i pri{tinsku, u Pri{ti-
ni mi zakazali emisiju pa istog dana otkazali. Ali opet, koliko-toliko
mogli smo da ka`emo {ta imamo. A ovo {to se de{avalo u drugom izbor-
nom turnusu je bilo stra{no.
Voditeq: Kako stoje snage u saveznom parlamentu i da li mislite da
ima {ansi da Milo{evi} pro|e kao ]osi}?
Dr [e{eq: Kakav je sada odnos snaga ja mislim da je to nemogu}e jer
Socijalisti~ka partija i JUL imaju 64 poslani~ka mandata u Ve}u gra|a-
na. A i ova koalicija sa Srpskim pokretom obnove, ako do we do|e, pot-
puno }e ih u~vrstiti. Bulatovi} ima 12 poslanika u Ve}u gra|ana, a za
odluku te vrste treba 70 glasova. Dakle, sve opozicione stranke kada sa-
beru svoje glasove ne mogu to izglasati. Ali mislim da }e se morati odr-
`ati, ve} ove godine, vanredni savezni izbori za Ve}e gra|ana. Nema
drugog na~ina da se razre{i to pitawe poslanika DPS u Saveznoj skup-
{tini.
Bilo bi pogre{no da se radi na isti na~in kako je ra|eno sa Narod-
nom strankom. Da \ukanovi}evo krilo DPS-a ostavi Kilibardino kri-
lo Narodne stranke u Narodnoj skup{tini Crne Gore, a da SPS i Bula-
tovi}evo krilo DPS u Saveznoj skup{tini ostavi Bojevi}evo krilo Na-
rodne stranke a da izbaci Kilibardino. To ne bi smelo da se de{ava ka-
da je re~ o DPS-u, jer bi izazvalo dodatnu krizu u dr`avi. Boqe da se ide
na vanredne parlamentarne izbore.
Voditeq: \ukanovi} je ne{to govorio isto u tom smeru.
Dr [e{eq: I on se zala`e, zala`u se i ostale stranke. Mi smo uvek
za vanredne izbore, sve dok ne do|emo na vlast. Kada do|emo na vlast on-
da }emo insistirati da se izbori ne dr`e ~etiri godine, i}i }emo do
kraja svog mandata.
Voditeq: Mogu li se realno o~ekivati prevremeni izbori, ako ne u
ovoj godini onda ne{to kasnije? Ivica Da~i} je u ~etvrtak rekao da ne-
ma nikakvog razloga...
90
Dr [e{eq: Mislim da Ivica Da~i} hrabri sebe i svoju partiju, ali
li~no mislim da }e morati ove godine da se odr`e savezni vanredni par-
lamentarni izbori i da }e morati ove godine da se odr`e vanredni lo-
kalni izbori. A mogu}e je i da do|e do vanrednih republi~kih izbora
ako ne uspe ovaj proces dogovarawa Srpskog pokreta obnove sa socijali-
stima.
Voditeq: Vi iskqu~ujete na republi~kom nivou bilo kakvu mawin-
sku vladu?
Dr [e{eq: Jedino ako tu vladu podr`i Srpski pokret obnove. Mi
ne}emo.
Voditeq: “Da li je ta~no da je u 1997. godini pristupilo vi{e ~la-
nova u Srpsku radikalnu stranku nego zajedno u SPO i SPS?”
Dr [e{eq: Da, mislim da je to ta~no. Mi ve} imamo 170.000 ~lano-
va.
Voditeq: A kako znate koliko je pristupilo u ove dve druge stran-
ke?
Dr [e{eq: Znam da uop{te nisu pristupali u te stranke. Te stran-
ke nemaju centralizovanu evidenciju, i one obmawuju javnost kada izlaze
sa tvrdwama koliko imaju ~lanova. Mi imamo centralizovanu evidenci-
ju i svako se mo`e uveriti u ispravnost te na{e evidencije. Mo`ete da
do|ete u sedi{te Srpske radikalne stranke da vam damo uredno sre|ene,
po op{tinama, sve strana~ke pristupnice i centralnu strana~ku evi-
denciju i da pogledate: od novembra 1996. godine do danas mi imamo pri-
liv oko 80.000 ~lanova, a tada smo imali 90.000.
I mi smo imali nesre|enu evidenciju ~lanstva do 1994. godine. Od
Tre}eg otaybinskog kongresa mi smo i{li na centralizovano izdavawe
~lanskih karata, promenili smo ~lanske karte i sada imamo veoma ured-
nu i sre|enu evidenciju. Sada imamo oko 170.000 registrovanih ~lanova
koji pla}aju ~lanarinu.
Voditeq: Ovde ima pitawa koja se odnose na Kosovo. “[ta mislite
o trenutnoj situaciji na Kosovu, o Oslobodila~koj vojsci Kosova i da li
ona uop{te po va{em mi{qewu postoji, i kada }e i da li }e Srbija uspe-
ti da primeni zakone odnosno da funkcioni{e...”
Dr [e{eq: Oslobodila~ka vojska Kosova je jedna teroristi~ka or-
ganizacija {iptarskih separatista koja postoji, koja ima nekoliko sto-
tina ~lanova i koja vr{i teror na Kosovu i Metohiji, ubija Srbe, a ubi-
ja povremeno i [iptare koji nisu lojalni separatisti~kim struktura-
ma. Re`im iz Beograda o~igledno nije u stawu da uni{ti tu teroristi~-
ku organizaciju. Situacija na Kosovu je posebno te{ka i zao{trena zbog
lokalnih socijalista koji su nesposobni, do kraja korumpirani, krimi-
nalizovani i koji upropa{tavaju {anse Srbije da definitivno sa~uva
Kosovo i Metohiju.
Voditeq: “Da li mislite da mo`e da se stane na put {iptarskim te-
roristima i ko }e to uraditi?”
Dr [e{eq: Mo`e, ali je potrebna efikasna vlast u Srbiji, kakvu
mo`e obezbediti samo Srpska radikalna stranka.
91
 Voditeq: [ta mislite, kada }e Kosovo da pukne? Mo`e li se o~eki-
vati uop{te dole sukob {irih razmera?
Dr [e{eq: Na Kosovu je sada sve mogu}e. Zavisi mnogo i od voqe za-
padnih sila, od wihove `eqe da tamo do|e do `e{}ih oru`anih sukoba,
kako bi oni bili povod za stacionirawe stranih trupa.
Voditeq: Koliko je to, u stvari uop{te realno, jer za sada sve izgle-
da kao da oni ne `ele da se tamo bilo {ta radi.
Dr [e{eq: Sve je to realno. Znate, izgledalo je kao da ne `ele da do-
|e do raspada Jugoslavije, pa su izazvali rascep Jugoslavije. Izgledalo je
kao da ne `ele da do|e do otcepqewa Slovenije, pa su izazvali otcepqe-
we. Pa sve ostalo {to se de{avalo vi{e je uslovqeno stranim me{awem
nego unutra{wim protivre~nostima.
Voditeq: Ja li~no imam utisak da su se me{ali, pre svega, Evropska
unija, pa kasnije Amerika, u taj raspad biv{e Jugoslavije onako prili~-
no traqavo i ne znaju}i prosto ni {ta ho}e, u stvari, a da sada ipak ima-
ju malo jasnije vizije.
Dr [e{eq: Oni su hteli da se raspadne Jugoslavija, i da se po tom
obrascu raspada biv{i Sovjetski Savez. Dakle, da se raspada po unutra-
{wim komunisti~kim granicama. A to je bilo protivno interesima srp-
skog naroda. Oni su krenuli da lome ki~mu srpskom narodu kako bi Srbe
naterali da raspad ide upravo po tim granicama. I sada im je ciq da se i
Srbija raspadne po tim granicama, da se izdvoje te dve autonomne pokra-
jine, kako bi se daqe raspad Rusije odvijao po istom obrascu. Kod prime-
ra ^e~enije dosta toga je ve} postignuto.
Voditeq: Mogu}e je ne{to sli~no.
Dr [e{eq: Oni `ele da se sada u me|unarodno javno pravo unese
princip kada se raspada jedna dr`ava, federalna dr`ava, da wen raspad
mora da ide po linijama unutra{wih administrativnih granica me|u
federalnim jedinicama. A onda da izazovu raspad jedne dr`ave koja vi-
{e nije federacija ali koja ima unutra{we lokalne autonomije, terito-
rijalne celine, da se izdejstvuje da se tim lokalnim autonomijama onda
priznaje status dr`ave po istom obrascu.
Voditeq: Jednom gledaocu na{e televizije potrebna je pravna pomo}
na sudu pa pita mogu li mu je pru`iti srpski radikali u Beogradu, u di-
rekciji stranke?
Dr [e{eq: Pravnu pomo} mu mogu pru`iti i ovde u Pan~evu u Op-
{tinskom odboru, ako je gledalac iz Pan~eva. Ako nije iz Pan~eva, onda
mo`e i u centrali Srpske radikalne stranke, a mo`e i u Op{tini Ze-
mun, gde imamo vrlo solidnu slu`bu pravne pomo}i.
Voditeq: “Za{to niste ostali u Sarajevu da se borite za srpstvo ne-
go ste do{li ovde?”
Dr [e{eq: Ja sam iz Sarajeva do{ao u Beograd mnogo pre nego {to
je ovaj rat zapo~eo. Nisam ja zbog rata pobegao iz Sarajeva, ja sam se iz
Sarajeva preselio nakon {to sam 1986. godine iza{ao iz zatvora i pre-
selio sam se u Beograd jer su mi ovde bili povoqniji uslovi za intelek-
tualnu, profesionalnu delatnost. Ovde sam mogao da {tampam svoje kwi-
92
ge u privatnom izdawu i da od toga `ivim, u Sarajevu je to bilo nemogu-
}e. U Sarajevu bukvalno nisam imao od ~ega da `ivim, to je bio tada je-
dini razlog. A onda sam postao Beogra|anin.
Voditeq: “Kakvo je va{e mi{qewe o funkcionisawu Savezne vlade
i o funkcionisawu Srbije i Crne Gore u Saveznoj vladi?”
Dr [e{eq: Savezna vlada veoma lo{e funkcioni{e, do sada se
uglavnom nije ni me{ala u svoje nadle`nosti. Savezna dr`ava je u o~i-
glednoj krizi.
Kriza savezne dr`ave nije nastala kao rezultat sukoba izme|u vla-
daju}ih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, kao rezultat sukoba izme|u So-
cijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne
Gore, krila Mila \ukanovi}a. Kriza savezne dr`ave je uslovqena kon-
federalnim elementima u Saveznom ustavu. Bez obzira kakvi su odnosi
izme|u re`ima u dve federalne jedinice, ako je re~ o modernoj federa-
ciji, to ne izaziva krizu savezne dr`ave. Po{to postoje toliko izra`e-
ni konfederalni elementi u Saveznom ustavu, ta kriza se reflektuje na
funkcionisawe savezne dr`ave.
Voditeq: Da li biste vi pristali na jednu ~vr{}u federaciju, da-
kle, da se izbace iz Saveznog ustava ti konfederalni elementi, i da se
jedan deo vlasti, ve}i nego {to je sada to po Saveznom ustavu, da saveznom
predsedniku personalizovanom u liku gospodina Milo{evi}a?
Dr [e{eq: Mi smo zato da ja~aju ingerencije savezne dr`ave u od-
nosu na federalne jedinice. Mi smo za to da se {to vi{e sada{wih nad-
le`nosti federalnih jedinica prebaci saveznoj dr`avi. Ali nismo za
ja~awe funkcije saveznog predsednika i nijednog predsednika po na{em
programu. Ne znam da li ste imali priliku da ~itate na{ program, mi
se zala`emo za parlamentarni sistem vladavine, parlamentarizam.
Protiv smo predsedni~kog sistema. Predsedni~ki sistem postoji u
Americi, u Rusiji, u Francuskoj. Parlamentarni sistem je u Velikoj
Britaniji, Nema~koj, Italiji, mi smo za parlamentarni sistem – ako
znate kakva je razlika izme|u predsedni~kog i parlamentarnog. U par-
lamentarnom sistemu parlament bira predsednika i predsednik ima
simboli~ne nadle`nosti. On je samo titularno {ef dr`ave, a sva vlast
je u parlamentu i upravno izvr{na vlast u rukama vlade. U predsedni~-
kom sistemu predsednik ima velike ingerencije, ~ak nekada ve}e inge-
rencije od same vlade.
Voditeq: “Da li ste zaboravili kada ste u jeku va{e mo}i slu`ili
drugu Milo{evi}u i izjavili da se sa dve vojne jedinice mo`emo pro{e-
tati kroz Makedoniju?”
Dr [e{eq: Nikada nismo slu`ili Milo{evi}u, uvek smo slu`ili
sopstvenom narodu. I uvek smo se zalagali za realizaciju Programa Srp-
ske radikalne stranke.
[to se ti~e te izjave, ona se desila u jednoj {aqivoj atmosferi u Re-
publi~koj skup{tini, da mo`emo sa dve divizije ili sa jednom divizijom
pro{etati kroz Makedoniju. Mi smo prvo napali saveznu vlast {to je
povukla vojsku iz Makedonije. Mi smo smatrali da ta vojska treba da
93
ostane u kasarnama i da Makedonija treba da ostane u sastavu zajedni~ke
dr`ave. Ube|en sam i danas da hri{}ani, stanovnici Makedonije, bez ob-
zira da li su Srbi, Makedonci ili Bugari, nikada na na{u vojsku ne bi
podigli oru`je. I ube|en sam i danas da je Makedoncima `ao {to je Ma-
kedonija napustila zajedni~ku dr`avu, da ve}ina Makedonaca `eli da se
vrati u saveznu dr`avu, da se sve vi{e ose}aju ugro`enim od {iptarskih
separatista koji su prakti~no preuzeli kontrolu nad zapadnim delovi-
ma Makedonije.
To je bila jedna {aqiva reakcija na neke nebulozne izjave u~esnika
u raspravi. Jedan od wih je bio, recimo, Milan Paro{ki. Ako se se}ate,
ja sam tada, po{to je Paro{ki iza{ao sa zahtevom da se proglasi Srpska
kraqevina Jugoslavija, to parafrazirao da bi skra}enica te Srpske kra-
qevine Jugoslavije bila SKJ, i kako Paro{ki ne mo`e da izbegne te svo-
je stare ideolo{ke odrednice i ~isto podsvesno tra`i opet jednu takvu
skra}enicu koja bi ga vratila u onaj miqe u kome se najlep{e ose}a. Ako
ste slu~ajno gledali direktni televizijski prenos te skup{tinske sed-
nice.
Voditeq: Nisam siguran da je tako bilo.
Dr [e{eq: Po{to je pokrenuto pitawe monarhije, onda sam se u {a-
qivom tonu zalagao da se Nikola [e}eroski, kao direktni potomak ma-
kedonskog cara Samuila, proglasi za makedonskog cara, ako ve} idemo na
uvo|ewe monarhijskog oblika vladavine u balkanskim dr`avicama.
Voditeq: A Dolgorukov?
Dr [e{eq: A {to se ti~e princa Alekseja Dolgorukova Romanova,
on je umro pre nekoliko godina, ina~e je bio istaknuti prijateq srpskog
naroda i zaista je mnogo ~inio u propagandnom smislu da se pomogne pra-
vedna borba srpskog naroda. I za razliku od nekih drugih, on je tu nastu-
pao veoma, veoma korektno. Meni je `ao {to je on prerano umro, jer srp-
ski narod je time izgubio iskrenog prijateqa.
Voditeq: “Kada osvojite lokalne izbore u Pan~evu, da li }e predsed-
nik Op{tine biti Pera Milo{evi}?”
Dr [e{eq: Skup{tina op{tine Pan~evo }e da odlu~i ko }e biti
predsednik Op{tine kada osvojimo lokalnu vlast. Prvo da vidimo koji
}e na{ ~lan, na{ aktivista uspeti da se izbori za odborni~ki mandat, pa
}emo me|u onima koji se izbore za odborni~ke mandate birati najboqeg
za tu funkciju.
Voditeq: Najavili ste mogu}nost izbora na raznim nivoima, da ne
ka`em na svim, imali ste veoma ~esto dobre procene. Kada bi to moglo
da se desi eventualno, bar neki?
Dr [e{eq: Uskoro.
Voditeq: Koliko uskoro?
Dr [e{eq: Znate, to {to mnogi znaju da sam ~esto imao dobre pro-
cene je zbog toga {to nikada nisam davao neozbiqne procene. Uvek se
upu{tam u procene tamo gde raspola`em izvesnim indikatorima, i gde
to procewivawe mo`e biti zasnovano na izvesnim ~iwenicama. U ovom
94
slu~aju ne postoje neke adekvatne ~iwenice koje bi mi omogu}ile da ka-
`em: bi}e ti izbori u maju, ili bi}e u junu, ili bi}e u septembru. Pro-
ces je tu pred nama, kriza postoji, kriza na lokalnim nivoima vlasti,
kriza u koaliciji “Zajedno”, koja se prakti~no raspala, ali se negde sa
ve}om, negde sa mawom mukom na lokalnom nivou jo{ odr`ava. Ako Srp-
ski pokret obnove i Dra{kovi} u|u u Vladu Srbije, pitawe je da li }e
lokalna vlast mo}i daqe da funkcioni{e tamo gde je vlast u rukama ko-
alicije “Zajedno”.
Onda, na delu je i raspad Srpskog pokreta obnove, ovaj SPO-Zajedno
preuzima sve ve}i broj op{tinskih odbora Srpskog pokreta obnove u
unutra{wosti Srbije, sve ve}i broj odbornika, tako da je pred nama jed-
na rovita situacija koja }e rezultirati vanrednim izborima. E, sada, ka-
da }e do}i do tih izbora – do}i }e onda kada se taj proces privede logi~-
nom kraju. Mi smo za to da do tih izbora do|e {to pre.
Voditeq: Ja vas kao stranku potpuno shvatam, ali shvatite i vi me-
ne, mi bismo da do|e malo kasnije da bismo se odmorili od svih ovih do-
sada{wih. [alu na stranu.
Dr [e{eq: Vi biste malo kasnije, ali u nekim mestima je situacija
ve} toliko kriti~na da su neophodni {to skoriji izbori. Recimo, u No-
vom Sadu, u Kragujevcu, Ni{u, mo`da i Kraqevu. U nekim beogradskim
op{tinama. U samom Beogradu Milan Bo`i}, potpredsednik Gradske
skup{tine, uop{te ne zakazuje sednicu Gradske skup{tine, jer je SPO
izgubio ve}inu. Oni ni sa socijalistima ne mogu sada da imaju ve}inu. Ra-
dikali, demokrate i SPO-Zajedno imaju vi{e od 50 odsto odbornika.
Gradska vlast u Beogradu ne mo`e da funkcioni{e. Moraju se odr`ati
novi izbori.
Voditeq: Ho}ete li onda preuzeti tu vlast?
Dr [e{eq: Ne verujem da }emo je preuzeti, verovatno }e SPO tra-
`iti neku drugu soluciju sa socijalistima, prinudnu upravu. Ta prinud-
na uprava mo`e trajati najdu`e godinu dana i onda se mora i}i na van-
redne izbore.
Voditeq: Neka iskustva govore da traje i du`e.
Dr [e{eq: Ali onda je to protivzakonito odr`avawe prinudne
uprave. Imali smo to ranije u Op{tini Stari grad, u Op{tini Savski
venac, ali je to bilo direktno kr{ewe zakona, jer zakon je jasan.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam najlep{e na ovom gostovawu.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Meni tako|e. Mi smo pregazili dozvoqeni termin. Nema
veze, imali smo razloga. Po{tovani gledaoci, vidimo se slede}e subote
ponovo, na~elno postoji dogovor sa na{im slede}im gostom, ali za sva-
ki slu~aj, da ne baksuziramo, ne}emo re}i ko }e to biti. Hvala vam na pa-
`wi i hvala vam na ovolikom broju pitawa koja ste uputili. Drago nam
je da smo toliko gledani i dakle, do slede}e subote, prijatno.
95
 V ke da ~uju ono {to je izjavio na{ predsednik Op{tinskog odbora i na-
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
- STRANKA LEGALITETA I LEGITIMITETA
TV Mladenovac, 3. februar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Na{ i va{ ve~era{wi
gost u emisiji “Dijalog”, TV Mladenovca je gospodin Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e, dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Pro{li put kada ste bili ovde, to je bilo neposredno po-
sle one saobra}ajne nesre}e, odnosno, nezgode kod Smederevske Palanke,
a ve~eras ste putovali pod malo rizi~nim uslovima. Po~ela je ki{a.
Dr [e{eq: Dobro, nije stra{no.
Voditeq: Ipak, sve je u redu.
Dr [e{eq: Ali sve ~e{}e dolazim u Mladenovac.
Voditeq: Dobro je. Prethodna emisija je bila uo~i ponovqenog kru-
ga predsedni~kih izbora. Govorili smo, se}ate se, o tome {ta }e se posle
tih izbora dogoditi, kakva }e biti pozicija va{e stranke na politi~koj
sceni Srbije. Kakva je va{a ocena te pozicije posle svega {to se dogodi-
lo? Rekli ste u saop{tewima posle tog ponovqenog kruga predsedni~kih
izbora da ne prihvatate rezultate takvih izbora.
Dr [e{eq: Znate, nije do nas da ne{to prihvatamo ili ne prihvata-
mo. Mi te rezultate osporavamo jer su izbori bili falsifikovani i
imamo veoma jake argumente, ~vrste dokaze da su zaista falsifikovani.
Po{to nisu bili regularni, mi }emo nastaviti da osporavamo i Milana
Milutinovi}a na ovoj funkciji koju je preuzeo, na funkciji predsedni-
ka Republike. Sve {to se de{avalo mislimo da je prava slika i prilika
postoje}eg levi~arskog re`ima u Srbiji. Bez obzira {to je re`im uspeo
tim falsifikatima da iznudi onaj rezultat koji im odgovara, {to je
imao izvesnu podr{ku da uradi to {to je uradio, mi smo ube|eni da je to
jedan poprili~no veliki udarac samom re`imu. Narod je svestan da izbo-
ri nisu bili regularni, a nisu bili regularni iz tri razloga. Prvo, za-
to {to smo opet bili pod skoro potpunom medijskom blokadom. Drugi je
razlog {to su se izbori odvijali u poprili~no nedemokratskoj atmosfe-
ri, atmosferi lin~a koju je stvarala Socijalisti~ka partija Srbije pro-
tiv Srpske radikalne stranke i wenog kandidata. I tre}e, {to je do{lo
do velikih falsifikata posebno na Kosovu i Metohiji, ali bilo je toga
i u svim drugim delovima Srbije.
Osnovni oblik manipulisawa je manipulisawe kroz bira~ke spisko-
ve. Mi nemamo centralizovanu kompjutersku obradu bira~kih spiskova,
i pretpostavqamo da je negde izme|u 300.000 i 500.000 imena vi{ak na
tim spiskovima. To su qudi koji su odavno umrli ili su isti qudi vi{e
puta upisivani na razli~itim mestima, uglavnom aktivisti Socijali-
sti~ke partije. [ta se sve de{avalo na Kosovu i Metohiji pretposta-
vqam da ste i vi dobro upoznati, da su gra|ani Mladenovca imali prili-
96
rodni poslanik iz Mladenovca, koji se na{ao u ulozi kontrolora na bi-
ra~kim mestima u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici.
Mi smo uputili skoro 1.000 qudi i iz drugih delova Srbije, i to naj-
istaknutije strana~ke aktiviste, skoro sve savezne i republi~ke posla-
nike da kontroli{u na bira~kim mestima i tamo su se zaista ~uda de{a-
vala. U sedam sati ujutru na mnogim bira~kim mestima kutije su bile pu-
ne, iako se jo{ nijedan glasa~ nije pojavio da glasa. Zatim, u selima u ko-
ja srpska policija danas ni tenkovima ne mo`e da do|e, ispostavilo se
da su svi [iptari iza{li na bira~ka mesta i glasali za Milana Milu-
tinovi}a. Sve levi~ari. To je sve karakterisalo ove izbore.
Mislim da je posle ovih izbora Srpska radikalna stranka jo{ sna-
`nija. Mi smo pokazali veliki stepen hladnokrvnosti, strpqivosti,
promi{qenosti. Neki su o~ekivali da }emo sada revoltirani eksplodi-
rati, iza}i na ulice, izazvati uli~ne nemire, sukobe, krvoproli}e. Sve
bi to re`im `eleo, mi nismo hteli da igramo po tim notama re`ima, mi
smo krenuli ovim strpqivijim putem, putem koji nam u perspektivi pru-
`a jo{ ve}e {anse da zaista preuzmemo vlast u Srbiji. Re`im koji se za-
sniva na ovakvim falsifikatima izbornog procesa jednostavno ne mo`e
dugo da opstane.
Voditeq: Moram da vas pitam i ono {to se name}e kao pitawe.
Obi~no stranke, nezadovoqne izbornim uslovima i na~inom kako su ob-
ra|ivani izborni rezultati, iska`u nezadovoqstvo i to traje 2, 3, do 5
dana, zavisi kolika je kra|a u pitawu. Onda to jednostavno ode nekim
drugim tokom, drugi doga|aji to potisnu, i cela stvar bude ad akta. Do-
kle se stiglo u va{em nastojawu da isterate tu stvar na ~istac, koja se
dogodila na Kosovu?
Dr [e{eq: Kod nas to suprotstavqawe ne}e trajati nekoliko dana.
To }e biti stalno, kontinuirano i mi smo ve} spremili tri specijalna
izdawa na{eg lista “Velika Srbija”. Prvo izdawe je ve} iza{lo, drugo
je u {tampi, ali se zbog nedostatka papira jo{ nije pojavilo pred gra|a-
nima, a i tre}e izdawe samo {to nije iza{lo. Mi smo sakupili sve argu-
mente kojima smo raspolagali, najupe~atqivije primere falsifikata
objavqujemo u tim novinama, i objavqujemo reporta`e, izjave qudi sa li-
ca mesta u kakvoj su atmosferi izbori odr`avani i {ta im se sve de{a-
valo kada je re~ o na{im strana~kim aktivistima i kontrolorima. Mi-
slimo da }e to biti jedno `estoko `igosawe kakvo re`im do sada jedno-
stavno nije do`iveo. Mi to {tampamo u velikim tira`ima, dva speci-
jalna izdawa u 100.000 primeraka i jedno specijalno izdawe u 200.000 pri-
meraka. To se besplatno deli.
Voditeq: A {ta je sa onom pravnom linijom, dokle se stiglo?
Dr [e{eq: [to se ti~e pravne linije, sve je stalo zapravo kod Vrhov-
nog suda. Mi sada ~ekamo presudu Vrhovnog suda da bismo saveznom javnom
tu`iocu podneli zahtev da on podigne jedan vanredni pravni lek, za koji
je samo on ovla{}en, a na na{ predlog, a to je zahtev za za{titu zakonito-
sti pred Saveznim sudom, da postupi onako kako je postupio u Crnoj Gori.
Ovde su dokazi mnogo ~vr{}i nego kada je re~ o crnogorskim izborima.
97
 Naravno, mi nemamo nikakvih iluzija da }emo uspeti pravnim putem
da to isteramo do kraja, ali }emo na taj na~in pokazati jo{ jednom, ovog
puta jo{ upe~atqivije, da u na{oj zemqi nema pravosu|a, nema sudstva, da
nijedan sudski organ ne funkcioni{e, da su nam sudovi zapravo produ`e-
tak vladaju}e partije, sastavni deo wenog propagandnog aparata.
Voditeq: U ovom trenutku na svim nivoima, rekao bih od onog lokal-
nog op{tinskog preko republi~kog do saveznog, postoji jedna nerazja-
{wena situacija. Ve}ina op{tina u Srbiji, kao i Mladenovac, ima neka-
kve sukobe oko vlasti. Na republi~kom nivou vlada nije formirana, na
saveznom promenama u Crnoj Gori dolazi do ozbiqnog, druga~ijeg preme-
{tawa i razme{tawa politi~kih snaga.
Da krenemo od ovog sredweg nivoa, od republi~ke vlade. Srpska ra-
dikalna stranka je bila na razgovorima kod gospodina Milutinovi}a, i
daqe va`i ponuda Srpske radikalne stranke da gospodin Tomislav Ni-
koli} bude premijer. Znam da niste ozbiqno ra~unali da }e to biti i
ostvareno, ali pravno formalno to i daqe va`i. Kakva je va{a procena
{ta }e se i kada dogoditi kada je re~ o republi~koj vladi?
Dr [e{eq: Dan pre te audijencije kod Milana Milutinovi}a ima-
li smo unutarstrana~ke konsultacije u okviru Predsedni~kog kolegiju-
ma, i zaista smo se mnogo kolebali da li uop{te da se odazovemo ili da
se ne odazovemo tom pozivu. Odlu~ili smo da se odazovemo, i da na razgo-
vore idu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}, predsednik i sekretar
Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Srbiju, uz to je Dragan
Todorovi} potpredsednik Narodne skup{tine, a Stevo Dragi{i} pred-
sednik na{eg gradskog odbora Beograda. Procenili smo da treba da idu
qudi tog strana~kog nivoa. Dakle, ne predsednik stranke i wegov zame-
nik, nego qudi iz naju`eg rukovodstva koji }e prvo saop{titi Milanu
Milutinovi}u da mi nastavqamo da osporavamo wegov izbor.
Do{lo je do jedne komi~ne situacije u tom razgovoru, da se on prak-
ti~no wima pravdao kako on nema nikakve veze sa tim falsifikatima,
kako on to li~no nije radio. To mu i verujem, ja sam ube|en da on do onog
momenta kada je progla{en za kandidata Socijalisti~ke partije nije
znao da }e biti kandidat za predsednika Republike. Ali on je u takvoj po-
ziciji i on treba da snosi konsekvence te svoje pozicije. Saop{tili smo
mu da smo mi imali inicijativu da ~etiri najve}e parlamentarne poli-
ti~ke partije formiraju novu vladu Srbije, da ta vlada bude prakti~no
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, da wen sastav bude propor-
cionalan odnosu na{ih snaga u Narodnoj skup{tini. Mi smo po{li od
jedne su{tinske pretpostavke da bi trebalo neko iz Srpske radikalne
stranke da bude predsednik vlade, mandatar za sastav nove vlade, jer je za
predsednika Narodne skup{tine izabran predstavnik Socijalisti~ke
partije. A izme|u na{e dve stranke je veoma mala razlika u broju posla-
nika, socijalisti imaju 86, radikali 82. Ako se izuzme Kosovo i Metohi-
ja i falsifikati koji su se tamo de{avali na parlamentarnim izbori-
ma, mi smo prakti~no ve}a politi~ka partija od Socijalisti~ke parti-
je. Po{to socijalisti nemaju apsolutnu ve}inu, da imaju apsolutnu ve}i-
98
nu oni bi mogli da pretenduju da imaju predsednika Narodne skup{tine
i predsednika vlade, po{to je wihov kandidat izabran za predsednika
Narodne skup{tine dogovorom najve}ih parlamentarnih stranaka, onda
je sasvim logi~no da mandatar bude iz Srpske radikalne stranke. Mi od
toga ne}emo nikako odustati.
Vi se se}ate da je, negde krajem novembra, postignut dogovor izme|u
Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ke partije, Srpskog pokreta ob-
nove i Jugoslovenske levice o podeli kqu~nih skup{tinskih funkcija.
To je dogovor ove ~etiri partije, posle je Srpski pokret obnove po~eo
to da izigrava kao: nisu oni u~estvovali, oni su se uzdr`ali, ali su pri-
hvatili. Mi smo glasali za wihove kandidate oni za na{e, ali oni su
hteli da se operu – kao oni nisu imali ni{ta sa tim, misle}i da }e im to
biti korisno u predizbornoj kampawi, ve} je bio drugi turnus predsed-
ni~kih izbora. Ali narod je to prepoznao, na{ narod nije glup, to je
shvatio odmah i jedna takva igra jednostavno nije uspela. Mi smo smatra-
li da treba da se konstitui{e Narodna skup{tina, i otvoreno rekli: je-
ste, evo socijalista ima najvi{e, neka bude wihov predsednik. E, sada
smo sa~ekali kod mandatara za sastav vlade. Mandatar treba da bude iz
Srpske radikalne stranke. Ali ima ne{to drugo {to je tu veoma va`no:
{to na tu soluciju nije spremna nijedna od ove tri velike parlamentar-
ne stranke. Nisu spremni ni socijalisti, ni JUL, ni Srpski pokret ob-
nove.
Oni vode me|usobne pregovore o sastavu nove vlade Srbije, i ti do-
govori su daleko odmakli. Ima nekih te{ko}a, te{ko}e su obi~no kod
privilegija, nisu su{tinske ni programske prirode, kako se oni u javno-
sti busaju u prsa. Oni o programu nisu ni razgovarali na tim svojim kon-
sultativnim sastancima. Nego – ja }u tebi, ti }e{ meni, ide se na ~isto
kadrovsku problematiku, i ko }e {ta da {~epa i ni{ta vi{e.
Vi znate kakvi su odnosi unutar Srpskog pokreta obnove, koliki je
nepotizam ovladao tom strankom. Prakti~no se ro|acima obezbe|uju
najunosnije funkcije, najvi{e se insistira na ambasadorskim mestima,
mada ta ambasadorska mesta u strukturi vlasti nemaju nikakvog zna~aja.
Ako nije re~ o profesionalnim diplomatama, za ambasadore se uglav-
nom {aqu islu`eni politi~ari, politi~ari na koje se vi{e ne ra~una.
Srpskom pokretu obnove izgleda da je najvi{e do toga stalo. Ono sa ~i-
me javno operi{e Srpski pokret obnove to je da ne prihvataju nikakvu
varijantu sa radikalima. ^ak se socijalisti i JUL nisu tako izjasnili,
oni govore da bi bili spremni sa svima. Ali Srpski pokret obnove im
slu`i da zapravo javnosti saop{te da }e ova kombinacija biti bez Srp-
ske radikalne stranke. Mi se zbog toga uop{te ne qutimo, oni imaju
pravo da sastave koalicionu vladu. Mi }emo biti opozicija toj vladi,
neprekidno }emo tu vladu kritikovati u Narodnoj skup{tini. Mi smo
svesni takvog odnosa snaga. Ako Srpski pokret obnove ima takvo opre-
deqewe, {to bismo se mi protiv toga bunili? Tu je wihovo ~lanstvo,
neka ono reaguje, {to mi da reagujemo za ne~iju tu|u stranku. To nas ne
interesuje.
99
 Voditeq: Koliko je mogu}a varijanta da posle onolikih zahteva, re-
kao bih enormnih zahteva Srpskog pokreta obnove, oni dobiju premijera,
potpredsednika vlade, tre}inu tih ambasadorskih mesta itd? Socijali-
sti ka`u da ne mogu da postignu dogovor: sa vama ne}e, sa wima ne mogu da
postignu dogovor. Po{to nema ustavnog ograni~ewa, vlada Mirka Mar-
janovi}a ostaje eventualno i do jeseni, a da u me|uvremenu budu izbori?
Dr [e{eq: Nije ta vlada regularna. Ta vlada je samo u statusu vr{i-
oca du`nosti. Ta vlada je prakti~no pod ostavkom, i ta vlada nema prava
da donosi nikakve op{te pravne akte, uredbe, bilo kakve sli~ne odluke
koje se odnose na neke op{tije stvari. Ta vlada otpravqa poslove dok se
ne formira nova vlada i ni{ta vi{e, da bi se sa~uvao kontinuitet vla-
sti. To je uobi~ajeno u parlamentarnoj praksi civilizovanog sveta. Nije
bitno {to kod nas nije Ustav ili zakon sve predvideo, ne mo`e da pred-
vidi sve pojedinosti iz prakse, ali postoji ne{to {to se zove parlamen-
tarna praksa demokratskog sveta i to mora da va`i i kod nas. Ova vlada,
dakle, ne mo`e da vlada u pravom smislu re~i. Mo`e da otaqava poslove
iz dana u dan. A ona se postavqa kao da je neka ozbiqna i normalna vla-
da. Ona to vi{e nije. Vladu mora da formira novi saziv skup{tine, bez
obzira {to rok nije odre|en.
Drugo, nije nemogu}e da se u svemu ovome posva|aju levi blok i Srp-
ski pokret obnove. Mi znamo iz ranijeg iskustva da sa Dra{kovi}em ni-
kada dogovori nisu dugo trajali, takvo je iskustvo i \in|i}a i Ko{tuni-
ce, i Vesne Pe{i} i Mi}unovi}a, svih onih koji su nekada imali takve
aran`mane sa Dra{kovi}em. Ovo je prvi put da Dra{kovi} otvoreno
ulazi u aran`mane sa socijalistima. 1995. godine imao je neke konspira-
tivne aran`mane, kada ih je podr`ao oko ukidawa direktnih televizij-
skih prenosa u Saveznoj skup{tini, pa su socijalisti ukinuli, i to pro-
veli i na republi~koj. Pa su ih podr`ali oko Dejtonskog sporazuma, oko
ratifikacije tog sporazuma u Saveznoj skup{tini, i svega onog {to se
de{avalo 1995. godine. Za nagradu je Vuk Dra{kovi} besplatno dobio ku-
}u na Ko{utwaku u ulici Blagoja Parovi}a.
Ovog puta to ne mo`e da ide konspirativno, ovog puta je javnosti i
kompletnom ~lanstvu Srpskog pokreta obnove jasno da su u pregovorima,
oni vi{e i ne kriju te pregovore. Ali u tom cewkawu ima jedna stvar ko-
ja optere}uje Srpski pokret obnove. U podsvesti wegovog rukovodstva je
jasno da je ovo wihova posledwa politi~ka igra i ovog puta oni nastoje
da {~epaju {to vi{e. Posle ove kombinacije oni vi{e na politi~koj
sceni Srbije ne}e predstavqati neku ozbiqnu politi~ku snagu, to je go-
tovo. Dakle, Srpski pokret obnove je prakti~no u politi~kom smislu
istorija, pro{lost Srbije. Zbog toga su ogromni apetiti na delu. Ti ape-
titi ih prosto teraju da prihvate i ono mawe {to ponude socijalisti, jer
mogu da izgube sve.
Tu su teorijski mogu}e dve varijante. Jedna je varijanta da Srpski po-
kret obnove u|e direktno u vladu, da u~estvuje u raspodeli ministarsta-
va. Mislim da im socijalisti ne}e dati vi{e nego {to je to proporcio-
nalno. Dakle, ne mogu pretendovati na vi{e od jedne ~etvrtine mandata
100
otprilike. Ili da podr`e mawinsku vladu, pa da uzmu privilegije, da sa-
~uvaju vlast u gradu Beogradu uz podr{ku socijalista, da uzmu novac i da
uzmu jo{ neke privilegije. Oni su tome najskloniji. Dakle, ne treba ni
tu varijantu iskqu~iti.
Tu s vremena na vreme ne{to za{kripi, i da je zaista za{kripalo
vidimo po tome {to se ponekada malo `e{}e oglase socijalisti. Vide-
li ste danas, Gradski odbor Socijalisti~ke partije malo je pripretio
Srpskom pokretu obnove na gradskom nivou. Posle ovog, Srpski pokret
obnove nema kud, jer }e morati da preda tu gradsku vlast. Oni su toliko
zaglibili u toj gradskoj vlasti Beograda da bi shvatili kao katastrofu
da tu vlast izgube. Da pogledate samo gde su ro|aci Vuka i Danice Dra-
{kovi} zaposleni na gradskom nivou, to je stra{no – nema skoro nijedne
mo}ne institucije na gradskom nivou koja je pod kontrolom Srpskog po-
kreta obnove da direktno najbli`i ro|aci nisu zaposleni, da nisu oni
na rukovode}im funkcijama. E, ostaju bez svega toga, to je ~itav jedan lo-
bi koji pritiska rukovodstvo stranke da po svaku cenu u|e u sporazum sa
socijalistima. Mi sebe nikada u takvu poziciju ne bismo doveli. Mi ni-
kada ne bismo dozvolili da nas takve stvari nateraju da idemo i na one
oblike saradwe koje ina~e ne bismo `eleli.
U Beogradu, Srpski pokret obnove ~ak ni zajedno sa socijalistima
nema ve}inu, i zato be`e od nastavka sednice Skup{tine grada. Slede}a
ta~ka bi morala da bude smewivawe Aleksandra ^otri}a, mi smo na to
spremni, Srpski pokret obnove se i tu pocepao. Ne znam ta~no koliko
ih je odbornika napustilo, za jednog znam sigurno, to je Vladan Jani}ije-
vi} iz Sur~ina. Demokrate govore da ih ima oko {est, ali ja ne znam ta~-
no i ne mogu napamet da to saop{tavam javnosti.
U svakom slu~aju, oni bi odavno zakazali sednicu da su sigurni u ve-
}inu odbornika. Po{to nisu sigurni, oni be`e od sednice. Ne mogu ve-
~ito be`ati, maksimalno mogu be`ati tri meseca. Kada isteknu ta tri
meseca, vi{e nemaju kud. Ili }e se zavesti prinudna uprava ili }e se i}i
na nove izbore. I ako se zavede prinudna uprava mora se i}i na nove iz-
bore u onom zakonskom roku.
Oko sastava te republi~ke vlade jo{ }e se mnogo toga u javnosti ~u-
ti u svakom slu~aju. Ono {to je nama radikalima ciq, to je da izdejstvu-
jemo nove izbore na svim nivoima. Mi ne be`imo od novih izbora, mi `e-
limo te nove izbore.
Mislim da je Srpska radikalna stranka sada u naponu snage, da nam
svaki dan i daqe raste popularnost. To pokazuje ~iwenica da ve} imamo
vi{e od 170.000 ~lanova, a u novembru 1996. godine imali smo oko 90.000,
mi smo ve} prakti~no udvostru~ili svoje ~lanstvo za godinu i dva mese-
ca. To nas ispuwava dodatnim optimizmom da otvoreno izlazimo sa zah-
tevom da se dr`e vanredni izbori na svim nivoima. Ti vanredni izbori
mogu biti nu`ni ako se na republi~kom nivou ne postigne dogovor izme-
|u levog bloka i Srpskog pokreta obnove, dakle, ako otpadnu sve ove va-
rijante pa se oni definitivno razi|u, {to je, ja mislim, vrlo malo vero-
vatno, ali u svakom slu~aju ne smemo da iskqu~imo ni tu soluciju.
101
 Potrebni su vanredni izbori na saveznom nivou zbog svega ovoga {to
se de{ava u Crnoj Gori. Bilo bi krajwe lo{e da se na saveznom nivou skup-
{tinskom ve}inom izbacuju poslanici \ukanovi}evog krila Demokrat-
ske partije socijalista, a na republi~kom nivou da se izbacuju poslanici
Bulatovi}evog krila. Boqe je da se na vanrednim izborima ra{~isti ko-
liki je odnos snaga izme|u ta dva krila ranije vladaju}e partije, i da se
konstitui{e novi skup{tinski saziv na osnovu tog odnosa snaga i na re-
publi~kom nivou Crne Gore i u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
Postoji, tako|e, mnogo razloga da se ide na vanredne lokalne izbore,
jer se pocepala, pre svega, koalicija “Zajedno” u svim gradovima gde je
osvojila vlast. Tamo gde su socijalisti osvojili vlast ona veoma lo{e
funkcioni{e, bremenita je raznim unutr{wim protivre~nostima i ni-
je lo{e da se u ovakvim kriznim uslovima proveri voqa naroda, da se vi-
di da li tu ima nekih promena. U svakom slu~aju, kada se pocepaju te vla-
daju}e stranke nema boqeg re{ewa od novih izbora.
Voditeq: Pro{li put ste govorili da kakav god da je odnos snaga u
Republi~koj skup{tini, ta skup{tina mo`e da funkcioni{e. To je bilo
uo~i tih predsedni~kih izbora. Da li je ono {to se dogodilo u tom kru-
gu predsedni~kih izbora razlog da vi promenite taj stav ili ukupna si-
tuacija o kojoj ste malo~as govorili?
Dr [e{eq: Ne. To {to se dogodilo na predsedni~kim izborima, daje
nam jo{ ~vr{}u argumentaciju protiv re`ima, to je za nas motiv da se bo-
rimo za poboq{awe izbornih uslova u Srbiji. Dakle, za sre|ivawe sta-
wa u medijskoj sferi, da mediji, posebno dr`avni mediji, budu dostupni
svim parlamentarnim politi~kim strankama, da se borimo za sre|ivawe
bira~kih spiskova, za normalno odvijawe izborne procedure u potpuno-
sti, da se spre~e falsifikati. Mi tu imamo zaista veoma sna`ne argu-
mente.
[to se ti~e odnosa snaga u parlamentu, mi ne dozvoqavamo da nas sa-
da neka mr`wa, neke emocije, neka nelagoda zbog svega ovoga {to se desi-
lo na predsedni~kim izborima motivi{u u parlamentarnom nastupu. Mi
se tu dr`imo kao strogo realni i racionalni politi~ari. Otvoreno go-
vorimo o svojoj poziciji. Ne dozvoqavamo uop{te da se emocije pojave
kao neki faktor pri dono{ewu va`nih politi~kih odluka. Polazimo od
interesa naroda i od svog programa, tako da ova na{a ispru`ena ruka i
daqe ostaje u vazduhu, dakle, ispru`ena prema svim potencijalnim part-
nerima, ali kao realni politi~ari odavno smo procenili da od toga ne-
ma ni{ta. Niko zapravo ne `eli stvarnu podelu vlasti i niko ne `eli
temeqite reforme u Srbiji osim Srpske radikalne stranke.
Socijalisti~ka partija to ne `eli, Jugoslovenska levica to ne `eli,
Srpski pokret obnove samo deklarativno `eli, a `eli zapravo samo pre-
raspodelu mo}i i uticaja u sada{wim strukturama. Ni{ta se tu bitno ne
bi promenilo, kao {to ni{ta nije promeweno ni tamo gde Srpski pokret
obnove na lokalnom nivou ima dominantnu ulogu u na~inu funkcionisawa
vlasti, u raspodeli privilegija, u sticawu i kori{}ewu tih privilegija
itd. U svakom slu~aju, i ekonomska i socijalna kriza koje se zao{travaju go-
102
vore da }e vanredni izbori biti neophodni. Nije nemogu}e da mandat ove
skup{tine bude zaista i ~etiri godine, ali samo ukoliko levi blok i Srp-
ski pokret obnove u|u u neku ~vr{}u koaliciju. Ta je varijanta mogu}a.
Voditeq: Prema nekim analiti~arima, a wih je sve vi{e, kqu~ po-
liti~ke krize u Srbiji je Beograd, odnosno kako }e se tu razre{iti taj
~vor izme|u stranaka koje dr`e vlast u Beogradu, ~iji odbornici imaju
velike odborni~ke grupe u Skup{tini grada. Da li je tu mogu}a saradwa
izme|u vas i Demokratske stranke?
Dr [e{eq: Mi neke oblike saradwe imamo. Znate, opet kao realni
i racionalni politi~ari ne mislim da mi treba sada u neke zagrqaje da
ulazimo, da se zakliwemo u neka prijateqstva ili ne{to. Nas su odre|e-
ni interesi naterali da sara|ujemo po pojedinim pitawima.
Mi smo se zajedni~kim snagama suprotstavili ponovnom uvo|ewu
takse od tri odsto, a onda su Srpski pokret obnove i levica nametnuli
taj zakon Beogradu u Republi~koj skup{tini. Jedan od kqu~nih razloga
{to je do{lo do ovakvog divqawa marke na crnom deviznom tr`i{tu je
i uvo|ewe te takse. Uzalud sada Republi~ka vlada optu`uje medije da su
oni krivi. Ne mo`e se dinar uzdrmati samo propagandnim sredstvima,
postojali su realni elementi da se dinar uzdrma.
Uvo|ewe te takse opet je pokrenulo lavinu pove}awa cena, pove}a-
we cena je delovalo na pad kursa dinara. Sa druge strane, re`im je neki
novac do{tampavao i u predizbornoj kampawi, finansirao je izbore. Re-
`im je neracionalno koristio novac od sredstava, od prodaje 49 odsto
telefonske kompanije, to se videlo. Ako se se}ate, mi smo na vreme upo-
zoravali, i to u vi{e navrata, da se ne sme tako raspolagati novcem.
Kada dr`ava daje kredite dru{tvenim firmama, one jednostavno ne
vrate, dr`ava nema mogu}nosti da to naplati. Kako? Dakle, taj novac je
bio pla}en.
Onda su rekli da finansiraju izvozne poslove, {to je bila ludost.
Za{to dr`ava mora da odre|uje koji }e se poslovi finansirati. Ona
treba da daje kredite privrednim firmama sa odre|enom kamatom i da
samo vodi ra~una da se taj kredit vrati u odre|enom vremenu i da se is-
plati kamata, i ni{ta vi{e. [ta je briga ho}e li biti izvoznog posla
ili ne}e. U ovom slu~aju su finansirali neke izvozne projekte, neki od
tih projekata su realizovani, roba izvezena, ali novac od prodaje te ro-
be ostao napoqu. Kako }e sada naterati te firme da vrate novac nazad?
Nema {ansi da ih nateraju. Novac uglavnom ode na Kipar.
To je {to se ti~e ove sada{we ekonomske situacije. U takvoj ekonom-
skoj situaciji Beograd je u posebno te{kom, kriti~nom polo`aju. U Beo-
gradu vlast uop{te ne funkcioni{e. Nije funkcionisala ni kada su de-
mokrate ostvarivale tu vlast, ali je sada situacija jo{ gora. Srpski po-
kret obnove prakti~no sam vlada. Sam tro{i pare, {to bi se reklo. Pro-
{le godine je buyet bio krajwe neracionalan, bilo je mnogo parazita na
tom buyetu, pare su se rasipale za studentski parlament i za ovo i za ono,
a su{tinske stvari nisu finansirane. Ove godine jo{ buyet nije ni usvo-
jen, da li }e biti usvojen to }emo jo{ da vidimo, i kako }e izgledati.
103
 Sa Demokratskom strankom ne iskqu~ujemo neke oblike saradwe i u
budu}nosti, mislim da smo na{li zajedni~ki jezik oko smene Aleksan-
dra ^otri}a, jer je Studio B opet onakav kakav nismo `eleli da bude,
opet je pod kontrolom jedne partije i to se vidi iz sadr`aja skoro svih
wegovih informativno-politi~kih emisija. Mi smo spremni da sara|u-
jemo sa Demokratskom strankom i oko ru{ewa gradske vlade Spasoja
Kruni}a, tu Demokratska stranka jo{ okleva. Oni otvoreno saop{tava-
ju razloge svog oklevawa, ka`u: to mo`e biti povod zavo|ewa prinudne
uprave, pa }e oni biti krivi. Ne. Ne mo`e opoziciona stranka biti kri-
va zato {to je opoziciona i zato {to se bori protiv aktuelne vlasti.
Ova vlast je lo{a, zbog toga je treba sru{iti. Ako posledica bude zavo-
|ewe prinudne uprave, onda u zakonskom roku moraju da budu vanredni
izbori.
Neki ka`u: tako se desilo u Starom gradu i Savskom vencu, socijali-
sti su zajedno sa Srpskim pokretom obnove u pro{lom mandatu zaveli
prinudnu upravu i nisu dozvolili vanredne izbore. Onda je to direktno
kr{ewe zakona. Onda da neprekidno prozivamo re`im {to se kr{i za-
kon. Pa re`im kr{i Ustav i zakon oko izbora. Pa kr{i oko prinudne
uprave, pa kr{i oko ovoga, onoga. Kada se nagomila broj kr{ewa zakona,
kada do|e do one kriti~ne mase, onda re`im na tome pada. Ne mo`e re-
`im ve~ito da kr{i zakon, i da se sama vlast temeqi iskqu~ivo na kr-
{ewu zakona.
Voditeq: Da li je to nova pojava na politi~koj sceni Srbije da se ko-
na~no do|e do saradwe izme|u stranaka, da one nemaju ni nekih koalici-
onih saveza, pa ~ak ni programskih, ideolo{kih bliskosti, ako postoji
neki direktan politi~ki interes da jednostavno zavr{e neki posao koji
je u interesu i jedne i druge stranke? Ovo o ~emu sada govorimo na nivou
Beograda. Takvih slu~ajeva, ~ini mi se, nije bilo ranije.
Dr [e{eq: Uvek smo mi radikali bili veoma rezervisani prema bi-
lo kakvoj koaliciji. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom
Milo{evi}em, mi smo izbegli da u|emo u koaliciju sa socijalistima, da
u|emo u vladu Nikole [ainovi}a, ako se se}ate. Onda smo imali neku
tehni~ku koaliciju sa Demokratskom strankom i Demokratskom stran-
kom Srbije na lokalnom nivou, i ona je veoma uspe{no funkcionisala.
Na svim naknadnim izborima za odborni~ka mesta mi smo pobe|ivali za-
hvaquju}i toj koaliciji – radikali su osvojili odborni~ki mandat u Ra-
kovici, u Malom Crni}u, Demokratska stranka Srbije na Vra~aru, Demo-
kratska stranka jo{ negde, ne mogu se setiti ta~no gde, ali je na{a teh-
ni~ka koalicija izuzetno dobro funkcionisala. A onda je tu tehni~ku
koaliciju \in|i} jednostavno otkazao i u{ao u dogovore sa Srpskim po-
kretom obnove.
Sara|ivali smo i sa drugim opozicionim strankama i posle izbora
1993. godine u Republi~koj skup{tini dogovorili smo se da sve na{e opo-
zicione stranke dr`e jedinstven blok prema socijalistima. Radikali su
ostali ~vrst deo tog bloka, ali su nas izigrali na{i partneri. Do{lo je
do trke izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a ko }e pre u zagrqaj sa socijali-
stima. \in|i} je bio prote`iran u predizbornoj kampawi od strane dr-
104
`avnih medija, imao neke na~elne dogovore o konstituisawu vlade, pove-
}ali mu se apetiti, tra`io da bude predsednik vlade, a Dra{kovi} gur-
ne Novu demokratiju i Du{ana Mihajlovi}a da mu pokvari planove i ta-
ko je do{lo do vlade Mirka Marjanovi}a. Pa je onda tu bilo i oko onih,
znate, tajno datih glasova da se izabere Dragan Tomi} za predsednika
Skup{tine, pa smo imali neku saradwu oko onog paralelnog parlamen-
ta, {to je dobro funkcionisalo, {to je socijaliste stra{no upla{ilo,
a onda nam podmetnu tamo da usvajamo neku Ago{tonovu deklaraciju ka-
ko su nacionalne mawine u Srbiji ugro`ene. I na tome je pukao paralel-
ni parlament.
Nismo se mogli dogovoriti ni oko odbrane Studija B, mi radikali
smo spremni da dr`imo i protestni miting, da demonstriramo, imao sam
dogovor sa Ko{tunicom i \in|i}em, a Dra{kovi} je izbegao da se sa
mnom sastane. Nije hteo uop{te da razgovara, pa je do{lo do one na{e
poznate polemike. Onda su \in|i} i Ko{tunica i{li kod Dra{kovi}a.
Po{to Dra{kovi} nije hteo da se brani Studio B, Studio B je do{ao
pod potpunu kontrolu re`ima.
Svaki put kada Dra{kovi} ima neke prqave poslove u planu sa soci-
jalistima, on pove}a tenziju prema srpskim radikalima. Odmah nas nazi-
va fa{istima, ovakvima, onakvima i ka`e da se sa nama ne mo`e nikako.
To jednom treba da pukne, to jednom treba da dovede do onih ozbiqnih po-
liti~kih konsekvenci posle kojih Srpski pokret obnove vi{e ne}e
predstavqati ni{ta ozbiqno na politi~koj sceni Srbije. Ima jo{ jedan
dogovor Dra{kovi} sa socijalistima: odbijena je registracija Srpskog
pokreta obnove-Zajedno. I Republi~ko ministarstvo pravde je reklo: ne
mo`e zato {to postoji stranka Srpski pokret obnove, a postoji Radni~-
ko-seqa~ka demokratska koalicija “Zajedno”.
Voditeq: Sa Avramovi}em na ~elu.
Dr [e{eq: Sa Avramovi}em na ~elu. Kakve to veze ima. Postojala
je Srpska radikalna stranka, pa su dozvolili da se registruje Srpska ra-
dikalna stranka Nikola Pa{i}. Postojala je Demokratska stranka, pa
su dozvolili da se registruje Demokratska stranka Davidovi}-Grol.
[to sada ne bi mogla da postoji jedna SPO-Zajedno?
Voditeq: Demokratska stranka Srbije...
Dr [e{eq: Jeste. Zna~i, i ovo je sada neki adut u igri kojim socija-
listi operi{u u kalkulacijama sa Vukom Dra{kovi}em. Oni }e mu dati
to, ve} su mu dali da spre~e registraciju stranke Velimira Ili}a, i to
na protivzakonit na~in. Kalkuli{u oko Gradske skup{tine, kalkuli{u
oko jo{ nekih stvari, nekog ro|aka su im uhvatili sa ve}om sumom devi-
za na grani~nom prelazu i to smo saznali. To mi je ~ak sam \in|i} pri-
~ao kada smo bili na Cetiwu. Imaju ih, dakle, u {akama i preko nekih
pronevera na gradskom nivou, imaju ih u {akama po nekim stvarima i od
ranije, i mislim da }e socijalisti na taj na~in prisiliti Srpski pokret
obnove da po veoma niskoj ceni u|e u Vladu Srbije, da im omogu}i skup-
{tinsku ve}inu, ali onda }e to biti kraj Srpskog pokreta obnove. Ja mi-
slim da ne treba zbog toga `aliti.
105
 Mora}e da postoji jedna stranka centra – da li }e to biti Demokrat-
ska stranka, da li neka druga partija, jedna stranka centra mora da posto-
ji, ali stranka sa ideologijom centra, a Srpski pokret obnove koji je
krenuo kao izrazito nacionalisti~ka stranka, prakti~no je danas stran-
ka bez ikakve ideologije. Nema unutra{wi sistem vrednosti u koji bi
qudi verovali i koji bi ih motivisao da se anga`uju u toj stranci. Oni
su sada postali zajednica interesa, {to su odavno i Socijalisti~ka par-
tija i Jugoslovenska levica.
Voditeq: Pomenuli ste ovo {to se dogodilo na Cetiwu, to je povod
da vam postavim pitawe, da mi se ~ini otprilike da u praksi Srpske ra-
dikalne stranke ima nekih promena. Uze}u to va{e pojavqivawe na pod-
gori~koj televiziji, pojavqivawe na Cetiwu, ~iwenicu da je Srpska ra-
dikalna stranka Republike Srpske prakti~no objavila legitimitet Do-
dikove vlade. Imam utisak da se ne{to, {to bih nazvao jednom vrstom po-
me{anog realizma i pragmatizma, manifestovalo kod...
Dr [e{eq: Ne. Mi se u Crnoj Gori i Republici Srpskoj pona{amo
na isti na~in na koji se pona{amo i u Srbiji: kada do|e do onog kriti~-
nog, kada zapreti krvoproli}e ili se desi krvoproli}e, mi smo uvek bi-
li najstalo`eniji, i ovde u Srbiji. Kada su bile demonstracije u neko-
liko navrata, koje su odnele i qudske `ivote, uvek smo bili najracio-
nalniji, najstalo`eniji. Tako isto i u Crnoj Gori. Mi smatramo da ne-
ma nijedne politi~ke funkcije koja je vredna prolivawa srpske krvi i
zbog toga smo na taj na~in reagovali. Milo \ukanovi} ostaje politi~-
ki protivnik.
Istina je da smo mi podr`ali Momira Bulatovi}a kao predsedni~-
kog kandidata, na{a podr{ka je bila jednokratna. On nam nije ni poli-
ti~ki saveznik, ni koalicioni partner. U jednom momentu smo proceni-
li da na{ predsedni~ki kandidat ne mo`e imati nikakve ozbiqne {an-
se na crnogorskim izborima, vagali smo kakva je programska orijentaci-
ja Mila \ukanovi}a, kakva je Momira Bulatovi}a. Programska orijenta-
cija Bulatovi}a nam je ipak ne{to bli`a nego \ukanovi}eva, zbog toga
smo ga podr`ali. To ne zna~i da }emo ga ve~ito podr`avati.
Sada }e se desiti vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori i na
tim izborima mi se pojavqujemo samostalno. Nama je konkurencija i Bu-
latovi}eva i \ukanovi}eva stranka, mi nemamo koga vi{e od wih da po-
dr`avamo.
A drugo, sam ~in mog pozivawa na Cetiwe je jedan gest dobre voqe od
strane \ukanovi}evog re`ima, i na taj gest dobre voqe mi smo sa na{e
strane odgovorili gestom dobre voqe. Ja sam oti{ao na Cetiwe. Uosta-
lom, ja sam ovde i Milo{evi}u ~estitao kada je inaugurisan u Saveznoj
skup{tini. Kada je polo`io zakletvu, ja sam lepo pristojno, kao {ef naj-
ve}e opozicione politi~ke partije, do{ao i ~estitao svom politi~kom
protivniku. Ja mislim da je to jedan kurtoazan gest dobre voqe. Mi srp-
ski radikali nikada nismo bili stranka mr`we. Jesmo se hvatali u ko-
{tac i sa Milo{evi}em, i sa \ukanovi}em, i sa Bulatovi}em dok su \u-
kanovi} i Bulatovi} bili zajedno, i progoweni smo i u Srbiji, i u Crnoj
106
Gori, itd, ali mi nismo osvetoqubivi politi~ari pa da treba da govo-
rimo jezikom mr`we, da se svetimo svojim politi~kim protivnicima,
~ak i po cenu da dr`ava propadne. Mi to nikada ne}emo da radimo.
U Republici Srpskoj nametnut nam je Dejtonski sporazum. Mi smo
uvek bili protiv tog Dejtonskog sporazuma, ali sada je on za nas fakti~-
ko stawe. Po Dejtonskom sporazumu muslimani iz Federacije su mogli da
iza|u na izbore u Republici Srpskoj i osvojili su izvestan broj posla-
ni~kih mandata. Pocepala se Srpska demokratska stranka. Jesmo li mi
krivi {to se pocepala Srpska demokratska stranka? Nismo krivi. Je-
smo li mi krivi {to je ona izgubila ogromnu popularnost u narodu? Ni-
smo krivi.
Srpska radikalna stranka je narasla, imali smo {est poslanika u
pro{lom mandatu, sada imamo 15. Sada smo jedna od najmo}nijih parla-
mentarnih stranaka. Hteli smo da formiramo koaliciju sa Srpskom de-
mokratskom strankom, nismo imali dovoqno poslanika, imamo zajedno
39 mandata, a treba nam 42. Zna~i, tri poslanika su nedostajala. Nudili
smo socijalistima da budu tre}i partner u toj koaliciji, socijalisti su
odbili. Ono {to u Srpskoj demokratskoj stranci nije niko verovao, a
{to smo mi smatrali da je mogu}e, desilo se. Socijalisti, Srpski narod-
ni savez Biqane Plav{i}, Dodikovi nezavisni socijaldemokrati uz po-
dr{ku muslimana formirali su mawinsku vladu. Jesmo li priznali man-
date tim muslimanskim poslanicima, jesu li oni verifikovani u skup-
{tini, – jesu. Jesu li poslanici kao i svi ostali – jesu. Wihov glas zna-
~i u toj skup{tini kao glas svakog drugog poslanika. Mi moramo da pri-
znamo taj odnos snaga.
[ta je bila alternativa? Da idemo na ulicu i da se borimo. Da se
raspadne Republika Srpska. Mo`da }e se ona i ovako raspasti, ali ne
sme da se raspadne na{om krivicom. Ako joj je su|eno da nestane ne sme
nestati na{om krivicom. Ova sada{wa vlada i Socijalisti~ka partija
su preuzeli na sebe ogromno breme odgovornosti. [ta god da se desi sa
Republikom Srpskom, oni }e biti krivi. Mi ne}emo napraviti nijedan
prenagqen potez da bismo sa wima delili krivicu. Dakle, nastavqamo da
delujemo kao opoziciona stranka, ali iskqu~ivo u parlamentu. Iskqu-
~ivo parlamentarnim politi~kim sredstvima. Ja mislim da nam je to iz-
vanredno dobro osmi{qena strategija, a kod Srpske demokratske stran-
ke je bilo velike nervoze, ideja da se formiraju krizni {tabovi, da se
spre~i preuzimawe vlasti u isto~nom delu, to bi prakti~no izazvalo ce-
pawe. Svi bi nas optu`ili ako bismo u tome u~estvovali da smo mi kri-
vi za cepawe. Oni sada imaju parlamentarnu ve}inu, treba da preuzmu
vlast i da poka`u {ta znaju.
Voditeq: Da li je bilo konkretnih ponuda va{im predstavnicima,
gospodinu Popla{enu da u~estvuje u takvoj jednoj akciji kao {to je for-
mirawe paralelne vlade ili sli~no, {to mo`e da se ka`e?
Dr [e{eq: Ne mogu sada da govorim u detaqe {ta je bilo u strana~-
kim konsultacijama, ali bilo je raznoraznih ideja od kojih mi nijednu ni-
smo prihvatili. Mi smo stranka legaliteta i legitimiteta. Mi `elimo
107
da parlament funkcioni{e u svakoj srpskoj zemqi u skladu sa demokrat-
skom parlamentarnom tradicijom, `elimo da se vlast smewuje u parla-
mentu, na izborima, voqom naroda i da to bude jedini na~in smene vlasti.
Tako smo se i postavili u Narodnoj skup{tini, tako }emo i daqe delova-
ti, a ~ujem da je narod izvanredno dobro to primio u Republici Srpskoj.
Ovde je bilo nekih spekulacija kako smo mi napustili savez sa Srp-
skom demokratskom strankom pa se priklonili Dodiku. Posle ove skup-
{tine, ~iji sam direktan prenos gledao, u Batajnici sam u mogu}nosti da
gledam Srpsku televiziju, svima je jasno da od toga nema ni{ta. Mi smo
opet `estoko kritikovali Dodika i wegovu vladu, ali se pona{ali kraj-
we legalisti~ki. ^ak smo podr`ali predlog da sedi{te vlade bude u Ba-
wa Luci. U na{em programu je predvi|eno da Bawa Luka bude trajno pre-
stonica Republike Srpske. Tu je bio raskorak izme|u nas i Srpske demo-
kratske stranke, ali smo se zajedno sa Srpskom demokratskom strankom
suprotstavili dono{ewu nekih drugih zakona, poni{tavawu onih zakona
koji su doneseni nakon {to je Biqana Plav{i} protivustavno raspusti-
la Narodnu skup{tinu.
Voditeq: Vrati}emo se stawu u Republici Srpskoj. Znam da se ne}e-
te slo`iti, ali ipak, moram da konstatujem na ovom mestu, u emisiji, u
ovom trenutku na{eg razgovora, da na osnovu primera Beograda, Repu-
blike Srpske i Crne Gore imam utisak da se u praksi Srpske radikalne
stranke, pogotovo u odnosima prema politi~kim neistomi{qenicima,
ne{to promenilo. ^ini se da imate vi{e sluha kada je re~ o razumevawu
sa qudima koji nisu na va{oj programskoj liniji.
Dr [e{eq: Nije se tu ni{ta promenilo, znate, okolnosti odre|uju
na{u taktiku, a strategija ostaje ista. Imali smo mi i ranije, kada pomi-
wete Beograd, nekih faza saradwe sa obe demokratske stranke. Rekao sam
vam kakva su na{a iskustva iz te saradwe. Mogli ste da zakqu~ite i pro-
{le godine da se ne{to promenilo u na{oj retorici u odnosu prema re-
`imu i u Beogradu i u Podgorici.
U nekim kriti~nim situacijama mi smo malo smawili tenziju. Neka-
da smo i{li onim naj`e{}im, najgrubqim izrazima protiv ~elnika re-
`ima. Kada su se stvari malo uskovitlale, kada je zapretila opasnost za
sam opstanak dr`ave, mi smo malo umerili retoriku na{eg nastupa i ni-
{ta vi{e. U ovom slu~aju, tako|e smatramo da jakim, previ{e te{kim re-
~ima nema mesta, da moramo da poka`emo najve}i stepen konstruktivno-
sti, najve}i stepen razumevawa. Da se narodu predstavimo u najozbiqni-
jem svetlu. Najlak{e je nekome opsovati majku i re}i mu, prilepiti mu
neku etiketu, re}i mu bilo {ta i zavr{ili ste razgovor. Treba ga potu-
}i argumentima. Mi smo upravo u toj fazi politi~ke borbe, kao najve}a
opoziciona stranka u Srbiji, kao prakti~no, po realnoj snazi najve}a
stranka u Srbiji, stranka koja za koji dan, za koji mesec, treba da preuzme
vlast i treba da poka`emo najve}i stepen ozbiqnosti i spremnosti da
zaista preuzmemo vlast.
Naravno, vlast treba da preuzme ona stranka koja je iole tolerantna
prema politi~kim protivnicima. Mi kriti~ku distancu zadr`avamo
108
prema svima i nikada se ne ustru~avamo da kritikujemo svoje protivni-
ke, ali tu veliku dozu tolerantnosti mi smo pokazali preuzimaju}i
vlast u zemunskoj op{tini. Mi smo odmah opoziciji tamo dali ono {to
joj niko nikada nije dao u drugim mestima u Srbiji. Odmah, svim opozi-
cionim strankama zastupqenim u Op{tinskoj skup{tini dali smo kan-
celarije, sekretarice u zgradi Skup{tine op{tine. Odmah smo svima
dali kancelarije, poslovni prostor ako ga ranije nisu imali. Odmah smo
uveli finansirawe parlamentarnih politi~kih stranaka iz op{tin-
skog buyeta. Odmah smo uveli u “Zemunskim novinama” rubriku za svaku
parlamentarnu politi~ku stranku, u svakom broju 10 strana je odvojeno
za strana~ku hroniku. I na ~itavom nizu drugih primera pokazali da
opoziciju tamo gde smo mi na vlasti smatramo politi~kim snagama unu-
tar sistema, a ne kao neko strano telo van sistema, kako opoziciju tre-
tiraju levi~arske stranke ve} punih 8-9 godina, ili kako opoziciju tre-
tiraju i ove stranke iz koalicije “Zajedno” u ve}em broju mesta u Srbi-
ji gde su one preuzele vlast. Ne mogu da ka`em da je svuda to tako, ima i
mesta gde su korektni prema opozicionim strankama, ali ima mesta gde
se pona{aju na isti na~in na koji su to radili socijalisti.
Voditeq: Da li ovi konkretni potezi o kojima sada govorite, ovo
{to ste sada rekli, ta tolerantnost, pogotovo ovi posledwi u Crnoj Go-
ri i Republici Srpskoj mogu uticati da se otkloni, bi}u slobodan da ka-
`em, najve}i hendikep Srpske radikalne stranke, a to je jak odijum koji
ona izaziva na Zapadu? Mislim, kada govorimo o ukupnom odnosu snaga u
Srbiji, ~esto se govori da je Srpska radikalna stranka ta koja ne mo`e
da uspostavi komunikaciju sa zemqama zapadne Evrope, Amerikom itd.
Dr [e{eq: Nije ta~no da ne mo`emo da uspostavimo komunikaciju.
Ima zemaqa sa kojima zaista ne mo`emo da uspostavimo komunikaciju,
dve zemqe su odbile i da mi daju vizu: Francuska i Holandija, ali ima ze-
maqa sa kojima imamo solidne odnose, sa ~ijim ambasadorima se povre-
meno vi|amo, srda~no razgovaramo.
Pre nekoliko dana sam primio australijskog ambasadora u sredi{tu
Srpske radikalne stranke u Beogradu. U Budvi sam se sreo sa italijan-
skim i egipatskim ambasadorom, vrlo smo srda~no razgovarali. Mi kao
predstavnici Srpske radikalne stranke, qudi iz naju`eg rukovodstva,
gosti smo ruske, kineske, rumunske, gr~ke, ma|arske, slova~ke ambasade
prilikom wihovih nacionalnih praznika. Imamo odre|ene kontakte,
razgovaramo, dru`imo se. Mo`da }u sada nekoga ispustiti. Nedavno sam
primio otpravnika poslova ira~ke ambasade. Mislim da je ta atmosfe-
ra vrlo solidna i tolerantna u svakom slu~aju. [to se ti~e Francuske i
Holandije, one su imale jedan izrazito neprijateqski stav prema srp-
skim radikalima. [to se ti~e drugih zemaqa, kontakata ima, ali mi ni-
smo stranka ~iji bi predsednik bio spreman da ide u neku stranu ambasa-
du i prima naloge kako da deluje protiv svoje zemqe i protiv svoga naro-
da. I to je svima jasno.
Dok je trajao rat protiv srpskih radikala se u zapadnim medijima
vodila ostra{}ena kampawa. Vodili su je srpski neprijateqi, srbomr-
sci. I pro{le godine se vodila izvesna kampawa protiv kandidata Srp-
109
ske radikalne stranke na predsedni~kim izborima. U toj kampawi su di-
rektno u~estvovali Gelbard i Kinkel, oni su prakti~no ohrabrili soci-
jalisti~ki re`im da pristupi falsifikatima.
Za{to? Zato {to wima mnogo vi{e odgovara vlast slabih socijali-
sta u Beogradu nego vlast jakih radikala koji znaju {ta ho}e, i {to je naj-
va`nije, znaju kako da postignu to {to ho}e. To je su{tina. Bez obzira na
sve, mislim da niko iskreno – ni oni koji nas optu`uju da smo fa{isti,
da smo ovakvi, da smo onakvi, niko iskreno ne veruje u tu optu`bu kojoj
pribegava. Optu`be imaju ~isto propagandisti~ki prizvuk.
Voditeq: Dobro, propaganda ima i politi~ke efekte. Predla`em da
sada ukqu~imo i na{e gledaoce u ovaj razgovor.
Gledalac: Da pozdravim vas voditeqa i Voju [e{eqa, koga uva`avam
kao veoma ve{tog politi~ara za namicawe glasova za izbore i lo{e po-
pularnog. Ali bih ga pitao ne{to drugo, nevezano za celu temu, {to ste
vi razgovarali ceo sat. Da li se se}a maja 1991. godine i Topole, kada je
pri~ao da }e on da napravi srpsku dr`avu, da dovede Kara|or|evi}a na
Oplenac, na ~elu sa Kara|or|evi}ima. Ja sam se divio, rekao sam dobro
je, evo jedan ~ovek, da dovede kraqa. Ho}e{ |avola, pro|e neki mesec, do-
|e princ Aleksandar, Voja okrenuo drugu pri~u, sva{ta je rekao. Vojo, da
li se se}a{ tada kada si bio i da li se stidi{ {ta si pri~ao za krunu i
za princa kada je bio?
Dr [e{eq: Gospodin se ne se}a dobro. Na mitingu u Topoli 1991. go-
dine nijednom re~ju nisam pomenuo princa Aleksandra, nikada u svom
`ivotu ni{ta lepo nisam rekao o princu Aleksandru.
Za{to? Zato {to sam ga li~no upoznao 1989. godine u Londonu, i {to
sam tada o wemu stekao veoma lo{ utisak kao ~oveku u kome ni~eg srp-
skog nema, koji ne zna ni srpski jezik, kome je stalo samo da do|e do pre-
stola po bilo koju cenu. On se tih godina udvarao Hrvatima i Slovenci-
ma, neprekidno je isticao kako je on jugoslovenski prestolonaslednik, a
ne srpski, jer je wegov otac bio jugoslovenski kraq, a nije nikada kruni-
san kao kraq Srbije itd.
Te 1991, 1992. godine mi smo imali izuzetno dobre odnose sa princom
Tomislavom, i mi smo tada imali politi~ki stav da narod treba na refe-
rendumu da se izjasni da li je za monarhiju ili za republiku. I ako se se-
}ate moje promocije, prvog nastupa na dr`avnoj televiziji u decembru
1990. godine, samo {to sam iza{ao iz zatvora, kada sam kao kandidat gru-
pe gra|ana kandidovan za predsednika Republike, u tom jedno~asovnom
nastupu sam tako|e govorio da smo mi za to da se odr`i referendum i da
se na referendumu gra|ani izjasne da li su za monarhiju ili republiku i
kako se gra|ani izjasne da }emo mi wihovu voqu po{tovati.
Posle su se desile mnoge druge stvari u kojima se princ Aleksandar
potpuno kompromitovao i mi smo zauzeli izrazito antimonarhisti~ki
stav. Tada to pitawe nismo smatrali naro~ito zna~ajnim, posle smo zau-
zeli izrazito antimonarhisti~ki stav i taj stav kao stranka imamo i da-
nas. Mada u na{em ~lanstvu ima qudi koji su intimno za monarhiju – re-
cimo, Rajko \ur|evi}, na{ narodni poslanik je iskreni monarhista. On
110
je svestan svega ovoga {to se de{avalo sa princom Aleksandrom, ni on
nikada ni{ta lepo o wemu ne ka`e, ali on ostaje vezan za taj neki meta-
fizi~ki pojam monarhije.
Mislim da ozbiqni politi~ari jednostavno to pitawe u razgovori-
ma uop{te i ne tretiraju, da je ono u su{tini besmisleno sada pred kra-
jem HH veka. Cenili smo princa Tomislava, i danas ga ja cenim zbog to-
ga {to je iskreni srpski patriota, dolazio je u srpske zemqe, obilazio
Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, potpomagao kako je znao i
umeo srpske ratne napore. I danas ja mislim da je on jedan iskreni patri-
ota. Sada ~ujem da je prili~no bole{qiv i vi{e se mnogo i ne kre}e.
Voditeq: Bio je skoro kod nas u studiju, ba{ u ovoj stolici gde vi se-
dite. Me|utim, da li utisak koji ste vi stekli o princu Aleksandru i
ono {to imate kao stav o wegovoj li~nosti mo`e za jednu stranku da bu-
de razlog da se protivi monarhizmu?
Dr [e{eq: Ne, to nije razlog. Prvo, ja nikada nisam bio monarhi-
sta u svom `ivotu, nikada. A drugo...
Voditeq: Mo`e i to da bude razlog, va{a stranka je prema programu
duboko ukorewena u srpsku tradiciju, a monarhija je deo te tradicije.
Dr [e{eq: Molim vas, nikada radikali, ni u vreme Nikole Pa{i-
}a, nisu bili monarhisti. Nikada. Treba poznavati istoriju, treba ~ita-
ti kwige. Recimo, ja sam glavnog eksponenta monarhisti~ke ideologije u
Srbiji, Vuka Dra{kovi}a, upu}ivao da pro~ita kwigu Dragoquba @ivo-
jinovi}a, to je jedan od na{ih najistaknutijih `ivih istori~ara, jedan
od najve}ih sigurno `ivih, koji je napisao u tri toma biografiju kraqa
Petra Kara|or|evi}a, pa da vidi tamo da su radikali 1903. godine, posle
ubistva kraqa Aleksandra Obrenovi}a, razmi{qali da uvedu republi-
ku u Srbiji, i da je ve} bio postignut dogovor sa princem Petrom da do-
|e za prvog predsednika republike Srbije. Ruski dvor se suprotstavio
kategori~ki, pa je otpala ta varijanta, i onda su i{li na dovo|ewe nove
dinastije i zadr`avawe monarhije.
Uvek su radikali bili u sukobu sa monarhijom, uvek. U vreme Obre-
novi}a neprekidno; osu|ivani na smrt, streqani, hap{eni, progoweni,
zatvarani itd. U vreme Kara|or|evi}a opet neprekidno. Nedugo posle
toga u{ao je Nikola Pa{i} u sukob sa kraqem Petrom, pa bio u `esto-
kom sukobu sa kraqem Aleksandrom. Zbog jednog neprijatnog sukoba u
dvoru je naprasno umro Nikola Pa{i}. Milan Stojadinovi}, najve}i ra-
dikal koga smo imali posle Nikole Pa{i}a tako|e samovoqom monar-
hije, odnosno regenta kneza Pavla Kara|or|evi}a, protivustavno je uda-
qen sa mesta predsednika vlade, interniran, proteran iz zemqe itd.
Uvek su radikali bili u sukobu sa monarhijom i nigde u radikalskoj ide-
ologiji nema monarhisti~kog opredeqewa.
Voditeq: Rekli smo da }emo da nastavimo razgovor na temu Republi-
ka Srpska i ono {to o~ekuje Srbe koji `ive sa druge strane Drine. Ka-
ko vi procewujete, kako }e se tamo situacija daqe razvijati? Da li }e do-
}i do uvla~ewa Republike Srpske u Uniju ili }e Republika Srpska zadr-
`ati samostalnost koju je, kakvu takvu, dobila Dejtonskim sporazumom?
111
 Dr [e{eq: Uvla~ewe Republike Srpske u Uniju je ve} na delu. Done-
ta je odluka o registarskim tablicama jednoobraznim za celu Republiku
Srpsku i to takvim da se ne mo`e na osnovu registarske tablice lako iden-
tifikovati u kom mestu je vozilo registrovano. Zatim, name}e se idejno
re{ewe zastave sa preovla|uju}om `utom i svetloplavom bojom, ta `uta
boja je odmah asocirala Srbe na Austrougarsku. I ~itavim nizom drugih
poteza, recimo Zakonom o dr`avqanstvu, izgledu paso{a, izgledu nov~ane
jedinice, velike sile pokazuju da im je ciq da integri{u Republiku Srp-
sku u unitarnu Bosnu i Hercegovinu.
Me|utim, to je proces koji ne mo`e brzo da se obavi. Sama su{tina tog
procesa Srbima pru`a veliku {ansu. Sada je na ovoj, novoj vladi da sa~uva
Republiku Srpsku ili ne sa~uva. Sve sada zavisi od wene uspe{nosti.
Nedavno je Milorad Dodik obe}ao da }e podneti ostavku ukoliko
Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj. Br~ko je kqu~no, strate{ko pi-
tawe. I vi{e ne}e mo}i u opticaj da dolazi dosada{wi izgovor zapadnih
sila da jo{ nisu sazreli uslovi, da treba odgoditi definitivno re{ava-
we pitawa Br~kog. Sada sudbina nove vlade zavisi od toga da li }e arbi-
tra`a definitivno da odlu~i o tome i da li }e Br~ko pripasti Republi-
ci Srpskoj.
Zatim, sada Zapad treba da odre{i kesu. Obe}avali su mnogo para, sa-
da treba da poka`u koliko su spremni da daju. Ovo o ~emu se do sada govo-
ri su vrlo mali iznosi i ne mogu bitno da poprave ekonomsku situaciju u
Republici Srpskoj. Muslimanima i Hrvatima se kapom i {akom daje.
Voditeq: Hteo sam da ka`em da }e politi~ki zaokret do kog je dove-
la Biqana Plav{i} u Republici Srpskoj biti testiran, to smo govori-
li pro{li put, na pitawu Br~kog. I ako Br~ko zaista ostane u sastavu
Republike Srpske da li biste vi bili spremni da ka`ete da je ono {to je
Biqana Plav{i} uradila od wenog imenovawa za predsednika Republi-
ke Srpske imalo svrhe?
Dr [e{eq: Ako ova vlada obezbedi da Br~ko definitivno pripad-
ne Republici Srpskoj, ja }u joj javno odati priznawe. A prema Biqani
Plav{i} }u rezervisan stav imati neprekidno.
Voditeq: Bez obzira na Br~ko?
Dr [e{eq: [ta god da se desi oko Br~kog ne}e biti wena zasluga,
nego mo`da zasluga nove vlade, ukoliko Br~ko zaista pripadne Republi-
ci Srpskoj. A ona je gadno uzdrmala Republiku Srpsku i dovela u pitawe
wenu egzistenciju. To su ~iwenice.
Me|utim, ja mislim da nije jedino wena krivica, krivica je rukovod-
stva Srpske demokratske stranke i samog Karayi}a kada su usvajali
Ustav Republike Srpske {to su taj ustav prilago|avali Karayi}u, pa je
on dobio prakti~no kraqevska ovla{}ewa tim ustavom, a mi radikali
smo pristalice parlamentarizma, a ne predsedni~kog sistema. Mi smo za
to da parlament bira i opoziva predsednika Republike i da predsednik
Republike ima veoma su`ena ovla{}ewa. Tamo gde predsednik Republi-
ke ima prevelika ovla{}ewa uvek demokratija dolazi u krizu, uvek je de-
mokratija u opasnosti.
112
Voditeq: Dobro, ali dozvolite da i u slu~aju Biqane Plav{i} oce-
wujemo i rasu|ujemo i prosu|ujemo prema delima, kako }e se stawe daqe
razvijati.
Dr [e{eq: Br~ko je sada vododelnica, kqu~no pitawe. na osnovu pi-
tawa Br~kog o svemu }emo procewivati.
Voditeq: Dobro, ~eka nas jedan gledalac koji ho}e da postavi pitawe.
Dr [e{eq: Nema za nas ozbiqne politi~are trajnih prijateqa i
trajnih neprijateqa. Mi se prema delima opredequjemo, a ne prema li~-
nostima.
Voditeq: To je lajtmotiv celog ovog razgovora, ne znam da li prime-
}ujete.
Dr [e{eq: Ali uvek smo imali takav stav.
Voditeq: Dobro. Halo.
Gledalac: Dobro ve~e. Jedno polupoliti~ko pitawe i jedno ~isto ze-
munsko, ali kratko. Kako gospodin [e{eq komentari{e svoju izjavu pre
nego {to su nas, neke od nas, skupqali na front gde smo proveli pet ru-
`nih meseci, zna u kojem je to periodu bilo, zna~i 1991-1992. godina kada
je govorio o granici Karlobag–Karlovac i {ta ja znam, ne znam ni ja koja
mesta tamo gore? To je prvo pitawe. A drugo, kako komentari{e izgradwu
kioska u Zemunu koji su tako naglo nikli, zna~i, to nema veze sa politi-
kom, i kako komentari{e gospodina koji je pre neki dan u novinama “re-
klamiran” da je primao 2.000-5.000 maraka za izdavawe dozvole za kiosk, za
male zgrade, }evabyinice? Onaj kej pored hotela “Jugoslavija” vi{e ne li-
~i na ono {to je li~io. E, sada ako gospodin [e{eq zna, neka odgovori.
Dr [e{eq: Svaki rat je ru`an, to {to vam je ru`no bilo pet meseci
na frontu, ja vas razumem. A na{a zapadna granica je Karlobag–Ogu-
lin–Karlovac–Virovitica i mi }emo, kad-tad, iza}i na tu zapadnu grani-
cu. Ovog puta nismo uspeli iz vi{e razloga, dva su osnovna: zbog nesposob-
nog re`ima u Beogradu i zbog ~iwenice da su sve zapadne sile ustale slo-
`no protiv srpskog naroda, a da je Rusija bila slaba, bespomo}na, nije mo-
gla ni svoje teritorije da ~uva, a kamoli da nam pomogne da na{e sa~uvamo.
[to se ti~e kioska u Zemunu, kiosci, odnosno privremeni objekti
na javnim povr{inama, su uobi~ajena pojava u celom Beogradu. To govori
da u qudima ima entuzijazma i da jedan sloj qudi ima i para koje mo`e in-
vestirati, a da je dosada{wi re`im bio nesposoban i da im nije pru`io
mogu}nost da investiraju. Dakle, da obavqaju neke privredne, zanatske,
uslu`ne i trgova~ke delatnosti, da samostalno, svojim kapitalom tako
pove}avaju dru{tveno bogatstvo. Re`im je `eleo da sve dr`i pod svojom
kontrolom i gu{io privatnu inicijativu.
[to se ti~e zemunskog keja, tamo je izgra|eno dosta lepih objekata.
Ja ~esto pro{etam zemunskim kejom, najvi{e mi se svi|aju objekti koji
su napravqeni od balvana, ulep{ali su zemunski kej. Mi smo sada obave-
zali sve vlasnike privremenih objekata da srede travwake oko tih obje-
kata, zelene povr{ine i da sami posade odre|en broj stabala, drve}a, da
se taj deo jo{ vi{e ulep{a. Tako isto izgleda i Prvomajska ulica. Mi
imamo projekat da Prvomajsku ulicu prakti~no pretvorimo u bulevar.
113
 Ti privremeni objekti ne smetaju, vrlo su korisni, pove}avaju broj
zaposlenih. Ako smo dali 2.000 dozvola, {to na osnovu konkursa, {to le-
galizacijom za privremene objekte, to zna~i da je najmawe 4.000 qudi za-
posleno. To je konkretan u~inak na{e vlasti. Za razliku od drugih delo-
va Beograda, zemunska radikalska vlast je najliberalnija prema tim pri-
vremenim objektima i gde god je bila mogu}a ta dozvola, mi smo dozvolu
izdavali. [to se ti~e slu`benika Op{tine koji je uhap{en zbog prima-
wa mita, on je zloupotrebio svoj polo`aj, i u onim slu~ajevima kada je bi-
la mogu}a legalizacija i bez davawa mita, on je na neki na~in prevario
te qude. Recimo, ako je protekao rok on im je omogu}io da rade i posle
roka, iako su oni to mogli kroz regularnu proceduru da postignu ali ni-
su znali. Taj slu`benik je uhap{en, radikalska vlast je ostvarila punu
saradwu sa organima unutra{wih poslova i moram vam re}i, taj slu`be-
nik, Vlado Pilipovi} je ina~e istaknuti aktivista Socijalisti~ke par-
tije Srbije, koga smo mi nasledili kao op{tinskog slu`benika. Bio je
pod sumwom i uhva}en je u krivi~nom delu. Imamo jo{ nekoliko slu`be-
nika pod sumwom, svi su od ranije zaposleni u zgradi Op{tine. Priku-
pqamo neke izjave gra|ana, ali ne `elimo nikoga da opteretimo dok ne-
mamo potpuno precizne dokaze, ni da pokre}emo nikakav postupak.
Mi smo ve} u dva navrata preko “Zemunskih novina” pozivali gra|a-
ne da nam prijavquju ako je neko tra`io za neku uslugu novac, ako su im
iznu|ivali novac itd, da bismo odmah preduzeli odgovaraju}e mere. Po-
stoji jedan problem u na{em krivi~nom zakonu: {to zakon podjednako go-
ni i one koji daju mito i one koji primaju mito, tako da nam je te{ko da
ubedimo one koji su bili prinu|eni da daju mito da se pojave kao svedoci
– zapre}ena je kazna i wima. Ali, ipak, izvestan broj qudi se odva`i, sa-
op{ti nam. Recimo, sada tragamo za nekim Mi}inom, koji se predstavqa
kao blizak op{tinskim organima, za koga smo ~uli da je nekim qudima
uzimao novac da bi dobili ono {to bi i tako i tako dobili u normalnoj
proceduri. Jednog je ~oveka prevario, tamo kod Galenike, pa mu rekao da
to mo`e na odre|enom placu da postigne, on }e mu srediti u Op{tini da
dobije dozvolu, ispostavilo se da to uop{te nije bio op{tinski plac. I
policiji smo prijavili tog Mi}ina, policija sada treba da preduzme od-
govaraju}e mere.
Mi smo pokazali prvim danom preuzimawa vlasti ozbiqnu nameru da
iskorenimo korupciju. Vi ste verovatno ~uli da smo odmah jednu na~el-
nicu suspendovali. Ona je dobila otkaz, a podneli smo i krivi~nu prija-
vu jer je zloupotrebqavala novac od Op{tinske izborne komisije, i ~i-
tav niz malverzacija vr{ila kao sekretar te op{tinske izborne komi-
sije. Sada vodimo postupak protiv jednog koji je kontrolisao pijace u me-
stima koja pripadaju zemunskoj op{tini. Pijace su u nadle`nosti na{eg
Javnog preduze}a. Uhvatili smo sada wega u kontroli kako uzima vi{e
novca nego {to izdaje priznanica itd. Evo, ve} se vodi disciplinski po-
stupak, pretpostavqam da }e i on za koji dan dobiti otkaz. Dakle, vodi-
mo borbu protiv korupcije, ali nikada ne `elimo da prenaglimo, da ne-
kog nevinog, recimo, optu`imo, osudimo. Tamo gde imamo ~vrste dokaze
primewujemo najrigoroznije mere.
114
Voditeq: Moram da konstatujem da je ovo pitawe i va{ odgovor na
neki na~in paradigma srpske politike, da jedan politi~ar istovremeno
bude pitan o zapadnim srpskim granicama i o kioscima u Zemunu, a da to
ne bude neobi~no.
Dr [e{eq: To su veoma va`na pitawa. Mi moramo tra`iti na~ina
da podstaknemo privatnu inicijativu. Ne mo`emo mi sada zidati ogrom-
ne pogone, ogromne zgrade. To su nekada komunisti radili stranim kre-
ditima, pa su ti objekti propali, a kredite moramo da vra}amo. Sva pri-
vatna inicijativa u uslovima nove, prvobitne akumulacije kapitala tre-
ba da kre}e od sitnog, pa qudi razvijaju posao. Sada ve} ima onih koji su
podigli po nekoliko privremenih objekata, razgranali posao. Oni }e da
vr{e akumulaciju kapitala, oni }e daqe da ula`u, a znaju kako se ula`e,
znaju kako se ostvaruje profit. Oni su korisni za celo dru{tvo.
Voditeq: Dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e, Obradovi} iz Velike Krsne, imao bih dva pi-
tawa. Prvo, da li je uop{te i koja je stranka u Srbiji spremna da deli
vlast? Jer, verovatno, u bliskoj budu}nosti ne mo`e da bude jednostra-
na~ka vlast, mislim u odnosu na parlament.
Voditeq: Pa radikali, gospodin [e{eq je upravo rekao da su sprem-
ni da dele vlast.
Dr [e{eq: Da.
Gledalac: Dobro, i drugo...
Dr [e{eq: I to ve} mesecima ponavqamo.
Gledalac: Drugo, {ta gospodin [e{eq misli o trenutnoj situaciji,
da pustimo granicu Karlobag, {ta on misli da nam ne do|e granica is-
pod Kraqeva, to u vezi Kosova. Kakav je tu stav? Hvala i do vi|ewa.
Voditeq: Hvala vama.
Dr [e{eq: Ako ostane socijalisti~ka vlast opasnost po o~uvawe
Kosova i Metohije }e biti sve ve}a i ve}a. Socijalisti nemaju nikakav
projekat, nikakvu koncepciju kako da se sa~uva Kosovo i Metohija. Ali,
wihova vlast je najgora na Kosovu i Metohiji, najkorumpiranija, najkri-
minalizovanija, najgora mogu}a. Oni jednostavno nemaju na~ina da o~u-
vaju Kosovo i Metohiju. Mi radikali imamo konkretan program za Koso-
vo i imamo sposobne qude koji mogu da odole i kriminalu i korupciji,
koji mogu prakti~nim aktivnostima da se zaista izbore da Kosovo osta-
ne na{e.
Voditeq: Prvo pitawe je bilo koja stranka, izuzeli smo vas...
Dr [e{eq: Rekli smo, na{a stranka.
Voditeq: Ne, ja sam rekao ako izuzmemo va{u, ovako, {ta vi proce-
wujete, ko bi bio od ovih stranaka koje su relevantne na republi~koj sce-
ni sada spreman da na neki na~in deli vlast?
Dr [e{eq: Vidite, ni socijalisti ni Jugoslovenska levica nisu
spremni realno da dele vlast. Oni su spremni da apetite Srpskog pokre-
ta obnove zadovoqe tako {to im na ka{i~icu daju funkcije, daju privi-
legije, ali ne da im daju konkretnu vlast gde bi se neki program mogao re-
115
alizovati. Srpski pokret obnove ako u|e u vladu sa levi~arskim stran-
kama sve{}e se na nivo Nove demokratije. Nova demokratija je debelo na-
platila svoj ulazak u vladu i omogu}avawe socijalistima da imaju skup-
{tinsku ve}inu. Ali, koja je posledica? Obogatio se Du{an Mihajlovi},
obogatili se wegovi saradnici, wihove firme se uve}ale, postale mo}-
nije itd. A {ta je programski realizovano? Ni{ta. E, takva sudbina mo-
`e da bude Srpskog pokreta obnove.
[to bi sada socijalisti i julovci delili vlast i sa radikalima i sa
SPO-om kada mogu samo sa SPO-om nekim aran`manom da postignu da to
ide realno za najjeftiniju cenu, dakle, da zadovoqe li~ne interese qudi
iz strana~ke vrhu{ke, da se ni{ta bitno u dr`avi ne mewa, a da svi pri-
~aju: to je vlada nacionalnog jedinstva, ona sada radi za dobrobit Srbi-
je. To je sme{no.
Mi smo i{li sa jednim projektom koji je omogu}avao ravnote`u ove
~etiri partije. Ne bi mogao SPO da nas ucewuje da Dra{kovi}u i wego-
voj `eni zapo{qavamo ro|ake, ovakve, onakve, da im dajemo privilegije,
ne bi mogla levica da nas ucewuje, mogli bismo sa SPO-om da je pregla-
samo, to bi bilo idealno re{ewe. ^etiri stranke, nijedna sama nema ve-
}inu, dve levi~arske ne mogu da preglasaju radikale i SPO. U takvim
uslovima vlada je mogla da funkcioni{e, da na|emo minimum zajedni~-
kih programskih ciqeva i da ih realizujemo. I da otvoreno pred naro-
dom delujemo. ^ak da uvedemo direktne televizijske prenose sednica vla-
de, za{to da ne. Svaki na{ potez da bude pred narodnim okom, pod narod-
nom kontrolom.
Niko od te tri stranke nije bio spreman za tu varijantu. Mi smo i da-
qe spremni i to ostaje otvoreno. Kod nas nema mr`we ni prema kome.
Evo, spremni smo na tu varijantu. Ali da idemo u neke trgovine, u neke
zakulisne kalkulacije, da se li~no bogatimo, mi to ne}emo.
Voditeq: Imamo gledaoca, dobro ve~e, javqate se odakle?
Gledalac: Dobro ve~e. Pozdrav obojici, Mladenovac, Stojkovi}. Da
li ste vi stvarno opozicija? Po va{im reakcijama ne bi se reklo. I uz-
gred budi re~eno, vi u Mladenovcu nikada do sada niste imali prave qu-
de, radikalski orijentisane. Verovatno }ete i vi do`iveti sudbinu
SPO, odnosno Vuka. Naravno, ovo je moje mi{qewe, i evo konkretno tri
pitawa.
Po va{em mi{qewu, kako ujediniti Srbe na prostoru od ~etiri sa-
da{we dr`ave, sa Dubrovnikom kao enklavom, odnosno trampiti Knin-
sku oblast za Dubrova~ku? Mi smo dva puta napravili gre{ku sa Hrvati-
ma, pa ne bi trebalo i tre}i put.
Za{to ste i{li na promociju Mila \ukanovi}a kada ste ga pre toga
toliko blatili? Kako vi vidite re{ewe kosovske krize, koliko pozna-
jete Albance? I da li }ete se vratiti u Sarajevo i odande po~eti novu
kampawu? Lako je biti Srbin u Srbiji, odnosno u Zemunu. Sada ste po-
trebniji tamo. Hvala lepo, prijatno.
Voditeq: Hvala.
Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao, Milo \ukanovi} je i daqe moj politi~-
ki protivnik i objasnio sam i taj gest i tu ~estitku.
116
[to se ti~e Dubrovnika, mi nikada ne}emo odustati od Dubrovnika.
Dubrovnik je srpska teritorija. Ali mora}emo imati istorijskog str-
pqewa, sada nam politi~ka situacija u Evropi i odnos snaga me|u veli-
kim silama jednostavno ne odgovaraju. Mora}emo ~ekati neka druga vre-
mena.
Sarajevo je Srbija, kao {to je Mladenovac Srbija. I to je osnovna
polazna pozicija Srpske radikalne stranke od po~etka do danas. Kao {to
je Dubrovnik Srbija, kao {to je Trebiwe Srbija, kao {to je Cetiwe Sr-
bija, kao {to je Novi Sad Srbija, kao {to je Knin Srbija. Me|utim, po-
stoji ne{to {to je slobodna srpska teritorija i postoje okupirane srp-
ske teritorije. Okupirana je velikim delom srpska Bosna, velikim de-
lom srpska Hercegovina, podru~je Dubrova~ke republike, Dubrovnik je
uvek bio srpski, okupirana je cela Srpska Krajina, Dalmacija, Lika, Ba-
nija, Kordun, Zapadna Slavonija, Isto~na Slavonija i Barawa. To je pod
okupacijom. Mi tu okupaciju kao trajno stawe nikada ne}emo priznati.
Voditeq: I ovo {to je gospodin rekao, jesmo li mi opozicija ili ni-
smo? Misli da nismo.
Dr [e{eq: [ta to zna~i biti opozicija? Kao da je to neka vrednost
po sebi. Kao da se ~ovek mo`e hvaliti {to je opozicija. Kao da je on us-
pe{an zato {to je opozicija. Uspe{an je onaj ko je vlast. Mi smo, na`a-
lost, jo{ uvek opozicija. Mi `elimo {to pre da budemo vlast, da presta-
nemo biti opozicija. To je su{tina. Kao da je opozicija neka vrednost.
Kao kada se ka`e: e, on je dobar ~ovek, on je opozicionar. Nije to. Uspe-
{an je, dobar je, sposoban je onaj ko je vlast. Mi zbog toga `elimo {to pre
da postanemo vlast.
Voditeq: Da malo o stawu nacije progovorimo. Nedavno je ovde bio
gospodin \ureti}, istori~ar. Da li vi, gospodine [e{eq, razmi{qate
da moramo malo da promenimo i kriterijume {ta je to sve o ~emu treba
da se vodi ra~una, i {ta sve treba da budu ciqevi i nacionalni i dr`av-
ni? Ne gori li nama svima pod nogama, ve} i kada je re~ o Kosovu, i sta-
wu u Srbiji, da li je sada do{lo vreme da je za srpski interes najboqe
ono {to je u elementarnom smislu korisno u ovom trenutku za o~uvawe
dr`ave?
Dr [e{eq: Postoje tri stvari koje su na{ prioritet. Apsolutni
prioritet. To je da sa~uvamo one teritorije koje su jo{ pod na{om kon-
trolom, po{to vreba opasnost da i bez wih ostanemo. Da sa~uvamo i Ko-
sovo i Metohiju, da sa~uvamo Ra{ku oblast, da sa~uvamo Crnu Goru, da sa-
~uvamo Republiku Srpsku, da sa~uvamo Vojvodinu. To je sada prva kqu~na
stvar. Druga kqu~na stvar je da iza|emo iz ekonomske krize i socijalne
bede. I tre}a stvar, da razvijemo demokratske politi~ke institucije i
pravni poredak. To su na{a tri prioriteta. Kada to postignemo, vaqda
}e se promeniti i odnos snaga me|u velikim silama. Ja sam jednom govo-
rio i u va{oj emisiji – Francuzi su ~ekali 47 godina da povrate Alzas
i Loren. Dakle, treba imati strpqewa. Da uradimo sada ove tri stvari,
to su apsolutni prioriteti za srpske radikale. Mi `elimo da to i svi
ostali politi~ki faktori prihvate kao apsolutne prioritete. Neki
bar verbalno prihvataju, neki ni verbalno ni su{tinski ne prihvataju.
117
 Nekima su prioriteti ambasadorska mesta. Recimo, oni sada govore
o ambasadorskim mestima. Ko bi sada od normalnih politi~ara u naponu
snage po`eleo da ide negde za ambasadora? Ja bih shvatio kao tragediju
da me neko uputi za ambasadora u Francusku, ili {ta ja znam, u Zambiju,
gde je nekada Dra{kovi} bio novinar itd. Wima je to opsesija. Oni su po-
liti~ari za jednokratnu upotrebu.
Komneni} je fiksirao sada ambasadu u Francuskoj i ni{ta drugo, i
spreman je da pravi dru{tvo Qubi{i Risti}u i u Strazburu na Skup{ti-
ni Saveta Evrope, i druge poteze da ~ini u tom pravcu. Vidite {ta se sa-
da desilo: i{la, ka`u, delegacija Savezne skup{tine. Nijedan organ u
Saveznoj skup{tini nije odlu~io da ta delegacija ide, i da delegacija bu-
de u takvom sastavu. E, ja sam ~lan Odbora za spoqnu politiku Ve}a gra-
|ana. To nije bilo na sednici Odbora. Nijedan organ nije odlu~io. Iz
Crne Gore nema nijednog ~lana delegacije. Ko ih je poveo? Kako? Dogo-
vorili se oni me|usobno.
Voditeq: Kada ste to ve} spomenuli, u Saveznoj skup{tini o~ekuje
se, ne znamo da li }e se to zaista dogoditi, `estok sukob Mila \ukano-
vi}a i gospodina Milo{evi}a, i da }e tu do}i do nekakvih varnica koje
mogu biti i na dobro i na zlo. Kako }e se pona{ati radikali ako do|e do
nekakvih podela u Saveznoj skup{tini, ako do|e do jednog ~eonog poli-
ti~kog sukoba po ovoj liniji o kojoj sam sada govorio?
Dr [e{eq: Mi najvi{e volimo kada se na{a konkurencija me|usob-
no tu~e. I najvi{e pri`eqkujemo da se vladaju}a stranka pocepa. @ele-
li smo da se Demokratska partija socijalista pocepa, ona se pocepala.
@eleli smo da se koalicija “Zajedno” pocepa, ona se pocepala. Mi `elimo
da se i Socijalisti~ka partija Srbije iznutra pocepa. Ili drugo, da se za-
o{tre weni antagonizmi sa Jugoslovenskom levicom, tu ve} ima velikih
sukoba, to se vidi i u unutra{wosti Srbije. Mi `elimo da na{a konkuren-
cija propadne, a ne da bude uspe{na. Mi to `elimo i u Saveznoj skup{tini,
ali ne `elimo da nam dr`ava propadne kroz cepawe na{e konkurencije,
kroz cepawe vladaju}ih stranaka. Mi `elimo da dr`avu sa~uvamo. Mi iz
korita `elimo da izbacimo samo prqavu vodu, dete da sa~uvamo. A neki
se pona{aju tako kao da su spremni i dete i prqavu vodu da bace iz kori-
ta. Neki se tako pona{aju na politi~koj sceni, spremni su da upropaste
i dr`avu samo da bi uni{tili politi~kog protivnika. Mi nikada tako
nismo nastupali.
Ono {to }e biti na{ stav u Saveznoj skup{tini jeste da se ide na
{to skorije raspisivawe vanrednih saveznih izbora, vanrednih izbora u
Crnoj Gori. Sukob u vladaju}oj partiji Crne Gore mo`e se razre{iti sa-
mo parlamentarnim izborima. I takav stav ve} imamo, mo`da ste videli
u {tampi da se zala`emo da se raspi{u i novi savezni izbori. Rekao sam
ve} izbori na svim nivoima, u ovom konkretnom slu~aju va`ni su i save-
zni izbori, da se razre{i pitawe legitimiteta ova dva krila Demokrat-
ske partije socijalista Crne Gore.
Voditeq: [ta }e raditi poslanici Srpske radikalne stranke u Sa-
veznoj skup{tini u slu~aju da do|e do izglasavawa nekakvih zakona, i ako
118
do|e, ka`em na konkretnom primeru, do sukoba izme|u linije koju pred-
vodi gospodin Milo{evi} i linije koju predvodi gospodin \ukanovi}?
Da li }ete tu imati neki odre|en stav ili }ete od slu~aja do slu~aja od-
lu~ivati?
Dr [e{eq: Na{ stav }e uvek zavisiti od na{eg programa. Ne is-
kqu~ujemo mogu}nost da nekada imamo stav koji je sli~an stavu \ukano-
vi}evog krila, nekada stav koji je sli~an stavu Milo{evi}eve partije.
Kao u Republici Srpskoj: radikali su glasali isto kao Srpska demo-
kratska stranka kada je bilo na dnevnom redu poni{tavawe zakona koji
su doneseni nakon raspu{tawa Narodne skup{tine. Imali smo jedin-
stven stav prema ~itavom nizu drugih pitawa. Prema pitawu sedi{ta
vlade: svi radikali su glasali da sedi{te bude u Bawaluci, a Srpska de-
mokratska stranka je bila protiv. ^ak su i dva poslanika iz Srpske de-
mokratske stranke, kod wih je do{lo do rascepa o tom pitawu, glasali da
sedi{te bude u Bawaluci. Tako je, dakle, i u svemu {to se bude de{avalo
u Saveznoj skup{tini.
Ako je u skladu sa na{im programom, bez nekih predrasuda unapred,
bez nekih emotivnih naboja, bez i~ega. Uvek se opredequjemo iskqu~ivo
racionalno, u skladu sa Programom Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Sasvim je, zna~i, mogu}a situacija da pod odre|enim uslo-
vima, ako se poklapa sa va{im programom i va{om politi~kom proce-
nom, glasate za ono za {ta je i linija gospodina \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Naravno. To se podrazumeva. Rekao sam ve}, kakav je sa-
dr`aj zakona, da li je zakon dobar za na{u zemqu i za na{ narod ili ni-
je dobar – to procewujemo, a ne ko ga podnese. Naravno, u nekim varijan-
tama procewujemo i ko podnese zakon, kada se sa zakonskim projektom po-
jave neke stranke koje nemaju nikakav moralni kredibilitet, nikakav po-
liti~ki legalitet. Recimo, Nova demokratija mo`e podneti najboqi za-
kon na svetu, mi ne}emo da razgovaramo o tome, jednostavno nipoda{ta-
vamo ih.
Dr [e{eq: Ja upravo insistiram na tom pitawu da bih mogao da ka-
`em da vi u tu vrstu partija ne svrstavate partiju Mila \ukanovi}a.
Dr [e{eq: Ne, to je ozbiqna politi~ka snaga. Koliko ta~no ozbiq-
na, koliko sna`na, treba da poka`u izbori. I jedna i druga frakcija su
sna`ne, a koja je sna`nija, koja je koliko sna`na da proverimo na izbo-
rima.
Voditeq: Dobro ve~e, izvolite.
Gledalac: Dobro ve~e, zovem iz Rajkovca. Jedan sam razo~arani
~lan SPO-a. Za gospodina [e{eqa pitawe. Da je li Srpska radikalna
stranka izrazito antimonarhisti~ka poput komunisti~ke partije?
Drugo, ukoliko osvoji vlast, da li }e da vrati porodici Kara|or|evi}
weno imawe? Tre}e, u kakvim je odnosima sa vojvodom \uji}em trenut-
no. ^etvrto, da prokomentari{e u tri-~etiri re~enice jednog od naj-
ve}ih Srba HH veka, Stevana Moqevi}a, na ~ijoj teoriji on zasniva te-
oriju koncepta Velike Srbije, sa ~ime se ja sla`em. @elim puno sre-
}e, i hvala vam.
119
 Dr [e{eq: Stevan Moqevi} je jedan od najve}ih srpskih nacional-
nih ideologa svih vremena i mislim da se o wemu dosta zna u na{oj javno-
sti. Stevan Moqevi} je jedan od na{ih ideolo{kih rodona~elnika, re-
kao bih, ~ovek prema ~ijem delu imamo duboko po{tovawe, kao i prema
Dragi{i Vasi}u itd.
Vidite, i Dragi{a Vasi} je bio izraziti republikanac. Ali to ne zna-
~i da mrzi sve {to je monarhijsko. I meni srce zaigra kada ~ujem guslarske
pesme ili stare srpske pesme u kojima se peva o na{im carevima, o na{im
kraqevima itd. To je ono {to je stvar na{e tradicije. A drugo je politi~-
ka realnost u kojoj je deplasirano u demokratskom poretku sada uvoditi mo-
narhiju. Monarhija je po samoj svojoj su{tini izvesna negacija demokratije.
^im jedan ~ovek ima neka prava koja sti~e samim ~inom svog ro|ewa, tu se
gu{i demokratija. Osnovni demokratski princip je da se svi qudi ra|aju
slobodni i ravnopravni. To je osnovni demokratski princip.
[to se ti~e vojvode \uji}a, s wim i daqe imam izuzetno dobre odno-
se. “Dnevni telegraf” je lansirao neke la`i i klevete, neki izmi{qen
intervju s wim itd. To je odmah demantovao generalni sekretar Pokreta
srpskih ~etnika Marko Vulenovi}, taj demanti je stigao faksom i mi smo
ga pokazali na konferenciji za {tampu. Tu raznorazne klevete i izmi-
{qotine poku{avaju lansirati, ali to je sve uglavnom neuspe{no.
[to se ti~e Kara|or|evi}a, mi smo pre svega za to da svim Srbima,
koji `ele da imaju dr`avqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavi-
je, omogu}imo da odmah steknu to dr`avqanstvo. Ne mo`e se vratiti sva
oduzeta imovina, jer se ne mo`e vratiti imovina ni obi~nim gra|anima
kojima je oduzeta. Nekima su oduzete fabrike, nekima ku}e, neki su stre-
qani itd.
Komunizam je jedna velika istorijska stihija, istorijska katastro-
fa. Kao poplava, kao ogroman po`ar. Znate, kada se desi poplava, odnese
ku}e, odnese qude, odnese stoku, odnese sve. Ne mo`ete vi sada tra`iti
da vam neko sve vrati. Mo`e vam neko pomo}i da delimi~no nadoknadi-
te, ali ne mo`e vratiti.
Kada se desi ogroman po`ar i izgori sve, e to vam je komunizam. Tra-
jao je pola veka, upropastio {to se moglo upropastiti. Ako sada svi oni
koji su o{te}eni pod komunizmom o~ekuju da im se nadoknadi kompletna
imovina, onda mi treba da `ivimo i radimo 1.000 godina, pa ne mo`emo
da zaradimo toliko da bi sve nadoknadili. Ako ne mo`emo sve nadokna-
diti, onda bi bila nepravda da se samo nekima nadoknadi.
U svakom slu~aju, kao {to je ovaj re`im u jednom trenutku, iz nekih kal-
kulantskih, manipulantskih razloga na{ao mogu}nosti da se princu Tomi-
slavu dodeli rezidencija na Oplencu, mo`e se politi~kom voqom re`ima,
odnosno vladaju}ih politi~kih partija, a mi se nadamo da }emo vrlo skoro
biti vladaju}a politi~ka partija, na}i re{ewe da se izdvoji od tih dr`av-
nih reprezentativnih objekata jedna solidna ku}a koja bi se dodelila poro-
dici Kara|or|evi}, ako ona `eli da se vrati. Da budu jedan od nacionalnih
simbola, pa da se ta wihova palata i pokazuje turistima na kraju krajeva, i
da im se, s vremena na vreme, izrazi neka vrsta uva`avawa, po{tovawa.
120
Voditeq: Da li bi mogla ta palata da bude...
Dr [e{eq: Kao {to je to Republika Srpska ~inila, pa je princ To-
mislav ~esto prisustvovao sednicama Narodne skup{tine. Sa uva`ava-
wem su mu pristupali svi ~elnici dr`ave itd. Iako je Republika Srp-
ska republika, imali su puno po{tovawe prema wemu. Dakle, sama poro-
dica, kao jedan nacionalni simbol, treba da ima izvesno uva`avawe, ali
ne da se vra}aju monarhijski principi vladavine. Znate, uvek se oko kra-
qa formira dvorska kamarila, pa ~esto ta dvorska kamarila preuzima
vlast. Setite se kako je propala ruska imperija, {ta se de{avalo na ru-
skom dvoru.
Voditeq: Dobro, to je sada pitawe koje ne bih otvarao u smislu kako
bi ta monarhija izgledala.
Dr [e{eq: Dobrom voqom mo`e da se na|e neko racionalno re{e-
we, ali da im se vrati sve {to im je nekada pripadalo to je mnogo.
Voditeq: Govorili ste o palati, mo`e li ta palata da bude Beli
dvor?
Dr [e{eq: Pa da li ba{ Beli dvor ili neka druga, znate, to je ve} pi-
tawe koje bi trebalo razmotriti na dr`avnom nivou. Da li ba{ Beli
dvor, koji je rezidencioni objekat kao sedi{te {efa dr`ave, ili neka
druga palata. Znate, postoje zgrade koje je kraqevska porodica zidala za
sopstveno stanovawe. Dvor je i onda predstavqao ne{to {to je slu`ilo za
pokazivawe, za reprezentativne svrhe, a ne za neko normalno stanovawe.
Mislim, Beli dvor, iako sam ja veoma retko tamo boravio, ipak nije neka
zgrada koja je prikladna za stanovawe, nego zgrada u kojoj mogu da se dr`e
prijemi, sve~anosti, zgrada za pokazivawe, za reprezentaciju dr`ave.
Voditeq: Ali, dugogodi{wi simbol. Dugogodi{wi simbol i vlasti
pre 50 godina i sada{we vlasti, i mo`da bi ba{ iz tih simboli~kih raz-
loga bilo dobro da Beli dvor bude vra}en vlasniku.
Dr [e{eq: Opet ja vama ka`em: ne mo`e da se vrati vlasniku. Nema
vi{e vra}awa, jer je pro{lo vi{e od 20 godina, 20 godina je apsolutna za-
starelost. Kada nekom ne{to ukradete pa vas 20 godina ne otkrije poli-
cija, kada se navr{i 20 godina onaj kome ste ukrali, iako vas prepozna,
iako doka`e da ste mu ukrali ne mo`e da vas natera da mu vratite ukra-
deni predmet. To je apsolutna zastarelost u pravu. I ovo je sve zastarelo.
Mo`e da se na|e neko re{ewe da se to skine sa dnevnog reda, ima veli-
ki broj tih objekata. Vidimo da se politi~ari jo{ uvek jagme oko tih re-
prezentativnih vila. Vidimo da se mnogi jo{ uvek naseqavaju na Dediwu.
Voditeq: Dediwe je epicentar...
Dr [e{eq: Evo, kao recimo Milutinovi} na Sewaku, itd. Jo{ ima
tih dr`avnih vila oko kojih se jagme.
Voditeq: Imamo jo{ jednog gledaoca, on je posledwi za ve~eras, da
ga ~ujemo i da privodimo emisiju polako kraju.
Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam vas gospodine Re`ina i TV Mlade-
novac, i va{eg gosta gospodina [e{eqa. Hteo bih samo da ga pitam ne{to
nevezano za ovu temu koja je ve~eras. Da li je gospodin [e{eq ~uo za skr-
navqewe grobova u Smederevskoj Palanci? Molim vas, neka mi odgovori.
121
 Voditeq: Hvala.
Dr [e{eq: ^uo sam ono {to je bilo prikazano na televiziji i to je
ne{to stra{no. Evo, ~uli smo danas da su dva maloletnika...
Voditeq: 17 i 15 godina...
Dr [e{eq: Da su to uradila dva maloletnika. Imali smo pro{le
godine sli~an slu~aj u Zemunu, gde su maloletni narkomani poru{ili
spomenike na jevrejskom grobqu, pa se digla ~itava politi~ka afera
oko toga. Pretpostavqam da ni ovog puta nema nikakvih politi~kih mo-
tiva, da je jednostavno obest tih maloletnika u pitawu. Ne verujem da bi
ne{to drugo moglo da stoji iza toga. Ali je doga|aj u svakom slu~aju
stra{an.
Svakako, odgovorne su i lokalne vlasti, grobqa se moraju ~uvati.
Sva dobro ure|ena grobqa imaju i dawu i no}u ~uvara. Tamo gde se gro-
bqa ~uvaju takve stvari se ne mogu desiti. Ova ekonomska kriza i soci-
jalna beda stvara i sve vi{e o~ajnika u narodu i besperspektivnih
omladinaca koji u takvoj situaciji, bez neke perspektive pred sobom,
bez neke motivacije za bavqewe korisnim dru{tvenim poslom, u nemo-
gu}nosti da se bave ne~im korisnim, a nagriza ih ta socijalna beda, po-
staju defektni kao li~nosti. Onda su spremni da ~ine i ovakve stvari,
{to je jo{ gore od toga – da upadaju u drogu, da upadaju u jo{ ozbiqnije
vrste kriminala, kao {to su ubistva. Pojavquju se i slu~ajevi ubistava
me|u maloletnicima.
Voditeq: Mislim da bi bilo dobro da pri kraju emisije jednu temu,
koja je prili~no aktuelna, malo boqe proanaliziramo. Govorili smo sa-
mo u jednom delu emisije o Kosovu i onome {to se na Kosmetu de{ava. Re-
kli ste da aktuelni re`im nema ideju {ta tamo da preduzme. Me|utim,
bez obzira {to re`im nema ideju, tamo }e se sva{ta dogoditi. [ta vi
predvi|ate, kako }e se razvijati ta situacija na Kosmetu?
Dr [e{eq: Ako ostane sada{wa vlast Kosovu se crno pi{e. Ako se
vlast promeni, postoje re{ewa za Kosovo. Prvo, sre|ivawe mati~nih
kwiga, pogotovo mati~nih kwiga dr`avqana, sre|ivawe katastarskih i
drugih zemqi{nih kwiga. Zavo|ewe reda i discipline. Suzbijawe ko-
rupcije. Kada se [iptari suo~e sa ozbiqnom i ~vrstom vla{}u koja zna
{ta ho}e, oni }e se sasvim druga~ije pona{ati.
Zapad ne sme otvoreno da podr`i separatizam na Kosovu i Metohi-
ji, ne sme otvoreno da podr`i otcepqewe. Zapad `eli da nas zgwe~i, da
nas davi, i da postepenim razvojem stvari na terenu vodi u tom pravcu.
Onog trenutka kada se uspostavi jedna ~vrsta vlast koja zna {ta ho}e pro-
meni}e se i odnos snaga na terenu, promeni}e se i na~in razmi{qawa kod
{iptarskih separatista. Kada shvate da ne mogu ono {to sada najvi{e
`ele, {to danas jedino `ele, onda }e tra`iti varijantu u kojoj bar mogu
normalno da `ive.
Ne verujem da se [iptarima ratuje, znate. Suvi{e su mnogo ku}a po-
digli, suvi{e mnogo ulagali na Kosovu i Metohiji, a gledali su na tele-
viziji kako izgledaju spaqena sela i gradovi, kako izgledaju duge izbe-
gli~ke kolone. Vi{e je ovo {to se sada de{ava rat `ivaca. Mada je nedo-
122
pustivo ovo {to re`im dozvoqava, da jedan deo teritorije prakti~no
okupira {iptarska teroristi~ka organizacija, tzv. Oslobodila~ka voj-
ska Kosova, i da tamo srpska policija ni danas ne mo`e ni da priviri, da
posle izvesnog doba dana oni preuzimaju kontrolu i na drumovima, da
pretresaju vozila, {ikaniraju putnike i sli~no.
Voditeq: Re{ewe u svakom slu~aju mora da se tra`i, a da li je stav
Srpske radikalne stranke da se sa predstavnicima tih partija koje oku-
pqaju Albance, zna~i ~ak i sa Rugovinom strankom mora pregovarati,
ili svaki razgovor...
Dr [e{eq: Mo`e se razgovarati sa svima, a da bi se vodili prego-
vori treba da znate sa kime da pregovarate. Mi smo napali pro{le godi-
ne Milo{evi}evo potpisivawe sporazuma sa Rugovom. Ko je za wega Ru-
gova? Milo{evi} je bio predsednik Republike Srbije, sada je predsed-
nik Savezne Republike Jugoslavije. On je legalno na toj funkciji.
A ko je Rugova? Koga Rugova predstavqa? Jednu politi~ku partiju.
Kolika je snaga te politi~ke partije niko ne zna, jer ta partija nikada
nije iza{la na izbore. Da bi se moglo pregovarati moraju prvo da se re-
gistruju, da iza|u na izbore. Pa ka`u: Rugovina partija ima pet poslani-
ka, Adem Dema}i ima sedam poslanika, Hidai Hiseni ima tri poslani-
ka, recimo, pretpostavqam u Saveznoj skup{tini da bi imali izme|u 5 i
10 poslanika. Onda da se razgovara, da se vidi kolika je ~ija politi~ka
snaga, ovako, jednostavno nema s kim. Mogu i nevezani razgovori da se vo-
de sa svima, to nikog ni{ta ne ko{ta, niti bilo koga obavezuje.
Kosovsko pitawe mora brzo da se re{ava. Kod nas postoji izvestan
zamor materijala, i sada susre}emo sve vi{e qudi koji bi nekako da se
otarase tog problema. Pa se pojavquje ideja o podeli Kosova, o ovakvom
statusu, o onakvom statusu itd. To je veoma opasno. Ako se brzo sistemat-
ski ne re{i taj problem zamori}e se qudi i od samog razmi{qawa o Ko-
sovu. Ogroman broj Srba se ve} odselio, a i sada{wi socijalisti~ki ka-
drovi, svi na zna~ajnijim funkcijama, ve} imaju ku}e van Kosova i Meto-
hije, spremili su sebi odstupnicu da u datom momentu sa porodicom odu.
Neki su ve} porodicu i prebacili.
Voditeq: Naravno, stoji i to da je najve}a opasnost za Kosmet, gene-
ralno govore}i, i ekonomski i na svaki drugi na~in slaba Srbija, zna~i,
pitawe Kosmeta se re{ava i na prostoru na kojem se sada mi nalazimo,
demokratizacija, ja~awe dr`ave bi moralo da bude i ono {to je u inte-
resu svih qudi kojima je stalo i do Kosmeta. Zato ja predla`em da zavr-
{imo ovaj razgovor pitawem: kakve su va{e prognoze. Da idemo po sve
tri ta~ke koje su u ovom razgovoru bile interesantne. Zna~i, {ta }e, na
primer, u junu da bude na nivou Beograda, {ta }e na nivou Republike, a
{ta }e na nivou Savezne dr`ave?
Dr [e{eq: Ja bih bio krajwe neozbiqan politi~ar kada bih se upu-
{tao u takve prognoze {ta }e u junu da bude. Mo`da }e da bude smak sve-
ta. Ko to zna {ta }e biti u junu.
Voditeq: Sa politi~kog stanovi{ta.
123
 Dr [e{eq: Mislim da smo razgovarali o svim kqu~nim procesima
i glavnim tendencijama u tim procesima. Mo`da }emo do juna imati ve}
vanredne izbore. Mo`da ne}emo. Mo`da }e se formirati vlada levice i
Srpskog pokreta obnove u Srbiji. Mo`da }emo imati vanredne savezne
izbore, mo`da i ne}emo. Ko zna {ta }emo imati.
Ali, u svakom slu~aju, stvari }e se daqe zao{travati. Zao{trava}e
se ekonomska situacija, pove}a}e se socijalna beda, jer nema ~ime da se
ubla`ava. Re`im }e i}i opet na to da pone{to proda pa da malo zaobli
te najo{trije, najogoqenije vidove krize u kojoj se nalazimo. A to }e
opet biti kratkog daha, jer nema dugoro~nu strategiju.
U prognoze {ta }e konkretno biti jednostavno se ne bih upu{tao, to
nijedan ozbiqan politi~ar ne sme sebi da dozvoli.
Voditeq: Zna~i, neizvesno.
Dr [e{eq: Sve je neizvesno pred nama. Da. Ali smo razmotrili sve
glavne varijante koje su mogu}e.
Voditeq: Dobro. Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili ponovo
gost TV Mladenovac.
Po{tovani gledaoci i vama hvala na pa`wi. Vidimo se sutra pono-
vo u emisiji “Dijalog”.
VI
MIRNIM PUTEM DO PROMENE U
EKONOMIJI I DRU[TVU
TV “Kronik”, Vaqevo, 4. februar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Ve~era{wi gost u emisi-
ji “Aktuelno” je gospodin dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do-
{li u Televiziju “Kronik” da se dru`ite sa na{im gledaocima.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Kako ste?
Dr [e{eq: Pa, dobro.
Voditeq: Putovali ste iz Beograda ve~eras za Vaqevo, je li bilo
problema u putu?
Dr [e{eq: Malo sam kasnio, lo{i su bili vremenski uslovi, sneg
pada, kolovoz je klizav, zbog toga.
Voditeq: Mnogi su se javili telefonom i pitali kada sti`ete, kada
mogu da vas pozdrave i mnogo {ta pitaju. Veliko je interesovawe.
Aktuelna politika, dr`avna politika, dr`avno ure|ewe, privredna
pitawa, mnogo toga ima interesantnog {to svakako `elite da pitate na-
{eg i va{eg gosta, on je ve~eras tu zbog vas, po{tovani gledaoci.
Gospodine [e{eq, aktuelnosti u Srpskoj radikalnoj stranci?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je sada u periodu predaha po-
sle zaista naporne predizborne kampawe, koja je za nas trajala punih go-
124
dinu i po dana. U maju 1996. godine smo krenuli u kampawu, to je prvo bi-
la kampawa za savezne i lokalne izbore i ~im su ti izbori zavr{eni, mi
smo produ`ili kampawu za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke
izbore. U toj kampawi smo zaista uradili mnogo i zadovoqni smo postig-
nutim. Vi{e puta smo obi{li skoro sva mesta u Srbiji, dr`ali ogroman
broj tribina i mitinga 1996. godine, u uslovima apsolutne medijske blo-
kade. Kako je ta blokada 1997. godine lagano popu{tala, tako smo mi ko-
ristili mogu}nosti da se pojavqujemo na lokalnim radio i televizij-
skim stanicama, i te smo mogu}nosti maksimalno koristili, rekao bih.
Ja sam, recimo, u toku pro{le godine imao skoro 220 emisija – {to ra-
dio, {to televizijskih, {irom Srbije.
Moji najbli`i saradnici su: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i},
Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi}, Stevo Dragi{i}. Dakle, qudi iz naju-
`eg vrha Srpske radikalne stranke. A i svi na{i aktivisti u unutra-
{wosti Srbije, predsednici okru`nih i op{tinskih odbora, i drugi
strana~ki aktivisti, mislim da su dali sve od sebe i da smo za ovih godi-
nu i po dana definitivno u~vrstili Srpsku radikalnu stranku kao poje-
dina~no najve}u i najja~u politi~ku partiju u Srbiji. Ne opozicionu po-
liti~ku partiju, nego politi~ku partiju uop{te.
Mi smo trenutno ja~a politi~ka snaga i od Socijalisti~ke partije
i po broju poslanika u Republi~koj skup{tini. Ako izuzmete poslani~-
ke mandate sa Kosova i Metohije, a znamo u kakvim su uslovima oni osva-
jani, mi smo pojedina~no ja~a partija i od socijalista. Jo{ nemamo ap-
solutnu ve}inu u skup{tini, jo{, dakle, nismo postali vladaju}a parti-
ja. U sada{wim okolnostima i ne}emo biti vladaju}a, jer druge ozbiq-
nije politi~ke partije u Republi~koj skup{tini nisu prihvatile na{u
inicijativu da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedin-
stva sa ~etiri vode}e stranke. Oni su u{li u neku zakulisnu trgovinu,
rezultate te trgovine }emo tek videti za koji dan, za nedequ dana, ve}
za desetak dana. To je pred nama. Poneka informacija procuri, nekada
im pregovori idu uspe{no, nekada se tu malo zao{tre odnosi, nekada do-
|u u krizu, ali, u svakom slu~aju, mi nemamo razloga za `urbu te vrste.
U svakom slu~aju, ako se formira takva koalicija, mislimo da ona ne}e
biti dugog veka i da ne}e biti produktivna na ekonomskom i socijalnom
planu.
[ta sada radimo u Srpskoj radikalnoj stranci? Mi smo odlu~ili da
malo odmorimo na{e qude, od tih intenzivnih aktivnosti na terenu. Ali
nastavqamo sa upisivawem novih ~lanova. Srpska radikalna stranka sa-
da ve} ima oko 180.000 ~lanova. Od novembra 1996. godine mi smo udvostru-
~ili broj ~lanova – imali smo 90.000. Mi smo jedina politi~ka partija u
Srbiji koja ima centralizovanu evidenciju ~lanstva. Sva evidencija se
vodi u Beogradu, svi na{i ~lanovi pla}aju ~lanarinu. Ona je simboli~na
– 5 dinara godi{we, ali svi plate.Tako da jedini mi mo`emo da ka`emo:
jeste, imamo toliko i toliko ~lanova, evo pristupnica, evo ~lanskih ka-
rata, evo evidencije, evo podataka o pla}enim ~lanarinama, {to je jedna
ogromna snaga i to je dokaz za na{u tezu da }e Srpska radikalna stranka
uskoro zaista biti vladaju}a politi~ka partija u Srbiji.
125
 Naravno, mi i daqe sre|ujemo na{e redove u unutra{wosti. Po seli-
ma u kojima nismo imali mesne odbore, ubrzano te mesne odbore pripre-
mamo, organizujemo. Jo{ vr{imo izvesna kadrovska pomerawa, ne neka na-
ro~ito velika, jer smo, uglavnom, odavno sredili stawe u stranci, ali s
vremena na vreme se uka`e potreba da se stvari poboq{aju. I naravno, na-
stavqamo sa propagandnim aktivnostima preko na{ih strana~kih novina,
specijalnih izdawa “Velike Srbije”, redovnih brojeva, i koristimo, s
vremena na vreme, mogu}nost da se pojavimo u medijima u unutra{wosti,
ne toliko u~estalo kao ranije, jer i narod je pomalo umoran od izbora, ali
narod ne mo`e biti umoran od politike. Znate, politika zna~i `ivot. U
sferi politike se odlu~uje o na{im sudbinama, tako da nismo lewi, da-
kle, i da s vremena na vreme odlazimo u unutra{wost. Pogotovo {to se ob-
navqa ta blokada dr`avne televizije. Na dr`avnoj televiziji ponovo su se
vratili na staro, nema nijedne emisije u kojoj je mogu}e su~eqavawe stra-
na~kih stavova, izlagawe strana~kih politi~kih koncepata, predloga, re-
{ewa. Sve je opet pod direktnom kontrolom re`ima, pod potpunom kon-
trolom re`ima. I nama lokalni mediji predstavqaju jedan vid kontrira-
wa re`imskoj samovoqi, monopolizmu u sferi informisawa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, posledwih meseci je velika aktivnost
novih stranaka u Jugoslaviji. Kada biste predstavili svoju stranku, {ta
je to osobenost Srpske radikalne stranke u osnovnim postulatima, i u
~emu se razlikuje od drugih stranaka?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka jedina ima jedan koherentan na-
cionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. To druge
stranke nemaju. Vladaju}e partije – Socijalisti~ka partija i Jugosloven-
ska levica imaju neke programe koji su spiskovi lepih `eqa i praznih obe-
}awa. Ti programi nisu konzistentni. [ta to zna~i? To zna~i da ne po~i-
vaju na jednoj sasvim odre|enoj i koherentnoj ideologiji, na jednoj iznutra
sistematizovanoj ideologiji koja predstavqa kompleksan, celovit sistem
vrednosnih sudova. Po nekim stvarima te stranke su izrazito levi~arske,
nekada dogmatske, nekada izrazito komunisti~ke, po drugim su anarhi~ne,
po tre}im se zala`u za neke kapitalisti~ke sisteme vrednosti. Dakle, wi-
hov idejni sklop je u svojevrsnom haosu.
Srpski pokret obnove je mewao neprekidno svoju programsku orijen-
taciju. Po~eo je kao izrazito nacionalisti~ka i patriotska stranka, a
prakti~no do{ao na pozicije Gra|anskog saveza. Demokratske stranke, i
jedna i druga, nisu dovoqno profilisane u programskom, ideolo{kom
smislu. Tu ima velikih lutawa, setite se, nekada je Ko{tuni~ina stran-
ka bila za neki srbijanski cionizam, prakti~no. Pa je onda po~ela pre-
lazak na patriotsku opciju. U ekonomskoj sferi su pokazali da nisu kom-
petentni, da se ne razumeju, u socijalnoj sferi tako|e.
U Demokratskoj stranci je, tako|e, bilo velikih lutawa – ~as ovako,
~as onako, nikada stabilan i jasan stav o nekim su{tinskim pitawima.
Ostale stranke su zanemarqive, Nova demokratija je jedna grupacija lo-
pova, onako ogoqenih lopova, koji nemaju nikakvu ideologiju osim svoje
yepove da popune. Uostalom, vi znate kako to izgleda ovde u Vaqevu, gde
je ta Nova demokratija svojevremeno imala najja~e upori{te. Sada vi{e
126
nema, naravno, narod je prepoznao wihovu poziciju. Gra|anski savez je ta-
ko|e jedna mala stranka koja nema nekog posebnog uticaja. To vam je, ot-
prilike, srpska politi~ka scena.
A za nas radikale je o~igledno: kako smo krenuli 1990. godine, sa
formirawem vi{estrana~kog sistema, tako i danas istrajavamo. Ne zna-
~i da se i mi nismo mewali. Mewali smo se, samo se idioti ne mewaju,
ali, mi smo se mewali tako {to smo se usavr{avali, {to smo poboq{a-
vali svoj program, {to smo ga razvijali, {to smo razvijali svoju ideolo-
{ku koncepciju, {to smo postajali uspe{niji u prezentovawu narodu te
na{e ideolo{ke koncepcije. Dakle, izve{tili smo se u tome. Stekli
smo veliko iskustvo, i mi smo mnogo nau~ili kroz ovo bavqewe politi-
kom. Me|utim, nikada nismo odstupili od na{ih kqu~nih programskih
ciqeva. Po tome se razlikujemo od svih drugih stranaka u Srbiji. I na-
rod nas sve vi{e prepoznaje kao takvu stranku i sve vi{e nam ukazuje po-
verewe. Krenula je ta radikalska lavina, i ona se ne}e zaustaviti dok ra-
dikali definitivno ne preuzmu vlast u Srbiji.
Voditeq: Dve re~i su osobene za va{u partiju: srpska i radikalna.
[ta, konkretno, to zna~i?
Dr [e{eq: Srpska: mi smo nacionalisti~ka, patriotska politi~ka
partija i mi smo ponosni na taj svoj patriotizam, nacionalizam. A radi-
kalna zna~i da su{tinski zahvatamo stvari u korenu. Biti radikalan
zna~i zahvatati stvari u korenu. Dakle, mi nismo stranka koja sada tra-
`i neke kozmeti~ke promene u dru{tvu: da sja{e Kurta da uzja{e Murta,
mi nismo stranka koja se boji da ka`e svima istinu u lice, itd. Biti ra-
dikalan zna~i u}i u su{tinu stvari i govoriti o toj su{tini i ubediti
druge qude da prihvate takvu na{u programsku poziciju. Mi uvek idemo
u su{tinu problema, i kada su ekonomske rasprave u pitawu, i socijalne,
i nacionalne, i politi~ke, i pravne, i kulturne.
Voditeq: Va{ spot, nastup na jugoslovenskoj medijskoj sceni je bio
na stepenicama ispred Savezne skup{tine. Pitao bih vas da predstavi-
te na{im gledaocima kakav je odnos u Republi~koj i Saveznoj skup{ti-
ni {to se ti~e poslanika Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Taj spot je bio iz 1993. godine, iz kampawe za vanredne
republi~ke izbore u Srbiji. To je spot koji prikazuje Tomislava Niko-
li}a i mene na stepenicama Savezne skup{tine i mislim da je spot bio
solidan i ostao je u izvesnom se}awu.
Godine 1996. mi smo na izborima osvojili oko 800.000 glasova i 16 man-
data u Saveznoj skup{tini. Na parlamentarnim izborima 1997. godine ne-
gde oko 1.200.000 glasova, zna~i 50 odsto vi{e nego 1996. godine. A 1996. go-
dine smo imali 33 odsto vi{e nego 1993. godine. Setite se, 1993. godine
smo imali oko 600.000 glasova na parlamentarnim izborima. Dakle, u
uslovima apsolutne medijske blokade, progona, stalnih hap{ewa, maltre-
tirawa, batinawa, nema {ta nam se nije de{avalo u te ~etiri godine, mi
smo porasli za 33 odsto. Od 1996. do 1997. godine za novih 50 odsto.
Mislim da sada imamo izrazito stabilno bira~ko telo. Vratili su
nam se mnogi qudi koji su ranije bili u sumwi, znate, qudi nam poveruju,
povedu se za na{im idejama, za na{im programskim ciqevima, a onda so-
127
cijalisti krenu sa `estokom kampawom na televiziji, najgorim mogu}im
re~ima, izmi{qotinama itd, i onda se izvestan broj qudi pokoleba i
ustukne, do|e u situaciju da poveruje onim la`ima i klevetama na dr`av-
noj televiziji. Posle izvesnog vremena qudi shvate da su to bile izmi-
{qotine i onda nam se ti glasa~i vra}aju.
Po{to su suvi{e ~esti bili ti napadi na Srpsku radikalnu stranku
na dr`avnoj televiziji, po{to su te kampawe bile suvi{e podle i podmu-
kle i slu`ile se najprqavijim sredstvima, qudi su oguglali, vi{e ne pa-
daju pod wihov uticaj. Zato ne mogu bitno da nam uzdrmaju bira~ko telo.
Videli ste ~ime su se sve socijalisti slu`ili izme|u dva izborna kruga
predsedni~kih izbora. Ali nije pomoglo, opet sam imao 200.000 glasova
vi{e nego u prvom krugu – 1.400.000. Naravno, tih novih 200.000 su glaso-
vi po prirodi stvari nekih drugih stranaka. Qudi su glasali za kandida-
ta Srpske radikalne stranke jer su protiv levi~arskog re`ima. A ono iz
prvog kruga 1.200.000, to se nije moglo ni opepeliti, to je na{e, to je bi-
lo i na parlamentarnim izborima, i u prvom krugu predsedni~kih izbo-
ra, i u drugom turnusu i to je na{e bira~ko telo u koje verujemo i u koje
se mo`emo uzdati za sve naredne izbore.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gost emisije “Aktuelno” je gospodin dr
Vojislav [e{eq. U ovom prvom segmentu razgovora predstavili smo vam
Srpsku radikalnu stranku. Gospodine [e{eq, aktuelna tema je formira-
we vlade Republike Srbije. [ta se de{ava u Beogradu? Kakve su informa-
cije? Prilika je da nas informi{ete u ime Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Vlada je ve} odavno morala da bude formirana. Imamo
sada jedno neregularno stawe. Srbija trenutno nema vladu. Ovaj sada{wi
kabinet Mirka Marjanovi}a je prakti~no u v.d. stawu, kao vlada pod
ostavkom. To zna~i da kabinet Mirka Marjanovi}a ne mo`e donositi ni-
kakve op{te pravne akte. Ne mo`e propisivati uslove poslovawa u pri-
vredi, u dru{tvenim delatnostima itd. Mo`e samo otpravqati dnevne
poslove, dakle, donositi pojedina~ne akte svojih nadle`nosti i ni{ta
vi{e, dok se nova vlada ne formira. Nijednog trenutka dr`ava ne sme
ostati bez vlade, ali ova vlada nema one nadle`nosti koje ima regular-
na vlada. Nova vlada tek treba da se formira. Kasni se sa tim formira-
wem, parlamentarni izbori su bili u septembru mesecu. Skoro pola go-
dine se ve} kasni. Mi se nadamo da }e uskoro ta vlada biti formirana
ili }emo i}i na vanredne izbore.
Srpska radikalna stranka ne u~estvuje ni u kakvim pregovorima oko
sastava nove vlade. Mi smo iza{li sa konceptom vlade nacionalnog je-
dinstva u koju bi u{le ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpska ra-
dikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove
i Jugoslovenska levica. Socijalisti su se oglu{ili, }utali su, uop{te
nisu reagovali na na{u ponudu, a Srpski pokret obnove nas zasuo drvqem
i kamewem, i stavio javnosti do znawa da samo sa nama ne mo`e – sa svi-
ma mo`e, sa nama ne mo`e. Pa kada ne mo`e, {ta se tu mo`e, neka idu sa
socijalistima. To je wihovo pravo, mi se u to ne}emo me{ati. Oni, ako
uspostave parlamentarnu ve}inu, imaju pravo da formiraju vladu, a mi
128
}emo biti opoziciona stranka, kritikovati tu vladu, nalaziti joj sve
slabe ta~ke javno, nepo{tedno, kao {to smo to i do sada radili.
Voditeq: Kako Srpska radikalna stranka komentari{e rezultate
proteklih predsedni~kih izbora za predsednika Republike Srbije?
Dr [e{eq: Ti izbori su bili falsifikovani – imamo konkretne do-
kaze. Mi nismo nervozni, mi nismo pod emotivnim nabojem {to je do{lo
do tih falsifikata. Mi tome pristupamo trezveno, racionalno i na{ je
ciq da falsifikat ubedqivo dokumentujemo i `igo{emo u javnosti. Mi
to radimo. Ve} je iza{lo jedno specijalno izdawe “Velike Srbije” u
100.000 primeraka na punom broju strana, u {tampi je drugo izdawe u
100.000 i ide jo{ tre}i broj u 200.000 primeraka. Imali smo jedno speci-
jalno izdawe na ~etiri strane u pola miliona primeraka, koje je podeqe-
no kroz celu Srbiju. Mi `igo{emo sve metode falsifikovawa na ovim iz-
borima, pogotovo na Kosovu i Metohiji, ali i u drugim delovima Srbije.
Za re`im je ovo Pirova pobeda. Jer narodu je jasno da su rezultati
falsifikovani, da Milutinovi} nije izabran voqom naroda za predsedni-
ka Republike u skladu sa Ustavom i zakonom. Time je ova vlast prakti~no
zadala sebi jedan autogol. Nije mnogo dobila wegovim izborom na tu funk-
ciju, a stra{no mnogo je izgubila na kredibilitetu. Uhvatili smo ih na
konkretnim primerima pqa~ke. Recimo, na Kosovu i Metohiji u 7 sati uju-
tru smo zatekli kutije pune glasa~kih listi}a, iako jo{ niko nije do{ao
na glasawe. U nekim selima gde srpska policija danas ni tenkovima ne mo-
`e da u|e, prikazali su da su svi [iptari glasa~i iza{li i glasali za Mi-
lana Milutinovi}a i takve stvari. Onda su nam tamo hapsili poslanike,
tukli. Poslali smo skoro sve na{e republi~ke i savezne poslanike da bu-
du kontrolori u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici. I sada to sve obja-
vqujemo. Dakle, mi ne odustajemo od te borbe, mi }emo nastaviti osporava-
we izbora Milana Milutinovi}a, to su mu direktno saop{tili Dragan
Todorovi} i Stevo Dragi{i} kada su bili kod wega pre nekoliko dana.
Voditeq: Aktuelno je pitawe Kosova i Metohije. Koji je stav va{e
stranke o pitawu re{ewa aktuelnih problema tamo?
Dr [e{eq: Ovaj re`im to pitawe ne mo`e da re{i, nema jasnu kon-
cepciju, ne zna metode re{avawa i ima vrlo lo{e qude na koje se niko
`iv ne mo`e osloniti na Kosovu i Metohiji. Najgori kadrovi Socijali-
sti~ke partije su upravo na Kosovu – qudi ogrezli u korupciju, kriminal
najgore vrste, saradnici {iptarskih mafija{a. Recimo, jedan Vojislav
@ivkovi} ili Ivanovi}, predsednik Op{tine Pe} i drugi, su qudi naj-
gore mogu}e vrste i kao takvi su poznati na Kosovu.
Mi imamo program re{avawa kosovskog pitawa, ja sam izlagao taj
program vi{e puta u predizbornoj kampawi, naravno, u osnovnim ta~kama.
Objavili smo ga svojevremeno u “Velikoj Srbiji”, on iznosi ukupno 24 ku-
cane strane. Program bi se po~eo realizovati prvo sre|ivawem mati~nih
kwiga, pogotovo mati~nih kwiga dr`avqana, a onda sre|ivawem katastar-
skih i drugih zemqi{nih kwiga, pa sistematski jedan po jedan problem.
Vlast koja ne bi bila korumpirana, koja bi znala {ta ho}e i koja bi se pre-
dano bacila na posao, za vrlo kratko vreme bi to pitawe sredila.
129
 Voditeq: Mnogo je u jugoslovenskim medijima informacija o aktiv-
nosti Srpske radikalne stranke i va{im stavovima o pitawu politi~-
kog ure|ewa i aktivnosti Republike Srpske.
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je do{lo do smene vlasti. Mi smo
bili protiv te smene vlasti. Srpska radikalna stranka je imala jedan
sporazum sa Srpskom demokratskom strankom, me|utim, na{e dve stranke
nisu imale skup{tinsku ve}inu. Srpska demokratska stranka ima 24 po-
slani~ka mandata, Srpska radikalna stranka 15, to je 39. A za parlamen-
tarnu ve}inu trebalo je 42. Rascep unutar Srpske demokratske stranke us-
postavio je novi odnos snaga. Stranka Biqane Plav{i}, Srpski narodni
savez, koja je nastala tim rascepom Srpske demokratske stranke, ima ta-
ko|e 15 poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini, socijalisti imaju 9,
Dodikovi nezavisni socijaldemokrati 2, i Vladu su formirali uz pomo}
glasova muslimanskih poslanika. Ta vlada ima na svojim le|ima jednu
ogromnu hipoteku, ti muslimanski poslanici u jednom trenutku mogu za-
tra`iti protivuslugu za to {to su uradili.
Drugo, Milorad Dodik je obe}ao, garantovao je, zapravo, da }e Br~ko
pripasti u arbitra`i Republici Srpskoj i obe}ao da }e podneti ostav-
ku ako se to ne desi. Tu ga treba dr`ati za re~. Zapadne sile su obe}ava-
le neki novac novouspostavqenoj vladi, vide}emo da li }e biti tog nov-
ca. Privreda Republike Srpske zaista je u o~ajnom stawu. Mi ne veruje-
mo, jer Zapad je uvek do sada obmawivao sve one kojima je obe}avao veli-
ki novac. Ali vide}emo {ta }e se desiti. Srpska radikalna stranka na-
stavqa da deluje kao opoziciona stranka, ali iskqu~ivo parlamentar-
nim sredstvima politi~ke borbe.
Voditeq: Pomenuli ste Zapad, kakve su aktivnosti i stavovi va{e
stranke u odnosu na komunikaciju sa inostranstvom, pre svega – sa jedne
strane isto~ni blok: Rusija, Kina, sa druge strane Amerika, Engleska,
Francuska. Dosta se govori i o va{em uticaju i o va{em imiyu sa ino-
stranom politi~kom javno{}u.
Dr [e{eq: Mi nismo vladaju}a stranka pa ne insistiramo mnogo na
me|unarodnim kontaktima. Imamo partije sa kojima sara|ujemo na me|u-
narodnom planu, pre svega sara|ujemo sa Liberalno-demokratskom parti-
jom Rusije Vladimira @irinovskog, Nacionalnim frontom Francuske
@an-Mari Le Pena, slova~kom Narodnom strankom Jana Slote. Usposta-
vqamo kontakte i sa nekim drugim partijama i politi~kim grupacijama u
Rusiji. Recimo, ja sada imam poziv od Baburina, potpredsednika Dr`avne
dume Rusije, doweg doma parlamenta, da do|em u parlamentarnu posetu. Ve-
rovatno }e do te posete do}i kroz izvesno vreme. Zatim, odr`avamo kon-
takte sa stranim diplomatama u Beogradu, sa ve}im brojem stranih diplo-
mata imamo veoma korektne odnose, razgovaramo. Kroz te razgovore uvek
zastupamo srpske nacionalne interese. Recimo, pre nekoliko dana sam
primio australijskog ambasadora u Beogradu. U Budvi sam se sreo sa ita-
lijanskim i egipatskim ambasadorom. S vremena na vreme, kada su wihovi
nacionalni praznici, odlazimo u ambasade Rusije, Rumunije, Kine, Slo-
va~ke, Ma|arske i jo{ nekih zemaqa, ne mogu ih sada sve nabrojati.
130
Postoje zemqe sa kojima nemamo nikakve kontakte, dve zemqe koje
mi ~ak nisu dale ni ulaznu vizu kada je trebalo da putujem – Francuska i
Holandija. U Holandiju sam hteo da idem pred Ha{ki tribunal, upla{i-
li su se mog dolaska, a Francuska mi nije dala vizu kada je trebalo da
idem na kongres Nacionalnog fronta @an-Mari Le Pena. I @an-Mari
Le Penu raste popularnost u Francuskoj i to je taj strah koji je zahvatio
francuske vlasti, ra~unali su da i taj savez sa Srpskom radikalnom
strankom doprinosi usponu Le Penove popularnosti. Ina~e, nema dru-
gog razloga za takav jedan gest, koji nisu ni obrazlagali.
Voditeq: Ka`ete strah, {ta se ta~no misli u politi~koj javnosti,
strah od ultradesnog bloka? I da li je to uop{te ultradesni blok?
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije ultradesni blok. To je demokratski
blok, izrazito demokratski blok i nacionalan, patriotski. A, znate,
multinacionalne kompanije, tvorci novog svetskog poretka, vlade u sen-
ci itd. najvi{e strepe od nacionalizma i patriotizma. Oni bi hteli da
celi svet pretvore u jedno globalno selo pogodno za eksploataciju, za
sprovo|ewe wihovih interesa, za ubijawe kulturnih posebnosti, kultur-
nih vrednosti pojedinih naroda itd.
Voditeq: Na koji na~in se to konkretno odnosi na Srbiju, na Jugo-
slaviju?
Dr [e{eq: Svim ovim {to nam rade. Nije nimalo slu~ajno {to za-
padne sile podr`avaju srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, muslimane,
[iptare, {to idu na to da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju. U o~ima
zapadnih sila mi smo krivci zato {to smo tradicionalni saveznici Rusi-
je na Balkanu. Zapadu se `uri dok je Rusija slaba da Srbiju svedu na {to
mawe granice, kako vi{e nikada ne bi bila mo}na sila na Balkanu. Zapa-
du je jasno – kada Rusija opet bude sna`na i mo}na, Rusija ne mo`e ve~ito
ostati na kolenima, da }e se Rusi vratiti na Balkan i da }e upori{te tra-
`iti pre svega u Srbiji i srpskom narodu, {to je sasvim logi~no.
Voditeq: Da li je razlog u pravoslavqu?
Dr [e{eq: Ja mislim da se oni ne rukovode toliko verskim ube|e-
wima. Pravoslavqe je motiv Vatikana u vo|ewu antisrpske politike. I
vatikansku diplomatiju ne treba zapostavqati, ne treba je potceniti.
Ali to nije osnovni, rukovode}i orijentir zapadnih sila. Na{a bli-
skost sa Rusijom i Rusima je trn u wihovom oku. Ba{ wih briga koje smo
veroispovesti. Na kraju krajeva, znate, u Americi postoje stotine raz-
li~itih veroispovesti. ^ak se forsiraju te nove sekte, imaju dr`avnu
potporu. Ovi sajentolozi, to je neki najnoviji modni hit na Zapadu, jed-
na veoma opasna sekta, imaju dr`avnu potporu.
Ako se se}ate, svojevremeno je ruski parlament izglasao zakon o ver-
skim zajednicama, kojim je na izvestan na~in spre~io neometano {irewe
novokomponovanih verskih sekti. Sa Zapada se onda digla velika gala-
ma, ~ak tolika da je izvr{en pritisak na Jeqcina da obustavi izvr{ewe
tog zakona koji je usvojen u parlamentu.
Voditeq: Kakav je stav va{e stranke o pitawu aktivnosti sekti, ver-
skom pitawu?
131
 Dr [e{eq: Mi smatramo da sve asocijalne sekte treba zakonom zabra-
niti. To su sve one sekte koje se pona{aju na asocijalan na~in: navode qu-
de da koriste drogu, qude u psiholo{kom smislu ~ine zavisnim od vo|e
sekte, koje navode qude da se i u drugim smerovima asocijalno pona{aju,
koje dovode do raznih rituala, gde se `rtvuju `ivotiwe, ponekad se ubija-
ju qudi, onda se prire|uju neke seksualne orgije nad maloletnom decom,
itd. Postoje neke od tih sekti, recimo satanisti, koje su jedno apsolutno
zlo, i u psihopatolo{kom i u kriminogenom smislu. Takve sekte jednostav-
no treba zabrawivati, ne sme se dozvoliti wihovo delovawe. U svim prav-
nim porecima postoji kategorija zlo~ina~kih organizacija, organizacija
koje ~ine zlo~in ili uti~u na druge da ~ine zlo~in, propovedaju zlo~in.
Takve organizacije jednostavno ne mogu postojati u modernom dru{tvu.
Voditeq: Jedno od pitawa: “Da li je gospodin [e{eq video plakat-
apel gra|ana za ujediwewe SPO-Srpska radikalna stranka?”
Dr [e{eq: To nije apel gra|ana, to su izlepili ovi iz Demokratske
stranke i Gra|anskog saveza u Srbiji. Ja sam morao da se nasmejem, onako
gorko sam se nasmejao kada sam to video. Prvih dana nisam video kada su
me pitali neki novinari, pa nisam znao ni o ~emu se radi. Onda su mi do-
neli taj jedan plakat i pokazali. Vidite, one stranke koje su vi{e puta
ulazile u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove i koje veoma lo{e is-
kustvo imaju iz tih koalicija i koje su same dovedene u situaciju da mora-
ju po svaku cenu da rasture te koalicije, sada nas pozivaju da mi pravimo
koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, {to je besmisleno.
Ako su oni pojeli vi{e puta ono {to normalni qudi ne jedu, i ako im
se to ogadilo, {to onda tra`e od nas da mi to isto radimo? To je nemogu-
}e. Onaj ko u|e sa Srpskim pokretom obnove, taj }e se na}i u ~udu. Pogle-
dajte koliko je ro|aka bra~nog para Dra{kovi} sada sme{teno u vrhove
beogradske vlasti. Demokratska stranka je objavqivala podatke, taksa-
tivno ih je nabrojala. Ima mnogo onih koji jo{ nisu nabrojani. Ta vlast
samo krade, otima, oni su neuporedivo gori od socijalista. Mi ne iskqu-
~ujemo apsolutno mogu}nost bilo kakve saradwe sa Srpskim pokretom
obnove, mi mo`emo u perspektivi da sara|ujemo sa Srpskim pokretom
obnove, ali kada smene Dra{kovi}a sa predsedni~ke funkcije. On je po-
gazio svaki moral, svaku etiku, u{ao u kriminalne radwe, mi nemamo u
~emu da sara|ujemo. U vezi sa kojim pitawem mi mo`emo sara|ivati?
Ima u Srpskom pokretu obnove ~asnih i po{tenih qudi, to mi nikada ne
gubimo iz vida. Mi zato i ne govorimo nikada da ne}emo sa wima sara|i-
vati. Mo`da ho}emo kada se promeni stawe u wihovoj stranci, kada se
promene uslovi wihovog politi~kog delovawa.
Voditeq: Da li to zna~i da u politici ne treba biti iskqu~iv, nego
zavisno od aktuelnih de{avawa i qudi pre svega?
Dr [e{eq: Pa, ako iko nije iskqu~iv u politici, nismo mi, srpski
radikali. Zaista nismo iskqu~ivi. Nismo osvetoqubivi, nismo zlopam-
tila, ne delujemo pod emotivnim nabojem. Mi smo stalo`eni, pribrani,
~ak i u najte`im situacijama delujemo najstalo`enije. Pokazali smo sa-
da i anga`ovawem u Crnoj Gori, zaista smo mnogo doprineli da se smire
strasti, da se ne de{ava krvoproli}e na podgori~kim ulicama.
132
Voditeq: Prilika je da komentari{ete aktuelnosti u Crnoj Gori,
kada ste ve} spomenuli.
Dr [e{eq: U Crnoj Gori se desilo ne{to {to smo kao opoziciona
partija mogli samo po`eleti, pocepala se vladaju}a stranka. Ali, toli-
ka je sada mr`wa izme|u dva pocepana krila vladaju}e Demokratske par-
tije socijalista Crne Gore, da je to zapretilo prakti~no gra|anskim ra-
tom. E, to je ono {to mi ne `elimo. Nama je drago {to su se oni pocepa-
li, ali `elimo da se parlamentarnim izborima poka`e kolika je ~ija
snaga i ko mo`e da formira vladu.
Voditeq: Niste hteli da na Crnu Goru vr{e uticaj stranci, uticaj
Zapada.
Dr [e{eq: Ima uticaja iz Beograda, ima uticaja stranih sila, to je
sigurno. A strane sile se me{aju u unutra{we odnose Srbije i Crne Go-
re, Republike Srpske, wihov je upliv direktan.
Voditeq: Koliko je jaka Srpska radikalna stranka na crnogorskom
podru~ju?
Dr [e{eq: Mi smo tamo jo{ u fazi oporavqawa. Tamo nam se sva-
{ta de{avalo, mnogo te`e stvari smo pre`iveli tamo nego u Srbiji. I
tamo smo bili hap{eni, proterivani, meni je dve godine zabrawivan ula-
zak u Crnu Goru. Na{ biv{i predsednik stranke za Crnu Goru je proveo
pet meseci u zatvoru zbog govora u Narodnoj skup{tini itd, ali smo ve-
oma popularni u narodu. Izbacili su nas brutalno iz Narodne skup{ti-
ne, svih osam na{ih poslanika, nijednog nisu mogli da potkupe. Svih
osam su izbacili, doveli policijske agente da glume da su oni srpski ra-
dikali. Se}ate se kada je to bilo, u decembru 1995. godine. Naravno
stranka se oporavila od svega toga i mi sa optimizmom idemo na pred-
stoje}e vanredne parlamentarne izbore.
Voditeq: “Da li je Srpska radikalna stranka jaka kao {to je jak list
“Velika Srbija”, na primer broj 491 iz januara 1998. godine?”
Dr [e{eq: Da to nije onaj broj {to je i{ao na ~etiri strane?
Voditeq: Mogu}e.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je veoma jaka stranka, i to svi
znaju. To znaju i na{i politi~ki prijateqi, i na{i glasa~i, a pogotovo
znaju na{i politi~ki protivnici. A mislim da su i na{e novine sve bo-
qe, u svakom slu~aju, narod ih veoma mnogo tra`i. Dok ih narod toliko
tra`i, mi mo`emo biti zadovoqni wihovim kvalitetom.
Voditeq: Stav Srpske radikalne stranke o pitawu privatizacije,
Zakona o privatizaciji i wegovog sprovo|ewa?
Dr [e{eq: Mi smo bili protiv ovog Zakona o privatizaciji, glasa-
li smo protiv wega u Narodnoj skup{tini. Smatramo da }e on dodatno
iskomplikovati na{u privrednu situaciju, da }e izazvati velike {tet-
ne posledice. Mi smatramo da bi taj zakon trebalo {to pre mewati.
Voditeq: Iz kog razloga?
Dr [e{eq: Po ovom zakonu privatizacija nije obavezna, privatiza-
cija je veoma komplikovana i daje mogu}nosti zloupotrebe privrednim
133
subjektima, pogotovo direktorima ve}ih firmi. A mi smo za to da se pri-
vatizacija obavqa na ~ist, krajwe jednostavan na~in i to pre svega di-
rektnom prodajom za gotov novac, a ono {to ne mo`e da se proda na tr`i-
{tu za gotov novac, onima koji imaju mnogo novca, dakle, pa da taj novac
investiraju, da se onda svim gra|anima podele u odgovaraju}em iznosu
besplatni vau~eri, da tim vau~erima u~estvuju u licitacijama za kupovi-
nu deonica.
Voditeq: [ta mislite o dosada{woj privatizaciji velikih dr`av-
nih kompanija i javnih ustanova?
Dr [e{eq: Smatramo da je to vr{eno na krajwe pogre{an na~in i da
je nanelo veliku {tetu dru{tvu. Ipak, polazna nam je teza da je bilo ka-
kva privatizacija boqa od nikakve privatizacije. Ali umesto da priva-
tizacija bude na~in da dr`ava izmiri svoje obaveze, pre svega prema pen-
zionerima, da isplati sva zaostala socijalna davawa, da isplati staru
deviznu {tedwu, da oporavi zdravstvo i {kolstvo, pare se potro{e, ni-
ko `iv ne zna kako su pare potro{ene, a nijedan se dru{tveni problem
ne razre{i. Kao, recimo, posle prodaje 49 odsto telefonske kompanije.
Desilo se upravo ono {to smo mi nekoliko puta nagove{tavali. Ako se
se}ate, ja sam na nekoliko okruglih stolova na dr`avnoj televiziji to
pitawe potencirao. Dali su kredite firmama iz dru{tvenog sektora,
najve}i deo tih firmi uop{te kredite ne vra}a. Ka`u: finansiraju iz-
vozne poslove. Mnoge od tih firmi su proizvele robu, izvezle je i novac
zadr`ale u inostranstvu. Nisu novac uvezli u zemqu.
Voditeq: Da li imate podatke da je neka privatna firma dobila taj
kredit?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nijedna privatna firma nije dobila kre-
dit. I to je pogre{no. Pametnije je davati kredite privatnim firmama,
jer imate garanciju da }e se krediti naplatiti. Ako vam ne isplati kre-
dit u odgovaraju}em roku, vi ga stavite pod hipoteku i oduzmete mu imo-
vinu. [ta }ete oduzeti dru{tvenoj firmi? Kako mo`ete dru{tvenoj
firmi oduzeti imovinu? Znate, kada dr`ava daje dru{tvenim firmama
kredite, to je kao da iz jednog yepa prebacite novac u drugi yep. Pozajm-
qujete drugom yepu i tra`ite sada iz drugog yepa da se vrati u prvi yep.
Besmisleno, to je kao kada dr`ava sama sebi pozajmquje novac. I taj no-
vac ode negde, naravno. Da se on zadr`i u dr`avnim rukama, ni po jada, ne-
go on iscuri u privatne ruke, ali na nelegalan na~in.
Voditeq: Komunikacija relacija visoke pozicije u dr`avnom vrhu,
direktorske pozicije, konkretno pitawe: da li je mogu}e i kako je mogu-
}e da ministar za privatizaciju bude jedan od direktora jednog velikog
preduze}a?
Dr [e{eq: U normalnoj dr`avi to ne bi moglo biti mogu}e. Ali ni-
je on jedini direktor u Vladi Srbije. ^uli smo, nedavno je javno priznao
da je kupio devize po zvani~nom kursu. Pre nekoliko meseci on je kupio
devize po kursu 3,3 dinara za jednu marku, zna~i, o~igledno koristi pri-
vilegiju {to je ministar u Vladi Srbije, a obi~ni qudi to ne mogu. Nor-
malne firme to ne mogu dobiti, a Vlada izbegava devalvaciju.
134
Ja sam protiv tih monetarnih udara, mislim da ima dosta propagand-
nog udela u sada{wem obarawu dinara, ali pretpostavqam da je tu negde
realni kurs pet dinara za jednu marku. Dr`ava bi trebalo da to jednom
pravnom normom uobli~i, legalizuje. Kome je u interesu da je ogroman
raskorak izme|u zvani~nog i ovog stvarnog kursa? U interesu je upravo
ovim {pekulantima. Oni prodaju devize na crno, dobiju ogromnu koli~i-
nu dinara, a onda preko veze od Narodne banke Jugoslavije po zvani~nom
kursu otkupe devize za ono {to im treba.
Voditeq: Da li mislite da se to desilo sa markom?
Dr [e{eq: To se desilo. Kada se povuku svi dileri dr`avnih bana-
ka sa ulica, odmah kurs miruje. Kada pogledate ko su dileri, ve}ina je
onih koji rade za dr`avne banke, je li tako? Mawina je me|u dilerima
onih koji rade za neki svoj interes. Ve}ina radi za nekog drugog.
Voditeq: ^esto se postavqa pitawe ba{ tim dilerima na ulici: ko
vama javqa koliki je kurs marke, dokle ide ta vertikala?
Dr [e{eq: Znate, u normalnim uslovima kurs marke zavisi od ponu-
de i tra`we, ali ovde mafija organizuje taj posao, dr`avnofinansijska
mafija. I jednostavno, nekada joj je u interesu da digne kurs do neba, do
{est i po dinara je i{la marka u jednom trenutku i qudi su se uspani~i-
li; ko god je imao malo dinara, boji se da mu se ne obezvrede dinari pa
`uri da kupi marke. I kada su naterali qude da kupe marke po skupom
kursu, onda su oborili naglo vrednost marke, oborili su na kurs pet di-
nara za jednu marku. Sada se hvataju za glavu oni koji su kupovali po {est
i po dinara. Sada im treba da tro{e te marke za normalan `ivot, za ne-
ke aktivnosti i prodaju ih po pet dinara. To su sistemi da se novac izvu-
~e iz naroda.
Kako se mo`e stati na kraj tim sistemima? Dr`ava mora da vodi pa-
metnu monetarnu politiku, da realno procewuje kurs dinara prema mar-
ki i da pomera zvani~ni kurs prema toj realnoj vrednosti. [ta se sada
de{ava? Veliki uvoznici su kategori~ki protiv toga da se izvr{i de-
valvacija. Za{to? Zato {to se wima carina obra~unava po zvani~nom
kursu – umesto da plati pet dinara marku kada pla}a carinu, po realnom
kursu on pla}a 3,3. Forsira se uvoz, umesto da ta brana uvozu bude {to
ja~a. To elementarna ekonomska logika govori. Ako moraju da postoje
carine, a za ogromnu ve}inu roba moraju da postoje carine da bismo za-
{titili doma}e tr`i{te, {to se onda poigravamo sa tim carinama.
Ako je carinska stopa recimo 30 odsto, onda treba da plati po kursu pet
ako pla}a pet dinara marku, ako uvozi robu od 100.000 maraka, da plati
30.000 maraka puta pet dinara, to je 150.000 dinara. A oni mu obra~una-
vaju po zvani~nom kursu, po kome nigde ne mo`ete da na|ete marku, osim
ako ste privilegovani, ukoliko pripadate toj monopolskoj grupaciji
koja mo`e od dr`avne banke da dobije. Oni mu obra~unaju 30 odsto od
100.000 maraka puta 3,3, to je 100.000 dinara. Zna~i, za 50.000 dinara u
tom jednom poslu dr`ava je ostala uskra}ena. Za 50.000 dinara mawe pa-
ra za plate oficirima, mawe para za zdravstvo, za {kolstvo, mawe pa-
ra za ovo, mawe para za ono.
135
 Voditeq: Da li je to jedan od razloga zbog ~ega kasne redovne penzi-
je, vojne penzije i ostala primawa?
Dr [e{eq: Jeste. Naravno, dr`ava ne mo`e da popuni buyet. Onaj ko
je na vlasti mora da vodi ra~una samo o interesima dr`ave i naroda u ce-
lini, a ne pojedinih firmi. Ako se pojedinim firmama name{taju tako
unosni poslovi, to neko drugi plati. Znate, u ekonomiji ne postoji mogu}-
nost da se vi naglo obogatite, a da to nije na ne~iju {tetu. To vam je kao
princip spojenih posuda: ne mo`e u jednoj posudi da naraste te~nost, a da
se u drugoj ne smawuje nivo. Pritisak se pove}a u jednoj posudi, smawi se
koli~ina te~nosti i onda raste u drugoj. To vam je na tr`i{tu novca ta-
ko. Na tr`i{tu novca se tako posti`e profit: dok se jedan ne ojadi, dru-
gi ne uspeva. Tr`i{te novca nije proizvodwa, kao: vi sednete, proizvede-
te cipele, proizveli ste novu vrednost i niste nikoga ugrozili.
Kada proizvedete sir, kajmak, meso, mleko, vi nikoga ne ugro`avate,
osim {to ste mo`da konkurencija nekome ko to isto radi, ali vi svojim
proizvodima nikoga ne ugro`avate. Vi ste ostvarili novu vrednost. Na
tr`i{tu novca nema nove vrednosti dok nekoga ne ojadite. To je {pekuli-
sawe na finansijskom tr`i{tu. Vi boqe procenite kako }e i}i kurs, ka-
ko }e i}i jedna roba, kako }e i}i druga i brzom finansijskom transakci-
jom od ni~ega stvorite bogatstvo. To je regularno pona{awe u uslovima
razvijenog kapitalisti~kog dru{tva, gde je dr`ava normama obezbedila
da ne do|e do kriminalizacije. Ali u na{im uslovima, gde monopoli o
svemu odlu~uju, to ne mo`e dr`ava da reguli{e. Kada reguli{e, to je ~i-
sto formalno, u praksi ne mo`e da provede. I onda: ko ima mo}, ko je naj-
boqe obave{ten, on tim {pekulacijama zatvara krug, izvla~i ogromno bo-
gatstvo, a neko to mora da plati. Na kraju krajeva plati narod u celini.
Voditeq: Stara devizna {tedwa.
Dr [e{eq: I to je jedan od razloga {to nam treba ubrzana privatiza-
cija. Jer predmet najve}e {pekulacije je dru{tveni sektor. Privatizacija
dru{tvenog sektora i sada se odvija, ali iskqu~ivo kroz kra|u. Direktor
fabrike u dru{tvenom sektoru sklapa nepovoqne ugovore sa privatnom
firmom, dolazi do odliva kapitala toj privatnoj firmi, a onaj privatnik
posle u wegov yep strpa odre|enu koli~inu novca i tako zatvaraju.
Voditeq: I Dafiment banka, Jugoskandik i ostale.
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mo`e vratiti samo prodajom
dr`avne imovine, te imovine ima dovoqno, ali ovaj re`im ne `eli da
vra}a. Re`im uop{te nema nameru da vra}a staru deviznu {tedwu. [ted-
wa u ovim tzv. privatnim bankama koje su ipak bile pod kontrolom re`i-
ma mora statusno biti izjedna~ena sa starom deviznom {tedwom, ali se
prethodno mora obra~unati koliko je ko od tih {tedi{a koji potra`uju
uloge u Dafiment banci, Jugoskandiku i drugim privatnim bankama, ko-
liko je ranije dobio na ime onih velikih kamata. Kamate su bile 12, 14
odsto i vi{e. Prvo to da mu se odbije, pa da se onda vidi koliko mu je pre-
ostalo glavnice da mu se vrati. To bi bilo pravi~no.
Ne mo`emo mi sada wima priznati te wegove ogromne kamate, gde to
u svetu ima? To nema nigde u svetu. To je bila jedna vrsta kockawa, ali
kockawa pod kontrolom re`ima i uz propagandnu potporu re`ima. Seti-
136
te se koliko je prostora na dr`avnoj televiziji imala Dafina Milano-
vi} da narod nagovara da joj poveri svoje devize. Zna~i, re`im je stao iza
we, i mora da odgovara za to {to se desilo.
Voditeq: Pitawa pristi`u, ali ih grupi{emo u celine. “Gde su pa-
re od Dafiment banke?”
Dr [e{eq: Pare su uglavnom pokradene na razne na~ine. Prvo vi-
dite {ta je bilo delimi~no racionalno u poslovawu Dafiment banke u
uslovima spoqne blokade na{e zemqe? Najunosniji su bili poslovi sa
uvozom nafte. Samo posao sa uvozom nafte mogao je da obezbedi pokri-
vawe mese~ne kamate od 12 odsto, dakle, brzo obrtawe novca uz veliki
profit. Da se Dafiment banka zadr`ala samo na uvozu i trgovini naf-
tom, ona je mogla jo{ neko vreme da opslu`uje sa tolikom kamatom svoje
{tedne uloge. Me|utim, onda se dr`ava pojavila i rekla: Dafiment ban-
ka mora da dâ 50 miliona maraka za `eleznicu.
@eleznica na glavi da dubi ne mo`e imati toliki obrt kapitala, ne
mo`e imati toliki profit da opslu`uje takvu kamatu. Ne mo`e ona go-
di{we 6 odsto kamate da opslu`uje, a kamo li 12 odsto mese~ne kamate.
Pa se tra`i jo{ za neke investicije, zna se ta~no koje su to investicije.
Zna se, dakle, ta~no gde je u racionalne svrhe i{ao novac Dafiment ban-
ke. Ali je mnogo tog novca i pokradeno, bili su spiskovi tih qudi, u “Du-
gi” je objavqivano svojevremeno koji su sve politi~ari uzimali novac,
iz svih stranaka osim iz Srpske radikalne stranke. Ime jednog na{eg se
dodu{e tamo pojavilo, onog nesre}nog \or|a Tani}a, koji je posle oti-
{ao sa Glamo~aninom. On je negirao, mi smo ga ~ak i branili veruju}i
mu, ali ispostavilo se da je zaista u ne{to bio ume{an. Preko veze je pre
vremena povukao svoj ulog, to se desilo.
A pogledajte iz drugih stranaka, Dafina je pri~ala kome je sve dava-
la novac. Nema nijedne stranke osim Srpske radikalne stranke, a da joj
Dafina Milanovi} nije davala novac u gotovini. Zna~i, to je bio taj si-
stem delovawa. A taj novac se ne mo`e nadoknaditi.
Voditeq: Pitawa koja pristi`u su donekle vezana. “Godinama se go-
vori da bi bilo veoma dobro za Srbiju da Vojislav [e{eq bude mini-
star unutra{wih poslova.”
Dr [e{eq: Znate {ta, ja znam da bi to mnogi `eleli. Da tragedija
bude ve}a, to su `eleli socijalisti posle izbora 1992. godine. ^ak su hu-
{kali javnost, preko nekih svojih qudi su to lansirali kao ideju itd.
Nisam ja zainteresovan za tu funkciju, osim pod uslovom da Srpska ra-
dikalna stranka do|e na vlast. [ta zna~i biti ministar unutra{wih
poslova u socijalisti~koj vladi? Samo ~ovek da ~upa kosu od nemo}nog
besa. [ta bi moglo da se uradi? Ne mo`e to ministarstvo samo po sebi
izolovano da re{i nijedan problem u dru{tvu. Ne mo`e ministarstvo
unutra{wih poslova da suzbije kriminal, a da ministarstvo finansija
ne zavede red u finansijskoj sferi, da ministarstvo industrije ne zave-
de red u industriji, da ministarstvo zdravqa u zdravstvu ne zavede red,
da ministarstvo {kolstva u {kolstvu ne zavede red, itd. Sve je to veoma
povezano. Ako vam je haos u svim ovim dru{tvenim segmentima, a vi ho-
}ete da suzbijete kriminal, to je sme{no. Imamo mi vrlo stru~nog ~ove-
137
ka kandidata za ministra policije kada do|emo na vlast – to je Dragan
Todorovi}, sada je potpredsednik Narodne skup{tine Srbije i predsed-
nik na{eg Izvr{nog odbora.
U nekim na{im internim strana~kim komunikacijama on je odavno
predodre|en za to mesto, veoma je stru~an i sposoban. Ali ne}emo mi da
trgujemo ministarskim mestima. Mi smo spremni da delimo vlast i sa
drugima, ali pod principijelnim uslovima.
Voditeq: Kada ste to rekli, aktuelno formirawe Vlade Republike
Srbije, mnoge partije su iza{le sa predlogom da bi wima, ili nekome,
ili nekom tre}em trebalo da pripadnu odre|ena ministarska mesta. [ta
vi mislite o svemu tome i koji su va{i stavovi?
Dr [e{eq: Mi ne}emo da ulazimo. Postoji ne{to {to se zove par-
lamentarni princip. Kada skup{tinska ve}ina formira vlast, ako tu
skup{tinsku ve}inu ~ini nekoliko partija, one po principu proporci-
onalnosti vr{e podelu unutar vlasti. Mi smo na to spremni. Mi smo to
obelodanili odmah posle izbora u septembru pro{le godine. Ovde nijed-
na partija nema sama ve}inu, ni levi blok u celini nema ve}inu u Narod-
noj skup{tini.
Dakle, mora se i}i na podelu vlasti. Kako? Da li }e to biti samo pu-
ka trgovina sa Srpskim pokretom obnove ili ozbiqna podela vlasti?
Izgleda da ne}e biti ozbiqne podele vlasti, sve su prilike, nego puka
trgovina sa espeoovcima da se wihove ambicije zadovoqe, da oni dobiju
luksuzne vile, rezidencije, ogromne koli~ine novca, da pozapo{qavaju
na visokim dr`avnim polo`ajima svoje ro|ake, itd.
Mi smo tu bili do kraja otvoreni i pokazali dobru voqu. Na prvom
sastanku predstavnika parlamentarnih politi~kih stranaka slo`ili
smo se svi da po{to socijalista formalno ima najvi{e u Narodnoj skup-
{tini, socijalisti~ki kandidat bude izabran za predsednika Narodne
skup{tine, i podelili smo ostale funkcije. ^ak smo mi radikali dodat-
no pokazali dobru voqu. Trebalo je da nam pripadnu dva potpredsedni~-
ka mesta u Narodnoj skup{tini, mi smo rekli: evo, ustupamo jedno mesto,
neka bude kandidat iz ma|arske partije, iz partije ma|arske nacionalne
mawine, da poka`emo dobru voqu da jedan pripadnik nacionalne mawine
bude i potpredsednik Narodne skup{tine.
To je jedan lep gest, a ne nanosi nikakvu {tetu dr`avi i narodu. Da-
kle, tu smo bili krajwe korektni, tu je opet bio nekorektan Srpski po-
kret obnove. Iako su u~estvovali u dogovoru, iako smo se sve dogovorili
oko raspodele funkcija, oni su sutradan bili uzdr`ani kada je biran
Dragan Tomi}. Da ispadne da su socijalisti i radikali u dilu, oni su bi-
li po strani. Videli ste kako je to bedno izgledalo. [to su bili uzdr`a-
ni, {to nisu glasali protiv? A socijalisti su glasali za Vojislava Mi-
hailovi}a iz Srpskog pokreta obnove da bude potpredsednik, kako je bio
dogovor, i mi smo glasali. Sve je unapred dogovoreno. Mislim da je ko-
rektno dogovoreno. Po{to je socijalista izabran za predsednika Narod-
ne skup{tine, a predsednik Narodne skup{tine po dr`avnoj hijerarhij-
skoj investituri je formalno vi{i polo`aj od predsednika vlade, i po
138
dr`avnom protokolu prvo ide predsednik Narodne skup{tine, pa pred-
sednik vlade, ako su socijalisti dobili mesto predsednika Skup{tine sa
86 poslanika, onda nema ni{ta normalnije nego da srpski radikali dobi-
ju mesto predsednika vlade – da radikal bude mandatar za sastav nove vla-
de. Mi od tog principa ne}emo odustati. To je su{tina parlamentarizma.
Sve ostalo bi bilo poni`avawe. Nas ne mogu kupiti novcem, vilama na
Ko{utwaku, Dediwu, na Sewaku, itd. To nas ne interesuje.
I ovo {to licitiraju sa ambasadorskim mestima, koji to normalan
politi~ar u prvi plan stavqa ambasadorska mesta? Prvo, na ambasador-
ska mesta u principu treba da idu profesionalne diplomate. Nekada idu
i politi~ari, ali idu islu`eni politi~ari. Za mene bi bila tragedija
da me sada neko odredi za ambasadora bilo gde – u Parizu, Londonu. To
bi zna~ilo da sam izolovan od politike u Srbiji, je li tako? To bi prak-
ti~no zna~ilo da sam prestao da se bavim aktivnom politikom. Ima i
ambasador odgovorne du`nosti, ali to nije aktivno bavqewe politikom.
Ko se sada jagmi za ta ambasadorska mesta? Onaj ko `eli visoku deviznu
platu i da `ivi u nekoj zapadnoj prestonici, ba{ ga briga za Srbiju, ba{
ga briga za ovda{wu politi~ku borbu, za politi~ke aktivnosti, za ras-
plet ove politi~ke, ekonomske i socijalne krize, za ukupni politi~ki
proces.
Voditeq: Va{e kolege savezni poslanici su nedavno imali jedan na-
stup na evropskoj javnoj secni povodom aktuelnih de{avawa u Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Desio se opet jedan veliki skandal. Nijedan dr`avni or-
gan nije doneo odluku da ide delegacija u Strazbur i nijedan dr`avni or-
gan nije doneo odluku da u toj delegaciji budu: Qubi{a Risti}, predsed-
nik JUL-a, Milan Komneni}, predsednik Izvr{nog odbora Srpskog po-
kreta obnove i Ivica Da~i}, portparol Socijalisti~ke partije Srbije.
Oni su se sami na{li, dogovorili i oti{li. To nije bilo ni na jed-
nom odboru za spoqne poslove, ni na jednom dr`avnom organu. Koga su
oni tamo zastupali? Komneni} se vratio, ka`e, nije bitno u kom smo mi
sastavu i{li tamo, nije bitno ko nas je izabrao, bitno je da smo se mi ta-
mo juna~ki dr`ali. Ispali su sme{ni. ^ak su Qubi{u Risti}a prekinu-
li u wegovom govoru, ponizili. [to su uop{te i{li, na{a zemqa nije
~lanica Saveta Evrope.
Neko tu|, stran, stavqa na tapet moju zemqu. Recimo, u nekoj ku}i ne-
ka porodica po~ne raspravqati o mojoj porodici, pa pozove mene da i ja
prisustvujem toj raspravi. Na {ta to li~i? Nije trebalo i}i, nego je
trebalo demonstrativno napustiti kada su ga prekinuli. [ta to zna~i:
onaj tamo izvestilac wihove komisije 40 minuta govori o tom pitawu, a
Qubi{a Risti} kao predstavnik dr`ave, jer oni su mislili da je on za-
ista predstavnik, posle smo mi utvrdili da nije bio nikakav predstav-
nik, pet minuta. Na {ta to li~i? Politi~ari koji su spremni na takva
poni`ewa, daqe obaraju vrednost na{e dr`ave u o~ima me|unarodnog
javnog mwewa.
Voditeq: Kada ve} govorimo o evropskoj i svetskoj sceni i me|una-
rodnoj politici – de{avawa u Hagu. Mnogo je informacija, verujem i
dezinformacija.
139
 Dr [e{eq: Hag je jedna antisrpska tvorevina i tu nema nikakve sum-
we. Hag je zami{qen da se sudi srpskom narodu i srpskoj dr`avi. Mi smo
protiv saradwe sa Ha{kim tribunalom, mi smo protiv toga da se bilo
koji Srbin isporu~uje. A ja li~no jedva ~ekam neki poziv, neku inicija-
tivu, bilo {ta da se pojavi.
Voditeq: “Da li se Srpske radikalne stranke pla{e bogata{i, reke-
ta{i i mafija{i?”
Dr [e{eq: Nema nikakvog razloga da nas se pla{e bogata{i. Mi bi-
smo iskreno `eleli da svi qudi u Srbiji budu bogata{i. Ne mogu svi od-
jednom postati, neko pre, neko kasnije, ali `elimo da kao dru{tvo bude-
mo {to bogatiji.
A {to se ti~e reketa{a i mafija{a, ima i te kako razloga da nas se
pla{e. Mi }emo to u korenu sase}i.
Voditeq: S obzirom na pritisak odre|enih grupacija iz Klintono-
ve administracije, da li }e Kosovo biti Irak?
Dr [e{eq: Sva{ta mo`e da se desi oko Kosova, ja ne bih mogao ba{
da dajem tako precizne prognoze, ali opasnost je ogromna i mi smo svesni
te opasnosti. I opasnost je sve ve}a {to re`im vi{e okleva u re{avawu
kosovskog pitawa.
Voditeq: Koliki je procenat seoskog stanovni{tva glasao za Milu-
tinovi}a, koji je obe}avao ukidawe poreza za te iste stanovnike?
Dr [e{eq: To je sme{no, obe}avao je ukidawe poreza, svi znaju da od
toga nema ni{ta. Obe}avao je besplatne zdravstvene usluge, pa je odmah po-
sle izbora ministarka zdravqa Leposava Mili}evi} rekla da mora zdrav-
stvo da se pla}a. Pa je obe}avao besplatno {kolovawe, pa su onda ministar
Jovan Todorovi} i rektor Beogradskog univerziteta Kuburovi} dali izja-
vu da nema besplatnog {kolovawa, da }e morati da se participira, itd.
Besmislena mu je bila i kampawa, koliki je dobio procenat glasova, ja
ne znam ta~no. Verovatno je imao ne{to vi{e glasova od mene, ali nije iza-
{lo vi{e od 50 odsto na izbore, to je sigurno, izbori su falsifikovani.
A dodali su mu izme|u 500.000 i 800.000 glasova. Dodali su mu samo na Ko-
sovu, {to smo mi dokazali konkretno, oko 350.000 glasova. Izme|u 300.000
i 500.000 glasova se dobije kroz manipulacije bira~kim spiskovima: tako
{to su mrtve qude ostavqali na bira~kim spiskovima, tako {to su se ne-
ki qudi vi{e puta pojavqivali na razli~itim mestima, pa tako i glasa-
li itd. Potpuno su nam u haosu bira~ki spiskovi.
Voditeq: “Koji je stav Srpske radikalne stranke, kako zadr`ati
zdravu i aktivnu omladinu na selu i oporaviti poqoprivredu?”
Dr [e{eq: Samo ekonomskim merama. Mladi qudi treba da budu
ekonomski motivisani da ostanu na selu. A da bi bili ekonomski moti-
visani, treba dr`ava definitivno da si|e sa grba~e seqaka. Mora se
osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda, mora se osloboditi uvoz
ve{ta~kog |ubriva. Moraju se ukinuti svi dr`avni monopoli. I samo to
mo`e da oporavi na{e selo.
Voditeq: “Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove su
stranke desne orijentacije koje zbirno imaju ve}inu u parlamentu. I po-
140
red toga SPS i daqe dr`i sve konce u rukama. Da li postoji na~in da do-
|e do jedine prave koalicije u Srbiji: Srpska radikalna stranka – SPO
sa jedne strane u odnosu na SPS sa druge strane?”
Dr [e{eq: Mo`e da do|e do te koalicije kada Srpski pokret obno-
ve smeni Vuka Dra{kovi}a sa te funkcije. Ina~e, da mi budemo sredstvo
Dra{kovi}eve trgovine sa socijalistima, to nam ne pada ni na kraj pa-
meti. Imamo vrlo lo{e iskustvo iz 1993. godine, krajem 1992. i 1993. go-
dine. Tada smo se dogovorili Dra{kovi}, \in|i}, Ko{tunica, Vesna
Pe{i} i ja, i Du{an Mihajlovi} iz Nove demokratije – da ga ne zabora-
vim, tu lopu`u nikada ne treba zaboraviti, mi smo se dogovorili da ima-
mo jedinstven stav prema socijalistima. Da li se se}ate toga?
To je dobro funkcionisalo, imali smo i zajedni~kog kandidata za
predsednika Narodne skup{tine. On je izglasan u dva navrata, to je bio
predstavnik Srpskog pokreta obnove iz Kragujevca, Gvozden Rosi} mi-
slim da se zvao. Onda je bio kandidat iz Srpske radikalne stranke Jorgo-
vanka Tabakovi} iz Pri{tine. Onda Gra|anski savez nije hteo da glasa za
wu, a \in|i} je dao tajno socijalistima ~etiri ili {est glasova, ne mo-
gu se ta~no setiti koliko, pa je izabran Dragan Tomi} za predsednika Na-
rodne skup{tine. I \in|i} je u{ao u kombinaciju sa socijalistima.
U predizbornoj kampawi 1993. godine bio je prote`iran, o~igledno
prote`iran i ve} dogovorio sa wima ulazak u vladu. A onda, kako je do-
bio 29 poslani~kih mandata, porasli su mu apetiti, pa je hteo da bude i
predsednik vlade. Pa se ve} kao kandidat predstavqao za predsednika
vlade. A Dra{kovi} da mu pokvari kombinaciju sa socijalistima, gurne
Du{ana Mihajlovi}a da u|e u vladu. Setite se tada{weg `estokog suko-
ba izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a. A mi radikali da budemo moneta za
potkusurivawe. To ne}emo dozvoliti. Onda smo krajem 1995. po~etkom
1996. godine formirali onaj paralelni parlament. Strah smo uterali u
kosti socijalistima, radikali, SPO i dve demokratske stranke. I onda
nam donesu da usvojimo deklaraciju koju je pisao Ago{ton kako se u Sr-
biji progone nacionalne mawine. Mi radikali nismo hteli i na tome je
propao paralelni parlament. Kako mo`e sa tim qudima ne{to ozbiqno
da se radi?
[ta zna~i sada formirati vladu sa Srpskim pokretom obnove? Da
se ponovo desi sve ovo {to se desilo u Beogradu. Da se odmah ta bulumen-
ta Danicinih i Vukovih ro|aka preseli u institucije republi~ke vla-
sti i wihovi ro|aci po~nu da haraju po Srbiji, da otimaju, da pqa~kaju.
Kako? Meni ne mo`e niko na}i ni jedan jedini dinar da sam proneverio
i sada da u|em u koaliciju sa nekim ko je tako sklon da otima na sve stra-
ne. Ja to ne mogu shvatiti.
Meni je vlast draga, u profesionalnom smislu ja sam celi svoj `i-
vot posvetio politici. Nekada sam bio uspe{an nau~nik, imao sam so-
lidnu perspektivu na univerzitetu. To sam sve napustio, posvetio se po-
litici. Ja `elim {to pre da do|em na vlast. Ali ne po cenu gubqewa
obraza. Znate, mogu qudi sva{ta da mi ka`u, neki sa simpatijama, neki
sa mr`wom itd, ali niko ne mo`e da ka`e da sam nepo{ten ~ovek. Ja `e-
141
lim pre svega to da sa~uvam. Sa tako sa~uvanim ugledom, ako mogu da osvo-
jim vlast, osvoji}u, ako ne mogu, ne mogu. Ali da osvojim vlast a da `rtvu-
jem ugled, ~ast, po{tewe, obraz, e, to ne}u nikada.
Voditeq: “Da li je dr Vojislav [e{eq ipak ~ovek predsednika Slo-
bodana Milo{evi}a?”
Dr [e{eq: Verovatno jesam, jer me Milo{evi} ~esto dr`i u zatvo-
ru, naj~e{}e. ^etiri puta sam bio u Milo{evi}evom zatvoru, sedam kwi-
ga mi je zabranio, stranku mi progonio, poslanike hapsio i tako. O~i-
gledno sam wegov ~ovek, najvi{e voli mene da hapsi.
Voditeq: “Uvek u va{im izlagawima govorite da su za sve stvari u
zemqi zadu`ene institucije sistema koje su, po va{em mi{qewu, praved-
ne. Da li ste tako mislili i u Gwilanskom zatvoru zajedno sa Tomom Ni-
koli}em?”
Dr [e{eq: Ja nikada nisam rekao da su institucije sistema praved-
ne. Mislim da imamo veoma lo{e institucije sistema. One se ne mogu po-
praviti tako {to }e se sru{iti, {to }e se polomiti. One se moraju iz-
nutra popravqati, strpqivo, mukotrpno. Mi imamo lo{e ure|enu dr`a-
vu, ali to {to nam je dr`ava lo{e ure|ena i organizovana nije razlog da
uni{timo dr`avu. Moramo da je popravqamo iznutra. Ako imamo dete u
koritu punom prqave vode, ne smemo kada prosipamo vodu iz tog korita
baciti dete. Ciq je da prqavu vodu prospemo a da dete sa~uvamo, da je bez-
bedno u na{im rukama, da se ne povredi. E, tako vam je isto i u politici.
Ciq je da sve ono {to je lo{e uklonimo, zgazimo, elimini{emo, ali
da dr`avu sa~uvamo. [ta }emo bez dr`ave?
Voditeq: “Politika je... da li je to ta~no?”
Dr [e{eq: Ne znam {ta zna~e te tri ta~ke.
Voditeq: @enskog roda.
Dr [e{eq: [ta `enskog roda? Politika je `enskog roda?
Voditeq: Politika...
Dr [e{eq: Re~ politika je `enskog roda, a {ta zna~e tri ta~ke, ja
ne znam.
Voditeq: “Poskupeo je benzin navodno zbog penzija, a penzije i daqe
kasne, penzioneri su u januaru primili prvi deo novembarske penzije.
Kako mo`e da se pre`ivi ceo mesec sa pola penzije?”
Dr [e{eq: To je jedna besmislica. Nisu ni imali nameru da pare od
poskupqewa daju za penzije, a penzije jo{ vi{e kasne. Prodali su tele-
fonsku kompaniju, ka`u: deo novca su dali za penzijski fond. Penzije i
daqe jo{ vi{e kasne. Sada kasne tri i po meseca. Nije jo{ drugi deo za
novembar ispla}en. A penzije moraju po prirodi stvari unapred da se is-
pla}uju, 1. februara je trebala za februar biti ispla}ena penzija. Zna-
~i, tri i po meseca ve} kasne penzije.
Besmisleno je bilo i takvo pove}awe cene benzina. Ja bih shvatio da
su rekli: di`emo cenu benzina, a smawujemo doprinose na plate. Sada su
doprinosi na platu 120-130 odsto. Evo, neka se digne cena benzina za jo{
dinar, dva, a da se smawe doprinosi za 50 odsto, pa }e se podsta}i zapo-
{qavawe, pa }e porasti plate onima koji `ive od plate. Oni koji nema-
142
ju platu, ste}i }e negde radno mesto, jer }e biti mawi doprinosi i odmah
se pove}ava broj radnih mesta. A onaj ko ne `ivi od plate, ko je bogat,
{ta ima veze, neka pla}a skupqi benzin.
Razumete, ne zna~i to da mi obe}avamo da ne}emo ni~emu dizati cene.
Ho}emo, ali pametno. Ako na jednom mestu dignemo cene, onda }emo ne-
{to drugo oboriti. Obori}emo doprinose na plate. To je osnovna stvar
koju moramo {to pre vratiti. Onda }emo obarati poresku stopu za pre-
hrambene namirnice. Pa ako dignemo cenu benzinu i nafti, obori}emo
porez seqacima. Obori}emo doprinose seqacima, ovo {to je obe}avao
Milutinovi} isto je jedna vrsta demagogije, znate. Nije naro~ito veliki
porez seqacima, mnogo su te`i doprinosi koje pla}aju. To je stra{no.
Voditeq: Da li je poqoprivreda baza na kojoj se mo`e re{iti aktiv-
niji razvoj srpske privrede?
Dr [e{eq: Nije iskqu~iva, ne smemo iskqu~ivo i}i na poqopri-
vredu, ali poqoprivreda je jedna od tri veoma, veoma va`ne grane. Poqo-
privreda, energetika i saobra}aj, to je kqu~na razvojna {ansa Srbije.
Voditeq: Da nam to pojasnite malo.
Dr [e{eq: Poqoprivreda zato {to imamo uslove za jeftinu proiz-
vodwu hrane, samo dr`ava da si|e sa grba~e seqaka. Na{a hrana mo`e da
se probije na sva evropska tr`i{ta. I sve mo`emo da prodamo. Ali ne
da fabrikant name{taja iz Vrawa izvozi p{enicu i kukuruz. Vaqda
p{enicu i kukuruz treba da izvozi onaj ko je proizveo i onaj ko trguje po-
qoprivrednim proizvodima, a ne da ovaj unosni posao odmah zgrabi onaj
ko je ministar u Vladi Srbije. Kako to mo`e?
Voditeq: Da li se to odnosi i na vaqevsku malinu?
Dr [e{eq: To se odnosi i na malinu. ^ujem da se tu ume{ao Du{an
Mihajlovi}. ^udilo bi me da nije i u to.
Voditeq: Energetika i saobra}aj.
Dr [e{eq: Ja ne znam ko sve trguje vaqevskom malinom, ali, u sva-
kom slu~aju, kada je bio slobodan otkup maline, cena je rasla, u jednom
trenutku do{la je do tri i po marke. Da li se se}ate toga? A onda je dr-
`ava zavela monopol i samo monopolske firme mogu da izvoze, mogu da
otkupquju. I odmah cena pala na jednu marku, 1,10. Mo`da jo{ ima qudi
kojima nisu ispla}ene maline, ne bi me iznenadilo, kakva je situacija.
Dakle, gde god se dr`ava ume{a i postavi monopol nekim svojim firma-
ma, poqoprivreda propada.
Drugo, moramo i}i na velika ulagawa u saobra}aj, i to strana ulaga-
wa. Ovaj re`im okleva, ne}e. Odavno su mogli da raspi{u me|unarodni
konkurs da prodaju koncesiju da se izgradi druga traka autoputa od Beo-
grada do ma|arske granice. Od Ni{a do bugarske granice. Od Leskovca
do makedonske granice. Za to je Evropa zainteresovana. Odmah se mo`e
prodati dozvola za izgradwu tog autoputa, koncesija. To je jedna vrsta
koncesije. Proda se koncesija, nije bitno koliko }e dr`ava dobiti od te
koncesije, to je ovde sporedno, bitno je da u|e strani kapital, u|u pare,
a to su ogromne pare. Tim parama se gradi put, stranom kapitalu je naj-
boqe da anga`uje doma}e gra|evinske firme ovde, koje imaju mehaniza-
143
ciju, imaju veliko iskustvo, radile su po afri~kim zemqama, po arap-
skim zemqama itd. To }e potpomo}i ~itav niz sporednih privrednih gra-
na koje su anga`ovane oko toga, ~ak i one koje isporu~uju hranu za radni-
ke. To je, dakle, jedna velika finansijska injekcija.
I energetika, eksploatacija kosovskog ugqa, 300 godina mo`e da se
eksploati{e taj ugaq i mo`emo da udvostru~imo sada{wu proizvodwu
elektri~ne struje. A to uvek mo`emo prodati po celoj Evropi, mo`emo
biti jedan od glavnih evropskih izvoznika elektri~ne energije. A vi-
dite, mora se prethodno i u elektroprivredi srediti stawe. Elektro-
privreda je kao krava muzara kojoj svako mo`e da pristupi i uzme koli-
ko mu treba. Cena struje relativno je visoka u na{oj zemqi, ali te pa-
re ne odu u nove investicije, u energetiku, ne tro{e se racionalno, ne-
go ko zna kako.
Voditeq: “Kakav je odnos Srpske radikalne stranke sa Srpskom pra-
voslavnom crkvom i prema pitawu uvo|ewa nastave veronauke u {kole?”
Dr [e{eq: Mi imamo jedan veoma korektan odnos prema Srpskoj pra-
voslavnoj crkvi, ve}ina nas ~lanova Srpske radikalne stranke smo pravo-
slavni vernici. U na{oj stranci ima i muslimana, i katolika, i protesta-
nata, ima i ateista. Mi smo u verskom pogledu veoma tolerantni, ali ve}i-
nom smo pravoslavni vernici. Nismo fanatici, dr`imo se principa seku-
larizma, odvojenosti crkve od dr`ave. Mi smatramo da stranka kao takva
ne sme da se me{a u crkvene poslove, niti sme da manipuli{e crkvom u po-
liti~ke svrhe. A i crkva ne sme da se me{a u strana~ke stvari.
Neke druge stranke su s vremena na vreme manipulisale crkvom, i ti-
me joj nanosile ogromnu {tetu. Bilo je i sve{tenika koji su se me{ali u
strana~ke stvari, imate konkretan primer i ovde u Vaqevu – |akona Qu-
bu Rankovi}a. Bila je jedna grupa sve{tenika koja je na izborima tra`i-
la da se glasa za Srpski pokret obnove. Time su naneli veliku qagu Srp-
skoj pravoslavnoj crkvi, time su isprqali svoju sve{teni~ku ode`du,
ali {ta da se radi. Mi smo javno i o tome govorili.
Crkva treba da pripada svim vernicima, bez obzira kakvog su strana~-
kog opredeqewa. Imate i socijalista vernika pravoslavaca. Mo`da i ju-
lovaca, ja ne znam, ali ne bi me iznenadilo da ima poneko. Ali znate, ispo-
vedawe vere je privatna stvar svakog ~oveka. A i u~lawivawe u politi~ku
stranku je tako|e wegova privatna stvar. Ispovedawe vere i ~lanstvo u po-
liti~koj stranci ne smeju biti ni u kakvoj koliziji. U crkvu qudi idu kao
vernici i tamo ne sme da se postavqa pitawe ko je u kojoj stranci.
Voditeq: Veronauka u {koli?
Dr [e{eq: [to se ti~e veronauke, mi radikali smo za fakultativno
izu~avawe. Nismo za to da se nametne |acima kao obaveza, imamo veoma ne-
ugodno iskustvo sa ranijom nastavom marksizma, marksisti~kim obrazova-
wem. To je veoma lo{e i ono {to se |acima nametne, {to je obaveza, posta-
je kontraproduktivno. Mi smo za to da se crkvi omogu}i preko dr`avne te-
levizije, recimo, jedan sat veronauke svakog dana u onom terminu kada
obi~no {kolska deca gledaju program. Mi smo za to da se fakultativno or-
ganizuje ta verska nastava za one koji `ele da je poha|aju, i mi smo za to da
144
se Crkvi pomogne i u popravci crkvenih objekata. Mi to demonstriramo
na primeru zemunske op{tine. Ove godine smo 450.000 dinara ve} izdvoji-
li za pomo} verskim zajednicama. Od tih 450.000 dinara 420.000 je dobila
Srpska pravoslavna crkva, a 30.000 Slova~ka evangelisti~ka crkva. Pro-
{le godine smo 300.000 dinara izdvojili. To su krupni iznosi, pogotovo su
zna~ajni za na{e uslove. A pogotovo su zna~ajni ako se zna da 50 godina dr-
`ava skoro ni{ta nije izdvajala da pomogne verskim zajednicama.
Crkvama se mora pomo}i, pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali
i nekim drugim crkvama, pogotovo onima kao {to je Slova~ka evangeli-
sti~ka crkva, koje su izrazito patriotske i koje nikada nisu bile nepri-
jateqski okrenute prema srpskom narodu. Treba im pomo}i da wihove ak-
tivnosti budu uspe{nije, jer je i to na~in suzbijawa negativnog delova-
wa asocijalnih verskih sekti.
Voditeq: ^esto se u va{im nastupima vidi jedna `u~ u odnosu na ne-
ke partije, pogotovo Novu demokratiju i JUL.
Dr [e{eq: Nema nikakve `u~i. Mi imamo negativan stav prema JUL-
u, ali smo svesni da on ima realnu politi~ku mo}. Ne}emo odustati od kri-
tikovawa JUL-a. Na{ je ciq da ga pobedimo, da ga politi~ki uni{timo.
[to se ti~e Nove demokratije, to je jedna grupacija, jedna {a~ica
lopova i ni{ta vi{e. To nije nikakva politi~ka stranka. Ona nije u sta-
wu ni da deluje kao politi~ka stranka. Gde ona deluje? Gde ona postoji?
Ta {a~ica qudi se samo sada ukotvila. Dra{kovi} im je poklonio posla-
ni~ke mandate u Republi~koj skup{tini, oni sami nikada ne bi bili u
stawu da osvoje te mandate, onda ih je prodao socijalistima.
Tada je socijalistima iz nekog razloga trebalo da im ta leva koali-
cija bude zvu~nija: Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica
i Nova demokratija, kao ima ih tri grupacije, i to je jedini razlog {to
ih jo{ dr`e na uzdama. Ali novodemokrate to debelo napla}uju. Wih sa-
mo pare interesuju.
Voditeq: “Gospodine [e{eq, izgleda da se vi i va{ kum, gospodin
Dra{kovi}, bojite prihvatawa odgovornosti za formirawe zajedni~ke
vlade, pa zbog toga bacate krivicu jedni na druge”. Nikola iz Vaqeva
ima kriti~ki stav prema kumovskom odnosu.
Dr [e{eq: Ja `elim {to pre da formiram vladu, ne bojim se, dakle,
ali bojim se koalicije sa Vukom Dra{kovi}em. To je stra{no. Niko ~ist
iz takvih koalicija sa wime nije izlazio. Ja sam tu iskren i obja{wavao
sam malopre za{to se bojim. Zato {to bi to bila vlada haosa. Vlada
pqa~ki. Vlada pronevera. Vlada nepotizma. Sve ono {to se de{ava na
gradskom nivou Beograda, to bi se prenelo na nivo Srbije.
Ja bih, posramqen, za mesec-dva dana morao da podnesem ostavku i
da se povu~em iz politike. Zbog toga mi be`imo od takve varijante. Na
svu sre}u, Srpski pokret obnove je rekao da ne bi sa nama nikako i sa-
da je to pitawe re{eno. Za nas je u sada{wem odnosu snaga idealna so-
lucija bila koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva ove ~etiri
stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija, Srpski
pokret obnove i Jugoslovenska levica. Ove dve levi~arske stranke ne-
145
maju dovoqno mandata da nas nadglasaju, ne bi imale dovoqno ministar-
skih portfeqa, a mi, opet, imamo ravnote`u da nas ne ucewuje Srpski
pokret obnove nepotizmom, proneverama, mahinacijama, da im tamo ne-
ke privilegije dajemo, itd.
Zna~i, mi radikali, po{to smo najprincipijelniji, najboqe znamo
{ta treba da se radi da se zemqa izvla~i iz ekonomske krize i socijalne
bede, bili bi u stawu da snagom argumenata na{im partnerima do~aramo
koji je program najboqi, da ih ubedimo da prihvate takav program. A bi-
li bismo kontrolori da niko ne ide u kriminal, u {pekulacije, u mahi-
nacije, u malverzacije itd.
Voditeq: Gospodine [e{eq, nosite titulu ~etni~kog vojvode. [ta
se de{ava sa ~etni~kim pokretom u Jugoslaviji, u Srbiji i u inostran-
stvu, pre svega Amerika, Kanada, Australija?
Dr [e{eq: Vidite, mi smo ~etni~ki pokret obnavqali u jednom te-
{kom vremenu posle poluvekovne komunisti~ke diktature. Na{ je ciq
bio da se obnove slavne ~etni~ke tradicije, ali da se spre~i ponovno iz-
bijawe gra|anskog rata u srpskom narodu. Mi smo to uspeli. To smo rea-
lizovali. Danas se svi srpski borci za slobodu iz Republike Srpske i
Srpske Krajine nazivaju srpskim ~etnicima.
^etni{tvo je obnovqeno. Onda vi{e nije bilo nikakvog razloga da
se ~etni~ki pokret monopoli{e od strane jedne politi~ke partije, zbog
toga smo ga raspustili kao sekciju Srpske radikalne stranke. ^etni-
{tvo pripada svim Srbima, to je sastavni deo na{e istorije, na{e tra-
dicije, na{e slavne nacionalne istorije, na kraju krajeva. U emigraciji
postoji ve}i broj ~etni~kih organizacija, najve}a je \uji}eva – Pokret
srpskih ~etnika Ravne gore u slobodnom svetu. Ima jo{ nekoliko drugih,
me|u wima Organizacija srpskih ~etnika, zatim Srpski ~etni~ki po-
kret Gavrilo Princip, itd. Ali, osnovna boqka srpske politi~ke emi-
gracije je {to je suvi{e ostarila, nije se podmla|ivala, ili se vrlo ma-
lo podmla|ivala. A onda, ovladala je tamo i gerentokratija, znate, te or-
ganizacije su bile mo}ne, dobro organizovane, veoma aktivne dok su wi-
hovi ~elnici bili u punoj `ivotnoj snazi. Kako su oni starili, tako je
starila i organizacija, tako je zamirao wen rad.
Recimo, Srpski kulturni klub je jedna od najmo}nijih emigrantskih
organizacija, Slobodan Dra{kovi} je bio predsednik, sin ministra Mi-
lorada Dra{kovi}a. U Delnicama je ubio Aliju Alingi}a, ministra
unutra{wih poslova u Vladi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dok
je on bio `iv mo}na organizacija, kada je on umro spla{wavala je. Tako
da emigracija nije u stawu da ponudi alternativu. I drugo, emigranti ni-
su qudi koji planiraju da se vrate. Mo`da su oni ma{tali u svojim sno-
vima o povratku, ali oni su se ve} uklopili u ta zapadna dru{tva u koji-
ma `ive, i retko se ko vra}a.
Ona i nema sada neki naro~iti politi~ki uticaj. Imala je u vremenu
komunisti~ke diktature, a sada, kada je na{a {tampa ovde postala slobod-
nija, jasnija, radikalnija, kriti~nija nego {to je ikada bila, emigrantska
{tampa, wihove propagandne aktivnosti su, potpuno deplasirane.
146
Voditeq: “Kako zadr`ati elitni deo srpske omladine, inteligenciju
koja je, dosta wih, napustila na{u zemqu? Ipak zemqa treba da se oporavi.”
Dr [e{eq: Samo ekonomskim merama. Forsirawem privatne inici-
jative, privatizacijom, uni{tavawem dr`avnih monopola, smawivawem
poreskih stopa, sve to o`ivqava ekonomiju. O`ivqena ekonomija }e qu-
dima pru`iti {ansu. Nema drugog na~ina da se ti qudi zadr`e.
Voditeq: Vojislav [e{eq, otac troje dece, supruga je tu. Mesto `e-
ne u srpskom dru{tvu? Kakav je stav Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je za potpunu ravnopravnost
`ena i mu{karaca. Mi smo iskreno za to, i to pokazuju ~iwenice da u svo-
jim redovima imamo poprili~an broj `ena, da u rukovodstvu stranke ima-
mo dosta `ena. Potpredsednik stranke Centralne otaybinske uprave je
Maja Gojkovi}, predsednik na{e stranke za Crnu Goru je Gordana Bulato-
vi}, imamo dosta `ena poslanika, od kojih su najpoznatije Jorgovanka Ta-
bakovi}, Radmila Trajkovi}, Nata{a Jovanovi} i druge, ne mogu sada sve da
nabrojim i pogre{no je nabrajati, jer onda nekog uvek ispustim i lo{ gest
ispadne na kraju krajeva. Dakle, mi smo za potpunu ravnopravnost `ena.
@ene se dokazuju u onim sferama dru{tvene delatnosti gde wihove
sposobnosti najlak{e dolaze do izra`aja. Ako su `ene talentovane za
politiku, treba da se bave politikom. Ako su talentovane za medicinu,
za nauku, za ovo, za ono, treba da se bave onim za {ta su talentovane, za
{ta su sposobne i da pokazuju voqu da zaista iskreno deluju.
Ja znam u kom pravcu je i{lo to va{e pitawe. Moja supruga se nije
bavila politikom pre nego {to je mene upoznala i besmisleno je da se sa-
da bavi. [to bi se sada bavila politikom ako je politika nije intereso-
vala pre nego {to je mene upoznala, nije je interesovala u tom aktivnom
smislu, da bi bila ~lan neke stranke, da bi se bavila? Ona je ~lan Srp-
ske radikalne stranke, ali se aktivno ne bavi politikom. Mislim da je
to jedan normalan odnos, ali, u svakom slu~aju, imam wenu veliku podr-
{ku u svemu ovome {to ja radim, to mi je veoma va`no.
Voditeq: Da li je to i odgovor na pitawe: “Ipak je simbol srpske na-
cije deda, sin, unuk. Kako pove}ati natalitet, bela kuga je me|u Srbima.”
Dr [e{eq: To treba, ipak, sami qudi da odlu~e, a na nama politi~a-
rima je da ih ube|ujemo. Mnogi }e da ka`u, ako sada ra|aju vi{e dece, ka-
ko }e ih nahraniti, kako }e ih obu}i, kriza je, beda itd. Treba da imamo
vi{e dece, pa makar bila i gladnija, makar bila i lo{ije obu~ena. Ja
imam solidnu platu, veliku platu kao savezni poslanik, ali moja deca
nose {to od starijeg ostane mla|em.
Mi `ivimo veoma skromno. Naravno, svestan sam da veliki broj qu-
di `ivi u mnogo te`im okolnostima, ali tamo gde ima hrane za jedno de-
te, sigurno ima za dvoje. Gde ima za dvoje, sigurno ima za troje. A deca su
u socijalnom smislu zdravija ako nisu jedinci, ako ih ima bar dvoje u po-
rodici, ili troje, ~etvoro, petoro. Znate, mora neka konkurencija da bu-
de i pod roditeqskim krovom. Sin ili k}erka, ako su jedinci, obi~no su
razma`eni. Roditeqi gledaju skoro sve `eqe da im ispune i posle ta
deca ne pokazuju dovoqan stepen prodornosti u `ivotu da se osamostale.
147
 Deca, ako ih je bilo vi{e u porodici, od najmawih nogu se osposobqa-
vaju za `ivotnu borbu. Ja posmatram svoja dva najmla|a sina. Recimo, ovaj
mla|i jo{ nije navr{io dve godine, a po~ne sa Aleksandrom, koji ima ~e-
tiri i po godine, da se otima oko neke igra~ke, da se otima oko par~eta
~okolade, itd. Zna~i, ve} sagledava i neki svoj poseban interes – bez ob-
zira {to je ovaj stariji, ve}i, ja~i, on tra`i da svoj interes za{titi na
neki na~in.
Mislim da bi svi qudi, posebno mla|i, trebalo o tome ozbiqno da
razmi{qaju. Mi radikali sa svoje strane se trudimo da pru`imo primer.
Voditeq: Predsednik stranke daje primer.
Dr [e{eq: Dobro, ja imam tri sina, Tomislav Nikoli} dva sina,
Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora ima ~etvoro dece, Ste-
vo Dragi{i} ima tako|e ~etvoro dece, dva sina i dve k}erke, nedavno mu
se rodio sin. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar je tek po~eo, sina
prvenca je dobio pre nekoliko meseci, sina Danila, ali siguran sam da
ide daqe i tako.
Voditeq: “Dr Vojislav [e{eq je u Vaqevu. Koje su prve asocijacije
kada do|ete u na{ kraj, na {ta vas asocira u kulturi, u privredi?” Spo-
miwali smo malinu malopre.
Dr [e{eq: Meni je Vaqevo veoma priraslo za srce. Prvo, qudi su
mi veoma bliski po mentalitetu, jer su Vaqevci poreklom Hercegovci i
to je vrlo prepoznatqivo u mentalitetu.
Drugo, ostalo mi je u veoma lepoj uspomeni ~itawe optu`nice pro-
tiv Josipa Broza Tita u porti vaqevske crkve, celo Vaqevo je odjekiva-
lo kada sam ~itao tu optu`nicu negde po~etkom 1990. godine. U Vaqevo
sam veoma ~esto dolazio i priraslo mi je za srce, uvek se lepo ose}am u
Vaqevu. Vaqevo je grad nadomak Beograda, a mislim da bi wegova razvoj-
na {ansa bila izgradwa autoputa Beograd–Podgorica–Bar. Ta trasa
autoputa treba da pro|e pored Vaqeva i mislim da bi veza sa Beogradom
onda bila jo{ boqa.
Naravno, u kulturnom, duhovnom pogledu Vaqevo je postojbina vla-
dike Nikolaja, Desanke Maksimovi}, u {irem smislu vladike Nikolaja.
Voditeq: Je li prota Mateja Nenadovi} uzor srpskim politi~arima?
Dr [e{eq: Jeste, i prota Mateja Nenadovi}, naravno. Cela porodi-
ca Nenadovi}a bila je veoma aktivna u oslobodila~kim ratovima srp-
skog naroda. I pre Prvog srpskog ustanka Nenadovi}i su vodili `esto-
ke ratove sa Turcima, u to vreme kao austrijski saveznici i ostaje jedno
svedo~anstvo iz tog vremena kako se Austrijancima nikada ne sme vero-
vati, jer su prevarili Srbe. Srbi su se ukqu~ili u austro-turski rat,
oslobodili veliki deo Srbije, a onda su Austrijanci jednim potezom
sklopili mir sa Turcima i predali bez borbe sve to {to je oslobo|eno.
A prota Mateja Nenadovi} je i kao pisac ostavio trajno svedo~anstvo o
srpskom narodu, on je veliko ime srpske istorije u svakom pogledu.
Uzor je politi~arima, mo`da i dana{wim radikalima po tome {to
je i on bio izuzetno stalo`en i promi{qen ~ovek. Dakle, nije bio ~ovek
plahe naravi da reaguje kako mu u tom trenutku padne na pamet, nego uvek
148
stalo`eno, ali je znao da odbrusi i onima koji su bili u hijerarhiji iz-
nad wega, znao je i Kara|or|u da izrazi neslagawe. Znamo da je Kara|or-
|e bio veoma prek i prgav ~ovek, i to je moglo da ga ko{ta glave.
Voditeq: “Da li je lo{a osobina politi~ara da odmah poka`e bes i
emotivnost?”
Dr [e{eq: Jeste. Ne sme politi~ar nikada dozvoliti da emocije
prevladaju wegovom sve{}u, nikada. Na mitinzima, na demonstracijama
treba da se dr`e vatreni govori. U parlamentarnim debatama treba ne-
kada nastupiti `estoko, itd. Ali kada su neke kriti~ne situacije, pra-
vi politi~ar se prepoznaje po tome {to je krajwe hladan, stalo`en, pro-
mi{qen, racionalan, {to nikada ne dozvoqava da ga rukovode emocije.
Voditeq: Stav Srpske radikalne stranke Srbije na kraju XX veka,
XXI vek je na pragu. Koji su nacionalni razvojni pravci po va{em mi-
{qewu?
Dr [e{eq: Promena vlasti u Srbiji i dolazak na vlast srpskih ra-
dikala. Imamo pred sobom tri prioriteta. Da sa~uvamo sve srpske ze-
mqe koje su jo{ uvek u srpskim rukama, da iza|emo iz ekonomske krize i
socijalne bede, i da demokratizujemo dr`avu. A u perspektivi, da ~eka-
mo da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, da se stvore uslovi,
da se pojavi {ansa da povratimo trenutno okupirane srpske teritorije.
Voditeq: “Dr Vojislav [e{eq je i pisac i kwi`evnik, ko je vama
uzor u kwi`evnosti?”
Dr [e{eq: Nisam ja kwi`evnik. ^lan sam Udru`ewa kwi`evnika
Srbije, ali u pravom smislu re~i nisam kwi`evnik. Od kwi`evnih ob-
lika ja sam pisao samo pamflete. Dakle, ne mogu da tra`im uzore me|u
kwi`evnicima, ali imam veliki broj omiqenih kwi`evnika koje rado
~itam.
Voditeq: To su?
Dr [e{eq: Najvi{e volim da ~itam: Andri}a, Boru Stankovi}a,
Crwanskog, Dobricu ]osi}a, Pavi}a, Peki}a itd. Opet idemo na nabra-
jawa, a ona nisu dobra.
Voditeq: “Mo`e li se srpska muzika sa~uvati od orijentalnih rit-
mova?”
Dr [e{eq: Nisam pristalica takvog oblika ~uvawa. Mislim da tr-
`i{te pokazuje {ta je vredno, a {ta nije. Ono {to je vredno opstaje, ono
{to nije vredno, traje dan-dva i nestaje. Ne mo`emo se mi potpuno ota-
rasiti orijentalnih ritmova, i za{to bismo? Turci su ovde vladali 500
godina, ne mo`emo mi wihov uticaj izbrisati jednim potezom, to je ne-
mogu}e. Drugo, svi evropski narodi su arijevskog porekla, kada se ka`e
arijevskog, to zna~i iranskog porekla. I ne{to iz tog iranskog melosa
opet mo`e da bude prisutno u na{em, za{to da ne.
Ali dr`ava mora, kada finansira kulturne delatnosti, da mnogo vi-
{e pa`we posveti restauraciji nekih tradicionalnih srpskih kultur-
nih vrednosti, mora finansirati prekomponovawe, ili rekomponovawe,
ili o`ivqavawe, recimo, sredwovekovnih srpskih melodija, pesama.
Imali smo nekoliko na{ih kulturnih dru{tava koja su to radila, bio je
149
jedan ansambl, “Antikvas” se zvao vaqda, ne znam, u posledwe vreme ih ne
vi|am. Onda, recimo, nema tog ~oveka koji ne voli da slu{a pojca Pavla
Aksentijevi}a koji izvodi sredwovekovnu srpsku duhovnu muziku pre
svega, ali i druge pesme iz tog perioda.
Zna~i, ono {to je kulturna vrednost treba da sa~uvamo, ali ne sme-
mo sada uvoditi neke kulturne komesare koji bi procewivali {ta je
vredno, {ta nije, pa zabrawivali ono {to oni procene da nije. Lepo je
sve ono {to prija na{em uhu. Pa onda da dozvolimo na{em uhu i da pro-
cewuje {ta je trajno lepo, a {ta nije.
Voditeq: Pred sam kraj emisije “Aktuelno” va{a poruka na{im gle-
daocima u ime Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Ovo sada nije predizborna kampawa, ovo je ipak bio je-
dan...
Voditeq: Gostovawe.
Dr [e{eq: Da. Neformalniji razgovor u toku jednog spontanog go-
stovawa na va{oj televiziji. Ja sam imao i ranije prilike ~esto da se
obra}am gra|anima Vaqeva i preko radija i preko televizije, i na mi-
tinzima, javnim tribinama, toga je bilo na pretek.
I gra|anima Vaqeva i svim gra|anima Srbije, celom srpskom naro-
du `elim boqu i sre}niju budu}nost. A boqa i sre}nija budu}nost mo`e
se posti}i sposobnijom vla{}u. @elim da i samo Vaqevo kao grad, kao
op{tina ima vlast kakvu zaslu`uje. A Vaqevo ve} odavno zaslu`uje
vlast srpskih radikala.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gost ve~era{we emisije “Aktuelno”
bio je dr Vojislav [e{eq. Hvala na pa`wi.
VII
SA RADIKALIMA NEMA
POLITI^KE TRGOVINE
“Palma plus” Jagodina, 5. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Televizija “Pal-
ma plus”, televizija kojoj mo`ete verovati, jer vas informi{e iz prve
ruke, pedeset i tre}a emisija “Politikona”. Imam zadovoqstvo da pono-
vo u studiju pozdravim dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radi-
kalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li ponovo u na{ studio.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Nije vas bilo jedno dva-tri meseca i moram da priznam da smo
`eqni da ~ujemo neke politi~ke stavove upravo vas srpskih radikala. Mo-
ram da vas pitam ne{to, mada nisam bio ovih dana u Beogradu, ali ka`u mi
da u Beogradu ima nekih plakata u kojima pozivaju srpske radikale i Vuka
Dra{kovi}a da se ujedine i da jednostavno donesu zakon u Skup{tini Srbi-
je. Da li zante autora tog plakata i jednostavno, za{to ne uradite to?
150
Dr [e{eq: Te plakate je {tampala Demokratska stranka. Wihovi
aktivisti su to lepili ne samo po Beogradu, ve} i po nekim gradovima u
unutra{wosti Srbije, gde jo{ imaju svoje op{tinske odbore. Moram
priznati da su mi ti plakati bili veoma sme{ni. Prvo, kad jedna poli-
ti~ka partija tra`i od druge politi~ke partije da se pona{a onako ka-
ko ona prva `eli, to je samo po sebi sme{no. Nije na{ motiv bavqewa
politikom da udovoqimo Demokratskoj stranci, ~ak i da je to neka wena
izvorna `eqa. A drugo, za{to Demokratska stranka nije iza{la na izbo-
re, osvojila odre|en broj poslani~kih mandata i onda opet pravila koa-
liciju sa Vukom Dra{kovi}em? I tre}e, najva`nije: sramota je da ta De-
mokratska stranka, koja je vi{e puta ulazila u koaliciju sa Srpskim po-
kretom obnove i Vukom Dra{kovi}em, i svaki put bila razo~arana, da-
kle, vi{e su puta jeli one stvari koje normalni qudi ne jedu, pa im se oga-
dilo i rekli da ne}e vi{e nikad, nas sada tera da mi to bar jednom pro-
bamo. Ali mi ne}emo. Da su normalnije prilike, sastavqawe takve vla-
de bila bi prirodna stvar, kojoj bi se odmah pristupilo. U ovom slu~aju
to je nemogu}e, zato {to bismo se do kraja kompromitovali.
Imamo iskustvo drugih stranaka koje su sa Dra{kovi}em pravile
koaliciju. Svi su se redom pokajali, i sad sipaju drvqe i kamewe protiv
Dra{kovi}a. Gledamo {ta se de{ava na nivou Beograda, gradske vlasti
Beograda. Izvla~imo zakqu~ak: kad bismo s wima u{li u koaliciju sve
bi se to ponovilo na republi~kom nivou. Mi radikali `elimo vlast
{to pre, zaista iskreno `elimo. Mi se bavimo politikom da bismo {to
pre osvojili vlast. Vlast nam je veoma draga, ali nam je obraz dra`i,
~ast, po{tewe, ugled u narodu. Ako bismo u{li u takvu kombinaciju, iz-
gubili bismo i ~ast i obraz, sve. Niko nije uspeo ~ist da ostane kroz ta-
kve koalicione sporazume sa Srpskim pokretom obnove, koje predvodi
sada{we wegovo rukovodstvo. Ima tamo ~asnih i po{tenih qudi na ra-
znim nivoima, ali u vrhu stranke situacija je katastrofalna.
Vidite, razne malverzacije, mahinacije, nepotizam, hiqadu nekih ro-
|aka imaju koje raspore|uju na nivou gradske vlasti Beograda, po op{ti-
nama u Beogradu gde su osvojili vlast, dele privilegije, stanove, ku}e, no-
vac. Kao predsednik zemunske op{tine neki dan sam primio gradskog se-
kretara za obrazovawe – neka sestra Vuka Dra{kovi}a, ne najro|enija, ali
neka ro|aka. Znate, to je stra{no. Ja je nisam poznavao, ja koji sam nekada
bio veoma, veoma blizak sa Dra{kovi}em nikada je u `ivotu nisam video.
U trenutku kad su preuzeli vlast, setili su se svih ro|aka, i ro|ake i ro-
|ake raspodelili po svim zna~ajnim funkcijama. Ima li to veze sa demo-
kratijom? Ima li to veze sa normalnim civilizacijskim pona{awem?
Imali to veze sa po{tewem? Mi radikali mislimo da nema.
S jedne strane, ne mo`emo sa socijalistima, ne `elimo, ideolo{ki
smo suvi{e razli~iti. S druge strane, nemogu}e nam je sa Srpskim po-
kretom obnove pod sada{wim uslovima. Bila je tu povoqna samo jedna
varijanta, koja je davala odre{ene {anse da se ne{to dobro uradi za na-
rod i dr`avu. To je ~etvorna koalicija, koalicija sve ~etiri najve}e par-
lamentarne stranke. Ja sam nekoliko puta u va{oj televiziji izlagao tu
koncepciju. Kad bi u vladu u{li: Srpska radikalna stranka, Socijali-
151
sti~ka partija, Srpski pokret obnove i JUL, onda ne bi mogao SPO da
nas ucewuje, da neke ro|ake vladaju}e porodice u SPO-u promovi{emo u
dr`avne funkcionere, ministre, da dajemo privilegije, vile, pare itd. S
druge strane, dve levi~arske stranke ne bi mogle da nas nadglasavaju, mo-
gli bismo da pravimo izvesnu ravnote`u.
Mi radikali smo ube|eni da je na{ program superiorniji u odnosu na
sve druge politi~ke stranke. Argumentima mo`emo da se izborimo za
prihvatawe tih na{ih stavova. Mo`emo da napravimo minimum zajed-
ni~kih programskih ciqeva i da na tome radimo naredne ~etiri godine.
To niko od wih nije `eleo. Socijalisti su }utali, nikada nisu odgovara-
li na na{u pismenu inicijativu. JUL je jednom onako kurtoazno odgovo-
rio da je spreman da razgovara i nikada vi{e ni do kakvog kontakta nije
do{lo. A Srpski pokret obnove i sam Dra{kovi} su osuli protiv nas
paqbu iz svih oru|a, nazivaju}i nas fa{istima, ovakvim, onakvim, zna-
~i, unapred stavqaju}i do znawa da ne `ele nikakav razgovor. I nedavno,
pre nekoliko dana Dra{kovi} je rekao: sve kombinacije su mogu}e, dogo-
varamo se, ali postavqa neke uslove da samo radikali ne dolaze u obzir.
Za{to? Zato {to sa radikalima nema politi~ke trgovine mi nismo
spremni da raspravqamo.
Tra`e ambasadorska mesta. Koji to ozbiqan politi~ar mo`e amba-
sadorska mesta da stavi u prvi plan? Prvo, mi radikali smatramo da am-
basadori treba da budu profesionalne diplomate. Onda se tu ne posta-
vqa pitawe stranaka. Profesionalac ide da zastupa svoju zemqu u svetu.
A kad je re~ o politi~arima, u celom se svetu islu`eni politi~ari, po-
liti~ari pred penzijom, otpisani politi~ari upu}uju za ambasadore, a
ne mo`e to da vam bude u prvom planu. To {to }e neko biti ambasador bi-
lo gde u svetu, nema neku naro~itu politi~ku te`inu ovde u zemqi, je l
tako? [to smo mi sad prikra}eni {to nijedan radikal nije ambasador?
Mi to ne ose}amo kao neku nelagodu, kao neki nedostatak, kao neku smet-
wu. Wima je to u prvom planu. Za{to? Zato {to je Komneni} zapeo iz pet-
nih `ila da bude ambasador u Parizu, i to je jedan od onih kqu~nih uslo-
va od kojih SPO ne odstupa. Evo, ~ujemo, opet su u krizi ti pregovori,
opet su se oko ne~eg spore~kali, opet tako na li~noj ravni, grupnoj rav-
ni, a ne o pitawu op{tih principa.
Voditeq: Moram dr [e{eq da vas pitam ovo: jedan od mojih sagovor-
nika u ove 53 emisije, ne mogu da se setim da li je to bio dr Ko{uti}, ili,
ne se}am se, ali je otprilike rekao: te{ko da u ovoj Srbiji mi imamo pra-
vu opoziciju, imaju}i u vidu da opozicione partije kad u|u u parlament
`ele da se {to vi{e pribli`e socijalistima. U jednom periodu, ka`e,
bila je tu podr{ka mawinskoj vladi socijalista od strane radikala, pa je
onda 1993. \in|i} hteo da u|e i ubacio neke svoje demokrate u vladu, pa
je, evo, do{lo vreme da sad SPO pregovara. [ta je to zapravo? Imamo li
mi ~vrstu opoziciju?
Dr [e{eq: Mene iznena|uje da tako ne{to govori Budimir Ko{u-
ti}, znate. On je oti{ao u stranku Neboj{e ^ovi}a, a do ju~e je Neboj{a
^ovi} bio jedan od kqu~nih socijalisti~kih kadrova. Kako jedan profe-
152
sor univerziteta, uva`eni nau~nik, uop{te mo`e izgubiti moralni
kompas i ukqu~iti se u ^ovi}evu stranku? Za ^ovi}eve kriminalne
afere svako `iv u Srbiji zna. Mi smo to neprekidno ponavqali, obja-
vqivali u na{im novinama, prozivali ga oko svega toga. Setite se onih
konzervi, kad je pokvarene konzerve liferovao vojsci, pa je Dragan To-
dorovi} u Skup{tinu Srbije doneo jednu od tih ^ovi}evih konzervi.
Kako Budimir Ko{uti} da u|e u takvu stranku? I drugo, u vreme kad smo
mi podr`avali Slobodana Milo{evi}a zbog wegove odbrane zapadnih
srpskih zemaqa, Budimir Ko{uti} je bio potpredsednik socijalisti~-
ke Vlade Srbije. Bio je predsednik Radomanu Bo`ovi}u. Je l’ istina?
Kako sad on raspravqa o stawu u opoziciji? On, ~ovek re`ima, doju~e-
ra{wi ~ovek re`ima, da raspravqa o tome kako treba da deluju opozi-
cione stranke.
Voditeq: A ho}e li neko iz opozicije u}i u vladu po va{oj proceni,
ili }emo i}i, bez obzira {to toga nema u Ustavu niti u nekim zakonskim
aktima u Srbiji, kad bi morala da se formira vlada ho}e li odre|eni
vremenski period, ostati ova vlada, pa }e se i}i na nove izbore, ili...
Dr [e{eq: Tu su mogu}e dve stvari. Da socijalisti i Srpski pokret
obnove postignu neki sporazum ili da se ide na nove izbore. Ja ne vidim
tre}u varijantu.
Voditeq: Vi ne}ete sad da podr`ite mawinsku vladu socijalista?
Dr [e{eq: Ne, to ne dolazi u obzir. Za{to bismo to radili? Mi
smo to jednom uradili, ali onda kada je Milo{evi} branio Republiku
Srpsku, branio Republiku Srpsku Krajinu. Hteli smo da Srbija bude sta-
bilna, bez nekih velikih unutra{wih potresa, trvewa, a nismo hteli sa-
mo da u|emo u vladu iako me je Nikola [ainovi} jurio po Beogradu tih
dana, tih nedeqa. Rekli smo: evo, svesni smo situacije u kojoj se zemqa na-
lazi, podr`a}emo vam tu mawinsku vladu, ali }emo biti weni najo{tri-
ji kriti~ari i zaista smo bili najo{triji kriti~ari.
Voditeq: A koliko je Srbija sad stabilna i koliko je stabilnija ne-
go {to je bila onda?
Dr [e{eq: Srbija uop{te nije stabilna, Srbija je u jo{ dubqoj kri-
zi. Srpska Krajina je potpuno izgubqena, jedna tre}ina Republike Srp-
ske je potpuno izgubqena, a ostatak je pod okupacijom zapadnih sila i od
re`ima u Beogradu vi{e ne zavisi {ta }e se tamo de{avati. Kakva je si-
tuacija u odnosima Srbije i Crne Gore, i o tome smo raspravqali vi{e
puta u va{im emisijama. Na Kosovu je duboka kriza i preti nam opasnost
da ostanemo bez Kosova, a sada{wi re`im je kriv {to se nije ne{to na
vreme uradilo na Kosovu, da se Kosovo definitivno spase.
Za{to bismo mi onda podr`avali mawinsku vladu? Nije nama ciq
da socijalisti ostanu na vlasti, nama je ciq da socijalisti {to pre pad-
nu sa vlasti. Naravno, da oni padnu, a da mi do|emo na vlast. Nije nam
ciq da bude jo{ ve}i haos posle socijalista. Mi smo protiv toga. Ja sam
u nekoliko navrata u posledwe vreme koristio jednu staru floskulu: kad
imamo korito u kome je dete i prqava voda, mi treba da iz korita izba-
cimo prqavu vodu, a da dete sa~uvamo, a ne da izbacimo i dete i vodu, kao
153
{to se pona{aju neki drugi opozicioni politi~ari koji su spremni da
uni{te Srbiju ne bi li politi~ki upropastili Milo{evi}a. Mi bismo
hteli Srbiju da sa~uvamo, a ovu vlast da skinemo, da promenimo.
Voditeq: Da li vas je Milutinovi} pozvao na neke konsultacije u
ovom periodu posle izbora?
Dr [e{eq: Pozvao je mene i Tomislava Nikoli}a, me|utim, mi smo
posle du`ih konsultacija u Predsedni~kom kolegijumu Srpske radikalne
stranke odlu~ili da odu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}. Bilo je di-
leme kod nas i zakqu~ili smo da treba da idu politi~ari, naravno, iz vr-
ha stranke, ali ne kqu~ni strana~ki qudi, da treba da se stavi otvoreno
do znawa Milutinovi}u da }emo mi nastaviti da osporavamo wegov izbor
za predsednika Republike jer imamo veoma, veoma ozbiqne dokaze da su ti
izbori falsifikovani. Naravno, rekli smo da smo mi ve} izrazili svoj
stav o pitawu formirawa koncentracione vlade narodnog jedinstva. Ako
nijedna stranka ne `eli sa nama o tome da razgovara, onda nema potrebe
uop{te da se ukqu~ujemo u konsultacije. Takav je na{ stav ostao.
A povodom ove dileme, znate – postoji jedno fakti~ko stawe po ko-
me je Milutinovi} preuzeo funkciju predsednika Republike. Leg artis
– sve je u redu, ali postoji jedno su{tinsko stawe, da je on falsifikova-
nim izbornim rezultatima do{ao do te funkcije, dakle, ne poseduje le-
gitimitet, wegov izbor nije bio u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi to i
daqe osporavamo, ali ne mo`emo da ka`emo da ne postoji. Mi ga ne pri-
znajemo, ali on je tu. Dodu{e, i ne trudi se mnogo da obavqa tu svoju funk-
ciju, ne vi|amo ga nikako, samo {to je izabran oti{ao je u Gr~ku dr`av-
nim avionom za do~ek Nove godine, {to je neprimereno za jednog politi-
~ara. ^ujemo da je 20.000 dolara ko{tao samo avionski let.
To govori o jednom mentalitetu. Meni je to nezamislivo. Prvo, neza-
mislivo mi je u na{im uslovima da {ef dr`ave odlazi negde na letova-
we, na odmor van svoje zemqe. Nezamislivo. Zamislivo mi je kad ide u
slu`benu posetu, kad o ne~emu razgovara, pregovara, ali da ide samo ra-
di li~nog provoda – zemqa grca u ovakvoj krizi, a on ide u Atinu da ~eka
Novu godinu. Meni je to neshvatqivo.
Voditeq: Grcamo u krizi, ali ova sada{wa vlada je osna`ila dinar,
ako pogledamo informacije koje dolaze iz Beograda preko RTS-a i zva-
ni~nih medija marka se stabilizuje i ...
Dr [e{eq: Nije ona osna`ila dinar, znate, tu su dva procesa u toku.
Prvo, sada{wa vlast manipuli{e dinarom i kursnim razlikama, i oni su
to uvek radili, oni su maheri u tome. Kako? Prvo su poslali dr`avne di-
lere na ulicu, da kupuju {to vi{e deviza od naroda, iza{li su sa nekom ve-
}om koli~inom dinara, i obezvredili dinar. Stvorili su paniku, qudi
koji su imali dinare upla{ili su se i po`urili da te svoje dinare pre-
tvore u marke. Posle dr`avnih dilera sa dinarima pojavili su se dr`av-
ni dileri sa devizama i neprekidno dizali cenu marke. Gra|ani koji su
imali dinare ispraznili su svoje zalihe dinara kupuju}i {to pre te mar-
ke, ra~unaju}i da }e dinar da bude obezvre|en. Kad su taj posao zavr{ili,
onda su opet ve{ta~ki vratili marku na ~etiri i po, pet dinara, ~ujem da-
154
nas oko pet i po. I sad su oni koji su kupovali po {est i po marku ostali
na neki na~in izigrani, nasamareni, upropa{teni. Treba im za `ivot da
imaju dinare, pa onda opet tu marku koju su ju~e platili {est i po proda-
ju po pet dinara. ^ist gubitak. Kad je re~ o {pekulacijama novcem, znate,
to nije stvarawe nove vrednosti kao u proizvodwi. Kad vi proizvedete
cipele, konkretnu novu vrednost ste stvorili. Kad posejete p{enicu, po-
`awete, stvorili ste konkretnu novu vrednost. U finansijskoj sferi ne-
ma stvarawa nove vrednosti. U finansijskoj sferi raznim finansijskim
{pekulacijama jedan mo`e da ostvari profit, da se obogati samo na {te-
tu drugoga. Kao po principu spojenih posuda – kad je pove}an pritisak, u
jednoj posudi nestaje te~nost, a di`e se te~nost u drugoj posudi gde je pri-
tisak ne{to ni`i. E, tako vam je na finansijskom tr`i{tu: jedan mo`e
da stekne bogatstvo samo tako {to }e upropastiti nekog drugog, i to ov-
de vlast radi. Naravno, to se wima ~esto i otme kontroli.
Realno pretpostavqam da je sada kurs dinara, pet dinara za jednu mar-
ku, to je ono realno, a ovaj re`im izbegava devalvaciju. Za{to? Opet su
interesi nekih monopolisti~kih grupa u pitawu. Prvo, zato {to se cari-
ne obra~unavaju po zvani~nom kursu. Lobi velikih uvoznika insistira da
kurs zvani~no ostane 3,33 dinara za jednu marku, jer mu se smawuje iznos
koji pla}aju na ime carina. Uzalud je zakonom propisana carinska stopa
za odre|ene robe, kad oni mogu za jednu tre}inu mawe da plate carinu.
Prema tome, nema tog ograni~ewa i nema priliva dr`avi na ime te robe.
Kao da je Savezna skup{tina donela odluku, zakonsku izmenu, da se sve ca-
rinske stope smawe za jednu tre}inu – takva je prakti~na posledica ovog
ve{ta~kog represirawa marke, po zvani~nom kursu.
I drugo, mo}nici iz vrha re`ima zloupotrebom svojih funkcija,
ovla{}ewa kupuju od Narodne banke Jugoslavije marku po 3,3 dinara.
Evo, nedavno je ministar Beko priznao, prozvala ga je neka beogradska
{tampa, preuzeo je ogromnu koli~inu deviza po zvani~nom kursu, a on se
onda javio da nije uzeo toliko, nije uzeo recimo, trideset miliona, nego
tri miliona, sada napamet govorim, ne mogu se ta~ne brojke setiti, nije
ni bitna, ali govori o jednom maniru, jednom na~inu pona{awa. Pa do-
kle }emo imati te privilegovane koji mogu da odu u Narodnu banku i ku-
pe devize po zvani~nom kursu koji je represiran?
Vaqda je normalno da imamo realni kurs, pa da onda svi gra|ani pod
istim uslovima mogu da kupe devize. Onog trenutka kad nema dovoqno de-
viza za sve gra|ane koji `ele da kupe, tog trenutka to je dokaz da kurs ni-
je realan i da se mora mewati. Nisam ja za to da se dinar prepusti slo-
bodnom tr`i{tu. Rano je za to. Suvi{e nam je slaba ekonomija, ali bi
Savezna vlada trebalo tri puta godi{we da vr{i nivelisawe, da uskla-
|uje zvani~ni sa realnim kursom, da dr`ava ne bi gubila na ime naplate
carina i da ne bi ti mo}nici iz vrha re`ima mogli tako o~igledno da
pqa~kaju dr`avu, koriste se privilegijama da kupe devize po zvani~nom
kursu, a ta privilegija ne va`i za obi~ne smrtnike, za obi~ne gra|ane,
bez obzira da li su privatnici, radnici ili bilo ko drugi kome padne na
pamet da tra`i devize.
Voditeq: Ako ne `elite da u|ete u vladu, a ako pretpostavite...
155
 Dr [e{eq: Mi `elimo da u|emo u vladu.
Voditeq: U ovu znam, ali `elite da budete tamo sa glavnom, da tako
ka`em, svojom opcijom, a ne da se priklonite drugome.
Dr [e{eq: Mi `elimo koncentracionu vladu nacionalnog jedin-
stva gde bi bile ~etiri stranke. U sada{wem odnosu snaga, to je jedino
{to je nama na neki na~in prihvatqivo. Nemamo mi ni ideolo{kih ni
personalnih predrasuda.
Voditeq: Ako mislite da do toga ne}e do}i...
Dr [e{eq: Mislimo da ne}e, i oni ulaze u trgovinu. Znate, jeftini-
je je socijalistima da zadovoqe Dra{kovi}a i wegovo rukovodstvo nekim
sitnim ustupcima, poklonima, nego da ulaze i s radikalima pa da mi kon-
troli{emo i ne dozvoqavamo uop{te takve radwe.
U politici su uspe{ni samo oni koji ozbiqno razmatraju konkretan
odnos snaga, izvla~e izvesne zakqu~ke i na osnovu tih zakqu~aka formi-
raju politi~ke stavove. U ovom odnosu snaga mi smo poku{ali jedan do-
govor i on je bio uspe{an. Kad je konstituisana Narodna skup{tina, ~e-
tiri najmo}nije politi~ke partije zajedno sa mawim strankama postigle
su sporazum o podeli skup{tinskih funkcija. Mi smo tada rekli: dobro,
socijalisti imaju 86 poslanika, kad bi se zanemarilo na trenutak pita-
we izbornih rezultata na Kosovu i Metohiji, gde su i na parlamentarnim
izborima mnogo falsifikovali, mi radikali smo objektivno po broju
poslanika ve}i od socijalista, ali dobro, oni imaju 86, mi 82. Wihov je
predsednik Narodne skup{tine, na{ mora biti predsednik vlade, jer su-
vi{e je mala razlika da bi oni dobili obe te kqu~ne funkcije. Dobili
su ja~u, zna~ajniju, bar po dr`avnom protokolu, bar formalno zna~ajniju.
Po dr`avnom protokolu uvek je predsednik Narodne skup{tine iznad
predsednika vlade. Kako su oni dobili mesto predsednika Narodne skup-
{tine, radikalima treba da pripadne mesto predsednika republi~ke
vlade, da bi uop{te bio mogu} neki dogovor. Naravno, to ne pada na pa-
met ni socijalistima, ni JUL-u, ni Srpskom pokretu obnove. Oni imaju
neke svoje ra~unice. [ta }e od svega toga biti, vide}emo, ja mislim da
}emo u narednih 5-6 dana znati na ~emu smo, da li su postigli neki dogo-
vor ili nisu, ali trgovina traje svakodnevno.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, o~igledno je da ste izuzetno zainte-
resovani i za ovo gostovawe dr Vojislava [e{eqa. Evo brojnih pitawa
i moram odmah da priznam dr [e{eq, mnogi se zanimaju za Kosovo. Mo-
`da ne treba sva pitawa ~itati, ali Skup{tina Saveta Evrope izgleda
da je postavila i neke jasne zahteve. To je Dejton, pa onda re{avawe Ko-
sova, pa po{tovawe Gonzalesovog dokumenta, pa priznavawe izbora u Cr-
noj Gori. Mo`ete li da nam komentari{ete i tu Skup{tinu Saveta
Evrope i posebno Kosovo, imaju}i u vidu da je me|unarodna zajednica vr-
lo zainteresovana za to?
Dr [e{eq: Ciq zapadnih sila je da se Crna Gora otcepi od zajedni~-
ke dr`ave i da nam otmu Kosovo i Metohiju. Mi radikali smo toga svesni,
ja sam u vi{e navrata o tome govorio na va{oj televiziji, a shvatili smo
sada jednu veliku opasnost polovinom januara u Crnoj Gori, to je bio i
razlog na{eg odlaska. Ja sam bio prisutan na inauguraciji Mila \ukano-
156
vi}a, nastupio sam tamo i u tri televizijske emisije i mislim da sam po-
prili~no doprineo da se smire strasti, da sam doprineo izbegavawu onog
najgoreg – gra|anskog rata, krvoproli}a, ubijawa na ulicama i sl. Da se
to desilo, verovatno bi do{lo do intervencije NATO-a i Crna Gora bi
bila definitivno izgubqena. Ovako se politi~ki proces vratio u par-
lament, u institucije i narod }e imati prilike da odlu~i na izborima
kome }e ukazati poverewe, o~ekujemo u maju mesecu vanredne izbore.
Na Kosovu i Metohiji ciq zapadnih sila je da bez sopstvenog di-
rektnog u~e{}a u vojnom smislu dovedu do odvajawa Kosova i Metohije
od Srbije. U ~emu se sastoji ta wihova koncepcija? Da se iznudi od re-
`ima u Beogradu da Kosovo i Metohija postanu posebna federalna jedi-
nica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. I ako ste videli – u po-
sledwe vreme zapadni politi~ari ne govore o Kosovu kao sastavnom de-
lu Srbije, nego o Kosovu koje treba da ostane u Jugoslaviji, ali da ima
{iroku autonomiju. To su dana{we definicije nekih zapadnih politi-
~ara. [ta to zna~i? Da Kosovo i Metohija budu ravnopravna federalna
jedinica sa Srbijom i Crnom Gorom. Tu se stvara pravna osnova za budu-
}e otcepqewe. Onog trenutka kad Kosovo i Metohija postanu republika,
oni mogu iza}i na referendum i doneti odluku da se otcepquju, kao {to
su se otcepqivali Slovenija, Hrvatska, Makedonija itd.
Voditeq: Ho}e li mo`da novi Dejton da re{ava Kosovo?
Dr [e{eq: Mi moramo po svaku cenu izbe}i internacionalizaciju
kosovskometohijskog pitawa. Moramo izbe}i da bilo koja strana sila i
me|unarodna organizacija autoputativno raspravqa o kosovskometohij-
skom problemu. Zato je bila stra{na gre{ka odlazak delegacije u Stra-
zbur na Skup{tinu Saveta Evrope. To je dvostruka gre{ka. I{li su ta-
mo, ponizili na{u zemqu. I{li su Qubi{a Risti}, Milan Komneni} i
Ivica Da~i} – predsednik JUL-a, predsednik Izvr{nog odbora Srpskog
pokreta obnove i portparol Socijalisti~ke partije. Tamo su bili oni
sami li~no poni`avani.
Vi ste ~uli, verovatno, da je Qubi{i Risti}u prekinuto izlagawe. Iz-
vestilac Komisije Saveta Evrope govori ~etrdeset minuta, a Qubi{i Ri-
sti}u su dali samo pet minuta i pet minuta Komneni}u, i kad je isteklo tih
pet minuta, jednostavno su ga prekinuli, onako brutalno, uklonili ga sa go-
vornice. Onako kako se nekada Radoman Bo`ovi} pona{ao u na{oj Saveznoj
skup{tini, tako su se oni pona{ali prema Qubi{i Risti}u na Skup{ti-
ni Saveta Evrope. To je poni`avaju}e. Oni su na taj na~in, svojim odlaskom,
prihvatili da Skup{tina Saveta Evrope ima pravo da razmatra kosovsko
pitawe, da se direktno me{a u na{e unutra{we politi~ke odnose.
I drugo, ta delegacija je bila potpuno nelegalna. Ko je odredio tu
delegaciju? Ka`u da je to delegacija Savezne skup{tine. Nijedan organ
Savezne skup{tine nije doneo odluku da ide delegacija u Strazbur, nije-
dan organ nije doneo odluku ko }e biti u sastavu delegacije. Sastali se
Qubi{a, Ivica i Milan~e i oti{li.
Voditeq: Ali dr [e{eq, morate priznati da ono {to me|unarodna
zajednica zacrta, bar iz iskustva koje je vezano za Bosnu i Hercegovinu,
za Hrvatsku – to se i ispuwava.
157
 Dr [e{eq: To nije ta~no. Velike sile pritiskaju ako im se popusti,
one uspevaju, apetiti im rastu, idu daqe. Tamo gde smo im se suprotstavi-
li nisu ni{ta uspevali. Do sada se re`im suprotstavqao o pitawu Koso-
va. Velike sile prakti~no nisu ni{ta postigle na Kosovu. Razne metode
su primewivale: i podsticale teroristi~ke akcije albanskih separati-
sta i slale delegacije, parlamentarce, razne komisije, bulumentu novi-
nara raznih stranih agencija, televizijskih kompanija itd, a nisu uspele
jo{ ni{ta da urade. Re`im se tu do sada ~vrsto dr`ao.
Problem je {to ovaj re`im nema nikakvu koncepciju, kako da re{i
kosovskometohijski problem. Socijalisti na Kosovu imaju najgore mogu-
}e kadrove, ~iste kriminalce: Vojislava @ivkovi}a, Miladina Jovano-
vi}a i mnoge druge. Najve}e lopove imaju tamo. Ti qudi dr`e vlast, zlo-
upotrebqavaju polo`aj, rasipaju ogromne pare, {uruju sa {iptarskom
mafijom i nema {ta ne rade. A Srbi se i daqe iseqavaju. Srbi u takvim
uslovima ne vide nikakvu perspektivu.
Voditeq: Dr [e{eq, mi imamo posebnu emisiju svake subote, ovo je
tre}a po redu, “Ni po babu ni po stri~evima” u kojoj govorimo upravo o
problemima Kosova i na~inu re{avawa, pa }emo sigurno na}i na~ina da
u~estvujete i u toj emisiji, ka`ete stav Srpske radikalne stranke, a o~i-
gledno da iz minuta u minut sve ve}i broj gledalaca `eli da odgovorite
na wihova konkretna pitawa.
Pitawe iz Stri`ila, a glasi: kako gledate na to da je \in|i} pre ne-
ki dan izjavio da su SPO i SPS ven~ani vanbra~nom monogamijom, a Sr-
bi kao deca ostaju gladni?
Dr [e{eq: Pa, znate {ta, mo`e se raspravqati da li je ta izjava du-
hovita, ali ne znam kako bi se mogla komentarisati.
Voditeq: “Za{to ste i{li na inauguraciju Tur~ina \ukanovi}a?”,
ka`e Antonijevi} iz Kragujevca.
Dr [e{eq: Ja sam na Cetiwe i{ao kao politi~ki protivnik Mila
\ukanovi}a.
Voditeq: A sad vas je primio, nije vas isterao kao pre dve-tri godi-
ne.
Dr [e{eq: Ne da me je primio, nego me je pozvao. Ja sam zamoqen da
do|em i na sve~anu inauguraciju i na sve~anu ve~eru. I naravno, o tome
smo odlu~ivali u Predsedni~kom kolegijumu Srpske radikalne stranke
i bilo je mnogo razloga koji su prevagnuli da donesemo odluku da ipak
idem na Cetiwe. Prvo, op{ti nacionalni interesi. U Crnoj Gori je u
tom trenutku bila veoma te{ka politi~ka situacija, dovedena do usija-
wa, ve} je bilo i pucawa, sukoba, uli~nih nemira. Mi smo zakqu~ili da
bi kao stranka mogli doprineti da se strasti malo sti{aju, da ne bi do-
{lo do tragi~nih posledica. Te{kog rawavawa je bilo dodu{e, na`a-
lost, ali bar nijedan `ivot nije izgubqen, pa je to neka uteha. To je bio
kqu~ni razlog mog odlaska na Cetiwe.
Voditeq: Sreli ste se sa gospodinom Dra{kovi}em.
Dr [e{eq: Pa dobro, za{to da se ne sretnemo?
Voditeq: Ne, ima pitawa pa...
158
Dr [e{eq: Znate, ja ne mrzim Vuka Dra{kovi}a, ja ga nikad ne}u
mrzeti, i kad god pomislim na Vuka Dra{kovi}a prvo se setim onog vre-
mena kad je Vuk Dra{kovi} bio zna~ajan srpski pisac, veliki srpski na-
cionalista, patriota, disident, kad smo se dru`ili skoro svakodnevno,
kad smo bili najbli`i prijateqi, kad smo se okumili. Znate, u mojim
uspomenama je ostao takav Vuk Dra{kovi}.
Voditeq: Jeste li zbog toga i prihvatili taj duel, znaju}i da }ete
mo`da i gubiti.
Dr [e{eq: Za{to bih ja odbio taj duel? Pa vi znate da ja nikad ne
odbijam duele sa bilo kojim relevantnim politi~arem. Ja sam i tada iz-
razio `aqewe {to nije organizovan duel sa Milanom Milutinovi}em,
ali prihvatio sam i sa Dra{kovi}em, za{to da ne, i ne mislim da sam bi-
lo {ta izgubio u tome duelu, izgubio je sam Dra{kovi}. Ono {to je za me-
ne bila {tetna posledica, to je {to je Dra{kovi} svojim nastupom de-
motivisao svoje simpatizere i glasa~e da za mene glasaju u drugom krugu,
one koji su za wega glasali u prvom krugu. To je jedina {tetna posledica,
ina~e mislim da je Dra{kovi} sam sebe politi~ki upropastio tim due-
lom, ali – sâm pao, sâm se razbio, {ta mu ja tu mogu. Mislim da sam ga i
poprili~no ~uvao u tom duelu. Ja sam mogao da ka`em nekoliko stvari
koje bi ga definitivno dotukle, ali time bih i ja ne{to izgubio, vi ot-
prilike mo`ete da znate o ~emu se radi, znate, na onaj wegov bezobrazluk
da ne mo`e biti predsednik Amerike neko ko nije ro|en u Americi, ja
sam mogao odgovoriti ne~im {to je mnogo, neuporedivo va`nije u Ame-
rici, ali ja nisam hteo, i drago mi je i danas {to nisam.
Socijalisti su namerili da falsifikuju ove izbore, da li bih ja
imao sto ili dvesta hiqada glasova vi{e ili mawe, da nije bilo tog du-
ela, nije ni posebno bitno. Oni su odlu~ili da falsifikuju, falsifi-
kovali su, mi sada raskrinkavamo wihov falsifikat.
Drugo, {to se ti~e ovog odlaska u Crnu Goru, imali smo i neke ~i-
sto strana~ke interese. Dva kqu~na interesa. Pomenuli ste da sam svo-
jevremeno bio prognan iz Crne Gore, i ja i moji najbli`i saradnici i
~lanovi na{ih porodica, i deca koja su zajedno sa nama letovala u Pe-
rastu u Bokokotorskom zalivu, pa da smo tamo progawani kao stranka,
da su mi dve godine zabrawivali ulazak u Crnu Goru, da je svih osam na-
{ih narodnih poslanika brutalno izba~eno iz crnogorskog parlamen-
ta, protivzakonito, protivustavno, da su nam ~ak oteli registraciju
stranke u Ministarstvu pravde, itd, i sad, posle svega {to se desilo, ja
uz veliku pompu dolazim direktno na Cetiwe. Tamo sam bio u centru pa-
`we sve vreme, odu{evqeno do~ekan. Nisam mogao ni sawati do unazad
mesec-dva dana, da me mogu do~ekati gra|ani na Cetiwu takvim frene-
ti~nim aplauzom. Bilo je i nekih koji su zvi`dali, bilo je i nekih ko-
ji su odmah pored mene uzviknuli: “Viva legro Montenegro” pa sam se ja
okrenuo i rekao: {ta, da vi niste do{li iz Italije, i takvih je bilo do-
godov{tina. U su{tini, mislim da je to bio dobar politi~ki potez,
{to se ti~e na{e stranke.
I tre}i razlog – mi smo na pro{lim predsedni~kim izborima podr-
`ali Momira Bulatovi}a. Mi se ni danas zbog toga ne kajemo. Prvo, nama
159
je drago {to se pocepala vladaju}a stranka u Crnoj Gori, Demokratska par-
tija socijalista. Mi kao opozicija nismo ni{ta lep{e mogli po`eleti, je
l’ tako, ali ne `elimo ba{ da to cepawe izazove krvoproli}e, da qudi gi-
nu. Mi `elimo da se {to pre pocepa Socijalisti~ka partija Srbije, pa bi
mo`da bilo neko krilo koje bi nam bilo bli`e, koje bismo podr`ali, pri-
hvatili itd, da se {to pre pocepaju, ili da do|e do `estokog sudara izme-
|u Socijalisti~ke partije i JUL-a, a tamo tiwaju razmirice ve} du`e vre-
me, jo{ od samog nastanka JUL-a. Ali tu se pojavila nova opasnost.
Mi smo se opredelili za Bulatovi}a jer nam je bio programski bli`i,
nije nam istovetan, ali je programski bli`i nego \ukanovi}. Predsedni~-
ki izbori bili su takvi kakvi su bili, mi smo dali svoju ocenu, ide se na
parlamentarne izbore. Sad dolazi do polarizacije me|u gra|anima, u na-
rodu. Sad su po~eli da se dele, ko je za \ukanovi}a, ko je za Bulatovi}a. To
je za nas kao posebnu politi~ku partiju veoma opasno. Mi sad na parlamen-
tarnim izborima ne}emo podr`ati Bulatovi}a, mi idemo sami. Mi se bo-
rimo sami da osvojimo poslani~ke mandate. Mi moramo pokazati da nismo
nikakvi politi~ki sledbenici Bulatovi}a, i ovo je bio jedan dobar na~in
da se poka`e da mi imamo distancu prema tome.
I ~etvrto, {to je veoma va`no, mislim, i ve~eras da napomenem, mi
smo se u Crnoj Gori postavili isto kao {to se postavqamo u Srbiji. U
Srbiji je, na`alost, bilo vi{e prilike da se postavimo na takav na~in:
u mirnim vremenima mi `estoko kritikujemo re`im, udarimo po re`imu,
nekad veoma te{kim re~ima, veoma te{kim izrazima itd. Sve je to sastav-
ni deo politike. Predsedni~ki kandidati u Americi kad traje kampawa
sva{ta jedan drugome ka`u, me|utim, kad se izbori zavr{e stisnu jedan
drugome ruku, ~ak govore da su prijateqi. To je jedan civilizovani odnos
prema politi~kom procesu. Ali kad god je do{lo do te{kih uli~nih su-
koba, do pogibija, mi smo uvek bili najstalo`eniji, najpribraniji, naj-
promi{qeniji, mi smo tada delovali smiruju}e, jer smatramo da nema ni-
jedne politi~ke funkcije u dr`avi koja je vredna prolivawa qudske krvi.
Nema nijedne politi~ke funkcije za koju treba da ginu na{a deca u uli~-
nim obra~unima. Da tragedija bude ve}a, ne ginu politi~ari, oni koji su
glavni krivci ili nosioci odgovornosti, nego ginu deca koja se zateknu
tamo gde do|e do najve}eg sudara demonstranata i policije. A za{to tako
da radimo? Mi smo podr`avali Bulatovi}a sve dok nije do{lo do toga da
se prakti~no gine. Tamo je oru`je potezano, tamo su bombe eksplodirale.
E, mi za tu varijantu nismo. Nismo ni u Srbiji, nismo ni u Crnoj Gori, ni-
smo ni u Republici Srpskoj. Nigde nismo za to da Srbi ginu u me|usobnim
obra~unima u borbi za vlast.
Voditeq: E, sada da krenemo mo`da i malo br`e da odgovaramo. Na-
ravno, ima tu i mnogo `eqa za uspehom. “Pozdravqam gospodina dr [e-
{eqa. @elim mu mnogo uspeha u daqem radu.” To je Tawa iz Jagodine. Pa
zatim imamo pozdrav dr [e{equ. “Predlog za novog mandatara je izvr-
stan. Ovoj zemqi }e biti boqe samo kad radikali budu na vlasti.” Suzana
iz Jagodine. Pa onda ima i pitawa: “Za{to ste izabrali ponovo Dragana
Tomi}a za predsednika Skup{tine?” “Zbog ~ega niste napravili koali-
ciju?” To je ono {to ste ve} odgovorili.
160
Dr [e{eq: Da ipak na to odgovorimo. To je va`no pitawe. Da opet
to jo{ jednom naglasim. Dogovorili smo se o raspodeli skup{tinskih
funkcija, i radikali, i socijalisti, i SPO i JUL i rezultat tog dogo-
vora je da Tomi} bude predsednik Skup{tine, da radikali imaju dva pot-
predsednika, SPO jednoga i JUL jednoga. Mi radikali smo onda pokaza-
li dobru voqu i rekli: evo, mislimo da bi bilo pametno, da bi bilo do-
bro za na{u dr`avu da neki poslanik iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara bu-
de potpredsednik, evo mi ustupamo mesto. Mislimo da je to lep gest. Da-
kle, da se poka`e da imamo jedan krajwe konstruktivan odnos prema na-
cionalnim mawinama koje su u osnovi ipak lojalne Srbiji i Saveznoj Re-
publici Jugoslaviji. Bar nisu otvoreno separatisti~ki raspolo`ene
kao [iptari, kao u ve}ini [iptari.
Ali, {ta se desilo posle, kad je trebalo da se izglasa u Skup{tini
– SPO uzdr`an. To je bilo uo~i prvog kruga predsedni~kih izbora. Dra-
{kovi} je mislio da }e u javnosti predstaviti da su radikali ve} napra-
vili neki sporazum sa socijalistima, a on je jedini ostao opozicija. [to
nisu glasali protiv? Mi smo glasali za Tomi}a, ali smo glasali i za Vo-
jislava Mihailovi}a da bude potpredsednik Skup{tine – ba{ onako ka-
ko smo se dogovorili. I sve skup{tinske funkcije su podeqene prema
osnovnim, elementarnim, parlamentarnim principima. Kako bi to bilo
ura|eno svuda u civilizovanom svetu, ura|eno je sada u Narodnoj skup-
{tini Srbije, to se mora priznati. Ova podvala od strane SPO-a nije
uspela, jer su qudi shvatili da je tu dogovor postignut, shvatili su iz sa-
mog ~ina izbora Vojislava Mihailovi}a.
Mi smo za to i kad se budu birali poslanici za Ve}e republika da se
taj princip po{tuje. Tu radikali imaju pravo na sedam poslanika, mi-
slim da Srpski pokret obnove ima pravo na tri, i eventualno levica na
ukupno deset, socijalisti i JUL. I to je princip, ako se tako dogovori-
mo, mi }emo to po{tovati, i mi smo spremni na taj dogovor. Ako nam ne-
ko poku{a uskratiti bar jedan mandat, nema ni{ta od dogovora. Princi-
pijelno, prora~unali smo, izvukli smo procenat. Mi sedam, SPO mi-
slim tri, i JUL i SPS deset ravno. Mislim, osam–dva otprilike, tako
matematika ka`e. I iz toga se sad izvla~e konsekvence kod formirawa
vlade. Mogli smo mi da se otimamo za mesto predsednika Skup{tine, ali
onda ne bi imali neko realno utemeqewe na{eg zahteva da tra`imo i
mesto u vladi. Ovako smo procewivali: funkcija predsednika skup{ti-
ne nije naro~ito zna~ajna. On zamewuje predsednika Republike kad je
predsednik Republike odsutan, podnese ostavku, umre, itd, ali dok se to
ne desi on nema ni{ta sa tom funkcijom. Koja je onda nadle`nost pred-
sednika Narodne skup{tine – zakazuje sednice Narodne skup{tine i
predsedava. To je su{tinska nadle`nost. To za nas, dakle, nije bilo ni-
{ta naro~ito zna~ajno. Za nas je mnogo zna~ajnija izvr{na vlast, vlada,
i sad smo doveli socijaliste u situaciju da oni nemaju nijednog argumen-
ta da nam pariraju, da pariraju ovim na{im tezama.
Ne pada socijalistima na pamet da organizuju neki okrugli sto na
dr`avnoj televiziji, da raspravqamo o sastavu nove vlade. Ne pada im na
pamet, jer se na ove na{e argumente ne mo`e odgovoriti, jedini odgovor
161
je da nas potpuno iskqu~e iz konsultacija oko formirawa vlade, iz raz-
govora, itd. Mi se ne `alimo zbog toga, znate, mi, mi ne `elimo da ula-
zimo u ovakvu kombinatoriku, jer meni nije ciq vila na Dediwu, meni ni-
je ciq ogromno bogatstvo, meni nije ciq...
Voditeq: A iskqu~eni ste iz tih konsultacija?
Dr [e{eq: Jeste, na svu sre}u.
Voditeq: “Kada }e Srbija biti mirna?” Du{ica iz Jagodine. Mnogo
{irok pojam.
Dr [e{eq: Srbija je trenutno veoma mirna, {to se ti~e nekih unu-
tra{wih politi~kih odnosa, ti politi~ki odnosi su sada artikulisani
kroz jedan parlamentarni politi~ki proces. Nema nemira u Srbiji, ali
Srbija ima veoma, veoma mnogo problema, duboku ekonomsku krizu, soci-
jalnu bedu, lo{e funkcionisawe dr`avnih institucija i kriti~nu situ-
aciju na Kosovu i Metohiji.
Voditeq: U vrhu srpskih radikala da li se ne{to doga|a? Svima je
to zanimqivo. Prvo je bilo u SPO-u, Veqa Ili} i...
Dr [e{eq: Ni{ta se posebno ne de{ava.
Voditeq: Pa je onda u Demokratskoj, Gavrilovi}, a ovde ka`u Tomi-
slav Nikoli}, razmirice sa vama u pogledu \in|i}a.
Dr [e{eq: Nema nikakvih razmirica, to izmi{qaju na{i politi~ki
protivnici. Tomislav Nikoli} i ja smo kao bra}a, izuzetno se dobro sla-
`emo, {to ne zna~i da uvek isto o svemu mislimo, ali razgovaramo, i nekad
na osnovu du`e rasprave do|emo do zajedni~kog stava. Ali uvek kad istupa-
mo u javnosti stav nam je ve} usagla{en, zajedni~ki. Imamo veoma zdrave
odnose u vrhu Srpske radikalne stranke. Na{i neprijateqi se uzalud ra-
duju. Mislim da ni na{e li~no prijateqstvo niko ne mo`e da razru{i, pri-
jateqstvo Tomislava Nikoli}a i mene, a sa druge strane, mi se ideolo{ki
potpuno sla`emo. To je veoma va`no, isti su nam ciqevi, isti su nam idea-
li. I drugo, Tomislav Nikoli} je izuzetno po{ten i ~astan ~ovek. Nikad
ga niko ne mo`e potkupiti. Bilo je mnogo pritisaka dok sam ja bio u zatvo-
ru ~etiri meseca, saletali su ga sa svih strana, poku{avali nagovoriti
(neki tajno, poput socijalista i levi~ara, neki javno poput Danice Dra-
{kovi} koja ga je prozivala preko “Srpske re~i”) da iskoristi priliku
dok sam ja u zatvoru da preuzme stranku, itd. Nije to nikad moglo da uspe.
Voditeq: Ima i nekih li~nih pitawa, vi ih presko~ite ako ne `eli-
te da odgovorite. Ka`e Savi} iz Po`arevca: “Da li ste se nekad u `ivo-
tu postideli, ako jeste kad je to bilo?”
Dr [e{eq: Pa, nekad sam se u `ivotu postideo, naravno, ali nikad
to nije bilo krupno i toliko zna~ajno da bih se ba{ sad toga setio.
Voditeq: Da, da, moramo da se preispitujemo u politi~koj emisiji.
Grupa pacijenata doktora, pokojnog Stratija Petrovi}a iz Para}ina
(mnogo je pitawa, moram da vam priznam, ja sam pogledao sad, vezano za
Para}in) ka`e: “Predsedni~e, da li mo`ete povratiti po{tewe, ugled,
ekspanziju, tempo rada Op{tinskog odbora srpskih radikala u Para}inu
koji nema nikakvu perspektivu?” Tu se navodi i jo{ jedno ime i prezime,
video sam ovde, posle smrti dr Stratija Petrovi}a slede}i, ka`u, nije
opravdao poverewe u Para}inu.
162
Dr [e{eq: Znate {ta, smrt dr Stratija Petrovi}a je jedan veoma
te`ak gubitak za Srpsku radikalnu stranku. Stratije Petrovi} je umro
kao relativno mlad ~ovek, mislim da smo isto godi{te, pedeset ~etvrto.
Iznenada je umro, to je zaprepastilo celi Para}in, gde je Stratije Pe-
trovi} u`ivao ugled izuzetno dobrog lekara, ~asnog ~oveka, po{tenog,
dobrog organizatora, ~oveka od autoriteta. I taj gubitak se mora oseti-
ti u Srpskoj radikalnoj stranci, mi smo toga svesni. Ali, naravno, pored
Stratija Petrovi}a koji je bio kqu~na li~nost na{eg op{tinskog odb-
ora, mi u stranci imamo i druge zna~ajne aktiviste, na{ odbor u Para-
}inu normalno funkcioni{e. Demokratskim putem je donesena odluka
ko }e biti novi poslanik...
Voditeq: Izgleda da nisu zadovoqni.
Dr [e{eq: ... umesto preminulog Stratije Petrovi}a. Verovatno
se javio neko ko li~no nije zadovoqan, {ta sad da radimo. Znate, bilo je
nekih koji nisu bili zadovoqni ni kad smo Stratija Petrovi}a odredi-
li za kandidata za poslanika i mislim da je to bilo drugo ili tre}e me-
sto, sad se ne mogu precizno setiti, ali u svakom slu~aju je pro{ao. ^e-
kali smo, {to je bio osnovni red, da pro|e vi{e od ~etrdeset dana od
smrti dr Stratija Petrovi}a pa smo tek onda pristupili dono{ewu od-
luke ko }e biti novi poslanik na wegovom mestu. Dakle, taj elementar-
ni pijetet u skladu sa na{om tradicijom smo odr`ali iako je bio veli-
ki pritisak od Republi~ke izborne komisije da se odmah odredi novi
poslanik, pa su ~ak pretili da }e oni sami da odrede ko }e biti novi.
Mi smo im zapretili da }emo odbiti da uop{te u~estvujemo u konstitu-
isawu skup{tine ako tako urade. ^etrdeset dana se mora po{tovati, jer
je dr Stratije Petrovi} umro izme|u na{e odluke ko }e biti poslani-
ci i konstitutivne sednice Narodne skup{tine. On je prakti~no za nas
bio poslanik, mi smo doneli tu odluku. Mandat mu je dodelila stranka
na ~ijoj je listi bio. On na`alost, nije do~ekao da mu mandat bude veri-
fikovan. Ali u istoriji Srpske radikalne stranke on je na{ poslanik
i tako ga tretiramo.
Voditeq: Mnogo je pitawa vezano za to kada }e, po va{oj proceni, da
po~ne da funkcioni{e nova vlada.
Dr [e{eq: Pa, ne mo`e uop{te da funkcioni{e dok ne bude iza-
brana.
Voditeq: A vi nemate ose}aj da }e to brzo biti?
Dr [e{eq: Evo, vide}emo, mislim u narednih nedequ dana da }e se te
stvari razre{iti, bi}emo na~isto da li }e vladu formirati socijalisti
zajedno sa Srpskim pokretom obnove, ili }emo i}i na vanredne izbore.
Voditeq: “Kako radnici Fabrike kablova imaju platu mawu od pen-
zionera iste te fabrike?” To je samo u formi pitawa, da li je to mogu-
}e, verovatno.
Dr [e{eq: Pa mogu}e je. Fabrika je u velikoj krizi, a u takvoj kri-
zi radnici plate primaju sa velikim zaka{wewem, ja ne znam ta~no ko-
liko je to u Fabrici kablova, pretpostavqam dva-tri meseca najmawe,
mo`da vi{e. Penzije tako|e kasne sada ve} tri i po meseca, ali penzije
163
se ne odre|uju prema platama u fabrikama gde je penzioner nekada radio,
nego prema op{tim kriterijumima koji va`e za celu Srbiju i mogu}e je
da te penzije povremeno budu ve}e nego plate zaposlenih u fabrici oda-
kle je odre|eni penzioner. Ali i plate i penzije su krajwe mizerne, veo-
ma male i te razlike u su{tini ne predstavqaju ne{to naro~ito. Nije to
bog zna kakva privilegija penzionerima, jer te{ko onome ko samo od pen-
zije danas `ivi. Taj je osu|en na gladovawe.
Voditeq: “Koliko }e ta vlada i ako bude formirana mo}i da opsta-
ne?” To su sad pitawa.
Dr [e{eq: To treba pitati one koji u~estvuju, sada trenutno, u pre-
govorima oko sastava nove vlade.
Voditeq: “Ho}e li biti novih izbeglica i to sa Kosova”, pita Dejan
\er|evi} iz ]uprije.
Dr [e{eq: Da. Pa ve} ima, ~ujem od na{ih aktivista iz Kraqeva da
se pojavquje sve vi{e Srba koji su prodali imovinu na Kosovu i Metohi-
ji i gledaju da kupe neko imawe u Ra{kom okrugu. A imamo sad i veliki
priliv izbeglica iz Isto~ne Slavonije i Barawe. Od ponedeqka do da-
nas, samo u zemunskoj op{tini, {ezdeset porodica se prijavilo i steklo
izbegli~ki status.
Voditeq: Milan @uni} iz Jagodine pita: “Kako komentari{ete iz-
javu gospodina Radmila Bogdanovi}a da se [iptari koji nemaju dr`a-
vqanstvo Savezne Republike Jugoslavije proteraju sa Kosova, {to ste vi
isto izjavili i to pre godinu dana?”
Dr [e{eq: Izgleda da su sazreli uslovi da Radmila Bogdanovi}a
primimo u Srpsku radikalnu stranku, vidim da prihvata na{ program.
Voditeq: “Da li }e Vojska Jugoslavije da do`ivi skandal na Kosovu
kao {to je to bilo u Sloveniji i Hrvatskoj?”
Dr [e{eq: Pa, na Kosovu se pod sada{wim re`imom zaista sva{ta
mo`e desiti. Ne okrivqujemo mi vojsku ni za ono {to se de{avalo u dru-
gim delovima biv{e Jugoslavije. Okrivqujemo generale, ali vojsku u ce-
lini ne. Vojska je onakva kakva je dr`ava, kakav je re`im. Vojska nije ne-
ki samostalan faktor, vojska sprovodi ono {to civilna vlast odlu~i.
Vojna sila je produ`etak politike, politi~ke mo}i.
Voditeq: “Da li }e centar Br~kog morati da se zove Trg Dra`e Mi-
hailovi}a?”
Dr [e{eq: Taj naziv ulice je ve} promewen i sada se zove Trg Dra-
`e Mihajilovi}a ili Ulica Dra`e Mihailovi}a, ne mogu ta~no da se se-
tim, a vide}emo da li }e to i ostati, jer desile su se dve stvari: usposta-
vqena je okupacija Br~kog. Br~ko je sada pod direktnim nadzorom veli-
kih sila, a promenila se i vlast u Republici Srpskoj.
Voditeq: Kakav je stav radikala?
Dr [e{eq: Novu vlast su formirali levi~ari i Socijalisti~ka
partija, stranka Biqane Plav{i} uz podr{ku muslimana. Mi ostajemo
opozicija toj vlasti, mi tu vlast ve} kritikujemo svuda tamo...
Voditeq: Ali dobija pare od Kinkela, evo, Dodik je bio...
164
Dr [e{eq: Pa da vidimo da li }e uop{te sti}i pare i koliko }e
sti}i. A nisu ni pare najva`nije, najva`nije je kakvu }e presudu arbitra-
`a doneti povodom Br~kog. Dodik je obe}ao i treba ga dr`ati za re~: ako
Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj da }e on podneti ostavku. Ako
pripadne Br~ko Republici Srpskoj mi }emo ~estitati Dodiku. Ja sam to
danas rekao na konferenciji za {tampu. Ako to uspe da uradi, to je veli-
ki doprinos Republici Srpskoj, ali kako }e biti, to }emo tek videti.
Voditeq: “Prokomentari{ite situaciju sa vozilima koja su po va-
`e}im propisima uvezena preko Crne Gore, a sad ne mogu da se preregi-
struju ovde” i: “Da li je ovo pravna dr`ava?”
Dr [e{eq: O~igledno je da nije pravna dr`ava. Nisu gra|ani koji
su uvezli vozila i registrovali ih u Crnoj Gori krivi {to su takvi od-
nosi izme|u re`ima u Beogradu i re`ima u Podgorici i {to jedni dru-
gima teraju inat, prkose i u tom ina}ewu kr{e kqu~ne dr`avne propise.
Za to gra|ani nisu krivi.
Gra|anin ima pravo da se odjavi u Jagodini i da se prijavi u Podgo-
rici. Ako tamo po tamo{wim uslovima mo`e da uveze auto, za{to da ga
ne uveze? Ako auto registruje tamo, auto je regularno registrovan. Ako
po`eli da se vrati u Jagodinu da prijavi boravak ovde, i na to ima pra-
vo. Ima pravo da doveze svoj auto, ima pravo da ovde tra`i preregistra-
ciju i da dobije jagodinske tablice. To je saglasno osnovnim principima
na{eg pravnog poretka, ali ovde u tom ina}ewu dva re`ima, dve nekada
savezni~ke partije, stradaju gra|ani. Ja mislim da je istina negde na sre-
dini: da su preterali u Crnoj Gori jer su do kraja liberalizovali mogu}-
nost uvoza polovnih automobila, a ovde su preterali jer su za preregi-
straciju odredili ogromne iznose, pa gra|ani ne mogu da plate.
Ko danas kupuje polovne automobile? Nije to ona najve}a sirotiwa,
ali su to ipak qudi koji nemaju mnogo para, jer da imaju mnogo para kupova-
li bi nove automobile, ne bi im bilo te{ko da uvezu nove automobile, da
plate carinu kolika je god i gotovo, je l’ tako? Zna~i, ipak su to qudi koji
nemaju ba{ mnogo para i onda se suo~avaju sa situacijom da kad ve} kupe taj
automobil, tamo ga registruju, nemaju dovoqno para da ovde plate preregi-
straciju. To je stra{no. To ne mo`e nijednoj normalnoj dr`avi da se desi.
Voditeq: “Kako komentari{e Milo{evi}ev postupak {to nije ~e-
stitao \ukanovi}u pobedu?”, gledalac iz Jagodine.
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Slobodanu Milo{evi}u. Mi
radikali se tu postavqamo principijelno, glasali smo protiv Milo{e-
vi}evog izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, tu ste bi-
li o~evici, a kad je Milo{evi} do{ao da polo`i zakletvu mi smo mu po-
sle inauguracije pri{li i ~estitali u Saveznoj skup{tini. Mislim da
je to gospodski manir. [ta zna~i gospodski? Civilizovan. Tako smo
isto uradili i u slu~aju \ukanovi}a. I jedan i drugi su nam ostali po-
liti~ki protivnici i trudimo se i jednog i drugog da oborimo sa vlasti.
To ne zna~i da sad treba da nastupamo sa mr`wom, kod nas nema mr`we.
Kad bi se mi rukovodili time {ta nam je ko od wih uradio, kako su nas
hapsili, maltretirali, progonili, izbacivali iz skup{tina, kwige za-
brawivali, itd, gde bi nas to odvelo?
165
 Voditeq: Mnogo, moram da priznam, to je bar desetak ili petnaest
samo javqawa {to iz Jagodine, Trstenika, zatim imamo javqawa od Veri-
ce iz Bato~ine, pa onda Qubi{e Milosavqevi}a iz Bato~ine, iz Lev~a,
mnogo pozdrava svi {aqu vama, neki vas pozivaju da idete u wihovo me-
sto. “Kada }ete da obi|ete na primer Belu{i}, to je u Lev~u, jer tamo ima
radikala”, poru~uju. Iz Izvora Ru`ica pita: “[ta mislite o dobijawu
dr`avqanstva za izbeglice?”
Dr [e{eq: [to se izbeglica ti~e, mi smo za to da se svim Srbima
odmah omogu}i upis u kwigu dr`avqana Srbije i Savezne Republike Ju-
goslavije. To je principijelni stav od koga srpski radikali nikad ne}e
odustati.
Voditeq: Pozdravqa gospodina [e{eqa i ~estita mu krsnu slavu
srpskih radikala Mesni odbor Novog Sela.
Dr [e{eq: Na{a krsna slava su Sveta Tri Jerarha dvanaestog fe-
bruara. Mi }emo i ove godine na{u slavu skromno proslaviti u strana~-
kim prostorijama, iskqu~ivo u strana~kim prostorijama.
Voditeq: Ima mnogo pitawa na koje smo ve} odgovorili, a to je: Dej-
ton, pa onda: “Kosovo ako bude samostalno da li }e imati pravo na otce-
pqewe?” Pa: “Za{to ste se zalagali za Momira Bulatovi}a, a posle ste
oti{li na inauguraciju predsednika \ukanovi}a?”
Dr [e{eq: Mislim da sam odgovorio na to pitawe.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Nismo mi podr`avali Bulatovi}a zato {to ga volimo,
{to nam je drag, {to smo mu ideolo{ki sledbenici, nego smo u jednom da-
tom trenutku procenili da je wegova programska platforma bli`a na-
{oj nego \ukanovi}eva. To je bio jedini razlog.
Voditeq: Zoran iz Velikog Ora{ja pita: “Kada }e se regulisati pi-
tawe grba i himne u Srbiji?”
Dr [e{eq: To pitawe mora da se reguli{e promenom Ustava ili re-
ferendumom. Jednom smo ve} imali referendum. Socijalisti ba{ nisu
bili zainteresovani da taj referendum uspe i zato je propao. Nije bilo
neke propagandne pripreme, ako se se}ate, to je bilo devedeset i druge go-
dine, nije bilo nekog truda, nije bila anga`ovana dr`avna televizija ko-
ja poziva narod da iza|e na taj referendum.
Voditeq: “Da li gospodin [e{eq mo`e da pomogne”, ka`e “iz `ele-
zni~ke {kole u Beogradu izba~ena su ~etiri u~enika zbog toga {to je je-
dan od u~enika nogom zadr`avao vrata, ni roditeqe ne `eli da primi na
razgovor. Da li gospodin [e{eq mo`e da ih primi?” Svakom svoja muka
najte`a, pa pitaju.
Dr [e{eq: Pa, mogu da ih primim ili ja ili neko od mojih saradni-
ka, ali da li mo`emo da pomognemo, to je drugo pitawe.
Voditeq: Dr [e{eq, pitawa ima mnogo. Ja sam verovatno neka pre-
sko~io, ali u razgovoru smo dodirnuli sve. Ostalo nam je malo vremena.
Dr [e{eq: Ovo nam je ve} ~etvrta emisija.
Voditeq: Jeste, ~etvrta, a pitawa sve vi{e i vi{e. Ja moram da vas
pitam na kraju...
166
Dr [e{eq: Da }emo zakazati petu emisiju.
Voditeq: Petu emisiju da, ali dobar politi~ar ima viziju: 1998. go-
dina u ekonomiji, devedeset osma u politici, novi izbori, stabilizaci-
ja, destabilizacija, ~uli smo pitawa.
Dr [e{eq: Ne verujem da je mogu}a stabilizacija ekonomskih pri-
lika, ozdravqewe privrede, izlazak iz ekonomske krize i socijalne be-
de pod sada{wim re`imom. Mislim da }emo biti u situaciji da se ta
kriza jo{ vi{e produbquje ako ostane ovaj re`im.
[to se ti~e politi~ke situacije, o~ekujem vanredne izbore na svim
nivoima. Mislim da bi bilo dobro da do wih do|e. Savezni izbori }e mo-
rati da se zaka`u, vanredni, zbog ove situacije u Crnoj Gori. Jer ako se
tamo ide na vanredne izbore da bi se realizovalo koje je ve}e krilo ne-
kada jedinstvene Demokratske partije socijalista Crne gore, tako isto
treba uraditi i na saveznom nivou u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
Morali bismo imati nove lokalne izbore zbog svih onih neregularno-
sti u devedeset {estoj godini, zbog jednog ataka na ustavni poredak koji
je predstavqao leks specijalis, to je bio jedan nezakoniti na~in ispra-
vqawa ranijih gre{aka.
Trebalo je da idu u zatvor sudije koji su u~estvovali u otima~ini od-
borni~kih mandata opozicionih stranaka. Trebalo je ~lanovi Repu-
bli~ke izborne komisije da idu pred sud. A ne jednim leks specijalisom
sve ivice poravnati, ne mo`e tako. To je kqu~ni razlog za vanredne lo-
kalne izbore, zatim i ovo cepawe koalicije “Zajedno” je jedan od ozbiq-
nih razloga, i mi `elimo {to pre te vanredne lokalne izbore. A ako ne
do|e do formirawa koalicije izme|u socijalista i Srpskog pokreta ob-
nove u bilo kom obliku, mora}emo i na nove republi~ke izbore.
Voditeq: Ne}e se ostaviti ni 1998. na miru.
Dr [e{eq: Ne}e, ne}e. I ono {to je jo{ va`no da se istakne: veli-
kim silama, zapadnim silama odgovara slab socijalisti~ki re`im u Be-
ogradu, oni se boje neke ~vrste, jake vlasti kakva bi bila, recimo, radi-
kalska, jer je s wom te`e pregovarati, te`e je tu vlast naterati na neke
neprincipijelne ustupke, te`e je tu vlast ucewivati. Drugo, kad bi ra-
dikali preuzeli vlast, nama Zapad u ekonomskom i socijalnom smislu ne
bi imao ni{ta da zameri. Mogao bi da nas mrzi zato {to smo uspe{ni,
{to smo promi{qeni, a ne bi mogli da ka`u u ekonomiji ne vaqa ovaj po-
tez, ne vaqa onaj, kada bismo mi tu primenili principe liberalne kapi-
talisti~ke ekonomije.
S druge strane, znali bismo da {titimo srpske nacionalne intere-
se, i{li bismo u otvorenu raspravu, ne bi mogao niko tu sa nama iza}i na
kraj u principijelnoj, otvorenoj, argumentovanoj raspravi povodom Ko-
sova i Metohije. Vi{e puta sam isticao i u nekoj od va{ih emisija: {to
socijalisti insistiraju da [iptari idu u {kole koje su pod kontrolom
dr`ave? To je besmisleno. [ta me briga u koju }e {kolu i}i {iptarska
deca. [ta me briga? Ne `ele u na{e dr`avne {kole – ne `ele, nek idu u
privatne. Samo im ne bismo dozvolili da imaju pe~ate republike Koso-
vo, dakle, da uvedu neke nazive koji su suprotni teritorijalnom integri-
167
tetu na{e zemqe i ni{ta vi{e. Kakav }e program da u~e, {ta me briga.
U eri satelitske televizije da ja razmi{qam {ta }e pisati u uybeniku
nekog {iptarskog deteta, ho}e li se veli~ati albanska istorija ili {ta
ja znam. [ta me briga.
Voditeq: Kad je re~ o nacionalnom pitawu, mo`emo li samo najkra}e
da odgovorimo, imamo li mi konsenzus kad je re~ o nacionalnom pitawu?
Dr [e{eq: Treba odgovoriti i kontra pitawem. A {ta je to nacio-
nalni konsenzus? Gde se to posti`e nacionalni konsenzus?
Voditeq: Mislite da skup{tina nije...
Dr [e{eq: Samo u Skup{tini, u parlamentu.
Voditeq: Zato sam i pitao.
Dr [e{eq: U parlamentu. I kada se postigne nacionalni konsenzus?
Onda kad se postigne skup{tinska ve}ina za formirawe vlade. To vam je
jedna vrsta konsenzusa. Evo, mi smo bili spremni na konsenzus, drugi ni-
su prihvatili. Da vidimo da li }e oni uspostaviti. A ne bih nikad `eleo
da `ivim u dr`avi gde nema opozicije. Znate, postizawem konsenzusa o iz-
vesnim pitawima, ne zna~i da sad treba eliminisati opoziciju.
Voditeq: Ne, mislio sam ...
Dr [e{eq: Uvek treba da ostane neko da kritikuje, da napada, jer
tako proveravate da li vredi to za {ta se zala`ete ako ima neko da to na-
pada.
Voditeq: Mislio sam na nacionalnoj osnovi, Kosovo tu gde jeste, Ko-
sovo u Srbiji. Ono {to ste vi rekli.
Dr [e{eq: [to se Srpske radikalne stranke ti~e, to nikada nismo
dovodili u pitawe. Mi smo i protiv sada{we autonomije. Mi smatramo
da treba promeniti Ustav i ukinuti autonomne pokrajine.
Voditeq: Pretpostavqam da }e biti direktnog prenosa kad Skup-
{tina Srbije bude zasedala. Vi ste tra`ili, ako se ne varam da...
Dr [e{eq: To su izglasali radikali zajedno sa Srpskim pokretom
obnove. Nadam se da Srpski pokret obnove bar od toga ne}e odustati.
Voditeq: A vi zahtevate, ako se ne varam, da se na Skup{tini pove-
de pitawe jedne od neuralgi~nih ta~aka ovde, a to je Kosovo.
Dr [e{eq: Da, osamdeset i dva na{a poslanika su podnela taj zah-
tev, ali niko na to ne odgovara.
Voditeq: Prati}emo daqe. Doktore [e{eq, hvala vam veliko {to
ste sa nama bili preko osamdeset minuta. O~igledno, vidite i sami da je
zainteresovanost veoma velika – od Smedereva, Po`arevca pa dole do
Aleksinca su gledaoci bili sa nama. Hvala vam veliko jo{ jednom. Hva-
la vam po{tovani gledaoci {to ste se ukqu~ili pedeset i tre}i put u
emisiju “Politikona”. Mi se ponovo vidimo slede}eg ~etvrtka u 20.40
~asova. Ovde }e sedeti, verovatno, neko od relevantnih politi~ara ove
Srbije i Jugoslavije, kao {to je to bio ve~eras dr Vojislav [e{eq, pred-
sednik srpskih radikala. Hvala vam veliko.
Dr [e{eq: Hvala vama.
168
VIII
IZBORI RE[EWE ZA POLITI^KE SUKOBE
TV “Palma”, Beograd, 12. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi},
vi gledate emisiju “Dijalog” TV “Palma”. Moj ve~era{wi gost je dr Vo-
jislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e-
{eq, dobro ve~e i dobro do{li na “Palmu”.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Mislim da je za po~etak razgovora celishodno da nam date
svoju ocenu politi~ke situacije u Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Politi~ka situacija u na{oj zemqi se daqe vi{estruko
komplikuje. U krizi je funkcionisawe i savezne dr`ave i federalnih
jedinica. Kriza je uslovqena, pre svega, izvesnim slomom na{e nacio-
nalne politike u proteklih nekoliko godina, ekonomskim neda}ama i
socijalnom bedom, ali i direktnim sukobima, s jedne strane izme|u dva
krila pocepane Demokratske partije socijalista Crne Gore i sukobima
izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i jednog od ta dva krila DPS-a na
saveznom nivou. Rezultati pro{logodi{wih parlamentarnih izbora u
Srbiji opet su stvorili izvesnu pat poziciju u republi~kom parlamen-
tu. Te{ko ide proces formirawa nove vlade, i koliko se te stvari daqe
zao{travaju i komplikuju, utoliko su izvesniji novi parlamentarni iz-
bori, pretpostavqam na svim nivoima.
Voditeq: U ovoj analizi, da krenemo kako ste i vi po~eli. Crna Go-
ra: {ta se tamo zapravo de{ava?
Dr [e{eq: U Crnoj Gori se desilo ne{to {to svaka opoziciona
partija samo po`eleti mo`e da se pocepa vladaju}a stranka. I pocepala
se Demokratska partija socijalista Crne Gore. Mi bismo `eleli da se i
ovde pocepa vladaju}a stranka, Socijalisti~ka partija, recimo. Da pad-
ne sa vlasti.
To je ono {to je pozitivna stvar sa aspekta jedne opozicione parti-
je kakva je Srpska radikalna stranka. Negativno je {to je taj rascep u se-
bi akumulisao ogromnu mr`wu, netrpeqivost i {to je zapretila opa-
snost da se sukob re{ava oru`jem, na ulicama. E, to je ono u ~emu radika-
li ne `ele da u~estvuju i {to bismo `eleli po svaku cenu da se spre~i.
Mi `elimo da se svi ozbiqni politi~ki sukobi re{avaju kroz izbo-
re i kroz parlamentarne procese. Tako smo se postavili u pogledu kri-
ze u Crnoj Gori. Ako se kriza razre{i kroz parlamentarni proces, bez
obzira ko bude pobednik, zajedni~ka dr`ava ima {ansu da bude o~uvana,
izbe}i }e se gra|anski rat. Ukoliko se pribegne nekim drugim metoda-
ma onda nas ~eka krvavi gra|anski rat sa neizvesnim ishodom. Nema te
politi~ke funkcije, nema te politi~ke pozicije i nema tog oblika vla-
sti koji zaslu`uje da mi Srbi me|usobno krvarimo u politi~kim suko-
bima u borbi za vlast.
169
 Voditeq: Vi ste, kao stranka i vi li~no, bili anga`ovani u predsed-
ni~kim izborima u Crnoj Gori tako {to ste se izja{wavali i davali po-
dr{ku programu Momira Bulatovi}a.
Dr [e{eq: Da. Mi smo otvoreno podr`ali Momira Bulatovi}a,
zbog toga nismo isticali kandidata Srpske radikalne stranke. Mi smo
bili u sukobu sa kompletnom Demokratskom partijom socijalista Crne
Gore dok je ona bila jedinstvena, dok su Bulatovi}, \ukanovi} i Maro-
vi} predstavqali kompaktno rukovodstvo jedne vladaju}e stranke. Kada
se rascep desio, mi smo procewivali programsku orijentaciju i jedne i
druge frakcije, i nama je programska orijentacija Bulatovi}eve stranke
bila bli`a od programske orijentacije \ukanovi}eve stranke. To je raz-
log {to smo podr`ali Bulatovi}a, ali to {to smo ga podr`ali ne zna~i
da smo postali wegovi politi~ki sledbenici. Mi smo ga podr`ali jer
smo smatrali da wegova pobeda vodi u onom pravcu u kom su koncentrisa-
ni ciqevi Srpske radikalne stranke, ali on to nije u stawu da realizu-
je. Naravno, on je neuporedivo bla`a varijanta jedne politi~ke koncep-
cije koju bismo mi eventualno prihvatili.
Mi smo u oba kruga izbora otvoreno stavili do znawa da podr`ava-
mo Bulatovi}a, prakti~no smo na{im javnim nastupima u~estvovali u
wegovoj predizbornoj kampawi, ali tu nije bilo nikakvih saveza, nika-
kvih koalicija, ~ak ni nikakvih me|usobnih susreta na ozbiqnijem stra-
na~kom nivou nije bilo.
Sada se u Crnoj Gori spremaju parlamentarni izbori. Na parlamen-
tarnim izborima mi ne}emo podr`ati ni Bulatovi}a ni bilo koga drugog.
Voditeq: Idete samostalno?
Dr [e{eq: Mi idemo kao samostalna politi~ka partija na te par-
lamentarne izbore u Crnoj Gori. Insistiramo, pre svega, na na{em stra-
na~kom individualitetu. Sada su nama, u izvesnoj meri, podjednako kon-
kurencija i Bulatovi}eva stranka i \ukanovi}eva stranka i liberali
itd.
Voditeq: Za vreme demonstracija u Podgorici bili ste na licu me-
sta. Mo`ete li da nam ka`ete svoje vi|ewe?
Dr [e{eq: Desile su se neke stvari koje Podgorica ranije nije is-
kusila, koje smo mi u Beogradu imali u nekoliko navrata. Do{lo je do ve-
likog nezadovoqstva u narodu.
Voditeq: Opravdanog, neopravdanog po va{em mi{qewu?
Dr [e{eq: I na{a stranka je imala ozbiqne primedbe na regular-
nost izbora u Crnoj Gori i na tok izbornog procesa. I mi smo ospora-
vali...
Voditeq: Imate li definitivan zakqu~ak, jesu li regularni?
Dr [e{eq: Ima mnogo elemenata neregularnosti. Nije bilo centra-
lizovane kompjuterske obrade bira~kih spiskova, izbori su na nekim iz-
bornim mestima trajali do ~etiri sata ujutru, i de{avalo se da su neki
qudi na vi{e mesta upisani u bira~ke spiskove. I ono {to je na{a kqu~-
na primedba: ne mo`e se izme|u dva izborna kruga vr{iti upis – mislim
da je 10.000 novih glasa~a bilo upisano u bira~ke spiskove.
170
To su elementi neregularnosti. Ali ti elementi neregularnosti ni-
su razlog da do|e do krvoproli}a. To pitawe je trebalo raspravqati na
drugi na~in. Ovde u Srbiji na predsedni~kim izborima imali smo neu-
poredivo vi{e neregularnosti, direktnih falsifikata, na Kosovu i
Metohiji su nam hapsili poslanike i tukli qude koje smo poslali da bu-
du kontrolori na bira~kim mestima. U 7 sati ujutru su bira~ke kutije
ve} bile pune, iako niko jo{ nije pristupio glasawu. To, ipak, nije bio
razlog ni da iza|emo na ulicu, a kamoli da izazovemo krvoproli}e, suko-
be sa policijom itd. Osporavawe regularnosti izbornog procesa nije
dovoqan razlog da se izazove krvoproli}e.
Voditeq: Zna~i li to da su demonstranti izazvali krvoproli}e?
Dr [e{eq: Krvoproli}e je izazvao onaj ko je prvi potegao oru`je.
A vi vidite, i prema broju povre|enih i prema broju te{ko rawenih, ne-
uporedivo je vi{e povre|eno policajaca nego demonstranata.
Drugo, na televizijskim snimcima ste mogli da vidite demonstran-
ta kako dr`i automatsku pu{ku, kala{wikov, u rukama. Mislim da je \u-
kanovi} veoma ve{to nastupio tako {to je policija prakti~no `rtvova-
na, policiji je bilo zabraweno kori{}ewe oru`ja da bi odijum javnosti,
da bi krivica pala na organizatore demonstracija zbog ogromnog broja
rawenih.
A vi kada sudite ko je rawe – rawen je ~ovek. Mogao je da pogine, bi-
lo da je demonstrant, bilo da je policajac. Ne smemo se qudskim `ivoti-
ma tako poigravati. Na isti na~in na koji smo se postavqali 1991, 1992,
1993. i 1996. na 1997. godinu u Srbiji, mi smo se postavili i u Crnoj Go-
ri. Dakle, tamo gde su zahtevi politi~kih partija opravdani, zahtevi de-
monstranata opravdani, mi ih ne negiramo, mi ih ne nipoda{tavamo. Mi
smo i u Srbiji govorili da su demonstracije izazvane realnim nezado-
voqstvom naroda, da je re`im otimao odborni~ke mandate na lokalnim
nivoima vlasti opozicionim strankama. Pa i radikalima je otimao, ali
smo onda bili protiv ru{ewa po Beogradu, protiv izazivawa sukoba sa
policijom, protiv mar{irawa pod nema~kim i ameri~kim zastavama
itd. Uvek smo jasno rekli {ta podr`avamo, gde se sla`emo i jasno smo re-
kli protiv ~ega smo.
Voditeq: Bili ste na polagawu zakletve novoizabranog predsedni-
ka Crne Gore i neki vam to zameraju razli~itim komentarima, s obzirom
na to da ste u vreme izbora bili za wegovog protivnika.
Dr [e{eq: Da ja vama odgovorim jednim protivpitawem: jeste li ~u-
li ikog ozbiqnog da mi to zamera? Nikog ozbiqnog.
Voditeq: Znate, nije moje, nisam ve~eras u funkciji da vam odgovo-
rim na to pitawe. Ne bih hteo da ja sugeri{em gledali{tu...
Dr [e{eq: Vodimo jedan...
Voditeq: ... o ozbiqnosti qudi koji su to izrekli, iz jednostavnog
razloga {to se mi trudimo da budemo svima dobri doma}ini.
Dr [e{eq: Ne, ali ja mislim da bi vi trebalo malo da pojasnite pi-
tawe. Ka`ete: mnogi mi zameraju. Meni bi bilo razumqivo da ste vi re-
kli da mi zamerate, ili da ste rekli da tra`ite od mene da objasnim taj
171
odlazak itd. Ali kada ka`ete: mnogi mi zameraju, onda mene najvi{e kop-
ka ko su ti mnogi, ko su ti koji mi zameraju. Ja li~no nisam ~uo nijednog
ozbiqnog ~oveka da to zamera.
Mislim da je Srpska radikalna stranka time veoma, veoma mnogo do-
bila.
Voditeq: Preformulisa}u pitawe, mnogi...
Dr [e{eq: Zna~i be`ite od ovog izja{wavawa.
Voditeq: Mnogi, verovatno neozbiqni, vam zameraju, ali vam javno
zameraju.
Dr [e{eq: Da, neozbiqni javno zameraju, e to je ve} druga stvar.
Voditeq: Da. Dozvoqavam tu mogu}nost, prihvatam va{u definici-
ju, ali me interesuje odgovor. Re~ je o kontradiktornosti: bili ste za \u-
kanovi}evog protivnika na predsedni~kim izborima, istovremeno, go-
spodin \ukanovi} se u televizijskom duelu, koji je TV “Palma” prenosi-
la, o vama i va{oj partiji i podr{ci gospodinu Bulatovi}u izra`avao
jako pejorativno, biram re~i, stavqano mu je na teret to {to ga vi podr-
`avate, a vi ste oti{li na polagawe zakletve.
Pri tome, ja sam ve} ~uo va{e obja{wewe da je to akt dobre voqe od
strane novoizabranog predsednika a i sa va{e strane prihvatawe i iska-
zivawe dobre voqe. Ali me interesuje va{a reakcija na reakcije, dozvo-
limo, i neozbiqnih komentatora.
Dr [e{eq: Vidite, pro{log leta Slobodan Milo{evi} je izabran
za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ja sam glasao protiv i svi
poslanici Srpske radikalne stranke su glasali protiv. Ali kada je, na
slede}oj sednici, Milo{evi} pristupio polagawu zakletve, kada je ina-
ugurisan i kada je organizovan sve~ani prijem u zdawu Savezne skup{ti-
ne povodom wegove inauguracije, ja sam tako|e pristupio i ~estitao Slo-
bodanu Milo{evi}u taj izbor, bez obzira {to sam glasao protiv, bez ob-
zira {to su svi poslanici na{e stranke glasali protiv. Mi smo poli-
ti~ki protivnici, i normalno je da glasamo protiv. Ali mi radikali ni-
smo qudi mr`we, i za{to bismo mrzeli?
Drugo, {to se ti~e mog odlaska na Cetiwe, on ima i kompleksne
uzroke i kompleksne posledice. Pa da po|emo prvo od qudi koji zamera-
ju. Ja sam ~uo ovde samo Vuk Dra{kovi} da mi to zamera – Vuk Dra{kovi}
koji je tako|e bio ka`e da sam ja i{ao na poklowewe. Ja sam i{ao tri-
jumfalno na Cetiwe. Tamo sam izuzetno srda~no do~ekan, gromoglasnim
aplauzom. Bio je i poneki zvi`duk, nije stra{no, u demokratiji se i zvi-
`di, ali prijem je bio zaista fantasti~an.
Za{to sam do{ao trijumfalno? Zato {to sam tri i po godine rani-
je bio proteran iz Crne Gore, na rukama iznesen do aerodroma, zato {to
mi je dve godine bio zabrawivan ulazak u Crnu Goru, {to je Srpska radi-
kalna stranka tamo pro{la jo{ ve}u golgotu nego u Srbiji. Svi na{i po-
slanici su brutalno izba~eni iz Narodne skup{tine. Tada{wi na{
predsednik za Crnu Goru je odle`ao pet meseci u zatvoru. Nema {ta nam
se nije de{avalo. I posle svega toga ja trijumfalno dolazim na Cetiwe.
To je jedan politi~ki uspeh za Srpsku radikalnu stranku.
172
Drugo, mi radikali zaista mislimo da treba pokazati dobru voqu.
Stvari su se daqe iskomplikovale u na{oj zemqi, kriza se produbila.
Lako je zao{triti ovu krizu, ali je veoma te{ko pokazati zrelost, poka-
zati promi{qenost, stalo`enost, a mi upravo to pokazujemo. Svesni smo
kako se narod mo`e izvesti iz krize, kako se dr`ava mo`e spasti. Doda-
vawem mr`we mo`e samo zajedni~ka ku}a da nam izgori. Zbog toga je bi-
lo to pokazivawe dobre voqe.
Jo{ jedan od veoma va`nih razloga je taj {to smo mi radikali smi-
ruju}e delovali na tenzije u Crnoj Gori. Smawili smo svojim nastupom
intenzitet mr`we. Saop{tili smo narodu da mi i daqe ostajemo opozi-
cija, ja sam na dr`avnoj televiziji Crne Gore i na dve privatne televi-
zije rekao da na Cetiwe dolazim kao politi~ki protivnik.
Dan pre inauguracije sam imao nastup na dr`avnoj televiziji i tamo
to saop{tio. Ja sam zaista bio kao politi~ki protivnik. Ali ne poli-
ti~ki protivnik koji `eli da se sveti, koji `eli da produbquje mr`wu,
nego koji `eli da pobedi na regularan na~in narodnom voqom. To {to
}emo sutra da pobedimo svoje politi~ke protivnike i u Srbiji i u Cr-
noj Gori ne zna~i da }emo ih odmah likvidirati, da }emo ih mu~iti, da
}emo ih maltretirati, da }emo ih progoniti.
Voditeq: Nego kasnije.
Dr [e{eq: Ne}emo ni kasnije. Mi ne progonimo na{e politi~ke
protivnike jer ih i ne mrzimo.
Voditeq: Ovo poja{wewe re~i kasnije, smatrao sam da bi se moglo
shvatiti da }e kasnije stvarno do}i do revan{izma, a vidim...
Dr [e{eq: A sa ~ije strane do revan{izma?
Voditeq: Moglo se zakqu~iti, rekao sam, makar oni koji razmi{qa-
ju kao ja, ali vidim da se zala`ete za dobru voqu i jedan politi~ki bon-
ton. Kulturno je do}i na promociju, zakletvu, ako se ve} bavite politi-
kom. S obzirom da ste u prethodnom odgovoru tako|e pomiwali uzavrele
strasti u Crnoj Gori, koje prete da destabilizuju celu Jugoslaviju, i s ob-
zirom da ste jedno izvesno vreme proveli na licu mesta kada je bilo naj-
uzavrelije, tako da ka`em, imate li sud, jeste li ga formirali, jeste li
optimista? Ho}e li se strasti smiriti, ho}e li se demokratskim putem,
zna~i izborima, iza}i iz krize?
Dr [e{eq: Ja mislim da su se strasti ve} poprili~no smirile i stva-
ri su ve} poprimile neki uobi~ajeni, pre svega parlamentarni tok. Poli-
ti~ki problemi se ipak razmatraju tamo gde i treba da se razmatraju.
Naravno, ne treba potceniti mogu}nost izbijawa novih nemira, `e-
stokih sukoba i sli~no. Oni su sada, kako stvari stoje, malo verovatni.
Mislim da je Narodna skup{tina pristupila izradi nekih pravnih nor-
mi, izmenama va`e}ih izbornih zakona, i da }e to popraviti op{te uslo-
ve opozicionim strankama na slede}im izborima. Op{te uslove wiho-
vog u~e{}a.
To smirivawe strasti, naravno, ima izvestan tok sa dosta elemenata
podgrevawa novih incidenata, novih sukoba itd. Mislim da je to prisut-
no na obe strane.
173
 Voditeq: A nezadovoqstvo u narodu o kome ste govorili?
Dr [e{eq: Nezadovoqstvo i daqe postoji u narodu, samo mislim da
narod sada trezvenije pristupa razmatrawu svih tih problema i uzroka
nezadovoqstva. U narodu sada strasti nisu u prvom planu. Kada smo neza-
dovoqni ne smemo da postanemo robovi strasti. Tada gubimo sigurno. Ne
smemo da se rukovodimo mr`wom, jer i tada gubimo.
Dakle, moramo racionalno re{avati problem koji je pred nama. Ako
`elimo da pobedimo protivnika moramo biti mirni, stalo`eni, stabil-
ni. Ne smemo padati u vatru. Mnogi su me pitali ovde, posle tako fla-
grantnog kr{ewa izborne procedure, falsifikovawa izbornih rezulta-
ta na predsedni~kim izborima – {to ne reagujete? [to ne iza|ete na uli-
cu? [to ne pravite gu`vu? [to ovo? [to ono? Ne, to bi bilo pogre{no.
Mi sopstvenom stabilno{}u, stalo`eno{}u, strpqewem, pokazujemo
da smo ja~i od politi~kog protivnika koga }emo savladati za mesec dana,
za godinu dana.
Voditeq: Mo`ete li konkretno u Crnoj Gori doprineti takvim sta-
vom da se do|e do demokratskog izlaza iz krize?
Dr [e{eq: Mislim da smo ve} doprineli. Da }e, najverovatnije,
kriza u Crnoj Gori biti razre{ena na demokratski na~in. Da }e izbor-
ni uslovi biti neuporedivo povoqniji nego {to su bili pro{li put za
opozicione stranke.
Voditeq: Da vas pitam, gospodine [e{eq, evidentno je iz svih di-
skusija da je u pitawu samo datum odr`avawa parlamentarnih izbora. Ka-
kav je va{ stav, da li je toliko bitan datum?
Dr [e{eq: Bitan je. Ako se izbori budu prolongirali, onda }e se
poja~ati opasnost od novih nemira. Pojavi}e se nova nervoza. Mislim da
nikom ozbiqnom u Crnoj Gori nije u interesu da se izbori prolongiraju,
ne smeju se igrati vatrom, pogotovo ~inioci vlasti u Crnoj Gori, vlada-
ju}a partija sa nekim svojim saveznicima u Narodnoj skup{tini, upravo
ova koaliciona vlada koja je sada formirana.
Izbori treba da se odr`e u maju mesecu, i bilo bi pogre{no da sada-
{wi re`im progoni politi~ke protivnike i da se sveti zbog demonstra-
cija. To smo rekli i tamo na licu mesta.
Naravno, onome za koga se doka`e da je koristio vatreno oru`je, da
je pucao, da je bacao bombu, wemu treba suditi, ali samo uz ~vrste dokaze
da je zaista taj pojedinac to u~inio. Pogre{no je progoniti politi~ke
protivnike, ~ak i onda kada im se demonstracije otmu kontroli. Mislim
da je nemogu}e dokazati da su oni koji su organizovali demonstracije za-
ista `eleli krvoproli}e. Pogotovo qudi koji nemaju mnogo iskustva sa
demonstracijama nisu u stawu u kriti~nim momentima da se ponesu kako
treba, da kontroli{u masu i da spre~e incidente.
Voditeq: Govorili smo, odnosno ~uli smo va{e mi{qewe, vi|ewe i
izvesni optimizam kada je Crna Gora u pitawu. Interesuje me, prosto ne
mogu a da vas ne pitam, smatrate li da ima kontradiktornosti u stavu or-
ganizatora i u~esnika demonstracija u Srbiji u odnosu na ono {to se do-
ga|alo u Crnoj Gori?
174
Dr [e{eq: Ima, ali sa obe strane.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Socijalisti i JUL su jednim argumentima napadali de-
monstracije u Srbiji, a drugim argumentima podr`avaju demonstracije u
Crnoj Gori, i napadaju tamo{wi re`im. Neke opozicione stranke jed-
nim argumentima su se zalagale za demonstracije u Srbiji, u~estvovale
same u tim demonstracijama, a drugim argumentima napadaju demonstra-
cije u Crnoj Gori.
Uzroci demonstracija su bili isti. Uzroci narodnog nezadovoqstva
su tako|e bili isti ili veoma sli~ni. A ovde je potrebno izna}i jedin-
stveno merilo i za jedan i za drugi politi~ki proces i principijelan
stav.
U principu nismo protiv demonstracija, nismo bili ni protiv de-
monstracija u Beogradu. Rekli smo: narod ima pravo da protestuje, narod
ima pravo da demonstrira. Nezadovoqstvo je realno, izra`avawe neza-
dovoqstva je opravdano. Desila se otima~ina odborni~kih mandata, eko-
nomska kriza i socijalna beda itd. To su su{tinski uzroci, ovo je bio sa-
mo povod da se iza|e na ulicu.
Ali se ne sla`emo da se razbija po Beogradu. Mnoge zgrade su razbi-
jene, dr`avna televizija, kompanija “Politika”, itd. Sukobi su izbijali
u mnogim delovima Beograda. Protiv smo toga, protiv smo tu~e sa poli-
cijom. Nekada je policija prekora~ila ovla{}ewa i lo{e reagovala
itd, ali je bilo i organizatora demonstracija koji su nalagali, pa kada
je kontramiting zakazivan davali su striktna uputstva: opkolite sa one
strane, opkolite sa ove strane, opkolite ovako, opkolite onako. Zna~i,
upravo se i{lo ka stvarawu incidenata. Ne{to sli~no se de{avalo u
Crnoj Gori.
Voditeq: Interesuje me, po va{em mi{qewu, ima li kontradiktor-
nosti u stavu OEBS-a i uop{te svetske zajednice u odnosu na demonstra-
cije u Beogradu i demonstracije u Podgorici?
Dr [e{eq: Prvo, OEBS nikada nije imao principijelni stav pre-
ma balkanskoj krizi. OEBS vodi antisrpsku politiku. OEBS `eli da
rasturi na{u dr`avu.
Voditeq: [ta bi to zna~ilo konkretno u slu~aju demonstracija u
Podgorici?
Dr [e{eq: U slu~aju demonstracija u Podgorici OEBS je bio pro-
tiv organizatora demonstracija i podr`ava re`im u Crnoj Gori.
Voditeq: Je li to antisrpska politika?
Dr [e{eq: Jeste. Za{to? OEBS `eli da produbi krizu u odnosima
izme|u dve federalne jedinice, izme|u re`ima u Beogradu i re`ima u
Podgorici. OEBS `eli da stvori uslove da se Crna Gora otcepi i tra-
`i svoju {ansu u sada{wim procesima, u sada{wim sukobima.
Ali mi ne smemo i}i naruku OEBS-u. Ne smemo i}i naruku tako {to
}emo podgrejavati uli~ne sukobe, {to }emo podgrejavati nemire, {to
}emo stvoriti uslove za stranu intervenciju, za direktno strano me{a-
175
we. Ne smemo pru`ati {ansu OEBS-u tako {to }emo podizawem tenzija
izme|u razli~itih politi~kih grupacija bukvalno neke naterati da idu
u separatizam, iako oni iskreno to ne `ele.
Ima izvesnih signala od Mila \ukanovi}a i wegove stranke da zai-
sta ne `ele separatizam. Kada je paqen badwak pred cetiwskim manasti-
rom, Milo \ukanovi} je bio sa mitropolitom Srpske pravoslavne cr-
kve, gospodinom Amfilohijem. Nije pristajao uz ove separatiste oko na-
vodne Crnogorske pravoslavne crkve, koja je otvoreno separatisti~ka.
Ima i ~itav niz drugih stvari koje govore da oni ipak nisu za otcepqe-
we. Ne smemo dozvoliti srpskim neprijateqima da u ovoj mutnoj krizi
uti~u na nekoga ko ina~e ne bi bio za otcepqewe da krene tim putem. To
se mo`e posti}i ako se pove}a mr`wa, ako se pove}a netrpeqivost. Smi-
rivawem strasti, otvarawem jednog normalnog dijaloga mr`wa spla-
{wava i takve tendencije onda jednostavno nemaju mogu}nosti da se raz-
ma{u, da do|u do punog izra`aja.
Voditeq: Kada je u pitawu Crna Gora, imao bih jo{ jedno pitawe. Go-
vorili ste i o revan{izmu, o tome da ga nikako ne bi smelo biti. Va{ ko-
mentar dana{we najave pokretawa krivi~nih postupaka protiv gospodi-
na Momira Bulatovi}a, Zorana @i`i}a i jo{ dvojice poslanika Save-
zne skup{tine kao organizatora demonstracija.
Dr [e{eq: Ja mislim da je to pogre{no iz dva razloga, dva kqu~na
razloga.
Prvo, pogre{no je sudski goniti politi~ke protivnike. Time se
opet stvara nova doza netrpeqivosti, zao{trava se kriza i prete novi
nemiri.
I drugo, uvek kada re`im progoni politi~ke protivnike to koristi
politi~kim protivnicima, a {teti re`imu. Evo, mi radikali smo...
Voditeq: Sada ste, ispade, za re`im.
Dr [e{eq: Ne ispada da sam za re`im, nego dajem jednu politi~ku
analizu, podu~avam re`im koji eventualno ne zna kako treba da se posta-
vi u odre|enim situacijama. Rekao sam vam ve} na po~etku emisije da mi
radikali nikako nemamo nameru da progonimo politi~ke protivnike.
Ako ih progonimo, ako se svetimo – oni postaju ja~i. Mene su vi{e puta
hapsili re`imi u Srbiji, u Crnoj Gori, itd. Progonili. Uvek sam posle
svakog hap{ewa bio ja~i, jer sam izdr`ao svu onu torturu i to im je bilo
kontraproduktivno.
U ovom slu~aju, ako re`im pribegava krivi~no-pravnim sankcijama
prema svojim politi~kim protivnicima, on ih ja~a. Iz takti~kih razlo-
ga to je pogre{no. A su{tinski, strate{ki je pogre{no jer se opet pro-
dubquje politi~ka kriza i stvara se nova doza mr`we, a ona mo`e neka-
da da se otme kontroli.
U Podgorici se u jednom trenutku otela kontroli, na svu sre}u niko
glavu nije izgubio, nije, dakle, imala katastrofalne posledice. Ko zna
kako mo`e biti slede}i put.
Voditeq: Predla`em da razgovor nastavimo va{im vi|ewem pro-
blema Kosovo.
176
Dr [e{eq: Uspostavqawem novog svetskog poretka poga`ene su
mnoge norme me|unarodnog javnog prava. Do tada veoma ~vrste, prihva}e-
ne kao osnovni principi me|unarodnih odnosa.
Voditeq: Jesam li ja radikalniji od vas, mislim da su ba~ene pod no-
ge.
Dr [e{eq: Dobro, to vam je sada jedna floskula, jedna stilska fi-
gura, da li su poga`ene ili ba~ene pod noge, to vam je isto. Znate, ne mo-
`ete nekoga pogaziti ako ga ne bacite pod noge. Ne mo`ete ga gaziti ako
je na plafonu. Ja mislim da je to...
Voditeq: Dobro, ja znam da ste vi predavali Uvod u pravo, sastavni
deo je i tuma~ewe normi, ali ipak, ima tu neke razlike.
Dr [e{eq: Zna~i, su{tina je ta. I tvorci novog svetskog poretka
ipak vode ra~una da u tom ga`ewu dosada{wih va`e}ih normi me|unarod-
nog javnog prava ne preteraju, jer ako preteraju, stvori}e totalno bezako-
we u me|unarodnim odnosima, pa na tom bezakowu mo`e i da im propadne
novi svetski poredak. Ga`ewem jednih normi po~eli su da izgra|uju nove
norme. I ne smeju u kratkom vremenu prevelike zalogaje da progutaju.
Pogazili su osnovnu postavku Konferencije o evropskoj bezbedno-
sti i saradwi, OEBS-a dakle, o nepromenqivosti evropskih granica. Taj
princip je pao ujediwewem Nema~ke, a onda raspadom SFRJ, ^ehoslova~-
ke i Sovjetskog Saveza. Kreatori novog svetskog poretka su, u izvesnoj
meri, ve{to kreirali raspad zavo|ewem principa o nepromenqivosti
unutra{wih granica me|u federalnim jedinicama. Oni su to ubacili
kao zabranu za poga`eni princip o nepromenqivosti granica me|u
evropskim dr`avama.
Kako je do{lo do ujediwewa Nema~ke? Jednostavno, isto~na Nema~-
ka se rasula kao dr`ava. A ako }emo daqe, realno, to je odgovaralo voqi
nema~kog naroda, Nemci su hteli jedinstvenu dr`avu. Nije to ne{to {to
nas po prirodi stvari ugro`ava, pa da budemo protiv toga. Recimo da je
ujediwewe Nema~ke ipak bio jedan demokratski proces.
Raspad Sovjetskog Saveza opet je proveden voqom svih federalnih je-
dinica i niko nije pru`io ozbiqniji otpor. Ako su narodi koji su `ive-
li na prostoru biv{eg Sovjetskog Saveza hteli da granice me|u wihovim
federalnim jedinicama prerastu u me|udr`avne granice, nije to ne{to
stra{no. Takav je bio slu~aj i sa ^ehoslova~kom. ^esi i Slovaci su od-
lu~ili da vi{e ne `ive zajedno, podelili se, nikakvih tu posebnih pro-
blema nije bilo.
Ali u Jugoslaviji nije bio takav slu~aj. Ovde su unutra{we granice
me|u federalnim jedinicama bile ve{ta~ke, sasvim ve{ta~ke i nije se
Jugoslavija mogla normalno razdeliti po tim granicama. Velike sile su
diktirale da nove granice idu ba{ onako kako je Jugoslavija bila pode-
qena po federalnim i to je izazvalo gra|anski rat.
Te iste velike sile, koje bi htele da se Kosovo otcepi od Srbije i od
Savezne Republike Jugoslavije, svesne su da ne mogu ni po ovim novim
principima koje su uvele u me|unarodno javno pravo da provedu takvo ot-
cepqewe. ^ak da se desi oru`ana pobuna, ~ak da do|e do direktnog stra-
177
nog me{awa, ne mo`e se stvoriti pravni osnov za otcepqewe Kosova i
Metohije. Velike sile su uspostavile, recimo, jednu celu teritoriju, jed-
nu celu oblast u Iraku koja je pod wihovom kontrolom, gde ira~ka avija-
cija ni danas ne sme da {aqe svoje borbene avione, pa onda Turska inter-
veni{e u severnim delovima Iraka naseqenim Kurdima uz podr{ku Ame-
rikanaca, uz podr{ku zapadnih sila, ali nema mogu}nosti stvarawa osno-
va da se neki deo ira~ke teritorije otcepi.
Zato su se zapadne sile dosetile da se otcepqewe Kosova i Metohije
provodi fazno. Da se vr{i pritisak na re`im u Beogradu da prihvati da
Kosovo postane federalna jedinica Savezne Republike Jugoslavije. To je
su{tina sada{wih wihovih namera. Ka`u: Kosovo treba da ostane u sa-
stavu Savezne Republike Jugoslavije, vi{e ne govore Srbije. ^ak i ame-
ri~ki politi~ari, iako ameri~ka zvani~na administracija jo{ nije pri-
znala Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego neprekidno govori o Srbiji i
Crnoj Gori, i Amerikanac koji {aqe pismo u Beograd ne mo`e na pismu
da napi{e Jugoslavija, nego pi{e Srbija i Crna Gora, jer samo na taj na-
~in ameri~ka po{ta de{ifruje destinaciju toga pisma, a ameri~ka di-
plomatija tra`i da Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Savezne Re-
publike Jugoslavije! Mi to moramo po svaku cenu izbe}i.
Sada{wi re`im u Beogradu nije u stawu da re{i kosovskometohijsko
pitawe iz vi{e razloga. Prvo, zbog toga {to ne razume proces uskla|iva-
wa politi~kih ciqeva zapadnih sila i wihove krajwe namere na Balkanu.
Nikada to ovaj re`im nije razumeo. Ne bi tako olako nasedao 1990, 1991,
1992. godine zapadwa~kim namerama na Balkanu da je razumeo koji su wi-
hovi krajwi ciqevi i metode wihovog delovawa. Drugo, ovaj re`im nema
jasnu koncepciju kako da sam razre{i kosovskometohijski problem. I tre-
}e, ovaj re`im na Kosovu i Metohiji ima najgore mogu}e kadrove, ~iste
kriminalce – Vojislava @ivkovi}a, Miladina Ivanovi}a, qude koji su
ogrezli u saradwi sa {iptarskom mafijom, koji su ume{ani u prqave rad-
we, malverzacije, mahinacije, pqa~ke, pronevere, nema {ta ne rade tamo.
Ipak, su{tinsko pitawe je pitawe metoda re{avawa kosovskometo-
hijskog problema. Mi radikali smo za to da se taj problem razre{i na mi-
ran na~in, ali taj miran na~in podrazumeva po{tovawe osnovnih princi-
pa pravnog poretka. Da bi se osnovni principi pravnog poretka mogli po-
{tovati, mi ga prvo moramo uspostaviti. On jo{ ne postoji kod nas. [ta
treba uraditi? Treba srediti dr`avnu administraciju na Kosovu i Meto-
hiji. Uni{titi mito, korupciju, zavesti red i disciplinu. Treba srediti
mati~ne kwige, pre svega mati~ne kwige dr`avqana, ali i mati~ne kwi-
ge ro|enih, umrlih itd. Treba srediti katastarske i druge zemqi{ne kwi-
ge. Bez toga nema sre|ivawa stawa na Kosovu i Metohiji. Treba ukinuti
autonomije u Srbiji. One su besmislene. Kroz ovu ustavnu reformu koja
nam ina~e sledi, koja je morala odavno da se desi u Srbiji, jer jo{ srbijan-
ski ustav nije prilago|en Saveznom ustavu, to pitawe se mo`e razre{iti
kao i pitawe himne, grba itd. Mi ne odustajemo od principa potpune gra-
|anske ravnopravnosti. Ali da bi neko bio ravnopravan u gra|anskom
smislu, potpuno ravnopravan, on mora biti dr`avqanin. Mora da doka`e
da je dr`avqanin. Dr`avqanstvo se dokazuje upisom u kwige dr`avqana,
178
odnosno izvodom iz kwige dr`avqana, ili otaybinskim listom, kako bi-
smo mi to nazvali. Sre|ivawe kwiga dr`avqana prakti~no bi bilo izvo-
|ewe novog popisa stanovni{tva. Besmisleno je sada praviti klasi~ne
popise stanovni{tva, oni su veoma skupi i prili~no nepouzdani. U vre-
me razvijenih kompjuterskih sistema to se jednostavno mo`e provesti
sre|ivawem mati~nih kwiga, i u svakom trenutku da znate kad je ko ro|en,
u kom mestu, kakvu {kolsku kvalifikaciju ima, sve se ubacuje u kompjuter
i baza podataka se svakodnevno bogati, a kompjuteri posledwe generacije
imaju ogroman kapacitet tako da dr`avna uprava mo`e da bude mnogo jed-
nostavnija, mnogo jeftinija, a funkcionalnija, ozbiqnija. Kada se sredi
pitawe dr`avqanstva, [iptar koji je dr`avqanin na{e zemqe uverewem
o dr`avqanstvu, odnosno otaybinskim listom sti~e pravo na paso{, sti-
~e pravo na posedovawe nekretnina, sti~e i druga gra|anska prava.
Voditeq: Sva?
Dr [e{eq: Sva druga.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: To ne zna~i da oni koji nemaju dr`avqanstvo ne}e ima-
ti nikakva gra|anska prava. Ima}e i oni, ali ne sva. Nemaju ni pasivno,
ni aktivno bira~ko pravo, na kraju krajeva.
Qudska prava im se ne dovode u pitawe. Elementarna qudska prava,
to svi stranci imaju u na{oj zemqi, i strani dr`avqani i lica bez dr-
`avqanstva, apatridi. Ne zna~i da }emo im uskra}ivati ta qudska pra-
va, ali se zna {ta oni ne mogu i kako se moraju pona{ati.
Kada na{ dr`avqanin dovodi u pitawe dr`avni suverenitet, teri-
torijalni integritet, mo`emo ga kazniti ako to preraste u krivi~no de-
lo, ako ne preraste, ne mo`emo mu ni{ta. I ne treba ni{ta da mu radi-
mo. Me|utim, kada to radi strani dr`avqanin ili lice bez dr`avqan-
stva, wemu odmah sleduje progon. Svaka bi ga dr`ava proterala. Oti|i-
te u Nema~ku, izjavite ne{to protiv nema~kog teritorijalnog integri-
teta – bi}ete odmah proterani. Uradite to u Americi, bi}ete protera-
ni. Dakle, moramo dr`avu sre|ivati na tim op{tim pravnim principi-
ma koji su u celom svetu prihva}eni, kojima se ne mo`e ni opepeliti.
Ne mogu oni nas prozivati da smo ukinuli Ustav iz 1974. godine, ne-
ka nam prvo doka`u da je postojao taj ustav. Ovaj re`im iz Beograda je
jo{ ideolo{ki i nikada se nije poslu`io tim argumentom. Ovaj re`im
jo{ uvek misli da je postojao neki Ustav iz 1974. godine. To je na{a tra-
gedija. Ovaj re`im misli da je kod nas uvedena republika 1946. godine,
odnosno 1945. godine je progla{ena, 31. januara 1946. godine je progla{en
komunisti~ki ustav, ustav FNRJ.
Ovaj re`im misli da je tada stvorena republika, jer ovaj re`im ne raz-
ume {ta je to republika. Ovaj re`im misli da se komunisti~ka diktatura
u politi~kom, pravnom i teorijskom smislu mo`e smatrati republikom.
E to je na{ ozbiqan problem danas. Ovaj re`im ne zna da se koristi
veoma jakim argumentima koji nama stoje na raspolagawu. Ne mo`e se
smatrati ustavom ne{to protiv ~ega se nismo smeli izjasniti 1974. go-
dine. Oni koji su se izjasnili i{li su u zatvor. Prof. Mihajlo \uri},
179
profesor Pravnog fakulteta, jedan od najuglednijih profesora, osam
meseci je proveo u zatvoru jer je kritikovao na nau~nom skupu ustavne
amandmane 1971. godine koji su prethodili Ustavu iz 1974. godine.
To je {to se ti~e ovog re`ima koji to ne razume i nije u stawu da ko-
risti veoma jake argumente.
Daqe, {ta treba da radimo na Kosovu i Metohiji?
Na Kosovu i Metohiji treba da provedemo privatizaciju, ali nismo
u stawu pod ovim re`imom provesti ni u ostatku Srbije. Ovaj re`im be-
`i od privatizacije, on je izbegava i zato je ovoliko komplikuje.
Ovaj re`im smatra da mora da ima pod kontrolom sve {kole, da je va-
`no da {kole budu dr`avne. To je stra{na gre{ka. [to mi da teramo
[iptare da idu u dr`avne {kole? Ne moraju. U dr`avnim {kolama se
program propisuje u Beogradu, imate pravo da se {kolujete na albanskom
jeziku, ali po programu koje odredi ministarstvo u Beogradu. Ne}ete, pa
ne morate, gospodo. Evo, formirajte vi svoje privatne {kole, mi }emo ih
registrovati. [ta ne sme? Ne sme u nazivu te {kole da se negira Srbija
i Jugoslavija. Ne sme u pe~atu te {kole da se negira. Dakle, to mora bi-
ti saobra`eno op{tim zakonskim propisima.
Voditeq: Program?
Dr [e{eq: A kakav }e biti program, {ta nas to interesuje? U vreme
satelitske televizije da mi razmi{qamo {ta }e pisati u uybeniku alban-
skog studenta u Pri{tini! [ta me briga. Ho}e li on da veli~a svoju na-
cionalnu istoriju, ho}e li kroz tu kwigu ostvarivati neke pretenzije...
Voditeq: A je li vam svejedno i da li }e kroz elementarno obrazova-
we spoznati da je gra|anin Jugoslavije, da je dr`avqanin Jugoslavije...
Dr [e{eq: Slu{ajte, mi }emo wega ozbiqnim funkcionisawem
pravnog poretka u to ubediti. A to o ~emu }e on ma{tati, za ~im }e ~e-
znuti, kako }e se intimno ose}ati, to je wegova stvar.
Znate, i Meksikanac koji `ivi u Kaliforniji mo`e da `eli da Ka-
lifornija opet bude meksi~ka, ili da bude samostalna, ili ovakva ili
onakva. To {ta on intimno pri`eqkuje, o ~emu on razmi{qa, to je wego-
va privatna stvar. Amerikanci ga ne bi spre~avali, ako je dr`avqanin
recimo Amerike, ni da pi{e o tome.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: U Americi mo`ete da objavite kakvu god ho}ete kwigu.
Ali on mora da po{tuje va`e}e pravne norme, ne sme da ih gazi, ne sme da
ih kr{i. To isto tra`imo od [iptara, na{ih dr`avqana na Kosovu i
Metohiji. Ovo su pravne norme, one ne smeju da se gaze. A to {ta vi `e-
lite, {ta vi mislite, o ~emu }ete vi razgovarati, o ~emu }ete pisati, to
je va{a stvar. To je, dakle, pitawe {kolstva.
Ne svi|aju vam se na{e dr`avne bolnice i ambulante?
Voditeq: Pravite privatne.
Dr [e{eq: Formirajte svoje. Oni ve} to rade, ali za{to bi to ra-
dili ilegalno? Da im dozvolimo, da prilagodimo zakonodavstvo. I ne sa-
mo wima, nego bilo kome drugome.
180
Daqe, informisawe. [to ne bi oni mogli da imaju privatne televizi-
je na svom jeziku? Kodeks }e se napraviti, ne sme na televiziji da se pozi-
va na ubistva, na saka}ewe tela, ne sme se pozivati na mr`wu, ne sme se po-
zivati na rat, ne sme se pozivati na nasilno ru{ewe ustavnog poretka. Zna-
~i, napravi se kodeks koji mo`e da va`i i u Americi, i u Engleskoj, i u
Francuskoj, i u Nema~koj, i u Rusiji, u svim civilizovanim zemqama.
Voditeq: Kodeks samo za wih ili mislite...
Dr [e{eq: Kodeks za sve. Ne sme ni{ta posebno biti za wih – ko-
deks za sve. I kada se taj kodeks ustanovi, eto vam ograni~ewa za televi-
ziju. Ali ono {to mo`e svuda u svetu, mo`e da pro|e i kod nas.
A onda neka formiraju kakve god ho}e televizije. Kakav }e program
pu{tati? Neka pu{taju stalno albanski program ako treba, pa i ovako
dolazi taj albanski program.
Ne mo`e sa ovako savremenom tehnologijom vlast da se pona{a kao
da je vlast XIX ili XVIII veka. Stvari su se promenile. Nekada je vlast
otvarala pisma da vidi da li neko pi{e protiv re`ima. Carinici su mi
zaplenili, 1989. godine, kada sam se vratio iz Londona, pun kofer emi-
grantskih kwiga, pa su mi posle {est meseci vratili jer sam se ja borio
za to, pa su bili zaprepa{}eni {to se ja uop{te borim. Oni su bili za-
prepa{}eni {to se ja nisam na aerodromu smrtno prepla{io pa samo
gledao da spasem `ivu glavu. Ne dam te kwige, to su emigrantske kwige
protiv re`ima. Ja ho}u da ih ~itam. A onaj ko spaquje kwige sam sumwa
u ozbiqnost svoga re`ima, u verodostojnost svoje ideologije, u neke
osnovne moralne principe itd.
Dakle, to su metode kojima moramo sre|ivati to stawe. Sve ono {to
`ele, {to je na nekoj civilizacijskoj ravni mogu da imaju, ali da sami
finansiraju, ako nisu spremni da prihvate ono {to dr`ava nudi na tom
planu. A dr`ava treba da nudi podjednako u svim delovima Srbije.
Mi im ni{ta ne osporavamo, ali moraju da po{tuju zakone. Moraju
da budu lojalni dr`avqani. A ova dr`ava to nije u stawu. Ovaj re`im ni-
je dovoqno ozbiqan da to provede. Ovaj re`im, recimo, na izborima ma-
nipuli{e navodnim {iptarskim glasovima. Kao, 350.000 [iptara je sa-
da iza{lo da glasa za Milana Milutinovi}a. I [iptari se smeju.
Voditeq: [ta je uzrok, po va{em mi{qewu, krize na Kosovu?
Dr [e{eq: Uzrok krize na Kosovu je poluvekovna komunisti~ka
diktatura u na{oj zemqi. Tu krizu su projektovali komunisti, naravno,
nastavqaju}i fa{isti~ku politiku. Pod italijanskom fa{isti~kom
okupacijom re`im Velike Albanije je progonio Srbe. Nisu svi Srbi te-
rani sa Kosova, nego samo oni koje je Kraqevina Jugoslavija kolonizo-
vala izme|u Prvog i Drugog svetskog rata. Oni su sistematski oterani.
A onda je komunisti~ki re`im zabranio wihov povratak. Dakle, sankci-
onisao je posledice fa{isti~ke okupacije.
Komunisti su posle Drugog svetskog rata forsirali useqavawe Al-
banaca iz Albanije na Kosovo i Metohiju, davali im imawa i to srpska
imawa, crkvena imawa i forsirali su odlazak Srba sa Kosova i Meto-
hije. To je decenijama bila sistematska politika. Ta politika je dovela
do dana{we krize.
181
 Zatim, komunisti~ki re`im je razbijao Jugoslaviju, razbijao srpske
zemqe. Tako je stvarao kosovskometohijsku autonomiju, ona nema nikakvo
istorijsko ni pravno utemeqewe iz nekog ranijeg istorijskog perioda.
Voditeq: Dozvolite da vas prekinem: moram priznati, iznena|en sam
malo ovakvim odgovorom na pitawe o problemu Kosova.
Dr [e{eq: Zbog ~ega?
Voditeq: Iz prostog razloga {to ste uglavnom ponovili ono {to
smo ~uli u predizbornoj kampawi, a malo su se okolnosti izmenile. Da
bi pojasnili, odnosno da bih dobio odgovor na pitawe koje me stvarno in-
teresuje: kako tuma~ite to da se u na{im medijima u govorima politi~-
kih lidera ili ~lanova stranaka jedna klasi~na teroristi~ka organiza-
cija naziva Oslobodila~kom vojskom Kosova? Naravno, pitam vas to sa
pozicije istaknutog srpskog nacionaliste.
Dr [e{eq: Prvo, mene interesuje {ta je vas iznenadilo? Mi smo ra-
dikali uvek imali ovakav stav, principijelan stav o Kosovu i Metohiji,
mi od toga ne odustajemo.
Drugo, vi znate da u na{oj zemqi postoje mediji koji su izrazito na
antisrpskim pozicijama, koje finansira Soros, koje finansiraju strane
obave{tajne slu`be, strane obave{tajne fondacije, ali to su sve nepro-
fitne organizacije koje se finansiraju iz buyeta, sve one deluju u svoje-
vrsnoj {pijunskoj misiji. Ciq im je unutra{we razarawe, subverzivna
delatnost unutar Savezne Republike Jugoslavije.
Voditeq: Odakle to, namerno...
Dr [e{eq: Namerno. Drugo, vidite {ta se desilo. “Na{a borba” je
dodelila svoju godi{wu nagradu za toleranciju {iptarskim studentima
demonstrantima, koji negiraju na{u dr`avu, i Srbiju i Saveznu Republi-
ku Jugoslaviju.
Voditeq: E, ovo je {lagvort...
Dr [e{eq: Vidite sada, {ta zna~i, ko je ovde trebalo da dobije na-
gradu za toleranciju ako je uop{te neko zaslu`uje? Trebalo je da dobije
re`im. Za{to? Zato {to je re`im bio suvi{e tolerantan. Mlitavo je
postupio. Nek poku{a neko organizuje demonstracije u Wujorku, a da ih
prethodno ne prijavi policiji, da ne po{tuje sve zakonske forme koje u
Americi va`e kada se organizuju demonstracije.
Voditeq: ^ekajte malo, Srbi su demonstrirali bez najave demon-
stracija i pravili velike, stodnevne demonstracije.
Dr [e{eq: Mi smo kritikovali te demonstracije, jedna od na{ih
kritika demonstrantima je bila, pogotovo onda kada su bile studentske
demonstracije, {to ne prijave demonstracije.
Voditeq: U redu je. Da se vratimo Kosovu.
Dr [e{eq: Da li se vi se}ate da smo javno o tome govorili?
Voditeq: Da, ja se se}am, vi ste principijelni i ja to priznajem.
Dr [e{eq: Zna~i, ako postoji zakon...
Voditeq: Da se vratimo ovoj mojoj iznena|enosti. Vi ste izneli {ta
treba uraditi da bi se re{ilo pitawe Kosova. Rekli ste: srediti kwige,
dati im medije, privatizaciju...
182
Dr [e{eq: Sre|ivawe kwiga je va`no i zbog toga {to su ranije
falsifikovani potpisi stanovni{tva, {to niko `iv ne zna koliko za-
ista [iptara tamo `ivi.
Voditeq: Jeste, da ne ponavqamo gospodine [e{eq, dobro je da ma-
lo `ustrije razgovaramo, ali da ne ponavqamo.
Dr [e{eq: Ni{ta `ustro.
Voditeq: Pri tome ste u svom pledoajeu najvi{e govorili o proma-
{ajima i nesposobnosti re`ima, {to je postavka iz predizborne kampa-
we, tako da sam, s obzirom na izmewene okolnosti, stekao utisak da je re-
`im iskqu~ivo kriv za stawe na Kosovu.
Pitam vas, da vi sredite mati~ne kwige dr`avqana, da sredite ma-
ti~ne kwige ro|enih, da sredite zemqi{ne kwige, da uvedete privatiza-
ciju po svetskim standardima, da dozvolite, dakle, i informisawe i sve
ovo o ~emu ste govorili, {ta raditi u situaciji kada oni ka`u ono {to
sada ka`u, i vi ste pomenuli: negiramo Srbiju i nas interesuje jedino ot-
cepqewe od Srbije, odnosno republika Kosovo, {to nam kosovski poli-
ti~ki prvaci non-stop govore. Oni demokratskim putem javno ka`u: mi
demokratskim putem `elimo da se otcepimo.
Dr [e{eq: [ta nas briga {ta }e oni da ka`u, nama je sada va`no da
zapadnim silama izbijemo iz ruku sve argumente koje pote`u prema Sr-
biji i srpskom narodu o pitawu Kosova i Metohije. Oni pote`u iste one
argumente koji mogu da im pro|u o pitawu ukupne situacije u Srbiji. Je
li u Srbiji medijska blokada – jeste. Nema slobode medija. Je li u Srbi-
ji izvr{ena privatizacija – nije. Postoje jo{ komunisti~ki oblici svo-
jine. Postoji falsifikovawe izbornih rezultata.
Voditeq: Ja govorim sada samo...
Dr [e{eq: Molim vas, oni sada imaju jednu ~vrstu argumentaciju
kojoj ovaj re`im nekada ne zna da parira, a nekada ne mo`e da parira.
Voditeq: Da vas odmah i tu pitam, da postavim potpitawe.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Je li na{ problem to {to ne sprovodimo to {to od nas
tra`e, ili ne sprovodimo na na~in na koji oni to tra`e?
Dr [e{eq: Ne. Mi uop{te ne treba da provodimo ni{ta {to oni
tra`e. Mi treba svoju dr`avu da uredimo prema elementarnim pravnim
principima koji su op{tepriznati u civilizovanom svetu.
Voditeq: Dobro. Koliko traje, po va{oj proceni, sre|ivawe mati~-
nih kwiga, zemqi{nih kwiga?
Dr [e{eq: Slu{ajte, ne mo`e ovaj re`im to da sredi jer on ne `e-
li moderan pravni poredak.
Voditeq: Pod uslovom da je re`im koji vi smatrate sposobnim. Ko-
liko uop{te treba?
Dr [e{eq: Mati~ne i zemqi{ne kwige mogu da se srede za godinu
dana intenzivnog rada.
Voditeq: Gospodine [e{eq, isti smo fakultet zavr{ili...
Dr [e{eq: Ja ne znam koji ste vi fakultet zavr{ili.
183
 Voditeq: Pravni u Beogradu, gospodine [e{eq, i drugo, svaki put
sam se odazvao pru`awu besplatne pomo}i Srbima na Kosovu i radio
ba{ te imovinske sporove, i ba{ oko zemqe, i vratio deset i po hektara
svom klijentu na Kosovu i vrlo dobro znam da tamo sre|ivawe zemqi-
{nih kwiga, ako po{tujemo qudska prava, o ~emu ste vi govorili, ne mo-
`e da se zavr{i ni za 50 godina.
Dr [e{eq: To jednostavno nije istina.
Voditeq: Istina je.
Dr [e{eq: Otkud vam to?
Voditeq: Zbog toga {to sam ja upravo prakti~no rade}i na terenu,
spoznao da su [iptari svih 50 godina posle rata poslovali na besu. Vi
znate {ta je besa? Vi znate kada ja platim livadu koju ste mi vi prodali
da vi vi{e ne mo`ete da ka`ete da je ta livada va{a, a ne moja.
Dr [e{eq: Prvo, postoji osnova u zemqi{nim kwigama, postoji ne-
{to od ~ega se polazi. I to jo{ nije uni{teno. I ako se od toga polazi...
Voditeq: Ali je vrlo mogu}e da je falsifikovano, gospodine [e-
{eq.
Dr [e{eq: Molim vas, onda snimate stawe na terenu. To {to vi ka-
`ete da treba 50 godina...
Voditeq: Treba.
Dr [e{eq: Treba ako ostane sada{wa vlast.
Voditeq: Ne.
Dr [e{eq: Koja je nesposobna.
Voditeq: Ne, to treba vrhunskim profesionalcima da urade.
Dr [e{eq: Nije ta~no da treba 50 godina.
Voditeq: Sigurno.
Dr [e{eq: To vam je besmisleno. Prvo, to je i relativno ograni~e-
na, smawena teritorija, u Srbiji to sve mo`e da se uradi za godinu dana.
Voditeq: Ja ne sporim da se u Srbiji mo`e uraditi.
Dr [e{eq: Molim vas, postoji osnova u katastarskim kwigama, po-
stoji snimawe ~iweni~nog stawa.
Voditeq: Postoje falsifikati.
Dr [e{eq: Molim vas, i to snimawe je i snimawe na terenu, dakle,
utvr|ivawe ko prakti~no dr`i odre|enu zemqu, odre|enu imovinu, odre-
|ene nekretnine, i postoji raspored...
Voditeq: Gospodine [e{eq, zala`ete se za pravnu dr`avu, za po-
{tovawe prava.
Dr [e{eq: Molim vas, pa {ta vi podrazumevate pod pravnom dr`a-
vom? Podrazumevate ovu glomaznu administraciju koja radi...
Voditeq: Ne, nego podrazumevam kada se jedan posao radi da se uradi
po{tuju}i pravo, propise i na~elo po{tewa i savesnosti.
Dr [e{eq: Prvo, propisi moraju da se promene jer su lo{i. Ako vi
mislite taj posao da zavr{ite pod sada{wim propisima, onda gre{ite.
Ako mislite pod sada{wom bulumentom koja vlada na Kosovu i Metohi-
ji, onda gre{ite, jer oni ni{ta nisu u stawu, oni }e opet sve to da zamu-
184
te na terenu za 100, 200 za 1.000 maraka, jer su navikli da se tako pona{a-
ju. Wima ne odgovara da se srede katastarske kwige.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se ne pretvori na{...
Dr [e{eq: Kao {to ne odgovara ni ovde re`imu u Srbiji da se sre-
de katastarske kwige. Kada pogledate, da li je i u jednoj katastarskoj op-
{tini sre|eno to stawe? Nije sre|eno, namerno je napravqen haos jer
lovci u mutnom najlak{e love kada je haos prisutan.
Voditeq: Ja dozvoqavam, da se ne pretvori u polemiku, dozvoqavam
to da se za godinu dana mo`e re{iti, ali mi problem imamo sada. Sada
se puca, sada se postavqaju bombe.
Dr [e{eq: To {to se puca i {to se bacaju bombe to treba da re{i
represivna sila dr`ave. [ta radi policija? [ta radi vojska? [to ne
ugu{e to?
Voditeq: Nije li to kontradiktorno va{oj osnovnoj postavci?
Dr [e{eq: Kojoj?
Voditeq: Da mi ne smemo izazivati Zapad i i}i mu naruku da...
Dr [e{eq: [ta izazivamo? Ko mo`e da nam zameri {to smo ugu{i-
li oru`anu pobunu?
Voditeq: Pa, gospodine [e{eq, Amerikanci i sada odbijaju da tu
istu Oslobodila~ku vojsku...
Dr [e{eq: Nije ta~no.
Voditeq: ...uvrste na spisak, kako je zovu...
Dr [e{eq: Nije ta~no da odbijaju.
Voditeq: Pa nisu je jo{ uvrstili na spisak teroristi~kih organi-
zacija.
Dr [e{eq: Molim vas, ~ekajte, polako. [ta nas briga {ta su oni
uvrstili, {ta nisu, nije ta~no da odbijaju, nego su pretili [iptarima da
}e im tu organizaciju uvrstiti na listu teroristi~kih organizacija.
[ta to nas briga ho}e li Amerikanci uvrstiti ili ne? Nama je bitno
{to nijedna zemqa na svetu ne sme javno da pru`i podr{ku {iptarskim
teroristima, nijedna zemqa na svetu. I oni im to stavqaju do znawa. Ne-
ke zapadne sile ih tajno podr`avaju, ~ak {aqu svoje qude da ih obu~ava-
ju, da ih pripremaju, finansiraju ih, ali javno ne sme nijedna to da uradi.
Kada do|e do oru`ane pobune, nemaju podr{ku. Za{to ovaj re`im nije to
uradio?
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Ko se suprotstavio ovom re`imu u akciji da se ugu{i ta
pobuna? Je li bilo suprotstavqawa? Nije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, rekli ste, izme|u ostalog, da nam po-
stoje}a pravna regulativa nije dobra, nije dobra podloga za re{avawe
kosovskog problema. U Ustavu Srbije pi{e da je Srbija dr`ava svih gra-
|ana. Zna~i, da je u osnovna gra|anska prava do{lo i nacionalno, naci-
onalno je, zna~i, jedno od gra|anskih prava.
Po{to se ovde tra`i teritorijalni ustupak, odnosno otcepqewe te-
ritorije od dr`ave Srbije, i to se vezuje upravo za {iptarski entitet,
185
koji po na{em ustavu nije mogu}, nemamo li mi upravo u postoje}oj regu-
lativi pravni osnov da tom svetu objasnimo da oni kao gra|ani Jugosla-
vije ne mogu po osnovu etni~ke pripadnosti ni pomisliti na otcepqewe
nekog dela teritorije?
Dr [e{eq: Molim vas, svet sada ne insistira direktno i otvoreno
na otcepqewu ba{ zato {to je svestan da nema pravnog osnova. Zapadne
sile `ele pritiskom na re`im u Beogradu da stvore pravni osnov. Stvo-
ri}e ga ako re`im kapitulira pred wihovim pritiscima i slo`i se da
Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Jugoslavi-
je. Onog trenutka kada postanu federalna jedinica, stvara se pravni
osnov za neko naredno otcepqewe. To je su{tina.
Voditeq: Recimo da ste i u pravu, a nije li upravo to razlog {to to
tra`e, ja verovatno u diplomatskim...
Dr [e{eq: Oni mogu da tra`e sve ono {to ra~unaju da je mogu}e do-
biti od ovog re`ima. A ovaj re`im je navikao zapadne sile da mogu da po-
stignu od wega sve {to tra`e. Ovaj re`im se u po~etku suprotstavqa, a
posle popusti.
Voditeq: Treba}e nam dodatna emisija da to i ra{~lanimo.
Dr [e{eq: Evo, da ra{~lanimo na primeru Srpske Krajine, na pri-
meru Republike Srpske, ovaj re`im se suprotstavqao, suprotstavqao,
posle je sve prihvatio.
Voditeq: Ajde da ra{~lanimo, vrlo rado, po cenu i da produ`imo
emisiju, ali da idemo polako, bez `u~i, obojica smo izgleda polemi~ari...
Dr [e{eq: Ja ne znam kakva je `u~ ovde u pitawu. Ja ne vidim nika-
kvu `u~.
Voditeq: Naravno, vi vrhunski, a ja eto u|oh u to kolo...
Dr [e{eq: Vi stalno o nekoj `u~i govorite.
Voditeq: Da krenemo od pojave Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Ja sam jedan od onih koji smatra da je to jedini ~ovek na
ovim prostorima koji nas vodi u demokratsko dru{tvo i ~ovek koji nas
je odbranio od svih zala koje nam je namenio novi svetski poredak, odno-
sno wegovi tvorci.
Ja bih krenuo, prvo, od Socijalisti~ke Federativne Jugoslavije: we-
govom pojavom spre~ena je daqa uzurpacija prava i Srbije i srpskog na-
roda u celini. Sla`ete li se ili ne?
Dr [e{eq: E, polako sada.
Voditeq: Polako, naravno.
Dr [e{eq: Prvo, ne sla`em se da ikada jedan ~ovek pojedinac mo`e
imati takvu istorijsku ulogu. To je nemogu}e.
Voditeq: Naravno, ja da...
Dr [e{eq: Vi ste rekli da ste pravnik, podrazumeva se da ste ~ita-
li neku literaturu iz dru{tvenih nauka. Prvo, nema teorije, nema nijed-
ne ozbiqne teorije koja }e pripisati pojedinim li~nostima takvu ulogu
u istoriji kakvu vi pripisujete Milo{evi}u.
Voditeq: Upravo sam hteo da pojasnim i vama i...
186
Dr [e{eq: [ta ste mi pojasnili, niste mi ni{ta pojasnili.
Voditeq: Samo da vam ka`em...
Dr [e{eq: Niste ni sebi uspeli da pojasnite ni{ta, da nas on vodi
u demokratsku budu}nost.
Voditeq: Pa dogovorili smo se, ho}emo li se nadglasavati ili da
pojasnim. Kada ka`em od pojave Slobodana Milo{evi}a i da je on taj, ja
polazim sa pozicije, ~lana Socijalisti~ke partije koji vrlo dobro zna,
na li~nom iskustvu od osam godina, da }e Slobodan Milo{evi} u Soci-
jalisti~koj partiji na svakom glasawu dobiti vi{e glasova nego svi mi
ostali zajedno. I govorim iz iskustva gra|anina ove zemqe, koji vrlo do-
bro pamti, da je na dva izbora za predsednika Srbije dobio u prvom kru-
gu, naravno, vi{e glasova nego svi protivkandidati zajedno. Zato, mi smo
malo naviknuti, mi ga priznajemo da je on svi mi. Nemojte samo da mi...
Dr [e{eq: Svi vi socijalisti?
Voditeq: Tako je. Ja govorim...
Dr [e{eq: To kakvi su odnosi u va{oj stranci, znate, to je stvar va-
{e stranke.
Voditeq: Ja kao socijalista i voditeq ove emisije, ne mogu se sada
podvojiti, ne mogu biti samo voditeq a ne i socijalista, i mislim da bi
to bilo ru`no, da bi to bilo neprimereno i gostu i mediju na kome se na-
lazimo. Dakle, ja u tom smislu, ali da i to preformuli{emo i to }u vam
u~initi, od pojave wegove politike stojim pri ovim tvrdwama. Dakle,
do{li smo do toga da je u Socijalisti~koj Federativnoj Jugoslaviji po-
javom politike Slobodana Milo{evi}a spre~ena uzurpacija srpskih in-
teresa. Sla`ete li se ili ne?
Dr [e{eq: Nemojte molim vas da takva pitawa postavqate, da li se
sla`em li ne.
Voditeq: Ili va{e mi{qewe.
Dr [e{eq: E, sada }u vam re}i moje mi{qewe, po{to ja ovde nisam
do{ao ni na kakav kviz...
Voditeq: Odmah povla~im...
Dr [e{eq: Molim vas, prvo, {ta je va{a pogre{na postavka.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Lo{e je {to je va{a partija ideolo{ki zasnovana na
tako...
Voditeq: Ne, ja nisam predstavnik partije...
Dr [e{eq: Nije bitno.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Vi ste rekli jedan politi~ki stav, i niste ovde ni do-
{li da polemi{ete sa mnom kao predstavnik Socijalisti~ke partije.
Voditeq: Ta~no, bilo je neprimereno.
Dr [e{eq: Va{ stav kao ~lana te partije...
Voditeq: E, to je odli~no.
Dr [e{eq: Da je Slobodan Milo{evi} okosnica ukupnog va{eg
partijskog delovawa.
187
 Voditeq: Apsolutno.
Dr [e{eq: Da on materijalizuje ideologiju va{e partije.
Voditeq: I vi to znate.
Dr [e{eq: Molim vas, ali to je ono {to je pogre{no u va{oj parti-
ji. U Srpskoj radikalnoj stranci nije takav slu~aj. Nijedan ~ovek pojedi-
nac u Srpskoj radikalnoj stranci nema takvu ulogu. I uloga nijednog po-
jedinca u Srpskoj radikalnoj stranci ne bi bila legitimna na taj na~in.
Voditeq: Znate, verovatno zbog toga {to vi ne mo`ete da postigne-
te rezultate kao Slobodan Milo{evi}.
Dr [e{eq: Polako, molim vas. Polako.
Voditeq: Ni u stranci, ni na izborima.
Dr [e{eq: ^ekajte malo, polako.
Voditeq: Ho}u.
Dr [e{eq: Ja polazim od toga da nijedan ~ovek nije apsolutno ni do-
bar ni apsolutno lo{.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Postoje ~itave faze u politi~koj aktivnosti Sloboda-
na Milo{evi}a u kojima sam ga ja li~no podr`avao.
Voditeq: Apsolutno. Ta~no.
Dr [e{eq: Godine 1987, 1988, 1989. ba{ zato {to sam smatrao wego-
va politi~ka nastojawa pozitivnim u onom vremenu.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Nije on meni odgovarao po mnogim stvarima, {to je jo{
u to vreme bio komunista, {to je pribegavao komunisti~koj retorici
itd. Ali osnovni politi~ki proces koji je vodio, po mojoj proceni, u te
tri godine bio je pozitivan, zato sam ga podr`avao. Srpska radikalna
stranka ga je podr`avala 1991, 1992, 1993. godine, dok smo smatrali da mu
je politika pozitivna, da je saobra`ena srpskim nacionalnim intere-
sima. Onda kada nije bila mi smo mu se suprotstavqali, mi smo ga napa-
dali.
Voditeq: To je 1993. godine.
Dr [e{eq: To je od kraja 1993. godine. Onda kada je on...
Voditeq: Malopre ste rekli...
Dr [e{eq: Molim vas...
Voditeq: Da je pravio gre{ke 1991, 1992, 1993. godine, to me je ispro-
vociralo da napravimo jedan skener politi~kih zbivawa.
Dr [e{eq: Molim vas, {to se ti~e tih zbivawa 1991, 1992 i 1993. go-
dine, gre{aka je bilo,
Voditeq: Naravno.
Dr [e{eq: Ali osnovni, generalni pravac je bio pozitivan i mi
smo ga podr`avali. A mogu vam odmah sada nabrajati gre{ke. Prvo je bi-
la gre{ka 1990. godine {to nije ubrzao proces uvo|ewa vi{epartijskog
sistema u Srbiji.
Voditeq: Imamo...
188
Dr [e{eq: Ve} 1989. godine imao je {ansu da to uradi, 1989. godine
na posledwim komunisti~kim izborima on je tako|e pobedio, imao je
protivkandidate, nije bilo partija. On je imao toliku podr{ku i pove-
rewe srpskog naroda da je Srbija mogla da predwa~i u uvo|ewu vi{epar-
tijskog sistema, i da u startu ima propagandnu prednost u odnosu na Slo-
vence i Hrvate. To je mogao, propu{teno je, nije ura|eno. Cele 1990. go-
dine mi smo se pregawali ovde da li }emo uop{te uvoditi vi{epartij-
ski sistem ili ne}emo.
Voditeq: A je li to razlog {to posle osam godina vi{epartijskog
sistema masa politi~kih lidera ka`e da mi uop{te nemamo vi{epartij-
ski sistem?
Dr [e{eq: Mi imamo vi{epartijski sistem. Ja nisam ~uo te koji
ka`u da nemamo.
Voditeq: Recimo, gospodin Mi}unovi} je i u ovoj emisiji govorio o
tome da ne znamo ni su{tinu...
Dr [e{eq: Mi imamo vi{epartijski sistem...
Voditeq: Ne poznajemo ni demokratiju...
Dr [e{eq: Znate {ta, to da nam je demokratija jo{ nerazvijena, to
je tako|e ta~no, ali mi imamo vi{epartijski sistem. Mi imamo posebne
partije.
Voditeq: Jasno, sigurno.
Dr [e{eq: Imamo veoma mo}ne opozicione partije. E, sada {to se
ti~e izbora. Da je Milo{evi} u stawu da uvek pobedi na unutarpartij-
skim izborima u Socijalisti~koj partiji to nije sporno. 1992. godine na
izborima je pobedio sve svoje protivkandidate, tada je imao i podr{ku
Srpske radikalne stranke, koja nije bila zanemarqiva, je li tako? Jer je
on imao...
Voditeq: Nije tako, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Sa~ekajte malo.
Voditeq: Nije tako.
Dr [e{eq: Sa~ekajte, ali ipak treba da se pona{ate kao voditeq,
znate. Malo pristojnije.
Prvo, 1992. godine Milo{evi} je imao glasova na izborima kao So-
cijalisti~ka partija i Srpska radikalna stranka zajedno. Je li tako?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Socijalisti~ka partija je imala 1.500.000 glasova ili
1.600.000, a Srpska radikalna stranka 1.100.000, a on je imao kao te dve
partije zajedno. Zna~i da mu je podr{ka Srpske radikalne stranke bi-
la veoma va`na na tim izborima. To su ~iwenice. A {to vi intimno
mislite da to nije bilo va`no, ili morate da biste se dodvorili svojoj
partiji i wenom rukovodstvu, da ka`ete da to nije bilo va`no. Najva-
`nije...
Voditeq: I sada kao voditequ mi je dozvoqeno da ka`em da ja...
Dr [e{eq: Ali, dozvolite da ja sada zavr{im.
Voditeq: Izvolite.
189
 Dr [e{eq: Znate, ipak treba da se pona{ate ovde kao voditeq, a ne
kao polemi~ar. Ja nisam do{ao na televizijski duel sa vama, ne bih ja be-
`ao ni od toga, znate, ali ipak bi morali da imate izvesnu politi~ku te-
`inu da bih se upu{tao i u duel te vrste.
Voditeq: Ja sam pero laka, ja priznajem.
Dr [e{eq: E, molim vas.
Voditeq: Ja sam tu pero laka...
Dr [e{eq: [to se ti~e izbora u Srbiji i Saveznoj Republici Jugo-
slaviji, ovi izbori su pokazali pro{le godine da Socijalisti~ka parti-
ja Srbije i levica uop{te, u celini, nisu u stawu da demokratskim sred-
stvima, zakonskim sredstvima dobiju izbore. Jer da su u stawu da dobiju
izbore zakonskim sredstvima, ne bi se slu`ili nezakonitim radwama, ne
bi se slu`ili falsifikatima.
Mi imamo ~itav niz dokaza da su predsedni~ki izbori pro{le godi-
ne falsifikovani a delimi~no su falsifikovani i parlamentarni iz-
bori, pogotovo na Kosovu i Metohiji. Tim na{im dokazima niko ne mo-
`e opepeliti. Je li to istina? Ho}ete vi da ka`ete da nisu falsifiko-
vani predsedni~ki izbori?
Voditeq: Ja sam sada voditeq, nemojte, molim vas.
Dr [e{eq: ^ekajte, dajte odgovor, izjasnite se.
Voditeq: Ja svog gosta po{tujem...
Dr [e{eq: ^ekajte, vi ste sada do{li u drugu ulogu, ulogu polemi-
~ara. Ja sam prihvatio polemiku sa vama.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hajde da se dogovorimo: ili }u da pole-
mi{em, a da me ne opomiwete da treba da budem voditeq, ili }u da budem
voditeq, a da me ne opomiwete da polemi{em.
Dr [e{eq: Molim vas, ja }u vas opomiwati i u jednom i u drugom slu-
~aju.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Jer time posti`em jo{ jednu prednost u odnosu na vas.
Moja je pozicija takva ovde.
Voditeq: Od mene imate sve prednosti. Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: I tra`im slabe ta~ke, i na{ao sam jednu od slabih ta~a-
ka u va{oj poziciji.
Voditeq: Koja na primer? Ja je ne{to, mislim...
Dr [e{eq: Pa to da ste do{li u situaciju da po svaku cenu branite
politiku socijalisti~ke partije koja je nebrawiva. Nebrawiva kada je u
pitawu Kosovo i Metohija, nebrawiva kada je u pitawu pravni poredak,
izborna procedura itd.
Voditeq: Ne, gospodine [e{eq, ako je takav utisak kod vas stvoren
da se vratimo mi na ovo, ne interesuje mene moja slaba ta~ka u ovoj emi-
siji, mene interesuje va{e vi|ewe.
Dr [e{eq: Mene ne interesuje va{a slaba ta~ka, ali su mi va`ne
slabe ta~ke va{e partije.
Voditeq: Vi ste lider, odli~no, ali slo`ili smo se da sam ja pero
laka u politi~kom smislu, prema tome...
190
Dr [e{eq: To ste vi rekli, ja nisam.
Voditeq: To sa visokim funkcionerima moje stranke raspravite,
mene je interesovalo va{e mi{qewe o pitawu re{avawa kosovskog pro-
blema, jer to je problem koji kao gra|anin ose}am. Tako|e me interesuje,
produ`i}emo emisiju jer verovatno sam ja kriv {to sam polemikom iza-
zvao kod vas takvu reakciju, ne verovatno nego sigurno.
Dr [e{eq: Kakvu reakciju? Nije bila nikakva ~udna reakcija, sa-
svim normalna.
Voditeq: Takvu normalnu reakciju, ni{ta drugo nisam ni rekao. Sa-
da me interesuje: vi ste lider, kod mene u`ivate respekt druge po snazi
stranke, imate 82 poslanika u srpskom parlamentu, Srbija treba da dobi-
je predsednika vlade, mediji su svaki dan puni izjava svih kompetentnih i
relevantnih politi~kih subjekata koji treba da formiraju tu vladu. In-
teresuje me va{a prognoza za ovu emisiju. Ho}e li se formirati vlada,
va{ stav?
Dr [e{eq: Ja ne znam da li }e se formirati nova vlada Srbije ili
}emo i}i na nove izbore. Ose}am da su sve prilike da }emo imati vrlo
brzo nove parlamentarne izbore, i to u situaciji u kojoj Srpska radikal-
na stranka uop{te nije bila akter, mi ni u kakvim pregovorima nismo
u~estvovali. Hteli smo. Nudili smo pregovore drugim ozbiqnim parla-
mentarnim strankama, pismeno.
Odmah posle septembarskih parlamentarnih izbora uputili smo pi-
smo Socijalisti~koj partiji, Srpskom pokretu obnove i Jugoslovenskoj
levici i ponudili da razgovaramo o stvarawu koncentracione vlade na-
cionalnog jedinstva. Kurtoazno je JUL odgovorio da je na~elno spreman
na razgovore, ali do razgovora nikada nije do{lo, socijalisti su }utali,
a SPO se obru{io drvqem i kamewem na Srpsku radikalnu stranku.
Po{to sa nama nisu hteli o tome da razgovaraju, mi jednostavno i{~e-
kujemo kako }e se okon~ati proces pregovarawa izme|u socijalista i Srp-
skog pokreta obnove. ^uli smo, pre nekoliko dana, da su ti pregovori upa-
li u krizu, da se nisu mogli dogovoriti i sve su prilike, ukoliko zaista
ne postignu nikakav dogovor, da }emo imati uskoro vanredne izbore.
Mogu}e su tri varijante. To je sada realno. Da Srpski pokret obno-
ve u|e u vladu sa socijalistima; da Srpski pokret obnove podr`i mawin-
sku vladu socijalista ili da iza|emo na nove izbore. ^etvrtu varijantu
ja jednostavno ne vidim.
Voditeq: Sa pozicije va{e, s obzirom da ste govorili u prethodnim
odgovorima o problemima i navodili probleme koje imamo kao narod i
dr`ava, oni su nesporni i bremeniti, va{a procena, va{ stav {ta je za
Srbiju boqe od tih varijanti?
Dr [e{eq: Za Srbiju bi bilo najboqe da je postignut dogovor o kon-
centracionoj vladi nacionalnog jedinstva. A po{to nije, i po{to druge
stranke to nisu htele, onda je najboqe da idemo na vanredne parlamentar-
ne izbore. Znate, neke su se stvari desile od septembra naovamo koje su do-
sta uticale na opredeqewe bira~kog tela, na opredeqewe gra|ana. I onda
za{to da to ne proverimo, da se uspostavi novi odnos snaga u skup{tini.
191
 Ja verujem i o~igledno je da bi ove stranke koje su pro{le godine boj-
kotovale izbore sada iza{le na izbore – to je odmah argument za na{u te-
zu da bi odnos snaga u Narodnoj skup{tini bio druga~iji. Zatim, ~lan-
stvo nekih drugih stranaka je shvatilo kakvu politiku vodi wihovo ru-
kovodstvo, razo~arano je, sada bi se opredelilo za nekog drugog na izbo-
rima. To je o~igledno. Mi `elimo {to pre nove parlamentarne izbore.
Voditeq: Ako bi to bila opcija po vama, {ta je optimalno u pogledu
roka odr`avawa tih izbora?
Dr [e{eq: Znate, mo`e da se desi da ve} u maju imamo te vanredne
parlamentarne izbore, mo`da tek najesen. Jer po ovoj ustaqenoj parlamen-
tarnoj proceduri ve} odavno je trebalo da Milan Milutinovi} poveri
mandat za sastav vlade nekom strana~kom predstavniku. Pa ako on ne uspe
da formira vladu u odre|enom roku, 15 dana recimo, vrati mandat pa se po-
veri novom, pa to tri ~etiri puta, da se proba. Dok se sve to tako isproba,
pro|e opet tri ~etiri meseca, i kada se vidi da zaista nikako nije mogu}e
konstituisati parlamentarnu ve}inu i formirati novu vladu, onda se ide
na raspisivawe novih izbora. Me|utim, iako je Narodna skup{tina kon-
stituisana jo{ u novembru mesecu, Milan Milutinovi} nije odredio man-
datara za sastav vlade. Milutinovi} se o~igledno ne me{a u svoj posao.
Voditeq: Za slu~aj da dobijemo mandatara, dakle, da se postigne dogo-
vor na jedan od na~ina koji ste malopre rekli, da li bi se Srpska radikal-
na stranka opredeqivala prema mandataru i novoj vladi, novom sastavu
vlade prema programu koji je du`an da iznese u Skup{tini, ili prema na-
~inu na osnovu kog je do{lo do predlagawa mandatara?
Dr [e{eq: Ne. Mi bismo se prvo opredeqivali po osnovnim parla-
mentarnim principima. I onaj ko obavqa funkciju predsednika Repu-
blike, bez obzira {to mi Milana Milutinovi}a i daqe osporavamo zbog
na~ina na koji je izabran on je sada prakti~no na toj funkciji, i to je jed-
na realna ~iwenica koja je pred nama. A {ta to zna~i?
Ako nije obave{ten da je ve} uspostavqena parlamentarna ve}ina,
zna~i, ako neke stranke formiraju koaliciju, slo`e se o koaliciji, oba-
ve{tavaju predsednika Republike da imaju ve}inu. Recimo, socijalisti i
Srpski pokret obnove, ako se dogovore obave{tavaju Milana Milutino-
vi}a da su postigli parlamentarnu ve}inu, i da wihovom zajedni~kom
predstavniku treba poveriti mandat. To bi bilo normalno. Ako nije, on-
da Milan Milutinovi} treba najve}oj pojedina~noj stranci da ponudi
sastav vlade. Ako taj mandatar ne uspe, onda drugoj po redu, tre}oj po re-
du, ~etvrtoj i to bi ve} bilo dovoqno, sve ostalo bi bilo neozbiqno.
Po{to mi imamo situaciju u kojoj nijedna stranka i strana~ka grupa-
cija nema skup{tinsku ve}inu, pa je neophodna koalicija ako se `eli no-
va vlada, postoji jo{ jedan parlamentaran princip koji se ovde mora po-
{tovati. Ako dve, skoro podjednako sna`ne politi~ke partije `ele
ozbiqnu koaliciju, onda one moraju napraviti ravnote`u u raspodeli
kqu~nih dr`avnih funkcija. U ovom slu~aju, u prethodnom me|ustrana~-
kom dogovoru Socijalisti~ka partija Srbije je dobila mesto predsednika
Narodne skup{tine. U tom dogovoru su u~estvovali radikali, socijalisti
192
i Srpski pokret obnove, koji se sutradan popi{manio, pa su kao bili uz-
dr`ani na sednici Narodne skup{tine, ali dogovor je bio ~vrst. Oni su
hteli, po{to je to bilo pred nove predsedni~ke izbore, da predstave u jav-
nosti kao, radikali ne{to {uruju sa socijalistima, a SPO je kao po stra-
ni. To je bila jedna providna igra koja im nije pro{la u narodu.
Ako su socijalisti dobili mesto predsednika u Narodnoj skup{ti-
ni, po prirodi stvari radikali bi trebalo da dobiju mesto predsednika
vlade. Jer socijalisti imaju 86 poslanika, da zanemarimo na trenutak to
kako su na Kosovu do{li do poslani~kih mandata, a radikali 82. Pred-
sednik Narodne skup{tine je po dr`avnom protokolu iznad predsedni-
ka vlade. Zna~i, formalno je zna~ajnija politi~ka funkcija. A u vreme
dok jo{ nije bio izabran novi predsednik Republike to je socijalistima
bilo naro~ito va`no. Nama radikalima nije ta funkcija bila toliko
interesantna. Nama je neuporedivo interesantnija funkcija predsedni-
ka vlade. Mi jednostavno ne bismo u{li ukoliko nije na{ mandatar, ako
nije predsednik vlade srpski radikal. Sve drugo bi bilo ga`ewe osnov-
nih parlamentarnih principa.
Voditeq: Ka`ete da dogovor i konkretan dogovor koji ste rekli je
poga`en, svedoci smo...
Dr [e{eq: Koji dogovor je poga`en?
Voditeq: Rekli ste oko izbora, da vas SPO optu`uje...
Dr [e{eq: Da, {to se ti~e Srpskog pokreta obnove.
Voditeq: Svedoci smo da i koalicije koje se formiraju nisu dugog
veka. Imate li obja{wewe o ~emu se radi, je li to prokletstvo ovog pro-
stora, ili ne{to...
Dr [e{eq: Ne, nije to prokletstvo ovog prostora. Prokletstvo
ovog prostora su mnoge istorijske stihije koje su nam se de{avale – svo-
jevremeno od Huna pa naovamo. Pa petovekovna turska okupacija, pa dve
nema~ke najezde u Prvom i Drugom svetskom ratu, pa poluvekovna komu-
nisti~ka diktatura, to je bila ona na{a zla sudbina.
A to kakvo je stawe u kojoj politi~koj partiji, to je ostavqeno slo-
bodnoj proceni ~lanova tih partija, wihovim simpatizerima. Ako ~la-
novi Socijalisti~ke partije `ele upravo takvu partiju kakvu vi imate,
to je onda va{a stvar. [to bi to nama smetalo? Ako glasa~i va{e parti-
je, va{e socijalisti~ke partije, `ele da glasaju upravo za takvu partiju
kakva je va{a partija, {to bi to nama smetalo i {to bismo mi to smatra-
li prokletstvom ovoga prostora?
Ako ~lanovi Srpskog pokreta obnove `ele upravo takvog predsedni-
ka stranke kakav je Vuk Dra{kovi}, to je wihova stvar. Ako glasa~i Srp-
skog pokreta obnove `ele upravo takvu stranku kakav je Srpski pokret ob-
nove, i to je wihova stvar. [to bismo mi to smatrali prokletstvom?
Na{e je da vas napadamo kao politi~ke protivnike, vas socijaliste.
Na{e je da napadamo Dra{kovi}a i SPO kao politi~ke protivnike, da
eventualno napadamo demokrate kao politi~ke protivnike. Zna~i nije
na{ ciq da na{a konkurencija uspe, na{ je ciq da na{a konkurencija
propadne, a da mi uspemo.
193
 Voditeq: Dozvoqavate li...
Dr [e{eq: E, sada, {to se ti~e koalicija, mnogi politi~ari su se
pokazali veoma neozbiqnim i nedozrelim, olako stupaju}i u raznorazne
koalicije, a posle dovodili te koalicije do raspada pred o~ima naroda,
~upali kose: {ta im bi, gde im bi pamet da ulaze u tako ne{to.
Mi radikali smo u takvim stvarima uvek bili veoma, veoma oprezni.
Nikada nismo lakomisleno ulazili ni u kakvu koaliciju, imali smo raz-
ne oblike me|ustrana~ke saradwe uvek vode}i ra~una kakve mogu biti
konsekvence. I nismo se pokajali.
Na{e iskustvo iz saradwe sa drugim strankama je poprili~no lo{e.
Mi smo uvek po{tovali do kraja sve dogovoreno, ali drugi nisu. Drugi su
se pona{ali kao piqari na pijaci, pa mo`e i ovako, mo`e i onako, pa ko
}e koga prevariti, ko }e koga obmanuti. Na dugu stazu je to pogre{no.
Sada, recimo, po Beogradu su demokrate, Demokratska stranka, izle-
pili neki proglas gde pozivaju Dra{kovi}a i nas radikale da u|emo u ko-
aliciju.
Voditeq: Mora da ste osetili moje slede}e pitawe...
Dr [e{eq: Kao, mi smo to obe}ali. Nismo mi to obe}ali. Kome smo
mi obe}ali koaliciju sa Srpskim pokretom obnove? Nikome. Nismo mi
na politi~koj sceni da bi ispuwavali `eqe drugih stranaka, da bi ispu-
nili `equ Demokratske stranke da u|emo sa Dra{kovi}em u koaliciju,
da sebe upropastimo, a wima stvorimo uslove da procvetaju. [to bismo
mi to uradili?
I ono {to je najva`nije: upravo politi~ke partije koje su do sada vi-
{e puta ulazile u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove i jele sa wima
ono {to normalni qudi ne jedu, pa im se ogadilo, tra`e sada od nas radi-
kala da i mi po~nemo to da jedemo. E, ne}emo. ^ak i da smo hteli da u|e-
mo u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, nama je dovoqno iskustvo
Demokratske stranke da nam tako ne{to nikada ne padne na pamet.
Voditeq: U posledwe vreme, odnosno, u zadwih nekoliko dana u jav-
nosti je vru}a tema Uredba Vlade Republike Srbije o finansijskom po-
slovawu. Va{ komentar?
Dr [e{eq: Ta uredba je lo{a i sa pravnog i sa politi~kog aspekta.
Sa pravnog aspekta je neodr`iva iz vi{e razloga.
Prvo, zato {to onaj ko je doneo tu uredbu nije kompetentan da je do-
nese. Mi jo{ nemamo Vladu Srbije. Bili su parlamentarni izbori, kon-
stituisan je novi odnos skup{tinskih snaga i tek treba da se formira
vlada. Sada{wi kabinet je u statusu vr{ioca du`nosti, otpravnika po-
slova, kao vlada pod ostavkom. Ta vlada ne mo`e donositi op{te pravne
akte, mo`e samo pojedina~ne. Otpravqa dnevne poslove.
I drugi pravni razlog neodr`ivosti ove uredbe je {to se wome me-
waju zakoni. Uredba je podzakonski op{ti pravni akt, ne mogu se uredbom
mewati zakoni.
A u politi~kom i ekonomskom smislu uredba ima katastrofalne po-
sledice. Umesto da se podsti~e promet roba i nekretnina pametnom po-
reskom politikom, Vlada je sada obustavila promet nekretnina ili ga
194
prebacila u nelegalne tokove. Ono {to ste vi govorili da se na Kosovu
trgovina odvija na besu, i ovde }e jo{ malo po~eti na besu. Dakle na re~,
ili na neformalni ugovor, neregistrovani ugovor, ali }e se trgovina
odvijati. Trgovina je ja~a od bilo kakve uredbe, od bilo kakvog re`ima,
od bilo kakvih normi. Ne mo`e se ukinuti trgovina u jednom dru{tvu.
Voditeq: ^uli smo u tom delu obja{wewa gospodina ministra fi-
nansija koji je stvari pojasnio da samo `eli da registruje promet, zna~i,
mo`e markama da se trguje, banke }e to, na~in je ve} poznat.
Dr [e{eq: To su oni dodatno ubacili kao neku ispravku. Nisu oni
to prvobitno...
Voditeq: Najavqena su uputstva za sprovo|ewe. Vi ste ih ve} rekli.
Dr [e{eq: Posle velikog odijuma u javnosti, oni su kao neku is-
pravku ubacili da onaj ko prodaje ku}u mo`e da kupi one devize za koje
je ku}a kupqena, samo da plati neku proviziju banci.
Voditeq: Razliku izme|u...
Dr [e{eq: Besmisleno, to samo komplikuje promet. Vidite, ono
{to je jedino dr`avi va`no to je da se plati porez na promet, koliki je
da je, ali da se plati. Dr`ava je mogla da ka`e: ovaj ugovor }e se registro-
vati kada se plati porez na promet. To bi bila jedna logi~na odluka. Sa-
da, koliko ja znam, prvo se registruje ugovor, pa se onda podnosi poreskoj
upravi za obra~un poreza. Pa onda posle dolazi do ka{wewa u pla}awu,
do jurewa itd.
Mogla se izmena napraviti, da se ka`e: e, ovaj ugovor se registruje
kada se plati porez. To bi bilo logi~no.
Voditeq: To sam upravo hteo da vas pitam.
Dr [e{eq: Me|utim, oni ovde teraju qude...
Voditeq: Ne o tuma~ewu Uredbe, nego sam hteo da vas pitam: ~ini li
vam se posle ovog istupawa gospodina ministra finansija da uop{te,
va{ utisak sada o Uredbi, da li je to sada materijal oko koga bi, recimo,
parlamentarne stranke raspravqale preko svojih predstavnika, da li je
to uop{te dobar {tof da se donese izmena propisa, ali tako da imamo i
tr`i{te i poresku disciplinu?
Dr [e{eq: Na prvoj sednici Narodne skup{tine Poslani~ka grupa
Srpske radikalne stranke }e podneti predlog da se ove uredbe stave van
snage. Da li }e drugi poslanici za to glasati ili ne, vide}emo u Narod-
noj skup{tini.
Voditeq: A da li vi smatrate da treba mewati uop{te propise u toj
oblasti?
Dr [e{eq: Treba ih mewati. Treba ih potpuno reformisati.
Voditeq: Ho}e li inicijativa imati i kontrapredlog ili samo po-
ni{tavate ovaj, a...
Dr [e{eq: U ovom slu~aju treba samo da se poni{ti ovo. A za kon-
trapredlog treba prvo formirati vladu, treba jednu {iru koncepciju
razviti, ne mo`ete dok vladu ne formirate. Vi sada tra`ite da se usva-
jaju neki zakoni, ko }e ih sutra provoditi?
195
 Prave banke ne postoje...
Voditeq: Vidite, gospodine [e{eq, ja sam jedan od onih koji se
upravo toga boji. Dok se vi, dok se politi~ke stranke biraju i vodi se
borba za vlast, dotle se neki neodlo`ni poslovi ne rade, a mi gra|ani to
trpimo.
Dr [e{eq: Ovo {to sada ove uredbe tretiraju je regulisano na od-
re|en na~in zakonima. Ne ba{ tako dobro, ne solidno, ali regulisano ta-
ko da funkcioni{e. Ova uredba je napravila haos. Ova uredba je izazva-
la {ok i poremetila neke elementarne odnose u dru{tvu. Drugo, mi bi-
smo bili za to da se svi nov~ani tokovi odvijaju kroz banke. Ali mi jo{
nemamo banke. Nemamo banke u pravom smislu re~i.
Voditeq: Kako do wih?
Dr [e{eq: Privatizacijom i re{avawem dosada{wih nagomilanih
problema i stare devizne {tedwe.
Voditeq: A spoqni zid sankcija?
Dr [e{eq: Spoqni zid sankcija nama ne remeti mnogo ekonomske
odnose. Kao {to ni one potpune sankcije nisu izazvale na{u ekonomsku
krizu i socijalnu bedu, nego nesposoban re`im i neadekvatna ekonomska
politika. Najboqi dokaz vam je ~iwenica kada su ukinute te sankcije ov-
de se prakti~no ni{ta bitno nije promenilo, samo je olak{ano snabde-
vawe gorivom, ne moramo vi{e u kanisterima da kupujemo gorivo kod
uli~nih {vercera, nego kupujemo na pumpama.
Voditeq: I cena je malo razli~ita.
Dr [e{eq: Dobro, i cena, ali cena je ve} pala u onim posledwim fa-
zama i kod uli~nih prodavaca nije bila kao u onim udarnim mesecima
1992, 1993. godine kada je do tri i po marke bilo.
Voditeq: Zastupate, dakle, tezu da prvo banke treba sanirati, pa on-
da...
Dr [e{eq: Pazite, ja ne dozvoqavam da me dr`ava tera da svoj no-
vac dr`im u banci sve do onog momenta kada ne mogu u jednom trenutku
sve {to imam u banci da podignem, ako po`elim da podignem. Izvini-
te, meni je zarobqena stara devizna {tedwa. Nisam imao mnogo, ali sam
imao zna~ajan iznos. Sve dok mi ne vrate tu staru deviznu {tedwu, ja
bankama ni{ta ne verujem. To je moja polazna pozicija, a mislim i sva-
kog normalnog gra|anina ove zemqe. Ne mo`e se na silu vratiti pove-
rewe gra|ana u banke, nego promi{qenom poslovnom politikom tih ba-
naka.
Ali prvo da banke postanu banke u pravom smislu re~i. One se sada
samo zovu banke, one su servis re`ima, servis vladaju}e partije za mani-
pulisawe novcem. Nisu banke u pravom smislu re~i. Da mi imamo banke
ne bi nijedna dru{tvena firma mogla da dobije kredit, jer je besmisleno
da kredit dobijaju dru{tvene firme. Kako }ete dru{tvenu firmu obave-
zati da vrati kredit? Nema na~ina.
Voditeq: Vreme nam je...
196
Dr [e{eq: Kredit mo`e da dobije samo privatna firma ili gra|a-
nin pojedinac.
Voditeq: Ve} smo probili termin, vreme nam isti~e, za kraj, u stva-
ri, pretposledwe pitawe: neposredne aktivnosti va{e stranke za izla-
zak iz politi~ke i `ivotne krize?
Dr [e{eq: Mi smo imali punih godinu i po dana neprekidne pred-
izborne kampawe, od maja 1996. godine, od na{eg ^etvrtog otaybinskog
kongresa mi nismo stali sa kampawom. Godine 1996. smo bili apsolutno
medijski blokirani, pa smo kampawu vodili kroz odr`avawe vi{e sto-
tina javnih tribina i strana~kih mitinga. Godine 1997. je popustila ta
medijska blokada i bilo je {anse da se pojavimo na velikom broju lokal-
nih radio i televizijskih stanica, pa smo kompletnu kampawu na taj na-
~in proveli.
Sada smo imali jedan predah u januaru mesecu, i mi se polako pripre-
mamo za novu kampawu. I tu novu kampawu }emo, pre svega, voditi preko
lokalnih radio i televizijskih stanica. Sve dok postoje medijske mogu}-
nosti za eksplicirawe na{e strana~ke politike, za provo|ewe na{e
kampawe, mi nemamo potrebu da dr`imo uli~ne mitinge, da dr`imo jav-
ne tribine i skupove sli~ne vrste. Dakle, mi `elimo modernije oblike
kampawe.
Voditeq: I posledwe pitawe, s obzirom da sam ve~eras odstupio od
voditeqske uloge utoliko {to sam u jednom trenutku postao i polemi-
~ar, mo`ete li da se sada gledaocima TV “Palme” izjasnite ho}ete li
jo{ neki put do}i upravo takvom doma}inu?
Dr [e{eq: Kad god me pozovete ja }u do}i. Drugo, meni uop{te nije
smetalo {to ste vi u{li u ulogu polemi~ara.
Voditeq: Pogledajte reprizu u nedequ, pa ja mislim da se ne}ete slo-
`iti sa va{om tvrdwom.
Dr [e{eq: Ja sam samo `eleo da iskoristim sve slabosti va{e po-
zicije. A ovo je jedna formalna slabost va{e pozicije koju sam ja isko-
ristio u emisiji. Nemate razloga da se qutite, ja mislim da ste zahvaqu-
ju}i tome dobili interesantniju emisiju.
Voditeq: Ako je obe}awe ostalo...
Dr [e{eq: Je`im se od emisija u kojima voditeq samo klima glavom,
bez obzira {ta ka`em, u kome voditeq ne zna da kontrira sagovorniku.
Voditeq: S obzirom na tu va{u spremnost, izgleda da }e i na{ sle-
de}i razgovor biti zanimqiv, mo`da i zanimqiviji.
U svakom slu~aju, veliko vam hvala {to ste na{li vremena da gostu-
jete na “TV Palma”.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Nadam se da }emo uskoro nastaviti ovaj razgovor.
Po{tovani gledaoci, vama laku no} i prijatno. Gledali ste “Dija-
log”, u kome je gost bio dr Vojislav [e{eq. Slede}eg ~etvrtka gost nam
je gospodin Vuk Dra{kovi}. A vi u nastavku programa ostanite uz TV
“Palmu” i wen sportski program. Laku no} i prijatno.
197
 IX
U POLITICI NEMA QUBAVI I MR@WE
TV “Sunce” Aran|elovac, 13. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, `elimo vam dobro ve~e. Ve~eras je
gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospo-
dine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li.
Dr [e{eq: Dobro vas na{ao.
Voditeq: Moram da vam ka`em da ste pro{li put u jedno~asovnoj
emisiji ostavili dobar utisak na na{e gledaoce. Mnogi su posle pitali
da ka`em jo{ ne{to o dr [e{equ. Ka`u, sve smo videli, ali ima li jo{
ne{to? Rekao sam: gospodo, bili ste u prilici da pitate sve {to vas in-
teresuje. To }emo i ve~eras u~initi, da pozovemo gledaoce da postavqa-
ju pitawa. Tako }e i emisija biti interesantnija. Gospodine [e{eq,
prilike u Srbiji, a moglo bi se re}i i politi~ke, ali ~udnovate – kako
ih vi komentari{ete.
Dr [e{eq: Produbquje se politi~ka, ekonomska i socijalna kriza u
Srbiji. Nakon septembarskih parlamentarnih izbora konstituisana je
Narodna skup{tina, tu je postignut kompromis me|u glavnim politi~-
kim partijama, ali jo{ nije formirana nova vlada. Oko formirawa no-
ve vlade ima izvesnih problema. Srpski radikali nisu stvarali te pro-
bleme. Mi smo imali jedan veoma principijelan stav, odmah posle sep-
tembarskih izbora nastupili smo veoma konstruktivno, bili smo sprem-
ni na saradwu. U prethodnoj emisiji na va{oj televiziji sam obja{wavao
koncept sa kojim prilazimo tom pitawu. Potencijalni partneri to nisu
prihvatili, i preovladali su parcijalni interesi.
Socijalisti i levi blok u celini poku{avaju gr~evito da sa~uvaju
ako ne ba{ potpun monopol vlasti, onda presudnu ulogu u politi~kim
procesima i potpunu kontrolu nad politi~kim procesima. SPO ulazi u
razne trgova~ke aran`mane. U tim aran`manima uspeva da izdejstvuje sa-
mo novac i privilegije za svoje ~elne qude, a nikakve druge konkretne re-
zultate nije postigao. Zbog takvog nastupa socijalista i levog bloka u
celosti i SPO-a, radikali jednostavno nisu ni u~estvovali ni u kakvim
pregovorima, raspravama o formirawu nove vlade.
Ovo {to je bilo kod Milana Milutinovi}a, to je bilo samo profor-
me da se neka ustavna forma zadovoqi, a op{te je poznato javnosti da se
Milan Milutinovi} uop{te i ne me{a u svoje nadle`nosti, u svoj posao.
Zbog toga je verovatno i bio kandidovan na ovu funkciju. Funkcije se do-
~epao na osnovu falsifikovanih izbornih rezultata i mi radikali uop-
{te ne}emo odustajati od daqih dokazivawa da su izbori zaista falsi-
fikovani, i ve} smo {tampali specijalno izdawe “Velike Srbije” u ko-
me smo naveli mnogo dokaza, pa jedno izdawe na ~etiri strane u pola mi-
liona primeraka, i sad spremamo jo{ dva broja gde }emo te dokaze dopu-
niti. Ti dokazi su toliko upe~atqivi da smatramo da je re`im sebi za-
dao najve}i udarac ovim flagrantnim falsifikatima.
198
Po{to o~igledno nije mogu}a varijanta stvarawa koncentracione
vlade nacionalnog jedinstva, mi radikali se otvoreno zala`emo za ras-
pu{tawe ovog saziva Narodne skup{tine i za raspisivawe novih izbo-
ra. Narod je jasno video kakva je pozicija svih politi~kih stranaka, vi-
deo je kakva je pozicija srpskih radikala, {to je najva`nije mi smo otvo-
reno o svemu uvek govorili i nismo imali nikakvih zadwih namera, ni-
kada ni{ta nismo prikrivali. Principijelno i po{teno smo nastupi-
li. Narod je video kako se gr~evito socijalisti i celi levi blok bore za
o~uvawe monopola vlasti, bez obzira {to vi{e nemaju parlamentarnu
ve}inu i narod je video ~ime se sve bavi SPO, ali imamo neko novo raz-
igravawe ovih dana, da vidimo {ta se promenilo u narodnoj voqi od sep-
tembra do danas.
Voditeq: Odnos Republi~ke i Savezne skup{tine. Predsednik
Skup{tine Dragan Tomi} je zakazao za 19. februar vanredno zasedawe
Skup{tine Srbije, trebalo bi da bude izabrana delegacija od 20 posla-
nika za Ve}e gra|ana u Saveznoj skup{tini. [ta }e se desiti?
Dr [e{eq: Trebalo bi da se po{tuje zakon, da se po{tuje dosada-
{wa parlamentarna procedura i da se izbegne ona manipulacija koja se
desila po~etkom 1994. godine, kada su sve druge parlamentarne stranke
prekr{ile me|ustrana~ki dogovor i eliminisale srpske radikale iz sa-
stava Ve}a republika Savezne skup{tine. Po odnosu snaga u sada{wem
sastavu Narodne skup{tine, radikalima pripada sedam poslani~kih me-
sta u Ve}u republika, levom bloku 10, a SPO-u tri. Mi insistiramo da
se taj princip odr`i prilikom izbora.
Ako se opet poslu`e nekim manipulacijama, znate, mogu socijalisti
i SPO da se dogovore i da nadglasaju radikale i da me|usobno podele ta
mesta, i ta je varijanta mogu}a, ali mi onda ne}emo prihvatiti nijedno
mesto. Mi tra`imo onoliko koliko nam proporcionalno pripada. Da-
kle, imamo 82 poslanika od ukupno 250, kada se male stranke zanemare, a
i ne moraju, nama opet pripada sedam mandata. Ve}e republika je moralo
ve} odavno da se konstitui{e. Jo{ nije, ba{ zbog tih kalkulacija na re-
lacijama izme|u levice i SPO-a.
^ujem, pre nekoliko dana wihovi pregovori su zapali u krizu. Sve se
dobro razvijalo, razvijalo, a onda su se posva|ali oko ministarskih fo-
teqa i najvi{e oko ambasadorskih polo`aja. Tu je najve}a jagma nastala
i mogu}e je da onda i socijalisti zakqu~e da je najboqe da se krene na no-
ve izbore.
Voditeq: U Crnoj Gori je izmewen politi~ki balans. Bili ste na
inauguraciji predsednika Mila \ukanovi}a. [ta }e se desiti u nekim
budu}im vremenima? U novinama je bilo raznoraznih najava.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je veoma stalo`eno i smiru-
ju}e delovala na vrhuncu zao{trene politi~ke krize u Crnoj Gori, kada
je ve} do{lo do oru`anih obra~una na podgori~kim ulicama, kad se ve}
desilo krvoproli}e, i kada su qudi mogli i da gube `ivote. Mnogo je ra-
wenih bilo. Bez obzira {to smo mi podr`ali Bulatovi}a na predsed-
ni~kim izborima, to nije nikakva tajna, mi smo to javno u~inili, mi sa-
199
da na parlamentarne izbore izlazimo samostalno. ^uvamo svoj strana~-
ki individualitet. @elimo da se smire strasti, da opadnu tenzije, da se
izbegne krvoproli}e.
Na inauguraciju sam i{ao u znak dobre voqe. Lepo je {to su me pozva-
li, mislim da je jo{ lep{e {to sam oti{ao. Oti{ao sam iz dva kqu~na
razloga. Prvo, zato {to to elementarni maniri pristojnosti zahtevaju.
Uostalom, ja sam bio i na inauguraciji Slobodana Milo{evi}a u Sa-
veznoj skup{tini, iako smo mi radikali glasali protiv wegovog izbora.
Kada je polo`io zakletvu, bili smo na sve~anom prijemu u auli Savezne
skup{tine, pri{li smo mu, ~estitali, pona{ali smo se u pravom smislu
re~i gospodski. Dakle, finim manirima smo se odlikovali. To smo isto
uradili i na Cetiwu. Mi smo ostali politi~ki protivnici Slobodana
Milo{evi}a i Mila \ukanovi}a, ali mi radikali nismo qudi mr`we.
Drugi razlog odlaska na Cetiwe je bio taj {to sam 1994. godine bio
brutalno uhap{en i proteran iz Crne Gore, zajedno sa porodicom i naj-
bli`im prijateqima. Dok smo letovali u Perastu, dr`ali smo neke mi-
tinge po Crnoj Gori. Tada{wi crnogorski re`im, a tada su Bulatovi},
\ukanovi} i Marojevi} bili zajedno, kompaktni, proterao nas je i dve
godine mi je bio zabrawen ulazak u Crnu Goru, a sada sam na Cetiwe do-
{ao trijumfalno i freneti~nim aplauzom me je do~ekao okupqeni na-
rod pred vladinim domom, gde je odr`ana sve~ana sednica Narodne skup-
{tine, i pred hotelom “Grand”, gde je bila sve~ana ve~era.
Voditeq: I u Beogradu ima pribli`avawa, bar kada je re~ o Zoranu
\in|i}u, da li je tu samo u pitawu...
Dr [e{eq: Ne bih ja to nazvao pribli`avawem. To je jedan tako|e
konstruktivan nastup. Na{im strankama su sada podudarni interesi po iz-
vesnim pitawima. Mi bismo `eleli da se stane u kraj nepotizmu SPO-a na
gradskom nivou, malverzacijama i mahinacijama koje se tu ~ine, i mi smo
uskladili na{ nastup u Gradskoj skup{tini Beograda. Mi se sada dogova-
ramo oko izbornih uslova za ove vanredne parlamentarne izbore koje o~e-
kujemo i verovatno }emo uspostaviti zajedni~ku kontrolu na bira~kim me-
stima. To je za po~etak sasvim dovoqno. Mi smo ranije bili veoma oprezni
i nikada olako nismo ulazili u razne koalicije. Svi oni koji su to do sa-
da ~inili gorko su se razo~arali. Znate, u politici ne sme da bude ni qu-
bavi ni mr`we. Oni koji su se mnogo voleli posle su se jo{ vi{e mrzeli.
Voditeq: “Od qubavi do mr`we samo korak nas deli...”
Dr [e{eq: Mi smo racionalni, hladni i stalo`eni. Kad napadamo
socijaliste, mi to ne radimo sa mr`wom. Kad napadamo JUL, kad napada-
mo SPO, kad napadamo Demokratsku stranku, mi to radimo zbog politi~-
kog neslagawa i zbog sopstvenog politi~kog interesa. Tamo gde su nam
interesi podudarni mi smo spremni na saradwu. Nama je najva`nije da se
realizuje na{ program, da se ostvare na{i programski ciqevi. Onaj s
kim mo`emo sara|ivati u pravcu realizacije na{ih programskih ciqe-
va uvek je dobrodo{ao. Onaj ko se suprotstavqa realizaciji na{ih pro-
gramskih ciqeva taj je na{ protivnik i vaqda treba da ga porazimo, da
ga pobedimo. Ali naravno, ne da ih uni{tavamo kao qude, taman posla.
200
Voditeq: Sistem podele vlasti u Srbiji o~igledno ne funkcioni-
{e. Posle du`eg }utawa oglasio se i predsednik Srbije, kada je objavqe-
na Uredba Vlade Srbije o finansijskoj disciplini, pa je ne{to rekao na
u{trb te uredbe, me|utim, posle toga, evo ve} danas, se sastala i me|u-
bankarska grupa koja preuzima nadle`nosti Savezne vlade ili Narodne
banke Jugoslavije. [ta se de{ava?
Dr [e{eq: U Srbiji i u SRJ samo formalno postoji princip pode-
le vlasti, u stvari podele na parlamentarnu, izvr{nu i sudsku, zakono-
davnu. U su{tini mi smo jo{ zadr`ali elemente partijske dr`ave iz ko-
munisti~kog vremena. Rukovodstvo vladaju}e stranke o svemu odlu~uje i
presu|uje, dr`avni organi slu`e samo kao puka transmisija. Mi jo{
nemamo sudstvo u pravom smislu re~i, uop{te ga nemamo, a uloga parla-
menta, kao zakonodavne vlasti, je ~isto formalna.
U ovom slu~aju Vlada Srbije je prekr{ila i Ustav, jer je Uredbom
regulisala materiju koja je ve} regulisana zakonom. Uredba je podzakon-
ski akt. Ne mo`e se uredbom mewati zakon. Moralo bi se desiti da ta
uredba padne pred Ustavnim sudom. Ali mi nemamo nikakvo poverewe u
Ustavni sud. Znamo iz dosada{we prakse da je Ustavni sud jedan krajwe
ideolo{ki dr`avni organ i presu|uje po voqi vladaju}e partije.
Voditeq: Me|unarodni sud je do{ao u Srbiju, gospo|a je ovih dana bo-
ravila tu, nezadovoqna je {to nije razgovarala sa republi~kim tu`iocima.
Dr [e{eq: Nije me|unarodni sud do{ao u Srbiju, do{la je Luis Ar-
bur, predsednik Ha{kog tribunala, razgovarala je sa predstavnicima
nekih dr`avnih organa, razgovarala je sa saveznim tu`iocem, ne znam da
li je nezadovoqna {to nije razgovarala sa republi~kim ali...
Voditeq: To je rekla na konferenciji za {tampu.
Dr [e{eq: Ne bi joj to mnogo vredelo, u svakom slu~aju, ostaje stav
Srpske radikalne stranke da se nijedan Srbin ne sme isporu~ivati Ha-
{kom tribunalu. A za sve slu~ajeve dokazanih ratnih zlo~ina treba da
sude na{i sudovi. Mi nismo za to da ratni zlo~ini pro|u neka`weno, ne-
go smo protiv toga da se kr{i suverenitet na{e zemqe. Na{ gra|anin
zate~en na na{oj teritoriji, ne sme biti nikom isporu~en, bez obzira
{ta je u~inio. A svima koji imaju dokaza da je neko u~inio krivi~no de-
lo treba omogu}iti da se obrate na{im pravosudnim organima, da oni u
skladu sa Ustavom i zakonom preduzmu odgovaraju}e mere.
Voditeq: Jesu li ti principi u skladu i sa onim {to pi{e u Dejton-
skom sporazumu?
Dr [e{eq: Dejtonski sporazum nala`e saradwu, ali je ne konkreti-
zuje, tako da se iz Dejtonskog sporazuma ne mo`e izvu}i zakqu~ak da ta
saradwa podrazumeva izru~ewe. Kada se potpisuje me|unarodni ugovor u
kome se pomiwe saradwa, podrazumeva se da oblici te saradwe ne mogu
biti u sukobu ni sa me|unarodnim pravnim normama ni sa unutra{wim
zakonodavstvom. U ovom slu~aju bi to bilo u sukobu sa unutra{wim za-
konodavstvom. Uostalom, nijedan dr`avni organ ne sme da isporu~uje,
ukoliko se ne promeni Ustav. A da bi se promenio Ustav mora odre|ena
procedura da se sprovede.
201
 Voditeq: U svakom slu~aju, neka funkcioni{e saradwa ovako kako je
za sada, neka prestanu iz me|unarodnog suda da {etaju po Srbiji, boqe je...
Dr [e{eq: Ova formula koju je Vuka{in Jokanovi} upotrebio u
razgovoru i to je saop{teno javnosti, u su{tini nije lo{a. Dajte dokaze
za bilo koga, pa }emo suditi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ipak je goru}e u Srbiji Kosovo. Tu se
de{avaju neke stvari koje...
Dr [e{eq: Najvi{e zbog nesposobnosti re`ima. Re`im je nesposo-
ban, za punih osam godina nije imao nijedne sve`e, originalne ideje kako
da se re{ava kosovskometohijski problem. A vreme ne radi za nas Srbe.
Vreme radi za [iptare. Drugo, re`im je najvi{e kompromitovan i ko-
rumpiran na Kosovu i Metohiji, tamo socijalisti imaju najgore mogu}e
kadrove, najve}e kriminalce – Vojislava @ivkovi}a, Miladina Ivano-
vi}a i ostale. Tre}e, [iptari imaju podr{ku zapadnih sila za svoje se-
paratisti~ke ambicije.
Zapadne sile ne smeju, jer bi to bilo u suprotnosti i sa ovim princi-
pima koji su sada iznova komponovani i uklopqeni u novi me|unarodni
poredak, svetski poredak, ne smeju velike sile direktno podr`ati sepa-
ratizam, ali one idu zaobilaznim putem. Zahtevaju da Kosovo i Metohi-
ja postanu federalna jedinica u sastavu SRJ. Onog trenutka kada posta-
nu federalna jedinica sti~u atribute dr`avnosti, sti~u pravo na otce-
pqewe. Mi to nikada ne smemo prihvatiti.
Voditeq: Vaqa razjasniti da je ipak ovo zalagawe me|unarodne zajed-
nice time da je Kosovo unutra{wa stvar Srbije samo mimikrija. Vaqa to
razjasniti qudima. Znate, mnogi ka`u: evo, svet ka`e da je to unutra{wa
stvar, pa da...
Dr [e{eq: Da, da, oni ka`u unutra{wa stvar, ali `ele da se ume{a-
ju. Ka`u: sastavni deo Jugoslavije, vi{e ne pomiwu Srbiju, sastavni deo
Savezne Republike Jgoslavije, ali treba da bude federalna jedinica. E,
a kad postane federalna jedinica onda idu na referendum za otcepqewe
i prizna}e zapadne sile otcepqewe.
Voditeq: Lepo rekoste da sve {to se de{ava ne ide u prilog Srbiji.
Vreme radi za [iptare, me|utim, {ta u~initi?
Dr [e{eq: Jedna ozbiqna radikalska vlast bi mogla mnogo da u~i-
ni. Ali pre svega moramo srediti u statusnom pogledu to pitawe. Zave-
sti red i poredak, srediti mati~ne kwige ro|enih, umrlih, pre svega dr-
`avqana, srediti katastarske i druge zemqi{ne kwige. To mo`e za krat-
ko vreme da se uradi. To mo`e da se uradi za godinu dana. Sino} sam imao
na Televiziji “Palma” jednu emisiju gde se voditeq prosto iznervirao,
ne znam da li se “Palma” gleda u Aran|elovcu...
Voditeq: Vidi se.
Dr [e{eq: Da, prosto se iznervirao, i ka`e: treba 50 godina da se
srede te katastarske i zemqi{ne kwige. Ka`e: po{to se trgovina oba-
vqala na besu, od jednog do drugog se prenosilo. [ta to nas briga. Mi ide-
mo prema registrovanim ugovorima.
Voditeq: Kod nas ne va`i zakon Leke Duka|inija.
202
Dr [e{eq: Jeste. Mi idemo prema registrovanim ugovorima i sre-
|ujemo zemqi{ne kwige. Prema registrovanim kupoprodajnim ugovori-
ma. Prema tapijama, kako se to ka`e. Onaj ko ima dokaza za neku prome-
nu neka sam dokazuje to. Da napokon to sredimo, da vidimo {ta je uzurpi-
rano, {ta nije, gde su ugovori ni{tavi. Onaj ko je posle u prometu imao
usmene dogovore, taj neka to dokazuje, taj neka podnosi dokumenta i doku-
mentaciju za unos u zemqi{ne kwige. [to bi to nas brinulo kao dr`a-
vu? Na taj na~in bismo najvi{e postigli.
S druge strane, ovaj socijalisti~ki re`im je ideolo{ki i on se su-
protstavqa privatni~kom – privatnim bolnicama, privatnim {kolama,
privatnim informativnim ku}ama. To je besmisleno. Ako [iptari ne-
}e da {aqu svoju decu u na{e dr`avne {kole, neka formiraju privatne.
Samo da im ne damo da u nazivu stoji republika Kosovo ili sli~no. Mo-
ra da stoji Republika Srbija u nazivu. Privatna gimnazija – Pri{tina,
Republika Srbija, to je minimum koji mora da bude u nazivu.
Voditeq: Moramo da poka`emo dobru voqu...
Dr [e{eq: Jeste, ali to je za nas u{teda. [to bismo mi finansira-
li wihovo {kolovawe ako oni ne `ele po na{em programu da u~e? Ne
treba da se bojimo po kakvim }e oni uybenicima u~iti. [ta nas briga
{ta }e pisati u toj kwizi? Ovo je vreme satelitske televizije. Ne mo`e-
mo mi kontrolisati qudske misli i ideje, i za{to bismo? Va`no je da
na{a dr`ava uvek efikasno interveni{e kada neko dovodi konkretnom
radwom u pitawe dr`avni suverenitet i teritorijalni integritet. [ta
}e ko da misli i {ta }e da govori, {ta nas briga.
Voditeq: A toleri{emo na neki na~in postojawe nekakve slobodne
teritorije, kako su je nazivali.
Dr [e{eq: Evo, ovaj re`im nije u stawu to da re{i, videli ste,
[iptari ubijaju Srbe, ali najvi{e ubijaju svoje koji su ostali u dr`av-
noj slu`bi, koji ne prihvataju separatisti~ku orijentaciju. Evo, danas je
ubijen jedan po{tar [iptar, negde kod Srbice, iz zasede, iz automatske
pu{ke. Ovaj re`im nije u stawu, nema daha, znate, svi wegovi potezi su na
pola puta. Ili ih uni{tite, ugu{ite, ili dignite ruke. Najgore je ova-
ko, i}i na pola puta. Malo ih kqucnete pa se opet povu~ete, malo kreni-
malo stani. To je i bio glavni razlog {to smo izgubili ovaj rat za zapad-
ne srpske zemqe. Privremeno izgubili. Tako se isto pona{aju i na Ko-
sovu. Treba da udare iz sve snage, da pobiju te pobuwenike ili da ih po-
hapse, da ugu{e pobunu.
Voditeq: Tu je, izgleda, i najvi{e strahovawa dobronamernih, da ne
ka`em rodoqubivih Srba ili gra|ana Srbije, jednostavno takvim na-
{im pona{awem prema teroristima, jer ni{ta drugo i nisu, da ne...
Dr [e{eq: Ohrabruje se terorizam.
Voditeq: ... napravimo od wih oslobodioce.
Dr [e{eq: Pa da. Ohrabruje se terorizam. Ako ima trista terori-
sta, pretpostavqam da ih ima najvi{e trista, i kad ostali [iptari vi-
de da oni sasvim slobodno deluju, pona{aju se kao drumski razbojnici, za-
ustavqaju automobile, pqa~kaju, legitimi{u, i da im vlast ne mo`e ni-
203
{ta, sutra }e ih biti {est stotina. Kada se vidi da oni i daqe nesmeta-
no funkcioni{u, bi}e ih {est hiqada. To }e se onda {iriti muwevitom
brzinom. A kada postignu vi{i stepen masovnosti, pitawe je da li }emo
onda uspeti da ugu{imo tu pobunu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pristi`u pitawa na{ih gledalaca. Da
bi zaokru`ili ovu tematsku celinu kojom smo po~eli ve~era{wu emisi-
ju, jo{ bih vas pitao {ta mislite o tome, s obzirom na to da su se prili-
ke u ovih desetak godina izmenile, od kada je otvoreno pitawe Kosova, de-
{avawa u Srbiji, svih tih promena u kojima smo, da li je mo`da mogu}e
uz kori{}ewe gra|anskog koncepta, ili dela gra|anskog koncepta posta-
viti temeq budu}e Srbije u nacionalnom smislu?
Dr [e{eq: Ovo je gra|anski koncept, o ~emu vam ja govorim.
Voditeq: Ali da ka`emo da je to to.
Dr [e{eq: Mi smo za to da su svi [iptari ravnopravni gra|ani,
ali moraju biti lojalni, moraju da po{tuju zakone, i to samo oni [ipta-
ri koji su dr`avqani, koji to mogu da doka`u. To se dokazuje upisom u ma-
ti~ne kwige, izvodom iz mati~ne kwige, a mi bismo to zvali otaybinski
list. To je ~ist gra|anski koncept kome zapadne sile ne mogu ni{ta pri-
govoriti.
Voditeq: Ali tuma~e to druga~ije. Ka`u: [e{eq, Srpska radikalna
stranka, ekstremi, desno, Velika Srbija.
Dr [e{eq: Nisam ~uo da to neko tako tuma~i, niko ozbiqan.
Voditeq: Ali u novinama to tako pi{e. I u wihovom javnom mwewu
se uglavnom stvara takav utisak.
Dr [e{eq: Znate {ta, mi nemamo, na`alost, ozbiqnih novina u Sr-
biji. Nema uop{te ozbiqnih dnevnih novina. Ovo {to imamo to su ideo-
lo{ke novine, novine “Politikine” ku}e su ~isto re`imske. “Na{a
borba” i ostali su na Sorosovim dotacijama, tako da se ne zna ko je gori.
Voditeq: Da li je svet po~eo malo druga~ije da gleda Srpsku radi-
kalnu stranku, bar kada je re~ o ovome o ~emu govorimo?
Dr [e{eq: Sigurno da jeste. Tu su pozitivni pomaci veoma o~igled-
ni. Sve se vi{e strani diplomati interesuju za na{e aktivnosti. Evo,
pre nekoliko dana sam primio australijskog ambasadora u sedi{tu na{e
stranke. Mi moramo strane diplomate da naviknemo da mi srpski radi-
kali ne kle~imo pred wima na kolenima, da nas ne mogu postrojavati na
travwacima ameri~ke ambasade, kao {to to rade sa ovim drugim, da mi ne
primamo naloge kako da delujemo protiv svoje zemqe i protiv svog naro-
da, da mi ne cinkarimo svoju zemqu i svoje unutra{we muke i probleme.
@elimo sami da ih re{imo bez me{awa spoqa itd. To je ono {to srpske
neprijateqe najvi{e brine. Oni znaju da bi radikalska vlast bila ~vr-
sta, efikasna, po{tena, sposobna i uspe{na.
Voditeq: Gospodine [e{eq, na{e gledaoce interesuje, mi smo na-
{im uvodnim delom stvorili dobar osnov za to, npr. Milo{ iz Bukovi-
ka: “Da li }e kurs marke pasti, i da li }e prestati inflacija?” [ta mi-
slite vi o tome?
204
Dr [e{eq: Rast kursa marke izazvao je re`im dodatnim {tampawem
novca i neracionalnim tro{ewima. Ako se se}ate, u vi{e navrata smo
upozoravali pro{le godine kada je prodato 49% telefonske kompanije,
da je pogre{no pare raspore|ivati u kredite za dru{tvene firme, kao,
za izvozne poslove. Mi smo tra`ili da se odmah taj novac rasporedi za
penzije, invalidnine, za socijalna davawa, ako preostane za zdravstvo i
{kolstvo. Tako bi taj novac opet oti{ao u proizvodwu, ali na najpamet-
niji na~in. Kada penzioner primi tri penzije odjednom kupuje hranu,
ode}u, obu}u, pla}a ra~une za struju, komunalije, je l’ tako? Taj bi novac
i{ao u one privredne grane gde je najpotrebnije. Ovako je lobi socijali-
sti~kih i julovskih direktora {~epao odmah taj novac, pa i ako su orga-
nizovali proizvodwu, izvezli su robu i devize od prodate robe zadr`a-
li u inostranstvu, najvi{e na Kipru i ne vra}aju kredite. Oti{la tele-
fonska kompanija, ostali smo bez novca. Oti{lo tele, a oti{lo i u`e.
To je pogre{an na~in. Mi smo upozoravali na to na vreme, vi{e puta, ne-
prekidno.
Realno je sada kurs marke negde oko 5 dinara. Savezna vlada gre{i
{to ne proglasi devalvaciju. Oni se jo{ upiwu da vrate na 3,3, {to je ne-
mogu}e. Ne mo`e. To je besmisleno. Za{to? Uvozni monopolisti forsi-
raju da ostane zvani~ni kurs 3,3, jer po tom kursu oni pla}aju carinu.
Umesto da pla}aju carinu 5 dinara za marku, oni pla}aju 3,3 dinara. Zna-
~i, za tre}inu jeftinije pla}aju. To je za wih ekstraprofit. [ta }e nam
ovolika carinska stopa ako se ona obezvre|uje za jednu tre}inu u prak-
si? Trebalo bi da je realno odmerena ta carinska stopa, da se za{titi
unutra{wa proizvodwa, da se napuni dr`avni buyet itd. Ne sme uvoz bi-
ti stimulisan. Uvoz treba da se odmerava.
Oni opet pogre{no postupaju. Sada opet forsiraju monopolske uvo-
znike. Sve mawi broj firmi u~estvuje u uvoznim poslovima. Umesto da se
carinama kontroli{e uvoz, a da me|u uvoznicima bude slobodna konku-
rencija, da niko nema monopolski polo`aj, da nema uvozno-izvoznih kon-
tingenata, da nema sistema dozvola, oni se vra}aju na te administrativ-
ne metode gde je korupcija najve}a.
Voditeq: I ka`u da }e uredbama uspeti da pove}aju devizne rezerve
zemqe sa dvesta miliona na oko petsto miliona.
Dr [e{eq: Ne, nego }e obustaviti promet nekretnina pre svega i
taj promet gurnuti u nelegalne tokove. Qudi }e opet prodavati ku}e, ze-
mqu, stanove, ali se ti ugovori ne}e registrovati, nego }e se pamtiti
ili potpisivati neki neformalni ugovori koji u pravu imaju isti zna-
~aj kao i ovi koji se registruju. Znate, samo je malo te`e dokazivawe, ili
lak{e osporavawe. Sa dva svedoka se ne mo`e osporavati ono {to je sud-
ski registrovano. To je razlika. Oni ne mogu obustaviti promet nekret-
nina. To ne mo`e niko uraditi. To nisu uspeli ni na Kosovu. Iako su
formalno zabranili da Srbi prodaju [iptarima, ipak se to u praksi de-
{ava.
Voditeq: Dok ne vratimo deviznu {tedwu, onu staru i vratimo pove-
rewe gra|ana u dr`avu, niko ne}e do}i na {alter banke da uplati devize.
205
 Dr [e{eq: Naravno, mi banke jo{ uvek i nemamo u pravom smislu
re~i.
Voditeq: Pavlovi} iz Aran|elovca: “Pozdravqam dr [e{eqa i vo-
diteqa, pohvaqujem TV “Sunce”, jer ne bih imao {ta da gledam”, to kon-
statuje gledalac. Slavko iz Bukovika: “Koliko treba jo{ godina da pro-
|e da Jugoslavija bude demokratska zemqa?”
Dr [e{eq: Sve to zavisi od narodne voqe. Socijalisti mnogo fal-
sifikuju izborne rezultate, ali ne mogu sve. Ove godine na predsedni~-
kim izborima su vi{e stotina hiqada, mo`da i 800.000 glasova falsifi-
kovali. Ipak je ogroman broj qudi za wih i glasao, negde 1.400.000 proce-
wujemo da je ipak glasalo.
Zna~i, jo{ uvek postoji veliki deo naroda koji glasa za socijaliste.
Za{to? Da li zato {to im veruju ili {to u druge nemaju poverewa? Mi-
slim da je ovo drugo razlog. Ne veruju oni toliko socijalistima, niko im
ne veruje, ali se pribojavaju ovih opozicionih stranaka. Nisu stekli po-
verewe u wih.
U radikale narod sti~e sve vi{e poverewa. Raste nam neprekidno
broj glasa~a. Ube|en sam da }emo u najskorije vreme prebaciti broj koji
ima levi blok i da }emo formirati radikalsku vladu. Pokaza}emo onda
kolika je razlika izme|u nas i levice.
Voditeq: Zna~i, da se vrati ona tradicija koju smo imali izme|u dva
svetska rata, bar koliko su radikali vladali – od 1919. do 1941. godine
stalno su bili radikalski poslanici.
Dr [e{eq: Tada je vlast bila najefikasnija. Tada smo imali perio-
de ubrzanog ekonomskog razvoja, li{avali smo se socijalne bede. Ne}u da
ka`em da je radikalska vlast uvek bila besprekorna. Bilo je problema,
ali za razliku od svih drugih re`ima radikali su uvek bili najuspe{ni-
ji, najpametniji, najpromi{qeniji, najsposobniji.
Voditeq: Grupa gra|ana sela Bosut, to je selo ka~arsko, na padinama
Bukuqe, imaju konkretan problem. Mole vas za savet jer “...i pored zabra-
ne op{tinske komunalne slu`be, i pored pet lokacija za grobqa koja zva-
ni~no postoje, van zakona i op{tinskih propisa samoinicijativno se for-
mira jo{ jedno grobqe na samom pragu na{ih domova. Op{tinska vlast ne
{titi na{e interese i ne obavqa svoj posao. [ta da preduzmemo?”
Dr [e{eq: Ko formira to grobqe?
Voditeq: Neki me{tani iz sela Bosuta, koliko je meni poznato, a to
sam video na televiziji, i to su informacije...
Dr [e{eq: Mislim da to nije dobro. Tu bi op{tina morala rigoro-
zno da interveni{e. Znate, civilizacijska tekovina je da dr`ava ure|u-
je grobna mesta, na~in sahrawivawa qudi i odr`avawa grobaqa. Ima iz-
uzetno mnogo sanitarnih razloga, eti~kih razloga, moralnih, razloga
pijeteta itd. Civilizacijska tekovina je da qudska naseqa koncentri{u
grobna mesta na jednom podru~ju, da organizuju grobqa i da se qudi sahra-
wuju na grobqima.
Prelazak iz primitivne zajednice u civilizaciju obele`ava, izme|u
ostalog, i pitawe grobqa. Nekada je kod nas bila tradicija po selima da se
206
qudi sahrawuju na wihovim imawima, nekada blizu ku}e, nekad malo daqe,
ali svako je nekako gledao da to bude na svojoj zemqi. A onda su qudi po~e-
li trezvenije da o tom pitawu razmi{qaju pa su grupisali seoska grobqa
na jednom mestu. Tako bi trebalo i u ovom slu~aju da se radi. Ako se pita-
we grobqa ne ure|uje na jedan ozbiqan i pametan na~in, onda to mo`e bi-
ti izvor raznoraznih problema. Prvo, problema u me|uqudskim odnosima...
Voditeq: [to se desilo.
Dr [e{eq: Drugo, nije qudima ba{ najprijatnije da `ive uz samo
grobqe. Jo{ ako su ve}a mesta, pa se svakog dana odr`avaju sahrane, ~uje
jauk i lelek, nije to ba{ prijatno.
Voditeq: Gde deca idu u {kolu.
Dr [e{eq: I to malo poremeti na~in `ivota, ali {to je najgore,
znate, ako grobqa nisu saobra`ena nekim civilizacijskim standardima,
propisima, mogu da postanu izvor opasnih zaraza. Zbog toga se propisu-
je koliko mora duboko da se kopa, kako mora ovo ili ono, ne sme blizu iz-
vora. Bio sam na radnoj akciji 1972. godine, a 1973. godine se to pojavilo,
dve godine sam bio u Velikoj Lomnici kod Kru{evca. Tamo postoji izvo-
ri{te kisele vode – lomni~ki kiseqak. Izuzetno je dobra ta kisela vo-
da, i mi smo kao akcija{i pili direktno sa izvora. Nije bila dodatno ga-
zirana nego prirodna i onda su u jednom trenutku stru~waci na{li bak-
terije koje se nalaze samo na grobqima. [to zna~i da su te vodene `ile
negde do{le u dodir. Ne znam, to je posle ispitivano, to je bilo pre 25
godina i ne znam {ta je posle toga bilo. Tu je ne{to zatvarano, negde su
intervenisali, kopali i nasipali beton da se prekine ta jedna `ila, da
se prekine dovod vode. To je posle sanirano, ali to je jedna konkretna po-
sledica ukoliko se na neracionalan na~in organizuje grobqe. To je jed-
no veoma va`no pitawe bez ~ijeg se re{avawa ne mo`e normalno `ive-
ti i mora uvek najpametnije da se re{ava.
Voditeq: A u kakvim smo mi odnosima prema precima, pogotovu oni-
ma kojih vi{e nema, tako }e i na{i potomci da se odnose prema nama.
Dr [e{eq: To je drugo pitawe. Oni koji insistiraju na formirawu
tih novih grobnih mesta to rade u najboqoj `eqi i verovatno iz ogrom-
ne qubavi prema preminulima, ali znate, treba da vode ra~una, ipak `i-
ve u jednoj dru{tvenoj zajednici i treba da vode ra~una da wihovo pona-
{awe ne bude asocijalno, da ne ugro`ava druge, da ne izaziva drugima ne-
prijatnosti itd. Grobna mesta moraju biti koncentrisana.
Mi se zala`emo i u Beogradu, i tu su komunisti sva{ta radili, pa je
Tito u dvori{tu Belog dvora sahranio svoju qubavnicu, pa svog psa, pa
su neki narodni heroji sahrawivani na Kalemegdanu, pa je sam Tito sa-
hrawen u dvori{tu svoje rezidencije, pa je neki turski pa{a sahrawen
na Kalemegdanu, znate, sve je to nepodno{qivo. Ne mislimo mi da skrna-
vimo grobqa, ali moraju grobovi biti preneseni na gradska grobqa, ta-
mo gde im je mesto, a ne da budu rasuti na sve strane. Mora taj princip da
se dr`i do kraja.
Voditeq: Mi smo to uradili sa grobnim mestom Du{ana Petrovi}a
[aneta, izmestili smo ga iz parka koji je bio napravqen prilikom we-
gove smrti i sada po~iva na grobqu gde je i mesto za to.
207
 Dr [e{eq: Naravno, znate, nemamo mi razloga sada da prozivamo...
Voditeq: I to na zahtev porodice.
Dr [e{eq: ... sve biv{e politi~are, to je sad ve} pro{lost, istori-
ja, ali moraju grobovi biti tamo gde se svi drugi gra|ani sahrawuju. Ne
mislimo ni~iji grob da skrnavimo. Bez obzira {ta mislili o tim biv-
{im politi~kim funkcionerima, pogotovu o Titu o kome mislim sve
najgore, ali ne mislim da mu treba sad grob skrnaviti, ali treba uz sa-
glasnost porodice, u dogovoru sa porodicom da se preseli tamo gde mu je
mesto.
Voditeq: Mada ste to prvi i rekli, kada ste pohodili...
Dr [e{eq: Pazite, ja sam to govorio kada je to bilo veoma opasno.
Kada je bio veoma jak kult Titove li~nosti i ja sam zbog toga u zatvor
i{ao. Tada sam pravio cirkus od toga, ismevao se, ~ak predlagao da se is-
kopa Tito, pa da se podeli na osam delova, pa svakoj republici i pokra-
jini po jedan deo, da svaka sebi podi`e ku}u cve}a. Znate, on je bio jedan
tiranin, diktator, i to je bio na~in da se sru{i wegov kult. Onog tre-
nutka kada su Tita po~eli napadati oni koji su ga do ju~e od mene brani-
li, koji su mene do ju~e hapsili, kwige mi zabrawivali zato {to sam uda-
rio na Titov kult, ja sam prestao i time se vi{e ne bavim, to ste mogli
primetiti u posledwih pet-{est godina. Onog trenutka kada je pao kult,
to je za mene zavr{ena stvar, to je istorija, ali ovo pitawe mora da se re-
{i i to je stvar sanitarne inspekcije.
Voditeq: Milo{ Petrovi} iz Aran|elovca: “Da li se se}ate Sre}-
ka Nestorovi}a Baje, koji je radio u ’Metal servisu’?”
Dr [e{eq: Kada bih ga video sigurno bih se setio. Sada ne mogu po-
imeni~no, vrlo ~esto sam dolazio u “Metal servis”, tamo je radio moj
prijateq Miodrag Skuli}, istaknuti ekonomista, i upoznao sam mnogo
qudi iz “Metal servisa”. Kada bih ga video, verovatno bih se setio.
Voditeq: Miodrag Skuli}, sada zamenik ministra za privatizaciju,
ili ekonomista u Saveznoj vladi.
Dr [e{eq: Ovaj nije bio u Saveznoj vladi. Uvek je bio vi{e opozi-
ciono nastrojen.
Voditeq: To je onaj Mi{a Skuli} koji je bio na mitinzima...
Dr [e{eq: Da, da,...
Voditeq: ... kada je po~iwalo u Srbiji. Se}am se jednog wegovog govo-
ra na mitingu solidarnosti...
Dr [e{eq: To je bilo u Novom Sadu kada je prvi miting iz 1988. go-
dine u julu mesecu...
Voditeq: Kada je Milica Raji} bila u kandidaturi...
Dr [e{eq: Da, da.
Voditeq: ... Ilija iz Vr{ca i dru{tvo.
Marija Petrovi} iz Aran|elovca: “Da li vi i Vuk stvarno pripa-
date opoziciji? Ne verujem u to, {to dokazuje va{ dijalog od ranije. Ti-
me ste u~inili ustupak Milutinovi}u.” Nije ba{ najpreciznije defi-
nisano.
208
Dr [e{eq: Ne znam kakav sam ustupak u~inio Milutinovi}u. Obra-
~unavao sam se sa Milutinovi}em mnogo `e{}e nego sa Lili}em.
Voditeq: Va{ i Vukov dijalog.
Dr [e{eq: [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, on je odra|ivao posao za
socijaliste. Hteo sam da vodim raspravu o ozbiqnim politi~kim, eko-
nomskim, socijalnim temama, a Dra{kovi} je imao neki nalog koji je od-
radio tako {to je sebe upropastio. Pripadam Srpskoj radikalnoj stran-
ci, {ta to zna~i? To zna~i samo da jo{ nismo vladaju}a partija i ni{ta
vi{e. Znate, nije neka vrednost biti opozicija. Nije to neki kvalitet.
Kvalitet je biti vladaju}a stranka. Svi mi koji smo u opoziciji `elimo
{to pre da budemo re`im. Smatram da je opozicija na{e trenutno, pri-
vremeno stawe. Kada bih mislio da mi je to krajwe, definitivno stawe,
prestao bih da se bavim politikom. Nije biti opozicija ne{to vredno.
Vredno je biti vlast.
Voditeq: Stranke zbog toga i postoje.
Dr [e{eq: Pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, borim se za wen
program i za wen dolazak na vlast. Sve ostalo nama je konkurencija.
Voditeq: Da, gledaoci su verovatno o~ekivali da postavim dodatno
pitawe. Nisam drveni advokat, ali da bismo razjasnili mo`da boqe {ta
je gledateqka htela da sazna, kada smo videli vas i Vuka Dra{kovi}a, bez
predsedni~kog kandidata Milutinovi}a, ose}ali smo se svi nekako us-
kra}eni.
Dr [e{eq: Socijalisti uop{te nisu dali emisiju sa Milutinovi-
}em. Mi radikali smo to neprekidno tra`ili, ~ak sam ja uslovqavao ne-
ko vreme da ne}u ni sa Dra{kovi}em nego samo sa Milutinovi}em, pa tek
onda sa Dra{kovi}em, kad mi omogu}e sa Milutinovi}em. Onda je Vuk,
opet u dogovoru sa socijalistima, pao u vatru, tvrdio da ja ne smem da iza-
|em na taj duel, da }e mi poslati kudequ i preslicu, i na kraju sam rekao:
hajde, to je sat i po na dr`avnoj televiziji, ne mogu ni{ta da izgubim, kao
{to nisam ni{ta ni izgubio, a Dra{kovi} je izgubio sve.
Voditeq: Niste o~ekivali onakva pitawa?
Dr [e{eq: Nisam o~ekivao. O~ekivao sam da }e postavqati takva
pitawa, bio sam na to spreman, videli ste da sam poneo i neke papire da
mu na licu mesta kontriram, ali nisam verovao da }e toliko izgubiti
moralne kompase, da }e tako nisko pasti, da }e tako da izmi{qa, tako da
petqa. Izgleda da ga je kokain potpuno savladao. Ali {ta ja mogu. Meni
je `ao.
Mi smo nekada bili najbli`i prijateqi. Mi smo se okumili. Meni
je `ao {to je do toga do{lo. Kad pomislim na Vuka Dra{kovi}a, prvo
pomislim kakav je on nekada bio kao veliki srpski nacionalista, istak-
nuti kwi`evnik, disident i tako. Ovo danas nije onaj Vuk Dra{kovi}
koga sam ja nekada poznavao. Meni je `ao zbog toga. Meni je iskreno `ao,
ali {to na{ narod ka`e – sam pao, sam se razbio. Stranka mu se raspada,
propao je potpuno.
Nekoliko godina wegova stranka je trpela to {urovawe, trgovinu sa
socijalistima. Neki ka`u: i vi radikali ste sara|ivali. Jesmo, ali kada
209
smo mi to radili, radili smo javno, principijelno, nikakve materijalne
koristi iz toga nismo imali. Podr`ali smo Milo{evi}a zato {to je bra-
nio zapadne srpske zemqe. I danas smo ponosni {to smo ga onda podr`a-
li. Onog trenutka kada je promenio politiku krenuli smo protiv wega.
Onda je Dra{kovi} po~eo da ga podr`ava tajno, da bi se li~no okoristio,
dobio besplatnu ku}u na Ko{utwaku, razne druge privilegije, a sada }emo
videti kako }e iza}i iz ovog procesa pregovarawa oko vlade. Tu je velika
kriza. Izgleda da je toliko preterao u zahtevima da se socijalistima vi-
{e isplati da idu na nove izbore nego da mu ba{ u svemu udovoqe.
Voditeq: Ne}e sigurno. Zoran iz Partizana ili Rosave, Rosava je bi-
la pre 1941. a, Partizan posle 1941: “Ukoliko bi Srpska radikalna
stranka do{la na vlast, da li biste vratili kraqevinu?”
Dr [e{eq: Ne. Mi smo za republiku.
Voditeq: Da li ste oduvek bili za republiku?
Dr [e{eq: Da. Uvek. Kao stranka 1990. i 1991. godine smo zahtevali
da se raspi{e referendum i da se narod izjasni da li je za monarhiju ili
za republiku. Ako se se}ate, prvi put kada sam se pojavio na dr`avnoj te-
leviziji, to je bilo u decembru 1990. godine, neposredno po izlasku iz za-
tvora kao predsedni~ki kandidat, tada sam izlo`io detaqno da smo mi za
referendum. Ako narod ka`e monarhija, bi}e monarhija, pa }e Narodna
skup{tina odlu~iti ko }e biti kraq, ba{ sam tim re~ima rekao, a ako
narod ka`e republika onda }e biti republika. Me|utim, posle se dodat-
no ta ideja o monarhiji toliko iskompromitovala, da smo mi smatrali da
je to sasvim bespredmetno.
Voditeq: “Za{to ste okrenuli le|a radikalima iz Bosne?”, pita
isti gledalac.
Dr [e{eq: Kako okrenuli le|a? To jednostavno nije ta~no. Nepre-
kidno putujem u Republiku Srpsku. Tamo imamo deo stranke. Mi delujemo
kao celina: radikali u Srbiji i radikali u Republici Srpskoj, radika-
li u Crnoj Gori i ranije dok nije okupirana Srpska Krajina.
Imamo tamo 15 poslanika, konsultujemo se oko svakog poteza, tamo
smo opoziciona stranka. Nismo u{li u ovu vladu, glasali smo protiv.
Imamo vlast u mnogim op{tinama.
Voditeq: Dragana iz Bukovika: “Za{to [e{eq ne ode na Kosovo i ne
odr`i miting kako bi pomogao tamo{we Srbe, sada kada im je najte`e?”
Dr [e{eq: Sada se mitingom ne mo`e ni{ta pomo}i. Sada mora da
deluje efikasna pravna dr`ava. Dr`avna administracija mora da se sre-
|uje i policija mora da obavi svoj posao, da ugu{i separatisti~ku pobu-
nu. Od mitinga sada tu nema vi{e ni{ta. Sve {to smo imali da ka`emo
– rekli smo. Sada dr`ava treba da deluje. Ako ovaj re`im ne zna, vaqda
postoji neki koji zna. Ako oni nisu u stawu, mi radikali smo u stawu. A
da sada mitingujemo, to je bez veze. Neki dan je bio neki miting ali nema
tu ni{ta vi{e.
Voditeq: Biqana iz Aran|elovca: “Mi{qewe [e{eqevo o pretva-
rawu kratkoro~nih kredita poqoprivrede u javni dug, da bi se odlo`ilo
vra}awe kredita poqoprivredi.”
210
Dr [e{eq: Da, to je besmislena odluka. Prvo, besmislen je na~in
kreditirawa u poqoprivredi. Re`im tu kasni sa sprovo|ewem nekih me-
ra koje bi bile veoma efikasne u poqoprivredi. Re`im jo{ ni{ta nije
uradio na planu privatizacije u poqoprivredi. Mi jo{ imamo glavna
poqoprivredna dobra u dru{tvenoj svojini i ona propadaju. Privatiza-
cija se vr{i ali zakulisnim mahinacijama, malverzacijama, nepovoq-
nim ugovorima, kra|ama, proneverama, umesto da se sprovede jedna kva-
litetna privatizacija pa da zaposleni u poqoprivrednim dobrima po-
stanu vlasnici jednog dela akcija, pa da se jedan deo proda zainteresova-
nim kupcima, pa da se onda doma}inski posluje u tim poqoprivrednim
dobrima. Ovako neprekidno idemo u prelivawe iz {upqeg u prazno. S
jedne strane dr`ava monopoli{e otkup poqoprivrednih proizvoda, mo-
nopoli{e izvoz, monopoli{e uvoz ve{ta~kog |ubriva, tera seqake da se
zdravstveno i penzijski osiguraju.
Ti doprinosi su sada najve}i teret za seqake, a s druge strane dr`a-
va nekim poqoprivrednim gazdinstvima daje izvesne kredite, opet se-
lektivno, nekima daje, nekima ne daje, pa ih sada pretvara u javni dug, da-
kle, wihovo neracionalno poslovawe sanira. Dr`ava koja ne mo`e da
vrati ni staru deviznu {tedwu, koja ne mo`e da isplati penzije sad ovo
pretvara u javni dug.
Voditeq: Poma`e poqoprivredi?
Dr [e{eq: Nije to nikakvo pomagawe poqoprivredi. To je neraci-
onalno pona{awe u poqoprivredi. Dr`ava mora seqaku da si|e sa grba-
~e. Da propi{e neki porez koji je umeren, ~ijom naplatom dr`ava ima
koristi, priliv u buyetu, ali koji ne gu{i seqaka, a sve u poqoprivredi
mora biti privatno. Kad se ka`e privatno, to ne zna~i uvek u svakom slu-
~aju vlasni{tvo ~oveka pojedinca, nego akcionarskih dru{tava, deoni-
~arskih dru{tava.
Voditeq: Da ne bude dru{tvena svojina?
Dr [e{eq: Samo da ne bude dru{tvena svojina.
Voditeq: Ali da ostanu kompleksi, da se razumemo, na primer u Voj-
vodini da ostanu veliki kompleksi, da ne bude usitwavawa.
Dr [e{eq: Usitwavawe je uvek pogre{no, ali mora biti privatno.
Voditeq: Aleksandar iz Aran|elovca pozdravqa gospodina [e{e-
qa. Mihajlo Petrovi} iz Zagorice: “Ako ste gra|anima obe}ali zajedno
sa SPO da }ete skinuti komunizam, po{to je sada pravo vreme, za{to to
i ne uradite?”
Dr [e{eq: Ni{ta mi zajedno sa SPO-om gra|anima nismo obe}ali,
ni{ta, i to jednostavno nije istina. Sve {to smo obe}avali gra|anima
Srbije, obe}avali smo samostalno. Nismo u stawu da to realizujemo, jer
jo{ nismo dobili dovoqno glasova. Imamo 82 poslanika u Narodnoj
skup{tini, a da bismo to realizovali, treba nam 126 poslanika. A da sa
SPO u|emo u neku kombinaciju, znate koliko Vuk i Danica Dra{kovi}
imaju ro|aka, to je stra{no. Evo, 30 ro|aka su zaposlili na najvi{im
funkcijama u Gradskoj skup{tini Beograda. Na svim istaknutim funk-
cijama – ro|aci. I sada da formiramo republi~ku vladu i da to isto ura-
211
de na republi~kom nivou i da se samo otimaju za pare, za stanove, za ku}e,
za privilegije. Ja se ne bavim zbog toga politikom i nisam spreman da se
`rtvujem jednom takvom nepotisti~kom miqeu, u jednoj takvoj kombina-
ciji u kojoj se ~ast i obraz ne mogu sa~uvati.
Voditeq: Evo, slede}e pitawe proisti~e iz tog konteksta razmi-
{qawa qudi: pozicione stranke su na jednoj strani, zna~i SPS, JUL, No-
va demokratija, a na drugoj strani opozicione stranke, pa qudi otuda ta-
ko i razmi{qaju. Zoran Markovi} iz Aran|elovca pozdravqa [e{eqa:
“Smatram da ste vi i Vuk, tj. va{e partije, izigrali poverewe koje su vam
bira~i dali, jer ste va{e sva|e stavili iznad interesa Srbije kroz zajed-
ni~ke borbe za promene, jer treba da znate da ste glasove ve}inom dobi-
li da bi ne{to mewali i dobili ste dovoqno u parlamentu da mo`ete da
vr{ite promene.”
Dr [e{eq: Ja mislim da ta konstatacija nije ta~na. Niko ko je gla-
sao za Srpsku radikalnu stranku nije za nas glasao da bismo mi u{li u
koaliciju sa SPO. Niko. Za nas qudi glasaju ba{ zato {to smo protiv i
socijalista i SPO, ali smo bili spremni za jednu kombinaciju, za ~e-
tvornu koaliciju – Srpska radikalna stranka, SPS, SPO i JUL. E, u toj
kombinaciji mi radikali bismo mogli da plivamo. SPS i JUL ne bi ima-
li dovoqno glasova da nas nadglasaju, da nametnu svoje ideolo{ke krite-
rijume, da ~uvaju monopol, a SPO ne bi mogao da nas ucewuje, da ulazimo
u razne malverzacije, mahinacije, otima~ine, u nepotizam itd. To bi za
nas radikale bila idealna varijanta, jer imamo najboqi program, najbo-
qu argumentaciju i uvek se najboqe nosimo u argumentovanoj raspravi sa
politi~kim partnerima ili protivnicima. To je za nas ta idealna kom-
binacija, a da u|emo samo sa SPO ili samo sa socijalistima, pa da nas
oni ucewuju da im budemo privezak ili da nas izmaltretiraju, da nas kom-
promituju, mi to ne}emo.
Znate, takva pitawa ne postavqaju oni koji su glasali za radikale,
nijedan. Wima je jasna na{a pozicija. Takva pitawa postavqaju razo~ara-
ni glasa~i SPO-a. Oni su kivni malo i na same sebe kako su uop{te gla-
sali za Dra{kovi}a i wegovu stranku i sada nekako tra`e utehu u insi-
stirawima za{to ne idete zajedno. Pa ne mo`emo zajedno, ne mo`emo da
se kompromitujemo. Ja nikada ne}u gledati da se do~epam dr`avne vile na
Dediwu ili na Ko{utwaku, nikada. Ne interesuju me privilegije, ne in-
teresuje me li~no bogatstvo. Stalo mi je da mi deca nisu gladna, da ima-
ju {ta da obuku, da imaju krov nad glavom. Dakle, da `ive onako solidno,
gra|anski. Ja `ivim udaqen 25 kilometara autoputem od centra Beogra-
da ili 19 kilometara starim putem, u Batajnici, i ostajem tu da `ivim.
Ne bavim se politikom da bih se obogatio, zato i ne mogu da sara|ujem sa
onima kojima je glavni ciq li~no i grupno bogatstvo.
Voditeq: Grupa izbeglica pozdravqa [e{eqa i pita: “Za{to se po-
jedine li~nosti plasiraju na lokalnim TV stanicama i stvaraju netrpe-
qivost izme|u me{tana i izbeglica?” E, sada ja moram dopunsko obja-
{wewe: dva puta je tokom oktobra ili novembra u na{em studiju bio gost
predsednik Dru{tva starosedeoca Srbije, ne mogu sad ta~no da se setim
kako be{e ime i prezime gospodina, Vlajko Popovi}...
212
Dr [e{eq: A ko je vodio razgovore sa Vlajkom Popovi}em?
Voditeq: Ja.
Dr [e{eq: Vi? A koju vi {kolu imate?
Voditeq: Fakultet politi~kih nauka.
Dr [e{eq: A kako vi mo`ete sebi dozvoliti sa zavr{enim fakul-
tetom politi~kih nauka da vodite razgovor sa Vlajkom Popovi}em? Sa
Vlajkom Popovi}em mo`e razgovor da vodi jedino kvalifikovani psi-
hijatar.
Voditeq: Nije vaqda takva situacija?
Dr [e{eq: Pa, jeste se uverili da nije normalan ~ovek, a vi ga dva
puta dovodite, a ne obezbedite psihijatra. Sami ste krivi {to ste takav
efekat u javnosti izazvali. Taj ~ovek nije normalan. Pazite, on je pore-
klom Hercegovac, ali poneki se ludak rodi i u Hercegovini.
Voditeq: Sloboda medija, demokratija.
Dr [e{eq: Sloboda medija ne podrazumeva da treba svakog ludaka
da dovedete u studio. Nemam ja ni{ta protiv i ludaci da se dovedu u stu-
dio, ali onda morate imati adekvatan tretman. Znate, vi sa fakultetom
politi~kih nauka ste kompetentni da razgovarate sa politi~arima, ali
niste sa te{kim psihijatrijskim slu~ajem. Tu treba psihijatar, pa bi on-
da razgovor sasvim druga~ije tekao, a vi ste do{li u situaciju da glumi-
te kao da mislite da je on normalan, a on je potpuno lud, a ube|en je da je
sasvim normalan. Kako je izgledao taj razgovor? Ja ga nisam gledao, ali
mogu zamisliti kako...
Voditeq: Ali nema u demokratskoj proceduri nigde predvi|eno da
se ka`e za goste to i to, kao {to smo se nekada zalagali za kandidata za
predsednika i ka`emo...
Dr [e{eq: Pa, ~ekajte, ali op{tepoznato je u Srbiji da je taj ~ovek
potpuno lud. To je op{tepoznato i to svi znaju. Ko je god ikada ~uo za we-
ga zna da je potpuno lud ~ovek.
Voditeq: Da li ste nekada imali priliku da razgovarate sa wim?
Dr [e{eq: Nikada se u `ivotu nisam sreo sa wim, ali to znam pou-
zdano.
Voditeq: Kako biste onda prokomentarisali, da li imate jo{ ne{to
da dodate o tom stvarawu netrpeqivosti izme|u me{tana i izbeglica,
jer vi znate...
Dr [e{eq: Pa, pone{to je re`im radio na tom planu. Ovaj re`im
koji je kriv za egzodus Srba iz Srpske Krajine napada te Srbe izbeglice
{to se nisu borili, a ostavili su ih bez oru`ja, ostavili bez i~ega i jo{
im poslali ovog generala Milana Mrk{i}a da preda Krajinu.
Treba pre svega raditi na {to ve}oj saradwi izme|u starosedelaca
i izbeglica. Te qude je muka naterala da napuste svoja ogwi{ta, nisu do-
brovoqno oti{li. Oti{li su jer nisu imali kuda, glava je bila u pita-
wu, `ivoti wihove dece. Ovde im je veoma te{ko, jo{ su mnogi u izbe-
gli~kim kampovima, u kolektivnom sme{taju, bez perspektive. Qudi
stariji od 50 godina umiru kao snopqe, naj~e{}e od infarkta ili raka,
213
rak kosi kao epidemija. Znate, ta bolest ima i izvesne psihosomatske
elemente. Qudi koji ne ose}aju perspektivu pred sobom, koji su u o~ajawu
mnogo lak{e obolevaju. Tim qudima treba pomo}i. Naravno, Srbija je is-
crpqena ekonomskom krizom i socijalnom bedom, mnogo je nezaposlenih,
ima gladi, ali u takvim uslovima bar se mo`e qubazno{}u, lepom re~ju
ubla`iti ne~ija patwa.
Voditeq: Ovo je bilo interesantno. Pitawe je bilo podsticajno za
zanimqiv dijalog. Olga Milenkovi}: “S obzirom na to da [e{eq stal-
no govori da je u opoziciji, za{to je glasao da predsednik Skup{tine bu-
de Dragan Tomi}?”
Dr [e{eq: Zato {to je tako dogovoreno izme|u radikala, SPO,
SPS, JUL i svih ostalih stranaka u Skup{tini. Bio je sastanak {efo-
va poslani~kih grupa i tamo je dogovorena podela svih skup{tinskih
funkcija. Dogovorena! I SPO je direktno u~estvovao u tom dogovoru i
slo`io se sa svim, a onda im je Dra{kovi} dao nalog da budu uzdr`ani.
[ta je on smislio? Po{to je to bilo pred drugi krug predsedni~kih
izbora, mislio je da }e uspeti u javnosti da predstavi da sad radikali {u-
ruju sa socijalistima, a on je van toga, pa }e on privu}i vi{e glasova na
predsedni~kim izborima. To je bilo providno i nije mu uspelo. Samo je
pokazalo dodatno da je ~ovek bez karaktera. Danas se jedno dogovori, a su-
tra se pona{a druga~ije.
Mi smo glasali za Dragana Tomi}a za predsednika Skup{tine, ali i
za ~lana SPO za potpredsednika i na{ radikal je izabran za potpredsed-
nika. Imali smo mi radikali pravo na dva mesta, ali smo onda pokazali
dobru voqu i rekli: evo, jedno mesto ustupamo, neka iz ma|arske stranke,
ovog Saveza vojvo|anskih Ma|ara bude jedan potpredsednik. To je lep
gest, koji ne dovodi ni{ta u pitawe u na{oj zemqi, ali to je lep gest pre-
ma Ma|arima, kao prema jednoj korektnoj nacionalnoj mawini, lojalnoj
nacionalnoj mawini u na{oj zemqi. Javno sam to na TV izlo`io, pre ne-
go {to smo predlog i realizovali u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: I, dogovori su uglavnom ispo{tovani.
Dr [e{eq: Vrlo smo se korektno pona{ali. Sve je po{tovano u tim
dogovorima, osim ovog glasawa SPO-a, jer su wegovi poslanici bili uz-
dr`ani. Posle dogovora su bili uzdr`ani. Kakvo je to pona{awe, gde je
tu moral?
Voditeq: Ako budu novi izbori, izgleda da }ete vi najvi{e biti
o{te}eni, jer po prirodi politi~ke logike sad bi trebalo mesto manda-
tara za sastav vlade da pripadne Srpskoj radikalnoj stranci.
Dr [e{eq: Jeste, trebalo bi, ali Milutinovi} ne}e da nam dâ taj
mandat.
Voditeq: Da li ste razgovarali sa wim o tome?
Dr [e{eq: Ne, ja uop{te nikakav kontakt sa wim nisam imao. Kada
je pozvao na konsultacije mene i Tomislava Nikoli}a, mi smo imali sa-
stanak Predsedni~kog kolegijuma i zakqu~ili da neko treba da ode, ali
da ne idemo nas dvojica, nego da idu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}.
Tako je i bilo i oni su prvo saop{tili Milanu Milutinovi}u da }emo
214
mi i daqe osporavati legalnost i legitimnost wegovog izbora svim
pravnim sredstvima, ali po{to je on preuzeo tu funkciju, mi smo na ne-
ki na~in svesni tog fakti~kog stawa i rekli smo mu da samo dolazi u ob-
zir ova varijanta za koju se mi zala`emo, ta koncentraciona vlada naci-
onalnog jedinstva ~etiri najve}e partije, ali da se tu moraju po{tovati
svi principi parlamentarizma.
Po{to nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{ti-
ni, ako je socijalista izabran za predsednika Narodne skup{tine, drugi
po snazi treba da bude mandatar za sastav vlade, jer je funkcija predsed-
nika Narodne skup{tine po dr`avnom protokolu iznad funkcije pred-
sednika vlade. Tako da se mi tu nismo mnogo dvoumili, kad je bio ovaj
predlog da socijalista bude predsednik Skup{tine, mi smo rekli: mo`e,
ali smo ~ekali u zasedi za funkciju predsednika vlade. Vidite, socija-
listi ne ulaze ni u kakav dijalog, ne diskutuju sa nama o tome, jer tom se
argumentu ne mo`e odgovoriti. Niko `iv ne mo`e parirati tom argu-
mentu. Ako socijalisti ne naprave dogovor sa Dra{kovi}em, oni nemaju
nikakvog argumenta da nama nabiju na nos {to ne}emo u vladu. Ho}emo,
ali mandatar radikal. Znate, vrlo nam je tu ~vrsta pozicija.
Voditeq: @ika iz Aran|elovca: “Kako je nova vlada BiH uspela da
prodre u svet”, misli se verovatno na Vladu Republike Srpske “i da do-
bije tolika sredstva, a na{a ne mo`e?”
Dr [e{eq: Vlada Republike Srpske nije dobila jo{ skoro nikakva
sredstva. Mo`da }e ne{to dobiti, ali kqu~ni ispit za tu vladu je pita-
we Br~kog. Ako me|unarodna arbitra`a odlu~i da Br~ko pripadne Re-
publici Srpskoj, ja }u prvi ~estitati Miloradu Dodiku, a on je obe}ao
da }e ako Republika Srpska ne dobije Br~ko, podneti ostavku. Dr`imo
ga za re~.
Voditeq: Vide}emo {ta }e biti. Mile An|eli} iz Ranilovi}a:
“Sklopqeni su ugovori oko telefona, me|utim, prave se novi aneksi
ugovora i tra`e doplate. Tu`ba je u toku i {ta [e{eq misli o tome da
li }e uspeti da dobiju prikqu~ke?” To je opet lokalna tema...
Dr [e{eq: Na`alost, ja ni{ta ne verujem na{im sudovima. Mi u na-
{oj zemqi zapravo sudove i nemamo. Sve gra|anske parnice su veoma du-
ge, neizvesne, a i kad sud presudi u va{u korist, mo`ete da se iskilavi-
te dok naterate da se izvr{ewe obavi. Ima toliko pravosna`nih presu-
da na ~ije se izvr{ewe ~eka godinama. To je katastrofa za pravni pore-
dak.
Voditeq: Slobodan \uri} iz Aran|elovca: “Objasnite ~iwenicu
kako ste pobedili Lili}a, a izgubili od Milutinovi}a.”
Dr [e{eq: Pa, pobedio sam Lili}a ubedqivo iz dva razloga. Prvo,
zato {to su socijalisti mnogo mawe tada falsifikovali izborne rezul-
tate. Bilo je falsifikata, ali ne{to na Kosovu samo, u drugim mestima
nije, {to govori da nisu bili mnogo zainteresovani da Lili} zaista po-
bedi. Nisu ga mogli izbe}i kao kqu~nog kandidata, a qudima iz vrha so-
cijalisti~ke partije nije bilo mnogo stalo da on pobedi. Bili su ube|e-
ni da }e Lili} imati vi{e glasova, ali da ne}e iza}i 50 odsto i tako }e
215
taj izborni turnus propasti. Iznenadili su se kada su videli da sam imao
3 odsto glasova vi{e od Lili}a, a Milutinovi} je bio po voqi vrha SPS
i odmah u startu su i{li sa sistematskim falsifikatima, negde od
800.000 glasova su falsifikovali.
Voditeq: Toliko?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pita: da li ste raspolo`eni da po-
sle emisije odete da popijete zajedno kaficu, s obzirom na to da se pozna-
jete?
Dr [e{eq: Ne mogu sada da se setim, ali u svakom slu~aju hvala na
pozivu. Ja se odmah posle emisije vra}am u Beograd, a sutra opet imam
radne obaveze, bez obzira {to je subota, i sve mawe vremena za dokolicu.
Voditeq: Zna~i, malo je 24 sata?
Dr [e{eq: Da, malo je. Mora}u 25 sati, da ustajem sat ranije.
Voditeq: Biqana iz Aran|elovca: “Za{to ste odlazili u Crnu Goru
na inauguraciju Mila \ukanovi}a, kada ste o wemu govorili lo{e?”
Dr [e{eq: Objasnio sam ve} to, odgovorio sam na to pitawe. Znate,
govorio sam veoma lo{e i o Milo{evi}u, ali sam bio u Saveznoj skup-
{tini kada je polagao zakletvu i posle sam mu ~estitao. To je stvar ele-
mentarne gra|anske pristojnosti, a i naravno: mi radikali pokazujemo
dobru voqu, pokazujemo da ne mrzimo politi~ke protivnike, da nismo qu-
di mr`we, da nismo stranka mr`we. Bio je va`an odlazak u Crnu Goru jer
smo veoma smiruju}e delovali na tamo{we tenzije. Imao sam ~ak neke
tri televizijske emisije, ukupno ~etiri sata programa, pola sata na dr-
`avnoj televiziji, dva i po sata na “Blu mun” i sat vremena na “Skaj sa-
tu” i ti nastupi su veoma dobro oceweni u politi~koj javnosti Crne Go-
re, dosta su delovali da se smire strasti, da qudi ne ginu u toj uzavreloj
politi~koj atmosferi.
Voditeq: [to nam ni malo ne treba.
Dr [e{eq: Mi se na takav na~in pona{amo i u Beogradu. Kad god je
bilo kriti~no, kad god je dolazilo do krvoproli}a, uvek smo mi radika-
li bili najstalo`eniji, najsmireniji, najracionalniji, najrazumniji.
Voditeq: Rizni} iz sela Bawa: “Kola su uvezena i pla}ena preko Cr-
ne Gore, {ta treba daqe uraditi kako bi se registrovala?” Pitawe o~i-
gledno nije samo pravno ve} je i...
Dr [e{eq: To pitawe pokazuje tako|e da u na{oj zemqi nema prav-
nog poretka. Ako imamo jedinstveni pravni poredak u SRJ, onda sve od-
luke nadle`nih dr`avnih organa u Crnoj Gori moraju imati istu pravnu
snagu kao odluke nadle`nih dr`avnih organa u Srbiji i svejedno je onda
gde se registruje automobil, a ovde je do{lo do sukoba izme|u re`ima u
Beogradu i re`ima u Podgorici, do pravog prepucavawa, pa re`im u
Podgorici namerno liberalizuje do kraja uslove za uvoz polovnih auto-
mobila, lako ih registruje, a onda ovde zao{travaju pitawe preregistra-
cije, ~ak sam ~uo da plene vozila registrovana u Crnoj Gori, {to je pro-
tivzakonito, a zapravo treba jedinstven propis da va`i na celoj terito-
216
riji Srbije i Crne Gore, da bude umerena carina, umeren porez, umerena
taksa, jer po{to na{a doma}a proizvodwa, ne mo`e jo{ zadugo da se opo-
ravi, treba qudima omogu}iti da nabave vozila u inostranstvu, da polov-
na vozila kupuju oni koji nemaju ba{ mnogo para, nemaju para na pretek.
Znate, oni koji imaju mnogo para, oni kupuju najluksuznija vozila, najsa-
vremenija, najmodernija, posledwi modni krik i takmi~e se u tome. To su
uglavnom oni koji se voze vozilima sa tamnim staklima. Ako radikali
do|u na vlast, mi }emo zabraniti tamna stakla na vozilima. Treba narod
da vidi ko se u kom automobilu vozi.
Voditeq: Dragan iz Ranilovi}a: “Kada }e se opozicija ujediniti, ka-
da }e se gospodin [e{eq pomiriti sa Vukom Dra{kovi}em?”
Dr [e{eq: Ja se ni sa kim ne sva|am i nemam razloga da se mirim.
Vidite, sada u Cetiwu sreli smo se Dra{kovi}, \in|i}, Vesna Pe{i},
ja i jo{ su neki bili i svi oni me|usobno ne govore, a ja sa svima govo-
rim. Ja se {alim sa svima, uvek sam dobrog, veselog raspolo`ewa i ne
smatram da sam sa bilo kim u zavadi, u sva|i.
Voditeq: Zna~i, vi ste dole pravili atmosferu?
Dr [e{eq: Da, ali od principa ne odustajem, od politi~kih ciqe-
va ne odustajem.
Voditeq: Markovi} iz Zve~ana: “Objasnite termin privremeno iz-
gubqene teritorije u Bosni i na koji na~in mislite da ih vratite?”
Dr [e{eq: Francuzi su ~ekali 47 godina da vrate Alzas i Loren ko-
je im je Bizmark oteo u francusko-pruskom ratu 1870. Mi ne smemo da od-
ustanemo, a kako }emo vratiti – kako nam se prilika uka`e. Za 10 godi-
na, za 20 godina, za 30 godina promeni}e se odnos snaga me|u velikim si-
lama. Mi u ovom ratu nismo pora`eni, mi smo pobedili, mi smo pora`e-
ni za diplomatskim stolom. Ako smo mirnim putem izgubili te terito-
rije, diplomatskim putem, onda je osnovana pretpostavka da ih diplo-
matskim putem mo`emo i povratiti. Moramo imati strpqewe, ali ne
smemo odustajati.
Voditeq: Jovi~i} iz Aran|elovca: “[ta mislite o novoj uredbi”, a
ve} smo o tome pri~ali, “da li }e one biti du`eg veka, i {ta sa onima ko-
ji ne}e da li~ni dohodak prime preko teku}eg ra~una?”
Dr [e{eq: [to se ti~e plata i isplate preko teku}eg ra~una, tu
treba da bude slobodna voqa firme u kojoj je ~ovek zaposlen. A kqu~ni
problem ove uredbe je intervencija u sferi kupoprodajnih ugovora.
Voditeq: Direktno zadirawe u voqu stranke.
Dr [e{eq: Jeste. Ako postoji novac kao plate`no sredstvo, ne mo-
`e mene dr`ava terati da ja pla}am preko ra~una. Ako imam gotov novac,
pla}am gotovim novcem. Pogotovu u ovoj situaciji, jer kod nas ne posto-
je banke u pravom smislu re~i. A ne sme ni Vlada da nala`e firmama da
ispla}uju radnike preko teku}eg ra~una. To treba da bude stav firme. Na
primer, mo`e da se ka`e radnicima: ispla}ujemo vam preko ra~una, to
olak{ava posao ra~unovodstvu, smawuje obim poslova, prenosi na banku.
To treba da bude autonomno pravo svake firme, i privatne i dr`avne, a
ne sme Vlada da nala`e tako ne{to.
217
 Voditeq: Pita vas Branimir iz Aran|elovca {ta mislite o prima-
wu plata radnika ~ekovima, ne gotovinskim, po Vladinoj uredbi, a `eli
vam ujedno i puno sre}e. Radomir Boji~i} iz Aran|elovca: “Da li je isti-
na da je Slobodan Milo{evi} uni{tavao, zamewivao tepihe, zavese u Be-
lom dvoru i naru~io kompletan nov name{taj?”
Dr [e{eq: To nisam ~uo ranije. Moram priznati da to ~ujem prvi
put, to nijedan list u Beogradu nije objavqivao, i nisam ranije to ~uo.
Voditeq: Mirjana iz Partizana: “Koliko je blizak va{ stav Le Pe-
nu i @irinovskom i {ta ako druga strana prekr{i to {to su [iptari
poslovali na besu?”
Dr [e{eq: Onaj ko je poslovao na besu, snosi posledice. Znate, pred
zakonom je izjedna~ena pravna vaqanost usmenog i pismenog ugovora.
Tre}a varijanta, registrovanog u sudu. Ali kada ugovor registrujete u su-
du, u slu~aju spora najlak{e vam je da doka`ete da ugovor postoji, jer je
jedan primerak deponovan u sudu. U slu~aju spora vi donesete svoj prime-
rak ugovora na su|ewe, suprotna strana donese svoj, mo`da je do{lo do
nekog falsifikata, mo`da ima ne{to {to se ne poklapa, a u slu~aju
usmenog ugovora morate da dokazujete svedocima. Ako ima vi{e svedoka,
kojim svedocima sud uka`e poverewe itd. Dakle, razlika izme|u usmenog
i pismenog ugovora je samo u slu~aju spora kada se mora dokazati posto-
jawe ugovora, ni{ta vi{e, nema druge razlike.
Voditeq: Milan An|elovi}, ponovo o telefonima, ka`e: “Telefo-
ni su upla}eni u 12 jednakih mese~nih rata. Sada Op{tina tra`i dopla-
tu od 700 maraka po crnom kursu, putem aneks ugovora. Da li je to regu-
larno, s obzirom na to da ugovor nije obuhvatao nikakvu doplatu, poseb-
no ne u stranoj valuti, i po crnom kursu?
Dr [e{eq: To nije regularno. Op{tina ne sme da obra~unava u stra-
noj valuti, ni po crnom kursu. Op{tina to ne sme da radi. Op{tina kr-
{i i Ustav i zakon ako to radi. To je dovoqan razlog da se zahteva pri-
nudna uprava ako op{tina tako radi. ^ak mo`e i da ode u zatvor neko od
op{tinskih ~elnika, ko je odgovoran za takav postupak. Drugo, op{tina
nema pravo da mewa samostalno odredbe ugovora. Ako je ugovoreno uvo|e-
we telefona mo`e i po jednoj ceni, i ako nije predvi|ena revalorizaci-
ja te cene, ugovor mora do kraja da se realizuje upravo po toj ugovornoj ce-
ni. Naravno, prevarenim gra|anima preostaje sud, ali u sud se uglavnom
ne mo`e imati poverewe. Dugo traje parnica i sa neizvesnim je ishodom.
^ak i ako se presudi u wihovu korist vidite kod Dafiment banke i Jugo-
skandika, kod stare devizne {tedwe, u koliko slu~ajeva je sud dosudio,
presuda postala pravosna`na, i trebalo da se obavi izvr{ewe. Do|e gra-
|anin sa sudskim izvr{iocima u banku, oni tamo ka`u nema para. Da smo
mi pravna dr`ava, da imamo pravni poredak, tog trenutka bi sud zatvo-
rio tu banku, pa rekao: nema para, ima kompjutera, ima stolova, ima tepi-
ha, ima prozora, ima telefona, ima faks aparata. Nemate pare, sada no-
simo ovo. To bi u Nema~koj bilo, to bi u Francuskoj bilo, to bi u Ame-
rici bilo, ovde nikom ni{ta. Imate li para, nemamo para, dobro, do vi-
|ewa, eto tako se pona{aju sudski izvr{ioci.
218
Voditeq: Olga iz Aran|elovca: “[ta [e{eq misli o tome kada }e
biti ispla}eni de~ji dodaci i studentski krediti?”
Dr [e{eq: Dok je ova vlast te{ko da }e biti ispla}eno. Godinu da-
na kasne de~ji dodaci, a ne znam koliko studentski krediti, ali tu je isto
situacija katastrofalna. Godinu dana ta~no kasne de~ji dodaci, i mate-
rinski dodaci.
Voditeq: A pri~amo o natalitetu.
Dr [e{eq: Jeste.
Voditeq: Gledalac iz Aran|elovca pita {ta [e{eq misli o kase-
ti koju je Radio B92 snimio prilikom ostavke Dragoslava Avramovi}a,
i gde se ta kaseta trenutno nalazi, kopija je u opticaju, a original...
Dr [e{eq: Ne znam koja je kaseta u pitawu.
Voditeq: Govor dr Dragoslava Avramovi}a u Saveznoj skup{tini, a
posle na konferenciji za novinare.
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije nikakva tajna, taj govor je objavqen
i u novinama, imali smo ga i u stenogramima Savezne skup{tine.
Voditeq: Ali nije toliko na dr`avnoj televiziji.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Radmila iz Partizana, simpatizer SPS-a, pita: “[ta ste
uradili kada je u pitawu pozitivno vaspitavawe omladine i suzbijawe
raznih sekti?”
Dr [e{eq: Te sekte su jedna veoma opasna stvar, ali mi ne mo`emo
ne{to efikasno da uradimo o pitawu wihovog suzbijawa, dok ne do|emo
na vlast. Onaj ko ima vlast, on je odgovoran za delovawe sekti. Ako ra-
dikali preuzmu vlast, mi }emo napraviti dr`avni registar legalnih
verskih zajednica, onih crkvenih organizacija koje imaju pravo slobod-
nog delovawa, a to su: pravoslavna crkva, katoli~ka crkva, islamska ver-
ska zajednica, ove civilizovane protestantske crkve i jevrejska verska
zajednica. A ove satanisti~ke sekte, sajentolozi i razni drugi asocijal-
ni, sve to mora da do|e pod udar zakona.
Vidite {ta se de{ava, recimo, najsve`iji slu~aj je ovo {to se desilo
u Smederevskoj Palanci. Uhva}ena su do sada dva osumwi~ena maloletni-
ka, jedan od 16 drugi od 18, a bilo je te{ko poverovati da su wih dvojica sa-
mi to uradili, mora da je neko ozbiqniji bio ume{an. Ali te{ko je, znate,
jer su ti mladi qudi sada fanatizovani da pripadaju nekoj sekti, na`alost,
~ak i sin nekog na{eg radikalskog aktiviste. Ali desi se, jedan je sin is-
taknutog socijaliste, jedan i na{eg aktiviste. Roditeqima je sada najte`e.
Gotovo te{ko da ima ne{to gore {to se ~oveku mo`e sada desiti ka-
da je u pitawu socijalizacija dece i omladine, nego da mu se dete upusti
u drogu ili da u|e u asocijalnu versku sektu. To su dve najte`e stvari ko-
je se mogu desiti. Te{ko je le~ewe i od jednog i od drugog. Tu dr`ava mo-
ra da reaguje krajwe rigorozno, a ja se nadam da }e istra`ni organi utvr-
diti sve do tan~ina {ta se desilo i ko je sve ume{an, jer mora da je ve}a
grupa qudi ume{ana i da ima starijih koji su bili inspiratori i di-
rektni u~esnici u tome svemu. Decu treba izle~iti od toga, a one koji su
glavni krivci treba rigorozno kazniti.
219
 Voditeq: Qudi pitaju {ta ih ti{ti. Mile iz Aran|elovca: “Poro-
dica sa troje dece nije stambeno re{ena, iako su se obra}ali nadle`ni-
ma i u Beogradu, jo{ uvek stanuju po {upama. [ta vi kao predsednik Srp-
ske radikalne stranke mislite o tome?”
Dr [e{eq: Dr`ava u budu}nosti ne}e zidati stanove, bar ne masov-
no. Znate, uvek }e se jedan broj stanova zidati za policajce, oficire, pod-
oficire, profesionalne vojnike, carinike i izvestan broj stanova za
invalide, fizi~ki hendikepirane itd, ali masovnog zidawa stanova ne-
}e biti. I zato se qudi moraju usmeravati da sami zidaju. Dr`ava im mo-
ra obezbediti krajwe jeftine placeve.
Mi to demonstriramo na zemunskom primeru. Tamo jo{ ima placeva
po 15 dinara kvadratni metar. Vi{e od 5.000 smo prodali. Qudi zidaju
ku}e i kada se malo oporavimo od ove ekonomske krize mora dr`ava omo-
gu}iti jeftine kredite, dugoro~ne kredite. U Americi je to 20 godina
uobi~ajeno. Dobija ~ovek kredit, podigne ku}u, ispla}uje 20 godina, a go-
di{wa kamata je mo`da 4-5 odsto, a kod nas je mese~na kamata kad uzmete
kredit 10-12 odsto. To je nepodno{qivo. Jednostavno, qudi nemaju od ~e-
ga. Onaj ko zna sam, pa se sna|e, pa nabavi neki yak cementa, pa ne{to
{qunka, peska, pa ciglu, pa znate, onda to ide mukotrpno i onda se to zi-
da godinama.
Voditeq: Kraji{nik iz Aran|elovca: “Da li savetujete povratak iz-
beglica generacije sedamdeseto godi{te na podru~je Banije, s obzirom
na to da je to odobreno?”
Dr [e{eq: Ni najve}em neprijatequ ne bih savetovao da se vrati
pod hrvatsku ili muslimansku vlast i mla|i qudi se uop{te ne vra}aju.
Wima je glava svaki dan tamo u torbi, `ivot im je u pitawu, nemaju mo-
gu}nost zaposlewa, nemaju mogu}nost bilo ~ime ozbiqno da se bave.
Uglavnom se vra}aju stariji qudi i gledaju bud za{to da prodaju imovi-
nu, nekretnine. Ovo {to se vra}aju sada qudi u Sarajevo, oni odlaze samo
ne bi li prodali ku}u, stan; i ovo qudi {to se vratilo u Knin, {to se
vratilo u druge delove Srpske Krajine, sve su stari qudi i gledaju na ne-
ki na~in da prodaju imovinu, da izvuku izvesnu sumu novca, kako bi ovde
stvorili mogu}nost opstanka, stvorili krov nad glavom i Hrvati bud za-
{to kupuju srpsku imovinu.
Recimo, u Belom Manastiru ku}a bogatijih Srba vredi trista hiqa-
da maraka a prodaje se za trideset hiqada maraka, deset puta jeftinije.
Imamo ~itav niz tih primera, a egzodus je masovan iz Isto~ne Slavoni-
je i Barawe. U zemunskoj op{tini u nedequ dana 60-70 porodica se prija-
vi da dobije izbegli~ki status. Nema Srbima opstanka pod hrvatskom
ili muslimanskom vla{}u.
Voditeq: Ranko \oki} iz Lazarevca: “Kako ste se ose}ali u TV
“Kronik” Vaqevo, gde je voditeq ina~e direktor socijalisti~kog pred-
uze}a “Kontakt” u Vaqevu i za{to ne birate voditeqe?”
Dr [e{eq: Voditeqa uvek bira vlasnik televizije, ako je privatna
televizija, a ako je dr`avna onda je direktor glavni i odgovorni urednik,
a ja ne izbegavam nijednog voditeqa u principu. Voditeq je tu da posta-
220
vqa pitawa, a ja sam do{ao da odgovaram na pitawa. [to su provokativ-
nija pitawa, interesantnija je emisija i meni je dra`e. Znate, najvi{e
volim najprovokativnija pitawa. Nikad od toga ne be`im.
Voditeq: Zna~i, vi ne birate voditeqe, kao ni mi goste. Zna~i, Vlaj-
ko Popovi}, uva`avam ~oveka.
Dr [e{eq: To nije isto. Ne ne, to nije isto. Mislim da vi morate da
birate goste, a ja nisam u poziciji da biram voditeqa. Moram da iskori-
stim kao politi~ar mogu}nost svakog medijskog pojavqivawa. Nisam u
situaciji da biram voditeqe i da ucewujem vlasnika televizije. Ja bih
birao voditeqa kada bih to mogao. A vi kao televizija mo`ete da birate
goste. Ja vam nisam rekao da niste smeli dovesti Vlajka Popovi}a. Vlaj-
ko Popovi} kao psihi~ki bolesnik, ali gra|anin, ima pravo da se pojavi
na televiziji, ali mu morate obezbediti adekvatan tretman. Zna~i, on
mora imati sagovornika koji }e kontrolisati to wegovo bolesno stawe,
koji }e adekvatno prema tome da se postavi. Vi kao diplomirani politi-
kolog niste stru~ni i kompetentni za tako ne{to. Vi mo`ete voditi po-
liti~ku raspravu, ali ne mo`ete psihijatrijsku. [ta da vam je rekao u
emisiji da je Napoleon i da je po~eo da dokazuje da je Napoleon? Kako bi-
ste vi tome parirali? Znate, ti ludaci znaju da budu veoma ubedqivi.
Voditeq: Sti`u pitawa gledalaca – Milka Ivanovi} iz Aran|e-
lovca pita [e{eqa da li }e Republika Srpska zavr{iti kao Srpska
Krajina.
Dr [e{eq: Ta opasnost postoji. Mawe je verovatna nego kada je u pi-
tawu Srpska Krajina, ali wena sudbina se odlu~uje na pitawu Br~kog.
Ako Br~ko ostane u Republici Srpskoj mislim da }e se sa~uvati cela Re-
publika Srpska. Ako ostanemo bez Br~kog, te{ko da ima {ansi da opsta-
ne Republika Srpska.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pozdravqa sve i pita: “[ta [e-
{eq misli o kriminalu i Arkanu li~no?”
Dr [e{eq: Radikali su jedini u stawu da efikasno suzbiju kriminal
jer smo sami imuni na kriminal. [to se Arkana ti~e, sve {to sam o wemu
mislio javno sam rekao onda kada niko drugi nije smeo, kada je Arkan bio
veoma prisutan u javnosti, popularan, kada su ga prote`irali dr`avni
mediji itd. Sada kada svi oni koji su se svojevremeno busali u prsa prija-
teqstvom sa Arkanom }ute, kada su se u{ima poklopili oni kojima je Ar-
kan svojevremeno davao medaqe Obili}a, sada kada Arkana juri Interpol
i po svemu sude}i, kako pi{e zapadna {tampa, me|unarodni Tribunal u
Hagu, ne}u ni da ga napadam ni da ne{to lo{e o wemu govorim. Protiv to-
ga sam da bilo koji Srbin bude isporu~ivan. Ako neko ima dokaza protiv
Srba za neka dela u ovom ratu, to treba da re{avaju na{i sudovi.
Voditeq: Du{ica Damjanovi} iz Ven~ana:...
Dr [e{eq: Ja se nikada nikakvoj hajci nisam prikqu~ivao. Mo`e
biti najgori ~ovek na svetu, ako vidim da ide hajka protiv wega, moje sim-
patije su na wegovoj strani. Ako ne mogu da mu pomognem, ne}u ni ja sa
svoje strane kamen da bacim na wega. Znam {ta je ruqa, znam {ta je ~o-
por, ~esto sam bio pred hajkom i nikada se ne prikqu~ujem hajka~ima.
221
 Voditeq: ... “Koja kola vozi gospodin [e{eq?”
Dr [e{eq: Imam jednu “tojotu” kupqenu 1990. godine i imam jednog
“fijata” koji je kupqen polovan i vozi ga Dragan Todorovi}. Tojotu vozi
moja supruga, a Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske
radikalne stranke vozi tog slupanog “fijata”, po{to je on ostao bez svo-
jih kola. A ja imam na raspolagawu slu`beno vozilo Op{tine Zemun. To
je vozilo tipa “pe`o”.
Voditeq: Sre}ko iz Topole pozdravqa i pita [e{eqa kada }e do}i
u Topolu.
Dr [e{eq: Uskoro. Imao sam nedavno udes na putu izme|u Smederev-
ske Palanke i Topole. Trebalo je da do|em na Televiziju “[umadija”, u
Aran|elovcu, imao sam zakazanu emisiju, prethodno sam imao neke obaveze
u Velikoj Plani, obilazio Smederevski okrug i onda izme|u Smederevske
Palanke i Topole `urili smo, vozili smo suvi{e brzo, vreme je bilo lo-
{e, put klizav, i na jednoj krivini smo sleteli i dobro se ugruvali.
Voditeq: Mirjana iz Partizana: “Koliko je [e{eq blizak – Le Pen
@irinovski”... to je ve} bilo.
Dr [e{eq: Nisam odgovorio na to pitawe. Ono {to je zajedni~ko Le
Penu, @irinovskom i meni, Janu Sloti iz Slova~ke, jeste patriotizam,
qubav prema svom narodu. I `eqa da na{i narodi me|usobno razvijaju
prijateqske odnose. To je ono {to nam je zajedni~ko.
Voditeq: @ivomir Lazarevi} vas pita: “Da li gospodin [e{eq kao
pobornik srpstva zna gde je Ora{ac, i da li je nekada posetio to mesto?”
Dr [e{eq: Znam gde je Ora{ac, i posetio sam Ora{ac.
Voditeq: Steva iz Aran|elovca pozdravqa gospodina [e{eqa: “Ka-
ko ste u Zemunu regulisali overavawe potvrde i svega {to je Vlada done-
la uredbama?”
Dr [e{eq: Mi smo prvi po~eli da izdajemo te potvrde. Dve Beograd-
ske op{tine, mislim na Zemun i Stari grad. Mi politi~kim sredstvima
osporavamo tu uredbu, ali nam je ciq da olak{amo gra|anima. Dok je
Uredba na snazi, da to {to br`e ide. Mislim da su i mediji javili da smo
mi bili najefikasniji, da odmah izdajemo sve potrebne potvrde, da ne bi
gra|ani ~ekali, da ne bi gubili vreme.
Voditeq: Milan iz Aran|elovca: “Za{to vam je vojvoda \uji} uki-
nuo ~in vojvode?”
Dr [e{eq: To nije istina. To lansiraju na{i politi~ki protivni-
ci, to su besmislice.
Voditeq: Miroslav Proki}: “Kako prihvatate koaliciju “Zajedno”,
kada su svi lideri do sada izdali ili stranke ili lidera, da li je to
ozbiqna koalicija i za{to nije iza{ao na ulicu da protestuje, kada je bi-
lo o~igledno da je pokraden na izborima”.
Dr [e{eq: Zato {to smatramo da je efikasniji ovaj metod kome pri-
begavamo: da doka`emo napismeno, da kra|a bude ubedqiva. I to u veli-
kim tira`ima sada {tampamo, rekao sam ve}: 500.000, 100.000, pa 200.000.
To }e biti toliko upe~atqivo da }e biti najte`i udarac socijalistima.
222
Drugo, mi smatramo da nema politi~ke funkcije koja je vredna proliva-
wa srpske krvi. Ni funkcija predsednika Republike nije toga vredna.
Ovaj re`im }e pasti. Da bi pao 6 meseci ranije, ne `elimo nijedan
Srbin da pogine. A koja je garancija da }e slede}i biti boqi? Znate, ~o-
vek pogine, a posle wegovi saborci razo~arani. Kako se ose}aju rodite-
qi ove dece koja su izginula 1991, 1993. i 1996. na beogradskim ulicama,
kada se posle pocepala koalicija “Zajedno”, kada su se lideri me|usobno
prozivali, kada ulaze u neke saveze sa socijalistima, kada se li~no boga-
te, pqa~kaju itd? Godine 1991. poginuli su jedan student i jedan polica-
jac, 1993. jedan mladi policajac, a sada jedan ~ovek sredwih godina 1996.
u Beogradu, je l’ tako? Kako se ose}aju wihova deca, wihovi roditeqi,
wihovi najbli`i, kada vide da je ta smrt bila uzaludna? Kako se ose}aju
ovi koji su raweni, obogaqeni – evo jedan je jo{ nepokretan iz Boqeva-
ca kod Beograda, u invalidskim kolicima. Ja to ne `elim.
Ja sam li~no ube|en da }e na{a vlast biti boqa od svega onoga {to
je Srbija do sada imala, ube|en sam u to. A opet ne mislim da je ta na{a
vlast vredna da bilo ~ije dete pogine. Ja nisam spreman da svoju decu `r-
tvujem, pa ne}u ni tu|u. To nam je neki osnovni orijentir u politici.
Voditeq: Gospodine [e{eq, o~igledno je da imate sve vi{e bira~a.
Ima li sve vi{e ~lanova? Koliko ja znam, u Aran|elovcu, razgovarao
sam sa Dejanom Luki}em, prema wegovim izjavama ~lanstvo se prili~no
pove}ava.
Dr [e{eq: Ve} imamo 180.000 ~lanova. U novembru 1996. smo imali
90.000, za godinu i dva meseca smo udvostru~ili broj ~lanova. I, kasnimo
sa ~lanskim kartama sada ve} po dva-tri meseca. Imamo centralizovanu
evidenciju ~lanstva, sve ~lanske karte se izdaju iskqu~ivo u Beogradu,
tamo se vodi kwiga evidencije. Toliki je priliv novih pristupnica, no-
vih ~lanova, da nam slu`be popada{e s nogu, ne uspevaju sve to da u odre-
|enom roku zavr{e.
Voditeq: Ukoliko budu ~esti izbori, ako se nastavi takav trend, on-
da }e biti dovoqno da samo va{i ~lanovi glasaju za radikale, pa da po-
bedite na nekim od izbora.
Dr [e{eq: Pa, ra~unajte, na{i ~lanovi, pa wihovi najbli`i, pri-
jateqi, ro|aci... Radikalska lavina je krenula i niko ne mo`e vi{e da je
zaustavi.
Voditeq: Neka to bude i va{a zavr{na re~enica ve~eras, ako ne `e-
lite jo{ ne{to da ka`ete.
Dr [e{eq: Pa, rekao sam dosta, vaqda }u imati jo{ prilike na va-
{oj televiziji da gostujem.
Voditeq: Kako ne, bi}e nam drago da budete na{ gost. Pre nego {to
pozdravimo na{e gledaoce da pozovemo gledaoce da budu i daqe sa nama,
jer }emo imati reporta`u iz Republike Srpske. Naslov reporta`e je
“Oni su obele`ili dana{wi dan”. A vama, gospodine [e{eq hvala {to
ste bili gost Televizije “Sunce”.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Hvala na pa`wi i laku no}.
223
 X Mnogi gra|ani se ~ude {to nismo iza{li na ulice, {to nismo, da-
NE DAJ BO@E DR@AVU BEZ OPOZICIJE
TV Po`ega, 20. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Po tre}i put u posled-
wih nekoliko meseci `elim dobrodo{licu na{em i va{em ve~era{wem
gostu, predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ. Go-
spodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije Po`ega.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Da li u posledwe vreme ose}ate neki umor od svakodnevnih
politi~kih utakmica?
Dr [e{eq: Ja mislim da se posledwih mesec, mesec i po dana ubrza-
no odmaram. Svi mi iz Srpske radikalne stranke smo zaista imali na-
pornu kampawu koja je prakti~no trajala godinu i po dana bez prekida.
Od maja 1996. godine pa do 21. decembra 1997. godine. Sada ve} mawe putu-
jemo, u stawu smo da se posvetimo svojim dnevnim obavezama u Beogradu i
pomalo punimo baterije za neku novu kampawu, do koje }e, o~ekujemo, do-
}i ve} ove godine.
Voditeq: Krajem decembra Srbija je kona~no dobila predsednika Re-
publike. Na drugi krug ponovqenih predsedni~kih izbora vi ste imali
puno primedbi.
Dr [e{eq: Ti izbori su bez ikakve sumwe potpuno falsifikovani.
Imamo konkretne dokaze, ~ak procewujemo do 800.000 glasova da je ukra-
deno, pogotovo na Kosovu i Metohiji. Socijalisti su prikazali da je ta-
mo iza{lo 350.000 [iptara, a svi znamo da [iptari uop{te nisu izlazi-
li. Ispade da je Milan Milutinovi} dobio vi{e albanskih glasova ne-
go Fatos Nano u Albaniji.
Bilo je dosta nepravilnosti i u drugim mestima, nepravilnosti na bi-
ra~kim spiskovima. Mi jo{ uvek nemamo centralizovanu kompjutersku ob-
radu bira~kih spiskova pa je bilo i ponavqawa istih imena na vi{e bi-
ra~kih spiskova itd. Mi }emo nastaviti da osporavamo izbor Milana Mi-
lutinovi}a, to su mu na{i predstavnici u dva navrata i u lice saop{tili
kada su vr{ene konsultacije za sastav nove vlade Srbije. I konkretno ra-
dimo na tom planu, koristimo svaku priliku medijskog predstavqawa da
narodu ka`emo konkretne ~iwenice koje se ti~u tih falsifikata.
[tampali smo specijalno izdawe “Velike Srbije” na 4 strane u po-
la miliona primeraka, podelili ga po celoj Srbiji gra|anima. [tampa-
li smo specijalno izdawe na 52 strane u 100.000 primeraka, upravo sada
izlazi iz {tampe specijalno izdawe “Velike Srbije” na 68 strana u
100.000, a spremamo i jedno specijalno izdawe na 36 strana u 200.000 pri-
meraka. Sve ~iwenice kojima raspola`emo, sve podatke, sve detaqe mi
}emo da saop{timo javnosti, a radimo i jedan dokumentarni film od sat
vremena u kome }emo pokazati materijal sa kontrole na bira~kim mesti-
ma u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici, i druge dokaze koje imamo o ne-
regularnosti i predizborne kampawe i samog izbornog procesa. Dakle,
mi tu borbu nastavqamo.
224
kle, bili `e{}i u tom nastupu. Mi polazimo od one na{e teze da nema
te politi~ke funkcije koja je vredna prolivawa krvi i da je strpqewe
u politici najva`nije. Mi nismo spremni da `rtvujemo tu|u decu da bi-
smo dokazali da smo u pravu i nasiqem se do~epali vlasti kada to nismo
mogli kroz izborni proces, upravo zbog ovih nepravilnosti i falsi-
fikata.Mi smatramo da }emo re`imu zadati novi sna`an udarac doka-
zima kojima raspola`emo, da }e re`im na slede}im izborima biti jo{
slabiji, i da ga tada mo`emo dotu}i. Vi znate dobro {ta se de{avalo.
Na va{oj televiziji je prikazan deo tog na{eg materijala, ovog puta je
montiran.
Voditeq: Izborna jedinica 29 Pe}.
Dr [e{eq: Mi smo slali 1.000 kontrolora iz cele Srbije na Koso-
vo i Metohiju i u prvom i u drugom izbornom krugu. Oni su prepuni ra-
znoraznih utisaka. Hapsili su nam savezne i republi~ke poslanike koji
su bili u ulozi kontrolora, policija je na nekim mestima tukla na{e po-
slanike, a socijalisti, ~lanovi bira~kog odbora, bili su naoru`ani.
Oru`je su dr`ali na stolovima. Ujutru u 7 sati negde su bira~ke kutije
ve} bile pune. Na jednom mestu su na{i kontrolori razbili bira~ku ku-
tiju, ispalo je oko 1.600 listi}a.
Voditeq: Bilo je 7.20...
Dr [e{eq: Da, ve} je 1.600 glasa~kih listi}a bilo popuweno. ^uda
su se de{avala. Mi to sada sve prikupqamo, sistematizujemo i dokazuje-
mo. Socijalisti }ute kao zaliveni, nema nikakvih reakcija ni na ova na-
{a specijalna izdawa, niko da nas napadne u javnosti. Koriste samo onu
protuvu Sini{u Vu~ini}a, on im slu`i da izgovori ono {to socijali-
sti i julovci misle o nama radikalima. Ina~e, direktno protiv nas jed-
nostavno }ute.
Voditeq: Nakon izbora za predsednika Republike usledilo je kon-
stituisawe Skup{tine Srbije. Vi ste glasali za predsednika Dragana
Tomi}a. Za{to?
Dr [e{eq: To je bilo pre izbora za predsednika Republike. Postig-
nut je dogovor svih parlamentarnih stranaka. Radikali, socijalisti,
Srpski pokret obnove, JUL i ostale male stranke, koje imaju poslani~-
ke grupe, svi su se dogovorili o raspodeli skup{tinskih funkcija. Po-
{lo se od ~iwenice da socijalista pojedina~no ima najvi{e – 86 i da wi-
ma pripada mesto predsednika Narodne skup{tine. Radikala ima 82, po
toj logici dva potpredsedni~ka mesta. Espeoovaca ima 45 – jedno pot-
predsedni~ko mesto. Julovaca 19 – jedno potpredsedni~ko mesto.Dogovor
je bio napravqen za sastav svih skup{tinskih radnih tela, svih skup-
{tinskih odbora.
Onda smo se mi radikali, u znak dobre voqe, odrekli tog jednog pot-
predsedni~kog mesta i rekli da bi bilo dobro da predstavnik Saveza voj-
vo|anskih Ma|ara bude jedan od potpredsednika Narodne skup{tine i
time pokazali gest dobre voqe prema nacionalnim mawinama uop{te i
prema ma|arskoj nacionalnoj mawini koja je prili~no brojna, a ipak je
225
lojalna Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Oni uvek u~estvuju na
izborima, u~estvuju u radu skup{tine itd. I hteli smo time da poka`e-
mo i tim [iptarima koji su separatisti~ki orijentisani da mi nismo a
priori protiv nacionalnih mawina nego smo protiv separatista. Sa wi-
ma vodimo nepomirqivu borbu.
Iako je postignut dogovor, sutradan Srpski pokret obnove nije hteo
da glasa za Dragana Tomi}a, nego su wegovi poslanici bili uzdr`ani.
Dra{kovi} je mislio da }e na taj na~in javnosti predstaviti kako radi-
kali {uruju ne{to sa socijalistima, a on je po strani. [ta zna~i biti
uzdr`an? I {ta zna~i jedan dan se dogovoriti, a sutradan ne po{tovati
taj dogovor? To je ve} stvar morala, to je stvar artikulacije elementar-
nog politi~kog pona{awa, koje se ti~e te stranke. Nama to ne mo`e za-
smetati, jer mi idemo uvek otvoreno, uvek krajwe ~isto, uvek krajwe
objektivno i narodu ka`emo sve {to imamo, sve {to mislimo.
Takav dogovor je sada postignut i oko izbora poslanika u Ve}e repu-
blika, samo je karakteristi~no da ovog puta nije bilo formalnog sastan-
ka strana~kih predstavnika nego su se prakti~no na{i predstavnici na
hodnicima dogovarali. Sreo Tomislav Nikoli} Milana Mikovi}a pa su
se dogovorili, kada se kandiduju prema procentu koji svaka stranka ima
u Republi~koj skup{tini kandidati za Ve}e republika, da me|usobno
glasamo jedni za druge.
Voditeq: Vi ste to i tra`ili.
Dr [e{eq: Mi smo to i tra`ili, i onda se Tomislav Nikoli} dogo-
vorio sa Milanom Mikovi}em da radikali glasaju za kandidate SPO-a,
po{to radikali imaju 6 kandidata a SPO 4, da mi glasamo za wihove, a da
oni glasaju za na{e. Onda se dogovorio sa Goricom Gajevi} ili sa Zora-
nom An|elkovi}em da radikali glasaju za SPS, a da oni glasaju za na{e.
Tako su se i oni dogovorili i sa SPO. Danas je to provedeno.Me|utim,
{tampa je po~ela da pi{e da su se socijalisti dogovorili sa SPO da is-
tisnu potpuno radikale, da socijalisti uzmu 15, SPO 5 mesta u Ve}u re-
publika, to je pisala “Na{a borba”, mislim “Danas” i jo{ neki listovi.
Mi smo na ju~era{woj konferenciji za {tampu javno saop{tili da
insistiramo na principu proporcionalnosti, da }emo biti korektni
prema svim drugim strankama koje imaju pravo na poslanike u Ve}u repu-
blika, da o~ekujemo i korektnost prema nama. Ako svih 6 na{ih kandida-
ta ne pro|e, mi ne}emo prihvatiti nijedno mesto, oni koji pro|u }e pod-
neti ostavke. Pokazalo se da smo to blagovremeno uradili, jer se pojavi-
la kandidatura Du{ana Mihajlovi}a. Du{an Mihajlovi} je bio 21. kan-
didat, i neko je zamislio da se glasovi preliju Du{anu Mihajlovi}u, da
jedan od radikala otpadne. Po{to smo mi tako jasno i javno zapretili da
}emo odustati od svih kandidatura i da }e na{ potpredsednik Narodne
skup{tine Dragan Todorovi} podneti ostavku, da bi se mi mogli povu}i
iz svih skup{tinskih odbora, onda su od toga odustali.
Voditeq: I to se danas nije dogodilo.
Dr [e{eq: I izvisio je danas na glasawu Du{an Mihajlovi}. Mi-
slim da je dobio samo ne{to glasova Srpskog pokreta obnove, 40 i ne{to
226
glasova je dobio. A Srpski pokret obnove nije to radio na u{trb radi-
kalskih kandidata, nego jednostavno nisu glasali za [tambuka iz JUL-a,
nego su glasali za Du{ana Mihajlovi}a.
Voditeq: Na sino}wem skupu u Ni{u, Milan Pani} je pozivao vas i
Vuka Dra{kovi}a da zajedno formirate vladu u ciqu, kako je rekao, re-
publi~kih promena.
Dr [e{eq: Besmisleno je da Milan Pani} poziva mene i Vuka Dra-
{kovi}a. [ta on ima nas da poziva, ko je on? Ni jedan od glasa~a u Srbi-
ji. Nema nikakvu stranku, nema nikakvu politi~ku mo}, nikakav poli-
ti~ki uticaj. Propali politi~ar, u krajwem slu~aju. [ta on ima nas da
poziva.
Drugo, mi smo odgovorni svojim ~lanovima, svojim bira~ima. Mi na-
{im bira~ima nismo obe}ali pre izbora da }emo praviti koaliciju sa
Srpskim pokretom obnove. Je li tako? [ta onda imamo sada da pravimo
koaliciju.
Mi smo bili spremni na kompromisno re{ewe. ^etvorna koalicija,
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva. Radikali, socijalisti,
Srpski pokret obnove i JUL. To je jedina varijanta koja je nama odgova-
rala. Za{to? Zato {to nam nije padalo na pamet da u|emo u koaliciju sa
levicom, jer bi nas levica uvek nadglasala. Ne bismo mogli da se izbo-
rimo za svoj program. Ova pusta obe}awa koja su sada u opticaju, to je be-
smisleno. Na sednici vlade se glasa, i ko ima ve}inu, taj odlu~uje.
A nismo hteli ni sa Srpskim pokretom obnove. Imamo pred sobom
vrlo lo{e iskustvo drugih stranaka. Ko god je sa wima ulazio u koalici-
ju, taj se posle gorko kajao. [ta zna~i da u|emo sa Srpskim pokretom ob-
nove u koaliciju, pa da za ministre postavqamo ro|ake Vuka Dra{kovi-
}a, ro|ake Danice Dra{kovi}. To je jedna veoma, veoma brojna familija,
ima ih hiqadu, nemamo dovoqno dr`avnih funkcija na koje bismo ih ras-
poredili. Ovo isto {to rade na nivou grada Beograda, oni bi radili na
republi~kom nivou. Pa da nas ucewuju za pare, za stanove, za vile na De-
diwu itd. To smo hteli da izbegnemo.
U slu~aju ~etvorne koalicije, ne mogu socijalisti da nas preglasaju,
jer mi radikali sa SPO imamo vi{e poslanika, imali bismo bar jedno
ministarsko mesto vi{e u vladi pa bismo mi wih mogli preglasati. A
ne bi SPO mogao da nas ucewuje za tako neke privilegije, za neke nepo-
tisti~ke ambicije itd, jer bismo onda mogli da upregnemo levi~arske
ministre da to spre~e.
Voditeq: Jedni druge bi {titili.
Dr [e{eq: A mi radikali smo ube|eni da bi u toj vladi na{i
kadrovi bili najkvalitetniji, i da bismo mogli snagom argumenata da
vodimo glavnu re~. Mi bismo mogli da u tim raspravama uvek imamo kva-
lifikovane stavove kojima se ne mo`e argumentovano ni opepeliti. To
je bila ta na{a varijanta da do|e do jednog laganog prenosa vlasti. Da se
ne obrukamo, a da postignemo ne{to korisno za Srbiju.
Postoji jo{ jedan objektivni razlog: SPO je jedna nepotisti~ka
partija, sklon je tim materijalnim privilegijama, boga}ewu itd. Opasno
227
je to {to kada bismo mi formirali vladu socijalisti bi bili veoma, ve-
oma jaka opozicija, imali bi vlast na saveznom nivou, imaju pod kontro-
lom mo}ne firme, imaju pod kontrolom ove dr`avne sindikate, mogli bi
da nam blokiraju rad sa svih strana. Znate, ova skup{tinska ve}ina je ve-
oma tanka da bi bila stabilna.
Mi smo hteli lagani prenos vlasti. Da naviknemo narod da smo i mi
u ulozi vladaju}e partije, da naviknemo narod na ~iwenicu da smena vla-
sti nije smak sveta, da je to sasvim normalno, prirodno stawe. Da navik-
nemo narod na ~iwenicu da i neko drugi mo`e da vlada osim socijalista
i JUL-a, a da ne zao{travamo unutra{we politi~ke odnose i da te me|u-
strana~ke tenzije ne budu dominantna ~iwenica na{eg politi~kog `ivo-
ta. To je bila ta na{a strate{ka zamisao, mi smo je, mislim, veoma pla-
sti~no objasnili u predizbornoj kampawi.
Me|utim, levi~arske stranke nisu htele o tome ni da razgovaraju, oglu-
{ile su se. Samo su }utale na na{u inicijativu. Dra{kovi} se na nas obru-
{io drvqem i kamewem, jer je on jo{ od leta pro{le godine u{ao u neke
aran`mane sa socijalistima, i u tim aran`manima je gledao da, pre svega,
zadovoqi svoje li~ne interese. On je procenio da se wemu vi{e isplati da
sam u|e u kombinaciju sa socijalistima, a da se iz toga istisnu radikali.
Jer, ako se se}ate, Dra{kovi} je neprekidno govorio ne dolazi u ob-
zir da i radikali u|u u vladu, ali ako mu propadnu pregovori sa socija-
listima, onda bi mogla sa nama tehni~ka vlada. To je sme{no. Zna~i, mi
smo mu rezervni adut ako on ne uspe da se dogovori sa socijalistima.
Mi ne mo`emo nikome da budemo rezervni adut. Niti mo`emo da bu-
demo wegovo sredstvo za ucewivawe socijalista, da on wima preti: ako vi
meni ne ispunite sve `eqe, ja odoh sa radikalima. E, to jednostavno ne}e-
mo dozvoliti. U takvoj jednoj situaciji, gde je do{lo do krajwe neprinci-
pijelnog politi~kog pona{awa na{ih potencijalnih ili nesu|enih po-
liti~kih partnera, mi smo zakqu~ili da je najboqe da isforsiramo {to
pre nove parlamentarne izbore u Srbiji, izbore na svim nivoima – i re-
publi~ke i lokalne i savezne. Jer, dosta se toga u me|uvremenu dogodilo
i mnogi gra|ani su verovatno promenili svoje mi{qewe, svoje strana~-
ko opredeqewe i bilo bi dobro da se ponovo proveri voqa naroda.
Voditeq: Predsednik Republike predlo`io je mandatara za sastav
nove vlade, sada{weg premijera Mirka Marjanovi}a. Kako to komenta-
ri{ete?
Dr [e{eq: Iz mojih usta ne mo`ete o~ekivati da izgovorim to
predsednik Republike, kada je re~ o Milanu Milutinovi}u. Mi i daqe
osporavamo wegov izbor, ali on prakti~no sada vr{i tu du`nost. Mi smo
stranka legaliteta i legitimiteta. Legitimitet osporavamo, jer wegov
dolazak na tu funkciju ne odgovara voqi naroda. Legalitet postoji jer je
Narodna skup{tina, na izvestan na~in, verifikovala tu wegovu pozici-
ju, i on je odredio za mandatara Mirka Marjanovi}a.
Svi su to u Beogradu o~ekivali, osim Vuka Dra{kovi}a. On je jedi-
ni bio ju~e iznena|en. O tome se pri~alo, da su tri kandidata: Mirko
Marjanovi}, Zlatan Peru~i} i Mila~i}, ministar finansija. Mi sma-
228
tramo da su socijalisti na{li jedno racionalno re{ewe, nemaju oni
mnogo kvalitetnih kadrova. A od svih wihovih predsednika vlade, Mir-
ko Marjanovi} je najdu`e opstao na toj funkciji. Mnogo kra}i mandat je
bio i Radomana Bo`ovi}a, i Nikole [ainovi}a, i Dragutina Zelenovi-
}a i Stanka Radmilovi}a.
Voditeq: Mislite, kvalitetniji je od prethodnika.
Dr [e{eq: U uslovima i u kadrovskoj situaciji koja karakteri{e
socijalisti~ku partiju, oni nisu imali boqe re{ewe. Mi radikali bi-
smo imali, ali mi smo ispali iz tih kombinacija odmah u startu, jer dru-
gi nisu `eleli sa nama. Drugi vi{e `ele da trguju nego da re{avaju pro-
bleme i da se svojski posvete radu.
Voditeq: Marjanovi} }e sada da predlo`i sastav nove vlade. Da li
}e radikali u}i u tu vladu?
Dr [e{eq: Ne, mi u tu vladu ne}emo u}i, to je op{tepoznata ~iwe-
nica. Mi to neprekidno ponavqamo. U takvu vladu mi ne}emo da u|emo,
u trgova~ku vladu ne}emo uop{te.
Voditeq: Za{to ka`ete da je trgova~ka?
Dr [e{eq: Zato {to se vode zakulisne trgovine. Sve {to se de{a-
va to je jedna zakulisna trgovina socijalista, JUL-a i Srpskog pokreta
obnove. Nova demokratija je tu kao neka miro|ija. Me|utim, danas su do-
`iveli nokaut i sve su prilike da }e ispasti iz vlade. Socijalisti vi-
{e nemaju nikakvog razloga da i Novoj demokratiji daju ministarske
mandate, kada je tu Srpski pokret obnove i kada sa Srpskim pokretom
obnove imaju komotnu skup{tinsku ve}inu.
I da se razumemo, ne qutimo se mi zbog toga, to je wihovo pravo. Ali
nastavqamo da delujemo kao opoziciona stranka i da koristimo sve wi-
hove slabosti, sve wihove gre{ke, sve wihove propuste da ih `estoko
kritikujemo, pa neka narod procewuje. Zna~i, ne osporavamo da socijali-
sti, JUL i Srpski pokret obnove imaju puno pravo da formiraju koali-
ciju, da formiraju zajedni~ku vladu i da upravqaju Srbijom dok im traje
mandat i dok se `estoko ne posva|aju.
Voditeq: A vi }ete i daqe biti kontrola vlasti.
Dr [e{eq: Parlamentarna kontrola vlasti kroz kritiku na{ih
poslanika svega onoga {to ne vaqa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, socijalisti imaju ve}inu u Ve}u gra|a-
na, dok je situacija u Ve}u republika sasvim druga~ija, pogotovo sada ka-
da je na ~elo Crne Gore do{ao Milo \ukanovi}.
Dr [e{eq: U Ve}u republika sada }e socijalisti i JUL imati 9 po-
slanika, a mislim da Momir Bulatovi} ima 6, to je 15. Oni ne mogu ima-
ti ve}inu, osim ako formiraju koaliciju sa Srpskim pokretom obnove.
Ako mislite na eventualnu promenu Ustava, treba im dvotre}inska
ve}ina. Setite se, pro{le godine, u leto, socijalisti su krenuli javno sa
inicijativom za promenu Ustava, promenu samo jedne odredbe, odredbe
koja se ti~e predsednika Republike. Hteli su da predsednika Republike
direktno biraju gra|ani na neposrednim izborima i da mu poja~aju auto-
ritet i ovla{}ewa.
229
 Mi smo bili odmah protiv, po na{em programu mi smo za ~isti par-
lamentarizam. Dakle, da parlament bira predsednika Republike i da
predsednik Republike ima veoma su`ena ovla{}ewa. Ali je Dra{kovi},
u ime Srpskog pokreta obnove, odmah izjavio da }e on podr`ati takvu
promenu Ustava. Mislim da oni na to ra~unaju. Ali opet im nedostaje
dvotre}inska ve}ina. Ako je ukupno 9 socijalista i julovaca, 4 iz SPO,
to je 13, i 6 iz Bulatovi}eve stranke, to je 19, to vi{e nije ni apsolutna
ve}ina. Tako da }e biti vrlo interesantna situacija oko toga.
Mi radikali }emo uvek glasati u skladu sa na{im programom. Mi smo
za ja~awe savezne dr`ave, za preuzimawe sve vi{e funkcija od federal-
nih jedinica, to je po na{em programu. Kada je re~ o predsedniku Republi-
ke, mi smo za parlamentarizam. Mi smo protiv predsedni~kog sistema.
Voditeq: Uredba o finansijskoj disciplini tek {to je za`ivela, a
danas je Mirko Marjanovi} nagovestio povla~ewe te uredbe.
Dr [e{eq: Naravno, mora da je povu~e. Ne mo`e to da opstane.
Prvo, uredba ne vaqa kao takva, jer se to re{ava zakonom, a ne ured-
bom. Ne mo`e se uredbom re{avati zakonska materija i ne mogu se ured-
bom mewati zakoni. To je protivustavno.
Sadr`aj Uredbe bi mogao da funkcioni{e da smo mi u nekoj normal-
noj dru{tvenoj situaciji. Da mi imamo banke.
Na Zapadu, u Americi, u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, sve ovo
{to Uredba kod nas propisuje da mora da se obavqa preko banaka, ve} de-
cenijama se obavqa iskqu~ivo preko banaka. Ne}ete na}i Amerikanca
u Americi koji ima 1.000 dolara u ke{u. To bi bilo dobro da mi imamo
banke, ali mi nemamo banke. Ako su meni ove banke zarobile staru devi-
znu {tedwu, dok mi ne vrate staru deviznu {tedwu ne}u da imam posla sa
wima.
Voditeq: Poverewe. Kako vratiti?
Dr [e{eq: Kako vratiti poverewe kada su nam zarobili staru devi-
znu {tedwu? Meni nisu mnogo, hvala bogu, ali ima qudi koji su oja|eni.
Pa onda kroz Jugoskandik, Dafiment banku i druge neke banke. Sve su to
bile banke sa licencom Narodne banke Jugoslavije. Dr`ava mora da sno-
si odgovornost za wihovo poslovawe.
U Americi dr`ava odgovara i garantuje gra|anima da }e nadoknadi-
ti svaku {tetu do 100.000 dolara ako gra|anin {tedi u bilo kojoj banci.
Gra|anin je neprikosnoven. Mo`e banka da propadne, ali gra|anin od dr-
`ave dobije ono {to je wegovo do 100.000 dolara. Zna~i, garantuju obi~-
nim gra|anima, a onim biznismenima, ili krupnim bogata{ima nema ga-
rancija. Ali oni rasporede u mnogo banaka svoje bogatstvo, nikada ne dr-
`e sve u jednoj banci. Obi~nim gra|anima dr`ava priska~e u pomo}.
Kod nas godinama ve} niko ni ne pomi{qa da vrati staru deviznu
{tedwu, a teraju nas da novac dr`imo u bankama. I sada, odete na {alter
banke i ne mo`ete da dignete svoje pare, je li tako? Ne mo`ete ni platu
celu da dignete, nego dnevno 500 dinara, ili {ta ja znam.
Voditeq: U posledwe vreme vrednost dinara dosta oscilira. Ka`u
da je jedan od razloga za vra}awe Uredbe stabilizovawe kursa dinara.
230
Dr [e{eq: To nije ta~no. Uredbu su morali da povuku jer je besmi-
slena u sada{wim uslovima. A kurs dinara su stabilizovali tako {to su
vi{ak povukli iz opticaja. A vi{ak se pojavio kada su dinarima krenu-
li da kupuju devize da plate ruski gas i na{tampali ogromne koli~ine
novca.
Pro{le godine su pogre{ili {to su davali kredite dru{tvenim
firmama. Ako se se}ate, mi smo to o{tro napali. Kada su dobili mili-
jardu i po maraka od privatizacije dr`avne telefonske kompanije, tre-
balo je tim parama odmah da ispla}uju penzije, zaostala socijalna dava-
wa. Taj bi novac opet oti{ao u proizvodwu, ali bi oti{ao sposobnim
firmama. Ovako su kapom i {akom davali kredite espesovskom i julov-
skom lobiju i mnogo tih para je iscurilo u inostranstvo. Oni proizvedu
robu, pa izvezu, prodaju u inostranstvu i tamo ostave devize. I malo ko od
wih vra}a taj kredit. Taj kredit se ne vra}a. Tako smo mi i nagovestili.
Kada dr`ava daje dru{tvenim firmama kredite, to je kao da sama se-
bi daje kredite, iz levog yepa preme{ta u desni yep. To je sme{no. Ako
su hteli da daju kredite, trebalo je da daju privatnim firmama, da pri-
vatnik potpi{e hipotekarni ugovor. Pa ako ne mo`e da vrati do odre-
|enog roka, pleni mu se imovina. Kako }ete dru{tvenim firmama pleni-
ti imovinu, sme{no. Dr`ava pleni ono {to je i tako weno. Dru{tvena
svojina je zapravo jedan prikriveni oblik dr`avne svojine. Sam pojam
dru{tvene svojine nigde u svetu ne postoji.
Voditeq: Kako vidite u narednom periodu, u bliskoj budu}nosti,
privredu Srbije i Jugoslavije? Da li }e do}i do jo{ ve}e represije?
Dr [e{eq: Pod ovim re`imom naravno da ho}e, jer ovaj re`im ne-
ma ispravnu koncepciju izlaska iz krize. Mi jedini kasnimo sa privati-
zacijom u celoj Isto~noj Evropi.
Voditeq: Tu se ne{to stalo.
Dr [e{eq: Kod nas se nikada ozbiqno u to nije ni u{lo. Imali smo
jednu privatizaciju po lo{em konceptu Ante Markovi}a, a onda smo
imali tzv. \in|i}ev zakon iz 1994. godine, kojim je sve vra}eno u prvo-
bitno stawe, s kojim se i{lo na revalorizaciju. Ne zna se {ta je gora po-
java u na{em ekonomskom `ivotu. Svi su obavili ve} odavno privatiza-
ciju u Evropi, samo mi nismo. Bez privatizacije nema ekonomskog na-
pretka. Dok se ne zna ko je vlasnik fabrike, ne mo`e se daqe. Da li }e
vlasnici biti radnici, akcionari, da li }e biti gra|ani, deoni~ari, da
li }e biti strani neki kupci, uop{te nije bitno, ali mora da se zna ko
je vlasnik. Dok se ne zna ko je vlasnik, nema ekonomskog napretka.
Voditeq: Vi ste bili za to da se tr`i{ni princip uvede u medije,
prilikom podele i frekvencija i dozvola za rad. Sada Savezno mini-
starstvo ne{to sprema oko podele frekvencija, Savezno i Republi~ko
ministarstvo za saobra}aj i veze.
Dr [e{eq: Prvo, nije razja{weno ko je kompetentan da uop{te do-
dequje frekvencije – da li Republi~ko ili Savezno ministarstvo. Reci-
mo da je Savezno, ako smo za ja~awe centralne dr`ave, neka bude Savezno.
Raspisali su konkurs za dodelu frekvencija, i ve} su u konkursu odmah
231
odredili neke nepremostive prepreke. Recimo, mnoge firme koje su po-
~ele privatno da emituju televizijski i radio program nisu za to regi-
strovane u Privrednom sudu. A po zakonu se sada i ne mogu registrovati
u Privrednom sudu ako ne pribave frekvenciju. A da bi pribavili fre-
kvenciju moraju doneti dokaz da su registrovani za radio-difuziju. I to
je namerno napravqeno, to me{etarstvo. Zna~i, jedno bez drugog ne mo`e,
da biste jedan dokument izvadili morate da imate drugi, a ne mo`ete oba
u istom trenutku. Zatim, tra`e, recimo, gra|evinske dozvole, tra`e ta-
ko jo{ neke stvari {to niko nikada ranije nije tra`io. Ja ne znam da li
je vama neko tra`io gra|evinsku dozvolu za televizijski studio.
Voditeq: Sada su po~eli da tra`e i to.
Dr [e{eq: Sada tra`e za ovaj konkurs. Mo`ete li to pribaviti do
ovog roka za konkurs? Mi znamo kako je op{tinska administracija a`ur-
na, nekada to traje mesecima. U Beogradu to traje po {est meseci dok se
pribave ta dokumenta. I ono {to je u svemu ovome najopasnije, to je name-
ra Savezne vlade da napla}uje ogromne takse za kori{}ewe radio i tele-
vizijskih frekvencija.
Mi se sla`emo da takse moraju da postoje, da se moraju pla}ati, jer te
frekvencije su nacionalno dobro, kao rudnik, kao reke, i wihovo kori-
{}ewe mora da se plati jer one nisu neiscrpne. Ne mo`e neograni~en
broj korisnika frekvencija da se pojavi. Ali dr`ava mora pametno da
odmeri kolika }e se taksa pla}ati. Jedna taksa da bude za centralne fre-
kvencije, jedna za regionalne i jedna za lokalne. Taksa mora biti tolika
da je stimulativna, da bude onolika da se mo`e na}i dovoqan broj poten-
cijalnih korisnika frekvencija, da sve frekvencije budu na raspolaga-
wu korisnicima. Dakle, da nijedna ne ostane neiskori{}ena, a da se ni-
jedan korisnik ne ugu{i.
Neko ve~e sam bio na Televiziji “Palma”. Vlasnik Vujovi} mi je re-
kao pre emisije, da su ~uli u Saveznoj vladi da }e za televiziju wihovog
ranga, dakle, wihove ja~ine predajnika i wihovog obima pokrivawa teri-
torije Srbije, godi{wa taksa biti 750.000 dinara. To je taksa koja se ne
mo`e platiti. Koja to televizija mo`e da plati, mo`da ovaj “Pink”, jer
tamo je onaj @eqko Mitrovi}, julovac koji je u{ao u razne kriminalne
aktivnosti, slu`i tamo za prawe para i {ta je to wemu dati 750.000 di-
nara, to je 100.000 i ne{to maraka, ba{ ga briga. Ali onaj ko nije u{ao u
prqave poslove, ko nije u{ao u kriminal, kako }e to da plati? I ako to
zaista bude ta~no, ako budu toliko visoke cene frekvencija, odnosno vi-
sina takse, mnoge televizije }e biti na taj na~in ugu{ene.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se malo dotaknemo i Kosova, dosta
aktuelna tema. Ubistva pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova
svakodnevno se doga|aju na Kosovu. Nema~ki ministar inostranih poslo-
va Klaus Kinkel je dao jednu dosta ~udnu izjavu: da je nepodno{qivo sta-
we na Kosovu gde mawina od 10 odsto terori{e ve}inu od 90 odsto. Dosta
danas ima diplomatskih delegacija po Kosovu.
Dr [e{eq: Teroristi~ke akcije su dokaz da ovaj re`im nije u stawu
da suzbije terorizam. On je ne{to poku{avao, ali onako mlako, bez do-
voqno energi~nosti, bez dovoqno odlu~nosti. A Kinkel, o~igledno, vr-
232
{i pritisak, Nema~ka kao dr`ava vr{i pritisak na Srbiju i Saveznu
Republiku Jugoslaviju, oni potpiruju {iptarski separatizam i gube jed-
nu stvar iz vida – [iptari su mawina u Srbiji.
A {ta je Kosovo i Metohija? Samo sastavni deo Srbije i ni{ta vi{e.
Drugo, Kinkel je najavio uskoro i dolazak u Beograd, ti }e se priti-
sci, dakle, pove}avati, a ciq zapadnih sila je da nam potpuno otmu Koso-
vo i Metohiju. Ne mogu odmah. Zapadne sile moraju javno da saop{tavaju
da su protiv terorizma, da su protiv nasilnih re{ewa, a one tajno pot-
poma`u teroristi~ke akcije, finansiraju, doturaju oru`je itd.
Tre}e, zapadne sile ne mogu odmah da ka`u da su za otcepqewe Koso-
va i Metohije, jer bi naru{ile neke nove principe novog svetskog poret-
ka. Stari princip je bio ukqu~en u deklaraciju Konferencije o evrop-
skoj bezbednosti i saradwi o nepovredivosti granica u Evropi. Taj
princip je poru{en ujediwewem Nema~ke, raspadom Jugoslavije, raspa-
dom ^ehoslova~ke, raspadom Sovjetskog Saveza.
Onda su konstituisali novi princip kada do|e do raspada dr`ava, da
se dr`ave moraju cepati po granicama federalnih jedinica. Zna~i, ne
mogu sada da se zala`u za otcepqewe Kosova od Srbije. Zato se zala`u da
Kosovo postane federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugosla-
vije, ravnopravna sa Srbijom i Crnom Gorom. A kada postane federalna
jedinica, onda ve} ima uslove, po novokomponovanom me|unarodnom jav-
nom pravu, da tra`i otcepqewe. [iptari iza|u na referendum, izglasa-
ju otcepqewe, priznaju ih velike sile i gotovo. To je su{tina ove igre.
Voditeq: Da malo pre|emo na Republiku Srpsku, ima dosta pitawa
na{ih gledalaca, bar da iskoristimo va{ boravak ovde da {to vi{e te-
ma obradimo. Kako komentari{ete izbor Milorada Dodika za predsed-
nika Vlade Republike Srpske?
Dr [e{eq: Milorad Dodik je izabran voqom parlamentarne ve}i-
ne. Radikali i SDS nisu imali dovoqno glasova da formiraju vladu, fa-
lila su nam tri poslani~ka mandata. Vi znate da je bilo dosta falsifi-
kata oko glasova na podru~ju Federacije, da su na ve{ta~ki na~in uba~e-
ni muslimanski poslanici u Narodnu skup{tinu Republike Srpske, ali
sada {ta je tu je. Kada smo pristali da idemo na izbore pod tim uslovi-
ma, onda moramo da snosimo i posledice.
I drugo, Narodna skup{tina je konstituisana, mandati su verifiko-
vani, i svaki od tih poslanika ima ravnopravno pravo glasa. Stvorena je
koalicija Srpskog narodnog saveza Biqane Plav{i}, Socijalisti~ke
partije, Dodikove stranke Nezavisnih socijaldemokrata i musliman-
skih stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije. I ta koalicija je
izglasala novu vladu. Mi smo bili protiv, mi smo se suprotstavili, me-
|utim, mi smo odlu~ili da nastavimo sa iskqu~ivo parlamentarnim ob-
licima opozicionog delovawa.
Bilo je nekih ideja u Srpskoj demokratskoj stranci, da se ide na for-
mirawe kriznih {tabova, da se spre~ava prenos vlasti. Mi nismo hteli,
mi smo rekli to mo`e samo naneti dodatnu {tetu Republici Srpskoj,
mo`e, prakti~no, prouzrokovati podelu i uni{tewe, a nas bi mogli da
optu`e {to je do toga do{lo.
233
 Idemo ~isto parlamentarnim putem, pona{amo se legalisti~ki. A
sam Dodik je vrlo ozbiqno nastupio ve} u startu. Ucenio je zapadne sile
ako Republika Srpska ne dobije Br~ko da }e on podneti ostavku. I uce-
nio je zapadne sile sada prilikom boravka u Va{ingtonu ako Republika
Srpska ne dobije ve}u materijalnu pomo}, u prvoj tran{i odmah pedeset
miliona dolara, da }e podneti ostavku. Mi ga dr`imo za re~. Ako uspe da
sa~uva Br~ko ima}e i na{u podr{ku. Toliko je Br~ko va`no za Republi-
ku Srpsku da mi prelazimo preko svih ideolo{kih barijera i naravno,
ako dobije finansijsku pomo} od Zapada, sa~uva}e svoju vlast. Ako ne do-
bije, ne}e dugo opstati wegova vlada.
Voditeq: [ta mislite {ta }e Amerikanci zauzvrat da tra`e, uko-
liko daju toliko finansijskih sredstava?
Dr [e{eq: Oni su ve} dobili mnogo, stra{no mnogo. Srpska demo-
kratska stranka je oborena sa vlasti. To je wima bio trn u oku. Ve} su do-
bili, e sada, to {to su dobili moraju da potkrepe ustupcima Srbima.
Ustupcima o pitawu Br~kog i finansijske pomo}i. Ako to ne urade SDS
se mo`da ne}e sam vratiti na vlast, ali u koaliciji sa Srpskom radikal-
nom strankom to je vrlo mogu}e, jer mi nove izbore, na svim nivoima, u
Republici Srpskoj imamo ve} u septembru. Tako je propisano Dejtonskim
sporazumom.
Voditeq: Kakav je stav srpskih radikala kada je u pitawu Br~ko?
Dr [e{eq: Mi smatramo da je Br~ko neprikosnoveno srpska terito-
rija i tu nikakvih cenkawa, po nama, ne mo`e biti, nikakvih ustupaka sa
srpske strane.
Voditeq: Prisustvovali ste, gospodine [e{eq, inauguraciji Mila
\ukanovi}a na Cetiwu. Da li to zna~i da }ete ostvariti saradwu sa no-
vim predsednikom Crne Gore?
Dr [e{eq: To ne zna~i da }emo ostvariti saradwu, to zna~i da smo
spremni za dijalog. Mi nismo stranka mr`we, mi smo spremni da razgo-
varamo sa svima.
Drugo, na{li smo se u izvesnoj pomiriteqskoj ulozi u Crnoj Gori. Ja
sam tamo imao tri nastupa: na dr`avnoj televiziji, pa onda na “Skaj sa-
tu”, i na Televiziji “Blu mun”, u Podgorici i Herceg Novom. I mislim
da sam tim nastupima dosta uticao da se malo smire strasti, tamo je ve}
do{lo do krvoproli}a. Moglo se desiti da qudi izginu, mnogo je qudi te-
{ko raweno.
Nastupio sam na isti na~in na koji mi radikali nastupamo i u Srbi-
ji kada do|e do sli~nih situacija. Kada do|e do krvoproli}a, treba se
okaniti svih strana~kih politi~kih ambicija, treba spasavati dr`avu i
narod. Mi srpski radikali nikada ne}emo pristati da qudski `ivoti bu-
du cena koja se pla}a na{im nastojawima da do|emo na vlast. Nismo
spremni da `rtvujemo tu|u decu, wihove `ivote da bi se do~epali vlasti.
Mislim da je to otre`wuju}e delovalo i u Crnoj Gori.
Tre}e, mi smo samostalna politi~ka partija, mi ne sledimo nikoga,
nismo ni~iji sledbenici, idemo samostalno na parlamentarne izbore u
Crnoj Gori. Ta~no je da smo pro{le godine podr`ali Momira Bulatovi-
}a na predsedni~kim izborima, javno, otvoreno. Wegova programska
234
platforma nam je bila ne{to bli`a od \ukanovi}eve, ali na parlamen-
tarne izbore idemo sami.
I na kraju, znate, ja nisam mogao odoleti, po{to su me 1994. godine
proterali iz Crne Gore – mene i moju porodicu, i moje najbli`e sarad-
nike, nosili su me kao vladiku na juna~kim rukama kroz srpsku Boku,
dve godine su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru, nema {ta nam tamo
nisu radili. Nisam mogao odoleti da se ovog puta ne pojavim trijum-
falno na Cetiwu. Znate, tamo sam bio veoma lepo do~ekan, freneti~-
nim aplauzom okupqenih gra|ana ispred Vladinog doma, ispred hotela
Grand, itd.
Voditeq: Penzioner \uro Stojanovi} iz Po`ege ka`e: “Gospodine
[e{eq, zbog ~ega se vi, predsednici politi~kih stranaka, borite toli-
ko za vlast, sve {to ste nam obe}ali na televiziji da }emo dobro da `i-
vimo od toga su nam ostali samo prazni yepovi.”
Dr [e{eq: Nismo jo{ do{li na vlast. Mi sve {to obe}avamo, obe-
}avamo da }emo ostvariti kada do|emo na vlast. A nismo narodu bili
jo{ dovoqno ubedqivi. Jer, da smo narodu bili dovoqno ubedqivi, ne bi-
smo imali 82 poslanika nego najmawe 126. Da smo imali 126 poslanika,
preuzeli bismo vlast i onda bi gra|ani mogli da nas prozivaju jesmo li
ispunili obe}awe ili nismo.
A svako onaj ko se bavi politikom bori se za vlast. Osnovna defi-
nicija politike je borba za vlast. Borba za vlast je su{tina politike.
Ne igramo mi klikere, mi se bavimo politikom da bismo osvojili vlast.
Voditeq: Usvojili ste zakon sa socijalistima da se pla}a TV taksa,
a to je danas mese~no 25 dinara. Kasnije ste podneli amandman da se uki-
ne, zbog ~ega je to do sada...
Dr [e{eq: Mi nismo usvojili zakon da se uvede taksa. Taksa je po-
stojala i ranije. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi pla}a se tak-
sa. Dr`avnoj televiziji se pla}a taksa. Ali je zakon regulisao da se ta
taksa vi{e ne pla}a tako {to }e inkasant i}i od vrata do vrata ili {to
}e po{tar nositi taj odrezak i napla}ivati, nego da se automatski pla-
}a uz ra~un za struju. I to je dobar na~in pla}awa.
Voditeq: I ne mo`e da se izbegne.
Dr [e{eq: Ako mora da se pla}a taksa, onda je ovo najboqi na~in
naplate. Najgore je kada se propi{e taksa pa neko plati, neko ne plati.
[to bih ja pla}ao a da vi ne pla}ate? Zna~i, ako postoji taksa na tele-
viziju, onda se mora obezbediti da svi pla}aju tu taksu. Ali ta taksa je
previsoka – 25 dinara je previsoko, da je 5 dinara niko se ne bi qutio, a
i 5 dinara je dovoqno.
Ako u na{oj zemqi ima dva miliona elektri~nih brojila, odnosno dva
miliona doma}instava, najmawe je, dakle, dva miliona televizora, jer ve}
mnoge porodice imaju po dva televizora. Onda je to mese~no deset miliona
dinara. To je za dr`avnu televiziju vi{e nego dovoqno. A dr`avna televi-
zija se rasipa. Ovako prima pet puta vi{e, to je pedeset miliona dinara.
To su ogromne pare i preveliki je to buyet za dr`avnu televiziju. Mi smo
za to da se taj iznos smawi na pet dinara. Pa neka dr`avna televizija i na
drugi na~in obezbe|uje pare, preko reklama, preko ovoga, preko onoga.
235
 Voditeq: “[ta mislite, da ste bili u dobrim odnosima sa kumom i
na{li zajedni~ki jezik, da li bi sada imali vlast i da gra|ani boqe `i-
ve? Kada planirate do}i na vlast i koje godine?”, pita penzioner \uro
Stojanovi}.
Dr [e{eq: Ja se sa kumom nikada nisam ni sva|ao kao sa kumom, zna-
te. Mi smo do{li u sukob iz politi~kih razloga. Onda je Dra{kovi} u
svemu tome izgubio kompas i moralno definitivno pao. Ne sklapaju se
koalicije sa kumom, nego sa politi~kim partnerom. A mnogi od onih ko-
ji su ranije sa Dra{kovi}em sklapali koalicije, danas se gorko kaju. Re-
cimo, Demokratska stranka ~upa kosu zbog toga. A nedavno su demokrate
izlepile ceo Beograd plakatima, i dosta gradova u unutra{wosti Srbi-
je, ne znam da li se to u Po`egi pojavilo, gde su pozivali mene i Dra{ko-
vi}a na ujediwewe.
Voditeq:To je kao neki probni balon bio.
Dr [e{eq: Ne, nego oni su vi{e puta jeli sa Dra{kovi}em ono {to
normalni qudi ne jedu, pa im se zgadilo, raspala im se koalicija, a sada
tra`e od nas da to isto jedemo. A nama je dosta ova {kola koju smo nau~i-
li na primeru demokrata, da je ne ponavqamo sada.
To su uvek koalicije haosa. Mo`da to u unutra{wosti nije uvek ta-
ko, jer u unutra{wosti ne dopire toliko voqa strana~kih centrala iz
Beograda. Ali u mnogim gradovima jeste, pogotovo u Beogradu, a i u No-
vom Sadu, Pan~evu, Vr{cu, Zrewaninu, Ni{u, Kragujevcu, ^a~ku. To su
gradovi gde je ta koalicija u te{koj krizi, gde je neprekidno u krizi, gde
su neprekidno sva|e, prevare, jedni druge namagar~e, nasamare, nema {ta
se ne de{ava. To su ~iwenice.
Kako onda da mi u takvu nezdravu koaliciju ulazimo? Da se obruka-
mo, da izgubimo obraz. Da narod sutra ka`e – svi su oni isti. Mi to ne-
}emo. Mi radikali i jesmo posebni, bitno se razlikujemo od ostalih i ne
ulazimo u takve stvari.
Voditeq: Majka jednog invalida ka`e: “^ula sam da se u Zemunu pra-
vi stambena zgrada za invalide sa specijalnim prilazima za kolica. Zbog
bolesti sin je primoran da `ivi u Beogradu, pa me interesuju uslovi pod
kojima bi mogao da se prijavi za ovakav stan.”
Dr [e{eq: Na`alost, ne pravi se takva zgrada u Zemunu. Mi smo ne-
{to stanova dodelili invalidima, mogli smo da dodelimo samo onim in-
validima ovog rata koji su prijavqeni na podru~ju op{tine Zemun, bez
obzira da li su dr`avqani ili izbeglice. Mi tu razlike nismo pravili,
znate. Ali morali su biti prijavqeni na teritoriji na{e op{tine. Ne
mo`emo da dodequjemo stanove gra|anima sa podru~ja drugih op{tina.
Mi smo davali besplatno i ve}i broj placeva za individualnu stam-
benu izgradwu, skoro 200 placeva smo dali invalidima i porodicama pa-
lih boraca, bukvalno svima koji su se javili na konkurs. I davali smo ma-
terijalnu pomo} u vi{e navrata, nov~anu pomo}. To su bili solidni izno-
si od 1.000, nekada 2.000 dinara. Najvi{e smo dali deci palih boraca, mi-
slim ukupno po 5.000 dinara u toku pro{le godine. Otprilike je tako.
Voditeq: Gledateqka Marina ka`e: “Predsednik Jugoslavije iza-
bran je glasom radikala, 29 glasova, kako i za{to?”
236
Dr [e{eq: Nije istina. Predsednik Savezne Republike Jugoslavi-
je nije izabran glasovima radikala, nego glasovima socijalista, Demo-
kratske partije socijalista Crne Gore, julovaca, Nove demokratije i
jo{ je po neki glas dobio. Mi radikali smo glasali protiv. Ja sam javno
pred svima, ~ak i pred novinarima, glasao protiv. Mi smo svi glasali
protiv.
Voditeq: Prokomentari{ite Koraksove karikature.
Dr [e{eq: Nekada ima neku uspe{nu karikaturu, nekada nije ba{
tako uspe{an. Ali {to bih ja karikature komentarisao?
Mi radikali imamo mnogo boqeg karikaturistu, Sini{u Aksentije-
vi}a, glavnog urednika “Velike Srbije”. Ne znam da li ste imali prili-
ke da vidite wegove karikature u “Velikoj Srbiji” i “Zemunskim novi-
nama”. Mislimo da je mnogo boqi od Koraksa.
Voditeq: Gledateqka Marina pita: “Sa wima (tzv. opozicija) i ovi-
ma (vlast) standard `iteqa Srbije 10 puta je mawi nego 1990. godine. Za-
{to se bar oni ne uklone sa politi~ke scene kako bi narod `iveo bo-
qe?”
Dr [e{eq: Da se opozicija ukloni ili da se vlast ukloni?
Voditeq: “Za{to bar oni, iz opozicije, se ne uklone sa politi~ke
scene kako bi narod `iveo boqe?”
Dr [e{eq: Kako da se opozicija ukloni sa politi~ke scene? Ne daj
bo`e da ikada vi{e `ivimo u dr`avi u kojoj ne postoji opozicija, u ko-
joj vlada vlast bez opozicije.
Voditeq: Jednopartijski sistem.
Dr [e{eq: Da. A mi }emo ukloniti ovu vlast kada dobijemo dovo-
qan broj glasova na izborima. Evo, mi smo ve} stigli tu negde do
1.200.000-1.300.000 glasova, treba nam jo{ oko 600.000 glasova da preuzme-
mo vlast.
Voditeq: Gledalac iz Po`ege: “Da li }ete kona~no u~initi ne{to
kada je u pitawu porez na struju koji ste vi uveli?”
Dr [e{eq: Porez na struju nismo mi uveli. A {to se ti~e ove tak-
se, ve} sam izrazio stav. Taksa je previsoka, a taksu nije odre|ivala Na-
rodna skup{tina nego Vlada. Vlada odlu~uje koliki }e biti iznos tak-
se. A skup{tina je samo propisala da se naplata vr{i uz ra~un za struju.
Kod nas je previsoka i cena struje i visina takse.
Voditeq: “Kako biste se vi ose}ali kao penzioner, kada penzije jo{
nisu stigle i nemate novca da kupite sve}e sutra za zadu{nice?”
Dr [e{eq: Veoma bih se lo{e ose}ao, naravno. Saose}am sa penzio-
nerima. Znate, moja plata saveznog poslanika je prili~no visoka, nemam
nikakvih drugih primawa osim toga. To je prili~no visoka plata u na{im
uslovima, ali `ivim vrlo skromno jer imam veoma brojnu porodicu. I sa-
ose}am sa svima onima koji nemaju. Sa tom platom koja je skoro 5.000 dina-
ra, ali morate priznati da mi radikali jedini i ka`emo kolika je ta pla-
ta, uvek smo govorili kako se kretala, od Avramovi}evog novog dinara bi-
la je 500 dinara, evo stigla je do blizu 5.000 dinara mese~no.
237
 Voditeq: U visini 1.000 maraka, uvek je bila.
Dr [e{eq: Da. Ja li~no od te plate izdr`avam suprugu koja ne radi,
koja je ostala bez posla, otpu{tena je kada se udala za mene. To je vreme
onih na{ih `estokih sukoba sa re`imom.
Voditeq: Da li vi niste hteli ili niste mogli da joj na|ete posao?
Dr [e{eq: Sada bih mogao, ali ne mogu ja svoju `enu da zapo{qavam
u Op{tini Zemun. Mi smo zaposlili tamo skoro 100 qudi, ima tu dosta qu-
di iz na{e stranke. Ali nisam zapo{qavao svoje ro|ake, mi ne radimo kao
SPO u Skup{tini Beograda. Sve ro|aci funkcioneri. Kod nas toga nema.
Voditeq: Nema nepotizma u Zemunu, zna~i?
Dr [e{eq: Nepotizma sigurno nema. Pa izdr`avam troje dece, izdr-
`avam majku, sestru i tetku. Ima nas dosta. I `ivimo veoma skromno.
Plata uglavnom bude za hranu i da se plate komunalije, a za druge stvari
– za ode}u, igra~ke ako pretekne.
Voditeq: “Da li ose}ate li~nu odgovornost za lo{e rezultate na lo-
kalnim izborima u U`i~kom okrugu?”
Dr [e{eq: Ja mislim da smo mi imali prili~no solidne rezultate
kakvo nam je bilo stawe u stranci kada smo u{li u izbore. Imali smo po-
sebno lo{e stawe u stranci u op{tini U`ice. Tamo su nas izdali predsed-
nik Op{tinskog odbora, to je bio neki lekar, i jo{ jedna grupa qudi oko
wega {urovala je sa nekim drugim strankama, i oni su nam upropastili
strana~ki rad u u`i~koj op{tini. To se onda reflektovalo na celi okrug.
Mi smo ulo`ili mnogo truda i napora, i sredili smo stawe u stran-
ci u svim op{tinama Zlatiborskog okruga. Sada smo veoma zadovoqni
radom stranke. Mi ve} imamo tri republi~ka poslanika i jednog save-
znog iz Zlatiborskog okruga, iz u`i~ke izborne jedinice. Na slede}im
izborima mislim da }e rezultati biti mnogo boqi. I mi smo mnogo na-
predovali, a i konkurencija nam je uglavnom propala – levica i ove dru-
ge opozicione stranke u veoma su lo{em stawu.
Voditeq: Gledateqka iz Ariqa ka`e: “Skoro je uhap{en jedan refe-
rent iz zemunske op{tine koji je za izdavawe dozvola za trafike uzimao
po nekoliko hiqada maraka. Da li je on bio ~lan va{e stranke?”
Dr [e{eq: Ne, bio je ~lan Socijalisti~ke partije Srbije i to is-
taknuti aktivista. Mi, kada smo do{li na vlast u op{tini Zemun, niko-
ga nismo otpustili od zate~enih slu`benika. Nikoga. I nikog nismo po-
merali na drugo radno mesto zbog toga {to je ~lan neke stranke, bilo ko-
je. Progonili smo korupciju, kriminal.
Odmah u startu jednu na~elnicu smo uhvatili u kriminalu. Suspendo-
vali smo je i podneli krivi~nu prijavu. Ovo je drugi koji je uhva}en, za ko-
ga su postojali dokazi za korupciju, za primawe mita, za zloupotrebu slu-
`benog polo`aja. Jo{ se sumwa na nekoliko slu`benika, ali dok ne pri-
kupimo dovoqno dokaza ne `elimo da prenaglimo, ne `elimo da nekog op-
tu`imo, pa da se ispostavi da nismo u pravu. Znate, to su veoma osetqive
stvari. Ali borbu protiv korupcije ipak vodimo uporno i situacija je sa-
da neuporedivo boqa. Ovaj se zove Vlado Pilipovi}, istaknuti je aktivi-
sta Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Jo{ je u zatvoru.
238
Voditeq: ^itamo u novinama da je Branislav Ivkovi} poslao buldo-
`ere da ru{e objekte po Zemunu.
Dr [e{eq: Jeste, i to je ~isto terawe inata. Poru{ili su tri objek-
ta, objekti su bili bespravni i Op{tina im nije dala re{ewe za posta-
vqawe. Op{tina im je nalo`ila da ih uklone, ali nismo hteli da ih ru-
{imo, zato {to nikome nisu smetali. Bili su na mestima gde je zabrawe-
no podizawe objekata, ali nisu nikome smetali, i opet, qudi su ne{to ra-
dili, od ne~ega `iveli. Siroma{niji qudi su to podigli.
Jedan od tih objekata je predsednika Udru`ewa Roma, wegova k}erka
je tu radila sa jo{ dvoje izbeglica. Mi smo wima dali sve da se objekat
mora ukloniti, da je bespravan, sve smo, dakle, proveli po upravnom po-
stupku. Ali nismo i{li na izvr{ewe, nismo zakazivali ru{ewe. Ra~una-
mo da pro|e dve-tri godine dok se iskobeqamo iz ove krize, pa onda posle,
kada ekonomija malo procveta, onda se mo`e ukloniti, ono {to smeta,
{to je bespravno itd. A Ivkovi} je hteo da tera inat i do{ao buldo`e-
rima. Toliko su bili brutalni, da su jedan semafor uni{tili ru{e}i je-
dan od objekata.
Voditeq: Zoran iz Lu~ana: “Po{to ste vi glasali i doneli ~uvenu
taksu na brojilo, kada mo`emo o~ekivati da se ta taksa ukine?” Ovo je
tre}i put, ja mislim.
Dr [e{eq: Ja sam rekao da je najrealnije o~ekivati da se iznos tak-
se smawi. U principu, mi nismo ni protiv ukidawa, ali je pitawe da ni-
je prerano to ukidawe. Hteli smo, nervirali smo socijaliste 1993. godi-
ne i podneli smo zakon za ukidawe takse, znali smo da ne mo`e pro}i u
onom odnosu snaga. Ali najrealnije je da se smawi na recimo 5 dinara.
Onda se niko ne bi bunio.
Voditeq: Grupa penzionera: “Pri~a se da je [e{eq na pro{lim iz-
borima dobio vi{e glasova od Milutinovi}a, ali po{to mu je zapre}e-
no od nekih mo}nika, morao je da odustane. Da li je to ta~no?”
Dr [e{eq: Nije mi ni sa ~ije strane zapre}eno, nego su mi izbori
pokradeni. Falsifikovani su rezultati i, kao {to vidite, mi ne odusta-
jemo od dokazivawa da su izbori zaista falsifikovani. Ja sam najavio
~etiri specijalna izdawa “Velike Srbije” na tu temu, i jedan dokumen-
tarni film koji }emo prikazati u zakupqenim terminima na svim lo-
kalnim televizijama u Srbiji gde to bude mogu}e.
To je na{ na~in borbe. I neprekidno to ponavqamo. Recimo, odu
Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i} kod Milana Milutinovi}a i prvo
mu saspu u lice da je na osnovu falsifikovanih izbornih rezultata do-
{ao na tu funkciju. Pa izlaze iz wegove kancelarije i to ponove novi-
narima. Mi od toga ne odustajemo. [ta sada treba: da dubimo na glavi ili
da izazivamo haos na ulicama, krvoproli}e? To ne}emo.
Voditeq: “Za{to poslanici Srpske radikalne stranke ne zauzimaju
neke ve}e funkcije u vladi, u Republici i Federaciji, shodno broju po-
slanika? Ako se ovako nastavi, onda }e ugled Srpske radikalne stranke
opasti i rezultata na izborima ne}e biti.”
Dr [e{eq: Mesta u vladi se ne zauzimaju proporcionalno broju po-
slanika u skup{tini. Vladu formira skup{tinska ve}ina. A skup{tin-
239
ska ve}ina se mo`e na razli~ite na~ine konstituisati. Mo`e jedna
stranka imati ve}inu, onda ona sama formira vladu. Ili se sklapaju ko-
alicije. I levici i Srpskom pokretu obnove ovog puta je vi{e odgovara-
lo da sami formiraju koaliciju, ali ne i sa radikalima, jer onda o~eku-
ju ve}u podelu plena. A znaju da sa radikalima podele plena prakti~no i
nema, da smo najstro`i prema svojim qudima i da }emo se tako pona{ati
i prema eventualnim koalicionim partnerima. Zato nas niko od wih ne
`eli u vladi.
Voditeq: “Da li bi [e{eq pristao da bude za{titnik nas penzio-
nera da se mi prijavimo preko organizacije Srpske radikalne stranke,
koja postoji u svakom mestu, pa da nas zastupaju na sudu u pogledu ostvare-
wa prava za neprimawe, do sada, prose~no pet penzija? Mi smo na ivici
bede”, dosta penzionera se javqa.
Dr [e{eq: To zastupawe na sudu ne mo`e nikakav efekat da proizve-
de. Ali mi smo zastupnici penzionera i u Republi~koj i u Saveznoj skup-
{tini i u svim javnim nastupima. To ne zna~i sada da mi to pravo sebi pri-
svajamo, mi `elimo da se sve stranke bore za prava penzionera. Mi ne `e-
limo da prisvajamo nijednu strukovnu organizaciju, nijedan sindikat, ni-
jedno udru`ewe gra|ana. Ali borimo se za penzionere kao {to se borimo
za sve druge strukture gra|ana Srbije, za sve one koji su ugro`eni.
Voditeq: \akon Mili} ima ~etiri pitawa, prvo: “Kako tuma~ite
narodnu izreku – kome se moliti, nije ga qutiti, u kontekstu va{eg odno-
sa prema mo}nicima, Americi i Nema~koj?”
Dr [e{eq: Ja mislim da mi nemamo posebnog razloga da qutimo te
mo}nike, a ne treba ni da im se molimo ni da kle~imo na kolenima pred
wima. Ako poka`emo slabost i ako popu{tamo, wihovi apetiti su sve ve-
}i i ve}i. Moramo da im se suprotstavimo i da im ka`emo: e, sada je kraj.
Ne mo`emo daqe. Uni{tavate nas.
Voditeq: Da li smo dovoqno kadri da se suprotstavimo?
Dr [e{eq: Ova vlast sada nije. Radikalska vlast bi bila kadra. Dru-
ga~ije bi nas i oni tretirali, mnogo bi nas ozbiqnije tretirali.
Voditeq: “Kako tuma~ite kosovski zavet i postupak kneza Lazara, da
li je kasnije Milica izdala Lazara daju}i k}er Oliveru Bajazitu?”
Dr [e{eq: Ja mislim da je bio ispravan postupak i kneza Lazara i
wegove supruge Milice.
Prvo, knez Lazar je morao da se bori za srpsku dr`avu. I on je poku-
{ao da je odbrani, nije uspeo. Kada je srpska vojska potu~ena na Kosovu,
carica Milica je radila ono {to je za dr`avu najpametnije, ona je `r-
tvovala svoju k}erku da Srbiji obezbedi izvestan predah. I obezbedila
je. Dakle, u jednom trenutku je spasla ono {to se moglo spasiti.
Problem je u tome {to velike sile ne tra`e da se neka na{a prince-
za uda za wihovog princa, {to velike sile od nas ne tra`e da im budemo
saveznici. Velike sile od nas ne tra`e da im ispunimo neke ustupke pa
da sa~uvamo celu dr`avu. Velike sile `ele da nam razore dr`avu. Tako
se pona{aju. Ve} su je razorile velikim delom. Velike sile bi da Srbi-
ju svedu na Beogradski pa{aluk. E, to ne mo`emo prihvatiti.
240
Voditeq: Kratko odgovorite: “Ko se u Drugom svetskom ratu borio
za interese Srbije – Tito, Dra`a, Qoti}, Nedi}?”
Dr [e{eq: Za interese Srbije borio se samo Dra`a Mihailovi}.
Tito je bio izraziti antisrbin, zlikovac i zlo~inac. Zabludeli Srbi su
krenuli za wim. Tito je bio zlo~inac i u Prvom svetskom ratu, li~no je
u~estvovao kao austrougarski podoficir u zverstvima nad srpskim se-
qacima, pogotovo u Ma~vi. To su istorijske ~iwenice. To je pokazao i
Vasa Kazimirovi} u svojoj ~etvorotomnoj kwizi “Srbija i Jugoslavija”
od 1914. do 1941. godine. Ta kwiga je iza{la neposredno pred smrt Vase
Kazimirovi}a, ina~e zna~ajnog istori~ara.
[to se ti~e Milana Nedi}a, on je, tako|e, poku{ao spasiti ono {to
se spasiti mo`e. Godinu dana on se ne}kao i kolebao kada su mu Nemci
nudili i vr{ili pritisak da formira kvislin{ku vladu. Na kraju je
pristao da bi se spaslo ne{to od Srbije i srpskog naroda. Pa je onda on
pregovarao sa Nemcima, tra`io ustupke, tra`io da mu se pripoji deo Bo-
sne i Hercegovine, da se pripoji Banat. Nemci su dali Banat Nedi}evoj
Srbiji, pod Nedi}evu vlast. U jednom trenutku su razmi{qali da mu da-
ju i deo Bosne i Hercegovine, pa su onda odustali pod Paveli}evim pri-
tiscima. U svakom slu~aju, Nedi} je jedna tragi~na istorijska li~nost.
A Qoti} je fa{ista po opredeqewu i direktni nema~ki sluga. Za
Qoti}a ne mo`e ni{ta pozitivno da se ka`e.
Voditeq: ^etvrto pitawe: “Da li ste vi odgovorni za svoje politi~-
ke stavove i postupke ili, drugim re~ima, bojite li se Boga?”
Dr [e{eq: Odgovoran sam pred svojom strankom, Srpskom radikal-
nom strankom. Odgovoran sam pred svojim glasa~ima u politi~kom smi-
slu. U moralnom smislu odgovoran sam pred sudom Bo`jim, naravno, i
pred sudom svojih potomaka. Svoje dece.
Boga po{tujem, a ne bojim ga se. Mislim da je Bog u duhovnom smislu
su{tina dobroga. Mislim da sam moralan ~ovek, da se dr`im osnovnih
moralnih zakona i eti~kih principa. Zato me nije strah od Bo`ijeg suda.
Voditeq: Dra{ko iz Po`ege: kakav je va{ odnos sa strankom Srbi-
ja – Zajedno? Da li ste kontaktirali sa wima i postoji li bilo kakav ob-
lik saradwe?
Dr [e{eq: Imali smo neke kontakte, dodu{e samo telefonski, sa
Velimirom Ili}em. Tomislav Nikoli} se sa wim i sastajao. Ne iskqu-
~ujemo, u budu}nosti, neke oblike saradwe. Imali smo nedavno kontakte
sa \in|i}em, Ko{tunicom i Veqom Ili}em, pa smo se dogovarali ako
do|e do vanrednih izbora da zajedni~ki kontroli{emo izborni proces.
To je dakle...
Voditeq: Jedan vid saradwe.
Dr [e{eq: [to je u zajedni~kom interesu svih. Sa Demokratskom
strankom imamo izvesne dogovore koji se ti~u gradske vlasti Beograda
i nastupa u Gradskoj skup{tini. A sa Velimirom Ili}em nismo imali
ne{to konkretnije u tom pravcu, ali ne iskqu~ujemo mogu}nost.
Voditeq: Bo{ko Majstorovi}: “Da li }ete u~estvovati u formira-
wu vlade, ukoliko ne do|e do sporazuma SPO – SPS?”
241
 Dr [e{eq: Ne. Mi }emo onda zahtevati nove izbore. Ako propadne
slu~ajno, ali sada vi{e ne verujem da je to mogu}e, sporazum izme|u soci-
jalista, JUL-a i Srpskog pokreta obnove, mi }emo insistirati na vanred-
nim izborima.
Voditeq: “Da li }ete se udru`iti sa ostalom demokratskom opozi-
cijom u ru{ewu postoje}eg re`ima?”
Dr [e{eq: Ta udru`ivawa, to mi je uvek sumwiva stvar. Ne mo`e-
mo se mi udru`ivati za ru{ewe, mo`emo se udru`ivati da bi postigli
ne{to pozitivno, a ne za negativno. Ru{ila~ke koalicije nikada u isto-
riji nisu uspevale. Da ovo ru{imo, a {ta }emo daqe? Evo {ta }emo da-
qe, pokazali su demokrati i SPO u Beogradu. Je li to velika bruka i
sramota?
Mi smo spremni za pozitivan program. Mi smo u stawu sa nekim da se
dogovorimo {ta }emo da radimo da bude boqe. Ove i nije toliko te{ko
sru{iti koliko je te{ko ponuditi neku adekvatnu alternativu narodu.
Zbog toga smo uvek bili oprezni kod nekih koalicionih sporazumevawa.
Voditeq: Kakav je sada odnos Srpske radikalne stranke sa Demo-
kratskom strankom?
Dr [e{eq: U izvesnom smislu korektan odnos. Rekao sam ve} da ta
saradwa postoji na gradskom nivou u Beogradu. [to se ti~e drugih stva-
ri vide}emo, ne treba biti pretenciozan. Ne treba se zaletati u neke
strasne zagrqaje, qubqewa, bratimqewa, pa se onda posle `estoko sva|a-
ti. Oprezno, polako, postepeno.
Voditeq: Izbeglica iz Po`ege, Jova, ima dva pitawa: “Va{e mi{qe-
we o stranci Starosedelaca Srbije i ko su oni u stvari?”
Dr [e{eq: To je jedan psihopata, neki Vlajko Popovi}, te`ak ludak,
mislim da wegova stranka i nema ~lanove, ali, luda~ki nastupa i {to je
najgore, on uop{te nije Srbijanac, on je Hercegovac poreklom. ^ovek po-
ludeo i {ta da se radi. Mo`e se desiti da i Hercegovac poludi.
Voditeq: “Prokomentari{ite konstataciju da je Srbija trenutno
najgora dr`ava u Evropi sa ekonomskog stanovi{ta.”
Dr [e{eq: Ne znam ba{ da li je najgora. Ima dr`ava sa te`om eko-
nomskom situacijom. Albanija ima te`u ekonomsku situaciju. Mislim
Bugarska, Rumunija, Belorusija da imaju te`u ekonomsku situaciju. Ni-
sam siguran da je boqe ni u Ukrajini. Kod wih se br`e situacija mewa na-
boqe, a kod nas i daqe traje proces propadawa. To je razlika. U jednom
momentu vrlo brzo oni nas mogu sti}i i presti}i.
Voditeq: “[ta mislite o Veqi Ili}u i wegovoj stranci?”
Dr [e{eq: Ja se li~no, takore}i, ne poznajem sa Velimirom Ili-
}em, on je pripadao drugoj politi~koj partiji, sada je formirao novu
stranku. Da li }e uspeti, vide}emo na slede}im izborima. Ali, u svakom
slu~aju, mislim da je to boqa varijanta od dela SPO-a koji i daqe sledi
Vuka Dra{kovi}a. ^ini se da je Ili}eva varijanta ~istija, po{tenija,
moralnija. Ali sve }e to glasa~i da procewuju na slede}im izborima.
Voditeq: Sre}ko Cveti}: “Kako misli da osvoji glasove kada wihov
orao nema krunu Nemawi}a?”
242
Dr [e{eq: Taj gospodin nije ~itao Program Srpske radikalne
stranke. ^etvrta ta~ka na{eg programa u 100 ta~aka, sadr`i zalagawe da
se vrate stari srpski simboli: zastava crveno-plavo-bela bez ikakvih
ideolo{kih obele`ja, himna “Bo`e pravde”, i dvoglavi beli orao sa
carskom krunom Nemawi}a kao grb Srbije. To stoji u na{em programu.
Na{ strana~ki amblem nema krunu. Za{to? Zato {to je na{ dvoglavi
orao sa ukr{tenim ma~evima, modifikovani stari ~etni~ki grb iz vreme-
na pre Balkanskih ratova, s tim {to je taj prvobitni ~etni~ki grb imao
mrtva~ku glavu na grudima. Mi smo skinuli tu mrtva~ku glavu i stavili
{tit sa krstom i ~etiri ocila. Malo je sada demode nastupiti sa tom mr-
tva~kom glavom.
U na{oj tradiciji su tradicije srpskog ~etni{tva. Mi smo ponosni
{to smo doprineli reafirmaciji tih slavnih slobodarskih tradicija, ne
potenciraju}i obnovu gra|anskog rata u Srbiji nego deluju}i na pomire-
wu. Jedan od segmenata u nastanku Srpske radikalne stranke bio je Srpski
~etni~ki pokret. Tako da na{ dvoglavi orao nema krunu, ~etni~ki dvogla-
vi orao nije imao krunu, ali je imao ukr{tene ma~eve u kanyama.
Voditeq: “Za{to vam smeta monarhija?”, isti vas gledalac pita.
Dr [e{eq: Uop{te mi ne smeta monarhija, nego nisam za monarhiju.
Ako se na|e dovoqno glasa~a koji }e glasati neku monarhisti~ku stran-
ku, pa ona sutra uvede monarhiju, ako to bude po voqi naroda, mi nemamo
ni{ta protiv. Ali ve}ina naroda u Srbiji nije za monarhiju. Ja li~no
nisam, i Srpska radikalna stranka nije za monarhiju. Mi smo za republi-
ku. Obja{wavao sam, ranije, i na va{oj televiziji vi{e argumenata sam
iznosio, za{to nismo za monarhiju. To je deplasirano pitawe. Dajte da
re{imo ekonomske i socijalne probleme, da za{titimo nacionalne in-
terese. Dokoni, besposleni qudi raspravqaju danas o monarhiji.
Voditeq: Obja{wavali ste i slede}e pitawe, veoma ~esto se posta-
vqa. “Da li ste po narodnosti Srbin ili Hrvat?”
Dr [e{eq: Sme{no pitawe. Mo`e va{ gledalac to da pita Vuka
Dra{kovi}a. On }e mu sve objasniti.
Voditeq: “Za{to vam toliko smeta aran`man Dra{kovi}a i socija-
lista, kada se zna da ste mu vi dali legitimitet 1992. godine?”
Dr [e{eq: Uop{te mi ne smeta taj aran`man. Oni imaju pravo na
taj aran`man. A mi }emo se boriti protiv wih. Oni su nam konkurenci-
ja, oni su nam politi~ki protivnici. Mi smo podr`ali Milo{evi}a
1992. godine, jer je branio zapadne srpske zemqe. Vodio je ispravnu naci-
onalnu politiku. A sa socijalistima nismo hteli u vladu. I kada smo bi-
li u najboqim odnosima sa Milo{evi}em, nismo hteli u vladu. A taman
posla da ulazimo u neke trgovine pa da tra`imo vile na Ko{utwaku, na
Dediwu, pare i sve ostalo {to tra`e, ~ak ambasadorska mesta. Koji ozbi-
qan politi~ar tra`i ambasadorska mesta? [ta }e im sada ambasadorska
mesta? Na{ je stav da profesionalne diplomate treba da idu za ambasa-
dore. Zamislite sada da nama neko ponudi deset ambasadorskih mesta, a
mi po{aqemo Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todo-
rovi}a, Stevu Dragi{i}a, Jorgovanku Tabakovi}, Zorana Krasi}a, Mi-
lorada Mir~i}a, Luku Mitrovi}a, da po{aqemo dakle...
243
 Voditeq: Prvu postavu.
Dr [e{eq: Najboqe strana~ke kadrove da po{aqemo za ambasadore
i upropastimo stranku. Mo`e li pametan politi~ar, pametan strana~ki
predstavnik, i to predstavnik opozicione stranke, da tra`i ambasador-
ska mesta? Onaj ko tra`i ambasadorska mesta odmah znate zbog ~ega tra-
`i. Zbog visokih apana`a, visokih deviznih plata i privilegija koje
imaju ambasadori. Da se lepo udome na ~etiri godine, ba{ ih briga i za
stranku i za dr`avu. Jeste li razmi{qali tako kada ste ~uli onaj Dra-
{kovi}ev zahtev da dobiju toliko i toliko ambasadorskih mesta?
Voditeq: Zoran Vrani} iz Po`ege: “Da li postoji mogu}nost da se
izborite za TV prenos skup{tinskih zasedawa?” Ako mo`e malo br`e...
Dr [e{eq: Izborili smo se za taj prenos, tu su glasali i radikali
i SPO, ju~e su nas socijalisti izigrali, danas vi{e nisu mogli. Ju~e je
Tomislav Nikoli} napravio veliku frku u Skup{tini Srbije oko toga.
Danas su bili prenosi. Na tome }emo insistirati. A insistira}emo i u
Saveznoj skup{tini, ali tamo ne mo`emo ve}inu da postignemo o tom pi-
tawu.
Voditeq: “Za{to Srbija ne dozvoqava preregistraciju vozila iz Re-
publike Srpske, za razliku od Crne Gore?”
Dr [e{eq: To je jedna velika glupost. Tu se prepucavaju re`im u Be-
ogradu i re`im u Podgorici, gledaju koliko }e jedan drugome napakosti-
ti, a na {tetu gra|ana.
Voditeq: Gledateqka iz Lu~ana: “[ta }e biti sa nazovi radikalima
koji su u{li u vladu na lokalnom nivou sa koalicijom ’Zajedno’ u Lu~a-
nima?”
Dr [e{eq: Svi su iskqu~eni iz Srpske radikalne stranke. Znam si-
tuaciju, Dragutin Stamboli}, na{ biv{i poslanik, iskqu~en je zbog to-
ga iz Srpske radikalne stranke. Niko ne mo`e mimo odluke Centralne
otaybinske uprave da bilo sa kime sklapa koalicije u ime Srpske radi-
kalne stranke. Oni su prekr{ili strana~ku disciplinu i zbog toga su is-
kqu~eni.
Voditeq: “Kada }e lokalna mre`a Srpske radikalne stranke biti
boqe organizovana u smislu selekcije gra|ana?”
Dr [e{eq: Ja mislim da je sada neuporedivo boqe organizovana ne-
go {to je bila unazad godinu i po dana. Ose}aju se krupne promene u Srp-
skoj radikalnoj stranci. Mi smo u Beogradu poprili~no zadovoqni ste-
penom organizovanosti, ali, naravno, zahtevamo jo{ boqu organizaciju.
Voditeq: Mila Slodi} iz Visibabe: “Kada je opozicija najlak{e mo-
gla da obori ovaj re`im vi ste oti{li socijalistima. Za{to ste to ura-
dili kada ste takvim potezom u~inili da se ovaj narod jo{ vi{e mu~i?”
Dr [e{eq: Ja se radije nikada ne bih bavio politikom nego {to bih
podr`ao Milana Pani}a. Verovatno misle na taj slu~aj. Sve ono {to je
najgore u srpskom narodu, okupilo se tada oko Milana Pani}a. I mi ni-
smo mogli biti za to. Milan Pani} je nudio da turska vojska okupira Re-
publiku Srpsku. Otvoreno je nudio. Nudio je odmah Kosovo [iptarima,
244
autonomiju muslimana u Sanyaku. Nema {ta nije radio. Setite se Mila-
na Pani}a.
Mi smo za to da se sru{i ovaj re`im, ali da mi do|emo na vlast, a ne
da se sru{i ovaj re`im, pa makar se i Srbija upropastila. Znate, kada je
malo dete u koritu prqave vode, na{ je ciq da prqavu vodu istresemo iz
korita, a da sa~uvamo dete. A qudi koji ovako razmi{qaju, oni kada vi-
de korito sa prqavom vodom i detetom, oni bi prosuli iz korita i prqa-
vu vodu i dete. Tako razmi{qaju ti qudi. Zna~i, ne vaqa nam ovaj re`im,
ajmo da sru{imo re`im pa makar i Srbija propala. I onda koriste sve
mogu}e metode, sa crnim |avolom u savez ulaze. Mi to ne}emo. Mi ho}e-
mo da sru{imo re`im, ali da sa~uvamo Srbiju. Ho}emo da sru{imo re-
`im a da mi do|emo na wegovo mesto, a ne da do|e jo{ neko gori od ovog
re`ima. I ta varijanta je mogu}a.
Voditeq: Qubinko Stevanovi}: “Ima li kakve {anse da se usposta-
ve prijateqski odnosi izme|u Srbije i Sjediwenih Dr`ava?”
Dr [e{eq: Dok Amerika ima ovakvu politiku protiv srpskog naro-
da, nema {ansi.
Voditeq: “Kada }e Hercegovci i Crnogorci da odu iz Srbije, a da
ostanu [umadinci i da vode politiku Srbije?”
Dr [e{eq: Kada bi oti{li Hercegovci iz Srbije, onda bi oti{li
svi U`i~ani, i mislim da su i stanovnici Po`ege poreklom iz Herce-
govine, svi stanovnici Kosjeri}a, svi stanovnici ^a~ka, Vaqeva, sve su
to poreklom Hercegovci. A kada bi iz Srbije oti{li svi Crnogorci,
onda bi morali da odu svi [umadinci. Jer, svi [umadinci su poreklom
iz Crne Gore. Besmislena su to pitawa. Takva pitawa postavqaju glupi
qudi, qudi bez tri grama mozga.
Voditeq: “Ho}ete li da objasnite {ta je na{ predsednik potpisao
u Dejtonu, kada taj sporazum svi politi~ari pomiwu?”
Dr [e{eq: Ti Dejtonski sporazumi su objavqeni, bilo je neko spe-
cijalno izdawe “Na{e borbe”. Svi su objavqeni, nema tu nikakvih tajni.
Potpisao je ovakve granice na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine ka-
kve su sada uspostavqene. I potpisao je sve ovo {to se sada de{ava na
prostoru biv{e Bosne i Hercegovine.
Voditeq: Milosav Radovi} iz U`ica: “[to nije prijavio da nema
dovoqno bira~a za prethodne izbore?”
Dr [e{eq: Ja sam se u kampawi borio za {to vi{e bira~a. A pre iz-
bora nisam znao koliko }u imati. Imali smo dovoqno, imali smo dosta.
Nismo imali dovoqno da preuzmemo vlast, a slede}i put }emo imati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, evo probili smo termin. Na samom
kraju ove emisije, da li `elite ne{to na{im gledaocima da poru~ite?
Dr [e{eq: Evo, po{to sam ~est gost va{e televizije, mislim da sam
dosta toga rekao, a nadam se da }e mi se ponovo ukazati prilika.
Voditeq: Hvala {to ste bili gost Televizije Po`ega. Po{tovani
gledaoci, gledali ste jo{ jednu emisiju “Fokus” Televizije Po`ega. Hva-
la na pa`wi i prijatno ve~e.
245
 XI
KRUPNIM KORACIMA KA VRHU
TV “Svitel”, Svilajnac, 24. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci Televizije “Svitel”, dobro ve~e, ovo
je emisija “Iz mog ugla”, a na{ i va{ gost u narednih {ezdesetak minuta
bi}e dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije
“Svitel”.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, od va{eg posledweg gostovawa u ovom
studiju, krajem pro{le godine, u vreme predizborne kampawe, relacije na
politi~koj sceni Srbije su bile u trouglu: izbori, republi~ki i pred-
sedni~ki – pregovori o formirawu nove vlade i izbor, odnosno novi
mandatar, gospodin Mirko Marjanovi}.
Kako vidite Srpsku radikalnu stranku u tom trouglu?
Dr [e{eq: Parlamentarni izbori iz septembra pro{le godine su
pokazali da je Srpska radikalna stranka pojedina~no najja~a politi~ka
partija u Srbiji, bez obzira {to socijalisti imaju 86 poslani~kih man-
data u Narodnoj skup{tini a mi radikali 82. Za{to? Zato {to je prema
predizbornim proporcijama JUL trebalo da dobije negde oko 14 posla-
ni~kih mandata levog bloka, socijalisti bi, dakle, imali mnogo mawe.
Oni su posle izbora, vide}i da }e radikali i formalno biti ve}inska
stranka, relativno ve}inska stranka u parlamentu, promenili taj svoj
predizborni dogovor, da bi socijalisti ve{ta~ki imali vi{e poslanika.
I drugo, kad se izuzmu izbori na Kosovu i Metohiji, koji su bili fal-
sifikovani i na parlamentarnom nivou, vidi se da radikali imaju vi{e
poslani~kih mandata od Socijalisti~ke partije. Taj veliki uspon Srpske
radikalne stranke temeqi se na nekim realnim vrednostima na{eg pro-
grama politi~ke aktivnosti. Uspon je bio temeqan, dakle, nije stvar jed-
nog politi~kog trenutka, jednog trenutnog raspolo`ewa naroda.
On se mo`e pratiti od 1994. godine naovamo, i taj uspon }e se nastavi-
ti, ube|eni smo, i ove, i narednih godina, i on }e dovesti do osvajawa pot-
pune vlasti od strane srpskih radikala. Ti izbori su pokazali da za odre-
|eno vreme niko ne}e biti u stawu da ima ve}inu, apsolutnu ve}inu u Na-
rodnoj skup{tini i da se nu`no mora razmi{qati o stvarawu koalicije.
Predsedni~ki izbori su tako|e bili falsifikovani, to su ve} op-
{tepoznate ~iwenice. Mi radikali o tome objavqujemo evo sada tre}i
broj, tre}e specijalno izdawe “Velike Srbije”, a u pripremi je ~etvrti
broj, gde smo prakti~no opisali sve metode otimawa glasa~kih listi}a,
falsifikovawa, pronevere, pritiske na gra|ane, na ~lanove bira~kih
odbora itd.
Posle ovih izbora nastupa izvesna konstelacija u levom bloku. Levi
blok se na izvestan na~in na{ao u ~udu, do`iveo je ozbiqne lomove, a
SPO, koji je na parlamentarnim izborima relativno solidno pro{ao i
246
osvojio 45 poslani~kih mandata, koliko je kao DEPOS imao u decembru
1993. godine, a na predsedni~kim izborima je do`iveo fijasko zbog po-
gre{ne politike rukovodstva stranke.
Radikali su imali veoma konstruktivan nastup posle parlamentar-
nih izbora. Mi smo odmah predlo`ili formirawe koncentracione vla-
de nacionalnog jedinstva, koju bi ~inile vode}e parlamentarne stranke,
dakle, vlade u koju bi u{li: radikali, socijalisti, JUL i SPO. Me|u-
tim, kod drugih stranaka nije bilo dobre voqe, nije bilo raspolo`ewa
za takvu opciju i one su pristupile formirawu trgova~ke vlade, dakle,
vlade koja se bavi podelom plena, a koja ne razmi{qa o perspektivi Sr-
bije u celini i koja ne razmi{qa o nu`nim reformama, koja ne razmi-
{qa o bitnim sistemskim promenama u dru{tvu. To je karakteristi~no
za sada{wu situaciju.
Glavni pregovori se vode iskqu~ivo izme|u socijalista i SPO, da
li }e oni rezultovati formirawu nove vlade, ili ne, to }emo videti na-
rednih dana. U svakom slu~aju, i ako se formira ta vlada, ona ne}e biti
stabilna i mi }emo uskoro imati nove parlamentarne izbore. Verovat-
no }emo imati izbore na svim nivoima.
Voditeq: Da se vratimo malo na predsedni~ke izbore. Smatrate li
da ste vi li~no bili gubitnik na predsedni~kim izborima?
Dr [e{eq: Ne, ja sam pobednik, vrlo ubedqivo sam u prvom izbor-
nom turnusu pobedio Zorana Lili}a, kandidata levice, a u drugom turnu-
su su izbori bili toliko neregularni, da ni u jednoj varijanti ne mogu da
se ose}am kao gubitnik. Evo, videli ste kakva je bila medijska blokada,
kakva je tortura bila vr{ena nad Srpskom radikalnom strankom (propa-
gandna tortura) kao opozicionom strankom i glavnim izaziva~em re`i-
ma i kakvi su bili falsifikati na bira~kim mestima, kakve su bile ma-
nipulacije.
Sve to {to su socijalisti primenili protiv nas, nas radikale ~ini
pobednicima. Mi smo moralni pobednici, a socijalisti su sami sebi do-
datno zadali udarac od koga se vi{e nikada ne}e oporaviti.
Voditeq: Ho}ete li se u Skup{tini Srbije, na osnovu ovog va{eg
stava, zalagati za promenu izbornog zakona?
Dr [e{eq: Ne, imamo dobar izborni zakon. Mi jo{ moramo insi-
stirati na centralizovanoj kompjuterskoj obradi bira~kih spiskova, ka-
ko bi se izbegla mogu}nost da se isti qudi vi{e puta pojavquju na bira~-
kim spiskovima. To je jedan od izvora manipulacija. Izborni zakon je do-
bar, solidan, kvalitetan, mo`da bi se jo{ mogle neke finese u wemu po-
praviti. To nije problem. Kod nas je problem to {to se zakon ne po{tu-
je, {to se ne sprovodi, {to je pravosu|e potpuno izmanipulisano od
strane re`ima i vi preko suda ne mo`ete uop{te da se izborite za za-
{titu zakonskih prava.
Voditeq: Blokada medija?
Dr [e{eq: Nama je problem kriminal, koji se pokazao i na ovim iz-
borima, pogotovo na Kosovu i Metohiji, a ne zakonske norme. Drugo, za-
kon je prili~no dobro regulisao i pitawe medija u predizbornoj kampa-
247
wi. Problem je u tome {to ni te zakonske norme nisu po{tovane. Seti-
te se koliko je Nadzorni odbor izdao saop{tewa u kojima je tvrdio da su
radikali o{te}eni u medijskoj sferi, ali re`im se na to nije osvrtao.
U drugom izbornom turnusu, za drugi izborni krug, prera~unali su i
neki strani posmatra~i da je samo jedan aplauz za Milana Milutinovi-
}a koji je prikazan iznosio koliko i moja kompletna medijska prezenta-
cija na dr`avnoj televiziji u informativnom programu. Ba{ je to bila
jedna upe~atqiva ocena, koju je prenela i na{a {tampa.
Dakle, re`im ne po{tuje ni zakone koje sam donese. On ih nemilo-
srdno gazi onda kada mu je to u interesu, {to govori da u na{oj zemqi ne-
ma pravnog poretka.
Voditeq: Koliko je vama li~no odmogao, kada ve} govorimo o pred-
izbornoj kampawi, predsedni~koj, ili pomogao duel televizijski na
RTS-u sa Vukom Dra{kovi}em?
Dr [e{eq: Pa, ni{ta mi nije odmogao i nije mi ne{to naro~ito po-
mogao. Taj duel je zapravo upropastio Dra{kovi}a. Zapravo, Dra{kovi}
je sam sebe upropastio. Ja sam imao veliki rast u prvom izbornom krugu
posle duela sa Dra{kovi}em, u odnosu na prvi izborni krug prvog turnu-
sa, kada su Lili} i Dra{kovi} bili glavni protivkandidati. Imao sam
rast od blizu dvesta hiqada glasova. To je dokaz da mi duel sa Dra{kovi-
}em ni{ta nije smetao. Smetao je mnogo Dra{kovi}u, jer je on imao kata-
strofalan pad glasova, negde oko 30 do 33 odsto je pao u odnosu na prvi
turnus.
Naravno, do tog duela je do{lo u re`iji Socijalisti~ke partije, ona
je tu izmanipulisala Dra{kovi}a i o~ekivala da }e Dra{kovi}a mo}i
definitivno da iskoristi u obra~unu sa radikalima i wihovim predsed-
ni~kim kandidatom, ali im se to sve izjalovilo. Naveli su samo Dra{ko-
vi}a da, prakti~no, izvr{i politi~ko samoubistvo.
Mo`da je to delimi~no zasmetalo u drugom izbornom krugu, jer je
Dra{kovi} potencirawem te ogromne mr`we naveo neke od svojih pri-
stalica da ne glasaju za mene u drugom izbornom krugu, nego da uop{te ne
iza|u na glasawe, ili da, eventualno, glasaju za Milana Milutinovi}a.
To je moglo doprineti Milutinovi}u da ima vi{e glasova nego {to je
imao Lili} u drugom krugu, ali nije bilo dovoqno da se postigne odziv
od 50 odsto.
I ovoga puta nije 50 odsto glasa~a iza{lo na izbore, a to su socija-
listi falsifikovali, pre svega na Kosovu i Metohiji. Tamo su sebi pri-
pisali 350.000 la`nih {iptarskih glasova.
Voditeq: Posle toga su usledili pregovori kod predsednika Repu-
blike oko mandatara, odnosno sastava nove vlade. Vi ste u toku tih pre-
govora imali tvrd stav da bi Srpskoj radikalnoj stranci trebalo da pri-
padne mesto mandatara, kao drugoj stranci po snazi u parlamentu. Osta-
jete li i daqe pri tom stavu?
Dr [e{eq: Mi u tim pregovorima ozbiqno nismo ni u~estvovali.
Niti nas je neko zvao da ozbiqno u~estvujemo, niti se ti pregovori vode
onda kada Milan Milutinovi} pozove u audijenciju strana~ke predstav-
248
nike. Znate, kada neko ko obavqa funkciju predsednika Republike pozi-
va tako strana~ke predstavnike na razgovor oko formirawa vlade, to se
~ini zbog javnosti, zbog televizije. To su vi{e kurtoazni razgovori.
Pregovori se vode na drugim mestima, i koliko mi znamo, ti su se prego-
vori intenzivno vodili sa SPO-om, i trajali su danima, satima, zaista
iscrpquju}i pregovori, prava politi~ka trgovina, a ovo su bili vi{e
neki kurtoazni razgovori.
Predstavnici Srpske radikalne stranke su redovno saop{tavali
Milanu Milutinovi}u da nastavqamo da osporavamo wegov izbor za
predsednika Republike. Mi smo i daqe insistirali na ovoj na{oj kon-
cepciji koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, a naravno, sasvim
je normalno bilo da se mandat za sastav nove vlade poveri predsedniku
Srpske radikalne stranke, ako bi do{lo do formirawa takve skup{tin-
ske ve}ine, jer, u prvobitnoj raspodeli, socijalisti su dobili mesto
predsednika Narodne skup{tine, a nemaju apsolutnu ve}inu, pa da mogu
da pretenduju na sve te kqu~ne funkcije.
Ako su oni dobili mesto predsednika Narodne skup{tine, onda bi
po prirodi stvari radikalima pripalo mesto predsednika vlade, jer je
izme|u nas razlika u samo ~etiri poslani~ka mandata, a i po dr`avnom
protokolu, funkcija predsednika Narodne skup{tine je iznad predsed-
nika vlade. Takav na{ stav je zasnovan na nekim parlamentarnim prin-
cipima, koji va`e svuda u civilizovanom svetu.
Karakteristi~no je da socijalisti uop{te ne odgovaraju, nigde jav-
no ne odgovaraju na takav na{ stav, jer se tom stavu ne mogu suprotstavi-
ti nekim adekvatnim argumentom. Ako oni postignu skup{tinsku ve}i-
nu sa SPO-om, ne}emo mi to osporavati, to je wihovo pravo, pravo i jed-
nih i drugih. Oni imaju pravo na me|usobnu koaliciju. Ako oni postig-
nu tu skup{tinsku ve}inu, imaju pravo da formiraju vladu i da vladaju
sve dok im se koalicija ne raspadne.
Voditeq: Ho}e li Srpska radikalna stranka podr`avati takvu vladu?
Dr [e{eq: Ne, mi }emo delovati kao opozicija u toj vladi, napada-
}emo vladu svuda gde ona poka`e slabe ta~ke, kritikova}emo wene pro-
jekte svuda gde imamo argumente, ~ime }emo potkrepiti tu pri~u.
Voditeq: Da se malo bavite prognozama, ho}e li biti vlade Mirka
Marjanovi}a?
Dr [e{eq: Pa ne znamo, vide}emo. Dra{kovi} je izjavio da ga je iz-
nenadilo imenovawe Mirka Marjanovi}a za mandatara. Mislim da je
Dra{kovi} jedini ~ovek u Srbiji koga je to iznenadilo, jer svi smo o~e-
kivali da socijalisti upravo taj potez povuku, iz vi{e razloga. Prvo,
{to oni nemaju ba{ neke posebno dobre kadrove, nemaju neki veliki iz-
bor. Drugo, Mirko Marjanovi} im je do sada bio najuspe{niji predsed-
nik Vlade, sama ~iwenica da je toliko ostao na toj funkciji govori u
prilog te konstatacije. Mnogo je du`e bio predsednik Vlade od Nikole
[ainovi}a, Radomana Bo`ovi}a, Dragutina Zelenovi}a ili Stanka
Radmilovi}a (samo da pomenem tu ~etvoricu socijalisti~kih predsedni-
ka vlade od 1990. godine naovamo).
249
 Naravno, Dra{kovi} sada poku{ava da tvrdi pazar, pa na konsulta-
cije {aqe samo Milana Mikovi}a, pa se kao malo ne}ka, pa se malo opi-
re, ali kako }e to izgledati u kona~nom ishodu, vide}emo, nema razloga
da pokazujemo nestrpqewe.
Voditeq: U slu~aju da se ne formira vlada Mirka Marjanovi}a?
Dr [e{eq: Pa onda bi Milan Milutinovi} odredio drugog manda-
tara. Prirodno bi bilo da to bude mandatar iz Srpske radikalne stran-
ke. Ako ni on ne uspe formirati vladu, onda bi mo`da odredili manda-
tara iz SPO-a. Ako ni on ne uspe, iz Jugoslovenske levice, pa ako ni on
ne uspe, onda da raspusti Narodnu skup{tinu i da zaka`e nove izbore.
Voditeq: Mnogo se pra{ine diglo u javnosti i oko sporne uredbe,
koju je potpisao potpredsednik Vlade, gospodin Radulovi}. Zna~i, tu je
uredbu donela Vlada, koja u tom trenutku nije imala mandat.
Dr [e{eq: Mi radikali smo intenzivno osporavali tu uredbu, iz
vi{e razloga. Prvo, najva`niji su pravni razlozi. Uredba je protivu-
stavna, zato {to se uredbom ne mogu mewati zakoni, a ova uredba je mewa-
la zakone.
Drugo, uredbu je donela Vlada koja je prakti~no u v.d. stawu, koja ot-
pravqa poslove, vlada pod ostavkom, jer su novi izbori odr`ani, ti novi
izbori su odredili novi odnos snaga u Narodnoj skup{tini i tek treba
da se formira prava vlada Srbije. To su dva bitna razloga, pravna razlo-
ga, iz kojih je ta uredba bila neodr`iva.
I drugo, kad se gleda sadr`inski ta uredba, znate, ne mo`e se taj sa-
dr`aj principijelno osporavati sa aspekta nekih op{tih pravnih prin-
cipa, demokratske prakse itd, ali mo`e sa aspekta realnog stawa na{eg
dru{tva. Ne mo`e ova uredba pretendovati da kontroli{e sve finansij-
ske tokove u sistemu gde mi uop{te nemamo banke, ne mo`e mene neko te-
rati da ja kompletno poslovawe obavqam preko banke, a ja ne mogu da po-
dignem svoj novac, staru deviznu {tedwu itd. Moramo imati prvo banke,
u pravnom smislu re~i, pa onda da se kompletni nov~ani tokovi usmera-
vaju preko tih banaka, kao {to je praksa civilizovanog sveta.
Nema nigde u svetu, kad se kupuje ku}a, kad se kupuje stan, da se novac
ispla}uje u ke{u. Qudi dr`e novac u banci. Najnormalnije je da se dr`i
novac u banci, a kako mi da dr`imo novac u banci, kada nemamo povere-
we u banke, kad nam je banka otela novac, nekom vi{e, nekom mawe, ali je
otela svima, koji su joj poverili novac na ~uvawe. To je osnovni problem
te uredbe.
I drugo, mi imamo jednu veoma lo{u poresku politiku, politiku sa
izrazito visokim poreskim stopama. Kod nas neko porez pla}a, neko ne
pla}a, doprinose neko pla}a, neko ne pla}a, nekome se gleda kroz prste,
pa oni koji pla}aju, pla}aju za sebe i za one koji ne pla}aju, umesto da se
smawuju poreske stope, da se smawuju stope doprinosa, pa da se onda nate-
raju svi da plate.
Sada je doprinos na plate ~ak 130 odsto, koliko znam. Nek se to sve-
de na 50 odsto. To bi bilo ogromno olak{awe za kompletnu privredu, pa
250
onda neka se tera u zatvor onaj ko ne plati porez na vreme, kao {to to ra-
de u Americi, recimo. Tamo je jedno od najte`ih krivi~nih dela utaja po-
reza, ali ovde niko ozbiqan, niko ko ~asno obavqa svoj posao, nije u sta-
wu da plati taj porez, i {ta onda dr`ava radi –- dr`ava uteruje porez od
privatnog sektora, i to od onih privatnika koji nemaju vezu u vrhu dr-
`avne vlasti, a dru{tvene firme naj~e{}e ne pla}aju.
Ima mnogo firmi koje ne pla}aju ni doprinose za penzijsko i zdrav-
stveno osigurawe, pa se desi da ~ovek odlazi u penziju, a ustanovi se da
nekoliko godina ti doprinosi nisu pla}ani, pa se naknadno upla}uju, pa
onda ~itav niz komplikacija.
Voditeq: Mnogo se u vreme pregovora o formirawu nove vlade govo-
rilo i o mogu}nosti tehni~ke koalicije izme|u Srpske radikalne stran-
ke i SPO-a. Va{ stav o tome?
Dr [e{eq: Ja ne znam ko je o tome ozbiqno govorio. Nikog ozbiq-
nog nisam ~uo. Dodu{e, Dra{kovi} je nekoliko puta pomiwao tu mogu}-
nost, ali samo kao pretwu socijalistima i mi smo ga odmah demantovali.
To ne dolazi u obzir i ni u kakve takve tehni~ke koalicije ne}emo ula-
ziti, niti im mi dozvoqavamo da budemo sredstvo pomo}u koga }e Dra-
{kovi} tvrditi pazar u svojoj trgovini sa socijalistima. Sa socijali-
stima mo`e u programsku koaliciju, sa nama ne mo`e. [ta to zna~i? Za-
{to bismo mi sa wim i{li u tehni~ku koaliciju? Da li mi imamo raz-
loga da im uka`emo poverewe? Nemamo. [ta to imamo zajedni~ko? Ni-
smo trgovci u politici. Wegova stranka se pokazala mnogo lo{ijom od
Socijalisti~ke partije.
U Srpskom pokretu obnove jo{ ima ~asnih i po{tenih qudi. Oni se
odavno hvataju za glavu i ~upaju kosu, {ta im bi da se u~lane u takvu
stranku. Tamo gde su vladali pokazali su se mnogo gorim od socijalista.
Vidite {ta se de{ava u Beogradu. Prema tome, da ulazimo u neke tehni~-
ke koalicije sa wim, da gubimo ~ast i obraz, ne pada nam na pamet. Mi
smo bili spremni za ovu ~etvornu varijantu ali za{to? Zato {to u toj
varijanti JUL i socijalisti nemaju ve}inu, ne mogu nas preglasati na
sednici vlade, a sa druge strane ni Srpski pokret obnove ne mo`e da nas
ucewuje da neke Dra{kovi}eve ro|ake ili ro|ake wegove supruge pewe-
mo na visoke dr`avne funkcije, da ih raspore|ujemo kao {to to rade na
gradskom nivou u Beogradu.
Mi radikali, ozbiqno{}u svog programa, argumentacijom kojom
raspola`emo i sposobno{}u svojih qudi mogli bismo veoma uspe{no da
delujemo u takvim uslovima, jer bismo se snagom argumenata na svakoj
sednici vlade izborili za prihvatawe onih stavova koji su najpametni-
ji i najprimereniji odre|enim problemima.
Voditeq: Jo{ jednom da ponovim da je na{ ve~era{wi gost u emisi-
ji “Iz mog ugla” gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikal-
ne stranke. Gospodine [e{eq, da ostanemo jo{ malo u domenu politi~-
kih odnosa u Republici. Kako }e Srpska radikalna stranka nastupati da-
qe u republi~kom parlamentu? Koja }e biti va{a strategija daqeg po-
liti~kog nastupa?
251
 Dr [e{eq: Mi }emo kao opoziciona politi~ka partija u svim za-
konskim projektima da kritikujemo ono {to ne vaqa, ali samo onda kada
imamo argumente da potkrepimo tu svoju kritiku. Dakle, kao opozicija
uvek }emo se pona{ati principijelno, ali do kraja o{tro i na{ je ciq
da {to pre do|e do novih izbora i na lokalnom i na republi~kom i na sa-
veznom nivou. Mi otvoreno govorimo o tome, jer je ipak pro{lo dosta
vremena od septembra meseca. Ne toliko po broju meseci koliko po su-
{tinskim politi~kim doga|ajima koji su se desili i ube|en sam da je do-
{lo i do izvesne promene raspolo`ewa u bira~kom telu, me|u gra|ani-
ma Srbije. Mi smo radikali ube|eni da je ta promena raspolo`ewa i{la
u pravcu iskazivawa ve}e podr{ke Srpskoj radikalnoj stranci i da bi to
pokazali naredni izbori.
Voditeq: Kome bi ti novi izbori odgovarali, a kome ne?
Dr [e{eq: Mislimo da bi u svakom slu~aju odgovarali Srpskoj ra-
dikalnoj stranci, a ne bi odgovarali ni levici, ni Srpskom pokretu ob-
nove. Ti izbori bi odgovarali nekim od ovih stranaka koje su pro{le go-
dine bojkotovale izbore, pa su se sada pokajale. Mo`da bi se neka od wih
vratila u parlament.
Voditeq: U me|uvremenu, u posledwa tri meseca desile su se prome-
ne {to se ti~e Crne Gore. Crna Gora je dobila novog predsednika, gospo-
dina \ukanovi}a. Vi ste bili na inauguraciji, iako ste imali primedbe
na na~in kako su odr`ani izbori u Crnoj Gori. Va{ stav o pitawu daqih
odnosa Crne Gore i Srbije, uop{te statusa Jugoslavije?
Dr [e{eq: Mi smo na pro{lim predsedni~kim izborima u Crnoj
Gori podr`avali Momira Bulatovi}a zato {to nam je wegova opcija
programski bila bli`a nego opcija Mila \ukanovi}a. Mi smo to otvo-
reno govorili. Imali smo primedbi na kompletan izborni tok i izbor-
ni proces, ali to {to se tamo desilo je sitnica u odnosu na ovo {to se
desilo posle u Srbiji na predsedni~kim izborima.
Drugo, ja sam i{ao na inauguraciju na Cetiwe, ali i{ao sam kao po-
liti~ki protivnik i svuda sam to jasno stavqao do znawa. Za{to da ne
odem? Ako sam Slobodanu Milo{evi}u pro{le godine kada je on inaugu-
risan u Saveznoj skup{tini, na sve~anom prijemu u dvorani Savezne
skup{tine ~estitao, za{to ne bih ~estitao i Milu \ukanovi}u? I jed-
nom i drugom sam ~estitao kao politi~ki protivnik. Niti sam glasao za
Milo{evi}a na izborima u Saveznoj skup{tini, niti sam glasao za Mi-
la \ukanovi}a u Crnoj Gori, niti je na{a stranka glasala za jednog ili
za drugog. Tu je jedan principijelan politi~ki stav i mi radikali nismo
stranka mr`we, nego jedna konstruktivna opoziciona politi~ka parti-
ja koja `eli da pobedi svoje politi~ke protivnike i da preuzme vlast,
ali mi politi~ke protivnike ne mrzimo, nije nam ciq da ih uni{timo.
Tre}i, isto tako va`an razlog je taj {to je u Crnoj Gori do{lo do na-
glog bujawa politi~kih strasti, mr`we, eskalacije, ~ak i uli~nog nasi-
qa i mi radikali smo delovali dosta otre`wuju}e, smiruju}e. U javnim
nastupima na nekoliko televizijskih stanica mislim da sam doprineo da
se tenzije smire, splasnu i da stvari dobiju ~isto politi~ki tok, bez na-
252
siqa. Ina~e je do{lo do velike erupcije nasiqa na podgori~kim ulica-
ma, do povre|ivawa ve}eg broja qudi. Na svu sre}u, niko nije poginuo. U
Podgorici smo se dr`ali isto onako kao {to smo se dr`ali u Beogradu
u nekoliko navrata kada je tako|e do{lo do erupcije politi~kog nasiqa
i kada su stvari mogle poprimiti nekontrolisan tok. Mi smo za to da
{to pre do|e do promene re`ima i u Beogradu i u Podgorici, ali smo
protiv toga da se srpska krv proliva da bi se vlast mewala. Vlast treba
da se mewa izborima, politi~kim procesima, a ne krvoproli}em.
Sada{we odnose izme|u Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedini-
ca unutar Savezne Republike Jugoslavije odre|uju sukobi izme|u Soci-
jalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista krila Mi-
la \ukanovi}a. Nemamo ni{ta protiv tih politi~kih sukoba, ali ne `e-
limo da ti politi~ki sukobi dovedu u pitawe zajedni~ku dr`avu, a kao
opoziciona politi~ka partija mi smo zadovoqni {to je do{lo do cepa-
wa Demokratske partije socijalista Crne Gore. Kao opozicija ne mo`e-
mo ni{ta lep{e po`eleti, nego da se vladaju}a partija pocepa.
Mi bismo `eleli da se i Socijalisti~ka partija pocepa. To je jedan
principijelan politi~ki stav koji mi zastupamo i, {to je najva`nije,
uvek otvoreno iznosimo u javnosti svoj politi~ki stav, uvek je to {to mi
zastupamo veoma blisko i razumqivo qudima. Dakle, nema nikakvih za-
kulisnih operacija, nema nikakvih politi~kih trgovina, nema nikakvih
zadwih namera.
Voditeq: Da li je politika Mila \ukanovi}a stvarno ono {to za-
stupa leva koalicija u Srbiji: odvajawe Crne Gore od Jugoslavije, ili je
politi~ka strategija Mila \ukanovi}a stvarno otvarawe Crne Gore i
`eqa za uop{te otvarawem Jugoslavije prema svetu?
Dr [e{eq: Ima nekih indicija koje govore da \ukanovi} nije spre-
man da ide na otcepqewe. Recimo, to lo`ewe badwaka pred manastirom
Svetog Petra Cetiwskog, pred srpskim pravoslavnim manastirom u pri-
sustvu srpskog mitropolita gospodina Anfilohija. Nekoliko stotina
metara daqe separatisti su lo`ili badwake te ve{ta~ke crnogorske
pravoslavne crkve. Milo \ukanovi} se ovim potpuno jasno postavio.
Drugo, on od kada je izabran neprekidno ponavqa da je za opstanak za-
jedni~ke dr`ave. Mi se mo`da ne sla`emo sa varijantama tog opstanka,
jer smo mi radikali za unitarnu opciju, ali u svakom slu~aju `elimo da
sa~uvamo ovo {to sada imamo, da nam se to ne rasturi, a onda posle da ra-
dimo koliko je to u na{oj mo}i da ja~a centralna vlast i da se smawuju
kompetencije federalnih jedinica kako bi se u budu}nosti izbegla mo-
gu}nost bilo kakvog separatizma. Mi smatramo da bi bilo veoma opasno
zao{travati te odnose, jer ako i ne `eli \ukanovi} da otcepi Crnu Go-
ru, preveliko zao{travawe odnosa mo`e ga naterati u tom pravcu.
Na kraju, veoma je va`no ista}i da postoji jasan jaz izme|u \ukano-
vi}a i Slavka Perovi}a. Wihove dve partije se sve ~e{}e sukobqavaju,
{to tako|e govori da \ukanovi} nije sklon separatisti~koj opciji.
Voditeq: Gospodin \ukanovi} je odr`ao i jedno od svojih glavnih pred-
izbornih obe}awa. U Skup{tini Crne Gore donet je nov izborni zakon.
253
 Dr [e{eq: Moram priznati da su doneti dobri izborni zakoni, je-
dan set izbornih zakona, i da je to veoma dobro ura|eno, pogotovo oko
kontrole izbornih procesa. Neke stvari su jo{ boqe regulisane nego u
Srbiji. Sada je veoma va`no da se dosledno ti zakoni sprovedu u praksi
i da se iza|e na izbore. Te izbore o~ekujemo negde u maju mesecu, krajem
maja meseca. Mi radikali se spremamo za te izbore. Znate da na{a stran-
ka deluje i u Crnoj Gori. Mi smo tamo bili i parlamentarna stranka, pa
su nas brutalno izbacili iz Narodne skup{tine. Do`iveli smo pravu
golgotu. Proterivani smo iz Crne Gore, ali sada intenzivno radimo da
stranku {to vi{e oja~amo i spremamo se za te izbore.
Voditeq: [ta mislite, koliko }e od strane gospodina Milo{evi}a
biti zao{travani odnosi sa Crnom Gorom?
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Slobodanu Milo{evi}u. Ja
ne znam koliko }e on zao{travati, ali su stvari ve} poprili~no zao-
{trene. Mi smatramo da treba smawivati tenzije, da treba tra`iti za-
jedni~ki jezik. Politi~ki protivnici treba da na|u zajedni~ki jezik o
izvesnim pitawima koja se ti~u dr`avnih interesa. Tako }emo se posta-
viti i u Saveznoj skup{tini.
Voditeq: [ta mislite o tome {to je leva koalicija Mila \ukano-
vi}a podr`ala samo na re~ima? Niko se na wegovoj inauguraciji nije po-
javio. Mislim u Srbiji, zna~i SPS i JUL.
Dr [e{eq: Nisu ga oni podr`ali. \ukanovi}a leva koalicija nije
podr`ala.
Voditeq: Mislim, wegov izbor za predsednika su samo na re~ima po-
dr`ali, ali niko nije prisustvovao inauguraciji. Oni su rekli da je on
pobedio, da je to u redu.
Dr [e{eq: To leva koalicija nikada nije saop{tila. Leva koalici-
ja u Srbiji i daqe osporava \ukanovi}ev izbor za predsednika Republi-
ke i nisu i{li na inauguraciju. I daqe su te tenzije jake, a to se vidi po
medijima u Srbiji i u Crnoj Gori.
Voditeq: Gde je tu re{ewe?
Dr [e{eq: Ja mislim da }e re{ewe doneti parlamentarni izbori u
Crnoj Gori i ako se ti izbori na regularan na~in odr`e, onda }e biti ja-
san definitivan odnos politi~kih snaga. Uostalom, mnogo je va`nija
funkcija predsednika vlade nego predsednika Republike u uslovima gde
nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu. Ko kontroli{e vladu, taj dr`i
izvr{nu vlast u svojim rukama, a onako kako bude voqa gra|ana Crne Go-
re tako moraju da se postave svi drugi politi~ki ~inioci u Saveznoj Re-
publici Jugoslaviji.
Voditeq: [ta mislite, kakvi }e biti odnosi u saveznom parlamen-
tu? Sada su snage promewene u odnosu na ono kakve su bile.
Dr [e{eq: Mislim da u saveznom parlamentu jo{ obilaze kao ma~ak
oko vru}e ka{e i svi nekako odmeravaju snage, vrebaju priliku da
postignu neku politi~ku prednost i svi se ustru~avaju od ulaska u direk-
tan politi~ki okr{aj, i srbijanska levica i DPS Mila \ukanovi}a.
^ak izme|u dva krila DPS-a, Bulatovi}a i \ukanovi}a nema u saveznom
parlamentu nekih sukoba, rasprava itd.
254
Desila se samo jedna stvar koja je vodila zao{travawu tenzija. Na-
rodna skup{tina Crne Gore je odlu~ila povodom odluke Ministarstva
pravde da se prizna legitimitet i legalnost krilu Narodne stranke ko-
je predvodi Novak Kilibarda, da se pripadnici stranke Bo`idara Bojo-
vi}a izbace iz Narodne skup{tine, a u Saveznoj skup{tini je u~iweno
obrnuto: izba~eni su Kilibardini i sam Kilibarda, a priznati mandati
Bo`idara Bojovi}a.
To je bilo jedno odmeravawe snaga, ali se niko ne usu|uje da tako isto
uradi kada je re~ o rascepqenoj Demokratskoj partiji socijalista, niti
ima namera u Narodnoj skup{tini Crne Gore da se Bulatovi}evo krilo
elimini{e ako bi za to postojala potrebna ve}ina u Narodnoj skup{ti-
ni i mislim da nema namera u saveznom parlamentu da se elimini{u po-
slanici krila \ukanovi}eve stranke. Mislim da je to pametno. Neka sa-
mo izbori odlu~e koja stranka ima legitimitet, koja je ve}inski legal-
ni predstavnik gra|ana Crne Gore.
Kada je re~ o opozicionim politi~kim partijama i pojedina~nim
napu{tawima vladaju}e stranke mo`e se primeniti ta zakonska norma
da onaj ko napusti stranku ostaje automatski bez poslani~kog mandata,
ali kada se na ovako ozbiqan na~in pocepa vladaju}a partija, onda je po-
gre{no arbitrirati po ovim zakonskim normama. Onda je boqe i}i na
vanredne parlamentarne izbore.
Recimo, kada bi se sada pocepala Socijalisti~ka partija Srbije na
dva mo`da podjednako jaka dela, bilo bi pogre{no da jedan taj deo uz dogo-
vor sa nekim opozicionim strankama potpuno elimini{e onaj drugi deo
iz Narodne skup{tine. Ne sa aspekta zakonske norme. Sa aspekta zakon-
ske norme to mo`e biti ispravno, ali sa aspekta legitimiteta i realnog
upori{ta delova te partije u narodu bilo bi krajwe pogre{no i onda bi
politi~ki proces iz parlamenta bio gurnut na ulicu, usmeren na neke
eventualno oru`ane okr{aje. Ovako je najboqe raspisati vanredne izbo-
re, pa da se narod izjasni. Pocepala se vladaju}a partija i da vidimo ko je
za jedno krilo, ko je za drugo krilo i da se iznova konstitui{e vlast.
Voditeq: Nezaobilazno politi~ko pitawe na srpskoj politi~koj
sceni je Kosovo. Mnogi su davali svoje predloge re{avawa. ^uli smo i
od vas mnogo puta kako vidite re{avawe kosovskog pitawa. Mene inte-
resuje va{e mi{qewe o tome kako }e se situacija sa Kosovom daqe raz-
vijati.
Dr [e{eq: Bojim se da }e se daqe zao{travati. Velike sile sada
imaju potpuno jasno profilisanu strategiju svog nastupa o pitawu Koso-
va i Metohije. Velike sile i daqe podr`avaju ilegalne teroristi~ke ak-
cije i separatisti~ke tendencije aktuelnih politi~kih ~inilaca unu-
tar {iptarske mawine. Velike sile insistiraju da su protiv toga da se
Kosovo cepa, zato {to im je jasno da nema nikakvog pravnog osnova za ot-
cepqewe, i zato prethodno poku{avaju da pribave taj pravni osnov.
Pravni osnov bi ve{to pribavile zalagawem da Kosovo ostane u sa-
stavu Savezne Republike Jugoslavije. I Amerika, koja uop{te ne prizna-
je Saveznu Republiku Jugoslaviju nego govori o Srbiji i Crnoj Gori, in-
sistira da je Kosovo sastavni deo Jugoslavije. Zaboravqa se, ispu{ta se
255
da je Kosovo sastavni deo Srbije, za{to? Namera velikih sila je da izvr-
{e pritisak na re`im u Beogradu, da taj re`im pristane da Kosovo i Me-
tohija budu federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. Ako Kosovo posta-
ne federalna jedinica, tada sti~e atribute dr`avnosti i mogu}nost za
otcepqewe, za neko budu}e otcepqene, kada god do wega do|e – Jer se fe-
deralna jedinica smatra dr`avom.
Federacija je slo`ena dr`ava. Federalna jedinica je pojedina~na
dr`ava u okviru federacije i u woj gra|ani imaju pravo na samooprede-
qewe. Narod –- gra|ani. Narod kao populus, a ne narod kao etnikum, kao
nacija. I u ovom slu~aju bi ve{to ispo{tovali to pravo na samooprede-
qewe a onda bi neka vlast na Kosovu raspisala referendum. Na referen-
dumu bi se svi [iptari listom izjasnili za otcepqewe i onda bi usledi-
lo priznawe velikih sila. Imali smo iskustva, videli smo kako to izgle-
da u slu~aju Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije. Da-
kle, kqu~no je da ne dozvolimo internacionalizaciju kosovskometohij-
skog problema, strano me{awe i da ne dozvolimo da Kosovo i Metohija
postanu posebna federalna jedinica u okviru Jugoslavije.
Voditeq: Vi se fakti~ki zala`ete za to da se problem Kosova mora
re{avati kroz program qudskih prava a ne kroz ustavno-pravni problem,
da tako ka`em.
Dr [e{eq: Problem Kosova se mora re{avati u okviru Srbije. Na
Kosovu qudska prava nisu ni~im ugro`ena, bar ne od strane vlasti, od
strane dr`ave. A to {to [iptari odbijaju da koriste neka svoja gra|an-
ska i politi~ka prava, to je wihov problem.
Voditeq: Da se malo vratimo i na vlast u Beogradu, odnosno, odnose
u Gradskoj skup{tini. Vi ste pre nekoliko dana na vanrednoj sednici
Gradske skup{tine zajedno sa Demokratskom strankom poku{ali da obo-
rite gradsku vlast, da tako ka`em. U tome niste uspeli.
Dr [e{eq: Nismo mi toliko ozbiqno ni poku{avali da oborimo
gradsku vlast koliko smo hteli na ~istac da isteramo koaliciju Srpskog
pokreta obnove i Socijalisti~ke partije i JUL-a. Ta koalicija se onda
videla na delu. Da nije bilo podr{ke Socijalisti~ke partije i JUL-a pa-
la bi gradska vlast, ali su ih oni otvoreno podr`ali. To je prvi put da
su ih otvoreno podr`ali i narodu pokazali kako izgleda ta koalicija na
delu. Dakle, mi smo bili uspe{ni u isterivawu stvari na ~istinu.
Voditeq: Da li je to mo`da ustupak Dra{kovi}u zbog pregovora oko
ulaska u vladu?
Dr [e{eq: Da, to je sastavni deo paket aran`mana o kome pregova-
ra Dra{kovi}. Tu ulaze ambasadorska mesta, tu ulaze direktorske funk-
cije, novac kojim se pune Dra{kovi}evi li~ni yepovi, vile na Dediwu,
Sewaku, Ko{utwaku itd – ~itav dijapazon raznoraznih privilegija, be-
neficija, uticajnih polo`aja.
Voditeq: S druge strane, neki ka`u da je pribli`avawe Srpske radi-
kalne stranke i Demokratske stranke na lokalnom nivou, u Beogradu, zbog
toga da se ne bi potezalo pitawe Op{tine Zemun u Gradskoj skup{tini.
Dr [e{eq: Ne, mi radikali smo sami insistirali da se to napokon
stavi na dnevni red i da se raspravqa. Mi smo zahtevali da se o tome ras-
256
pravqa. Jedini mi. Svi drugi be`e od te rasprave. U toj raspravi sva ar-
gumentacija bi bila na strani srpskih radikala. Mi `elimo tu raspra-
vu. Jer mi imamo vi{e ura|enih infrastrukturnih objekata u Zemunskoj
op{tini nego bilo koja op{tina u Srbiji. Imamo sto miliona dinara
investicija tokom pro{le godine u primarni vodovod, asfaltirawe pu-
teva, dogradwu elektri~ne mre`e, izgradwu kanalizacije i ~itavog niza
drugih objekata, recimo petnaest miliona dinara ulo`eno je u popravku
{kola, obdani{ta. Nekoliko miliona dinara, vi{e od tri miliona di-
nara ulo`eno je u zdravstvene objekte.
Voditeq: A problem kioska, koji isto mnogi pote`u u Beogradu.
Dr [e{eq: To je jedan izvikan problem. Taj problem postoji u celom
Beogradu i wega je stvorila ekonomska kriza, socijalna beda. Uostalom,
imate i vi u Svilajncu takve privremene objekte, pa to nikome ne smeta.
To je ono {to unapre|uje proizvodwu, unapre|uje trgovinu, sve druge pri-
vredne delatnosti, pogotovu u sada{wim kriznim uslovima, i to je kori-
sno.
Voditeq: Gospodine [e{eq, gledalac iz Petrovca na Mlavi pita:
”Da li su izbori bili la`irani i za{to je gospodin [e{eq pristao na
takve izbore ako je pretpostavqao da }e biti la`irani?”
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi unapred da nekoga sumwi~imo i da ka`emo
–- vi }ete sigurno la`irati. Mi znamo kakvi ste vi, i ranije ste to radi-
li. Znate, argumenti i dokazi se iznose tek kad se la`irawa dese, ne una-
pred. A la`irawa su se desila brutalnim kr{ewem pravnih normi. Dakle,
la`irawa nemaju upori{te u sistemu nego u kr{ewu osnovnih elemenata,
pravnih elemenata na kojima sistem po~iva od strane dr`avnih organa.
Voditeq: Tako|e gledalac: “Da li }e Crna Gora da se otcepi od Sr-
bije? ^ak i selektor Santra~ uzima svoje igra~e iz Srbije, a ovaj drugi
deo ne}u da komentari{em.”
Dr [e{eq: Ne mogu ni ja da se me{am u to kako koji selektor sasta-
vqa timove. Besmisleno bi bilo da se kao politi~ar me{am u sport, ali
realno postoji opasnost od otcepqewa Crne Gore. Postoje podsticaji
zapadnih sila u tom pravcu, a na nama je da u~inimo sve {to je u na{oj mo-
}i da se to otcepqewe spre~i.
Voditeq: Gledalac Verica iz Despotovca pita dokle }ete da toleri-
{ete ovu politi~ku vlast.
Dr [e{eq: Pa, mi je uop{te ne toleri{emo. Mi je napadamo na sva-
kom koraku i koristimo sve argumente koji nam stoje na raspolagawu.
Ali to ne zna~i da smo spremni da prolivamo krv da bi sru{ili vlast.
Ne. Mi `elimo da kanali{emo narodno nezadovoqstvo u pravcu svrga-
vawa te vlasti na parlamentarnim izborima.
Voditeq: Gledalac Mi{a Qubisavqevi} iz Markovca:“Kada misli-
te da }e biti ispla}ene poqoprivredne penzije?”
Dr [e{eq: Pod ovim re`imom te{ko da }e biti ispla}ene zaosta-
le penzije. Mislim da ve} osam meseci kasne poqoprivredne penzije,
de~ji dodaci kasne vi{e od godinu dana, porodiqski dodaci, socijalna
pomo} itd. A ove redovne penzije kasne vi{e od tri meseca.
257
 Voditeq: Jedan gledalac ka`e:“Svi prigovaraju da je minus Srpske
radikalne stranke lo{ imiy u inostranstvu. Ho}e li Srpska radikalna
stranka poboq{ati taj svoj imiy?”
Dr [e{eq: Mislim da uop{te nemamo lo{ imiy u inostranstvu i da
su nam pozicije sve boqe. Sve vi{e zemaqa izrazito po{tuje na{ poli-
ti~ki stav. Sve vi{e stranih diplomata `eli sa nama da razgovara. Zna-
te, postoji jedan problem – {to su mnogi zapadni diplomati navikli da
srpski opozicionari maltene pred wima kle~e na kolenima.
Mi to ne radimo. Mi smo protiv stranog me{awa u na{e unutra{we
politi~ke odnose. Bez obzira {to nam je te{ko, bez obzira {to je re`im
lo{, bez obzira {to nam se de{avaju veoma lo{e stvari, mi smo protiv
toga da se strane sile me{aju u na{ unutra{wi politi~ki `ivot.
Voditeq: Evo jo{ jednog pitawa: ako bi vas Mirko Marjanovi} pred-
lo`io za ministra unutra{wih poslova, da li biste prihvatili?
Dr [e{eq: Ne. Ta varijanta je postojala i posle izbora 1992. godi-
ne. Socijalisti su ve{to preko nekih novina, preko svojih qudi prote-
`irali ideju da ja budem ministar unutra{wih poslova. Mi radikali ni-
smo hteli tada ni da u|emo u vladu sa socijalistima, a kamoli da prihva-
timo ovakvu varijantu. Za{to? Zato {to bismo tada bili mawinski
partner u vladi i {to bi socijalisti uvek mogli da nas preglasavaju, a mi
bismo delili odgovornost za sve {to je lo{e. Sada je nama ova varijanta
najpovoqnija: ~etvorna koalicija.
Drugo, socijalisti su sada krenuli sa jednom serijom hap{ewa. Samo,
bojim se da }e opet da se umore i da }e pre vremena prestati s tim. Uhap-
{eno je nekoliko vrhunskih kriminalaca, Smiqko Kosti}. Ako se se}a-
te, pre vi{e godina smo ga prozivali, ~ak dok sam ja bio poslanik u Re-
publi~koj skup{tini imao sam s wim neke sudare oko tog kriminala,
{verca cigareta, napu{tawa {lepera cigareta fabri~kog kruga bez
ikakve evidencije, bez ikakvog pla}awa poreza i doprinosa itd.
Pa, onda ovaj Nenad \or|evi}, s kojim sam imao pro{le godine di-
rektan obra~un kada ga je Leposava Mili}evi} dovela na okrugli sto na
televiziji. Rekao sam mu jednostavno: {ta on ima da govori o tim pita-
wima, u}utkao sam ga negde pred kraj emisije i nisam mu dao ni da govori.
To je jedan od krupnih kriminalaca. Ali ima jo{ mnogo tih kriminala-
ca, kao recimo @eqko Mitrovi}, vlasnik “Pink” televizije iz Beogra-
da, notorni kriminalac. Ogromno bogatstvo zgrnuo a nije ga mogao zgr-
nuti na osnovu rada televizije. Televizija “Pink” mu samo slu`i za pra-
we novca. Preko wega se ogroman prqavi novac pere i naravno, veliki
procenat wemu ostaje.
Ima i ~itav niz drugih na ~ija bi vrata istra`ni organi i policija
morali uskoro zakucati. Da vidimo da li }e se i ovog puta socijalisti
umoriti od progona kriminalaca, kao {to je to bio slu~aj 1994. godine.
Krenuli su sa velikom pompom, uhapsili dva ministra i onda je sve sta-
lo, sve splaslo.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca pita: “Va{e mi{qewe o Radikalnoj
stranci Nikole Pa{i}a, Sini{e Vu~ini}a, i da li bi vi pristali da
u|ete u JUL ako vas pozove Qubi{a Risti}?”
258
Dr [e{eq: Ovo je jedna sme{na policijska tvorevina, ova tvorevi-
na Radikalna stranka Nikole Pa{i}a. Kada sam uhap{en 1994. godine,
onda je policija uspela da vrbuje nekoliko na{ih poslanika, predvo|e-
nih Jovanom Glamo~aninom i oteli su nam poslani~ke mandate u Save-
znoj skup{tini i organizovali tu Radikalnu stranku Nikola Pa{i}.
Onda je po policijskom nalogu Sini{a Vu~ini} u{ao u tu stranku. Ka-
da Glamo~anin vi{e nije bio potreban i kada ih je kompromitovao, kada
su po~eli otvoreno da pri~aju koliko su novca dobili od socijalista,
onda je Glamo~anin oteran, a Sini{a Vu~ini} je preuzeo tu stranku.
To je jedan potpuno lud ~ovek. Davao je razne izjave, kako je klao, va-
dio o~i, dao neki intervju za “[pigl” kako je vadio o~i ratnim zarobqe-
nicima u Bosni, pa onda kako je monarhista, ovakav pa onakav, pa se pro-
gla{avao za vojvodu, pa organizovao brigade za berbu kukuruza, pa para-
policiju u Beogradu, pa oteli nekom [iptaru devize, pa nema {ta nije
radio. I uvek je slu`io re`imu da tako u okviru opozicije lansira ne-
ke intrige i da neke ideje kompromituje.
U jednom trenutku re`im se bojao monarhisti~kih tendencija, 1991,
i 1992. izgledalo mu je da to ima neko realno upori{te u narodu i tada je
Sini{a Vu~ini} dobio zadatak da glumi monarhistu. Tada je on bio glav-
ni monarhista. Srpski rojalisti~ki blok, kako mu se zvala stranka i
{ta ja znam. A, sad ispada najekstremniji levi~ar, sad ispade julovski
vojvoda.
To je jedna groteskna figura i ne mo`emo mi wemu ni{ta da zamera-
mo, nego re`imu, ovoj prqavoj agenciji Tanjug, listu “Politika” i dr-
`avnoj televiziji koji mu daju ogroman publicitet a nije ni 15.000 gla-
sova uspeo da obezbedi na pro{lim izborima. Oni mu daju ogroman pu-
blicitet. Kada god se u strana~koj hronici pojave predstavnici parla-
mentarnih stranaka, oni odjednom i wega udenu.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: “Da li biste imali ne{to protiv
da Milo \ukanovi} bude predsednik Jugoslavije?”
Dr [e{eq: Pa, ako bude imao upori{te u Saveznoj skup{tini i ako
bude imao ve}inu poslanika u Ve}u gra|ana i Ve}u republika, pa ga ta
ve}ina izabere, za{to bih ja imao protiv? To je stvar realnog odnosa po-
liti~kih snaga. Ja mogu da glasam protiv, ali ne mogu da se suprotstavim
voqi ve}ine. Glasao sam protiv izbora Slobodana Milo{evi}a ali ve-
}ina ga je izabrala. Imao je ve}inu glasova i u jednom i u drugom ve}u i
on je regularno do{ao na tu funkciju.
Voditeq: Vesna Obradovi} iz Despotovca pozdravqa gospodina [e-
{eqa i pita: “Pomiwe se politika i penzije, a de~ji dodaci nikako. Ka-
ko ova dr`ava misli da se pove}a natalitet ako se de~ji dodaci ne ispla-
}uju redovno?”
Dr [e{eq: Rekao sam ve}: godinu dana kasne ti de~ji dodaci, to je
jedna velika sramota. Znate, samo ovaj novac koji su od leta pro{le go-
dine dali na ruke Vuku Dra{kovi}u bio je dovoqan da se isplate svi za-
ostali de~ji dodaci u Srbiji. Ali evo, novine pi{u: ~etrdeset miliona
maraka je ve} prikupio takvim politi~kim trgovinama. Jedan je od naj-
259
bogatijih qudi u Srbiji. Znate, ne mo`e to, jednostavno qudi vide koji
politi~ar `ivi skromno, koji se politi~ar nije obogatio od 1990. godi-
ne naovamo, a koji se razme}e luksuzom, ima ogromno bogatstvo. U subotu
je bio ogroman tekst u novinama, video sam, na koji na~in je sve sticao
itd. A, re`im sad, znate, `rtvuje novac da bi dobio neku politi~ku po-
dr{ku da bi ih uvukao u vlast, umesto da se ide na izbore pa neka narod
ponovo proceni, pa kome uka`e poverewe neka formira novu vladu Sr-
bije i gotovo.
Voditeq: Gledalac iz Markovca: “Kako mo`e gospodin Marjanovi}
da bude predsednik vlade, a on je iz Knina, a Knin je u Hrvatskoj?”
Dr [e{eq: Ne, Knin nije u Hrvatskoj. Knin je pod hrvatskom okupa-
cijom. Knin je srpski grad i bio je glavni grad Republike Srpske Kraji-
ne. Knin je oduvek srpski grad. U Kninu je `ivelo vi{e od 90 procenata
Srba. I nije to argument za osporavawe Mirka Marjanovi}a. Mi Mirka
Marjanovi}a treba da osporavamo zbog programa Socijalisti~ke parti-
je, politi~ke prakse levice, levi~arske ideologije, konkretnih poli-
ti~kih poteza kao predsednika Vlade itd. Po tim kriterijumima treba
da ga osporavamo, a ne po tome {to je ro|en u Kninu.
Voditeq: Gledalac Ratko iz Bato~ine tako|e vas pozdravqa i ka`e:
“Do 1974. zvali su se [iptari, a sada Albanci. Granica Kosova do Srbi-
je bila je do Bawske a sada je blizu Rudnice. [ta je bilo sa jezerom koje
je dato Albancima?”
Dr [e{eq: Albanija je podizawem neke hidrocentrale na Drimu za-
posela prakti~no i deo na{e teritorije. To jezero je u{lo u sastav Srbi-
je. Prodrlo je u na{u teritoriju. Drugo, prakti~ne razlike izme|u naziva
Albanci i [iptari nema. Albanci sebe nazivaju [iptarima. Dr`ava im
se zove [}ipetarija. A, Albanci – to je strani naziv za tu teritoriju.
Voditeq: “Kakvo je va{e mi{qewe o eventualnoj podeli Kosova?”,
pita Goran Stanojevi} iz Bato~ine.
Dr [e{eq: Mi radikali smo protiv bilo kakvih podela Kosova, mi
smo da kompletno Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, po svaku
cenu.
Voditeq: Gledalac Bratislav iz Svilajnca: “Zbog ~ega ste se svoje-
vremeno dru`ili sa komunistima da smenite Pani}a i da oborite ]osi-
}a?”
Dr [e{eq: Smena Milana Pani}a je bila veliko dobro delo, u ko-
rist na{em narodu i na{oj dr`avi. Pani} je bio mnogo gora varijanta od
socijalista, a {to se ti~e Dobrice ]osi}a, mi smo naterali socijaliste
da nam se prikqu~e u toj smeni, direktnom ucenom. Ucenili smo ih da }e-
mo odmah glasati protiv vlade Nikole [ainovi}a, u junu mesecu smo po-
krenuli akciju protiv te vlade ukoliko nam oni ne daju glasove da se sme-
ni Dobrica ]osi}.
Dobrica ]osi} je morao biti smewen iz nekih osam razloga, koje smo
mi naveli u na{em zahtevu, a pre svega zbog toga {to je kr{io Ustav, a
drugo, zamerili smo se u predizbornoj kampawi. Napao nas je u prediz-
bornoj kampawi, a ako je nekoga moliti, nije ga i qutiti. Dobrica ]osi}
260
je izabran na{im glasovima, na{om inicijativom i ne mo`e on u toku
tog mandata da se okrene protiv nas. Ako ne~iji izbor zavisi od na{e vo-
qe ne mo`e on odmah posle izbora da nam postane politi~ki protivnik.
Ako imamo snage, odmah }emo ga smeniti. Treba da po{tuje onu parla-
mentarnu ve}inu ~ijom je voqom izabran za predsednika.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “[ta mislite o stabilizaciji kur-
sa dinara i dokle }e to tako trajati?”
Dr [e{eq: Nedavno sam izjavio na konferenciji za {tampu, kada je
do{lo do ovog velikog monetarnog udara, kada je u trenutku marka bila
ve} 6,5 dinara, da je realno negde izme|u 4,5 i 5. Vlada gre{i {to izbe-
gava devalvaciju. Sada bi trebalo dinar devalvirati i zvani~na vred-
nost da bude mo`da 4,5 dinara za marku ili 5 dinara za marku. To je real-
na vrednost. Za{to je to va`no? Zato {to se dodatno dinar na taj na~in
stabilizuje i sada ko god uvozi robu, carinu pla}a ispod carinske tari-
fe, jer mu se obra~unava 3,3 dinara za marku, a zapravo je realno 5 dina-
ra za marku. Na taj na~in se podsti~e uvoz i umesto da se on malo i suzbi-
ja, nekontrolisan uvoz uvek ugro`ava dinar.
Drugo, kada dr`ava prodaje devize iz Narodne banke Jugoslavije,
prodaje ih po tom zvani~nom kursu i to je direktna {teta za dr`avu, di-
rektan gubitak, bilo za {ta da se nabavqaju te devize. Da je kurs realan,
onda ne bi bilo neke velike jagme za kupovinom deviza. Sada kada bi bi-
la progla{ena devalvacija i kada bi marka bila zvani~no 5 dinara, ne bi
bilo ogromne potra`we deviza. Dinar bi dodatno bio stabilan, a ovako
se opet stvara jedna tempirana bomba koja ko zna kada }e eksplodirati,
mo`da ve} do juna meseca, mo`da u septembru, ali eksplozija je tu pred
nama, ba{ zbog ovakvog neozbiqnog pona{awa Savezne vlade koja izbe-
gava da izvr{i to.
Voditeq: A kako, evo jo{ jednog mojeg pitawa, komentari{ete izja-
vu gospodina Mila~i}a, biv{eg ministra za finansije, koji je izjavio da
je pitawe devalvacije maltene u domenu dr`avne tajne.
Dr [e{eq: Ono u principu jeste u domenu dr`avne tajne, ali mi kao
opozicija kritikujemo {to oni to ve} nisu odavno uradili, pa makar pri-
premali kao dr`avnu tajnu. Sada je trenutak da se proglasi ta devalvacija
i da se ka`e: marka vredi 5 dinara. Ja niti u~estvujem u stvarawu te dr`av-
ne tajne, niti sam du`an da je {titim. Ja iznosim jedno stru~no mi{qewe
o tom pitawu i ono {to bismo mi uradili odmah, a to bismo naravno brzo
i sproveli i pripremili u formi dr`avne tajne, u svakom slu~aju. Nije to
lo{e da se u tajnosti pripremi, samo mi znamo kakva je to Vlada i da ni-
jednu meru do sada nije mogla da sa~uva u tajnosti, do wene primene.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: “Kako tuma~ite pona{awe i gle-
date uop{te vladiku iz Bjeqine?”
Dr [e{eq: Ne znam na koje konkretno pona{awe misli va{ gleda-
lac, trebalo bi malo konkretnije postaviti to pitawe.
Voditeq: “[ta podrazumevate pod me|unarodnom zajednicom, samo
Nema~ku i SAD, ili i ostale zemqe ~lanice Evropske zajednice?”, gle-
dalac iz Graovca.
261
 Dr [e{eq: Ja vrlo retko koristim taj termin me|unarodna zajedni-
ca, to ne postoji. To je jedna apstrakcija. Postoje velike sile koje domi-
niraju u me|unarodnim odnosima, pogotovu Amerika, kao jedina supersi-
la danas.
Voditeq: @ivkovi} Mila, gledalac iz Svilajnca: “Kako ste zado-
voqni radom odbora Srpske radikalne stranke u Svilajncu?”
Dr [e{eq: Na{ odbor u Svilajncu je sve boqi i boqi i mi se samo
intenzivno pripremamo za nove izbore. Sada, u toku prvih dana marta
meseca, ima}emo izborne skup{tine, a u svim op{tinskim odborima
stvari se dobro razvijaju.
Voditeq: Sa{a iz Bato~ine: “Da li novo rukovodstvo Srpske radi-
kalne stranke treba da se smeni u Bato~ini, jer su oni bili ~lanovi
SPS-a?”
Dr [e{eq: Ako je to jedini argument za wihovu smenu, onda ne mogu
da se smene. To {to je neko do ju~e bio ~lan SPS-a, pa se u~lanio u Srp-
sku radikalnu stranku, nije smetwa, niti mi istra`ujemo u kojoj je stran-
ci bio neki na{ sada{wi ~lan. Na{a vrata su otvorena ~lanovima svih
drugih stranaka i ko prihvata na{ program i ko `eli da se ukqu~i u
strana~ki rad, dobro je do{ao, naravno, pod uslovom da je re~ o ~asnim i
po{tenim qudima, jer samo ~asne i po{tene qude `elimo u na{oj stran-
ci i na{em programu.
Voditeq: Gledalac iz Smederevske Palanke: “Da li ste upoznati da
je sin va{eg poslanika Golubovi}a uni{tavao spomenike u Smederevskoj
Palanci?”
Dr [e{eq: Da, postoji ta sumwa i to je jedna velika tragedija za tu
decu koja su u~estvovala u tome, za wihove roditeqe i to je jedna veoma
lo{a i opasna pojava, a o~igledno je re~ o nekim separatisti~kim sekta-
ma, otvoreno se sumwa da nisu samo dva maloletnika u pitawu, ve} da su
bili i neki stariji qudi koji su to predvodili. Nadam se da }e istraga
sve te stvari da razjasni, a mi radikali smo za to da se suzbije delovawe
asocijalnih verskih sekti u na{oj zemqi. To je ne{to opasno, kao droga
i nikada nijedan roditeq ne mo`e i ne zna kada ga to mo`e zadesiti, ali
je velika nesre}a kada se to desi. Dr`ava je tu da na{u omladinu za{ti-
ti od droge i da ih za{titi od tih asocijalnih verskih sekti. Mi smo za
to da se te verske sekte zakonom zabrane i da se za wihovo organizovawe
propi{u stroge zatvorske kazne.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: “Da li }ete i daqe zajedno sa Demo-
kratskom strankom ru{iti vlast SPO-a u Beogradu?”
Dr [e{eq: Da, mi }emo ru{iti svaku vlast dok se ne uspostavi ra-
dikalska vlast, a kada se uspostavi radikalska vlast na svakom nivou or-
ganizovawa dr`ave, onda }emo tu vlast ~uvati.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: “[ta mislite o redu i finansijskoj
disciplini, prvo uvedenoj, a sada poni{tenoj?”
Dr [e{eq: Morala je da bude poni{tena, bila je neprimerena ne-
kim objektivnim uslovima na{e privrede. Neprimerena je u ovoj te{koj
ekonomskoj krizi i situacija u kojoj ne postoje ozbiqne banke i morala
je biti ukinuta, naravno, i zbog svojih pravnih nedostataka.
262
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca pita da li je istina da }ete biti no-
vi ministar pravosu|a?
Dr [e{eq: Nije istina.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: “Kome se `aliti za vra}awe ze-
mqi{ta”, nije odre|eno pitawe.
Dr [e{eq: To je sada stvar lokalne vlasti, a mi smo u Zemunu napo-
kon vratili sve, sve {to je trebalo da se vrati, po zakonu. Re~ je o zemqi
koja je oduzeta u vreme administrativnih mera prinudnog otkupa i to je
sve moralo da se vrati. Mislim da smo jedna od prvih op{tina u Srbiji,
koja je bukvalno sve vratila. Mi smo vratili sve one stanove u kojima su
bili za{ti}eni stanari, mislim da smo i tu jedna od prvih op{tina ko-
ja je to pitawe regulisala. Mi smo za sve te za{ti}ene stanare obezbe-
dili op{tinske stanove, preselili ih i stanove vratili vlasnicima.
Ako su to izvorni vlasnici, jer zakon je ograni~en i ako je bilo neke tr-
govine, pa je neko kupovao stan znaju}i da je on neuseqiv, iz {pekulativ-
nih razloga jer je dobio po veoma niskim cenama, pa bi sada na tome on
da ostvari ogromnu dobit, u tim slu~ajevima zakon nije predvideo vra}a-
we. Mi smo, dakle, ponosni na to {to smo te dve stvari do kraja sredili.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane “Dok je \in|i} bio gradona-
~elnik, govorili ste sve najgore o wemu, sada zajedno sa wim ru{ite
vlast SPO. Ko se promenio, vi ili i \in|i}?”
Dr [e{eq: Ne, mi smo ostali isti, samo je \in|i} nekada bio vlast
i kada je bio vlast mi smo ga napadali, a sada je druga vlast, i tu vlast na-
padamo. Mi smo kao opoziciona stranka protiv vlasti, bilo ko da ~ini
tu vlast. Za nas je dobra samo radikalska vlast i kad god je neko drugi na
vlasti, mi smo protiv wega.
Voditeq: A ko se promenio?
Dr [e{eq: Mi smo ostali isti, a \in|i} se promenio i vi{e nije
vlast, sada je opozicija i sada se druga~ije i postavqa.
Voditeq: Gledalac iz Starog Sela: “Za{to se ~e{}e ne pojavqujete
na programima RTS-a?”
Dr [e{eq: Na RTS-u mi ne daju.
Voditeq: Pozdrav i pitawe za gospodina [e{eqa, gledalac iz Svi-
lajnca: “Da li ste stvarno upu}eni u de{avawe u odborima Srpske radi-
kalne stranke u Svilajncu?”
Dr [e{eq: Ne znam na {ta konkretno misli taj va{ gledalac.
Voditeq: Ivan, gledalac iz Starog Sela: “Kakve nas naredne ~etiri
godine ~ekaju?”
Dr [e{eq: ^ekaju nas te{ke godine, a koliko te{ke, to zavisi i od
toga da li }e se vlast uskoro promeniti ili ne.
Voditeq: Na{ gledalac @eqko iz Despotovca: “Kako ste naseli na
duel sa Dra{kovi}em i i{li direktno naruku Milutinovi}u?”
Dr [e{eq: Nisam naseo, znao sam {ta su namere socijalista, znao
sam da im se Dra{kovi} direktno stavio u slu`bu i zato sam neprekid-
no insistirao da se organizuje duel sa Milanom Milutinovi}em, ali to
263
su socijalisti izbegli, a onda je Dra{kovi} bio toliko navalentan, ne-
prekidno je pozivao na duel i ja sam rekao: za{to da ne, hajde na duel sa
Dra{kovi}em, kada ve} ne}e Milutinovi} i mislim da to meni nikakvu
{tetu nije nanelo, to je upropastilo Dra{kovi}a, wega je prikazalo kao
prevrtqivca, kao ~oveka koji se slu`i ne~asnim metodama, koji izmi-
{qa, la`e, kleve}e itd. Mo`da je jedna pozitivna posledica, jer znate,
socijalisti su namerili da te izbore falsifikuju ili ovako ili onako
i oni bi to sproveli do kraja, ali je pozitivna posledica da su mnogi ~la-
novi SPO-a napokon upoznali ko je i kakav Dra{kovi}.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: “Da li mislite da Srpska radi-
kalna stranka mo`e da do|e na vlast bez ikakvog udru`ivawa sa drugim
strankama?”
Dr [e{eq: Mislim da mo`e, ali mi ne be`imo i od udru`ivawa, ali
smo protiv udru`ivawa pre izbora. Mi smo za udru`ivawe posle izbora.
Ovog puta smo bili spremni na ~etvornu koaliciju i nijedna druga vari-
janta nam ne bi odgovarala: ni sami sa socijalistima i levim blokom, ni
sami sa Dra{kovi}em i SPO-om, u obe te varijante mi bismo gubili. Mi
bismo sami sa levicom bili mawinski partner, pa bi nas levica pregla-
savala i ne bismo imali {anse da poka`emo neke svoje vrednosti, vred-
nosti svog programa itd. Kada bismo i{li sami sa Dra{kovi}em i SPO-
om onda bi nas tamo ucewivali sa postavqawem wihovih srodnika, ro|a-
ka na visoke dr`avne funkcije, privilegijama, vilama i ko zna ~ime jo{,
svim onim {to rade na nivou beogradske vlasti.
Voditeq: Gledalac, tako|e iz Velike Plane: “Da li se pla{ite da
budete predsednik Republike i ako se ne pla{ite, za{to ste dozvolili
da vam pokradu glasove?”
Dr [e{eq: Nisu uspeli da pokradu, a da se to ne otkrije i to je na{
veliki uspeh. Mi smo razotkrili wihovu kra|u i sve na{e poslanike iz
Savezne skup{tine, odnosno Republi~ke, poslali smo kao kontrolore u
pe}ku i prizrensku izbornu jedinicu. Oni su tamo na licu mesta dokaza-
li tu kra|u. U sedam sati ujutru su unosili glasa~ke kutije sa po 1.600 gla-
sa~kih listi}a tamo gde nijedan [iptar ne izlazi, gde niko `iv nije iza-
{ao tog dana na izbore. Sve smo to dokazali, imamo snimqen filmski
materijal, spremamo jedan film o izbornim nepravilnostima, koji }emo
prikazati na svim televizijama gde mo`emo da dobijemo termin, u celoj
Srbiji }emo to prikazati.
Voditeq: Gledalac iz Dowe Livadice: “Da li planirate narednu ko-
aliciju sa SPS-om?”
Dr [e{eq: Naravno da ne planiramo.
Voditeq: Gledalac iz Graovca: “U kakvim ste odnosima sa predsedni-
kom Op{tine Svilajnac?”
Dr [e{eq: Nemamo nikakve li~ne sukobe, mi smo politi~ki protiv-
nici jer je Biya Budimirovi} istaknuti kadar Socijalisti~ke partije, a
ja pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, ali nismo se li~no sukobqavali
nikada. Imali smo skup{tinske duele, oni su uvek bili na nekoj princi-
pijelnoj ravni zbog razli~itih ideolo{kih i politi~kih orijentacija.
264
Drugo, mi se trudimo i Biyu da sru{imo sa vlasti u Svilajncu, ali
mora}emo jo{ dosta da osna`imo na{u stranku da bi to postigli, je li
tako? Bio je zakazan jedan duel sa Biyom na jagodinskoj televiziji “Pal-
ma-plus”, me|utim, onda je Biya otkazao u~e{}e.
Voditeq: Gledalac Dragan iz Svilajnca: “[ta mislite o legaliza-
ciji automobila registrovanih na Crnu Goru i da li }ete se zalagati da
se oni prenesu na srpske tablice?”
Dr [e{eq: Sve dok smo jedinstvena dr`ava, mora biti svejedno da
li je ~ovek registrovao automobil na Cetiwu, u Podgorici, u Beogradu,
Svilajncu, Jagodini ili bilo kom mestu gde se vr{i registracija. Ovo
sada je prepucavawe izme|u re`ima u Beogradu i Podgorici, gde {tetu
imaju samo gra|ani.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “Koliko }e dugo Bosna da ostane je-
dinstvena dr`ava?”
Dr [e{eq: Ube|en sam da ne}e dugo ostati jedinstvena.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: “Koliko vas pla}a SPS, i vas i
Dra{kovi}a, da budete opozicija?
Dr [e{eq: Mi smo ostali prakti~no jedini ozbiqni protivnik le-
vice i SPS-a i mi smo jedini do sada bili nepotkupqivi na srpskoj po-
liti~koj sceni.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “Kakva je razlika u izgradwi kio-
ska u Svilajncu i Zemunu, s obzirom da se vi hvalite u Zemunu, a Biya u
Svilajncu?”
Dr [e{eq: Mislim da je to nu`na pojava u sada{woj na{oj ekonom-
skoj krizi i da to treba podsticati. Ne treba zabrawivati gde god ne na-
nosi neku {tetu objektivnim dru{tvenim interesima, gde ne ugro`ava
neka prava gra|ana.
Voditeq: Gledalac Ratko iz Bato~ine: “Da li slavite slavu Svetog
Luku?”
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: “Koje biste mere preduzeli da se
iza|e iz krize?”
Dr [e{eq: U predizbornoj kampawi na va{oj televiziji i na dr-
`avnoj televiziji sam ~itav niz tih mera izneo. Mislim da mi radikali
jedini imamo ozbiqan program, da zemqu izvedemo iz krize.
Voditeq: Gledateqka Rada iz Velike Plane: “Ako toliko dobro ra-
dite u Zemunu, za{to ho}e da vam uvedu prinudnu upravu? [ta je razlog?”
Dr [e{eq: To prete politi~ki protivnici – SPO. Socijalisti se
dodu{e ne izja{wavaju, a bez socijalista oni to ne mogu da sprovedu.
Smeta im to {to smo uspe{ni.
Voditeq: Gledalac pita: “[ta mislite o turbo yihad muzici, koju
propagira TV “Pink” i produkcija ZAM i to sve iz studija koji se nala-
zi u centru Zemuna?”
Dr [e{eq: To kakvu }e qudi muziku slu{ati, to je iskqu~ivo wiho-
vo pravo da procene. Mi se ne me{amo u sferu umetni~kog stvarala-
265
{tva. “Pink” televizija je jedna gusarska televizija, privilegovana te-
levizija, komunisti~ka, manipulatorska, a vlasnik “Pink” televizije je
jedan notorni kriminalac – @eqko Mitrovi}.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “[ta to zna~i biti srpski ~et-
nik?”
Dr [e{eq: To zna~i biti borac za slobodu srpskog naroda, voleti
svoju otaybinu i biti spreman da se za otaybinu `rtvuje{.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: “Za{to sin predsednika Jugoslavi-
je ne ide u vojsku?”
Dr [e{eq: Ja u to ne mogu da se me{am. Postoji nadle`na lekarska
komisija koja utvr|uje da li je neko sposoban, privremeno ili trajno ne-
sposoban za slu`ewe vojnog roka. Ono {to je bio na{ ciq, to je da te ko-
misije striktno rade po zakonu i da se rukovode lekarskom etikom, a u
konkretan slu~aj ne mogu da se upu{tam.
Znate, Slobodan Milo{evi} je moj politi~ki protivnik, ali ne mo-
gu da mrzim wegovog sina zato {to mu je otac moj politi~ki protivnik,
a nemam neke konkretne dokaze koji bi ukazivali na nepravilnosti u
ovom slu~aju od strane regrutne komisije, tako da zaista ne mogu da se iz-
jasnim o tom pitawu.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “Za{to ste dozvolili da Mirko
Marjanovi} ponovo bude predsednik Vlade, a on je mafija{?”
Dr [e{eq: Nas niko nije pitao ko }e biti predsednik vlade, nismo
imali uticaja. Po{to se o~igledno radi na stvarawu skup{tinske ve}i-
ne levog bloka i SPO, stvar je tih stranaka ko }e biti predsednik vlade.
Voditeq: Gledalac Dragi{a iz Despotovca: “[ta podrazumevate pod
sivom ekonomijom? Za{to srpska vlast pqa~ka svoj narod?”
Dr [e{eq: Zato {to je vlast lo{a. Zato vlast moramo i promeniti.
Siva ekonomija je ekonomija koja mimoilazi regularne tokove koji pod-
le`u oporezivawu, pla}awu doprinosa, akciza i svih drugih dr`avnih
namena.
Voditeq: Gledateqka iz Lapova: “Kako komentari{ete to {to u jav-
nom prometu kao sredstvo pla}awa legalno funkcioni{e marka a ne di-
nar?”
Dr [e{eq: To je zato {to gra|ani nemaju poverewa u dinar, sad u od-
re|enoj meri imaju, a ja se se}am vremena kad apsolutno nisu imali. Ni-
su gra|ani krivi {to nemaju poverewa u dinar. Kriva je vlast.
Voditeq: Gledalac iz Tabanovca: “U op{tini Petrovac na Mlavi
vodi se velika hajka protiv srpskih radikala. [ta }ete preduzeti pro-
tiv toga?”
Dr [e{eq: Hajka protiv srpskih radikala s vremena na vreme izbi-
ja u celoj Srbiji. Levica ose}a da smo mi jedini ozbiqni politi~ki pro-
tivnik, jedina istinska alternativa vlasti i zbog toga nastoji da suzbi-
je na{e politi~ko delovawe. Negde to rade otvoreno, negde prikriveno,
negde brutalno, negde suptilno, ali u svakom slu~aju, svuda bi da nas one-
mogu}e.
266
Voditeq: Gledalac iz Lapova: “Da li spremate dobrovoqce za Koso-
vo, da oslobodite Srbiju?”
Dr [e{eq: Ne. Ne spremamo dobrovoqce za Kosovo. Kosovo treba
dr`ava da sa~uva. Mi smo dobrovoqce spremali onda kad su neki delovi
na{e teritorije prakti~no ostajali bez dr`avne vlasti. Kad se biv{a
dr`ava raspala. U ovom slu~aju, dr`ava to sve mora da uradi. Dr`ava ima
vojsku, ima policiju i dr`ava treba da to provede. Dr`ava jednostavno
ne sme da podnese na svojoj teritoriji bilo kakve druge oblike vojni~kog
organizovawa.
Voditeq: Gledalac Branko iz Velike Plane: “Kako vidite budu}-
nost Kosova?”
Dr [e{eq: Budu}nost Kosova vidim samo u sastavu Srbije. Mi ra-
dikali smo za to da se ukinu svi oblici autonomije u na{oj zemqi.
Voditeq: Gledateqka Katarina iz Despotovca, ovo je ve} malo
stru~no pitawe: “S obzirom da imam o~evinu na Kosovu i da vodim par-
nicu ~etiri godine zbog toga {to su mi o~evinu prodale kom{ije, da li
da nastavim ili da prekinem?”
Dr [e{eq: Treba ta gospo|a da nastavi da vodi parnicu. Nikako ne
sme da prekida. Mora da bude uporna i ube|en sam da }e na kraju uspeti
da istera pravdu.
Voditeq: Gledateqka iz Velike Plane: “Da li ova poplava igara na
sre}u na RTS-u i Pinku, da li su naslednici Jezde i Dafine?”
Dr [e{eq: To je sli~na stvar. Te igre na sre}u su na~in obmawiva-
wa naroda, izvla~ewa ogromnih koli~ina novca iz naroda. Obi~no se re-
`iraju rezultati tih igara na sre}u, bez obzira {to je izvla~ewe pri-
vidno pred o~ima naroda, naj~e{}e se sve to re`ira.
Voditeq: [ta mislite o argumentaciji u odbranu toga da to donosi
velika sredstva dr`avi i odre|enim organizacijama?
Dr [e{eq: Znate {ta, ako kocka zaista donosi velika sredstva dr-
`avi, da li to treba da zna~i da celi narod treba da postane narod koc-
kara? To se nekome otima.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: “Kako mo`e da se do|e u li~ni
kontakt sa vama?”
Dr [e{eq: Ja sam svaki dan u Op{tini Zemun i u sedi{tu Srpske ra-
dikalne stranke u Francuskoj ulici. U Op{tini Zemun imamo prijem gra-
|ana svakog petka, wih sad naj~e{}e prima potpredsednik Op{tine Rat-
ko Pavlovi}, ali u svakom slu~aju i preko na{eg Op{tinskog odbora u
Svilajncu ili direktno u Beogradu mo`ete stupiti u kontakt, ako ne ba{
neposredno sa mnom, onda s nekim od nekih mojih najbli`ih saradnika.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “Da li znate {ta sve Biya ima u
vlasni{tvu, i ako znate mo`ete li da nabrojite?”
Dr [e{eq: Ne znam {ta sve Biya ima u vlasni{tvu, ali me ne bi iz-
nenadilo ako se poka`e da je ba{ neki krupan gazda. U svakom slu~aju,
Biya to treba da obja{wava glasa~ima u Svilajncu na izborima i to pi-
tawe treba postavqati kad se on pojavi na va{oj televiziji ili na neki
drugi na~in u javnosti, kad dr`i predizborne zborove, mitinge itd.
267
 Voditeq: Gledalac iz Smedereva: “[ta mislite o hap{ewu direkto-
ra koja se ovih dana de{avaju?”
Dr [e{eq: To sam ve} rekao.
[to se ti~e Biye, znate, ne postavqa se pitawe {ta neko ima u vla-
sni{tvu, nego kako je to postigao. Ako tu ima ne{to sporno, onda treba
insistirati, treba ~a~kati, ali mi se ne bavimo progonom bogatih qudi.
Nama je ciq da svi Srbi budu bogati qudi, ali tamo gde postoje argumen-
ti da je neko nezakonito do{ao do izvesnog bogatstva, onda to treba te-
rati do kraja.
Voditeq: Gledalac iz Crkvenca: “[ta mislite da li je privatizaci-
ja jedino re{ewe?”
Dr [e{eq: Da. Bez privatizacije se ne mo`e iza}i iz ekonomske
krize, tu nema nikakve sumwe. Dru{tvena svojina nas je i upropastila.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: “Da li jo{ uvek mislite sve najgo-
re o Biqani Plav{i}, da je ona izdajnik i pla}enik i {ta mislite o Mi-
lu \ukanovi}u s obzirom da ste vi bili na wegovoj inauguraciji?”
Dr [e{eq: Na to sam delimi~no odgovorio. Ja sam politi~ki pro-
tivnik Biqane Plav{i} i moj ciq je da se Biqana Plav{i} {to pre
obori sa vlasti u Republici Srpskoj.
Voditeq: Ratko iz Bato~ine: “Kako mislite da isterate Albance sa
Kosova i da li }e Prizren biti glavni grad Srbije?”
Dr [e{eq: Ne verujem da }e Prizren biti glavni grad Srbije. Ne
mislim da sve Albance treba isterati sa Kosova. Treba se obra~unati sa
separatistima i sa Kosova i Metohije treba isterati one koji nisu na-
{i dr`avqani a separatisti~ki deluju.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: “[ta mislite povodom izjave Du-
{ana Mihajlovi}a da je savez sa Vukom Dra{kovi}em put u Evropu, a sa-
vez sa radikalima i [e{eqom put u pakao?”
Dr [e{eq: Mo`da je savez sa Vukom Dra{kovi}em put u “Sing
Sing”, ili u neku drugu ~uvenu svetsku robija{nicu. Znate, ako su krenu-
li sa hap{ewem kriminalaca, onda moraju i na vrata Du{ana Mihajlovi-
}a da zakucaju. To je tako|e jedan od krupnih kriminalaca u na{oj zemqi.
[to se ti~e puta u pakao, put u pakao se ne trasira po{tewem, put u pa-
kao se trasira kriminalom, izdajom, lo{im karakternim osobinama, ne-
moralom itd, a znate koji su to qudi na srpskoj politi~koj sceni koje ka-
rakteri{e nemoral, nepo{tewe, korupcija, lopovluk itd.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: “Pozdrav za gospodina [e{e-
qa, {ta mislite o Draganu Bogdanovi}u, predsedniku suda”, ja ne znam o
kome se radi.
Dr [e{eq: Ne znam ni ja.
Voditeq: Gledalac iz Dowe Viravice: “[ta mislite o na{em zdrav-
stvu i kad ste posledwi put bili kod lekara?”
Dr [e{eq: Mislim da je na{e zdravstvo tako|e u velikoj krizi zbog
nedovoqne brige dr`ave. Videli ste {ta je uradio Nenad \or|evi}, ka-
ko je krao novac od na{ih zdravstvenih osiguranika, u kakve je {pekula-
cije ulazio, kako je otimao. Bukvalno, mi smo u situaciji da moramo sami
268
da obezbe|ujemo lekove, da zdravstvene ustanove nisu u mogu}nosti da
obezbede ni zavoj, ni gazu, ako je re~ o nekoj ozbiqnoj operaciji.
Voditeq: Goran iz Bato~ine: “Koliko, po va{oj proceni, ima [ip-
tara na Kosovu?”
Dr [e{eq: Mogu}e da ih nema vi{e od jednog miliona i to je mo`da
najrealnija procena, jer su ranije falsifikovali popise stanovni{tva
a i dosta ih se iselilo u zapadne zemqe.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: “[ta mislite o ideji da se svi Srbi
isteraju sa Kosova?”
Dr [e{eq: To je ideja srpskih neprijateqa, oni na tome rade.
Voditeq: “Kada }e voda i struja da do|e u Grmovce?”
Dr [e{eq: Voda je ve} do{la. Vodovod za Grmovac je ve} zavr{en i
to je jedno veliko novoformirano naseqe, gde su se uglavnom naselile
izbeglice. Ima vi{e od 2.000-3.000 placeva. Voda je ve} zavr{ena i ~eka
se samo Gradski vodovod Beograda da je prikqu~i. Sada se radi put. Put
}e biti zavr{en u dogledno vreme i o~ekujemo struju vrlo brzo. Struja je
zavr{ena sada za Busije, treba da se radi za Grmovac. Dobili smo garan-
cije od Elektroprivrede Srbije da }e to vrlo brzo biti ura|eno za Gr-
movac. U Busijama je ve} izgra|eno oko 300 ku}a. Oko tri stotine ku}a
ve} ima izlivenu plo~u, a u Grmovcu su radovi tek po~eli i mislim da }e
infrastruktura da prati odvijawe tih radova na izgradwi ku}a.
Voditeq: “U predizbornoj kampawi svi govore o vra}awu stare devi-
zne {tedwe – kad, ko }e i da li }e vratiti?”
Dr [e{eq: Radikalska vlast bi za vrlo kratko vreme vratila i to
prodajom dr`avne imovine. Ova sada{wa vlast i ne pomi{qa da vrati
staru deviznu {tedwu.
Voditeq: Gledalac pita: “Za{to me|unarodna zajednica nije napala
Severnu Koreju, Kinu nego se ba{ odlu~ila za Srbe?”
Dr [e{eq: Rekli smo ve} da nije re~ o me|unarodnoj zajednici. To je
apstrakcija. Re~ je o velikim silama. U ovom slu~aju, zapadnim silama.
One Kinu ne smeju da napadnu. Severna Koreja je veoma blizu kineskih
granica, tako|e se ne bi usudili. Srbe su napali, jer su ovog puta bili
slabi i neza{ti}eni, a nalaze se na veoma va`nom strate{kom prostoru.
Voditeq: Gledateqka iz Despotovca: “[ta mislite o Resavskoj ban-
ci iz Despotovca?”
Dr [e{eq: Pa isto kao o Jugoskandik i Dafiment banci. To su bi-
le banke za pqa~kawe naroda.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: “Da li vam je poznato da vam je kum do-
bio vilu u nasequ Golf od Slobodana Milo{evi}a?”
Dr [e{eq: Dobio je vilu na Ko{utwaku, da li se to zove Golf, ili
druga~ije, mislim da je Golf diplomatsko naseqe. Poznato mi je i da ima
vilu u ulici Blagoja Parovi}a broj 114, izme|u vile Dragana Tomi}a i
Neboj{e ^ovi}a. To je dobio za podr{ku potpisivawu Dejtonskog spora-
zuma 1995. godine i za podr{ku da se ukinu direktni televizijski preno-
si skup{tinskih sednica.
Voditeq: Da li ste bili u toj vili?
269
 Dr [e{eq: Ne, nego smo fotografije objavili u “Velikoj Srbiji”.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi{e od 90 minuta smo se dru`ili sa
gledaocima Televizije “Svitel”. Za kraj, moja dva kratka, blic pitawa i
blic odgovori: da li se gospodin Barovi} stvarno okliznuo na bananu u
studiju BK Televizije?
Dr [e{eq: Stvarno se okliznuo na bananu, ali je banana u ovom slu-
~aju, znate, figurativno upotrebqena. Ono {to je tra`io, to je i dobio.
To je sme{no, zaista. Znate, biti Hrvat, to nije nacionalnost. Biti Hr-
vat, to je bo`ja kazna.
Voditeq: Na kraju mi ostaje samo da vam se zahvalim {to ste bili gost.
Po{tovani gledaoci, bio je ovo gospodin Vojislav [e{eq, predsednik
Srpske radikalne stranke. Ostanite i daqe uz “Svitel”. Prijatno ve~e.
XII
NEKA DRUGA VREMENA
TV “Palma”, Beograd, 28. februar 1998. godine
Voditeq: Dobar dan po{tovani gledaoci, kao {to rekoh na po~etku,
eh da je kod nas kao kod wih. Me|utim, postoji ona druga: kod wih nikada
ne}e biti kao kod nas. Sa zadovoqstvom mogu da najavim da }e moj i va{
gost danas u emisiji “Subota pod palmom”, biti dr Vojislav [e{eq. Sa
wim nikako ne}emo razgovarati o tome koja su wegova politi~ka ube|e-
wa i kojoj on stranci pripada. Razgovara}emo o svim onim sporednim
stvarima za koje sam sigurna da su wemu najva`nije u `ivotu, ali to }emo
proveriti u razgovoru.
On }e biti moj gost i gost glavnog i odgovornog urednika ~asopisa
“Yentlmen” Olivere Miletovi}, a naravno, ne}emo zaboraviti i sve
ostalo {to ova emisija nosi, a {to se ti~e ostalih tema koje su tako|e
zanimqive, {arolike i interesantne, a ti~u se: mode, sporta, medicine,
kulture i nadasve muzike. Za po~etak, pogleda}emo Madonin spot, za ko-
ji sam sigurna da vam se dopada. Kao {to rekoh, sa mnom i sa gospo|om
Oliverom Miletovi} je dr Vojislav [e{eq. Dobar dan.
Dr [e{eq: Dobar dan.
Voditeq: Bi}e zanimqivo, pretpostavqam, za na{e goste, da moje pr-
vo pitawe ne}e biti upu}eno u vezi sa va{im programom od 100 ta~aka.
Nikako ne}emo to pitati. Pita}emo sasvim ne{to drugo, a i najava u no-
vinama je da }emo razgovarati o `enama, o novcu, da }emo razgovarati o
plavu{ama i crnkama, da }emo razgovarati o porodici, o sinovima, o va-
{em privatnom `ivotu. Pretpostavqam da je to izazvalo veliko intere-
sovawe gledalaca. Htela bih, naravno, prvo da vas pitam kakav je balans
izme|u svih tih stvari i va{e profesionalne strane `ivota, odnosno
politi~ke strane `ivota. Kakav je odnos 1:3, 3:2, 1:1?
Dr [e{eq: Ne bih mogao ba{ tako broj~ano da izrazim, ali ukupno
uzev{i, snalazim se. To bi mo`da bio odgovor. Pozitivno na stranu pri-
vatnog `ivota ili na stranu politi~kog `ivota. Kod ~oveka koji je do
270
kraja profesionalno anga`ovan, privatni `ivot uvek trpi. Porodi~ni
`ivot uvek trpi. Takav je i moj slu~aj. Ali, moram vas ispraviti, pome-
nuli ste na{ radikalski program u 100 ta~ka, i rekli da o wemu ne}emo
govoriti, a govori}emo o `enama. Tu ste ve} u startu pogre{ili.
Voditeq: Ima `ena u tom...
Dr [e{eq: Naravno.
Voditeq: U kojoj ta~ki, u stotoj?
Dr [e{eq: Nije bitno u kojoj ta~ki, kroz celi Program, jer je na{a
stranka za potpunu ravnopravnost polova, ravnopravnost `ena i mu{ka-
raca i zaista smo kada je to u pitawu stranka modernih shvatawa. A to
pokazujemo na konkretnom primeru, mislim da na{a stranka i u apsolut-
noj brojci ima najvi{e poslanika, {to u Saveznoj {to u Republi~koj
skup{tini, `enskog pola.
Voditeq: A kojih ima vi{e, crnki ili plavu{a?
Dr [e{eq: Ima i crnki i plavu{a, ja ne znam, sada se nalazim ovde
izme|u dve `ive vatre.
Voditeq: To je pitawe glavno.
Olivera Miletovi}: Plavu{u jednu – Jorgovanku Tabakovi}.
Voditeq: Crnki ima koliko za`elite.
Dr [e{eq: Ima.
Voditeq: Je li to va{ izbor ili se to tako zadesilo?
Dr [e{eq: Ja mislim da nijedna od wih nije u{la u Saveznu i Repu-
bli~ku skup{tinu kao crnka ili plavu{a, nego su u{le kao sposobne `e-
ne, kao `ene koje se bave politikom i koje su se dokazale kao uspe{ni po-
liti~ari.
Voditeq: A koje su odre{itije? Crnke? Ka`ite.
Dr [e{eq: Ne mogu ja tako da se...
Voditeq: Ne vredi...
Dr [e{eq: Nekada su crnke odre{itije, ponekad plavu{e, ali to
samo po sebi ne govori ni{ta. A {to se ti~e boje `enske kose, ja sam u
principu daltonista, ako je `ena lepa, onda joj ne}e smetati ni {to je
crnka, ni {to je plavu{a, ni {to je crvenokosa, ni {to je brineta, kako
se to daqe sve...
Voditeq: Razvrstava...
Dr [e{eq: Klasifikuje.
Olivera Miletovi}: To su neke tri glavne grupe.
Dr [e{eq: Nije bitno. Lepa `ena je, pre svega, ona `ena koja je le-
pa duhom. A taj duh se sagledava iz o~iju, a ne na osnovu boje kose.
Voditeq: I ne na osnovu boje o~iju, nego na osnovu tog nekog `ara.
Dr [e{eq: Na osnovu duha koji navire iz o~iju. Dakle, ni boja o~i-
ju tu nije bitna.
Voditeq: Kako uspevate u toj ~itavoj svojoj politi~koj anga`ovano-
sti, dnevnoj, pretpostavqam, da se setite lepih `ena, i da provodite ne-
kakve svoje sate sa `enama, odnosno sa svojom suprugom sada. Svi znamo
da ste vi bili vunderkind, da ste puno u~ili, puno radili, puno pisali,
javnost o svemu tome zna, gde je tu bilo mesta za zabavu?
271
 Dr [e{eq: Uvek sam imao dovoqno vremena za zabavu jer sam znao da
koncentri{em te`we, da organizujem vreme. Dakle, nastojao sam da iz-
begnem prazan hod. Kada sam bio student, za dve i po godine sam zavr{io
Pravni fakultet, ali bukvalno svako ve~e sam izlazio. Dodu{e, to su bi-
li izlasci otprilike do pono}i. Znate, posle pono}i se to uglavnom ra-
zilazilo, nije bio ovako intenzivan no}ni `ivot kao ove sada{we gene-
racije {to imaju, da se tek u 23 sata izlazi.
Izlazilo se u 19, 20 sati nave~e, pa je to trajalo negde do pono}i, je-
dan, i onda je bio razlaz. Retki su bili lokali koji su radili do dva ili
tri sata no}u. U svakom slu~aju, radio sam temeqno to {to sam radio, stu-
dirao sam. Studirao sam ono {to sam voleo, a svaki dan sam izlazio i moj
privatni `ivot nije trpeo zbog nekih pove}anih napora zbog studirawa.
Voditeq: Pretpostavqam da svi koji imaju studente u ku}i kubure
upravo sa organizacijom vremena, i te{ko mogu da prenesu svoju organi-
zaciju svojoj deci. Kako vi sa svojim najstarijim sinom to uspevate da re-
{ite?
Dr [e{eq: Moj najstariji sin ba{ ne pokazuje neki veliki interes za
u~ewe. Evo, sada je morao malo da zagreje stolicu, mnogo vi{e nego ranije,
nakon ovog prvog polugodi{ta, jer je imao jednog keca na polugodi{tu.
Voditeq: Kako, [e{eq, pa da ima keca? Kako se to desilo?
Dr [e{eq: E, pa moram i to da ka`em, to je wemu jedna javna kriti-
ka – imao je keca i to iz istorije, {to mene posebno poga|a.
Voditeq: Molim vas...
Dr [e{eq: Ali, on je sada u tim osetqivim godinama, a onda kao i
ve}ina de~aka iz wegove generacije postao je zara`en kompjuterskim
igricama. Najvi{e vremena na tome gubi. A znate, ove sada{we genera-
cije nemaju neki interes za ~itawem. Ja sam u wegovim godinama ve} ne-
kih 500 kwiga pro~itao, recimo, kompletnog Karla Maja, sve wegove
avanturisti~ke romane, toga je gomila, mislim da ima oko 50 kwiga.
Voditeq: A on?
Dr [e{eq: Ne bih se mogao zakleti da je ijednu kwigu do kraja pro~i-
tao, do korica, znate, ni ono {to treba za {kolsku lektiru, i to nekada ide
na preskok. A vidim da se to i me|u |acima dosta prepri~ava i dosta...
Voditeq: Olivera, {ta misli{ da li sinovi gospodina [e{eqa ka-
`u: pa {to mi da u~imo, na{ je tata poznat.
Olivera Miletovi}: Ja znam, sticajem okolnosti, jedan detaq, a to
bez obzira kako gospodina [e{eqa shvatali bira~i, on va`i za jednog
prili~no liberalnog oca, ne`nog i pa`qivog i ~oveka koji je, ~ini mi
se, veoma tolerantan u odnosu sa svojom decom. To zna~i da ne o~ekuje od
wih da budu ono {to je i on bio. Dakle, mo`da pri~a o Nikoli na neki
na~in to ilustruje.
Me|utim, to je problem svih roditeqa, a mnogi roditeqi, pretposta-
vqam, o~ekuju da nam vi sada ka`ete kako te male nesporazume na relaci-
ji otac i dete re{iti, i uop{te, {ta vi mislite, koji je pravi na~in i
pristup vaspitawu dece.
272
Dr [e{eq: Ja nisam ba{ do kraja tolerantan. Ja znam da podviknem,
da budem o{triji, rigorozniji.
Voditeq: Ima li batina?
Dr [e{eq: Dobro, to nisu batine u pravom smislu re~i, ali...
Voditeq: ]u{ka neka.
Dr [e{eq: Nekada je i to potrebno. Me|utim, ne sme se u tome pre-
terivati. Ne sme dete opsedati neki stalni strah. Ali, u svakom slu~a-
ju, nemam nameru da bilo kom od svojih sinova nametnem svoj `ivotni
put, nemam nameru da mu name}em da eventualno postigne ne{to {to ja
nisam postigao. Dakle, problem je sa roditeqima koji se sami ose}aju
proma{enim, pa `ele da wihova deca te nedostatke nadoknade, da postig-
nu ba{ ono {to su oni `eleli a nisu uspeli.
Voditeq: Treba ih pustiti same.
Dr [e{eq: To ne vaqa. Treba dete od malena u~iti da je sam kova~
svoje sre}e. Tu su roditeqi da pomognu do punoletstva, da pomognu jo{
koju godinu posle toga, ako dete studira. Ali dete treba osposobiti da
se samo snalazi kroz `ivot. To je ono {to ja poku{avam.
Naravno, dete treba nau~iti, to je najva`nije, da razlikuje dobro od
zlog. Zna~i, da bude po{ten ~ovek, ~astan, da ne bude lopov, da ne ide u
kra|u, i ono {to je veoma va`no u ovom modernom vremenu, sa~uvati de-
te od droge i sa~uvati dete od ovih asocijalnih verskih sekti.
Olivera Miletovi}: E sada, kako? Mislim, va{e mi{qewe kako sa-
~uvati dete.
Voditeq: Da li o tome puno razmi{qate, da li se bojite toga?
Dr [e{eq: Mnogo razmi{qam o tome, pribojavam se toga i poku{a-
vam da sve ono {to je sumwivo na vreme otkrijem da bih mogao da reagu-
jem. Tu roditeqi ne mogu sami da za{tite decu, tu je potrebna i rigoro-
zna dr`avna kontrola. Dr`ava mora najo{trijim merama da suzbija tr-
govinu drogama.
Pojavquju se ti trgovci i nadomak {kola. Nekada se de{ava da deci
u kafi}ima u koka-kolu namerno stavqaju neke nove sinteti~ke droge,
“ekstazi” se to zove, namerno se deci, tinejyerima, deci izme|u 10 i 20
godina stavqa u koka-kolu, i kada se ponovi dva-tri puta, oni ve} posta-
ju zavisni. Ne znaju da im se to desi, onda posle ose}aju potrebu ba{ za
tom koka-kolom u tom kafi}u. Recimo, to je neki po~etak. Znam pouzda-
no, ~uo sam iz pri~a, da se te stvari ve} de{avaju i da se tako neosetno
omladina uvla~i u jedan veliki porok, u jedno veliko zlo od koga je po-
sle le~ewe veoma, veoma te{ko. Izlazak je veoma te`ak.
Olivera Miletovi}: A sekte?
Dr [e{eq: I verske sekte, ove asocijalne verske sekte su kao dro-
ge. Kod nas ima dosta nerazumevawa, pa su neki qudi spremni i neke pro-
testantske crkve da u to ubroje. Tu treba praviti jasnu distinkciju.
Postoji, recimo, evangelisti~ka crkva koja je sasvim regularna,
normalna crkva i nekoliko drugih protestantskih crkava, ne treba na-
brajati, naravno, ja nisam ni ekspert za ta pitawa. A postoje neki koji
poku{avaju izvesne sekte podvesti pod protestantske crkve.
273
 Na nekoj televiziji, a mo`da je to bilo i na va{oj, mo`da na Studi-
ju B, ne znam, onaj Dragan Veselinov, on je nazaren, poku{ava tu nazaren-
sku sektu da predstavi kao protestantsku. Ne, ti nazareni su jedna od aso-
cijalnih sekti, jer oni ne slu`e ni vojsku i ~itav niz drugih stvari ih
~ini da su qudi mimo ostalog sveta. To je ono {to je asocijalno. E sada,
ti nazareni nisu agresivna i opasna sekta kao, recimo, satanisti, ili
ovi sajentolozi, ili Jehovini svedoci i sli~no.
Voditeq: Da, ovi su bla`a varijanta.
Dr [e{eq: Da. Ali ono {to bi bilo potrebno da dr`ava uradi, to
je da se napravi dr`avni registar verskih zajednica, pa da se ka`e: u Sr-
biji, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, deluje Srpska pravoslavna crkva,
deluje Islamska verska zajednica, deluje Rimokatili~ka crkva, deluje
Evangelisti~ka crkva, deluje Jevrejska verska zajednica, deluje jo{ neko-
liko tih normalnih, u celom svetu po{tovanih, verskih zajednica koje
nisu asocijalnog karaktera. A sve ostalo, jednostavno, da se zakonom za-
brani, jer to je sada jedna pomodna poplava sa Zapada, koja nadire, poseb-
no u isto~noevropskim zemqama, gde je komunisti~ki re`im decenijama
suzbijao svaku veroispovest, svaku religiju, pa je stvoren prazan prostor.
U tom praznom prostoru ovi koji su najagresivniji, naj~e{}e su u situa-
ciji da ovladaju sve{}u mladih qudi. A onda, znate, slu`e se drogama,
slu`e se raznim oblicima hipnoze, slu`e se jo{ nekim stvarima koje qu-
de, pripadnike sekti, ~ine zavisnicima.
Voditeq: A va{ sin, da li voli da razgovarate o tome i kako prihva-
ta ove pri~e kada mu vi savetujete sve to?
Dr [e{eq: Mislim da je uspe{no do sada odolevao, nekoliko puta je
vi|en, recimo, da sa nekim drugim de~acima zapali cigaretu, pa je i na to
bio o{tro ukoren.
Voditeq: Ali nije priznao...
Dr [e{eq: Dobro, izvla~io se na neke na~ine.
Voditeq: Da, da, kao i svako dete.
Dr [e{eq: Da. Ali nije to to {to je toliko stra{no. Ako wegova
majka pu{i, ako jo{ neko...
Voditeq: A vi, da li pu{ite?
Dr [e{eq: Ja ne. Ja nikada nisam pu{io.
Voditeq: U va{oj porodici se ne pu{i?
Dr [e{eq: Znate, ja sam na izvestan na~in prema tome tolerantan.
Suvi{e su mladi, kada budu odrasli, kada se osamostale, onda }e to biti
stvar wihovog izbora. Mada je i taj duvan jedno zlo, najboqe bi bilo ka-
da bi se ~ove~anstvo nekako moglo izle~iti, ali bila bi mnogo ve}a gre-
{ka na silu qudima zabrawivati da u`ivaju duvanski dim, onda se stva-
raju mnogo ve}i problemi. Pogotovo za zavisnike. Onda postaju nervo-
zni, postaju asocijalni, spremni su i na neke nepromi{qene poteze.
Recimo, ja sam vi{e puta bio u zatvoru, tamo je alkohol apsolutno za-
brawen, ali nikome ne pada na pamet da zabrawuje u`ivawe duvana, pu{ewe.
Ali to nije naro~ito stra{no. Naravno, treba spre~iti da deca u toj ose-
tqivoj dobi psihofizi~kog razvoja dolaze uop{te u dodir sa duvanom, to
274
treba odlo`iti za neko naredno vreme, recimo, posle 18 godina, kada ve}
psihofizi~ki u izvesnoj meri sazru, pa da bude stvar slobodnog izbora.
Ali, za ovo drugo, mislim da sa najstarijim sinom, ovi mla|i su jo{
suvi{e mali da bi o tome razmi{qali, da sa starijim sinom nalazim
razumevawe i mislim i kada bi do{ao u neki izazov da ne bi podlegao.
Voditeq: Ili ste vi tu da to kanali{ete? Imate tri sina, ima}ete
i ~etvrto dete. Da li biste voleli da bude k}erka? Da li razmi{qate o
tome?
Dr [e{eq: Ja uvek razmi{qam daj bo`e da se dete rodi `ivo i zdra-
vo, za sve ostalo je...
Voditeq: Ja moram da vas pitam ono {to su rekli da vas pitam. Nije
ni{ta naro~ito nau~no, nije ni{ta naro~ito zna~ajno, ali je vrlo popu-
larno. Ja sam u porodici koja nema mu{ke dece, Olivera ima k}erku, i
svi koji imaju k}erke pitaju i konstatuju da [e{eq ima neku tajnu kako
ima samo sinove.
Dr [e{eq: Tu postoji neka tajna, ali ta tajna ne mo`e da se objasni.
Ona mo`e samo da se...
Voditeq: Da se poka`e.
Dr [e{eq: Da se poka`e.
Voditeq: ^ekajte, nas dve smo ovde, nemojte, nije vaqda tajna toliko
ogromna. Sva{ta govore, znate, ka`u da ima razli~itih recepata, da raz-
mi{qaju o tome koje }e dete imati, kako ste vi to ~inili?
Dr [e{eq: Ja sam to ~inio mo`da na klasi~an na~in, pa zbog toga...
Voditeq: Najklasi~niji onaj, je li? Sada neka razmi{qaju kome je
koji klasi~an na~in. Pretpostavqam da ste sada, ~etvrti put, mo`da
ipak razmislili da bi bilo slatko da imate jednu devoj~icu.
Dr [e{eq: Rekao sam ja, meni je ciq da deca budu `iva i zdrava. A
podjednako bi mi bila draga i mu{ka i `enska deca. Apsolutno tu ne
pravim neku razliku.
Voditeq: Moji su rodom iz Kur{umlije, i oni ka`u: nije va`no {ta
}e biti, va`no je da je mu{ko. Tako ka`u. Odmori}emo se uz muziku.
(Prilog)Da li verujete da su ovo bili sve mu{karci?
Dr [e{eq: Verujem, po{to sam na Zapadu vi|ao te stvari neposred-
no. Recimo, to je u Wujorku dosta ~esta pojava i mo`e da se vidi u samom
centru Wujorka. To je tamo negde gde se se~e Brodvej sa Petom avenijom,
negde 42. ulica. Recimo, to su uobi~ajeni prizori i te stvari sam gledao
jo{ u Parizu.
Znate, tu postoje dvostruki elementi o kojima se mo`e razgovarati.
Prvo {to je priroda negde bila nedore~ena, pa je do{lo do izvesnih fi-
ziolo{kih poreme}aja, do izvesnih biolo{kih neusagla{enosti, {to
moderna medicina mo`e da razre{i nekim hormonskim terapijama i
promenom pola nekada, kada se to mora uraditi.
Voditeq: Jer su oni vi{e `ensko, pretpostavqam.
Dr [e{eq: E, to je ono {to je normalno. Me|utim, u ovom slu~aju
nije normalno, jer je ovo sve ve{ta~ki proizvedeno. Zna~i, to je postig-
nuto plasti~nim operacijama, enormnim hormonskim terapijama u su-
275
protnom pravcu. Umesto da se re{i ono {to je priroda na neki na~in po-
gre{ila, tu se ta gre{ka potencira pa se ide do kraja. Znate, to je sada
li~ni izbor svakog od tih qudi kako }e izgledati.
Nije nimalo slu~ajno {to se to pojavquje u izvesnim istorijskim si-
tuacijama i izvesnim periodima velike kulturne dekadencije. Ovo je je-
dan od izraza dekadencije Zapada.
Voditeq: A nemate li~no ni{ta protiv ako neko ima takvo...
Dr [e{eq: Pogre{no je to zabrawivati, pogre{no je da se dr`ava u
to me{a, ali, sa druge strane, dr`ava mora nekim drugim postupcima da
uti~e da do toga ne dolazi.
Za{to se ba{ ove stvari masovno de{avaju recimo u Brazilu, u ne-
kim ju`noameri~kim zemqama? I ti koji dolaze u Pariz, koji dolaze u
Wujork, uglavnom su iz Brazila. Zato {to je u Brazilu jedna latentna
ekonomska kriza.
U vreme ekonomske krize, pre svega, raste prostitucija kao jedan od
najstarijih zanata. To je svuda u svetu tako. A onda se to izvitoperi do
ovih nekih protivbiolo{kih pojava. Ali, u svakom slu~aju, ekonomski
momenat mislim da je presudan. I ako se ne izle~i uzrok, ne mo`e se
ukloniti posledica.
Olivera Miletovi}: Malopre rekoste da dr`ava ne treba to da za-
brawuje, i kada je homoseksualizam u pitawu. Neki su mi{qewa da je pro-
sto do{lo do ekspanzije.
Dr [e{eq: Naravno da ga ne treba zabrawivati, ali da li ga treba,
uslovno re~eno, reklamirati? A reklamira se, otprilike, na taj na~in
{to se kroz novine konstantno provla~i da su najpoznatiji manekeni, naj-
zgodniji manekeni, najzgodniji glumci homoseksualci. Tako|e, nove genera-
cije mu{karaca su za ukus, recimo jedne `ene, prili~no feminizirani, i
to je ne{to {to se polako provla~i kroz javne medije, kroz televiziju, da-
kle, {to postaje maltene pitawe trenda, otprilike u urbanim sredinama.
Voditeq: Jedino su politi~ari re{eni toga, imam utisak da su svi
politi~ari vi{e osu|ivani kao {valeri nego kao...
Olivera Miletovi}: Posle }emo o erotici, korupciji i politi~a-
rima nakon ovoga. Dakle, kakav je va{ stav kao politi~ara, ako ho}ete, i
kao oca tri sina?
Dr [e{eq: Ja mislim da homoseksualizam nije neka pojava moderni-
jeg vremena.
Voditeq: Da, apsolutno.
Dr [e{eq: Homoseksualizam, kao pojava postoji od kada postoji ~o-
ve~anstvo, a postoji i u `ivotiwskom svetu. Ali uvek je to mali neki
procenat, ne vi{e od mo`da 5-10 procenata populacije. Samo u raznim
periodima je to bilo vi{e ili mawe prikrivano. Postoje slu~ajevi jo{
iz anti~kog vremena.
Voditeq: Tamo je bio ve}i broj.
Olivera Miletovi}: Mnogi ka`u da je to deo lobija homoseksualaca.
Kada ka`u da je Leonardo da Vin~i bio homoseksualac, Mikelan|elo,
Sokrat, prakti~no veliki filozofi.
276
Dr [e{eq: Samo da se razumemo, tu postoje dva potpuno razli~ita
i mislim oba pogre{na pristupa. Pogre{no je biti agresivan prema toj
pojavi, pa progoniti homoseksualce. Znate, onaj ko progoni homoseksual-
ce, ko ih prebija na ulicama, ko ih tu~e, ko ih ugwetava otkriva samog se-
be kao prikrivenog homoseksualca. On tuku}i onog otvorenog homosek-
sualca, tu~e homoseksualca u sebi.
Olivera Miletovi}: Jeste.
Dr [e{eq: To je uvek tako. To je, dakle, pogre{an pristup. Jer ho-
moseksualac u principu nije kriv {to je homoseksualac. Tu je, dakle, iz-
vestan biolo{ki poreme}aj. Ali pogre{an je i drugi pristup, da je to
stvar slobodnog izbora, slobodnog opredeqewa da li }e ~ovek biti ori-
jentisan prema heteroseksualnim ili prema homoseksualnim odnosima.
I to je pogre{no.
Voditeq: Pa se vaqda upu{taju u probu gde bi...
Dr [e{eq: Nije to stvar slobodnog izbora. Da je to stvar slobodnog
izbora, onda bi i homoseksualci mogli imati potomstvo. Bog nas je stvo-
rio na sasvim odre|en na~in, priroda je u~inila svoje i prirodno je sa-
mo ono {to uslovqava pojavu potomstva. Sve ono {to ne ide u tom prav-
cu nije prirodno, to je jedna vrsta bolesti.
E, sada se postavqa pitawe da li je ta bolest toliko opasna da treba
primewivati krivi~ne sankcije ili treba reagovati na neki drugi na-
~in. Mi smo imali, donedavno, u krivi~nom zakonu propisane kazne za
takve pojave, {to je pogre{no. To nije pojava koja ugro`ava neke osnov-
ne dru{tvene vrednosti pa da je treba progoniti. I pogre{no je progo-
niti. I obi~no kada se progoni, ona proizvodi mnogo te`e posledice ne-
go ako se na neki normalan na~in tretira.
Sa druge strane, to se ne sme ni propagirati, dr`ava mora da vodi ra-
~una da se ne propagira ne{to {to je opet izraz jedne dru{tvene bolesti.
Olivera Miletovi}: Pre godinu i po dana objavqen je tekst u kome
se ka`e, ~ini mi se u “Ekspres politici”, nisam sigurna, tekst je prene-
sen iz nekog ameri~kog ~asopisa u kome se sa velikom sigurno{}u tvrdi
da je zapravo Isus Hristos bio homoseksualac. Pri~am o tom lobiju ko-
ji verovatno postoji, koji navla~i informacije na svoju...
Dr [e{eq: To su gluposti, senzacionalisti~ka {tampa sva{ta ob-
javquje. To nije bitno. U ovom slu~aju bitne su neke druge stvari. Da ne-
ke zapadne zemqe, recimo, idu toliko liberalno u pravcu legalizacije
takve pojave da su u Holandiji dozvoqeni brakovi izme|u mu{karaca, i
u nekim drugim zemqama, mislim u Danskoj.
Voditeq: Usvajaju decu, i o tome se govori.
Dr [e{eq: E, to je ono {to je suprotnost nekom konzervativnijem
pristupu. I to je pogre{no. Jer brak je tako|e jedna vrsta ugovora, ali
ugovora sve~anog karaktera, po posebnom postupku. Sve~ani karakter
braka proizlazi iz ~iwenice da se u braku stvara potomstvo. Sve~ani
karakter bra~nog ugovora.
Oni koji nisu u stawu da stvore potomstvo, jer su istog pola, ne mogu
na sve~ani na~in da zakqu~uju taj brak. Mogu da potpi{u ugovor o zajed-
277
ni~kom `ivotu, ali na onaj na~in kako se obi~ni gra|ansko-pravni kon-
takti uspostavqaju. Nemamo ni{ta protiv toga. Dakle, potpi{u ugovor da
}e zajedno `iveti i sve ono {to steknu da je zajedni~ka imovina. To mo`e.
Voditeq: Ali deca nikako.
Dr [e{eq: Ali da im se daju deca na usvajawe, to ne mo`e. Za{to?
Zato {to se napu{tena deca mogu dati na usvajawe samo onima koji su
psihofizi~ki potpuno zdravi.
Voditeq: Koji opona{aju roditeqsku zajednicu, pretpostavqam na
pravi na~in. Tradicionalan na~in.
Dr [e{eq: Ako im Bog nije omogu}io da sami imaju svoju decu, da-
kle, zbog nekog fizi~kog nedostatka, zbog neke prele`ane bolesti. Na-
`alost, sve vi{e mladih devojaka vrlo rano se podvrgava abortusu. To je
isto jedno veliko dru{tveno zlo. A onda, vrlo ~esto je abortus uzrok ste-
riliteta. Sve vi{e se de{ava da devojke, koje su u mladosti jednom ili
vi{e puta abortirale, posle vi{e ne mogu da ra|aju. To je mnogo ve}e zlo
od ovog.
Voditeq: Kako biste vi abortus re{ili zakonski?
Dr [e{eq: Mislim da mi imamo jedan prili~no liberalan zakon.
Da je to neprikosnovena voqa `ene do nekih 10 nedeqa trudno}e, dva i po
meseca. Dakle, {to se ono ka`e popularnim re~nikom, dok beba ne o`i-
vi. Dakle, to je tek ona faza zametka i tu, zaista, treba `enama ostaviti
pravo da same odlu~e da li }e da rode ili ne. Ali bismo ih podsticali...
Voditeq: A posle toga je ubistvo.
Dr [e{eq: Posle toga je ubistvo. Posle toga to mo`e samo pod po-
sebnim uslovima, ako je `ivot `ene doveden u pitawe, pa onda da se to
primeni, ili ako se nekim medicinskim ispitivawem utvrdi da bi dete
bilo ro|eno sa nekim bitnim nedostacima, pa bi sam `ivot bio veliko
mu~ewe i za wega i za roditeqe. Pa da se onda to prekrati. Znate, ako se
utvrdi da mo`e biti mongoloidno itd. To su, dakle, jedini opravdani raz-
lozi, sve ostalo je zaista ubistvo.
[to se ti~e prekida trudno}e u prvim nedeqama, u toj prvoj fazi dok
beba ne o`ivi, tako|e bi trebalo da se dr`ava na pametniji na~in posta-
vi. Mi nismo za to da se to zabrawuje, ali da se to, ipak, na izvestan na-
~in demotivi{e. Prvo da dr`ava vodi organizovanu propagandu u ciqu
{to ve}eg ra|awa.
Voditeq: Ili o kontracepciji.
Dr [e{eq: O kontracepciji je propaganda ve}, ja mislim, poprili~-
na, dovoqna i to je svakome dostupno. Ali postoji ~itav niz mladih `e-
na koje su udate, ve} imaju decu, i nisu spremne daqe da ra|aju. Onda su tu
razni izgovori, da je lo{a socijalna situacija, lo{e ovo, lo{e ono.
Voditeq: Nemamo {ta da jedemo, ne radimo, gojimo se...
Dr [e{eq: Ti izgovori ne va`e.
Voditeq: A gojim se, to ne priznajete?
Dr [e{eq: Prvo, bela kuga nije karakteristi~na za siroma{na dru-
{tva nego za bogata dru{tva.
278
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Za bogata dru{tva Zapada.
Voditeq: Pa ne}e `ene da se goje.
Dr [e{eq: Dru{tva izobiqa i obesti. Znate, ima `ena koje odbija-
ju da doje dete iz nekih estetskih razloga. To je tako|e pogre{no. Lepo-
ta `ene je u onom detetu koje je rodila i koje je odgojila, a ne u tome ho-
}e li ona jo{ zadr`ati neki deo tela u sve`em stawu kao da je mlada.
Voditeq: One se boje da ih mu` posle ne voli. Kako vi na to gleda-
te?
Dr [e{eq: Mu` `enu voli, pre svega, kroz decu. I voli je ako `ena
pre svega svojim duhovnim vrednostima to zaslu`uje. Znate, fizi~ka le-
pota je prolazna, a duhovna lepota je ve~ita.
Voditeq: Vi, kao Hercegovac, koliko }ete dece imati? Ja sam udata
za Hercegovca i bojim se ove va{e izjave.
Dr [e{eq: Ja `elim {to vi{e, a ne znam koliko, ja `elim {to vi-
{e dece.
Voditeq: Zna~i da se ja, kao hercegova~ka snaja, bojim ove informa-
cije.
Dr [e{eq: A za{to da se bojite?
Voditeq: Pa ~etvoro, petoro, koliko?
Dr [e{eq: A za{to da se bojite? Ni{ta lep{e od toga nema.
Voditeq: Znate, ja sam u toj grupi, znate, ugoji}u se, pa }u se izmeni-
ti...
Dr [e{eq: To zavisi, pre svega, od va{e samodiscipline posle po-
ro|aja. Postoje `ene koje su rodile po 10, 12 dece pa se nisu ugojile. Pa
su {lang. Zdrave `ene treba da ra|aju.
Voditeq: Tu vi imate tajnu. Vi ste puni tajni, vi i va{a supruga.
Dr [e{eq: Nema tu nikakvih tajni. Znate, to sve zavisi od samodi-
scipline koju `ena posle poro|aja poka`e. Ali ono {to je wena osnov-
na biolo{ka funkcija, ono {to joj je Bog predodredio kao osnovnu funk-
ciju `ivota je da ra|a decu. I tu treba, pre svega, da se iska`e. Svaka `e-
na koja je dovoqno zdrava i sposobna da rodi dete, treba da ra|a, i treba
da ra|a {to vi{e. @ene koje ra|aju su zdravije nego one koje ne ra|aju.
@ene koje su rodile vi{e dece zdravije su od onih koje su rodile samo
jedno ili dvoje dece.
I, na kraju, {ta pokazuju medicinske statistike ako je re~ o najte`oj
bolesti `enskih reproduktivnih organa, o raku: mnogo su vi{e ugro`e-
ne `ene koje nisu ra|ale ili koje su rodile samo jedno, eventualno dvoje
dece, nego `ene koje su rodile troje ili vi{e dece.
Voditeq: A ka`ite mi, za{to se mu{karci u braku, dakle, prvo su
{lang, divni, krasni, lepi, kako se o`ene dobiju dvoje, troje, ~etvoro de-
ce, puste stomak. [ta se tu doga|a?
Dr [e{eq: Pa, prija im bra~ni `ivot.
Voditeq: A gde je tu samodisciplina?
Dr [e{eq: Ima tu neke samodiscipline.
279
 Voditeq: Na primer, ho}ete li vi oslabiti?
Dr [e{eq: A za{to da oslabim, ja mislim da ba{...
Voditeq: E, svi mu{karci misle da su odli~ni.
Dr [e{eq: Mislite da sam debeo?
Voditeq: Ne, vi ste dovoqno visoki da mo`ete da nosite svoju te-
`inu.
Dr [e{eq: A za{to se ka`e za nekoga ko smr{a da je oslabio?
Voditeq: Ne znam.
Dr [e{eq: Za{to mu se ne ka`e da se popravio, da lep{e izgleda,
nego se ka`e oslabio je.
Voditeq: Moja baba ka`e “ispustio se”.
Dr [e{eq: Dobro, taj izraz nisam ~uo “ispustio se”, ali ka`e se
uvek oslabio je.
Voditeq: Pa, kako oslabio, fizi~ki, mentalno?
Dr [e{eq: Ne znam kako, ali ka`e se tako. Ne ka`e se: eno popra-
vio se, smr{ao je. Nego oslabio je, smr{ao je. Da nije bolestan, ka`e se.
Voditeq: Ka`u, lo{e izgleda. To vam je u svetu mode...
Dr [e{eq: Naravno, ne treba tu imati neke krute stavove, ne sme
~ovek biti suvi{e mr{av, nije dobro. Ali ne sme biti ni suvi{e debeo,
nije ni to dobro, stradaju neki organi, strada srce, pre svega. Tu treba da
se na|e neka mera koja je, opet, od ~oveka do ~oveka razli~ita. Evo, reci-
mo, moj prijateq Tomislav Nikoli}, koji je uvek bio vi{e {lang nego ja,
zna~i mr{aviji od mene, dva meseca smo zajedno bili u zatvoru. Ja vam mo-
ram re}i da on skoro tri puta vi{e jede od mene dnevno. Ja uop{te ne ve-
~eravam. Ja doru~kujem i ru~am. A on uvek jede vi{e od mene. To se u za-
tvoru mo`e utvrditi. Znate, stalno zajedno jedemo.
Voditeq: U isto vreme.
Dr [e{eq: Da. Ali meni se sve {to pojedem primi, meni se odmah
iska`e.
Voditeq: Pripadate onoj grupi: gojim se od vazduha, od vode.
Dr [e{eq: A on {ta god pojede ne ugoji se. Dakle, postoje tu i neke
prirodne predispozicije, postoje odre|ene sklonosti. Postoje razli~i-
ti metabolizmi. Znate, ne~iji organizam vi{e hrane sagori, vi{e ener-
gije sagori, ne~iji organizam mawe sagori a vi{e...
Voditeq: Da li krijete kilograme?
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: Koliko ste te{ki?
Dr [e{eq: Mislim oko 115 kilograma.
Voditeq: Odmori}emo se uz muziku. Ovi manekeni sigurno ne jedu ta-
ko razne sarmice, kola~i}e itd. [ta vi volite da jedete?
Dr [e{eq: Ja bih vama prvo postavio jedno pitawe, kada je re~ o ma-
nekenima. Kako to da sve te modne ku}e upravo na takvim odabranim, iz-
razito mr{avim manekenima i manekenkama isprobavaju svoje modele?
Ko posle te modele kupuje?
280
Voditeq: Niko. Moram da vam otkrijem jednu tajnu: moj suprug je {io
odelo kod va{eg kroja~a u Zemunu. Sada }u mu napraviti malu reklamu.
On je ovako rekao: lako je {iti na manekenu odelo, sa{ij na [e{equ.
Dr [e{eq: Ko je to rekao?
Voditeq: Gospodin kroja~. To je odgovor na va{e pitawe. Ka`u da na
takvom telu koje nema nikakve obline, ni{ta najlep{e...
Dr [e{eq: Ho}ete da se pohvalite da je va{ mu` kao maneken.
Voditeq: Ne, daleko od toga. Ne, nije on bio model za to, nego je bi-
lo pri~e o vama, kroja~ se, naravno, pohvalio da vama {ije. Na takvim
mr{avim modelima i vitkim lak{e je napraviti kroj, ali garantovano
niko ne kupuje i to je istina, to je i problem na{e konfekcije. Vi to zna-
te ako ste obi{li sajam mode, pro{le nedeqe je bio, mo`ete videti le-
pih modela, ali se ne mogu kupiti. Koji broj nosite, 116?
Dr [e{eq: 60.
Voditeq: To je to, 116 produ`eni. Kako se snalazite modno?
Dr [e{eq: Evo, uglavnom odela “1. maj” Pirot, i s vremena na vre-
me sa{ijem po neko odelo.
Voditeq: Kod ovog kroja~a.
Dr [e{eq: Po{to u posledwe vreme ~esto idem na televiziju, zna-
te, u svakom odelu koje imam, ve} sam se po jedno 20, 30 puta pojavio, ve}
su mi sva prepoznatqiva.
Voditeq: Vas poznaju po ko{uqama i to po ko{uqama sa kratkim ru-
kavima, i tako vas imitiraju. Kako gledate na imitaciju?
Dr [e{eq: Ne znam ko me to imitira po ko{uqama sa kratkim ru-
kavima?
Voditeq: Znate, onako kada govore da ste vi, onda obuku kratke ru-
kave i stave kravatu, mislim da je to Biqana Risti}.
Dr [e{eq: Ima jedna stvar koja te{ko prodire kod nekih u{togqe-
nih politi~ara u na{oj zemqi, ali ipak prodire od 1990. godine naova-
mo, ona komunisti~ka u{togqenost postepeno se gubi. Ve} decenijama na
Zapadu je sasvim u skladu sa pravilima pristojnog pona{awa u letwem
periodu, u najzvani~nijim nekim delatnostima, da se ~ovek pojavi u ko-
{uqi kratkih rukava sa kravatom. U najzvani~nijoj formi.
Voditeq: Jeste, bilo bi vru}e...
Dr [e{eq: Tako da }e to i kod nas sigurno da ovlada, mo`da za go-
dinu, mo`da za dve, ali to je sasvim u skladu sa pravilima pristojnog po-
na{awa.
Voditeq: [ta vam je najva`nije u obla~ewu: ko{uqa, kravata, odelo,
boja, {ta vam odre|uje celu kombinaciju?
Dr [e{eq: Ja volim jednostavnost u obla~ewu. A o svemu drugome
moja supruga brine. Ona mi svako jutro pripremi ko{uqu.
Voditeq: Pa ~ekajte, brine o deci, brine o hrani, o mnogo ~emu brine.
Dr [e{eq: Ako se desi jedan dan da nisam obukao ba{ neku ko{uqu
lepu ili uklopqenu sa dezenom odela, onda znajte da je ona krivac.
Voditeq: A ko pegla ko{uqe?
281
 Dr [e{eq: Ona pegla.
Voditeq: Imate vrednu `enu.
Olivera Miletovi}: Kada smo u domenu porodice, naime, koliko je
po va{em mi{qewu bitno i va`no za jednog politi~ara, koji se profe-
sionalno i ozbiqno bavi politikom, kakva je wegova ne`nija polovina.
U va{em slu~aju, ~ini mi se, da vlada prosto mi{qewe, o tome novinari
veoma ~esto pi{u, naime, va{a `ena se apsolutno ne bavi politikom, ni
na jedan na~in.
Druga stvar, tvrde i pri~aju da nema ni ku}nu pomo}nicu, da nema ni
bedinerku, da nema nikoga ko podi`e dete. Zemunci tvrde da ide redovno
sama na pijacu sa decom da kupuje. Dakle, bez kola, bez telohraniteqa, da
vodi jedan potpuno obi~an i prose~an `ivot.
Mnogi, pak, smatraju da to nije ta~no, zapravo da je to deo navodno po-
liti~kog marketinga Srpske radikalne stranke, kako biste prosto stvo-
rili utisak da vodite jedan obi~an porodi~an `ivot. Dakle, {ta je od to-
ga istina?
Voditeq: [ta je istina, {ta je tra~?
Dr [e{eq: Ono {to je istina ne mo`e nikako da se sakrije. Mi `i-
vimo u Batajnici, imamo brojni kom{iluk i sve to {to se de{ava je pred
o~ima javnosti. Mi ku}nu pomo}nicu nemamo, ali s vremena na vreme mo-
joj `eni poma`e wena majka, wena sestra, moja tetka, nekada i moja majka
oko nekih osnovnih...
Voditeq: To u krugu porodice.
Dr [e{eq: Da, sve u krugu porodice. Mi, jednostavno, nemamo fi-
nansijskih mogu}nosti za neki luksuz, za ku}nu poslugu. Nikada o tome
nismo ni ma{tali, nikada to nismo ni ose}ali kao neku posebnu potre-
bu.
Drugo, nije ta~no da se moja `ena ne bavi politikom. Bavi se utoli-
ko {to je interesuje sve {to se de{ava na politi~koj sceni. Interesuje
je sve ono {to radi Srpska radikalna stranka. ^lan je Srpske radikalne
stranke. Jedno vreme, dok prvo dete nije rodila, radila je u redakciji
“Velike Srbije”, i ranije je honorarno radila kao novinar u nekim za-
bavnim listovima.
Olivera Miletovi}: Da, ona je ranije radila kao novinar, da.
Dr [e{eq: Radila je pone{to u redakciji “Velike Srbije”, jo{ uvek
je tamo formalno ~lan, me|utim, ne mo`e vi{e to da radi jer se posveti-
la, pre svega, deci. Mi `ivimo `ivotom jedne prose~ne porodice. @ivi-
mo, mislim, normalno koliko to mo`e biti normalno u sada{wim uslo-
vima.
Voditeq: A kada je tako normalno, sada mi odgovorite na najnormal-
nije pitawe. Da li, kada do|ete s posla bilo kog, nosite ceger sa na-
ranyama, limunom?
Dr [e{eq: Da. Desi se da odem u neku nabavku i tako. Malo pre je bi-
lo pitawe o peglawu. Znate, mo`da bi se desilo nekada i da se latim pegle,
ali bi me onda `ena do~ekala kutla~om, ne bi dozvolila da se me{am.
282
Voditeq: Toliko vas voli da ne da ni ko{uqu da ispeglate. Uzmite
wenu ko{uqu pa ispeglajte. Poma`ete li joj u ku}i?
Dr [e{eq: Ne mogu da se pohvalim da mnogo poma`em, jer uglavnom
nisam kod ku}e. Radni dan mi je veoma duga~ak. Ujutru odlazim na posao,
vra}am se u kasnim popodnevnim, nekada i ve~erwim satima. Veoma ~e-
sto putujem. Ve} sam krenuo i kroz unutra{wost Srbije, gostujem na ra-
znoraznim lokalnim televizijskim stanicama, dakle, imam zaista mno-
go, mnogo obaveza.
Voditeq: Ali vi ka`ete da ste jedna od najvi|enijih politi~kih
li~nosti, to jeste, ali postoji neko vi|eniji od vas.
Dr [e{eq: Ja nisam rekao da sam jedna od najvi|enijih li~nosti.
Voditeq: To jeste, evo mi rekosmo.
Dr [e{eq: Vi to ka`ete, ali iz mojih usta to niste mogli da ~ujete.
Voditeq: A prihvatate to?
Dr [e{eq: Sada je to ve} razgovor na drugu temu. Samo, sada sam...
Voditeq: Nisam to htela, ima neko vi|eniji od vas kada se pojavi po-
red vas, a to je va{a supruga, to svim politi~arima ka`em, kada idete na
glasawe. Dobro, vole vas da vide, sve je to lepo, vi ubacite tamo onaj pa-
piri}, ali svi ka`u: gde mu je supruga i pogledaju obavezno va{u suprugu,
koja vam uvek osvetla obraz, moram da ka`em da ste jedan od politi~ara
koji ima lepu suprugu.
Dr [e{eq: Po tome kako glasa?
Voditeq: Po tome kako baca papiri}, dostojanstveno to radi. Ona-
ko, ba{ lepo izgleda. Kako vi gledate na to, vi to znate.
Dr [e{eq: Naravno da ja znam. Ja sam to znao pre vas, mo`da.
Voditeq: Sigurno. Qudi su jako razo~arani kada politi~ar do|e na
mesto glasawa bez supruge, ka`u: kao da nije ni glasao. Uvek su one neka-
ko va`nije. Da li dr`ite da su one u tom trenutku va`nije nego vi?
Dr [e{eq: U tom trenutku glasawa da.
Voditeq: Estetski. Evo jo{ malo estetike, idemo na modu, pa nasta-
vqamo daqe.
Moram jo{ ne{to da vas pitam, a u vezi je sa sportom. Da li va{u su-
prugu optere}ujete sportskim programima, gledate li fudbalske utak-
mice i sve ono {to mu`evi ~ine svojim `enama.
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: Kako to izgleda?
Dr [e{eq: Zato {to smatram da je sport lep samo ako se ~ovek ne-
posredno bavi time. Ja ne mogu da se pohvalim, zaista sam u takvoj situa-
ciji da vremena za to te{ko nalazim. Ja od 1994. godine nisam ni na godi-
{wi odmor i{ao, a i 1994. godine su mi prepolovili godi{wi odmor.
Olivera Miletovi}: Vrati{e ga.
Dr [e{eq: Izno{ewe, na rukama, iz Crne Gore. Ali mislim da je
sport najlep{i kada se ~ovek bavi neposredno sportom. A gledati kako
se drugi bavi sportom, mislim da nema neke prave dra`i, ne spadam u one
koji mogu da sede pred televizijskim ekranom i da gledaju kako se drugi
283
bave sportom. Naravno, i ja odgledam neku posebno interesantnu fudbal-
sku i ko{arka{ku utakmicu, pogotovo kada igra na{a reprezentacija
ili neki na{ tim sa stranim timom i tako, ali to nije neko moje uobi~a-
jeno pona{awe.
Voditeq: Zna~i, ko ima monopol nad daqinskim upravqa~em ko ima
u ku}i?
Dr [e{eq: Pa sredwi sin trenutno ima monopol, i to sada je prona-
{ao televiziju “Ritam” iz Pan~eva, a ona u toku dana ima crtane filmo-
ve, satelitski program “Kartun netvorks” prenose, i onda to je u wego-
vim rukama. I kada prebaci na taj kanal, sakrije daqinski upravqa~ ne-
gde ispod kau~a.
Olivera Miletovi}: A da ispri~amo anegdotu u vreme izbora, {ta je
rekao kada mu niste dali da gleda crtane filmove.
Dr [e{eq: Naqutio se Aleksandar na mene, i rekao: “Da zna{ da ne-
}u za tebe glasati, glasa}u za Zorana Lili}a!” I to se desilo u onom pr-
vom izbornom turnusu.
Voditeq: [ta ste vi rekli?
Dr [e{eq: Zbog ne~eg sam ga naqutio, opet je bilo oko televizije,
ja sam hteo da gledam neku informativnu emisiju, vesti, ne{to je bilo, i
onda sam sa crtanih filmova prebacio na vesti. On je sav qut rekao da
ne}e za mene da glasa, nego za Zorana Lili}a.
Voditeq: Imam utisak da vi gledate sve emisije u kojima su va{i
konkurenti. Ili ste bar toliko dobro obave{teni da mi se ~ini kao
obi~nom gledaocu, a ja volim da pogledam TV duele, naro~ito na politi~-
ke teme, da ste vrlo dobro obave{teni. Zaista ne znam kako fizi~ki sti-
`ete sve to da gledate.
Dr [e{eq: Moram biti dobro obave{ten. To je osnovni preduslov
uspe{nog bavqewa politikom.
Olivera Miletovi}: Sada kada smo kod politike, ja ~ekam da stigne-
mo do politike, a opet da se ne bavimo usko politikom.
Vi ste, bar kada je u pitawu va{ privatni `ivot, rekla bih, prili~-
no sa~uvali kredibilitet va{e funkcije. Ina~e, uz politi~are vrlo ~e-
sto ide korupcija i erotika. Dakle, prili~no je uobi~ajeno da politi~a-
ri imaju po neku aferu sa qubavnicom, ili ako nemaju aferu, onda svoj
polo`aj veoma ~esto zloupotrebe u privatne svrhe. Pa su poznate neke
pri~e koje su vezane za peva~ice, pa za neke helikoptere itd.
[ta vi mislite, koliko je to opasno za jednog politi~ara, da ne po-
miwemo Klintona i ~itavu ovu aferu koja se desila. Koliko je to odoma-
}eno na na{em prostoru, koliko je rizi~no, koliko je opasno i, uop{te,
kakav je va{ odnos prema politici i erotici?
Voditeq: I da li je to dobar marketing?
Dr [e{eq: Ono {to se de{avalo u Americi, to je ne{to {to je ne-
pojmqivo za evropske uslove, mislim da je to jedna vrsta dekadencije. Taj
ameri~ki puritanizam je devijacija morala. Tolika `eqa da se u|e u pri-
vatni `ivot je zaista preterana.
284
Kada je re~ o politi~arima, i oni su qudi od krvi i mesa. Jedan je ova-
kav, drugi je onakav, i to ako je neko sklon qubavnim aferama nije ni{ta
stra{no, osim u slu~aju ako on kroz to ~ini neke nedozvoqene stvari.
Voditeq: Mislite, zloupotreba funkcije?
Dr [e{eq: Ako dolazi do zloupotrebe funkcije, pa na taj na~in za-
dovoqava ambicije `ena sa kojima ima takvu vezu u javnoj sferi. I mi
smo imali takvih pojava u na{em javnom `ivotu da neke umetnice, iz raz-
li~itih bran{i, uz pomo} izvesnih politi~ara bivaju lansirane u orbi-
tu, mada to i ne zaslu`uju, dobijaju ogroman reklamni prostor, recimo na
dr`avnoj televiziji, postaju zvezde prvog reda. A neke, opet, propadaju
jer im se sveti biv{i mu` politi~ar, ili neko sa kime su bile u vezi, pa
vi{e nisu itd. Imamo i takvih slu~ajeva. Imamo, recimo, slu~aj jedne
na{e vrsne umetnice, zaista ekstra klase, Olivere Katarine.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Ona je zaista primadona u na{oj medijskoj sferi.
Olivera Miletovi}: Apsolutno, bila je najzna~ajniji lik u svoje
vreme.
Dr [e{eq: Ali, izvesni qudi su prema woj pokazali neverovatnu
osvetoqubivost. Ona je spletom nekih okolnosti bila udata za politi-
~ara. Ja ne znam tu detaqe kako se to sve de{avalo.
Voditeq: A ona je izvukla debqi kraj.
Dr [e{eq: Jeste, ali zaista je ona bila progowena. Ona je bukvalno
oterana.
Olivera Miletovi}: I `rtva je tog svog...
Voditeq: Sada estradne li~nosti sebe radi koriste politi~are.
Imam utisak da su politi~ari izmanipulisani.
Dr [e{eq: De{ava se to, samo to je opet jedan danak koji pla}amo
poluvekovnoj komunisti~koj diktaturi. Dok se te stvari normalizuju,
pro}i }e jo{ izvesno vreme. Jo{ postoji re`imski monopol nad mediji-
ma i taj re`imski monopol nad medijima stvara uslove za ovakve pojave.
Recimo, u uslovima u kojima jedan @eqko Mitrovi}, kao funkcio-
ner i poslanik JUL-a ima privatnu televiziju, potpuno nelegalno kori-
sti frekvenciju dr`avne televizije, on jedini koristi frekvenciju
RTS-a i na woj emituje program. Dakle, mimo svih zakona, mimo svega on
ima mogu}nosti, jer od wegove milosti zavise mnoge estradne umetnice,
mnoge peva~ice.
Olivera Miletovi}: Wihove sudbine.
Dr [e{eq: Wihove sudbine, jeste tako. Ako on klimne glavom, onda
ona mo`e da ide sa svojim reklamnim spotovima, ako ka`e ne, onda ne mo-
`e itd. Takve pojave postoje, postoje takvi prqavi qudi poput tog @eq-
ka Mitrovi}a koji je, uzgred, i veliki kriminalac.
Postoje neki drugi politi~ari, recimo, koji su svojevremeno na dr-
`avnoj televiziji, oko wene izdava~ke produkcije, forsirali samo svo-
je qubimice sa estrade, a neke druge zapostavqali, iako to nije bilo ba{
uskla|eno sa finansijskim interesima dr`avne televizije, iako bi ne-
ko drugi donosio ve}i profit.
285
 Mislim da }e vremenom, kada se stvari u na{em dru{tvu budu demo-
kratizovale i kako se budu ru{ili medijski monopoli, te stvari da se
normalizuju. Kada imate konkurenciju, onda je sve druga~ije.
Voditeq: Za vas, bar ja, nisam ~ula nikakvu aferu i na{i politi~a-
ri su malo po{te|eni toga, nema mnogo afera. Znate li neki tra~?
Dr [e{eq: Ja tra~eve o sebi ne znam, ali nikakvih afera vezanih za
mene nije bilo.
Voditeq: Mi nismo ~uli.
Dr [e{eq: Nije nemogu}e da bude da se negde ne{to montira, da se
ne{to...
Voditeq: Kako gledate na prevaru? Koga biste preferirali: peva-
~ice, novinarke, glumice?
Dr [e{eq: Za aferu?
Voditeq: Za aferu.
Dr [e{eq: Ja nisam ~ovek sklon aferama. Ja to ne preferiram. Ali
cenim svaku profesiju, cenim sve one koji u okviru svoje profesije
ostvaruju vrhunske rezultate.
Voditeq: A koju muziku slu{ate?
Dr [e{eq: Slu{am sve vrste lepe muzike. I lepu ozbiqnu muziku, i
lepu narodnu, i lepu popularnu muziku, i lepu novokomponovanu narodnu mu-
ziku, sve ono {to mi prija uhu ja slu{am. Dakle, ono {to je lepo ja slu{am.
Voditeq: Malo sporta, ~isto da se vratimo na onu temu o sportu, a
onda }emo malo da pri~amo o automobilima.
Pri~ali smo o javnim li~nostima, naro~ito `enama, i evo Olivera
i ja smo se slo`ile da nikome u `ivotu toliku koli~inu komplimenata
niste dali kao Jami, i to u emisiji “Minimaksovizija”.
Olivera Miletovi}: A i Jami je, dodu{e, gospodinu [e{equ.
Voditeq: Je li to istina da je ona stvarno va{ tip, da vi stvarno...
Dr [e{eq: Ne, vi onda niste gledali sve emisije. Prvo, u svim emi-
sijama na “Maksoviziji”, koje su zabavnog karaktera, ja mislim da sam bio
korektan prema svim u~esnicima tih emisija.
Voditeq: Ali, prema woj posebno.
Dr [e{eq: Ali vidite tu je bila jedna interesantna stvar. Godine
1994. kao glavni i odgovorni urednik Televizije “Politika”, Aleksan-
dar Tijani} je tendenciozno organizovao da se u “Minimaksoviziji” po-
javimo Jasna Milenkovi} Jami i ja.
Voditeq: Tendenciozno.
Dr [e{eq: Tendenciozno. To je bilo u julu 1994. godine, on je bio
ube|en i verovatno je ubedio neke li~nosti iz vrha re`ima da }e se to de-
siti, da }u ja preko Jami napadati Mila \ukanovi}a. I to je bilo sve u
tom pravcu usmeravano. Ja sam odmah prozreo te namere, shvatio, jer ja
sam ipak malo uspe{niji politi~ar od Tijani}a, i ja udarim kontru da su
se Tijani}u u{i pu{ile posle toga, i on je morao i ostavku da podnese.
Odlazio je sa televizije. Nisam hteo...
Voditeq: Zbog Jami ili i zbog vas?
286
Dr [e{eq: Nisam uop{te hteo da pomiwem Mila \ukanovi}a, nego
sam terao neke druge stvari. A kada sam oti{ao u Crnu Goru, onda sam ta-
mo napao Mila \ukanovi}a i to je rezultovalo i onim progonom i no{e-
wem iz Perasta itd. I drugi put se to desilo nedavno tako|e od @eqka
Mitrovi}a. Ja sam shvatio, znate, ja nikada ne dozvoqavam da budem sred-
stvo manipulacije.
Voditeq: Izvrnete situaciju vrlo brzo na drugu stranu.
Dr [e{eq: Jeste, i pokvarim im te osnovne planove.
Olivera Miletovi}: Koji je sada bio plan, nisam shvatila, gospodi-
na Mitrovi}a?
Dr [e{eq: To je bio isti plan, isto je bilo negde...
Voditeq: Opet sa Jami. Postalo je stvarno sada degutantno.
Dr [e{eq:...oko predizborne kampawe i o~ekivali su da }u ja tako
nastupiti. To je ~ak i Minimaks pokazao, on je bio ~ak brutalan u nastu-
pu prema Jami. Ja polazim od toga, ako je neko moj politi~ki protivnik,
ja nemam razloga da ulazim u wegov privatni `ivot i da koristim stva-
ri iz privatnog `ivota da bih mu napakostio.
Drugo, {to bih se ja razra~unavao sa jednom devojkom koja sasvim le-
po peva, koja je simpati~na itd i {to bih ulazio uop{te u wen privatni
`ivot? A tre}e, {to je najva`nije, ne dozvoqavam da budem sredstvo ma-
nipulacije nikome.
Voditeq: Pogotovo na tako jedan prizeman na~in.
Dr [e{eq: Ako imam pred sobom politi~kog protivnika, onda }u ga
napadati zbog wegove lo{e politike, zbog wegovih politi~kih nedosta-
taka itd.
Voditeq: Recite mi, pri~ali smo o gospo|i Mila \ukanovi}a. Da li
i vi, kao {to smo se nas dve slo`ile, ka`ete da je ona jedna zgodna, {ar-
mantna i zanimqiva `ena.
Dr [e{eq: Ja sam je sada prvi put u `ivotu video na Cetiwu. Ona je
jedna izuzetno lepa `ena. To je bez sumwe.
Olivera Miletovi}: Sada kada smo kod gospodina \ukanovi}a, on je
miqenik ne`nijeg pola.
Voditeq: Jedan od najboqe obu~enih politi~ara na na{oj sceni. Da
li to znate?
Olivera Miletovi}: Da. Mene trenutno jedan drugi aspekt...
Dr [e{eq: Ja ka`em da je ~ovek dobro obu~en kada mu nije hladno.
Ja ne znam {ta to zna~i: jedan od najboqe obu~enih.
Voditeq: Zna~i, mi smo danas najboqe obu~eni, nije nam hladno.
Olivera Miletovi}: Dakle, poznat je kao neko ko ima, uslovno re~e-
no, stabilan brak, sa druge strane, wegove qubavne afere, prakti~no, o
wima se javno pri~a, dakle, malopre spomenusmo Jami.
Dr [e{eq: Ja o qubavnim aferama politi~ara ne govorim. Niti se u
to me{am. Ako nekada negde neka afera izbije, ja mogu da, onako u {ali ko-
mentari{em, ali da ja u to ulazim, zaista mi ne pada na pamet.
Drugo, ja ne znam {ta je tu istina, da li tu ima uop{te istine. Zna-
287
te, pri~a ovaj ovo, pri~a onaj ono, to je besmisleno. Ja, jednostavno, u ta-
kve rasprave ne ulazim. Takve rasprave srozavaju samo onoga ko u wima
u~estvuje.
Politi~aru, protiv koga su usmerene, ne nanose {tetu, ~ak su mu ko-
risne, pa se za nekoga onda {iri, ~esto neopravdana fama da je on uspe-
{an po brojnim qubavnim avanturama.
Olivera Miletovi}: A zapravo se ni{ta ne zna.
Dr [e{eq: I te varijante su mogu}e.
Voditeq: Nije lo{e kada se tako pri~a. Ka`ite mi, gospodine [e-
{eq, koja kola vi vozite, ako apstrahujemo kola koja vas voze, nego vi
li~no?
Dr [e{eq: Ja sam u `ivotu samo dva puta kupovao auto, prvi put “to-
jotu”. “Tojotu” sam kupio novu, drugi put sam kupio jednog polovnog “fi-
jata kromu” koji se ve} dva puta slupao. Jednom sam ga ja slupao, jednom moj
prijateq Dragan Todorovi}.
Voditeq: Ja se nadam da to nije izgledalo ovako. Pogledajte, kamera
je snimila jedan sudar, pogledajte kako izgleda.
Da pitam na{eg gospodina [e{eqa da li ima nekih tra~eva, ka`e
nema. Zna~i, vi ste jedan ozbiqan ~ovek koji ne tra~a uz kaficu.
Dr [e{eq: Ja se ne bavim tra~evima. Ni uz kaficu.
Olivera Miletovi}: Ne pije.
Voditeq: Da li pijete kafu?
Dr [e{eq: Retko.
Voditeq: Ne pu{ite, ne pijete kafu, stvarno nema mesta tra~u. Gde
imate te luftove za svoje neke slobodnije razgovore? Da li volite da ~u-
jete ne{to o nekom kom{iji, ili nemate vremena.
Dr [e{eq: Ne, tra~eve ne volim. Ali volim duhovite dosetke.
Voditeq: Ka`u da ste vi jedan od najduhovitijih politi~ara, {to se
da videti i u ovim emisijama opu{tenijeg tipa. Naro~ito vas vole `ene,
ka`u, o~ekujemo svi da protiv wih ne{to ka`ete duhovito ili lo{e, a vi
uvek ka`ete duhovito, ali dobro. Mi }emo se nadati tako ne~emu na kra-
ju razgovora ili posle emisije.
Dr [e{eq: Posle emisije, samo da me ne jure qubomorni mu`evi.
Voditeq: Ka`u, vi ste rekli da ne}ete do}i u emisiju gde efektivno
ne gostujete 50 minuta i jo{ ne{to duhovito, rekli ste, sa mnom ne vre-
di po~iwati bez sat vremena.
Dr [e{eq: Jesam li tako rekao?
Voditeq: Kako to da shvatimo?
Dr [e{eq: Jesam li tako rekao?
Voditeq: Tako, boga mi moga.
Dr [e{eq: Nemojte da ja sada pri~am {ta je va{ mu` rekao.
Voditeq: Joj, nemojte. Mo`e, vama ide u prilog. Ne}emo to tra~ati.
Dr [e{eq: Ne}emo.
Voditeq: Kako ste se ose}ali u “Televiziji Palma”, a da ne pri~ate
o politici?
288
Dr [e{eq: Sa dve ovako lepe dame bilo mi je prijatno, bio sam iz-
me|u dve `ive vatre i to se ose}alo, mo`da sam se pomalo i znojio, nije
to bilo zbog reflektora, nego zbog te dve vatre koje su se ba{ negde ukr-
{tale na ovom mestu gde ja sedim. Ali izdr`ao sam, ~ini mi se.
Voditeq: Ja mogu da ka`em da, naj~e{}e, kada politi~ari nekakvih
ozbiqnih politi~kih stavova do|u u ovakve emisije, mo`e da se desi raz-
o~arewe. Pa naprosto primetite da neko privatno nije tako {armantan
kao {to je, recimo, izuzetno jak, elokventan ili ve} ne znam {ta u svom
politi~kom svetu. Za vas to ne va`i. Podjednako ste zanimqivi i na jednu
i na drugu temu. Da li vi znate da je to deo va{eg {arma i s tim ra~unate?
Dr [e{eq: Zaista?
Voditeq: Jeste. Kako vi na to gledate? Da li vi sa tim ra~unate?
Dr [e{eq: Ja ne znam o ~emu vi govorite. Zar je zaista to tako?
Voditeq: A vi ho}ete da ja sada to ponovim? Nije vam bilo dovoqno
jednom, ho}ete ponovo ili kako?
Dr [e{eq: Imate li reprizu ove emisije?
Voditeq: Sredom u 12,30, to bi ve} bilo ~etiri puta da vam to ka-
`em.
Dr [e{eq: U pola jedan no}u ili dawu?
Voditeq: Nemojte no}u na “Televiziji Palma”, ne}emo reprizu, ta-
da imamo neke druge {kakqive stvari. Kako gledate na taj program?
Dr [e{eq: Na koji program?
Voditeq: Na taj program “Palme”u dva sata no}u.
Dr [e{eq: Ne{to mi je pri~ala Vesna Pe{i}, ja ne znam, ne gledam
tako kasno televiziju.
Voditeq: [ta vam je rekla, da prati ili da ne prati?
Dr [e{eq: Jednom je bilo re~i o tim nekim va{im emisijama posle
pono}i, posle dva sata...
Voditeq: Niste nabasali nikada?
Dr [e{eq: Jednom sam se trudio da ~ekam, po{to ste imali ne{to
posebno, reko{e, interesantno, ali zaspim ranije uvek.
Voditeq: Ja...
Olivera Miletovi}: Niste yentlmen.
Dr [e{eq: Ne mislim da treba televiziju cenzurisati, znate. Ali
treba imati izvesnu meru, ako je sada ne{to posebno u sitnim satima, i
ako ba{ neko `eli da gleda, za{to i da ne gleda u te sitne sate? Nisam ja
protiv toga. Nisam, dakle, neki ortodoksni konzervativac. Me|utim,
treba uvek imati izvesnu meru i ta mera zavisi, naravno, i od istorijskog
perioda, od aktuelnog stepena moralnog i kulturnog razvoja itd.
Voditeq: I od stawa du{e i tela u tom trenutku. Nekom je, znate,
preko potrebno to u tom trenutku.
Dr [e{eq: Ako je nekome potrebno, onda je boqe da mu se ovako pri-
u{ti, nego da se na neki ve}i tro{ak daje. Znate, u ovim uslovima...
Voditeq: I tro{ewe vremena bez veze. Ovako lepo ima sve na tawi-
ru, a mo`e i sam da...
289
 Dr [e{eq: Nadam se da se od takvog va{eg programa ne mo`e neka
opasna bole{tina da dobije.
Voditeq: To bi vaqalo ispitati. Tu bi onda daqinski obavezno upo-
trebqavali.
Dr [e{eq: Daqinski da se ne bi sida pojavila. Je li to?
Voditeq: Ne prilaziti TV-u. Sa vama je bilo lepo pri~ati, ja se na-
dam da }ete nam biti gost ponovo. A Oliveri }ete, pretpostavqam, u ~a-
sopisu “Yentlmen” davati jo{ mnogo lepih izjava i mnogo lepih slika,
po{to ona voli da sa vama razgovara.
Dr [e{eq: Ona voli sa mnom da razgovara, ali kada objavquje slike
na naslovnoj strani, onda tra`i neke druge, ali to je sada, to je problem
u Oliveri mo`da.
Voditeq: Re~e Aleksandar Vu~i}: “Dajte moju sliku da se pove}a ti-
ra` ’Yentlmena’.”
Dr [e{eq: Zato joj i stagnira tira` po{to ne zna ba{ kako treba
sa naslovnom stranom.
Voditeq: Tu }emo oko marketinga ve} da se dogovorimo.
Olivera Miletovi}: Ja sam malo }utala, s obzirom da mislim da sam
ja novinar koji je objavio najvi{e razgovora sa na{im dana{wim gostom.
O wemu znam sve, mo`da vi{e nego {to on zna, dakle, bez obzira na ovo
va{e uzajamno {armirawe, Mileva ostaje sada, a ja sa gospodinom idem
kolima ku}i.
Voditeq: Vrati}ete Oliveru, a ja vozim sama.
Dr [e{eq: Gde da je vratim?
Voditeq: Svejedno.
Dr [e{eq: Vra}a se samo ono {to se negde uzelo, je li tako?
Olivera Miletovi}: Da, tamo gde ste me uzeli, vratite me.
Voditeq: Dobro, to je ve} domen posle razgovora, na`alost, moramo
jo{ da ostanemo, jer na{a emisija traje do 16 sati, ali do}i }ete vi pono-
vo ili }ete mo`da sa~ekati. Popijte tu jednu kafu koju retko pijete.
Hvala najlep{e, bilo je divno.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
XIII
KOSOVO SE NE SME IZGUBITI!
Radio Pqevqa, 6. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, na{ dana{wi gost i sagovornik je
dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine
[e{eq, dobar dan i dobro do{li u studio “Radio Pqevqa”.
Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao.
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, ve} smo najavili mogu}nost va{eg
u~e{}a u ovoj emisiji, tako {to }ete gospodinu [e{equ telefonom po-
stavqati pitawa. Na{ broj telefona je: 86-100. Svoja pitawa }ete saop-
290
{titi koleginici preko telefona, a mi }emo ih preneti gospodinu [e-
{equ. Gospodine [e{eq, kako je svaki po~etak te`ak i zna~ajan, u kon-
tekstu po~etka na{eg dana{weg razgovora, odlu~io sam se za slede}e:
kratko }u vas predstaviti. Ro|en u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine.
Otac poreklom iz Hercegovine, daqe iz Crne Gore, sa Rovaca. Majka iz
jedne od najstarijih srpskih porodica iz Hercegovine. Osnovnu {kolu,
gimnaziju i Pravni fakultet zavr{io u Sarajevu. Diplomirao sa dvade-
set dve i po godine na Pravnom fakultetu. Magistrirao u Beogradu 1978.
godine. Doktorirao 25. novembra 1979. godine sa dvadeset i devet godina.
O`ewen, ima tri sina. [ta jo{ ovome dodati?
Dr [e{eq: Pa, mo`ete da dodate, prema svojim `eqama, prema svo-
jim naho|ewima. Ja sam politi~ar, a o politi~aru mogu da se govore i do-
bre i lo{e stvari. Idealnih qudi nema, a pogotovo nema idealnih poli-
ti~ara. U svakom slu~aju, rekli ste neke moje osnovne biografske podat-
ke.
Voditeq: Molim vas da nam u najkra}em, ako se to uop{te mo`e,
ukratko predstavite Srpsku radikalnu stranku i wen program.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija
koja deluje u svim srpskim zemqama. Mi smo najja~a opoziciona politi~-
ka partija u Srbiji. Za nekoliko poslani~kih mandata ispred nas je So-
cijalisti~ka partija Srbije, kao glavna u vladaju}oj koaliciji. Da nije
bilo izbornih falsifikata na Kosovu, mi bismo ve} uveliko bili poje-
dina~no ja~a partija od Socijalisti~ke partije Srbije.
U Republici Srpskoj tako|e smo mo}na politi~ka partija. Imamo
petnaest poslani~kih mandata, od ukupno 83. Bili smo veoma jaka poli-
ti~ka partija u Narodnoj skup{tini Republike Srpske Krajine. Od 82
mandata, imali smo 16. Bili smo parlamentarna stranka u Crnoj Gori,
dok nismo na brutalan na~in izba~eni iz Narodne skup{tine Crne Go-
re. Bilo je to u vreme na{ih naj`e{}ih sukoba sa re`imom. Tako|e,
najve}a smo opoziciona politi~ka partija u Saveznoj skup{tini Save-
zne Republike Jugoslavije, u Ve}u gra|ana. U Ve}u gra|ana imamo {e-
snaest poslanika, od ukupno 138. U Ve}u republika imamo 6 poslanika
od ukupno 40.
Mi smo sada na po~etku predizborne kampawe u Crnoj Gori. Za koji
dan o~ekujemo raspisivawe vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbo-
ra. Za te izbore mi se temeqito spremamo i moj dolazak u Crnu Goru je
tome posve}en. Za ovih {est dana obi}i }u ve}inu na{ih op{tinskih od-
bora. Trenutno je sa mnom u Crnoj Gori i Dragan Todorovi}, predsednik
Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Srbiju i potpredsednik
Narodne skup{tine Republike Srbije. On u organizacionom smislu po-
ma`e ja~awe op{tinskih i mesnih odbora. Mislim da ovoga puta imamo
ozbiqne {anse da opet budemo parlamentarna stranka u Crnoj Gori.
Voditeq: Gospodine [e{eq, situacija u Crnoj Gori...
Dr [e{eq: Odgovorio bih na drugi deo va{eg pitawa, pa }emo onda
o situaciji u Crnoj Gori. Rekao sam, samo sa formalne strane, kako da-
nas izgleda Srpska radikalna stranka, a sa one su{tinske, programske
291
strane, Srpska radikalna stranka je partija umerene desnice, stranka ko-
ja se ideolo{ki locira desno od centra. Mi smo nacionalna, patriotska,
nacionalisti~ka politi~ka partija i na{ je ciq jedinstvena srpska dr-
`ava, koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe!
U politi~koj sferi, mi smo stranka izrazito demokratskog karakte-
ra. Borimo se za demokratski politi~ki sistem, moderan pravni pore-
dak, vi{estrana~ku demokratiju, za po{tovawe svih gra|anskih sloboda
i prava. U ekonomskoj sferi, pristalice smo liberalne kapitalisti~ke
privrede, privatne inicijative, privatne svojine i slobodne konkuren-
cije. U socijalnoj sferi, zala`emo se za potpunu slobodu stvarala{tva
i vrednosti kulturnog stvarala{tva, a one se moraju, pre svega, odre|i-
vati na tr`i{tu.
Voditeq: Malo~as sam hteo predlo`iti da o parlamentarnim izbo-
rima koji se o~ekuju u Crnoj Gori razgovaramo malo kasnije, a sada da se
zadr`imo na Programu Srpske radikalne stranke. Kako obja{wavate
ideju Velike Srbije, tako se zove i list va{e politi~ke partije i kako
je realizovati, i ko, po va{em mi{qewu, ulazi u sastav takve dr`ave?
Dr [e{eq: To je veoma stara ideja. Stara je onoliko koliko je star
i srpski narod, koliko je stara wegova dr`avnost na Balkanu. Sledimo
politiku na{ih idejnih rodona~elnika – Pa{i}evih radikala sa kraja
pro{log i po~etka ovog veka. Radikalski pokret je bio jak i u Crnoj Go-
ri. Verovatno znate da se i Milan Stojadinovi} na izborima za Parla-
ment Kraqevine Jugoslavije kandidovao u Crnoj Gori, u Vasojevi}ima, u
tada{wem Beranskom srezu. I, on je pobe|ivao.
Na{ je ciq jedinstvena srpska dr`ava i `elimo da naziv te dr`ave
bude upravo Velika Srbija. A koje su to srpske zemqe? To je dana{wa Re-
publika Srbija, dana{wa Republika Crna Gora, dana{wa Republika
Srpska i trenutno okupirana Republika Srpska Krajina. Naravno, dr-
`imo pru`enu ruku prema Makedoniji, prema makedonskom stanovni-
{tvu, koje, ako nije ba{ isto kao mi, onda je veoma sli~no. Mi Srbi ni-
koga sli~nijeg i bli`eg od Makedonaca nemamo, pa smo spremni i na za-
jedni~ku dr`avu. Nemamo nikakvih nasilni~kih pretenzija prema Make-
doniji. A onog trenutka kad stanovni{tvo Makedonije po`eli da se vra-
ti u sastav zajedni~ke dr`ave, mi smo spremni da to prihvatimo u ona-
kvim odnosima kakve dogovorimo.
Voditeq: Kako ideju Velike Srbije da shvate pripadnici drugih na-
cija?
Dr [e{eq: Ta ideja nikoga ne ugro`ava. Ta ideja ne ugro`ava pri-
padnike nacionalnih mawina u na{oj zemqi. Mi smo za punu gra|ansku
ravnopravnost svih qudi koji su realni dr`avqani. Tu ideju mi bismo
sproveli ne sputavaju}i nijedno gra|ansko pravo, nijednu qudsku slobodu.
Ako mo`e danas postojati jedna Velika Britanija, za{to ne bi i Velika
Srbija? Ovde je re~ o pukom nazivu jedne dr`ave, taj naziv ne mora po sva-
ku cenu da bude Velika Srbija, mo`e da bude jednostavno Srbija ili Srp-
ske zemqe. To je stvar odluke najvi{ih skup{tinskih tela, najvi{ih orga-
na vlasti jedne zemqe, Srpski radikali }e se zalagati za ovakav naziv.
292
Vodio sam izvesne razgovore sa nekim muslimanskim intelektual-
cima, nedavno i sa Beogradskim Muftijom to je bilo pre mesec i po da-
na, a jo{ 1990.godine sam pisao otvoreno pismo Bosansko-Hercegova~-
kim muslimanima, Srbima islamske veroispovesti. Pismo je po~iwalo
sa: “Bra}o muslimani...” i ispalo je da su re~i navedene u pismu proro-
~anske re~i. Upozoravao sam da muslimani ne smeju dozvoliti da ih Hr-
vati izmanipuli{u, da postanu wihovo sredstvo, i da ih gurnu u rat pro-
tiv pravoslavnih Srba, jer }e oni postati glavne `rtve tog rata. Na`a-
lost, desilo se upravo tako.
Razgovarao sam i raspravqao sa tim muslimanima povodom ponude
koja je iz Beograda bila upu}ena Aliji Izetbegovi}u 1990. i 1991. godi-
ne, da Bosna i Hercegovina ostanu u skra}enom sastavu Jugoslavije, po-
vodom ideje koja se ~ula u svim srpskim zemqama: svi Srbi u jednoj dr`a-
vi. To je u osnovi jedna velikosrpska ideja, ideja Velike Srbije. Ta ide-
ja je u isto vreme zna~ila i svi muslimani u jednoj dr`avi! Dakle: musli-
mani iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije bili bi
u jednoj dr`avi, i bili bi veoma jak politi~ki faktor, bili bi veoma
brojna grupacija, a mislim da bi u politi~kim dogovorima izme|u pra-
voslavnih Srba i muslimana bio postignut i konsenzus oko toga da se
prizna status konstitutivnog naroda.
Znate, ja kao nau~nik mogu da osporavam taj status, mogu da iznesem
brojne dokaze da su muslimani Srbi islamske veroispovesti. Ako oni ne
`ele da budu Srbi, nemam nameru da ih na silu teram da budu Srbi, ali
moraju da budu lojalni dr`avqani dr`ave u kojoj `ive. Ova ideja je bila
u wihovom istinskom interesu. Ideja je propala, jer je Izetbegovi} pr-
vo pristao da Bosna i Hercegovina kao ravnopravna federalna jedini-
ca u|e u sastav skra}ene Jugoslavije a onda je, po nalogu zapadnih sila,
odustao, i tada je izbio krvavi gra|anski rat, najkrvaviji na Balkanu po-
sle II svetskog rata.
Voditeq: [ta mislite o terminu, pojmu ili odrednici Bo{wak?
Dr [e{eq: Meni je sme{na dana{wa upotreba termina Bo{wak. Ja
sam Bo{wak. @iveo sam u Sarajevu i ne mo`e neko drugi biti Bo{wak,
a da ja ne mogu. Ne mo`e termin Bo{wak da se odnosi na qude koji su
islamske veroispovesti. Termin Bo{wak je jedan arhai~an termin, kod
drugih je to Bosanac. Bo{wak je sasvim jasan termin koji postoji veko-
vima u srpskom jeziku. Bo{waci su Srbi iz Bosne. Bosna je u sredwem
veku bila srpska dr`ava. Bo{waci su kao Srbi u~estvovali u Kosovskoj
bici. Ratko Vukovi} je bio na ~elu 10 000 bo{wa~kih ratnika. Ali, vi-
{e od dvadeset godina, postojala je od strane komunista konstruisana
nacija. A onda, u jednom trenutku, qudi koji su se eksponirali kao pri-
padnici muslimanske nacije, ka`u: “E’ vi{e nismo muslimani po naci-
onalnosti, nego smo Bo{waci”! Nemam ni{ta protiv, kako god oni `e-
le sebe da zovu, neka im bude. Ali, dolazimo u jednu tragikomi~nu situ-
aciju, da qudi koji nemaju nikakve veze sa Bosnom, a islamske su veroi-
spovesti, sada sebe smatraju Bo{wacima. Recimo, eventualno muslima-
ni iz Pqevaqa. Nisam ~uo da se to ba{ u Pqevqima de{ava, ali se de-
{ava u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici... Neki mo`da nikada nisu ni vi-
293
deli Bosnu, a zna se ta~no od kojih srpskih porodica iz Crne Gore poti-
~u, a sada ka`u za sebe da su Bo{waci! Znate, to je ve} tragikomi~no.
Voditeq: Kako u va{oj koncepciji Velike Srbije razumeti crnogor-
sku naciju? Da li za wu ima mesta?
Dr [e{eq: Vidite, crnogorska nacija je jedna komunisti~ka tvore-
vina. Postoji Crna Gora kao srpska dr`ava. Ona je nekada bila me|una-
rodno priznata dr`ava. Crna Gora je kqu~ni izvor srpstva. Srpska dr-
`avnost je za~eta na teritoriji Crne Gore. Kominterna je stvorila cr-
nogorsku naciju, i to da bi {to uspe{nije razbila srpski narod! Komin-
terna je vodila pravi ideolo{ki, propagandni i {pijunski rat protiv
srpskog naroda, jer je Aleksandar Kara|or|evi} bio jedan od pretende-
nata na ruski presto. Bio je u direktnim srodni~kim vezama sa dinasti-
jom Romanova. Zbog toga nam se Kominterna tako popela na grba~u i pro-
sto nas rasturala svojim aktivnostima.
Sada imamo situaciju u kojoj se izvestan broj qudi smatra Crnogor-
cima po nacionalnosti. To je wihovo pravo, mogu da se smatraju kako god
`ele. Mogu da ka`u da su Marsovci, Japanci, sve {to im padne na pamet.
Ja nemam nikakvog razloga da ih osporavam, niti imam nameru nekog da
teram da bude Srbin, ako on to ne `eli! To bi bilo besmisleno. Mislim
da je toliko lepo pripadati srpskom narodu, da mi Srbi imamo mnogo
razloga da se ponosimo {to smo Srbi. Ako se ponosimo {to smo Srbi,
za{to bismo nekoga terali da bude ono {to smo mi?! Nemamo nameru!
Qudi mogu da se izja{wavaju bukvalno kako god `ele. Ali ja, kao ~ovek
koji se bavi dru{tvenim naukama, imam hiqade dokaza i argumenata za
tezu u nau~nom smislu da crnogorska nacija ne postoji.
Voditeq: Kad ve} govorimo o Crnoj Gori, onda }u vas zamoliti da da-
te ocenu politi~ke situacije u Crnoj Gori. Dakle, kako vidite dana{wu
Crnu Goru?
Dr [e{eq: Politi~ka situacija u Crnoj Gori je veoma kompliko-
vana. Wu, pre svega, karakteri{e rascep u donedavno vladaju}oj parti-
ji, Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Mi, kao opoziciona
politi~ka partija ni{ta lep{e nismo mogli po`eleti nego da se vla-
daju}a stranka pocepa. To je prava blagodet za svaku opozicionu stran-
ku. Me|utim, problem je {to je taj rascep poprimio neke te`e i za de-
mokratski politi~ki sistem nepodno{qive forme, ~ak doveo do krvo-
proli}a, zapretio da dovede i do gubitka qudskih `ivota! E, to je ono
{to mi ne `elimo. Mi `elimo da se vladaju}a stranka i daqe cepa.
@elimo da se i u Srbiji vladaju}a stranka pocepa, ali ne `elimo da se
to pretvori u gra|anski rat, i da se Srbi me|usobno ubijaju zbog tog
rascepa.
Vrlo jasno smo se opredelili prema svim zbivawima u Crnoj Gori.
Recimo, pro{le godine, kada je do{lo do tog rascepa u Demokratskoj
partiji socijalista, podr`ali smo Momira Bulatovi}a na predsedni~-
kim izborima zato {to nam je izgledalo da je wegova programska ori-
jentacija bli`a nama srpskim radikalima, nego programska orijenta-
cija Mila \ukanovi}a, i javno smo to saop{tili. Ali, to ne zna~i da
smo postali Bulatovi}evi politi~ki sledbenici, da on sada predsta-
294
vqa obli~je nekih na{ih politi~kih te`wi. Ne, on i daqe ostaje na{
politi~ki protivnik, ali, u jednom trenutku smo smatrali da je na{
strana~ki interes, i interes srpskog naroda da ga podr`imo.
Videli smo {ta se desilo u toku tih izbora, kako je to okon~ano. Me-
|utim, politi~ka kriza koja je izazvana rezultatima predsedni~kih iz-
bora i izvesnim nepravilnostima na wima dovela je do daqeg zao{tra-
vawa odnosa izme|u dva krila pocepane partije. U jednom trenutku, to se
toliko zao{trilo da je do{lo do krvavih nemira u Podgorici, gde je ve-
liki broj qudi te{ko rawen. Tako|e, pretila je opasnost da neki qudi
izgube i `ivot. U tom trenutku, mi smo jasno saop{tili svoj stav: poli-
ti~ke rasprave trebalo bi da se vode u parlamentu, medijima, na javnim
skupovima, ali ne sme se potezati oru`je. Mi smo protiv toga.
Mi smo se u Crnoj Gori postavili na isti na~in na koji se postavqa-
mo i u Srbiji u kriznim situacijama. Kad do|e do krvoproli}a, nikada
mi srpski radikali nismo daqe zao{travali politi~ku situaciju i ni-
kada nismo podstrekivali narod na obra~un sa policijom. Uvek smo bi-
li stalo`eni i do kraja razumni. Apelovali smo uvek na smirivawe
strasti. Kad su neke mirnije politi~ke prilike, mo`emo da budemo i
naj`e{}i u verbalnom sukobu sa re`imom.
Znate, bilo je dosta slu~ajeva gde smo mi, srpski radikali najo{tri-
jim re~ima napadali vlast u Srbiji i Crnoj Gori, gde smo bili spremni
da se ko{kamo sa policijom u zgradama Parlamenta – opet tamo gde ni
mi poslanici nemamo oru`je, a ni policija nema oru`je, pa bar nikome
glava ne}e stradati. Ali kad mase iza|u na ulicu, kad iza|e desetine hi-
qada qudi, sto hiqada qudi, onda je veoma opasno biti ekstreman. Ne sme
se unositi suvi{e velika doza emocija. Vrlo je lako masu poterati i iza-
zvati posledice koje niko u startu nije `eleo, koje su toliko tragi~ne
da mogu dovesti u pitawe i na{ opstanak, opstanak dr`ave, dovesti do
strane intervencije i gra|anskog rata. Mi Srbi smo u svojoj istoriji
imali krvave gra|anske ratove, i to vi{e nikada ne sme da nam se desi.
U ovoj politi~koj situaciji do{lo je do cepawa Narodne stranke.
Narodna stranka nije mogla podneti pristupawe koaliciji Narodna
sloga i ona se pocepala po {avovima. Ovi izbori }e pokazati koje je kri-
lo unutar te stranke ja~e. Nema boqeg na~ina da se razre{i kriza od van-
rednih parlamentarnih izbora. Mi smo odmah posle izbora u Crnoj Go-
ri tra`ili raspisivawe novih parlamentarnih i lokalnih izbora. Mi,
kao opoziciona stranka, imamo interes da do tih izbora {to pre do|e.
Tra`imo i vanredne savezne parlamentarne izbore. Smatramo da je to je-
dini na~in da se ova kriza do kraja razre{i, jer se i u Saveznoj skup{ti-
ni Demokratska partija socijalista pocepala na dva krila i u Ve}u gra-
|ana i u Ve}u republika.
Voditeq: Dozvolite da ispo{tujemo i na{e slu{aoce, koji se ve} ja-
vqaju i da se zadr`imo na Crnoj Gori. Slu{alac Brane pita: “U kakvoj
je vezi gospodin [e{eq sa Milom \ukanovi}em i {ta misli o wegovom
izboru”? Drugo pitawe: “Kako komentari{ete to {to ste prvo bili pro-
tiv Mila, a posle prisustvovali inauguraciji”?
295
 Dr [e{eq: Nemam nikakvu posebnu vezu sa Milom \ukanovi}em!
Svega dva puta u `ivotu sam se sa wim sreo. Jednom je to bilo 1992. godi-
ne, kada je Dobrica ]osi} izabran za predsednika Savezne Republike Ju-
goslavije. Tada je povodom tog izbora odr`an prijem u Saveznoj skup{ti-
ni. Tada smo se upoznali, rukovali, i mo`da smo razmenili dve, tri re~i,
i to je bilo sve. Drugi put smo se sreli sada na Cetiwu, prilikom wego-
ve inauguracije. Nikakva posebna veza ne postoji. Mi smo politi~ki
protivnici. Ciq Srpske radikalne stranke je obarawe Demokratske
partije socijalista sa vlasti u Crnoj Gori i dolazak srpskih radikala na
vlast. I, to je u politici uvek i do kraja jasno! Drugo, ve} sam rekao da
smo na predsedni~kim izborima podr`ali Bulatovi}a, a ne \ukanovi}a,
a pre toga smo bili u `estokom sukobu sa celom Demokratskom partijom
socijalista Crne Gore. Se}ate se {ta je Srpska radikalna stranka svoje-
vremeno pre`ivela, u toku naj`e{}ih sukoba. Proterivani smo iz Crne
Gore, hap{eni, izbacivani iz Skup{tine, izbacivani smo ~ak i iz op-
{tinskih skup{tina, i ovde u Pqevqima. Mislim da su svi na{i odbor-
nici u jednom trenutku izba~eni iz pqevaqske Skup{tine i da su uba~e-
ni neki drugi qudi da glume srpske radikale, i to po voqi re`ima. ^ak
mi je zabrawivan i ulaz.
Ali, mi nismo zlopamtila u politici, niti smo qudi koji se rukovo-
de mr`wom. Onaj ko se u politici rukovodi mr`wom – nema {anse da
uspe.
Za{to sam i{ao na Cetiwe, to je bilo slede}e pitawe.
Milo \ukanovi} i Svetozar Marovi} su pokazali gest dobre voqe.
Svetozar Marovi} me pozvao na sednicu Narodne skup{tine, a Milo \u-
kanovi} na sve~anu ve~eru koju je priredio za mnogobrojne zvanice i diplo-
matski kor posle inauguracije. Na taj gest dobre voqe politi~kih protiv-
nika sa svoje strane sam uzvratio gestom dobre voqe, i oti{ao sam tamo.
Prisustvovao sam i sve~anom prijemu u Saveznoj skup{tini povodom
izbora Slobodana Milo{evi}a za predsednika Savezne Republike Jugo-
slavije. Pri{ao sam Slobodanu Milo{evi}u i ~estitao sam mu na izboru,
a on je moj politi~ki protivnik. To je pitawe fer-pleja u politici, pita-
we civilizovanog i pristojnog pona{awa. Ne zna~i, ako sam s nekim stao,
porazgovarao, ako sam ~estitao, da smo odjednom postali i politi~ki sa-
veznici i istomi{qenici. Znate, to je ve} besmislen pristup politici:
ili sam s wim, ili sam protiv wega! Nije ta~no! Protiv wega sam, ali mo-
gu normalno da razgovaram. Ja mogu sa svakim normalno da razgovaram.
Znate, na inauguraciji u Narodnoj skup{tini Crne Gore na Cetiwu,
pored mene je sedeo Vuk Dra{kovi}, jer je tako protokol odredio. Sede-
la je i Milica Pejanovi}-\uri{i} koja je predsednik vladaju}e stranke
Crne Gore, a sedeo sam pored we jer sam predsednik najve}e politi~ke
partije iz Srbije koja je prisustvovala inauguraciji, a pored mene Vuk
Dra{kovi} kao predstavnik druge po snazi, pa \in|i} i tako daqe. Zna-
te, bilo je sme{no posmatrati kako Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} uop-
{te me|usobno ne kontaktiraju, ni jedne jedine re~i ne razmewuju. Toli-
ka je mr`wa me|u wima, a oni su bili koalicioni saveznici.
296
Nikada ni sa kim od wih nisam bio u koaliciji, a razgovaram sa svi-
ma. Videli ste {ta mi je sve rekao Vuk Dra{kovi} u emisiji: “Su~eqa-
vawa” na dr`avnoj televiziji Srbije. Mislim da je ta emisija emitovana
i preko Televizije Crne Gore. Neko drugi bi to smatrao stra{nom tra-
gedijom. Mo`da bi neko i pi{toq potegao, sawao o osveti, a ja sam to sa-
svim mirno i stalo`eno podneo, ~ak smeju}i se, pre svega zato {to je Vuk
Dra{kovi} pri tom televizijskom nastupu politi~ki sebe uni{tio, a
meni nije naneo politi~ku {tetu. Bilo je jasno da je Dra{kovi} samo iz-
vr{avao naloge socijalista, da je bio u sprezi sa wima. Ali, ja kao poli-
ti~ar moram biti spreman da sve to otrpim. Znate, Nikolu Pa{i}a su
gra|ani ga|ali jajima, a on im je uzvra}ao: “Neka, neka, samo me vi ga|aj-
te, celog `ivota sam se borio za va{e pravo da predsednika vlade ga|a-
te jajima”! Politi~ar mora biti spreman za mnogo vi{i stepen trpqe-
wa i podno{ewa nego obi~an gra|anin. Drugo, politi~ar mora u najkri-
ti~nijim trenucima da bude stalo`en. Ne sme da podle`e emocijama i ne
sme da se rukovodi mr`wom. Kod nas srpskih radikala nema mr`we! To
je na{a osnovna karakteristika i na to smo ponosni.
Voditeq: Zanimqivo je da je najve}i broj pristiglih pitawa na istu
temu: “^ime ste se rukovodili kod svog politi~kog stava ili uverewa da
je Milo \ukanovi} promenio svoj politi~ki stav”?
Dr [e{eq: Uop{te nema nikakve promene politi~kog stava kod
srpskih radikala. Ja sam, gostuju}i na dr`avnoj televiziji Crne Gore,
rekao da smo pro{le godine na predsedni~kim izborima podr`ali Mo-
mira Bulatovi}a. Mo`da }emo ga i nekada ponovo podr`ati. Ali, nismo
postali ideolo{ki, ili politi~ki istomi{qenici Mila \ukanovi}a.
U jednom trenutku, smatrali smo, kada je do{lo do jakog ispoqavawa i
raspaqivawa strasti u Crnoj Gori, kako jednostavno sa svoje strane mora-
mo da u~inimo sve kako bi se strasti smirile. Prvo {to smo `eleli da po-
stignemo jeste da qudi ne ginu u me|usobnim oru`anim okr{ajima iz po-
liti~kih razloga, kao {to je pretilo da se dogodi na podgori~kim ulica-
ma i ulicama bilo kog drugog srpskog grada. E, to je su{tina. A onda smo
daqe bili za to da se vidi {ta bi to trebalo raspravqati. Ja smem da iza-
|em sa svakim relevantnim politi~arem na televizijski duel. Smem da
u|em u bilo kakvu parlamentarnu raspravu, da nastupim u bilo kom medi-
ju, ali ne da `rtvujem gra|ane – svoje politi~ke pristalice, simpatizere,
sledbenike i ~lanove stranke. Na to mi srpski radikali nismo spremni!
Voditeq: Jedno od pitawa je: “Da li }e Slobodan Milo{evi} pri-
znati Mila \ukanovi}a”?
Dr [e{eq: Nema Milo{evi} {ta da priznaje ili ne priznaje \uka-
novi}a, jer Milo{evi} tu nema nikakvih ingerencija. Nema ustavnih
nadle`nosti.^ujem da je zakazan Vrhovni Savet odbrane za 9.3 i pretpo-
stavqam da }e Milo \ukanovi} prisustvovati toj sednici. Ve} du`e
vreme nije bilo sednica Vrhovnog saveta odbrane. Sve je to malo ~udno
javnosti, ali nema tu {ta Slobodan Milo{evi} da priznaje ili ne pri-
znaje. Postoje nadle`ni dr`avni organi koji daju svoj sud o izbornom
procesu, o izboru pojedinih li~nosti, pojedinih partija. Mi mo`emo
297
imati primedbu na rad tih organa i srpski radikali uvek imaju primed-
be i u Srbiji i u Crnoj Gori. Negde vi{e, negde mawe. Ali, taj proces je
doveden do kraja, pa, ako je Narodna skup{tina potvrdila te izbore, Vr-
hovni sud potvrdio, Ustavni sud potvrdio, nema vi{e mogu}nosti za ne-
ko osporavawe pravne prirode. Politi~kog osporavawa mo`e uvek biti,
ali kada do|e do neke krize, i kada se kriza dovede do usijawa, onda se iz-
lazi na vanredne parlamentarne izbore, pa }e odnos snaga posle tih iz-
bora pokazati kako stvari stoje i ko ima ve}insku podr{ku u narodu.
Voditeq: Kad ste spomenuli vanredne parlamentarne izbore, kako
ocewujete {anse Srpske radikalne stranke na izborima u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Mi smo stranka koja realno sagledava sopstvenu pozici-
ju u Crnoj Gori. Bilo bi iluzorno o~ekivati da mi pobedimo, da osvoji-
mo ve}inu glasova. O~ekujemo da }emo osvojiti dovoqan broj da opet bu-
demo parlamentarna stranka, da imamo nekoliko poslanika u Narodnoj
skup{tini Crne Gore. To su na{a realna o~ekivawa, i za to se borimo.
Ube|eni smo da }emo u svim op{tinama imati jake odborni~ke grupe na
lokalnim izborima. Ne bih mogao sada da vam izdiktiram koji procenat
glasova o~ekujemo. To }e biti onoliko koliko narod odlu~i, onoliko ko-
liko narod smatra da zaslu`ujemo. U svakom slu~aju, ube|en sam da smo
solidna politi~ka partija, da smo dovoqno jaki i dovoqno popularni u
narodu i da mo`emo o~ekivati ozbiqan procenat glasova i da }emo osvo-
jiti izvestan broj poslani~kih mandata.
Voditeq: Saznali smo da je 28. februara, Bo`idar Bojovi} pozvao
predstavnike Srpske radikalne stranke, SDS, uslovno re~eno stranke iz
srpskog bloka na dogovor oko eventualnog zajedni~kog u~e{}a na izborima.
Dr [e{eq: Mi smo spremni da sara|ujemo sa svim politi~kim par-
tijama, bez obzira na wihovu politi~ku orijentaciju po pitawu kontro-
le izbornog procesa, pre svega, kontrole prebrojavawa glasa~kih listi-
}a. U tome smo spremni da sara|ujemo sa svim strankama, ali, nismo
spremni da ulazimo u bilo kakvu predizbornu koaliciju. Mi na izbore iz-
lazimo sami, zato {to je u Crnoj Gori ~ist proporcionalni izborni
princip: Cela Crna Gora je jedna izborna jedinica i svaka op{tina je jed-
na izborna jedinica na lokalnim izborima. Cenzus je ovde mawi nego na
saveznim izborima i u Srbiji. U Srbiji i na saveznim izborima cenzus je
5%. Sada je cenzus u Crnoj gori 3%, dakle, da bi stranka postala parla-
mentarna, mora da pre|e procenat od 3%. Mi smo ube|eni da }emo taj pro-
cenat pre}i. Stranka koja sama ne mo`e da osvoji 3%, ne zaslu`uje da po-
stoji! Zato je besmisleno da se razne stranke ujediwuju na zajedni~ke li-
ste, pa se posle sva|aju oko tih lista i oko podele poslani~kih mandata.
Vidite kako je pro{la koalicija “Zajedno” u Srbiji i kako je pro-
{la Narodna stranka ulaze}i u koaliciju Narodna sloga? Zato nismo
spremni na bilo kakvu koaliciju pre izbora. Posle izbora, kad vidimo
kakav je odnos snaga u Narodnoj skup{tini, nije nemogu}e da postanemo
koalicioni partner u novoj vladi Crne Gore, recimo, ako osvojimo odre-
|en broj poslani~kih mandata i ukoliko na|emo politi~ke saveznike sa
kojima }emo mo}i usaglasiti neke programske ciqeve.
298
Voditeq: Kako komentari{ete odredbu iz novog crnogorskog Zako-
na o izboru poslanika i odbornika koji u prelaznim odredbama predvi-
|a na vanrednim parlamentarnim izborima i pet poslani~kih mandata
za pripadnike albanskih partija?
Dr [e{eq: Mislim da je to jedan presedan koji jednostavno nije bio
potreban, i da bi bilo najboqe da se ide sa jednim ~istim zakonskim re-
{ewem: cenzus od 3%, jer Albanaca ima toliko u Crnoj Gori, pa bi obe
wihove partije sigurno pre{le tra`eni cenzus i ne bi bilo rasipawa
glasova. Isti slu~aj je i sa muslimanima u Crnoj Gori – i wihova stran-
ka }e sigurno pre}i cenzus od 3%, je l’ tako? Onda je besmisleno praviti
izuzetke u okviru izbornog zakona. To je ono {to nam se ne svi|a u tom za-
konu. Jo{ nisam pro~itao kompletan tekst izbornih zakona, me|utim, ka-
ko sam ~uo od qudi iz na{e stranke koji su ga ~itali, ima dosta poboq{a-
wa sadr`aja i stvari koji bi se komotno mogle preneti i u zakonodavstvo
Republike Srbije i savezne dr`ave, za neke slede}e izbore. Ima mnogo
poboq{awa i vi{e mogu}nosti za uspe{nu kontrolu izbornog procesa.
Voditeq: Izme|u ostalog, spomiwe se sprej?
Dr [e{eq: Taj sprej nije lo{a stvar. On se ve} decenijama prime-
wuje u Indiji. To je dobra stvar, jer isti ~ovek onda ne mo`e da se poja-
vi dva puta na bira~kom mestu. Ako se sprejom obele`i wegova ruka, a
sprej traje 24 ~asa, koliko ja znam, a posle se prawem ruku otkloni bez
ikakvih posledica, to nije lo{a stvar! Ta stvar pove}ava meru povere-
wa me|u politi~kim strankama.
Voditeq: Vi ste stigli pre sat i po vremena u Pqevqe, ali sigurno
znate situaciju u op{tinskoj organizaciji va{e stranke u Pqevqima.
Dajte nam va{e vi|ewe i ocenu rada Srpske radikalne stranke u Pqe-
vqima.
Dr [e{eq: Mislim da Srpska radikalna stranka u Pqevqima sva-
kodnevno ja~a. Danas sam se iznenadio kako me je do~ekala grupa na{ih
strana~kih aktivista. To su uglavnom bili predsednici na{ih mesnih
odbora. Imamo veliki broj mladih qudi, pre svega, qudi svih starosnih
dobi, ali najvi{e mladih. Imamo qude pune entuzijazma, spremne da se
maksimalno anga`uju u predizbornoj kampawi. Imali smo nekih proble-
ma u na{oj stranci uop{te u Crnoj Gori, ali smo te probleme odavno
prevladali i mislim da smo sada mobilni i spremni za sva isku{ewa.
Voditeq: Slede}e pitawe postavila je slu{ateqka Sne`ana. Ono se
odnosi upravo na ovo o ~emu ste govorili: “Za{to je do{lo do razmimo-
ila`ewa [e{eqa i Gazdi}a”, a ja bih dodao: i Vi{wi}a?
Dr [e{eq: Izme|u mene i Gazdi}a nikada nije bilo nikakvih ideo-
lo{kih mimoila`ewa. Do{lo je do nekakvog sukoba izme|u Vi{wi}a i
Gazdi}a. Gazdi} je suvi{e nervozno reagovao i napustio stranku, iako
sam ja obavio nekoliko razgovora s wim. Od wega sam tra`io samo str-
pqewe. Me|utim, pokazao je violentnost koju od wega nisam o~ekivao.
Meni je iskreno `ao {to je Milinko Gazdi} napustio Srpsku radikal-
nu stranku. On je zaslu`an za na{u stranku i u najte`im vremenima je
bio odan stranci.
299
 Pokazalo se da je kqu~ni problem bio, ipak, A}im Vi{wi}. I on
ima strana~kih zasluga. Bio je dosta popularan u Crnoj Gori. Imao je i
neke dobre skup{tinske nastupe. @rtvovao se za stranku u nekim kqu~-
nim situacijama, i robijao je zbog svog strana~kog opredeqewa. Ali, u
me|uqudskim odnosima je pokazao mnogo vi{i stepen violentnosti nego
{to je podno{qivo. Vrlo lako je izazivao sukobe unutar stranke. Nave-
{}u vam samo jedan primer: svih osam na{ih narodnih poslanika u Skup-
{tini Crne Gore ostali su do kraja odani srpski radikali. Re`im ih ni-
kada nije mogao potkupiti, uceniti ili ih upla{iti. Svi su bili ~vrsti
do kraja, i svi su onako u kompletu izba~eni iz Narodne skup{tine Cr-
ne Gore. Bilo je to u fazi na{eg naj`e{}eg sudara sa Demokratskom par-
tijom socijalista. A onda je Vi{wi}, jednog po jednog, naprosto elimi-
nisao iz stranke, i trenutno vi{e nijedan od wih nije ~lan na{e stran-
ke. Wih sedam je iza{lo iz stranke zbog takvog Vi{wi}evog pona{awa.
Jednostavno, Vi{wi} je jednog po jednog izbacivao, da bi na kraju i on
sam oti{ao iz stranke. Ne bih sada iznosio neki unutra{wi strana~ki
prqavi ve{, ali bila je jednostavno nepodno{qiva situacija u vrhu
stranke.
A}im Vi{wi} je zbog lo{ih rezultata na izborima 1996. godine, na
sednici Centralne otaybinske uprave podneo ostavku, jer su mu bile iz-
re~ene brojne argumentovane kritike, a nekoliko dana posle te ostavke,
on je i napustio Srpsku radikalnu stranku. Posle toga se nije dr`ao ko-
rektno. U {tampi nas je napadao, ~ak neke stvari i izmi{qao. Ali, mi
na to nismo hteli da odgovaramo. @ao nam je {to je do toga do{lo, a kad
je ve} do{lo – koga nema, bez wega se mo`e! Posle tih udaraca koje smo
do`iveli, solidno smo obnovili stranku, oporavili je, i mislim da je
ona sada maksimalno spremna za izbore.
Voditeq: Kosovo je pitawe koje ne mo`emo mimoi}i. Nedavno ste re-
kli, a novine su tu izjavu prenele, da je policija dovoqno jaka i sposob-
na da zavede red i re{i probleme, i da nije neophodna intervencija voj-
ske, a da se sve to mo`e uraditi bez spoqne intervencije. Molim vas, ka-
`ite mi va{ stav o problemima koji su evidentni!
Dr [e{eq: Postoje tu dva problema. Prvi je otvorena separatisti~-
ka pobuna koju poma`u zapadne sile. Sa separatistima koji se late oru`-
ja dr`ava mora energi~no da se obra~unava, tu ne sme biti milosti. Dru-
gi problem je nesposobnost re`ima iz Beograda da predupredi neka zbi-
vawa na Kosovu i Metohiji i da adekvatno parira nastojawima zapadnih
sila. Re`im okleva sa primenom nekih sistematskih mera na Kosovu i
Metohiji.
Mi, srpski radikali imamo kompletan Program, i mislimo da bi re-
alizacija tog Programa dovela do veoma opipqivih rezultata. Za{to,
recimo, re`im ne bi omogu}io formirawe privatnih {kola, zdravstve-
nih ustanova, privatnih kulturnih institucija? To ne ko{ta ni{ta, a
nama skida balast s ple}a, s ramena.
S druge strane, situacija na Kosovu, kada je re~ o terorizmu, mora da
se re{ava akcijama policije. Veoma je opasno sada spomiwati vojnu silu.
300
Veoma je opasno anga`ovati vojsku, jer kada dolazi do anga`ovawa vojske,
onda je lak{e i NATO-u da traga za pravnim osloncem sopstvene inter-
vencije. I odmah se mo`e re}i – gra|anski rat! Deluje Savezna dr`ava,
a svuda u svetu se policija obra~unava sa terorizmom i tamo gde dejstvu-
je policija nema nikakvog osnova za stranu intervenciju. A to je veoma
va`no. Imamo profesionalnu i dobro osposobqenu policiju. Vojska
nam je jo{ uvek zasnovana na op{toj vojnoj obavezi. Upotreba vojske mo-
gla bi dovesti do unutra{wih politi~kih problema.
Veoma je va`no da ovu separatisti~ku pobunu i terorizam elimini-
{e Srbija kao federalna jedinica, a da se Savezna dr`ava ne me{a, zato
{to je ciq zapadnih sila da u prvoj fazi izdejstvuju status Kosova kao
federalne jedinice u okviru Savezne Republike Jugoslavije. Time bi
[iptari stekli osnovu za neko budu}e pravno otcepqewe. Mi to mora-
mo spre~iti po svaku cenu, jer je Kosovo sastavni deo Srbije i mora da
ostane u wenom sastavu. Srbijanska vlast je nadle`na da re{ava tamo-
{we probleme.
Voditeq: Pro~itao sam i va{ komentar, koji je otprilike glasio
ovako: vi ste za raspisivawe izbora na svim nivoima u Saveznoj Republi-
ci Jugoslaviji i Republici Srbiji kada bi albanske partije odlu~ile da
u~estvuju na izborima. Po va{em mi{qewu, tako bi dobili legitimnog
predstavnika Albanaca, sa kojim bi se pregovaralo, jer, ka`ete: “Sada se
nema sa kim razgovarati!”
Dr [e{eq: Jeste, zato {to Albanci imaju mnogo politi~kih parti-
ja, pa se ne zna koja je od wih najzna~ajnija, koja je od wih najozbiqnija,
koja ima legitimitet da u politi~kom procesu predstavqa ve}inu Alba-
naca, na{ih dr`avqana. To ne mo`emo znati dok prvi put pripadnici
albanske nacionalne mawine ne iza|u na izbore.
Postoji vi{e razloga za vanredne izbore. Govorili smo upravo koji
su razlozi za vanredne izbore u Crnoj Gori. I, oni se upravo za koji dan
raspisuju. Najavqena je sednica Narodne skup{tine na kojoj bi se done-
la odluka o samoraspu{tawu Skup{tine i odre|ivawu termina izbora.
U Srbiji mo`emo imati vanredne parlamentarne izbore ako socija-
listi ne uspeju da formiraju koalicionu vladu sa Srpskim pokretom ob-
nove. U Saveznoj Republici Jugoslaviji ve} imamo jedan razlog za raspi-
sivawe vanrednih izbora, to je podela unutar Demokratske partije soci-
jalista. Bilo bi veoma lako da se ponovi praksa koju smo imali kod Na-
rodne stranke. U Crnoj Gori bez mandata su ostali pripadnici Bojovi-
}evog krila, a u Saveznoj skup{tini Kilibardinog krila. I, sada imamo
situaciju da u Ve}u gra|ana Narodnu stranku predstavqa Bojovi}eva
grupacija, a u Ve}u republika Kilibardina grupacija. To je sme{na si-
tuacija.
Voditeq: Kako biste kao pravnik to prokomentarisali?
Dr [e{eq: Tu ima izvesnih pravnih praznina. @rtva prepucavawa
je Narodna stranka. Ako bi se ne{to sli~no desilo sa poslani~kim man-
datima Demokratske partije socijalista Crne Gore, to bi ve} bilo kraj-
we opasno za dr`avu. Recimo, postoji skup{tinska ve}ina u Skup{tini
301
Crne Gore da se elimini{u poslanici Bulatovi}evog krila. A, ovamo
postoji skup{tinska ve}ina da se elimini{u poslanici \ukanovi}evog
krila. To bi bilo stra{no za Saveznu Republiku Jugoslaviju, Srbiju i
Crnu Goru. Da se to ne bi desilo, najboqe je da se {to pre raspi{u van-
redni savezni parlamentarni izbori. Imali smo sada {ansu da odmah
raspi{emo savezne izbore, izbore za Ve}e gra|ana – da smo oborili
buyet u Ve}u republika. Me|utim, nama je bio interes da savezni izbori
budu krajem godine.
Bili smo pod presijom zbog najnovijih zbivawa na Kosovu i Metohi-
ji, i bilo bi stra{no da smo u tom trenutku oborili buyet. Svi re`im-
ski mediji bi se obru{ili na Srpsku radikalnu stranku kao da smo, mal-
tene, namerno koincidirali obarawe buyeta sa teroristi~kim akcijama
{iptarskih separatista.
Ono {to je na{ strana~ki interes je da izbori budu krajem 1998. go-
dine, zato {to smo pomalo umorni od izbora. Godinu i po dana smo ima-
li neprekidne predizborne kampawe, prvo za savezne i lokalne izbore
1996. godine, pa kompletne izbore u Crnoj Gori, prvo parlamentarne pa
lokalne, pa onda za predsedni~ke, zatim smo pro{le godine imali repu-
bli~ke parlamentarne izbore u Srbiji, i to dva puta. Znate, malo smo
umorni, a i finansijski smo se iscrpli, treba nam mali predah. Sada u
maju imamo parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori. U septembru
imamo izbore na svim nivoima u Republici Srpskoj.
Na{ realni interes je da vanredni savezni izbori budu tek u decem-
bru ove godine, ako postignemo politi~ki konsenzus, a ako ne postigne-
mo, onda }emo ih izdejstvovati najkasnije do februara ili marta obara-
wem buyeta u Saveznoj skup{tini. Mislim da bi to bio jedan principi-
jelan stav i za to }e se Srpska radikalna stranka zalagati, ako postigne-
mo sporazum sa politi~kim predstavnicima Albanaca u na{oj zemqi. I,
ako oni izraze voqu da iza|u na izbore, da se odmah raspi{u izbori na
svim nivoima: na lokalnom, republi~kom i saveznom nivou.
U Crnoj Gori pripadnici albanske nacionalne mawine redovno iz-
laze na izbore, pa u ovom slu~aju to ne}e biti neki naro~iti problem.
Problem je sa [iptarima na Kosovu i Metohiji. Koristim i jedan i dru-
gi termin, i Albanac i [iptar. [iptarima Albanci sami sebe naziva-
ju. Za wih je Albanac strani naziv, jer se wihova zemqa zove [iptarija
(na albanskom jeziku). Oni se me|usobno tako zovu. Nemam nameru bilo
koga da vre|am upotrebom tog naziva.
Voditeq: Roditeq koji ima decu na Kosovu pita: “[ta mislite, uko-
liko bi se neke povlastice u okviru autonomije dale Albancima, u kojoj
bi to meri bilo, i kako bi se to odrazilo na `ivot Srba na Kosovu?”
Dr [e{eq: Srpski radikali su protiv bilo kakve teritorijalne
autonomije Kosova i Metohije. Teritorijalna autonomija nema nikakvo
istorijsko, a ni pravno, niti politi~ko utemeqewe. To je komunisti~ka
tvorevina i mi je moramo eliminisati! Ali smo za sva prava lokalnih
jedinica vlasti. Na Kosovu i Metohiji postoji trideset op{tina, i u
tim op{tinama bi se morao konstituisati skup{tinski sastav na dvo-
domom principu, jer bi se na taj na~in izbegla majorizacija albanske ve-
302
}ine. Jedan dom bi predstavqali odbornici albanske nacionalne mawi-
ne, a drugi dom bi ~inili odbornici Srba, Turaka, muslimana i drugih
koji tamo `ive. Da bi neka odluka bila izglasana, bila bi potrebna od-
luka oba doma. To je re{ewe za koje ve} postoji konsenzus u Srbiji. Tu
se sla`u i srpski radikali i levica i Srpski pokret obnove. Mislim
da }e to re{ewe u skorije vreme biti izglasano u Narodnoj skup{tini
Srbije.
Voditeq: Obnovili ste zahtev Skup{tini Srbije da hitno raspra-
vqa o Kosovu?
Dr [e{eq: Da!
Voditeq: Jedno od pitawa slu{alaca glasi: “Gde su srpski radikali
ovih dana na Kosovu”?
Dr [e{eq: U svim op{tinama na Kosovu gde `ive Srbi deluje Srp-
ska radikalna stranka, i na{i qudi se nalaze na Kosovu. Svi su na Koso-
vu. Imamo ve}i broj saveznih i republi~kih poslanika sa Kosova. Ako
slu{alac misli da je trebalo kao stranka u nekom drugom pogledu da re-
agujemo, slawem dobrovoqaca, verovatno je pitawe i{lo u tom pravcu, da
odmah i do kraja budem jasan i da ne ispadne kako izbegavam odgovor na
to pitawe: srpski radikali su zvali dobrovoqce tamo gde je nestajala dr-
`avna vlast, gde se raspadala dr`ava. To je podru~je biv{e Bosne i Her-
cegovine i biv{e Hrvatske federalne jedinice, kada se srpski narod na-
{ao pred novim genocidom. Tamo smo slali dobrovoqce i dobrovoqci su
dejstvovali u sastavu regularne vojske Republike Srpske, Republike
Srpske Krajine ili Jugoslovenske narodne armije. Na Kosovu i Metohi-
ji postoji organizovana dr`avna vlast. Ta dr`avna vlast mora da sa~uva
monopol primene fizi~ke sile. Dakle, nema nikakvog mesta ni mogu}no-
sti za strana~ko anga`ovawe. Stranke se anga`uju u parlamentu i, uko-
liko zatreba, ukoliko dobijemo poziv za mobilizaciju, moramo se oda-
zvati pozivu. Ube|en sam da do toga ne}e do}i, jer je policija dovoqno
sna`na, dobro opremqena i obu~ena da sama obavi taj posao.
Voditeq: Slu{alac Mijatovi} pita: “Da li podr`avate Milo{evi-
}a u slu~aju Kosova”?
Dr [e{eq: Kosovo se ne sme dati! Mi podr`avamo Kosovo i Meto-
hiju kao sastavni i integralni deo Srbije i kosovske Srbe. Ne podr`a-
vamo nijednog politi~ara. Tamo gde Milo{evi} bude delovao u skladu sa
interesima srpskog naroda, mi ne samo da mu ne}emo praviti smetwe, ve}
smo spremni i da sara|ujemo. Me|utim, nismo spremni nijednom politi-
~aru unapred da damo podr{ku i da ka`emo da }emo stati iza wega. Zna-
~i, sve }e zavisiti od wegovih konkretnih poteza. Kosovo se ne sme izgu-
biti, i to je kqu~ni stav Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Novinar Milorad Joki} pita: “Prilikom predstavqawa
Srpske radikalne stranke, dr [e{eq je rekao kako je Srpska radikalna
stranka nacionalna, nacionalisti~ka i demokratska, s tim u vezi `elim
da mi dr [e{eq, kao uva`eni nau~nik i teoreti~ar ka`e – u kakvom su
odnosu nacionalizam i demokratija, ili druga~ije re~eno, u kojoj meri
nacionalista mo`e biti demokrata?”
303
 Dr [e{eq: Mislim da se te dve stvari apsolutno ne iskqu~uju.
Ogroman broj Francuza su nacionalisti. Francuzi su poznati po svom
nacionalizmu. Nemci su poprili~no nacionalisti. Englezi su do kraja
nacionalisti. Setite se {ta su Englezi bili spremni da urade zbog jed-
ne gomile kamewa na Foklandima! Tamo je `ivelo mo`da 30 do 40 qudi,
mo`da i stotinak. Nacionalizam nije nespojiv sa demokratijom. [ta je
nacionalizam? Nacionalizam je patriotizam, qubav prema svom narodu
i prema otaybini. Nacionalizam bi trebalo razlikovati od {ovinizma.
Nacionalisti nisu {ovinisti! Mi, nacionalisti ne mrzimo druge naro-
de, volimo svoj narod, ali ne ugro`avamo druge.
Voditeq: Malo~as ste pomenuli odgovor na jedno od pitawa: terori-
sti~ki separatizam na Kosovu, a sada ste, evo, govorili o nacionalizmu,
a mi smo nau~ili da uz nacionalizam stavqamo negativne predznake. Pro-
komentari{ite separatizam koji se kao legalan de{ava u Skup{tini u
smislu ne~ije ideje, programa za odvajawe, za samostalnost i sli~no!
Dr [e{eq: Mislim da svaki re`im, ili svaka politi~ka stranka
zna da se protiv ideja se ne sme ratovati nasiqem. Idejama morate uvek
suprotstaviti boqe i pametnije ideje. Skoro u svakom evropskom parla-
mentu postoje predstavnici nekih separatisti~kih op{tina, na primer
u francuskom, italijanskom parlamentu izra`en je ~ak i veoma jak uti-
caj separatisti~kih stranaka. Ti separatisti nikada ne mogu dobiti
skup{tinsku ve}inu. Ne mogu biti neka presudna, dominantna strana. I
u srpskom parlamentu ima separatizma, to su vojvo|anski i {iptarski
separatisti. U crnogorskom parlamentu su liberali jedna separatisti~-
ka stranka. Te stranke nikada ne mogu imati neku ozbiqnu politi~ku
snagu koja mo`e da dovede u pitawe opstanak dr`ave i wene celokupne
teritorije.
Srpski radikali nemaju ni{ta protiv bilo ~ijeg nacionalizma. Ne-
mamo ni{ta ni protiv {iptarskog nacionalizma, ali, ne damo im na{u
teritoriju. To {to }e oni pevati nacionalisti~ke pesme, {to }e pisati
nacionalisti~ke kwige, to je wihova stvar. Koga je voqa, neka to ~ita.
Koga nije, neka ne ~ita. Ne mo`emo se boriti protiv ideja nasiqem, ali
nasiqem se moramo obra~unati sa svakim terorizmom. Protiv terori-
zma moramo upotrebiti silu i sase}i ga u korenu.
Voditeq: Evo, isti~e sat vremena koliko je planirano za na{ razgo-
vor. Zamoli}u vas da nam na kraju ovog razgovora ka`ete ono {to vas ni-
sam pitao, {to vas slu{aoci nisu pitali, a vi smatrate bitnim.
Dr [e{eq: Nadam se da }u, bar jo{ jednom do izbora, imati prilike
da gostujem na va{oj radio stanici, i da }emo imati vremena da razgova-
ramo i o drugim temama. Mislim da smo danas imali vrlo iscrpan razgo-
vor. Ima jo{ mnogo toga da se ka`e, ali nekom drugom prilikom.
Voditeq: Da ostavimo to, zna~i, za neku drugu priliku. Po{tovani
slu{aoci, slo`i}ete se, na{ sagovornik je imao {ta da ka`e. Na{ sago-
vornik je bio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stran-
ke. Gospodine [e{eq, hvala vam!
Dr [e{eq: Hvala i vama!
304
XIV
SRPSKI RADIKALI - STABILIZUJU]I FAKTOR
Radio Bar, 6. mart 1998. godine
Voditeq: Kao {to smo u najavi rekli, gost dana{weg izdawa “Pro-
menada” Radio Bara je lider srpskih radikala, gospodin dr Vojislav
[e{eq. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u program Radio
Bara.
Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao.
Voditeq: Da li ste prvi put u Radio Baru? U ime slu{alaca, `elim
da vas pozdravim. Interesovawe za va{e gostovawe je zaista prili~no.
Po{tovani slu{aoci, jo{ jednom da napomenem, ukoliko `elite da po-
stavite pitawe na{em gostu mo`ete to da uradite na telefon 12-222.
Posle du`eg vremena ponovo ste u Crnoj Gori. Bili ste u Pqevqi-
ma, zatim u Nik{i}u, Bijelom Poqu, Herceg Novom, Beranama, danas ste
u Baru. Da li to zna~i da je va{a stranka i zvani~no po~ela izbornu kam-
pawu za majske izbore?
Dr [e{eq: Zvani~no jo{ nismo zapo~eli izbornu kampawu. Po~e-
}emo je kada se odredi datum odr`avawa izbora i kada se izbori zaka-
`u.Ovo su na{e predizborne pripreme. Imali smo ju~e i sednicu Izvr-
{nog odbora Srpske radikalne stranke za Crnu Goru u Danilovgradu. Mi
smo, prakti~no, krenuli sa predizbornom kampawom – ja posle ove emi-
sije imam emisiju u Radio Tivtu, ve~eras sam na televiziji “Blu mun” u
Podgorici, sutra na dr`avnoj televiziji Crne Gore. Mi }emo ovoga pu-
ta predizbornu kampawu mnogo temeqitije obaviti nego ikada ranije, i
ona }e biti karakteristi~na po brojnim specijalnim izdawima na{ih
strana~kih novina i po u~estalim gostovawima na radio i televizij-
skim stanicama. Mislimo da je to boqi oblik kampawe od mitinga na
javnim mestima – u neposrednijem kontaktu sa gra|anima temeqitije se
razvija smer na{e politi~ke pozicije.
Voditeq: Dakle, ne{to sli~no kao {to ste radili za predsedni~ke
izbore u Srbiji?
Dr [e{eq: Da, i za predsedni~ke i za parlamentarne. Pokazalo se
kao vrlo efikasno, vrlo produktivno.
Voditeq: Ho}e li srpski radikali i na ovim izborima i}i samo-
stalno?
Dr [e{eq: Da, idemo samostalno, i tu nema nikakve sumwe, pogoto-
vo sada, kada je izborni cenzus u Crnoj Gori smawen na 3%. Mislimo da
ona stranka koja ne mo`e da osvoji 3% na izborima, ne zaslu`uje ni da
postoji. Svaka treba da isproba svoju snagu i da iza|e pojedina~no, ne da
se zatvara u neki tor i da u nekom ~oporu, kako bih rekao, izlazi, pa da
deli i odgovornost za rezultate i krivicu za neuspeh, da deli slast po-
bede, da otima poslani~ke mandate od nekoga ko bi eventualno samostal-
no bio uspe{niji.
305
 Voditeq: Da se malo osvrnemo i na situaciju u Crnoj Gori. Sredinom
januara ste bili na Cetiwu na inauguraciji predsednika Republike, Mi-
la \ukanovi}a. Pozivom gospodina \ukanovi}a i va{im dolaskom u pre-
stonicu Crne Gore, vas dvojica ste izgladili odnose posle va{eg prote-
rivawa iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog gla|ewa odnosa, mi smo ostali poli-
ti~ki protivnici. Na Cetiwe sam do{ao kao politi~ki protivnik, ali
je sa obe strane izra`en jedan gest dobre voqe i mi, srpski radikali,
uvek polazimo od toga da u politici ne sme biti ni qubavi ni mr`we. U
politici moramo ~vrsto stajati sa obe noge na zemqi, moramo trezveno
razmi{qati, moramo sagledavati probleme i pona{ati se u skladu sa na-
{im programskim ciqevima i strana~kim interesima, interesima dr-
`ave, pre svega.
U trenucima kada politi~ke strasti do|u do usijawa, mi, srpski ra-
dikali, naj~e{}e delujemo kao stabilizuju}i faktor, kao faktor koji
premo{}ava protivure~nosti i vodi uskla|ivawu politi~kih interesa
kroz parlamentarne procese, da se ne bi razre{avali uli~nim nemirima
i krvoproli}em. To je na{ principijelni stav koji zastupamo i u Srbi-
ji i u Crnoj Gori i u svim srpskim zemqama.
Voditeq: Vi ste jedan od politi~ara iz druge federalne jedinice,
kako se to popularno ka`e, koja je priznala predsedni~ke izbore u Crnoj
Gori. Celi svet je to uradio, dok predsednik Savezne Republike Jugosla-
vije, gospodin Slobodan Milo{evi} to jo{ nije na{ao za shodno. Kako
smo sino} kasno ~uli, propala je i prva prilika za to. Naime, odlo`ena
je ve} najavqena sednica Vrhovnog saveta odbrane. Kako vi to komenta-
ri{ete?
Dr [e{eq: I Srpska radikalna stranka je imala brojne primedbe na
izborni proces, me|utim, mi smo svesni nekih realnosti. Drugo, najvi{e
sudske i dr`avne instance su potvrdile rezultate predsedni~kih izbora,
i to je sada, prakti~no, stawe koje se mora po{tovati.
Sa druge strane, smatramo da je veoma dobro {to je i re`im pokazao
dosta sluha za komplikovane probleme koji su nastali u Crnoj Gori ras-
padom DPS-a kao vladaju}e stranke, i {to se slo`io da se odr`e vanred-
ni parlamentarni i lokalni izbori. Mi smatramo da je to najboqi na~in
da se iza|e iz sada{we krize.
Nema {ta Slobodan Milo{evi} da priznaje ili ne priznaje izbore
u Crnoj Gori. On nema ustavne nadle`nosti da to radi ili ne radi, on,
jednostavno, ne zakazuje sednice Vrhovnog saveta odbrane. Zapravo, ve}
dva puta ih zakazuje, pa u posledwem momentu otkazuje. To je, izgleda, jed-
na politi~ka igra u ravni sukoba izme|u vladaju}e partije u Srbiji i
vladaju}e partije u Crnoj Gori. Mi srpski radikali smatramo da najvi-
{e dr`avne institucije moraju biti van politi~kih i strana~kih igara.
Drugo, Vrhovni savet odbrane bi trebalo redovno da se sastaje, i tre-
}e: ako se se}ate, u predizbornoj kampawi, u toku predsedni~kih izbora,
u Srbiji novinari su me ~esto pitali, ali i neki crnogorski novinari:
kako }u, ako budem izabran za predsednika Srbije, sara|ivati sa Milom
306
\ukanovi}em u Vrhovnom savetu odbrane. Ja sam rekao: sasvim normalno.
Ukoliko se i jedan i drugi budemo striktno dr`ali ustava i zakona, {ti-
tili interese dr`ave i naroda, nema nikakvog razloga da ne sara|ujemo.
Mislim da svaki politi~ar mora imati takav principijelan stav,
ne sme se polaziti od pretpostavke da mi je neko drag, nekoga mrzim – e,
sada }u raditi u onom dr`avnom organu na ~ijem sam ~elu ovako ili ona-
ko. Mora se pona{ati principijelno. Su{tina politike i kvalitet do-
brog politi~ara, pre svega jeste sposobnost da se razgovara sa politi~-
kim protivnikom, da se s wim uskla|uju stavovi i interesi.
Lako je razgovarati sa istomi{qenicima, nema ni{ta lak{e, to je
~ak dosadno, zamorno. Najinteresantnije je razgovarati sa onim ko mi-
sli druga~ije, pa i vi proveravate svoj stav, svoje politi~ko mi{qewe,
imate {ansu da kritikujete wegovo, a imate i priliku da usaglasite sta-
vove za dobrobit naroda i dr`ave.
Voditeq: Kada smo kod predsedni~kih izbora u Crnoj Gori, vlada ne-
podeqeno mi{qewe da vam je oduzeta pobeda na izborima za predsedni-
ka Republike Srbije, pogotovo u prvom krugu.
Dr [e{eq: Da. Ja sam pobedio Zorana Lili}a, ali, prema zvani~nom
izve{taju Republi~ke izborne komisije, nije iza{lo dovoqno glasa~a
na izbore. Mi, radikali, pratili smo do 98% bira~kih mesta, nismo
imali podatke sa svih bira~kih mesta, 2% nam je falilo i tu je re`im
mogao da prika`e i ovako i onako. Nije mogao da prika`e da je Lili} po-
bedio, jer je razlika u moju korist bila suvi{e ubedqiva. Li~no mislim
da je mo`da bilo nekoliko hiqada iznad 50%, nekoliko hiqada ispod
50%. U svakom slu~aju, mi dovodimo bira~ke spiskove u pitawe, jer sma-
tramo da je prebukiran broj bira~a u Srbiji, da ih nema 7.200.000, kako
to re`im saop{tava, nego nekoliko stotina hiqada mawe i da se ista
imena pojavquju po nekoliko puta na bira~kim spiskovima. Zbog toga je
izvesno da }e se to jednog dana istra`iti, ako ni{ta drugo, istori~ari
}e utvrditi da sam, verovatno, ve} bio izabran za predsednika Republi-
ke Srbije, ali, kako nismo imali nikakve opipqive materijalne dokaze
na raspolagawu, nismo mogli ni{ta da uradimo.
U drugom izbornom turnusu izbori su sigurno falsifikovani do
kraja, i toga su sada svi svesni, pogotovo oko tih 350.000 {iptarskih na-
vodnih glasova na Kosovu i Metohiji. Sada se ti isti glasa~i, navodni
glasa~i Milana Milutinovi}a, di`u na oru`ani ustanak, organizuju se-
paratisti~ke demonstracije, itd.
Vi{e je Milan Milutinovi} dobio albanskih glasova na srbijan-
skim izborima, nego Fatos Nano u Albaniji.
Voditeq: Ipak, ako ste smatrali i jo{ uvek smatrate da vam je odu-
zeta pobeda, niste se mnogo potrudili da to i doka`ete. ^ini mi se da
ste ovaj poraz dosta mirno primili.
Dr [e{eq: Ve} sam vam rekao. Ta pobeda je bila mogu}a u izbornom
nadmetawu sa Zoranom Lili}em. Ne mogu da tvrdim da sam pobedio u dru-
gom turnusu predsedni~kih izbora. Ali, tada sigurno nije iza{lo 50% i
sigurno Milan Milutinovi} nije izabran za predsednika Republike.
307
Mi nismo odustali od dokazivawa izbornih falsifikata. Ve} smo
{tampali tri specijalna izdawa na{ih novina “Velika Srbija”. Jedno
izdawe je bilo u 500.000 primeraka, dva izdawa u po 100.000 primeraka, a
sada spremamo jo{ jedno izdawe u 200.000 primeraka. Mi tu objavqujemo
konkretne podatke o izbornim falsifikatima, `igosali smo ovu izbor-
nu kra|u i falsifikate. Vodimo akciju pred Vrhovnim sudom, a posle to-
ga na Ustavnom sudu.
Nemamo nekih iluzija o tome kakav }e biti ishod, ali smo ube|eni da
je re`im pretrpeo `estok udarac ovim izbornim falsifikatima. O tim
falsifikatima svedo~e i sve me|unarodne organizacije koje su posma-
trale izbore, i neke doma}e organizacije. Svi qudi u Srbiji su svesni da
su izbori falsifikovani i mislimo da je ve}a {teta za re`im {to je
pribegao tako otvorenim falsifikatima, nego da ni ovog puta nisu uspe-
li izbori.
Za re`im bi bilo boqe da su se izbori ponovili, nego da pribegne
tim falsifikatima, dovede na predsedni~ku funkciju Milana Miluti-
novi}a, koji je poznat kao ~ovek koji se uop{te ne me{a u svoj posao, ko-
ji vi{e i ne glumi da je predsednik Republike. Ba{ ga briga, on ode za
Novu godinu u Gr~ku dr`avnim avionom, o dr`avnom tro{ku. Sada mu ne
pada na pamet da ode na Kosovo i da smiri te svoje brojne pristalice, te
svoje glasa~e, tih 350.000 [iptara koji su ga u velikom odu{evqewu iza-
brali za predsednika Srbije.
Voditeq: O Kosovu i Metohiji }emo kasnije detaqnije. Jo{ za ovaj
prvi deo razgovora odgovorite na pitawe – va{a li~na popularnost i po-
pularnost partije je u stalnom porastu u Srbiji. Zbog ~ega i {ta misli-
te, koji je razlog?
Dr [e{eq: Ispostavilo se da je Srpska radikalna stranka jedina
politi~ka partija u svim srpskim zemqama koja ima jasan, precizan na-
cionalni, politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni program, i mi ni-
kada nismo ni{ta mewali u na{em nacionalnom programu. Mi mewamo
politi~ku taktiku, mi mewamo politi~ki stil, usavr{avamo svoj pro-
gram. Znate, qudi ka`u: samo se idioti uop{te ne mewaju, ali od na{ih
su{tinskih programskih ciqeva ne odustajemo i to narod posebno ceni
i po{tuje. Narod ceni i to {to uvek svima otvoreno ka`emo sve {to mi-
slimo, i {to radimo onako kako govorimo. Narod ceni i na{e principi-
jelno pona{awe u parlamentima, zatim, veliki odjek je imala uspe{na
radikalska vlast u op{tini Zemun. To je jedna velika gradska op{tina
Beograda, sa nekih 300.000 stanovnika, kada se ura~unaju i sve izbeglice
koje su se tamo naselile. Sve je to uticalo da na{a popularnost raste i
u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Voditeq: Gospodine [e{eq, evo pitawa pristi`u. Pre nego {to
krenete da odgovarate na wih, da ka`em: javila se porodica Vujinovi} iz
Kijevog dola, koja `ivi u Baru i pozdravqa vas.
Dr [e{eq: Zahvaqujem na pozdravima i uzvra}am na isti na~in.
Voditeq: Jo{ malo da se dotaknemo politi~ke scene u Srbiji. Novi
stari mandatar republi~ke vlade, gospodin Mirko Marjanovi}, jo{ nije
308
oformio novu vladu. Ju~e je glavni odbor SPO-a po~eo sednicu na kojoj
treba da bude odlu~eno da li }e ta stranka u}i u novu vladu. Kakav je va{
stav povodom te nove vlade?
Dr [e{eq: Mi ostajemo opoziciona politi~ka partija i glasa}emo
protiv te nove vlade. To je trgova~ka vlada socijalista i SPO-a, ~iji je
ciq raspodela plena, a ne realizacija nekog programa koji bi Srbiju iz-
veo iz ekonomske krize i socijalne bede. Mi smo imali koncept ~etvor-
ne koalicije, za taj koncept niko drugi, osim srpskih radikala, nije bio
zainteresovan. Wima je bila pre~a trgovina, a mislim da }e ulaskom u
ovu vladu propasti Srpski pokret obnove, to je definitivno, i da }e le-
vica biti bitno oslabqena, jer ko god je do sada sa Vukom Dra{kovi}em
tikve sadio, o glavu su mu se razbijale. Tako su pro{li \in|i}, Ko{tu-
nica, Vesna Pe{i} i Mi}unovi}. Ne}e boqe sre}e biti ni Milo{evi},
i on }e se kajati {to je pravio koaliciju sa Dra{kovi}em.
Voditeq: Mislite da to Milo{evi} ne mo`e da izdr`i?
Dr [e{eq: Znate {ta, problem je sa Dra{kovi}em {to je on dubo-
ko iracionalan ~ovek, jedno misli ujutro, drugo nave~e. Ujutro se ne{to
sa wim dogovorite, on nave~e tra`i da se promeni dogovor. Vrlo nesta-
bilan karakter, vrlo koristoqubiv, pohlepan i izrazito sklon nepoti-
zmu. Na nivou Srbije desi}e se ono {to je bilo na nivou gradske vlasti
Beograda. Po~e}e ro|ake da razme{ta po vrlo va`nim funkcijama, po-
~e}e da otimaju dr`avne vile, rezidencije, novac.
Voditeq: I pored toga {to sebe smatrate za jedinu pravu opozicionu
partiju u zemqi, ne mo`emo se otrgnuti utisku, makar takav je utisak sa
pozicija u Crnoj Gori, da va{e odluke ~esto idu na ruku SPS-u, odnosno
Slobodanu Milo{evi}u. ^ini mi se, posledwe tako ne{to desilo se u Sa-
veznom parlamentu oko izglasavawa buyeta. Na sva zvona ste kritikovali
poteze vladaju}e partije, a nakon toga, zahvaquju}i va{im poslanicima,
Milo{evi} je do{ao do ve}ine u Skup{tini. Kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Ja nikada nisam rekao da smo mi jedina opoziciona po-
liti~ka partija u zemqi, nego da smo najve}a, najozbiqnija i to je real-
na ~iwenica.
Drugo, nije ta~no da mi uvek radimo ne{to {to ide na ruku Slobo-
danu Milo{evi}u. Mi `elimo da ga sru{imo sa vlasti: wega, wegovu
partiju, Socijalisti~ku partiju Srbije i kompletnu levicu. Ali, ne `e-
limo da kroz taj proces wihovog ru{ewa sa vlasti razru{imo i dr`avu.
Mi bi dr`avu da sa~uvamo, a wih da se otarasimo.
Oko buyeta je bilo veoma komplikovano. Mi smo protiv buyeta glasa-
li u Ve}u gra|ana, a sve druge stranke su glasale za. A onda, na Ve}u repu-
blika smo i{li sa amandmanima, hteli smo da izbacimo neke stavke iz
buyeta, pogotovo finansirawe crvene Borbe i Tanjuga, kao propagandnih
sredstava Socijalisti~ke partije Srbije za obra~un sa politi~kim neis-
tomi{qenicima i poku{ali smo da pridobijemo druge poslani~ke grupe
da nas podr`e u tome. Neke su nas podr`ale, a neke nisu, neke su obe}ale
da }e nas podr`ati, pa su slagale. Na{a namera je bila da odlo`imo usva-
jawe buyeta, usvajawem amandmana u Ve}u republika, jer bi onda morala da
309
radi komisija za usagla{avawe Ve}a republika i Ve}a gra|ana, i tu bi bi-
lo prilike da se promeni tekst saveznog buyeta. Me|utim, ta akcija nije
uspela, a, sa druge strane, desilo se da su ba{ tih dana koincidirali nemi-
ri na Kosovu i Metohiji, teroristi~ki napadi, demonstracije i ~iwenica
da dve tre}ine novca, mo`da i ~etiri petine, odlazi iz buyeta na finan-
sirawe vojske prevagnula je da ovoga puta ne obaramo buyet.
Konkretna posledica obarawa buyeta bi bila raspu{tawe Ve}a gra-
|ana i raspisivawe novih izbora za Saveznu skup{tinu. Mi jesmo za no-
ve izbore za Saveznu skup{tinu u toku ove godine, ali ne sada odmah. Mi
bismo hteli da to bude krajem godine. Ima vi{e razloga za raspisivawe
tih izbora, pre svega, podela DPS-a. Zatim }e se, verovatno, ove godine
ukazati prilika da {iptarske partije definitivno odlu~e da iza|u na
izbore, i mi bi, sa svoje strane, morali u znak dobre voqe odmah da ras-
pi{emo izbore na svim nivoima, jer bi to delovalo u pravcu smawivawa
tenzija na Kosovu i Metohiji, i dovelo bi do stabilizacije ukupnih po-
liti~kih prilika u na{oj zemqi. Ali, mi, kao opoziciona partija, `e-
limo {to pre izbore, jer svi pokazateqi istra`ivawa javnog mwewa go-
vore da na{a popularnost i daqe raste, da opada popularnost levice, a
da se ~ak gubi popularnost Vuka Dra{kovi}a.
Voditeq: Evo, dotakli smo se pitawa Kosova i Metohije. Na Kosovu
i Metohiji je ovih dana do{lo do eskalacije albanskog nacionalizma. Bi-
lo je i `rtava na obe strane. Iz sveta sti`u zaista nepovoqni signali. Ju-
tros sam pro~itao u jednom glasilu da je Kosovo i Metohija unutra{we
pitawe SAD-a i Evrope, a iseqavawe Srba i Crnogoraca se nastavqa.
Dr [e{eq: To ste ~itali u “Podgori~kim vjestima”, je l’ tako, na na-
slovnoj strani. Pa dobro, to je jedna sme{na floskula, ali u svakom slu-
~aju ukazuje koliki je intenzitet stranog me{awa na Kosovu i Metohiji,
koliki su ameri~ki i nema~ki strate{ki interesi u to upleteni.
Ne sla`em se sa vama da je do{lo do eskalacije albanskog naciona-
lizma. Ja nemam ni{ta protiv nacionalizma, svako ima pravo na svoj na-
cionalizam, da izbori izra`avawe svoje nacionalne ideje, nacionalne
svesti, itd. Ovde je do{lo do eskalacije separatizma i terorizma. Sa te-
rorizmom se mo`emo obra~unati jedino silom, a i separatizam moramo
uokviriti u granice ustava i zakona.
Niko nema pravo da organizuje demonstracije ukoliko one nisu us-
kla|ene sa odredbama zakona. Ju~e su, vaqda u Ulciwu, bile demonstraci-
je i albanskih partija i Liberalnog saveza. Koliko znam, sve je pro{lo
mirno, bez sukoba, a organizatori demonstracija su ispunili sve zakon-
ske uslove: prijavili skup policiji, organizovali redarsku slu`bu i sve
{to je potrebno. E, kada bi tako [iptari na Kosovu i Metohiji organi-
zovali demonstracije u skladu sa srpskim zakonom, mi ne bismo imali
ni{ta protiv. Ne mogu oni da kr{e zakonske norme koje va`e za nas. Ka-
da mi dr`imo miting ili demonstracije u Beogradu, u Gwilanu, Kosov-
skoj Mitrovici ili u Pri{tini, bilo gde, mi moramo da ispunimo sve
zakonske obaveze. Ako mi, kao Srpska radikalna stranka, moramo, onda
moraju i albanske partije.
310
Voditeq: Ne ~ini li vam se da vlasti u Srbiji nisu uradile sve {to
je trebalo da do|e do dogovora sa Albancima?
Dr [e{eq: Mislim da dogovor nije bio mogu}, jer albanske partije
su do kraja iskqu~ive, one tra`e nezavisnost i gotovo. Ne mogu da optu-
`ujem re`im {to nije bilo dogovora, ali optu`ujem re`im u Beogradu
{to nije blagovremeno preduzeo izvesne mere koje bi sigurno Srbima
dale diplomatsku politi~ku prednost i za~epile usta zapadnim silama.
Tu, pre svega, mislim na mogu}nost privatnog {kolstva, zdravstvenih
ustanova, kulturnih institucija i sli~no. To je ono {to je moglo na{u
poziciju u~initi neuporedivo povoqnijom – da ka`emo, mogu [iptari
kakve god `ele {kole da organizuju, neka kupe zgradu, neka sami zaposle
profesore, neka sami upisuju |ake, studente, s tim {to u pe~atu i zvani~-
nom nazivu treba da stoji “Republika Srbija”. [iptarski univerzitet,
akademija nauka, ali mora da stoji “Republika Srbija”, ne sme da stoji
“Republika Kosovo”, ne sme da stoji “Albanija”. Zna~i, ne sme da se do-
vodi u pitawe dr`avni suverenitet Srbije. To je jedini uslov.
Bolnice, ambulante, sve {to `ele neka sami formiraju, tu Amerikan-
ci ne bi mogli ni{ta da nam ka`u. A ovako, re`im u Beogradu misli da mo-
ra da dr`i sve pod svojom kontrolom, da on propisuje programe u {kolstvu.
[ta nas briga po kom }e programu da u~e albanska deca, o tome neka raz-
mi{qaju wihovi o~evi da li }e ne{to vredeti wihova diploma iz privat-
ne {kole. Onaj ko upisuje svoje dete, treba da razmi{qa da li }e ta diplo-
ma va`iti na tr`i{tu; neka privatna {kola }e biti dobra, neka lo{a, ne-
ka }e se pro~uti po kvalitetu, neka }e slu`iti za nipoda{tavawe, itd.
Voditeq: Ali, ipak, sa Zapada i iz Evrope se zala`u, makar javno, da
Kosovo i Metohija mora da bude u sastavu Srbije.
Dr [e{eq: Ne, }ute, niko ne govori vi{e da Kosovo i Metohija mo-
ra da ostane u sastavu Srbije. Svi ka`u – Kosovo i Metohija u sastavu
Savezne Republike Jugoslavije, ~ak i Amerikanci, koji jo{ nisu prizna-
li Saveznu Republiku Jugoslaviju. Wihov je ciq da Kosovo i Metohija
postane prvo federalna jedinica u okviru Savezne Republike Jugoslavi-
je, tre}a federalna jedinica, jer su svesni da sada nema nikakvog pravnog
osnova za otcepqewe Kosova i Metohije. Ako postane federalna jedini-
ca, onda sti~e pravni osnov za otcepqewe, pa za nekoliko godina raspi-
{u referendum, proglase otcepqewe, priznaju ih zapadne sile i gotovo.
To je realna opasnost {to federalna jedinica na~elno ima pravo na sa-
moopredeqewe, a pokrajina, ili sve {to je ispod federalne jedinice, ne-
ma pravo na otcepqewe.
Voditeq: [ta mislite, ukoliko se nastavi sa ovim de{avawima na Ko-
sovu i Metohiji, koji je slede}i korak, po vama, SAD-a i Evropske unije?
Dr [e{eq: Oni }e sprovoditi `estoke pritiske protiv re`ima u
Beogradu i kompletnog srpskog naroda i Savezne Republike Jugoslavije,
ali ne verujem da }e uspeti da izglasaju nove sankcije u Savetu bezbedno-
sti Ujediwenih nacija, jer }e se tome suprotstaviti Kina i Rusija. One
to ve} nagove{tavaju i ne verujem da je mogu}e strano vojno me{awe, jer
ni to ne}e dozvoliti Rusija i Kina.
311
 Voditeq: Pitawe slu{aoca: “Za{to je gospodin [e{eq uni{tio
radikale u Crnoj Gori”?
Dr [e{eq: Nisam uop{te uni{tio radikale. ^inim sve {to je u mo-
joj mo}i da Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori bude {to ~vr{}a, sna-
`nija, sposobnija i uspe{nija. Mi smo imali nekih unutarstrana~kih
problema, ali smo to razre{ili i sada sa ogromnim entuzijazmom izla-
zimo na izbore.
Voditeq: [ta biste konkretno uradili na Kosovu i Metohiji, osim
pregovora, pita anonimni slu{alac?
Dr [e{eq: Osim ovoga {to sam ve} rekao, mi bismo odmah sre|iva-
li mati~ne kwige dr`avqana da utvrdimo ta~no koliko ima stanovnika.
Ube|en sam da nema vi{e od milion Albanaca, jer su svi raniji popisi
bili falsifikovani. Imali su nagli, nevi|en rast u Evropi po tim po-
pisima. Ako Albanci bojkotuju popis, ima na~ina da se to utvrdi. Reci-
mo, zamenom li~nih karata, pa ka`emo: do 31. 12. 1998. svi gra|ani Srbi-
je moraju da zamene li~ne karte, izdaju se nove, na novim obrascima. Onaj
ko `eli novu li~nu kartu, mora da podnese popuwen formular i uz to uve-
rewe o dr`avqanstvu, otaybinski list, kako bismo mi to nazvali, a onaj
ko nema, zna~i, nije dr`avqani.
Tako bismo sredili mati~ne kwige dr`avqana i znali bismo ta~no
u glavu koliko na Kosovu i Metohiji ima Albanaca koji su na{i dr`a-
vqani, pa bismo onda prema tome pravili bira~ke spiskove, a ne ovako,
odoka, pa da to slu`i za manipulacije izbornim rezultatima.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe, slu{alac se nije predstavio: “Kako ob-
ja{wavate to da su svi radikali u Crnoj Gori proterivani? [ta daqe
uraditi”?
Dr [e{eq: Nisu svi proterivani. Nas 36 iz rukovodstva Srpske ra-
dikalne stranke, koji smo porodi~no letovali, proterani smo 1994. godi-
ne, a meni je dve godine bio zabrawivan ulazak u Crnu Goru, {to je pot-
puno protivzakonito i protivustavno. Progoweni su i neki na{i istak-
nuti aktivisti u Crnoj Gori.
Sada se situacija promenila, a prava je blagodet i za nas, srpske ra-
dikale, i sve druge opozicione stranke, {to je do{lo do dubokog rasko-
la u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista, pa, umesto da se slu`e
starim metodama, i jedno i drugo krilo se sada busa svojom demokrati~-
no{}u, svojom odano{}u demokratskim principima, slobodarskim na~e-
lima i tako daqe. To bitno popravqa demokratsku atmosferu u Crnoj Go-
ri, to je jedna konkretna pozitivna posledica, samo da se vi{e ne desi
ono {to se de{avalo u Podgorici, da ne do|e do krvavih nemira, da se
qudski `ivoti ne ugroze, da qudi ne budu te{ko rawavani, itd. Samo to
da se izbegne, ina~e, ovaj proces je proces koji vodi napretku demokrat-
skih institucija, a ne wihovom nazadovawu.
Voditeq: Slu{alac iz Sutomora vas pita: “Kako komentari{ete
slu~aj ravnopravnosti Crne Gore i Srbije? Crna Gora vi{e nije u mo-
gu}nosti da donese u ku}u onoliko koliko Srbija.”
Dr [e{eq: Pa, ja ne znam {ta to nije u stawu Crna Gora da donese u
ku}u koliko i Srbija. U svakom slu~aju, Crna Gora i Srbija su ravno-
312
pravne federalne jedinice, s tim {to raspodela iz dr`avnog buyeta na
neka dr`avna davawa uvek zavisi od proporcionalnosti broja stanovni-
ka, a drugo, savezna dr`ava se brine za vojsku, saveznu policiju, za carin-
sku slu`bu, za primarnu emisiju, vodi brigu o nekim na~elnim pitawi-
ma dr`avne politike, a republike, kao federalne jedinice, imaju veoma
{iroke nadle`nosti i ovla{}ewa.
Voditeq: Slu{alac iz Bara pita: “Gde je sada va{a podr{ka Srbi-
ma u Krajini i isto~noj Slavoniji, koji su i sad progawani i koje iseqa-
vaju pod pritiskom. Ako ste dosledni svojoj politici, za{to ne organi-
zujete mirne demonstracije kao podr{ku?”
Dr [e{eq: Mi smo odr`ali te demonstracije u septembru 1995. go-
dine. U znak podr{ke Srbima iz Srpske Krajine imali smo miting u Be-
ogradu, kome je prisustvovalo 50.000 qudi. Mi nismo bili vladaju}a par-
tija i nismo mogli ne{to efikasnije da uradimo. Mi smo jedina poli-
ti~ka stranka u svim srpskim zemqama koja neprekidno nagla{ava da se
nikada ne}e pomiriti sa okupacijom Republike Srpske Krajine, i da }e-
mo kad-tad vratiti sve srpske teritorije. To ostaje jedan od na{ih kqu~-
nih programskih ciqeva.
Drugo, ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo srpskim izbe-
glicama. Recimo u zemunskoj op{tini, gde smo vladaju}a partija, ispar-
celisali smo vi{e od 5.000 placeva koje smo prodali po najni`im mogu-
}im cenama – 15 dinara po kvadratnom metru i ogroman broj izbeglica
se sada tamo naseqava, ve} zidaju ku}e. Negde oko 500 ku}a je zapo~eto
ili ve} sazidano, ve}ina je dovedena do plo~e. Zatim, vodimo brigu o po-
rodicama palih boraca i invalidima ovoga rata, deci lo{eg materijal-
nog stawa, ne pravimo nikakvu razliku izme|u dr`avqana i izbeglica, i
neprekidno se zala`emo na svim dr`avnim nivoima da se svim izbegli-
cama omogu}i upis u kwigu dr`avqana Savezne Republike Jugoslavije.
To je ono {to mi sada mo`emo da uradimo kao opoziciona stranka, a ka-
da postanemo vladaju}a, sigurno }emo raditi mnogo vi{e.
Voditeq: Dodali ste da ne odustajete od srpskih teritorija, je l’ ta-
ko? Kako to mo`ete da izvedete, ako svet, SAD i Evropa ka`u da nema
govora o promeni granica?
Dr [e{eq: Moramo imati dovoqno strpqewa. Francuzi su ~ekali
48 godina da povrate Alzas i Loren, koje im je oteo Bizmark u francu-
sko-turskom ratu, 1870. godine. I mi moramo imati strpqewa, a ube|en
sam da ne}emo toliko ~ekati. Moramo sa~ekati da se promeni odnos sna-
ga me|u velikim silama, da se Rusija oporavi, da se vrati na evropsku i
svetsku pozornicu kao mo}na imperijalna sila, a uz wenu pomo}, mi }e-
mo povratiti ono {to je na{e.
Mi danas i stradamo zato {to smo tradicionalni ruski saveznik na
Balkanu. Zbog toga nas Amerikanci i Nemci toliko mrze i zbog toga po-
dr`avaju sve srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, muslimane, [ipta-
re i sve ostale.
Voditeq: Neizbe`no pitawe – Republika Srpska. Dolaskom na ~elo
vlade gospodina Dodika, svet se okrenuo Republici Srpskoj, a najavqena
je i pomo} ovoj mladoj dr`avi.
313
 Dr [e{eq: Vide}emo {ta }e od svega toga biti. Ako Milorad Do-
dik zaista sa~uva Br~ko za Republiku Srpsku, ja }u mu prvi ~estitati, i
mi }emo ga podr`ati sve do slede}ih izbora. Ne}e imati nikakvih pro-
blema sa izglasavawem buyeta i izglasavawem drugih ozbiqnijih zakona,
samo neka se izbori da Br~ko bude u sastavu Republike Srpske. A mi ga
dr`imo za re~, obe}ao je da }e, ako Br~ko ne pripadne Republici Srp-
skoj, podneti ostavku.
Obe}ali su mu sa Zapada stotine miliona dolara pomo}i za Republi-
ku Srpsku, me|utim, to sve pristi`e na ka{i~icu: milion, dva, tri itd.
To nije dovoqno. Iz ranijih iskustava znamo da su Amerikanci obe}ava-
li brda novca Poqacima, ^esima, Slovacima, Ma|arima, Rumunima, Bu-
garima, ali ni{ta od toga nije bilo. ^ak i Rusiji su obe}ali nekih 25 mi-
lijardi dolara. Da li se se}ate tog obe}awa o kreditu od 25 milijardi do-
lara? Nikad od toga ni{ta nije bilo, tako da ne verujem zapadwacima ka-
da obe}avaju novac.
Voditeq: A {ta sa Hagom? Mnogi su skloni da tvrde da u Hag jo{
uvek nisu otputovali glavni krivci. Va{ komentar?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je protiv saradwe sa Ha{kim
tribunalom, jer je to jedna izrazito antisrpska tvorevina. Mi smo pro-
tiv toga da se bilo koji na{ dr`avqanin isporu~uje bilo kojoj stranoj
zemqi ili me|unarodnoj organizaciji.
Voditeq: Slu{ateqka Bo`ovi} vas pita kakvo je va{e mi{qewe o
standardu penzionera u Srbiji.
Dr [e{eq: Penzionerima je te{ko i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Re-
publici Srpskoj. U Srbiji penzije kasne po tri meseca, zemqoradni~ke
penzije po godinu dana, koliko i de~iji dodaci, socijalna pomo}, invalid-
nine i sve ostalo. Re`im, jednostavno, to pitawe zapostavqa, a imao je
{ansu pro{le godine da izmiri sva dugovawa na ime penzijskog i socijal-
nog osigurawa, prilikom prodaje 49% dr`avne telefonije. Oni su taj no-
vac rasporedili na kredite dr`avnim i dru{tvenim firmama, na ~ijem
~elu je SPS-ovski i JUL-ovski direktorski lobi, i ti krediti se uglav-
nom ne vra}aju – ba{ onako kako smo mi, srpski radikali, upozoravali.
Voditeq: [ta mislite o novope~enim bogata{ima, a {ta o onima
koji jedva sastavqaju kraj sa krajem?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ne vodi politi~ku borbu pro-
tiv bogata{a, mi vodimo politi~ku borbu protiv kriminalaca. Za nas
nisu problem bogati qudi, za nas su problem samo oni bogata{i za koje
se mo`e dokazati da su kriminalnim radwama stekli veliko bogatstvo.
Voditeq: Slu{ateqka iz Bara podr`ava va{ stav o Kosovu i Meto-
hiji i misli da najinteligentniji Albanac nije ravan ponavqa~u, i pita
gde je Maja Gojkovi}?
Dr [e{eq: Ne mogu da se izja{wavam o stepenu inteligencije Al-
banaca. Mislim da i kod Albanaca, kao i kod drugih naroda, postoje iz-
razito pametni qudi i glupi qudi. [to se ti~e Albanaca, kod nas Srba
nema mr`we prema wima, to je sigurno, ali tra`imo da oni budu lojalni
gra|ani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije ili Crne Gore, ni{ta
314
drugo od wih ne tra`imo. Mi, dakle, ne mislimo da im osporavamo naci-
onalna prava, gra|anske slobode, qudska prava, u {irem smislu pravo na
politi~ko organizovawe i sli~no.
Maja Gojkovi} je u Novom Sadu, ona je potpredsednik Centralne
otaybinske uprave Srpske radikalne stranke i veoma je aktivna, posla-
nik je u Saveznoj skup{tini i zamenik {efa poslani~ke grupe.
Voditeq: Jo{ jedno li~no pitawe. Slu{alac iz Bara pita da li je
ta~no da je gospodin [e{eq poreklom Hrvat. Ako nije, da li to mo`e da
demantuje?
Dr [e{eq: To je sme{no. To je Vuku Dra{kovi}u ostao jo{ jedini
argument kojim ma{e u javnosti misle}i da vi{e puta ponavqana la` na
kraju postane istina, i da svi po~iwu da veruju da je to zaista istina.
Ja sam po o~evoj liniji poreklom iz Crne Gore, sa Rovaca, krsna sla-
va nam je Sveti Luka, a po majci sam poreklom iz Hercegovine. Moja maj-
ka je iz jedne od najstarijih hercegova~kih porodica Misite, upravo iz
Kijevog dola, odakle se javila porodica Vujinovi} negde na po~etku va-
{e emisije. To je kom{ijska porodica, ~ak je bilo i nekih rodbinskih ve-
za, me|usobnih udaja, `enidbi i tako daqe.
Voditeq: Kazali ste, dakle, da je va{e poreklo iz Crne Gore. Vi ste
se ~esto izja{wavali da, po va{em mi{qewu, ne postoji crnogorska na-
cija. Na ~emu temeqite tezu da su Crnogorci Srbi?
Dr [e{eq: To nije teza, to je izvorna istina. Crnogorci su uvek bi-
li Srbi, Crnogorci su sa~uvali srpsku nacionalnu svest. Da nije bilo
Crne Gore, verovatno bi se potpuno izgubila srpska nacionalna svest.
Drugo, obojica vo|a srpskih ustanaka u Srbiji, Kara|or|e i Milo{
Obrenovi} poreklom su iz Crne Gore. Cela [umadija je poreklom iz
Crne Gore, a ~a~anski, vaqevski i u`i~ki kraj iz Hercegovine. Na kra-
ju krajeva, samim tim {to sam Crnogorac, ja sam Srbin, samim tim {to
sam Hercegovac, ja sam Srbin, samim tim {to sam Bo{wak, jer sam ro|en
u Sarajevu, ja sam Srbin.
Voditeq: Ali ipak morate da priznate da se vi{e od polovine sta-
novni{tva Crne Gore pi{e kao Crnogorci.
Dr [e{eq: [ta mene briga kako se oni pi{u, mogu da se pi{u kao
Marsovci, Japanci, Kinezi, to je wihova privatna stvar kako }e se oni
pisati. Ja, kao ~ovek koji se bavi politi~kom teorijom, koji se bavio
dru{tvenim naukama, imam ~itav niz argumenata za tvrdwu da su Crno-
gorci Srbi. A kako }e se neko pisati, to je wegova stvar, ja ne mislim ni-
koga da teram da bude Srbin ako on to ne `eli.
Voditeq: Dobro, da se...
Dr [e{eq: Uostalom, vi dobro znate da katoli~ki nadbiskup u Ba-
ru nosi titulu primasa srpskog. Sada sam ga upoznao, bio je na Cetiwu na
\ukanovi}evoj inauguraciji. On je primas srpski, to mu je titula jo{ iz
sredweg veka. Ne primas crnogorski.
Voditeq: Slede}e pitawe. Slu{ateqka iz Bara pita za{to Milo-
{evi} izbegava susret sa \ukanovi}em?
315
 Dr [e{eq: To smo ve} raspravili na po~etku emisije. A evo, jo{ jed-
nom da ponovim oko pitawa nacionalne pripadnosti.
U Baru `ive i Srbi katolici. U Boki Kotorskoj ima poprili~an
broj Srba katolika. Ne znam kako se oni danas izja{wavaju, ali wihov
verski stare{ina je primas srpski. Ba{ zato {to su ti katolici u Baru
Srbi, wihov verski stare{ina u svojoj tituli ima naziv srpski. Primas
srpski, dakle, prvi me|u Srbima.
Voditeq: Dragan Vu~i}evi} `ivi sa `enom i detetom kao podstanar
bez posla, a voleo bi da `ivi u Zemunu. Da li bi mu u tome mogli pomo}i?
Dr [e{eq: Ako je u pitawu stan, tu ne mo`emo pomo}i, jer Op{tina
nema stanova, ali imamo i daqe vrlo jeftine placeve za individualnu
stambenu izgradwu. Ako je za tako ne{to zainteresovan, ima mogu}nosti.
Voditeq: Vreme za ovaj razgovor skoro je isteklo. Za kraj, mo`da
posledwe pitawe u ovom bloku. Da li smatrate da je danas Jugoslavija
neshvatqivom, neprihvatqivom i neodgovornom politikom pojedinih
saveznih institucija i daqe izolovana od sveta? Kakav je va{ komen-
tar?
Dr [e{eq: To nije samo krivica dr`avne vlasti u na{oj zemqi, kri-
vica je i velikih sila, ali dr`avna vlast nikada nije bila u stawu da ade-
kvatno parira tim velikim silama i ona je utoliko kriva za ono {to nas
je sna{lo. Mi, srpski radikali, smatramo da se {to pre mora mewati
vlast u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, bilo mi je zadovoqstvo proteklih 45
minuta razgovarati sa vama, nadam se i slu{aocima. Hvala vam puno na
ovom razgovoru.
Dr [e{eq: Hvala vama!
XV
VELIKA SRBIJA – CIQ SRPSKIH RADIKALA
Radio Berane, 7. mart 1998. godine
Jedanaest je sati i devet minuta, slu{ate program Radio Berane. Po-
{tovani slu{aoci, u vestima u 10,00 najavili smo da danas u Beranima
boravi predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Do-
bar vam dan.
Dr [e{eq: Dobar dan.
Voditeq: U ovoj sredini qudi dosta znaju o vama, ali ipak, predsta-
vite se sami.
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Srpske radikalne stranke, jedine poli-
ti~ke partije koja deluje u svim srpskim zemqama, koja je najve}a opozici-
ona partija u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Srpska radikalna
stranka je mo}na parlamentarna stranka u Republici Srpskoj. Predsta-
vqamo stranku sa sna`nim politi~kim potencijalom u Crnoj Gori.
316
U Crnoj Gori smo bili jaka parlamentarna stranka, ali je do{lo do
brutalnog obra~una sa re`imom u kome su sva najgora sredstva primewe-
na protiv srpskih radikala. Krajem 1995. godine izba~eni smo na neusta-
van na~in iz Parlamenta Crne Gore.
Srpska radikalna stranka je nacionalisti~ka politi~ka partija de-
mokratskog karaktera, a zala`emo se za jedinstvenu srpsku dr`avu koja
}e obuhvatati sve srpske zemqe. U politi~koj sferi, pristalice smo de-
mokratskog vi{epartijskog sistema, parlamentarne demokratije, mo-
dernog pravnog poretka, gra|anskih sloboda i prava.
U ekonomskoj sferi, zala`emo se za liberalnu kapitalisti~ku pri-
vredu, privatnu svojinu, privatnu inicijativu i slobodnu konkurenciju.
U socijalnoj sferi se zala`emo za sveobuhvatnu socijalnu za{titu
svih ugro`enih slojeva stanovni{tva.
Voditeq: O ne~emu od ovoga {to ste sada rekli hteo bih i da vas pi-
tam. Pozicija Srpske radikalne stranke je bila stabilna dok je partija
bila jedinstvena u Crnoj Gori. [ta su razlozi da i danas nije tako, da ne-
mate poslanike u republi~kom parlamentu i odbornike u mnogim op-
{tinskim skup{tinama, na primer, u beranskoj skup{tini op{tine?
Dr [e{eq: Prvo, mi smo u `estokom sudaru sa re`imom bili izlo-
`eni krajwim represivnim merama. Pre`iveli smo ono {to nijedna
stranka nije u svojoj politi~koj i istorijskoj praksi do`ivela. Recimo,
1994. godine smo proterani iz Crne Gore. Meni je dve godine bio zabra-
wen ulazak u Crnu Goru. Tada{wi predsednik Srpske radikalne stranke
za Crnu Goru proveo je pet meseci u zatvoru, naravno, iz politi~kih raz-
loga, a krajem 1995. godine, svih osam na{ih poslanika je proterano iz
Narodne skup{tine Crne Gore. Re`im je doveo policijske provokatore
da glume kako su oni srpski radikali. Tada je bilo mnogo komi~nih situ-
acija u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
Bilo je i nekih unutra{wih problema u Srpskoj radikalnoj stran-
ci. Bilo je proma{aja u kadrovskoj politici, i unutarstrana~kih trve-
wa. Ali, te probleme smo razre{ili i podela nije bilo.
Nama su ~ak oteli i strana~ku registraciju u Ministarstvu pravde
1996. godine, tako da smo morali ponovo da registrujemo stranku, pa je
tom prilikom i moje ime uba~eno u zvani~ni strana~ki naziv, kako nam
vi{e niko ne bi otimao registraciju i naziv stranke. Ali, na{e ~lan-
stvo je ostalo kompletno, strana~ka politika stabilna, a pojedinci su
odlazili. Oni koji su oti{li od nas, uglavnom kasnije nisu imali nika-
kvog politi~kog uspeha.
Voditeq: U vreme predsedni~ke kampawe u Crnoj Gori podr`ali ste
kandidata Momira Bulatovi}a, a potom ste prisustvovali inauguraciji
Mila \ukanovi}a na Cetiwu. Za mnoge je to bilo iznena|ewe. Recite
nam ne{to vi{e o tom svom potezu, ali i o tome koji je va{ dana{wi po-
gled na stawe u Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je za neke bilo iznena|ewe to {to smo
podr`ali Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima. Postoji jed-
na grupacija qudi koja se neprekidno iznena|uje zbog ne~ega. Iznena|u-
317
ju se uglavnom oni koji nisu pristalice Srpske radikalne stranke. Izne-
na|uju se qudi koji nisu na{i glasa~i, u svakom slu~aju nisu na{i ~lano-
vi. Kod na{ih ~lanova, simpatizera i glasa~a nije bilo nikakvih veli-
kih iznena|ewa. Wima je strana~ka politika bila sasvim jasna.
Obradovao nas je raskol u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijali-
sta, weno cepawe. [to se ti~e predsedni~kih izbora, nama je bilo jasno
da na{ predsedni~ki kandidat ne bi imao ozbiqne {anse, pa smo se zato
odlu~ili da ne isti~emo kandidaturu nikoga iz Srpske radikalne stran-
ke, nego da podr`imo Bulatovi}a. Mi smo to u~inili jasno i javno, jer
nam je izgledalo da je program Bulatovi}eve frakcije bio bli`i Pro-
gramu Srpske radikalne stranke, nego {to je \ukanovi}ev program. To je
bio jedini razlog na{e podr{ke Momiru Bulatovi}u. Nije tu bilo nika-
kve koalicije, ~ak nismo imali nikakav kontakt sa Bulatovi}em.
Jednostavno, mi smo saop{tili javnosti da podr`avamo Bulatovi}a,
pa smo, shodno tome, pozvali na{e simpatizere da glasaju za wega na pred-
sedni~kim izborima i – to je bilo sve. Dakle, jednokratna podr{ka, ali
wome nismo postali politi~ki sledbenici Momira Bulatovi}a. Od we-
ga se bitno razlikujemo po svim programskim ciqevima – po nekima vi-
{e, po nekima mawe, ali razlike su veoma uo~qive i veoma jasne.
Kada su izbori zavr{eni, imali smo primedbe na izborni proces,
ali kada su sve pravosudne i druge institucije u Crnoj Gori verifikova-
le rezultate izbora, ja sam pozvan na inauguraciju novoizabranog pred-
sednika Mila \ukanovi}a. Bio je to gest wegove dobre voqe, kao i pred-
sednika Narodne skup{tine Crne Gore, Svetozara Marovi}a. Sa svoje
strane, pokazao sam tako|e gest dobre voqe i oti{ao sam na inauguraci-
ju, na koju sam pozvan. Uostalom, bio sam i na inauguraciji Slobodana
Milo{evi}a u Saveznoj skup{tini, kao i na sve~anom prijemu koji je
odr`an tim povodom. Svi poslanici Srpske radikalne stranke su pri-
{li i ~estitali Milo{evi}u, kao i wegovoj supruzi, sinu i k}erki. To
isto sam uradio i na Cetiwu. To je ve} stvar manira, normalnog politi~-
kog pona{awa. I \ukanovi} i Bulatovi}, kao i wihove politi~ke par-
tije i daqe ostaju na{i politi~ki protivnici.
Na vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori izlazimo sami. Iz-
lazimo sa svojim Programom i ima}emo kompletnu listu na{ih kandida-
ta. Dakle, borimo se za {to boqe rezultate i svi ostali su nam politi~-
ka konkurencija: i Bulatovi}, i \ukanovi}, i Bojovi}, i Perovi}, i svi
ostali koje nisam spomenuo. Nama nije ciq da konkurencija uspe, ve} da
propadne. Nama je ciq da mi uspemo!
Voditeq: Ako dobro pamtim, insistirali ste na Velikoj Srbiji, ko-
ja bi “progutala” Crnu Goru, tako da me zanima slede}e: Velika Srbija i
Jugoslavija – je li to mogu}e?
Dr [e{eq: Naravno da je mogu}e. Velika Srbija je kqu~ni ciq srp-
skih radikala, ali nikada nisam rekao da Velika Srbija treba da progu-
ta Crnu Goru! Ne znam kako bi Velika Srbija progutala Crnu Goru, to je
isto kao kada biste rekli da mo`ete da progutate svoju ruku do ramena,
ili svoju nogu. Crna Gora je srpska zemqa, dakle, ona je sastavni deo Ve-
like Srbije, one Velike Srbije koja je u na{im srcima i mislima. Ona
318
nije pravno i formalno uobli~ena, ali ona je tu! Sve srpske zemqe, sve
zemqe na kojima `ivi srpski narod su deo te Velike Srbije.
^uo sam da je pre nekoliko dana gost va{eg studija bio i Novak Ki-
libarda, pa je tom prilikom citirao ^edu Vra~ara. A ^edo Vra~ar je na
Narodnoj skup{tini Crne Gore izjavio da je Kilibarda ponegde pona-
vqao, kako sam ja, navodno, u nekom razgovoru sa wim izjavio da mi je ja-
sno da nema ni{ta od Velike Srbije, ali da mi nastavqamo da vodimo ta-
kvu politiku kako bismo dobili {to ve}i broj glasova.
Voditeq: Oprostite, ali to nije bilo ispri~ano ovde.
Dr [e{eq: Da, to je bilo u Narodnoj skup{tini Crne Gore. Ali sam
~uo kako je Novak Kilibarda takve izjave ponavqao, a to je besmisleno.
Kada bi se mi, srpski radikali odrekli Velike Srbije, komotno bismo
mogli da ukinemo stranku.
Su{tina na{eg Programa i na{e politike, uop{te, na{eg pogleda
na svet kao i na{e ideologije je zalagawe za jedinstvenu srpsku dr`avu,
koju mi zovemo Velika Srbija, a to je naziv star vi{e stotina godina.
Prve novine pod nazivom “Velika Srbija” po~ele su da izlaze u Beogra-
du 1888. godine.
Dakle, to je su{tina na{eg zalagawa za srpsku dr`avu. Ali, to ne
zna~i da smo za uni{tewe Crne Gore. Crna Gora je u srcima svih nas. Ja
ne mogu biti protiv Crne Gore, jer su moji preci poreklom sa Rovaca,
zna~i, ja sam direktno poreklom iz Crne Gore. ^ak sam iz istog plemena
iz kog je i Hajduk Veqko Petrovi}. I wegovi preci su sa Rovaca. Narav-
no, mi Srbi ne mo`emo dozvoliti da neko otme Crnu Goru, da je potla~i,
da je okupira i da je odvoji od srpstva! Bila bi to stra{na tragedija za
celi srpski narod.
Voditeq: U istom kontekstu je i slede}e pitawe: “Prokomentari-
{ite sintagmu Crna Gora – Vasojevi}i, Srbija – Jugoslavija?”
Dr [e{eq: Ne znam kakva je sad to sintagma! To je mo`da, samo jed-
na relacija. Odnos prema Crnoj Gori sam ve} objasnio.
Vasojevi}i su najve}e srpsko pleme koje je ikada postojalo u srpskom
narodu. Mislim da to niko `iv ne mo`e da dovede u pitawe. Vasojevi}i
naseqavaju podru~je oko administrativne granice izme|u sada{we Cr-
ne Gore i Srbije, a to nikada ne}e biti stvarna granica, u to sam ube|en!
Vasojevi}i su se selili po svim srpskim zemqama i danas ih ima svuda: u
Beogradu, u Vojvodini, Bosni, Hercegovini, ima ih i na Kosovu i Meto-
hiji. Kao najbrojnije pleme, oni su najvi{e i u~estvovali u migracijama
srpskog naroda. To se mo`e pratiti po krsnim slavama, po nazivima po-
rodica, imenima i sli~no. Ima jedan broj vrsnih istra`iva~a koji su se
bavili tim pitawem. Tako|e, mislim da je i danas op{tepoznata ~iwe-
nica da su Vasojevi}i bastion srpstva. Oni su uvek bili tamo gde se bra-
nilo srpstvo. I danas su Vasojevi}i bedem srpstva, naro~ito za one koji
atakuju na srpsku zemqu, na srpski narod.
Jugoslavija, ova sada{wa, skra}ena je dr`avna zajednica Srbije i
Crne Gore. Smatramo da naziv nije sre}an, ali se morao zadr`ati bar iz-
vesno vreme, radi obezbe|ewa me|unarodnog pravnog kontinuiteta Jugo-
319
slovenske dr`ave. Jer, samo na taj na~in ne moramo ni od koga da moqa-
kamo me|unarodno pravno priznawe, tako da niko ne mo`e da nas ucewu-
je pod kojim uslovima bi nas priznao. Ali, u perspektivi, mislim da bi
trebalo mewati naziv dr`ave. Na primer, dr`ava bi mogla da se zove Ve-
lika Srbija. To bi bilo po voqi nama, srpskim radikalima. Ali, mo`e-
mo se dogovoriti. Spremni smo za raspravu.
[to se Srbije ti~e, Srbija je danas na velikim mukama zbog Kosova i
Metohije, zbog pritisaka zapadnih sila koje `ele da otmu srpsku zemqu.
Drugo, Srbija je na mukama i zbog re`ima u Beogradu, koji nije spo-
soban da sprovede bitne reforme u ekonomskoj, politi~koj i socijalnoj
sferi. Srbija je na mukama zbog te{ke ekonomske krize i socijalne bede
koja je zadesila. Na mukama je cela na{a zemqa.
Na~in `ivota na Balkanu je uvek bio takav da je iziskivao izvestan
upliv stranog kapitala. Mi ne mo`emo opstati ukoliko imamo autar-
hi~nu, zatvorenu privredu. Poqoprivreda nam je dovoqno razvijena da
mo`emo prehraniti celi narod, ali to nije dovoqno, pogotovo ne za sa-
vremeni standard, koji je uobi~ajen u savremenom, civilizovanom svetu.
Moramo da sara|ujemo u ekonomskom smislu sa inostranstvom, ali ne
smemo dozvoliti da podlegnemo politi~kim pritiscima i ucenama!
Voditeq: Pomenuli ste Kosovo i Metohiju, pa da vas ne{to pitam i
na tu temu. Kosmet je dugo u `i`i jugoslovenske i svetske javnosti, ovih
dana je to pitawe dodatno aktuelizovano. Va{e gledawe na Kosovo i Me-
tohiju, odnosno, kako biste vi to razre{ili da ste izabrani za predsed-
nika Srbije?
Dr [e{eq: O~igledno je da su zapadne sile do gu{e ume{ane u {ip-
tarsku separatisti~ku pobunu. Oni potpoma`u i inspiri{u teroristi~-
ke aktivnosti {iptarskih terorista. Sa jedne strane, ka`u da se ne}e me-
{ati u na{e unutra{we poslove, da ne}e raditi na odvajawu tog dela na-
{e teritorije, a sa druge strane insistiraju da Kosovo treba da bude fe-
deralna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije.
Zapadnim silama je sasvim jasno da za sada nema nikakve pravne osno-
ve za otcepqewe Kosova i Metohije. Ako se Kosovo zaista transformi-
{e u federalnu jedinicu Savezne Republike Jugoslavije, onda bi auto-
matski steklo pravnu mogu}nost za otcepqewe. Onda bi [iptari za go-
dinu, dve, za pet ili deset godina iza{li na referendum i izglasali ot-
cepqewe. Sve zapadne sile u tom slu~aju bi ih priznale i to pitawe bi
bilo zavr{eno tragi~no za Srbe. Ne smemo dozvoliti nikakvo strano
me{awe, nikakvu internacionalizaciju, Kosovo i Metohija moraju da
ostanu unutra{wa stvar Srbije, a ne Savezne Republike Jugoslavije.
Re`im u Beogradu gre{i {to ni{ta ne preduzima u ciqu prevazila-
`ewa kosovskog problema. Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu ima
najgore mogu}e kadrove koji su ogrezli u kriminalu i korupciji. ^uli
ste, verovatno, za Vojislava @ivkovi}a, Mladena Ivanovi}a, Migu Sa-
maryi}a, a to su qudi koji su u ~vrstoj sprezi sa {iptarskom mafijom.
Opqa~ka{e i pokrado{e sve `ivo na Kosovu. Oni razvijaju mito i ko-
rupciju, a Kosovo propada. Srbi tamo sve te`e i te`e `ive.
320
Re`im iz Beograda smatra da mora apsolutno sve da dr`i pod svojom
kontrolom: i {kole, i bolnice, i kulturne institucije. To je besmisleno.
Ako [iptari ne}e da idu u na{e {kole, ne treba ih na to nagovarati.
Imamo dr`avne {kole u kojima je {kolovawe besplatno, pa ko `eli, mo-
`e svoje dete u wih da {aqe, a ko ne `eli, neka formira privatnu {kolu.
Mi bismo promenom zakona u Srbiji omogu}ili formirawe privatnih
{kola na svim nivoima. [to da ja brinem ho}e li {iptarsko dete koje ide
u privatnu {kolu sutra mo}i da se zaposli sa diplomom koju dobije? Ne-
ka wegov otac o tome brine. Mi }emo im samo usloviti da na pe~atu i u
firmi {kole mora stajati naziv Republike Srbije. Dakle, ni{ta drugo
osim “Republika Srbija” ne bi moglo da stoji na pe~atu {kole i u nazivu
firme – ne bismo dozvolili da stoji “Republika Kosovo” ili “Albanija”.
A kako }e oni zvati {kolu, po kom nastavnom planu i programu }e
oni u~iti – nas to ne interesuje! U eri kompjuterske tehnologije i sate-
litske televizije, samo ludak mo`e da se optere}uje time {ta }e se u
{iptarskim {kolama u~iti i na kom jeziku. Neka pi{u i u~e {ta ho}e,
ali prvi put kada nastupe separatisti~ki, kad se dignu na oru`je – mogu
da dobiju samo po nosu, i za sva vremena to da zapamte. Oni ho}e svoju
Akademiju nauka, pa neka je formiraju. Neka je registruju uz pomo} deset
potpisa u Privrednom sudu i neka se zove [iptarska akademija nauka.
[ta nas to briga. Ali, zato neka je i sami finansiraju.
Re`im u Beogradu je suvi{e krut i dogmatski. Nema jasnu viziju i ne
zna na koji na~in da re{ava taj problem. Isto tako, mi srpski radikali
bismo im omogu}ili da imaju i privatne zdravstvene ustanove, kulturne
institucije i sve {to ho}e – samo, moraju biti lojalni dr`avi.
Tako|e, mi srpski radikali bismo sredili mati~ne kwige, pre svega
mati~ne kwige dr`avqana. Ube|en sam da na Kosovu nema vi{e od mili-
on [iptara koji su dr`avqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Ali, to bi trebalo proveriti sre|ivawem mati~nih kwiga i popisom
stanovni{tva. Ako bi bojkotovali popis stanovni{tva, postojao bi i
drugi na~in da se vidi koliko ih ima. Ako neki [iptar nigde nije regi-
strovan, onda on u toj dr`avi i ne postoji. I{li bismo, tako|e, i na iz-
davawe novih li~nih karata. A ko nema li~nu kartu, za dr`avu ne posto-
ji. Onda bismo sre|ivali i katastarske i zemqi{ne kwige, jer i na tom
poqu vlada haos. To bismo doveli vrlo brzo u red i dr`ava bi funkcio-
nisala, a separatizam bi zauvek bio ugu{en.
Voditeq: Dejtonski sporazum, prakti~no, svima probija u{i, obavi-
jen je misterijom za {iru javnost. Znate li vi {ta taj dokument stvarno
sadr`i i ko to uop{te zna u Jugoslaviji?
Dr [e{eq: U beogradskim medijima je svojevremeno objavqen kom-
pletan Dejtonski sporazum. Dejtonski sporazum se odnosi samo na teri-
toriju biv{e Bosne i Hercegovine i ono {to se danas tamo de{ava je re-
alizacija tog sporazuma. ^ak zapadne sile idu mnogo daqe od onog {to
pi{e u Dejtonskom sporazumu. Recimo, ove godine trebalo je da se odr`e
izbori na svim nivoima. Me|utim, ~ujem da odla`u lokalne izbore. Dej-
tonski sporazum nema nikakve veze sa Kosovom. Nema nikakve veze ni sa
drugim srpskim zemqama.
321
 Voditeq: Uporno se tra`i izru~ewe Karayi}a i Mladi}a. Smatrate
li ih vi ratnim zlo~incima? Smatrate li da samo wih treba uputiti u
Hag? I {ta mislite o Ha{kom tribunalu i saradwi na{e zemqe sa wim?
Dr [e{eq: Ube|en sam da Ratko Mladi} i Radovan Karayi} nisu
ratni zlo~inci. Oni su istaknute li~nosti srpskog naroda. Oni imaju
velikih zasluga u srpskom narodu, pa ih zato srpski neprijateqi mrze.
Srpska radikalna stranka je protiv Ha{kog tribunala. Smatramo da
je Ha{ki tribunal izrazito antisrpska institucija, ~iji je ciq da se su-
di srpskom narodu u celini. Mi smo protiv toga da se bilo koji na{ dr-
`avqanin isporu~uje Ha{kom tribunalu. A ko `eli dobrovoqno da se ja-
vi, neka ide! Ali, niko ne bi smeo na silu da bude isporu~en.
Voditeq: Mnoge opozicione stranke u Srbiji vide spas u odlasku
Slobodana Milo{evi}a sa politi~ke scene. Delite li takvo mi{qewe
i da li Srpska radikalna stranka i vi doprinosite na neki na~in wego-
vom odr`avawu na vlasti?
Dr [e{eq: Smatramo da Milo{evi} treba da ode sa vlasti, a sa wim
i Socijalisti~ka partija Srbije, ali ne po bilo koju cenu. Mi `elimo da
oni odu sa vlasti, a da na wihovo mesto do|u samo srpski radikali, a ne
da nam posle socijalista do|u neki koji su jo{ gori od wih. Na primer:
da Milo{evi} ode sa vlasti, a da na wegovo mesto, recimo, do|e Vuk Dra-
{kovi} – to bi bilo stra{no! @elimo da ode Milo{evi} i socijalisti,
to jest, cela levica, a da na wihovo mesto do|e Srpska radikalna stran-
ka, pa da im poka`emo {ta znamo i umemo.
Od 1993. godine srpski radikali ni~im nisu doprineli odr`avawu
Slobodana Milo{evi}a na vlasti! Do polovine 1993. godine srpski ra-
dikali su podr`avali Slobodana Milo{evi}a. Zahvaquju}i srpskim ra-
dikalima on je 1992. godine izabran za predsednika Republike u jednoj
kriti~noj situaciji po svoju vlast, pred najezdom Milana Pani}a. Tada
mu je na{a podr{ka bila dragocena, zbog toga se ni danas ne kajemo. Tada
je Milo{evi} branio zapadne srpske zemqe. Kada je, 1993. godine prome-
nio politiku, mi smo se sa wim `estoko sukobili. Taj sukob traje i dan
danas, i razli~itog je intenziteta. Sada je malo podno{qivija politi~-
ka klima u Srbiji, pa tenzije nisu ba{ do kraja narasle. Mawe je strasti
u politi~kim borbama, ali mi i daqe delujemo kao opoziciona stranka.
@elimo {to pre da ga sru{imo sa vlasti.
Voditeq: Kako komentari{ete pojavu u mnogim, gotovo svim stran-
kama, da se zbog politike `rtvuju svetiwe kao {to su kumstva i prijateq-
stva. Da li su politi~ki ciqevi vredniji od svega toga?
Dr [e{eq: Mislim da to nisu pojave u strankama, to su pre svega po-
jave u me|uqudskim odnosima. Sukobi me|u kumovima i prijateqima se
de{avaju u svim sferama `ivota, pa i u politici. Setite se sukoba izme-
|u Kara|or|a i Milo{a Obrenovi}a, tu je ~ak do{lo do kumoubistva.
Kum je ubijen, a mnogi istori~ari ka`u da je na taj na~in Srbija spasena.
Svaki ~ovek bi trebalo da vodi ra~una o svom li~nom i moralnom inte-
gritetu. Svako bi trebalo da procewuje {ta je moralno, a {ta nije, i na-
ravno, da snosi posledice svojih postupaka. A narod izri~e najve}u mo-
322
ralnu osudu onome ko je zaslu`i. Polazim od principa da mi je kum drag,
ali mi je otaybina dra`a, pa, ako kum izda otaybinu, onda }u ja to javno
i da saop{tim. Ne mogu `rtvovati otaybinu da bi sakrio kuma.
Voditeq: Zavr{ili ste visoke {kole u rekordnom roku, zavr{ili
ste i mnoge `ivotne {kole, bili ste i u zatvoru, pa me zanima koje su vam
{kole korisnije za posao kojim se bavite.
Dr [e{eq: Zatvorska {kola, zatvorski univerzitet mi je najkori-
sniji u svakom slu~aju, pogotovo zeni~ka robija{nica. U politi~kom po-
gledu, zeni~ka robija{nica mi je mnogo korisnija od doktorata nauka.
Voditeq: Postali ste doktor u dvadeset petoj godini, a sada imate
43 godine, ako se ne varam?
Dr [e{eq: Da, sa 25, a sada su mi ve} 44 godine.
Voditeq: Gradona~elnik ste Zemuna, pa me zanima, da li su gra|ani
zadovoqni vladawem va{e stranke u toj op{tini.
Dr [e{eq: Jesu, i imam dokaze za to. Drugi, koji tvrde da gra|ani
Zemuna nisu zadovoqni, nemaju nikakve dokaze. Na pro{lim izborima,
mi smo u Zemunu prosto zbrisali svu konkurenciju. Od 115 bira~kih me-
sta, srpski radikali su pobedili na 98, na 17 je pobedila Socijalisti~-
ka partija Srbije, a ostale stranke ni na jednom bira~kom mestu. U ne-
kim izbornim jedinicama: u Zemunu, recimo, tamo gde stanujem, osvojio
sam kao predsedni~ki kandidat 82% glasova. Vaqda izbori najboqe po-
kazuju {ta narod misli, a gra|ani Zemuna su to pokazali.
Voditeq: Imate li vremena za nau~ni rad i koliko politika osta-
vqa slobodnog vremena?
Dr [e{eq: Ne, ozbiqnim nau~nim radom sam prestao da se bavim
jo{ 1984. godine, kada sam uhap{en i osu|en na osam godina zatvora. Po
izlasku iz zatvora sam pone{to i radio, pone{to sam i pisao. Ali, pre
svega sam pisao politi~ke pamflete. Mo`da ste ~uli za otvorena pisma
Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u, Stanetu Dolancu, Bo{ku Kruni}u
i tako daqe. Od kada se bavim strana~kom politikom, skoro ni{ta ne pi-
{em. Nemam vremena za nauku. Ako ~ovek `eli uspe{no da se bavi nau~-
nim radom, mora sav da se posveti nauci. Ne mo`e u isto vreme da bude i
nau~nik i politi~ar. Uvek negde omane. Ako se ~ovek intenzivnije bavi
politikom, onda nema ni{ta od nauke. Ako se, pak, ozbiqno bavi naukom,
onda nema vremena za politiku. To su dve profesije koje se me|usobno is-
kqu~uju, jer obe zahtevaju da ~ovek na wima radi danono}no, zahtevaju
usavr{avawe i stvarawe.
Voditeq: Uskoro po~iwe predizborna kampawa u Crnoj Gori, pre-
vremeni parlamentarni izbori su najavqeni za kraj maja. Imate li u
ovom trenutku poruku svojim bira~ima, ~lanovima i simpatizerima
Srpske radikalne stranke na ovom podru~ju?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka na izbore izlazi samostalno.
Ima}emo kompletnu listu kandidata za poslanike i odbornike u svim
op{tinama (21 op{tina u Crnoj Gori). Kandidova}emo najboqe iz na-
{ih redova, najodanije, najpo{tenije, naj~asnije, i uveren sam da su se svi
323
gra|ani Crne Gore odavno uverili da kod srpskih radikala nema odusta-
jawa od programskih ciqeva, da srpski radikali nepokolebqivo slede
svoj ideolo{ki pravac, ne odustaju od realizacije jedinstvene srpske dr-
`ave. Srpski radikali su neustra{ivi u zastupawu pravde, slobodarskih
tradicija, istine, ~asti i obaveza. Mislim da nikoga u Crnoj Gori ne
treba uveravati da srpski radikali nikada ne}e izdati. Ube|eni smo da
}e ovi parlamentarni izbori pokazati da je Srpska radikalna stranka
sna`na politi~ka partija u Crnoj Gori. Mi, naravno, ne o~ekujemo na
ovim izborima da potpuno osvojimo vlast, jer bi to bilo nerealno. Ali,
ube|en sam da }emo opet biti parlamentarna stranka i da }emo imati od-
re|en broj poslanika u Narodnoj skup{tini Crne Gore. Mogu}e je da ni-
jedna politi~ka partija ne}e osvojiti apsolutnu ve}inu, tako da ima ob-
jektivnih {ansi da Srpska radikalna stranka bude jedna od vladaju}ih
partija ako do|e do izvesnog koalicionog povezivawa.
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, u proteklih trideset minuta iz stu-
dija Radio Berana pratili ste razgovor sa predsednikom Srpske radi-
kalne stranke, dr Vojislavom [e{eqem. Gospodine [e{eq, hvala na
razgovoru.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
XVI
MILO \UKANOVI]
SAMO POLITI^KI PROTIVNIK
TV “Skaj sat”, Herceg Novi, 7. mart 1998. godine
Voditeq: Na{ gost je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li u studio televizije “Skaj sat”.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Sada kada smo malo evocirali neka ranija poznanstva iz
studentskih dana, hteo bih da ispri~am jednu pri~u. Naime, nedavno sam
putovao u Srbiju i putovawe je teklo ovako: putovao sam autobusom, kako
to jo{ uvek ~ine novinari, i u Prijepoqu sam nai{ao na jednu poprili~-
no detaqnu kontrolu, morao sam da iznesem svoj prtqag, morao sam da po-
ka`em sve {to nosim. Dobro, to sam pro{ao kao normalnu proceduru.
Me|utim, to je bilo u vreme predizborne kampawe za va{e predsed-
ni~ke izbore. Normalno, tokom boravka u Srbiji od nekoliko dana gle-
dao sam i televizijske programe, gledao sam na televiziji va{e nastupe.
Me|utim, ne{to mi se u~inilo karakteristi~no: ni u jednom od nastupa
predsedni~kih kandidata niko nije pomiwao Jugoslaviju. Kod nas ovde je
ne{to druga~ije, ovde se broji koliko je ko puta pomenuo Jugoslaviju.
Zna~i li to da separatizma ima i u Srbiji?
Dr [e{eq: Separatizma ima svuda. Ali, mislim da vam ovi indika-
tori nisu mnogo dobri, jer smo pro{le godine u Srbiji imali republi~-
ke parlamentarne i predsedni~ke izbore.
324
Onda smo se maksimalno koncentrisali, bar Srpska radikalna
stranka, na ono {to su ustavne nadle`nosti Republike Srbije kao fede-
ralne jedinice, i na tome bazirali na{u predizbornu kampawu. Kada smo
i{li na savezne izbore, 1996. godine, onda smo govorili o saveznoj dr`a-
vi i o svim aspektima wene nadle`nosti, unutra{we i spoqne politi-
ke. A separatizma ima i u Srbiji i u Crnoj Gori. U Srbiji se taj separa-
tizam mo`e prona}i na Kosovu i Metohiji – {iptarski separatizam je
danas najizrazitiji separatizam u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Kod izvesnog broja gra|ana Srbije ima razmi{qawa da bi trebalo
da se raspadne savezna dr`ava, da se odvoje Srbija i Crna Gora, itd, ali
to je veoma mali procenat. Taj procenat qudi je uglavnom koncentrisan
oko stranaka koje su pripadale koaliciji “Zajedno”. Recimo, Gra|anski
savez neprekidno govori Srbija i Crna Gora, nikako preko usta ne pre-
vaquje Savezna Republika Jugoslavija – vaqda slede ameri~ku praksu po
tom pitawu. Separatizma u Srbiji je najvi{e bilo 1990. 1991. i 1992. go-
dini. Tada je bilo zalagawa za srpsku vojsku, bilo je zalagawa da Srbija
proglasi suverenitet i nezavisnost, pa da posle vidi da li }e sa nekim
jo{ `iveti ili ne. Nikada ta politi~ka opcija u Srbiji nije mogla da
pro|e, pa sam ube|en da separatizam ne mo`e da pro|e ni u Crnoj Gori.
Naravno, ovo iskustvo koje ste imali u Prijepoqu veoma je neugod-
no. Napomenuo bih da se takva neugodna iskustva de{avaju i u Srbiji i u
Crnoj Gori. U Crnoj Gori se de{ava da policija pretresa putnike koji
pristignu iz Srbije, itd. Mogao bih vam ispri~ati i svoja li~na isku-
stva na tu temu.
[ta je na{ osnovni problem?
Na{ osnovni problem je {to je do{lo do velikog sukoba izme|u vla-
daju}ih garnitura u Srbiji i Crnoj Gori. Wihovi me|usobni politi~ki
sukobi izazivaju te{ke posledice po odnose Srbije i Crne Gore, kao fe-
deralnih jedinica. U na{oj politici ima jo{ mnogo ideolo{kih pred-
rasuda, pa se me|ustrana~ki odnosi transponuju na odnose u okviru dr-
`avnih institucija, odnose izme|u dr`avnih struktura dve federalne
jedinice.
Ovaj problem je, pre svega, uvek dvozna~an. Moramo priznati da kod
nas carinska slu`bqa ne funkcioni{e kako bi trebalo, da tu ima dosta
slabosti i propusta. Prvo: propisi nisu dobri. Propisi omogu}avaju da
se po razli~itim pitawima i prema razli~itim ekonomskim subjektima
zauzimaju razli~iti kriterijumi.
Postoji monopolski polo`aj u uvozno-izvoznim poslovima, sistem
kontingenata, dozvola. Postoji diskreciono carinsko pravo da se poje-
dini privrednici oslobode pla}awa uvoznih da`bina, carina, taksi i
sli~nih, {to je veoma lo{e, jer se stvara monopolski polo`aj u privred-
nom sistemu pojedinih subjekata, izaziva zavist drugih, nekada otvorena
mr`wa, sukobqavawe.
Onda dolazimo do prera~unavawa koliko je kojoj firmi bilo povla-
{}ewa iz Srbije i Crne Gore, kako se ko pona{a, da li je mogu}e, reci-
mo, da u Crnu Goru u|e neka roba mimo carinskih organa, da li je mogu}e
325
da u|e u Srbiju. Mi znamo da postoje razni kanali kojima roba prolazi i
u Srbiju, sa jedne strane, i u Crnu Goru, sa druge strane, i da ta roba naj-
~e{}e ulazi bez pla}awa carinskih da`bina, a da razliku u ceni, ekstra
profit, uzimaju razne interesne grupe, centri ekonomske mo}i, koji su u
~vrstoj sprezi sa politikom.
Voditeq: Ovu pri~u sam ispri~ao ~isto kao jednu ilustraciju, kao
uvod u razgovor izme|u dvojice qudi koji ne moraju da imaju isto mi{qe-
we o svemu ovome. Ali, slede}e pitawe koje se name}e nakon va{eg izla-
gawa: tri Jugoslavije, kao nevesela sudbina srpskog i crnogorskog naro-
da. Imali smo prvu Jugoslaviju, znamo kako je bilo. Imali smo ovu drugu,
prethodnu...Kako vi gledate na to, kako daqe?
Iako insistiramo na Saveznoj Republici Jugoslaviji, o~ito je da
mnoge stvari ne funkcioni{u. Ne funkcioni{e skup{tina, ne funkci-
oni{u mnoge slu`be. Evo, ka`ete da carina funkcioni{e kako-tako. Ka-
ko gledate, komentari{ete sve to?
Dr [e{eq: Savezna skup{tina ne funkcioni{e zbog prirode re`i-
ma u na{oj zemqi, zbog wegovih ideolo{kih predrasuda, zbog poku{aja
da se centar odlu~ivawa u okviru dr`ave prenese na neke druge organe,
kojima to nije striktna ustavna nadle`nost, itd.
Prva Jugoslavija je jedna nesre}na forma. Srbi su poneseni stra-
{nim zabludama u{li u zajedni~ku dr`avu, a Hrvati i Slovenci su je ve}
u startu smatrali privremenim re{ewem i gledali priliku da iza|u iz
te zajedni~ke dr`ave.
Hrvati i Slovenci su moqakali Srbe da ih prime u zajedni~ku dr`a-
vu da bi se spasili od Italijana i Austrijanaca, wihovih, a eventualno
i ma|arskih pretenzija.
Raspadom Austrougarske, Austrija i Ma|arska su ostale bez izlaza na
Jadransko more. Taj izlaz se nije mogao stvoriti ni jednim ni drugim pu-
tem, nego preko Slovenije i Hrvatske. I bilo je dosta bolno pitawe me|u
silama pobednicama: da li ba{ tako te{ko kazniti centralne sile, ili
ubaciti neki odu{ak, neki izlaz, dakle, omogu}iti im da za relativno
kratko vreme stanu na noge. Ne u onoj sili, ne u onoj snazi kojom su ranije
raspolagale, ali u nekoj drugoj varijanti, koja za wih nije tako tragi~na.
Srbi su, sa svoje strane, u~inili sve {to je u wihovoj mo}i da se ta
zajedni~ka dr`ava stvori, i pri tome su ~inili mnogo gre{aka. Jedna od
kqu~nih gre{aka, koju su napravili regent Aleksandar Kara|or|evi} i
Stojan Proti}, tada{wi predsednik Srpske kraqevske vlade, desila se
1918. godine. Dve tre}ine kotarskih i oblasnih narodnih odbora u Bosni
i Hercegovini donelo je odluku da ne priznaju Centralnu zemaqsku vla-
du u Sarajevu, nego da svoje kotare i svoje oblasti prikqu~uju direktno
Srbiji.
Umesto da se to pravno uobli~i, pa da do|e do direktnog prikqu~e-
wa Bosne i Hercegovine Srbiji, kao {to se Crna Gora direktno prikqu-
~ila Srbiji, pa da se tek onda vidi ima li elemenata za stvarawe zajed-
ni~ke dr`ave sa Hrvatima i Slovencima, Stojan Proti} je odmah posle
prvodecembarskog rata poslao cirkularno pismo svim oblasnim kotar-
326
skim narodnim odborima u Bosni i Hercegovini, da do daqeg moraju da
izvr{avaju naloge Centralne zemaqske vlade iz Sarajeva. To je jedna ne-
verovatna gre{ka iz onog vremena.
Druga gre{ka je napravqena, {to, kada je stvarana Jugoslavija, nije
ta~no ome|eno {ta je srpsko, {ta hrvatsko, {ta slovena~ko. To je mora-
lo da se uradi.
Voditeq: Tu je kriv onaj korak vi{e.
Dr [e{eq: Kako mislite korak vi{e?
Voditeq: Korak vi{e u tom smislu da }emo, do{li smo do...
Dr [e{eq: Kriv je regent Aleksandar Kara|or|evi} koji je imao
neke svoje puste snove.
Voditeq: Upravo sam na to mislio.
Dr [e{eq: Posle oktobarske revolucije, kada je pobijena komplet-
na carska porodica Romanova, po{to su Kara|or|evi}i bili u rodbin-
skim vezama sa Romanovima, Aleksandar je sawario da jednog dana do|e na
ruski presto. Da bi stvorio pogodnu osnovu, on je `eleo {to ve}u dr`avu.
Jednostavno, nije razmi{qao mo`e li ta dr`ava funkcionisati,
ima li ona unutra{wu osnovu funkcionisawa. Stvarao je dr`avu u kojoj
je jedan narod, na kraju krajeva, bio ve}inski, ali umalo da prestane bi-
ti ve}inski. Posle Drugog svetskog rata je, raznim komunisti~kim smi-
calicama, ali i pove}anim natalitetom nekih nesrpskih etni~kih gru-
pacija, prestao da bude ve}inski.
Dakle, trebalo je pametno promisliti {ta nam je potrebno. Jedin-
stvena srpska dr`ava, pa se posvetiti wenoj izgradwi, wenom razvoju, ili
ve{ta~ki stvarati dr`avu sa nama ina~e srodnim narodima, ali ne sa na-
rodima sa kojima imamo razlike u kulturnom, ekonomskom, istorijskom
pogledu, a i verske razlike su se, u ovom slu~aju, pokazale kao fatalne.
Voditeq: Dobro, to je prva gre{ka. Idemo sada na drugu gre{ku.
Dr [e{eq: Posle Drugog svetskog rata postojala je {ansa za stva-
rawe unitarne dr`ave. Komunisti su i{li kontra putem.
Voditeq: Za{to nije stvorena ta dr`ava?
Dr [e{eq: Nije `elela Kominterna. Kominterna se trudila da
razbije Jugoslaviju. Hrvati su pru`ali otpor unitarnoj Jugoslaviji u
vreme kraqevine izme|u dva svetska rata.
Posle Drugog svetskog rata, Hrvati su imali ogromnu odgovornost za
zlo~ine po~iwene nad Srbima – milion Srba je pobijeno od hrvatske ru-
ke. Hrvati u takvim okolnostima nisu bili spremni da pru`aju neki ve-
}i otpor, da se suprotstavqaju nekim novim politi~kim ili demokrat-
skim projektima koje bi inicirala srpska strana. Srbi su i tada bili
spremni, kod Srba nije bilo insistirawa na ka`wavawu Hrvata za te zlo-
~ine, nije bilo insistirawa na odmazdi, nije bilo osvetni~kog raspolo-
`ewa, ali komunisti su, sa svoje strane, mogu}nost stvarawa unitarne dr-
`ave definitivno upropastili. Komunisti su robovali ranijim komin-
ternovskim zabludama, projektovali i stvarali nove nacije, razgra|iva-
li dr`avu federalnim ure|ewem, za koje nije bilo nikakvih potreba.
327
 Ne treba nikada zaboraviti da je kraq Aleksandar Slovencima
stvorio prvi univerzitet na kojem se nastava izvodila na slovena~kom
jeziku. Prvi put je slovena~ki jezik priznat kao zvani~ni kwi`evni je-
zik u Kraqevini Jugoslaviji, odnosno u Kraqevini Srba, Hrvata i Slo-
venaca.
[to se Hrvata ti~e, oni su kroz ceo HIH vek bili uglavnom prista-
lice ideje jugoslovenstva, ali ta ideja jugoslovenstva je bila shva}ena
kao na~in da se, pre svega, osna`i hrvatski faktor i katoli~ki element.
U vreme Ilirskog pokreta, Hrvati su, kao narod, prihvatili tu|i jezik
kao svoj kwi`evni jezik, prihvatili su srpski jezik kao svoj kwi`evni
jezik da bi tako olak{ali ulazak oko milion Srba katolika u hrvatski
nacionalni korpus.
Srbi katolici su `iveli na crnogorskom primorju, na podru~ju Du-
brovnika, nekada{we Dubrova~ke republike, Srba katolika je puna za-
padna Hercegovina, Lika, Dalmacija, Slavonija.
Znamo da je, jo{ od Marije Terezije, vr{en intenzivan proces poka-
toli~avawa Srba na podru~ju Bosne i Hercegovine. Ali, neki katoli~-
ki frawevci, koji su putovali Bosnom i Hercegovinom po~etkom ovog
veka, pi{u u svojim izve{tajima, to su sa~uvana dokumenta, da kod bosan-
skih katolika jednostavno nema nikakvog saznawa o hrvatskoj nacional-
noj svesti. Tog ose}awa kod wih, jednostavno, nije bilo.
Voditeq: Zna~i, od dve Jugoslavije, kada se podvu~e crta, kada se na-
pravi neki zbir, imamo pune jame, imamo puna grobqa, imamo prazne ku-
}e, imamo zgari{ta, nakon prve, a pogotovo nakon ove druge. Evo, sada smo
u tre}oj Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Sada nam je ostao naziv koji smo i mi prihvatili 1992. go-
dine, da bismo lak{e sa~uvali me|unarodnopravni kontinuitet jugoslo-
venske dr`ave, da ne bismo morali tra`iti novo me|unarodno priznawe
od Evropske zajednice, pa da nas ona i po tom osnovu ucewuje. To je bio raz-
log {to su i radikali 1992. godine pristali na ovakav naziv dr`ave.
Smatramo da u perspektivi taj naziv treba mewati, da na{a dr`ava
treba da se zove Srbija ili Velika Srbija, {to bi radikali najvi{e vo-
leli, jer, u dana{woj Jugoslaviji `ive Srbi kao ve}inski narod.
Naravno, i Crnogorci su Srbi, tu nema nikakve sumwe. Nema tog na-
u~nika koji to mo`e osporiti i nema te svesti koja to mo`e negirati.
Crnogorska nacija je tako|e stvarana u komunisti~kim retortama, u ko-
minternovskim retortama. To je bio na~in da se razbije ona biv{a Jugo-
slavija koja je pretila Sovjetskom Savezu u vreme wegove konsolidacije,
biv{a Jugoslavija, koja je pod re`imom Aleksandra Kara|or|evi}a pri-
mila ogroman broj ruskih emigranata, dala im sve mogu}nosti za nesme-
tano delovawe na na{em prostoru, itd.
Sve su to razlozi {to se ranija Jugoslavija na{la na udaru Komin-
terne. Sada imamo Saveznu Republiku Jugoslaviju koju ~ine dve federal-
ne jedinice: Srbija i Crna Gora, ali Srbijanci i Crnogorci su jedan na-
rod – oni su Srbi.
Voditeq: Mnogi se ne}e slo`iti sa vama.
328
Dr [e{eq: Ja mislim da ih ne}e biti mnogo. Ima nekih koji se ne-
}e slo`iti, ali vi{e iz nekih politi~kih interesa i ambicija, nego
{to iskreno u to ne veruju. Sa druge strane, ja nemam nameru nikoga na
silu da teram da bude Srbin. Ko ne `eli da bude Srbin, mo`e da se izja-
{wava i kao Marsovac, i kao Japanac.
Voditeq: Palestinac.
Dr [e{eq: Kako mu voqa, ali sa nau~ne ta~ke se jednostavno ne mo-
`e dati neko drugo obja{wewe, neko drugo tuma~ewe. Crna Gora je me|u-
narodno priznata kao srpska dr`ava.
Crna Gora je imala jednu od modernih srpskih dinastija, dinastiju
Petrovi}a. To su istorijske ~iwenice protiv kojih se ne mo`e. Na{a je
tragedija {to smo u pro{lom veku imali dve dinastije, jednu u Srbiji, jed-
nu u Crnoj Gori. U Srbiji smo, zapravo, imali dve dinastije, ali su se me-
wale na prestolu, jedna je uvek bila aktuelna. I mnogo ranije bi do{lodo
ujediwewa Srbije i Crne Gore da me|udinasti~ki razlozi nisu to ometa-
li.
Voditeq: Vrati}emo se kasnije ponovo na tu temu. Ne{to {to je aktu-
elno, ne{to {to je, prakti~no, dnevni doga|aj: Hrvatska je ju~e zvani~no za-
okru`ila svoju dr`avnu teritoriju, bar po onome {to smo videli u mediji-
ma. Bilo je sve~ano, na desetine grani~nih prelaza izme|u Savezne Republi-
ke Jugoslavije i Hrvatske ve} funkcioni{e. Na grani~nim prelazima se vi-
jore zastave. Mene zanima za{to i Crna Gora nema otvoren zvani~an prelaz
prema Hrvatskoj i prema Albaniji. Za{to je, po va{em mi{qewu, Crna Go-
ra i dan danas pod hermeti~kim zvonom? Da li je to pitawe Prevlake?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to, pre svega, zbog pitawa Prevlake. Sa-
vezna vlast u na{oj zemqi je obmanuta od velikih sila po pitawu Pre-
vlake. Povla~ewem na{e vojske sa Dubrova~kog primorja, 1992. godine,
napravqena je stravi~na gre{ka.
Voditeq: Za{to smo dozvolili da budemo obmanuti?
Dr [e{eq: Imali smo nesposoban re`im u Beogradu. Ne postavqa
se ovde pitawe {to smo dozvolili ili {to nismo dozvolili. Imali smo
tu nesre}u da u tom trenutku na{om dr`avom vlada nesposoban re`im.
Raspad Jugoslavije zatekao nas je u uslovima u kojima jo{ nismo bi-
li u stawu da oborimo komunisti~ki re`im. Dakle, ono {to je cela is-
to~na Evropa bila u stawu da sprovede tih godina, mi nismo. Za{to? Za-
to {to je, nekoliko godina ranije, komunisti~ki re`im u Srbiji zai-
grao na nacionalnu kartu i akumulisao mnogo nacionalne energije. Tu
nacionalnu energiju iskoristio je za svoje ustoli~ewe, ali nije re{io
osnovne nacionalne probleme.
Neke je re{io, recimo vratio je Vojvodinu i Kosovo u sastav Srbije.
Prakti~no su bili izdvojeni iz Srbije. To je ne{to {to }e ostati, ukoli-
ko, recimo ne prokockaju Kosovo i Metohiju u nekim novim me|unarodnim
pregovorima i ne popuste pred pritiscima zapadnih sila. Re`im se nije
pona{ao adekvatno situaciji ni 1990, 1991. i 1992. godine. Pravio je pro-
ma{aj za proma{ajem. Re`im je uvek bio kratkog daha u svim svojim pote-
zima, nije imao jasnu koncepciju. Re`im u Beogradu je najve}u gre{ku na-
pravio spre~avaju}i Sloveniju da iza|e iz Jugoslavije. Na{ interes je bio
329
da se pomogne Slovencima, a ne da se oni sputavaju, da se spre~avaju. Zlo-
~in je bio slati na{u vojsku da spre~ava Sloveniju, 1991. godine, da se ot-
cepi, umesto da se radujemo {to }e Slovenija da ode, da onda imamo lak{u
unutra{wu situaciju. Odlazak Slovenije, nezavisno od Hrvatske, nama Sr-
bima je olak{avao polo`aj. Hrvatska se onda ne bi ni otcepqivala.
Voditeq: Mislite?
Dr [e{eq: Ne bi se mogla otcepiti, ube|en sam u to. A ne bi se on-
da otcepqivala ni Bosna i Hercegovina, ni Makedonija.
Za{to se Hrvatska ne bi otcepila? Da je Slovenija iza{la i da je to
bilo bez prolivawa krvi, bez ikakvog sukoba, da se na{a armija na vreme
povukla, da je izvukla svu vojnu opremu, zaposela bi ~vr{}e teritoriju
Hrvatske.
Mogla je da zaposedne celu zapadnu Slavoniju na vreme. Mogle su se
tamo dislocirati trupe, ceo vara`dinski korpus. Pred takvom vojnom
silom nikom normalnom u Zagrebu ne bi palo na pamet da ide na otvore-
no otcepqewe. A ovako, re`im iz Beograda se iscrpqivao u stalnim kon-
frontacijama sa Slovencima, a Hrvati su se na miru spremali za otce-
pqewe, i u pogodnom momentu otvoreno krenuli u samo otcepqewe.
Voditeq: Naravno, Hrvati izvla~e no}u i tvrde da je to samo bezbe-
donosno pitawe u odnosima izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Hr-
vatske.
Dr [e{eq: To je teritorijalno pitawe, ne samo bezbedonosno. Srpska
radikalna stranka nikada ne}e priznati Hrvatsku u ovim granicama. Mi
nikada ne}emo priznati Hrvatsku dok traje okupacija Republike Srpske
Krajine. Ta okupacija }e morati da prestane jednog dana. Kada – vide}emo.
Kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi to pitawe
ostavqamo otvorenim. I neka znaju Hrvati da ne}e tako lako odr`ati tu
srpsku teritoriju u svojim rukama. Nikada.
Voditeq: Ba{ sam mislio da do|emo i na to pitawe, ali evo, pre to-
ga hteo bih da nam ka`ete ne{to o dr`avnim medijima u Srbiji. Va{e is-
kustvo sa wima?
Dr [e{eq: Iskustvo sa dr`avnim medijima je isto i u Srbiji i u
Crnoj Gori. Dr`avni mediji su pod apsolutnom kontrolom re`ima.
Voditeq: Da li je ba{ isto?
Dr [e{eq: Dr`avni mediji slu`e kao propagandni aparat re`ima.
Nekih razlika ima. Vi se se}ate da je bilo nekih razlika i u tretmanu
na{e stranke u Srbiji i u Crnoj Gori. S vremena na vreme nam je te`a si-
tuacija u Srbiji, s vremena na vreme nam je te`a situacija u Crnoj Gori.
Recimo, sude}i po predizbornoj kampawi 1996. godine, crnogorski dr-
`avni mediji su bili neuporedivo otvoreniji i boqi nego srbijanski. U
Srbiji smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom. Ovde nije bilo te
medijske blokade, ali je bilo nekih drugih oblika blokade.
Tretman opozicije je, tako|e, bio dosta ujedna~en. Opozicija se sma-
trala kao neko strano telo. U jednom trenutku, re`im u Crnoj Gori je
formirao koalicionu vladu sa Narodnom strankom i Liberalnim save-
zom. Ali, ta koaliciona vlada nije dugo trajala. Mislim negde oko godi-
nu dana, ako me se}awe dobro slu`i.
330
Problem dr`avnih medija je {to su oni pod kontrolom vlade. Dr-
`avni mediji bi trebalo da budu pod kontrolom Narodne skup{tine, i
da imaju vi{estrana~ke upravne odbore sastavqene proporcionalno od-
nosu snaga u Narodnoj skup{tini. Tada bi mnogo boqe funkcionisali i
obezbedila bi se objektivnost wihovog izve{tavawa.
Drugo, problem medija se mnogo lak{e re{ava {irewem mre`e pri-
vatnih radio i televizijskih stanica. To je dosta stidqivo ra|eno pod
re`imom i u Beogradu i u Podgorici. Posledwih godina po~ele su da bu-
jaju te privatne radio i televizijske stanice, ali savezna vlast nikada
nije pokazala dobru voqu da to zakonom reguli{e, nego `eli da status
privatnih radio i televizijskih stanica bude neregulisan, da bi im uvek
pretila kao Damoklovim ma~em nad glavom, ukoliko se okrenu protiv
re`ima, ukoliko budu vi{e slobodni i tolerantniji prema opoziciji,
da svakog trenutka mogu biti zabraweni.
Voditeq: Znate za{to vas ovo pitam? Imam neodoqiv ose}aj i isku-
stvo, kada su novinari u pitawu, od Slovenije pa do Crne Gore, da posto-
ji jedna matrica po kojoj se satanizuje sve to {to se de{ava. Recimo, imao
sam priliku da iste kolege susre}em i u Sloveniji i u Hrvatskoj, i evo
danas u Crnoj Gori. Donekle je ~ovek mogao da razume to 1991, 1992. godi-
ne, ali danas ja ne znam, u korist ~ije {tete se to radi.
Dr [e{eq: Kada su novinari u pitawu, onda se postavqa i problem
novinarske etike, morala. Komunizam je ubio skoro svaki moral u naro-
du. Mi sada mukotrpno obnavqamo taj moral.
Voditeq: Dobro, obojica smo, na neki na~in, deca komunizma.
Dr [e{eq: Pa, jesmo. Svi mi koji smo ro|eni pod komunisti~kim
re`imom, koji smo vaspitavani, obrazovani u komunisti~kom {kolskom
sistemu, nismo mogli biti imuni na komunisti~ku ideologiju, na komu-
nisti~ki obrazac mi{qewa.
Neko se ranije, neko kasnije svega toga osloba|a. A kada je re~ o mo-
ralu, znate, na dr`avnim medijima su ti moralni kriterijumi najni`i.
Tra`i se apsolutna poslu{nost, zadr`an je koncept novinara kao dru-
{tvenopoliti~kog radnika, a ne novinarske profesije kao profesije
koja mora imati unutra{wi eti~ki kredibilitet, kao profesije koja
mora da odgovara nekim svetskim standardima objektivnosti, istinito-
sti, nepristrasnosti, itd.
Me|utim, i na Zapadu imate takvo, kako bi komunisti rekli, anga-
`ovano novinarstvo. Pogledajte Si-En-En, pogledajte neke zapadne te-
levizijske stanice, one imaju ciqno izve{tavawe.
Voditeq:Ho}ete re}i kako gazda ka`e.
Dr [e{eq: Jeste, imaju ciqno izve{tavawe. Kakav god doga|aj da se
desi, oni imaju nalog kako da taj doga|aj obrade, kako da ga predstave u
javnosti. A televizija je jedno veoma opasno sredstvo manipulisawa qu-
dima, i televizija mo`e biti osnov za uspostavqawe novog totalitari-
zma u svetskim razmerama. Narod je vrlo ~esto sklon da podlegne svemu
{to se plasira preko televizije.
Voditeq: Televizija na svojim o~ima, je li?
331
 Dr [e{eq: Da, i ako je bio o~evidac nekog doga|aja, wegov li~ni
utisak se gasi u odnosu na ono kako mu je taj doga|aj predstavqen na tele-
viziji. Ima mnogo takvih primera. Taj problem manipulativnih sposob-
nosti televizije mo`e se re{avati samo pravom konkurencijom. A kon-
kurencija se posti`e {irewem mre`e privatnih televizijskih stanica.
Mi smo i po svom programu za to da se kompletna teritorija na{e ze-
mqe, cele Savezne Republike Jugoslavije, jasno odredi na osnovu nekih
prirodnih mogu}nosti, jer frekvencije su prirodno bogatstvo kao rud-
nici, kao reke, kao poqoprivredno zemqi{te. Treba jasno, na nau~nim
osnovama, razgrani~iti kakve su mogu}nosti za normalne centralne fre-
kvencije, za regionalne frekvencije i za lokalne frekvencije. I onda
svim privatnicima, po istim kriterijumima, omogu}iti da formiraju
svoje radiotelevizijske stanice. Sve, osim centralnog dr`avnog radija i
centralne dr`avne televizije, mora biti privatno. Ako taj princip
prihvatimo jednom zdravom konkurencijom, mo`emo obezbediti visok
stepen objektivnosti i nepristrasnosti informisawa.
Voditeq: Stvoriti onaj `eqeni prag informisanosti, odnosno si-
stema informisawa.
Dr [e{eq: Da. Evo {ta se de{ava u Srbiji, to verovatno jo{ nije
uzelo toliko maha u Crnoj Gori: u Srbiji re`im, od op{tine do op{ti-
ne, formira dr`avne radio i televizijske stanice.
To je stra{no, ogromne pare iz buyeta idu tamo, a samo se duplira dr-
`avna televizija. Kopira se dr`avna televizija na jedan prili~no ne-
ve{t na~in, umesto da se pru`i mogu}nost privatnicima da ula`u svoj
novac, da to za dr`avu bude povoqnije, da ti privatnici pla}aju dr`avi
godi{wu taksu za kori{}ewe frekvencije kao prirodnog dobra, pa da dr-
`ava ima i neki prihod za svoj buyet. Dr`ava se po tom osnovu rasipni~-
ki pona{a, a ja~aju ideolo{ke sprege, direktna kontrola re`ima nad jav-
nim mwewem.
Voditeq: Pa da i nama neki dinar utr~i u yep, mislim novinarima.
Dr [e{eq: Pa i novinarima, naravno. Ali, sve zavisno od toga kako
uspete na tr`i{tu. Dobra televizija na|e sebi vidove finansirawa.
Ako televizija ima kvalitetan program, mnogo je gledana i onda se razne
firme prosto nadme}u koja }e uzeti vi{e prostora za reklamirawe svo-
jih proizvoda. Ako televizija nema dobar program, ako nije gledana, ni-
ko nije zainteresovan da ogla{ava preko we.
Voditeq: Predla`em da se, za ~as, vratimo na Cetiwe. Vi ste kaza-
li ovako: dolazim kao politi~ki protivnik, ali dolazim iz po{tovawa.
Interesuje me kako ste se ose}ali pretpro{le no}i u Crnoj Gori, na Ce-
tiwu?
Dr [e{eq: Vrlo sam se lepo ose}ao. Bio sam veoma iznena|en apla-
uzom kojim sam do~ekan pred ulazom u Vladin dom. Okupilo se nekoliko
hiqada qudi, Cetiwana uglavnom, mislim da su skoro sve bili Cetiwa-
ni. Znate, i na moju svest su ranije mogle delovati neke predrasude kako
je separatisti~ko raspolo`ewe na Cetiwu najizra`enije, itd.
332
Dodu{e, jednom sam bio na Cetiwu, pre dve-tri godine, mislim 1994.
godine, ali nisam imao nekih negativnih iskustava. Nije se ni{ta lo{e
desilo, pro{etali smo centrom Cetiwa, posetili manastir sv. Petra
Cetiwskog, zadr`ali se neko vreme.
^ujem da je posle jedna grupa qudi i{la pred manastir i napala mitro-
polita zbog na{eg dolaska. Imao sam informaciju {ta se de{ava na bad-
wi dan, da ima incidentnih situacija, pretwi, sukoba, itd. Ali, ovog puta
sam bio do~ekan zaista freneti~nim aplauzom. Bilo je i nekih zvi`duka...
Voditeq: To je demokratija, je li?
Dr [e{eq: Naravno.
Voditeq: Je li sama sve~anost imala dostojanstven ton?
Dr [e{eq: Mislim da je bilo prili~no skromno i dobro je {to je
skromno u sada{woj situaciji. Dakle, nije bilo velike pompe, odr`ana
je sve~ana sednica Skup{tine, na kojoj je Milo \ukanovi} odr`ao ina-
uguracioni govor i polo`io zakletvu. Posle je bila ve~era za nekih 300
zvanica, koliko ja znam.
Voditeq: Bilo je dosta inostranih gostiju.
Dr [e{eq: Bio je kompletan diplomatski kor.
Voditeq: Da, to je doga|aj koji Cetiwe odavno ne pamti. Me|utim, u
isto vreme, sino} se na televiziji Beograd mogla ~uti ocena biv{eg
predsednika Crne Gore, gospodina Bulatovi}a, koji je rekao da je Crna
Gora ovih dana uhap{ena. Da li ste vi to tako do`iveli?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je Crna Gora u jednoj velikoj politi~-
koj krizi, i mi, radikali, sa svoje strane poku{avamo pripomo}i da se ta
kriza razre{i na jedan civilizovan, demokratski na~in i, {to je najva-
`nije, bez prolivawa krvi.
Takav stav imamo u kriznim situacijama u Srbiji, takav stav imamo
i u Crnoj Gori. Sada mene napada radio Beograd, napada me beogradska
re`imska {tampa, da mewam mi{qewe. Ja uop{te ne mewam mi{qewe
ni po jednom pitawu. Na isti na~in sam se postavio i u Beogradu kada je
do{lo do te{kih sukoba, do krvoproli}a, kada su se sukobqavali re`im
i opozicija na beogradskim ulicama, itd.
Mi, radikali smo u tim te{kim trenucima uvek najtrezveniji. Na je-
dan na~in se re`imska {tampa u Beogradu pona{a kada na beogradskim
ulicama do|e do uli~nih nemira, a na drugi na~in kada do|e do uli~nih
nemira na podgori~kim ulicama. A ti uli~ni sukobi su isti i u Beogra-
du i u Podgorici i uvek preti opasnost da se srpska krv prolije, da gra-
|ani stradaju. Mi, radikali, smatramo da nema te politi~ke funkcije
koja je vredna jednog jedinog qudskog `ivota.
Voditeq: Da, nema ~ak ni ideje koja vodi u dana{wem vremenu kao...
Dr [e{eq: Znate, kada nas spoqa napadne neka sila, kada branimo
dr`avu od spoqa{nih neprijateqa, onda treba svi da damo svoj doprinos
da se borimo: i mi, i na{i sinovi, i na{i o~evi, ako su `ivi. Ali, u unu-
tra{wim politi~kim sukobima nema te ideje i nema te politi~ke funk-
cije za koju treba qudi da ginu.
333
 Uostalom, ako je neko i spreman da povede narod u pogibiju, treba sam
da stane na ~elo, pa da on prvi pogine ako do|e do pogibije. Mi smo ima-
li dosta iskustava da neki politi~ari svoju decu sklawaju na sigurno me-
sto, ~esto u inostranstvo, a da tu|u decu vode u pogibiju.
Voditeq: Obi~no u ratu vladar prvi obla~i uniformu, pa wegov sin,
ako ga ima, pa wegovi najbli`i, pa tek onda ostali.
Dr [e{eq: Nije slu~ajno {to se sinovi vladara pojavquju kao voj-
skovo|e u ratu, nekada i formalno. Znate, nekada je neko drugi stvarni
vojskovo|a, ali on treba da bude sa vojskom na frontu.
Voditeq: Me|utim, vi ste malo~as rekli da je duboka politi~ka kri-
za u Crnoj Gori, ako sam dobro razumeo, ali ima mi{qewa koja ka`u da je
to politi~ka kriza Savezne Republike Jugoslavije, da je Savezna Repu-
blika Jugoslavija u politi~koj krizi. Kako to?
Dr [e{eq: Ona jeste u politi~koj krizi zato {to je uzdrmana dosa-
da{wa koalicija koja je vladala Saveznom Republikom Jugoslavijom, ko-
alicija Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijali-
sta Crne Gore.
Zbog toga je u krizi Savezna Republika Jugoslavija. Nijedna partija
na saveznom nivou ne mo`e sama da vlada, takav je uvek do sada bio odnos
snaga. I uvek su se vladaju}e partije Srbije i Crne Gore sporazumevale
i ostvarivale saveznu vlast. Sada je ta vlast u krizi. Pocepala se vlada-
ju}a partija u Crnoj Gori. Tu postoji pozitivan aspekt i negativan
aspekt. Pozitivan aspekt: mi opozicionari smatramo da je odli~no {to
se pocepala vladaju}a partija.
Ni{ta lep{e ne mo`emo po`eleti, nego da se pocepa vladaju}a par-
tija i u Crnoj Gori i u Srbiji. Daj Bo`e da se pocepa vladaju}a partija u
Srbiji. Mo`da se ne}e pocepati Socijalisti~ka partija, ali tamo po-
stoje tenzije izme|u socijalista i JUL-a, koji su u okviru levog bloka.
Mo`da se mo`e u budu}nosti desiti ne{to sli~no ovome {to se desilo
u Crnoj Gori. Jer, tenzije izme|u Socijalisti~ke partije i Jugosloven-
ske levice rastu. Nekada su te tenzije ve}e nego {to su prema opozicio-
nim politi~kim partijama. Mi to dobro ose}amo, kre}u se kroz skup-
{tinske kuloare.
Negativan aspekat je {to se rasplet u vladaju}oj partiji odvija na ova-
kav na~in, {to je do{lo do antagonisti~kih suprotnosti, do uzavrelih
strasti, i {to je malo falilo da se qudski `ivoti izgube. Veliki broj qu-
di je povre|en, negde oko 50 qudi je sa te{kim telesnim povredama.
Voditeq: I policajaca...
Dr [e{eq: Najvi{e policajaca, daleko najvi{e policajaca. To zna-
~i da policija nije primewivala sve {to joj je stajalo na raspolagawu.
Vi{e su se policajci `rtvovali u sukobqavawu sa demonstrantima, nego
{to su primenili sve {to su imali na raspolagawu. Jer, da su primeni-
li sve {to su imali na raspolagawu, onda bi bilo vi{e `rtava me|u ci-
vilima. ^ovek je ~ovek, i ne treba sada da govorimo {ta je boqe: kada gi-
nu civili ili policajci. Ne vaqa kada ginu qudi.
Voditeq: Sve su to qudi.
334
Dr [e{eq: Da, sve su to qudi. Sve su to na{i qudi. Ne mo`emo sa-
da da ra~unamo: povre|eno je toliko policajaca, povre|eno je toliko ci-
vila. Opet su to na{i qudi i opet su na{i qudi povre|eni.
Voditeq: Samo {to je u ovom slu~aju indikativno to sa koje strane
je do{lo ovo, sa koje strane je do{lo ono. Ako je povre|eno 40 policaja-
ca, to govori...
Dr [e{eq: To zna~i da su vi{e demonstranti...
Voditeq: To govori o ja~ini agresije i sa jedne i sa druge strane. Do-
bro, to je neko moje razmi{qawe, ne morate se slo`iti, ali da se vrati-
mo na va{e opredeqewe. Va{e opredeqewe je unitarna Jugoslavija.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: U toj granitnoj gra|evini, kako je vi zami{qate, poku{a-
vam da na neki na~in zamislim ideju koju vi zagovarate. Gde vidite mesto
Crne Gore? Kako vidite mesto Crne Gore?
Dr [e{eq: Vidite, stvarawe unitarne centralizovane dr`ave ne
mo`e uop{te da ugrozi Crnu Goru. Crnogorci po svom mentalitetu, po
svojoj prodornosti uvek, u svakoj dru{tvenoj grupi u na{oj zemqi, ispli-
vaju vrlo brzo na povr{inu. Uostalom Slobodan Milo{evi}, dana{wi
predsednik Savezne Republike Jugoslavije, doju~era{wi predsednik Re-
publike Srbije, tako|e je Crnogorac – je li tako?
Voditeq: Ne znam.
Dr [e{eq: To je op{tepoznata ~iwenica da je on iz Bijele Reke.
Drugo, znate da su Crnogorci veoma uspe{ni u Beogradu, da ih ima veli-
ki broj, da su veoma uspe{ni i u privredi, i u politici, itd.
Ja sam poreklom iz Crne Gore. Po o~evoj liniji sam sa Rovaca, po
maj~inoj liniji iz Hercegovine.
Voditeq: Isti slu~aj, idemo daqe.
Dr [e{eq: Da. Prema tome, postoji ne{to {to je dalo snagu qudi-
ma iz ovog kr{a, iz ovog kamena, koji su vekovima, generacijama morali
mnogo vi{e da se trude kroz `ivot, za `ivot iole dostojan ~oveka. Da bi
obezbedili minimum qudske egzistencije, morali su mnogo vi{e da pru-
`e, mnogo vi{e napora da ula`u, i to ih je u~inilo ~vr{}im, stabilni-
jim, prodornijim, probita~nijim. Kada ~ovek odraste u bogatim uslovi-
ma `ivota, onda se opu{teno pona{a, nije mnogo zainteresovan za stal-
nu borbu za `ivot, za stalno isprobavawe sopstvenih snaga, odmeravawe
snaga sa drugima, itd.
Prema tome, {ta to mo`e ugroziti Crnu Goru i Crnogorce? Ne mo-
`e ih ugroziti, naprotiv, imaju mnogo {iri, mnogo ve}i prostor gde }e
wihove sposobnosti maksimalno do}i do izra`aja.
Voditeq: Koliko ja sada vidim, ne mora biti, ali velika Crna Gora,
je li?
Dr [e{eq: Nismo daleko ni od toga. Na{ izvorni naziv je Srbija,
jedan smo narod. Cela [umadija je naseqena Crnogorcima. Starinsko
stanovni{tvo Srbije sa Turcima povla~ilo se u Vojvodinu, daqe u Ugar-
sku, sve do Pe{te. Posle seobe ^arnojevi}a, 200.000 qudi se iselilo u
335
Rusiju. Srbija je ostala pusta, prazna, pogotovo [umadija. [umadija je
naseqena Srbima iz Crne Gore. U U`icu i u delu uz Drinu, Kosjeri}u,
Vaqevu, ^a~ku, uglavnom su doseqenici iz Hercegovine.
Voditeq: Dakle, Crna Gora svet naseli, ali se ne da raseliti.
Dr [e{eq: Da. Uostalom, dana{wa Crna Gora ne obuhvata samo Cr-
nu Goru, izvornu Crnu Goru. Izvorna Crna Gora su ~etiri nahije: Rije~-
ka, Crmni~ka, Humska i Qe{anska, je li tako? Crna Gora danas obuhva-
ta i Primorje, obuhvata staru Hercegovinu, i obuhvata deo stare Ra{ke
oblasti – to je dana{wa Crna Gora.
Tu postoje razli~iti mentaliteti qudi, je li tako? Na izvestan na-
~in, Nik{i}ani se razlikuju od Podgori~ana. Nik{i} je stara Hercego-
vina, Podgorica je ve} izvorna Crna Gora. Zatim, razlikuju se od stanov-
nika koji `ive na podru~ju stare Ra{ke oblasti. Pa se svi oni zajedno raz-
likuju od Srba iz Primorja. Na kraju krajeva, svi smo jedan narod, govori-
mo jednim jezikom, imamo istu istoriju, istu kulturu, isti nacionalni
identitet. Besmisleno je i}i na ono {to nas razdvaja i {to nas ~ini po-
sebnim. Treba i}i na ono {to nam je zajedni~ko, {to nam je jedinstveno.
Vaqda se lep{e ose}amo kada imamo ve}u dr`avu, nego kada imamo su-
`enu dr`avu.
Voditeq: Opet se mnogi ne}e sa time slo`iti...
Dr [e{eq: Vi stalno govorite – ne}e se mnogi slo`iti. Ja mislim
da je veoma mali broj onih koji se ne}e slo`iti.
Voditeq: Ali eto, ja to kao pretpostavku, imam pravo na pretpostavke.
Dr [e{eq: Nisu vam mnogo ubedqive.
Voditeq: Ali, evo, u ovom razgovoru nezaobilazno sledi i ona va{a
krilatica o granicama srpskih zemaqa, ako }u dobro to re}i: Viroviti-
ca-Karlovac-Karlobag, koja je ~esto pomiwana u ovih posledwih desetak
godina.
Me|utim, evo danas smo tu gde smo, vi ste ~ak nedavno najavili, ako
sam dobro pro~itao, da }e do}i dan kada }e neka, da to parafraziram, da
}e neka srpska oluja, odnosno varijanta bqeska, te krajeve ponovo u~ini-
ti...
Dr [e{eq: Ja nisam govorio o srpskim olujama i bqescima.
Voditeq: Dobro, ja sam to malo dodao, ali na neki na~in...
Dr [e{eq: Ali, rekao sam da }emo mi to jednog dana povratiti. Ka-
ko? Kako bude moglo.
@elimo da povratimo mirnim putem. Nije nemogu}e da povratimo
mirnim putem kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi smo
izgubili zapadne srpske teritorije, jer se Rusija na{la na kolenima. U
slomu komunizma, slomqena je, zapravo, i Rusija.
Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima. Ona }e vrlo brzo opet po-
stati velika i mo}na sila, vrati}e se i na evropsku i na svetsku pozor-
nicu. Mi Srbi danas stradamo zato {to smo tradicionalni ruski save-
znici na Balkanu. To znaju Amerikanci, to znaju zapadne sile, i zato po-
dr`avaju sve srpske neprijateqe: i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i
Albance, i sve ostale.
336
Sa druge strane, ima ne{to {to je na{a tragi~na sudbina: {to smo
se iznutra delili, ne samo po regionalnim karakteristikama, po regio-
nalnim odrednicama, delili smo se i po verskom osnovu. Znate, danas se
u svesti ve}ine qudi smatra da su Srbi samo oni koji su pravoslavne ve-
roispovesti. Albanac je Albanac iako je musliman, iako je katolik, ia-
ko je pravoslavac. Kada Francuz pre|e na islam, ima sve ~e{}ih slu~a-
jeva, on ostaje Francuz. Nemac je Nemac, iako je katolik, iako je prote-
stant, iako je musliman, u novijem vremenu. A kod nas Srbi koji su pre-
{li na katoli~anstvo ili su izvorno bili katolici, ima i takvih Srba,
danas se ne smatraju Srbima – danas se smatraju Hrvatima.
Recimo, ja sam sada na Cetiwu sreo nadbiskupa barskog i primasa
srpskog. ^ak smo se i srda~no rukovali.
Voditeq: To sam video.
Dr [e{eq: Wegova titula je ostala jo{ iz vremena sredwevekovne
srpske dr`ave. Malo je falilo da mi, Srbi, svi budemo katolici. Ste-
van Prvoven~ani je prvo uzeo katoli~ku krunu, pa je onda do{ao wegov
mla|i brat sv. Sava, pa ga je nagovorio da Srbi, ipak, ostanu verni vizan-
tijskom pravoslavqu. Malo je falilo da svi budemo katolici. A po~et-
kom ovog veka veliki broj Srba katolika je ponosno isticao svoju naci-
onalnu pripadnost. U Dubrovniku su Srbi katolici izdavali i poseban
~asopis, zvao se “Sr|”, kwi`evni ~asopis Srba katolika.
Voditeq: Znam.
Dr [e{eq: I ~itav niz istaknutih imena iz srpske istorije, po~ev-
{i od Ru|era Bo{kovi}a, koji je na{ Rov~anin poreklom. Wegovi pre-
ci su se preselili u Hercegovinu, otac mu je kao pravoslavni Srbin oti-
{ao u Dubrovnik. Tamo su primili katoli~anstvo. Onda Vojnovi}i, ko-
ji su poreklom od poznatih srpskih plemi}a Vojnovi}a. Knez Miroslav
je iz wihovog roda, Vojislav Vojnovi} jedan od na{ih velikih sredweve-
kovnih vladara iz prednemawi~kog perioda. Knez Miroslav je poznat po
Miroslavqevom jevan|equ, prvom srpskom pisanom spomeniku kulture.
Ti Vojnovi}i su se posle preselili u Dubrovnik pred turskom najezdom,
bili su gospoda, plemi}i i u Dubrovniku, u Dubrova~koj dr`avi, ali, ni-
kada nisu odricali svoju srpsku nacionalnost.
Voditeq: Dobro, sre}om ili nesre}om, to se nije desilo.
Dr [e{eq: Vidite, element mr`we kod nas je bio izra`eniji pri
prelasku sa jedne veroispovesti na drugu, nego kod drugih naroda. Bilo
je i kod Francuza te{kih sukoba. Setite se kako su se francuski kato-
lici obra~unali sa francuskim hugenotima, francuskim protestanti-
ma. Oni su bukvalno pobijeni, poklani.
Voditeq: Da, istorija o tome svedo~i. Me|utim...
Dr [e{eq: Javqao se i druga~iji proces. U celom HIH veku kod Sr-
ba katolika je bila izra`ena pripadnost srpskom narodu u celini. Sr-
bi katolici su se od Hrvata razlikovali po jeziku. Hrvati izvorno go-
vore kajkavski i ~akavski, {tokavski je bio nepoznat hrvatskom narodu
kao jezi~ki izraz. [tokavski su Hrvati prihvatili za vreme Ilirskog
pokreta. Tada su bili odu{evqeni jugoslovenskim idejama, bilo je tu ne-
337
kih nau~nih zabluda da smo mi potomci starih Ilira itd. Ima u na{im
venama ilirske krvi, jer kada su na{i preci do{li na Balkan, oni su se
pome{ali sa stanovni{tvom koje je tu zate~eno.
Srbi nisu ubijali stanovnike koje su zatekli na Balkanu. Balkan je
bio naseqen, nije bio gusto naseqen, Srba je bilo mnogo vi{e nego onih
koje su zatekli, ali mi smo preuzeli gene i krv svih stanovnika Balkana:
starih Ilira, Tra~ana, Vlaha itd.
Voditeq: Da se iz istorije vratimo malo u zbiqu koja...
Dr [e{eq: Vi ste malo vi{e i{li na istorijske teme.
Voditeq: Da, dobro, ali evo da se vratimo na zbiqu: verovatno kao
prvi ~ovek Zemuna susre}ete nesre}nike iz one duga~ke kolone egzodusa
iz Hrvatske, susre}ete qude koji danas egzistiraju tako {to prodaju ci-
garete, bave se svim i sva~im da bi pre`iveli. Kada sretnete te qude,
ose}ate li se bar malo nelagodno, da upotrebim tu re~?
Dr [e{eq: Naravno. Besan sam zbog te situacije, ose}am veliku tu-
gu, nezadovoqstvo.
Voditeq: Qudi su prepu{teni ipak...
Dr [e{eq: Prepu{teni su sami sebi, re`im se neodgovorno pona{a
prema wima. Mi imamo vlast samo u zemunskoj op{tini.
Imamo i u Temerinu, ali tamo nemamo ve}insku vlast, tamo imamo
mawinsku vlast, tako da je ona veoma su`ena u mogu}nostima. Sa svoje
strane smo u~inili sve {to je bilo u na{oj mo}i da tim qudima pomog-
nemo. Vi{e od 5.000 placeva op{tinske zemqe smo isparcelisali i dali
pod najpovoqnijim uslovima, po najjeftinijoj mogu}oj ceni: 15 dinara po
kvadratnom metru.
Voditeq: Da, ali kolika je to uteha onome koji je, recimo, izgubio
nekog najbli`eg...
Dr [e{eq: Znate {ta, kada je neko nekome poginuo, tu nema nikakve
utehe.
Voditeq: To je ta~no.
Dr [e{eq: Izgubili su mnogo. Re`im skr{tenih ruku posmatra wi-
hovu bedu, wihov jad, a mi bar ne{to pomognemo, mi bar ne{to u~inimo
za wih.
Podelili smo u nekoliko navrata oko 1,200.000 dinara jednokratne
pomo}i, najvi{e deci palih boraca, fizi~ki hendikepiranim osobama,
invalidima iz ovog rata, bilo vojnim bilo civilnim. Nikakvu razliku
nismo pravili izme|u dr`avqana i onih koji nisu dr`avqani.
Voditeq: Ko je najve}i krivac za sudbinu tih qudi?
Dr [e{eq: Re`im u Beogradu je najve}i krivac. Taj re`im u Beogra-
du ih je poveo u ovaj oslobodila~ki rat, podstakao, a onda ih ostavio na
cedilu. Srpska Krajina je predata, ona je predata bez borbe, jer je to ra-
nije bilo dogovoreno sa Amerikancima.
Voditeq:A u Hagu je opet radila olovka.
Dr [e{eq: Zatim, predata je na isti na~in jedna tre}ina Republike
Srpske. Tim qudima ne bi bilo opstanka u Hrvatskoj i da su se borili i
338
da se nisu borili. Oni su znali {ta ih ~eka. ^im je Tu|man pobedio na iz-
borima, Srbi su osetili {ta se sprema. Da tragedija bude ve}a, na prvim
vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj, ve}ina Srba nije glasala za Srp-
sku demokratsku stranku, nego za Ra~anovu komunisti~ku partiju. Neoko-
munisti~ku. Srbi su verovali u ideju bratstva i jedinstva, zajedni~kog
`ivota itd. A onda, na kraju, sledilo je kasno tre`wewe i bolno saznawe
da oni sa kojima smo `iveli ne misle isto, da misle mnogo druga~ije.
Voditeq: Bila je i ideja svi Srbi u jednoj dr`avi.
Dr [e{eq: Ostvarila se na najlo{iji na~in, opet zbog nesposobnog
re`ima.
Vidite {ta se desilo sa muslimanima, oni su najtragi~nije pro{li.
Oni su pro{li jo{ gore od Srba. Znate, ta ideja svi Srbi u jednoj dr`a-
vi zna~ila je i svi muslimani u jednoj dr`avi. Za wih je to bila najboqa
varijanta. Izetbegovi}u je nu|eno da Bosna i Hercegovina ostane u skra-
}enoj Jugoslaviji kao ravnopravna federalna jedinica. ^ak mu je nu|eno
da on bude prvi predsednik te Jugoslavije. On je prvo prihvatio, pa po-
sle odustao po nagovoru zapadnih sila. [ta je sada uradio? Muslimani
su najvi{e izginuli i svedeni su na veoma malu teritoriju.
Voditeq: Najve}i gubitnici.
Dr [e{eq: Najve}i gubitnici.
Voditeq: Mada gubitaka ni na ovoj strani...
Dr [e{eq: Gubitnici smo i mi Srbi, mi smo veliki gubitnici.
Ali, mislim da ne}emo biti trajni gubitnici, da }emo povratiti ono
{to je na{e kad tad. Znate, {to se mene li~no ti~e, kada bih mislio da
vi{e nikada ne}emo povratiti celu Srpsku Krajinu, celu Republiku
Srpsku, da ne}emo imati granicu na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-
Virovitica, ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom.
Voditeq: Niste li vi jednom izjavili da biste dobrovoqno i{li u
Hag, ali pre odgovora...
Dr [e{eq: Jeste, ja sam i hteo da idem u Hag, nego mi nisu dali vi-
zu.
Voditeq: Pre odgovora na to pitawe, da li smatrate da je dosada{wi
redosled tih putovawa...
Dr [e{eq: Hag je izrazito antisrpska institucija. Hag je zami-
{qen da se sudi srpskom narodu u celini. A onda, kada su ve} bile o~i-
gledne wihove namere, Amerikanci su pribegli jednom triku: kao izda-
li su veliki broj optu`nica protiv Hrvata i pritisli Tu|mana da ube-
di te Hrvate da dobrovoqno odu u Hag. I oni su oti{li. Dvojica, troji-
ca su ve} oslobo|eni, koliko ja znam, a su|ewe ostalima }e biti jedna ve-
lika farsa.
Ti Hrvati su oti{li tamo na ameri~ko insistirawe, po Tu|mano-
vom nagovoru, da bi se re`im u Beogradu na{ao u jo{ te`em polo`aju, da
mo`e da mu se ka`e: evo, svi Hrvati oti{li, {to ne isporu~ujete Srbe?
A Milo{evi} ne sme da isporu~i Srbe u Hag.
Voditeq: Za{to?
339
 Dr [e{eq: Mislim da bi to bio onaj krajwi potez koji bi ga oborio
sa vlasti. To ne mo`e srpsko javno mwewe da proguta. Napokon, vi{e to
ne mo`e, i Milo{evi} je toga svestan. Drugo, on se pribojava {ta bi ti
qudi tamo govorili, da se ne bi klupko daqe odmotavalo.
Voditeq: Mislite da mo`e? Ima {ta da se odmota, je li?
Dr [e{eq: Ja ne znam, vide}e se.
[to se mene li~no ti~e, mene su neki zapadni politi~ari, novinari
progla{avali za ratnog zlo~inca. Jednom prilikom biv{i ameri~ki mi-
nistar inostranih poslova Iglberger. Pa kada sam ga demantovao preko
kanala Siksti, jedne od ameri~kih televizijskih stanica, on je za}utao.
Tada sam rekao da je najobi~niji la`ov. Optu`io me je da sam u~estvovao
u ubistvu 3.000 Hrvata i muslimana kod Br~kog.
Do tog momenta, do wegove izjave, ja nijednom nisam bio u Br~kom od
kada je po~eo rat, i tamo nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stran-
ke. Dok nije oslobo|eno Br~ko, Republika Srpska je bila prese~ena na
dva dela. Kada sam obilazio zapadnu Slavoniju i Kninsku krajinu, i{ao
sam helikopterom iz Beograda, nije se moglo pro}i tim podru~jem.
Posle sam se helikopterom vra}ao preko cele zapadne Hercegovine
na mostarski aerodrom, pa odatle za Podgoricu, i ovde sam hvatao avion
za Beograd, i to pod punom ratnom spremom, sa oru`jem u rukama, sa auto-
matskom pu{kom, u uniformi.
Voditeq: Dobro, recimo, desi se da do|ete pred Ha{ki tribunal i
ka`u vam: gospodine [e{eq, po tom i po tom osnovu ste privedeni. [ta
biste rekli, {ta bi bila va{a prva re~enica?
Dr [e{eq: Polako, vi ka`ete priveden sam.
Voditeq: Pa dobro, mislim...
Dr [e{eq: Ja sam hteo da idem bez privo|ewa.
Voditeq: Dobro, odete...
Dr [e{eq: Ja sam u decembru 1995. godine...
Voditeq: Izviwavam se na nepreciznosti, odete dobrovoqno.
Dr [e{eq: U decembru 1995. godine tri puta sam telefonom zvao
Ha{ki tribunal. Razgovarao sam sa nekim wihovim tamo funkcioneri-
ma, sa nekim Kvinslijem, ~ini mi se, i rekao: mnogi su me optu`ivali da
sam ratni zlo~inac, ako imate bilo {ta protiv mene, samo me pozovite,
ja odmah dolazim. Oni su rekli da wih ne interesuje {ta pi{e {tampa,
da oni nemaju ni{ta i da me ne pozivaju. Onda sam od holandske ambasade
u Beogradu tra`io vizu da sam, o svom tro{ku, putujem u Hag, kao turista,
na kraju krajeva. Nisu mi dali vizu. Boje se mog dolaska u Hag.
E, za{to se boje, to pitawe treba wima postaviti.
Drugo, vidite, tu su dve sme{ne stvari. Saznao sam da su mi sudili u
Dubrovniku i u Osijeku. U Osijeku sam osu|en na ~etiri i po godine za-
tvora zbog jednog govora koji sam odr`ao u Jagodwaku uo~i rata, a u Du-
brovniku su mi sudili i osudili su me na ~etiri godine zatvora u odsu-
stvu, jer sam negde krajem 1991, 1992. godine obilazio na{u vojsku na du-
brova~kom rati{tu.
340
Voditeq: Koliko se se}am, imali ste tetku u Dubrovniku.
Dr [e{eq: Pa su lansirali vest da mi je jedna tetka zaklana, me|u-
tim, ja sam imao neke kanale kojima sam proverio, pa sam saznao da to ni-
je istina. Novinar beogradskih “Ve~erwih novosti” je javio, mislim iz
Trebiwa, da mi je tetka u Dubrovniku zaklana, me|utim, ja sam to prvo
proverio. Verovatno je neko namerno lansirao, pretpostavqam iz hrvat-
skog propagandnog aparata, to da je zaklana, da bih ja digao veliku gala-
mu u Beogradu, dr`ao konferencije za {tampu, verovatno na propagand-
ni na~in nastupio, pa da onda oni to demantuju, da ka`u: evo, slu`i se la-
`ima, pa da je prika`u da je `iva. Posle su je pustili u nekoj razmeni iz
Dubrovnika.
Voditeq: Vi ste za gledaoce pojasnili dve ~iwenice, u stvari. Vas je
prvo hapsio Tu|man, odnosno Tu|manova vlast u Hrvatskoj 1991. godine...
Dr [e{eq: Ne, to nije bilo moje prvo hap{ewe.
Voditeq: Ne, odtkako je po~eo rat.
Dr [e{eq: Kod Batine sam uhap{en po povratku sa mitinga u Ja-
godwaku kod Belog Manastira. Organizovali su mi zasedu i zaseda je bi-
la kod samog mosta na Dunavu, to je bila wihova gre{ka. Zasedu je orga-
nizovao Rajko Kijevac, biv{i {ef policije iz Osijeka, Nemac pore-
klom. Posle su ga ubili Glava{evi qudi.Ubili su ga ba{ zbog toga {to
me je pustio odmah nakon hap{ewa. A morao je da me pusti jer su pristi-
gla, u koloni, vozila na{ih qudi sa mitinga u Jagodwaku. Svi su bili do
zuba naoru`ani, blokirali su put sa druge strane i on nije imao kuda da
me provede. Hteo je da me vodi u Osijek, a nije mogao preko Srbije. I on-
da, da bi izbegao direktan sukob, a sukob je bio ve} tu pred nama, pustio
me je.
Voditeq: Imali ste zadovoqstvo da vas prvo hapsi Tu|manova poli-
cija, prvo Pozderac, pa Tu|man, pa Milo{evi} na kraju.
Dr [e{eq: Prvo su me hapsili Mikuli}, Pozderac, Stane Dolanc,
Milo{evi} me je hapsio dva puta 1990. godine, dva puta sam bio u zatvoru.
Prvi put sam bio u zatvoru zbog upisivawa dobrovoqaca za odlazak
u Knin i organizovawa potpisivawa peticije da se Ku}a cve}a seli iz
Beograda.
Drugi put sam bio uhap{en zbog jednog mitinga pred Saveznom skup-
{tinom, koji zapravo nisam ni organizovao. Organizovao ga je Mirko Jo-
vi}, ja sam se samo prikqu~io. Mene su osudili, a wega nisu dirali. To je
bio jedan od dokaza da je on re`imski ~ovek, da slu`i samo za provoka-
cije.
Voditeq: Kakvi su bili ti zatvorski dani u odnosu, recimo, na one
zeni~ke?
Dr [e{eq: Bili su druga~iji, naravno. Zenica je jedno stra{no `i-
votno iskustvo. Zeni~ki zatvor je bio najgori zatvor u onda{woj Jugosla-
viji. Daleko najgori zatvor, sa najte`im re`imom izdr`avawa kazni, sa
najte`im poslovima koje su robija{i morali da rade. Ja sam se suprot-
stavqao, nisam hteo ni{ta da radim, {est o po meseci sam proveo u sami-
ci, oko 4 meseca u karantinu, samo tri i po meseca u zatvorskom krugu.
341
 Jednom su me pretukli tamo, i tamo sam {trajkovao gla|u nekih 16
dana, a u Sarajevu prethodno 48 dana.
Kada sam kasnije hap{en, to su bile mawe kazne, nekada i prekr{aj-
no. Znate, atmosfera se promenila. Ja do|em u zatvor, skoro svi zatvor-
ski stra`ari na mojoj strani. De{avalo se i u zeni~kom zatvoru da ima
stra`ara koji su na mojoj strani, ali su morali to da kriju kao zmija no-
ge. Poka`u neku naklonost tek kada ih niko ne vidi. Dok sam bio u sami-
ci, recimo, kriju}i mi daju dodatno neki obrok hrane ili mi daju vanred-
no kupawe. Tamo se po 25 dana nismo kupali.
Voditeq: Nadam se da se ne}ete qutiti, ali, recimo, neki ka`u za vas
da ste fa{ista, drugi ka`u crveni vojvoda.
Dr [e{eq: Znate {ta, meni to ni{ta ne smeta, mogu da govore {ta
god ho}e. Mislim da niko od onih koji me optu`uju da sam fa{ista, koji
me javno optu`uju, iskreno ne misle da sam zaista fa{ista.
Voditeq: Odete li kada u zavi~aj, kada ste posledwi put bili u zavi-
~aju?
Dr [e{eq: Bio sam u decembru, a i sada. Pri dolasku u Crnu Goru
pro{ao sam kroz Republiku Srpsku, bio sam na Palama. Imali smo su-
sret u utorak sa rukovodstvom Srpske demokratske stranke, Mom~ilom
Kraji{nikom, Draganom Kalini}em, Veliborom Ostoji}em i drugim,
onda sam pro{ao kroz Trebiwe i zadr`ao sam se, dodu{e kratko, jedno
sat vremena, u sedi{tu na{e stranke u Trebiwu. Du`e sam bio negde u de-
cembru. Ali najmawe jednom godi{we odem.
Voditeq: Koga imate tamo?
Dr [e{eq: Imam dosta ro|aka bli`ih, daqih.
Voditeq: Jesu u ovom ratu... svi na broju...
Dr [e{eq: Znate {ta, neki su poginuli u ovom ratu, neki su rawe-
ni, neki su pro{li bez rana i povreda, ali su listom u ovom ratu bili
vojnici sposobni za rat.
Voditeq: Po{to smo, otprilike, priveli ovaj razgovor kraju, imam
za vas jedno malo iznena|ewe. Mo`da se u nekim stvarima nismo slo`i-
li, ali vodili smo dosta korektan dijalog. Imam za vas jedan poklon, jed-
nu moju grafiku. To je letwa kuhiwa moje majke, motiv.
Dr [e{eq: Hvala vam, mnogo je lepa.
Voditeq:Ta kuhiwa je stradala u ovom ratu, a posle toga, ono {to je
preostalo od we, pojeo je Dejton. Hvala vam jo{ jednom {to ste bili gost.
Dr [e{eq: A koje je to mesto?
Voditeq: To su Potoci kraj Mostara.
Dr [e{eq: Vidite {ta se desilo sa selom u kom je ro|en moj otac,
Mareva Qut kod Zavale: na pola je podeqeno, linija razgrani~ewa pro-
lazi kroz samo selo. Pola ku}a s jedne strane, pola ku}a s druge strane, i
to nije po Dejtonu nego po naknadnim, pariskim sporazumima.
Voditeq: Hvala vam jo{ jednom.
Dr [e{eq: Ali vrati}emo se mi i u va{e selo. Bilo mi je zadovoq-
stvo.
Voditeq: I meni.
342
XVII
DOBAR GLAS DALEKO SE ^UJE!
Radio “Montenapres”, Nik{i}, 8. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani slu{aoci “Montena-radija” dobar dan, ovo je
emisija “Montenapres”. Moj dana{wi gost je dr Vojislav [e{eq, lider
srpskih radikala. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao.
Voditeq: Pozdravqamo na{e slu{aoce u Danilovgradu i svim me-
stima gde se ~ujemo, uz magistralni put do Podgorice i, naravno, na{e
slu{aoce iz Nik{i}a, koji }e sigurno iskoristiti gostovawe gospodi-
na [e{eqa i nazvati telefon “Montena-radija”, broj 24-987. Gospodine
[e{eq, koliko znam, ovo je tre}i put da dolazite u Nik{i}. Prvi put
ste bili spre~eni, drugi put je bio problem sa gostovawem na lokalnoj
televiziji i, evo, tre}i put, vaqda tali~no, na “Montena-radiju”.
Dr [e{eq: Od decembra naovamo ovo je tre}i put. Ina~e, u Nik{i-
}u sam bio vi{e puta.
Voditeq: Ponovo ste u Crnoj Gori. Gostovali ste u ovih nekoliko
dana od severa naovamo, sino} u Herceg Novom. Recite mi, kako vam je po-
novo me|u Crnogorcima? Imaju li srpski radikali {anse na predstoje-
}im izborima u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Uvek mi je lepo u Crnoj Gori, a srpski radikali se ve}
spremaju za predizbornu kampawu. Srpska radikalna stranka }e i}i sa
kompletnom listom kandidata na parlamentarne izbore i iza}i }e sa
kompletnom listom kandidata na lokalne izbore u svim op{tinama u
Crnoj Gori. O~ekujemo dobre rezultate, jer mi smo stranka koja ima jaku
unutra{wu strukturu. Imali smo mnogo problema, `estoke sudare sa re-
`imom u proteklih nekoliko godina, ali smo sve to izdr`ali, podneli.
Sad nam odgovara i novi izborni zakon. Mislimo da je dobro {to je Cr-
na Gora jedna izborna jedinica i dobro je {to sad nismo optere}eni iz-
borima u nekoj srpskoj zemqi, u Srbiji ili Republici Srpskoj, pa sve
svoje snage mo`emo koncentrisati na izbore u Crnoj Gori.
Voditeq: Nekada prvi ~ovek crnogorskih radikala gospodin A}im
Vi{wi} nije dobro pro{ao na ovim izborima, zadwim predsedni~kim
izborima.
Dr [e{eq: A}im Vi{wi} je napustio Srpsku radikalnu stranku go-
dinu dana pre toga i poku{ao da formira neku novu partiju. Nije u tome
uspeo, dobio je svega nekoliko hiqada glasova. Ne znam koliko je dobio
na predsedni~kim izborima, ali sasvim bezna~ajan broj, {to govori da
on bez Srpske radikalne stranke u politi~kom `ivotu ne predstavqa
ni{ta ozbiqno. Nas to nije nimalo iznenadilo.
Voditeq: Va{ boravak u Crnoj Gori po~eo je nakon sednice Ve}a re-
publika Savezne skup{tine, na kojoj su va{i radikali podr`ali socija-
liste Slobodana Milo{evi}a i na kojoj je usvojen buyet za ovu godinu.
[ta vam je bilo da ponovo podr`ite Slobodana Milo{evi}a?
343
 Dr [e{eq: Mi nismo podr`ali socijaliste ni Slobodana Milo{e-
vi}a. Bili smo, naravno, na te{koj muci: izglasati ili neizglasati
buyet.U posledwem momentu smo odlu~ili da ipak glasamo. Imali smo
~itav niz razloga za takav stav. Mi smo raspravqali protiv buyeta i u
Ve}u gra|ana i u Ve}u republika. U Ve}u gra|ana smo glasali protiv
buyeta, jedino smo mi glasali protiv, sve ostale stranke su glasale za
buyet. Na Ve}u republika poku{ali smo amandmanima da popravimo
tekst buyeta i posebno insistirali da se iz buyetskog finansirawa iz-
bace “Crvena borba” i Tawug, kao iskqu~ivo propagandna sredstva u ru-
kama Socijalisti~ke partije Srbije u propagandnom ratu protiv opozi-
cionih stranaka.
Poku{ali smo da dobijemo podr{ku drugih stranaka za ta na{a na-
stojawa, posebno za ove dve stavke u na{im amandmanima, me|utim, nismo
uspeli da dobijemo odgovaraju}u ve}inu. Namera nam je bila da se izgla-
savawem amandmana u Ve}u republika odlo`i usvajawe odluke buyeta u
celini. Onda bi komisija za usagla{avawe izme|u Ve}a republika i Ve-
}a gra|ana morala da radi. Tu bi bilo {ansi da se tim amandmanima po-
pravi tekst, da buyet bude prihvatqiviji za ve}i broj politi~kih stra-
naka. Kako to nismo uspeli, mno`ile su se druge dileme.
Prvo, naglo eskalirawe teroristi~kih aktivnosti na Kosovu i Me-
tohiji, masovni nemiri pripadnika {iptarske nacionalne mawine –
bolni su faktori u saveznoj dr`avi prilikom izglasavawa buyeta, jer
dve tre}ine novca ide za finansirawe armije, mo`da ~ak i ~etiri peti-
ne. Tu je postojala opasnost da nas svi dr`avni mediji optu`e kako smo
maltene u sprezi sa [iptarima, da smo doveli u pitawe finansirawe ar-
mije i da armija mora da se finansira na osnovu prva tri meseca od pro-
{le godine, dakle, da se ide na privremena re{ewa o buyetu. Neizglasa-
vawe saveznog buyeta bi dovelo do momentalnog raspu{tawa Ve}a gra|a-
na Savezne skup{tine. Ustav je tu vrlo precizan: ako se do 31. marta ne
izglasa buyet, raspu{ta se Ve}e gra|ana i ide se na nove izbore. Mi je-
smo za nove izbore u ovoj godini, ali bismo `eleli da to ne bude ba{ od-
mah. @eleli bismo da ti izbori budu negde krajem godine.
Prvo, za sobom imamo godinu i po dana vrlo jake predizborne kampa-
we. Od maja 1996. godine nismo stali, nismo imali predaha. Bilo je sto-
tine mitinga, nastupa na radio i TV stanicama, rada na terenu u op{tin-
skim i mesnim odborima i sli~no. Imali smo izbore 1996. godine u Cr-
noj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj. Onda opet 1997. godine u Srbiji i
Republici Srpskoj. Na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori nismo
imali svog kandidata. Tu se nismo ne{to naro~ito anga`ovali u prediz-
bornoj kampawi. Treba nam izvestan predah.
Tako|e, i finansijski smo se istro{ili. Treba malo da akumulira-
mo snagu i finansije, prikupqaju}i ~lanarinu i dobrovoqne priloge.
Sada smo u situaciji da smo istro{ili sve {to smo skupqali dve, tri go-
dine ranije. U maju imamo izbore u Crnoj Gori, gde smatramo da bi tre-
balo da anga`ujemo sve svoje snage. U septembru, prema slovu Dejtona,
imamo kompletne izbore u Republici Srpskoj. Srpski radikali su tamo
veoma jaka parlamentarna stranka. Imamo petnaest narodnih poslanika,
344
od ukupno osamdeset tri poslanika. Kada se sve to zavr{i, spremni smo,
negde krajem godine, na vanredne izbore za Ve}e gra|ana i eventualno za
lokalne izbore u Srbiji. Mogu}e je da }e do}i i do republi~kih izbora
jer ne verujem da bi dugo mogla opstati koalicija socijalista i Srpskog
pokreta obnove. Posva|a}e se oko neke reprezentativne vile na Dediwu,
oko nekih bankovnih ra~una na Kipru i sli~no.
Voditeq: Pomenuli ste amandmane koje ste podneli, kako su glasale
crnogorske partije: Demokratska partija socijalista i Narodna stranka?
Dr [e{eq: Demokratska partija socijalista je podr`ala na{e
amandmane, glasali su za wih. Bulatovi}eva stranka, to je sada Socijali-
sti~ka narodna stranka, glasala je protiv. Kilibardina Narodna stran-
ka nam je obe}ala da }e glasati za na{e amandmane, li~no mi je to obe}ao
Stefan Su{i} i jo{ jedan wihov poslanik. Razgovarali su sa mnom na
pauzi skup{tinskog zasedawa i garantovali su mi da }e podr`ati amand-
mane. Me|utim, izneverili su nas: kada je do{lo do rasprave i glasawa,
oni su iza{li iz skup{tinske sale i uop{te nisu u~estvovali u glasawu.
Verovatno su mislili, ako na{i amandmani propadnu, da }e nas to psi-
hi~ki iritirati i naterati da glasamo protiv buyeta u celosti. Kili-
bardinoj stranci je u interesu da se {to pre odr`e izbori za Ve}e gra-
|ana jer su ostali bez svih mandata u Ve}u gra|ana. Na osnovu savezne re-
gistracije Bojovi}eve stranke, u Saveznom ministarstvu pravde, do{lo
je do izbacivawa Kilibardinih poslanika, pa su sva wihova mesta preu-
zeli Bojovi}evi poslanici. Razumem wihove strana~ke interese, ali i
oni moraju da razumeju na{e strana~ke interese. Nekorektno je, ako se
oko ne~ega dogovorimo, da se taj dogovor izneveri. Srpska radikalna
stranka nikada nikakav dogovor nije izneverila, ako se s bilo kim o ne-
~emu dogovorila. Na{ principijelni stav je da se insistira na vanred-
nim izborima za Ve}e gra|ana, i to do kraja ove godine.
Voditeq: Izjavili ste kako ste `eleli da spasete dr`avu, a ne Slo-
bodana Milo{evi}a. O~igledno Srbiju niste spasili, jer je i daqe u du-
bokoj krizi, a i Jugoslavija je tako|e u sli~noj, ako ne i dubqoj krizi.
Dr [e{eq: Nismo je spasili, ali nije jo{ ni potpuno propala. Sla-
`em se da su u velikoj krizi i Savezna Republika Jugoslavija, i Srbija, i
Crna Gora, ali i Republika Srpska. U Srbiji iz krize mo`emo iza}i ako
se promeni vlast, ako Srpska radikalna stranka preuzme vlast, i to je na{
ciq. Mi smo stranka koja je bila u naj`e{}im sukobima sa Milo{evi}e-
vim re`imom, ali nikad ne dozvoqavamo da na{im razumom i na{im emo-
cijama preovlada mr`wa, pa da idemo na ru{ewe dr`ave, ako je to uslov da
padne i Milo{evi}. Mi bismo hteli da sru{imo Milo{evi}a, a dr`avu
da sa~uvamo. Samo u toj varijanti nas interesuje ru{ewe Milo{evi}a.
Voditeq: Da li mislite da je to samo zbog Kosova ili uop{te zbog
same strukture vlasti?
Dr [e{eq: Ne samo zbog Kosova ve} zbog strukture vlasti, neefi-
kasne privrede, zbog korupcije, ekonomskih monopola.
Voditeq: [to se ti~e savezne dr`ave, na to ~esto ukazuju poslanici
Demokratske partije Crne Gore. Da li to zna~i da }ete sa wima, mo`da,
na}i zajedni~ki jezik?
345
 Dr [e{eq: Pretpostavqam da }emo u vezi sa pitawima na}i zajed-
ni~ki jezik, a u pogledu nekih ne}emo. Tamo gde nam se programski ciqe-
vi podudaraju, mogu}a je saradwa, a tamo gde se ne podudaraju, nema sarad-
we! To je na{ stav prema svim strankama, ne samo prema Demokratskoj
partiji socijalista Crne Gore. Dakle, mi idemo za svojim programskim
ciqevima, a s vremena na vreme programski ciqevi nam se mogu uskladi-
ti. Recimo, naj~e{}e }emo biti u situaciji da nam se programski ciqe-
vi usklade sa Demokratskom partijom socijalista oko ekonomskih i so-
cijalnih pitawa. Zajedni~kim snagama smo oborili zakon koji je omogu-
}avao privilegije nosiocima spomenica i ordena narodnog heroja. Zami-
slite, jo{ uvek ti qudi, zato {to su odlikovani, svakog meseca primaju
izvestan nov~ani iznos. Mi nismo osporavali bora~ke penzije, nikada ih
ne}emo osporavati. Osporavamo samo privilegije i to smo oborili u Ve-
}u Republika. Za to su zajedno glasali srpski radikali, Demokratska
partija socijalista, Srpski pokret obnove i, mislim, Kilibardina
stranka. Nisam ~lan tog Ve}a, pa ne mogu ba{ precizno da vam ka`em ka-
ko je to izgledalo prilikom glasawa. Posledica tog glasawa je da je za-
kon pao! Spremni smo da se radi i na ukidawu drugih privilegija poli-
ti~kih mo}nika, dr`avnih funkcionera i nekada{wih nosilaca mo}i i
uticaja u na{oj zemqi.
Voditeq: [ta je sa zahtevima crnogorske vlasti za otvarawe grani-
ca prema Hrvatskoj i Albaniji?
Dr [e{eq: Status granice Crne Gore prema Hrvatskoj mora da bude
identi~an statusu izme|u Srbije i Hrvatske. U onoj meri u kojoj je otvo-
rena granica izme|u Srbije i Hrvatske trebalo bi da bude otvorena i iz-
me|u Crne Gore i Hrvatske. Tu ima nekih neuskla|enosti, pa je promet-
nija i otvorenija granica kod [ida izme|u Srbije i Hrvatske, nego gra-
ni~ni prelaz kod Herceg Novog izme|u Crne Gore i Hrvatske. Smatramo
da tu treba imati principijelan stav, jer mi nikada ne}emo priznati hr-
vatsku okupaciju Republike Srpske Krajine! Ne bismo priznali hrvat-
sku dr`avu, niti sa wom imali diplomatske odnose, ali nismo protiv
kretawa robe, ideja i qudi. Tako|e, mislimo da svi prelazi treba da bu-
du otvoreni, da qudi mogu da putuju. Naravno, uz uslove koji se propisuju
saveznim propisima ili zakonima. Ako sa jednom dr`avom nemamo di-
plomatske odnose, onda postoji sistem viza i putuje se uz pomo} vize. Gra-
nica mora da bude propusna, pogotovo strani dr`avqani, koji nisu ni iz
Srbije, ni iz Savezne Republike Jugoslavije, ni iz Hrvatske, trebalo bi
neometano da prolaze. Za wih bi trebalo da bude svejedno da li ulaze iz
Ma|arske ili iz Hrvatske u Saveznu Republiku Jugoslaviju, ili iz bilo
koje druge susedne dr`ave.
Voditeq: Da li ovo neotvarawe granica prema Hrvatskoj i Albani-
ji vidite u kontekstu ekonomskog pritiska koji Milo{evi} ima prema
novoj crnogorskoj vlasti, kako to, ina~e, mnogi tuma~e?
Dr [e{eq: Sukob izme|u re`ima u Beogradu i Podgorici reflek-
tuje se i u ekonomskoj sferi. To je ono {to je najlo{ije u svemu ovome. Ne
sme se ekonomija me{ati u politiku, ne na ovako brutalan na~in. Mi bi-
smo otvorili granicu i sa Albanijom, jer mislimo da trgovina treba
346
normalno da se odvija. Ako negde postoji problem preteranog {verca,
trebalo bi poja~ati carinsku slu`bu. Ako negde ima ilegalnih prelaza-
ka, prenosa oru`ja, trebalo bi poja~ati grani~ne jedinice, ali za lega-
lan protok qudi i robe granice uvek moraju biti otvorene.
Voditeq: Recite mi, {ta je sa zahtevom, odnosno, {ta mislite o zah-
tevu crnogorskih vlasti da predsednik Savezne vlade Radoje Konti} ko-
na~no preuzme ono {to mu zakonom pripada, a to je vo|ewe politike ove
zemqe?
Dr [e{eq: Srpski radikali to ponavqaju otkad je Radoje Konti}
predsednik Vlade, a to je od 1993. godine. Vi{e puta smo kritikovali Ra-
doja Konti}a {to se uop{te ne me{a u svoj posao.
Voditeq: Zadwi sukob sa socijalistima Slobodana Milo{evi}a
imali ste na zadwim predsedni~kim izborima u Srbiji. Tada ste izjavi-
li da su vam socijalisti pokrali nekoliko stotina hiqada glasova?
Dr [e{eq: Tri stotine pedeset hiqada glasova su nam sigurno po-
krali, a mi procewujemo i do osam stotina hiqada.
Voditeq: Dobro, u kojoj je to sada fazi?
Dr [e{eq: To je u fazi re{avawa na Vrhovnom sudu, a mi smo obja-
vili tri specijalna izdawa na{ih novina “Velika Srbija”, u kojima smo
dokumentovali te kra|e, posebno kra|e na podru~ju Kosova i Metohije.
Spremamo i ~etvrto izdawe, koje bi trebalo da iza|e za koji dan, i od to-
ga ne}emo odustati. Sada neprekidno prozivamo Milana Milutinovi}a,
naro~ito od kada je do{lo do eskalacije terorizma na Kosovu i Metohi-
ji, kako je vreme da napokon ode na Kosovo i umiri svoje glasa~e. Upravo
u Drenici, gde su najve}i separatisti, Milan Milutinovi} je osvojio
najvi{e {iptarskih glasova. A ko }e ih umiriti, ako ne}e svoj svoga?
Voditeq: Pri~ali ste, mo`da ne direktno vi, ali va{i poslanici,
va{i ~elni qudi, kako su predsedni~ki izbori u Crnoj Gori pokradeni.
Savezni ustavni sud do sada je na{ao prigovor samo za nekoliko stoti-
na, mo`da, nepravilno upisanih bira~a?
Dr [e{eq: Imali smo ozbiqne primedbe na izbore u Crnoj Gori i
1996. i 1997. godine.
Voditeq: Vi ste 1997. godine rekli kako je pokradeno dvadeset hiqa-
da glasova, ako se ne varam?
Dr [e{eq: Dovodili smo u pitawe na~in glasawa, upisivawe u bi-
ra~ke spiskove, posebno izme|u dva izborna kruga, {to je, po na{em mi-
{qewu, nedopustivo. Protiv toga smo, jer, ako se dvadeset dana pred iz-
bore zatvaraju bira~ki spiskovi, onda ne mo`e izme|u dva izborna kru-
ga da se ide na dopisivawe.
Voditeq: Da, ali ako nema bira~a, ako ih uop{te nema u spiskovima,
kao {to ih nije bilo...
Dr [e{eq: Ako ih nema, to je trebalo utvrditi dvadeset dana pred
izbore. Znate, mo`e neko do}i na sam dan izbora i re}i: nema me u spi-
sku, a moje je pravo da budem u spisku. To pravo ne mo`e odmah da se rea-
lizuje, jer se u{lo u ne{to, i sada treba zadr`ati status kvo. A mi zna-
mo da mnogo bira~a nije u{lo u bira~ke spiskove jer ranije, dok je Demo-
347
kratska partija socijalista bila jedinstvena, poprili~no se manipuli-
salo bira~kim spiskovima, ali i izbornom procedurom.
Jedna od pozitivnih posledica rascepa u vladaju}oj Demokratskoj
partiji socijalista je {to je do{lo do zna~ajne demokratizacije u Crnoj
Gori. Prvo, zato {to se u sukobu te dve grupacije iznelo u javnost mnogo
toga, o ~emu, naravno, javnost ranije nije znala. Oni danas jedni druge op-
tu`uju i tako pred na{e o~i iznose model politi~kog pona{awa koji je
bio prisutan u Crnoj Gori. Sada se svaka od tih grupacija pribojava da se
slu~ajno ne{to sli~no ne ponovi. Vi{e se ne zna sa koje strane ne{to mo-
`e da procuri i da tu~e. U javnom mwewu se sa svih strana osipa paqba ako
se primeti ili ~uje ne{to lo{e za neku od ovih dveju grupacija. Vi{e ne-
ma one apsolutne za{tite, onog neprobojnog zida koji je okru`ivao Demo-
kratsku partiju socijalista i ~inio je nekada imunom na sve opozicione
kritike. Sama ~iwenica da se donosi novi izborni zakon govori da su do-
sada{wi imali mnogo slabih ta~aka, problemati~nih mesta. I sada imam
neke primedbe na novodonesene izborne zakone, ali u celini, oni su do-
bri. Ima nekih re{ewa koja bi se mogla primeniti i u Srbiji. Recimo,
uvo|ewe spreja kojim se na izvesno vreme obele`i gra|anin koji je glasao,
kako se ne bi dva puta pojavio na bira~kom mestu.
Voditeq: Zar to nije malo poni`avaju}e?
Dr [e{eq: To nije poni`avaju}e i decenijama se koristi u nekim
svetskim demokratskim dr`avama. Recimo, u Indiji.
Voditeq: Aah...
Dr [e{eq: Nemojte tako. U Indiji je velika demokratija. Ali vi se
snebivate kad je re~ o Indiji. Me|utim, tamo falsifikati nisu mogu}i.
Indija je daleko ispred Savezne Republike Jugoslavije po izbornoj pro-
ceduri, po demokrati~nosti izbornog procesa, po slobodi {tampe, po
politi~koj toleranciji.
Voditeq: Sla`em se sa vama. Mi smo u ovih deset godina mo`da, do-
{li na zadwe mesto. Sa velikom osudom je kod crnogorske javnosti pri-
mqena koalicija Vuka Dra{kovi}a i Slobodana Milo{evi}a, ne zato
{to su oni na{li neki zajedni~ki jezik, ve} zato {to Vuk ni{ta dra-
sti~no nije promenio na politi~koj sceni Srbije i Jugoslavije, osim
{to se okoristio. Kakvo je va{e mi{qewe o tome?
Dr [e{eq: Mislim da tu ne}e biti nikakve politi~ke koristi za
Srpski pokret obnove. Ube|en sam, poznavaju}i odli~no Vuka Dra{ko-
vi}a, da je shvatio da vi{e nema {ta da tra`i u politici i on `eli {to
skupqe da se proda, {to skupqe da naplati dosada{we politi~ko delo-
vawe. On sada ulazi u vladu, uzima privilegije i, {to je najva`nije, no-
vac. To je za wega najva`nije, ogroman novac, i pretpostavqam da na sle-
de}e izbore ne}e ni iza}i.
Voditeq: Jeste li vi razgovarali sa va{im kumom?
Dr [e{eq: U nekim prilikama sam razgovarao. Odli~no ga pozna-
jem. Razgovarali smo pro{le godine, dogovarali smo se o ru{ewu Zorana
\in|i}a sa funkcije predsednika Gradske vlade Beograda. Tada smo raz-
govarali o predstoje}im parlamentarnim izborima, predsedni~kim iz-
borima, o nekoj mogu}oj saradwi.
348
Vuk Dra{kovi} navalio, {to na{ narod ka`e: ko sivowa, da on bude
jedinstveni predsedni~ki kandidat, {to je za nas bilo neprihvatqivo,
{to je bilo protivno zdravom razumu. Bili smo spremni da uzmemo jedin-
stvenog kandidata koji ne pripada nijednoj partiji, tada je u opticaju bio
Bogoqub Kari}. ^ak smo imali nekoliko razgovora sa Bogoqubom Kari-
}em, on mi je i svedok za ove tvrdwe. Bili smo spremni za to da on ide kao
zajedni~ki kandidat opozicionih stranaka, kako bismo ve} u prvom kru-
gu pobedili socijaliste.
Voditeq: Onda je u{la finansijska policija u wegove banke i on je
odustao od kandidature?
Dr [e{eq: Nisu oni wemu mogli ni{ta da na|u. On je odustao od
kandidature jer nije imao podr{ku nijedne ozbiqne partije. On ne bi od-
ustao da je bio mogu} sporazum izme|u Srpske radikalne stranke i Srp-
skog pokreta obnove u vezi sa tim pitawem.
Voditeq: Imao je va{u podr{ku.
Dr [e{eq: Imao je na{u na~elnu podr{ku, ako se dogovorimo sa
drugim partijama. Ne mo`e on i}i samo kao kandidat na{e stranke, on-
da na{a stranka ide sa na{im kandidatom. Nema razloga da nam on bude
kandidat ako nema jo{ neka ozbiqnija, ve}a partija koja bi to podr`ala.
Voditeq: Interesantno je za na{e slu{aoce {ta ste vi razgovarali
sa socijalistima, {ta ste vi tra`ili. Puno se pri~alo o mestu potpred-
sednika Vlade?
Dr [e{eq: Ne, ni{ta im nisam tra`io. Posle septembarskih izbora
u javnost smo iza{li sa konceptom koncentracione vlade narodnog jedin-
stva. Tra`ili smo da novu vladu Srbije formiraju ~etiri najve}e parla-
mentarne stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Sr-
bije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska udru`ena levica. Bio je to ve-
oma promi{qen koncept, zato {to `elimo lagan prenos vlasti, bez nekih
sukoba. Preuzeti sada vlast, sa tankom parlamentarnom ve}inom, zna~ilo
bi da se sa svih strana obru{i socijalisti~ka lavina. Socijalisti jo{
uvek imaju zna~ajne pozicije u dr`avi i dru{tvu, imaju saveznu vlast. Na
svakom koraku bismo se susretali sa ozbiqnim te{ko}ama i problemima,
pogotovu kad bi nam samostalne sindikate bacili za vrat. Boqe je i wih
uvu}i u to, jer onda nema tih tenzija. Ovo bi ve} bio lagani prenos vlasti.
Drugo, sami se nismo usu|ivali da u|emo u vladu sa socijalistima i
levicom, jer bi nas na sednici vlade uvek mogli preglasati. Levica ima
ukupno 110 poslanika, a srpski radikali 82. Otprilike bi bio takav od-
nos snaga. Na wihovih jedanaest ministara, bilo bi na{ih osam i uvek
bi nas preglasali. Ne bismo bili u stawu ni{ta ozbiqno da promenimo.
Nismo se usudili ni da idemo samo sa Srpskim pokretom obnove, jer ima-
mo lo{ primer \in|i}a, Ko{tunice, Vesne Pe{i} i Mi}unovi}a. Ko je
u takve varijante ulazio sa Srpskim pokretom obnove, kasnije se gorko
kajao. Stra{an nepotizam, korupcija, mnogo ve}a nego kada je re~ o soci-
jalistima. SPO-ovci su mnogo gori kada je u pitawu korupcija, a da ne
govorimo o nepotizmu! Me|utim, ovakva ~etvorna koalicija davala nam
je mogu}nost za neko unutra{we odr`avawe ravnote`e i sprovo|ewe iz-
vesnih programskih ciqeva oko kojih bismo se dogovorili.
349
 Voditeq: Verujete li da ste u prvom krugu predsedni~kih izbora, ka-
da ste osvojili 49 odsto glasova, ne znam ta~no koliko, regularno izgubi-
li mesto predsednika Srbije?
Dr [e{eq: Ube|en sam da nije iza{lo vi{e od 50 odsto glasa~a na
izbore. Mo`da je iza{lo, ali vrlo malo iznad. Me|utim, desilo se ne-
{to drugo. Socijalisti su tada krali {iptarske glasove na Kosovu i Me-
tohiji, ali kada su videli da Lili}u to nije dovoqno za pobedu, a meni
mo`e biti dovoqno (pre|em preko 50 odsto), onda su naglo po~eli da vra-
}aju ukradene glasove i da mewaju zapisnike. To se desilo u prvom izbor-
nom krugu. U drugom izbornom turnusu falsifikati su bili masovni.
Voditeq: Koliko je Lili} izgledao kao gubitnik, toliko je i Milu-
tinovi}, bar ovako iz daqine.
Dr [e{eq: Milutinovi} je gubitnik u svemu tome, jer nije lako ono-
me ko na taj na~in do|e na izvesnu politi~ku funkciju. Svestan je da je
do{ao uz pomo} falsifikata, verovatno najbrutalnijih kra|a koje pam-
ti evropska istorija posle Drugog svetskog rata.
Voditeq: Protiv va{eg ulaska u vladu bili su i predstavnici Jugo-
slovenske udru`ene levice.
Dr [e{eq: Ne, oni se nikada nisu izjasnili protiv ulaska Srpske
radikalne stranke u vladu, i to je interesantno. Nas ne pomiwu! Pomiwu
nas posebno kada nas napadne Sini{a Vu~ini}, onaj vojvoda za brawe ku-
kuruza, to je onaj iz Radikalne stranke – Nikola Pa{i}. Nedavno je naja-
vio prelazak u Jugoslovensku levicu i ulazak cele svoje stranke. Kada
nas on napada preko dr`avnih medija, televizije, preko “Politike”, to
zapravo levica govori o nama, ali ne usu|uje se sama to da saop{ti. Tako
lansiraju raznorazne la`i, klevete i sli~no. U tome je Sini{a Vu~ini}
glasnogovornik Jugoslovenske udru`ene levice. A “Dnevni telegraf” je
glasnogovornik jednog krila u okviru Socijalisti~ke partije Srbije,
jedne grupacije, rekao bih jedne frakcije.
Voditeq: Mislila sam na ~iwenicu da je Jugoslovenska udru`ena le-
vica i protiv Srpskog pokreta obnove.
Dr [e{eq: Oni imaju mnogo ve}i otpor prema ulasku Srpskog po-
kreta obnove, a taj otpor je prisutan i kod socijalista. Znate, svi ozbiq-
ni politi~ari u Srbiji su svesni da sa Vukom Dra{kovi}em ne mo`e ni-
{ta ozbiqno da se dogovori i da se radi. Niko ko u|e sa wim u neku kom-
binaciju ne mo`e iz we iza}i ~ist. Svi koji su sa wim ulazili u nekakve
koalicije, gorko su se kajali. To je ono ~ega se pribojavaju socijalisti.
Bilo je nekih razgovora, oni su i nas poku{ali da ubede da u|emo u vla-
du, da pravimo takvu vladu... Kad smo Tomislav Nikoli} i ja bili kod
Marjanovi}a, o tome je otvoreno govorio, otvoreno nudio, me|utim, mi
ne}emo na taj na~in da u|emo u vladu. Ho}emo jedan principijelan na~in.
Ako su socijalisti dobili mesto predsednika Narodne skup{tine, a iz-
me|u Socijalisti~ke partije i Srpske radikalne stranke razlika je sa-
mo u ~etiri poslani~ka mandata, onda bi mandatar za sastav vlade treba-
lo da bude iz Srpske radikalne stranke, ako nijedna stranka nema apso-
lutnu ve}inu sama.
350
Voditeq: Jugoslovenska levica, odnosno wen Glavni odbor, upravo
danas ima sednicu na kojoj bi trebalo da odlu~i o ulasku u vladu. Ocene
u javnosti su da se JUL pocepao. [ta vi mislite?
Dr [e{eq: Nije nemogu}e! Ostaje da vidimo. Ne mogu da naga|am o
tim pitawima. Nije nemogu}e da vladu formiraju socijalisti i Srpski
pokret obnove i da Jugoslovenska udru`ena levica ne u|e u tu vladu. Mo-
gu}e je da Jugoslovenska levica procewuje kako bi ovo mogao biti defi-
nitivni krah socijalista.
Voditeq: Ne bi vaqda `ena pustila da joj mu` propadne?
Dr [e{eq: Nisu to takvi odnosi da `ena pusti da joj mu` propadne,
to su, ipak, dve jasno izdiferencirane politi~ke partije koje su u me|u-
sobnom politi~kom savezu, ali imaju dosta me|usobnih razlika. Ne raz-
likuju se u ideologiji, deklarativno su i jedna i druga za levi~arsku ide-
ologiju, s tim {to se kod socijalista ideologija prakti~no ugasila. Kod
wihovih funkcionera sredweg i ni`eg nivoa nema vi{e nikakve ideo-
logije. Oni su samo stranka inercije, stranka zate~ene vlasti.
Jugoslovenska levica ima ideologiju levi~arskog karaktera, oku-
pqa veliki broj biv{ih kadrova Socijalisti~ke partije: razo~arane so-
cijaliste, odba~ene socijaliste. Svi oni su kivni na svoju prethodnu
partiju iz izvesnog razloga. Sada se, ovamo u JUL-u, dokazuju da su boqi,
uspe{niji i sposobniji od socijalista. Milo{evi}u je, verovatno, po-
trebno da ima dve levi~arske partije kako bi lak{e mogao i jednu i dru-
gu da dr`i pod kontrolom. Verovatno nema dovoqno vremena da se bavi
partijskim poslovima i boji se da mu se unutar Socijalisti~ke partije
pojavi neka grupacija koja bi u nekom trenutku mogla da ga ugrozi! Bilo
je nagove{taja takvih grupacija. Setite se obra~una sa Mihajlom Mar-
kovi}em, Borisavom Jovi}em, Vu~eli}em i drugima. Jugoslovenska levi-
ca mu do|e kao kontrolni paket akcija u levom bloku.
Voditeq: Veliki problem Jugoslavije, zbog koga }emo ponovo, izgleda,
zaraditi sankcije, je Kosovo. Deset godina je policija na Kosovu, Albanci
bojkotuju izbore, nastavu, srpske medije. [ta ~eka gospodin Milo{evi}?
Dr [e{eq: Mislim da nije izvesno da }emo dobiti nove sankcije.
Ono {to je od sankcija ostalo, to }e Amerikanac da dr`i, pa da dr`i.
Ne}e se zadovoqiti samo Kosovom, posle Kosova dolazi Sanyak, Vojvo-
dina, Crna Gora, dodatno Republika Srpska, i ko zna {ta }e im jo{ pa-
sti na pamet! Takozvani spoqni zid sankcija su Amerikanci izmislili
nakon Dejtonskog sporazuma, na koji je Milo{evi} pristao. @rtvovao je
Republiku Srpsku Krajinu i tre}inu Republike Srpske, o~ekuju}i pot-
puno ukidawe sankcija, kako mu je bilo obe}ano. Me|utim, nakon potpi-
sivawa Dejtonskog sporazuma, pokazalo se da je bio obmanut.
[to se Kosova ti~e, te{ko je da se mogu uvesti nove sankcije, jer je
za to potrebna odluka Saveta Ujediwenih nacija, koji }e, verovatno, za-
sedati. O~ekujem da Kina i Rusija ne}e pristati na nove sankcije i da }e
glasati protiv! Ali, uostalom, vide}emo kada do te sednice do|e. O~e-
kujem da }e se Kina i Rusija suprotstaviti me{awu zapadnih sila u na{e
unutra{we odnose. One su to ve} nagovestile. Primakov je sasvim jasno
to saop{tio pre nekoliko dana.
351
 Voditeq: Za{to mi ne re{avamo na{e unutra{we probleme?
Dr [e{eq: E, to je drugi problem. To je problem re`ima u Beogra-
du, koji je nesposoban da ih re{i, koji je jo{ zarobqenik nekih ideolo-
{kih dogmi. Sa jedne strane, socijalisti~ka vlast na Kosovu je mnogo ko-
rumpirana, ogrezla u kriminalu. Sa druge strane, re`im smatra da sve
mora da dr`i pod svojom kontrolom: i {kole, i zdravstvene ustanove, i
kulturne institucije, i sve ostalo. To je besmisleno! Re`im nije spreman
da ide u privatizaciju {kola, zdravstva i kulturnih institucija, a to je
re{ewe! Kada takav zakon donesemo i sprovedemo ga na Kosovu, zapadne
sile vi{e ne}e imati argumenata protiv nas.
Paralelno sa tim, ako [iptari bojkotuju popis stanovni{tva, (a
bojkotuju ga iz sasvim prakti~nih razloga, jer su ranije popisi bili pre-
naduvani, falsifikovani, pa bi se sada utvrdilo realno stawe), mi taj
popis mo`emo sprovesti tako {to bismo izvadili nove li~ne karte. Re-
cimo, doneli bismo novi zakon, propisali bismo i novi obrazac za li~-
ne karte, i rekli bismo: do kraja godine svi gra|ani su du`ni da izvade
nove li~ne karte. Da bi neko izvadio novu li~nu kartu, trebalo bi da po-
puni obrazac i da donese uverewe o dr`avqanstvu. Ko je upisan u kwigu
dr`avqana, odmah }e dobiti uverewe, a ko nije, on mora prvo da pribavi
upis, da se vidi ima li osnova za wegov upis ili nema.
Mi bismo to uradili i time bismo re{ili ~itav niz problema. Onda
bismo sredili stawe u katastarskim kwigama, zemqi{nim kwigama. To bi
bile na{e prve mere. Za{to bismo mi sputavali {iptarske politi~ke ak-
tivnosti, {to bi nam to smetalo? Slobodu strana~kog organizovawa bi-
smo sproveli do kraja, nemamo ni{ta protiv {iptarskih demonstracija,
mitinga, ali, moraju da ih prijave policiji.Ako srpski radikali, kada or-
ganizuju mitinge, moraju da ih prijave policiji, onda moraju i oni! Dakle,
mi imamo kompletan program za Kosovo i Metohiju, Postoji jo{ ~itav niz
drugih ta~aka i stvari koje bismo primenili u praksi.
Voditeq: Rekli ste da biste im dali mogu}nost da sami organizuju
nastavu?
Dr [e{eq: Da, uop{te se ne bismo me{ali u wihov nastavni plan i
program. Iz kakvih }e oni uybenika da u~e, to me ne bi interesovalo.
Svaki albanski roditeq bi trebalo da razmisli ho}e li svoje dete upi-
sati u dr`avnu {kolu, gde se program i nastava propisuju u Beogradu, ili
}e svoje dete upisati u privatnu {iptarsku {kolu, gde se {kolski pro-
gram ad hok propisuje. Neka svako od wih razmi{qa o budu}nosti svog de-
teta i vrednosti diplome do koje }e dete do}i posle {kolovawa.
Voditeq: Nekoliko godina je milicija na Kosovu i ni{ta se time
jo{ uvek nije re{ilo.
Dr [e{eq: Ne mo`e se na taj na~in re{iti, {ta se na taj na~in re-
{ava? ^ak se i policija sputava u ga{ewu {iptarskog terorizma. Poli-
cija je sposobna da se do kraja obra~una sa terorizmom, ali nema politi~-
ke odluke. Sada se re`im u Beogradu upla{io zapadnih pritisaka, i rekao:
zaustavqaj akciju! Mi bismo paralelno re{avali ove sistemske probleme,
a do kraja bismo gu{ili i uni{tili separatisti~ki terorizam.
352
Voditeq: U Crnoj Gori upravo sti`u pozivi mladim regrutima za
odslu`ewe vojnog roka na Kosovu. Krajem meseca bi trebalo da se jave u
odre|ene kosovske kasarne. Da li to podr`avate?
Dr [e{eq: [tampa pi{e kako se tendenciozno regruti iz Crne Go-
re upu}uju, gotovo, iskqu~ivo na Kosovo. Moram da izrazim izvesnu sum-
wu. Dok mi neko na osnovu relevantnih dokumenata ne doka`e, to ne bih
primao zdravo za gotovo, pogotovo ako to ~ine pripadnici pojedinih iz-
razito separatisti~kih partija.
Mislim da regruti moraju biti ravnomerno raspore|eni na celoj te-
ritoriji Savezne Republike Jugoslavije i da moraju, kao {to je i do sada
bila praksa, da se me|usobno izme{aju. Zna~i, zajedno bi trebalo da slu-
`e vojni rok regruti iz Nik{i}a, regruti iz Vrawa, Negotina, Novog
Sada, ^a~ka i tako daqe. Jer to je veoma va`no u na{oj dr`avi. Moramo
da spre~imo mogu}nost da razni nosioci politi~ke mo}i i uticaja pri-
bave privilegije za svoje sinove i nameste im slu`ewe vojnog roka na
onim mestima na kojima je relativno pogodno slu`iti vojni rok, a da iz-
begnu slu`ewe gde ima izvesnih problema ili tamo gde je neka zaba~ena
sredina, pa je vojniku dosadno kada iza|e u grad, ose}a se usamqenim i
izolovanijim nego kada je u velikom gradu.
Voditeq: Da li biste vi, kao roditeq, bili sigurni i mirni da je va-
{e dete u podru~ju gde ginu Albanci, ginu policajci, i gde je zaveden po-
licijski ~as?
Dr [e{eq: Ne bih bio miran. Bio bih nemiran i uznemiren, nervo-
zan, ali vam garantujem da }e moji sinovi da slu`e vojsku tamo gde dobi-
ju raspored i da se ne}e oglu{iti na vojni poziv. Naravno, ne bi mi bi-
lo lako. Strepeo bih, u~estalo bih putovao kako bih ih {to ~e{}e vi-
|ao, ali...
Voditeq: Ba{ zato sam vas to i pitala, jer je zaista nelogi~no sla-
ti decu na takva mesta da slu`e vojni rok, a oni jo{ ne znaju ni da puca-
ju, da se slu`e oru`jem.
Dr [e{eq: Jedno je poslati decu na slu`ewe vojnog roka tamo gde su
kasarne obezbe|ene, do sada apsolutno nikada nije pretila opasnost da
do|e do napada na kasarne, a drugo pitawe je da li te mlade regrute kori-
stiti u slamawu {iptarskog separatizma i pobune. Ja sam protiv toga,
protiv toga je Srpska radikalna stranka. Mi smatramo da se vojska sada
uop{te ne sme me{ati, jer imamo jake policijske snage, koje bi trebalo
da se obra~unaju sa teroristima. Postoji jo{ ~itav niz razloga zbog ko-
jih vojska ne bi smela da se me{a u probleme na Kosovu.
Voditeq: Mnogo se danas manipuli{e oko toga da li je vojska ume{a-
na u sukobe na Kosovu ili nije. Kakvo je va{e mi{qewe?
Dr [e{eq: Vojska nije ume{ana, to je sigurno. Mislim da ne treba
ni da se me{a. Vojska se me{a samo u onim situacijama kada Srbija, kao
federalna jedinica, nije u stawu da re{i te probleme sama. Mi moramo
sve da u~inimo kako bi se pokazalo da je Srbija u stawu da uz pomo} poli-
cije re{i sve sporne probleme na Kosovu. Drugo, ako se ume{a vojska, on-
da se vi{e ne govori o teroristi~kim akcijama, nego o eventualnom gra-
353
|anskom ratu. Tada bi zapadne sile imale argumente da ka`u: to je gra|an-
ski rat. Moramo se ume{ati i razdvojiti sukobqene strane. Na taj na~in,
na{im me{awem, izbe}i }e se krvoproli}e. Uostalom, zapadne sile su se
uvek na takav na~in me{ale u nekim drugim delovima biv{e Jugoslavije.
Voditeq: Pa, kad mi sami to ne umemo da re{imo.
Dr [e{eq: Imamo lo{ re`im. Trebalo bi da promenimo re`im. Mi
to sigurno mo`emo da re{imo sami, ali nemamo re`im koji bi trebalo
to da uradi.
Voditeq: Da je opozicija slo`nija, lako bi se promenio i re`im.
Dr [e{eq: Znate, kada se ka`e opozicija, onda je to jedan fluidan
pojam. [ta, u stvari, zna~i opozicija? Opozicija je grupacija politi~-
kih partija koje imaju samo jednu zajedni~ku karakteristiku, a to je da tog
trenutka nisu vladaju}e partije, i ni{ta vi{e. Zna~i, po va{em
mi{qewu ja bih trebalo da budem slo`an sa nekim ko je po mom mi{qe-
wu jo{ gori od socijalista? Sa druge strane, kod nas jo{ uvek postoji ne-
razumevawe pojma opozicija.Srpska radikalna stranka je 1993. godine bi-
la jedina opoziciona stranka u Crnoj Gori. Sve ostale politi~ke stran-
ke su u{le u Vladu Crne Gore, ali i daqe su o sebi govorili kako su opo-
zicione stranke. Tu, pre svega, mislim na liberale, na Narodnu stranku,
na Socijaldemokratiju... Nije bitno {to su brzo iza{li iz vlade, ali
onog trenutka kada su u vladi, one nisu vi{e opozicione stranke, ve}
vladaju}e.
Imao sam polemiku sa Novakom Kilibardom u Saveznoj skup{tini.
On je tvrdio kako je opozicija, pa opozicija. A, molim vas lepo, on ima
ministra u Saveznoj i ministra u Republi~koj vladi. Kilibarda ka`e:
“Mi smo opozicija. Uzeli smo samo jedno ministarstvo, onako, da nam se
na|e tu pri ruci. Ali mi smo opozicija!” Bio je direktan televizijski
prenos tog na{eg duela, pretpostavqam da ste gledali. Bilo je to stvar-
no sme{no. Znate, kad qudi nemaju pojma o politi~koj teoriji, pa po~nu
da se bave politikom, glume velike strana~ke lidere, a u stvari ne razu-
meju su{tinu politike i stvari.
Voditeq: Naquti}e vam se Kilibarda.
Dr [e{eq: Ma ne, ne}e se on naqutiti. Ne bi se on naqutio, nika-
ko!
Voditeq: Smatrate, kao i Slobodan Milo{evi}, da je Kosovo inter-
ni problem Srbije. Me|utim, sankcije koje smo imali i kojima nam pre-
te, bez obzira {to ste optimista, pre`iveli smo i mi u Crnoj Gori za-
jedno sa Srbijom. Kako onda Kosovo mo`e biti samo problem Srbije?
Dr [e{eq: Sankcije koje smo imali nisu bile zbog Kosova. Bile su
zbog na{e politike i za{tite zapadnih Srba. Amerikanci su nam namet-
nuli sankcije jer su hteli da nam otmu zapadne srpske teritorije. U tome
su u velikoj meri i uspeli. Oteli su celu Srpsku Krajinu, jednu tre}inu
Republike Srpske, a ostatak Republike Srpske je pod izvesnom okupaci-
jom NATO-a i neizvesna je daqa sudbina Republike Srpske.
Voditeq: Mo`e li se re}i da je Jugoslavija izgubila Krajinu zbog
politike Slobodana Milo{evi}a?
354
Dr [e{eq: Onaj ko je imao vlast u Beogradu u tom trenutku, jedini
je krivac {to je izgubqena Krajina. On je poslao generala Mileta Mrk-
{i}a za komandanta Vojske Krajine. On je doveo na mesto predsednika
Republike Milana Marti}a, setite se kako je bilo na izborima. U prvom
izbornom krugu srpski radikali su u~estvovali na tim izborima, imali
smo na{eg predsedni~kog kandidata. Milan Babi} je dobio najvi{e gla-
sova, ali nije imao vi{e od 50 odsto glasa~a, pa Milan Marti}, pa kan-
didat Srpske radikalne stranke. U drugom krugu smo podr`ali Milana
Babi}a. Me|utim, re`im iz Beograda je krenuo sa freneti~nom propa-
gandnom kampawom, i bilo je dosta falsifikata na bira~kim mestima.
Re`im je prosto na silu izdejstvovao Milana Marti}a za predsednika
Republike. Nemam lo{e mi{qewe o Milanu Marti}u. On u jednom te-
{kom istorijskom trenutku nije bio na visini tog zadatka, ali se ipak
pokazao kao ~astan i po{ten ~ovek. Re`im je vukao sve konce u vezi sa
pitawem Srpske Krajine.
Voditeq: Prili~no imaginarno, moram re}i, deluju pri~e da je ~i-
tav svet zaveren protiv nas, da su to CIA, Vatikan i ostali.
Dr [e{eq: Nije to imaginarno, to je stvarno, to je realno. Za{to su
nam uzeli Srpsku Krajinu? Za{to su uzeli Srpsku Krajinu od Srba, za{to
su proterali 300.000 Srba i srpsku zemqu prodali Hrvatima? I{li su na
dve varijante. U prvoj varijanti, oru`anom intervencijom oterali su Sr-
be iz zapadnih delova Srpske Krajine: Dalmacije, Like, Banije, Korduna
i Zapadne Slavonije. Hrvati su upotrebili svoje borbene jedinice, ali su
Amerikanci vodili te borbene jedinice i pru`ali logisti~ku pomo},
~ak i avijacijom NATO-a sve na{e informativne sisteme su blokirali,
sve na{e sisteme veza. ^ak je ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Gal-
brajt li~no stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile.
Rekli su za isto~ni deo Srpske Krajine: mirovno re{ewe, mirna in-
tegracija, opstanak Srpskog naroda. Srbi masovno be`e iz Isto~ne Sla-
vonije i Barawe. Tamo usta{e ve} uveliko divqaju. Sve to tamo orga-
nizuje Hrvatska stranka prava.
Ako Srbi poka`u spremnost za saradwu, ako popuste, ako se odreknu
dr`avnosti, ako prihvate reintegraciju, opet im se ista sudbina pi{e.
Samo {to je ovamo progon Srba bio brutalan, u roku od nekoliko dana,
a ovamo je ti{i, postepeniji, ali on se neprekidno odvija pred na{im
o~ima. Maltene, uspostavqen je vazdu{ni most do Norve{ke, gde sada
ide reka srpskih izbeglica iz Isto~ne Slavonije i Barawe.
Voditeq: Politika se vodi na vi{e na~ina, postoji pametna poli-
tika, postoji...
Dr [e{eq: Ova politika koju su zapadne sile vodile protiv nas je
vo|ena zaista na vi{e na~ina, ali je ciq bio uvek isti, da se Srbi svedu
na {to mawu teritoriju. [to se ti~e na{e politike, weni osnovni prav-
ci su bili dobri, da se sa~uvaju sve srpske zemqe, me|utim, metode rea-
lizacije su bile lo{e. Onda kad smo imali veliku vojnu nadmo}, desila
se izdaja u General{tabu, u vrhu dr`ave, onda je i{la ona taktika kreni-
stani. Mogli smo uzeti za kratko vreme Dubrovnik, [ibenik, Zadar,
355
Karlovac, Ogulin, Viroviticu, Osijek i Vinkovce. E, tad nije bilo do-
voqno hrabrosti i odlu~nosti dr`ave i vojske da se to sprovede. Devede-
set druge godine je do{lo do raspada frontova, jer je povu~ena Jugoslo-
venska narodna armija i pokazalo se da su mnoge `rtve bile uzaludne.
Narod je bio demotivisan za u~e{}e u tom ratu, znate, izgine grupa
nik{i}kih mladi}a, recimo, u Trebiwu, izginulo je negde oko 40 mladi-
}a, ja sam neposredno posle toga putovao u Hercegovinu i dobro se toga
se}am. Izgine toliko vojnika, posle se sve to mirno preda, i nikom ni-
{ta. Roditeqi tih mladi}a razmi{qaju za{to su wihovi sinovi izginu-
li, pa onda to demotivi{e druge mladi}e. Kad bi se kod nas i{lo na mo-
bilizaciju, ra~una se da bi bio mali odziv. Za{to bi se to desilo? Zato
{to su qudi demotivisani. Odmah postave pitawe: {ta ja ovo radim, ~e-
mu slu`i ta moja `rtva, sutra }e neko da trguje sa tim teritorijama.
Voditeq: Danas se u Ulciwu odr`ava miting pod nazivom: “Stop si-
li”, koji organizuju dve albanske partije i Op{tinski odbor Liberal-
nog saveza Crne Gore. Tra`e zaustavqawe upotrebe sile od strane srpske
policije nad albanskim narodom i dijalog. Ocena i crnogorske vlasti i
opozicije, osim DPS-a Momira Bulatovi}a i Narodne stranke Bo`ida-
ra Bojovi}a, je da se mora prestati sa nasiqem i po~eti razgovarati sa
Albancima na Kosovu.
Dr [e{eq: Sla`em se da treba prestati sa teroristi~kim nasiqem,
ali sve dok postoje teroristi, sve dok postoje qudi koji nelegalno pose-
duju oru`je, ne mo`e se tra`iti prestanak policijskog nasiqa, primene
policijske sile, to je besmisleno. Setite se, u Crnoj Gori je 1993. i 1994.
godine bila velika akcija razoru`avawa muslimana u Ro`aju, Plavu, u
Bijelom Poqu. Setite se, mnogo muslimana kod kojih je na|eno oru`je je
uhap{eno.
Voditeq: Jeste, pa je na kraju ispalo da je to politi~ki montirani
proces, jer su muslimani...
Dr [e{eq: Ne mislim da je to bio montiran politi~ki proces, jer
neki su oslobo|eni, a neki su oti{li u zatvor, pa posle pomilovani. E,
drugo je pomilovati. Sad treba na Kosovu to sprovesti na isti na~in, sve
razoru`ati, glavne osuditi, pa onda mo`e da do|e do pomilovawa posle
{est meseci, posle godinu dana, dve-tri godine, nije bitno. Ali svako ko
nelegalno poseduje oru`je mora do}i pod udar zakona, mora mu se oduze-
ti oru`je – to je sasvim legitimna primena policijske sile. To {to ra-
di Liberalni savez u Ulciwu, on radi iz svojih strana~kih politi~kih
razloga. Liberalni savez je otvoreno separatisti~ka stranka i ona sma-
tra: {to gore u Srbiji, to ve}e {anse za otcepqewe Crne Gore, to je wi-
hova motivacija. [to se ti~e {iptarskih stranaka, nemam ni{ta protiv
wihovog mitinga, samo im se postavqa pitawe da li su te demonstracije
uredno prijavqene policiji i da li se postupa po zakonu. Ako su uredno
prijavqene, wihovo je pravo da dr`e te demonstracije.
Voditeq: Liberalni savez Crne Gore je povukao svog potpredsedni-
ka Skup{tine nakon {to je Skup{tina Crne Gore, jedinstveni DPS,
smenio va{eg potpredsednika Srpske radikalne stranke.
356
Dr [e{eq: Kakve veze imaju ove dve stvari me|usobno?
Voditeq: Pa, imaju veze...
Dr [e{eq: Ako sutra neko na brutalan na~in izbaci poslanike Li-
beralnog saveza iz Narodne skup{tine i smeni potpredsednika Skup-
{tine iz Liberalnog saveza zbog nekog me|ustrana~kog obra~una, a skup-
{tinska tela se konstitui{u na principu proporcionalnosti, i mi }e-
mo na isti na~in postupiti. To je jedan korektan postupak Liberalnog
saveza. To {to se mi od Liberalnog saveza razlikujemo u kqu~nim poli-
ti~kim ciqevima, {to se razlikujemo po ideologiji, ne zna~i da mi wih
smatramo apsolutnim zlom koje treba uni{titi. Ne, mi wih smatramo
politi~kim protivnikom koga treba pobediti demokratskim izborima,
ali ne mislimo da progonimo pristalice Liberalnog saveza zato {to su
separatisti. Separatisti~ka opcija je legitimna opcija, ako se ispoqa-
va kroz parlamentarni politi~ki proces, kroz demokratske izbore, sve
do onog momenta dok neko ne primeni silu, dok se ne digne na oru`ani
ustanak. Postoje stranke u Srbiji koje su tako|e za separatizam, ~ak Ko-
{tuni~ina stranka je bila nekoliko godina stranka srbijanskog separa-
tizma, da ne govorimo o Gra|anskom savezu i sli~no.
Voditeq: Rekli ste sino} da crnogorsku vlast ne smatrate separati-
sti~kom od januara. Mo`ete li nam to objasniti?
Dr [e{eq: Nismo mi ni ranije crnogorsku vlast smatrali separa-
tisti~kom. Izvesne separatisti~ke tendencije postoje u Crnoj Gori, one
su realnost. Ube|en sam da te tendencije ne mogu nikad odneti prevagu,
da }e to uvek biti izvestan procenat glasova – do 10 odsto a u nekim kri-
ti~nim momentima mo`da i do 15 odsto. Nikada ne}e imati dovoqno gla-
sova za realizaciju otcepqewa Crne Gore od zajedni~ke dr`ave, u to sam
apsolutno siguran.
Voditeq: To govorite na nivou Crne Gore ili na nivou crnogorske
vlasti?
Dr [e{eq: Na nivou Crne Gore, a {to se ti~e crnogorske vlasti,
ona ~ini neke poteze koji govore da ona nije spremna i da ne `eli sepa-
ratizam, da ne `eli otcepqewe Crne Gore. Recimo, 6. januara Milo \u-
kanovi} je na Cetiwu nalagao badwak pred manastirom Sv. Petra Ce-
tiwskog u prisustvu mitropolita Srpske pravoslavne crkve gospodina
Amfilohija. Nekoliko stotina metara daqe crnogorska separatisti~-
ka pravoslavna crkva je nalagala badwake, wih je ~ak bilo vi{e, oni su
se okupili iz svih delova Crne Gore, bilo je ~ak i muslimana i katoli-
ka i tako daqe.
Ali Milo \ukanovi} je oti{ao pred cetiwski manastir i time se ja-
sno distancirao od separatista. To smo mi kao potez pozdravili. Dao sam
izjavu u Beogradu, pre dolaska na Cetiwe, kojom sam podr`ao takav gest.
Pre nekoliko dana na jednoj od lokalnih televizijskih stanica, na Tele-
viziji “Palma”, tra`io sam da re`im u Beogradu razmisli o svojim po-
stupcima prema re`imu u Crnoj Gori. Ne sme se ideolo{ki sukob izme-
|u Demokratske partije socijalista Crne Gore i Socijalisti~ke partije
Srbije pretvarati u dr`avni sukob izme|u Srbije i Crne Gore kao fede-
357
ralnih jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nemam ni{ta protiv
toga da se crnogorski i srbijanski socijalisti i daqe sukobqavaju, ~ak
nam i odgovara kad se sukobqavaju. Kao opozicionoj stranci, uvek nam od-
govara sukob me|u re`imskim strankama, ali, ne sme dr`ava da trpi zbog
tog ideolo{kog sukoba, me|ustrana~kog sukoba. Ako se daqe zao{trava
taj sukob, onda on u jednom trenutku mo`e podsta}i separatisti~ke ten-
dencije tamo gde ih ranije nije bilo i to je jedna realna opasnost.
Voditeq: U posledwe vreme vi nastupate dosta demokratski u odno-
su na ranije nastupe, ako smem tako da ka`em.
Dr [e{eq: Kad to nismo nastupali demokratski?
Voditeq: Vi{e radikalno, recimo...
Dr [e{eq: ^ekajte, radikalno i demokratski, to se me|usobno ne is-
kqu~uje.
Voditeq: Nakon izjava va{ih poslanika u oktobru pro{le godine da
su pobedu Milu \ukanovi}u doneli albanski i islamski fundamentali-
sti i usta{e Sekule Drqevi}a, va{e izjave u posledwe vreme su ne{to
drugo. [ta se tu promenilo?
Dr [e{eq: Prvo, da mi ka`ete kad mi to nismo demokratski nastu-
pali. Dajte mi jedan primer nedemokratskog postupka, imate li neki pri-
mer?
Voditeq: Recimo, dok smo mogli da gledamo televizijske prenose iz
Savezne skup{tine, vi ste vrlo burno reagovali.
Dr [e{eq: Reagovati burno nije reagovati antidemokratski. Demo-
kratija podrazumeva s vremena na vreme burno reagovawe, to nije suprot-
no demokratiji. Nijedno na{e burno reagovawe nije bilo antidemokrat-
ski ~in. Drugo, kad pogledate neke realne pokazateqe sa crnogorskih
predsedni~kih izbora, Srpska radikalna stranka je tada podr`ala Mo-
mira Bulatovi}a, Bojovi}eva Narodna stranka je tako|e podr`ala Bula-
tovi}a, ~itav niz malih, sitnih stranaka sa srpskim prefiksom je tako-
|e podr`alo Bulatovi}a, a na predsedni~kim izborima \ukanovi}a su
podr`ale Kilibardina Narodna stranka, Liberalni savez, socijaldemo-
krate, podr`ale su ga i stranke muslimana i [iptara.
Prema tome, mi nismo rekli nikakvu izmi{qotinu, mogli smo vi{e
ili mawe tenzija uneti u na{u izjavu, vi{e ili mawe politi~kog `ara, ali
~iwenice stoje, mi tek sada na ovim parlamentarnim izborima treba da
vidimo koliko koja politi~ka grupacija realno ima upori{ta u narodu.
Svaka od ovih stranaka koje su se opredeqivale za jednog ili drugog
predsedni~kog kandidata imala je neke svoje motive. Recimo, mi smo po-
dr`ali Momira Bulatovi}a jer nam je delimi~no bila bli`a wegova
programska opcija nego \ukanovi}eva. Ne mnogo, ali delimi~no, u izve-
snoj meri. Mi se po ~itavom nizu pitawa dijametralno razlikujemo od
Bulatovi}a.Ta izvesna sli~nost nas je motivisala da ga podr`imo i to je
bila jednokratna podr{ka, nismo mi postali wegovi politi~ki savezni-
ci ili wegovi politi~ki sledbenici, ne daj Bo`e.
Za{to su liberali podr`ali \ukanovi}a? Wima je, pre svega, impo-
novalo to {to se on suprotstavqa Milo{evi}u, ra~unaju, {to je ve}a ten-
358
zija izme|u re`ima u Podgorici i re`ima u Beogradu, potencijalno se
otvara ve}a mogu}nost realizacije separatisti~kih te`wi Liberalnog
saveza. Ali i oni su posle te jednokratne podr{ke \ukanovi}u odmah za-
o{trili kurs. U nekoliko navrata li~no Slavko Perovi} napada \uka-
novi}a, pre nekoliko dana ~ak daje izjavu koja je apsolutno protiv \uka-
novi}a. Slavko Perovi} najavquje da samostalno izlazi na izbore. Vidi-
te, sada partija Mila \ukanovi}a ugro`ava Liberalni savez Slavka Pe-
rovi}a. Za Liberalni savez je ranije glasao izvestan procenat gra|ana
Crne Gore koji ba{ nisu otvoreno za separatizam, ali bi hteli da Crna
Gora ima ve}u dozu samostalnosti u odnosu na saveznu dr`avu, u odnosu na
Srbiju. Hteli bi zajedni~ku dr`avu, ali da ipak ne ja~aju te federalne
veze, nego da to bude izvesna me{avina federacije i konfederacije i ta-
ko daqe. Sad }e taj procenat glasa~a radije da glasa za \ukanovi}a nego
za Perovi}a. Zbog toga Perovi} mnogo vi{e insistira na razlikovawu
svoje partije od DPS-a i zbog toga u ovoj situaciji ima ofanzivniji na-
stup prema DPS-u, prema \ukanovi}u. Socijaldemokratska partija tako-
|e se razlikuje od DPS-a po svojim kona~nim ciqevima, ali je svesna da
ona samostalno na izborima ne mo`e ni{ta posti}i i `eli da ide u koa-
liciju, jer u toj koaliciji mo`e do}i do izvesnih poslani~kih mandata,
bez kojih bi sigurno ostala ako nastupi samostalno. Kilibardina Narod-
na stranka se tako|e u izvesnim stvarima razlikuje od DPS-a, ali Kili-
barda je u veoma te{koj politi~koj poziciji, wemu preti opasnost da
ostane bez poslani~kih mandata ako samostalno nastupi na izborima.
Sve ove stvari na crnogorskoj sceni treba posmatrati kroz ovaj pro-
ces i interakciju strana~kih i politi~kih interesa. Nije to nikad jed-
nozna~no, to je mnogo komplikovanije nego {to na prvi pogled mo`e iz-
gledati. Ja sam ve} definisao tu politi~ku situaciju u Crnoj Gori kroz
postojawe ~etiri osnovne politi~ke grupacije. Na jednoj strani je Libe-
ralni savez koji je izrazito separatisti~ki, tu nema nikakvih sumwi.
Ovoga puta zanemarujemo muslimanske i albanske stranke, wih ostavimo
za trenutak po strani, dakle, tu je Liberalni savez, zatim, Demokratska
partija socijalista Mila \ukanovi}a, to je stranka koja `eli da zadr`i
status kvo uz izvesno ja~awe konfederalnih elemenata, zatim, stranka
Momira Bulatovi}a – Socijalisti~ka narodna partija, koja je tako|e za
zadr`avawe ustavnog statusa kvo i ja~awe federalnih elemenata u dr`a-
vi. Tu je i Srpska radikalna stranka, stranka koja se otvoreno zala`e za
unitarizam, centralizovanu dr`avu, ali, naravno, mi delujemo iskqu~i-
vo na demokratski na~in. Svesni smo da se na{ krajwi ciq ne mo`e od-
mah ostvariti, ali ako se ne mo`e odmah ostvariti, onda smo jedan pro-
tivteg na ukupnoj srpskoj i jugoslovenskoj politi~koj sceni sa jasno pro-
filisanim strana~kim programom.
Voditeq: Po{to smo oboje ovde zbog slu{alaca, predla`em da i wi-
ma kona~no damo re~, ako se sla`ete.
Dr [e{eq: Kad se slu{aocima daje re~, onda se oni obi~no puste u
program, direktno, a ~im vi samo zapisujete wihova pitawa, pa ih pona-
vqate, to je isto kao da ste vi direktno pitali.
Voditeq: Dobro, to je trebalo da mi ka`ete pre emisije...
359
 Dr [e{eq: Od po~etka emisije mi smo ovde zbog slu{alaca, a ne
zbog sebe, jer smo osnovano pretpostavili da ima izvestan procenat slu-
{alaca koji }e biti spreman da nas slu{a, da }emo izazvati izvesno in-
teresovawe.
Voditeq: Jeste, evo, sude}i po pitawima, izazvali ste veoma veliko
interesovawe.
Dr [e{eq: Pa vaqda smo zajedno izazvali! Bez va{ih dobrih, inte-
ligentnih pitawa, ja ne bih bio u ovoj emisiji uspe{an.
Voditeq: Dobro, ostavi}u za kraj ovu kritiku mog rada, ovo je otvo-
ren radio...
Dr [e{eq: Nemojte da se bojite kritika, sve su dobrodo{le.
Voditeq: Prvo pitawe: navedite jedan politi~ki potez koji bi doka-
zao da ste opozicija Slobodanu Milo{evi}u, osim verbalnih.
Dr [e{eq: Evo, konkretan potez: mi ne prihvatamo ulazak u vladu
Srbije. Ako propadnu pregovori socijalista i Srpskog pokreta obnove,
idemo na nove izbore.
Voditeq: “Kako mi koji se ose}amo Crnogorcima mo`emo da budemo
separatisti u sopstvenoj dr`avi, koja je dobila dr`avnost iste godine
kad i va{a Srbija, i od koga se to separati{e Crna Gora? Mo`e da se se-
parati{e jedino od Srbije, ~ija Crna Gora nije pr}ija”, ka`e jedan od
slu{alaca.
Dr [e{eq: To je pitawe pod veoma velikim emotivnim nabojem. Ta~-
no je da su Srbija i Crna Gora iste godine me|unarodnopravno priznate, na
Berlinskom kongresu 1878. godine. Ali 1918. godine Velika narodna skup-
{tina u Podgorici donela je odluku o prikqu~ewu Crne Gore Srbiji, to je
tako|e istorijska ~iwenica. Ta Velika Narodna skup{tina je donela odlu-
ku i o obarawu vladaju}e dinastije Petrovi}a u Crnoj Gori. Crna Gora je
bila sastavni deo Srbije do progla{ewa Kraqevine Srba, Hrvata i Slo-
venaca, a posle Drugog svetskog rata komunisti su na federalisti~ki na-
~in preuredili jugoslovensku dr`avu, formirali komunisti~ke federal-
ne jedinice i to je ono {to smo mi zatekli u trenutku raspada Jugoslavije.
I 1992. godine gra|ani Crne Gore su na referendumu odlu~ili da
`ive u zajedni~koj dr`avi sa Srbijom. Rezultat tog referenduma je tako-
zvani @abqa~ki ustav iz 1992. godine i konstituisawe Savezne Republi-
ke Jugoslavije. To je bila legitimna voqa gra|ana Crne Gore da `ive u
zajedni~koj dr`avi sa Srbijom. Kako izgleda ta dr`ava, to se reguli{e
Ustavom. Mi imamo ~itav niz primedbi na Ustav, mi bismo `eleli da se
taj Ustav mewa, ali dok je ovakav kakav je, mi ga po{tujemo. Ne bismo da
se mewa u onom pravcu kako to `ele srbijanski socijalisti, pa da se ja-
~aju ingerencije predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ali `eli-
mo da federalni elementi ja~aju u drugom pravcu. Dakle, mi smo za ~isti
parlamentarizam, a ne za predsedni~ki sistem, ali `elimo ve}e inge-
rencije Savezne vlade, savezne vlasti, Savezne skup{tine.
Voditeq: U nastavku ovog pitawa pi{e da je Crna Gora dobila kru-
nu stotinak godina pre va{eg prvog krunisanog vladara Stefana Prvo-
ven~anog. Ako je on prvi srpski kraq, {ta je onda na{ crnogorski koji
je pre Stefana bio krunisan?
360
Dr [e{eq: Stefan Prvoven~ani nije prvi srpski kraq, on je prvi
kraq dinastije Nemawi}a, ne prvi srpski kraq. Pre Stefana Prvoven-
~anog mi smo imali ~itav niz vladara iz Dukqe i Travunije, iz Zahumqa,
iz Bosne, na kraju krajeva, iz Neretvqanske kne`evine ili Paganije, ka-
ko se ona zvala. Sve su to srpski vladari.
Voditeq: Gospodin Vra~ar, poslanik Narodne sloge, je izjavio da
ste u privatnom razgovoru izjavili da ni vi ne verujete u Veliku Srbi-
ju, nego vam, eto, veruje veliki broj gra|ana i vi na osnovu toga u~estvu-
jete u vlasti. Nije li to licemerno sa va{e strane?
Dr [e{eq: Kako se zove taj Vra~ar?
Voditeq: ^edomir Vra~ar.
Dr [e{eq: ^edomir Vra~ar je najobi~niji la`ov i ja to ponavqam
ve} po ko zna koji put, najobi~niji la`ov. Nikada tako ne{to nisam iz-
javio, apsolutno nikada. On jednostavno la`e, ~uj: u privatnom razgovo-
ru s wim!Uop{te se ne se}am da sam se s wim u `ivotu nekada sreo. Ako
sam se uop{te sreo, to je mogao biti susret u prolazu – da sam razgovarao
sa nekim drugim ~ovekom, a da je on slu~ajno bio prisutan, jedino na taj
na~in. A da sam ja s wim vodio neki razgovor, to je jednostavno nemogu-
}e. Mo`da sam razgovarao sa vama, pa se on pri{qam~io tom razgovoru,
ili sa nekim drugim politi~arem, ali da sam s wim razgovarao, to nije
ta~no, jer ne znam ni kako on izgleda. On la`e, to vam garantujem.
Drugo, Velika Srbija je krajwi ciq Srpske radikalne stranke. Kad
bih odustao od Velike Srbije, odustao bih od sebe, od svoje li~nosti, svo-
je ideologije, odustao bih od svega onoga za{ta sam se borio kroz svoj do-
sada{wi `ivot. Jednostavno, nikada od toga ne}u odustati. To je realan
politi~ki projekat, ali sada je wegova realizacija veoma ote`ana i ja, kao
realni politi~ar, svestan sam da je ta realizacija trenutno ote`ana: ote-
`ana i zbog toga {to je okupirana Srpska Krajina, i {to je oteta jedna
tre}ina Republike Srpske, {to je na delu te`ak sukob izme|u re`ima u
Podgorici i re`ima u Beogradu. Trenutno su male {anse i da se Makedo-
nija vrati u sastav zajedni~ke dr`ave, ali u perspektivi sam ube|en da }e
se Makedonci vratiti. Mo`da oni nisu isto {to i mi, mo`da Makedonci
nisu Srbi, ima dosta tu dijalekatskih razlika, ali iako nisu Srbi, niti
oni imaju nekog bli`eg od nas, niti mi imamo nekog bli`eg od wih. Ako
nismo potpuno isti, onda smo veoma, veoma sli~ni, to vam je opet razlika
me|u bra}om. Bra}a nikad nisu potpuno ista, ali su veoma, veoma sli~na.
Voditeq: Idemo daqe. “Mi radikali smo dosta pomogli Momiru Bu-
latovi}u na organizovawu mitinga u Podgorici, da bi se on kasnije javno
odrekao bilo kakve veze sa nama. Molim va{ komentar, radikal do smrti”.
Dr [e{eq: Da, mi smo u~estvovali na prvim mitinzima Momira Bu-
latovi}a, a to je bilo odmah posle predsedni~kih izbora. To se videlo,
vijorile su se radikalske zastave, bilo je i na{ih transparenata i tako
daqe. Ti mitinzi nisu bili nasilni, nije bilo sukoba, nije bilo krvo-
proli}a. Mi ne osu|ujemo mitinge i demonstracije kao takve, nismo mi
stranka koja je apsolutno protiv mitinga i demonstracija. Mi smo pro-
tiv primene nasiqa u politi~ke svrhe, da se tu odmah razumemo do kraja.
361
 U~estvovali smo na tim mitinzima u oktobru mesecu, jer smo na iz-
borima podr`ali kandidaturu Momira Bulatovi}a. To {to se on posle
toga ogra|ivao od nas, znate, to je wegova stvar. Kada smo podr`ali Bu-
latovi}a, nismo ga pitali ho}emo li ga podr`ati, niti smo imali bilo
kakvih kontakata. Sa Bulatovi}em sam se, ina~e, retko sastajao. Upozna-
li smo se 1992. godine u Saveznoj skup{tini, da li je to bilo povodom
progla{ewa Saveznog ustava ili je bilo kada je ]osi} izabran za pred-
sednika Republike. Sve u svemu, bilo je nekoliko konvencionalnih su-
sreta prilikom skup{tinskih sve~anosti. Posledwi put smo se sreli u
Belom dvoru, na posledwem prijemu koji je priredio Zoran Lili}. Bilo
je to povodom isticawa Lili}evog mandata. Tom prilikom smo Bulato-
vi} i ja kurtoazno porazgovarali, a tri puta smo se sreli, malo zvani~-
nije u politi~kom smislu. Sreli smo se 1992. godine na podgori~kom ae-
rodromu, posle onog bomba{kog atentata, kada je Adem [aboti} bacio
bombu na mene, pa je tom prilikom povre|eno {ezdeset dvoje u~esnika na-
{ih mitinga. Bilo je to krajem maja 1992. godine. Tada je Momir Bulato-
vi} do{ao na podgori~ki aerodrom da nas isprati za Beograd. Verovat-
no je na neki na~in `eleo da nam pru`i uveravawe da }e istra`ni orga-
ni u~initi sve {to je u wihovoj mo}i kako bi se atentat istra`io, a
atentator kaznio. Tada nam je Bulatovi} odao zahvalnost zbog trezvenog
i stalo`enog dr`awa neposredno posle mitinga. Iako sam i sam bio ra-
wen u nogu, bio sam dovoqno pribran, pa sam smirio masu qudi koja je ve}
bila puna besa i nekog emotivnog naboja, pa je to moglo da izazove i mno-
ge druge negativne posledice. Tada sam, na licu mesta, reagovao veoma
trezveno i izrazio sam puno poverewe u istra`ne organe i policiju i re-
kao sam da sam ube|en kako }e atentator biti ka`wen. Pozvao sam qude
da se mirno razi|u i da uop{te ne u~estvuju ni u kakvim akcijama pod dej-
stvom svojih emocija. Zatim smo se sreli 1994. godine...
Voditeq: Moram da vas zamolim, s obzirom da i sami vidite koliko
je pitawa slu{alaca, verujem da }e mnogima od wih, naprosto, biti kri-
vo ako ne ~uju odgovor na svoja postavqena pitawa.
Dr [e{eq: Pa produ`ite emisiju, vidite, imate odmah konkretno
re{ewe...
Voditeq: Znam, ali mislim da je devedeset minuta...
Dr [e{eq: Mislim da je boqe kada se detaqnije odgovori na mawi
broj pitawa i da odgovor bude potpun, nego kada se ide sa blic odgovori-
ma: “da” ili “ne”.
Voditeq: Dobro, ali vi ste vrlo inteligentan ~ovek i mislim da mo-
`ete kra}im odgovorima da date konkretne odgovore na{im slu{aoci-
ma.
Dr [e{eq: Pa, ja konkretno i odgovaram na postavqena pitawa. Ho-
}u da ka`em da mi nikada nismo imali neke posebne politi~ke veze i
kontakte ni sa Bulatovi}em ni sa jedinstvenom Demokratskom partijom
socijalista. Nekad smo, vi{e ili mawe uspe{no, sara|ivali u Saveznoj
skup{tini, nekad vi{e, nekad mawe u Republi~koj skup{tini, ali nikad
nije bilo savezni~kih odnosa.
362
Voditeq: “[ta biste vi uradili da gra|ani Crne Gore odlu~e da `i-
ve u suverenoj Crnoj Gori?”, Dragan.
Dr [e{eq: Mislim da je to jednostavno nemogu}e, kao kad biste me
pitali ho}e li sutra biti smak sveta. Nije apsolutno nemogu}e, mo`e za-
ista sutra da bude smak sveta, ali to je pitawe koje prevazilazi na{e is-
kustvo, u empirijskom smislu je iznad nas. Znate {ta, mislim da je tako
ne{to nemogu}e, kao {to mislim da je nemogu}e da sutra bude smak sveta.
Voditeq: Ako bude mogu}e da Crna Gora bude suverena, da li mo`e-
te odgovoriti na{oj slu{ateqki, {ta biste vi uradili?
Dr [e{eq: Ka`em vam da je to nemogu}e.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Kao da me pitate {ta bih uradio ako sutra bude smak sve-
ta.
Voditeq: Dobro. “Kako mislite da se re{i situacija na Kosovu i ka-
ko }e se Srbija pona{ati u slu~aju vojne intervencije od strane NATO-
a”, pita slu{alac.
Dr [e{eq: Kako da se re{i situacija, to smo ve} rekli. Srbija i
Savezna Republika Jugoslavija moraju svim sredstvima da se suprotstave
bilo kakvom me{awu NATO-a, stranih sila uop{te.
Voditeq: “Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove imaju
u Skup{tini Srbije 127 poslanika, to jest, ve}inu. Za{to ne do|e do ko-
alicije i ne sru{e vladaju}i re`im u Srbiji, i promene neke zakone?”,
pita slu{alac iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: [ta da radimo ako sru{imo re`im zajedni~kim snaga-
ma? [ta onda, da jadikujemo, da se molimo Bogu da nas vadi iz tih pro-
blema. Mi ne mo`emo sa Srpskim pokretom obnove ni{ta zajedni~ki.
Ako nije mogao \in|i}, ako nije mogao Ko{tunica, ako nije mogla Ve-
sna Pe{i}, kako onda od nas o~ekujete da sa wima mo`emo ne{to ozbiq-
no da uradimo. Oni su mnogo sli~niji me|usobno, pa nisu mogli ni{ta
zajedni~ki, kako bismo mi mogli?
Voditeq: Pozdrav dr Vojislavu [e{equ od porodice Predraga
Nik~evi}a iz Nik{i}a, pozdrav vojvodi [e{equ od Igora Pejovi}a sa
porodicom.
Dr [e{eq: Hvala na pozdravima.
Voditeq: “Jednako volim i Vojislava [e{eqa i A}ima Vi{wi}a.
Od kada je A}im Vi{wi} napustio Srpsku radikalnu stranku, veliki
broj pristalica je ostao izneveren i razo~aran. Da li je ikako mogu}e da
se pomirite i da zaboravite sitne za|evice, sve za dobro srpskog naro-
da?” – u potpisu verni radikal.
Dr [e{eq: Nikakvih sitnih za|evica i nikakvog sukoba nije bilo
izme|u mene i A}ima Vi{wi}a. A}im Vi{wi} je kritikovan na sedni-
ci Centralne otaybinske uprave zbog lo{ih strana~kih rezultata na
izborima 1996. godine. Imali smo 22.000 glasova 1992. godine, a 1996. go-
dine samo 13.000 glasova. Na stranu objektivni razlozi i `estoka re-
`imska represija, lo{i uslovi predizborne kampawe, sve ono {to nas je
363
progonilo proteklih nekoliko godina, Centralna otybinska uprava je
jasno, argumentovano i precizno kritikovala i samog A}ima Vi{wi}a
zbog lo{ih rezultata.
Recimo, mi jo{ nismo imali formirane op{tinske odbore u nekim
mestima u Crnoj Gori, a, evo, i do danas ih nismo formirali u Cetiwu.
Imamo na Reci Crnojevi}a, nemamo na Cetiwu, pa u Mojkovcu nikad ni-
smo imali ozbiqan odbor, u [avniku i na @abqaku. U ove ~etiri op{ti-
ne mi jo{ kuburimo i u kadrovskom pogledu i u pogledu organizovawa na-
{e stranke. Osnovna primedba koja je bila upu}ena A}imu Vi{wi}u, ja
}u vam re}i otvoreno o ~emu se radi. Mi smo imali osam narodnih posla-
nika u Republi~koj skup{tini Crne Gore, svi su ostali do kraja odani
Srpskoj radikalnoj stranci. Re`im ih nije mogao ni potkupiti, ni uce-
niti, ni upla{iti, pa su onda svih osam brutalno izba~eni iz Narodne
skup{tine, a dovedeni su neki re`imski qudi da glume da su oni pravi
srpski radikali. Kad se to desilo, A}im Vi{wi} je jednog po jednog, wih
sedam, po{to je on osmi, izbacio iz stranke: i Gazdi}a, i Bakra~a, i Lon-
~arevi}a, i sve ostale. Pokazao je jedan ~isto qudski nedostatak u sferi
me|uqudskih odnosa pokazao je veliku dozu netrpeqivosti i, jednostav-
no, rad u vrhu stranke je bio nemogu} na takav na~in. On je samo kritiko-
van na sednici Centralne otaybinske uprave, nije ni smewen. Sam je pod-
neo ostavku, a posle nekoliko dana je napustio stranku, pa nas onda na po-
~etku ne{to i napadao nekim nebulozama, posle je za}utao. @ao mi je
{to je do toga do{lo. Srpska radikalna stranka je mnogo ra~unala na we-
ga, anga`ovali smo se da mu {to vi{e pomognemo u radu. Me|utim, {to
na{ narod ka`e: sam pao, sam se razbio. Ko mu je kriv, {ta mu ja tu mogu.
Voditeq: “Da li je jo{ na snazi svetska zavera protiv Srba i kako se
boriti protiv belosvetskih mo}nika, ameri~kog imperijalizma kao naj-
ve}eg stadijuma kapitalizma?”, pita Zdravko iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: Zavera je na snazi, zavera zapadnih sila da se srpski na-
rod svede na {to mawu teritoriju, da se razbiju srpske zemqe, zbog toga
{to smo mi tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. Sad kad je Rusi-
ja slaba, zapadnim silama se `uri da wenog kqu~nog saveznika na Balka-
nu {to vi{e rasture i razbiju. [to se ti~e lewinisti~kih definicija
o imperijalizmu kao najve}em stadijumu kapitalizma, mislim da je sam
istorijski razvoj demantovao Lewina. Nismo mi na udaru Zapada zbog
ideologije, nego zbog konkretnog geostrate{kog interesa.
Voditeq: “Kilibarda je izgubio glasove priklawaju}i se opoziciji
koja bi da ru{i Milo{evi}a. Mo`e li se i vama to desiti do 16. febru-
ara?” – slu{alac verovatno zna {ta to zna~i.
Dr [e{eq: Ja ne znam {ta to zna~i do 16. februara, ali mi smo uvek
protiv Milo{evi}a, od 1993. godine naovamo.
Voditeq: “Gospodine [e{eq, da li vi znate da se biv{a Jugoslavija
raspala, izme|u ostalog, i zbog toga {to se 70 odsto kapitala od carine
i ostalog prelivalo u Beograd kao glavni grad biv{e Jugoslavije, kapi-
tal se neravnomerno raspore|ivao u biv{im republikama, {to se de{a-
va danas sa Srbijom i Crnom Gorom?”, pita student iz Nik{i}a, koji ima
364
dva pitawa. Drugo je vezano za aerodrome u Crnoj Gori: “Da li oni treba
da budu vlasni{tvo Republike ili da budu vlasni{tvo politi~kih kla-
nova iz Srbije?”
Dr [e{eq: [to se ti~e prvog pitawa, ono nije zasnovano na ta~nim
postavkama. Nije se biv{a Jugoslavija raspala zbog prelivawa carin-
skih da`bina u Beograd. Carine su uvek bile u nadle`nosti savezne vla-
sti i od ne~eg se mora finansirati vojska ili savezna administracija.
Nije se zbog toga raspala Savezna Republika Jugoslavija, nego se raspa-
la zbog toga {to Hrvati i Slovenci vi{e nisu mogli da eksploati{u
ostatak Jugoslavije kroz neravnopravne me|usobne ugovore, kroz domi-
naciju wihovih firmi, koje su prakti~no imale monopol u izvozno – uvo-
znim poslovima.
[to se ti~e aerodroma, mislim da je u pogledu tog pitawa najboqa
zdrava konkurencija. Ne znam kako stoje stvari oko vlasni~kih prava u
vezi sa podgori~kim aerodromom, da li je to svojina federacije ili je to
svojina Republike Crne Gore, trebalo bi videti kako stoje stvari u papi-
rima. Zaista se nisam bavio tim pitawem. Ako je to vlasni{tvo federa-
cije, onda neka druga avionska kompanija mo`e da izgradi svoj aerodrom
na sopstvenoj zemqi. Najboqi lek za ovakve probleme je privatizacija.
Mi radikali smatramo da i JAT treba da se privatizuje. Za{to dr`ava
mora da ima svoju kompaniju? Ne mora. Mo`e dr`ava imati nekoliko
kompanija a da sve budu u privatnoj svojini, pa neka i me|u wima postoji
konkurencija.
Voditeq: “Ukoliko do|e do ponovnog uvo|ewa sankcija Jugoslaviji,
znamo da je Gelbard rekao da }e Crna Gora biti po{te|ena sankcija, uko-
liko se Crna Gora, odnosno wen narod, referendumom odlu~i za otce-
pqewe od Srbije, kako }ete se vi pona{ati, ako Bog da da se to dogodi?”
– slu{ateqka.
Dr [e{eq: [to se ti~e otcepqewa, Bog nikad ne}e dati da se to do-
godi, u to sam siguran. Ne verujem da }e se Zapad odlu~iti na takvu selek-
ciju sankcija, da proglasi sankcije samo Srbiji, a ne i Crnoj Gori, jer
Zapad ne mo`e da kontroli{e granicu izme|u Srbije i Crne Gore. Sva-
ko uvo|ewe sankcija prema Srbiji ugrozilo bi Crnu Goru, makar posred-
no. Znate, privrede Srbije i Crne Gore toliko su isprepletene da to ne
mo`e ostati bez posledica. Ako Zapad zaista `eli da pomogne Crnoj Go-
ri, da pomogne \ukanovi}ev reformski kurs, onda neka Crnoj Gori vra-
ti Prevlaku. To bi bio jedan stra{an ispit za Zapad, izvanredan ispit.
Ako oni zaista vole Crnu Goru, ako cene Crnu Goru, ako po{tuju Crnu
Goru, neka vrate Prevlaku.
Voditeq: Pa nisu je oni uzeli.
Dr [e{eq: Oni su je uzeli. Kako nisu? Oni su naterali ]osi}a da
potpi{e predaju Prevlake 1992. godine.
Voditeq: “Gospodine [e{eq, parola “Velika Srbija”, koju ste ~e-
{}e upotrebqavali, je propala jer narod vi{e ne veruje u tu re~. Koja
vam je sad nova parola?” – u potpisu vi{i Srbin od vas, predsednik jed-
ne srpske stranke iz Nik{i}a.
365
 Dr [e{eq: Taj koji je vi{i Srbin od mene i predsednik jedne nei-
dentifikovane srpske stranke, mo`e biti samo sme{an ~ovek. “Velika
Srbija” nije samo parola, to je na{ kqu~ni ciq, nikad se tog ciqa ne}e-
mo odre}i. Za Veliku Srbiju na parlamentarnim izborima u Srbiji je
glasalo 1. 200. 000 gra|ana, a na predsedni~kim izborima sam dobio 1. 400.
000 glasova, {to zna~i da su ~isto na{i glasovi. To je posle onoga `esto-
kog sukoba sa Dra{kovi}em u drugom krugu predsedni~kih izbora. Za
Srpsku radikalnu stranku je u Republici Srpskoj glasalo toliko bira~a
da smo osvojili 15 poslani~kih mandata. Ube|en sam da }e za Veliku Sr-
biju, kao programski ciq Srpske radikalne stranke, veliki broj bira~a
glasati i u Crnoj Gori na predstoje}im izborima.
Voditeq: Mi smo ve} produ`ili na{u emisiju, nadam se, po{tovani
slu{aoci, da ipak `elite da ~ujete odgovore na va{a pitawa na{em da-
na{wem gostu. Da li ste spremni da Srpska radikalna stranka, ukoliko
takozvani reformski blok iza|e zajedno na izbore, u|e u jednu veliku ko-
aliciju za Jugoslaviju?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ne}e u}i ni u kakvu koalici-
ju, na izbore izlazimo sami. Za{to? Zato {to je u Crnoj Gori cenzus 3%.
Mi tamo gde je cenzus 5% izlazimo samostalno na izbore, a pogotovu ov-
de gde je to olak{ano sa ovim novim cenzusom od 3%. Smatramo da svaka
stranka treba da iza|e samostalno, a ona stranka koja ne mo`e da osvoji
3% glasova ne zaslu`uje ni da postoji.
Voditeq: “Kako tuma~ite potez aktuelne crnogorske vlasti da do-
zvoli odr`avawe mitinga [iptara i liberala u Ulciwu, zakazan za da-
nas u 16.30?”, slu{alac iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: I na to pitawe sam odgovorio. Ako ispuwavaju sve zakon-
ske uslove i ako ne primewuju nasiqe, mogu slobodno da dr`e i mitinge
i demonstracije.
Voditeq: “Kako mo`e gospodin [e{eq da nam dr`i predavawa o de-
mokratiji kad su wegove jedinice u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj
pravile pokoq i pqa~ku kako mo`e da govori o otvarawu granica prema
Hrvatskoj i za{to ne ide u Hag?
Dr [e{eq: Kada }e neko kona~no da doka`e da su dobrovoqci Srp-
ske radikalne stranke zaista pqa~kali i klali? To jo{ niko nije bio u
stawu da doka`e, a u Hag sam hteo da idem, ali mi nisu dali holandsku vi-
zu. Ne}e me u Hagu, ne daju mi u Hag.
Voditeq: Slede}e pitawe je malo duga~ko, ja nisam uspela ni da ga pro-
~itam, uglavnom, evo, da poku{amo zajedno. “Poreklom sam sa Kosova i to
iz De~ana. Mada sam Crnogorka, jo{ uvek imam ku}u i zemqu na Kosovu.
@alim zbog svega {to se de{ava na Kosovu, kao {to `ali svaki normalan
~ovek za mestom odakle je, ako ta zemqa vi{e ne pripada wegovom narodu,
ali ne `elim da padne nijedna `rtva od strane crnogorskih mladi}a na
Kosovu. Mislim da Kosovo kao svetu srpsku zemqu pre treba dati [ipta-
rima nego da do|e do rata ili sankcija. Da li vi tako mislite, i da li mi-
slite da srbijanski narod i srbijanski funkcioneri koji se izdaju za Sr-
be blate i kaqaju nekada{we Srpstvo i srpsko ime i da ve} jednom to tre-
ba da prekinu da rade, osobito Slobodan Milo{evi}?” – slu{ateqka, stu-
dent prava iz Nik{i}a.
366
Dr [e{eq: Apsolutno se ne sla`em sa mi{qewem va{e slu{ateq-
ke, jer, ako }emo jednu po jednu srpsku zemqu davati, {ta }e nam na kraju
ostati? Kosovo i Metohija su zaista sveta srpska zemqa, reke krvi su za
wu prolivene. Uostalom, i sva crnogorska novija istorija, i sva crnogor-
ska politi~ka tradicija je usmerena ka osloba|awu Kosova i Metohije.
Zvani~na crnogorska himna peva o osloba|awu Prizrena, srpskog car-
skog Prizrena, i to ne treba da zaboravi ni ova va{a slu{ateqka.
Voditeq: “Gospodine [e{eq, kako mo`ete crnogorski narod da na-
zivate separatisti~kim kada smo mi isto ginuli i krvarili na Mojkov-
cu i Bregalnici? Konstatujem da ste vi, zajedno sa Milo{evi}em na ~e-
lu, ve}i separatisti i rastura~i Jugoslavije nego mi, koji smo se za rav-
nopravnu Jugoslaviju toliko `rtvovali” – Vidoje A{anin.
Dr [e{eq: Ma, kad sam ja to Crnogorce progla{avao separatisti-
ma? Nikada. Kako ja mogu Crnogorce da progla{avam separatistima kad
sam i ja poreklom Crnogorac sa Rovaca. Moji su poreklom sa Rovaca,
bli`im poreklom sa Riyana kod Nik{i}a.
Voditeq: Ro|ewem ste Bo{wak, to ste isto izjavili.
Dr [e{eq: Jeste, ro|en sam u Sarajevu, zna~i Bo{wak sam. Kako
onaj musliman iz Novog Pazara mo`e da bude Bo{wak, a nije mo`da ni-
kad ni video Bosnu, a ja, koji sam ro|en u Sarajevu, da nisam Bo{wak?
Voditeq: “Gospodine [e{eq, da li je ve}e istorijsko pravo Crno-
goraca na samostalnu dr`avu ili, pak, Bosanaca pravoslavne veroispo-
vesti u takozvanoj Republici Srpskoj?” – Rodoqub Perunovi}.
Dr [e{eq: Srbi u Republici Srpskoj su izdejstvovali pravo na re-
lativno samostalnu dr`avu, jer im zapadne sile nisu dozvolile direkt-
no prikqu~ewe Srbiji. Srbi u Crnoj Gori su imali samostalnu dr`avu,
a onda su svojom slobodnom voqom 1918. godine, posredstvom Velike na-
rodne skup{tine u Podgorici, odlu~ili da se prikqu~e Srbiji, a 1992.
godine gra|ani Crne Gore su doneli odluku da Crna Gora ostane u sasta-
vu zajedni~ke dr`ave sa Srbijom.
Voditeq: Slede}e pitawe: “Kako se mo`ete zalagati za smawewe
ili ukidawe dr`avnosti Crne Gore kad se zna da je Crna Gora, prvo,
istorijski mnogo starija dr`ava od Srbije, drugo, da ima mnogo stariju
naciju nego {to je srpska, tre}e, da ima mnogo du`u i slavniju dinasti~-
ku pro{lost nego Srbija i ~etvrto, o ratni~koj pro{losti da i ne govo-
rimo, jer Crna Gora pet stotina godina nije bila turski mrak, nego se
`estoko opirala, te se Vojislav danas zove Vojislav, a ne Mehmed?”
Dr [e{eq: To {to ovaj slu{alac govori su besmislice. Crnogorci
kao nacija nisu postojali dok ih Kominterna nije u tom smislu prokla-
movala, dakle, crnogorska nacija je ~ista komunisti~ka tvorevina. Sve
{to je mislilo svojom glavom u Crnoj Gori kroz protekle vekove, misli-
lo je sa srpskom nacionalnom sve{}u. Uskoro }emo objaviti specijalno
izdawe na{eg lista “Velika Srbija” na 32 strane. Objavi}emo {ta su naj-
istaknutiji Crnogorci kroz istoriju govorili o svojoj nacionalnoj pri-
padnosti.
Voditeq: Mo`da }e neko iz Crne Gore objaviti ne{to...
367
 Dr [e{eq: Nema {ta da se objavi, a ovi koji tako govore, kao {to je
ovo pitawe prethodno formulisano, pokazuju samo da nikad nisu ni{ta
~itali.
Voditeq: Dobro, imali smo komunisti~ku literaturu, ja ka`em kad
se napi{e ne{to dobro, da sad ja ne izazivam polemiku. Evo, zadwe pita-
we, gospodine [e{eq: “Kako se mo`ete pozivati na nelegitimnu odluku
takozvane podgori~ke Skup{tine o pripajawu Crne Gore Srbiji, koja je
najsramnija politi~ka odluka u istoriji srpske politike i koja je napra-
vqena silom oru`ja, a ne silom istorijske istine i politi~kog po{te-
wa?” – u potpisu dr Branislav.
Dr [e{eq: Ne{to sad gledam, anonimni slu{aoci, skra}ena imena
i pitawa pod {iframa...
XVIII
MI DOLAZIMO!
Radio “Bijelo Poqe”, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Dobar dan, dragi gledaoci. Na{ i va{ gost u studiju ve~e-
ras je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stran-
ke. Gospodine [e{eq, `elimo vam dobro ve~e, dobro do{li u na{ stu-
dio, na{ grad i na{u Republiku.
Na po~etku bih vas pitala, videli ste da ste dobrodo{li u na{ grad,
a nedavno ste do`iveli progon iz Crne Gore, {ta se to promenilo, po va-
{em mi{qewu, da za jedan tako kratak vremenski period budete dobro-
do{ao gost Bijelog Poqa?
Dr [e{eq: Ja sam uvek bio dobrodo{ao gost u Bijelom Poqu i uvek
sam se lepo ose}ao u celoj Crnoj Gori. A {to se ti~e progona, nije to bio
progon naroda ni progon Crne Gore, nego progon re`ima. Srpska radikal-
na stranka je neprekidno izrazito opoziciona politi~ka partija, ali smo
imali neke faze obra~una sa re`imom sa ve}om ili mawom `estinom.
U jednoj od naj`e{}ih faza re`im je primenio brutalne mere pro-
tiv srpskih radikala. Mi smo proterani iz Crne Gore, dve godine mi je
zabrawivan ulazak, svi na{i poslanici su izba~eni iz Narodne skup-
{tine Crne Gore, hap{eni smo itd. Me|utim, to je sve pla}awe danka jed-
noj nezreloj demokratskoj atmosferi u na{oj zemqi posle poluvekovne
komunisti~ke diktature. Treba da pro|e izvesno vreme dok se i vlast i
opozicione politi~ke partije naviknu na nove uslove, na ono {to je
stvarno demokratija. A demokratija zna~i pre svega tolerisawe onog
{to je razli~ito i onog {to je suprotno.
Desilo se ne{to veoma bitno – pocepala se vladaju}a partija u Cr-
noj Gori, i to je nama, kao opozicionoj politi~koj stranci, veoma drago.
Mi ne mo`emo ni{ta lep{e po`eleti od rascepa u vladaju}oj politi~-
koj partiji, daj Bo`e da se to {to pre desi i u Srbiji, ali nije dobro {to
je taj rascep u jednom trenutku poprimio vrlo o{tre forme i pretio kr-
368
voproli}em. Do krvoproli}a je do{lo u Podgorici, na svu sre}u niko
nije poginuo, ali je mnogo qudi te{ko raweno.
Voditeq: Izvinite, upravo sam htela da vas pitam. Te ve~eri smo ~u-
li da ste bili u Podgorici i da ste apelovali na va{e simpatizere da se
ne pridru`e tom, takore}i, mitingu istine da ne bi do{lo do proliva-
wa krvi.
Dr [e{eq: Pa, mislim da se to gledalo i u Bijelom Poqu. Imao sam
jednu polu~asovnu emisiju u kojoj sam nastojao da delujem smiruju}e, da se
smawe tenzije. Bez obzira kakve politi~ke stavove zastupamo, mi koji
predvodimo svoje stranke u sada{wem politi~kom procesu, i u Srbiji i
u Crnoj Gori, moramo iskqu~iti mr`wu iz politike. Onaj ko se u poli-
tici rukovodi mr`wom, sigurno ne mo`e uspeti, ali mo`e naneti veli-
ko zlo, veliku nesre}u svome narodu.
U jednom trenutku su tenzije bile tolike da je mr`wa pokuqala na
ulice Podgorice, i to je, prakti~no, zapretilo gra|anskim ratom. Mi
nastojimo da po svaku cenu izbegnemo krvave obra~une i gra|anski rat.
Tako se pona{amo u Srbiji, tako se pona{amo i u Crnoj Gori.
Kada je u Srbiji dolazilo do okr{aja izme|u re`ima i opozicionih
stranaka, kada bi se prolila krv, kada bi neko poginuo, radikali su uvek
bili najtrezveniji, najsmireniji, najstalo`eniji, najozbiqniji, najsve-
sniji te`ine trenutka. U nekim normalnijim prilikama umeli smo da
budemo i najagresivniji. Znamo da budemo naj`e{}i u verbalnim sudari-
ma, znamo da upotrebimo najte`e re~i, znamo i mi da napravimo inci-
dent sa policijom, ali ne na ulici, nego u Narodnoj skup{tini, u Save-
znoj skup{tini, tamo gde nemamo oru`je ni mi, ali ni policija, pa zna-
mo unapred da niko ne}e poginuti. Ako do|e do nekog ko{kawa, nije stra-
{no. Narod se u ovoj bedi i muci nekad mo`e i zabaviti takvim inci-
dentnim situacijama. Ali kada je stawe kriti~no, kada se strasti nago-
milaju, kada do|e do izliva nekontrolisanih emocija, onda treba pokaza-
ti stalo`enost, hladnokrvnost, smirenost i treba uticati da se poli-
ti~ki sukobi kanali{u kroz politi~ke procese u parlamentu, kroz me-
dije, mo`e i na javnim skupovima, ali bez sukoba, bez opasnosti za decu,
za qude i za policiju.
Voditeq: Izviwavam se, samo da ka`em slu{aocima da je ovo kon-
takt program, a na{ kontakt telefon je 21-791. Mo`ete postavqati pi-
tawa gospodinu [e{equ.
Da se nadove`emo na pro{lo pitawe. Bili ste gost na inauguraciji
na{eg predsednika Mila \ukanovi}a na Cetiwu. U sredstvima javnog
informisawa u Crnoj Gori dat vam je prili~an publicitet. Va{ komen-
tar same inauguracije i odnos prema vladaju}oj partiji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Neki su bili iznena|eni mojim odlaskom na Cetiwe, ne-
ki su bili zaprepa{}eni, ali problem je u wima, a ne u meni. Ja sam u~i-
nio ne{to najprirodnije. Re`im u Crnoj Gori je pokazao gest dobre voqe
prema Srpskoj radikalnoj stranci. Svetozar Marovi}, predsednik Skup-
{tine Crne Gore, pozvao me je na sve~anu sednicu Narodne skup{tine
Crne Gore, a Milo \ukanovi}, novoizabrani predsednik Republike, na
sve~anu ve~eru koju je priredio povodom inauguracije na Cetiwu.
369
 I jedan i drugi su mi politi~ki protivnici, ali na wihov gest dobre
voqe ja sam tako|e odgovorio gestom dobre voqe – oti{ao sam. Nismo mi
posle toga prestali da budemo politi~ki protivnici, ali mislim da je
ovo, tako|e, delovalo dosta smiruju}e i da je dosta ubla`ilo strasti i
nagomilane tenzije iz pro{losti. Ja sam se na isti na~in poneo i u Beo-
gradu. Slobodan Milo{evi} je izabran ve}inom glasova za predsednika
Savezne skup{tine. Mi radikali glasali smo protiv, ja sam teatralno
pred novinarima precrtao svoj glasa~ki listi}. Me|utim, kada je Milo-
{evi} do{ao i polo`io zakletvu, prisustvovao sam sve~anom prijemu,
kao i svi na{i poslanici u Saveznoj Skup{tini. Pri{li smo i ~estita-
li mu. To je stvar pristojnosti i kulturnog politi~kog pona{awa.
Sa druge strane, jedan od dodatnih motiva da do|em na Cetiwe i u Cr-
nu Goru bio je taj {to sam o~ekivao da mogu doprineti smirivawu tenzi-
ja, i mislim da je neki doprinos tome ostvaren. Ne bih `eleo da se vi{e
ikada ponovi ono {to se desilo uo~i inauguracije, ne bih `eleo da se
ikada vi{e ponovi u Podgorici, ili bilo gde u Crnoj Gori, niti u bilo
kojoj srpskoj zemqi. Mi moramo, jednostavno, da se naviknemo na neke
druge obrasce pona{awa. Politi~ka borba mora da ostane, ne daj Bo`e
da ikada vi{e `ivimo u dru{tvu gde nema me|ustrana~ke politi~ke bor-
be. To je su{tina demokratije – da jedna stranka pobedi drugu, da jedna
stranka preuzme vlast drugoj stranci narodnom voqom izra`enom na
parlamentarnim izborima.
Voditeq: Vi ste pri~ali, a mediji objavqivali, da ste pokradeni na
predsedni~kim izborima u Srbiji, ali niste iza{li na ulice.
Dr [e{eq: Nismo iza{li na ulice, ali zadajemo te{ke udarce re-
`imu. Izdali smo ve} tri specijalna izdawa “Velike Srbije” i sprema-
mo ~etvrto izdawe. Jedno izdawe je bilo u tira`u od 500.000 primeraka,
dva po 100.000 primeraka, a sada spremamo jo{ jedno u 200.000 primeraka.
Mi {tampamo konkretne dokaze izbornih kra|a, izbornih pronevera,
falsifikata i smatramo da je to najte`i udarac re`imu, a da smo iza{li
na ulice, krenuli u oru`ane okr{aje, samom re`imu ne bismo naneli
{tetu, nego dr`avi u celini i narodu.
Sa druge strane, nekada je to re`imu korisno. Re`im se obra~una sa
pobuwenicima, jo{ ~vr{}e se osna`i u sedlu. A kada idemo strpqivo,
argumentima, pa na wegov bes i nervozu odgovorimo smirenim pona{a-
wem, on nema kud. Ja mislim da je ovo toliko te`ak udarac re`imu da se
re`im od toga vi{e nikada ne}e oporaviti. Uostalom, evo, sada javno po-
zivamo Milana Milutinovi}a da ode odmah na Kosovo, jer svi oni koji se
sada di`u na ustanak i na demonstracije, to su wegovi glasa~i. Ako ih on
ne mo`e umiriti, ko mo`e? Ovoga puta je Milutinovi} dobio vi{e al-
banskih glasova nego Fatos Nano na izborima u Albaniji.
Voditeq: Pitawe povodom Kosova. Vidite li izlaz iz trenutne si-
tuacije?
Dr [e{eq: Nesporno je da se terorizam mora uni{titi. Zbog toga je
Srpska radikalna stranka i podr`ala ove policijske akcije. Terorizam
se mora u korenu sase}i, ali i re`im u Beogradu mora napraviti neke po-
teze koji vode re{avawu krize. Re`im sedi skr{tenih ruku, posmatra i
370
reaguje samo onda kada dogori do nokata, a bolest treba le~iti. Re`im je
trom, jo{ je zarobqenik starih ideolo{kih dogmi i nema dovoqno ener-
gije da krene u akciju.
Prvo, Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu i Metohiji ima naj-
gore mogu}e kadrove, najkorumpiranije, najkompromitovanije qude koji
{uruju sa {iptarskom mafijom. Kao, na primer, Vojislav @ivkovi},
Miladin Ivanovi}, Migo Samaryi} i drugi.
Drugo, re`im misli da mora sve da dr`i pod kontrolom. Mi bismo
odmah usvojili nove zakone o {kolstvu, o kulturnoj delatnosti, pa bismo
omogu}ili formirawe privatnih {kola. Neka [iptari formiraju ko-
liko god `ele privatnih {kola, osnovnih, sredwih, fakulteta, neka
formiraju i svoju privatnu akademiju nauka, sve mogu}e medicinske usta-
nove, sve mogu}e kulturne institucije. [ta to nas briga, neka sami pla-
}aju i neka to imaju. Mi samo da im uslovimo da u pe~atu mora da stoji na-
ziv Republika Srbija i ni{ta vi{e. Ne sme da stoji “Republika Koso-
vo”, Albanija. Kakav }e program imati u tim {kolama, iz kakvih }e
uybenika u~iti albanska deca, {ta me briga. Neka veli~aju albansku
istoriju, a kakav }e biti kvalitet znawa, neka o tome razmi{qaju wiho-
vi roditeqi. Neka razmi{qaju i kako }e na tr`i{tu rada sutra biti
vrednovane wihove diplome.
Na kraju, potrebno je srediti mati~ne kwige, posebno mati~ne kwi-
ge dr`avqana, katastarske i druge zemqi{ne kwige, zavesti red u dr`a-
vi. Red se ne mo`e zavesti ako se prvo ne suzbije korupcija, koja je na Ko-
sovu i Metohiji poprimila neverovatne forme.
Dakle, postoji lek. Da mi na ovakav na~in radimo, zapadne sile nam
ne bi mogle ni{ta prigovoriti. Ka`u: nemaju [iptari {kole. Evo, daj-
te pare, mi vam prodajemo ove zgrade. Ima tamo mnogo praznih zgrada,
{kola, fakulteta. Dva srpska dr`avna fakulteta mogu da se smeste u jed-
nu zgradu po{to sada nema prevelik broj studenata, pa im prodati vi{ak
zgrada. Evo, neka Amerikanci, koji podr`avaju [iptare, kupe te zgrade
i neka formiraju {kole kakve god `ele. [ta nas to ko{ta, bar bi se smi-
rila tenzija.
Voditeq: Vas ovde gledaju, ipak, kao oca nacije, jer nacionalno pi-
tawe stavqate ispred interesa stranke. Me|utim, ako se desi, kao {to se
de{ava u Skup{tini Crne Gore, da odbornici interese pojedinih grupa-
cija stavqaju ispred nacionalnog interesa, kako gledate na to?
Dr [e{eq: Nisam ja nikakav otac nacije. Ja sam jedan srpski patrio-
ta i nacionalista, srpski radikal u pravom smislu re~i, ~ovek koji uvek,
na svakom mestu, govori onako kako misli i koji radi onako kako govori.
Drugo, svako ko se bavi politikom treba da vodi ra~una o politi~kim po-
tezima i wihovim posledicama, o posledicama svog politi~kog pona{a-
wa, svojih politi~kih ideja i, pre svega, svojih politi~kih postupaka.
Srpska radikalna stranka je stranka qudi koje ujediwuje jedinstven naci-
onalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. Mi smo iz-
nutra vrlo disciplinovana stranka i bi}emo jo{ disciplinovaniji. Zna-
te, svako se slobodno u~lawuje u Srpsku radikalnu stranku i svako mo`e
371
sasvim slobodno iz we da iza|e, a u stranci ostaju oni koji su spremni da
slede izvestan obrazac pona{awa koji je propisan na{im statutom.
Voditeq: Pitawe anonimnog slu{aoca: “[ta mislite o va{im od-
bornicima koji nemaju svoj stav u Skup{tini, nego se, skoro uvek, pri-
dru`uju stavovima odbornika grupacije Momira Bulatovi}a?”
Dr [e{eq: Prvi put ~ujem da na{i odbornici u Skup{tini Bijelo
Poqe nemaju svoj stav. Mi smo uvek imali svoj stav, ali, evo, ja }u se ras-
pitati u vezi sa ovim pitawem.
Voditeq: Va{ simpatizer pita: “Koliko mo`ete da uti~ete na od-
bornike, kako bi odlu~ivali u ime partije Srpske radikalne stranke, a
ne u ime partije Momira Bulatovi}a?”
Dr [e{eq: Na{i odbornici nikad ne mogu da glasaju prema intere-
sima stranke Momira Bulatovi}a ili bilo koje druge stranke. Na{i od-
bornici moraju da slede Program Srpske radikalne stranke i da se pre-
ma wemu izja{wavaju, {to zna~i da }e jedanput biti na istim pozicijama
kao i stranka Momira Bulatovi}a, drugi put kao stranka Mila \ukano-
vi}a, tre}i put kao Bojovi}eva stranka. Mo`da }e nekada, u {ta ne veru-
jem, biti i na pozicijama Kilibardine stranke. Zna~i, zavisi od kon-
kretnog pitawa koje je na dnevnom redu, izja{wava}e se u skladu sa svo-
jim programom, ne vode}i ra~una o stavovima drugih stranaka.
Mi smo pro{le godine na predsedni~kim izborima podr`ali Momi-
ra Bulatovi}a. Tu nema nikakve tajne, to je bilo javno, jer nam je izgleda-
lo da je on po svojoj programskoj orijentaciji mnogo bli`i programu
Srpske radikalne stranke nego Milo \ukanovi}, ali mi nismo sledbeni-
ci Momira Bulatovi}a. Mi, ~ak, nismo ni politi~ki saveznici, mi ni-
kada nismo sklapali politi~ki savez. Sa Bulatovi}em se nisam ni sreo
od aprila pro{le godine, kada smo se sreli na opro{tajnom prijemu u
Belom dvoru, koji je priredio Zoran Lili} povodom Nacionalnog pra-
znika Savezne Republike Jugoslavije. Nikakvog drugog susreta nismo
imali. Dakle, nikakav savez nismo sklapali, nikakve dogovore nismo
pravili i nema nikakvih razloga da sada na drugi na~in postupamo, a na-
{i odbornici treba uvek da se dr`e u skladu sa Programom Srpske radi-
kalne stranke.
^uo sam da je bilo problema u Skup{tini op{tine Bijelo Poqe, da
je ~ak bilo i incidentnih situacija. Ali, u svakom slu~aju, va`no je da se
izbegne bilo kakva incidentna situacija do ovih izbora krajem maja me-
seca. O~ekujemo da }e se za koji dan znati i ta~an datum tih izbora.
Voditeq: Poleksi} pita: “Da li vam je oduzet ~in vojvode?”
Dr [e{eq: Ne, to nije ~in, to je zvawe.
Voditeq: Da li bi, ukoliko pobedi Srpska radikalna stranka, do-
{lo do reforme {kolstva?
Dr [e{eq: Mora da do|e do reforme {kolstva, i mi smo to u svom
programu vrlo jasno i precizno izrazili. Kako se zala`emo za otvarawe
privatnih {kola na Kosovu i Metohiji, zala`emo se za to i na podru~ju
cele Savezne Republike Jugoslavije. Ko god `eli, mo`e da otvara {ko-
le. Postoje dr`avne {kole gde Ministarstvo, bilo Crne Gore, bilo Sr-
372
bije, za svoju teritoriju propisuje program i odre|uje uybenike. Pored
toga, treba da postoje privatne {kole koje }e imati neke svoje posebne
programe. Neke }e od tih privatnih {kola biti na glasu kao dobre, kao
{kole koje proizvode odli~ne kadrove, a neke }e ubrzo propasti zbog
slabog nivoa znawa koje se u wima posti`e. To treba, tako|e, prepusti-
ti tr`i{tu i slobodnoj konkurenciji, ali dr`ava mora garantovati svi-
ma besplatno {kolovawe u dr`avnim {kolama, pa neka sami gra|ani bi-
raju {ta im je voqa ili {ta mogu. Onaj ko nema para, svoje dete }e posla-
ti u dr`avnu {kolu, a onaj ko `eli da se luksuzira ili zbog nekog pomod-
nog presti`a ne{to da ostvari, neka {aqe svoje dete u privatnu {kolu.
Voditeq: Slede}e pitawe: kako gledate na doga|aje u Crnoj Gori i
kakva je perspektiva Crne Gore u Saveznoj Republici Jugoslaviji?
Dr [e{eq: Mislim da je Crna Gora neraskidivi deo Savezne Repu-
blike Jugoslavije, odnosno zajedni~ke dr`ave sa Srbijom, i sve vi{e sam
ube|en da nema te politi~ke sile koja bi bila u stawu da odvoji Crnu Go-
ru od Srbije. E, sada je stvar politi~kog procesa koja }e opcija prevag-
nuti: opcija centralizovanije, ja~e savezne dr`ave ili opcija izvesnog
konfederalnog statusa Srbije i Crne Gore unutar te savezne dr`ave, op-
cija labave federacije.
Srpska radikalna stranka je, po svom programu, tu decidna. Mi smo
za ja~awe funkcija centralne dr`ave, mi smo ~ak za unitarnu i centra-
lizovanu dr`avu, ali smo, tako|e, pro{le godine bili protiv promene
Ustava, koji je inicirala Socijalisti~ka partija Srbije. Promena se ti-
cala samo funkcije predsednika Republike, a mi smo, po na{em progra-
mu, za to da Skup{tina bira predsednika Republike, a ne da se ide na ne-
posredne izbore. Mi smo za ~isti parlamentarni sistem, a ne za predsed-
ni~ki, i mislimo da je ~isti parlamentarni sistem demokratski.
Voditeq: [ta mislite o nemirima u Pri{tini?
Dr [e{eq: Ti nemiri su podstaknuti sa Zapada, to je o~igledno, i
nisu slu~ajno koincidirali sa oru`anim napadima terorista na srpske
policajce na podru~ju Srbice. Te dve akcije su bile sinhronizovane i
ciq je bio stvarawe uslova za strano me{awe, ali pravnog osnova za
strano me{awe nema i mi moramo voditi ra~una da se taj pravni osnov
ne stvori.
Voditeq: Slede}e pitawe glasi: koga podr`avate u Crnoj Gori –
Mila \ukanovi}a ili Bulatovi}a?
Dr [e{eq: Ne podr`avamo ni jednog ni drugog, nama je ciq da pobe-
dimo obojicu. Mi idemo samostalno na izbore, kao Srpska radikalna
stranka, i na{ je ciq da postignemo {to boqe rezultate, a i jedan i dru-
gi su nam politi~ki protivnici. To {to smo pro{le godine podr`ali
Bulatovi}a, to je bilo jednokratno. To ~ak nije bilo ni u dogovoru, to je
bio jednostran akt na{e voqe i ni{ta drugo.
Sada idemo na izbore i vodimo ra~una o interesima svoje stranke.
Ciq nam je da porazimo druge stranke, svi su oni za nas konkurencija.
Naravno, ja sam svestan politi~kih realnosti, nemamo mi {ansi na ovim
izborima da pobedimo, da budemo najja~a stranka, ali sam siguran da }e-
373
mo u}i u Narodnu skup{tinu i da }emo biti ozbiqna i sna`na politi~-
ka partija, a vide}emo kakav }e biti odnos snaga. Mo`da }emo biti jedna
od vladaju}ih stranaka, zavisno od eventualnih me|ustrana~kih dogovo-
ra i voqe naroda koja se iska`e na ovim izborima.
Voditeq: U kojoj meri podr`avate reformski program gospodina
Mila \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Postoje neke stvari u tom programu sa kojima bismo se
slo`ili, a postoje neke stvari koje mi, srpski radikali, ne prihvatamo.
To bi bila jedna op{irna rasprava na tu temu, mada ne be`im ni od ta-
kvog razgovora, ali bi imalo vrlo mnogo toga da se ka`e. Mi smo, u prin-
cipu, za potpunu privatizaciju, ali bismo se razi{li u pogledu modela
te privatizacije. Na{ model se bitno razlikuje od modela koji se prime-
wuje u Crnoj Gori.
U vezi sa nekim pitawima odnosa u saveznoj dr`avi, pitawima fede-
racije ili konfederacije odnosa Srbije i Crne Gore, na izvestan na~in
smo bli`i poziciji Momira Bulatovi}a. U pogledu ekonomskih i soci-
jalnih pitawa, mi smo bli`i poziciji Mila \ukanovi}a, ali se ne iden-
tifikujemo ni sa jednom ni sa drugom opcijom. I jednu i drugu opciju sma-
tramo protivni~kom i `elimo da ih pobedimo.
Voditeq: Po jednima, Crnogorci su Srbi, a po drugima su dva brat-
ska naroda. Me|utim, vlada mi{qewe da su dva naroda sa jednom istom
vjerom. Recite mi va{ komentar.
Dr [e{eq: Ja mislim da su svi ozbiqni qudi svesni da su Crnogor-
ci Srbi, i tu nema nikakve sumwe. Crnogorci su deo srpskog naroda koji
je u izvesnoj istorijskoj situaciji obnovio samostalnu srpsku dr`avu, ko-
ja je priznata i Berlinskim kongresom 1878. godine. Ustanak Srba protiv
Turaka je po~eo na dva udaqena kraja nekada{we srpske dr`ave. Zapravo,
Crna Gora nikada nije apsolutno potpala pod tursko ropstvo. Iako su
Turci osvajali Cetiwe, neka brda su bila neosvojiva, i Crna Gora je sa~u-
vala, na izvestan na~in, kontinuitet srpske dr`avnosti, pre svega srpske
duhovne i dr`avotvorne tradicije i nacionalnu svest srpskog naroda. Ot-
pori Turcima su po~eli na dva udaqena kraja nekada{we srpske dr`ave,
me|u wima nije bilo kopnene veze. Na jednoj oslobo|enoj teritoriji u da-
na{woj Srbiji ustoli~ena je jedna dinastija, a na drugoj oslobo|enoj teri-
toriji ustoli~ena je druga dinastija. Dinastije Petrovi}a i Kara|or|e-
vi}a, odnosno Obrenovi}a, sve tri dinastije su vladale sa sve{}u da su
srpske dinastije i za to imate ~itav niz istorijskih dokaza. ^ak je bilo
dosta pregovora izme|u dvora Obrenovi}a i dvora Petrovi}a da se po-
stigne dogovor o dr`avnom ujediwewu. Na kraju krajeva, kraq Aleksandar
Kara|or|evi} je po ocu Srbijanac, a po majci Crnogorac.
Ako su Crnogorci posebna nacija, onda smo svi mi Crnogorci, onda
je to samo stvar termina. Cela [umadija je naseqena Crnogorcima, sko-
ro svi [umadinci su poreklom Crnogorci, ~ak i Hajduk Veqko Petro-
vi} iz Negotinske Krajine, poreklom je iz Rovaca. Ja sam daqim pore-
klom sa Rovaca. I jedna i druga srbijanska dinastija su poreklom iz Cr-
ne Gore: i Obrenovi}i i Kara|or|evi}i. Na kraju ispadosmo svi Crno-
374
gorci. Besmisleno je postavqati takva pitawa. Jedan smo narod – Srbi,
a i u sredwem veku, pre Nemawi}a, Srbi su imali nekoliko dr`ava: Ze-
ta, Ra{ka, Dukqa, Zahumqe, Travunija, Paganija, koja je posledwa primi-
la hri{}anstvo, pa Bosna.
Voditeq: Da li je ta~no da ste na inauguraciji Mila \ukanovi}a
tvrdili da od Velike Srbije ne}e biti ni{ta?
Dr [e{eq: To je neka budala izgovorila u Narodnoj skup{tini Cr-
ne Gore, neki ^edo Vra~ar, kako li se zove. To je ~ista izmi{qotina.
Prvo, kada bih mislio da ne}e biti ni{ta od Velike Srbije, ovog tre-
nutka bih prestao da se bavim politikom. Ja sam ube|en da }e biti. Kako
}e to biti iznutra organizovano, to je drugo pitawe. Da li }e se zvati
Velika Srbija, i to je drugo pitawe, ali da }emo imati jedinstvenu srp-
sku dr`avu, koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, u to sam ube|en. To je
moj osnovni `ivotni ciq. Nikada tako ne{to nisam izgovorio.
Voditeq: “Kakav biste status dali Albancima na Kosovu?”, pita
Milena?
Dr [e{eq: Nikakav poseban status. Oni bi imali sva gra|anska
prava i sve qudske slobode, kao i drugi dr`avqani na{e zemqe. Protiv
smo teritorijalne autonomije, nema nikakvih pravnih i istorijskih
uslova za weno inaugurisawe. Ovo {to sada postoji, to je komunisti~ka
tvorevina, tu nema pravnog utemeqewa.
Drugo, u svih 30 kosovskih op{tina bilo bi dobro formirati dvo-
domne op{tinske skup{tine da ne bi bilo majorizacije, i to je jedno od
retkih pitawa gde danas postoji konsenzus, gde se sla`u i srpski radika-
li, i levica, i SPO u Srbiji. ^ak je to bilo i predvi|eno nacrtom no-
vog Zakona o lokalnoj samoupravi, ali taj zakon nije izglasan pro{le go-
dine u Republi~koj skup{tini. Bilo je mnogo primedbi na neke druge
ta~ke tog zakona, pa zato nije izglasan, jer se uvodi ve}inski jednokru-
`ni izborni princip, pa je to bilo sporno u zakonu. Ina~e, mislim da je
ovo prihvatqivo za sve politi~ke faktore u Srbiji.
Voditeq: [ta mislite o neusagla{avawu Ustava Srbije sa Saveznim
ustavom, i va{ komentar na odbijawe saveznih organa i organa Republi-
ke Srbije da sara|uju sa izabranim rukovodstvom Crne Gore?
Dr [e{eq: [to se ti~e Ustava Srbije, tu smo u jednoj tragikomi~-
noj situaciji. Srbija jo{ nema ni grb, nema ni himnu. Ustav predvi|a da
ima i na~in na koji se do toga dolazi. Bio je jedan neuspe{an referen-
dum 1992. godine. Socijalisti su tako mlako pristupili organizaciji
tog referenduma da je bilo jasno da ne `ele da taj referendum uspe.
Naravno, ima mnogo stvari u srbijanskom Ustavu koje su neodr`ive,
koje su eliminisane odredbama Saveznog ustava. Recimo, Ustav Srbije se
jo{ bavi pitawima odbrane, pitawem spoqnih poslova i sli~no. Mi smo
za to da se taj Ustav {to pre mewa i da se prilagodi Saveznom ustavu, ali,
jednostavno, nije bilo dobre voqe u Republi~koj skup{tini, a u pro{lom
mandatu mi nismo imali neku ozbiqniju politi~ku snagu da se za to bori-
mo. Sada ~ekamo formirawe nove republi~ke vlade, ako se uop{te vlada
formira, pa da krenemo sa inicijativom za promenu Ustava.
375
 [to se ti~e odnosa izme|u re`ima u Beogradu i re`ima u Podgori-
ci, ti odnosi su lo{i, i to nije dobro. Nije dobro kada se ne zna napra-
viti razlika izme|u me|ustrana~kih odnosa i odnosa izme|u delova dr-
`avne vlasti. Dr`avna vlast u Srbiji morala bi da ima {to korektnije
odnose sa dr`avnom vla{}u u Crnoj Gori, bez obzira kakvi su odnosi iz-
me|u vladaju}ih stranaka u te dve federalne jedinice. Ne smeju lo{i me-
|ustrana~ki odnosi da se reflektuju kroz kvarewe odnosa izme|u fede-
ralnih jedinica, jer se tako ugro`ava savezna dr`ava.
Voditeq: @ivimo na podru~ju koje je tradicionalno vezano sa Srbi-
jom, ali mnoge su dileme oko postavqawa granice kod Prijepoqa. Tu gra-
nicu su postavili – da li savezni organi, da li organi Republike Srbi-
je. Sve iz Crne Gore se kontroli{e. Kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Savezni organi nisu postavili nikakvu granicu, to je
jedna granica koja bi morala da bude ~isto administrativna. Zna~i, ne bi
smela da sadr`i ni{ta {to je uobi~ajeno na grani~nim prelazima izme-
|u dve dr`ave. Policijska kontrola mo`e da bude, ali ako smo mi jedin-
stvena dr`ava, onda to ne sme da preraste u stvarawe grani~nih prelaza.
Svi carinski pregledi treba da se vr{e na grani~nim prelazima, a
ne izme|u Srbije i Crne Gore. Ako nadle`ni carinski organi nisu u sta-
wu da kontroli{u granicu prema Albaniji, granicu na Jadranskom moru,
prema Hrvatskoj, prema Republici Srpskoj, onda oni moraju da se poja~a-
ju, kadrovski osposobe, mora se ne{to u~initi da svoj posao {to boqe
obavqaju. Kada neko u|e na teritoriju na{e zemqe sa izvesnom robom,
bez obzira gde je u{ao, ~ak i ako je robu pro{vercovao, pa ne}e se, vaq-
da, na celoj teritoriji na{e zemqe uspostavqati carinske kontrole?
Voditeq: Da li ste bili u Drenici, i kakva je tamo situacija?
Dr [e{eq: U posledwe vreme nisam bio u Drenici. Postoje izve-
{taji na{ih op{tinskih odbora sa Kosova i Metohije. Situacija je i da-
qe veoma lo{a. Policija je ju~e imala veliki uspeh, jer je likvidirana
glavna grupa terorista, koju je predvodio izvesni Adem Ja{ari. On je
bio najopasniji terorista, i to je veliki uspeh srbijanske policije.
Voditeq: Anonimni slu{alac se interesuje da li bi radikali pomo-
gli srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ako zatreba?
Dr [e{eq: Mi }emo svuda pomo}i srpskom narodu ako zatreba. Ako
slu{alac misli da li }emo slati dobrovoqce, kao {to smo slali u Repu-
bliku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ne. Ovo mora da re{ava Repu-
blika Srbija. To je wena nadle`nost. Dobrovoqce {aqemo tamo gde pro-
padne dr`avna vlast, gde se dr`ava raspadne, gde se narod mora spasava-
ti. A tamo gde dr`ava mora funkcionisati, mi }emo je terati da funk-
cioni{e. Ako ovaj re`im nije u stawu da to uradi, onda neka se skloni.
Mi smo spremni da odmah preuzmemo vlast i da sami re{avamo to pita-
we. To pitawe treba da re{ava dr`ava i policija. Mi ~ak smatramo da
ni savezna dr`ava ne treba u to da se me{a, jer nisu zreli uslovi za we-
no me{awe. Ne bi bilo pametno da se u to ume{a.
Voditeq: [ta mislite, kolika je krivica ~oveka koji je sada na ~elu
savezne dr`ave, a do ju~e je bio na ~elu Srbije?
376
Dr [e{eq: Maksimalna. Zato mi je politi~ki protivnik.
Voditeq: Vasko Pajevi} pita: “Ko je novi predsednik Srpske radi-
kalne stranke Crne Gore?”
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je sastavni deo
jedinstvene Srpske radikalne stranke koja deluje u svim srpskim zemqa-
ma. Glavni organ na{e stranke je Centralna otaybinska uprava. Na{a
stranka ima poseban Izvr{ni odbor u svakoj srpskoj zemqi – to je kao
neka strana~ka vlada koja dr`i strana~ku organizaciju pod svojom kon-
trolom. Iz svake srpske zemqe postoji po jedan potpredsednik Central-
ne otaybinske uprave. Predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne
stranke za Crnu Goru je Du{ko Sekuli}. On je predsednik na{e strana~-
ke vlade za Crnu Goru, a potpredsednik Centralne otaybinske uprave iz
Crne Gore je Gordana Bulatovi}. Po{to nam je re`im u Crnoj Gori svo-
jevremeno oteo registraciju Srpske radikalne stranke Crne Gore, jer su
u Ministarstvu pravde rekli da neki drugi qudi to zastupaju, bili smo
prinu|eni da ponovo registrujemo svoju stranku, i tada smo u wen naziv
ubacili i moje ime, da opet neko ne bi mogao da nam otme. Ne mogu, vaq-
da, sada da otmu stranku sa mojim imenom? Tada je kao predsednik regi-
strovana Gordana Bulatovi}, koja je, zapravo, potpredsednik Centralne
otaybinske uprave.
Voditeq: Kako komentari{ete situaciju radikala u Mojkovcu?
Anonimna slu{ateqka ka`e: ~ulo se da su oni tamo na strani grupacije
Bo`idara Bojovi}a.
Dr [e{eq: To nije istina. Trojica qudi koji su bili kod nas – jedan
nas je napustio negde u decembru, pre{li su kod Bo`idara Bojovi}a, a
ovi su to udarili na sva zvona. Mo`da je neki op{tinski odbor u Moj-
kovcu i pre{ao u stranku Bo`idara Bojovi}a, ali to mo`e biti samo
Op{tinski odbor “Tanjuga” u Mojkovcu. Op{tinski odbor “Tanjuga” u
Mojkovcu je pre{ao u stranku Bo`idara Bojovi}a, ina~e op{tinski od-
bor Srpske radikalne stranke nije pre{ao. U Mojkovcu je na{a stranka
od po~etka bila poprili~no slaba, mi tamo imamo mo`da nekih tridese-
tak ~lanova. U fazi smo konsolidacije tog op{tinskog odbora, ali su
pre{la samo tri na{a ~lana, i to pouzdano znam. Nije, dakle, nikakav
op{tinski odbor pre{ao.
Voditeq: Vaso ]etkovi} pita: “Koji je bio glavni razlog za razlaz
sa A}imom Vi{wi}em?”
Dr [e{eq: A}im Vi{wi} je posle izbora 1996. godine pretrpeo ar-
gumentovanu kritiku na sednici Centralne otaybinske uprave, kao ~o-
vek koji snosi glavnu odgovornost za lo{e izborne rezultate na{e
stranke. I on je zbog te kritike, koja je zaista bila objektivna i argu-
mentovana, podneo ostavku, a posle nekoliko dana i napustio Srpsku ra-
dikalnu stranku. Onda je po~eo da nas napada i da daje izjave, izgubio je
glavu i po~eo da se slu`i nekim nedostojnim metodama. Mi nismo hteli
ni da mu odgovaramo. Ima jedna stvar koja je tu karakteristi~na i o ko-
joj mi govorimo – A}im Vi{wi} ima zasluga u Srpskoj radikalnoj stran-
ci, i one su nesporne. Stekao je poprili~nu dozu popularnosti u narodu,
377
imao je neke uspe{ne nastupe u Republi~koj skup{tini, me|utim, reme-
tio je me|uqudske odnose u vrhu stranke, stalno izazivao sukobe, razdo-
re. Da}u vam konkretan primer: imali smo 8 poslanika u Republi~koj
skup{tini Crne Gore. Svih 8 su do kraja bili odani Srpskoj radikalnoj
stranci i niko od wih nije mogao biti potkupqen, ucewen, zapla{en,
podmi}en. Kada su svih 8 izba~eni iz Narodne skup{tine, onda ih je
A}im Vi{wi} jednog po jednog izbacivao iz Srpske radikalne stranke.
Wih sedmoro je izbacio i na kraju oti{ao i on. E, to bi otprilike bila
ilustracija wegovih manira, i ne bih o wemu ne{to posebno govorio. On
je za na{u stranku pro{lost.
Voditeq: Kako biste re{ili pitawe Prevlake? Da li je Crna Gora
nadle`na za re{avawe Prevlake?
Dr [e{eq: Prevlaka mora da pripadne Crnoj Gori i Saveznoj Repu-
blici Jugoslaviji, i ja mislim da sada treba prozivati zapadne sile, ko-
je ~esto isti~u da podr`avaju reformski kurs Mila \ukanovi}a u Crnoj
Gori. Najboqi na~in da ga zaista iskreno podr`e jeste da odmah Prevla-
ku daju Crnoj Gori. To bi za wega bio izvanredan adut na predstoje}im iz-
borima, a time bi pokazali da zaista misle da ga iskreno podr`e. Mi-
slim da bi trebalo prozivati zapadne sile u tom smislu. Bez Prevlake,
Crna Gora je veoma ugro`ena. Ugro`ena je Boka Kotorska i od Prevlake
ne smemo odustajati.
Voditeq: Za{to se u vezi sa pitawem Kosova i Metohije ne spomiwe
Milutinovi}, nego Milo{evi}?
Dr [e{eq: Spomiwu se i jedan i drugi. Milo{evi} kao stvarni no-
silac vlasti, mo}i i uticaja, i Milutinovi}, koji je toliko {iptarskih
glasova dobio na posledwim izborima, da je nesporni lider {iptarske
nacionalne mawine u na{oj zemqi. Kada bi se tamo pojavio, [iptari bi
ga, verovatno, odu{evqeno do~ekali kao ~oveka za koga su glasali, kome
su obezbedili izbor za predsednika Republike. On bi mogao da uti~e na
svoje politi~ke sledbenike i da ih privoli na neke obrasce civilizova-
nijeg politi~kog pona{awa.
Voditeq: Pitawe anonimnog slu{aoca: da li su muslimani autohto-
ni narod, i da li su to bili pre dolaska Turaka?
Dr [e{eq: Ne. Muslimani su Srbi islamske veroispovesti i za sva-
ku muslimansku porodicu se, uglavnom, zna od koje srpske porodice vodi
poreklo. Me|utim, pod komunisti~kom diktaturom je vo|ena politika
razbijawa srpskog naroda i tada su muslimani podstrekivani da stvaraju
ve{ta~ku naciju. To je poprimilo tragi~ne razmere i oblike na podru~-
ju biv{e BiH, gde je do{lo i do gra|anskog rata. Sada se uvodi novi na-
ziv –Bo{wak, ~ak i za one muslimane koji nikada u `ivotu Bosnu nisu vi-
deli. Ko je Bo{wak? Ja sam Bo{wak, ja sam ro|en u Sarajevu. Ne mo`e
meni govoriti da je Bo{wak neko ko je ro|en u Novom Pazaru i nikada
nije ni video Bosnu. Postoje tu raznorazne besmislice. Vidite, kad
Francuz pre|e na islam, on ostaje Francuz po nacionalnosti, kad Nemac
pre|e na islam, on ostaje Nemac po nacionalnosti, a kada Srbin pre|e
na islam, onda je on neka nova nacija. Znate, to je zaista ne{to nevero-
vatno. Mislim da mi prvo moramo pokazati visok stepen tolerancije u
378
verskom pogledu. U na{oj zemqi postoji striktna odvojenost crkve od
dr`ave, dakle, mi smo sekularisti~ka dr`ava. Ispovedawe vere je pri-
vatna stvar svakog ~oveka, a moramo da ka`emo i neku istorijsku istinu,
ne smemo se ustezati.
Kada ka`em da su muslimani Srbi, to ne mo`e da bude uvredqivo, jer
mislim da je biti Srbin ne{to najlep{e. Ja sam ponosan {to sam Srbin,
i ako za nekog drugog ka`em da je, tako|e, Srbin, onda je to za wega kom-
pliment. Nemam nameru bilo koga da teram da bude Srbin ako on ne `e-
li da bude Srbin, ali ono {to je istorijska ~iwenica, to je da su musli-
mani Srbi. Ako oni ne `ele da budu Srbi, {ta me briga, na kraju kraje-
va, ne}u ih nagovarati, ne}u ih terati, prisiqavati. Neka budu {ta god
`ele, samo moraju da budu lojalni dr`avqani Srbije, Crne gore, Save-
zne Republike Jugoslavije.
Vidite {ta se de{ava u Makedoniji. Znamo da su Romi ili Cigani
indijskog porekla, to je nauka odavno utvrdila. Vi{e desetina hiqada
Roma, ili Cigana, ja mislim da nijedan naziv nije uvredqiv ako ga nose
~asni qudi, za sebe tvrdi da su Egip}ani, pa neka im bude, neka su Egip-
}ani. Mo`e neko sutra tvrditi da je Japanac, Marsovac, {ta nas to bri-
ga. Ali, ako to sagledavamo ozbiqno, sa nau~ne strane, onda ka`emo ka-
ko stoji stvar kod istorijskih ~iwenica.
Voditeq: Da li smatrate da je Slobodan Milo{evi} kriv za situa-
ciju na Kosovu?
Dr [e{eq: On, kao {ef vladaju}e partije, snosi najve}u odgovor-
nost za sve ono {to je lo{e u dr`avi.
Voditeq: Bo`ovi} sa Ribarina pita: “Da li je za Prevlaku nadle-
`an Milo \ukanovi} ili SRJ?”
Dr [e{eq: Formalnopravno nadle`na je Savezna Republika Jugo-
slavija. Me|utim, u ovom slu~aju mislim da bi re`im u Crnoj Gori, i sam
\ukanovi}, mogli ne{to izdejstvovati u vezi sa pitawem Prevlake. Ne
bi bilo lo{e da malo vi{e zapnu u tom pravcu i da to otvoreno stave do
znawa Amerikancima i drugim zapadwacima. Oni zaista `ele da ostane
ovakav kurs koji predvodi \ukanovi} u Crnoj Gori, a to }e mu biti naje-
fikasnija pomo}. To {to oni obe}avaju milijarde dolara, nije bogzna
{ta, i pitawe je kada }e novac da stigne.
Recimo, sli~na je situacija u Republici Srpskoj. Sada svi zapadwa-
ci hvale Milorada Dodika, novog predsednika Vlade. Mi srpski radika-
li glasali smo protiv wegovog izbora u Narodnoj skup{tini, ali ako on
uspe da izdejstvuje da Br~ko pripadne Republici Srpskoj, onda ne mora
da ra~una na muslimanske glasove, tada }e imati na{u podr{ku sve do
slede}ih izbora. A ako zapadwaci zaista `ele da ga sa~uvaju na vlasti,
neka daju Br~ko Republici Srpskoj. Nema sna`nijeg aduta sa kojim mogu
nastupiti. Znate, na{ narod se naslu{ao mnogo praznih pri~a i obe}a-
wa, a sada treba ne{to konkretno, e, pa da vidimo da li su spremni i to
konkretno da pru`e.
Voditeq: Za kraj da vas pitam: va{a poruka slu{aocima Radio Bije-
log Poqa, gra|anima Bijelog Poqa i va{im ~lanovima i simpatizerima.
379
 Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ide samostalno na predstoje-
}e republi~ke i lokalne izbore u Crnoj Gori. @elimo da cela prediz-
borna kampawa protekne u tolerantnom duhu, {to ne zna~i da mi politi-
~ari ne treba da se sva|amo. Treba mi, politi~ari, da se sva|amo, ali ne
sme narod da strada zbog na{ih sva|a, ne smeju sva|e me|u politi~arima
da prerastu u oru`ane obra~une u narodu. @elim da Crnom Gorom vlada
ona politi~ka partija ili grupacija politi~kih stranaka kojoj narod na
majskim izborima uka`e poverewe, a na narodu je da se opredeli. Narod
pred sobom ima sve politi~ke partije, sve wihove programe, pa neka gla-
sa za one koji su najboqi. To poru~ujem i gra|anima Bijelog Poqa i gra-
|anima Crne Gore.
XIX
NEKA NAJBOQI POBEDI
Radio Tivat, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Vi ste na talasima Radio Tivta. Kao {to smo najavili,
na{ gost danas je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radi-
kalne stranke. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u program Ra-
dio Tivta.
Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao.
Voditeq: Malo kasnimo, problemi na putu, vi ste sada stigli iz Ba-
ra, je li tako?
Dr [e{eq: Da, brzo smo stigli. Malo je vla`an put, ki{a pada. Kre-
nuli smo u 10.15, pa, prema tome, brzo smo stigli.
Voditeq: Recite mi, je li re~ o nekoj va{oj crnogorskoj turneji?
Dr [e{eq: Pripremamo se za predstoje}e parlamentarne i lokalne
izbore. Ju~e je bila i sednica Izvr{nog odbora Srpske radikalne stran-
ke. Utvrdili smo listu kandidata za poslanike Narodne skup{tine, a ja
ve} nekoliko dana obilazim mesta u Crnoj Gori i gostujem na radio i te-
levizijskim stanicama, izla`u}i stavove Srpske radikalne stranke o
aktuelnim politi~kim pitawima, ali i odgovaraju}i na pitawa slu{a-
laca i gledalaca. Polako se zagrevamo za predizbornu kampawu koja je tu,
pred nama.
Voditeq: Mo`emo pozvati na{e slu{aoce da vam, ukoliko `ele, po-
stave neko pitawe. Mogu da se jave na telefon 61 196- 853. Dramati~ni do-
ga|aji na Kosovu u posledwih nekoliko dana izbili su u prvi plan. Kako
vi komentari{ete te doga|aje?
Dr [e{eq: Ti doga|aji su izre`irani od strane zapadnih sila, ~iji
su instrument {iptarski separatisti. Zapadnim silama je ciq da se Ko-
sovo i Metohija otme Srbiji, i to u dve faze. Prva faza je da prisile re-
`im u Beogradu da pristane da Kosovo i Metohija postane federalna je-
dinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije i tako stekne pravni
osnov za otcepqewe. U drugoj fazi bi se otcepqewe realizovalo preko
referenduma [iptara, gra|ana Kosova i Metohije. To je ono {to je na{
380
osnovni problem. Drugi problem je re`im u Beogradu, koji ve} celu de-
ceniju ni{ta ne ~ini da bi se re{ilo stawe na Kosovu i Metohiji, kako
bi se izbili svi aduti iz ruku zapadnih sila, da se sredi stawe u prosve-
ti, zdravstvu, u kulturnim institucijama, da se ide na privatizaciju.
Privatizacija bi zapravo re{ila sve probleme.
Voditeq: Evidentan je problem na Kosovu, koji se ne re{ava. Kako
ga re{iti?
Dr [e{eq: Koji je to problem koji se ne re{ava?
Voditeq: Pa, recimo, u ovih posledwih nekoliko dana imamo `e-
stok obra~un policije i terorista.
Dr [e{eq: To mora da se re{i na isti na~in na koji se re{ava u
svim drugim zemqama u svetu. Policija ne sme da prestane sa svojom ak-
cijom dok se svi teroristi ne uni{te, dok se svi oni koji nelegalno po-
seduju oru`je ne razoru`aju. I tu nema {ta da se raspravqa. Re`im u Be-
ogradu se upla{io zapadnih pritisaka i ve} je posustala policijska ak-
cija. Mi imamo policiju dobro obu~enu, dobro opremqenu i sposobnu da
taj posao dovede do kraja.
Potrebna je samo politi~ka odluka, a politi~ka odluka se ne dono-
si, ~ak, kad izgleda da je donesena, vrlo brzo se od we odustane. Protiv
terorizma nema drugih aktivnosti, osim onih koje su Amerikanci pri-
menili u Los An|elesu u vreme crna~ke pobune. Nema druga~ijih aktiv-
nosti od onih koje Englezi primewuju u severnoj Irskoj, [panci u Ba-
skiji, koje su primenili Nemci protiv frakcija Crvene armije.
Voditeq: Kako uspostaviti dijalog sa Albancima, mislim na kosov-
ske Albance?
Dr [e{eq: Ne mo`ete vi uspostavqati dijalog sa nekim ko ne}e di-
jalog. Ne mo`ete da vu~ete nekoga za rukav i ka`ete: ja sam za dijalog,
hajde da razgovaramo, kad on ne}e. To je besmisleno. Dijalog ne re{ava
probleme. Problem mo`e re{iti jedna pametna, sposobna vlast, koja bi
rekla [iptarima: ne}ete da idete u dr`avne {kole? Pa ne morate, mi
vam dozvoqavamo da formirate privatne {kole – i osnovne, i sredwe, i
fakultete, i Akademiju nauka, ali sami zidajte zgrade, pla}ajte profe-
sore i sami organizujte nastavu. Imate samo jednu obavezu: u pe~atu i zva-
ni~nom nazivu mora da stoji Republika Srbija, ne sme da stoji “Republi-
ka Kosovo”, ni Albanija, niti bilo {ta drugo. Kakav }e biti nastavni
plan i program, to je va{a stvar, mi ne}emo u to da se me{amo.
Voditeq: Razlika je u diplomi, uvek je razlika da li je diploma dr-
`avna ili je privatna.
Dr [e{eq: Tu razliku pravi tr`i{te. Dr`ava ne sme da diskrimi-
ni{e nijednu diplomu. Razliku }e praviti tr`i{te. Kada, recimo, do|e
neko da se zaposli kod vas i vi pogledate: dr`avna diploma Kragujeva~-
kog univerziteta, Beogradskog univerziteta i diploma privatnog uni-
verziteta iz Pri{tine, koga }ete zaposliti? Vi odmah znate kakav je je-
dan, kakav drugi, kakav tre}i univerzitet i na osnovu toga izvla~ite za-
kqu~ke o kvalitetu stru~waka koji tra`i posao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, zapadne zemqe ka`u da je Kosovo unu-
tra{we pitawe Srbije, dosad su barem tvrdili.
381
 Dr [e{eq: Zapadne zemqe i tu lukavo postupaju. Ne ka`u da je to
unutra{we pitawe Srbije, u posledwe vreme to se nigde ne ~uje, nego unu-
tra{we pitawe Savezne Republike Jugoslavije. ^ak Amerikanci, koji
jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u zvani~noj komu-
nikaciji govore Srbija i Crna Gora, sad ka`u: da je to unutra{we pita-
we Savezne Republike Jugoslavije. Oni `ele da ga izvuku na nivo savezne
dr`ave, kako bi se i re{avalo na nivou savezne dr`ave. Onda se re{ava
na taj na~in {to bi se Kosovo konstituisalo kao ravnopravna federal-
na jedinica sa Srbijom i Crnom Gorom.
Voditeq: Po va{em mi{qewu to je iskqu~ivo pitawe Srbije?
Dr [e{eq: Iskqu~ivo unutra{we pitawe Srbije. Srbijanska poli-
cija je sposobna to pitawe da razre{i, ali je vlast, na`alost, nesposob-
na.
Voditeq: Ali nama treba politi~ko re{ewe?
Dr [e{eq: Politi~ko re{ewe je mogu}e samo na ovoj osnovi, koju
sam ve} izlo`io. A jedan Milan Milutinovi}, koji je dobio 350.000 {ip-
tarskih glasova, trebalo bi da ode na Kosovo, on je dobio hiqade i hiqa-
de glasova upravo u Srbici, Drenici i tim mestima. Svi ovi teroristi
koje sad policija tamo goni, likvidira, sve su to glasa~i Milana Milu-
tinovi}a. Ako on nema na wih uticaja, ko }e onda imati?
Voditeq: Da se vratimo na predsedni~ke izbore u Srbiji. Kako ih vi
sad komentari{ete?
Dr [e{eq: Izbori su o~igledno falsifikovani! Mi sada dokazuje-
mo te falsifikate. Objavqujemo specijalna izdawa na{ih novina, lista
“Velika Srbija”. Brojke su neumoqive, materijalnim dokazima tu~emo
re`im u Beogradu.
Voditeq: Da li ste blizu pobede?
Dr [e{eq: Pa, prvi put sam i pobedio Zorana Lili}a, a drugi put
su falsifikati bili toliki da mi imamo dokaza za 350.000 falsifiko-
vanih glasova. Procewujemo da je i ~itavih 800.000 glasova falsifiko-
vano. To je toliko veliki falsifikat da je neverovatno i za balkanske
uslove. Re`im u Beogradu se toliko osilio jer je imao podr{ku Ameri-
kanaca i Nemaca, jer su Gelbard i Kinkel dali izjavu da strepe od pobe-
de. Onda je re`im smatrao da su mu ruke odre{ene i krenuo je u otvorene
falsifikate.
Voditeq: Smatrali su da mogu da rade sve kako bi pobedili. Da vas
pitam, {ta biste uradili kao predsednik Srbije da ste kojim slu~ajem
izabrani? Koji su to potezi koje bi Srpska radikalna stranka strate{ki
povukla?
Dr [e{eq: Predsedni~ka funkcija nema velika ovla{}ewa, mnogo
je bitnije ko ~ini Vladu Srbije. Srpski radikali su imali koncept ~e-
tvorne vlade nacionalnog jedinstva, koalicije ~etiri glavne stranke,
ali ostali to nisu prihvatili. Ostali vi{e vole da trguju i da u~estvu-
ju u podeli plena nego da idu u jednu ozbiqnu koaliciju programskog ka-
raktera koja bi se posvetila re{avawu problema Srbije i Savezne Repu-
blike Jugoslavije.
382
Dodu{e, levica je }utala. Na~elno su govorili da su i oni za {to
{iru koaliciju, a Srpski pokret obnove je spreman da ulazi sa nama u
tehni~ku vladu. Dakle, samo s nama, a nije spreman da i mi u~estvujemo u
toj koncentracionoj vladi ~etiri parlamentarne stranke. Zna~i, Srp-
ski pokret obnove `eli da trguje sa socijalistima, materijalnu korist
da izvu~e, a wima preti: ako ne pristanete na trgovinu sa nama, mi }emo
sa radikalima. E, ne mo`ete da pretite sa radikalima, mi ne}emo sa va-
ma, tako smo im rekli. Mi ho}emo nove izbore.
Voditeq: Da li je politika neka vrsta trgovine?
Dr [e{eq: Ne mo`e politika da bude trgovina. Onda je to neprin-
cipijelna politika, onda je to lo{a politika, pogotovo ova trgovina
privilegijama, novcem, vilama, rezidencijama. To je pokvarena trgovi-
na.
Voditeq: U Srbiji u posledwe vreme ima dosta hap{ewa. Kako to
komentari{ete?
Dr [e{eq: Dogorelo je do nokata, ali jo{ nema dovoqno hap{ewa.
Mnogo je vi{e kriminalaca nego {to je re`im spreman da hapsi i izvo-
di na sud. Obi~no se hapse oni koji postanu politi~ki i ideolo{ki ne-
podobni, a zna se za wihove kriminalne afere. Mi imamo ~itav spisak
qudi za koje mo`emo dokazati da su kriminalci, ali oni jo{ nisu na re-
du za hap{ewe jer su politi~ki podobni i pouzdani re`imu.
Voditeq: Vi ste upozoravali na pojavu kriminala u Srbiji, na veo-
ma bogate qude koji su ogrezli u kriminalu, a koje {titi re`im.
Dr [e{eq: Mi godinama o tome govorimo. Evo sada prozivamo
@eqka Mitrovi}a, direktora Televizije “Pink” i saveznog poslanika
Jugoslovenske levice. On ima neverovatnu vilu, palatu gde se i travwa-
ci greju. To {to on ima, nema niko u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Odakle mu? Mlad ~ovek, trideset i neka godina, do{ao, takore}i, bez ga-
}a u Beograd. Znate odakle? Iz toga {to se prqavi novac koji pristi`e
raznoraznim kanalima pere preko firme Televizije “Pink”, tu se peru
papiri i jedan odre|en procenat ostaje wemu.
Voditeq: Ima mi{qewa da su ova hap{ewa samo maska da se narodu
zama`u o~i.
Dr [e{eq: Nije samo maska, jer ima poprili~an broj uhap{enih.
Pogotovo Smiqko Kosti}, koji je mo}na figura u privredi Srbije. Ja
sam s wim imao neki duel u Republi~koj skup{tini negde 1991. i 1992. go-
dine, zbog wegovih prqavih poslova sa Hrvatskom i Slovenijom u vreme
kad je ve} po~eo raspad Jugoslavije. Znalo se za wega, pa Nenad \or|e-
vi}, i za wega se znalo. I sa wim sam imao duel pro{le godine na dr`av-
noj televiziji, ~ak mu nisam vi{e dozvolio da govori. Dovela ga mini-
starka zdravqa kao nekog pomo}nika, {ta li. On je bio direktor Repu-
bli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, ali se znalo za wega da je kru-
pan kriminalac.
Na{ je problem postojawe monopola u svim privrednim sferama, a
ti monopoli omogu}avaju enormno boga}ewe, kad je neko iskqu~ivo ovla-
{}en da uvozi neku opremu itd. Recimo, sad postoji samo jedan ~ovek koji
383
je ovla{}en da wegova firma uvozi poqoprivredne ma{ine. Monopol je
uvek izvor velikih zloupotreba. Mi smo za liberalizaciju, za ukidawe
monopola, za ukidawe izvozno-uvoznih kontingenata, sistema dozvola.
Voditeq: Ponavqam jo{ jednom za na{e slu{aoce: ukoliko `ele da
kontaktiraju sa gospodinom [e{eqom, neka nam se jave telefonom i po-
stave pitawa. Gospodine [e{eq, kakva je politi~ka scena u Srbiji?
Dr [e{eq: Politi~ka scena je poprili~no komplikovana. Sad ima-
mo novi odnos snaga u Republi~koj skup{tini: SPS je i daqe najve}a
stranka po broju poslanika, iskqu~ivo zahvaquju}i tome {to su pokrali
veliki broj mandata na izborima na Kosovu i Metohiji, ina~e bi srpski
radikali bili najve}i. Socijalisti imaju 86 poslanika, Srpski radika-
li imaju 82 poslanika, SPO ima 45 poslanika i JUL ima 19 poslanika.
Sve ostale stranke su bezna~ajne.
Mi smo u situaciji da nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu, pa su
nu`ne koalicije. Srpskim radikalima raste popularnost, levi~arskim
strankama opada, a SPO je u katastrofalnoj situaciji. Stranke koje su
bojkotovale izbore ve} su se pokajale zbog tog bojkota, ostale su van par-
lamenta, pogotovu Demokratska stranka koja je jedina imala {ansu da sa-
ma osvoji izvestan broj poslani~kih mandata, a sve ostale su tako|e be-
zna~ajne. Imamo situaciju u kojoj se vlada ne mo`e formirati ve} ~eti-
ri meseca nakon konstituisawa skup{tine, a pro{lo je skoro {est mese-
ci od septembarskih parlamentarnih izbora.
To je tako|e redak paradoks u civilizovanom svetu gde parlamentarne
demokratije imaju tradiciju. Politi~ku situaciju karakteri{e te{ka
ekonomska kriza i socijalna beda, sve ve}e nezadovoqstvo u narodu, poseb-
no radnika i penzionera. Nezadovoqni su i seqaci, imaju i te kako razlo-
ga za to nezadovoqstvo. Nezadovoqne su sve kategorije gra|ana.
Voditeq: ^ini mi se da imamo, iz re`ije mi javqaju, nekoga na vezi.
Samo da vas zamolim da stavite slu{alice. Halo, dobar dan.
Slu{alac: Dobar dan. Mogu li postaviti gospodinu [e{equ neko-
liko pitawa? Ja sam Veqko Kilibarda iz Tivta.
Dr [e{eq: Dobar dan, izvolite!
Slu{alac: Pre izvesnog vremena bili ste u Crnoj Gori, napustili
ste Crnu Goru, znamo kako. Sada ste na radiju i potpuno slobodni. Da ne
du`im mnogo, postavi}u svega tri pitawa. Prvo, komentar za to. Drugo,
kako komentari{ete granice Srbije i Crne Gore? I tre}e, kako komen-
tari{ete \ukanovi}a i Milo{evi}a?
Voditeq: Hvala lepo. Gospodin [e{eq je ~uo sva tri pitawa, i evo,
da ~ujemo odgovore.
Dr [e{eq: Re`im u Crnoj Gori se zaista surovo obra~unavao sa
Srpskom radikalnom strankom, jer smo im mi bili glavni politi~ki
protivnik tokom 1994, 1995. i 1996. godine. Jedna od tih protivustavnih
i protivzakonskih mera koje je re`im primenio protiv srpskih radika-
la bilo je i na{e proterivawe iz Crne Gore 1994. godine.
Sa svojim saradnicima i svojim porodicama bili smo na letovawu u
vili “Perast”, a paralelno s tim odmorom imali smo i nekoliko politi~-
384
kih skupova u Crnoj Gori: mitinge u Podgorici, Herceg Novom, Ulciwu i
jo{ nekim mestima. Posle mitinga u Herceg Novom policija je u pola ~e-
tiri ujutro upala u moju hotelsku sobu i uhapsili su me. Rekli su mi da tre-
ba da idem na razgovor kod ministra unutra{wih poslova Nikole Pejako-
vi}a, koji je u Kotoru. Ja sam odbio, rekao sam da u to doba ni sa svojom `e-
nom nisam spreman da razgovaram, a kamoli sa ministrom policije. Rekli
su da me moraju odvesti po svaku cenu, rekao sam: voqno ne}u i}i, mo`ete
me nositi. Oni su se konsultovali radio vezom, do{li, i nosili me.
Nosili su me prvo trojica, pa ~etvorica, na kraju je to bilo i {esto-
rica policajaca. Tada sam ja na juna~kim rukama pro{ao kroz srpsku Bo-
ku. Odneli su me do terenskog vozila, odvezli u Kotor u policijsku sta-
nicu, tamo me izneli iz vozila i nosili me uz stepenice, mislim na pr-
vi sprat. Tamo su me postavili na neki otoman, u kancelariji gde su se-
deli ministar unutra{wih poslova Nikola Pejakovi} i Bo{ko Bojo-
vi}, tada{wi {ef Udbe u Crnoj Gori. Sat vremena sam se tamo zadr`ao,
samo su oni govorili, ja nisam hteo da razgovaram, ni jedne jedine re~i
nisam progovorio, ni jedne jedine. Onda su mi saop{tili da smo prote-
rani iz Crne Gore i ja, i moja porodica, i moji saradnici. Odvezli su me
na tivatski aerodrom, oti{li po moju porodicu. Mene i moju porodicu,
pa zatim Tomislava Nikoli}a i wegovu porodicu, avionom su prebacili
na beogradski, sur~inski aerodrom, a moje najbli`e saradnike su stra-
`arno sproveli do granice Crne Gore i Srbije, pa se desilo po onoj sta-
roj narodnoj pesmi: “Pavla voze avionom, a ~etnike kamionom.”
I nije to jedina mera koju smo iskusili u svom sudaru sa re`imom
DPS-a. Dve godine mi je bio zabrawen ulazak u Crnu Goru, a nikakav se
krivi~ni postupak nije vodio. Niti mi je su|eno, niti sam osu|en, niti
ni{ta. Znate, po Ustavu i zakonu, nisam mogao biti proteran. Ako sam
napravio neko krivi~no delo, moglo mi se suditi tu gde je delo po~iwe-
no – u Herceg Novom, u Perastu, u Kotoru, u Podgorici. Ja sam dr`avqa-
nin Savezne Republike Jugoslavije i jo{ savezni poslanik, nisu me mo-
gli ni privesti jer sam imao poslani~ki imunitet. Dok Savezna skup-
{tina ne dozvoli policiji, policija me nije mogla ni privesti, ali eto,
kr{ili su i Ustav i zakon. Onda su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru
dve godine. Biv{eg predsednika na{e stranke su pet meseci dr`ali u za-
tvoru, a krajem 1995. godine svih osam na{ih poslanika su brutalno iz-
bacili iz Narodne skup{tine.
Sada je situacija u Crnoj Gori druga~ija, rekao bih, slobodnije se di-
{e, demokratskija je atmosfera, a to je direktna posledica rascepa u
vladaju}oj partiji. Mi kao opozicionari ne mo`emo ni{ta lep{e da po-
`elimo nego da se raspadne vladaju}a partija i u Srbiji i u Crnoj Gori,
svuda gde smo opozicija. Posledica tog raspada je odustajawe jednog i
drugog krila od starih represivnih metoda politi~ke borbe. Sad se i
jedno i drugo krilo trudi da poka`e {to ve}i stepen demokrati~nosti,
privr`enosti slobodarskim principima i tako daqe. Ovoga puta Na-
rodna skup{tina je usvojila zaista dobre izborne zakone. Imam neke
sitnije primedbe, one nisu toliko bitne. Neki zakoni i mnoga re{ewa
koja su usvojena u Crnoj Gori, mogli bi se primeniti i u Srbiji i na sa-
385
veznom nivou. Mi }emo se za to zalagati. Do{lo je do izvesnog otopqava-
wa medijske scene u Crnoj Gori. Ranije je bilo nezamislivo da se pojavim
na lokalnim radio i televizijskim stanicama, iako su na{i strana~ki
aktivisti to tra`ili, osim ovde kod vas u Tivtu. U Tivtu je bio izuzetak.
Izuzetak je bio i Herceg Novi i mo`da jo{ neka radio stanica, ali na
ve}ini radio stanica je to bilo neizvodqivo.
Voditeq: Moram se ubaciti samo na trenutak. Vi ste bili gost ovde
i sve va{e skupove u Tivtu mi smo tonski ispratili, verovatno ste dobi-
li informaciju od va{ih strana~kih aktivista.
Dr [e{eq: Nekoliko radio stanica se korektnije pona{alo. Mo-
ram da istaknem i podgori~ku “Montenu M”, bez obzira {to je ta radio
stanica potpuno liberalno usmerena, ali ja sam, mislim, dva puta bio
wihov gost i bili su korektni prema meni. Onda kad nigde nije moglo,
kod wih je moglo. Naravno, nije to bilo sve zatvoreno, ali u ve}ini slu-
~ajeva je bilo potpuno hermeti~ki zatvoreno.
Ima jo{ mesta u Crnoj Gori gde nemamo mogu}nosti da se pojavimo na
lokalnim medijima. Recimo, u Budvi nismo uspeli da dobijemo emisiju na
lokalnom radiju, iako smo tra`ili. Ali situacija se o~igledno mewa na-
boqe. Ono {to je lo{a posledica tog sukoba unutar Demokratske parti-
je socijalista su nemiri koji su se dogodili na podgori~kim ulicama, i
to je ono {to je lo{e i {to se mora izbe}i. Mislim da je to jedno isku-
stvo iz koga moraju da u~e svi u Crnoj Gori, kako se ne bi ponovilo.
Voditeq: Na to }emo se jo{ vratiti. Pitawe gospodina Kilibarde,
granica izme|u Srbije i Crne Gore.
Dr [e{eq: Mi srpski radikali smatramo da je to ~isto administra-
tivna granica i da na woj ne bi smelo biti nikakvih prepreka ni za pro-
met qudi ni za promet roba. Ovo {to se sada de{ava je nedopustivo, mi smo
protiv toga. Smatramo da carinska slu`ba svoje poslove treba da obavqa
na grani~nim prelazima Savezne Republike Jugoslavije, a kad roba u|e u
zemqu, bila carina sposobna ili nesposobna, onda se svi dr`avni organi
moraju na isti na~in pona{ati u svim delovima Savezne Republike Jugo-
slavije. Kad je granica ~isto administrativna, to zna~i da nema grani~nih
prelaza. Nemam ni{ta protiv da policija rutinski proverava gra|ane,
putnike i vozila, ali da se to radi na isti na~in na koji se to radi i na
ostalim putevima u unutra{wosti na{e zemqe, a ne da se ovde prakti~no
postavqa grani~na rampa, figurativno re~eno. Odnosi izme|u Milo{e-
vi}a i \ukanovi}a nisu dobri, izgleda da se oni i daqe zao{travaju i vr-
lo je lo{e {to je do{lo do otkazivawa sednice Saveta odbrane.
Mislim da je to ve} drugo otkazivawe zakazane sednice. Nemam ni-
{ta protiv da Socijalisti~ka partija Srbije i Demokratska partija so-
cijalista Crne Gore budu u me|usobnom sukobu, ja `elim da se taj sukob
produbquje. Oni su nekad bili koalicioni partneri. Kad se koalicioni
partneri sva|aju, mi kao konkurencija izvla~imo neku politi~ku ko-
rist, ali ne vaqa kad se me|ustrana~ki sukob prenosi na funkcionisawe
dr`avnih organa. To je onda lo{e. A mi smo izgleda jo{ u uslovima u ko-
jima preovladava stara ideolo{ka svest kod izvesnog broja politi~ara.
Oni, jednostavno, ne mogu da odvoje strana~ke od dr`avnih interesa.
386
Mene su, recimo, u predizbornoj kampawi za predsedni~ke izbore ~e-
sto pitali kako }u, ako budem izabran za predsednika Republike, sara|i-
vati sa \ukanovi}em, po{to se zna da smo ranije bili u politi~kom su-
kobu. Odgovarao sam: sasvim normalno, ako se i jedan i drugi dr`imo za-
kona i radimo u interesu na{e zemqe, sara|iva}emo uspe{no. Jer u po-
litici ne mogu ostati qudi koji se rukovode mr`wom, qudi optere}eni
raznim ideolo{kim kompleksima i tako daqe. Politika tra`i qude ko-
ji se ne rukovode mr`wom i emocijama, qude koji su realni, racionalni
i ~vrsto stoje sa obe noge na zemqi, koji su spremni na dijalog i sarad-
wu. Srpska radikalna stranka je uvek bila stranka dijaloga i saradwe,
mi nismo stranka kukavica, mi se ne ustru~avamo da u|emo u `estoke po-
liti~ke sukobe, ali ne mrzimo svoje politi~ke protivnike i spremni
smo opet s wima da razgovaramo.
Voditeq: Imamo nekoga na vezi. Halo, dobar dan.
Slu{alac: Hteo sam da postavim pitawe. U kojem veku `ivi ovaj ~o-
vek?
Voditeq: Hvala, do vi|ewa. Dakle, kontakt je u`ivo. Pa, i to se de-
{ava.
Dr [e{eq: Va{ slu{alac je hteo da bude duhovit, ali nisam shvatio
u ~emu se sastoji wegova duhovitost, pa bih ga pozvao da razmisli i da po-
stavi neko pametnije pitawe. Mo`da }e ispasti duhovitiji.
Voditeq: Evo, imamo jo{ nekoga na vezi. Dobar dan.
Slu{alac: Dobar dan.
Voditeq: Gospodine Kilibarda, vi ste...
Slu{alac: Gospodin Kilibarda. Mogu gospodinu [e{equ da zahva-
lim na jednom stvarno ozbiqnom i op{irnom odgovoru. Svaka ~ast {to
je ovako odgovorio i stra{no mi je milo. Pozdravqam dr [e{eqa i pri-
jatno.
Voditeq: Pozdravqamo vas. Dakle, na{ gost je dr Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke. Gde le`i tajna zavidne politi~-
ke validnosti Srpske radikalne stranke u Srbiji, jer sve vi{e glasa~a
dobijate na izborima?
Dr [e{eq: Qudi sve vi{e prepoznaju vrednosti na{eg programa,
po{tuju ~iwenicu da se mi ne mewamo od danas do sutra, da smo postoja-
ni, principijelni qudi. Najvi{e cene to {to mi radikali govorimo
onako kako zaista mislimo i uvek radimo onako kako govorimo. Qudi ce-
ne to {to nikada nismo bili ume{ani ni u kakvu korupciona{ku aferu,
qudi cene to {to nismo stranka mr`we, {to smo tolerantni prema po-
liti~kim protivnicima.
Bez obzira koje re~i upotrebimo u politi~kom sukobu, mi iz toga ne
proizvodimo mr`wu i nismo osvetni~ki raspolo`eni. Smatramo da po-
liti~ari treba neprekidno da se sukobqavaju, da se sva|aju, ali da ne
uvla~e narod u te sukobe i sva|e. Kad se mi politi~ari sva|amo po medi-
jima, po skup{tinama, onda neka to zabavqa narod u svoj ovoj muci i ne-
voqama. Ali nismo za to da se proliva krv na ulicama na{ih gradova.
387
 Zatim, narod ceni i to {to smo kao lokalna vlast u Zemunu postigli
veoma velike rezultate. Qudi cene i to {to `ivimo sasvim skromno,
{to se ne razme}emo, {to smo stranka koja za sve ima re{ewe, {to niko
nije u stawu da nam adekvatno parira. Evo, ~ujem, ju~e su nudili sa Tele-
vizije“Montena M” da mi organizuju televizijski duel prvo sa Novakom
Kilibardom, pa je on izbegao, pa je Slavko Perovi} izbegao, pa je neko iz
Demokratske partije socijalista izbegao.
Znate, osnovni problem na{oj konkurenciji je {to ne mo`e s nama
da se nosi u argumentovanoj raspravi, jer smo mi tako dobro osmislili
na{ program i na{u politi~ku koncepciju da nam politi~ki protivni-
ci ne mogu ni opepeliti, uvek izlazimo kao pobednici iz svakog su~eqa-
vawa.
Voditeq: Neki analiti~ari ka`u da je razlog i u vama. Vi ste vrlo
elokventan ~ovek, koji govori konkretno i to qudima prija.
Dr [e{eq: Pa, nije u pitawu elokventnost, ja poznajem i qude koji
su elokventniji od mene, koji prosto mequ kad govore, ali va`na je su-
{tina, va`no je ono {to se izgovori, mora u tome postojati neki logi~-
ki sistem. Dakle, ne smeju se lupetati gluposti, onda ne mo`ete uspeti.
A postoje qudi koji govore br`e od mene i koji su elokventniji, ali po-
sle nekoliko potpitawa oni se izgube.
Voditeq: Neki analiti~ari ka`u da je problem Srpske radikalne
stranke {to nema vi{e takvih qudi kao {to ste vi i gospodin Nikoli}.
Dr [e{eq: Ja mislim da mi trenutno imamo najboqe qude. Evo, po-
gledajte celi na{ predsedni~ki kolegijum. Nismo samo Nikoli} i ja, tu
su Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, iz Crne Gore
Du{ko Sekuli}, Gordana Bulatovi}, iz Republike Srpske Nikola Po-
pla{en, Mirko Blagojevi} itd. Sve su to qudi koji imaju dosta politi~-
kog znawa, sposobni, inteligentni, ali mnogi od wih nemaju prilike da
se do kraja medijski izraze. Za nas je u tom smislu ne{to te`a situacija
u Crnoj Gori nego u Srbiji.
U Srbiji smo sad ja~i nego {to smo ikad bili, nikad nismo imali vi-
{e poslanika nego {to sad imamo. A u Crnoj Gori tek treba da povrati-
mo parlamentarni status, jer smo 1995. izba~eni iz Narodne skup{tine.
Ube|en sam da }emo povratiti parlamentarni status, a i kad smo bili ov-
de parlamentarna stranka, na{i poslanici su se isticali u elokventno-
sti, nekad i sa nekim preterivawima. U svakom slu~aju, bili su javnosti
prepoznatqivi. Na{a stranka u Crnoj Gori nije mogla da pro|e bez
ozbiqne unutra{we krize posle svega onoga {to je do`ivela u sudaru sa
re`imom. Svesni smo i tih posledica.
Voditeq: Imamo jo{ nekoga na vezi. Halo. Dobar dan, izvolite, u
programu ste.
Slu{ateqka: Halo. Dobar dan, `elela bih da pozdravim gospodina
[e{eqa, verujem da }e on po mojem govoru shvatiti da sam odavde iz Bo-
ke. U Boki sam ro|ena, imam preko 60 godina, pozdravqam ga, vrlo mi je
simpati~an, vrlo rado slu{am wegove emisije, gde god je on gost. Volim
{to je otvoren, ono {to misli to i ka`e i to jako cenim kod qudi.
Voditeq: Imate li neko pitawe za gospodina [e{eqa?
388
Slu{alac: Nekog posebnog pitawa nemam. Zvala sam ~isto onako da
ka`em da mi je simpati~an, da volim da ga slu{am, volim qude koji lice
u lice, o~i u o~i, {to imaju re}i, ka`u. On je takva osoba i to mi se jako
dopada. Ja sam ovde ro|ena, 61 godinu imam, sigurna sam da za bilo {ta da
mu se obratim, on bi mi iza{ao u susret. Puno ga pozdravqam.
Voditeq: Hvala, gospo|o. Ove lepe re~i gospodin [e{eq je ~uo.
Upravo se jedno pitawe nadovezuje na re~i ove slu{ateqke. “Molila bih
gospodina [e{eqa da mi odgovori za{to upotrebqava termin srpska Bo-
ka, rekao je to malopre u opisu progona iz Crne Gore, zahvalna slu{ateq-
ka?”
Dr [e{eq: Boka je uvek bila srpska. Bokeqi su kroz istoriju bili
najpoznatiji srpski pomorci, setite se admirala Zmajevi}a. Mnogi od
wih su bili ruski oficiri, veliku slavu su stekli. Boka je uvek bila sa-
stavni deo srpskog primorja koje se protezalo do [ibenika, a Crna Go-
ra je srpska dr`ava. Da nije bilo Crne Gore i Crnogoraca, pitawe da li
bi se uop{te o~uvala srpska nacionalna svest. Mo`da bismo vremenom
svi postali Turci. [to se ne}e u lance vezati, u ove gore se zbilo i odo-
levalo stranim zavojeva~ima.
Voditeq: Boka je vi{enacionalna sredina. Kako Srpska radikalna
stranka gleda na problem nacionalnih mawina, na re{ewe tog pitawa.
Dr [e{eq: Mislim da Boka nije vi{enacionalna sredina. Postoje
pripadnici drugih nacionalnih mawina koje `ive u Boki, ali Boka je
izrazito srpska sredina, u kojoj `ive Srbi pravoslavci i Srbi katoli-
ci. Imao sam u Baru jedno pitawe na tu temu i odmah sam potegao vrlo jak
argument. Kqu~na titula barskog katoli~kog nadbiskupa je primas srp-
ski, to mu je ostalo jo{ iz vremena Nemawi}a. Verski sledbenici bar-
skog nadbiskupa su Srbi katolici, sama wegova titula to govori.
Voditeq: Ali u Boki `ive Srbi, Crnogorci, Hrvati.
Dr [e{eq: Ti katolici su pod uticajem komunisti~ke ideologije, a
dosta i delovawem katoli~ke crkve, vremenom po~eli da se nazivaju Hr-
vatima. Oni su izvorno Srbi, mo`e se ta~no istra`iti od kojih srpskih
plemena, bratstava. [to se sad neki od wih smatraju Hrvatima, to je wi-
hova stvar, ja u to ne `elim da se me{am, jer sam ~ovek koji je izrazito
demokratski orijentisan i nemam nameru da nekoga teram da bude Srbin,
ako on ne `eli da bude Srbin.
Drugo, crnogorska nacija je tako|e kominternovska, komunisti~ka
tvorevina, do Kominterne ta nacija nije postojala. Jedan broj qudi se sa-
da izja{wava pripadno{}u crnogorskoj naciji, ali ti koji se izja{wa-
vaju kao Crnogorci se ne izja{wavaju tako sa sve{}u da nisu Srbi, nego
i daqe misle da su Srbi samim tim {to su Crnogorci. Kao {to ja za se-
be ka`em da sam Hercegovac, ne dam nikome na to da udari, to je ne{to
{to mi je u krvi, to je ne{to {to volim. Daqim poreklom po o~evoj li-
niji sam Crnogorac, a ro|en sam u Sarajevu, pa sam Bo{wak.
Sad postavqaju pitawe preimenovawa ovih muslimana, oni se sad sve
~e{}e nazivaju Bo{wacima. Kako je mogu}e da neko ko je ro|en u Novom
Pazaru ili Ro`aju, koji mo`da nikada nije video Bosnu, bude Bo{wak, a
389
ja, koji sam ro|en u Sarajevu, nisam Bo{wak? Srpski narod u sredwem ve-
ku je bio velik narod. Nas Srba u sredwem veku je bilo koliko i Engle-
za. Sad nas ima mnogo mawe, jer smo neuporedivo vi{e stradali kroz
istoriju. Postoje neke regionalne specifi~nosti Crnogoraca u odnosu
na Timo~ane, Kosovaca u odnosu na Kraji{nike i tako daqe. Te regional-
ne specifi~nosti predstavqaju veliko bogatstvo na{eg naroda. Namer-
no ne isti~em nikakvu razliku izme|u Crnogoraca i Hercegovaca, jer
mislim da apsolutno nikakve razlike i nema.
Uostalom, Nik{i}, Piva, Herceg Novi, to je sve stara Hercegovina.
Herceg Novi je i podignut kao luka sredwevekovne bosanske dr`ave, ta-
ko da su ta pitawa, ~im se malo stru~nije u wih u|e, potpuno deplasira-
na. Ali to {to se neki izja{wavaju kao pripadnici izvesne nacije, iako
ja mogu nau~no dokazati da nisu pripadnici te nego neke druge nacije, to
je wihova stvar, ja u to ne ulazim.
Voditeq: Rekao bi [ekspir: “Posmatrati stvari na ovaj na~in, zna-
~i posmatrati na veoma izniman na~in.”
Dr [e{eq: Na koji na~in?
Voditeq: Pa, na ovaj... Ne verujem da bi se va{ prethodnik, pre neko-
liko dana bio je gospodin Vickovi}, portparol Liberalnog saveza, ne bi
se slo`io da Crnogorci isto padaju pod tu regionalnu...
Dr [e{eq: Pazite, ali izniman na~in je taj na~in na koji nastupa
Vickovi} ili neki ostali qudi iz Liberalnog saveza. Ovaj na~in na ko-
ji ja nastupam nije izniman na~in, ovo je uobi~ajen, op{teprihva}en na-
~in. Drugo, mo`da zaista postoji crnogorska nacija, a po{to nema nika-
kve razlike izme|u Crnogoraca i Hercegovaca, apsolutno je tako, jer
ima neke antropolo{ke razlike...
Voditeq: Ka`u da je to taj dinarski tip.
Dr [e{eq: E, onda su svi Hercegovci Crnogorci, po{to su svi [u-
madinci poreklom iz Crne Gore, onda su i oni Crnogorci, po{to su svi
stanovnici u`i~kog, vaqevskog i ~a~anskog kraja poreklom iz Hercego-
vine, onda su i oni Crnogorci, onda smo svi mi Srbi, na kraju krajeva,
Crnogorci, je li tako?
Voditeq: I vi ste poreklom iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Moji su poreklom sa Rovaca po o~evoj liniji, a po maj~i-
noj liniji sam iz jedne od najstarijih srpskih porodica iz Hercegovine,
iz porodice Misite. [to je interesantno, pripadnici raznih porodica,
bratstava, plemena su se tur~ili, katoli~ili i tako daqe, ali nikada ni-
jedan Misita nije pre{ao ni u katoli~anstvo, ni u islam, nikada nijedan.
Ima nekih [e{eqa koji su pre{li u katoli~anstvo, nema ih koji su pre-
{li u islam, ali ima pripadnika nekih drugih porodica, bratstava, ple-
mena, koji su prelazili u ovu ili u onu veroispovest. Vrlo su retke po-
rodice gde niko nije promenio veru. Evo, porodica Misita je jedna od tih
retkih porodica, ~iji nijedan pripadnik nije nikada pre{ao ni u kato-
li~anstvo ni u islam.
Voditeq: Gledali smo i mi ovde u Crnoj Gori onu emisiju sa Vukom
Dra{kovi}em. Bilo je dosta neukusno kada je gospodin Dra{kovi} govo-
rio na ovu temu o va{oj porodici.
390
Dr [e{eq: Ja sam se smejao na te wegove nebuloze. Dra{kovi} je sam
sebe upropastio u toj emisiji. Ta emisija je organizovana u wegovom do-
govoru sa socijalistima. ^itav wihov propagandni aparat mu je smi-
{qao te la`i i nebuloze koje }e povla~iti u emisiji, tako da su i mene
zaprepastile mnoge od stvari koje je izrekao. Ali {ta je Dra{kovi}
uradio? Sam je svoju politi~ku poziciju uni{tio, a meni {tetu nije na-
neo. Odvratio je neke svoje simpatizere da za mene glasaju u drugom kru-
gu. Da mi nikakvu {tetu nije naneo, govori i ~iwenica da sam u prvom
krugu protiv Milutinovi}a imao 200.000 glasova vi{e nego u prvom kru-
gu protiv Lili}a. A to iz prvog kruga su moji glasovi, glasovi srpskih
radikala, a onom broju iz drugog kruga se prikqu~uju glasa~i drugih
stranaka koji vas uzimaju otprilike kao mawe zlo od konkurenta.
Dra{kovi} je odvratio izvestan broj svojih simpatizera od toga da
u drugom krugu glasaju za mene, a u tome mi nije naneo neku {tetu, jer su
se socijalisti namerili da falsifikuju ove izbore, pa bi falsifiko-
vali ovako ili onako, na kraju krajeva je svejedno. A konkretna posledi-
ca je da Vuk Dra{kovi} vi{e nikada na srpskoj politi~koj sceni ne}e
igrati neku ozbiqniju ulogu, i on je sasvim svestan toga. Mi smo odmah
objavili kompletan snimak te emisije u na{im novinama, u listu “Veli-
ka Srbija”. Smatramo da nam je to na duge staze koristilo, jer nam je jed-
nog konkurenta fakti~ki otpisalo.
Voditeq: Vi ste gradona~elnik Zemuna, je li tako, malopre smo to
pomenuli...
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Op{tine, u na{em sistemu ne posto-
je gradona~elnici. Mnogi, pogotovo iz opozicionih redova vole da se
kite takvim perjem, da se di~e s tim, te gradona~elnik Beograda, te gra-
dona~elnik Kragujevca, Ni{a, U`ica, to je besmisleno. Gradona~elnik
postoji u sistemima gde se ide na direktne izbore. Gradona~elnik je kao
predsednik republike, ako pravimo neku analogiju sa sistemom dr`avne
vlasti. A predsednik op{tine je prvi me|u jednakima.
Voditeq: Kako funkcioni{e vlast u Zemunu?
Dr [e{eq: Funkcioni{e prili~no dobro, mnogo boqe nego u bilo
kojoj drugoj op{tini u Srbiji, a i u Crnoj Gori. Imamo mnogo dobre re-
zultate, ni iz ~ega smo stvorili mnogo i {to je najva`nije, gra|ani su za-
dovoqni. Mi smo pregazili opoziciju na pro{logodi{wim izborima u
zemunskoj op{tini, i socijaliste, i SPO, i sve ostale. Na nekim bira~-
kim mestima kao predsedni~ki kandidat sam dobio 82 odsto glasova, {to
je neverovatno za neke demokratske uslove u politi~koj borbi.
Voditeq: Bilo je velikih problema sa iseqewem neke porodice u
Zemunu?
Dr [e{eq: To nije istina! Prvo, mi smo nekim porodicama hrvat-
ske nacionalnosti dodelili stanove. Recimo, bra~ni par Zvonimir i Ja-
sna Milo{ su zaposleni u Zemunskoj op{tini, zna~i, rade kao slu`be-
nici Op{tine. Wih dvoje su zaposleni pre nego {to su srpski radikali
do{li na vlast, ali nisu imali re{eno stambeno pitawe. Mi smo im
pro{le godine dodelili stan. Legalizovali smo tri stotine pedeset
391
stanova, i to onim gra|anima Zemuna koji su te iste stanove do tada ne-
legalno koristili. Naravno, pre nego {to smo im dodelili stanove, is-
pitali smo da li, slu~ajno, na nekom drugom mestu imaju stan, ili ku}u.
Me|u gra|anima kojima smo legalizovali stanove ima i [iptara, Roma,
katolika, muslimana i tako daqe. Pri dodeqivawu stanova uop{te ni-
smo polazili od toga ko je koje nacionalnosti i veroispovesti. To {to
smo mi u ratu sa Hrvatima, {to mrzimo Hrvatsku kao dr`avu, ne zna~i da
mrzimo svakog Hrvata pojedina~no.
Voditeq: Pa nismo vi{e u ratu sa wima.
Dr [e{eq: Pa, dobro, nismo ba{ ni u miru. Sve dok traje okupacija
Republike Srpske Krajine, ne}e biti sre|enih odnosa sa Hrvatskom.
Ali to ne zna~i da mi mrzimo svakog Hrvata pojedina~no. Ne mogu ja zbog
{iptarskih pobuwenika i terorista da mrzim svakog [iptara u zemun-
skoj op{tini, koji je ina~e lojalan gra|anin i dr`avqanin. Evo, pro{le
godine smo zaposlili Nasera [a}irija kao fizi~kog radnika i on je do-
bar radnik. Zna~i, mi srpski radikali nemamo predrasuda, ni nacional-
nih ni verskih, i odnosimo se prema svakom gra|aninu na isti na~in.
A porodica Barbali} se odselila jo{ 1991. godine u Hrvatsku. Stan
je zate~en prazan, stan nije kori{}en pet, {est godina. Po{to smo mi za-
tekli prazan op{tinski stan, a Op{tina je vlasnik, mi smo ga dodelili
onima kojima je stan bio potreban. Barbali}i su se pojavili jo{ 1995. go-
dine sa zahtevom biv{oj socijalisti~koj vlasti u Op{tini Zemun da ot-
kupe taj stan. Op{tina im nije dozvolila, zato {to su se preselili u Hr-
vatsku, stekli su hrvatsko dr`avqanstvo. Na{li smo original dokumen-
ta da su hrvatski dr`avqani i sve smo to objavili u javnosti. Onda su oko
toga ovi iz Gra|anskog saveza i raznih drugih antisrpskih organizacija
u Beogradu poku{ali da naprave aferu, kao {to su pravili aferu sa ze-
munskom sinagogom. Jevrejska zajednica je 1963. godine prodala sinagogu
Skup{tini op{tine Zemun, prodala za novac, novac je ispla}en. Sve pa-
pire i ugovor smo objavili u “Zemunskim novinama”. I onda je sinagoga
slu`ila i kao skladi{te, i kao streqana, i kao disko klub, i kao sedi-
{te politi~kih partija, nema ~emu nije slu`ila, ali uvek sve po neka-
kvim privatnim dogovorima i kombinacijama. Mi smo prva vlast koja je
tu zgradu iznajmila zvani~no putem javnog konkursa. Kad smo sve to izne-
li u javnost, odjednom je afera splasla.
Desilo se da su neki narkomani ru{ili spomenike na jevrejskom gro-
bqu, pa su i to poku{ali nama da pripi{u, a policija uhvatila po~inio-
ce i sve je splasnulo. Mnoge stvari su nam poku{ali pripisati. Me|utim,
nigde nisu uspeli. Zatim, placevi, cena je bila 15 dinara po kvadratnom
metru i ogroman broj izbegli~kih porodica je kupio te placeve, a mi smo
odmah taj novac ulo`ili u infrastrukturu, tako da smo izgradili pri-
stupni asfaltni put, vodovod i dovod elektri~ne energije, Opremili smo
ih svom infrastrukturom, osim kanalizacijom. Ina~e taj problem ve} du-
go optere}uje zemunsku op{tinu, pola Zemuna nema kanalizaciju. Me|u-
tim, nije tako stra{no, to se re{ava septi~kim jamama. Najva`nije je da
qudi imaju ~istu vodu iz gradskog vodovoda, da imaju struju, asfaltni put
i u tom pravcu smo mnogo radili. Vi{e od pet hiqada porodica je kupilo
392
placeve u zemunskoj op{tini, ve} su mnogi sazidali ku}e. Mi smo u pogle-
du toga bili krajwe liberalni, i{li smo sa {to ni`om cenom, a dodeli-
li smo oko 200 besplatnih placeva za ratne vojne invalide, porodice pa-
lih boraca i druge socijalno ugro`ene kategorije stanovnika.
Voditeq: Dakle, poku{avate im pomo}i?
Dr [e{eq: Pro{le godine smo podelili humanitarnu pomo} i to
iskqu~ivo u novcu: 1.200.000 dinara. I ove godine se spremamo da pode-
limo otprilike isti iznos, ili ne{to ve}i. Kada dodequjemo humani-
tarnu pomo}, ne pravimo nikakvu razliku izme|u izbeglica i dr`avqa-
na Srbije. Izbeglice uvek tretiramo kao da su dr`avqani Srbije.
Voditeq: Da li je to isto i u celoj Srbiji, da li se tako radi?
Dr [e{eq: Ne, problem izbeglica je zapostavqen, izbeglice sve te-
`e `ive, dr`ava ni{ta ne ~ini da im re{i status, ne daje im ni mogu}-
nost podizawa krova nad glavom, i oni koji su imali ne{to novca, to su
uglavnom potro{ili. Da je dr`ava na vreme reagovala, tako {to bi is-
parcelisala zemqu, bar bi oni koji su imali u{te|evinu podigli sebi
krov nad glavom. Tako bi smawili teret dr`avi, pa bi dr`ava brinula
samo o onima koji nemaju ni{ta. A ovako, vremenom svi dolaze u situa-
ciju da nemaju ni{ta.
Voditeq: Srpski radikali se zala`u za ujediwene srpske zemqe.
Dr [e{eq: Za jedinstvenu srpsku dr`avu. To je na{ krajwi ciq – je-
dinstvena srpska dr`ava koja bi bila centralizovana, unitarna i zvala
bi se Velika Srbija. Mi to `elimo da postignemo na demokratski na-
~in, zna~i, priznali smo Saveznu Republiku Jugoslaviju i weno fede-
ralno ure|ewe i u~estvujemo u politi~kom procesu. Nikada ne}emo odu-
stati od osloba|awa srpskih zemaqa koje su privremeno okupirane.
Voditeq: To su?
Dr [e{eq: Republika Srpska Krajina i delovi Republike Srpske.
Voditeq: Zvani~no su priznate granice.
Dr [e{eq: Priznate su na protivpravan na~in. Zapadne sile nisu
mogle priznati Hrvatsku u avnojevskim granicama, jer u trenutku pri-
znawa centralna vlast u Zagrebu nije kontrolisala celu tu teritoriju,
ve} je postojala Republika Srpska Krajina, koja je kasnije okupirana i
uvedena u sastav Hrvatske. E, mi to ne}emo priznati.
Voditeq: Da li vi mislite ne{to dugoro~no, za dvadeset, trideset,
sto godina?
Dr [e{eq: Koliko godina bude trebalo. ^im se promeni odnos snaga
me|u velikim silama, kad se Rusija oporavi i vrati na svetsku scenu kao
mo}na imperijalna dr`ava, ukaza}e se {ansa da povratimo ono {to je na{e?
Voditeq: Koliko je to zapravo realan ciq?
Dr [e{eq: To je realan ciq, jer Rusija ne mo`e ve~ito ostati na ko-
lenima, mi srpski radikali smo u to ube|eni. Mi radikali smo kroz
istoriju bili izraziti rusofili, na{e srce je okrenuto prema Rusiji i
ube|en sam da nas ne}e izneveriti. Rusija je sad toliko slaba da ne mo`e
ni svoje teritorije da sa~uva, vidite {ta se de{ava u ^e~eniji, na pri-
mer. Ali ne}e dugo biti slaba.
393
 Voditeq: Na{ razgovor traje do dvanaest, me|utim, s obzirom da je
gospodin [e{eq malo zakasnio, onda }emo ga produ`iti, jer termin je
sat vremena, a ovo je liberalan radio. Liberalan, u smislu demokratski.
Dr [e{eq: Nije iz Liberalnog saveza?
Voditeq: Nije ni~iji, nego je gra|ana Tivta.
Dr [e{eq: A koji vam je status radija, javno preduze}e ili...
Voditeq: Javno preduze}e, osniva~ je Skup{tina op{tine Tivat.
Dr [e{eq: Pa dobro, s tim {to se mi srpski radikali zala`emo za
privatizaciju svih lokalnih radio stanica i za slobodnu konkurenciju
me|u medijima.
Voditeq: Pa, i sad je ima, u Tivtu se slu{a desetak radio stanica, ta-
ko da se mi borimo za svakog slu{aoca. Recite mi, gospodine [e{eq, da
se vratimo na doga|aje u Podgorici, vi ste pozvali radikale da ne u~e-
stvuju u demonstracijama?
Dr [e{eq: Da, mi smo videli da se situacija u Crnoj Gori zao{tra-
va, da postaje veoma opasna, da preti mogu}nost krvoproli}a i odlu~ili
smo da delujemo na planu smirivawa strasti, sni`avawa temperature.
Mislim da smo poprili~no uspeli u tome. Na{i nastupi su delovali do-
sta otre`wuju}e na qude. Nema te politi~ke funkcije koja je vredna
prolivawa krvi. Kad je otaybina u opasnosti, kad smo ugro`eni od spoq-
nih neprijateqa, onda svi treba da budemo vojnici otaybine i da je bra-
nimo.
Me|utim, u unutra{wim politi~kim sukobima ne smemo pribegava-
ti ni oru`ju ni nasiqu, moramo insistirati da se ti politi~ki sukobi
re{avaju kroz parlamentarne demokratske procese. Srpski radikali ni-
su zadovoqni stepenom demokratije ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Re-
publici Srpskoj, ali takva je kakvu imamo i moramo ~initi sve {to je u
na{oj mo}i da je poboq{amo. Mislim da je posle tih januarskih nemira
do{lo do velikog otre`wewa, usijane glave su se poprili~no rashladi-
le. To {to se desilo u Podgorici, treba da bude iskustvo za budu}nost, da
se vi{e nikad ne ponovi. Sva sre}a, pa je policija bila pribrana, stalo-
`ena, strpqiva. O tome najvi{e govori ~iwenica da je me|u rawenima
ogroman broj policajaca, prete`an broj policajaca. Mislim da je str-
pqewe policije dosta uticalo na hla|ewe usijanih glava.
Voditeq: Neki ka`u da smo bili blizu gra|anskog rata.
Dr [e{eq: Pretila je opasnost od gra|anskog rata i zato smo mi
srpski radikali reagovali ovako kako smo reagovali. Postoji ne{to
{to je va`nije od na{eg dolaska na vlast, a to je da se sa~uvaju qudski `i-
voti, zemqa, da se sa~uva dr`ava.
Voditeq: Apsolutno, vi politi~ari ste prolazni, narod ostaje.
Dr [e{eq: Neki politi~ari su vi{e prolazni, neki su mawe prola-
zni. Ja ra~unam na to da srpski radikali uop{te nisu prolazni, a ovi
drugi tako prole}u...
Voditeq: Ima teoreti~ara koji ka`u da vi sprovodite ono {to za-
pravo gospodin Milo{evi} ho}e.
394
Dr [e{eq: Na primeru zbivawa u Crnoj Gori mo`ete odmah deman-
tovati takve teoreti~are. Tu smo se mi na{li na dijametralno suprot-
nim pozicijama i moj odlazak na Cetiwe je svedo~io da srpski radikali
nisu Milo{evi}evi saveznici.
Uostalom, mi ne bismo raskrinkavali izborne falsifikate u Srbi-
ji da zaista imamo neku spregu sa Milo{evi}em. Mi se i u Srbiji pona-
{amo na isti na~in na koji smo se iskazali u januaru u Crnoj Gori. Da-
kle, onda kad dolazi do krvoproli}a, mi ka`emo: e, stanite usijane gla-
ve, ne}emo tako. Mi napadamo i re`im za sve proma{aje, sve gre{ke, a
napadamo i konkurenciju iz drugih opozicionih stranaka onda kad gre-
{e i zabrqaju. Dra{kovi} je vi{e puta prolivao srpsku krv po beograd-
skim ulicama, i 1991, i 1993, i 1996. godine, a gde su ti wegovi ciqevi i
ideali za koje je vodio qude u krvoproli}e – sad trguje sa socijalistima,
tra`i pare, privilegije, stanove, vile. Dobio je od Milo{evi}a jednu
luksuznu vilu na Ko{utwaku krajem 1995. godine. Neka prvo objasni ka-
ko je besplatno dobio tu vilu.
Voditeq: Pri kraju smo emisije, imamo nekog na vezi. Halo, dobar
dan.
Slu{alac: Hteo bih da pozdravim va{eg cewenog gosta i da izrazim
jedno svoje razmi{qawe. On pri~a o krvoproli}u i raznoraznim scena-
ma Vuka Dra{kovi}a i raznoraznih ostalih stranaka po Srbiji, a svoje-
vremeno je bilo i par wegovih slika sa revolverom u ruci, mo`da mon-
tiranih slika i tako. Druga stvar, da mu ka`em da mi je drago {to je gost
Radio Tivta i {to je u Boki, koja je vi{enacionalna stole}ima.
Ja sam izrazito ponosan {to sam pripadnik hrvatskog naroda Boke,
koja ~uva tradiciju bokeqske mornarice nekih dvanaest stole}a. Otpri-
like iz 1809. godine je prvi dokument koji o tome pri~a, i potomak, kako
on ka`e, tih kapetana, po wegovom, ~ije mi{qewe ja uva`avam, po{to
smo mi demokrate. Wegovo mi{qewe je wegovo mi{qewe, a moje mi{qe-
we je da su kapetani bokeqski ba{tinili tradiciju Hrvatske, hrvatsko-
ga naroda i ja sam izrazito ponosan na to {to smo mi dvanaest vekova
oplovqavali svet brodovima, {ire}i kulturu, dok su oni u`ivali, ba-
rem po nekim wihovim izgovorima, u {etawu opanaka. Hvala.
Voditeq: Do vi|ewa, hvala.
Dr [e{eq: Pa, neko je {etao opanke, neko nije, znate. Malo je te`e
utvrditi ko zaista jeste, a ko nije, to bi se moglo istra`ivati. Ali mo-
ram gospodinu da odgovorim da Boka nikad nije bila u dodiru ni sa hrvat-
skim narodom ni sa hrvatskom dr`avom. Bokeqi su oduvek bili Srbi.
Malo je falilo da svi mi Srbi budemo katolici. Stefvan Prvoven~a-
ni je prvo primio od pape kraqevsku krunu i krunisan je po katoli~kom ob-
redu, a onda je do{ao wegov brat Rastko Nemawi}, sveti Sava sa pravoslav-
nom krunom iz Carigrada i po pravoslavnom obredu ponovo krunisao svo-
ga brata Stefana Prvoven~anog i tu je nastala dilema da li }emo mi Srbi
krenuti u pravcu pokatoli~avawa ili }emo se orijentisati prema pravo-
slavqu i Vizantiji. Ta dilema je razre{ena misionarskim radom Svetog
Save. Iz tog vremena barski nadbiskup ima titulu primasa srpskog.
395
 Hrvati su `iveli daleko na severu, nikakvog dodira nije bilo, Kona-
vle ~ine sami pokatoli~eni Srbi, ~ak se zna da su mnogi od wih pore-
klom sa Rovaca, jo{ uvek su zadr`ali krsnu slavu. Ovi koji su poreklom
sa Rovaca, jo{ uvek slave Svetog Luku, ali sada po katoli~kom kalenda-
ru. Ston i Peqe{ac je Car Du{an prodao Dubrov~anima i jedan od uslo-
va stoji u ugovoru – da im prodaje Ston i Peqe{ac, ali da u Stonu pravo-
slavni pop treba da nastavi svoju misiju. To {to se gospodin sada smatra
Hrvatom, mene to ne interesuje. Da li je neko wegov {etao opanke, i to
je sad pitawe. Znate, kad se daleko putovalo tim brodovima, {ta se de{a-
valo u me|uvremenu. Ja moram na malo bezobrazniji na~in da odgovorim
na to wegovo pitawe. [ta se de{avalo, to niko ne mo`e utvrditi, a te se
stvari te{ko utvr|uju posle stotina godina.
Voditeq: Dobro, u samom smo fini{u, dakle, poruka gra|anima Tiv-
ta, va{im bira~ima, simpatizerima, slu{aocima Radio Tivta.
Dr [e{eq: U Crnoj Gori predstoji predizborna kampawa, predsto-
je izbori. Pozivam sve gra|ane Tivta i sve gra|ane Crne Gore da u~estvu-
ju u demokratskom procesu, da iza|u na izbore i da glasaju za onu politi~-
ku partiju koja najvi{e odgovara wihovim te`wama, nadawima, wihovim
ciqevima, da glasaju za onu partiju u koju imaju najvi{e poverewa. Ono
{to mi srpski radikali `elimo to je da Srbijom, Crnom Gorom, svim
srpskim dr`avama i na{om zajedni~kom dr`avom, Saveznom Republikom
Jugoslavijom, uvek vlada ona partija koja u`iva poverewe ve}ine naroda.
Voditeq: Apsolutno! Hvala vam lepo, gospodine [e{eq, nadam se da
ste se ose}ali prijatno u na{em studiju.
Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo.
Voditeq: Hvala lepo. Bio je to dr Vojislav [e{eq, predsednik Srp-
ske radikalne stranke.
XX
PONOVO ME\U SVOJIMA
TV “Blu mun”, Podgorica, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e, dragi gledaoci, gledate vanrednu emisiju “Mo-
gu}e vru}e”. Na{i gosti u studiju su gospodin Vojislav [e{eq, predsed-
nik Srpske radikalne stranke, i gospodin @arko Rak~evi}, predsednik
Socijaldemokratske partije Crne Gore. Gospodine Rak~evi}u, gospodine
[e{eq, dobro ve~e.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Rak~evi}: Dobro ve~e.
Voditeq: Kako se ose}ate? Na{ studio je dosta komotan, i jedan i
drugi ste bili gosti, imate li {ta da ka`ete u vezi sa emisijama u koji-
ma ste ve} gostovali? Gospodine [e{eq, imate prednost kao gost.
Dr [e{eq: Meni je bilo veoma interesantno i zadovoqan sam emi-
sijom koju sam ve} imao kod vas. Jo{ ako re{ite problem visoke tempe-
rature u studiju, kod vas }e biti pravo zadovoqstvo gostovati.
396
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u?
Rak~evi}: I meni je zadovoqstvo {to sam drugi put ovde u studiju.
Nadam se da }e neki naredni put biti ne{to ve}i studio i malo ni`a
temperatura.
Voditeq: Zna~i, svi se `alimo na temperaturu, je li tako? Emisija
nosi naziv “Mogu}e-vru}e”, pa je ta vru}ina, bar {to se ti~e reflekto-
ra, prisutna.
Dr [e{eq: Vi zagrejete studio, pa je u svakom slu~aju vru}e.
Voditeq: Da se dogovorimo odmah na po~etku emisije, gospodine
Rak~evi}u, ne}ete imati ni{ta protiv da gospodin [e{eq odgovara pr-
vi na pitawa?
Rak~evi}: Nema problema.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da ne be`imo puno od koncepcije, da
malo pome{amo koncepciju redovnih i vanrednih emisija, u kratkim cr-
tama samo ne{to o sebi, gde ste ro|eni, {ta ste zavr{ili, {ta radite sa-
da i tako.
Dr [e{eq: Jednom ste me ve} predstavili.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Moji rodi-
teqi su ro|eni u Hercegovini, a otac je poreklom iz Crne Gore. Majka je
iz jedne od najstarijih srpskih porodica u Hercegovini, porodice Misi-
ta. Zavr{io sam Pravni fakultet u Sarajevu, a magistrirao i doktorirao
na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio sam docent na Fakultetu politi~-
kih nauka u Sarajevu, predavao sam me|unarodne odnose. Otvoreno sam se
1981. godine pobunio protiv onda{weg komunisti~kog sistema i proteran
sam sa profesorskog mesta na Univerzitetu, a zatim i osu|en na osam go-
dina zatvora. Nakon izlaska iz zatvora preselio sam se u Beograd 1986. go-
dine i tamo `iveo kao disident bez stalnog radnog mesta, {tampaju}i svo-
je kwige koje su redovno bile zabrawivane, i bore}i se protiv tada{weg
re`ima svim sredstvima koja su tada stajala na raspolagawu.
Od 1990. godine aktivno u~estvujem u strana~kom `ivotu. Te 1990. go-
dine, 23. januara, formirali smo Srpski slobodarski pokret, koji je ka-
snije u dva navrata mewao nazive, i 23. februara 1991. godine smo konsti-
tuisali Srpsku radikalnu stranku.
Trenutno je Srpska radikalna stranka najve}a opoziciona politi~-
ka partija u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U Srbiji smo druga poli-
ti~ka partija po snazi, ali, ako se izuzmu oteti poslani~ki mandati na
Kosovu i Metohiji, mi smo ve} stranka koja je pojedina~no ja~a od Soci-
jalisti~ke partije Srbije.
U Republici Srpskoj imamo ukupno 15 poslanika od 83 u Narodnoj
skup{tini, {to govori da smo i tamo sna`na partija. Bili smo veoma
sna`ni u Republici Srpskoj Krajini, imali smo 16 poslanika od ukupno
84. Bili smo parlamentarna politi~ka partija u Crnoj Gori, dok svih
osam na{ih poslanika nije brutalno izba~eno iz Narodne skup{tine
Crne Gore krajem 1995. godine. Trenutno popularnost Srpske radikalne
stranke raste u svim srpskim zemqama. Mi smo stranka koja ima najvi{e
397
{ansi da preuzme vlast po obarawu socijalisti~kog re`ima, pre svega u
Srbiji, ali i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ube|en sam da }emo u
perspektivi osvojiti vlast i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u?
Rak~evi}: Evo, najkra}e. Ja sam ro|en 27. marta 1961. godine u Podgo-
rici. Zavr{io sam Ekonomski fakultet ovde u Podgorici, a postdi-
plomske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prijavio sam dok-
torsku disertaciju 1985. godine. Bilo je i tada nadobudnih kolega na Eko-
nomskom fakultetu, pa sam svoju univerzitetsku karijeru tu prekinuo.
Po{to je tada ve} bilo problema sa Savezom reformskih snaga, preki-
nuo sam rad na disertaciji koju sam prijavio sa tada{wih 27 godina.
Bio sam devet meseci posle tzv. “doga|awa naroda” ministar u onda-
{woj vladi i dao sam ostavku, ne sla`u}i se sa konceptom i putem kuda
ide Crna Gora. U dva mandata sam bio poslanik u parlamentu Crne Gore.
Vlasnik sam privatne firme uglavnom se bavim gra|evinarstvom sa svo-
jim ocem i sa jo{ jednim in`ewerom. Dakle, ve} pet godina radim, nisam
profesionalac u politici, ali sam predsednik Socijaldemokratske
partije Crne Gore, partije koja je na pro{lim izborima bila tre}a po
snazi u Crnoj Gori.
Zahvaquju}i “po{tenim” izborima, izbornom zakonodavstvu, kao
tre}a grupacija, koja ima vi{e glasova od tri politi~ke grupacije zajed-
no koje imaju 7 poslanika, dakle, zajedno vi{e od SDA, Demokratskog sa-
veza i Demokratske unije, nismo zastupqeni u parlamentu. U saveznom
parlamentu smo sa skoro 10% glasova dobili samo jedno jedino mesto. Da-
kle, to su bili oni “po{teni”, “demokratski” izbori 1996. godine. Vero-
vatno }e biti boqe 1998. godine. Nadamo se da }e se stvoriti uslovi za
po{tenije izbore, tako da }emo imati prilike da se i Socijaldemokrat-
ska partija vrati u parlament i da poboq{a svoje pozicije.
Voditeq: Gospodo, obe va{e stranke su bile parlamentarne. Sada se
nadate da }ete opet u}i u parlament. Gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: One su i daqe parlamentarne, ali u Saveznoj skup{tini.
Voditeq: Da, mislim na parlament Crne Gore. Na ~emu zasnivate
va{ optimizam da }ete opet u}i u parlament, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Prvo, na{ optimizam mo`e da se potkrepi konkretnim
brojkama. I 1996. godine mi bismo bili parlamentarna stranka da je Cr-
na Gora bila jedna izborna jedinica. Imali smo 13.000 glasova, a to je ne-
ko dno popularnosti Srpske radikalne stranke. Imali smo oko 22.000-
23.000 glasova 1992. godine. Ube|en sam da }emo ovog puta bar dosti}i ni-
vo iz 1992. godine, a verovatno i uveliko prevazi}i. To je, dakle, ono {to
je realna ~iwenica, {to je matemati~ki mogu}e dokazati.
Drugo, li~no sam ube|en da naglo raste popularnost Srpske radikal-
ne stranke u celoj Crnoj Gori. U nekim delovima to je vi{e, a u nekim
mawe izra`eno, ali trend rasta je svuda prisutan. Mi smo stranka koja
ima poprili~no razvijenu strana~ku infrastrukturu, bez obzira na sve
to {to nas je sna{lo: policijski progoni, proterivawa, zabrana ulaska
u Crnu Goru, hap{ewe na{ih ~elnika, izbacivawe iz Narodne skup{ti-
398
ne. Me|utim, infrastrukturu smo uspeli da sa~uvamo. [ta to zna~i? To
zna~i da u skoro svim op{tinama imamo op{tinske odbore, bukvalno
imamo u svim, ali u nekima su slabiji. Recimo, na Cetiwu, u Mojkovcu,
[avniku i na @abqaku slabo nam funkcioni{u op{tinski odbori, tu
}emo morati jo{ da radimo ova dva-tri meseca do izbora, da popravimo
stawe. U nekim drugim op{tinama imamo izvanredno dobre op{tinske
odbore i masovno ~lanstvo.
Entuzijazam na{ih ~lanova je na veoma visokom nivou, spremni su za
rad. To se vidi po distribuciji propagandnog materijala – sve koli~ine
propagandnog materijala koje pristignu za vrlo kratko vreme se raznesu
po celoj Crnoj Gori.
Voditeq: Upravo sam to hteo da pitam, da li imate kadar za taj ko-
rak?
Dr [e{eq: Imamo dobre kadrove, qude koji su zaista sposobni, i to
}e se pokazati ako osvojimo poslani~ke mandate u Republi~koj skup{ti-
ni. Imamo Du{ka Sekuli}a, predsednika Izvr{nog odbora za Crnu Go-
ru, Gordanu Bulatovi}, potpredsednika Centralne otaybinske uprave, i
~itav niz drugih sposobnih qudi, za koje smo ube|eni da ne}e osramoti-
ti Srpsku radikalnu stranku u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
Imamo jedan veliki hendikep, jer smo pod izvesnom medijskom blo-
kadom. U Crnoj Gori nas tretiraju kao vanparlamentarnu stranku, bez
obzira na to {to imamo poslanike na saveznom nivou. Na{a stranka ne-
ma mogu}nosti da joj novinari dr`avnih medija dolaze na konferencije
za {tampu, da joj se u redovnom terminu objavquju saop{tewa na dr`av-
noj televiziji, {to je sve veoma bitno za politi~ke partije, jer na taj na-
~in se, prakti~no, obave{tava javnost o wihovom strana~kom `ivotu, o
wihovim aktivnostima. Onaj ko nije prisutan na medijima, za ve}inu na-
roda, kao da ne postoji. Nadam se, ~im po~ne predizborna kampawa, da }e
se taj nedostatak ispraviti i da }e se i ti na{i qudi, koji su do sada bi-
li u senci, a imaju vrlo visoko izra`ene politi~ke, moralne i intelek-
tualne kvalitete, vrlo brzo afirmisati u javnosti.
Voditeq: Rekli ste da imate poslanike u saveznom parlamentu. Zna-
te da u Crnoj Gori sve {to je savezno dosta te{ko prolazi. [alim se.
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije ta~no. Kod nekih prolazi, kod ne-
kih ne prolazi, ali ube|en sam da je ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore
za zajedni~ku dr`avu sa Srbijom. E, sada, razlikujemo se u modalitetima
te dr`ave.
Voditeq: O tome }emo ne{to malo kasnije. Gospodine Rak~evi}u, vi
– va{ optimizam?
Rak~evi}: Sa 17.000 glasova pro{li put trebalo je da imamo pet po-
slanika. Radimo anketna istra`ivawa, upravo je u toku jedno. Po tim is-
tra`ivawima, otprilike, bira~ko telo Socijaldemokratske partije je i
u najte`im periodima bilo stabilno. Sada imamo oko 20.000 glasa~a,
{to je, u odnosu na pove}awe bira~kog tela Crne Gore, dovoqno otpri-
like za 6-7 poslani~kih mesta.
399
 Voditeq: Imate mogu}nost da na{im gostima postavite pitawa na
telefon: 225-605, da pitate ono {to `elite, s tim da to bude u granica-
ma dobrog ukusa. Gospodo, va{e polazne ta~ke potpuno su dijametralne.
Dr [e{eq: Dijametralno suprotne.
Voditeq: Jeste. Gospodine [e{eq, vi Crnu Goru tretirate kao srp-
sku dr`avu. Vi, gospodine Rak~evi}u, vidite Crnu Goru kao dr`avu crno-
gorskog naroda, kao suverenu i nezavisnu.
Rak~evi}: Ne samo crnogorskog naroda, ali suverenu i nezavisnu sva-
kako, gra|ansku dr`avu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi mi recite {ta mislite o mi{qewu
gospodina Rak~evi}a, o nezavisnoj i suverenoj Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Ja mislim da gospodin Rak~evi} ima pravo da pri`eqku-
je nezavisnu i suverenu Crnu Goru. Ali mislim da }e wegove `eqe osta-
ti na nivou iluzija i da nikada ne}e biti realizovane. Crna Gora je odu-
vek bila srpska dr`ava. Jedna od prvih srpskih dr`ava je konstituisana
na podru~ju Crne Gore, to je Zeta. Pogledajte kako izgleda srpska Zeta
danas. Tamo je mo`da u celom srpskom narodu najizra`enije srpsko naci-
onalno ose}awe. Vi{e puta sam boravio u Zeti i li~no sam se u to uve-
rio.
Sada{wa Zeta je jezgro stare ze}anske dr`ave, prakti~no wen cen-
tar, ne u geografskom, nego u politi~kom smislu. Drugo, Crna Gora je
predstavqala glavnog ~uvara srpskih dr`avotvornih i nacionalnih tra-
dicija. Da nije bilo Crne Gore i Crnogoraca, mo`da bi se srpska nacio-
nalna svest potpuno ugasila pod turskim ropstvom. Mo`da bismo mi Sr-
bi i{~ezli kao narod. Mo`da bismo se svi potur~ili. U Crnoj Gori uvek
je jedan deo teritorije bio potpuno slobodan od turske vlasti. Nekada je
to bilo krajwe su`eno, nekada su Turci ovladavali i Cetiwem. Wego{
ka`e u “Gorskom vijencu”: “Hoya ri~e na Cetiwu ravnom” – je li tako?
Voditeq: U dva navrata, vrlo kratko.
Dr [e{eq: Ali bilo je tako. U svakom slu~aju Crna Gora je sa~uva-
la nacionalnu svest, sva wena tradicija, i politi~ka i kulturna pre sve-
ga, kwi`evna, usmena i pisana, usmerena je ka veli~awu srpskog nacio-
nalnog duha, o~uvawu te svesti, sawarewu o staroj srpskoj slavi i obnovi
te slave. Stara slava nije ba{ obnovqena u pravom smislu re~i, ali za-
hvaquju}i o~uvawu nacionalne svesti, srpski narod se oslobodio tur-
skog ropstva. Po~eo se osloba|ati na dva kraja nekada{we srpske dr`a-
ve i formirao slobodnu teritoriju u sada{woj Srbiji i u sada{woj Cr-
noj Gori. Nije bilo kopnene veze me|u wima i to je uslovilo pojavu raz-
li~itih dinastija.
Ono {to je bila osnovna razlika izme|u Srbije i Crne Gore, to su di-
nastije i ni{ta vi{e. Nikada kod Crnogoraca nije postojala svest o po-
sebnoj naciji. Apsolutno nikada. Mi }emo sada objaviti specijalno izda-
we “Velike Srbije” u kojem }emo op{irno citirati delove iz kwige jed-
nog ~oveka koji je mnogo uradio na istra`ivawu {ta su Crnogorci kroz
vekove mislili o sebi. To je Batri} Jovanovi}, objavio je jednu veliku
kwigu “Crnogorci o sebi”. Mi }emo u ovom na{em specijalnom izdawu
400
op{irno citirati delove iz te wegove kwige i to }e pokazati i onima
koji ne znaju, i onima koji nisu informisani, i onima koji su mo`da za-
bludeli, da ne mo`e biti nikakve sumwe u srpsko poreklo Crnogoraca, u
wihovu pripadnost srpskoj naciji. Kada se javqa crnogorska nacija?
Javqa se izme|u dva svetska rata u kominternovskim retortama. Ko-
minterna je imala izrazito antisrpski kurs, jer je kraq Aleksandar Ka-
ra|or|evi} slovio za jednog od najzna~ajnijih pretendenata na ruski
carski presto. Ruska carska porodica je pobijena, kraq Aleksandar se
otvoreno spremao za tu ulogu. Primio je ogroman broj belih emigranata
u Beogradu, omogu}avao sve wihove politi~ke i druge delatnosti, bio
trn u oku Kominterni. Zbog toga Kominterna ima izrazito antisrpsku
politiku. Zbog toga Kominterna ide na izmi{qawe crnogorske nacije,
{to su komunisti posle Drugog svetskog rata sproveli u delo. ^ak ni
najzagri`eniji Crnogorci izme|u dva svetska rata nisu dovodili u pi-
tawe svoju pripadnost srpstvu, u prvoj fazi ni Sekula Drqevi} nije ne-
girao srpsku su{tinu Crnogoraca. Ali je bilo velikih razlika po dina-
sti~kom pitawu i ona velika bo`i}na pobuna Crnogoraca bila je moti-
visana `eqom jednog dela stanovni{tva da se dinastija Petrovi}a i
kraq Nikola vrate na presto, a ne da se negira srpsko nacionalno bi}e
Crnogoraca.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, {ta vi mislite o Crnoj Gori kao
srpskoj dr`avi?
Rak~evi}: Vidite, u Crnoj Gori se kao u svim dr`avama sprovode po-
pisi stanovni{tva. Kada je 1991. godine bio posledwi popis stanovni-
{tva, kada su mediji iz Beograda i Podgorice ~inili sve da poni{te cr-
nogorsko nacionalno bi}e, 62% gra|ana Crne Gore se izjasnilo kao Cr-
nogorci, 9,5% kao Srbi, 13% kao pripadnici muslimanskog naroda, mi-
slim da je bilo negde oko 7% onih koji su se izja{wavali kao Albanci,
1-2% Hrvata, i 2-3% onih koji su se upisali kao Jugosloveni. Dakle, gra-
|ani Crne Gore su rekli sve.
U Crnoj Gori ve}inski narod je crnogorski narod i to je bilo jasno
1991. godine. Ako do 2001. godine ne bude do{lo do popisa stanovni{tva,
to }e se sve jo{ radikalnije potvrditi, to je van svakog spora. Pri tome,
nama uop{te ne pada na pamet da sporimo vezanost srpskog i crnogor-
skog naroda, da sporimo to da se gra|ani u Crnoj Gori mogu izja{wavati
i upisivati kao Srbi. Mi to uva`avamo i u na{oj partiji ima qudi koji
se ose}aju u nacionalnom smislu Srbima. To je normalno gra|ansko ose-
}awe, to je stvar svakog ~oveka.
[to se ti~e dr`avotvornosti, verujem da nema nikakvog spora kod
iole ozbiqnijih qudi. Istorijsku tradiciju dr`avnosti Crne Gore ni-
ko normalan ne mo`e dovesti u pitawe, ne samo Berlinski kongres, kada
je Crna Gora bila 27. dr`ava na svetu. Nije normalno, ne tuma~imo to
kao {to tuma~e kolege iz Srpske radikalne stranke, da je bila samo di-
nasti~ka survewivost na nivou dinastije Petrovi}a i Kara|or|evi}a.
Kraq Nikola, koji je imao apsolutnu vlast, da je `eleo da poni{ti cr-
nogorsku dr`avnost, mogao je to u~initi u svojoj dugogodi{woj vladavi-
ni, sa instrumentima koje je imao na raspolagawu. Me|utim, kada ve} po-
401
miwemo dinastiju Petrovi}a, vi vidite da je kraq Nikola sve vreme u su-
{tini ~inio poteze koji su zna~ili zaokru`ivawe crnogorske dr`avno-
sti. Ustav 1905. godine i perper, crnogorska vojska i sve {to je ra|eno,
ra|eno je da Crna Gora ne bi izgubila svoju dr`avnost, ve} da bi je oja~a-
la. Prema tome, {to se nas ti~e, Crna Gora i crnogorsko pitawe dr`av-
nosti je za nas istorijski neosporno.
[to se ti~e ove pri~e da je to iluzija, ka`em da }e to vreme pokaza-
ti. Prema posledwim anketama, koje smo sada radili, ve} je 30 odsto gra-
|ana Crne Gore, i to u sredinama koje su, tako da ka`em, sa dominantnim
pravoslavnim `ivqem, za ideju suverene Crne Gore. Prema tome, to je
proces koji se ne mo`e zaustaviti. Kada pri~amo o dr`avnosti Crne Go-
re, mi smo integralisti, ne mislimo ni prema kome da postoje rampe, a
ponajmawe prema Srbiji. Niko normalan ne mo`e dovesti u pitawe isto-
rijske odnose, kulturne veze, bliskost, jezik, sve ono {to nas ve`e sa Sr-
bijom, i to je van svakog spora. Mi polazimo od toga da Crna Gora treba
da i u temeqe neke nove integracije unese svoju dr`avnost i da iz pozi-
cija potpunog suvereniteta u|e u neku vrstu daqih integracija. Na{im
gledaocima je dobro poznat na{ stav – smatramo da vi{e nema Jugoslavi-
je, to ne pada na pamet nikom ozbiqnom, osim gospo|i Markovi}. Smatra-
mo da izme|u republika biv{e Jugoslavije i sada{wih nezavisnih dr`a-
va treba da se stvori odnos na principima Evropske unije. Dakle, sa
otvorenim granicama, bez paso{a, sa slobodom kretawa qudi, robe, kapi-
tala. Jasno, potpuno nam je daleka ta ideja na kojoj radikali, moram pri-
znati, uporno istrajavaju. [to se ti~e ideje Velike Srbije, to je u redu.
Me|utim, to je stvar koja zaista nema jako upori{te u Crnoj Gori a to
}emo najboqe videti na izborima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vidim pa`qivo ste pratili, imate li
neki komentar?
Dr [e{eq: Da, naravno. Mi, srpski radikali, kao qudi dosledne de-
mokratske orijentacije, ne sporimo nikome `ivom u ovoj zemqi pravo da
ka`e {ta misli. Svaki gra|anin ove zemqe mo`e da se izja{wava i da je
Srbin, i da je Crnogorac, i da je musliman, i da je Japanac.
Voditeq: Marsovac tako|e.
Dr [e{eq: Marsovac, ja ~esto i to ka`em. To je wegovo gra|ansko
pravo. Ja sam ponosan {to pripadam srpskom narodu, {to sam Srbin, i
mislim da je veoma lepo biti Srbin. Nikada mi ne}e pasti na pamet da
nekoga na silu teram da bude Srbin ako on to ne `eli i ako se tome opi-
re. To je samo da razjasnimo demokratsku poziciju na{eg insistirawa na
srpstvu i na Velikoj Srbiji.
Gospodin Rak~evi} je pomenuo da je crnogorska dr`avnost istorijski
nesporna ~iwenica. Me|utim, to je uvek bila srpska dr`avnost. Ako ~i-
tamo kwi`evna dela kraqa Nikole, wegove memoare, sve ono {to je on
ostavio iza sebe, vide}emo da on nijednog trenutka nije dovodio u pitawe
srpstvo Crnogoraca, srpstvo svoje dinastije, srpstvo svoje dr`ave. On je
~ak na tome insistirao, pa kada poziva Crnogorce u rat 1914. godine on
ka`e “Okupite se oko dva stara srpska kraqa.” To su re~i kraqa Nikole.
Kraq Nikola nije mislio da ukida crnogorsku dr`avnost. Wegova je na-
402
mera bila da se crnogorska dr`avnost ujedini sa srbijanskom dr`avno-
{}u kroz stvarawe jedinstvene dinastije. Kraq Nikola je imao ambicija
da dinastija Petrovi}a preuzme taj jedinstveni srpski presto. Nudio je u
nekoliko navrata, recimo, kraqu Aleksandru Obrenovi}u da se Crna Go-
ra i Srbija ujedine, da kraq Aleksandar Obrenovi} bude vladar te jedin-
stvene dr`ave, a da Nikolin sin nasledi presto, po{to je bilo o~igled-
no da kraq Aleksandar Obrenovi} ne}e imati potomstva, po{to je kra-
qica Draga Ma{in bila nerotkiwa. To su tako|e istorijske ~iwenice.
Nije se, dakle, kraq Nikola opirao ujediwewu u zajedni~ku dr`avu,
ali je insistirao na interesima svoje dinastije. Uostalom, crnogorska
himna “Onamo namo” snuje o osloba|awu jednog dela srpskih zemaqa, o
srpskom carskom Prizrenu. Sam kraq Nikola ka`e: “Ta, to je moje, doma
}u do}i.” Tu, dakle, ne mo`e biti nikakvih sporova.
[to se ti~e izja{wavawa stanovnika Crne Gore, ogroman broj qudi
koji su se na popisu izja{wavali kao Crnogorci, izja{wavali su se sa
sve{}u da samim tim {to su Crnogorci oni su i Srbi.
Bilo je dosta zabune u na{oj javnosti u razlikovawu termina narod
i termina nacije. Wu je forsirao nekada{wi re`im. Tu razliku moder-
ne evropske dr`ave ne poznaju. Za ono {to se kod nas ka`e narod u etni~-
kom pogledu, to je u Zapadnoj Evropi nacija. Postoji terminolo{ko raz-
likovawe pojma naroda narod kao etni~ka grupa i narod kao korpus. Ka-
da se ka`e narod kao etni~ka grupa, to je nacija. U svesti na{ih qudi se
postavqalo pitawe razlike izme|u nacije i naroda. Ako je neko Crnogo-
rac po nacionalnosti, smatralo se da pripada srpskom narodu. Bilo je i
nekih izjava istaknutih politi~ara: Crnogorac mi je ime, a Srbin mi je
prezime.
Voditeq: Ili dva oka u glavi.
Dr [e{eq: Dobro, bilo je i takvih izjava. Daqe, kada se ka`e Her-
cegovac, taj termin izaziva ponos kod mene. Ja se, recimo, smatram Her-
cegovcem jer su mi otac i majka ro|eni u Hercegovini, smatram se i Cr-
nogorcem jer mi je otac poreklom iz Crne Gore, sa Rovaca, smatram se i
Bo{wakom jer sam ro|en u Bosni, u Sarajevu, ali to ne dovodi u pitawe
moju etni~ku pripadnost. Po etni~koj pripadnosti sam Srbin.
I na kraju, kada bi bila ta~na teza gospodina Rak~evi}a da postoji
crnogorska nacija kao ne{to posebno u odnosu na srpsku naciju, onda se
postavqa pitawe gde sve `ive Crnogorci. Ako su Hercegovci veoma
sli~ni, zapravo identi~ni i po mentalitetu, i po karakteru, i po etni~-
kom supstratu Crnogorcima, zna~i, i oni su Crnogorci. Nema nikakve
razlike. Uostalom, Nik{i} i Piva su stara Hercegovina. Iz istorije
znamo da su celu [umadiju naselili Crnogorci, skoro svi stanovnici
[umadije su poreklom Crnogorci.
Voditeq: Zna~i, gospodin Rak~evi} ima prava da ka`e da Srbi nisu
Srbi nego Crnogorci, je li tako?
Dr [e{eq: Tu bi se ve} mo`da slo`io sa gospodinom Rak~evi}em.
Ako treba da promenimo naziv pa da ne budemo vi{e Srbi, onda smo svi
Crnogorci.
403
 Voditeq: I kako bi se zvala va{a stranka tada?
Dr [e{eq: Nije bitno kako bi se zvala.
Voditeq: Crnogorska radikalna stranka.
Dr [e{eq: Ako nismo Srbi, onda smo svi Crnogorci. Skoro svi sta-
novnici u`i~kog kraja, vaqevskog, ~a~anskog, poreklom su Hercegovci,
dakle, i oni bi do{li pod taj pojam Crnogoraca.
Postoje neke regionalne specifi~nosti unutar srpskog naroda. Po-
stoji crnogorska specifi~nost. Ne bih rekao da je jedinstvena. Znate, i
u vreme crnogorske dr`ave jasno se razlikovala Crna Gora sastavqena
od ~etiri nahije: Qe{anske, Katunske, Crmni~ke i Rije~ke, i postojala
su brda, sedam brda, je li tako? Crna Gora je posle pro{irivana na deo
Hercegovine, pa je pro{irena na deo biv{eg novopazarskog sanyaka, pa
se Crna Gora pro{irila sve do Prizrena, je li tako? Posle Balkanskih
ratova u sastavu Crne Gore je bila i Pe}, sedi{te srpske Pe}ke patri-
jar{ije, i Prizren. Dakle, to je ono {to je Crna Gora u geografskom smi-
slu, ali u etni~kom smislu je oduvek bila nesporno srpska.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, da li vi mislite da je referendum
pravi na~in da se stanovnici Crne Gore izjasne da li su za suverenu ne-
zavisnu Crnu Goru?
Rak~evi}: Apsolutno. Mi smo ne samo po naslovu Socijaldemokrat-
ska partija, mi smatramo da }e to pitawe biti re{eno referendumom.
Dakle, tu nemamo nikakvih dilema. Isto tako da ka`em da smo ube|eni da
}e se na tom po{tenom referendumu gra|ani Crne Gore opredeliti da
ispo{tuju crnogorsku dr`avnost. Dakle, mi mo`emo govoriti i mo`emo
se pozivati, to je van svakog spora, da je ne samo Nikola Petrovi} nego
da su i pre wega drugi Petrovi}i, i Petar Petrovi} Wego{, govorili i
pomiwali srpstvo, to je van svakog spora. Isto tako mo`ete na}i deseti-
ne primera u tim istim delima, recimo kod “Balkanske carice” gde kraq
Nikola ka`e: “Ko crnogorstvu ne vjeruje, bogom i qudima svud bio ~eme-
ran.” U Ustavu iz 1905. godine, pogledajte ~lan 38, ako se ne varam, preci-
zno se govori o autokefalnosti crnogorske pravoslavne crkve. Takvih
istorijskih dokaza ima mnogo.
Dr [e{eq: Crkveni ili dr`avni ustav iz 1905. godine?
Rak~evi}: To je dr`avni ustav Kne`evine Crne Gore iz 1905. godine,
~lan 38, koji decidno govori o tome. Nego, da se vratimo na ovu osnovnu
temu. Dakle, mi smo za demokratsku Crnu Goru i tu smo se slo`ili da go-
spodin [e{eq ne mo`e, normalno, nikome uskratiti pravo da se ose}a i
upi{e Crnogorcem. Ve}ina gra|ana Crne Gore se ose}a Crnogorcima,
wih 62 odsto i ponavqam, to }e u narednom popisu stanovni{tva biti
jo{ ubedqivije.
Tako|e se sla`emo oko slede}e stvari: da je Crna Gora bila dr`ava.
Vi ka`ete da je bila srpska dr`ava, ja govorim o tome da postoji konti-
nuitet crnogorske dr`avnosti. Ali ovo {to ka`ete da je Crna Gora srp-
ska dr`ava, ~ak ni u toj varijanti Crna Gora ne bi mogla da bude deo Ve-
like Srbije, {to vi pri~ate, iz prostog razloga {to postoji zaokru`e-
na dr`avnost, ponavqam, i mnogo pre Berlinskog kongresa.
404
Treba li podse}ati da su u tom periodu Crna Gora i Srbija formi-
rane kao dva posebna entiteta, s tim {to je istorijski period i razvoj
bio bitno razli~it, jer su ipak ova na{a brda i te ~etiri nahije, odakle
sam ja, recimo, sa Qubotiwa, odr`avali dugo svoju slobodu, za razliku od
prostora gde je Otomanska imperija dugo vremena nemilosrdno vladala,
punih 500 godina.
Na drugoj strani, treba se prisetiti i nekih fakata koji su neospor-
ni. Dakle, referendumom }e se odlu~iti o statusu Crne Gore. Mi, nor-
malno, ne delimo mi{qewe Srpske radikalne stranke da to treba da bu-
de jedna dr`ava sa jednim parlamentom, to nisu tendencije u svetu danas.
Tu vrlo ~esto zamewujete teze, podaci su sasvim druga~iji. Ho}u da ka-
`em, recimo, Crna Gora je tada bila dvadeset sedma dr`ava u svetu. Po-
sle Prvog svetskog rata su bile 64 dr`ave, posle Drugog svetskog rata u
Ujediwenim nacijama bilo je 72 dr`ave, danas je 193 dr`ave zvani~no u
Ujediwenim nacijama. Biv{i Sovjetski Savez se raspao na 15 dr`ava,
^e{ka i Slova~ka. Dakle, mi ne verujemo u mogu}nost moderne federa-
cije. Mislimo da je mogu}e da Crna Gora ostvari svoj ravnopravni sta-
tus, da sa~uva svoju dr`avnost. Jo{ mawe verujemo u mogu}nost skorog de-
mokratskog konstituisawa Srbije sa ovakvom vla{}u koja je sada u Sr-
biji. Sa ovakvom vla{}u u Srbiji, sa ovakvim odnosom snaga, sa Srbijom
koja }e imati jo{ mnogo da pro|e da bi prepoznala uzroke svoga pada, Cr-
na Gora zaista nema {ta da tra`i.
Dr [e{eq: Ta~no je da je kraq Nikola u “Balkanskoj carici” govo-
rio o crnogorstvu, prakti~no se kroz to svoje zna~ajno delo zakliwao u
crnogorstvo, ali nikada tim crnogorstvom nije iskqu~ivao srpstvo. Cr-
nogorstvo je bilo u`i pojam u odnosu na srpstvo. Imamo u na{oj kwi`ev-
nosti primera da su velika, zna~ajna kwi`evna imena opevala Hercego-
vinu, Vojvodinu, Kosovo, [umadiju, skoro svaku drugu srpsku zemqu, ali
nisu dovodili u pitawe srpstvo i jedinstvenu celinu srpskog naroda.
U vreme ujediwewa Italije pod Garibaldijem, Italija je bila ras-
par~ana u veliki broj dr`ava. One su se ujedinile na etni~kom princi-
pu. ^ak nisu imali u svojoj pro{losti ni neku dr`avnu tvorevinu ~ija
bi uspomena podsticala takvo ujediwewe. Ono {to je prethodilo Itali-
ji, bilo je Rimsko carstvo. A Rimsko carstvo je ne{to vi{e u odnosu na
italijanski narod. Rimsko carstvo je obuhvatalo vi{e zemqama, vi{e
naroda razli~ite rase, razli~ite kulture. Pred ujediwewe Nema~ke po-
stojalo je oko 300 nema~kih dr`ava, dr`avica, kne`evina. Do ujediwewa
Nema~ke je do{lo nakon bitke kod Sadove 1856. godine kada je Pruska po-
razila Austriju. Pruska je tu stekla pravo, stekla mo} da ujedini Nema~-
ku. Da je Austrija porazila Prusku, onda bi Austrija ujediwavala Ne-
ma~ku. Ovako je Austrija ostala van tog procesa ujediwewa.
Voditeq: Da ne}e ne{to sli~no da se desi izme|u Crne Gore i Srbije?
Dr [e{eq: Mislim da rata nikada ne mo`e da bude izme|u Crne Go-
re i Srbije, ali uvek preti neka opasnost da neko ubaci crv mr`we unu-
tar srpskog naroda i da Srbi me|usobno iskrvare. Recimo, to se desilo u
Drugom svetskom ratu. Srbi su vi{e ratovali izme|u sebe nego {to su ra-
tovali protiv okupatora, ba{ zbog te ideologije koja je unesena spoqa.
405
 U ovom slu~aju postoji uvek latentna opasnost u Srbiji i u Crnoj Go-
ri da iz politi~kih razloga do|e do prolivawa krvi. Crna Gora do janu-
ara ove godine nije neposredno videla kako to izgleda. U Beogradu smo
to imali u nekoliko navrata. Mi smatramo da u svakoj varijanti to tre-
ba izbe}i po svaku cenu, da je to najgora solucija. Sve politi~ke procese
treba da vodimo kroz parlamentarne institucije i kroz medije, sve suko-
be, sva|e, rasprave. Daqe, autokefalnost crnogorske pravoslavne crkve
se spomiwe u dr`avnom ustavu Crne Gore. Ali to nikakvim crkvenim ka-
nonima nije potkrepqeno. Kada se kraq Nikola proglasio za kraqa, we-
mu je trebalo da zaokru`i dr`avu tako {to }e imati i dr`avnu crkvu.
Zato je car Du{an, suprotstavqaju}i se Carigradu, Carigradskoj patri-
jar{iji, proglasio Srpsku patrijar{iju. ^ak je bio proklet zbog toga i
imali smo mnogo politi~kih i crkvenih problema jednog jednostranog
akta te vrste. U pravoslavnoj crkvenoj tradiciji postoji na~in sticawa
autokefalnosti. Autokefalnost se ne mo`e ste}i ustavom bilo koje dr-
`ave, pa ni dr`avnim Ustavom Crne Gore. To je mrtvo slovo na papiru, ne
mo`e dr`ava na taj na~in da se me{a u crkvena pitawa.
Voditeq: Da li mislite da je crnogorska autokefalna crkva de fak-
to postojala?
Dr [e{eq: Ne, ona nikada nije postojala. Setite se jo{ u vreme la-
`nog cara [}epana Malog, ~ak je srpski patrijarh bio u Crnoj Gori.
Voditeq: Za{to je onda 1920. godine ukinuta dekretom? Ukinuti se
ne mo`e ni{ta {to ne postoji, je li tako, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: To {to se dekretom ukida, dekretom je ranije i ustano-
vqeno. Ako je ne{to postojalo, dekretom se nije moglo ukinuti. Nika-
kvih sporova nije bilo u vezi sa ujediwavawem Srpske pravoslavne crkve
nakon Prvog svetskog rata. Srpska pravoslavna crkva je slomom sred-
wovekovne srpske dr`ave bila razbijena. Imala je posebnu crkvenu or-
ganizaciju u Srbiji, posebnu u Crnoj Gori, posebnu u Bosni i Hercegovi-
ni, posebnu u Vojvodini. Jedno vreme smo imali patrijarha u Vojvodini
koji nije imao nadle`nosti u Srbiji, a kamo li u Crnoj Gori. Patrijar-
ha Raja~i}a, recimo.
Pod Obrenovi}ima u Srbiji je bio mitropolit Mihajlo. Patrijar-
ha uop{te nije bilo. On je bio vrhovni verski poglavar pravoslavnih
Srba u vreme Obrenovi}a, ~ak progowen iz Srbije, maltretiran od stra-
ne re`ima Obrenovi}a i sli~no. Dakle, imali smo jednu razbijenu crkvu.
Posle Drugog svetskog rata stvorili su se uslovi za ponovno ujediwewe
Srpske pravoslavne crkve u jedinstvenu crkvenu organizaciju, i tu jedin-
stvenu crkvu priznale su sve druge pravoslavne crkve. To je na{u crkvu
ponovo u~inilo autokefalnom. Wena autokefalnost je obnovqena. Au-
tokefalnost ne mo`e da priznaje dr`avna vlast, ne mo`e se dr`avnim
aktima ustanovqavati, to je iskqu~ivo crkveno pitawe.
Sada postoje}e pravoslavne crkve mogu odlu~iti svojim konsenzusom
i da se nekoj drugoj crkvi daruje autokefalnost ili da se ne daruje. Reci-
mo, decenijama traje poku{aj Makedonske pravoslavne crkve koja je kon-
stituisana po nalogu Centralnog komiteta Saveza komunista Makedoni-
406
je i Saveza komunista Jugoslavije, ali sve pravoslavne crkve odbijaju da
joj priznaju autokefalnost, pre svega, jer se tome suprotstavqa Srpska
pravoslavna crkva.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u?
Rak~evi}: Vidite, mi smo se opet po obi~aju ubacili u pro{lost.
Dobro, nema problema. Ima toliko stvari o kojima treba pri~ati sada.
Dr [e{eq: Imamo dva sata vremena, tako su nam rekli.
Rak~evi}: Ja sada ako prihvatim tu pri~u o srpskoj i crnogorskoj ...
Voditeq: Tu zatvaramo istoriju, gospodine Rak~evi}u.
Rak~evi}: Onda }emo zaista daleko oti}i. Postoje dokumenti Cari-
gradske patrijar{ije, postoji ono {to je iz Zadra do{lo svojevremeno,
kada su tamo Srbi bili, gde se decidno govorilo o autokefalnosti crno-
gorske crkve, postoji mnogo dokumenata koji to potvr|uju.
Sa aspekta ovog vremena, danas i sada, jedno od elementarnih qud-
skih prava je pravo na slobodnu veroispovest. U Crnoj Gori postoji de-
setine hiqada qudi koji veruju u “Crnogorsku pravoslavnu crkvu”.
Dr [e{eq: Nema ih toliko, gospodine Rak~evi}u.
Voditeq: Gospodine [e{eq!
Rak~evi}: Dozvolimo, recimo, da sam proma{io broj. Ja sticajem
okolnosti ponekad poverujem i televizijskom izve{taju. Ponekad pogre-
{e, to se de{ava, ali nema veze. U Crnoj Gori }e neminovno do}i do po-
jave da postoji i Srpska pravoslavna crkva i crnogorska pravoslavna cr-
kva. To je stvar koja se ne mo`e zaustaviti, koja spada u domen qudskih
prava, elementarnih qudskih prava. U Crnoj Gori }e postojati “crno-
gorska pravoslavna crkva”. Crnogorski narod, kao ve}inski narod u Cr-
noj Gori, mora imati pravo da ima svoju crkvu i svoje verske objekte u ko-
jima }e vr{iti obrede. Ne mo`e se to vi{e raditi na ulici. Verujem da
}e vrlo brzo do}i ~as kada }e postojati i Srpska pravoslavna crkva i
“Crnogorska pravoslavna crkva” i kada }e taj odnos biti normalan kao
u svim demokratskim zemqama. To je stvar koja se ne mo`e zaustaviti.
Dr [e{eq: Imao bih jednu primedbu.
Voditeq: Va`i.
Dr [e{eq: Vidite, ovo je veoma va`no. Crnogorska pravoslavna cr-
kva je registrovana od strane dr`avnih organa. I ube|en sam da dr`av-
ni organi Crne Gore nikada nisu spre~avali, nikada nisu sputavali tu
registrovanu “Crnogorsku pravoslavnu crkvu” da izgradi svoje hramove.
Kupi zemqu, tra`i gra|evinsku, urbanisti~ku dozvolu i izgradi hram.
Koliko ja znam, nikakve zabrane tu nije bilo.
Rak~evi}: Da, tu }e biti pri~e o ostavinskom postupku.
Dr [e{eq: Molim vas, pustite ostavinski postupak. To je ve} ne-
{to drugo. Znate, ~ak i da ste u pravu, postoji princip zastarelosti ko-
ji iznosi 20 godina. Ne mo`ete vi sada voditi ostavinski postupak o ne-
koj imovini od pre 200 godina. To bi bilo besmisleno.
Voditeq: I ako je dr`avna?
Dr [e{eq: Bez obzira kakva je imovina, ako je do{lo do prenosa
vlasni{tva, moglo je biti i nelegalno preno{ewe vlasni{tva, mogla je
407
biti otima~ina, mogla je biti kra|a. Kada vam neko ne{to ukrade, pa vi
ga otkrijete posle 20 godina, nema tog suda preko koga }ete lopova nate-
rati da vam vrati ukradeno.
Voditeq: Ali mo`ete re}i da je lopov.
Rak~evi}: Analogija neka.
Dr [e{eq: Ne mo`ete ni to da ka`ete, ima pravo da vas tu`i i da
budete ka`weni zbog toga. Dakle, to je {to se ti~e gra|anskih prava. To
ne sporimo. Ali to {to se jedna uslovno crkvena organizacija naziva
pravoslavnom crkvom, ne zna~i da je ona zaista pravoslavna crkva, jer je
ne priznaju druge pravoslavne crkve. Da bi je priznale, ona mora ispuwa-
vati neke uslove iz crkvenih kanona, ne iz dr`avnih zakona, iz dr`avnih
normi. Mo`ete vi sutra formirati pravoslavnu crkvu Ulciwa, recimo,
i da je registrujete. To je {to se ti~e pravnih normi. Mo`ete formira-
ti muslimansku pravoslavnu crkvu, ako postoji muslimanska nacija. Za-
{to muslimani ne bi imali pravo da formiraju pravoslavnu crkvu i re-
gistruju je kod dr`avnih organa?
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Ali ona nije priznata po crkvenim kanonima, ne prizna-
ju je druge op{tepoznate i op{tepriznate pravoslavne crkve. Dakle, u
tom smislu “Crnogorska pravoslavna crkva” nije zaista pravoslavna cr-
kva. Ona sada vi{e li~i na jednu versku sektu, nepriznatu od drugih cr-
kava, mada ograni~enog dometa, ~ak ni svoje hramove nema. Mo`da }e ima-
ti jednog dana, ona li~i na Jehovine svedoke, na sli~ne verske sekte.
Voditeq: Gledaoci }e se ...
Rak~evi}: Tra`io sam jedan jedini uslov – da u emisiji jednako govo-
rim.
Voditeq: Va`i, nema problema.
Rak~evi}: Ne sumwam da bi Srpska pravoslavna crkva `elela da vi-
di “Crnogorsku pravoslavnu crkvu” kao sektu i to je ne{to {to traje ve}
dosta dugo. Su{tina pri~e je vrlo jasna. Kod pravoslavnih naroda posto-
ji ustrojstvo druga~ije nego {to je kod katolika, i jasno je da svi pravo-
slavni narodi imaju svoje crkve, kao {to Rusi imaju Rusku pravoslavnu
crkvu, Bugari tako|e.
Dr [e{eq: Nije ta~no.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo trenutak.
Rak~evi}: To je predmet spora i su{tina pri~e je u tome da li su Cr-
nogorci narod ili nisu. Kao {to Grci imaju svoju pravoslavnu crkvu, kao
{to imaju, ponavqam, Bugari, ili kao {to imaju Rusi, kao {to Srbi ima-
ju svoju pravoslavnu crkvu, su{tina pri~e je u tome da Crnogorci nisu
narod, negirawe crnogorskog naroda i negirawe prava Crnogorcima na
svoju pravoslavnu crkvu.
Ponavqam, to }e biti stvar koja je, ne sumwam, nedvosmislena. Mi
mo`emo isto tako, kada govorimo o sv. Sinodu, prisetiti se stavova koji
su vrlo o{tri prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ulozi Srpske pravo-
slavne crkve u svemu {to se de{ava proteklih osam godina. Prema tome,
“Crnogorska pravoslavna crkva”, odnosno wen poglavar }e biti vrlo br-
408
zo herotonisan, ima}emo o tome prilike da ~ujemo vrlo brzo i, pona-
vqam, to su procesi koji se kao u Makedoniji ne mogu zaustaviti. Mo`e
se to negirati, Srpska pravoslavna crkva }e nastaviti da negira mogu}-
nost da u Crnoj Gori crnogorski narod dobije pravo na svoju crkvu, ali
to je uzaludan posao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo bih vas zamolio...
Dr [e{eq: Imam vrlo va`no pitawe.
Voditeq: Jeste, ali ...
Dr [e{eq: Pustite da dijalog ide, mislim da }e nam biti intere-
santnija emisija. Mislim da je vrlo interesantno i da vodimo jedan vr-
lo tolerantan dijalog.
Voditeq: Gospodine [e{eq, sla`em se sa vama, ali evo, zamoli}u
vas ...
Dr [e{eq: Ali dajte da ovo objasnim.
Voditeq: Vrlo kratko, jer ovo je tema za tro~asovnu emisiju.
Dr [e{eq: Produ`ite emisiju, ako nas ne istopite ovde ovim re-
flektorima.
Voditeq: Vrlo kratko, gospodine [e{eq, i ujedno odgovorite na
moje pitawe: da li mislite da je referendum prava stvar, da li narod
treba da se izjasni za nezavisnost crkava. Molim vas kratko.
Dr [e{eq: Prvo, u Crnoj Gori je bio referendum 1992. godine,
ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore se izjasnila za zajedni~ku dr`avu sa
Srbijom, a ostalo je da nadle`ni dr`avni organi modalitete tog zajed-
ni{tva preto~e u Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Modaliteti tog
zajedni{tva mogu se mewati po standardnoj proceduri za promenu usta-
va, ali je besmisleno da se ponovo raspisuje referendum. Ne mo`emo sva-
ki dan i}i na referendum i svaki dan se o istim stvarima izja{wavati.
Mo`emo, pod uslovom da stranka gospodina Rak~evi}a i stranka go-
spodina Perovi}a, koji na tome insistiraju, osvoje apsolutnu ve}inu po-
slani~kih mandata u Republi~koj skup{tini Crne Gore i zaka`u novi
referendum. To bi bilo mogu}e. Ali sve dok oni ne dobiju apsolutnu ve-
}inu poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini, ja sam apsolutno
siguran da ni na referendumu ne bi bila donesena odluka o otcepqewu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo trenutak, molim vas. Vi ste dok-
tor prva, da li znate kako je glasilo pitawe na referendumu?
Dr [e{eq: Ne mogu ga do kraja citirati.
Voditeq: Evo, ja }u da vam ka`em,
Dr [e{eq: “Da li ste za to da Crna Gora kao suverena dr`ava u|e u
dr`avnu zajednicu sa Srbijom?”
Voditeq: Saveznu, da li je suverena ili savezna?
Dr [e{eq: Tu postoji podeqen suverenitet. Postoji suverenitet
federalne jedinice i postoji savezni suverenitet. Koji }e biti ja~i, a ko-
ji slabiji, uti~e na na{u procenu da li je re~ o federalnoj ili konfede-
ralnoj dr`avi. Mi sada jo{ imamo elemente konfederalne dr`ave u Sa-
veznom ustavu. Mi radikali smo, u najmawu ruku, za ja~awe federalnih ele-
409
menata. Na{ je krajwi, dugoro~ni ciq jedinstvena, unitarna, centralizo-
vana dr`ava, a mi smo realni politi~ari i svesni smo da se to ne mo`e od-
mah ostvariti. Dakle, to je jedan du`i istorijski proces, u dogledno vre-
me }e se ostvariti, a sada smo za ja~awe nadle`nosti federalne dr`ave.
[to se ti~e pitawa crnogorske nacije, ono je samo po sebi sumwivo
kada imate situaciju u kojoj se otac izja{wava kao Srbin, a sin kao Cr-
nogorac po nacionalnoj pripadnosti, ili obratno. Imate situaciju u ko-
joj se jedan brat izja{wava kao Srbin, a drugi brat se izja{wava kao Cr-
nogorac. Recimo, u slu~aju Slobodana Milo{evi}a. On se izja{wava kao
Srbin, bio je predsednik Republike Srbije, pa je predsednik Savezne Re-
publike Jugoslavije, a wegov ro|eni brat se izja{wava kao Crnogorac i
bio je crnogorski kadar.
Rak~evi}: To je ta~no. Razli~iti su interesi, normalno.
Dr [e{eq: Molim vas, to samo po sebi govori da smo jedan narod, da
smo jedna nacija, a kako }e se pojedinci unutar jednog naroda nazivati, na
~emu }e prevashodno insistirati, to je drugo pitawe. I da zakqu~im o
ovom crkvenom pitawu. Nije ta~na va{a tvrdwa da svaki pravoslavni na-
rod ima svoju crkvu. Recimo, Ukrajinci i Belorusi nemaju svoju crkvu.
Kod wih je jedinstvena Ruska pravoslavna crkva. Ukrajina ima svog mi-
tropolita, kao {to Crna Gora ima svog mitropolita, a to ne dovodi u pi-
tawe jedinstvo Ruske pravoslavne crkve. Mnogo su ve}e etni~ke razlike
izme|u Rusa i Ukrajinaca, tu su ve} stvorena dva posebna jezika, iako je
prva ruska dr`ava koja je formirana na teritoriji Ukrajine Kijevska
Rusija. Kod nas u pravom smislu re~i nema nikakvih etnolo{kih razli-
ka. Pojedini delovi srpskog naroda su toliko me|usobno izme{ani u ra-
znim seobama da je apsolutno nemogu}e napraviti podelu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se vratim ipak na aktuelnu politi~-
ku situaciju. Goru}e politi~ko pitawe u Saveznoj Republici Jugoslavi-
ji je Kosovo, pa bih vas obojicu zamolio da prokomentari{ete kako je do-
{lo do te situacije na Kosovu i kako vidite puteve wenog razja{wewa?
Rak~evi}: Ho}emo li nekim redom, evo, ve} su dva kruga...
Dr [e{eq: Izvolite vi prvi. Po{to sam ja...
Voditeq: Gospodine [e{eq, nemate ni{ta protiv?
Dr [e{eq: Ne, taman posla.
Rak~evi}: Ja po{tujem to, ali volim da pri~am o ravnopravnosti na
svakom planu. [to se ti~e Kosova i kako je to po~elo, Kosovo je davni
problem koji dugo, dugo traje. Milo{evi} je po~eo svoj pohod jedne zai-
sta katastrofalne politike na Gazimestanu. Milo{evi} je po~eo na Ga-
zimestanu onom pri~om: “Vas ne sme niko da bije”, i mislim da je to jed-
na od stvari gde nije proma{io. Zaista, danas Srbe na Kosovu niko ne bi-
je, jer bukvalno nema vi{e Srba. To je rezultat te wegove politike. Ka-
ko je branio Srbe negde van granica Srbije, tako je do`ivqavao poraz za
porazom, i tako ih je zavijao u crno.
Prema tome, deset godina gospodin Milo{evi} je poku{avao iskqu-
~ivo represijom da re{ava probleme na Kosovu. Nezadovoqstvo se gomi-
lalo i danas na Kosovu imamo situaciju koja je zaista katastrofalna. Za-
410
ista je mnogo mawi broj Srba i Crnogoraca na Kosovu nego {to je bilo
kada je gospodin Slobodan Milo{evi} do{ao na ~elo Srbije. I vi zna-
te kakva je bila ta evolucija, posle je bila jugoslovenski problem, pa je
onda gospodin Milo{evi} rekao: ne, Kosovo nije jugoslovenski pro-
blem, Kosovo je problem Srbije od Horgo{a do Draga{a. Ukinuo je auto-
nomiju, ukinuo parlament Kosova itd., i tu smo gde smo danas. [to se ti-
~e na{eg vi|ewa, ono je u ovom pravcu bilo i ostalo: Kosovo je deo dr-
`ave Srbije i tu zaista nikakvog spora nema. Druga ~iwenica je da smo
mi od po~etka bili protivnici mewawa granica, za razliku od Srpske
radikalne stranke, koja je dosledna u granicama Karlovac-Karlobag-
Ogulin-Virovitica.
Mi smo u svom programu od po~etka bili za postoje}e, ali otvorene
granice. Bilo je tako, i tako }e i sada biti. Re`im u Srbiji mogao je da
napravi samo i tu glupost da otvori rat na Kosovu i da tim ratom dove-
de u pitawe ono {to je nedvosmislen stav i Zapadne Evrope i svih rele-
vantnih me|unarodnih faktora – da je Kosovo deo Srbije. Dakle, Koso-
vo jeste deo dr`ave Srbije i dr`ava Srbija treba da re{ava te proble-
me. Mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo da gra|ani Crne Gore
ne bi trebalo da budu regruti na Kosovu, da ne bi trebalo, kao {to su
mnogo puta do sada bili, da budu topovsko meso jednog proma{enog re`i-
ma. Kod Dubrovnika smo upozoravali – Dubrovnik ne}e biti grad, niti
}e biti srpska republika Dubrovnik. Izginuli su qudi i danas ni{ta od
toga nema. Kada gospodin Milo{evi} bude prihvatio dijalog sa rele-
vantnim politi~kim faktorima na Kosovu, tada }e biti mogu}e pri~a-
ti. Za sada je Milo{evi} koristio Kosovo samo kada bi mu pone{to za-
gustilo, tada bi aktivirao Kosovo, a u drugim situacijama koristio je
Kosovo za izborne kra|e. Tu mu je bio izvanredan poligon da osigura svo-
ju vlast. Dakle, tamo je sa relativno malim brojem gra|ana srpske i cr-
nogorske nacionalnosti obezbe|ivao svoju poziciju uz asistenciju Al-
banaca, koji su pravili gre{ku neprihvataju}i da u~estvuju na izborima
za organe Republike Srbije.
Voditeq: To najboqe zna gospodin [e{eq.
Rak~evi}: Oni su pokradeni drasti~no, ako se ne varam, na Kosovu
posledwi put.
Dr [e{eq: I na parlamentarnim izborima.
Rak~evi}: I na parlamentarnim izborima, to je van svakog spora.
Dakle, smatramo da je jedino mogu}e uz pregovore re{avati taj problem.
Mislim da se zaista silom ne}e ni{ta posti}i i posebno ponavqam – ne
bi bilo dobro da gra|ani Crne Gore idu tamo i da budu topovsko meso za
Milo{evi}evu politiku. Da podsetim, to je nepo{teno i na{a su shva-
tawa oko toga razli~ita, znate. Neki veliki dr`avnici su, kada ve}
otvaraju frontove, imali drugi odnos prema tome. Jedan ^er~il je slao
svog sina u rat. Jedan Staqin, kakav-takav, i{ao je sa svojim sinovima u
rat. ^iwenica je ova: gospodin Milo{evi} je spreman da preko tu|ih le-
|a tamo vodi rat. Kao {to je izgubio rat u Bosni, kao {to je u Hrvatskoj
izgubio rat, kao {to je proterao Srbe iz Krajine, tako i sada poku{ava
da napravi jo{ goru situaciju na Kosovu. ^iwenica je da za to vreme we-
411
gov sin u~estvuje na trkama, otvara diskoteke, a on {aqe tu|e sinove i
tu|u bra}u u rat. Zaista, pri~ati o takvom patriotizmu i na taj na~in
tretirati patriotizam je sme{no.
Voditeq: Gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Mi srpski radikali polazimo od toga da ne postoje apso-
lutno pozitivne i apsolutno negativne li~nosti u istoriji. Ako je re~
o nekim Milo{evi}evim retkim zaslugama, onda se one vezuju za Kosovo
i Metohiju krajem osamdesetih godina. Milo{evi} je bez sumwe zaslu-
`an {to je tih godina ponovo uspostavqen srbijanski suverenitet nad
Kosovom i Metohijom. Drugo, Milo{evi} je poku{ao da brani zapadne
srpske zemqe, na`alost, neuspe{no ili samo delimi~no uspe{no, ako se
uop{te sa~uva Republika Srpska, {to je sada pod znakom pitawa, jer ona
je prakti~no pod okupacijom NATO-a.
U ratu mo`ete pobediti i mo`ete izgubiti, a da rata nije bilo, po-
sledice bi u ovom slu~aju bile iste kao kada izgubite rat. Srbima je na
podru~ju biv{e avnojevske hrvatske federalne jedinice bio namewen
planiran egzodus, ratovali oni ne ratovali. Ratom su poku{ali da sa~u-
vaju svoju teritoriju i svoja ogwi{ta. Nesposobno{}u, pre svega re`ima
iz Beograda, taj rat za Srpsku Krajinu privremeno je izgubqen. Velike
zapadne sile su se obru{ile na srpski narod, potpomogle hrvatsku agre-
siju i okupaciju Republike Srpske Krajine. Nije slu~ajno do raspada Ju-
goslavije po zapadnom obrascu do{lo upravo u trenutku kada se raspao
Sovjetski Savez i kada se Rusija na{la na kolenima.
Mi Srbi sada stradamo pre svega zato {to smo tradicionalni ruski
saveznik na Balkanu. Zbog toga Amerikanci podr`avaju sve srpske ne-
prijateqe: Slovence, Hrvate, [iptare, bosanske muslimane. Wima je
ciq da se Srbija svede na {to mawu teritoriju i da se odvoji od Jadran-
skog mora. Da smo imali sposobniji re`im u Beogradu, mo`da bismo i po-
bedili, a mo`da bi jo{ `e{}a bila agresija NATO-a. Ono {to vi zame-
rate Milo{evi}u, mi mu tako|e zameramo, ali iz suprotnog razloga. Vi
zamerate Milo{evi}u da je ukinuo pokrajinu. Mi mu zameramo {to jo{
nije ukinuo pokrajinu. Pokrajina postoji, wena skup{tina postoji, ali
[iptari ili Albanci bojkotuju redom sve izbore u Srbiji i parlamen-
tarne i lokalne, i zbog toga nema skup{tine Kosova i Metohije, i zbog
toga nema {iptarskih predstavnika u lokalnim organima vlasti. To je
jedini razlog. Pripadnici {iptarske nacionalne mawine se pona{aju
kao jedna vrsta politi~kih autista. Sami su se distancirali od politi~-
kog procesa. Ne `ele u wemu da u~estvuju jer pretpostavqaju da svojim ne-
u~e{}em pove}avaju {anse za otcepqewe Kosova i Metohije.
Na Kosovu i Metohiji danas imamo {iptarsku separatisti~ku pobu-
nu koju podsti~u zapadne sile, ~ak potpoma`u i organizuju teroristi~ke
akcije. Sada, recimo, zapadne sile izjedna~avaju albanske teroriste i
srpsku policiju koja poku{ava da uni{ti taj terorizam, {to nigde na
drugim svetskim meridijanima nije slu~aj. Nikada se nije desilo da neko
u svetu izjedna~i ameri~ku policiju i nacionalnu gardu i crna~ke pobu-
wenike u Los An|elesu. Nikada se nije desilo da neko u svetu izjedna~i
teroriste u Severnoj Irskoj i britansku vojsku i policiju. Nikada se u
412
svetu nije desilo da neko izjedna~i baskijske teroriste i {pansku vojsku
i policiju. Nikada se nije u svetu desilo da neko izjedna~i nema~ku po-
liciju i frakcije Crvene armije, teroristi~ku organizaciju koja je svo-
jevremeno ugro`avala red i mir, `ivote qudi po celoj Nema~koj i po Za-
padnoj Evropi.
[ta je ciq zapadnih sila? Jo{ ste izrekli jednu nepreciznost – da
me|unarodni faktori priznaju da je Kosovo unutra{we pitawe Srbije.
To nije ta~no.
Rak~evi}: Ne, nego da priznaju postoje}e granice.
Dr [e{eq: Ne, oni sada tvrde da je Kosovo unutra{we pitawe Jugo-
slavije i ka`u da Kosovo ne mo`e da se otcepi od Jugoslavije. Vi{e Sr-
biju ne pomiwu u posledwih nekoliko meseci. Amerikanci ~ak jo{ nisu
priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u svojim oficijelnim ko-
munikacijama govore o Srbiji i Crnoj Gori kao dr`avi, wihov naziv za
na{u dr`avu je Srbija i Crna Gora, a sada i oni neprekidno, kroz usta
Gelbarda pre svega, ali i Medlin Olbrajt, govore o Saveznoj Republici
Jugoslaviji i da je Kosovo unutra{we pitawe Savezne Republike Jugo-
slavije i da se mora re{avati u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
Rak~evi}: Vi ka`ete da je to pitawe Srbije, ako se ne varam.
Dr [e{eq: Da.
Rak~evi}: I vi i Gorica Gajevi} tvrdite ...
Dr [e{eq: Mi na tome insistiramo, sve stranke u Srbiji na tome
sada insistiraju.
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Sve stranke.
Rak~evi}: U domenu qudskih prava je razlika.
Dr [e{eq: Smatramo da je to veoma va`no, da je unutra{we pitawe
Srbije.
Rak~evi}: Tu se sla`emo.
Dr [e{eq: Za{to je va`no? Zato {to zapadne sile `ele da izdej-
stvuju za Kosovo i Metohiju status federalne jedinice u okviru Savezne
Republike Jugoslavije. Zapadnim silama je jasno da sada nema nikakvog
pravnog osnova za otcepqewe Kosova. Nije bilo pravnog osnova ni za ce-
pawe Jugoslavije, za ujediwewe Nema~ke, za raspad ^ehoslova~ke, za ras-
pad Sovjetskog Saveza, jer Konferencija o evropskoj bezbednosti i sa-
radwi kao jedan od svojih osnovnih principa imala je nepromenqivost
svih zate~enih granica u Evropi, svih granica koje su konstituisane po-
sle Drugog svetskog rata.
Taj princip je pao, ali je odmah uspostavqen novi princip da ga nado-
mesti: ako je re~ o federacijama kao slo`enim dr`avama i ako se federa-
cije cepaju, onda su nepromenqive granice federalnih jedinica. To je ono
na ~emu sada insistiraju zapadne sile. I to je prakti~no sada novi prin-
cip Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu. Po{to Kosovo u
pravnom smislu re~i nikada nije bilo federalna jedinica, nije ni sada
federalna jedinica. Zapadne sile `ele da mu izdejstvuju taj status, a onda
posle nekoliko godina kao federalna jedinica sa dominantnom alban-
413
skom ve}inom iza{li bi na referendum. Bez sumwe bi na referendumu bi-
la doneta odluka o otcepqewu, progla{ewu nezavisnosti. Zapadne sile bi
onda priznale tu nezavisnost, i stvar bi bila zavr{ena. To je su{tina wi-
hovihj sada{wih nastojawa na Kosovu i Metohiji. Koji je drugi problem
na Kosovu i Metohiji? Nesposobna socijalisti~ka vlast ogrezla u krimi-
nalu i korupciji, koja nije poku{ala da primeni nijednu sistemsku meru
na Kosovu i Metohiji, nije uop{te poku{ala da prona|e neko re{ewe.
Voditeq: Tu }e se slo`iti gospodin Rak~evi}.
Rak~evi}: Sigurno, samo {to poku{ava ...
Dr [e{eq: Da, {ta je tamo problem?
Rak~evi}: Evo, poku{a neko u ...
Dr [e{eq: Ja vas ne prekidam sve do kraja, dok govorite.
Rak~evi}: Izvinite.
Dr [e{eq: Vrlo mi je interesantan na~in na koji vi izla`ete.
Rak~evi}: Sve je u redu.
Dr [e{eq: Nikada vas ja nisam prekidao.
Rak~evi}: Ja se izviwavam, ali mislim da je u redu da imamo jednako
vreme.
Dr [e{eq: Ja mislim da vam to nisam ...
Voditeq: Uskra}ivao.
Rak~evi}: Ne, ne.
Dr [e{eq: Nisam vas ja prekidao. Prema tome, imate mogu}nost da
ka`ete sve i ja vas sa velikom pa`wom slu{am, mislim da ste vrlo in-
teresantan sagovornik, bez obzira {to se apsolutno ne sla`emo u vezi
sa kqu~nim pitawima, ali ja najvi{e volim dijalog sa politi~kim i
ideolo{kim protivnicima. Sa istomi{qenicima je vrlo dosadno raz-
govarati.
Voditeq: Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: E, dakle, nije samo to problem {to re`im, da ovo iska-
`em do kraja...
Voditeq: Samo izvolite.
Dr [e{eq: Za{to socijalisti~ki re`im iz Beograda zloupotre-
bqava Kosovo i Metohiju za falsifikovawe izbornih rezultata? Ja sam
sada javno prozivao u nekoliko navrata Milana Milutinovi}a za{to se
bune wegovi glasa~i u Srbici, Drenici, {to ne ide on tamo da umiri te
glasa~e. Ispalo je da su svi oni listom glasali za Milana Milutinovi}a,
a sada se di`u na oru`je. Ako on ima 350.000 albanskih glasova, osvojio je
skoro vi{e glasova nego Fatos Nano u Albaniji, i najboqe bi bilo da on
ode tamo, pro{eta kroz ta {iptarska sela i umiri narod, razgovara sa wi-
ma. Da sam na wegovom mestu, ja bih ve} bio na Kosovu i Metohiji.
[ta je jo{ tamo problem? To {to ovaj re`im smatra da mora da ima
pod svojom apsolutnom kontrolom sve {kole, sve zdravstvene ustanove,
sve kulturne institucije, prakti~no sve. To je pogre{no. Umesto da se
promene zakoni, pa se ka`e: postoje dr`avne {kole, postoje privatne
{kole, gospodo Albanci, ne `elite da u~ite u srpskim dr`avnim {kola-
414
ma na albanskom jeziku, ali po programu koji se propisuje u Beogradu, iz-
volite, formirajte svoje {kole, pa u wima izvodite nastavu kako vam je
voqa, po kom vi programu ho}ete, ne interesuje nas, samo u va{em pe~a-
tu i u va{em nazivu treba da stoji Republika Srbija i na srpskom i na
albanskom jeziku. Sve ostalo prepu{tamo va{oj voqi. Tako isto kada je
re~ o medicinskim ustanovama, kada je re~ o drugim kulturnim institu-
cijama, ukqu~uju}i i akademije nauka.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, koliko se sla`ete sa ovim izlaga-
wem gospodina [e{eqa da Albancima treba apsolutno dati sve {kole,
medicinske ustanove, tako ste rekli, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Da oni sami formiraju privatne , a ne da im dajemo. Ne-
ma {ta da im dajemo.
Voditeq: Da sami finansiraju.
Dr [e{eq: Jeste. Postoje dr`avne, tu je {kolovawe besplatno, fi-
nansira se iz buyeta, Ministarstvo finansija propisuje program. Neka
oni otvaraju privatne {kole do mile voqe, oni ve} imaju privatne, da im
legalizujemo te privatne.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, da li se sa ovim sla`ete?
Rak~evi}: Vidite, tu su temeqne razlike, to je normalno i o tome
smo pri~ali. Sa ve}inom teza koje je izrekao gospodin [e{eq ja se ne
sla`em, jer mi smo Socijaldemokratska partija. Mi se ne sla`emo da je
to {to se desilo na prostoru biv{e Jugoslavije plod neke me|unarodne
zavere.
Voditeq: Zna~i, nisu svi protiv Jugoslavije?
Rak~evi}: Apsolutno. Ta pri~a o nekoj interplanetarnoj zaveri, o
tome da su svi protiv nas, nama je daleka. Tako|e, ne verujemo u pri~u da
je ruski interes ovde, bar za sada, sa ovakvom Rusijom kakva je, interes na
Balkanu. Uostalom, i pre par meseci je decidno saop{teno od strane zva-
ni~ne Moskve da oni nemaju nikakve posebne interese na Balkanu, osim
ekonomskih interesa. Zvani~no je to saop{teno, bila je to izjava Pri-
makova.
Srpska radikalna stranka je otvoreno zagovarala granicu Karlo-
vac–Karlobag–Virivotica, svi ostali su radili na tome, ali ne{to sa
cinculirawem. U tom delu nama je taj program potpuno dalek i mi sma-
tramo da je on katastrofalan za srpski i crnogorski narod, za prostor
biv{e Jugoslavije. Taj program je vrlo skupo stajao i Srbiju i Crnu Go-
ru. Gospodin [e{eq sada napada gospodina Milo{evi}a, ne iz razloga
{to je krenuo u taj projekat, jer, normalno, to je wegov projekat. To je te-
meqna razlika me|u nama.
Mi smatramo da nema vi{e ravnopravnih i mawe ravnopravnih naro-
da. Ne mo`ete jednom prilikom prizivati istorijski aspekat kada vam
treba na Kosovu, drugi put prizivati aktuelni demografski sastav sta-
novni{tva, jer vam ne odgovara struktura tamo. Znate kako, ne smatram da,
uz svu bliskost prema srpskom narodu, ima mawe i vi{e vrednih i ravno-
pravnih naroda.Mislim da je taj koncept, koji nam je vrlo dalek, problem
dana{we Srbije. Srbija nije prepoznala {ta je uzrok wenog sukoba sa me-
415
|unarodnom zajednicom. Dakle, ni o kakvoj se zaveri kod nas, po na{em mi-
{qewu, ne radi. Radi se jednostavno o tome da je nemogu}e da postoji neki
nebeski narod i da postoje mawe vredni narodi. To je temeqna razlika me-
|u nama. Mi verujemo i nadamo se da }e Srbija smo}i demokratske snage da
pro|e kroz tu fazu, da prepozna uzroke svog sukoba sa me|unarodnom zajed-
nicom. Iz ugla Socijaldemokratske partije to je bitno razli~ito.
Ko je doveo Srbiju i Crnu Goru na prosja~ki {tap? Ko }e upravo na-
praviti od Srbije i od Crne Gore koloniju? Srbija i Crna Gora su ima-
le izvanrednu po~etnu poziciju 1989. godine. Pogledajte gde su danas jed-
na ^e{ka, jedna Slovenija, jedna Ma|arska u tranziciji. Pogledajte gde
su danas Srbija i Crna Gora u odnosu na Albaniju , a da ne govorimo u od-
nosu na Sloveniju ili u odnosu, recimo, na ^e{ku ili Ma|arsku, koje su
bile iza nas po svim ekonomskim parametrima. [ta se danas de{ava?
Oni su ti koji rasprodaju dr`avno bogatstvo. Isti Milo{evi} }e
sutra rasprodati iste patriotske snage i patriotski blok o kome se pri-
~a ovde i na drugim mestima, da}e rudnike ugqa Kosova, da}e ih multina-
cionalnim kompanijama. Da}e rudnik zlata Majdanpek, da}e koncesije
nad {umama Crne Gore i Srbije, da}e crnogorsku obalu, isti oni koji
pri~aju tu pri~u o nekom imperijalnom projektu. Nije to samo re`im u
Srbiji, nego i ovde vrlo prepoznatqive grupacije oko gospodina Momi-
ra Bulatovi}a. To je potpuno ista retorika. Antievropska zavera, svi su
protiv nas, a mi }emo se zatvoriti sami u sebe, pa }emo ovako u najlep-
{em zatvoru na svetu privre|ivati i posti}i sjajne rezultate. To su ve-
like razlike izme|u onoga {to je bila dominantna politika u Srbiji
svih ovih godina i {to je politika Socijaldemokratske partije bila i
ostala. Zaista je velika razlika.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vidim da ste spremni kao zapeta pu{ka
na odgovor. Ali ja }u zamoliti da budemo strpqivi i da odslu{amo jednu
muzi~ku numeru. Dogovoreno? Gospodine [e{eq, imate pravo na repliku.
Dr [e{eq: Ja bih prvo poku{ao da ispravim gospodina Rak~evi}a
povodom wegove dve tvrdwe: da smo se i mi radikali zanosili floskula-
ma o Srbima kao nebeskom narodu i da smo delili narode na vredne i ma-
we vredne. Mi radikali to nikada nismo radili.
Prvo, ta floskula o Srbima kao nebeskom narodu poti~e od Vuka
Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove, iz one wegove prve faze. Mi je ni-
kada nismo prihvatili i nikada u na{im izjavama, u na{im govorima, u
na{im intervjuima ne mo`ete ne}i tezu o Srbima kao nebeskom narodu.
Ja prvo, li~no, ne razumem {ta to zna~i nebeski narod. Uvek kada bih
poku{ao da razmi{qam o nebeskom narodu, shvatio bih da je to neki na-
rod mrtvaca. Potpuno mi je stran takav na~in razmi{qawa.
Drugo, u politi~koj filozofiji do sada postoji prihva}en samo je-
dan kriterijum podele naroda, on datira jo{ od Hegela. Narode je Hegel
delio na istorijske i neistorijske, prema tome da li su bili u stawu da
samostalno stvore svoju dr`avu ili nisu. Neki su bili u stawu da stvore
i po nekoliko dr`ava. Tipi~an primer je srpski narod, ali i nema~ki na-
rod, videli smo da su imali oko 300 dr`avica.
416
Na kraju, {to se ti~e zapadnih sila i wihovih postupaka na Balka-
nu, mislim da vam ti stavovi nisu utemeqeni na realnim ~iwenicama.
Gospodine Rak~evi}u, zapadne sile imaju razli~ite kriterijume u pri-
stupu balkanskim problemima. Amerikancima i Nemcima ni{ta nije
smetalo {to je oko 10.000 Srba brutalno pobijeno, mnogo `ena i dece,
~ak je hrvatska avijacija udarala po dugim srpskim izbegli~kim kolona-
ma u vreme okupacije zapadnih delova Srpske Krajine.
A ovde se celi Zapad digao na noge zato {to je ubijeno dvadesetak
{iptarskih terorista, dokazanih terorista, me|u wima i ovaj Adem Ja-
{ari, koji je wihov glavni vo|a i ve} godinama poznat u javnosti.
Voditeq: Dakle, on je likvidiran, je li tako?
Dr [e{eq: Imali smo zvani~no saop{tewe MUP-a Srbije da je li-
kvidiran, posle je u nekim novinama bilo spekulacija da ipak nije, ali
potvr|eno je od strane Ministarstva. Ja nisam bio na licu mesta, nisam
proveravao, nisam prevrtao po le{evima ubijenih terorista, ali pret-
postavqam da nema razloga da se sumwa u takav izve{taj, bio bi i suvi-
{e veliki skandal da se ispostavi da nije likvidiran. Recimo, sli~ne
spekulacije su se ~ule u Rusiji nakon izve{taja da je ubijen Yohar Duda-
jev, lider ~e~enskih terorista. Me|utim, o~igledno je da je on ipak li-
kvidiran tom prilikom i da je ubijen nekom vo|enom raketom. Nije to sa-
da bitno.
[to se ti~e ekonomske situacije na Balkanu, ne mislim da su druge
novostvorene dr`ave na Balkanu mnogo u ekonomskom pogledu napredo-
vale osim Slovenije, ali Slovenija je bila mnogo ekonomski naprednija
od ostatka Jugoslavije i u vreme SFRJ. Za{to? Zato {to je imala privi-
legovan polo`aj, privilegovan tretman koji poti~e jo{ iz Kardeqevih
nastojawa iz ranih {ezdesetih godina, koja su bila poprili~no uspe{na
za Slovence. Slovenija je bila u situaciji da eksploati{e ostatak Jugo-
slavije, a skoro svi uvozno–izvozni poslovi su i{li preko slovena~kih
firmi. To je razlog wenog odskakawa u odnosu na ostatak Jugoslavije.
[to se ti~e Hrvatske, ona je sada prakti~no kolonija u kolonijalnom
statusu. Hrvatska je svoje nacionalno bogatstvo rasprodala za sitne pare.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u.
Rak~evi}: Ja bih iskoristio...
Voditeq: Da, naravno.
Rak~evi}: Da krenemo obrnutim redom, oko ekonomskih stvari je vr-
lo velika razlika, na`alost. Ja ne pripadam, iako sam ekonomista, onim
ekonomistima koji smatraju da je Slovenija eksploatisala Srbiju i Crnu
Goru. Razlika je danas mnogo ve}a nego {to je bila onda. Danas Slovenija
ima kreditni rejting. Danas je Slovenija pred vratima Evropske unije, da-
nas je minimalna plata oko 800 maraka. Hrvatska, koja neosporno ima svo-
je probleme, daleko je iznad Srbije i Crne Gore, a i u Makedoniji je dra-
sti~no boqa situacija nego {to je kod nas. Toliko oko nekih ekonomskih
parametara, mo`emo malo i detaqnije. Recimo, devizne rezerve Hrvatske
su oko dve milijarde dolara, devizne rezerve Srbije i Crne Gore zajedno
su, pri~a se bar, oko 150-200 miliona, {to zna~i deset puta mawe.
417
 To je jedan od pokazateqa, da ne govorimo o ozbiqnijim pokazateqi-
ma – inflaciji. Kolika je inflacija kod nas, kolika je kod wih? Kolika
je nezaposlenost ovde: fiktivna otprilike na nivou 50 odsto, u su{tini
i preko 80 odsto nezaposlenosti u Srbiji i u Crnoj Gori. Mi smo na sa-
moubila~kom putu {to se ti~e ekonomije.
[to se ti~e prvog dela pri~e koji je bio predmet razli~itih vi|e-
wa oko nebeskog naroda, ja sam pomiwao SPS, Srpsku radikalnu stranku,
SPO iz prve faze, Demokratsku stranku gospodina \in|i}a i formula-
cije koje su govorile o nebeskom narodu. Nisam se vezao samo za va{u
stranku.
Dr [e{eq: Ali to nije bilo prisutno ni kod koga, osim kod SPO-a
iz te prve faze.
Rak~evi}: Da, tako da je to van spora. Ono o ~emu }emo ovde govori-
ti je da ne postoje identi~ni kriterijumi, sla`em se da ne postoje. Zna-
te kako, ima primera, sada da ne uzimamo statistiku da ka`emo koliko je
u Vukovaru samo bilo Srba, pa se reklo da je to srpski grad – 21-22 odsto,
ako se ne varam. Koliko je bilo Srba u Srebrenici, koliko je bilo Srba
u Fo~i, koliko je bilo Srba u Zvorniku? Dakle, svugde onamo gde je bilo
recimo, 10-20 odsto Srba, sve je to bila srpska teritorija. To su ta dva
ar{ina.
Zamislite {ta bi se desilo da je danas, recimo, u Evropi prihva}en
takav princip koji je nametala zvani~na politika Beograda. Ako se ne va-
ram, blizu dvadeset miliona ili preko dvadeset miliona Rusa `ivi u za-
jednici nezavisnih dr`ava u drugim dr`avama. Zamislite da su Rusi sada
hteli da ka`u: molim vas, svi Rusi na okup, svi Rusi treba da `ive u jednoj
dr`avi, kao {to je bila zvani~na ideologija u Srbiji da svi Srbi moraju
da budu u jednoj dr`avi. Svi Srbi su bili u jednoj dr`avi, onoj SFRJ, ili
ve}ina Srba. I nama je najbli`i bio taj konfederalni metod koji je tada
mogao biti uspostavqen bez rata, bez ovih stradawa, bez stotina hiqada
`rtava.
Kada smo kod `rtava, svaka `rtva je zaista `rtva, ali i vreme }e po-
kazati, svaki ~ovek je vredan. Ja zaista smatram da je ta politika koja je
vo|ena iz Beograda u su{tini duboko antisrpska politika i ostajem pri
tome. Pri tome ne treba zaboraviti {ta je bilo sa Sarajevom, koliko
ima `rtava. Postoje neke procene, ali s tim }e se odugovla~iti i onda }e
biti razli~ita istorijska tuma~ewa da je preko 300.000 mrtvih, me|u ko-
jima je zaista najve}i deo onih koji ne pripadaju Srbima. A da je i jedan
jedini ~ovek, to je stra{no. Dakle, mogli smo da prihvatimo princip et-
ni~ki ~istih teritorija koji bi bio poguban i koji bi sigurno doveo do
rata. Mogu da ka`u tako Nemci da ho}e deo [vajcarske, ili ho}e Fran-
cuzi deo [vajcarske, ili Italijani ho}e deo [vajcarske. @ive, molim
vas, tamo postoje kantoni gde su dominantni Italijani. Ili ho}e da uzmu,
po{to je izme{anost, jednostavno, u Evropi je stra{na izme{anost.
Mi smo od po~etka bili zagovornici toga da }e ostati postoje}e av-
nojevske granice, iako one imaju svoje velike nepravilnosti, iako je to
duga istorijska pri~a, ali da }e dr`ave ostati u postoje}im granicama.
Ovaj pristup koji je bio dominantan u Srbiji je neosporno katastrofa-
418
lan. Pri~ati o Srbima u Hrvatskoj, sada pri~ati o Srbima u Bosni i
Hercegovini... Najboqe se mogu pitati oni kako danas `ive i da li su za-
dovoqni. A znate kako ide: Karayi}, pa Plav{i}ka, pa Dodik, pa koope-
rativnost, pa }e sve to do}i na neki na~in na svoje. Desetine hiqada qu-
di se raseqavaju iz Srbije, u bukvalnom smislu srpski narod je razbucan,
a sve u ime srpstva. To je za nas katastrofalna pri~a, a da ne govorimo o
onome {ta je zna~ilo 1000 dana opsade Sarajeva, {ta je ura|eno od Mo-
stara i {ta se de{avalo {irom Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Dakle,
{to se nas ti~e, taj pristup etni~kih granica, pristup liniji Velike
Srbije, Karlovac–Karlobag–Virovitica, jednostavno je bio uzro~nik
sukoba Srbije i Crne Gore sa ~itavim svetom.
Ono {to je fakat je da je Demokratska partija socijalista sve vreme
slepo sledila gospodina Milo{evi}a i da je wima trebalo sedam godi-
na da prihvate i da sada kona~no ka`u da je Milo{evi} prevazi|en po-
liti~ar. Dakle, da ne bi bilo samo da je sve iz Beograda – i te kako odgo-
vornost deli ova vlast ovde u Podgorici. Gospodin Bulatovi} je govorio
i Marovi} da je to ista politika. Vi ste se sretali, gospodine [e{eq,
sa gospodinom Marovi}em, pa je bila pri~a: te patriotski front, visok
stepen saglasnosti, pa kada ste imali izjave koje ste imali protiv Crne
Gore, wima nije palo na pamet da reaguju. Kada ste po~eli da pri~ate od
Herceg Novog na daqe da su to kriminalci, mafija, onda ste bili spako-
vani i proterani van Crne Gore.
Dakle, to su ti dvojni ar{ini o kojima pri~amo i unutar Crne Gore.
Wima smeta samo kada se li~no taknu. Bili su sve vreme sau~esnici tog
projekta koji je vrlo, vrlo skupo ko{tao i Srbiju i Crnu Goru. Nije pa-
triotizam kad se na|e Srbija ovamo gde se na{la sada i Crna Gora, to za-
ista nema veze sa patriotizmom. Sa rasutim ekonomskim sistemom, sa ra-
stavqenim qudima, sa zlo~inima koji su ura|eni na svim stranama, te{ko
je to zvati patriotizmom, jer patriotizam je za nas ne{to drugo. Patrio-
tizam podrazumeva prosperitet, uva`enost u svetu, blagostawe naroda,
biolo{ku progresivnost, rast populacije. Pogledajte: imate belu kugu i
u Srbiji i u Crnoj Gori. Pogledajte, sve parametre uzmite i recite da je
to uspe{na politika. Ni po jednom jedinom parametru ta politika nije
uspe{na. Ta politika je duboko anticivilizacijska i ube|eni smo da }e
biti obele`ena u istoriji Srbije i Crne Gore, {to ka`u, kao bela mrqa,
crnim slovima }e biti upisana u negativnom smislu.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, samo jedan kratak odgovor na moje
pitawe. Kada ste rekli da je Demokratska partija socijalista slepo sle-
dila Socijalisti~ku partiju Srbije, da li mislite da je Srpska radikal-
na stranka sledila Socijalisti~ku partiju Srbije?
Rak~evi}: Apsolutno, apsolutno. U odre|enim periodima gospodin
Milo{evi} je govorio da je gospodin [e{eq wegov najomiqeniji opo-
zicionar.
Dr [e{eq: Nije ba{ tako rekao.
Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, imate vi...
Rak~evi}: Pa tako, mo`da su namerno pogre{no preneli, je l’ tako?
Dr [e{eq: Dobro, ja da to shvatim kao {alu.
419
 Nikada Slobodan Milo{evi} nije rekao da sam wegov najomiqeniji
politi~ar. Kada je davao intervju “Ilustrovanoj politici” negde 1992. go-
dine, polovnom 1992. godine, na direktno pitawe kog opozicionog politi-
~ara najvi{e ceni, Milo{evi} je odgovorio da najvi{e ceni mene, zato {to
se na{a stranka ne finansira iz inostranstva i zato {to iz dana u dan ne
mewamo politi~ke stavove. To je precizna interpretacija wegove izjave.
A ta floskula o omiqenom politi~aru je posle lansirana kroz “Na-
{u borbu” i neke druge listove, koji sigurno u startu ne `ele dobro Srp-
skoj radikalnoj stranci.
Drugo, mi nikada nismo sledili politiku Socijalisti~ke partije
Srbije i Slobodana Milo{evi}a. On je u nekim fazama dolazio na na{
put. Ova politika koju ja danas zastupam prepoznatqiva je ve} u onom
tekstu “[ta da se radi” zbog koga sam osu|en na osam godina zatvora 1984.
godine. Ne ba{ u ovoj formi, ali tamo su po~eci, sada je ovo ve} razvije-
nija faza te iste politike. A Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka
partija su, odnosno Savez komunista Srbije tada su bili, na doktrinar-
nim komunisti~kim stavovima. Oni su u vezi sa kosovskim pitawem po-
~eli da se pribli`avaju ovoj politi~koj poziciji. Oni su 1991. godine
po~eli da se pribli`avaju ovoj politi~koj poziciji, iako me je Milo{e-
vi} uhapsio u septembru 1990. godine zato {to sam u Knez Mihailovoj
ulici u Beogradu organizovao upisivawe dobrovoqaca za Knin.
Rak~evi}: Dakle, krali su vam program, u su{tini.
Dr [e{eq: Ja `elim da svi kradu na{ program, i ne smatram to kra-
|om nego preuzimawem programa. Ja bih bio najsre}niji kada bi svi qu-
di i sve stranke u ovoj zemqi preuzeli program Srpske radikalne stran-
ke. Ja bih bio najzadovoqniji. Dakle, takva je bila wegova pozicija 1990.
godine, a na{a se bitno nije mewala. Ka`e se – samo se idiot uop{te ne
mewa. I mi smo se mewali u smislu usavr{avawa, razvijawa, ali bitno
ni{ta nismo promenili u na{oj ideolo{koj i politi~koj platformi.
Socijalisti~ka partija je i{la ~as ovako, ~as onako i u nekim fazama
dolazila je na na{e pozicije. Prakti~no je 1991. godine bila potpuno na
na{im pozicijama, samo nije imala dovoqno hrabrosti, dovoqno odlu~-
nosti, dovoqno sposobnosti i dovoqno spremnosti da te ciqeve reali-
zuje do kraja 1992. godine. Tako|e, 1992. godine, smo iz tog razloga podr-
`ali Slobodana Milo{evi}a kao kandidata za predsednika Republike,
i javno o tome govorili.
Polovinom 1993. godine Milo{evi} napu{ta ovu poziciju prihvata-
ju}i Vens–Ovenov plan. Tada je do{lo do `estokog sudara me|u nama i ta-
da nas je Milo{evi} opet po~eo hapsiti, progoniti, videli ste {ta se
sve de{avalo.
A {to se ti~e Demokratske partije socijalista Crne Gore, mi smo
imali prvo period sukoba sa tom partijom u vezi sa Milanom Pani}em
i Dobricom ]osi}em, pogotovo Milanom Pani}em, jer u nekim fazama
DPS Crne Gore je podr`avala Milana Pani}a, sve negde do decembra me-
seca 1992. godine, a tada su i oni krenuli protiv wega i tada smo izglasa-
li nepoverewe Pani}evoj vladi.
Rak~evi}: Ta~no.
420
Dr [e{eq: Nakon smene Dobrice ]osi}a dolazi period konstruk-
tivnijeg me|usobnog nastupa i, ne bih to nazvao saradwom, jedne podno-
{qivije, tolerantnije atmosfere. Tada smo imali solidne odnose. Mi
smo i daqe delovali kao opozicija, oni su bili vladaju}a stranka, ali
nije bilo `estokih sudara. @estoki sudari su obnovqeni po~etkom 1994.
godine, kada su nam oteta ona prva tri poslani~ka mandata u Saveznoj
skup{tini, i to poslani~ka mandata koje smo osvojili na izborima u Cr-
noj Gori. Prvo je Udba Srbije vrbovala Du{ana Bo{kovi}a, Radovana
Vuk~evi}a i Slavoquba [i{ki}a, a onda se i DPS-ovska vlast u Crnoj
Gori tome prikqu~ila i jednostavno nam nisu dali da raspola`emo svo-
jim mandatima u Saveznoj skup{tini, iako su ova trojica izba~eni iz
Srpske radikalne stranke.
Oni su ih dr`ali do kraja mandata. Posle su vrbovali Glamo~anina
i wegovu grupu, pa su tako odr`avali apsolutnu ve}inu u Ve}u gra|ana
Savezne skup{tine, jer socijalisti Srbije i DPS Crne Gore nisu ima-
li apsolutnu ve}inu, nisu imali 70 poslanika, pa su nama otimali posla-
ni~ke mandate slu`e}i se najprqavijim sredstvima. Tada je do{lo do
eskalacije na{ih sukoba sa DPS Crne Gore. Vi ste i sami videli kakvim
se metodama DPS Crne Gore tada slu`io u obra~unu sa srpskim radika-
lima. Nadamo se da se takav stepen mr`we i takav stepen netrpeqivosti
i re`imske represije vi{e ne}e primewivati ni prema jednoj politi~-
koj partiji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo sam hteo, izviwavam se {to vas
prekidam, samo sam hteo da vas upitam. Vi ste jedno vreme prozivali neke
rukovodioce Demokratske partije socijalista nazivaju}i ih kriminalci-
ma i lopovima, pa me interesuje sada, kada je do{lo do podela u DPS-u, ti
kriminalci i lopovi koji su verovatno bili i ostali to {to jesu, kao {to
ste vi rekli, po va{em mi{qewu, na koju su stranu svrstani?
Dr [e{eq: Na{a retorika je morala biti prenagla{ena u uslovima
`estoke re`imske represije protiv Srpske radikalne stranke. Bila je
stvar i na{eg ponosa, i ~asti, i dostojanstva, da se svim silama suprot-
stavimo toj represiji. Nismo imali medije, nismo imali mogu}nosti jav-
nog izra`avawa. ^ak su po~eli da ukidaju direktne televizijske prenose
sednica, hapsili nam ~lanove, mi smo morali onda da se doka`emo u jed-
noj qutoj verbalnoj retorici, gde nismo birali izraze, gde smo ga|ali sve
oko sebe. Ti su izrazi nekada bili neumereni, bili su preterani, ali su
odgovarali politi~koj atmosferi u kojoj smo delovali. ^im su represiv-
ne mere ubla`ene, ~im su prestale, ~im se normalizovala politi~ka si-
tuacija, i na{ nastup je sasvim druga~iji. Onda smo mi tolerantni, nastu-
pamo bez jakih re~i, u~estvujemo u demokratskom dijalogu na krajwe civi-
lizovan na~in, ~ak predwa~imo u tom civilizovanom nastupu u odnosu na
konkurente. I mi smo pristalice ove varijante, dakle, tolerantne poli-
ti~ke atmosfere. Ali ako nas sutra opet pritisnu, ako im toliko zasme-
tamo da poku{aju da nas uni{te, mi }emo se opet slu`iti naj`e{}im ver-
balnim sredstvima, {to se ka`e tu}i u ~elo, pa oni vi{e ne}e znati ka-
ko iz te ko`e da iza|u. Na isti na~in smo se pona{ali i u Srbiji i u Cr-
noj Gori, isti verbalni repertoar je bio primewivan i ovde i tamo.
421
 Voditeq: Da. Gospodine Rak~evi}u, ja bih vas zamolio jo{ jedno pi-
tawe iz nekog mog koncepta, pa onda da pre|emo na pitawa gledalaca, jer
stvarno je mno{tvo pitawa stiglo.
Rak~evi}: Ja se sla`em, red je da ispo{tujemo i one koji nas gledaju.
Voditeq: Ali, evo, neka to bude moje posledwe pitawe. Ekonomski
prosperitet: da li mislite da Crna Gora ili Srbija, ili koja od wih dvi-
je mo`e br`e napraviti privrednu reformu, koja ima taj potencijal?
Rak~evi}: Za nas je to neosporno – Crna Gora je mali fleksibilni
sistem i mi tu zaista nemamo nikakvih problema. Ekonomija Srbije je na
kolenima. U Srbiji se i daqe vodi politika koja }e Srbiju dugoro~no iz-
dvojiti iz me|unarodne zajednice, udaqiti od Me|unarodnog monetarnog
fonda, od Svetske banke, od svetske trgovinske organizacije i to }e bi-
ti propast Srbije.
U Srbiji imate ~iwenicu da vlast kontroli{e sve procese, da Mi-
lo{evi}, kada mu zatreba, obrne Top~ider i od{tampa novac. Odnos iz-
me|u Srbije i Crne Gore zasniva se, dakle, na prevarama. To nije u redu.
[tampawe novca, upadi u monetarni sistem, kao {to je nekada bilo, da-
kle, zaista je to beskrupulozna vlast.
Voditeq: Granice.
Rak~evi}: Granice, apsolutno. Vidite, o~igledna je namera re`ima u
Beogradu da Crnu Goru dr`i u mi{olovci, da zatvori sve granice osim
prema Srbiji, a ko je postavio granice prema Srbiji? Prvi put u istori-
ji granice izme|u Srbije i Crne Gore postoje upravo od strane dva koa-
liciona partnera – od SPS-a i DPS-a. Nismo ih mi stavili, nismo mi
na vlasti. Nismo mi stavili granicu kod Prijepoqa.
Voditeq: Ni radikali gospodina [e{eqa.
Rak~evi}: Nisu ni oni, koliko znam.
Dr [e{eq: Mi bismo je sigurno za 24 sata uklonili.
Rak~evi}: [to se nas ti~e, mi ne `elimo granice ni prema kome, ne
samo prema Srbiji, ne `elimo granice ni prema Albaniji, ni prema Ita-
liji, ni prema Bosni i Hercegovini, ni prema Hrvatskoj. Crna Gora je
mali o otvoreni sistem. Upravo uporedna istra`ivawa pokazuju da ti
mali fleksibilni sistemi pre izlaze na zelenu granu. Crna Gora je
ostvarila, molim vas, sto dvadeset miliona dolara od turizma 1989. go-
dine, sto dvadeset miliona dolara od pomorske privrede. Sistem koji se
vodio, odnosno politika koja se vodi iz Beograda je politika autizma,
politika koja se zatvara od ~itavog sveta. Crnoj Gori ne odgovara to za-
tvarawe i nema prosperiteta i boqeg `ivota u Crnoj Gori sa ovakvim
re`imom.
Jednostavno, Crna Gora se pod hitno mora otvoriti, ako to ne}e Slo-
bodan Milo{evi} koji je dr`i u mi{olovci i ekonomski iscrpquje, ko-
ji `eli socijalne nemire u Crnoj Gori, upravo `eli Crnu Goru na kole-
nima, ekonomski slomqenu. Propao nam je aran`man od deset miliona
maraka. Crna Gora ne mo`e da ostvari svoje avio linije, nego treba da
ide preko Italije da bi do{la, recimo do Francuske ili Nema~ke kori-
dorom. Ne mo`e da ide kuda treba da ide koridorom. Iz dana u dan kon-
422
kretna ~iwewa savezne administracije, Milo{evi}eve administracije
ukazuje da se Crna Gora ekonomski maltretira i da se ukidaju perspekti-
ve Crnoj Gori.
Za nas nikakve dileme nema da bi Crna Gora mogla relativno brzo da
iza|e na zelenu granu. Srbija ima mnogo, mnogo ozbiqnije probleme, mno-
go ozbiqnije dubioze. Pitawe sukcesije, stepen zadu`enosti Srbije mno-
go je ve}i u odnosu na stepen zadu`enosti Crne Gore. Kada stavi apsolut-
ni iznos duga, to je taj stepen zadu`enosti u odnosu na dru{tveni proiz-
vod, dakle, to su bitno razli~ite po~etne pozicije. Ako se ho}e slobodna
i razvijena Crna Gora, Crna Gora mora da po~ne da odlu~uje sama o sebi
i da se prihvati da je prvi i osnovni interes Crne Gore Crna Gora.
Mi da pri~amo ovo {to gospodin \ukanovi} sada ka`e: da }e Crna
Gora biti lokomotiva razvoja Srbije, da }e pokrenuti Srbiju u razvoj, to
je utopija. Crna Gora sa ovom veli~inom, sa ovakvom strukturom privre-
de da pokrene ovako mrtvu privredu Srbije, ovakav sistem koji i daqe
jo{ nije ra{~istio sa mnogim stvarima, sa utopijom dru{tvene svojine,
sa svim oblicima, koji nije ra{~istio da li treba da se vrati i da kon-
taktira sa MMF i Svetskom bankom, sa svetskom trgovinskom organiza-
cijom – pa to je stra{no. To je stra{no, to je direktno ukidawe i kra|a
budu}nosti gra|ana Crne Gore.
Danas se `eli prodati to {to se jo{ uvek ima da bismo ostali na le-
dini. Ispra`wena stara devizna {tedwa, ispra`wena preko Jezde i majke
Dafine, ona druga opet prevara dr`ave, tre}a prevara je bila hiperin-
flacija, koja je tako|e bila ~ista organizovana pqa~ka naroda, ~etvrta su
ovi monetarni udari, ne mo`e se dr`ava praviti na prevarama. To ne ide
tako. To je direktno zavla~ewe ruke u yep gra|anima u Crnoj Gori.
Voditeq: Da li SDP misli da }e Crna Gora da vrati svoj monetarni
suverenitet?
Rak~evi}: Mora da vrati monetarni suverenitet i mora da sa~uva
vrednost valute u Crnoj Gori, mora da sa~uva ekonomsku supstancu Crne
Gore i da za{titi interese wenih gra|ana. Uostalom, to je jedna od
osnovnih nadle`nosti Vlade Crne Gore. Ako oni puste da se na takav na-
~in upada u monetarni sistem Crne Gore zarad odr`avawa vlasti, zarad
isplate penzija, zarad kupovine socijalnog mira, mi nemamo {ta da tra-
`imo u takvim prevarantskim odnosima. To je ono {to sam pri~ao – ra-
cionalni aspekt, dakle, nije to nikakav inat, govorimo jednostavno o
ekonomiji i o boqem `ivotu gra|ana Crne Gore. Dok se decidno ne saop-
{ti da se ne mo`e na takav na~in obezbediti boqi `ivot, nemamo mi
{ta da pri~amo o tim stvarima.
Voditeq: Gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Otcepqewem Crne Gore ne bi se poboq{ale `ivotne
prilike crnogorskog stanovni{tva, u to sam apsolutno ube|en. Prvo, za-
to {to su sve svetske privrede danas poprili~no zatvorene: `ele da pro-
daju robu, ali veoma je te{ko izvesti na wihovo tr`i{te. Srbija je tr-
`i{te gotovo neograni~enih kapaciteta za Crnu Goru. Srbijanska i cr-
nogorska privreda su komplementarne, dakle, saglasne i sve ono {to se
proizvede u Crnoj Gori moglo bi da se proda na srbijanskom tr`i{tu.
423
Naravno, mo`e mnogo toga da se izveze, ali treba na}i kupce u inostran-
stvu, a to je danas najte`e. Re`imi u Beogradu i Podgorici nisu kon-
stantno stawe i budu}nost Srbije i Crne Gore ne sme se sagledavati kao
da su oni zaista konstantno stawe, ne{to nepromenqivo. Ekonomska si-
tuacija u na{oj zemqi je katastrofalna, pre svega zbog privrednog sta-
wa u Srbiji. Nama sankcije i me|unarodna blokada ni iz daleka nisu na-
nele toliko {tete kao nesposobna vlast u Beogradu. ^ak su sankcije i
blokada mo`da sa nekih 10 odsto u~estvovali u pogor{awu na{ih eko-
nomskih i socijalnih prilika. [ta je na{ osnovni problem? To {to u
Srbiji jo{ nije sprovedena privatizacija i nema dobre voqe da se ona
sprovede u dogledno vreme. Zakon koji je pro{le godine usvojen je Zakon
koji sputava privatizaciju a ne podsti~e je, a kamoli da je ~ini obave-
znom. Zatim, u na{oj zemqi postoje uvozno–izvozni monopoli. Po{to je
izra`en monopolizam u ukupnoj ekonomiji, postoji sistem uvoznih i iz-
voznih dozvola koji je osnovni izvor korupcije. Danas, recimo, poqopri-
vredne ma{ine u Srbiju mo`e da uveze samo jedna firma. Kada pogledate
ko je na ~elu te firme – sin jednog od saveznih ministara. [to se ti~e
monetarnih udara, sada smo imali jedan monetarni udar u Saveznoj skup-
{tini. Usvojen je Zakon o pretvarawu kratkoro~nih kredita poqopri-
vredi, elektroprivredi, turisti~kim organizacijama i `eleznici u jav-
ni dug. Ne{to u javni dug, ne{to u dugoro~ne kredite sa minimalnom ka-
matom, mislim negde oko 0, 5 odsto godi{we Narodnoj banci Jugoslavije,
a ukupno 1 odsto poslovnim bankama. To je prakti~no kredit bez kamate.
To je ve} jedan novi monetarni udar. O ~emu se radi? U pitawu je tri mi-
lijarde dinara, od toga gro novca ide za propale poqoprivredne firme
u Srbiji. Nijedan poqoprivrednik od toga nikakve koristi ne}e imati,
nijedan seqak, nego ova bulumenta na ~ijem ~elu se nalazi SPS-ovski i
JUL-ovski direktorski lobi. Recimo, Dragan Markovi} iz Lajkovca i
sli~ni privrednici , kada uzimaju kredite, uzimaju sa sve{}u da ih nika-
da ne}e vra}ati. Oni uvek imaju monopolski polo`aj i privilegiju da do-
biju kredite, a obi~an seqak ne mo`e da dobije nikakav kredit, pogoto-
vo ne mo`e da dobije ove kredite sa povoqnom kamatom. I ovde je bila
vrlo povoqna kamata, a sada se ti krediti pretvaraju u javni dug i prak-
ti~no se otpisuju. I koju korist iz svega ovoga je imala Crna Gora?
I crnogorskim turisti~kim firmama je otpisano nekih petnaest
miliona dinara. U odnosu na tri milijarde, tih petnaest miliona dina-
ra ne zna~i ni{ta. Ako }emo i po strukturi stanovni{tva, ako je re~ o
proporcijama, ako je ukupno tri milijarde dinara otpisano, onda bi na
crnogorsku trgovinu trebalo da otpadne, ako ona ima 5 odsto stanovni-
{tva Savezne Republike Jugoslavije, bar sto pedeset miliona dinara, a
ne petnaest miliona dinara, 10 odsto od onoga {to bi bilo proporcio-
nalno broju stanovnika. A {ta se desilo u Ve}u republika? Samo je Srp-
ska radikalna stranka glasala protiv ova dva zakona, a sve crnogorske
stranke su glasale za. Sve crnogorske stranke koje su prisustvovale Ve}u
republika Savezne skup{tine i sve druge stranke Srbije, i socijalisti,
i JUL-ovci, i Srpski pokret obnove. Mi smo ostali usamqeni u negira-
wu ova dva zakona, iako smo imali veoma, veoma ubedqivu argumentaciju.
424
Rak~evi}: Ja imam jednu kratku repliku, ako je mogu}e.
Voditeq: Izvolite, pa sa time da zavr{imo ovaj deo i da pre|emo na
pitawa gledalaca.
Rak~evi}: Oko dve stvari se ne sla`em sa gospodinom [e{eqom.
Prva je stvar da su privreda Srbije i Crne Gore komplementarne. Ne
smatram da je privreda Srbije sa privredom Crne Gore komplementarna.
Tu se mo`e duga pri~a povesti u odnosu na bilo koju drugu privredu sa
prostora eks - Jugoslavije, nikakva ne bi mogla biti ve}a veza zavisno-
sti. Da ka`emo {ta zna~i komplementarno. Imate postoje}i situaciju:
Srbija, recimo, prodaje Crnoj Gori bra{no 60-80 pfeniga, a ako mo`e
do}i u luku Bar bra{no za 33 pfeniga, {to je wegova svetska cena, onda
je pitawe {ta to zna~i.
Ako mi kupujemo i {titimo poqoprivredu Srbije, koja je zaista ne-
efikasna u delu identifikacije uzroka, tu se sla`emo zbog ~ega je nee-
fikasna, ali poqoprivredna Srbije je takva da ima skoro najvi{e cene
u Crnoj Gori, najvi{e cene na evropskom kontinentu. Ponavqam, uzmite
bra{no, uzmite bilo koji proizvod. Dakle, ne mislim da je to neka poseb-
na komplementarnost.
I druga stvar, ka`ete da su sankcije najvi{e 10 odsto, ako se ne va-
ram, ako sam dobro uhvatio va{u misao, uticale na poziciju Srbije i Cr-
ne Gore.
Dr [e{eq: U strukturi uzro~nika...
Rak~evi}: Da, ja smatram da je znatno ve}i uticaj sankcija. Ima uti-
caja i nesposobne vlasti, ali posebno ponavqam u odnosu na strukturu
privrede Crne Gore koja je otvorena privreda, vi govorite posle uvo|e-
wa sankcija Crnoj Gori i stavqawa gvozdene zavese sa svih strana: u tu-
rizmu, pomorskoj privredi, aluminijumu koji je berzanska roba, o proiz-
vodima drvoprerade, to su ~etiri udarne grane Crne Gore. Sve ~etiri
grane su direktno zavisne od otvorenih granica.
Dakle, nema turizma u najlep{em zatvoru u svetu, nema pomorske pri-
vrede ako su va{i brodovi zapleweni {irom sveta, nema izvoza alumini-
juma, nego je kombinat aluminijuma umesto 150.000 tona radio sa nekim ka-
pacitetom od 20 odsto. Nema izvoza drveta, nema izvoza “Obodovih” proiz-
voda. Ono {to ~ini gro privrede Crne Gore direktno je bilo pod uticajem
sankcija. Kod nas je taj procenat sasvim obrnut, kod nas je mo`da i 90 odsto
uticaj sankcija i zatvorenosti Crne Gore na katastrofu i ekonomski ko-
laps u Crnoj Gori. Dakle, to je van spora u tom ekonomskom smislu.
Voditeq: Zamoli}u vas...
Dr [e{eq: Samo kratko na ovo.
Voditeq: Mo`e, ali kratko.
Dr [e{eq: Malopre ste pomenuli pitawe zatvorenih granica. Mi
smo apsolutno protiv zatvarawa granica, ali granicu ne bismo imali
samo izme|u Srbije i Crne Gore i Republike Srpske. Mi granice mora-
mo imati i prema Albaniji i prema Hrvatskoj, ali ne zatvorene grani-
ce. Promet i qudi i roba preko granica mora da se odvija. ^ak i sa ze-
mqama sa kojima smo u najneprijateqskijim odnosima izvesna trgovina
mora da postoji ako je to u obostranom interesu.
425
 [to se ti~e zaplene brodova, to je ~ista ameri~ka samovoqa. Evo i
sada, kada ameri~ka vlada verbalno podr`ava sada{wi re`im u Crnoj
Gori, divi se wegovom reformskom kursu, Amerikancima ne pada na pa-
met da bar Crnoj Gori skinu taj spoqa{wi zid sankcija. Za{to to ne ura-
de? Za{to sada Amerikanci ne poka`u gest dobre voqe i omogu}e Crnoj
Gori da preuzme Prevlaku, bez koje nema Bokokotorskog zaliva u geostra-
te{kom smislu, u kome je on bezvredan u geostrate{kom smislu ako Pre-
vlaka nije u sastavu na{e zemqe. Dakle, postoji ~itav niz primera koji
govore da zapadne sile nemaju dobre namere prema na{em narodu i na{oj
zemqi. Evo, sada na sva zvona, recimo, hvale Milorada Dodika u Republi-
ci Srpskoj, obe}ali su mu stotine miliona dolara pomo}i, milijardu do-
lara ukupne pomo}i, a dobija po milion-dva tamo gde se pojavi.
Voditeq: I dali su mu jednu torbu para, tako je bar pisalo.
Dr [e{eq: Znam, ali {ta on da radi sa tom torbom para? Da malo da
penzionerima i malo policajcima i gotovo, zavr{io je. To ne zna~i ni-
{ta. Bez milijarde dolara on ne mo`e prakti~no ni{ta u~initi u eko-
nomiji, a pare mu ne}e dati. On je obe}ao da }e Br~ko pripasti Republi-
ci Srpskoj, ~ak je to vezao za svoju eventualnu ostavku ako se ne ostvari.
Amerikanci ne pokazuju dobru voqu da se Br~ko dodeli Republici Srp-
skoj, nego }e najverovatnije arbitra`a opet doneti odluku da se odlo`i
re{avawe pitawa Br~kog. Amerikanci su obe}avali pare Poqskoj, pa
Poqska skoro ni{ta nije dobila.Obe}avali su i Ukrajini, pa skoro ni-
{ta nije dobila. Obe}avali su Ma|arskoj, obe}avali su Rumuniji, obe}a-
vali su Bugarskoj, skoro ni{ta nisu dobile. Setite se kada su obe}avali
dvadeset pet milijardi dolara kredita Rusiji, ni{ta od tog kredita ni-
je bilo. Zna~i, zapadne sile nisu dobronamerne, one bi da potla~e, one bi
da upropaste, a ne}e da pomognu. I ne}e ni ovog puta pomo}i.
Drugo, i pristup me|unarodnoj ekonomiji vam je isuvi{e idealizo-
van. Me|unarodnom ekonomijom vladaju monopoli i ti monopoli budno
prate da se neko ne ume{a u wihovo tr`i{te. Fabrika “Obod” ima {an-
su da svoje proizvode plasira u Srbiji, i mo`e da bude glavni proizvo-
|a~ fri`idera i druge bele tehnike u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
“Obodove” proizvode plasirati na svetskom tr`i{tu je veoma te{ko, i
kada se to radi, radi se ispod cene, kao {to su proizvodi “Zastavine” fa-
brike u Americi prodavani ispod cene, pa je celi posao propao. Tehni~-
kom robom mi ne mo`emo konkurisati na svetskom tr`i{tu, ali alumi-
nijumom mo`emo. Koji su problemi oko plasirawa aluminijuma? I u vre-
me naj`e{}ih sankcija aluminijum se mogao prodati, ali za{to nije do-
voqno proizvedeno i za{to nije dovoqno prodato, to su ve} drugi razlo-
zi, o wima bismo mogli posebno razgovarati. Sve strate{ke robe i u vre-
me sankcija su se mogle prodati.
Rak~evi}: Jeste, uz porez. Makedonija pametno uzme svojih 10 odsto.
Dr [e{eq: Nije 10 odsto uzimala, Makedonija je uzimala, to je ta~-
no, ali nije uzimala 10 odsto. Uzimala je ne{to mawi procenat, ali je uzi-
mala, to je ta~no, u ote`anim uslovima se to radilo. Ali ako je uzimala
10 odsto, ja govorim da su nam za tih 10 odsto i smetale ove sankcije i blo-
426
kada, da su nam za 10 odsto zagor~ali `ivot. Ali nama su unutra{wa
struktura privrede na~in odlu~ivawa o privredi i vlasni~ki odnosi
osnovni problem, osnovna smetwa. Slovenija ne bi mogla ubrzano krenu-
ti napred da nije blagovremeno izvr{ila privatizaciju, kod wih je pot-
puno zavr{ena privatizacija. Prakti~no je u Hrvatskoj zavr{ena priva-
tizacija, ne{to je i u Crnoj Gori ura|eno, u Srbiji je ura|eno, pa je 1994.
godine jednim nepromi{qenim zakonom sve vra}eno u prvobitno stawe.
Rak~evi}: O aluminijumu se ne sla`emo, ali to je dobro, boqe da se
ne sla`emo.
Dr [e{eq: Ne bi ni vaqalo da se potpuno sla`emo.
Rak~evi}: Jeste.
Voditeq: A da li se svi sla`emo da pre|emo na pitawa gledalaca?
Rak~evi}: Ja mislim da je red.
Voditeq: Pitawe za gospodina Rak~evi}a: za{to mu ne smeta velika
Nema~ka, a smeta mu Velika Srbija? I isti glas pita: kod najve}eg bro-
ja Crnogoraca do pred kraj Drugog svetskog rata u dokumentima je pisa-
lo da je nacionalnost srpska, pravoslavna veroispovest. ^emu promena
i je li to proizvod komunizma?
Rak~evi}: Ja ne smatram, ponavqam, da je to proizvod komunizma. Po-
stoji slobodno izja{wavawe. Taj va{ uva`eni gledalac je imao priliku
da se izjasni kao Srbin. Wegovo mi{qewe deli 9,5 odsto gra|ana i mo-
lim lepo. Moj otac se pi{e Crnogorcem, moj ded Veli{a Mule se pisao
Crnogorcem, ima dosta qudi koji se iz sasvim opravdanih razloga ose}a-
ju Srbima, molim lepo. Nas ima 62 odsto, wih 9,5 odsto do narednog po-
pisa, kada }e verovatno taj odnos biti ili sli~an ili neznatno prome-
wen. Uostalom, vide}emo, u ovom ~asu je to tako.
[to se ti~e velike Nema~ke i Velike Srbije, to su bitno razli~i-
te stvari. Vi znate kakva je istorijska dimenzija te nazovi velike Ne-
ma~ke o podeli interesnih zona, ruska zona i tako otvaramo velike pri-
~e.
To uop{te nije isto. Nema~ki nacizam i pri~a o arijevskoj rasi je
bila krajwe opasna. Do`ivela je slom 1918, do`ivela je slom 1945. godi-
ne, prema tome, tu je bilo izme|u onih koji su smatrali da su Srbi nebe-
ski narodi i onog dela Nemaca koji su smatrali da su Nemci Arijevci
velikih sli~nosti. I oni su smatrali da mogu da se {ire, da mogu da vr-
{e ekspanziju. Bio je sli~an odnos sa Austrijom, aneksija, ima mnogo tih
paralela. Uop{te nije isti istorijski kontekst Nema~ke i Velike Sr-
bije, ove o kojoj smo pri~ali Karlovac–Karlobag–Virovitica, ni u
istorijskom ni u demografskom smislu. Knin, recimo, nikada nije bio
deo dr`ave Srbije.
Dr [e{eq: Ja bih imao prvo komentar na ovo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ako bismo komentarisali pitawa koja
su postavqena gospodinu Rak~evi}u ili vama, zapleli bismo se.
Dr [e{eq: Molim vas, veoma je va`no. Gospodin Rak~evi} je rekao
da Knin nikada nije bio u dr`avi Srbiji, ali nije nikada bio ni u dr`a-
vi Hrvatskoj. Ili kada je bio u posledwih 1.000 godina?
427
 Rak~evi}: Pri~amo o Velikoj Srbiji, je li tako?
Dr [e{eq: Molim vas...
Rak~evi}: O velikoj dr`avi Srbiji pri~amo.
Dr [e{eq: Ali kome je pripadao taj Knin? Bio je uvek pod okupaci-
jom. Bio je pod okupacijom Ma|ara, bio je pod okupacijom Austrijanaca,
a nije pripadao ni Hrvatskoj. Kako to da sada pripada Hrvatskoj?
Voditeq: To treba da pitate gospodina Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Ne, to treba pitati neke komuniste koji su stariji po ko-
munisti~kom sta`u od Milo{evi}a, one koji su svojom olovkom proiz-
voqno povla~ili granice me|u federalnim jedinicama komunisti~ke
Jugoslavije. Te granice su na silu povu~ene, nikada nikakvim pravnim
aktom nisu legalizovane, a gospodin Rak~evi} je malopre pomenuo i
Ustav iz 1974. godine. To uop{te nije bio ustav, to je bio oktroisani pra-
vni akt, oktroisan ustav. Oktroisani ustav nije ustav u pravom smislu
re~i. Oktroisani ustav vlastodr{ci daju narodu da bi ga lak{e potla-
~ili, da bi ga lak{e kontrolisali. Ustav u pravom smislu re~i mo`e se
doneti samo na demokratski na~in, demokratskim putem. A evo vam kqu~-
ni dokaz da Ustav iz 1974. godine nije donesen demokratskim putem qudi
koji bi se izjasnili na stru~nim pravnim raspravama...
Rak~evi}: A Ustav SRJ, je li donet demokratskim putem?
Dr [e{eq: I tu smo imali primedbi na na~in dono{ewa tog ustava.
Rak~evi}: Da, da.
Dr [e{eq: Ali je ovaj Ustav naknadno dobio legitimitet, na demo-
kratskim izborima koji su po wegovom slovu odr`ani 1992. godine. Ti iz-
bori su bili relativno demokratski.
Voditeq: Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Zna~i, na~in na koji je donesen, izja{wavawem one biv-
{e Savezne skup{tine...
Rak~evi}: Ve}e Republika, u kakvom je sastavu bilo, ali to su ve}
druge...
Dr [e{eq: Molim vas, to su falinke u wegovoj legitimnosti.
Rak~evi}: Jedanput oktroisan, drugi put, kada ne odgovara, vaqa.
Dr [e{eq: Ali usvojile su ga skup{tine Srbije i Crne Gore, koje
su bile na demokratski na~in konstituisane. To mu je dalo izvestan ste-
pen demokrati~nosti i legitimnosti, kao i sama ~iwenica da su po slo-
vu tog Ustava sve relevantne politi~ke partije u na{oj zemqi iza{le
na demokratske izbore. Uz primedbe koje uvek imamo povodom tih izbor-
nih procesa, oni su u su{tini bili demokratski. I mi smo na taj na~in
post faktum dali legitimitet Ustavu iz 1992. godine. Ustav iz 1974. go-
dine nikada nikakav legitimitet nije stekao na osnovu voqe naroda.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se dogovorimo da se ne komentari{u
odgovori...
Dr [e{eq: Moramo ponekad komentarisati, nemojte. Malo. Evo, i
gospodin Rak~evi} }e meni komentarisati odgovore.
Voditeq: Pusti}emo gospodina [e{eqa, on je ipak gost.
428
Dr [e{eq: Znam, ali neka i gospodin Rak~evi} meni komentari{e
odgovore. Ja `elim da budemo potpuno ravnopravni u ovoj emisiji, mi-
slim da smo do sada bili ravnopravni.
Rak~evi}: Ne da smo ravnopravni, nego smo ravnopravniji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pitawe za vas, gospodin Vlado [ara-
novi} pita: “Po{to je u [umadiji veliki broj Crnogoraca, odnosno [u-
madinci su svi poreklom Crnogorci, predla`em da pravimo veliku Cr-
nu Goru. [ta ka`ete na to?”
Dr [e{eq: Duhovito. Va`no je da smo u jedinstvenoj dr`avi pa ka-
ko god da se zove ta dr`ava. Ali smo jedan narod, i izvorni naziv na{eg
naroda je Srbi.
Rak~evi}: Da, ali tu je velika razlika, mi tra`imo veliku Crnu Go-
ru. Mi }emo se boriti za prava crnogorskog naroda u suverenoj Srbiji.
Dr [e{eq: Vi biste {to mawu Crnu Goru, izgleda.
Rak~evi}: Ne, ovolika kolika nam je dosta je.
Voditeq: Nikola Dedi} iz Podgorice pita gospodina [e{eqa: “Da
li su ~etnici bili izdajnici?”
Dr [e{eq: Ne, ~etnici nisu bili izdajnici, oni su bili borci za
slobodu srpskog naroda, juna~ki su se borili protiv okupatora. A onda
su komunisti nametnuli gra|anski rat i mnogo vi{e `rtava u na{em na-
rodu je palo u tom gra|anskom ratu izme|u partizana i ~etnika nego u
borbi protiv okupatora. Naravno, i me|u ~etnicima je bilo zlih qudi
koji su ~inili zlo~ine kao {to je i me|u partizanima bilo zlih qudi ko-
ji su ~inili zlo~ine. Poznata su tzv. pasja grobqa gde su komunisti~ki
zlikovci likvidirali nedu`ne civile, stanovnike Crne Gore recimo.
Takvih zlo~ina je bilo i u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini.
Ali ne mo`emo mi amnestirati ni sve ~etnike. I me|u wima je bi-
lo onih koji su se ogre{ili o svoj narod. Znate, svi qudi su razli~iti, a
prava qudska priroda se iska`e pogotovo u ratnim okolnostima. Onda
onaj ~ovek koji ima neke predispozicije za zlo u mirnodopskom vremenu,
iska`e neki zverski nagon u ratu. Takvih smo slu~ajeva imali i u ovom
ratu. Ali to nije bilo karakteristi~no za ~etnike. Karakteristi~no za
wih je bilo da su bili istinski borci za slobodu svoga naroda.
Rak~evi}: Mi ne delimo to mi{qewe, ali to bi nas daleko odvelo.
Oko relativizacije da je bilo dobrih qudi i na jednoj i na drugoj strani
se sla`emo, ali oko uloge crnogorskog pokreta, ~etni~kog i antifa{i-
sti~ke borbe razli~ito mislimo. Ali to je ve} druga pri~a. Samo da kon-
statujem.
Voditeq: Za obojicu pitawe: da je, nekim slu~ajem, posle raspada
SFRJ stvorena unitarna Jugoslavija od Srbije i Crne Gore, da li bi do-
{lo do ovih nemilih doga|aja na Kosovu i Metohiji? Gospodine [e{eq,
imate prednost, izvolite.
Dr [e{eq: Mislim da stvarawe te unitarne dr`ave ne bi samo po
sebi spre~ilo albansku separatisti~ku pobunu na Kosovu i Metohiji.
Ve} sam govorio koji su weni osnovni uzroci. Prvo, hu{kawe albanskih
separatista od strane zapadnih sila da se di`u protiv srpske vlasti,
429
drugo, nesposoban re`im u Beogradu. Da je stvorena unitarna dr`ava, od-
mah se postavqa pitawe koji bi re`im bio u toj unitarnoj dr`avi, ko bi
pobedio na prvim izborima i kako bi se stvari daqe odvijale. Da je stvo-
rena unitarna dr`ava, pa da je na izborima pobedila Srpska radikalna
stranka, sigurno do ovoga na Kosovu i Metohiji ne bi do{lo.
Rak~evi}: To su tendencije sasvim suprotne tendencijama u na{em
okru`ewu i Evropi. Raspadom centralizacije postoji jaka decentraliza-
cija, to su dominantni procesi, dakle, na makroplanu imate globaliza-
ciju, a {to se ti~e samog ustrojstva dr`ave, decentralizaciju kao jedno
od bitnih obele`ja. Unitarizacijom se ne mogu stvari re{avati, a ni re-
presijom se sasvim sigurno ne mo`e re{avati problem Kosova. Unitari-
zacija koja je nemogu}a – tako ne}e gra|ani Crne Gore, u to sam ube|en. Tu
su oblici izja{wavawa – parlamentarni izbori i referendum, pa }emo
videti koliko je gra|ana Crne Gore za unitarnu, a koliko }e biti za su-
verenu Crnu Goru.
Dr [e{eq: Ali procesi idu u suprotnom pravcu, u pravcu integra-
cije. ^ak i Evropska unija, koja je u startu bila tipi~na konfederacija,
sada sve vi{e poprima federalna obele`ja.
Rak~evi}: Apsolutno.
Dr [e{eq: U budu}nosti }e verovatno, ako opstane, izrasti u mo-
dernu federaciju.
Rak~evi}: To su oni procesi o kojima sam govorio, gde se mi ne sla-
`emo. Dakle, postoji integracija, a mi imamo suprotno. Na me|unarod-
nom makroplanu u spoqnoj politici integracija je dominantno obele`-
je. A mi smo imali autizam u Srbiji i Crnoj Gori, zatvarawe na unutra-
{wem planu umesto decentralizacije i usitwavawa, {to je dominantno
obele`je. Ja sam govorio o tome da je danas 195 novih dr`ava, ne novih,
nego ~lanica Ujediwenih nacija. Dakle, nije to proces koji...
Dr [e{eq: Me|u wima i dr`ava Vanatu.
Rak~evi}: Apsolutno, i Vanatu, ima 35 dr`ava, molim vas, kojima je
ispod...
Dr [e{eq: Sa po 10.000 stanovnika.
Rak~evi}: Ispod 500.000 stanovnika.
Dr [e{eq: Ima i sa 10.000 stanovnika.
Rak~evi}: Ima. To je jedna od najmawih dr`ava. Sa 8.000 stanovnika
ka`u da je najmawa dr`ava...
Dr [e{eq: Znate li vi za{to je do{lo do toga?
Rak~evi}: Nema potrebe, mo`emo da povla~imo tu paralelu. Mi se
sla`emo oko dr`avnosti Crne Gore, vi smatrate da je to srpska dr`ava,
mi smatramo da je gra|anska dr`ava Crna Gora, tu se sla`emo.
Voditeq: Nacionalni dohodak u tim malim dr`avama?
Rak~evi}: Nacionalni dohodak, evo da ka`em vrlo otvoreno: me|u 10
najmawih dr`ava na svetu samo dve imaju nacionalni dohodak ispod 1.000
dolara, a me|u 10 najve}ih dr`ava danas u svetu samo su dve koje imaju pre-
ko toga. Dakle, zna~i da su mali mnogo fleksibilniji i mnogo su ve}e mo-
gu}nosti da se lepo `ivi u malom sistemu kakav je Crna Gora.
430
Dr [e{eq: Obi~no nacionalni dohodak ne zavisi od broja stanov-
nika. A sa druge strane, ova tendencija pove}awa broja dr`ava je svesno
programirana od strane Amerikanaca, jer Amerikanci pomo}u tih novo-
stvorenih malih, minijaturnih dr`ava imaju sve ubedqiviju ve}inu u Ge-
neralnoj skup{tini Ujediwenih nacija.
To ide u prilog wihovoj koncepciji stvarawa svetske vlade. Znate,
glas jedne dr`ave Vanatu, koja mo`da ima desetak hiqada stanovnika,
vredi u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija kao glas Rusije, Kine,
Indije i sli~nih velikih dr`ava. To je, dakle, jedna druga~ija tendenci-
ja.
Voditeq: Za gospodina Rak~evi}a: kakva prava imaju nealbanski na-
rodi u Albaniji i postoji li neka {kola na srpskom jeziku u Albaniji?
Rak~evi}: Vrlo lo{a prava imaju Srbi i Crnogorci u Vraki, pozna-
ta su, verujem, onima koji su hteli pa`qivo da slu{aju tokom svih ovih
godina, na{a zalagawa kada su do{li Srbi i Crnogorci iz Vrake oko
tih stvari. Treba konstatovati ono {to je fakat. Dakle, apsolutno smo
nezadovoqni, prema svim informacijama koje imamo, stawem qudskih
prava Srba i Crnogoraca u Albaniji i o tome tako|e treba otvoreno
pri~ati. To je ~iwenica.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: stalno tvrdi da ne priznaje crno-
gorsku naciju sa nau~noistorijskog stanovi{ta, a kao demokrata prizna-
je svakome pravo da se izja{wava kako ho}e, pa makar i kao Marsovac. Ka-
ko mo`e da sa nau~nog stanovi{ta negira crnogorsku naciju kada je upra-
vo sa nau~nog stanovi{ta hiqadugodi{wa dr`avnost Crne Gore izvori-
{te i nacije?
Dr [e{eq: Ja ne znam ko je to nau~nom metodom dokazao. Takva na-
u~na dela ne postoje u na{oj literaturi. Ne postoji nijedno nau~no de-
lo kojim se dokazuje postojawe crnogorske nacije, a postoje mnoga nau~-
na dela kojima se dokazuje da su Crnogorci Srbi.
Rak~evi}: Jo{ kada ne bi bilo ovih 63 odsto Crnogoraca sve bi bi-
lo u redu.
Dr [e{eq: Znate {ta, vide}emo na slede}em popisu stanovni{tva,
samo ne zaboravite da su pod komunisti~kim re`imom qudi i na silu pri-
moravani da se tako se izja{wavaju. Drugo, vi znate kakva je bila komuni-
sti~ka propaganda. I tre}e, oni qudi, ogromna ve}ina onih qudi koji se
danas izja{wavaju kao Crnogorci, izja{wavaju se tako svesno, ube|eni da
su Srbi samim tim {to su Crnogorci, jer ne mogu biti ni{ta drugo.
Rak~evi}: Hvala {to ste me osvestili.
Dr [e{eq: Ja verujem da ste se vi intimno pomalo i osve{}ivali
kroz ovu emisiju, mada to ne}ete javno priznati.
Rak~evi}: Apsolutno, jasno. Vi ra~unate kao Srbin, o~igledno.
Dr [e{eq: I u{li ste vi kao Srbin, samo...
Voditeq: Mo`da to nije znao ni sam gospodin Rak~evi}.
Dr [e{eq: Da.
Rak~evi}: Mi smo gra|anska partija, mi po{tujemo to da ima i Srba,
i Hrvata, i vi ste gra|anska partija, je li tako?
431
 Voditeq: Dobro, mi se malo {alimo.
Dr [e{eq: Mi smo i nacionalna i gra|anska partija. Dakle, zala-
`emo se za principe gra|anske ravnopravnosti i demokratije, ali smo i
srpski nacionalisti i patrioti. To nikada nije bilo sporno.
Rak~evi}: Jeste.
Voditeq: Za gospodina Rak~evi}a: {ta misli o separatistima na Ko-
sovu i da li treba pregovarati sa wima i dati im republiku, jer oni sa-
mo to tra`e?
Rak~evi}: Ja sam rekao {ta mislim o tome na po~etku – Kosovo je deo
Srbije, treba razgovarati sa legitimnim predstavnicima albanskog na-
roda, teroristi su ne{to {to o~igledno postoji na Kosovu. Me|utim, na-
~in na koji to Milo{evi} poku{ava da re{i deset godina i posledwih
desetak dana ni~emu ne vodi. Opet }e morati da sednu da razgovaraju i to
da razgovaraju, ne znam, sa Rugovom ili sa nekim, a ne sa onim po{tenim
Albancima, kako ih oni zovu, sa kojima su krali izbore. Dakle, Kosovo
}e biti deo Srbije i Kosovo }e imati svoju autonomiju. To je neminovno
da }e tako biti.
Dr [e{eq: Samo bih jednu napomenu jo{ rekao, po{to to nisam sti-
gao u po~etku emisije. Vi ste pomenuli zalagawe gospodina Rak~evi}a da
mladi}i iz Crne Gore ne idu na odslu`ewe vojnog roka na Kosovo i Me-
tohiju.
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Mislim da bi bilo dobro i u vezi sa tim pitawem ne{to
da se ka`e. Prvo, mislim da mladi}i iz na{e zemqe treba {irom Save-
zne Republike Jugoslavije da idu na odslu`ewe vojnog roka i da se uvek
mora praviti kombinacija da mladi}i iz Podgorice slu`e sa mladi}ima
iz Pirota, iz Kovina, iz Vaqeva, iz Bijelog Poqa itd. Dakle, sve te na-
{e jedinice u kojima se slu`i obavezan vojni rok moraju biti konstitu-
isane na taj na~in da su mladi}i, regruti iz svih delova zemqe tamo kon-
centrisani, pa i na Kosovu i Metohiji. Mi radikali smo apsolutno pro-
tiv toga da se zadr`i sistem privilegija i da qudi sa jakim vezama i uti-
cajem mogu da srede svojoj deci da izbegnu slu`ewe vojnog roka na onim
mestima koja nisu privla~na iz raznih razloga, nekada samo zato {to su
mala mesta, nekada zato {to je osetqiva politi~ka situacija, prete}a
pobuna itd. Dakle, tu ne bi smelo da bude nikakvih vaninstitucionalnih
upliva, da se te privilegije izra`avaju na onaj na~in na koji se danas iz-
ra`avaju. Jer funkcionerska deca ne idu da slu`e vojni rok na Kosovu i
Metohiji, nego idu obi~no tamo gde je najprijatnije slu`iti taj rok.
Ali mi radikali smo protiv toga da se vojska sada upotrebqava u gu-
{ewu separatisti~ke pobune iz vi{e razloga. Kqu~ni je razlog {to je
vojska institucija savezne dr`ave, oru`ana sila savezne dr`ave. Mi in-
sistiramo da to pitawe re{ava Srbija kao federalna jedinica, jer ima
dovoqno policajaca i oni su sposobni, obu~eni i opremqeni da taj posao
privedu kraju, samo ako bude postojala politi~ka odluka da se do kraja
ide protiv terorizma.
Drugo, ukoliko do|e do anga`ovawa armije, preti nam opasnost in-
tervencije NATO-a. Kada policija u~estvuje u gu{ewu terorizma i sepa-
432
ratisti~ke pobune, onda je to iskqu~ivo unutra{wa stvar jedne zemqe.
Kada se ume{a vojska u te sukobe, onda se daje dosta elemenata za procenu
stranim silama, NATO-u, Ujediwenim nacijama da je re~ o gra|anskom ra-
tu, a ne o terorizmu, jer za{to bi se u teroristi~ke aktivnosti me{ala
vojska. Ako je re~ o gra|anskom ratu, onda bi oni mogli da tra`e pravni
osnov za direktnu vojnu intervenciju radi razdvajawa snaga, radi pacifi-
kacije, izbegavawa krvoproli}a, sa svom onom argumentacijom kojom su se
slu`ili u vreme rata za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku.
I tre}i razlog za{to nije pametno da se sada upotrebqava vojska je
iskqu~ivo politi~ki razlog unutra{we prirode. Prvo, re~ je o regru-
tima, ne profesionalnim vojnicima, koji nisu dovoqno obu~eni za ova-
kvu vrstu dejstava. Ovaj posao treba da zavr{avaju striktno specijalci
koji su za to dovoqno obu~eni i osposobqeni.
Rak~evi}: Mi smo legalisti. Za razliku od ovoga {to je rekao gospo-
din [e{eq, mi smatramo da }emo se boriti zakonskim sredstvima da
momci iz Crne Gore slu`e vojsku na teritoriji Crne Gore. Jedna kratka
istorijska analogija: kada su postojale crnogorska vojska i srpska vojska,
ne samo na Mojkovcu nego su mnogo puta do`ivqavali u zajedni~kim bit-
kama, kada je bilo potrebe, uspehe. Svaka armija ove vrste koja sada po-
stoji je, pokazalo se to i skoro u pre|a{wem ratu, osu|ena na neuspeh.
Mislim da vojni rok treba da se skrati Crnoj Gori treba mali, pro-
fesionalni vojno-policijski aparat i da se vojni rok skrati na {est me-
seci. Da ga slu`e svi gra|ani, ali da se vojska apsolutno profesionali-
zuje. Da bude slu`ewe, ponavqam, to je stav SDP, to je programsko na~e-
lo u Crnoj Gori. Zajedni~ka komanda – mo`e. Kada mogu jedna Francuska
i jedna Nema~ka imati zajedni~ku komandu, apsolutno je jasno da i Crna
Gora i Srbija mogu i da treba da sara|uju, da imaju neke zajedni~ke koman-
de i rodove vojske, ali {to se ti~e ove stvari, to je na{ stav i na{e vi-
|ewe, na{e programsko opredeqewe.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: sa kojim pravom govori o demokrati-
ji kada je on isti vadio pi{toq na beogradske studente ispred Skup{tine?
Dr [e{eq: Nikada nisam vadio pi{toq na studente. Samo u neko-
liko slu~ajeva sam potezao oru`je – kada sam bio napadnut. I nisu me na-
padali studenti, nego ruqa, razularena gomila koja je atakovala na moj
fizi~ki integritet, pretila da me lin~uje. A kada me napadne ruqa, uop-
{te ne postavqam pitawe ko ~ini ruqu, da li su to studenti, radnici, se-
qaci, nezaposleni, ovakvi, onakvi. Ruqa je ruqa, oni me napadaju, ja mo-
ram da se branim. Nikada ne be`im. Kada me napadne do pet qudi, bra-
nim se pesnicama, nogama. Kada me napadne vi{e od pet qudi, ja nisam u
stawu da se odbranim rukama i nogama, pa pote`em pi{toq, ali ga pote-
`em postepeno: prvo zapretim, dignem ga uvis, pa ako to ne poma`e, pu-
cam u vazduh, pa ako i to ne poma`e, onda pucam u meso. U ovom slu~aju
koji se pomiwe bilo je dovoqno da potegnem pi{toq i dignem ga u vazduh
– ruqa je odmah pobegla jedno 20 metara od mene. Ruqu uvek ~ine kukavi-
ce, qudi li~no frustrirani raznim problemima, nesposobni da sami
sopstvene probleme re{avaju. U ~oporu se ose}aju sigurnim, i onda kidi-
{u, juri{aju. Kada im poka`ete zube, oni be`e.
433
 Rak~evi}: Na{ odnos prema oru`ju je ne{to druga~iji, vi znate.
Voditeq: Da. Za gospodina Rak~evi}a: da li }e va{a strategija ili
moto na predstoje}im parlamentarnim izborima biti samostalna Crna
Gora ili Crna Gora pod Srbijom?
Rak~evi}: To je potpuno jasno, mislim da svih ovih godina Crna Gora
treba da bude samo svoja, slobodna, razvijena. Crna Gora pod Srbijom nije
na{ programski ciq. Verovatno je pitawe bilo upu}eno gospodinu [e{equ.
Dr [e{eq: Ne, ne, Crna Gora pod Srbijom nije na{ programski ciq.
Na{ programski ciq je jedinstvena srpska dr`ava, a ne Crna Gora pod
Srbijom. A ne zaboravite, u toj jedinstvenoj srpskoj dr`avi opet bi Cr-
nogorci, kao najsposobniji, jurnuli u prvi plan.
Rak~evi}: Tek ste onda nadrqali kada jurnemo u prvi plan.
Dr [e{eq: Ali ~ekajte, ja sam Crnogorac po poreklu. Nemojte, mo-
lim vas.
Rak~evi}: A to je to.
Dr [e{eq: Ja mislim da posebno ovim stepenom prodornosti ...
Rak~evi}: Rekoh da }ete vi iza}i odavde kao Crnogorac.
Dr [e{eq: Samo prou~ite koliko je direktora Crnogoraca po Beo-
gradu, po Srbiji, koliko je qudi na istaknutim mestima, ukqu~uju}i i
biv{eg predsednika Republike Srbije, a sada{weg predsednika Savezne
Republike Jugoslavije. Dakle, ono {to je svojstveno Crnogorcima i Her-
cegovcima kao qudima istog mentaliteta, istog podnebqa, je visok ste-
pen sposobnosti, prodornosti, upornosti. Kr{ u kome su `iveli u~inio
ih je takvim. Oni su, dakle, mnogo prodorniji vitalniji od qudi koji su
rasli u ravnici, na plodnoj zemqi, koji su uvek imali dovoqno hrane,
uvek su imali na raspolagawu ono elementarno {to obezbe|uje u izvesnoj
meri ugodan `ivot.
A ovde se za svaki krompir, za svako zrno p{enice, proliva reka zno-
ja, ovde se, dakle, uvek mukotrpno `ivelo i od kamena otkidalo. To je ono
{to je mentalitetu qudi sa crnogorskog i hercegova~kog kr{a dalo jed-
nu novu dimenziju koja ih ~ini prodornijim u svakoj sredini gde se poja-
ve. Zbog toga bi otcepqewe Crne Gore bilo velika gre{ka, jer Crnogor-
ci onda ne bi imali pred sobom jednu Veliku Srbiju, jednu veliku {ansu
za afirmaciju. Crna Gora bi bila ograni~ena na malom prostoru, a ogro-
man broj kadrova bi tra`io svoju {ansu, i ti kadrovi ne bi imali gde da
se iska`u. Ovako, dok je Velike Srbije, desetomilionski crnogorski ka-
drovi uvek imaju velike mogu}nosti dokazivawa.
Voditeq: [ali se. Gospodine Rak~evi}u, hteli ste ne{to da ka`ete.
Rak~evi}: Dobro, ni{ta ne ka`em. Ako bi se Crnogorci vratili, je-
dan broj gra|ana Srbije bi po~inuo o~igledno, jer su vrlo jaki ti projek-
ti tamo u Srbiji koji pri~aju o tome.
Dr [e{eq: Ja u to ne verujem.
Rak~evi}: Dobro. Mi smo sirovine, polusirovine tako...
Dr [e{eq: Stranke koje se za to zala`u su veoma male, mizerne re-
kao bih. Nova demokratija, pone{to se to javqalo u Gra|anskom savezu i
434
nekim bezna~ajnim strankama, neki Vlajko, kako se preziva, zaboravio
sam, formirao stranku starosedelaca Srbije. Da tragedija bude ve}a, is-
postavilo se...
Voditeq: Da je Crnogorac.
Dr [e{eq: Da je Hercegovac poreklom.
Voditeq: Za malo.
Dr [e{eq: Kod ozbiqnih politi~kih stranaka nema nikakve tenzi-
je tog tipa.
Voditeq: Ovako, po{to smo ve} uveliko prekora~ili vreme trajawa
ove emisije, ja }u jo{ samo po jedno pitawe. Za gospodina Rak~evi}a: da
li }ete, ukoliko ne ispunite cenzus za ulazak u parlament, napustiti po-
lo`aj predsednika stranke, odnosno podneti ostavku?
Rak~evi}: Apsolutno. Ako se desi da ova partija ne dobije 3 odsto,
@arko Rak~evi} }e dati ostavku na mesto predsednika Socijaldemo-
kratske partije, i to javno ka`em. Ja ka`em da sam ube|en da }e SDP ima-
ti najmawe 5 poslanika. Evo, neka to bude u republi~kom parlamentu, i
to samostalnim nastupom.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: {ta biste preduzeli ukoliko vo-
qom naroda do|e do otcepqewa Crne Gore od Jugoslavije?
Dr [e{eq: Isto kao kada biste me pitali {ta bih preduzeo ako su-
tra bude smak sveta. Mislim da je apsolutno nemogu}e da do|e do otce-
pqewa Crne Gore. Teorijski je mogu}e, kao {to je teorijski mogu} sutra-
{wi smak sveta, ali ~ovek ne mo`e o tome racionalno da razmi{qa i ne
mo`e da ka`e {ta bi preduzeo. Da se Crna Gora otcepi od zajedni~ke dr-
`ave, to bih zaista shvatio kao smak svet. Mislim da je to apsolutno ne-
verovatno.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, samo va{ kratak osvrt na tok ove
emisije. Kako ste se ose}ali?
Rak~evi}: Dobro, samo da nije visoka temperatura, ne zbog razgovo-
ra, nego zbog ovih reflektora, mislim da je ovaj dijalog bio u redu. Tre-
ba na normalan, demokratski na~in iskazati razli~itosti. Socijalde-
mokratska partija i Srpska radikalna stranka su na dijametralno su-
protnim pozicijama. Treba razgovarati, vreme }e pokazati svoje. Ja ve-
rujem u neumitnost procesa slobodne, razvijene Crne Gore, otvorene
prema susedima. Gospodin [e{eq i Srpska radikalna stranka imaju dru-
gi program, razgovarali smo sasvim normalno.
Dr [e{eq: I mi smo za to da budemo otvoreni prema susedima, ali
ne da ukidamo granice, pustite vi to. Da ukinemo granice, pa da nam na-
grnu ili sa juga ili sa severa.
Rak~evi}: Da, da. Li~no sam sasvim zadovoqan. Mislim da je razgo-
vor bio korektan. Vama hvala, hvala “Blu mun”, hvala onima koji su nas
gledali. Pozdravqam sve koji su nas gledali. Mislim da treba razgova-
rati, ~uti razli~ita vi|ewa, pa }e qudi izabrati i prepoznati ono {to
ih vodi ka boqem `ivotu.
Voditeq: Gospodine [e{eq.
435
 Dr [e{eq: Ja mislim da politi~ari treba da sukobqavaja svoja mi-
{qewa, da se sva|aju, da se prepiru, da raspravqaju, nekada i pod ve}im
nabojem, nekada pod ve}om politi~kom vatrom, ali nikada to ne sme da
stvara mr`wu, nikada ti sukobi me|u politi~arima ne smeju da dele na-
rod i da izazivaju krvoproli}e.
Politi~ari treba da se sukobqavaju, a narod da posmatra i da se
opredequje prema ubedqivosti argumenata svakog od politi~ara koji je
u politi~koj areni. Mislim da smo mi ve~eras kao apsolutni politi~ki
protivnici pokazali da je mogu}a tolerantna rasprava me|u protivnici-
ma te vrste i da treba da insistiramo da se te rasprave vode pred kame-
rama, u {tampi, u Narodnoj skup{tini, da se vode tamo gde im je mesto, a
da se vi{e nikada ne desi ono {to se desilo u januaru u Podgorici ili
{to se u nekoliko navrata de{avalo u Beogradu. Desilo se, {to na{ na-
rod ka`e, ne ponovilo se.
Voditeq: Gospodo, u moje ime i u ime televizije “Blu mun”, hvala vam
{to ste bili na{i gosti.
Rak~evi}: Hvala i vama.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Dragi gledaoci, kao {to ste videli, moji gosti su sve re-
kli, ni{ta ne treba dodavati, dakle, razli~itosti nisu ni{ta stra{no,
sve se mo`e finim, pristojnim dijalogom re{iti. To je bila vanredna
emisija “Mogu}e vru}e”, gledajte nas u redovnoj emisiji ~etvrtkom u
18.15. Hvala vam na pa`wi i do vi|ewa.
XXI
ZA VLAST PO[TENIH QUDI
TV Crna Gora, 10. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je jo{ jedno izdawe
emisije “Izo{treno”, u kojoj }emo poku{ati da sa zanimqivim sagovor-
nikom izo{trimo pogled na neke aktuelne teme. Ve~eras je na{ gost dr
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, politi~ar o ~i-
jem anga`manu su mi{qewa izrazito podeqena, koji svojim istupima
uvek izaziva zna~ajnu pa`wu javnosti.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Hvala. U posledwe vreme ~esto ste u Crnoj Gori. Va{ bo-
ravak je medijski propra}en brojnim gostovawima, videli smo vas ~esto
u studijima mnogih privatnih televizija, ve~eras ste ovde kod nas u veli-
koj dr`avnoj ku}i. Dobra prilika je da nam objasnite {ta, zapravo, radi-
te u Crnoj Gori i zbog ~ega ste ovde.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se intenzivno sprema za van-
redne parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori. To su razlozi mojih
u~estalih dolazaka u Podgoricu i u druge delove Crne Gore. Mi }emo
436
iza}i sa kompletnom listom kandidata za parlamentarne izbore i sa
svim punim listama kandidata na izborima za skup{tine op{tina, u sva-
koj od 21 op{tine u Crnoj Gori.
Ovog puta imam {ansu ~e{}e da se pojavqujem u medijima, jer u Cr-
noj Gori ima mnogo vi{e medija nego {to ih je bilo unazad nekoliko go-
dina, a mislim da je u izvesnoj meri liberalnija atmosfera, pa mi se uka-
zuje {ansa da se pojavim i u onim medijima na kojima ranije nikada ni-
sam mogao.
Voditeq: Tvrdili ste da je Momir Bulatovi} za vreme predsedni~-
kih izbora u Crnoj Gori na odre|eni na~in kandidat Srpske radikalne
stranke.
Dr [e{eq: Nije on bio kandidat Srpske radikalne stranke. Mi smo
podr`ali Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima. Prvo smo
razmi{qali da li da idemo sa svojim kandidatom ili ne. U prvi mah smo
mislili da idemo, me|utim, shvatili smo da na{ kandidat ne bi imao ne-
ke ozbiqne {anse, ne bi osvojio dovoqan broj glasova da u|e u drugi
krug. Odlu~ili smo da podr`imo Momira Bulatovi}a jer nakon raspada
nekada{we Demokratske partije socijalista, izgledalo nam je da nam je
wegova predizborna platforma bli`a od platforme sa kojom je nastu-
pao Milo \ukanovi}.
Voditeq: Iako je ideolo{ki neistomi{qenik?
Dr [e{eq: Jeste, ideolo{ki neistomi{qenici su i jedan i drugi.
Uostalom, i jedan i drugi su nam politi~ki protivnici, kao i cela De-
mokratska partija socijalista iz onoga vremena, tako i obe partije koje
su nastale cepawem Demokratske partije socijalista i Socijalisti~ke
narodne partije, kako se zove ova druga grupacija.
Voditeq: Ipak, zastupawe nacionalnih interesa je zastupawe srp-
ske svesti u Crnoj Gori i nije prepu{teno partijama Mila i Bulatovi-
}a. Da li ste sada ovde da biste ponovo preuzeli to i bili autenti~an
braniteq tih interesa?
Dr [e{eq: Mislim da svako ko se ose}a u pravom smislu re~i Srbi-
nom mo`e da bude autenti~ni branilac srpskih nacionalnih interesa.
Samo bih malo dopunio ovo {to se ti~e na{e podr{ke kandidaturi Mo-
mira Bulatovi}a. Podsetio bih vas da smo 1992. godine podr`ali wego-
vog konkurenta Branka Kosti}a. Dakle, ni za jednog se mi nismo na neki
na~in vezali, niti smo bili ~iji ideolo{ki ili politi~ki sledbenici.
Voditeq: Tada ste, 1992. godine, podr`ali i Slobodana Milo{e-
vi}a.
Dr [e{eq: Da, podr`ali smo Slobodana Milo{evi}a jer je branio
zapadne srpske zemqe. ^im je promenio svoju politiku, polovinom 1993.
godine, mi smo krenuli u `estok obra~un sa Slobodanom Milo{evi}em,
i taj obra~un traje i danas, mada je u posledwe dve godine poprimio ne-
{to civilizovanije forme, jer su splasnule represivne mere re`ima u
Srbiji. ^im splasnu represivne mere, na{a retorika je sasvim druga~i-
ja. Mi se vi{e bavimo argumentima nego jakim re~ima, parolama, ili na-
padamo li~nost onako u ~elo, {to bi na{ narod rekao.
437
 [to se ti~e odbrane srpskih nacionalnih interesa, wih ne mo`e od-
braniti jedna partija ili pojedinac. Wih mo`e odbraniti samo narod u
celini. A mi smo politi~ka partija koja na najflagrantniji na~in izra-
`ava srpske nacionalne interese i srpsku nacionalnu ideju. I kao takvi,
poznati smo u javnosti, poznat je na{ program i, za razliku od drugih po-
liti~kih partija, mi nikada ni{ta bitno u na{em programu nismo mewa-
li. Kako smo krenuli u strana~ku politiku 1990. godine, tako i danas is-
trajavamo.
Voditeq: [ta mislite o oceni da su radikali rezervna varijanta
vlasti?
Dr [e{eq: Mi smo utoliko rezervna varijanta vlasti {to jo{ ni-
smo do{li na vlast, a vrebamo priliku da {to pre osvojimo vlast.
Voditeq: Isto tako, ~esto se ~uje da idete u korak, da idete jedan ko-
rak ispred vlasti, a zatim, u kqu~nim momentima ne samo da podr`avate
ve} i spasavate re`im Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Mi smo spasavali re`im Slobodana Milo{evi}a samo
1992. godine, rekao sam vam iz kog razloga – zato {to je Slobodan Milo-
{evi} tada branio zapadne srpske zemqe i zato {to su oni koji su Milo-
{evi}u predstavqali glavne izaziva~e bili neuporedivo gori od Milo-
{evi}a. Mi, u najmawu ruku, uvek idemo nekoliko koraka ispred re`ima.
A nekada su to miqe, kilometri ispred re`ima.
Mislim da mnogo boqe shvatamo istorijsku situaciju u kojoj se na-
{ao celi na{ narod, na{a dr`ava, istorijske procese na Balkanu, u
Evropi, u ~itavom svetu. Mi smo, ako ho}ete, predvideli krah komuni-
zma, najpre kao pojedinci, kao qudi koji nisu bili strana~ki organizo-
vani, jer u to vreme, po~etkom osamdesetih godina, nije bilo nikakvih
{ansi za strana~ko organizovawe, ali smo prkosno nastupili protiv on-
da{we varijante komunisti~kog re`ima i sagledali wegov krah, predvi-
deli ga.
Sa druge strane, drugi su, s vremena na vreme, dolazili na na{e pozi-
cije. Ja sam 1990. godine uhap{en i osu|en na 15 dana zatvora zato {to sam
u Knez Mihajilovoj ulici u Beogradu upisivao dobrovoqce za odlazak u
Knin. A 1991. godine i Milo{evi}ev re`im je do{ao na te iste pozici-
je, pa je on organizovao, potpomagao odlazak dobrovoqaca i pomagao za-
padne srpske zemqe.
Dakle, ako se govori o tome ko je na ~ije pozicije dolazio, drugi su si-
gurno dolazili na na{e pozicije, a kod nas se ni{ta bitno nije mewalo.
Daqe, u kriti~nim trenucima mi ne podr`avamo Milo{evi}a. Na-
ma se nekada postavi pitawe da li sru{iti Milo{evi}a. Ako postoji ri-
zik da se u isto vreme sru{i i dr`ava, mi nismo spremni da sru{imo dr-
`avu da bi pao Milo{evi}. Kao kada imate jedno korito sa prqavom vo-
dom i dete u tom koritu. Va{ je ciq da istresete prqavu vodu iz korita,
ali da sa~uvate dete, a ne da iz korita prospete i dete i prqavu vodu. E,
to je su{tina na{e pozicije.
Voditeq: Ne ~ini li vam se, pak, da lo{a vlast sada dovodi u pitawe
opstanak dr`ave?
438
Dr [e{eq: Da, lo{a vlast je uvek opasnost za dr`avu, ali narod ima
mogu}nost na izborima da promeni tu vlast, a sama ~iwenica da je do sa-
da nije promenio, govori da mi iz opozicije nismo bili dovoqno ubedqi-
vi. Naravno, tu je prisutan i momenat falsifikata, posebno falsifi-
kata na Kosovu i Metohiji. Ali ti falsifikati, bez obzira koliko bi-
li brojni, ne mogu opovrgnuti ~iwenicu da ipak socijalisti i levica
osvoje vi{e od milion glasova. Zna~i, ima toliko qudi u zemqi koji im
jo{ ukazuju poverewe. Za{to je to tako? Ne zato {to su oni dobri, nego
zato {to jo{ postoji velika doza nepoverewa u opozicione politi~ke
partije.
[to se ti~e srpskih radikala, na{e poverewe u narodu naglo raste.
A neke druge opozicione partije gorko su razo~arale narod u raznim pe-
riodima i raznim prilikama.
Voditeq: Mo`ete li dati kratku ocenu politi~ke scene Srbije
sada?
Dr [e{eq: U Srbiji trenutno imamo situaciju u kojoj nijedna poli-
ti~ka partija nema skup{tinsku ve}inu. Levica ima 110, od ukupno 250
poslanika u republi~kom parlamentu. To su rezultati septembarskih iz-
bora. Socijalisti~ka partija ima 86 poslanika, a Srpska radikalna
stranka 82. Ako bismo iskqu~ili poslanike sa Kosova i Metohije, ~iji
su izborni rezultati sigurno falsifikovani, ispostavilo bi se da Srp-
ska radikalna stranka ima vi{e poslanika od Socijalisti~ke partije
Srbije, da smo mi po snazi prva stranka.
Drugo, sva istra`ivawa javnog mwewa pokazala su pred izbore u sep-
tembru pro{le godine da JUL, recimo, ima 8% glasova, a sa 8% imao bi
najmawe 10% poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini. Dakle, da
je sam iza{ao na izbore, imao bi 25 poslanika, a sada ima 19, {to zna~i
da su socijalisti posle izbora zahvatili malo u torbu svojih koalicio-
nih partnera – JUL-a i Nove demokratije i uzeli vi{e mandata da bi ve-
{ta~ki bili pojedina~no ve}a partija od Srpske radikalne stranke.
Mi radikali smo odmah posle septembarskih izbora iza{li sa ini-
cijativom za formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva
od ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpske radikalne stranke,
Socijalisti~ke partije Srbije, Srpskog pokreta obnove i Jugoslovenske
levice. Ostale tri stranke nisu prihvatile – socijalisti i JUL }ute}i,
a Srpski pokret obnove se obru{io drvqem i kamewem.
Recimo, Srpski pokret obnove bi hteo sa nama tehni~ku koaliciju,
a ne bi hteo da mi budemo jedan od ~etiri koaliciona partnera u vladi
Srbije. Zna~i, to i nije iskreno izja{wavawe, jer oni, zapravo, u tehni~-
koj koaliciji sa radikalima prete socijalistima i di`u svoju cenu u
pregovorima kod stvarawa koalicione vlade. Mi smo to na vreme pro-
zreli i saop{tili javnosti da, naravno, nema ni{ta od toga. Ukoliko
oni nisu u stawu da formiraju vladu, tu trgova~ku vladu, mi }emo uskoro
imati nove izbore u Srbiji.
Voditeq: Dakle, u pitawu je jedna mala politi~ka igra, a kada su ve}
politi~ke igre u pitawu, za{to ste mirno pre{li preko izborne kra|e?
439
 Dr [e{eq: Nismo uop{te mirno pre{li. [tampali smo jedno spe-
cijalno izdawe na{ih novina, lista “Velika Srbija”, u 500.000 primera-
ka, drugo u 100.000, tre}e u 100.000 i sada spremano ~etvrto u 200.000 pri-
meraka.
Voditeq: Najavili ste bili i tu`be.
Dr [e{eq: I tu`be idu, samo sada je zastoj, jo{ Vrhovni sud ne re-
{ava po svim tu`bama, a treba posle da idemo i na Ustavni sud. Mi smo
detaqno opisali sve te kra|e koje smo sami mogli utvrditi. I utvrdili
smo kra|u od 350.000 glasova.
Voditeq: Samo na Kosovu je bar...
Dr [e{eq: Ne samo na Kosovu, bilo je i u drugim delovima, ali na
Kosovu najvi{e. Procewujemo da je mogu}e da je ukradeno oko 800.000 gla-
sova na ovim izborima. Jer glasove su na najbrutalniji na~in potkrada-
li na Kosovu i Metohiji, tamo smo poslali vi{e od 1000 kontrolora iz
Beograda i drugih delova Srbije. Me|u wima su bili svi na{i savezni i
republi~ki poslanici.
Na nekim bira~kim mestima u 7 sati ujutru na{li su bira~ke kutije
pune glasa~kih listi}a sa zaokru`enim imenom Milana Milutinovi}a.
U Drenici, u Srbici, gde je do{lo do teroristi~ke pobune, Milan Mi-
lutinovi} je dobijao 100% glasova [iptara upisanih u bira~ke spisko-
ve. Zbog toga smo ga vi{e puta prozivali da sada ode na Kosovo i Meto-
hiju i da umiri te svoje bira~e koji se di`u na oru`je, kada ga toliko vo-
le, kada su mu ukazali poverewe. On bi, vaqda, imao najvi{e autoriteta
da ih umiri, da ih privede nekim razgovorima, da se problemi re{avaju
mirnim putem, a ne posezawem za oru`jem.
Milan Milutinovi} je, o~igledno, dobio vi{e albanskih glasova na
ovim izborima nego Fatos Nano u Albaniji, pa ako do|e do nekih izbo-
ra na Kosovu i Metohiji, onda bi najboqe za socijaliste bilo da Milan
Milutinovi} bude na ~elu liste. Recimo, da se kandiduje za predsednika
Kosova i Metohije, on bi sigurno pobedio, kada je tako omiqen me|u Al-
bancima.
Mi smo mogli da iza|emo na ulice. Znate {ta bi se desilo? Krvopro-
li}e. A mi smatramo da na{a izborna pobeda nije vredna prolivawa srp-
ske krvi.
Drugo, socijalisti su ove izbore falsifikovali imaju}i potpunu
podr{ku zapadnih sila, pre svega Amerike i Nema~ke. Gelbard i Kinkel
su se otvoreno u tom smislu izja{wavali. Oni su pre}utno podr`ali te
falsifikate, a kada su izbori zavr{eni, kada je Milutinovi} preuzeo
funkciju, onda je to jo{ jedan od wihovih argumenata protiv Milo{evi-
}a, pa sada Amerikanci u svojim izve{tajima u Stejt departmentu pi{u
da su izbori falsifikovani, da su bili neravnopravni medijski uslovi,
da je bilo ovo, da je bilo ono.
Zna~i, postigli su dvostruki ciq, spre~ili su izbor predstavnika
Srpske radikalne stranke na funkciju predsednika Republike, jer znaju
da bi sa wime druga~ije bili vo|eni svi mogu}i pregovori, da je to stran-
ka koja ima izuzetno sposobne, kvalitetne kadrove, da se ne mo`e upla{i-
440
ti, da se ne mo`e prevariti, da se ne mo`e obmanuti, da je to stranka ko-
ja zna {ta ho}e, za razliku od Socijalisti~ke partije koja vlada po iner-
ciji, a zapravo nije sposobna da re{i ni najosnovnije probleme u zemqi.
Kada su to ve} izveli, onda koriste i dodatni argument: evo, falsi-
fikovao si izbore, pa ti to sada stavqamo na tvoj ra~un, mora}e{ to da
plati{ tako, tako i tako.
Voditeq: Pomenuli smo Kosovo u kontekstu ove pri~e, a vi ste izja-
vili da u unitarnoj dr`avi, kakvu vi `elite, u kojoj bi Srpska radikal-
na stranka bila na vlasti, do problema na Kosovu ne bi ni do{lo. Na ko-
ji na~in biste uspeli u tome?
Dr [e{eq: Mo`da bi bilo nekih sitnih trzavica, ne mo`emo mi go-
voriti da smo u stawu da stvorimo dr`avu u kojoj nema nikakvih proble-
ma. Takva dr`ava nikada na svetu nije postojala. Ali bili bismo u sta-
wu da stvorimo dr`avu u kojoj bi se svi problemi re{avali na civili-
zovan, na demokratski na~in. Mi smo protiv toga da u na{oj zemqi po-
stoje bilo kakve autonomije, pogotovo teritorijalne autonomije, ali
pripadnicima nacionalnih mawina nikada nismo negirali gra|anska
prava i qudske slobode. Gra|anska prava i qudske slobode bi bili garan-
tovani i Albancima ili [iptarima, nije bitno kakav je termin, znamo
o ~emu se radi. Kako bismo mi to sproveli u delo?
Prvo, ovaj re`im, socijalisti~ki, zaqubqenik je starih ideolo-
{kih dogmi i smatra da sve mora da dr`i pod svojom kontrolom: i {kol-
stvo, i zdravstvo, i kulturu, i sve ostalo. Mi bismo odmah mewali zako-
ne i omogu}avali formirawe privatnih {kola, privatnih bolnica, am-
bulanti, privatnih kulturnih institucija i akademija nauka.
Voditeq: One i postoje.
Dr [e{eq: One postoje, ali sada ilegalno. Mi bismo sve to legali-
zovali. Mi bismo postavili samo jedan uslov – u pe~atu i u nazivu fir-
me mora da stoji Republika Srbija na srpskom i albanskom jeziku. Dakle,
ne sme da stoji “Republika Kosovo”, dr`ava Albanija, ovo, ono, mora to
da stoji. A kakve }e programe imati Albanci u tim svojim {kolama, to
nas ne interesuje. Kakve }e uybenike pisati za svoje |ake i studente, nas
to ne interesuje. Besmisleno je u eri kompjuterske tehnologije, satelit-
ske televizije, interneta, da mi sada insistiramo na tome {ta }e pisati
u albanskom uybeniku.
Drugo, ako Albanci ne `ele da {aqu svoju decu u dr`avne {kole, gde
se u~i po programu koji se propisuje u Beogradu u Ministarstvu obrazo-
vawa, onda neka ih lepo po{aqu u privatne {kole. Ako ne `ele da se le-
~e u dr`avnim bolnicama, gde je le~ewe u principu besplatno, onda ne-
ka se le~e u privatnim. Ako im ne odgovaraju na{e kulturne instituci-
je, koje se finansiraju iz dr`avnog buyeta, neka formiraju sve {to po-
`ele, ali da sami finansiraju. Mogu i akademiju nauka. [to bi nama sme-
tala albanska akademija nauka i umetnosti Kosova i Metohije? Uop{te
nam ne bi smetala ako su oni u stawu to da finansiraju.
Mo`da }e se neko na svetu smejati tim akademicima, kao {to je to ra-
nije bilo slu~aj, ali to nas ne interesuje. Mo`da }e diploma koja se stek-
441
ne na tom privatnom albanskom univerzitetu biti bezvredna, ali neka o
tome razmi{qa roditeq koji svoga sina ili svoju k}erku upu}uje tamo da
studira. Neka on razmi{qa kako }e ta diploma posle da pro|e na tr`i-
{tu, da li }e se sa wom mo}i na}i neki posao ili ne, da li }e biti negde
u inostranstvu nostrifikovana ili ne}e. Dakle, jedan ~isto liberalni
prilaz ovim kqu~nim problemima, jer oko tih problema se sve okre}e.
Sa druge strane, Albanci imaju pravo da formiraju politi~ke par-
tije, ve} su ih formirali. Treba sa wima da iza|u i na izbore. Kada iza-
|u na izbore sa svojim partijama, one }e osvojiti izvestan procenat gla-
sova, bi}e zna~ajna snaga i u saveznom i u republi~kom parlamentu, a on-
da imaju mogu}nosti da se bore i za neke druge interese.
Mi bismo na Kosovu i Metohiji sredili prvo mati~ne kwige, pogo-
tovo mati~ne kwige dr`avqana, izdali nove li~ne karte za celu terito-
riju Republike Srbije. Ako Albanci bojkotuju popis stanovni{tva, mi
}emo im dosko~iti na taj na~in {to }emo propisati nove obrasce li~-
nih karata. Svako mora da izvadi li~nu kartu. Mi }emo tako utvrditi ko-
liko ih ta~no ima, pa }emo na osnovu toga napraviti bira~ke spiskove.
Jedan jedini uslov da se dobije li~na karta je uverewe o dr`avqanstvu, pa
da vidimo ko je dr`avqanin, ko nije. Pa da sredimo katastarske i druge
zemqi{ne kwige. ^itav niz aktivnosti, a socijalisti ni{ta od toga ni-
su uradili. Oni su skr{tenih ruku sedeli i ~ekali, a vreme je radilo za
[iptare.
Voditeq: Svesno ili iz neznawa?
Dr [e{eq: Iz neznawa, pre svega, a rekao bih ~esto iz gluposti.
Drugo, socijalisti na Kosovu i Metohiji imaju najgore mogu}e kadrove,
korumpirane qude, kriminalce poput Miladina Ivanovi}a u Pe}i, Vo-
jislava @ivkovi}a u Pri{tini, Samaryi}a i sli~nih. Oni su u sprezi
sa {iptarskom mafijom. A korupcija cveta. Najve}i stepen korupcije u
na{oj zemqi prisutan je na Kosovu i Metohiji. Ne mo`e takva vlast da
funkcioni{e i ne mo`e takva vlast da re{ava probleme.
Dakle, {ta mo`emo da konstatujemo? Da su problemi bili re{ivi,
jo{ uvek su re{ivi. Sada bi se te`e re{ili nego ranije. Da su na vreme
re{avani, ve} bismo imali zadovoqavaju}u situaciju. Ali i sada se mogu
re{iti da postoji dobra voqa. Ta dobra voqa ne postoji. I dolazimo u
opasnost da nas `estoko pritisnu velike sile i da nam otmu Kosovo i
Metohiju, jer je re`im u Beogradu bio inertan.
Voditeq: Sukob je eskalirao, kakav rasplet predvi|ate?
Dr [e{eq: Ja ne mogu da se bavim politi~kim prognozama, ali je si-
tuacija krajwe opasna, rekao bih kriti~na. Desilo se jo{ ne{to: Ameri-
kanci su mahali tim svojim {argarepama, o kojima ~esto pri~aju, i uquq-
kali su Milo{evi}a i wegov re`im u Beogradu, pa su oni pomislili evo,
dolazi vreme da se ukine spoqni zid sankcija, pa su se malo olabavili,
bili neoprezni, a onda su Amerikanci udarili svom snagom.
Sada su opet krenuli u ofanzivu protiv na{e zemqe. Prete sankcija-
ma, neke sankcije ve} primewuju, ~ujemo da neke zemqe jednostrano otkazu-
ju me|unarodne ugovore, preti se uspostavqawem razli~itih statusa na Ko-
442
sovu i Metohiji, preti se intervencijom NATO-a, dosta toga }e ostati na
nivou prazne pretwe, ali }e nam naneti dosta {tete svojim postupcima.
Na{ osnovni problem je {to re`im u Beogradu nikada nije bio u
stawu da proceni koji su interesi velikih sila, zapadnih sila na Balka-
nu, i koliko su spremne daleko da idu velike sile, kao {to nije znao ni
da proceni kojim se sve metodama slu`e zapadne sile.
Re`im je `rtvovao Republiku Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Repu-
blike Srpske uz ameri~ko obe}awe da }e sankcije biti ukinute. Me|u-
tim, ~im je to zavr{eno Dejtonskim sporazumom, sankcije Ujediwenih
nacija su formalno ukinute, a Amerikanci su u trenutku izmislili tzv.
spoqni zid sankcija. I sada idu daqe, kao da ni{ta ranije nije `rtvo-
vano.
Amerikanci se brinu za [iptare na Kosovu i Metohiji, a ne brinu
se za milion Srba koji su proterani sa podru~ja biv{e avnojevske Hr-
vatske, sada{we nezavisne usta{ke dr`ave. Milion Srba. Po popisu je
bilo 700.000, i bilo je jo{ 300.000 Srba koji su se izja{wavali kao Jugo-
sloveni. Dakle, ukupno milion. Nije ih ostalo ni 100.000 na podru~ju sa-
da{we Hrvatske. Najvi{e u Isto~noj Slavoniji i Barawi, odakle se ma-
sovno iseqavalo, ~ak je vazdu{ni most sa Norve{kom uspostavqen. Ima
ih {a~ica po Zagrebu i po drugim delovima Hrvatske. To Amerikance ne
brine, ali ih brine Kosovo i Metohija.
Voditeq: A pri~a o zapadnoj zaveri, a ne o pogubnosti velikog dr-
`avnog projekta?
Dr [e{eq: Nije to nikakav veliki dr`avni projekat. Mi smo taj
projekat ostvarili. Biv{a Jugoslavija je ve}a od Velike Srbije. Ko je
hteo da se otcepi od te Jugoslavije? Slovenci i Hrvati pre svega. Mi-
slim da su Makedonci prili~no nevoqno oti{li, a da su bosanski musli-
mani bili izmanipulisani i da se ve} intimno gorko kaju zbog te glupo-
sti {to su proglasili nezavisnost.
Ali Slovenci i Hrvati to `ele jo{ od 1918. godine. Oni su u{li u
Jugoslaviju da se za{tite od italijanskih i delimi~no austrijskih pre-
tenzija. Nikada nisu iskreno prihvatali jugoslovensku dr`avu. Uz po-
mo} zapadnih sila oni su se otcepqivali. Vaqda se optu`uje onaj ko vo-
di separatisti~ku politiku, a ne onaj ko poku{ava sa~uvati celovitost
dr`avne teritorije.
Nije velikodr`avna pretenzija sa~uvati celovitost svoje dr`avne
teritorije, nego je velikodr`avna pretenzija otcepqivati se i poku{ati
sa sobom odneti i delove tu|ih teritorija, kao {to su uradili Hrvati.
Voditeq: Borba za o~uvawe Jugoslavije je sa sobom nosila i neke
druge koncepte – crtawe novih granica.
Dr [e{eq: To crtawe granica je bilo primereno srpskim radikali-
ma, mi nismo bili vladaju}a stranka. Ja ne vidim da je ikada Slobodan
Milo{evi} crtao te nove granice. To kod wega ne postoji. To je kod we-
ga nepoznata kategorija. Mi ga i danas zbog toga napadamo, jer te granice
su mogle biti realizovane. On je mislio da }e ograni~enom upotrebom
vojske obeshrabriti Hrvate, naterati ih na pregovore i zadr`ati u zajed-
443
ni~koj dr`avi. To je ono {to je na{a gre{ka. I zbog toga je armija kon-
centrisala svoje udare na jedan grad, `rtvovan je jedan grad, kao {to je Vu-
kovar sravwen do temeqa, ne bi li se oni koji su vodili separatisti~ku
politiku u Hrvatskoj pokolebali i naterali na popu{tawe, naterali na
kompromisno re{ewe i ostanak u zajedni~koj dr`avi. To je bilo usmere-
no i prema zapadnim silama. Me|utim, postignut je kontraefekat.
A {to se ti~e tih granica, te granice je crtala Srpska radikalna
stranka, i ona i danas ostaje pri granicama Karlobag–Ogulin–Karlo-
vac–Virovitica. Mi nikada od toga ne}emo odustati. To su zapadne srp-
ske granice.
Voditeq: Ka`ete da ne}ete od toga odustati, u vezi sa tim uop{te
mo`ete preduzeti?
Dr [e{eq: Sada ne mo`emo ni{ta preduzeti. Mo`emo na{em naro-
du, posebno mla|im generacijama, obja{wavati {ta to zna~i i qude ube-
|ivati da nikada to ne zaborave. Ako su Francuzi ~ekali 48 godina da po-
vrate Alzas i Loren, koje im je Bizmark oteo u francusko–pruskom ratu
1870. godine, onda i mi moramo imati izvesnog istorijskog strpqewa, ~e-
kati da se promeni odnos snaga me|u velikim silama i ~ekati svoju {an-
su da povratimo ono {to je na{e, {to je izgubqeno.
Uostalom, pod Turcima smo ~ekali 500 godina da oslobodimo svoju
dr`avu.
Voditeq: Kako posmatrate razvoj doga|aja u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je do{lo do smene vlasti zahvaqu-
ju}i glasovima muslimanskih poslanika iz Muslimansko-hrvatske fede-
racije. Ovde nije bitno {to su ti poslanici muslimani, nego je bitno
{to su iz Muslimanskohrvatske federacije, dakle, ne `ive na teritori-
ji Republike Srpske. Ne bi to nama ni{ta smetalo da su to muslimani ko-
ji `ive kao lojalni gra|ani Republike Srpske i da imaju svoje poslani-
ke u Narodnoj skup{tini. Takvih muslimana ima u Republici Srpskoj,
nema ih prevelik broj, ali ih ima, postoje.
Ta smena vlasti je nai{la na veliko odobravawe zapadnih sila. Te za-
padne sile su i potpomogle smenu vlasti, potpomogao je i Slobodan Milo-
{evi} i re`im iz Beograda, to je i u~iweno u dogovoru sa zapadnim silama.
Ciq je bio da se Srpska demokratska stranka obori sa vlasti i da se
spre~i svaki daqi uticaj Radovana Karayi}a na politi~ke prilike u Re-
publici Srpskoj. To je sada postignuto. Ali nastao je novi problem – za-
padne sile ne odr`avaju svoje obe}awe. Zapadne sile su obe}ale milijar-
du dolara pomo}i Republici Srpskoj, do sada je Republika Srpska, pod
Dodikovom vladom, dobila mo`da desetak miliona dolara.
Dakle, ode u Englesku, dobije milion funti, ode u Ameriku, dobije
pet miliona dolara, ode u Nema~ku, dobije tako neki sitni{, to je sit-
ni{ za jednu dr`avu koja ima vi{e od milion stanovnika, zaista sitni{,
to ni{ta ne zna~i. Time se nikakav problem ne mo`e re{iti.
Drugo, postojala su obe}awa da }e Br~ko me|unarodnom arbitra`om
biti dodeqeno Republici Srpskoj. Dodik je ~ak, da li ishitreno, obe}ao da
}e podneti ostavku ako Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj. A sada ve}
444
~ujemo da se me|unarodna arbitra`a sprema da prolongira kona~no re{e-
we. Dakle, vreba se prilika za to da se Br~ko dodeli Muslimansko-hrvat-
skoj federaciji. Smatraju da jo{ nije vreme, ali to dr`e u rezervi kao jo{
jedan faktor pritiska na srpski narod i razbijawa Republike Srpske.
U Republici Srpskoj }emo u septembru imati izbore na svim nivoi-
ma. Ne{to se govori da bi lokalni izbori mogli biti odlo`eni, ali }e
se sigurno odr`ati predsedni~ki i parlamentarni.
Voditeq: Va{a o~ekivawa?
Dr [e{eq: Pa, sve }e zavisiti od toga da li }e zapadne sile zaista
odr`ati neko od svojih obe}awa ili ne}e. Ako Br~ko do septembra ne
pripadne Republici Srpskoj i ako ne stigne ta milijarda dolara, ja mi-
slim da }e ove stranke koje sada podr`avaju Dodika lo{e pro}i na izbo-
rima, a da }e vlast osvojiti Srpska radikalna stranka, verovatno u koa-
liciji sa Srpskom demokratskom strankom.
Ako zapadne sile slu~ajno, mada ja u to iskreno ne verujem, ali bi me
obradovalo da se to desi, ako zapadne sile Br~ko dodele Republici Srp-
skoj kroz me|unarodnu arbitra`u, onda Dodik ima {ansi, onda partije
koje on predvodi verovatno mogu osvojiti apsolutnu ve}inu glasova. Ta-
da i wegova partija, koja sada ima samo dva poslanika, mo`e da dobije
mnogo ve}u podr{ku. Dakle, sve zavisi od toga.
Voditeq: Smatrate li ta~nom tezu da je nacionalna ideja, posle sve-
ga {to se desilo, kompromitovana?
Dr [e{eq: Ne, nacionalna ideja nikako ne mo`e biti kompromito-
vana. Ona mo`e biti vi{e ili mawe uspe{no realizovana, u pojedinim
istorijskim periodima mo`e biti pora`ena. Mi smo upravo do`iveli
jedan nacionalni poraz okupacijom Republike Srpske Krajine, progo-
nom srpskog naroda. Drugi nacionalni poraz smo do`iveli predajom jed-
ne tre}ine Republike Srpske.
Mogu}e je da do`ivimo i nacionalni poraz na Kosovu i Metohiji,
jer je situacija zaista veoma lo{a, ali to ne sme da nas gurne u malodu-
{nost, ne smemo izgubiti samopouzdawe, jer Srbi su kroz istoriju do`i-
vqavalii te`e poraze, a na kraju uspevali da povrate ono {to su privre-
meno izgubili.
Voditeq: Ipak, nacionalisti~ka iskqu~ivost kao da je splasnula.
Je li i kod vas?
Dr [e{eq: Ja nikada nisam bio nacionalisti~ki iskqu~iv. Ja sam
u svom nacionalisti~kom razmi{qawu bio do kraja jasan, iskren, otvo-
ren, a nikada nisam bio iskqu~iv.
Voditeq: Mada ste u javnosti ~esto bili sinonim za netoleranciju.
Dr [e{eq: A {ta je to bilo {to je predstavqalo netoleranciju,
imate li neki primer?
Voditeq: Pa, razli~iti skup{tinski ispadi.
Dr [e{eq: Koji ispadi?
Voditeq: Obra}awa poslanicima koja su, mo`da, prelazila odre|e-
ni nivo kulture.
445
 Dr [e{eq: Koja?
Voditeq: Recimo, ja se se}am gospo|e Bebe \akovi}.
Dr [e{eq: Se}ate li se vi povoda? Znate, jedan poslanik iza|e za
govornicu ni~im iritiran, ni~im izazvan, i izjavi da se ose}a ugro`en
zbog mog govora, zbog na~ina razmi{qawa. Mi pre toga nismo imali ni-
kakav dijalog.
Voditeq: A ako se zaista ose}a ugro`enim?
Dr [e{eq: A {ta je to onda, onda se taj problem re{ava na nekom
drugom mestu, a ne u skup{tini. Znate, podrazumeva se da smo svi mi koji
idemo u Saveznu ili Republi~ku skup{tinu, u op{tinsku skup{tinu, bi-
lo gde, qudi iole stabilni po svom karakteru, po svom mentalnom siste-
mu, po svojoj psihi i da nas ne mo`e ugroziti ne{to {to ne ugro`ava i
ostale qude.
Ne mo`e jedan moj govor u Saveznoj skup{tini da ugrozi samo jednog
poslanika, niti govor mo`e bilo koga da ugrozi. Mo`e ne{to drugo da
ugrozi moje mi{qewe. Moje mi{qewe je bilo povodom Vlade Milana
Pani}a. [ta bi tu moglo da ugrozi Bebu \akovi}? Mo`da ju je ugrozilo
to {to je moja argumentacija bila toliko jaka da mi niko od drugih po-
slanika nije mogao ni opepeliti. I onda se ose}aju ugro`enim, ne znaju
{ta da ka`u.
Mogao je sino} i ovaj @arko Rak~evi} da ka`e da se ose}a ugro`e-
nim. Ili {ta ja znam, mo`ete i vi posle emisije izjaviti da se ose}ate
ugro`enim, ali {ta ja tu mogu. Objektivno moje re~i ne ugro`avaju niko-
ga. Ako se neko subjektivno ose}a ugro`enim, onda on to treba da zadr`i
u sebi. Ako eksplicira, to onda mora nai}i na neku {alu, nekada bla`u,
nekada grubqu, zavisno od situacije, zavisno od okolnosti u kojima se
rasprava odvija.
Voditeq: Kakav je va{ stav, da se vratimo na temu, u odnosu na insti-
tucije me|unarodne zajednice koje odlu~uju i o na{oj sudbini, prema
Kontakt grupi, recimo, koja je upravo zasedala i dala svoj stav?
Dr [e{eq: Ja mislim da ne postoji ne{to {to se zove me|unarodna
zajednica. To je jedna apstrakcija. Me|unarodnu zajednicu ~ine sve dr`ave
savremenog sveta i ni{ta vi{e. Ona nema neki subjektivitet, nema neki
individualitet. Objektivna je ~iwenica da danas Amerika kao jedina su-
persila dominira celim svetom. Nad nekim dr`avama vi{e, nad nekim ma-
we. Ne mo`e Kini diktirati neke uslove kao {to to mo`e Saveznoj Repu-
blici Jugoslaviji. Ne mo`e ni prema Rusiji da se pona{a kao prema nama,
iako se vrlo lo{e ophodi i prema Rusiji. Sve te me|unarodne institucije
su pod kontrolom Amerike, instrumentalizovane od strane Amerike.
Za{to su Amerikanci sada posebno agresivni, posebno nasrtqivi
prema Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji? Zato {to su do`iveli
diplomatski poraz povodom krize u Persijskom zalivu, povodom svojih
namera da napadnu Irak. Osim Velike Britanije, nijedna zemqa nije bi-
la dovoqno spremna da u~estvuje u toj operaciji.
Australijanci su nudili neke ekipe za spasavawe, ovi su nudili ovo,
oni su nudili ono, ali borbene jedinice nudila je samo Velika Britani-
446
ja. Nije bilo konsenzusa u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija da se
donese rezolucija kojom bi se omogu}io napad na Irak. Amerikanci se
tu ose}aju diplomatski pora`eni.
Sada tra`e novu ta~ku gde }e zadati neki udarac da bi povratili
sopstveno samopouzdawe i da bi ameri~ka vlada u o~ima svog doma}eg
javnog mwewa povratila kredibilitet, povratila autoritet. Ne treba
nikako zaboraviti da seksualne afere, koje se svakodnevno razvijaju u
Americi oko ameri~kog predsednika Bila Klintona i wegove vi{e ili
mawe dokazane ume{anosti, optere}uju ameri~ku spoqnu politiku. U
tom smislu ameri~ka vlada tra`i na~in da nekim kriznim `ari{tima
na svetu, koja sama stvara, zaokupi svoje javno mwewe, kako bi se zabora-
vile te afere u koje se ukqu~uje Bil Klinton.
Voditeq: Pomiwali ste da je uzrok takvog stava i to {to je ovo pod-
ru~je tradicionalni saveznik Rusije.
Dr [e{eq: Nije ovo podru~je tradicionalni saveznik Rusije, nego
je srpski narod tradicionalni saveznik Rusije na Balkanu, celokupan
srpski narod. Amerikanci zbog toga podr`avaju sve srpske neprijateqe:
i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i [iptare. Sve koji su protiv Srba
Amerikanci podr`avaju, bez obzira {ta oni rade. Preko svih hrvatskih
zlo~ina Amerikanci su u stawu da pre|u. Ameri~ki ambasador u Zagre-
bu Piter Galbrajt je li~no stajao na ameri~kom tenku koji je ubijao srp-
ske civile u Srpskoj Krajini u vreme okupacije Srpske Krajine. To smo
videli na televizijskim snimcima, to je ~ak i prikazano. Sve musliman-
ske zlo~ine protiv srpskog naroda Amerikanci toleri{u.
Oni sada podr`avaju {iptarski terorizam. Oni ka`u da mora srp-
ska policija da se povu~e, da obustavi operacije. Srpska policija ima
pravo da radi na Kosovu sve ono {to su radili Amerikanci u Los An-
|elesu u vreme crna~ke pobune. Upotrebili su i policiju i nacionalnu
gardu. Bili su neuporedivo suroviji i brutalniji od srpske policije na
Kosovu. Srpska policija ima prava da radi sve ono {to radi engleska
policija u Severnoj Irskoj gu{e}i teroristi~ke aktivnosti. Srpska
policija ima pravo da radi sve ono {to je radila {panska policija gu-
{e}i teroristi~ke aktivnosti u Baskiji. Srpska policija ima pravo da
radi sve ono {to je radila nema~ka policija uni{tavaju}i teroristi~-
ke odrede frakcija Crvene armije, kako su se zvali, grupe Baden maj-
nhom. Kada se to radi na drugom delu sveta, onda je to opravdano, onda i
Amerikanci nekada poma`u, a ovde Amerikanci tra`e da se legalizuje
teror, da se legalizuje kriminal, i tra`e da policija ne obavqa svoje
delatnosti.
Voditeq: Trenutno su na Kosovu i predstavnici tribunala Ujediwe-
nih nacija za ratne zlo~ine. [ta mislite o Ha{kom tribunalu i da li
ste spremni da sara|ujete u pogledu dostavqawa eventualne dokumenta-
cije da bi se razotkrili zlo~ini nad srpskim `ivqem?
Dr [e{eq: Ne. Ha{ki tribunal je jedna izrazito antisrpska insti-
tucija. Evo, i ovaj wihov dolazak na Kosovo i Metohiju je dokaz. Na Ko-
sovu i Metohiji se ne vodi nikakav rat, a oni govore o ratnim zlo~ini-
447
ma. Nema ratnih zlo~ina tamo gde nema rata. Mo`e se desiti neki zlo-
~in, mo`e se desiti takav zlo~in da policajac, recimo, ubije civila, mo-
`e se desiti ovakav zlo~in kakav se desio u Bile}i, da jedan policajac, i
to visoki funkcioner policije, ubije majora Vojske Republike Srpske i
aktivistu Srpske radikalne stranke Radovana Radovi}a, i to s le|a. No-
vine nisu dobro obavestile javnost, Radovan Radovi} je ubijen s le|a.
Ali ne mo`e da se ka`e da je to ratni zlo~in. To jeste zlo~in, ali nije
ratni zlo~in. Desio se u mirnodopskim uslovima. Desio se nekim drugim
povodom. Za svaki zlo~in nadle`ni su sudski organi zemqe u kojoj se zlo-
~in desio, ili zemqe iz koje je lice koje je zlo~in po~inilo, ako mu se su-
di u wegovoj domicilnoj dr`avi.
U ovom slu~aju, kakvog osnova ima me{awe Ha{kog tribunala, ~ak i
pod pretpostavkom da je neki civil stradao u ovoj operaciji protiv {ip-
tarskih terorista. Nije nemogu}e, desi se to. Znate, ovi teroristi su bi-
li naoru`ani do zuba, mogu}e je da je neki civil stradao, ja sada ne znam,
ja govorim poprili~no napamet, ali je mogu}e da se to desilo. To se de-
{ava i u drugim zemqama sveta. To se de{ava prilikom obra~una sa te-
roristima. Padaju avioni, na kraju krajeva, jer policajac u avionu puca
na otmi~ara. I takvih je slu~ajeva bilo u svetu. A to nije ratni zlo~in.
Ha{ki tribunal je izrazito antisrpska institucija i mi nikada sa
wime ne}emo sara|ivati. Mi smo protiv toga da se ijedan Srbin isporu-
~uje Ha{kom tribunalu, a cenimo i po{tujemo onoga Srbina koji se sam
isprsi i ka`e: nevin sam, idem tamo da to dokazujem.
Neki strani politi~ari, poput Iglbergera, i neki zapadni novina-
ri su i mene optu`ivali za ratne zlo~ine, pa sam tri puta telefonom
zvao Ha{ki tribunal i rekao: ako imate bilo {ta protiv mene, pozovi-
te me, ja odmah dolazim. Nisu hteli da me pozovu. Pa ka`em: evo, Iglber-
ger je ne{to govorio, pi{e {tampa. Ka`u: nas ne interesuje {ta pi{e
{tampa. Onda sam u holandskoj ambasadi u Beogradu tra`io vizu da sâm
o svom tro{ku putujem u Hag, da odem pred Ha{ki tribunal. Nisu mi da-
li vizu. Boje se mog dolaska u Hag.
Voditeq: Zbog ~ega?
Dr [e{eq: Verovatno preti opasnost da im rasturim Ha{ki tribu-
nal argumentacijom koju bih tamo razvio. Ne bi meni ovi engleski i dru-
gi profesori mogli da pri~aju raznorazne gluposti kao uvod u po~etak
sudskog procesa, kao ovi drugi {to ~ine. Sada }emo u “Velikoj Srbiji”
objaviti rezime izlagawa jednog od wih, koji ne poznaje istorijske ~iwe-
nice, ~im lupeta gluposti. Treba neko da se na|e ko }e im to, kamen po
kamen, razbiti.
Voditeq: Gospo|a Arbur, prilikom svog boravka u Beogradu i Pod-
gorici, istakla je da bi bila dobra saradwa svih sa ovih prostora upra-
vo zbog prikupqawa dokaza. Zar to nije u interesu otkrivawa istine?
Dr [e{eq: Ne. Ne priznajemo Ha{ki tribunal, prikupqa}emo do-
kaze da bismo mi sudili hrvatskim i muslimanskim zlo~incima za koje
se doka`e da su zaista po~inili konkretne zlo~ine. A ako se otkrije za
nekog Srbina da je ~inio ratne zlo~ine, treba da mu se sudi, ali pred na-
448
{im sudovima. Ovima koji su bombardovali srpsku decu u Republici
Srpskoj ni{ta ne verujemo. Treba da se sudi onim komandantima NATO-
a koji su naredili bombardovawe srpskih civila. Oni su udarili po ci-
vilnim objektima. Most u Fo~i, u Srbiwu jo{ nisu popravqeni posle
bombardovawa NATO-a.
Ko }e wima da sudi? Ko }e da sudi Amerikancima za zlo~ine u Vijet-
namu? Ko }e da sudi Amerikancima za atomsku bombu koja je ba~ena na Hi-
ro{imu i Nagasaki? Je li to ratni zlo~in? Mo`e li biti ve}eg ratnog
zlo~in od toga, pa im niko nije sudio. [ta je radio ameri~ki poru~nik
Yim Keli u selu Mi Laju u Vijetnamu? Oko toga je slu~ajno izbila afera,
neke novine su se do~epale podataka. Pa su wemu sudili, osu|en je na 23 go-
dine, a wegove stare{ine ni{ta. Oni koji su prikrivali zlo~in ni{ta. A
takvih zlo~ina je bilo stotine hiqada u Vijetnamu u toku tog rata.
Voditeq: Pred nama su parlamentarni izbori u Crnoj Gori, ja bih se
vratila ponovo na tu temu. Kakva je pozicija Srpske radikalne stranke
u Crnoj Gori sada?
Dr [e{eq: Mislim da na{a popularnost u narodu opet raste. Ima-
li smo jedan pad od izbora 1992. godine do izbora 1996. godine. Skoro je
prepolovqen broj glasova koje smo osvojili. Na izborima 1992. godine
imali smo 22.000, a 1996. godine ne{to oko 13.000. Mi bismo imali posla-
nike i 1996. godine da je Crna Gora bila jedna izborna jedinica. Za nas je
razbijawe Crne Gore u prevelik broj izbornih jedinica, 29, bila u tom
trenutku nepremostiva prepreka da opet budemo parlamentarna stranka.
Zatim, do`iveli smo `estoke udare re`ima, setite se {ta je sve
pre`ivqavala Srpska radikalna stranka. Progoweni smo iz Crne Gore,
proterivani, zabrawivan nam je ulazak u Crnu Goru, a hap{eni su na{i
aktivisti, osu|ivani. A u decembru 1995. godine svih osam na{ih posla-
nika je izba~eno iz Narodne skup{tine Crne Gore, na wihova mesta su
dovedeni policijski provokatori da glume da su oni pravi srpski radi-
kali. Javnosti je to bilo krajwe sme{no, pogotovo kada se pojavio izve-
sni Savo Saji~i} i lupetao gluposti sa skup{tinske govornice. Sva{ta
se tu de{avalo.
Voditeq: Kako se desilo da se promeni situacija? Sada ste ~esto
ovde.
Dr [e{eq: Bio je i jedan subjektivan problem unutar na{e stranke,
do{lo je do nekih unutra{wih trvewa, morali smo i}i na neke kadrov-
ske promene, pa je i to smawilo na{u snagu.
Kako se promenila situacija? Desilo se ono {to svaka opoziciona
stranka samo po`eleti mo`e – da se pocepa vladaju}a partija. [ta mi
kao opozicija mo`emo po`eleti nego da se pocepa vladaju}a partija, i
to se upravo desilo i upravo je to otvorilo proces demokratizacije u
Crnoj Gori.
Sve ono {to je bilo lo{e pod ranijim jedinstvenim re`imom Demo-
kratske partije socijalista, sada isplivava na povr{inu u me|usobnim
sukobima te dve frakcije, a svaka od te dve frakcije se sada trudi da do-
ka`e svoj demokratski legitimitet, odanost demokratskim principima,
449
parlamentarizmu itd., i to otvara prostore medijske slobode, to u~i vlast
da se druga~ije pona{a. Sada su, recimo, usvojeni prili~no dobri izborni
zakoni u Crnoj Gori. Imam jo{ nekih primedbi, ali, u su{tini, zakoni su
dobri. Mislim da crnogorski zakoni predwa~e u odnosu na srbijanske i
savezne po demokrati~nosti odvijawa izbornih procesa, ukoliko se sada
sve stranke solidari{u da zajedni~ki kontroli{u sam izborni proces na
licu mesta. To je ono {to je jedan opipqiv, konkretan napredak.
Ne vaqa {to je rascep u vladaju}oj stranci doveo i do pojave erupci-
je mr`we, do sukoba na podgori~kim ulicama, krvavih sukoba, gde je veli-
ki broj qudi povre|en. To je jedno veliko iskustvo za sve gra|ane Crne
Gore, koji moraju voditi ra~una da se ne{to sli~no nikada na ponovi. U
Beogradu smo to imali dva-tri puta do sada, tri-~etiri puta ~ak, a nadam
se da je i tamo izvu~ena neka pouka.
Mi sada idemo na izbore ube|eni da imamo dobre {anse da opet bu-
demo parlamentarna stranka. Naravno, mi smo realni politi~ari. Nije
mogu}e na ovim izborima da mi pobedimo, ali je mogu}e da budemo utica-
jan faktor u parlamentu, da imamo zna~ajan broj poslani~kih mandata.
Ako se desi da nijedna od ove dve mo}ne partije, jer sada znamo koje
su dve velike partije: Demokratska partija socijalista i Socijalisti~-
ka narodna partija, a tu }e biti jo{ nekoliko mawih partija, ne mo`e sa-
ma da formira vladu, onda }e se stvoriti mogu}nosti za neke parlamen-
tarne dogovore, koalicije, sporazume i sli~no.
Ina~e, o~ekujem da }e u parlamentu biti zastupqene ~etiri politi~-
ke partije: Demokratska partija socijalista, Socijalisti~ka narodna
partija, Srpska radikalna stranka i Liberalni savez. I tu }e biti dve
partije albanske nacionalne mawine, mislim da }e obe pre}i cenzus od
3%, i jedna ili dve muslimanske partije, po{to ~ujemo da se SDA poce-
pao. Vide}emo da li }e to biti cepawe po {avu na dve jednake polovine,
ili }e neko krilo biti mo}nije, drugo mawe mo}no, pa ono koje je mo}ni-
je biti parlamentarna stranka, a ono slabije ostati van parlamenta, to je
sada pitawe koje je pred nama. U svakom slu~aju, ili sedam ili osam par-
tija }e biti u crnogorskom parlamentu posle ovih izbora.
Voditeq: Dakle, definitivno na izbore u Crnoj Gori izlazite sami.
Dr [e{eq: Mi izlazimo sami. Smatramo da nije pametno praviti
koalicije pred izbore, pogotovo sada, kada je izborni cenzus smawen na
3%. Na saveznom nivou je 5%, u Srbiji je 5%, a ovde 3%. Svaka stranka
treba da isproba svoju sopstvenu snagu. Ona stranka koja sama ne mo`e da
osvoji 3% glasova, ne zaslu`uje ni da postoji.
Drugo, nije pametno praviti predizborne koalicije jer se onda posle
ne zna kolika je ~ija realna snaga i mogu}e su sva|e me|u koalicionim
partnerima. Videli ste {ta se desilo u Srbiji sa koalicijom “Zajedno”
– posle izbora oni su se `estoko posva|ali oko podele mandata, pa sko-
ro godinu i po dana uop{te nisu preuzeli svoja poslani~ka mesta u Save-
znoj skup{tini. Za{to to raditi? Na izbore treba svako da iza|e sam, da
odmeri snage sa drugima, a posle izbora su mogu}e koalicije, naravno, uz
neka programska usagla{avawa.
450
Voditeq: Dali ste sada jednu malu paralelu izme|u Srbije i Crne Go-
re. Ne bih ba{ o paralelama, ali ono o ~emu se najmawe pri~a, kada su po-
liti~ke stranke u pitawu, to su ekonomski programi. [ta je osnova i su-
{tina, veoma kratko, ekonomskog programa Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se zala`e za liberalnu kapi-
talisti~ku ekonomiju, privatnu inicijativu, tr`i{nu konkurenciju,
privatnu svojinu. Mi smo za skoro potpunu privatizaciju privrede u na-
{oj zemqi, ali pravi~nu privatizaciju, i ne sla`emo se sa konceptima
koji su primewivani u Crnoj Gori i u Srbiji.
Smatramo da je sve ono {to se nazivalo dru{tvenom svojinom, prak-
ti~no dr`avna svojina. Taj model dru{tvene svojine nigde drugde na sve-
tu ne postoji. To je prikrivena dr`avna svojina. Dr`ava treba da preu-
zme odgovornost nad dr`avnom svojinom, a da onda tu dr`avnu svojinu
prodaje po tr`i{nim cenama onima koji su zainteresovani za kupovinu
i koji nude gotov novac da bi kupili.
Samo kada prodate nekome za gotov novac, onda kupac vodi ra~una o
onome {to je kupio, stara se kao dobar doma}in. Kada nekome ne{to po-
klonite, onda se on aqkavo prema tome odnosi, upropa{tava. Kada se
upropasti neka fabrika i dr`ava u celini, najvi{e ispa{taju radnici.
Voditeq: Prisustvovali ste predsedni~koj inauguraciji na Cetiwu.
Ovo bi bilo pitawe za kraj, po{to nam vreme polako isti~e, zna~i li to
da crnogorsku vlast, za razliku od mnogih u Srbiji, vi ne do`ivqavate
kao antijugoslovensku i separatisti~ku?
Dr [e{eq: U nekim trenucima `estokih sudara sa re`imom i jedni
i drugi smo koristili najte`e mogu}e izraze. Znate, oni nekog na{eg
uhapse, progone ili proteruju, onda mi uzvratimo punom merom. Mi ne
mo`emo da hapsimo, ali imamo o{tar jezik, pa mo`emo da se~emo jezi-
kom kao sabqom, {to bi na{ narod rekao.
Sada smo, ipak, u jednoj normalnijoj politi~koj situaciji. Bez obzi-
ra {to se predizborne strasti raspaquju i {to se stranke intenzivno
spremaju za majske izbore, mislim da vi{e nema one erupcije mr`we iz
januara meseca, i da je to dobro, da su svi izvukli pouku iz onoga {to se
desilo na podgori~kim ulicama.
Sa druge strane, mislim da nikada u Crnoj Gori ve}ina stanovni-
{tva i ve}ina politi~kih partija ne}e biti za otcepqewe od zajedni~-
ke dr`ave sa Srbijom. Mi se i daqe ne}emo slagati o modalitetima te
zajedni~ke dr`ave, ali je interes i Srbije i Crne Gore da ta zajedni~ka
dr`ava opstane, jer mi smo jedan narod, i kao takvi najlak{e }emo izdr-
`ati istorijska isku{ewa ako `ivimo u jednoj dr`avi.
Mislim da izvesne separatisti~ke tendencije postoje u Crnoj Gori,
ali one su marginalnog karaktera. Te separatisti~ke tendencije jasno
ispoqavaju dve ozbiqnije politi~ke partije, to su Liberalni savez i
Socijaldemokratska partija. Ima i nekoliko onih mawih, bezna~ajnih,
ali wih ne vredi ni pomiwati.
Voditeq: Dakle, sla`ete se sa konstatacijom da ne do`ivqavate ovu
vlast kao antijugoslovensku i separatisti~ku?
451
 Dr [e{eq: Ne, ja mislim da ova vlast nije separatisti~ka i antiju-
goslovenska, ali ima mnogo stvari sa kojima se ne sla`emo i ova vlast
nam je politi~ki protivnik. Mi `elimo da je oborimo na izborima da
bismo zauzeli weno mesto, da bismo mi postali vladaju}a partija, zbog
toga `elimo da je oborimo. A ova vlast je napravila ~itav niz poteza ko-
ji govore da ona ne `eli otcepqewe od zajedni~ke dr`ave.
Kako }e se stvari razvijati u budu}nosti, vide}emo. Znate, mi apso-
lutno poverewe nikome ne ukazujemo. Kada bismo verovali drugim parti-
jama, ne bismo formirali svoju stranku i ne bismo se borili za vlast.
Mi smo svoju stranku formirali, izme|u ostalog, i zbog toga {to nijed-
noj drugoj partiji ne verujemo i {to sve druge partije smatramo politi~-
kim protivnicima. Nama nije ciq da protivnici uspeju, nama je ciq da
protivnici propadnu, jer ako su protivnici uspe{ni, ne mo`emo mi
uspeti, onda mi propadosmo. Ako protivnici propadaju, mi imamo {ansu
da uspemo.
Voditeq: To vam je jednostavna logika. Ja vam se zahvaqujem na u~e-
{}u u emisiji, drago mi je {to ste bili sa nama. Po{tovani gledaoci,
ovo je bilo jo{ jedno izdawe emisije “Izo{treno”, na{ gost je bio dr Vo-
jislav [e{eq. Prijatno i laku no}.
XXII
VLADA SRBIJE – ^ETVORNA KOALICIJA
NACIONALNOG JEDINSTVA
TV Studio B, Beograd, 17. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. U ve~era{woj emisiji
“Direktno”, direktno sa predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vo-
jislavom [e{eqom. Dobro ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, krenu}emo od onoga {to je najaktuelni-
je. Vi ste danas u~estvovali u drugom krugu konsultacija oko formirawa
republi~ke vlade sa mandatarom Mirkom Marjanovi}em. Iza{li ste na
druga vrata, novinarima niste dali nikakvu izjavu, {to ba{ nije uobi~a-
jeno za vas. [ta ste to sakrili od sedme sile?
Dr [e{eq: Nisam ni{ta sakrio od sedme sile. Kada sam ulazio u
Vladu Srbije, nije bilo nijednog novinara, a kada sam izlazio, tako|e me
nijedan nije sa~ekao. Iza{ao sam na druga vrata jer su moj automobil pre-
mestili, po{to su i danas bile demonstracije penzionera, pa su demon-
stranti do{li pred onaj ulaz na koji sam ja u{ao, a policija je onda pre-
mestila moj automobil i voza~a na drugi ulaz. To je bio jedini razlog {to
sam iza{ao na drugi ulaz. Vi znate da ja nikada ne be`im od novinara.
Voditeq: Ba{ me je zbog toga iznenadilo to da niste dali nikakvu
izjavu.
Dr [e{eq: Mnogo volim publicitet.
452
Voditeq: Poku{a}u da vam verujem, bar na po~etku, ali da sada ra{-
~istimo ovu stvar do kraja. U me|uvremenu je iz Vlade Srbije stiglo sa-
op{tewe u kome se, izme|u ostalog, ka`e da je Mirko Marjanovi} oce-
nio da je u svim do sada obavqenim razgovorima koncept vlade narodnog
jedinstva zasnovan na pitawima koje je predsednik Republike Srbije
Milan Milutinovi} usaglasio sa predstavnicima parlamentarnih stra-
naka, dobiv{i punu podr{ku i da su parlamentarne stranke iskazale
spremnost da u~estvuju u formirawu vlade.
Ne{to kasnije je iz Skup{tine Srbije stiglo saop{tewe u kome
predsednik Skup{tine zakazuje sednicu za 24. mart sa jednom ta~kom
dnevnog reda, a to je izbor vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq,
ho}e li biti vlade i ho}e li biti radikala u toj vladi?
Dr [e{eq: To }emo da vidimo u utorak. Vi znate da od septembar-
skih izbora prakti~no traje proces pregovarawa oko nove vlade. Srpska
radikalna stranka je najmawe u~estvovala u tom procesu pregovarawa.
Vi ste dobro rekli: dva kruga javnih konsultacija i tu smo mi pozivani.
To su dva jedina na{a susreta sa Mirkom Marjanovi}em.
Neki drugi su vodili proces pregovarawa, a ne srpski radikali. Mi
smo odmah posle septembarskih izbora na~elno javno proklamovali sa-
glasnost da u~estvujemo u novoj vladi Srbije i iza{li smo sa koncepci-
jom koncentracione vlade nacionalnog jedinstva koju bi ~inili pred-
stavnici ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije.
Ni{ta se u tom na{em konceptu do danas nije promenilo, ja sam danas
bio kod Mirka Marjanovi}a skoro sat vremena. Ova formulacija nije pre-
cizna, jer se mi nikada nismo saglasili sa programom koji je proklamovao
Milan Milutinovi}, pogotovo zbog prve ta~ke, jer se prva ta~ka ti~e
spoqne politike, a to nije u nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice.
To je bilo Dra{kovi}evo insistirawe, po{to je on u kombinaciju
oko sastava nove vlade Srbije uvrstio i neka ambasadorska mesta i neke
sli~ne nebuloze. U tome mi nismo u~estvovali. Ali i danas sam saop-
{tio mandataru Marjanovi}u da je Srpska radikalna stranka na~elno
spremna da u~estvuje u formirawu nove vlade Srbije, da mi i daqe sma-
tramo da je najboqa kombinacija ~etvorna koalicija i da ta vlada mora
biti proporcionalna na{oj snazi u Republi~koj skup{tini.
Kako sam shvatio, tu je osnovni problem stav Vuka Dra{kovi}a, ko-
ji apsolutno odbacuje svaku mogu}nost u~e{}a Srpske radikalne stran-
ke u takvoj vladi, `eli sam da u|e u vladu sa levicom, i sa druge strane,
preti mogu}no{}u formirawa tehni~ke koalicije sa srpskim radikali-
ma ako socijalisti ne prihvate wegove uslove.
Voditeq: Dobro, mi smo danas ~uli prvu reakciju Vojislava Mihaj-
lovi}a, potpredsednika Srpskog pokreta obnove, koji je rekao da ovo
{to je danas ponu|eno nije prihvatqivo za Srpski pokret obnove, {to,
naravno, ne zna~i da ne}e biti jo{ nekih dogovora i konsultacija. Koli-
ko sam shvatila, bi}e jo{ nekih konsultacija pre nego {to bude odr`a-
na sednica Skup{tine Srbije.
Dr [e{eq: Ja uop{te ne znam {ta je wima ponu|eno.
453
 Voditeq: Dobro, a {ta je vama ponu|eno?
Dr [e{eq: Mi uop{te nismo konkretizovali ta pitawa u~e{}a u
vladi, dakle, uop{te nije bilo re~i o pojedina~nim ministarstvima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je vama ponu|eno?
Dr [e{eq: Nama je ponu|eno na~elno da i mi u~estvujemo u vladi
Srbije.
Voditeq: Ho}ete li vi to?
Dr [e{eq: Ja sam na~elno rekao da smo mi spremni, {to mi nepre-
kidno ponavqamo. Ali da insistiramo...
Voditeq: S kim?
Dr [e{eq: ^etiri najmo}nije parlamentarne stranke da formira-
ju tu vladu: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije,
Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. Mi na tome insistiramo.
Danas smo pokazali jo{ jedan gest dobre voqe, rekli smo da zbog sada-
{we situacije u kojoj se nalazi Srbija, zbog te{ke krize, zbog komplika-
cija oko kosovskometohijskog pitawa, zbog novih pritisaka velikih sila,
ne}emo insistirati po svaku cenu da bude na{ mandatar, da na{ bude pred-
sednik vlade, iako i za to imamo vrlo logi~nu argumentaciju, po{to...
Voditeq: Zna~i, odustali ste od toga da Tomislav Nikoli} bude...
Dr [e{eq: Ne odustajemo mi od toga, nego ne insistiramo na tome
na bezuslovan na~in. Mi i daqe mislimo da je to najboqa varijanta, ali
ne postavqamo ultimatum. Ono {to je za nas sada osnovno je, ako se kon-
stitui{e vlada, da wen sastav bude proporcionalan snazi svake od ovih
partija u Republi~koj skup{tini. To je za nas najva`nije.
Me|utim, tu postoje neke druge komplikacije. Na~elno, Mirko Mar-
janovi} nije protiv toga, ali tu ima problema sa Srpskim pokretom ob-
nove. Prvo, zato {to oni kategori~ki iskqu~uju u~e{}e Srpske radi-
kalne stranke i sa druge strane, oni ucewuju sa brojem ministarskih me-
sta koji prevazilazi broj wihovih poslanika u Republi~koj skup{tini.
Voditeq: Gospodine...
Dr [e{eq: Mi nismo iskqu~ivali nijednu stranku, mi smo na~elno
i za to da bar jedan ministar bude iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara. To bi
bilo zna~ajno za Srbiju, re~ je o jednoj nacionalnoj mawini koja je lojal-
na Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji i mi smo pokazi-
vali dobru voqu kada je Skup{tina konstituisana.
Ali mi iskqu~ujemo, recimo, Novu demokratiju, koja je jedna besmi-
slena politi~ka partija.
Voditeq: Dakle, ipak iskqu~ujete Novu demokratiju.
Dr [e{eq: Molim vas, ne mo`e se Nova demokratija nazvati stran-
kom. To {to neko za sebe ka`e da je stranka i {to se registrovao, ne zna-
~i da je stranka.
Voditeq: Ona je u parlamentu, bez obzira sa kojim brojem poslanika.
Dr [e{eq: To {to je u parlamentu, to nas ne interesuje. Mi idemo
od ove polazne koncepcije koju smo proklamovali jo{ u septembru – ~e-
tvorna koalicija nacionalnog jedinstva. Postoje ~etiri ozbiqne poli-
ti~ke partije.
454
Po{to nijedna nema apsolutnu ve}inu, po{to levi blok u celini ne-
ma apsolutnu ve}inu, mi smatramo da je za Srbiju najboqa ovakva ~etvor-
na koalicija.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi fakti~ki tvrdite da je Srpski po-
kret obnove protiv ulaska radikala u vladu. Da li ste sigurni da je i u
samom SPS-u, odnosno levoj koaliciji, postignut konsenzus oko eventu-
alnog va{eg ulaska u vladu? Da li i tu dolazi do raskola?
Dr [e{eq: Nisam siguran, ali, znate, ja nisam ni upu}en {ta se sve
de{ava u SPS-u. Siguran sam da tamo ima qudi koji su za to da radikali
u|u u vladu, da ima qudi koji su protiv toga da radikali u~estvuju u koa-
licionoj vladi, da ima qudi koji bi radije sa radikalima nego sa Srp-
skim pokretom obnove, kao {to ima onih koji bi radije sa Srpskim po-
kretom obnove nego sa radikalima.
To je sve prirodno u jednoj politi~koj partiji, toga ima i u na{oj
stranci – ima qudi koji smatraju da ne treba nikako u vladu, ima qudi ko-
ji smatraju da treba. Ali mi smo unutar stranke usaglasili ovakav jedan
pristup na kome do kraja insistiramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~esto se pri~a i o tome da }ete podr-
`ati eventualno mawinsku vladu SPS-a.
Dr [e{eq: To je besmislica. To sam i na va{oj televiziji u nekoliko
navrata izjavio. Mi mawinsku vladu ne}emo podr`ati. Jednom smo to ura-
dili, ali smo imali veoma, veoma jako obrazlo`ewe, ovoga puta ne}emo.
Nismo mi formirali stranku, nismo mi oja~ali toliko tu stranku,
nismo mi osvojili 82 poslani~ka mandata da sada nekom drugom na tacni
poklonimo vlast. Mi jo{ nismo osvojili apsolutnu ve}inu da sami for-
miramo vladu, ali zato s punim pravom o~ekujemo da adekvatno na{oj po-
liti~koj snazi u Narodnoj skup{tini participiramo u novoj vladi Sr-
bije, ukoliko se postigne neki dogovor me|u parlamentarnim politi~-
kim strankama. Ako se nikakav dogovor ne postigne, onda mandatar vra-
}a mandat, raspu{ta se Narodna skup{tina, ide se na nove izbore, pa ne-
ka narod procewuje.
Dakle, mi se ne bojimo novih izbora, mi ne be`imo od novih izbora,
ali smo veoma, veoma konstruktivni i sa svoje strane ula`emo napore da
se ipak formira ta nova vlada da se ne bi neprekidno raspisivali novi
izbori. Jer pitawe je opet kakav bi odnos snaga bio, mo`da bi opet ti iz-
bori rezultirali pat pozicijom u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste vi na neki na~in malo omek-
{ali, sada kada je re~ o formirawu nove vlade, i zbog trenutne situaci-
je na Kosovu i Metohiji?
Dr [e{eq: To sam ve} rekao. Omek{ali smo u pogledu na{eg insi-
stirawa da po svaku cenu srpski radikal bude mandatar. Dakle, tu smo na-
pravili jedan ustupak. Mislim da je to gest dobre voqe sa na{e strane.
Voditeq: Dobro. Zatim, vi ste sve vreme sa va{im predstavnikom na
Kosovu i Metohiji u ovim, da tako ka`em, neuspelim pregovorima Vla-
de Srbije sa predstavnicima kosovskih Albanaca. Tomislav Nikoli} je
bio i u prvom krugu, i ovih dana se nalazi dole. [ta vi o~ekujete, da li
}e do dijaloga do}i?
455
 Dr [e{eq: Mi bismo `eleli da do|e do dijaloga. Mi `elimo dija-
log. Mi insistiramo na dijalogu. Pokazujemo dobru voqu i u pogledu toga
pitawa.
Sve parlamentarne politi~ke stranke iz Srbije u~estvuju u poku{a-
ju uspostavqawa tog dijaloga, osim Srpskog pokreta obnove. Opet je tu
Srpski pokret obnove na izvestan na~in ko~nica. Vuk Dra{kovi} je
i{ao iz Beograda u Wujork da vodi dijalog na okruglom stolu koji su
Amerikanci organizovali sa predstavnicima albanskih politi~kih
partija, a ne}e da ode u Pri{tinu ili da po{aqe nekog iz rukovodstva
svoje stranke.
Tu ima ne{to {to je ~udno. Smatramo da je to bila i stvar dobre voqe
i da je na{a du`nost, na neki na~in, da u~estvujemo u poku{aju re{avawa
jednog problema koji optere}uje ukupnu politi~ku situaciju u Srbiji.
Voditeq: Ima onih koji misle da je to marketin{ki potez Srpske
radikalne stranke da pred me|unarodnom zajednicom poka`e zapravo
spremnost za dijalog i dobru voqu, s obzirom da svi vrlo dobro znamo ko-
liko me|unarodna zajednica ne simpati{e Srpsku radikalnu stranku.
Dr [e{eq: Sve {to jedna politi~ka partija radi ima i neku marke-
tin{ku svrhu. Sve {to mi politi~ari radimo, radimo sra~unato – ra~u-
namo na neke slede}e izbore, na narodno razumevawe ili nerazumevawe
na{eg poteza, i na ve}u ili mawu podr{ku koju }e na{ potez na slede}im
izborima da postigne u narodu.
Dakle, tu nema nikakve sumwe. Sve {to mi radimo motivisano je ne-
kim daqim uspehom u bavqewu politikom.
A me|unarodna zajednica, znate, to je jedna apstrakcija. To ne posto-
ji. Me|unarodna zajednica, to je skup svih dr`ava sveta, to ni{ta ne zna-
~i. U pitawu su velike sile, u ovom slu~aju pre svega zapadne sile i mi
nemamo nameru da wih umilostivimo, nemamo nameru da im se udvaramo.
Mi principijelno zastupamo svoje politi~ke stavove i u na{im po-
liti~kim stavovima ni{ta se bitno nije promenilo od osnivawa stran-
ke do danas.
Uvek smo mi bili stranka dijaloga. Uvek smo garantovali svim naci-
onalnim mawinama punu gra|ansku ravnopravnost ukoliko su wihovi
pripadnici lojalni dr`avi Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Ni{ta se tu bitno nije promenilo. Mi usavr{avamo svoju politi~-
ku poziciju. Pojavquju se nove ideje, te nove ideje ugra|ujemo u na{u pro-
gramsku platformu, ali zaokreta u politici nema.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovih dana vidimo da su predstavnici
me|unarodne zajednice svakodnevno u Beogradu, u Pri{tini, i da o~i-
gledno pitawe Kosova i Metohije vi{e niko ne}e odlo`iti, da }e to mo-
rati da se re{i. Da li danas, sutra ili za mesec dana, to }emo videti.
Kontakt grupa je postavila rok 25. mart da se povuku specijalne sna-
ge sa Kosova i Metohije i da se uspostavi dijalog. U suprotnom, me|una-
rodna zajednica }e uvesti nove sankcije.
Dr [e{eq: Na{a zemqa ne sme da popu{ta.
Voditeq: [ta to zna~i?
456
Dr [e{eq: Ne mo`e nama nijedna strana sila diktirati gde }emo
razme{tati na{u policiju. Policija treba da bude koncentrisana tamo
gde postoji opasnost od teroristi~kih aktivnosti ili se ve} odvijaju ta-
kve aktivnosti.
Ako ne mo`e niko da uceni Veliku Britaniju da povu~e policijske
snage iz Severne Irske, ako ne mo`e niko da uceni Francusku da povu~e
svoje policijske snage sa Korzike, ako niko ne mo`e da uceni [paniju da
povu~e svoje policijske snage iz Baskije, ako niko ne mo`e da zameri ne-
ma~koj dr`avi {to se onako krvavo i brutalno obra~unala sa frakcija-
ma Crvene armije, odnosno sa grupom Bader majnhof, onda ne mo`e niko
ni da se me{a u na{e unutra{we poslove.
Svako ko `ivi u na{oj zemqi, ako se lati oru`ja, treba da ra~una sa
`estokim policijskim odgovorom. I tu, jednostavno, nema {ta da se raz-
govara.
To {to zapadne sile prete, sra~unato je na daqe razbijawe Srbije.
Mi govorimo ve} osam godina da se zapadne sile ne}e zaustaviti na Srp-
skoj Krajini, na Republici Srpskoj. Oni sada idu na Kosovo, sutra }e na
Vojvodinu. I tamo ve} imaju petu kolonu, imaju kvislinge u ovoj Koali-
ciji za Vojvodinu: ^anka, Veselinova i kompaniju, koji su spremni da im
slu`e i da u~estvuju u unutra{wem razbijawu Srbije.
Voditeq: Dobro, da ne optu`ujemo druge, mislim da imamo mnogo
pre~ih pitawa na koja treba da odgovorimo. Kada ste ve} pomenuli...
Dr [e{eq: Najpre~e je da se ka`e istina javnosti.
Voditeq: Naravno. Kada ste ve} pomenuli Koaliciju Vojvodina, evo,
danas je bila konferencija za {tampu, gde je gospodin Veselinov, izme-
|u ostalog, rekao da }e tra`iti od me|unarodne zajednice da razume po-
liti~ke napetosti u Srbiji i Jugoslaviji i da ne re{ava samo kosovski
problem, nego da isto tako re{i problem autonomije za Vojvodinu.
Dr [e{eq: Vidite da sam potpuno u pravu.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Vidite da se sprema nova faza. Ako nam otmu Kosovo i
Metohiju, na redu je Vojvodina, ote}e nam i Vojvodinu. Nema~ka ho}e da
zagospodari kompletnom obalom Dunava, ho}e da preuzme sve teritorije
koje su nekada pripadale Austrougarskoj. To je sasvim jasno. Vidite da
imaju petu kolonu. [ta je taj Dragan Veselinov? Kolika je wegova poli-
ti~ka partija? Koliko je wegovo upori{te u narodu? Jedna mala, bezna-
~ajna politi~ka stranka, a on tra`i me{awe stranih sila i insistira
da se Vojvodina otme Srbiji.
Voditeq: Dobro, svako ima pravo na svoje politi~ke stavove i vi|ewe.
Dr [e{eq: Ovo nisu politi~ki stavovi, ovo je veleizdaja. Tra`iti
da se zapadne sile ume{aju u na{e unutra{we poslove, to nisu politi~-
ki stavovi. Onaj ko tra`i da se strane sile ume{aju u unutra{we poli-
ti~ke poslove, taj je izdajnik srpskog naroda.
Voditeq: To sam upravo htela da vas pitam. Govorimo o srpsko–al-
banskom dijalogu, ali o~igledno da je izostao srpsko-srpski dijalog,
upravo o minimumu srpskih nacionalnih interesa i o za{titi granica
dr`ave u kojoj `ivimo.
457
 Dr [e{eq: Kakav srpsko –srpski dijalog? Srpsko–srpski dijalog
postoji u Narodnoj skup{tini, u Saveznoj skup{tini. Ko }e u~estvovati
u srpsko–srpskom dijalogu? U~estvova}e politi~ke partije.
Voditeq: Evo, vidite da dole na Kosovu i Metohiji nisu mogli da se
dogovore. Sve partije da odu zajedno...
Dr [e{eq: Koje sve partije da odu zajedno?
Voditeq: Sve politi~ke partije koje su prisutne u Skup{tini Sr-
bije.
Dr [e{eq: Nema sankcija ako neka odbije da ide. Ko je kriv {to
Srpski pokret obnove ne}e da ide? Dra{kovi} ide u Wujork, ne}e da ide
u Pri{tinu. Dra{kovi} ju~e objavquje dva saop{tewa: zahteva da se omo-
gu}i Gonzalesu da bude posrednik u dijalogu izme|u Srba i [iptara. Tra-
`i internacionalizaciju. Tra`i strano me{awe. [ta to zna~i? Mi tre-
ba da molimo Dra{kovi}a da u~estvuje u dijalogu?
Voditeq: Ja ne bih tako komentarisala zahtev Srpskog pokreta ob-
nove da tra`i internacionalizaciju Kosova.
Dr [e{eq: Kako biste vi komentarisali?
Voditeq: Htela sam da vas pitam ne{to drugo. Za{to do tog dijalo-
ga nije do{lo u Skup{tini Srbije? Vi ste ranije pokrenuli inicijati-
vu na koju...
Dr [e{eq: To je druga stvar, to su sve druge stranke odbile. Odbili
su socijalisti, odbio je JUL, odbio je Srpski pokret obnove.
Voditeq: Na to sam ja mislila: da se postigne platforma i konsen-
zus u Skup{tini Srbije pre odlaska na Kosovo.
Dr [e{eq: Molim vas, {ta }e nama to, ne}emo jednopartijski si-
stem. [ta }e nama platforma, {ta }e nama konsenzus? Treba Skup{tina
da zauzme stav u celini, ali svaka stranka zastupa svoju programsku plat-
formu u tom dijalogu. Ne mislite vaqda da bismo mi srpski radikali
i{li da zastupamo u pri{tinskom dijalogu ono {to misli SPO, {to mi-
sli JUL, {to misli Socijalisti~ka partija?
Voditeq: Ovde se radi o za{titi srpskih nacionalnih interesa, zna-
~i, nije bitna strana~ka razli~itost.
Dr [e{eq: Molim vas, vidite da je bitno, mi smo za za{titu srpskih
nacionalnih interesa, a ovi tra`e Gonzalesa. Je l’ oni {tite srpske na-
cionalne interese tako {to tra`e Gonzalesa, tako {to tra`e strano me-
{awe u na{e unutra{we poslove?
Voditeq: To je stvar spoqne politike.
Dr [e{eq: Nema tu spoqne politike. To nije stvar spoqne politi-
ke, to je stvar unutra{we politike. Kada vi tra`ite da se strana sila
me{a u na{e unutra{we odnose, nije to spoqna politika.
Voditeq: Zato i mislim da je trebalo da se zauzme neka platforma u
Skup{tini Srbije...
Dr [e{eq: Molim vas, nema tu {ta. Tu je ~ovek ili patriota ili
kvisling. Patriota je onaj ko je protiv bilo kakvog stranog me{awa u na-
{e unutra{we poslove. Onaj ko priziva strance da se me{aju u unutra-
{we poslove, taj je kvisling, taj je izdajnik. Nema tu milosti.
458
Voditeq: Za{to tako crno-belo?
Dr [e{eq: Kako vi druga~ije mo`ete okarakterisati ~oveka koji
zahteva, koji insistira da se strane sile me{aju u na{e unutra{we po-
slove?
Voditeq: Znate {ta, ja ne bih sada da govorim o tome {ta misli Srp-
ski pokret obnove, {ta misli Koalicija Vojvodina, ve} da govorimo o
stavovima Srpske radikalne stranke. Zna~i, {ta vi mislite o za{titi...
Dr [e{eq: Sve ovo {to ja govorim, to su na{i stavovi.
Voditeq: [to se ti~e prava albanske mawine na Kosovu, onoga na
~emu me|unarodna zajednica ve} dugo insistira, {ta smo mi uradili,
{ta su politi~ke partije u Srbiji uradile na tome?
Dr [e{eq: Da vidimo koje je to albansko pravo ugro`eno na Koso-
vu?
Koje to gra|ansko pravo nemaju Albanci? Pogledajte Deklaraciju
Saveta Evrope, Konvenciju Saveta Evrope o nacionalnim mawinama. Na
Kosovu ima tri puta vi{e prava nego {to zahteva ta konvencija.
Voditeq: Znam, to mi znamo, gospodine [e{eq, a oni o~igledno ne
znaju. Kako promeniti sliku sveta?
Dr [e{eq: Ko ne zna?
Voditeq: Te velike sile o kojima vi govorite.
Dr [e{eq: Oni sve znaju. Nemojte da se zavaravate.
Voditeq: Za{to onda mislite da je lo{e da, na primer, do|e Gonza-
les ili neko drugi ko bi video da ti Albanci ne pla}aju porez i da `i-
ve vrlo dobro, dok na{i penzioneri prevr}u po kontejnerima.
Dr [e{eq: Oni to sve znaju. Je li treba da pozovemo Gonzalesa da do-
|e u turisti~ku misiju ovde?
Voditeq: Ne, ne mislim u turisti~ku.
Dr [e{eq: Oni znaju boqe od nas {ta se de{ava ovde.
Voditeq: U ~emu je onda problem?
Dr [e{eq: Problem je wihova antisrpska politika, wihov strate-
{ki ciq da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju. To je su{tina. Ameri-
kanci su znali istog momenta {ta se desilo na pijaci Markale, {ta se
desilo u ulici Vase Miskina, postoji izve{taj Ujediwenih nacija.
Amerikanci su stagnirali wegovo objavqivawe dok se izglasaju
sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije. A onda je londonski
“Indipendent” objavio i taj izve{taj {ta se zapravo desilo u Sarajevu.
Oni vode antisrpsku politiku, wima je ciq da se uni{ti srpski narod,
da se uni{ti Srbija, da se ona svede na {to mawu teritoriju i zato pot-
poma`u sve srpske neprijateqe.
Zna se ve} mesecima i godinama za ovu teroristi~ku bandu u Dreni-
ci. Zna se za Adema Ja{arija koji je vo|a te teroristi~ke bande. Zna se
za sve wegove postupke. To ni{ta ne smeta Amerikancima. Onog trenut-
ka kada je na{a policija smogla snage da se obra~una sa tim teroristi-
ma, onda su oni ustali protiv Srbije i srpskog naroda. Zna~i, stavqaju
se u odbranu terorista.
459
 Mi na Kosovu treba da uradimo samo ono {to su radili Amerikanci
kada su gu{ili pobunu u Los An|elesu i ni{ta vi{e. To je legitimno
pravo vlasti u jednoj dr`avi. To je legitimno pravo policije. To je du-
`nost policije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta mislite. Da li me|unarodna zajed-
nica, odnosno velike sile, kako vi vi{e volite, i daqe misle da je Slobo-
dan Milo{evi} kqu~na li~nost za re{ewe problema na Kosovu i Meto-
hiji?
Dr [e{eq: To vi treba wih da pitate. Evo, dolazi sutra Kinkel, do-
lazi francuski ministar, danas je bio ruski ministar Primakov.
Voditeq: Ja pitam {ta vi mislite. Kako vi komentari{ete formu-
laciju...
Dr [e{eq: Prvo, ja ne mislim o tome {ta oni misle, ja sudim o wiho-
vim potezima, o wihovom pona{awu. Iz wihovog pona{awa, ja prepoznajem
wihove motive i wihove ciqeve. A da ulazim u wihovu glavu, to ne mogu.
Voditeq: A {ta vi o~ekujete?
Dr [e{eq: O~ekujem jo{ ve}e pritiske na na{u zemqu. O~ekujem
stravi~ne pritiske, mnogo te`e pritiske od onih kojima smo bili izlo-
`eni u vezi sa pitawem Srpske Krajine i Republike Srpske.
Voditeq: Kakva }e uloga Rusije u svemu tome biti? Videli smo dosta
blagu izjavu Primakova, koji nije ba{ bio bogzna kako odre|en u tom
smislu da li }e se Rusija usprotiviti uvo|ewu novih sankcija prema Ju-
goslaviji.
Dr [e{eq: Rusija je pokazala ovog puta mnogo objektivniju politi~-
ku poziciju nego u vreme Kozirjeva, u to nema nikakve sumwe. U vreme Ko-
zirjeva, ruska diplomatija je vodila antisrpsku politiku, ovog puta Ru-
sija ima uravnote`en stav.
Pitawe je koliko }e Rusija imati snage da se suprotstavi namerama
zapadnih sila, da li }e izdr`ati da se u Savetu bezbednosti suprotstavi
uvo|ewu novih sankcija. To je pitawe i za Kinu.
Kina se do sada veoma dobro dr`ala. Se}amo se da je 1992. godine Ru-
sija pod diplomatijom Kozirjeva glasala za uspostavqawe sankcija, a da
je Kina bila uzdr`ana. @estoki su ameri~ki pritisci.
Drugo, Amerikanci su dobili po nosu na primeru Iraka. Nije uspe-
la wihova vojna intervencija, nisu dobili me|unarodnu podr{ku. Sada
tra`e neko drugo mesto gde }e odalamiti nekoga slabog i nemo}nog, kako
bi povratili svoje samopouzdawe i kako bi se Klinton oprao sopstvenom
javnom mwewu. To je su{tina wihovog pona{awa. Otud dodatni pritisci
na na{u zemqu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li procewujete da }e ipak prevlada-
ti razum me|u kosovskim Albancima i albanskim politi~arima i da }e
do}i do dijaloga?
Ukoliko i do|e do dijaloga, on }e se voditi izme|u albanskih lidera,
partija koje fakti~ki nisu izabrane legalno na izborima i vlade koja je
stara vlada i koja, kako mi novinari nekada u {ali ka`emo, ima 100 `ivo-
ta. Da li }e do}i do tog dijaloga? Ho}e li prevladati razum na Kosovu?
460
Dr [e{eq: Ja mislim da ne}e do}i do dijaloga sve dok zapadne sile
ne prestanu da podr`avaju albanski terorizam i otvoreni separatizam.
Sada Amerikanci i Nemci imaju veoma jasnu platformu za Kosovo i
Metohiju. Wima je jasno da nema pravnog osnova za direktno otcepqewe
Kosova i Metohije i formirawe nezavisne dr`ave ili prikqu~ewe Al-
baniji. Jo{ nema, i zato su oni razradili svoj plan u fazama.
U prvoj fazi vr{i}e `estok pritisak na Saveznu Republiku Jugo-
slaviju da se Kosovo i Metohija proglase federalnom jedinicom u okvi-
ru Jugoslavije. Zbog toga oni iskqu~uju da se to pitawe re{ava na nivou
Srbije.
Amerikanci koji do ju~e uop{te nisu priznavali Saveznu Republi-
ku Jugoslaviju i u oficijelnoj komunikaciji su govorili iskqu~ivo o
Srbiji i Crnoj Gori, sada odjednom govore o Saveznoj Republici Jugosla-
viji. Strate{ki ciq je da Kosovo postane federalna jedinica, stekne
atribute dr`avnosti, a onda referendumom mo`e jednostavno da se ot-
cepi. Federacija je slo`ena dr`ava, sa~iwena od prostih dr`ava – fe-
deralnih jedinica. To je ciq ove wihove sada{we faze, ovakvih wihovih
nastojawa.
Voditeq: Da li bi se oni zadovoqili time da se da samo autonomi-
ja?
Dr [e{eq: Oni insistiraju da Kosovo bude federalna jedinica.
Drugo, {ta zna~i kosovska autonomija? Mi smo protiv autonomije
Kosova. Mi smo za autonomiju Albanaca, albanske nacionalne mawine u
na{oj zemqi, a ne za autonomiju Kosova.
Zna~i, ako tamo `ivi 200.000 Srba da ih vratimo u tursko ropstvo,
jo{ gr|e ropstvo od turskog ropstva. To mi ne smemo da uradimo, mi na
to nemamo prava. Ali imamo pravo da Albancima pru`imo autonomiju.
Kakvu? Kulturnu autonomiju koja obuhvata kulturu, obrazovawe, zdrav-
stvo, penzijsko osigurawe, socijalno osigurawe, informisawe.
Ako oni ne `ele da budu ukqu~eni u na{e dr`avne strukture u vezi
sa tim pitawem, u na{ dr`avni sistem penzijskog i socijalnog osigura-
wa, sistem informisawa, sistem prosvete, kulture itd., neka onda imaju
svoje autonomno. Neka sami sebi upla}uju doprinose. Umesto da upla}uju
u na{e fondove, neka konstitui{u svoje fondove, neka tamo upla}uju do-
prinose.
Dr`avi treba da pla}aju samo poreze, onda se procenat tih poreza
raspore|uje organima lokalne samouprave. Na nivou lokalne samoupra-
ve, izgleda, postoji konsenzus u Srbiji, tu se sve stranke sla`u – treba da
idemo na dvodomne skup{tine u 30 op{tina na Kosovu i Metohiji. O sve-
mu ostalome nemamo {ta da razgovaramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta vi o~ekujete od predstoje}ih al-
banskih izbora, koje }e podr`ati me|unarodna zajednica?
Dr [e{eq: To nisu nikakvi izbori, to je ilegalna politi~ka akci-
ja. Nemaju nikakav legitimitet, pogotovo nemaju legalitet. Ko }e to po-
dr`ati? Nema to ko da podr`i. Besmisleno je da se to podr`ava. To su
vam kao izbori u okviru jedne politi~ke partije, ni{ta vi{e.
461
 Voditeq: Kakva su va{a saznawa, da li izme|u tih albanskih poli-
ti~kih partija i wihovih lidera sada na neki na~in dolazi do raskola, s
obzirom na situaciju?
Dr [e{eq: Ima izvesnih unutra{wih trvewa, ima jedan broj qudi
koji zrelije razmi{qaju.
Voditeq: Koliko je ugro`ena pozicija Rugove?
Dr [e{eq: Ne znam ta~no koliko je wegova pozicija ugro`ena, ne
`elim da dajem neke politi~ke prognoze bez dovoqno autenti~nih argu-
menata, ali, u svakom slu~aju, ~iwenica da je po~istio rukovodstvo Demo-
kratskog saveza Kosova, da je mnoge istaknute qude odstranio iz naju`eg
rukovodstva govori da je wegova pozicija uzdrmana. Jer takvo pona{awe
jednog politi~ara govori da mu ne ide ba{ lako u sopstvenoj partiji.
Drugo, znate, me|u Albancima ima pametnih, promi{qenih, obrazova-
nih qudi kojima je jasno kakva je politika velikih sila. One su spremne da
se krvari do posledweg Albanca, kako bi napakostile Srbima, kao {to su
bile spremne da izazovu rat na podru~ju avnojevske Hrvatske, na podru~ju
biv{e Bosne i Hercegovine, da drugi za wih vadi kestewe iz vatre.
Drugo, i Albanci su gledali preko televizijskih ekrana kako to iz-
gleda kada gore sela, kada se bombarduju gradovi, kako izgledaju duge iz-
begli~ke kolone. Znate, Albanci na Kosovu i Metohiji `ive mnogo bo-
qe nego u Albaniji. I sve to mogu da bace pod noge ukoliko dozvole da ih
zapadne sile nahu{kaju da se dignu na otvoreni oru`ani ustanak protiv
Srbije, protiv srpske vlasti.
Nijedna dr`ava, pa ni Srbija, nikada nije svojom voqom, nikada nije
dobrovoqno pristajala da se odrekne dela svoje teritorije i da ga neko-
me pokloni. Takvi presedani se u svetu ne pamte.
Voditeq: Gospodine [e{eq, odnos Srbije i Crne Gore u ovoj situa-
ciji, kada je u pitawu Kosovo i Metohija? Kako komentari{ete otkazi-
vawe sednice Vrhovnog saveta odbrane, koja je bila posle du`eg vremena
zakazana, pa ponovo otkazana?
Dr [e{eq: Mi radikali smatramo da Vrhovni savet odbrane treba
normalno da funkcioni{e. Ne znam koji su konkretni motivi otkaziva-
wa sednice Vrhovnog saveta odbrane. U crnogorskoj javnosti se ~uje da je
to zbog Mila \ukanovi}a i wegovog prisustva na toj sednici.
Sa druge strane, postoji varijanta da je sednica Vrhovnog saveta od-
brane otkazana namerno ba{ zbog ovoga {to se de{ava na Kosovu i Me-
tohiji, da se ne bi dao argument onima koji insistiraju da je na{a vojska
direktno anga`ovana, i da je to ve} izvedeno u problem savezne dr`ave.
To je ono {to bi za nas bilo veoma opasno.
Voditeq: Mislite li da su to diplomatski potezi?
Dr [e{eq: Ja mislim da bi ovaj drugi argument ovde bio mnogo sna-
`niji. Jer, {to se ti~e Mila \ukanovi}a, da se odr`i sednica Vrhovnog
saveta odbrane, dovoqno je da nijedna kamera, da nijedna televizijska
ekipa nije prisutna, pa da to nema nekog politi~kog efekta u javnosti i
da to ne mo`e ni u~vrstiti polo`aj Mila \ukanovi}a niti oslabiti po-
lo`aj Slobodana Milo{evi}a i re`ima u Beogradu. Zna~i, odr`i se sed-
nica, nema novinara, i kao da nije bilo sednice za {iru javnost.
462
Ali postoje strani faktori koji prate sednice svih organa i tela u
na{oj zemqi, koji budno motre sve {to se de{ava i koji bi mogli da tu-
ma~e da je Vrhovni savet odbrane zasedao pre svega povodom Kosova i
Metohije, da to ve} govori o anga`ovanosti savezne dr`ave u tom pro-
blemu. Oni su se neprekidno trudili da doka`u kako je vojska ve} bila
anga`ovana, mada to nije istina, mada se vojska uop{te nije anga`ovala.
[to se ti~e odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, odnosno izme|u re-
`ima u Beogradu i re`ima u Podgorici, tu se stvari i daqe komplikuju.
Vide}emo kakvi }e biti rezultati majskih izbora i da li }e posle toga
do}i do izvesnog slegawa pra{ine. To je ono {to bi bilo povoqno za na-
{u zemqu u celini, ali je neizvesno kako }e se stvari odvijati.
Kada je re~ o Kosovu i Metohiji, mislim da se re`im u Podgorici
vrlo lo{e poneo i da je javnosti saop{tio pogre{ne stavove povodom
svega {to se tamo de{ava.
Voditeq: Kako komentari{ete ove doga|aje oko crnogorske crkve i
postavqawe Dedaji}a za poglavara Srpske pravoslavne crkve u Sofiji?
Dr [e{eq: Prvo, ne postoji nikakva crnogorska crkva i Dedaji}
nije postavqen za poglavara Srpske pravoslavne crkve u Sofiji. Posto-
ji jedna raskolni~ka grupacija u Crnoj Gori, zapravo, jedna, rekao bih,
verska sekta, koja se naziva “Crnogorskom pravoslavnom crkvom”, koja
nije priznata nigde u pravoslavnom svetu, koja prakti~no ne postoji, ne
pripada sistemu pravoslavnih crkava sveta.
To je jedna verska sekta, ba{ kao ovi Nazareni kojima pripada Dra-
gan Veselinov, pa ih poku{ava predstaviti protestantima, mada oni ne-
maju nikakve veze sa protestantima. Ta crkva je vi{e politi~kog karak-
tera i nema crkvene qude u svojim redovima. Nema nijednog sve{tenika.
Mira` Dedaji} je bio nekada sve{tenik, pa je ra{~iwen odlukom vase-
qenskog patrijarha iz Carigrada. On je ra{~iwen, vi{e nije sve{te-
nik.
Drugo, u Bugarskoj postoji crkveni raskol. Bugarska pravoslavna
crkva na svom ~elu ima patrijarha Maksima. To je crkva koja je priznata
u celom pravoslavnom svetu. Postoji jedna grupa raskolnika, ne{to
brojnija nego kada je re~ o ovima u Crnoj Gori, jer u Crnoj Gori je u pi-
tawu samo {a~ica qudi. Kada oni dr`e verske manifestacije, wima se
prikqu~uju i katolici, i muslimani, i ateisti, i qudi koji se u `ivotu
nisu prekrstili.
Dakle, to ima izrazito politi~ku pozadinu. Poglavar raskolni~ke
crkve u Bugarskoj naziva se Pimen, on je samozvani patrijarh, nigde u
pravoslavnom svetu nije priznat i svako wegovo progla{ewe novih epi-
skopa nema nikakvog pravnog zna~aja po crkvenim kanonima. To je, tako-
|e, jedna izrazito politi~ka manifestacija.
Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je sastavni deo Srpske pravoslavne
crkve. Sve crkve su u sastavu Srpske pravoslavne crkve, svi sve{tenici
su do sada uvek bili odani Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ja ne vidim da
ovi iz tzv. Crnogorske pravoslavne crkve imaju ikakvih {ansi da stvo-
re ozbiqnu crkvenu organizaciju.
463
 Voditeq: Kako komentari{ete pomerawe arbitra`ne odluke za
Br~ko do kraja godine?
Dr [e{eq: To je veoma opasno za srpski narod. Imao sam utisak da
je sve bilo pripremqeno da se Br~ko dodeli Muslimansko-hrvatskoj fe-
deraciji ve} sada u nedequ, ali je iz nekih razloga to odlo`eno za kraj
godine.
Voditeq: [ta se desilo?
Dr [e{eq: Velike sile su zakqu~ile da bi odmah pao re`im Milo-
rada Dodika, da bi pala ta nova vlada, da bi do{lo do velikih nemira, mo-
`da i krvoproli}a, da bi ono na ~emu su do sada radili palo u vodu, da bi
se mo`da obnovila i ratna dejstva. Zbog toga su odlo`ili odluku za kraj
godine. Oni }e verovatno jo{ nekoliko puta odlagati, dok ne pomisle da
su sazreli uslovi da se zaista Republika Srpska prese~e na dva dela.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako komentari{ete dodelu frekven-
ca koja je zavr{ena danas? Vidim kako dnevne novine pi{u da su se javi-
le sve televizijske i radio stanice koje nisu imale legalne frekvenci-
je. Kako vi to komentari{ete?
Dr [e{eq: Ja jo{ nisam ~uo kome su dodeqene te frekvencije.
Voditeq: Danas je istekao rok, koliko sam ja obave{tena.
Dr [e{eq: Mislite rok za predaju?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: A jesu li dodeqene?
Voditeq: Ne, nisu dodeqene, da...
Dr [e{eq: Sada rekoste da su dodeqene, ja to nisam ~uo.
Voditeq: Da su se prijavile fakti~ki sve one radio i televizijske
stanice koje nemaju stalnu frekvenciju.
Dr [e{eq: Ja mislim da dr`ava mora svima da omogu}i kori{}ewe
frekvencije. ^ulo se ne{to, to je na nivou glasina, jer to nigde zvani~-
no nije potvr|eno, da su predvi|ene ogromne takse za kori{}ewe tih
frekvencija.
Voditeq: [ta to zna~i, da }e fakti~ki mo}i samo ko ima velike pare?
Dr [e{eq: Da }e mnoge na finansijski na~in ugu{iti. Ali mislim
da je to pogre{no. Ja mislim da sve raspolo`ive frekvencije treba da
budu u prometu, a da se cena odredi upravo u onom iznosu da sve televizi-
je mogu da je plate: da nije bezna~ajna, dakle, da predstavqa dobar izvor
prihoda i za dr`avu, ali da je uvek potpuna popuwenost tih frekvencija
od strane lokalnih radio i televizijskih stanica. To bi jedna pametna
vlast uradila. Vide}emo kakvi }e biti rezultati ovoga konkursa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je sa va{om televizijom? Sve se vi-
{e ovih dana govori.
Dr [e{eq: Nemamo mi nikakvu na{u televiziju.
Voditeq: Dobro, o zemunskom informativnom centru koji ima pre-
tenzije da preraste u televiziju.
Dr [e{eq:To }e biti zemunska televizija. Mi smo podneli komplet-
nu dokumentaciju na konkurs. Dakle, ispunili smo sve uslove, ve} izvodi-
464
mo radove na zgradi biv{eg magistrata, adaptira se tavanski prostor,
negde izme|u 800 i 1000 kvadrata, i to }e biti veoma pogodno za televi-
zijske studije i za prate}e prostorije. O~ekujemo da }e frekvencija bi-
ti dodeqena, po{to nema apsolutno nikakvog razloga da ne bude tako.
Voditeq: Kakva }e to biti televizija?
Dr [e{eq: To }e biti zemunska televizija. Dakle, ne na{a.
Voditeq: Mislim, kakve programske orijentacije?
Dr [e{eq: Ima}e sve segmente koje ima jedna moderna televizija,
dakle i informativne, i politi~ke, i kulturne, i sportske, i zabavne,
sve vrste zabavnog programa. Naravno, po~e}e kao lokalna televizija i
ima}e veoma izra`enu komunalnu problematiku. Da li }e se daqe razvi-
jati, da li }e biti uspe{na, to ostaje da se vidi.
Voditeq: Kako }e se finansirati?
Dr [e{eq: Op{tina je izdvojila sredstva za osnivawe te televizi-
je, a weno finansirawe moralo bi da zavisi od snala`qivosti na tr`i-
{tu.
Voditeq: Zna~i, planirate da ona kasnije bude komercijalna, da se
prvenstveno finansira iz buyeta?
Dr [e{eq: Osnovni kapital je op{tinski, ne}e se finansirati iz
buyeta. Iz buyeta se sigurno ne}e finansirati. Nijedno informativno
sredstvo u Zemunu se ne finansira iz buyeta. Dakle, mogu}a su sponzor-
stva, mogu}e je posti}i komercijalni efekat objavqivawem reklama, iz-
najmqivawem termina, ali televizija }e imati onoliko para koliko bu-
de uspe{na. Uspe{nost u finansijskom smislu zavisi pre svega od gleda-
nosti.
Voditeq: Ho}ete li da pravite strana~ku televiziju?
Dr [e{eq: Ne, strana~ku televiziju ne}emo da pravimo iz vi{e
razloga. Prvo, zato {to nemamo novca za tako ne{to. Mi se jo{ nismo
oporavili od pro{logodi{wih izbora.
Voditeq: Sude}i po tome da otvarate novu televiziju, vi kao da se
pripremate za neke nove izbore.
Dr [e{eq: Ne otvaramo televiziju kao stranka, treba te stvari da
razlikujete. Televizija }e biti op{tinska i dostupna svim politi~kim
strankama koje su parlamentarne i koje deluju na podru~ju zemunske op-
{tine. Potpuno otvorena televizija.
Za strana~ku televiziju smatramo da nije pametno ni da se pristupa
takvom obliku kori{}ewa radio i televizijskih frekvencija, jer to po-
lako postaje besmisleno. Boqe i}i na privatne televizije, da one budu
otvorene svim politi~kim strankama.
Ako imamo potpunu privatizaciju tog prostora, onda ne}e biti pro-
blema sa prisutno{}u stranaka. Mi smatramo da samo jedna televizija
mora ostati dr`avna, to je centralna dr`avna televizija i centralni
dr`avni radio, sve ostalo mora biti privatno.
U perspektivi }e se verovatno privatizovati i ova zemunska tele-
vizija, zavisno od toga koliko }e biti uspe{na i kakve budu mogu}nosti
465
za privatizaciju. Ali sam ube|en da }e vrlo brzo biti konstituisana kao
akcionarsko dru{tvo. Sada nema uslova da krene kao akcionarsko dru-
{tvo, ali }e u perspektivi mo}i.
Voditeq: Kada se formira nova vlada, jedna od stvari koje }e mora-
ti da se re{e verovatno ve} na prvom zasedawu bi}e i formirawe uprav-
nog odbora RTS-a po fakti~ki novom vi{estrana~kom sistemu. [ta vi
o~ekujete, kakve promene na RTS-u?
Dr [e{eq: Mi }emo insistirati da upravni odbor Radio televizi-
je Srbije po svojoj strukturi odgovara sastavu Narodne skup{tine Repu-
blike Srbije. To je na{e principijelno zalagawe jo{ od 1990. godine. Da-
kle, od toga ne}emo odustajati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako se zavr{io va{ spor sa @eqkom
Mitrovi}em? ^uli smo mnoge te{ke optu`be na va{ ra~un.
Dr [e{eq: Nemam ja nikakav spor sa @eqkom Mitrovi}em. Iza{lo
je i vanredno izdawe na{eg lista “Velika Srbija” gde su dokazivane ne-
ke kriminalne afere @eqka Mitrovi}a. Mi na wega atakujemo kao na
~oveka koji se ogre{io o zakon. Postoje dokazi da se ogre{io o zakon.
Uostalom, pogledajte samo wegovu velelepnu palatu na Sewaku, pa }e
vam sve biti jasno. Mi tome ne pridajemo politi~ku dimenziju i mi, ka-
da gonimo nekog kriminalca, ne polazimo od toga kojoj on politi~koj
stranci pripada. Mo`da }emo sutra i u na{im redovima na}i nekog, ne
ba{ tolikog, ali nekog sli~nog kriminalca. Mi smatramo da to ne tre-
ba nikada da se pripisuje jednoj politi~koj partiji.
Mi gonimo @eqka Mitrovi}a kao ~oveka koji se ogre{io o zakon, i
imamo dokaze za tako ne{to.
Voditeq: Koliko ste spremni da idete do kraja?
Dr [e{eq: Do kraja, ne odustajemo od toga.
Voditeq: [ta ako vas neko spre~i?
Dr [e{eq: Ko?
Voditeq: Pa neko.
Dr [e{eq: Mo`e da me spre~i, recimo, neka cigla koja bi mi pala
na glavu kada iza|em sa va{e televizije.
Voditeq: Ili neka kora od banane.
Dr [e{eq: Ne, otporan sam na koru od banane. Nemojte da se seki-
rate.
Voditeq: [ta je sa Televizijom Palma?
Dr [e{eq: Televizija Palma je jedna neregularna televizija.
Voditeq: Kod wih ste bili gost.
Dr [e{eq: Ja sam svuda gost.
Voditeq: Tako }ete da ka`ete sutra i za na{u emisiju da je neregu-
larna.
Dr [e{eq: Nisam za va{u emisiju govorio da je neregularna, ali ta-
ko|e imam dosta primedbi na status Studija B. Smatram da Studio B tre-
ba {to pre privatizovati. Mi radikali smo se naj`e{}e suprotstavqa-
li wegovom podr`avqewu pre dve-tri godine, i, ako se se}ate, mi smo je-
466
dina opoziciona stranka koja je u~estvovala i u onom protestnom mitin-
gu pred va{om zgradom, sve druge stranke su vas tada ostavile na cedilu.
Mi smatramo da je neprirodno i}i u podr`avqewe radio i televi-
zija, pogotovo onih koje su ve} bile privatne. Na`alost, va{i akciona-
ri su odustali od sudskog procesa, sada ste dr`avna televizija. Mi sma-
tramo da treba {to pre stvoriti uslove za ponovnu privatizaciju i za to
}emo se uvek zalagati, ve} se zala`emo u Gradskoj skup{tini.
[to se ti~e Televizije Palma, tu su neke mutne radwe u pitawu. Prvo,
tu televiziju je formirao Jezdimir Vasiqevi} {tednim ulozima “Jugo-
skandika”, ta televizija treba da u|e u ostavinsku masu “Jugoskandika”. Ako
se likvidira “Jugoskandik” banka, onda se nadokna|ivawe {tete wenim po-
veriocima, odnosno {tedi{ama, mora vr{iti iz ukupne imovine, prema to-
me, kompletna imovina Televizije Palma mora u tome da u~estvuje.
Drugo, Miodrag Vujovi}, sada{wi nominalni vlasnik Televizije
Palma, je jedan veoma nekorektan ~ovek. Recimo, zbog mog gostovawa u
emisiji “Pod palmom” on je suspendovao Milevu Pavlovi}, ukinuo wenu
emisiju i izbacio je sa Televizije Palma. To je ne{to stra{no, to je ne-
{to neverovatno i za na{e uslove. Odavno se to nije desilo ni na jednoj
televizijskoj i radio stanici u Srbiji.
Voditeq: [ta je sa “Dnevnim telegrafom”? Ispada da ste vi fak-
ti~ki u ratu sa svim sredstvima informisawa.
Dr [e{eq: [to se ti~e “Dnevnog telegrafa”, to je jedna veoma mut-
na stvar oko tog “Dnevnog telegrafa”. Prvo, to je najprqavija novina ko-
ja je ikada izlazila na Balkanu. ^ak je prevazi{ao i onaj po zlu ~uveni
“Balkan ekspres” po prqav{tinama koje lansira. Razne izmi{qotine,
la`i, klevete, nema {ta im ne padne na pamet.
Voditeq: Mislite samo na ra~un Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Ne, i na ra~un drugih stranaka.
Voditeq: Dobro, a {ta oni imaju toliko protiv vas?
Dr [e{eq: Ima tu ne{to {to je veoma ~udno. Neka frakcija unutar
re`ima stoji iza “Dnevnog telegrafa”. I sada }u ja poku{ati da dam ne-
ke koordinate.
Voditeq: Samo kratko, treba emisija da ide daqe.
Dr [e{eq: Postoje neki politi~ari koje “Dnevni telegraf” nika-
da nije napao, interesantno je malo pogledati koji su to politi~ari.
Drugo, nijedno nezavisno glasilo ne prodaje se preko “Politikine”
mre`e, osim “Dnevnog telegrafa”. Znate, to je, u svakom slu~aju, ~udno.
I to je sada neki na{ orijentir, poku{a}emo malo da istra`imo i to pi-
tawe ko stoji, ko lansira i po ~ijim nalozima prqav{tine, dezinforma-
cije, la`i i klevete onako brutalno.
Voditeq: Privodimo emisiju kraju, samo da vas pitam, po{to je sed-
nica Skup{tine Srbije zakazana za utorak, 24. mart, da li vi verujete,
gospodine [e{eq, da }emo mi u utorak dobiti novu vladu?
Dr [e{eq: Ne znam. Da vam iskreno ka`em, ne znam. Mi nikakve do-
govore jo{ nismo utana~ili. Prakti~no nismo u potpunosti ni u~estvo-
vali u tim pregovara~kim procesima.
467
 Voditeq: Da li ste spremni bar ne{to vi{e nego pre da u|ete u tu
vladu?
Dr [e{eq: Ja sam rekao da smo spremni da idemo u koalicionu vla-
du, ali pod nekim principijelnim uslovima. Dakle, ta vlada po svojoj
strukturi mora odgovarati strukturi Narodne skup{tine, odnosno u~e-
{}u svake stranke u strukturi Narodne skup{tine.
Bilo je slu~ajeva kada smo uspevali da postignemo dogovor. Kada se
konstituisala Narodna skup{tina Srbije, sve ~etiri najve}e stranke su
se uspe{no dogovorile: i radikali, i socijalisti, i Srpski pokret obno-
ve i JUL. I kada smo se dogovorili, sutradan je SPO odustao, pa je bio
uzdr`an prilikom glasawa za predsednika Narodne skup{tine, iako smo
se prethodno sve dogovorili i nismo se jedni drugima me{ali.
Znate, mi bismo imali primedbi mo`da i na kandidata Srpskog po-
kreta obnove za potpredsednika Narodne skup{tine i na kandidata So-
cijalisti~ke partije za predsednika itd., ali je bio principijelan stav
da svaka stranka samostalno odredi svog kandidata za tu funkciju i da se
ne me{a drugima.
Zatim, bio je proces dogovarawa, ali na jedan ~udan na~in, oko kon-
stituisawa Ve}a republika, odnosno srbijanske delegacije u Ve}u repu-
blika od ukupno 20 poslanika. Tu nije bilo zvani~nog sastanka na kome
bi se pravio dogovor, nego je nekako bilo po kuloarima. To je bukvalno
bilo na hodnicima.
Prvo je svaka stranka sra~unala koliko bi joj pripalo mesta, pa smo
onda mi imali, prakti~no u hodniku, susret sa socijalistima.
Tomislav Nikoli} se video sa nekima od wih, re~eno je: i jedni i dru-
gi }emo biti korektni. Vi glasajte za na{e, mi }emo glasati za va{e. Pa je
bio susret sa Mikovi}em iz Srpskog pokreta obnove, pa su i oni obe}ali
da }e biti korektni, i mi smo obe}ali da }emo biti korektni prema wima.
I zaista je tu bilo korektnosti, zaista su izglasani svi oni koji su
bili na listama, s tim {to je bilo tamo nekih problema sa Du{anom Mi-
hajlovi}em, koji je protiv voqe svojih koalicionih partnera...
Voditeq: Ka`u da ste vi tra`ili da Nova demokratija ne u|e u to ve-
}e, to je bio va{ uslov.
Dr [e{eq: Ne, mi smo rekli da za Novu demokratiju ni pod kojim
uslovom ne}emo glasati. A onda se on sam kandidovao, pa je Srpski po-
kret obnove prekr{io dogovor, pa je glasao i za wega. Mo`da je to bilo
na u{trb nekog julovskog kandidata ili, ne znam kako je bilo.
Ali u svakom slu~aju, to je neozbiqna stranka i nemamo o ~emu da
razgovaramo.
Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, jeste li sigurni da ipak ne{to
niste sakrili od novinara danas kada ste iza{li na ona druga vrata, a ne
na ona prava, na koja uvek izlazite?
Dr [e{eq: Znate, ne sakriva se izla`ewem na vrata.
Voditeq: Ne sakriva se, ali da ste iza{li na ona prva, vi biste si-
gurno ne{to rekli.
468
Dr [e{eq: Ja sam rekao vama sve {to ste me pitali ve~eras.
Voditeq: Nisam sigurna. Nisam sigurna {to se ti~e vlade da ste sve
rekli.
Dr [e{eq: A {ta nisam?
Voditeq: Ne znam to, verovatno da postoje neki dodatni dogovori.
Dr [e{eq: Dodatnih dogovora nema. Postoji samo ovaj na{ princi-
pijelan stav da smo spremni da u|emo u vladu pod izvesnim uslovima. Da-
kle, struktura vlade odnosno u~e{}e svake partije u vladi mora odgova-
rati wenom u~e{}u u strukturi Narodne skup{tine. Nema da se nekoj
stranci da vi{e...
Voditeq: Nekoj mawe...
Dr [e{eq: ...nego {to joj pripada, a nekoj mawe, nego proporcional-
no strukturi skup{tine. I daqe insistiramo na ~etvornoj koaliciji.
Skup{tina je ve} zakazana, ali mandatar nije obelodanio svoj predlog.
Voditeq: Nije.
Dr [e{eq: Mi jo{ ni o jednom konkretnom ministarskom mestu ni-
smo razgovarali.
Voditeq: Ima vremena do utorka.
Dr [e{eq: Spremni smo da razgovaramo, ali nas jo{ niko do utor-
ka nije pozvao.
Voditeq: Vide}emo {ta }e biti.
Dr [e{eq: Mo`da }e nas pozvati sutra, prekosutra. Ja mislim da }e
se sada ubrzati taj pregovara~ki proces oko...
Voditeq: Oko kadrovskih re{ewa, da.
Dr [e{eq: Jeste, ako se u utorak ne formira vlada, onda }e se ili
odre|ivati novi mandatar ili i}i na nove izbore.
Voditeq: Utorak nije daleko. Ostaje nam da vidimo {ta }e se desi-
ti, ukoliko ste bili iskreni ve~eras.
Hvala vam puno {to ste bili gost, prijatno. Do vi|ewa.
XXIII
DIJALOGOM DO KONA^NOG RE[EWA
BK Televizija, Beograd, 18. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, tema dana{we emisije “Tet-a-tet”
BK Televizije je situacija na Kosovu i Metohiji i mogu}nosti za re{e-
we te krize.
U po~etnim kadrovima imali ste priliku da vidite da u studiju ima-
mo samo jednog gosta, {to nije uobi~ajeno. Nismo uspeli da obezbedimo
adekvatnog sagovornika sa one druge, dakle, albanske strane, tako da }e-
te danas u emisiji “Tet-a-tet” slu{ati stavove prvog ~oveka srpskih ra-
dikala dr Vojislava [e{eqa.
Gospodine [e{eq, ova situacija i ova scena podse}a malo na one
469
scene koje su se proteklih dana mogle videti u Pri{tini. Me|utim, da-
nas smo dobili neke informacije od gospodina Rugove da }e Albanci na-
praviti svoj tim za pregovore do ponedeqka i da }e ti pregovori po~eti.
Da li ste optimista ili pesimista sa tim u vezi?
Dr [e{eq: Pretpostavqam da }e do}i do nekih razgovora. U svakom
slu~aju, ovaj potez koji je napravila Vlada Srbije i koji su podr`ale sko-
ro sve parlamentarne stranke u Srbiji i svojim u~e{}em direktno pot-
pomogle, je dobar potez.
Velika je {teta {to to i ranije nije ura|eno. Dakle, jedan otvoren
poziv na dijalog, spremnost da se dijalog vodi u Pri{tini i spremnost
da se dijalog vodi o svim politi~kim pitawima bez ikakvih ograni~ewa.
Naravno, u okviru Ustava i zakona, ne mo`e se voditi mimo toga.
Onog trenutka kada nestanu Ustav i zakoni nema dr`ave, nema civi-
lizovane dr`ave. Pretpostavqam da }e pripadnici albanske nacional-
ne mawine i wenih politi~kih partija prihvatiti tu vrstu dijaloga.
Sada postoji opasnost od preteranog stranog me{awa. Videli smo
danas Gelbarda u Pri{tini kako se grli sa Rugovom. Taj visok stepen sr-
da~nosti o~igledno govori da su Amerikanci do gu{e ume{ani u na{e
unutra{we probleme. U svakom slu~aju, ne smemo dozvoliti bilo kakvu
internacionalizaciju i ne smemo dozvoliti strano posredovawe u dija-
logu.
Voditeq: Onda }emo se zadr`ati jo{ uvek na tom sastanku, po{to,
koliko smo videli, postoji mogu}nost, i sam Gelbard je to rekao, da, uko-
liko to obe strane budu zatra`ile, ili budu pristale na to, a Albanci
sigurno ho}e, bude i tre}i...
Dr [e{eq: Ne, mi ne}emo prihvatiti nikog tre}eg u tim razgovori-
ma. To je dijalog, to nisu pregovori, to je dijalog u kome se poku{ava tra-
gati za izvesnim re{ewem, ako je uop{te mogu}e da se na|u zajedni~ka re-
{ewa. Taj dijalog treba da bude javan. Dakle, da se novinarima obezbedi
pristup, mi radikali smo ~ak za direktan televizijski prenos. I neka
dijalog traje beskona~no, sve dok se sva pitawa ne rasprave.
Veoma je va`no da i jedna i druga strana do kraja osmisle svoju pozi-
ciju i da je u potpunosti izraze javnosti. Ali ne smemo pristati ni na ka-
kvog stranog modelatora, ni na posmatra~a.
Voditeq: Da li to zna~i da do pregovora ne}e ni do}i, jer sasvim je
sigurno da albanska strana ne}e pristati na te pregovore ukoliko ne bu-
de tre}eg.
Dr [e{eq: Nisam siguran da albanska strana ne}e pristati na pre-
govore bez prisustva tre}ih sila. Oni }e na tome insistirati, ali ako
mi budemo imali dovoqno ~vrst stav, mi koji sa srpske strane zastupamo
dr`avne interese, dakle, to su Vlada Srbije i predstavnici parlamen-
tarnih stranaka, onda svako insistirawe na prisustvu stranih posmatra-
~a jednostavno ne mo`e imati efekta. Moramo biti istrajni.
Ukoliko do|e ijedan stranac da sedi na tim razgovorima, predstav-
nik Srpske radikalne stranke ustaje i odlazi. Mi ne}emo pod stranim
tutorstvom voditi nikakve razgovore u svojoj zemqi.
470
Voditeq: Po{to je proteklih pet dana i va{ predstavnik bio dole:
prvo Tomislav Nikoli}, a evo danas Jorgovanka Tabakovi}, imate li in-
formaciju da li }e Vlada Srbije, dakle, delegacija Vlade Srbije ostati
na tim pregovorima ukoliko do|e strani pregovara~. Kakav je stav Vla-
de Srbije?
Dr [e{eq: Nemamo nikakvu informaciju kako }e se daqe pona{ati
Vlada Srbije, ali imamo zvani~ni stav Vlade Srbije koji je saop{ten jav-
nosti. Taj stav je poprili~no jasan. Vlada Srbije je protiv svake inter-
nacionalizacije i insistirawe da je Kosovo unutra{wa stvar Srbije.
Dakle, nema ni podizawa na nivo savezne dr`ave, a kamoli pristaja-
wa da neki strani moderatori odre|uju pravila dijaloga, da u wemu po-
sreduju i da, naravno, name}u neka sopstvena re{ewa. Svaka internacio-
nalizacija za nas je definitivan poraz, gubitak Kosova i Metohije.
Voditeq: Kako se predstavnici Albanaca u proteklih pet dana ni-
su pojavili na tom sastanku, Savez vojvo|anskih Ma|ara je povukao svog
predstavnika. Da li ste o sli~nom potezu razmi{qali u Srpskoj radi-
kalnoj stranci? Jer, ima li svrhe razgovarati sa...
Dr [e{eq: Ja nisam siguran da je Savez vojvo|anskih Ma|ara povu-
kao svog predstavnika zato {to se predstavnici albanske nacionalne
mawine nisu pojavili na razgovorima. Pretpostavqam da ima i nekih
drugih, politi~kih razloga za povla~ewe wihovog predstavnika.
Voditeq: Koji su?
Dr [e{eq: Ali bi oni sami trebalo javnosti da objasne te svoje raz-
loge. Ja ne bih javno da spekuli{em o politi~koj poziciji drugih, o na-
merama drugih, pogotovo kada nemam nikakav materijalni dokaz da to
potkrepim. Mogu da naga|am, mogu da pretpostavqam, mogu da raspola-
`em izvesnim indicijama, mogu da raspola`em i nekim neformalnim
podacima, ali, vi znate, ~asni qudi ne istupaju u javnosti sa ne~im {to
nisu u stawu da potkrepe.
Voditeq: Da, ne}emo da naga|amo, sigurno. Srpski pokret obnove
nije poslao svoju delegaciju dole, mnoge opozicione partije u Srbiji mi-
slile su da taj sastanak nije dobro pripremqen, a isti stav su delili i
Albanci sve ovo vreme.
Dr [e{eq: Ne vidim u ~emu bi sastanak morao biti pripremqen,
kako bi se pripremao. [ta zna~i pripremati sastanak? Prvo, svi mi ko-
ji u~estvujemo u dijalogu, koji `elimo da u~estvujemo u dijalogu, imamo
neke svoje karakteristi~ne politi~ke stavove o ovom kompleksu pitawa.
I kada bismo mi me|usobno vodili dijalog, pitawe je da li bismo
mogli do kraja da se usaglasimo. Nismo mi pregovara~ki tim, mi smo je-
dan tim dobre voqe koji podrazumeva da bi i sa srpske strane bilo raz-
li~itih politi~kih stavova, kao {to unapred ra~unamo da bi sa alban-
ske strane bilo razli~itih politi~kih stavova, da ni oni ne bi do{li
apsolutno usagla{eni na taj proces razgovora, a, uostalom, mi vidimo da
postoji visok stepen diferencijacije me|u albanskim politi~kim par-
tijama i organizacijama ve} i o pitawu ovih ilegalnih izbora.
Ostalo je samo da Rugovina partija u~estvuje na izborima, i Rugova
sam ide kao navodno predsedni~ki kandidat. Sve ostale partije su odlu-
471
~ile da bojkotuju te izbore. Dakle, i tamo ima politi~kih razlika i to
je dobro, to je ~ak veliki politi~ki napredak za pripadnike albanske na-
cionalne mawine.
Nije dobro kada unutar jednog naroda postoji apsolutni konsenzus.
To je onda dokaz da nema demokratske atmosfere. Tamo gde se pojave raz-
like u mi{qewima, gde se pojavquje politi~ka diferencijacija, gde se
pojavquju unutra{wa politi~ka sukobqavawa, to je stvar zrelosti unu-
tar jednog naroda. To je stvar wegovog demokratskog napretka, to je stvar
osvajawa izvesnih civilizacijskih tekovina.
Voditeq: Ovde se dosta govorilo o tome da li je nama potreban srp-
skosrpski dijalog i taj koncenzus, me|utim, da li je potrebno da ne bude...
Dr [e{eq: Kod nas se srpsko–srpski dijalog vodi na svakoj sednici
Narodne skup{tine, na svakoj sednici Savezne skup{tine. Nemamo mi
sada potrebu za institucionalizovawem neke druge vrste dijaloga. Ima-
mo dijalog na okruglim stolovima na televiziji kada se to organizuje.
[teta je {to se to odavno ne organizuje na dr`avnoj televiziji.
Imamo mi, dakle, mogu}nosti da su~elimo svoja politi~ka mi{qewa
i shvatawa, i to se radi. Svaka sednica Narodne skup{tine je jedna vrsta
dijaloga, i to toliko upe~atqivog dijaloga, da je narodu do kraja jasna
sva~ija pozicija.
Ne mo`emo mi da se okupqamo u neku vrstu socijalisti~kog saveza i
da sledimo jednu trasiranu liniju, to je besmisleno.
Voditeq: Jeste, sigurno, ali govorimo o jednoj mawoj ili ve}oj pola-
rizaciji, dakle, kako obja{wavate to {to o statusu Kosova, kada se govori
unutar srpske politi~ke scene, postoje stranke koje su za jednu i stranke
koje su za drugu opciju, dakle, na suprotnim krajevima, a kod albanskih par-
tija nema te polarizacije. Dakle, govorimo o tim dimenzijama. Za{to se
kod nas javqa ve}a polarizacija kada je u pitawu budu}nost Kosova?
Dr [e{eq: Ja mislim da nije naro~ito velika polarizacija ni kod
nas. Sve se politi~ke partije sla`u, bar na~elno, da je Kosovo unutra-
{we pitawe na{e zemqe. Ima politi~kih partija koje se pri tome pona-
{aju neprincipijelno, ~iji funkcioneri ne razumeju su{tinu ovog poli-
ti~kog procesa, ne razumeju pravne implikacije prihvatawa jedne ili
druge varijante dogovarawa, pregovarawa, dijaloga i sli~no, pa onako gr-
lom u jagode srqaju na svaki mamac koji im se sa Zapada postavi. Ima, re-
cimo, kada ste pomenuli Srpski pokret obnove, politi~ar Dra{kovi}
koji pristaje da putuje u Wujork na dijalog koji organizuju Amerikanci
sa pripadnicima albanske nacionalne mawine, a odbija da putuje u Pri-
{tinu, gde je zapravo pravo mesto za taj dijalog. Ali on to treba da obja-
sni ~lanovima svoje stranke, on to treba da objasni svojim bira~ima, svo-
jim politi~kim sledbenicima.
Voditeq: Pretpostavqam da je wima jasna ta politika, a evo, odgovo-
ri}u u wegovo ime, {to se ka`e.
Dr [e{eq: Ja mislim da im nije jasna, ali mnoge stvari wima nisu
jasne.
Voditeq: Evo, pro~ita}u saop{tewe koje je danas stiglo u sve redak-
cije, poslao ga je Srpski pokret obnove:
472
“Vojislav [e{eq je otvoreno obrazlo`io svoju antidr`avnu i an-
tisrpsku kampawu za gubitak Kosova i Metohije sino} na jednoj beograd-
skoj televizijskoj stanici. Taj po srpski narod fatalni ~ovek zalo`io
se za otvoreni sukob Srbije sa velikim silama i za nove sankcije protiv
na{eg naroda. Na isti na~in na koji je branio Srpsku Krajinu, koje vi-
{e nema, on sada brani i Kosovo...”
Dr [e{eq: Trebali ste da pro~itate celo saop{tewe Srpskog po-
kreta obnove.
Voditeq: Mogu.
Dr [e{eq: Pro~itajte do kraja.
Voditeq: “Propagandni aparat albanskih separatista, koji je veoma
organizovan, nimalo slu~ajno ne plasira u sve svetske medije i centre
odlu~ivawa upravo izjave Vojislava [e{eqa, predstavqaju}i ga kao fa-
{istu, koji zastupa zvani~ne stavove Srbije. Gospodin Rugova danas, isto
kao i Frawo Tu|man ju~e, raduje se svakoj [e{eqevoj izgovorenoj re~i.
Tu|manov ministar policije nedavno je priznao da je [e{eq pu{ten iz
hrvatskog zarobqeni{tva 1991. godine upravo sa ciqem da svojim javnim
nastupima pomogne hrvatsku nacionalnu stvar. Na antisrpsko delovawe
Vojislava [e{eqa ukazao je ovih dana i vojvoda Mom~ilo \uji} oduzi-
maju}i mu zvawe ~etni~kog vojvode.
Najve}u uslugu Srbiji i srpskom narodu Vojislav [e{eq bi u~inio
tako {to bi za}utao.”
Dr [e{eq: E, da idemo ta~ku po ta~ku. Vrlo je interesantno da se
to saop{tewe malo analizira.
Voditeq: Izvolite.
Dr [e{eq: Mi srpski radikali nismo nimalo slu~ajno jo{ pre sedam
godina ovu stranku nazvali Srpski pokret obmane. Za{to? Zato {to se i
suvi{e ~esto, ~ak i za balkanske prilike, rukovodstvo te stranke slu`i
najogoqenijim la`ima, klevetama, izmi{qotinama u beskrajnom nizu.
Sla`u a ne trepnu. [ta ka`u? Da sam otvoreno obrazlo`io svoju antidr-
`avnu i antisrpsku kampawu. ^ime? Ne znam da li ste gledali tu sino}wu
emisiju na Studiju B. Izlo`io sam kristalno jasnu poziciju Srpske radi-
kalne stranke, poziciju koja je prihvatqiva ogromnoj ve}ini gra|ana Sr-
bije, poziciju koja prikazuje na{e razumevawe sada{weg stawa dr`ave,
me|unarodnih okolnosti u kojima delujemo, pritiska stranih sila itd.
Voditeq: Va{e istupawe se nije poklopilo sa platformom o Koso-
vu, dakle, o Kosovu je re~, ovde i pri~amo o Kosovu.
Dr [e{eq: Nema tu nikakve platforme.
Voditeq: Oni jesu za posrednika, za Gonzalesa,
Dr [e{eq: Vidite sada, Dra{kovi} ka`e da sam se zalo`io za otvo-
reni sukob Srbije sa velikim silama i za nove sankcije protiv na{eg na-
roda. Za{to? Zato {to sam insistirao da moramo izdr`ati, da ne smemo
pokleknuti i da ne smemo dozvoliti internacionalizaciju kosovskog
pitawa, da ne smemo dozvoliti strano me{awe. Ako dozvolimo strano
me{awe, nemamo dr`avu, gubimo suverenitet. Onog trenutka kada do|e
do stranog me{awa, dr`ava gubi svoj osnovni atribut. Naravno, to Dra-
473
{kovi}u nije jasno, ba{ wega briga. On prosto ~ezne za ulogom kvislin-
ga. On `eli stranog okupatora koji bi wega doveo na vlast, kome bi on
slu`io a ovamo sticao neku jeftinu navodno politi~ku slavu, tako me-
{etario po medijima, busao se u prsa svojim ogromnim zaslugama, svojim
vizionarskim dostignu}ima itd.
[ta nam Zapad poku{ava nametnuti?
Poku{ava nam nametnuti Kosovo i Metohiju kao tre}u federalnu je-
dinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Za{to? Zato {to sada ne-
ma nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova i Metohije. Prilikom
raspada SFRJ, ^ehoslova~ke, prilikom raspada Sovjetskog Saveza i pri-
likom ujediwewa Nema~ke, povre|en je jedan bitan princip me|unarodnog
javnog prava, usvojen u dokumentima Konferencije o evropskoj bezbedno-
sti i saradwi, dokument koji je garantovao nepromenqivost posleratnih
granica u Evropi. Te granice su promewene. Nema~ka se ujedinila, bila je
to voqa nema~kog naroda, nemamo ni{ta protiv. ^ehoslova~ka se raspala,
bila je to voqa i ~e{kog i slova~kog naroda, u principu nemamo ni{ta
protiv. Sovjetski Savez se raspao a da se niko nije bitno tome suprotsta-
vio, to je wihova stvar u principu. Ali kod nas je do{lo do krvavog raspa-
da, jer nikada unutra{we granice nisu bile granice me|u nacijama, nego
ve{ta~ke administrativne granice povu~ene kroz srce ve}inskog srpskog
naroda. Zbog toga se taj recept kod nas nije mogao primeniti.
Svesne su zapadne sile da je prekr{en jedan bitan princip me|una-
rodnog javnog prava o nepovredivosti granica u Evropi, ali su one na
osnovu tog principa odmah konstituisale novi princip, o nepovredivo-
sti unutra{wih granica u biv{im federalnim dr`avama. Oni su imali
u izvesnoj meri uspe{no obrazlo`ewe promene tog principa, jer se ka-
`e: federacija je slo`ena dr`ava, sastavqena od tih jednostavnih, pro-
stih dr`ava, federalnih jedinica. Ako se ve} raspada federacija, osta-
ju te federalne jedinice koje nastavqaju svoju egzistenciju kao pojedi-
na~ne dr`ave. Oni su sada taj princip uklopili u neke nove elemente me-
|unarodnog javnog prava. Taj bi princip pao ako bi sada zapadne sile in-
sistirale na otcepqewu Kosova i Metohije od Srbije i Savezne Repu-
blike Jugoslavije. One zato insistiraju da mi sami stvorimo pravnu
osnovu za neko budu}e otcepqewe Kosova i Metohije, tako {to bi se Ko-
sovo i Metohija proglasili za federalnu jedinicu u sastavu Savezne Re-
publike Jugoslavije. Kosovo bi tako dobilo atribute dr`avnosti i za ne-
koliko godina albanska vlast u Pri{tini bi iza{la na referendum,
proglasila otcepqewe, zapadne zemqe bi odmah priznale nezavisnost i
stvar bi bila re{ena. To je ta wihova diplomatska igra koju prihvata
Vuk Dra{kovi}, po{to ste pro~itali ovo wegovo saop{tewe.
Voditeq: Ja se izviwavam, interesantno mi je otkuda takav napad go-
spodina Dra{kovi}a. On, koliko znam, zato sam vas pitao, u svojoj plat-
formi ne tra`i da Kosovo bude federalna jedinica, nego naj{ira auto-
nomija, pa pitam...
Dr [e{eq: A {ta je naj{ira autonomija? To je vi{e od federalne
jedinice. Naj{iru autonomiju je, recimo, imala Indija u okviru britan-
ske imperije. Naj{iru autonomiju je imala Australija u okviru britan-
474
ske imperije. Jo{ uvek ima izvesnu organsku vezu sa britanskom imperi-
jom. Tek se sada u Australiji radi na progla{ewu republike. Jo{ uvek je
Australija prakti~no sastavni deo nekada{we Britanske imperije, ima
bar personalnu uniju, oli~enu u jedinstvenom vladaru. Takav je slu~aj i
sa Kanadom. To su te naj{ire autonomije. Naj{ira autonomija prevazi-
lazi status federalne jedinice, a to Dra{kovi} ne zna. On nije ~itao te
kwige. Znate, on misli da se uz gusle mo`e voditi politika. On bi to sa-
da izrazio u desetercu. On se busa u neke nebeske principe.
Voditeq: Ako i to ne zabrane, po{to sam pro~itao, ne znam da li ste
upoznati, da je u Republici Srpskoj me|unarodna zajednica zabranila pe-
vawe guslarskih pesama, jer se tu veli~aju...
Dr [e{eq: Nisam ~uo da je to zabraweno.
Voditeq: Eto, imate informaciju.
Dr [e{eq: Kada je ta informacija saop{tena?
Voditeq: Saop{tena je u “Nedeqnom telegrafu”.
Dr [e{eq: Nemojte, pustite, taj “Nedeqni telegraf” sva{ta izmi-
{qa, svakakve la`i lansira, evo, i u ovom broju lansira neke la`i. To
je stra{no, znate.
Voditeq: Zna~i, govorimo i o “Nedeqnom telegrafu” i o “Dnevnom
telegrafu”, dakle, i jedan i drugi?
Dr [e{eq: Govorimo o “Nedeqnom”. Evo, u najnovijem broju “Ne-
deqni telegraf” lansira la`i o nekom unutra{wem problemu u Srpskoj
radikalnoj stranci. Lansiraju la` da je jedan ~ovek iskqu~en iz Cen-
tralne otaybinske uprave, {to nije istina. Ve} vi{e od dva meseca ni-
smo imali sednicu Centralne otaybinske uprave, a oni govore da je ne-
ko iskqu~en iz Centralne otaybinske uprave, {to je nemogu}e.
Voditeq: Dobro, demantovali smo ih onda, da se ne zadr`avamo mno-
go na ovom saop{tewu.
Dr [e{eq: Po{to ste celo pro~itali, vrlo je interesantno. Mi-
slim da }emo do}i do dosta drugih podataka. Ka`e: na isti na~in na ko-
ji sam branio Srpsku Krajinu, koje vi{e nema, sada branim i Kosovo. ^e-
kajte, na isti na~in na koji sam ja branio Srpsku Krajinu, branio je i Vuk
Dra{kovi}, ali se umorio. On je slao srpsku gardu, ovde obmawivao jav-
nost tvrde}i da ima 60.000 dobrovoqaca, gardista. Bilo ih je nekoliko
stotina koje je poslao u Gospi}. Mnogi su tamo izginuli, juna~ki su se bo-
rili, neki su te{ko raweni, neki su ostali do`ivotni invalidi, a onda
ih se Dra{kovi} odrekao. On je poku{ao da iz istorije Srpskog pokre-
ta obnove potpuno izbri{e tu fazu srpske garde. A setite se koliko su
maltretirali Narodnu skup{tinu Srbije 1991. godine insistiraju}i da
se ta Dra{kovi}eva srpska garda proglasi za oficijelnu vojsku Repu-
blike Srbije.
Voditeq: Ho}ete da ka`ete da se on umorio, a vi niste, dakle, i da-
qe nastavqate?
Dr [e{eq: A {ta je on radio? Razbijao je jedinice Jugoslovenske na-
rodne armije 1991. godine. Stotine hiqada letaka {tampao, pozivao na de-
zerterstvo. Podr`avao svaku stranu akciju protiv na{e zemqe. Suprot-
475
stavqao se srpskim nacionalnim interesima na svakom koraku. Uostalom,
Vuk Dra{kovi} nikada nije smeo da stupi na teritoriju Republike Srpske
Krajine i nikada nije smeo da stupi na teritoriju Republike Srpske. Ni
danas ne sme da ode u svoje rodno Gacko. Ne sme. Ne sme da ode da se susret-
ne sa svojim ocem, sa svojim ro|acima i nekada{wim prijateqima, jer ne
zna, zna zapravo, kako bi tamo{wi stanovnici na to reagovali.
Voditeq: Sve te informacije su nam, gospodine [e{eq, poznate iz
~uvenog duela na Radio Televiziji Srbije, ako mi dozvolite da ovu emi-
siju posvetimo...
Dr [e{eq: Po{to ste vi ovo pro~itali...
Voditeq: Tra`ili ste.
Dr [e{eq: Ne, nisam.
Voditeq: Tra`ili ste.
Dr [e{eq: Ne, ja sam tra`io da pro~itate do kraja kada ste ve} po-
~eli da ~itate.
Voditeq: Da, celo saop{tewe.
Dr [e{eq: A va{a je bila ideja...
Voditeq: Meni je bila interesantna ideja o Kosovu, jer o Kosovu ve-
~eras i pri~amo. Ne bih da pri~amo o Vuku Dra{kovi}u.
Dr [e{eq: Evo, govori opet o propagandnom aparatu albanskih se-
paratista koji je veoma organizovan i ka`e da taj aparat plasira u svet-
ske medije i centre odlu~ivawa moje izjave. Gde? Kada ste ~uli da je al-
banski propagandni aparat neku moju izjavu plasirao u te svetske medije
i centre odlu~ivawa? I koju izjavu? Da vidimo koju. Nema.
Voditeq: Mora}emo wega da pitamo.
Dr [e{eq: Dra{kovi} je to izmislio. Po{to nije bilo predstavni-
ka albanske nacionalne mawine, mogli ste dovesti Vuka Dra{kovi}a, ne
bi bilo nikakve razlike, pa jedan dijalog i o tom pitawu da vodimo.
Voditeq: Napravi}emo jedan duel, ima dosta razlike.
Dr [e{eq: Gde je on to video da se Ibrahim Rugova raduje svakoj mo-
joj izgovorenoj re~i? Gde je to video? Gde je dokaz za to? Znate, politi-
~ari se razlikuju od obi~nih qudi po tome {to svaku svoju izjavu moraju
da potkrepe. Ne mo`e politi~ar da pri~a bez veze, da lupeta gluposti,
da nema nikakvih argumenata. I gde se to Frawo Tu|man radovao svakoj
mojoj izgovorenoj re~i?
Voditeq: Ja stvarno ne znam, moramo da pitamo gospodina Dra{ko-
vi}a.
Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} se susretao sa Stipom Mesi}em, on se sa
wim susretao. Kakve to veze ima sa mnom? Dra{kovi} je putovao u Jase-
novac da glumi, da upali jednu sve}u tamo da bi Tu|mana, (nemojte, imam
jo{ nekoliko stvari), da bi Tu|mana vadio iz bule jer je Tu|man ako se
se}ate, svojevremeno spre~io Srbe iz Republike Srpske da posete Jase-
novac da odr`e parastos.
Voditeq: Gospodine [e{eq, postoje mnogo va`nije stvari nego {to
su te stvari u tom saop{tewu.
476
Dr [e{eq: I gde je to Tu|manov ministar policije ispri~ao da sam
pu{ten iz hrvatskog zarobqeni{tva 1991. godine sa ciqem da u javnim
nastupima pomognem hrvatsku nacionalnu stvar. I to izmi{qa Vuk Dra-
{kovi}. Gde je to, gde je taj izjava? Neka je neko na|e.
Voditeq: Gospodine [e{eq, mislim da bi bilo u redu da zbog na{ih
gledalaca nastavimo pri~u o Kosovu.
Dr [e{eq: I ovo daqe: “Na antisrpsko delovawe Vojislava [e{e-
qa ukazao je ovih dana i vojvoda Mom~ilo \uji}, oduzimaju}i mu zvawe
~etni~kog vojvode.” Gde je to? Gde je to oduzeto zvawe?
I drugo, taj Dra{kovi} sedam godina govori da sam samozvani ~et-
ni~ki vojvoda, sedam godina. Jeste li slu{ali to ranije iz usta ~elnika
Srpskog pokreta obnove i samog Dra{kovi}a? A sada tvrdi da mi je od-
uzeto ono {to su sedam godina tvrdili da nikada nisam imao.
Za{to sve ve}e i ve}e la`i iz usta Vuka Dra{kovi}a? Zato {to do-
`ivqava poraz na svakom koraku, izgubio je svaki kredibilitet unutar
svoje stranke, stranka ogrezla u korupciji, u nemoralu, u pqa~kama, pro-
neverama najgore vrste. Stranka u Evropi najpoznatija po nepotizmu na
svim nivoima vlasti gde se pojave weni ~elnici, pogotovo u gradu Beo-
gradu. Doju~era{wi koalicioni partneri ih za to najvi{e optu`uju. Ta
stranka je sada igrala neku igru oko Vlade Srbije. Prera~unala se, iz-
gleda, i u toj igri, izgubila sve {to je `elela, svaki kredibilitet. Pre-
polovio mu se broj glasova i na predsedni~kim izborima. [ta on vi{e
ima da tra`i u politici? [ta sada tra`i Dra{kovi}? Tra`i da se jo{
jednom proda po {to skupqoj ceni. Kome da se proda? Onome ko najvi{e
para ponudi. I ni{ta vi{e.
Voditeq: Dobro smo izanalizirali saop{tewe Srpskog pokreta ob-
nove, tako da pretpostavqam da Srpska radikalna stranka sutra ne}e od-
govarati na ovo sao{ptewe.
Dr [e{eq: Mi uop{te ne}emo da odgovaramo, nego ste ga vi pro~i-
tali na po~etku emisije.
Voditeq: Meni je bilo samo interesantno u vezi sa Kosovom.
Dr [e{eq: Da, ali je onda bilo bitno, kada ste ve} po~eli da ~ita-
te, da ~itate do kraja, jer u celini to saop{tewe najboqe govori o svome
piscu.
Voditeq: U studiju BK Televizije predsednik Srpske radikalne
stranke dr Vojislav [e{eq. Nastavqamo pri~u o Kosovu. Mnogi anali-
ti~ari smatraju da je srpska strana svih ovih godina u pogledu re{ewa
kosovske krize bila isuvi{e pasivna. Sa druge strane, Albanci sve vi-
{e podeqeni. Da li su po va{em mi{qewu potrebni novi pregovara~i
i sa jedne i sa druge strane kako bi se do{lo do re{ewa za kosovsko pi-
tawe?
Dr [e{eq: Ja mislim da su Srbi bili previ{e pasivni. Znate, re-
`im u Srbiji je bio okupiran drugim stvarima i nije mu se `urilo da se
re{ava kosovskometohijski problem. Imao je tu i neku realnu ra~unicu:
onog trenutka kada se na|e neko prihvatqivo re{ewe kosovskometohij-
skog problema, pripadnici {iptarske ili albanske nacionalne mawine
477
bi se mo`da ukqu~ili u politi~ki proces. Iza{li bi na parlamentar-
ne izbore, {to zna~i da bi socijalisti u startu ostali bez nekih 20–35
poslani~kih mandata, koje su sada lako uzimali na Kosovu i Metohiji,
jer opozicione stranke nisu bile u stawu da tamo kontroli{u izborni
proces, a i kada su bile u stawu da kontroli{u, kao radikali pro{le go-
dine, policija se brutalno sa wima obra~unavala, hapsila kontrolore,
~ak savezne i republi~ke poslanike. U 7 sati ujutru, na{i kontrolori su
zaticali pune glasa~ke kutije. Dakle, bio je prisutan izvestan takti~ki
politi~ki interes vlasti da se prolongira re{avawe kosovskometohij-
skog problema, a to nam se na izvestan na~in osvetilo. Imali smo rani-
je {ansi da se to mnogo br`e i efikasnije re{i. I mnogo pametnije da se
re{i. Sada smo u situaciji da moramo re{avati iz vi{e razloga: i zbog
unutra{we politi~ke krize, i zbog bujawa terorizma, i zbog zapadnih
pritisaka, a i zbog na{e potrebe i to je mo`da glavni razlog da napokon
sredimo unutra{we prilike u svojoj dr`avi, da ta dr`ava normalno
funkcioni{e.
Voditeq: Odgovor na moje pitawe da li su nam potrebni, dakle, novi
pregovara~i i sa jedne i sa druge strane nisam dobio, pa...
Dr [e{eq: Mislim da ve} imamo nove pregovara~e, uostalom, nika-
kvih ranijih pregovora nije bilo. Imamo nove u~esnike u dijalogu ve} sa-
mim tim {to su ukqu~eni predstavnici raznih politi~kih partija. Uvek
}e u~esnici u dijalogu da budu predstavnici onih stranaka koje na ade-
kvatan na~in osvoje poverewe bira~a na izborima. Dakle, stranke koje
postanu parlamentarne, koje postanu va`an politi~ki ~inilac u na{oj
zemqi. Ovog puta, izuzev Srpskog pokreta obnove, sve politi~ke stran-
ke su pristale da u~estvuju u tom dijalogu. I nije nemogu}e da se predstav-
nik Saveza vojvo|anskih Ma|ara i vrati za taj okrugli sto.
Voditeq: Uskoro nas o~ekuje formirawe nove republi~ke vlade. Da
li }e ta vlada biti sposobna da re{ava pitawe Kosova, dakle, kakav je
wen sastav, ukoliko biste ga sada mogli eventualno prognozirati? Odre-
|ene politi~ke stranke u Srbiji smatraju da bi se pitawe Kosova moglo
re{iti samo novim izborima, novim sastavom i jednog i drugog parla-
menta.
Dr [e{eq: Ne znam kakav }e biti sastav nove vlade Srbije, prego-
vori oko sastava nove vlade prakti~no jo{ nisu zavr{eni. U izvesnoj
smo stisci sa vremenom. Zakazana je sednica Narodne skup{tine. Manda-
tar Mirko Marjanovi} je procenio da mo`e na tu sednicu u utorak sle-
de}e nedeqe iza}i sa kompletnim predlogom programa vlade i wenog sa-
stava. Pretpostavqam da }e on grozni~avo raditi ovih nekoliko dana da
se taj posao privede kraju. Nije nemogu}e da do|e do wegovog novog susre-
ta sa predstavnicima Srpske radikalne stranke. Danas nismo imali ni-
kakvog kontakta. Ju~e sam bio kod wega, razgovarali smo nepun sat. Bio
sam jo{ konstruktivniji nego ranije. Srpska radikalna stranka vi{e ne
insistira da po svaku cenu na{ predstavnik bude mandatar, odnosno
predsednik te nove vlade. Dakle, i tu smo napravili jedan ustupak.
Voditeq: Zbog ~ega?
478
Dr [e{eq: Da bismo dokazali dobru voqu, spremnost na konstruk-
tivnu saradwu. I daqe se zala`emo za onaj na{ polazni princip da bi naj-
boqe za Srbiju bilo da se formira koncentraciona vlada nacionalnog je-
dinstva, u koju bi u{li predstavnici sve ~etiri politi~ke partije. Mir-
ko Marjanovi} se na{ao na velikim mukama, ali ne zbog srpskih radika-
la, jer mi smo krajwe konstruktivni. Mislim da je to op{ta ocena javno-
sti, da nam tu ne mo`e niko ni{ta prigovoriti. Mi, dakle, idemo na to da
budu sve ~etiri najve}e stranke i da vlada bude sazdana proporcionalno
snazi na{ih stranaka u parlamentu. Me|utim, ima kao pregovara~a i jed-
nog Vuka Dra{kovi}a, koji prvo insistira da radikali uop{te ne u|u u
vladu, a sa druge strane, poku{ao je da preti socijalistima, ako ne prista-
nu na wegove uslove, da }e formirati tehni~ku vladu sa radikalima, wih
sru{iti s vlasti, da se ide na nove izbore itd. Mi tehni~ku koaliciju sa
Dra{kovi}em ne}emo praviti. Mi nismo moneta za potkusurivawe niko-
me. Ali i daqe smo za to da se formira ova ~etvorna vlada.
Voditeq: Kakva nam je onda realnost? Ho}emo li videti vladu sa
Srpskim pokretom obnove, sa Srpskom radikalnom strankom ili mawin-
sku vladu Socijalisti~ke partije Srbije?
Dr [e{eq: To }ete videti u utorak, ja ne znam ko bi podr`ao tu ma-
winsku vladu. Mi radikali nikakvu mawinsku vladu ne}emo podr`ati,
doneli smo definitivnu odluku, nikakve promene ne o~ekujemo.
Voditeq: Od kada prognozirate, dobro prognozirate pa vas zato pi-
tam, mo`emo li sada imati neku ekskluzivnu prognozu za BK Televiziju
kakva nas vlada o~ekuje ili...
Dr [e{eq: Mislim da je sada sve mogu}e, mogu}e je da se na|e dogo-
vor ove ~etiri stranke, mogu}e da neka od tih stranaka do kraja ostane
tvrdoglava, nepopustqiva, pa da se pravi neka druga solucija. Mogu vam
re}i samo da Srpska radikalna stranka ne}e pristati da podr`i ni~iju
mawinsku vladu. Nismo spremni ni na kakve tehni~ke koalicije, mi ni-
smo tehni~ari, nego politi~ari. Spremni smo, dakle, da realizujemo iz-
vesne politi~ke programe oko kojih se dogovorimo, da na|emo zajedni~-
ki imeniteq svih na{ih strana~kih programskih orijentacija. Nismo
spremni da prihvatimo ulazak u vladu ako wena struktura nije propor-
cionalna snazi na{ih stranaka u parlamentu. A Dra{kovi} tra`i 13
ministara, pa dogovori, pa sutradan ujutru tra`i 18, znate, te{ko je sa
wime razgovarati. Ujutru misli jedno, u podne drugo, nave~e tre}e, i ja
razumem muke na kojima se na{ao mandatar Marjanovi}. Kako }e se to za-
vr{iti, vide}emo.
Voditeq: Drugi deo mog pitawa odnosio se na eventualno nove pre-
vremene izbore na republi~kom ili saveznom nivou, odre|ene stranke te
izbore tra`e.
Dr [e{eq: Vi ste rekli da se ne mo`e kosovskometohijsko pitawe
razre{iti bez prevremenih izbora. Ja se sa time sla`em. Zaista se ne
mo`e definitivno razre{iti. Ali ne da se odmah sada raspisuju izbori
da bi se re{ilo to pitawe, nego da se na|u neke polazne pozicije, pa da
se onda raspisuju izbori kako bi se omogu}ilo pripadnicima albanske
nacionalne mawine da iza|u i na lokalne, i na republi~ke, i na savezne
479
izbore i da wihove stranke u svim tim parlamentima imaju odre|en broj
poslani~kih i odborni~kih mandata, zavisno od toga kakvo poverewe
u`ivaju me|u svojim sugra|anima. To treba da se desi nakon {to se na|e
neko razumno re{ewe.
Vi ste videli, mi radikali zaista insistiramo na jednom razumnom
re{ewu i tu se ne sla`emo pre svega sa Dra{kovi}em. Dra{kovi} tra`i
naj{iru autonomiju, on tra`i autonomiju za teritoriju, da bi se ta teri-
torija odvojila od Srbije, a mi predla`emo autonomiju pripadnicima al-
banske nacionalne mawine. Zna~i, autonomiju za nacionalnu mawinu, a ne
za teritoriju. Jer ako date autonomiju teritorije, {ta }emo sa 200.000 Sr-
ba, sa 150.000 muslimana, sa 100.000 Roma, Egip}ana i kako se jo{ zovu, sa
50.000 Goranaca, ne znam ta~no koliko ih ima, pa neka mi oproste ako sam
pogre{io tu cifru. Nije ni bitno. Ali u svakom slu~aju, {ta to zna~i? Da
}e oni tamo biti majorizovani i da }e biti pod albanskom vla{}u. Mi to
ne mo`emo dozvoliti. Oni moraju biti za{ti}eni. Srbi `ive u Srbiji,
ne mogu oni biti nacionalna mawina u svojoj mati~noj zemqi. Mi smo
spremni Albancima kao nacionalnoj mawini da pru`imo kulturnu auto-
nomiju, da sami ure|uju oblast penzijskog osigurawa, socijalnog osigura-
wa, obrazovawa, zdravstva, {kolstva, kulture i informisawa.
Voditeq: Kako onda na}i kompromis, upoznati ste da u posledwih ne-
koliko godina sa Kosova dolaze razne inicijative: najekstremniji zagova-
raju nezavisno Kosovo, potom Kosovo republiku, sami ste rekli autonomi-
ju, spomiwe se i specijalni status, dakle, ne{to kao model ju`nog Tirola.
Dr [e{eq: Mi ni{ta od toga ne bismo prihvatili. Mi bismo pri-
hvatili samo autonomiju albanske nacionalne mawine, a ne damo da nam
se cepa zemqa. Ali kada ovaj koncept autonomije do kraja razradimo, to
podrazumeva da ga prihvate i druge relevantne partije u Srbiji, onda nam
zapadne sile ne mogu ni opepeliti. Onda je to mnogo vi{i stepen auto-
nomije nego {to predvi|a ova konvencija Saveta Evrope. Ako ste ~ita-
li konvenciju Saveta Evrope o pravima nacionalnih mawina, onda je to
10 odsto od onoga {to nacionalne mawine u na{oj zemqi ve} odavno ima-
ju. Nemamo mi tu mnogo da ispravqamo. Za nas je ta konvencija apsolutno
prihvatqiva. Mi dajemo mnogo vi{e od toga. Mi i po ovom konceptu kul-
turne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine dajemo
mnogo vi{e nego {to ima ijedna nacionalna mawina u Evropi.
Voditeq: Kada sam govorio o jednoj krajnosti i ovoj, recimo, koju za-
stupa Srpska radikalna stranka u vezi sa albanskom mawinom, da li to
zna~i da }e re{ewe, kada se bude donosilo za Kosovo, biti na {tetu jed-
nih ili drugih?
Dr [e{eq: Ja mislim da ovakvo re{ewe ne bi bilo na {tetu ni jed-
nih ni drugih. Za{to bismo mi Srbi insistirali da kontroli{emo obra-
zovawe albanske dece i omladine, da kontroli{emo wihovo le~ewe, wiho-
vo penzijsko osigurawe, wihovo socijalno osigurawe? Za{to bismo mi in-
sistirali da kontroli{emo medije kojim se oni informi{u? Za{to bi
nama bilo va`no iz kakvih }e uybenika albanska deca u~iti u svojim pri-
vatnim {kolama? Ako ne `ele da idu u na{e dr`avne, poha|awe dr`avnih
{kola je apsolutno pravo za sve gra|ane, i do sada je bilo obaveza bar ka-
480
da su osnovne {kole u pitawu. Mi bismo tu napravili zakonsku promenu.
Ko ne}e u dr`avne, mo`e u privatne. Oni i tako ne pla}aju doprinose srp-
skoj dr`avi i na{im fondovima. Neka upla}uju doprinose svojim fondo-
vima za obrazovawe, za kulturu, za zdravstvo, za socijalno, za penzijsko
osigurawe. I neka oni time raspola`u, da im se uop{te ne me{amo. Apso-
lutno da im se ne me{amo. Neka svim tim oni raspola`u.
Voditeq: Gospodine [e{eq, do kada je odr`ivo ovakvo stawe na Ko-
sovu, ili boqe i konkretnije, da li je terorizam znak gubqewa kontrole i
jedne i druge strane?
Dr [e{eq: Terorizam je inspirisan spoqa, strani instruktori su
obu~avali albanske teroriste i tu nema nikakve sumwe, to je odavno do-
kazano. Na{a {tampa je pisala o penzionisanom ameri~kom generalu
koji je tu bio glavni koordinator. Albanske teroristi~ke aktivnosti su
uvek sra~unate na postizawe izvesnih politi~kih efekata i uvek se na
Zapadu odabere trenutak kada }e to da se uradi.
Bili smo na velikoj muci kada smo u Ve}u republika izglasavali sa-
vezni buyet, a mnogi su o~ekivali da }emo sigurno glasati protiv tog bu-
yeta, da }e se raspustiti Savezna skup{tina, pa su tempirali demonstra-
cije i teroristi~ke napade upravo u tom trenutku. Tu su se prera~unali.
Znate, izme|u otaybine i strana~kog interesa, biramo uvek otaybinu. To
je prevagnulo da odbijemo ru{ewe buyeta kada je ve} sve bilo zrelo da se
taj buyet sru{i. Ali ja upozoravam i vlast da se ne igraju mnogo sa na-
{im strpqewem, jer stalno kritikujemo buyet gotovo sa istovetnom ar-
gumentacijom, a oni ne reaguju i svaki put nas dovode u neku vremensku
iznudicu, pa ako padne buyet, propade ovo, propade ono. Neka vode ra~u-
na za slede}e buyete, jer tu vi{e ne}e biti nikakve {ale.
Voditeq: Pri~amo o Kosovu. Postoji li opasnost...
Dr [e{eq: Ovo je veoma vezano za Kosovo.
Voditeq: Postoji li opasnost od, slobodno mogu da ka`em sada, pa-
ralelnih demonstracija na Kosovu, {to Albanaca, {to Srba – da tu do-
|e do ozbiqnijih sukoba?
Dr [e{eq: Ne bi bilo dobro da Srbi sada izlaze na demonstracije
na Kosovu i Metohiji i ne bi bilo dobro da do|e do masovnih uli~nih su-
dara i sukoba. Policija treba da obavqa svoj posao, svoje du`nosti. Vi-
deli ste, ~im je policija dva-tri dana pustila da se demonstracije odvi-
jaju bez policijske kontrole i intervencije, do{lo je do razbijawa, do-
{lo je do uni{tavawa imovine. O~igledno je da Albanci nisu u stawu da
kontroli{u svoje demonstrante, a izgleda da se i ne trude mnogo da ih
kontroli{u, da te demonstracije imaju civilizovani karakter.
Drugo, policija svuda mora imati iste kriterijume. Postoji Zakon
o javnim skupovima i demonstracijama. Takav zakon postoji i u Americi,
u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, postoji i u Srbiji, odnosno Saveznoj
Republici Jugoslaviji. I tu su ta~no propisani uslovi pod kojima mo`e-
te zakazati miting i demonstracije. U na{em zakonu ne postoji nijedan
uslov a da on nije propisan ameri~kim ili nema~kim zakonom o mitin-
zima i demonstracijama i onaj ko to organizuje mora to da po{tuje. Ina-
~e ide u otvorenu pobunu.
481
 Kada bi pripadnici albanske nacionalne mawine ispunili te uslo-
ve, prijavili na{oj policiji odr`avawe mitinga i demonstracija, orga-
nizovali redarsku slu`bu, hitnu pomo}, organizovali jednu cisternu vo-
de za pi}e ako imaju vi{e od 10.000 predvi|enih demonstranata, i sve ono
{to mi kao politi~ka partija radimo kada u bilo kom gradu Srbije or-
ganizujemo miting ili demonstracije, mi bismo bili za to da im se omo-
gu}i potpuno slobodno odr`avawe tih javnih skupova. Mi wima ne negi-
ramo nijedno gra|ansko i demokratsko pravo koje `elimo sebi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, na kraju smo emisije, interesuje me ka-
kav stav imate o albanskim politi~arima i kog albanskog politi~ara
najvi{e cenite?
Dr [e{eq: Ja ih sve smatram politi~kim protivnicima, ali spreman
sam da sa svima razgovaram. Nisam nijednog li~no upoznao, pa ne bih mogao
da govorim o nekim li~nim osobinama i ne bih mogao da ka`em da cenim
toga i toga. Kada bih nekoga upoznao, mo`da bih i dao takvu ocenu.
Voditeq: A sude}i po wihovim javnim nastupima?
Dr [e{eq: Spreman sam da razgovaram i sa Ademom Dema}ijem, i sa
Ibrahimom Rugovom, i sa svima ostalima. Jednostavno, ne bih tu pravio
neki izbor, niti bih unapred postavqao neke uslove. Kao politi~ar
spreman sam za dijalog. Naravno, Srpska radikalna stranka je dosta dugo
kao uslov za dijalog insistirala da se te stranke registruju. Mi i daqe
zahtevamo da se te stranke registruju, ali ne}emo da cepidla~imo, mo`e-
mo po~eti dijalog i pre wihove registracije. Ali, ako na|emo neko po-
liti~ko re{ewe, do registracije kad-tad mora do}i. Da bi te stranke
iza{le na izbore, da imale poslanike u saveznom i republi~kom parla-
mentu, da bi bi imale odbornike u skup{tinama op{tina na Kosovu i
Metohiji, moraju se registrovati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, dr`imo vas za re~, ukoliko na|emo ade-
kvatnog albanskog politi~ara, mi }emo ga dovesti u studio BK Televi-
zije i napraviti jedan razgovor sa vama.
Dr [e{eq: Bilo bi mi zadovoqstvo.
Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost BK Televizije.
XXIV
NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA
B92, “Utisak nedeqe”, 26. mart 1998. godine
Voditeq: Pozdrav svim ~lanicama Asocijacije nezavisnih elek-
tronskih medija i svim na{im slu{aocima koji nas posredstvom Inter-
neta slu{aju u zemqi i u svetu.
Ovo je intervju dana, a moje ime je Bojana Leki}.
Trude}i se da uvek budemo najekskluzivniji i danas je na{ gost ~ovek
koga su do malopre najvi{e intervjuisali i slikali u Skup{tini Srbi-
je, predsednik Srpske radikalne stranke i od danas potpredsednik Repu-
bli~ke vlade dr Vojislav [e{eq.
482
@elim vam dobar dan.
Dr [e{eq: Dobar dan.
Voditeq: Gospodine [e{eq, imala sam utisak da vam prija pa`wa
koju ste na sebe privukli danas u Skup{tini i isto tako utisak da se naj-
vi{e izjava tra`ilo od vas.
Da li mislite da je razlog tome bilo iznena|ewe?
Dr [e{eq: Svaki politi~ar voli publicitet i tra`i {to ve}i pu-
blicitet i ja nikada publicitet nisam izbegavao. Za neke je bilo izne-
na|uju}e da Srpska radikalna stranka ulazi u Vladu. Taj ulazak u Vladu
samo nas nije iznenadio, jer smo od septembarskih parlamentarnih izbo-
ra imali veoma konstruktivan pristup. Narod je u septembru presudio
da nijedna politi~ka partija sama nema apsolutnu ve}inu i da nijedna ne
mo`e samostalno formirati vladu.
Bilo je nu`no da se ulazi u me|ustrana~ke dogovore, u sklapawe ko-
alicija, u kompromise. Od prvog dana smo smatrali da je najboqe da se
ide na koncentracionu vladu nacionalnog jedinstva, sastavqenu od ~eti-
ri najve}e politi~ke partije, i do ju~e smo na tom principu insistira-
li. Mi i danas izra`avamo `aqewe {to Srpski pokret obnove ne u~e-
stvuje u novoformiranoj vladi, ali to je zavisilo iskqu~ivo od wih.
Oni su uslovqavali svoje u~e{}e na{im neu~e{}em, zna~i, problem je u
wima. Drugo, postavqali su neke uslove koji su bili krajwe nebulozni,
koje im niko `iv ne bi prihvatio. Tra`ili su u jednom trenutku da ima-
ju vi{e ministara nego Socijalisti~ka partija, iako imaju dva puta ma-
we poslanika. Zatim, zamajavali su se raznim dosko~icama, raznim stva-
rima, kako mi je pri~ao Mirko Marjanovi}. Samo su mesec dana radili
na ovoj deklaraciji koja je danas usvojena. Dobra deklaracija je usvojena,
a Srpski pokret obnove je glasao protiv. Kako su se pona{ali, takve po-
sledice sada i imaju. [to se ti~e radikala, svoju konstruktivnost smo
dokazali i odustajawem od insistirawa da po svaku cenu bude na{ man-
datar, odnosno na{ predsednik vlade, ali smo do kraja insistirali da
vlada bude sastavqena proporcionalno na{oj snazi u Republi~koj skup-
{tini i u kvalitativnom pogledu, i vi vidite ...
Voditeq: Izviwavam se, znate da su se neki va{i, ~ak i visoki funk-
cioneri, pribojavali da u posledwem trenutku, zbog ovih trgovina koje
su prakti~no postojale do kraja, vi ne posustanete u smislu, kako bi se to
reklo, cene, odnosno broja.
Da li je zaista mandatar bio doveden samo pred taj izbor da, ukoli-
ko radikali ulaze, u|u samo po proporcionalnom sistemu?
Dr [e{eq: Nijedan funkcioner Srpske radikalne stranke se toga
nije pribojavao, jer mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo veoma dobru
me|usobnu komunikaciju, veoma se dobro razumemo i konsultujemo se o
svim pitawima. Nije dolazilo u obzir da ja prihvatim bilo kakav ustu-
pak sa na{e strane, da pristanem na ustupak, a da se prethodno ne konsul-
tujem sa najbli`im saradnicima. To su znali svi moji saradnici, ja ne
znam uop{te na ~iju se vi izjavu pozivate, mo`da bi bilo jasnije ako ne-
ko ime pomenete.
483
 Drugo, mi smo insistirali i na programu, i ovo {to je danas predsed-
nik Vlade Mirko Marjanovi} pro~itao, to je rezultat na{eg usagla{a-
vawa. Taj program obuhvata sve aspekte unutra{we politike, a ima izve-
sne refleksije i na spoqnu politiku, iako to nije u nadle`nosti Repu-
blike Srbije, nego je u nadle`nosti savezne dr`ave.
Kada je to usagla{eno, a u usagla{avawu je u~estvovao i Srpski po-
kret obnove do zadweg momenta, kada je usagla{en tekst Deklaracije o
narodnom jedinstvu, koji zapravo predstavqa razra|enu varijantu prvo-
bitne verzije koju je ponudio Srpski pokret obnove, mislim da je usvojen
jedan veoma dobar tekst. Ostalo je jo{ da se dogovorimo oko raspodele
ministarskih mandata.
Od ukupno 36 ~lanova Vlade Srbije, 15 ~lanova ima Srpska radikal-
na stranka, 15 Socijalisti~ka partija Srbije, dakle, imamo isti broj
~lanova mi i socijalisti. Jugoslovenska levica ima 5 ~lanova i 1 ~lan
Vlade je vanstrana~ka li~nost, to je ministar Milan Beko.
To govori da smo u kvantitativnom pogledu taj princip sproveli do
kraja. U kvalitativnom pogledu mo`ete videti da Srpska radikalna
stranka ima neka veoma va`na ministarstva, neka od najva`nijih.
Voditeq: Na koja mislite?
Dr [e{eq: Pa, recimo, Ministarstvo za svojinsku transformaciju,
Ministarstvo saobra}aja i veza, industrije, trgovine, informisawa,
itd., a imamo i neka ministarstva koja ne spadaju u prvi red va`nosti,
ali su tako|e poprili~no va`na.
Dakle, sve je to veoma lepo ukomponovano, upravo u skladu sa odno-
som snaga izme|u na{ih partija i to je ono za {ta smo se mi zalagali, jer
nismo ni u snu mogli prihvatiti da nas neko ponizi, da nas neko uslovqa-
va, da nas neko ucewuje, niti smo se mnogo otimali i upiwali da u|emo u
Vladu. Mi smo izra`avali svoj stav i najmawe smo u~estvovali u konsul-
tacijama.
Voditeq: Upravo sam to htela da vas pitam, ono {to sigurno javnost
zanima: bilo je jasno da je igra zapravo tek po~ela onog trenutka kada je
pro{log utorka mandatar Mirko Marjanovi} rekao da ima gotov sastav.
Rekli ste: rekao mi je Mirko Marjanovi}. S obzirom da su qudi bi-
li ube|eni da se u Holivudu i{~ekivalo ko }e da dobije kog Oskara, a da
se ovde no}as o~ekivalo ko }e da dobije koje ministarstvo, mo`ete li
nam re}i kada vam je to rekao Mirko Marjanovi}, do kada su zaista tra-
jali pregovori, i s obzirom da stalno napomiwete da su radikali najma-
we u~estvovali, koliko je tu zapravo bilo konsultacija i vremena da se
te stvari dogovore, a, u krajwem slu~aju, i da SPO odustane?
Dr [e{eq: Sada }u vam sve taksativno nabrojati. Dva puta su pred-
stavnici Srpske radikalne stranke bili kod Milana Milutinovi}a, pr-
vi put Dragan Todorovi} sa Stevom Dragi{i}em i drugi put sam Stevo
Dragi{i}.
Voditeq: Javno. Je li bilo tajnih?
Dr [e{eq: Ni{ta tajno nije bilo. I dva puta su bile konsultacije
kod Mirka Marjanovi}a. Prvi put smo i{li Tomislav Nikoli} i ja, i
484
drugi put ja. To je sve bilo do polovine pro{le nedeqe, dakle, u sredu po-
sledwi put. Od srede do ju~e nikakvih kontakata nije bilo, ja sam nepun
sat bio kod Mirka Marjanovi}a.
Voditeq: Ju~e?
Dr [e{eq: Ne, nego u sredu. Imao sam i tu krajwe konstruktivan
stav, rekao sam da mi odustajemo od insistirawa, po{to smo prvi put na
tome insistirali, da bude na{ predsednik vlade, ali da tra`imo da se
bar usaglasi jedan program koji bi bio prihvatqiv za sve i upravo je to
Mirko Marjanovi} izlo`io i danas u ekspozeu. Mislim da je to jedan
program kome se nema {ta bitno prigovoriti. Bitno je da se taj program
realizuje. Kada bi se u celosti realizovao, Srbija bi bila sre}na, ali
bar da neki deo realizujemo, bar da popravimo op{te stawe. Po{to je
sve bilo jasno u na{oj relaciji, niti su oni nas zvali, niti smo mi wih
tra`ili. Ju~e u tri sata posle podne sam imao sastanak sa Mirkom Mar-
janovi}em, sastanku su se prikqu~ili Milomir Mini} i Gorica Gajevi},
dakle, tu nema nikakvih tajni.
Prvo smo usaglasili tekst Deklaracije o narodnom jedinstvu. Tekst
je, po na{em mi{qewu, vrlo dobar, solidan, svima prihvatqiv.
Voditeq: Kada su vas zvali, jesu li vam rekli da vas sada zovu zato
{to SPO-a nema, je li vam to jo{ nisu rekli?
Dr [e{eq: Ne, oni su prvo ponudili taj tekst Deklaracije, prvo
smo to usaglasili. Onda smo pogledali program Mirka Marjanovi}a i
onda mi je saop{teno da Srpski pokret obnove izigrava sve dogovore i
da postavqa takve uslove koji se ne mogu prihvatiti. Posledwi uslov je
bio da Srpski pokret obnove dobije 18 ministarstava. Ja ne vidim ko bi
im to u svetu pru`io, ko bi im to ponudio sa aspekta realnog odnosa sna-
ga.
Ja sam tada insistirao i daqe i ostajao pri tome da smo mi za to da
i Srpski pokret obnove u~estvuje u vladi, bez obzira {ta sve izjavquje
Vuk Dra{kovi}, bez obzira na wegovo pona{awe, na animozitete prema
Srpskoj radikalnoj stranci, jer Dra{kovi} ho}e i sa JUL-om, ho}e i sa
Socijalisti~kom partijom, ne}e samo sa radikalima, a hteo bi sa radi-
kalima navodno u tehni~ku koaliciju da bi malo pla{io socijaliste i
pove}avao sebi cenu. Dakle, to je krajwe neprincipijelno pona{awe i ja
sam zgranut da tako ne{to mo`e da postoji na na{oj politi~koj sceni,
koja se ina~e do sada sa svim i sva~im upoznala, imala raznolika isku-
stva u pona{awu raznih politi~kih stranaka.
Voditeq: Dakle, vi insistirate, ka`ete – ho}emo da do|e i SPO, a
oni, {ta ka`u?
Dr [e{eq: Rekli su da nema nikakvih {ansi jer je Vuk Dra{kovi}
poslao neko pismo u kome je rekao: ukoliko ne prihvate te uslove, svi
razgovori su zavr{eni. To pismo mi je pokazano i to pismo je delimi~no
danas Gorica Gajevi} pro~itala i u Republi~koj skup{tini. Mislim da
}emo i dobiti jednu kopiju tog pisma. Dra{kovi}ev je potpis, ja sam vi-
deo original. Po{to je on takav kategori~ki stav zauzeo, ne mogu ja sa-
da re}i: e, ne}emo ni mi ako ne}e oni. Ipak smo mi mnogo ve}a stranka,
485
dva puta ve}a stranka i za{to da na{e u~e{}e ili neu~e{}e zavisi is-
kqu~ivo od wihovog pona{awa. Ko ne}e, bez wega se mo`e. Za nas bi bi-
la mnogo povoqnija varijanta, mnogo bi boqa ravnote`a postojala u Vla-
di da je ona sastavqena od ~etiri najve}e stranke.
Voditeq: [to bi vam to bilo povoqnije?
Dr [e{eq: Pa, znate {ta, mi smo tu odmah pravili ra~unicu. Mi ra-
dikali bismo u takvoj varijanti imali 12 mesta u Vladi, Srpski pokret
obnove 7, a levi~arske partije 16, dakle, ili 17, odnos snaga bi bio sasvim
druga~iji i levica bi bila u mawini.
Mogli smo da stvorimo neki drugi odnos snaga. Po{to Srpski po-
kret obnove nije hteo, mi smo onda insistirali da raspodela ministar-
skih mandata bude u skladu sa odnosom snaga u Republi~koj skup{tini.
Voditeq: Je li to pro{lo glatko ili je bilo diplomatskih prepuca-
vawa?
Dr [e{eq: Ne mo`e to da pro|e ba{ tako glatko, ali smo ipak pri-
{li tom poslu u ozbiqnoj nameri da posao privedemo kraju i da se odr`e
osnovni principi o kojima smo se unapred dogovorili. Onda smo podeli-
li ministarske portfeqe u ~etiri osnovne kategorije. Recimo, u prve
tri kategorije po pet mandata – tri levici, dva srpskim radikalima.
Da}u vam jedan konkretan primer, recimo, u prvoj kategoriji: Mini-
starstvo policije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Mi-
nistarstvo za svojinsku transformaciju i Ministarstvo saobra}aja i ve-
za. Ja sam tada rekao: evo, od ovih pet, nama treba da pripadnu dva, pa je
onda bilo ho}e li ovo, ho}e li ono, ali to nije dugo trajalo.
Voditeq: S obzirom da se znalo da policija i finansije ne}e biti...
Dr [e{eq: Mislim da je za nas radikale mnogo boqa varijanta da je
na{ ministar za svojinsku transformaciju ili ministar za saobra}aj i
veze, nego ministar policije. Znate, kada je re~ o ministru policije, tu
postoji dvostruki sistem ingerencija, dvostruki sistem vlasti, odgovor-
nosti, jer predsednik Republike postavqa generale i dodequje im ~ino-
ve, a ne ministar unutra{wih poslova i tu bi onda ve} bilo dvojne nad-
le`nosti. Za{to bismo mi na tome toliko insistirali? Sa druge stra-
ne, vi znate, mi radikali smo uvek najvi{e insistirali na ekonomskim
portfeqima, na ekonomskim resorima, jer smatramo da tu na{e sposob-
nosti najvi{e mogu da do|u do izra`aja.
Tako je bilo u drugoj kategoriji, tako je bilo i u tre}oj kategoriji, u
~etvrtoj kategoriji, gde je bilo osam ministarstava. Pola je pripalo na-
ma, a pola wima.
Voditeq: A ministri bez portfeqa i potpredsedni~ka mesta?
Je li bilo odmah jasno da }ete vi biti potpredsednik?
Dr [e{eq: Ne, to nije bilo odmah jasno. Prvo, principijelno smo se
odmah dogovorili da dva potpredsedni~ka mesta pripadnu Srpskoj radikal-
noj stranci, dva Socijalisti~koj partiji i jedno Jugoslovenskoj levici.
Kada je re~ o ministrima bez portfeqa, po{to ih ima ukupno 7, do-
govoreno je da 4 mesta pripadnu levi~arskim partijama, a tri mesta da
486
pripadnu Srpskoj radikalnoj stranci. Kako god matemati~ki to okrene-
te, drugog re{ewa nije bilo u skladu sa ovim osnovnim principima da se
do kraja izdiferencira odnos snaga kakav je u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: Da nam svo ovo vreme ne pro|e u matematici, ja moram jo{
samo ne{to da vas pitam. S obzirom da je u ovim pregovorima oko Vlade
iz SPO-a stalno bilo re~i da prava, prakti~no, podela vlasti podrazu-
meva ne samo ministarske resore nego i neke druge oblasti u kojima ta-
ko|e ima veoma mnogo uticaja, dakle, neka mesta vezana za predsednike
upravnih odbora va`nijih preduze}a ili direkcije i, naravno, ono {to
je predmet spora od kada postoji vi{estrana~ki `ivot ovde u posledwih
7-8 godina, a to je dr`avna televizija. Da li je i to dolazilo ju~e na dnev-
ni red ili nije?
Dr [e{eq: Prvo, uop{te na dnevnom redu nisu bila ambasadorska
mesta na kojima insistira samo Srpski pokret obnove, jer to su ingeren-
cije savezne dr`ave, {ta mi imamo tu da se me{amo?
Drugo, Srpska radikalna stranka kao opoziciona politi~ka parti-
ja jo{ nema kadrova za razbacivawe, pa da sad neke svoje sposobne kadro-
ve udaqimo iz zemqe na neka ambasadorska mesta, gde bi mo`da bili u iz-
vesnom smislu i korisni za dr`avu u celini, ali su mnogo korisniji ka-
da su ovde.
Nemamo islu`enih politi~ara kojih `elimo da se otarasimo kao
{to se to u nekim slu~ajevima radi kada je re~ o diplomatiji i princi-
pijelno smatramo da na diplomatske polo`aje treba da idu profesio-
nalci, profesionalne diplomate, jer su oni najsposobniji da adekvatno
za{tite na{e nacionalne i dr`avne interese.
[to se ti~e upravnih odbora i drugih mesta u dr`avnoj strukturi,
podrazumeva se da }e se i oni konstituisati sukcesivno na ovom princi-
pu proporcionalnosti, ali to ne mo`e da se uradi odmah. Znate, dr`ava
bi se na{la u haosu da se sada odjednom svi upravni odbori javnih pred-
uze}a ukinu, da se konstitui{u novi. To je proces koji traje mesecima.
Mi }emo na tome insistirati, naravno, ali sukcesivno, kako i {ta
od toga bude dolazilo na dnevni red Republi~ke vlade. [to se ti~e dr-
`avne televizije, smatramo da dr`avna televizija mora biti strogo pro-
fesionalna, objektivna i nepristrasna. Nama je bitno da smo dobili re-
sor informisawa, {to zna~i da }emo imati zakonodavnu inicijativu u
vezi sa tim pitawem, da }emo i}i na zakonsko regulisawe stawa na dr-
`avnoj televiziji i stawa u medijskoj sferi uop{te.
Srpska radikalna stranka se uvek zala`e za punu objektivnost u
sferi informisawa, nepristrasnost, istinitost, za maksimalnu priva-
tizaciju, ali sa druge strane, insistiramo i na odgovornosti u toj sferi.
Ne mo`e se desiti da mene neko dan pred izbore optu`i u novinama kao
u “Dnevnom telegrafu,” da sam zaklao ne~iju `enu. Moram i}i u zatvor
ako sam zaista zaklao ne~iju `enu, ili mora da ide u zatvor onaj ko me je
la`no optu`io da sam zaklao ne~iju `enu. Znate, jedno je uvreda, a drugo
je kleveta. [to }e neko da mi ka`e da sam ovakav i onakav, nije stra{no
i kao politi~ar ne treba da se na to osvr}em, ali kada se lansira tako
487
te{ka, krupna la`, onda tu mora postojati neka zakonska mera odgovor-
nosti. [to se ti~e dr`avne televizije...
Voditeq: Je l’ to vi ve} pretite zatvorima?
Dr [e{eq: Molim vas, {to se ti~e dr`avne televizije, ja ne pretim
nikome. [to se ti~e dr`avne televizije, mi }emo i daqe insistirati da
wen upravni odbor bude sazdan na vi{epartijskom principu i da odgova-
ra strukturi Narodne skup{tine i tu se ni{ta nije promenilo. Da se sa-
da bavimo kadrovskim kombinatorikama, znate, nismo mi stranka koja po
svaku cenu `eli se~u kadrova. Danas sam dao izjavu da mi nikoga koga za-
teknemo da radi u ovim ministarstvima, ako savesno i odgovorno obavqa
svoj posao, ne}emo pomerati. Ne}emo mi sada da ispitujemo, da istra`uje-
mo ko pripada kojoj politi~koj partiji, kako je ko ideolo{ki orijentisan
i sli~no. Mi tra`imo samo profesionalan i odgovoran odnos prema ra-
du, na novim osnovama. Ako se qudi koje zateknemo na odgovaraju}im me-
stima budu pona{ali odgovorno, ne}e imati razloga za glavoboqu.
Voditeq: Kada ste rekli ovo za odgovornost, za izgovorenu re~, pret-
postavqam i odgovornost za neke druge stvari, ne mogu a da vas ne pitam,
osim “Dnevnog telegrafa” koji ste pomenuli, imate li i neke druge pri-
mere? Izme|u ostalog, i qude s kojima }ete sedeti u Vladi, a i one koji
su sada ~lanovi u Vladi va{eg koalicionog partnera.
Naime, treba li da vas podse}am na predizborni spot, koji je, po oce-
nama mnogih, uticao na va{ rejting u predsedni~koj kampawi, a koji je
imao simboli~an naslov: “Jeste li zaboravili?”
Dakle, jeste li zaboravili na taj predizborni spot?
Dr [e{eq: Ne! A mnogo bi me obradovalo da ga i sada vidim na ne-
koj televiziji, da ga neko ponovo emituje. Ponovno emitovawe tog pred-
izbornog spota “Jeste li zaboravili?” pogodilo bi samo wegove inspi-
ratore, a meni nikakvu {tetu ne bi nanelo.
Onaj ko se poslu`i u jednom trenutku takvim metodama treba malo
dugoro~nije da razmi{qa. Treba da razmi{qa o tome da }e se qudi toga
setiti posle godinu ili dve, posle pet, posle deset godina, da to ostaje za-
bele`eno, da to ostaje zapisano, da ostaje u svesti qudi.
Mo`da je u onom trenutku to meni nanelo izvesnu {tetu. Dugoro~nu
{tetu je nanelo onima koji su taj spot napravili i emitovali.
Voditeq: Naime, jeste li vi jo{ uvek dve protivni~ke partije ili
ste, kako to re~e gospodin Du{an Mihajlovi}, predsednik Nove demokra-
tije u prvom komentaru, koji na{i slu{aoci jo{ nisu imali prilike da
~uju, stari koalicioni partneri?
Dr [e{eq: Nikada ranije nismo bili koalicioni partneri. Mi smo
sada koalicioni partneri. Mi smo do ju~e bili opoziciona stranka. Od
danas mi smo vladaju}a stranka u Srbiji. I dok smo vladaju}a stranka,
dok postoji ova vlada, mi smo partneri.
Ako smo partneri, zna~i da nismo politi~ki protivnici.
I daqe ostaju neka na{a neslagawa, na{e razlike, ali, ako smo part-
neri, zna~i da tragamo za onim {to nam je zajedni~ko i poku{avamo usa-
glasiti razli~ite politi~ke stavove. To je su{tina.
488
Voditeq: Da li to zna~i da se zaboravqaju sve optu`be koje su pred-
stavnici i funkcioneri Socijalisti~ke partije Srbije i JUL-a izgova-
rali na ra~un va{e stranke i vas li~no, i da se zaboravqa sva kampawa
koja je preko dr`avnih medija vo|ena protiv vas?
Dr [e{eq: U politici se nikada ni{ta ne sme zaboravqati. Ne za-
boravqa se ni ono {to su oni govorili o nama ni ono {to smo mi govo-
rili o wima. To je bio `estok sukob. S obe strane su veoma sna`ni udar-
ci zadavani.
Me|utim, mi smo sada do{li u situaciju da treba da usaglasimo sta-
vove, da radimo zajedno i ne smemo da se osvr}emo na ono {to je bilo ra-
nije. Zna~i, pamtimo to, to nam je jedno iskustvo. Iskustvo je veoma va-
`no u `ivotu i u na{em daqem politi~kom pona{awu, ali sada }emo se
truditi, bar Srpska radikalna stranka, a o~ekujem to i od na{ih koali-
cionih partnera, da ulo`imo maksimum da Vlada {to boqe funkcioni-
{e, da uspostavimo odnose poverewa, da uspostavimo odnose korektne sa-
radwe.
Voditeq: Uvek ste govorili da je ciq Srpske radikalne stranke da
postane vladaju}a partija. Da li to zna~i da je danas ispuwen va{ ciq?
Dr [e{eq: Nije on u potpunosti danas ispuwen. Na{ ciq nije samo
da postanemo vladaju}a partija nego i da se realizuje na{ program. O~e-
kujem da }e se na{ program realizovati na dugu stazu. Danas smo mnogo
bli`i wegovoj realizaciji nego {to je to bilo ju~e, ali sama po sebi
vlast nije na{ ciq.
Bez osvajawa vlasti mi ne mo`emo realizovati program. Mi se ba-
vimo politikom da bismo stekli slavu i vodi}emo ra~una da se ne obru-
kamo bilo kakvim zloupotrebama, bilo kakvim te`wama za materijal-
nim boga}ewem, za otima~inom i sli~no.
Tu smo se usaglasili i sa na{im koalicionim partnerima u Vladi,
da strogo vodimo ra~una da se Vlada ni na kom pitawu ne obruka, da se ne
napravi neka gre{ka, skandal, afera itd., i ako se slu~ajno ne{to desi
da }emo odmah rigorozno intervenisati, a mi radikali }emo biti najo-
{triji, najstro`i prema na{im ~lanovima ako se ogre{e o zakon, o mo-
ral, ako se ogre{e o strana~ku disciplinu i op{ta pravila politi~kog
pona{awa.
Voditeq: Pre ~etiri dana ste uputili poruku predsedniku Srbije
Milanu Milutinovi}u. Danas ste potpredsednik wegove vlade, odnosno
Vlade Srbije. Mo`emo li o~ekivati da potpredsednik srbijanske vlade
Vojislav [e{eq ponovi zahtev svom predsedniku da, kao ~ovek koji je
dobio najvi{e glasova na Kosovu, ode na to Kosovo i razre{i tamo pro-
blem?
Dr [e{eq: U metodu se ne{to mora promeniti. Do ju~e sam nastu-
pao kao predsednik najve}e opozicione partije. Danas nastupam kao
predsednik jedne od vladaju}ih partija. Dakle, tu se mora promeniti mo-
del nastupa.
Ali ja i daqe mislim da bi Milan Milutinovi} trebalo da ode na
Kosovo i da sa svoje strane u~ini napore da se ta kriza {to pre razre{i.
489
 Voditeq: Uostalom, tamo je osvojio najve}i broj glasova.
Dr [e{eq: Molim vas, sve {to smo imali da ka`emo o izborima, mi
smo rekli i objavili smo ~ak tri specijalna izdawa na{ih novina. Ni-
{ta tu nije ostalo tajna.
Ali rekao sam vam – ulazak u Vladu podrazumeva da se gleda napred,
u budu}nost, da se vidi {ta se mo`e uraditi zajedni~kim snagama, a {ta
ne mo`e.
Ako sada, sa pozicija vladaju}e stranke, po~nemo opet raspravqati s
na{im partnerima {ta je ko kome ranije uradio, kakvu je ko gre{ku na-
pravio, ko je gde bio nekorektan, ko se o koga ogre{io itd., onda od te
vlade nema ni{ta.
Voditeq: Zar mislite da ste tu bili nekorektni? Mnogi su pozdra-
vili taj va{ stav, jer je to ~iwenica, bar prema izbornim rezultatima.
Dr [e{eq: Nisam rekao da sam u tom slu~aju bio nekorektan, samo
vam ka`em da je moj poziv bio i izaziva~ki, poziv opozicionog lidera.
Sada, kao pripadnik jedne vladaju}e partije, smatram da i predsednik Re-
publike treba u svemu tome da u~estvuje kao predsednik Republike Srbi-
je, pa i da se pojavi na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je to principijelan stav, koji ne deluje izaziva~ki, bar ne
u objektivnom smislu. Mo`e u subjektivnom smislu da se shvati kako god
ko `eli, ali u objektivnom smislu mislim da tu nema ni~eg {to bi se
smatralo izaziva~kim stavom. ^ak u nekoj fazi re{avawa tog kosov-
skometohijskog problema, da se pojavi ekipa srbijanskih politi~ara u
najja~em sastavu, li~no sam spreman da idem i da pru`im svoj doprinos
tom usagla{avawu.
^ak sam bio spreman i na direktan dijalog sa Ademom Dema}ijem, pa
mi je bila zakazana i neka televizijska emisija na BK Televiziji, ali ne-
kim nesre}nim okolnostima emisija je otkazana, mimo moje voqe, mimo
voqe Adema Dema}ija, ali se nadam da }e biti prilike da se razgovara.
Voditeq: Da, ja sam sada gotovo uverena da vam se takvi nesre}ni slu-
~ajevi vi{e ne}e de{avati, u toj vrsti medija, ali da se ja manem komen-
tara u ovom slu~aju. Nego, htela sam jo{ ne{to da vas pitam. Gospodin
Jankovi}, vama ina~e jako poznata osoba, a poznata, bogami, i onima koji
su protestovali tri meseca, predsednik suda koji odlu~uje uglavnom o iz-
bornim rezultatima, sada je ~ovek koji sedi u istoj vladi.
Da li i on mo`e sada da odahne, jer vi{e ne}ete ni prema wemu da na-
stupate kao predsednik opozicione partije?
Dr [e{eq: Sada }u da nastupam kao predsednik vladaju}e partije,
jedne od vladaju}ih stranaka i potpredsednik Vlade. Ali mogu da nastu-
pam samo u odnosu na one doga|aje koji se dese od danas pa nadaqe.
Ne mo`e sada ova vlada da istra`uje politi~ko pona{awe nekih svo-
jih ~lanova. Kada smo formirali ovu vladu, kada smo ju~e vodili zavr{ni-
cu pregovora, niti sam ja dozvolio da na{ novi koalicioni partner raspre-
da ko od radikala mo`e, a ko ne mo`e u Vladu, niti sam sa svoje strane po-
kazao `equ i voqu da se me{am u tu vrstu wihovih unutra{wih odnosa.
490
Pretpostavqam da svaka partija ima i odre|enih problema u svojim
redovima kada se usagla{avaju kadrovska re{ewa, pa im ne treba jo{ sa
strane dolivati uqe na vatru. Pretpostavqam da su i oni mogli da ima-
ju raznorazne primedbe na na{e qude koji su u{li u Vladu, pa su se uzdr-
`ali od tih primedbi, kao {to se i ja nisam upu{tao u to kakva }e biti
wihova kadrovska re{ewa.
Po{li smo od pretpostavke da svaka stranka u ovoj vladi `eli one
qude koji }e je najboqe reprezentovati.
Voditeq: Interesuje me to, s obzirom da ste rekli da }ete se truditi
da se ne kompromitujete, pretpostavqam da mislite na Vladu u celini.
Dr [e{eq: Na Vladu u celini i pojedina~no, i pre svega kada je re~
o ministrima u Vladi koji su iz redova Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Ali te{ko }ete prati ruke, ako jedan resor zabrqa a nije
va{, samo tom ~iwenicom da nije va{ ~ovek u tom resoru.
Dr [e{eq: Znate, mo`e se desiti da neki ministar zabrqa, i da ce-
li resor zabrqa. Mogu se desiti krupne gre{ke, ali mi ne}emo sa sebe
prati odgovornost, nego }emo reagovati na objektivan, po{ten i prin-
cipijelan na~in i tada vaqda ne}emo deliti odgovornost sa onim koji
zabrqa. Mo`da }u i ja zabrqati. Mo`da }e neki radikal zabrqati. Te-
{ko je o tome unapred govoriti, ali, u svakom slu~aju, ni{ta ne}emo kri-
ti od javnosti i bi}emo veoma otvoreni za komunikaciju sa novinarima.
Voditeq: S obzirom da ste govorili da se zala`ete za, ako je potreb-
no, izbore na svim nivoima (ovo vas pitam, kad ve} govorim o gospodinu
Jankovi}u, tako mi to Ministarstvo pravde ne{to, kao osobi koja voli
pravi~nost, zapalo za oko, a i Ministarstvo informisawa je sada va{e,
mislim va{ ~ovek je ministar – Aleksandar Vu~i}), da li to zna~i da }e-
te se beskompromisno ili sada prijateqski usagla{avati oko toga kakvi
}e biti izborni uslovi? Dakle, najpre stawe u pravosu|u, a potom i u in-
formisawu ili obrnuto.
Dr [e{eq: Mi smatramo da i u vezi sa pitawem izbornih uslova
treba praviti dodatne korekcije, pre svega u pogledu ostvarivawa kon-
trole izbornih rezultata, sre|ivawa bira~kih spiskova itd., i na tome
}emo uporno raditi, uporno insistirati, kao {to }emo insistirati i u
medijskoj sferi da se pro{ire horizonti demokratizacije medija, ne da
se oni su`avaju, ali smatramo da je privatizacija najboqi oblik {ire-
wa tih horizonata.
Voditeq: I o privatizaciji }emo ne{to, samo sam htela jednu stvar
da vam ka`em.
U prvoj izjavi koju je specijalno za na{ radio dao predsednik Srp-
skog pokreta obnove gospodin Vuk Dra{kovi}, koju na`alost na{i slu-
{aoci jo{ nisu imali prilike da ~uju, a ja jesam malopre kad smo u{li u
radio, on je rekao da ovo tuma~i kao zatvarawe prozora ka svetu, ovu vr-
stu vlade, dakle, sa radikalima, i da je vrlo te{ko da }e se sprovesti pro-
grami otvarawa ka svetu i re{avawa problema Kosova i drugih goru}ih
problema sa radikalima. Upotrebio je termin, na prvo slu{awe, ako sam
dobro zapamtila, da ste vi rekli da }ete prema Americi da poka`ete pe-
snicu, a da ste tra`ili otvarawe ka Kini. Za{to tako, ako je tako?
491
 Dr [e{eq: To nije prvi put da Vuk Dra{kovi} izmi{qa.
Vi znate da je u posledwe vreme izgubio glavu i da izmi{qa sve vi-
{e, i sve vi{e la`i lansira.
Gde sam to rekao, ako se ja s wim nisam sreo jo{ od onog televizijskog
duela po~etkom decembra?
Nikada takve izjave nisam dao, a ulazak Srpske radikalne stranke u
Vladu zna~i otvarawe prozora prema svetu, a ne zatvarawe. Svet }e sad
mnogo vi{e da ceni Vladu Srbije, nego {to bi je cenio da u wu u|u neke
stranke ~iji su lideri spremni da ih postrojavaju na travwacima stranih
ambasada.
Voditeq: Mo`e biti razmatrana i pretwa sankcijama u slu~aju da ju-
goslovenske i srbijanske vlasti nisu zadovoqile. Dodu{e, ne znamo ta~-
no kako izgledaju dogovori sa predsednikom Jugoslavije Milo{evi}em,
sa kojim su vodili te razgovore. U svakom slu~aju, odlu~iva}e se o tome
ho}e li na{oj zemqi ponovo biti uvedene sankcije ili ne.
Pitala sam neke qude u Skup{tini da li misle da }e ulazak radika-
la u Vladu da doprinese uvo|ewu sankcija. Ne bi bilo fer da to ne pitam
i vas.
Dr [e{eq: Ulazak radikala u Vladu ne mo`e ni u kom smislu da do-
prinese uvo|ewu sankcija. Sankcije ne mogu nikako biti motivisane u~e-
{}em ili neu~e{}em neke politi~ke partije u vlasti. Uvek su sankcije
motivisane nekim konkretnim razlozima: stvarnim ili izmi{qenim.
Do sada su izmi{qani razlozi za uvo|ewe sankcija, a stvarni razlozi
su poku{aj zapadnih sila da se Srbija svede na {to mawu teritoriju.
Mislim da su nekim diplomatskim akcijama skoro sve mogu}nosti po-
novnog uvo|ewa sankcija, bar za izvesno vreme, uklowene. Ta mogu}nost je
za sada otklowena diplomatskim akcijama u kojima je u~estvovala Savezna
Republika Jugoslavija, posetama nekih stranih ministara, nekim konkret-
nim potezima na Kosovu, pre svega inicijativom da se otpo~ne jedan pro-
ces razgovora sa predstavnicima albanske nacionalne mawine.
Mislim da je i ju~era{wi dogovor o po~etku kori{}ewa dr`avnih
{kola, zgrada dr`avnih {kola i fakulteta za {kolovawe pripadnika
albanske nacionalne mawine, krupan doprinos u tom pravcu.
Kako }e se zaista pona{ati zapadne sile na sutra{wem sastanku i
kako }e se na wihovo pona{awe reflektovati iznenadna kriza vlade u
Rusiji, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Pa, {ta mislite, kako? Kakve su va{e procene?
Dr [e{eq: Ipak treba malo da sa~ekamo, ne mogu sada da na slobod-
niji na~in dajem procene te vrste, jer sad u javnosti vi{e ne nastupam kao
predsednik jedne opozicione stranke nego kao potpredsednik Vlade Sr-
bije i ne bih smeo da dajem procene te vrste, pogotovo zbog toga {to Vla-
da Srbije nema nikakve ingerencije u sferi me|unarodnih odnosa, nego
Savezna vlada, a sa ovog nivoa vlasti, u kome sada u~estvuju srpski radi-
kali, mi u najmawu ruku ne bismo smeli da ometamo neku diplomatsku
inicijativu Savezne vlade.
492
Voditeq: Da li vi kao politi~ar i predstavnik svoje stranke krizu
vlade u Rusiji vidite kao ne{to {to mo`e da uti~e negativno na na{u
poziciju?
Dr [e{eq: Ne, ja nisam tako rekao. Mo`e negativno, mo`e pozitiv-
no, ja to ne znam. I to nikome u svetu nije jasno, ~ak su mnogi zapadni li-
deri izjavqivali da su iznena|eni tim procesom. Ostaje da sa~ekamo ne-
ko vreme i da vidimo. Ono {to mi `elimo je da u Rusiji budu {to ja~e po-
liti~ke snage koje su za prijateqstvo sa Srbijom i srpskim narodom, Sa-
veznom Republikom Jugoslavijom. Takvih snaga ima u skoro svim parti-
jama u Rusiji.
Voditeq: S obzirom da je prakti~no zavr{eno ono {to je na{a ze-
mqa mogla da povu~e kao potez, a {to bi moglo da uti~e na stav Kontakt
grupe, (znamo da ve} ve~eras, zapravo, zasedaju na nivou direktora) mo`e-
te li u tom smislu sebi da olak{ate i da date jednu ocenu – da li misli-
te da je moglo da se u~ini vi{e da bi se obezbedilo, da zaista ne postoje
razlozi da nam se uvode sankcije ili ne?
Dr [e{eq: Mislim da je u~iwen maksimum, a da je izbegnut bilo ko-
ji potez koji vodi samouni{tewu Srbije.
Postoji jedna granica preko koje se ne mo`e. Ta granica je odbijawe
da se bilo ko me{a u na{e unutra{we poslove, odbijawe internaciona-
lizacije kosovskometohijskog problema i odbijawe da se Kosovo treti-
ra kao teritorija van Srbije. Kosovo mora ostati u sastavu Srbije.
A {to se nas ti~e, vi ste videli po ekspozeu premijera Marjanovi-
}a, mi smo to prihvatili. Na{a stranka je za to da se Albancima garan-
tuju ona prava koja su odre|ena u poveqi Ujediwenih nacija, u Konvenci-
ji Saveta Evrope, u principima Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, ali mi mislimo da nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju
mnogo vi{e nego {to je garantovano tim dokumentima.
Voditeq: Na{ specijalni izve{ta~ sa Kosova ceo vikend je prove-
ravao ovde, zovu}i redakciju, da li su ta~ne informacije koje su kolale,
posebno me|u Srbima, da za vikend vi dolazite dole?
Ju~e smo imali prilike da ~ujemo, mada to nismo imali prilike da ~u-
jemo na dr`avnim medijima, kako Srbi sa Kosova, dakle oni koji su, po oce-
nama svih, uzdigli Slobodana Milo{evi}a na politi~ki pijedestal, ovde
u Srbiji prvi put masovno uzvikuju: izdaja, izdaja, i vezuju to za wegovo
ime.
Vi pozitivno ocewujete ovaj sporazum, da li to zna~i da o~ekujete da
i vama mo`e da se vi~e: izdaja?
Dr [e{eq: Ne. Ne verujem i ne znam kojim povodom, ako je uop{te
bilo takvih izvikivawa. Ne znam kojim povodom, ali u ovom slu~aju Srp-
ska radikalna stranka nikada ne}e prihvatiti nijednu varijantu kojom
se gubi Kosovo i Metohija ili kojom se izdvaja Kosovo i Metohija iz sa-
stava Srbije, ili se naru{ava sada{wi ustavni polo`aj bilo koje teri-
torije u sastavu Srbije. Dakle, bilo kakvo ga`ewe Ustava mi ne mo`emo
prihvatiti, i ako slu~ajno do toga do|e, mi vi{e ne}emo biti u izvr{noj
vlasti. Napusti}emo vlast, i tu nema nikakve sumwe.
493
 [to se ti~e ovoga {to je ju~e postignuto, znate, ja mislim da je to je-
dan diplomatski iskorak koji nije {tetan za Srbiju i srpski narod, a mo-
`e biti {tetan za pripadnike albanske nacionalne mawine.
[ta to zna~i ako pre podne idu Srbi i muslimani, i Turci, i Romi,
i Egip}ani, na univerzitetsku nastavu ili u osnovne i sredwe {kole, a
posle podne albanska deca, albanski omladinci, albanski studenti? Na
~iju je to {tetu?
To {to na{a Vlada daje mogu}nost kori{}ewa dr`avnih prostorija
za wihov proces nastave, to nije nikakav problem. Sad je to besplatno,
mo`da }e se sutra napla}ivati, razumete?
Voditeq: Upravo sam to htela da ka`em. Vi ste se zalagali, koliko
se ja se}am, a se}am se, da Albanci mogu kao i svi drugi da u~e {kole na
svom jeziku, da imaju univerzitete kakve ho}e, ali da to pla}aju. To je bio
va{ stav.
Dr [e{eq: Ja sam i daqe za to. Zalaga}u se i u Vladi Srbije, kad do-
|e do procesa razre{avawa, da se, recimo, izdvoji jedan broj zgrada koji
je vi{ak, da se ponudi na prodaju, ~ak s nekim popustom da se ponudi na
prodaju predstavnicima albanske nacionalne mawine. Ali moramo prvo
definisati wihova autonomna prava. Kako }emo ih definisati, ostaje da
se vidi.
Srpska radikalna stranka se zalagala za kulturnu autonomiju pri-
padnika albanske nacionalne mawine. Ona obuhvata sferu obrazovawa,
zdravstva, socijalnog i penzijskog osigurawa, informisawa, kulture.
Naravno, to pitawe sada treba da usagla{avamo sa svojim koalicionim
partnerima u sklopu Vlade narodnog jedinstva, ali }e na{a nastojawa
i}i u tom pravcu.
A {to }e za izvesno vreme oni da koriste dr`avne zgrade za obavqa-
we nastave, u tome ne vidim neki poseban problem i smatram da srpska
strana ne bi trebalo da pokazuje preteranu nervozu.
Kqu~na pitawa }e tek do}i na dnevni red. Ovo nije kqu~no pitawe.
Voditeq: Vi ste do sad, kao opozicioni politi~ar, kritikovali ovu
vlast i posebno ste govorili da je problem u tome {to se, otprilike, ni
predsednik dr`ave, a ni Vlada u mnogim slu~ajevima ne me{aju u svoj po-
sao, kako se to narodski ka`e.
Da li }ete sada, kao potpredsednik Vlade, dozvoliti da Slobodan
Milo{evi} bude alfa i omega politike, da bude sve u wegovim rukama i
da od wegove odluke sve zavisi, kako je to, bar prema uverewu mnogih, bio
do sada slu~aj?
Dr [e{eq: Nema ni~eg prirodnijeg nego da opoziciona stranka kri-
tikuje vlast u vezi sa svim pitawima gde joj na|e slabu ta~ku. Nekada je
to stvarna slaba ta~ka, nekad pretpostavqena, nekad ~ak izmi{qena sla-
ba ta~ka, ali nema ni~eg prirodnijeg u jednom demokratskom procesu ne-
go da se vlast i opozicija neprekidno pregawaju, prepucavaju, polemi{u,
sukobqavaju.
[to se ti~e ingerencija bilo kog nosioca vlasti i javnih funkcija
u na{oj zemqi, one moraju biti strogo u skladu sa Ustavom i zakonom. Zna
494
se ta~no {ta su nadle`nosti saveznog predsednika Republike, Savezne
vlade, {ta su nadle`nosti Republi~ke vlade, predsednika Republike
Srbije, ali treba da imate u vidu da postoji jasno izra`ena razlika iz-
me|u ustavnih i zakonskih nadle`nosti i realne mo}i i uticaja koje ima
pojedini politi~ar.
Realna mo} i uticaj Slobodana Milo{evi}a nisu toliko zasnovani
na samoj funkciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije i wenim
ustavnim nadle`nostima, koliko na ~iwenici da je on predsednik najve-
}e politi~ke partije u na{oj zemqi – Socijalisti~ke partije Srbije i
da ga podupire i Jugoslovenska levica, kao druga sna`na levi~arska par-
tija u na{oj zemqi. To je izvor wegove stvarne politi~ke mo}i i wego-
vog velikog politi~kog uticaja.
Voditeq: Ho}ete li se buniti ukoliko vidite da se ne po{tuju
Ustav, zakoni i ingerencije, i kako }e se pokazivati ta pobuna?
Dr [e{eq: Mi }emo se strogo dr`ati Ustava i zakona i insisti-
ra}emo da se i drugi dr`e Ustava i zakona. Ne}emo tolerisati nijedno
kr{ewe Ustava i zakona.
Znate, ne bih upotrebio taj izraz – pobuna. Ali ako bi se slu~ajno
kr{io Ustav i zakon, opet ne bi bilo mesta srpskim radikalima u struk-
turama vlasti.
Voditeq: To zna~i da biste bili spremni da u takvim slu~ajevima
iza|ete iz Vlade.
Dr [e{eq: Ukoliko bi do{lo do ozbiqnog naru{avawa Ustava i za-
kona, normalno, ako se poka`e da nismo u stawu da spre~imo naru{ava-
we Ustava i zakona, s tim {to nije pametno unapred prognozirati naru-
{avawe Ustava i zakona.
Govorim, dakle, u kondicionalu – ako se slu~ajno desi. Mi }emo na-
stojati da se preventivno deluje u tom pravcu da niko ne iska~e iz okvi-
ra Ustava i zakona. Srbiji nikada kao danas nije bilo toliko zna~ajno da
se sve strukture vlasti strogo dr`e Ustava i zakona.
Voditeq: Imamo jo{ malo vremena, jo{ puno tema, ali ono {to ne
bih da presko~im, to je odnos sa Crnom Gorom i va{ uticaj u Vladi da se,
da ka`emo, normalizuju odnosi izme|u vrha Srbije i Crne Gore.
Kada ste odlazili na inauguraciju crnogorskog predsednika Mila
\ukanovi}a, rekli ste da to ~inite, izme|u ostalog, i zbog toga da smi-
rite tenzije i da uspostavite normalnu komunikaciju.
Da li }ete na tome insistirati i sada?
Dr [e{eq: Vi ste danas bili na sednici Narodne skup{tine, videli
ste kako izgleda tekst Deklaracije o narodnom jedinstvu i u ta~ki 5. te de-
klaracije se ka`e: “Srbija i Crna Gora su dva imena za isti koren, isto-
rijsku te`wu i sudbinu”. Tu nije bilo i nikada ne}e biti mla|eg i stari-
jeg. Zbog toga su Srbija i Crna Gora, uz Republiku Srpsku, ne samo stubo-
vi narodnog jedinstva nego i izraz narodne `eqe za okupqawem svega {to
istorijski, politi~ki, privredno, duhovno, etni~ki, kulturno i u svakom
drugom pogledu ne mo`e biti razdvojeno, a pogotovo ne suprotstavqeno.
495
 Ja mislim da je ovim sve re~eno. Mi `elimo {to boqe odnose izme-
|u Srbije i Crne Gore, `elimo ja~awe Savezne Republike Jugoslavije, a
to podrazumeva, naravno, i mnogo boqe odnose izme|u re`ima u Beogra-
du i re`ima u Podgorici.
Vi znate da je Srpska radikalna stranka u mnogim presudnim trenu-
cima pokazala i dokazala da je stranka dobre voqe, da nismo zlopamtila
u politici i da nismo qudi koji se rukovode mr`wom u politi~kom pro-
cesu u kome u~estvujemo.
Voditeq: Kao {to ste i sami rekli, tekst ove deklaracije bio je usa-
gla{en ne{to ranije, u svakom slu~aju pre subote...
Dr [e{eq: Ne, ne, molim vas, {to se ti~e ove deklaracije sa Srp-
skom radikalnom strankom, wen tekst je usagla{en ju~e.
Voditeq: Da, ali su socijalisti, dakle, u~estvovali, ovo pitawe je
usmereno...
Dr [e{eq: Mesec dana je na tome ra|eno.
Voditeq: U subotu su visoki funkcioneri Socijalisti~ke partije
Srbije prisustvovali kongresu partije Momira Bulatovi}a i jasno se
stavili na tu stranu.
Da li, s obzirom na tu ~iwenicu, o~ekujete da }e ova deklaracija da
pomogne da se izmeni stav prema vladaju}oj partiji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Prvo, na subotwem Kongresu Socijalisti~ke narodne
partije Crne Gore bio je i predstavnik Srpske radikalne stranke, na naj-
vi{em nivou – Miroslav Vasiqevi}, ~lan Predsedni~kog kolegijuma,
potpredsednik Izvr{nog odbora za Srbiju. To ne zna~i da smo se mi sta-
vili na stranu Socijalisti~ke narodne partije i Momira Bulatovi}a.
Bili smo na wegovoj strani na predsedni~kim izborima. Na{a podr{ka
je tu bila jednokratna. Mo`da }emo opet imati neku fazu bli`eg razu-
mevawa, uzajamnog podupirawa, podr{ke itd., to se unapred ne mo`e zna-
ti i ne mo`e se iskqu~iti.
Ali to {to je Socijalisti~ka partija jasno na tom kongresu izrazi-
la da podr`ava Socijalisti~ku narodnu partiju Crne Gore, ne treba br-
kati sa odnosima re`ima u Beogradu i re`ima u Podgorici.
Jedno je ostvarivawe nivoa saradwe na nivoima dr`avne vlasti, a
drugo u me|ustrana~kim kontaktima. To ne treba me{ati.
Voditeq: Pa, nismo ba{ ne{to videli da se ostvarila neka saradwa
otkad je tamo za predsedika izabran gospodin \ukanovi}, zato vas to pitam.
Dr [e{eq: Nismo videli, nije bilo prisutno u javnosti da se ostva-
rivala neka posebna saradwa, ali to ne iskqu~uje da }e te saradwe biti
i ja mislim da mora postojati saradwa izme|u Vlade Srbije i Vlade Cr-
ne Gore u vezi sa ~itavim nizom pre svega ekonomskih i socijalnih pita-
wa – to je ono {to je u nivou nadle`nosti Srbije i Crne Gore kao fede-
ralnih jedinica. A gro politi~kih pitawa }e se razre{avati kroz pro-
ces ostvarivawa savezne vlasti.
Voditeq: E, sad mi recite jo{ ne{to.
U toku pregovora vezanih za ovu vladu Srbije, u kojima su, kako vi sa-
496
mi ka`ete, najmawe u~estvovali radikali, a, dakle, vi{e qudi iz Srp-
skog pokreta obnove, govorilo se da se ta koalicija, navodno,
SPS–JUL–SPO, sad ve} ka`em navodno, s obzirom da je nema na repu-
bli~kom nivou ostvaruje na lokalnim nivoima.
U mnogim gradovima u Srbiji imamo situaciju da je to bio jedan je-
zi~ak na vagi, a imamo i u Beogradu.
Vi ste i predsednik Op{tine Zemun, da li }ete ostati na toj funk-
ciji i da li ova koalicija na republi~kom nivou zna~i nova pregrupisa-
vawa na lokalnim nivoima?
Dr [e{eq: Ja ne}u ostati predsednik Op{tine Zemun. Bilo bi be-
smisleno da ostanem i da zadr`im toliko funkcija. Srpska radikalna
stranka ima ~itav niz drugih, pametnih, sposobnih kadrova i mi }emo,
koliko od ovog meseca, izvesti neke kadrovske promene.
S druge strane...
Voditeq: Imate li ve} nekog u vidu za Zemun?
Dr [e{eq: Ne mogu ja sad napamet da licitiram, znate. To }e pred-
sedni~ki kolegijum da predlo`i, a ima}emo u ~etvrtak i sednicu Cen-
tralne otaybinske uprave.
U svakom slu~aju, mo`ete uzeti spisak na{ih odbornika u Skup{ti-
ni op{tine Zemun. Jedan od wih mora biti novi predsednik Op{tine
~im ja podnesem ostavku, a podne}u ostavku negde do ponedeqka. [to se
ti~e lokalnih nivoa vlasti, mi nastavqamo u svim op{tinama da deluje-
mo kao opoziciona vlast na nivou grada Beograda, a bilo bi mnogo boqe
da ste ovo pitawe postavili predstavnicima Socijalisti~ke partije,
jer oni su do sada ostvarivali saradwu sa SPO na nekim lokalnim nivo-
ima vlasti, ukqu~uju}i i Beograd.
Mi nemamo ni sa kim dogovore o uspostavqawu koalicije na lokal-
nom nivou. Mo`da }emo jednog dana imati. Za sada nemamo.
I drugo, ciq Srpske radikalne stranke je da se {to pre ponove lo-
kalni izbori u Srbiji. Mislim da }emo morati da idemo na lokalne iz-
bore pre svega ako se postigne neki ozbiqan dogovor sa predstavnicima
albanske nacionalne mawine, jer realizacija tog dogovora mora po~eti
od lokalnih nivoa vlasti.
Voditeq: Kako }ete onda pomiriti o{tru kritiku, koja je karakte-
risti~na za radikale i ovu sada diplomatiju, s obzirom na koalicionu
vlast?
Dr [e{eq: Kad nastupamo kao predstavnici vlasti, moramo se po-
na{ati na jedan na~in, dakle, sa vi{e diplomatskim re~nikom, a tamo
gde nastupamo kao opoziciona politi~ka partija, koristimo standardni
partijski re~nik.
Voditeq: Da li ste vi svesni, gospodine [e{eq, da to bude posled-
we pitawe, jer imamo jo{ samo dva i po minuta, da su se mnogi qudi
iskreno upla{ili situacije u kojoj su radikali postali vladaju}a stran-
ka u Srbiji.
Ima li razloga za strah?
497
 Dr [e{eq: Mislim da se malo qudi iskreno upla{ilo, a mislim da
se ogromna ve}ina qudi u Srbiji danas obradovala kada su ~uli vest da je
Srpska radikalna stranka postala jedna od vladaju}ih partija. Ja mislim
da se u Srbiji iz toga izvla~i novi optimizam, da se vra}a moral u celi
narod, u sve gra|ane Srbije, a i da }e srpski radikali svojom participa-
cijom u novoj vladi, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, posti}i
osetne rezultate, da }e ve} za neko kra}e vreme narod mo}i da zakqu~i
da je ta vlada uspe{na.
Voditeq: A ovi {to su se upla{ili, {ta wima da ka`emo?
Dr [e{eq: Ti {to su se upla{ili, neka se svako nosi sa svojim stra-
hom.
Voditeq: Mislite da nema razloga?
Dr [e{eq: Nek se pla{e dok ne shvate da nema nikakvog razloga za
strah. Nismo mi tu da idemo po ku}ama i da razuveravamo.
Voditeq: Ali tvrdite da razloga za strah nema.
Dr [e{eq: Ube|en sam da nema, a i vi ste toga veoma, veoma svesni.
Voditeq: Ja sam netipi~an primer. U svakom slu~aju, nadam se....
Dr [e{eq: Bitno je da ste svesni toga.
Voditeq: U svakom slu~aju, nadam se da ne}ete da poprimite manir
qudi koji su do sada predstavqali vlast ove zemqe i da }ete se i daqe
odazivati na{im pozivima. [tavi{e, izra`avam nadu da }ete, s obzirom
da ste sad dobili Ministarstvo informacija, uticati na ostale da budu
otvoreniji prema medijima.
Dr [e{eq: Do sada nikada nisam izbegao da se odazovem na neki po-
ziv za gostovawe na Radio B92, a {to se ti~e mog pojavqivawa na drugim
medijima, zavisi}e pre svega od korektnosti tih medija.
Ne pada mi na pamet u `ivotu da razgovaram sa novinarima “Dnevnog
telegrafa”, recimo, ili nekog sli~nog medija koji se isti~e u brutalno-
stima, prqav{tinama, izmi{qotinama, najprqavijim radwama.
Postoje i mediji koje cenim i po{tujem, bez obzira {to se ideolo-
{ki veoma razlikujemo i {to smo na suprotnim politi~kim talasnim
du`inama i mislim da te odnose korektnosti treba sa~uvati.
[to se ti~e srpskih radikala, uvek }ete mo}i da ra~unate na na{u
saradwu, naravno, dok se dr`ite nekih principa objektivnosti u izve-
{tavawu, bez obzira {ta mislili o nama i bez obzira koliko se politi~-
ki razlikovali od nas.
Voditeq: Bez obzira na sve to, puno vam hvala {to ste se danas oda-
zvali na{em pozivu i bili na{ gost.
Po{tovani slu{aoci, bio je ovo predsednik Srpske radikalne
stranke, od danas potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Vojislav [e-
{eq.
Prijatan dan.
498
XXV
PROBLEM KOSOVA I METOHIJE
– UNUTRA[WA STVAR SRBIJE
“Palma plus”, Jagodina ,2. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Televizija “Pal-
ma plus”, televizija kojoj mo`ete verovati jer vas informi{e iz prve
ruke. Ovo je 59. emisija “Politikona”, emisija koja je posve}ena aktuel-
noj politi~koj situaciji u Srbiji i Jugoslaviji. Dozvolite na po~etku
da vam ka`em da mi uvek dr`imo re~, i ako ste u ju~era{wem i dana{wem
programu ~uli da }e na{ ve~era{wi gost biti dr Vojislav [e{eq, pot-
predsednik Vlade Republike Srbije, onda mo`ete nama verovati jer je on
u studiju. Dobro ve~e, potpredsedni~e Vlade.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Dozvolite da vam u ime Televizije “Palma plus” ~estitam
na izboru za potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Dr [e{eq: Hvala vam.
Voditeq: Ono {to je najaktuelnije, Vlada je danas zasedala i podr-
`ala inicijativu i pismo predsednika Savezne Republike Jugoslavije
gospodina Slobodana Milo{evi}a koje je vezano upravo za inicijativu
za referendum sa pitawem koje bi trebalo da glasi: da li su gra|ani za
to da predstavnici me|unarodne zajednice uzmu u~e{}e u re{avawu vi-
talnog problema ove Srbije, a to je Kosovo i Metohija. Va{a odluka je
bila jednoglasna da podr`ite ovu inicijativu, ako se ne varam. Mo`ete
li uop{te da komentari{ete ovakvu inicijativu i odluku Vlade Repu-
blike Srbije?
Dr [e{eq: Inicijativa je veoma dobra i jednoglasno je podr`ana na
sednici Vlade Republike Srbije. Vlada je donela odluku da predlo`i
Skup{tini raspisivawe referenduma, a zamolili smo Dragana Tomi}a,
predsednika Vlade, da tu sednicu hitno zaka`e, tako da je mo`emo o~e-
kivati ve} za nekoliko dana, mo`da ve} do ponedeqka. Vide}emo koji }e
to biti rok, opet, ne}e to biti i suvi{e duga~ak rok za odr`avawe re-
ferenduma. Mislimo da je to najboqi odgovor svim onim pritiscima za-
padnih sila koji su sra~unati u pravcu internacionalizacije kosovsko-
metohijskog pitawa, problema albanske nacionalne mawine, sra~unati
su na me{awe tih stranih sila u na{e unutra{we odnose i razbijawe Sr-
bije u krajwem ishodu. To im je krajwi ciq.
Strani emisari koji su dolazili proteklih dana u Beograd, a pogo-
tovo Gelbard, koji je o tome direktno govorio u emisiji u televiziji Stu-
dio B u Beogradu, tvrdili su da re`im u Beogradu, da vlast vodi politi-
ku suprotnu htewima i interesima naroda. Poku{ali su da predstave da
je narod za internacionalizaciju, za strano me{awe, da je za posrednike,
ali vlast ne dâ.Ube|en sam da }e ve}ina gra|ana Srbije iza}i na refe-
rendum i odlu~no se suprotstaviti bilo kakvom stranom me{awu. Mi-
slim da }emo na ovaj na~in jasno staviti do znawa da u vezi sa pitawem
499
Kosova i Metohije ne mo`e biti popu{tawa mimo odredbi Ustava i
pravnog sistema na{e zemqe, da ne mo`e biti nikakve internacionali-
zacije, da se Kosovo i Metohija ne mogu izdvajati iz sastava Srbije. Mi
smo spremni, sa svoje strane, da poka`emo dobru voqu da izvesna auto-
nomna prava pripadnicima albanske nacionalne mawine – gra|anska,
qudska prava, kulturnu autonomiju, pru`imo u onoj meri u kojoj se dogo-
vorimo i koja ne}e dovoditi u pitawe srpski dr`avni suverenitet i te-
ritorijalni integritet.
Voditeq: Iz onoga {to smo mi mogli da saznamo, imaju}i u vidu da
pratimo situaciju na Kosovu i da smo imali razgovor sa nekim qudima
koji su savetnici Ibrahima Rugove i koji su govorili kakav je stav al-
banske strane, izgleda da se iza te internacionalizacije krije zapravo
teza da Jugoslavija mo`e da ostane u me|unarodno priznatim granicama,
ali da u okviru tih granica Kosovo mo`e da bude republika i da ustavno
ure|ewe Jugoslavije mo`e da se promeni tako da Kosovo bude tre}a repu-
blika. To je izjavio Bakali u pro{loj emisiji, u kojoj je bio prisutan mi-
nistar za informisawe gospodin Vu~i} kad je on govorio, u telefonskom
izve{taju, odnosno sa lica mesta, jer smo pravili to u Pri{tini.
Dr [e{eq: To je veoma podmukla varijanta. Za nas je konstituisawe
Kosova i Metohije kao tre}e federalne jedinice u sastavu Savezne Repu-
blike Jugoslavije mnogo gora varijanta od potpunog otcepqewa Kosova i
Metohije. Neuporedivo gora. Evo zbog ~ega. Ako bi se Kosovo i Metohi-
ja proglasili federalnom jedinicom u sastavu SRJ, stekli bi atribut dr-
`avnosti. Federalna jedinica je prosta dr`ava, a federacija je slo`ena
dr`ava. Velike sile su i odredbe Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, nakon ru{ewa Berlinskog zida i ujediwewa Nema~ke, prila-
godile ovakvom teorijskom stavu. Konferencija o evropskoj bezbednosti
i saradwi je za nepromenqivost posleratnih granica u Evropi. Ako do-
lazi do cepawa federalnih dr`ava, onda su nepromenqive granice fede-
ralnih jedinica, a podrazumeva se da federalna jedinica ima pravo da
iza|e na referendum i proglasi nezavisnost. Kad bi to neka albanska
vlast u Pri{tini saop{tila, kad bi to pokrenula, kad bi to provela, ve-
liki broj zemaqa u svetu bi priznao tu nezavisnost, kao {to se desilo na
primeru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, i Kosovo bi bilo
definitivno izgubqeno.
Ali ne `uri se zapadnim silama da potpuno otcepe Kosovo. Oni su
smislili pakleni plan kako da uz pomo} Kosova kao federalne jedinice,
gde bi dominirali [iptari i gde bi vlast bila pod direktnim uticajem
Zapada, a i da vlast u Crnoj Gori bude pod direktnim uticajem Zapada, ka-
ko bi na saveznom nivou zapravo vladali Srbijom. Mi to iskustvo imamo
jo{ iz Titovog komunisti~kog vremena. Do{lo bi do preglasavawa u Sa-
veznoj skup{tini – dve federalne jedinice protiv jedne, i uspostavio bi
se opet neki kondominijum nad Srbijom. Srbija bi bila potpuno sputana,
obezvla{}ena, pod prinudnom upravom. Zbog toga je to jo{ gora varijan-
ta od direktnog otcepqewa Kosova. Ono {to je u svemu ovome veoma in-
teresantno, SAD ni do danas nisu priznale Saveznu Republiku Jugosla-
viju. U svim oficijelnim komunikacijama govore o Srbiji i Crnoj Gori,
500
a unazad dva, tri meseca insistiraju da se kosovsko pitawe re{ava u
okviru Jugoslavije, a ne u okviru Srbije. Dakle, apsolutna neprincipi-
jelnost u vo|ewu spoqne politike.
Voditeq: O~igledno da je o tom pitawu na istoj liniji sa stavom
Amerike i stav Bakalija, Rugove i ostalih koji tra`e da se ukqu~i Jugo-
slavija, a ne da se pregovara sa srpskom delegacijom?
Dr [e{eq: Svi ~elnici albanskih politi~kih partija, neki u ve-
}oj, neki u mawoj meri, su direktno na vezi zapadnih sila, ne samo Ame-
rike nego i nekih drugih. Oni primaju instrukcije, oni primaju materi-
jalnu pomo}, sugestije. Zapadne sile vuku kqu~ne poteze, a albanski po-
liti~ari su samo izvr{ioci. Uostalom, onaj srda~ni zagrqaj Gelbarda i
Rugove u Pri{tini pre nekoliko dana re~ito govori o svemu. Taj zagr-
qaj prevazilazi bilo kakvu diplomatsku etikeciju. Znate, nisu wih dvo-
jica kolege, nisu politi~ari istog ranga, i suvi{e su komplikovani na-
{i unutra{wi politi~ki odnosi da bi neki ozbiqan politi~ar sa Za-
pada uop{te smeo da demonstrira takvu vrstu bliskosti, a to je bila de-
monstracija inata, prkosa srpskom narodu, to je bila demonstracija na-
mera da se srpski narod do kraja ponizi.
Voditeq: Vlada Republike Srbije, odnosno predsednik Vlade gospo-
din Marjanovi} je javno uputio poziv, a nakon toga je rekao da je i li~no
vo|ama nekih albanskih partija, onim zna~ajnijim, upu}en poziv za 8.
april. Danas je u nekim sredstvima informisawa ve} reagovao Ibrahim
Rugova i rekao da ne}e do}i. Da li to zna~i upravo ovo o ~emu govorite,
da neki signali sa Zapada govore da nije trenutak i da treba odlagati to
do onog momenta kad Srbiji treba zavesti mo`da sankcije?
Dr [e{eq: Zapad planira Srbiju jo{ `e{}e da pritisne ucenama,
da je izla`e raznim neprijatnostima, rizicima ekonomske, socijalne,
politi~ke prirode. Zapad `eli Srbiju jo{ vi{e da oslabi, a da joj onda
nametne svoju voqu, i sve ovo {to se radi smi{qeno je za iscrpqivawe
Srbije. Vlada Republike Srbije }e biti uporna. Mi }emo i daqe zakazi-
vati te sastanke. Sad je delimi~no promewen sastav ovog Vladinog tima
po{to je i sastav Vlade promewen. Tomislav Nikoli} se sad pojavquje u
ulozi direktnog vladinog pregovara~a, a Srpska radikalna stranka }e
imati drugog svog predstavnika u tom timu. Mi }emo neprekidno pokazi-
vati spremnost za razgovor, neprekidno }emo se suprotstavqati inter-
nacionalizaciji, stranom me{awu. Stvara}emo konstruktivnu atmosfe-
ru, a, naravno, ne}emo se miriti ni sa kakvim oblicima teroristi~kih
aktivnosti i ne}emo dozvoliti da neko ru{i na{ ustavni sistem.
Voditeq: Ja moram da ka`em da su predstavnici upravo va{e stran-
ke koji su ministri: gospo|a Tabakovi}, gospo|a Rada Todorovi}....
Dr [e{eq: Trajkovi}.
Voditeq: ...Trajkovi}, ako se ne varam, zatim ministar Vu~i}, svi
bili u na{em studiju. Oni koji `ive tamo, a to je doktorka Trajkovi} i
gospo|a Tabakovi}, govorili su o situaciji na jugu Srbije. Kako vi oce-
wujete sada{wi trenutak, da li Vlada, odnosno da li ova dr`ava Srbija
kontroli{e Kosovo i Metohiju u pravom smislu, da jednostavno mir vla-
da na Kosovu i Metohiji?
501
 Dr [e{eq: Da, dr`ava Srbija kontroli{e Kosovo i Metohiju. Glav-
na teroristi~ka banda je razbijena i weni su pripadnici uglavnom pobi-
jeni jer su se direktno suprotstavili policiji, jer su se borili takore-
}i do zadwega. ^ak su neke civile zadr`ali kao taoce i neke od wih sa-
mi pobili, a neki su stradali u toku tih dejstava. Likvidacija Adema Ja-
{arija mnogo je oslabila albanske teroriste, me|utim, ima jo{ mnogo
slu~ajeva ubacivawa novih teroristi~kih grupa iz Albanije. Ono {to se
pre nekoliko dana desilo u De~anima, napravila je jedna grupa direktno
uba~ena iz Albanije. Policija obavqa svoj posao, obavqa ga prili~no
efikasno u uslovima u kojima deluje i mislim da ona garantuje svim Sr-
bima koji tamo `ive visok stepen sigurnosti, visok stepen bezbednosti.
Naravno, bezbednost ne mo`ete garantovati apsolutno ni u Jagodini, ni
u Beogradu. Znate, ova krizna ekonomska situacija, ovakvo socijalno sta-
we je pove}alo sve vrste kriminala pa i terorizam, pa ne mo`ete ~ak ni
u Beogradu apsolutno svakom garantovati na svakom mestu da je potpuno
siguran, ali onoliko koliko se mo`e uraditi, mislim da policija garan-
tuje na Kosovu i Metohiji da je u stawu da iza|e na kraj sa svim oblici-
ma aktivnosti. Za nas je veoma va`no da se ne mora me{ati vojska, jer voj-
ska je institucija savezne dr`ave. Ako mi insistiramo da je to unutra-
{we pitawe Srbije, da ~ak ni savezna dr`ava ne treba da se me{a jer je
Srbija u stawu sama da re{i taj problem, onda moramo i vojsku dr`ati po
strani, moramo i}i iskqu~ivo na policijske operacije protiv terori-
sta. S druge strane, moramo neprekidno politi~ku inicijativu dr`ati u
aktivnom stawu, otvorena vrata dijaloga uvek nuditi svim onim politi~-
kim faktorima koji su relevantni kao predstavnici izvesnog broja Al-
banaca na Kosovu i Metohiji.
Voditeq: Zna~ajan korak Vlada Srbije je uradila i na taj na~in {to
je upravo potpisala sporazum Grupe 3+3, kad je re~ o obrazovawu, i time
{to je predala ve} pre nekoliko dana Albanolo{ki institut pripadni-
cima albanske nacionalne mawine. Kako komentari{ete da se pojedin-
ci, a i neke grupe studenata ne sla`u sa onim {to je Grupa 3+3 potpisa-
la?
Dr [e{eq: Grupa 3+3 je formirana od strane biv{e vlade Srbije.
To je za nas nasle|eno stawe i ovaj sporazum je potpisan dan pre formi-
rawa nove vlade. Me|utim, bez obzira na to, bez obzira {to imamo {an-
su da se potpuno ogradimo od onoga {to je ura|eno, mi to ne}emo da ~ini-
mo jer smatramo da i to nije lo{ potez. [ta je ura|eno? [iptarima je
dat na kori{}ewe Albanolo{ki institut i to je tako|e jedan znak dobre
voqe. Insistira se na tome i u javnim saop{tewima da je ovo privreme-
no re{ewe, dok se ne postigne neki trajni sporazum o regulisawu auto-
nomnih prava pripadnika albanske nacionalne mawine. Naravno, mo`da
}e oni nastaviti trajno da to koriste, ali }e morati dr`avi da pla}aju
odre|enu kiriju, mora}e na neki na~in da se to reguli{e, jer je Albano-
lo{ki institut i daqe dr`avna svojina. Drugo, u Pri{tini, Pri{tin-
ski univerzitet ima mnogo zgrada, veliki su kapaciteti tog univerzite-
ta i nije problem ako se izvestan deo tih kapaciteta sad, kako se to for-
muli{e, privremeno ustupi na kori{}ewe i pripadnicima albanske na-
502
cionalne mawine. Ako oni ne `ele da wihovi studenti poha|aju na{ dr-
`avni univerzitet, onda neka formiraju neki svoj univerzitet, to je za
nas i lak{e, ali }e morati sami i da ga finansiraju. Ovo {to tra`e, da
im Vlada nadoknadi plate za proteklih osam godina, neka to ne o~ekuju,
od toga nema ni{ta, to Vlada ne}e dati, ali jedan deo zgrada mo`e da im
se ustupi na kori{}ewe. To je sad privremeno re{ewe, posle, kad na|e-
mo trajno re{ewe, mo`da }e Amerikanci hteti da im otkupe te zgrade,
mo`da }e hteti da pla}aju kiriju, vide}emo, ali status privatnog uni-
verziteta podrazumeva i odre|ene obaveze prema dr`avi, ako ve} ne `e-
le da ti studenti poha|aju nastavu na dr`avnim univerzitetima po pro-
gramu koji se propisuje u Beogradu. Mislim da o tim pitawima postoji
konsenzus u Vladi Srbije, pre svega zbog toga {to su ta re{ewa veoma
principijelna, {to se mogu logi~ki obrazlo`iti, {to se mogu veoma do-
bro argumentovati i {to nam niko na Zapadu ne mo`e ni opepeliti, ne
mo`e osporiti na{u argumentaciju.
Drugo, mi neprekidno izjavqujemo da nacionalne mawine u na{oj ze-
mqi imaju mnogo vi{e nego {to je propisano ijednim dokumentom Uje-
diwenih nacija, nego {to je propisano dokumentima o evropskoj bezbed-
nosti i saradwi, nego {to je propisano Konvencijom o za{titi nacio-
nalnih mawina Saveta Evrope. Sve {to pi{e u tim dokumentima mi pri-
hvatamo i ~ak dajemo i vi{e od toga, tako da zapadne sile nemaju nika-
kvih argumenata, zato one i ne nude direktno sada re{ewe. Nije wihov
ciq da odmah nametnu neko re{ewe, nego da nametnu svoje posredovawe.
One se pona{aju kao 1991. godine, setite se 1990, 1991. godine, kad je do-
{lo do direktnog me{awa pre svega evropskih sila, pa do me{awa
Evropske zajednice, Evropske unije, do one ~uvene brionske sednice, do
brionskog sastanka, na kome je Evropska zajednica ponudila dobre uslu-
ge, kao kad vam kom{ija nudi da vam pomogne ne{to u ku}nim poslovima,
pa vi ka`ete: hvala, ne treba, a on onda na silu preti da }e vas tu}i ako
mu ne dozvolite da vam pomogne. Tako se sada pona{aju zapadne sile. I u
vezi sa tim pitawem postoji konsenzus u Vladi Srbije. Srpska radikal-
na stranka, SPS i JUL ~vrsto su se dogovorili da ni po koju cenu ne do-
zvole internacionalizaciju kosovskog pitawa. To je fundament na kome
po~iva novoformirana Vlada narodnog jedinstva u Srbiji. Mi }emo na
tome istrajati ili nas ne}e biti na tim mestima.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, kako komentari{ete stav nekih
opozicionih partija, bi}u konkretan, Demokratske stranke koja je dala
preko svoje informativne slu`be da je neophodno na sednici Skup{ti-
ne Srbije zauzeti platformu za pregovore 7. aprila?
Dr [e{eq: To je pogre{no. Mi ho}emo na sednici Skup{tine da
raspravqamo o Kosovu i Metohiji, ho}emo da svi gra|ani na{e zemqe i
celi svet vidi kakvi su na{i stavovi. Mi kao stranka imamo izvesnu po-
laznu platformu, a kao vlada imamo tako|e platformu koju ne}emo da
objavqujemo, jer ako bismo mi kao vlada ili skup{tina izgradili plat-
formu i objavili je, onda bi pripadnici albanske nacionalne mawine
to ve} uzeli u obzir kao ono {to su ostvarili pa tra`e daqe, razumete?
Ako mi unapred ka`emo {ta smo spremni da damo, na {ta smo spremni da
503
pristanemo, oni ka`u: dobro, na to ste pristali, sad idemo daqe. Zato mi
ne smemo kao dr`avni organ unapred da obelodawujemo bilo kakvu plat-
formu. Postoje osnovni principi, neke od tih principa sam sad ja izlo-
`io i tih principa mi }emo se dr`ati. [to se ti~e akcije studenata u
Pri{tini, ja razumem wihovu zabrinutost. Zabrinuti su svi stanovnici
Kosova i Metohije: i Srbi, i muslimani, i Turci, i Romi, i Egip}ani,
ima tamo izvestan broj Egip}ana, ali nikada ne mogu apriori da prihva-
tim te oblike pona{awa. Znate, studenti su mladi qudi, nemaju `ivotno
iskustvo. Oni imaju dobro voqu, imaju `equ, nekad su vrlo inteligentni,
nekad su i poprili~no obrazovani za svoje godine. Treba imati neko `i-
votno iskustvo, treba imati neku `ivotnu zrelost da bi se moglo o svim
problemima raspravqati.
Oni su mladi, studiraju, u~e se za `ivot, ne mogu da predwa~e u poli-
ti~kom procesu. Znate, bili smo prili~no oprezni prilikom studentskih
zbivawa u Beogradu i sad smo povodom studentskih zbivawa na Kosovu. A
oni koji tu predvode uvek su u nekim drugim kombinacijama. Setite se onog
Miodraga Gavrilovi}a, koji je javno priznao da su dobijali pare iz ino-
stranstva, da je najvi{e novca dobio od Danijela Boajera, {efa ameri~ke
{pijuna`e u [vajcarskoj. To su ~iwenice, to je u novinama objavqeno. To
je sin potpredsednika DS. Po pona{awu u~esnika ovih studentskih demon-
stracija u Pri{tini tako|e vidimo da tu nisu ~ista posla. Ako taj Rako-
~evi}, koji nije sa Kosova i Metohije, koji ne `ivi tamo nego samo studi-
ra, ako je izjavqivao ono {to mu je eventualno rekao Milutinovi} na sa-
stanku sa studentima ili nije rekao, nije uop{te bitno, ali stvari su veo-
ma delikatne i nije bio red da to odmah javno lansira. Zna~i, ne{to stoji
iza toga. Za{to je to ba{ sve do kraja ofirao? Ja ne znam, ja nisam bio pri-
sutan, ne znam da li je istina ili nije. U svakoj varijanti – i ako nije isti-
na, to je pogre{an postupak, pogotovu u ovom slu~aju kada je o~igledno da
vlast u Srbiji ne}e popustiti i ova inicijativa predsednika Milo{evi-
}a za nas govori da nema popu{tawa. Posle ovakve inicijative nema se kud,
i posle toga {to su nas saterali u ugao mi nemamo kud, mi se moramo su-
protstaviti, mi moramo izdr`ati i nema te vlasti u Srbiji koja je sprem-
na da preda Kosovo i Metohiju. [to se ti~e opozicionih stranaka, znate,
one su u haoti~nom stawu. Demokratska stranka je povla~ila bezbroj po-
gre{nih poteza: te bojkot izbora, te poku{aj internacionalizacije onih
problema oko lokalnih izbora, neprekidno pozivawe na Gonzalesa, te ko-
alicija sa SPO koja je neslavno propala, i sad cini~no poku{ava ospori-
ti svaki vaqan, svaki dobar potez. Danas osporavaju i ovu inicijativu, in-
sistiraju da Skup{tina usvaja platformu, a protiv referenduma su. Da li
referendum mo`e ikakvu {tetu naneti Srbiji? Ne mo`e nikakvu. Mo`e
biti samo koristan za Srbiju, da celi svet vidi da je ogromna ve}ina gra-
|ana Srbije protiv internacionalizacije, protiv stranog me{awa. To }e
osna`iti Srbiju, osna`i}e i na{u pregovara~ku poziciju, na{u poziciju
u razgovorima koji predstoje, koji }e morati jednom da po~nu – za dan, za de-
set dana, za mesec dana, za godinu, za pet godina, nije bitno – jednom mora
da to po~ne i mora prestati taj svojevrsni politi~ki, socijalni, kulturni
autizam pripadnika {iptarske nacionalne mawine.
504
[to se ti~e SPO, vidite kolika su wihova insistirawa na interna-
cionalizaciji. Oni ka`u: na{a argumentacija je tako sna`na da }e nama
ti strani posrednici samo pomo}i. Na{a argumentacija je bila vrlo sna-
`na i u pogledu Srpske Krajine, pa ste videli {ta se desilo. Velikim si-
lama ta argumentacija ni{ta ne zna~i. Velike sile su izazvale egzodus
srpskog naroda iz Srpske Krajine i okupaciju cele Srpske Krajine. Vi-
deli ste kako je bila sna`na na{a argumentacija u pogledu Republike
Srpske, a to ni{ta nije zna~ilo velikim silama. Nikakva na{a argumen-
tacija ni{ta ne zna~i velikim silama i u pogledu Kosova i Metohije.
Wima je ciq da se Kosovo i Metohija izdvoje iz Srbije, da im u prvoj fa-
zi poslu`e za uspostavqawe prinudne uprave nad Srbijom, a u drugoj fa-
zi idu na potpuno otcepqewe, tu nema nikakvog spora. Imaju neki svoj
strate{ki interes za stacionirawe snaga NATO-a na Balkanu, imaju eko-
nomske interese zbog velikog rudnog blaga na Kosovu i Metohiji, i oni
upiru iz petnih `ila da to provedu, a imaju, naravno, i ovde me|u nama
svoje saradnike koji prote`iraju strano me{awe, koji se zala`u za stra-
no me{awe, koji tra`e da neko spoqa sre|uje na{e unutra{we odnose.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, mogu li da zavr{im ovaj deo mojih
pitawa, imaju}i u vidu da jo{ uvek nismo otvorili mogu}nost da pitaju
gledaoci, a ve} je stiglo ~etrdesetak, pedesetak pitawa, tezom da alfa i
omega pregovara~kih nastojawa Srbije jeste Ustav Srbije, da je to ono u
okviru ~ega }e se pregovarati, a to mnogo smeta albanskim separatisti-
ma. Mi smo imali razgovore sa wima, oni samo ka`u: molim vas, nemojte
samo da nas uslovqavate Ustavom Srbije! To im, izgleda, najvi{e smeta?
Dr [e{eq: Ustav Srbije nam ne}e mewati ni Amerikanci ni bilo
koja zapadna sila, ne}e nam mewati ni pripadnici albanske nacionalne
mawine. Da bi se mewao Ustav, treba imati dvotre}insku ve}inu u Na-
rodnoj skup{tini i treba imati ve}inu glasova na referendumu. Bez to-
ga nema promena Ustava. [to se ti~e ustavnog statusa Kosova i Metohi-
je, radikali bi mogli glasati, spremni su da glasaju za ukidawe bilo ka-
kvih pokrajina, to je i u na{em programu, ali ako ve} nemamo konsenzus
da se pokrajine ukinu, onda ne}emo dozvoliti ni da im se {ire ustavna
ovla{}ewa i tu nema {ta da razgovaramo. Ne mo`e mene neko naterati
da protiv svoje voqe za ne{to glasam. Mo`e me ubiti, mo`e me zatvori-
ti, mo`e mi bilo {ta uraditi, ali me ne mo`e naterati da svoj glas dam
za ne{to za {ta ne}u da ga dam, i o tome nema razgovora. Evo, mi smo po-
kazali dobru voqu, to sad ka`em kao predsednik Srpske radikalne
stranke, mi smo poru~ili pre nego {to je formirana Vlada Srbije:
spremni smo da razgovaramo o kulturnoj autonomiji. Ako pripadnici al-
banske nacionalne mawine ne `ele da se ukqu~e u na{ dr`avni sistem
obrazovawa, zdravstva i drugih dru{tvenih delatnosti, evo, mi smo
spremni da im se omogu}i da oni sami organizuju te segmente dru{tvenog
`ivota, samo za svoje pripadnike: zdravstvo, {kolstvo, informisawe,
kulturu, penzijsko i socijalno osigurawe. Neka formiraju albansku kul-
turnu autonomiju, nek sami to ure|uju, nek formiraju fondove u koje }e
Albanci upla}ivati doprinose i sami izdr`avati te dru{tvene delat-
nosti, na to smo spremni. Mi smo spremni da se Albancima da autonomi-
505
ja, a ne autonomija Kosovu i Metohiji, nismo za teritorijalnu autonomi-
ju. Za{to? Zato {to ta teritorijalna autonomija podrazumeva da 200.000
Srba, veliki broj muslimana, Turaka, Roma i Egip}ana padne pod vlast
pripadnika albanske nacionalne mawine. Imamo ogromno istorijsko is-
kustvo i mi takav zlo~in prema svome narodu ne mo`emo da po~inimo.
Zna~i, nema autonomije teritoriji, a mogu}a je wihova, mo`da bi se mo-
gla nazvati personalna autonomija, kulturna autonomija. Ono {to ne
`ele zajedno s nama da organizuju, neka organizuju sami.
[to se ti~e teritorijalnih organa vlasti, imamo jedno re{ewe koje
}e verovatno biti provedeno i u novom zakonu o lokalnoj samoupravi po-
{to i o tom pitawu postoji konsenzus, to je re{ewe dvodomnih skup{ti-
na na lokalnom nivou. Recimo, u jednoj skup{tini op{tine Albanci ima-
ju jedno ve}e, a Srbi, muslimani, Turci, Romi i Egip}ani imaju drugo ve-
}e, i nijedna odluka ne mo`e da se donese ako se u wen prilog ne izjasni i
jedno i drugo ve}e. Tamo gde ne mogu da se dogovore, tu je Vlada Srbije da
interveni{e, Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Postoji, dakle, vari-
janta na koju smo spremni, i kao stranka smo se o tom pitawu izjasnili jo{
pre vi{e meseci, a da dozvolimo da neko ponovo kiwi pripadnike na{eg
naroda tamo, ne}emo i ne mo`e nas niko naterati. Isku{ewa }e biti mno-
go, vidite, ve} nam je izglasana rezolucija o embargu na uvoz oru`ja. To
nas samo po sebi mnogo ne poga|a, imamo mi oru`je, imamo i doma}u pro-
izvodwu, nije to ni{ta stra{no, ali je opasna kao presedan.
Po~eli su opet da donose rezolucije o nama. Rezolucija je u startu
bila mnogo opasnija. Onda je bilo nekih usagla{avawa, Rusi su se ne{to
suprotstavqali, pa Kinezi. Ovo {to je ispalo na kraju ura|eno je tako da
bi se izbeglo wihovo stavqawe veta, znate, ali ovo je dokaz da zapadne si-
le ru{e sve principe me|unarodnog pravnog poretka, me|unarodnog jav-
nog prava. Ovom rezolucijom, oni ka`u, stavqa se embargo na izvoz oru`-
ja Saveznoj Republici Jugoslavije i kosovskim teroristima, i oni obja-
{wavaju da je to embargo i jednima i drugima. Zna~i, teroriste izjedna-
~avaju sa jednom legitimnom dr`avom. Drugo, svuda u svetu je apriori za-
braweno prodavawe oru`ja teroristima. To je me|unarodno javno pravo
odavno zacrtalo. Ne sme nijedna dr`ava teroristima da prodaje oru`je,
za{to onda to rezolucijom potkrepqivati? Rezolucija je usmerena pro-
tiv na{e zemqe. I naravno, Amerikanci su do`iveli fijasko povodom
ove svoje akcije protiv Iraka. Tu se Rusija ne{to ozbiqnije suprotsta-
vila, suprotstavila se i Kina, suprotstavile su se i neke druge dr`ave.
Amerikanci tamo nisu uspeli da provedu svoje planove i sad na nama
i`ivqavaju svoj bes.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prvi put sa vama razgovaram kao sa pot-
predsednikom Vlade Republike Srbije i prvi put su i na{i gledaoci, a
pokrivamo ~etiri okruga, u prilici da ~uju kako govorite kao potpred-
sednik Vlade Republike Srbije, i moram da priznam da ste kategori~ni
kao i predsednik Srpske radikalne stranke. Ekonomija i privreda su ta-
ko|e zanimqiva tema. Kako komentari{ete ovu odluku Savezne vlade o
devalvaciji, imaju}i u vidu da opozicione partije imaju svoje vi|ewe, ka-
`u da je do{lo do nedostatka deviza, a zvani~ne informacije od predsed-
506
nika Savezne vlade Konti}a jasno ka`u kolika je masa nov~ana – to je de-
vet milijardi i sto miliona, isto tako da je to pokriveno devizama. Da
li je bilo nu`no u ovom trenutku da do|e do devalvacije?
Dr [e{eq: Ja mislim da je do devalvacije trebalo mnogo ranije da
do|e, i ako se se}ate, pre dva meseca mi radikali smo tra`ili da se pro-
glasi devalvacija i da se izjedna~i realni sa oficijelnim kursom dina-
ra. Tada su sve opozicione stranke tra`ile devalvaciju, sada kada je na-
pokon do{lo do devalvacije, znate, to govori da kod wih ne{to nije u re-
du u glavama. Za{to je morala da se izvr{i devalvacija? Zato {to je re-
alni kurs bio ve} dvaput ni`i od onog zvani~nog. Po zvani~nom kursu
marka je bila 3,3 dinara, a realna marka je bila 5,2,-5,3, po {ticungu 5,8.
Sada je ovom devalvacijom na 6 dinara napravqena ~ak i izvesna rezerva
za eliminisawe nekih mogu}ih negativnih trendova nakon devalvacije.
Da nije bilo devalvacije, ostao bi monopol uvozni~kog lobija koji je
pla}ao veoma niske carine.
Na pro{loj sednici Savezne skup{tine prepolovili smo mnoge ca-
rinske stope, a carina se obra~unavala po kursu 3,3 i to je podsticalo
enormni uvoz. Vi{e se nikome nije isplatilo da ovde proizvodi bilo ka-
kvu robu, svi su podsticani da uvoze. Sad mora da se plati carina po kur-
su 6 dinara za jednu marku i mora da se prera~unava da li se uvoz ispla-
ti ili ne isplati, a isplati se samo onima koji uvoze robu koja se kod nas
ne proizvodi, ni{ta vi{e. Drugo, kad je Narodna banka prodavala devi-
ze za razne nabavke, prodavala je po kursu 3,3 dinara za jednu marku Onda
se privilegovane firme pojavquju kao kupci tih deviza i ogroman eks-
traprofit ostvare kupuju}i tako devize ispod realnog kursa, kupuju}i
prakti~no upola cene. Sad moraju da plate po realnoj ceni. Srpska radi-
kalna stranka se uvek svojim programskim opredeqewima zalagala za re-
alan kurs dinara. Mi moramo imati fiksan kurs, ali moramo ga uskla|i-
vati sa realnom vredno{}u dinara i sada treba da u~inimo sve {to je u
na{oj mo}i da spre~imo negativne trendove do kojih dovodi devalvaci-
ja. Moramo da smawimo javnu potro{wu, moramo da budemo restriktivni
u raspolagawu u buyetu. Danas smo na sednici Vlade postigli konsenzus
o nekim pitawima, to se moglo videti iz saop{tewa Vlade. Osnovno oko
~ega smo se dogovoril – nema rebalansa buyeta. Onaj buyet koji je odre-
|en krajem pro{le godine, to je buyet koji nam ostaje za celu godinu. I
ako mi sada sebi ne vr{imo revalorizaciju na osnovu devalvacije, ne da-
mo ni drugom da to radi, osim u krajwe izuzetnim slu~ajevima kao {to je
cena benzina, a videli ste da je veoma malo pomerena cena benzina u od-
nosu na zahteve uvoznika nafte, u odnosu na zahteve Naftne industrije,
u odnosu na cene u Zapadnoj Evropi. Dakle, to pomerawe je bilo nu`no
da bi se ostvarile devize za uvoz, pre svega benzina, jer je benzin uvozna
roba, i sve drugo smo sanirali. Mo`da }e negde biti malih korekcija i
ubudu}e, vrlo malih, ali to sad dr`imo pod potpunom kontrolom. Vlada
je odlu~ila da iza|e sa velikim koli~inama robe iz robnih rezervi da
bi tako|e zadovoqila pove}anu potra`wu. Sad je na delu psiholo{ki
efekat iznenadne devalvacije, na koju se odlu~ila Savezna vlada, pa mno-
gi qudi kupuju velike zalihe hrane, kupuju velike zalihe deteryenata i
507
nekih drugih roba. To }e za neki dan da se istutwi, {to narod ka`e, pa
onda oni koji su kupili velike koli~ine dugo ne}e i}i u prodavnicu da
kupuju, dok im ne ponestane u wihovim zalihama, tako da }e to polako vo-
diti stabilizovawu, ako mi budemo ~vrsti i odlu~ni da spre~imo pove-
}anu javnu potro{wu. Mi smo danas na sednici Vlade odlu~ili da niko-
me ne dozvolimo da nam pove}a cene za bilo kakve isporuke roba raznim
ministarstvima. Mi }emo poslovati sa onim ko nam ne pove}a cene i to
}e delovati antiinflaciono, i to }e doprineti stabilizaciji kursa, a
nastoja}emo i da Savezna vlada donosi one mere koje tako|e idu u pravcu
stabilizacije prilika na deviznom tr`i{tu.
Naravno, Vlada }e raditi na mnogim sistemskim promenama, potom
treba o~ekivati informacije u narednim mesecima. Ja ne mogu sad una-
pred da govorim o onome {to }e Vlada uraditi, osim okvira koji je izlo-
`en u ekspozeu premijera Marjanovi}a u Narodnoj skup{tini u toku
formirawa Vlade. O svemu ostalom, kad zavr{imo posao, obavesti}emo
javnost, nema smisla da unapred licitiramo, da unapred raspravqamo o
onome {to je jo{ stvar na{ih dogovora, ali moram vam re}i da smo danas
imali ve} {estu sednicu u Vladi. U utorak smo imali tri sednice, po-
sledwa je po~ela u 11 sati nave~e, radimo punom parom, radimo intenziv-
no, usagla{avamo se veoma dobro i prioritet imaju Kosovo i Metohija i
ekonomska pitawa. Pre svega se time bavimo. Vrlo dobro se usagla{ava-
mo, jedan reformski kurs smo usvojili i mislim da to mora da dâ u najsko-
rije vreme dobre rezultate. Ho}emo da re{avamo jedan po jedan ekonom-
ski problem, da re{avamo socijalne probleme. Ne mo`emo sve preko no-
}i, a ja se bojim preteranih o~ekivawa. ^arobni {tapi} niko nema, ali
znamo kojim kursom mo`emo posti}i dobre rezultate i krenuli smo tim
pravcem. Ono {to mogu garantovati, ne}emo se obrukati nikakvim kri-
minalnim aferama, nikakvim aferama, nikakvim privilegijama, ulo`i-
}emo svu svoju energiju i rezultati }e biti pred nama. A prema onome
{ta uradimo narod }e procewivati na{u vrednost, pa }e nam na slede}im
izborima ukazati ili neukazati poverewe.
Mi radikali koji smo u{li u Vladu svesni smo i rizika – ovo je ve-
liki rizik. Za socijaliste i JUL ovo je vlada kontinuiteta, za nas je vla-
da po~etka, mi se prvi put sada isprobavamo na ovakvim poslovima. Ima-
mo optimizma, a mislim da i u narodu ima optimizma. Veoma je lepo pri-
mqeno u narodu formirawe ove vlade i mi smo hteli da to bude ~etvor-
na koalicija narodnog jedinstva. Vi ste mi svedok, do zadweg dana smo na
tome insistirali, bez obzira na sve me|ustrana~ke trzavice, ali Dra-
{kovi} je svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Sam sebe je is-
kqu~io iz svih kombinacija preteranim ambicijama, zahtevima. ^uli ste
{ta je sve postavqao. [ta mi tu mo`emo? Koga nema bez wega se mo`e.
Ova vlada mo`e funkcionisati, pokazala je da mo`e, pokazala je da ima
visoku dozu unutra{weg razumevawa. E, sad, vide}emo kakvi }e biti
efekti. Tu smo da odgovaramo za sve mogu}e efekte, i pozitivne i nega-
tivne. Narodu }emo polagati ra~une.
Voditeq: Va{ kolega u Vladi, potpredsednik Tomi} je upravo imao
jednu izjavu u kojoj je rekao da inflacija mo`e da se kre}e u ovom prvom
508
skoku eventualno 1-2%. Me|utim, ministar za finansije gospodin Mi-
la~i} je odmah upozorio da }e i poreska politika imati sasvim novi
trend, posebno kad je re~ o optere}ivawu li~nih dohodaka. Prema tome,
to }e biti sistem mera, vi ste ina~e, ako se ja ne varam, zadu`eni u Vla-
di za Odbor za privredu i finansije.
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Odbora za privredu i finansije. Vla-
da ima tri odbora, ja vodim Odbor za privredu i finansije. To je i bila
i moja `eqa. Najvi{e sam `eleo da se bavim ekonomskim pitawima i taj
odbor dobro funkcioni{e. Imali smo ve} na prvoj sednici obiman
dnevni red, ali smo opet ovim kursom, o kome sam vam govorio, uspeli da
uskladimo mi{qewa o mnogim va`nim pitawima i tako }emo nastaviti
da delujemo.
Voditeq: Pla{e nas inflacijom, pla{e nas time da to nije pokri-
veno, pla{e nas neki iz redova ekonomista koji ve} najavquju novo {tam-
pawe novca.
Dr [e{eq: Savezna vlada je obezbedila dovoqno deviza da pokrije
novi kurs. Neki iz opozicije nas napadaju i ka`u da, po{to je nov~ana
masa devet milijardi i sto miliona dinara, treba milijarda i po mara-
ka da se sve pokrije. Pa ne mora ba{ svaki dinar da se pokrije, ne}e sva-
ki dinar da ide u mewa~nicu da se mewa za devize, je l’ tako? Qudi mewa-
ju vi{ak dinara ili mewaju ono {to im je potrebno za neko poslovawe
na inostranom tr`i{tu. Dovoqno je da je pokrivena jedna tre}ina, reci-
mo, ali da kad neko tra`i devize, mo`e da ih dobije u banci. Naravno, tu
opet treba imati odre|enu meru. Mislim da je ovo dobro re{ewe – pet-
stotina maraka godi{we, to je sasvim dovoqno. Drugo, mi }emo tra`iti
re{ewa za sve druge ekonomske probleme i ako tu budemo uspe{ni, to }e
delovati antiinflatorno. Ima}emo dosta isku{ewa, recimo, za otkup
poqoprivrednih proizvoda, zatim, treba obezbe|ivati novac za penzije,
tri penzije kasne, zemqoradni~ke penzije kasne vi{e meseci, de~ji doda-
ci kasne po godinu dana, materinski dodaci, invalidnine, itd. Ne mo`e-
mo nijedan od tih problema preko no}i re{iti, ali za svaki }emo nala-
ziti re{ewa i ube|en sam da }e se unajskorije vreme videti rezultati, da
}e se videti ozbiqni pomaci naboqe. Nema potrebe da sad naga|am, va-
`no je da se dobro razumemo i da je Vlada dobro startovala, da je starto-
vala sa visokom dozom me|usobnog razumevawa svojih ~lanova.
Voditeq: Moram da vas pitam kakva je situacija u odnosu Vlade Sr-
bije i Vlade Crne Gore, imaju}i u vidu da predsednik Vlade Crne Gore
tra`i neku za{titu, nije, ka`e, ba{ postignut taj konsenzus na Saveznoj
vladi, ali....
Dr [e{eq: Prvo, ne treba da se posti`e konsenzus. Savezna vlada
donosi odluke ve}inom glasova, pa mislim da je predsednik crnogorske
vlade imao u vidu za{titu izvesnih monopolista, izvesnih uvoznika ko-
jima ne odgovara da sad carinu pla}aju po zvani~nom kursu – oni bi i da-
qe da im se jedna marka carine obra~unava kao 3,3 dinara da plate u di-
narima, pa da im to prepolovimo. To je problem, ni{ta drugo. I za crno-
gorsku privredu je dobra ova devalvacija, za uvoznike nije dobra, poseb-
no za taj uvozni monopolski lobi.
509
 Voditeq: Ne znam da li }ete se slo`iti da je upravo ova devalvaci-
ja obezvredila plate zaposlenih i da je to razlog za strah?
Dr [e{eq: Ne, devalvacija ne mo`e da obezvredi plate. Ako mi da-
nas za svoju platu mo`emo da kupimo isto ono {to smo mogli i ju~e, on-
da nam plate nisu obezvre|ene.
Voditeq: Mislite da ne}e rasti cene?
Dr [e{eq: Vrednost plata se izra`ava koli~inom robe koju mo`e-
mo da kupimo, a ne vredno{}u u devizama.
Voditeq: A mislite da cene ne}e rasti?
Dr [e{eq: Moramo da zaustavimo rast cena, sad su neki krenuli
stihijski da di`u cene, to mora da se zaustavi, mora im biti destimuli-
sano dizawe cena. Videli ste koliki smo stepen opreznosti pokazali kod
mewawa cene benzina i naftnih derivata.
Voditeq: Da li }e to sada autottransportne firme podsta}i da me-
waju cene?
Dr [e{eq: Pa jeste, ali gledajte, ne mo`e mnogo da uti~e ova pro-
mena cene benzina sa 5 na 6 dinara, znate, to je nekih 20 odsto, ne mo`e
to da se izrazi na ukupno poskupqivawe od 20 odsto. To }e biti mnogo ma-
wi efekat i ne}emo nikome tolerisati dizawe cena zbog pove}anih ce-
na benzina, posebno kada je re~ o onim cenama koje su pod dr`avnom kon-
trolomNek tra`e unutra{we rezerve u strukturi svojih cena. Dakle, sve
}emo u~initi da ne do|e do nekog stampeda na podru~ju cenovne politi-
ke, sve }emo u~initi da se spre~i monopolsko pona{awe na tr`i{tu, sve
}emo u~initi da ne do|e do {pekulacija sa uzimawem enormnih koli~i-
na roba, povla~ewem sa tr`i{ta, preuzimawem roba iz robnih rezervi i
~uvawa za neko vreme kad bi se cene pove}ale, i tu }e inspekcije inten-
zivno da rade svoj posao.
Voditeq: Doktore [e{eq, predla`em da ~ujemo samo jo{ jedan set
pitawa qudi koji govore upravo o nadawima kakva }e biti vlada koja je
formirana u Republici Srbiji.
Po{tovani gledaoci, evo sada va{ih ne pet minuta, nego dvadeset
minuta. Vi pitate, a potpredsednik Vlade Republike Srbije doktor [e-
{eq odgovara. “^ime nam Zapad preti i kakve su sankcije u vezi sa Koso-
vom?” – Slavica Raji}, Jagodina.
Dr [e{eq: Zapad preti svim i sva~im, zvecka oru`jem na na{im
granicama, zatim, preti da }e nam spre~iti privatizaciju tako {to ne}e
dozvoliti stranim firmama da u~estvuju u procesu prodaje nekih pri-
vrednih kapaciteta, Zapad ~ak preti zabranom funkcionerima na{e
vlasti da uop{te putuju u inostranstvo. Nema ~ime ne prete, a mi te
pretwe moramo izdr`ati. Ako popu{tamo, apetiti Zapada }e biti jo{
ve}i, a ako sad ka`emo: nema vi{e popu{tawa, ne dozvoqavamo nikakvo
me{awe u na{e unutra{we poslove, oni }e posle izvesnog vremena mo-
rati da mewaju svoju politiku.
Voditeq: Da li je to odgovor i na pitawe Milice Petrovi} iz La-
pova, koja ka`e: “Kako mislite da se suprotstavimo sankcijama kad su one
na pragu?”
510
Dr [e{eq: Sankcijama se jo{ uvek preti, sankcije jo{ nisu usposta-
vqene. Ovaj embargo na izvoz oru`ja mogao bi da se smatra jednom vrstom
sankcija, ali to nisu ekonomske sankcije u pravom smislu re~i, pa }emo
videti. Mi ne smemo ni po koju cenu popustiti i ne smemo dozvoliti da
nam uzmu Kosovo i Metohiju. Moramo, dakle, biti spremni na sve vari-
jante. Ja mislim da nema tog Srbina, normalnog Srbina, ~asnog Srbina,
patriote srpskog, koji bi bio spreman da preda Kosovo i Metohiju, a ako
nas ovako ucewuju, znate, mi iz ove ko`e ne mo`emo isko~iti.
Voditeq: Naravno. Ovde su pitawa pome{ana, malo idemo na Koso-
vo, malo na politiku, malo na ekonomiju. “Da li }ete se kao potpredsed-
nik Republi~ke vlade zalagati za redovna primawa penzionera?” – pen-
zioner iz Jagodine. Dosta pitawa.
Dr [e{eq: Da. Mi }emo morati da obezbe|ujemo novac, ali ne {tam-
pawem, nego iz realnih izvora i, evo, vide}emo, penzioneri }e imati
priliku za neko vreme da procene da li se ne{to poboq{alo ili ne.
Tra`i}emo varijante da se postepeno nadoknadi ovaj zaostatak od tri
penzije i da isplate penzija budu {to redovnije.
Voditeq: “Predlagali ste svojevremeno da se Vlada preseli u Pri-
{tinu da li ostajete pri tome?” – gledalac iz Jagodine.
Dr [e{eq: To je bila jedna varijanta koju sam iznosio pre svega kao
antikomunisti~ki disident jo{ negde 1987. godine. Ta varijanta danas
nije sprovodqiva, ta varijanta je sprovodqiva u uslovima kad dr`ava
ima ne{to ve}a finansijska sredstva, kad nije u ovolikoj krizi, kad mo-
`e da investira u preseqewe vlade. Sad bi preseqewe Vlade iz Beogra-
da u Pri{tinu bilo veoma, veoma skupo, ali ~lanovi Vlade }e neprekid-
no biti na putu i neprekidno }e neki biti u Pri{tini, ne samo da bi nu-
dili razgovore predstavnicima albanske nacionalne mawine nego da bi
se nalazili me|u na{im qudima. Recimo, mi imamo dva ministra iz Pri-
{tine – Jorgovanku Tabakovi} i dr Radu Trajkovi}, one su nastavile da
`ive u Pri{tini. Rada Trajkovi} ponedeqkom i utorkom operi{e na
klinici, ona je otorinolaringolog i to vrstan, magistar je medicinskih
nauka i ona dva dana u nedeqi radi tamo, operi{e. Znate, zakqu~ili smo
da nije pametno, ako su ve} dobre i sposobne i treba da budu ministri, da
napu{taju Kosovo i Metohiju da to ne bi destimulativno delovalo na ta-
mo{we Srbe, nego da svojim ostajawem na Kosovu i Metohiji svedo~e da
nema napu{tawa te srpske teritorije.
Voditeq: Zato smo wih i zvali u na{u emisiju koja je posve}ena Ko-
sovu.
Dr [e{eq: Da, mislim da su bile veoma uspe{ne u tim emisijama.
Videli ste da imamo sposobne qude.
Voditeq: Mo`ete li i ho}ete li da date spisak, ka`e, onih koji su
imali koristi od ovakve devalvacije? Da li ima nekog ko je imao kori-
sti?
Dr [e{eq: Od devalvacije ima koristi ekonomija u celini, znate,
izvesne {tete mo`e da bude, a devalvacija nas opet poga|a sve. Devalva-
cija nije popularna mera, nije lepa mera, nije dobra mera, ali je neophod-
511
na u uslovima u kojima do|e do velike disproporcije izme|u realnog i
zvani~nog kursa valute, tako da se morala sprovesti. Rekao sam ve} kakve
su sve manipulacije spre~ene izvo|ewem devalvacije, a sad mi moramo
u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se spre~e negativni efekti.
Voditeq: Bo{ko Milutinovi} iz Bato~ine puno vas pozdravqa i ja
mislim da ste odgovorili na ovo: “[ta mislite o pismu Milo{evi}a
Marjanovi}u, Tomi}u i drugima?” To ste rekli na po~etku. E, sad jedno
pitawe izgleda iz Badwevca: “Ko je u funkciji predsednika Srpske radi-
kalne stranke? Da li je koincidencija to da, kad stupite u koaliciju sa
SPS-om, nastupi inflacija?” Ka`e da je to bilo 1992.
Dr [e{eq: Inflacija nije nastupila, mislim da se dobro dr`imo.
Nije pove}ana, ona latentno postoji. Mi nikada nismo bili u koaliciji
sa SPS-om, ovo je prvi na{ ulazak u vladu. Mi }emo se truditi da infla-
cija bude {to ni`a, ja ne verujem da se mo`e desiti ono {to smo imali
1993. godine. Znate, 1991. godine, kad je po~elo otcepqewe Slovenije, Hr-
vatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, u svakoj od tih biv{ih jugo-
slovenskih republika se zadesila velika koli~ina dinara i onda je Na-
rodna banka Jugoslavije namerno do{tampavala dinare i obezvre|ivala
ih da ne bi u trenutku izlaska iz Jugoslavije Slovenci za svoje dinare po-
kupovali sve {to stignu, pokupovali devize na na{em tr`i{tu, toga je
bilo, se}ate se; pa onda Hrvati, pa onda iz Bosne i Hercegovine, pa Ma-
kedonci. Onda je Narodna banka, kad god bi do{lo do otcepqewa, preki-
da platnog prometa, na{tampavala velike koli~ine dinara da obezvredi
ono {to se zateklo u Sloveniji, da obezvredi ono {to se zateklo u Hrvat-
skoj, {to se zateklo u Bosni i Hercegovini, {to se zateklo u Makedoni-
ji. Tako je po~eo stampedo, a onda se nekima iz savezne dr`ave to osladi-
lo pa su svaki problem re{avali {tampawem novca. Naravno, tu su u igri
bile neke zakulisne manipulacije kroz pove}ani otkup deviza od gra|ana
jer su plate obezvre|ene na po dve marke, na po jednu marku, penzija je bi-
la jedna marka u proseku i onda su qudi morali da vade ko je god imao ne-
ke zalihe. Ko je god imao ne{to u slamarici, morao je da vadi, da mewa i
oni koji su kontrolisali {tampawe novca tako su dolazili do ve}ih ko-
li~ina deviza. Sada ne postoji ta inicijalna kapisla, da preti neko ot-
cepqewe pa da sad moramo da do{tampavamo dinare da bismo obezvredi-
li ono {to on ima u svojim rukama i nema nikakvog razloga da idemo na
ne{to {to je pogubno za privredu. Naravno, to je nadle`nost Savezne
vlade, a ne Republi~ke vlade, me|utim, u tome, tako|e, Republi~ka vlada
mora da ima veliki uticaj, jer Srbija je mnogo ve}a federalna jedinica
od Crne Gore – skoro dvadeset puta ve}a. Otprilike toliko su joj ve}i i
privredni potencijali i toliko su joj ve}a i buyetska davawa.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, o~igledno ste mnogo pitali, ima tu
stotinak pitawa, a na{a emisija je ograni~ena. Ja }u poku{ati da slo-
`im neka pitawa koja su sli~na. Mnogo pozdrava ima, evo, Gordana i Rad-
mila Cvetkovi} iz Jagodine `ele vam da na slede}im izborima budete
predsednik Jugoslavije. Gledalac iz Jagodine: da li devize u bankama mo-
gu da kupuju gra|ani koji imaju samo paso{e, ili mogu i ostali uz neki
drugi dokument?
512
Dr [e{eq: Koliko ja znam, propisano je samo uz paso{.
Voditeq: Mnogo pitawa. Sa{a iz Bato~ine, pa onda Du{an Spasoje-
vi} iz Jagodine, vezano za vozila koja nose crnogorske tablice.
Dr [e{eq: Tu mora tako|e da se na|e neko re{ewe. Vide}emo koje tu
varijante postoje. Da vam iskreno ka`em, nismo stigli o tome ni da razgo-
varamo na sednici Vlade. Toliko smo bili okupirani ovim kqu~nim eko-
nomskim problemima da o tome do sad govora nije bilo.
Voditeq: “Taksa na TV brojila, obe}ali ste da }e se ukinuti” – ka`e
Petrovi} iz Kragujevca.
Dr [e{eq: Nisam obe}ao da }e se ukinuti, obe}ao sam da }e se sma-
witi ako sami preuzmemo vlast, me|utim, treba imati u vidu da je koali-
ciona Vlada narodnog jedinstva stvar izvesnog kompromisa. Ne mogu sad
da garantujem da }e se svi ciqevi na{eg programa ostvariti. Ostvari}e
se ono {to usaglasimo sa na{im koalicionim partnerima, zna~i, onaj
minimum jedinstvenih ciqeva, zajedni~kih ciqeva.
Voditeq: Kad ve} govorimo o ovim taksama, verovatno tu misle na
TV pretplatu. Ima nekih informacija da niste zadovoqni informisa-
wem Tanjuga i RTS-a.
Dr [e{eq: Da, kao stranka nismo zadovoqni. Danas smo ih najurili
sa na{e konferencije za {tampu. Znate, mi se principijelno zala`emo
za potpunu objektivnost u sferi informisawa, pogotovo na dr`avnim
medijima, za princip nepristrasnosti, i na tome }emo insistirati do
kraja. Nismo stigli ni o pitawu informisawa da razgovaramo na sedni-
ci Republi~ke vlade. Ka`em vam, raspravqamo iskqu~ivo o Kosovu i
Metohiji i ekonomskim pitawima. To su nam kqu~ne preokupacije po-
sledwih dana, evo, ve} je {est sednica Vlade bilo.
Voditeq: Imaju}i u vidu da imate ministra za informisawe iz svo-
je stranke, pretpostavqam da }e tu biti....
Dr [e{eq: Da, mora}e na tom planu mnogo da se radi, mo`ete o~e-
kivati da }e se ne{to uraditi u najskorije vreme, ali ja ne `elim da bi-
lo {ta prejudiciram dok to ne iza|e na Vladu, dok tamo ne usaglasimo
stavove. Takav je i kolegijalni dogovor na nivou Vlade da ni o ~emu una-
pred ne govorimo u javnosti dok definitivno ne zauzmemo stav kao Vla-
da.
Voditeq: De~ji dodatak, stara {tedwa – to su naj~e{}a pitawa.
Dr [e{eq: To moramo da re{avamo, a gra|ani }e ve} za izvesno vre-
me mo}i da cene da li smo i stvarno uspe{ni ili nismo. U svakom slu~a-
ju nikad ne}emo be`ati od suda javnosti i uvek }emo se odazivati na sve
pozive da odgovaramo gra|anima na pitawa.
Voditeq: Povra}aj imovine: “Mojoj porodici je uzeto tri hektara i
deset ari, a vra}eno im je jedan hektar i dvadeset devet ari.” To je sad ve}
malo konkretnije pitawe. “[ta }e biti sa penzijama?” “Kada }e Savezna
vlada da reguli{e socijalna davawa za negu obolelih lica?” To je ve} pi-
tawe za Saveznu vladu.
Dr [e{eq: [to se ti~e Savezne vlade, ne mogu u weno ime ni{ta da
odgovaram, a ova vlada je tek startovala i ne mo`emo, znate, za par dana
da re{imo kqu~ne probleme.
513
 Voditeq: Ima puno pozdrava gospodinu [e{equ, radikali iz Klado-
va kod Petrovca na Mlavi, pa Dragan penzioner iz Jagodine: “Mnogo ste
obe}avali, {ta }ete uraditi sa na{ih pet i po penzija kao potpredsed-
nik?” To ste ve} rekli. “Po{to ste sada u Vladi, obe}ali ste u prediz-
bornoj kampawi da }e se vratiti stara devizna {tedwa nama penzioneri-
ma. [ta mislite da uradite povodom toga?”, Jovan Simi}.
Dr [e{eq: Re{ewe za staru deviznu {tedwu mora da se prona|e. To
je pre svega nadle`nost savezne dr`ave, ali }e u tome u~estvovati i Re-
publika Srbija i Republika Crna Gora i sa svoje strane Republi~ka vla-
da }e dati doprinos. Ve} u najskorije vreme mo`e se o~ekivati neki po-
mak na tom planu, neko re{ewe }e biti javno ponu|eno, ali opet da ne
prejudiciram stvari.
Voditeq: Pitawe Milanke Tomi} iz Jagodine: “Zalagali ste se da se
ne pola`e prijemni ispit za sredwe {kole i fakultete. Da li }ete ne-
{to uraditi kao potpredsednik Vlade?”
Dr [e{eq: Vide}emo. Jo{ uop{te nije bilo govora o tome u Vladi.
Voditeq: “Predsednik Marjanovi} je odgovorno tvrdio da inflaci-
je ne}e biti i petnaest dana pre nego {to je doneta ova mera devalvaci-
je, kako to komentari{ete?”
Dr [e{eq: Mislim da je bilo vi{e dana od kada je do{lo do psiho-
lo{kog udara na dinar.
Voditeq: “Za{to je EPS oduzeo dva kilovata po brojilu?” To ne raz-
umem kao pitawe. Sada iz Smedereva: “Da li znate za{to Vuk nije u{ao
u Vladu?” To ste rekli. Zatim, Petrovac na Mlavi: “Ako nam uvedu sank-
cije, mo`emo li isterati Albance sa Kosova u Albaniju, a ako imaju sva
dokumenta da su na{i?”
Dr [e{eq: Principijelan stav }u zadr`ati uvek: onaj ko nije na{
dr`avqanin a radi protiv na{e zemqe, mora biti proteran iz na{e ze-
mqe i tog se stava nikad ne}u odre}i.
Voditeq: Stankovi}, naseqe Ciglana iz Jagodine, to je upravo nase-
qe koje je podignuto, za izbeglice. Ka`e: “Mo`ete li, ho}ete li obe}ati
podr{ku izbeglicama?”
Dr [e{eq: Da, u~ini}emo sve da se popravi polo`aj izbeglica. Srp-
ski radikal je i ministar za veze sa Srbima izvan Srbije. To ministar-
stvo }e sara|ivati sa Komesarijatom za izbeglice, ali rano je da govo-
rim sad o konkretnim re{ewima kad Vlada nije stigla ni o tom pitawu
da razgovara.
Voditeq: Ima i provokativnih pitawa vezanih za Kosovo. Pera iz
Jagodine ka`e: “Da li je ta~no, po{to smo dali fakultet, da je slede}e da
damo garnizone?”
Dr [e{eq: Ne. Apsolutno nema ni govora o tome.
Voditeq: “Kako komentari{ete glas Rusije za uvo|ewe embarga na
uvoz oru`ja?”, Blagojevi}, Kragujevac.
Dr [e{eq: I na to pitawe sam odgovorio. Rusija nije bila spremna
da se do kraja suprotstavqa Zapadu, suprotstavila se utoliko da su ubla-
`eni neki kqu~ni stavovi iz nacrta rezolucije, i Kina se suprotstavqa-
514
la i onda je ovo {to je usvojeno bilo tako iznivelisano da su Amerikan-
ci postigli da Rusija glasa za, a da Kina bude uzdr`ana, dakle, da nijed-
na od tih sila ne ula`e veto.
Voditeq: “[ta }e biti sa platama prosvetnih radnika u svetlu de-
valvacije dinara?”
Dr [e{eq: Plate ne treba posmatrati u svetlu devalvacije, znate,
ako ne do|e do pove}awa plate ministara, a ne}e do}i, ako ne do|e do po-
ve}awa plata dr`avnih ~inovnika, a jo{ ne}e do}i...
Voditeq: Je li tajna plata ministra?
Dr [e{eq: Nije. Negde oko tri i po hiqade dinara, koliko ja znam.
Ako ne do|e, dakle, do pove}awa plata dr`avnih ~inovnika, nije realno
o~ekivati da }e do}i do pove}awa plata prosvetnih radnika. Na{ stav
je da se te plate ve`u, pa kad do|e do pove}awa plata jednih, automatski
se moraju pove}ati plate drugih.
Voditeq: “Da referendum za Kosovo, odnosno referendum koji je ve-
zan oko u~e{}a me|unarodne zajednice, nije prebacivawe lopte na nas
gra|ane?”
Dr [e{eq: Pa ~ekajte, za{to da se ne prebaci lopta na gra|ane? Mi
smo predstavnici gra|ana, mi smo na ovim mestima zahvaquju}i povere-
wu gra|ana, a za{to da se sad neposredno ne izjasne gra|ani o ovom pita-
wu?
Voditeq: Ako se ne izja{wavamo, smeta nam, ako nam daju mogu}-
nost...
Dr [e{eq: Da, treba da vidi celi Zapad, sve zapadne sile da vide da
se ne sme dozvoliti nikakva internacionalizacija, da se ne sme dozvoli-
ti nikakvo strano me{awe. U na{em stavu imamo podr{ku ogromne ve-
}ine gra|ana Srbije. Ube|en sam u to, apsolutno sam u to ube|en.
Voditeq: “Prokomentari{ite ~lanak koji se pojavio u “Blicu” –
Vuk Dra{kovi} tu`i Vojislava [e{eqa i tra`i od{tetu od milion di-
nara?”
Dr [e{eq: Ne bih komentarisao ~lanke u “Blicu”, a {to se ti~e
Dra{kovi}a, znate, wemu i nije preostalo ni{ta drugo nego da se tu`a-
ka. Ako dobijem poziv za sud, rado }u se odazvati, jer volim spektakle te
vrste, i nikad nisam be`ao od sudovawa.
Voditeq: Darko iz Velike Plane ka`e: “Kada }e po~eti popisivawe
Albanskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji?”
Dr [e{eq: Mi }emo morati popisati sve stanovnike na{e zemqe.
Da li }e se ~ekati dve hiqade prva godina ili }e to biti ura|eno ne{to
ranije, ostaje da se vidi, ali u svakom slu~aju, ima raznih ideja kako da se
ta~no utvrdi koliko ima Albanaca na Kosovu i Metohiji. Neke procene
govore da ih danas nema vi{e od 800.000, ja sam ube|en da ih sigurno ne-
ma milion.
Voditeq: Mirjana iz Jagodine: “Za{to se srpskom narodu ne ka`e
puna i prava istina”, ovo je o{tro, “da }e Kosovo morati da se brani i
odbrani oru`anom silom?”
515
 Dr [e{eq: Mi }emo poku{ati sve da Kosovo odbranimo politi~-
kim i diplomatskim sredstvima, a ako neko poku{a na silu da nam otme
Kosovo, brani}emo ga i oru`anom silom i odbraniti.
Voditeq: Dragica iz Jagodine: “Za{to Vlada ne fotografi{e bo-
gatstvo koje [iptari imaju na Kosovu i Metohiji i prezentira svetskoj
javnosti?”
Dr [e{eq: Mora}emo orati da uradimo ne{to i u propagandnom
smislu, {ta – to }emo jo{ videti, ali mora}emo imati malo ofanzivni-
ju dr`avnu propagandu.
Voditeq: “Rugova nije dr`avqanin Jugoslavije, za{to pregovarate
sa wim?”, pita Dragan iz Jagodine.
Dr [e{eq: Formalno-pravno Rugova nema nikakve dokaze da je uop-
{te legitimni pregovara~, ali mi moramo biti svesni izvesnih realno-
sti, da veliki procenat {iptarske nacionalne mawine wega politi~ki
podr`ava i da je on eventualno ~ovek sa kojim se mo`e voditi dijalog.
Naravno, pripadnici albanske nacionalne mawine ne}e imati legalne i
legitimne politi~ke predstavnike sve dok ne iza|u na prve izbore, dok
se na prvim izborima ne doka`e koliko ko od tih politi~ara u`iva po-
verewe naroda.
Voditeq: “Da li uop{te treba pregovarati sa [iptarima kad Hrva-
ti nisu pregovarali sa Srbima u Hrvatskoj?”
Dr [e{eq: Da, ali Hrvati su imali podr{ku svih zapadnih sila da
se Srbi proteraju sa podru~ja Srpske Krajine, brutalno da se proteraju,
~ak su neke zapadne sile direktno u~estvovale u tom proterivawu. U
ovom slu~aju, zapadne sile su svrstane na strani Albanaca. U oba slu~a-
ja zapadne sile su vodile izrazitu antisrpsku politiku.
Voditeq: Evo jednog lokalnog pitawa, Sa{a iz Jagodine: “Da li zna-
te da je buyet op{tine Jagodina usvojen bez kvoruma sa 29 odbornika, a
bilo je neophodno 32? Koji je pravni lek za to, imaju}i u vidu da je pred-
sednik op{tine ~lan SPO-a? Da li }e ministar za lokalnu samoupravu
preduzeti ne{to?”
Dr [e{eq: Odbornici opozicije treba da upute predstavku mini-
stru za lokalnu samoupravu, da je potkrepe adekvatnim dokazima i on }e
morati da preduzme odgovaraju}e mere u skladu sa zakonom.
Voditeq: Da li }e Vlada Srbije da povu~e ili je ve} povukla speci-
jalce sa Kosova, imaju}i u vidu, ja se samo sad prise}am da je....
Dr [e{eq: Vlada Srbije }e uvek na Kosovu i Metohiji imati ono-
liko policajaca koliko je potrebno. Kada je mirna atmosfera, ima}e re-
dovne policijske sastave, kada do|e do intenzifikacije teroristi~kih
aktivnosti ili separatisti~kih demonstracija, ima}e onoliko polica-
jaca koliko bude potrebno, i niko nam spoqa ne}e odre|ivati koliko je
nama potrebno policajaca na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom
delu Srbije.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, vidite i sami, a i po{tovani gle-
daoci, ostalo je jo{ ~etrdesetak pitawa. Mi smo poku{ali da odgovori-
mo na jedno {ezdesetak, me|utim, mnoga se pitawa ponavqaju, vezana su za
516
penzionere, za decu, za {kolstvo, za plate, za standard. Ja bih hteo da
pro~itam me|u posledwima upravo ovo pitawe: “U predizbornoj kampa-
wi obe}avali ste mnogo toga. Sada kada ste u Vladi, da li ste spremni da
odr`ite re~, da ono {to je obe}ano ispunite?”
Dr [e{eq: Ni od ~ega {to sam obe}ao nisam odustao, ali i kada sam
obe}avao, govorio sam o na{em programu, i tada sam govorio da ne mo`e
ni{ta preko no}i. Ako se se}ate, i kao kandidat za predsednika Repu-
blike govorio sam da se bojim preteranih o~ekivawa. I ovog puta se bo-
jim preteranih o~ekivawa, ali bitno je da se odmah oseti neki pozitiv-
ni pomak, bitno je da krene proces naboqe, a mislim da }e ova vlada za
izvesno vreme imati da poka`e narodu {ta je uradila.
Voditeq: Jesam li u pravu i delite li moje mi{qewe da nije prete-
rano o~ekivawe za dve stvari: Kosovo mora biti srpsko i ekonomija mo-
ra da do`ivi, da tako ka`em, reformu koja }e obezbediti `ivotni stan-
dard svih gra|ana Srbije na vi{em nivou?
Dr [e{eq: Pitawe o~uvawa Kosova i pitawe ekonomske reforme je
pitawe o~uvawa ove vlade. Ova vlada je svoju sudbinu vezala za o~uvawe
Kosova i za sprovo|ewe ekonomskih reformi, i tu nema uzmicawa.
Voditeq: Doktore [e{eq, hvala vam veliko {to ste gostovali u na-
{oj televiziji. Ako se ne varam, ja mogu biti malo neskroman, imaju}i u
vidu da je ministar za informisawe gospodin Vu~i} prvi intervju elek-
tronskim medijima dao upravo Televiziji “Palma plus”. Uveren sam da
smo i mi me|u prvima imali intervju potpredsednika Vlade doktora Vo-
jislava [e{eqa.
Dr [e{eq: Ovo je prva emisija u kojoj gostujem nakon izbora za pot-
predsednika Vlade.
Voditeq: Hvala vam veliko u ime informativno-politi~ke redak-
cije i u ime svih gledalaca koji su pratili ovu emisiju. Po{tovani gle-
daoci, hvala vam veliko na aktivnom u~e{}u u ovoj emisiji. Bio je ovo
potpredsednik Vlade Republike Srbije doktor Vojislav [e{eq, vidi-
mo se opet slede}eg ~etvrtka. Jo{ jednom, hvala vam, potpredsedni~e.
Dr [e{eq: Hvala {to ste me pozvali.
XXVI
REFERENDUM - NAJBOQI ODGOVOR
PRITISCIMA ZAPADNIH SILA
Radio Novosti, Beograd, 7. april 1998. godine
Voditeq: Na{ dana{wi gost je potpredsednik Vlade Republike Sr-
bije i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro
ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Pro{li put smo razgovarali u toku predizborne kampawe.
Sada ste u Vladi. Kako se ose}ate?
517
 Dr [e{eq: Ono {to najvi{e `eli jedna opoziciona partija, to je da
postane vladaju}a. Kao doju~era{wi opozicioni politi~ar, `eleo sam
da postanem politi~ar iz vladaju}e politi~ke partije.
Srpska radikalna stranka je napokon postala vladaju}a partija. Ni-
je sama osvojila vlast, ali narod je presudio na septembarskim izborima
da nijedna stranka pojedina~no ne mo`e da formira vladu i bilo je nu-
`no pravqewe koalicije. Napravqena je veoma {iroka koalicija koja je
konstituisala Vladu narodnog jedinstva. Ta vlada ve} u startu ima mno-
go posla, radi punom parom i mi koji do sada nismo obavqali ove funk-
cije na kojima smo se na{li, uhodavamo se u ovih petnaestak dana, ali br-
zo u~imo i brzo reagujemo na sve izazove.
Voditeq: Malo kasnije }emo da nastavimo pri~u o vladi, a ja bih po-
~ela od referenduma, po{to je Narodna skup{tina danas usvojila odlu-
ku i 23. aprila gra|ani treba da se odlu~e o u~e{}u stranih predstavni-
ka u re{avawu kosovskometohijskog problema.
Vi ste pozitivno ocenili referendum i rekli ste, da vas citiram:
“da je to najboqi odgovor pritiscima zapadnih sila koje se me{aju u na-
{e unutra{we odnose i koje `ele razbijawe Srbije„.
Prirodno je da }e se gra|ani izjasniti protiv inostranog me{awa.
[ta se time dobija? Da li o~ekujete da }e to drasti~no promeniti odnos
zapadnih sila prema nama?
Dr [e{eq: I u pravnom i u politi~kom pogledu dobija se mnogo. Za-
padne sile }e u svakom slu~aju prvo morati da razmisle {ta zna~i na{
referendum, kakav je ishod i kakvu narodnu voqu on reprezentuje.
Drugo, ne}e mo}i tako nasumice da vr{e pritisak na Vladu Srbije,
saveznu vlast i insistiraju na sprovo|ewu wihove voqe, jer i kad bi re-
publi~ka i savezna vlast htele da popuste, posle referenduma ne}e mo}i
i ne}e smeti da popuste.
Ta neposredno izra`ena narodna voqa }e biti jedan krajwe obavezu-
ju}i faktor i limitator svih narednih politi~kih akcija.
Voditeq: [ta }e se desiti ukoliko referendum ne uspe? Ja ne veru-
jem u tu varijantu.
Dr [e{eq: Kao ozbiqan politi~ar ne verujem u tu varijantu. U sta-
wu sam da sasvim solidno procewujem politi~ke procese u Srbiji i ube-
|en sam da }e ogromna ve}ina gra|ana iza}i na izbore i glasati protiv
bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: Referendum je 23. aprila, a ~etiri nedeqe roka koje je Kon-
takt grupa dala, isti~u 25. aprila, kada je najavqena mogu}nost uvo|ewa
sankcija, za koje ste vi, dodu{e, rekli da niste ~uli. Ali oni su najavili
sankcije, tako da je od 23. aprila do 25. aprila dva dana roka. [ta se vre-
menski dobija tim produ`avawem?
Dr [e{eq: Zaista nisam ~uo ni za kakve konkretne sankcije. Mo`da
ste vi ~uli?
Voditeq: Ja jesam ~ula, ali gospodin Marjanovi} je danas tako|e...
Dr [e{eq: Koje?
518
Voditeq: Pa oni su najavili, Ekonomski savet.
Dr [e{eq: Oni su najavili neke sankcije, nisu rekli koje sankcije.
Sankcije ve} odavno postoje, ekonomske sankcije postoje.
Voditeq: Dodatne jo{...
Dr [e{eq: Nisu rekli {ta je to dodatno. Nama se sankcije ne pre-
kidaju. Prakti~no od 1991. godine mi smo neprekidno pod sankcijama, ne-
kad ja~e izra`enim, nekad slabije, ali ne prestaju. Nekog zao{travawa }e
mo`da biti. Nagove{tavali su, recimo, da }e istaknutim politi~arima
zabrawivati putovawa iz na{e zemqe. ^ak su navodili listu funkcione-
ra kojima ne}e izdavati vize. To nije stra{no. To nije nikakav problem.
Voditeq: To nisu uradili sada, oni su govorili o ne~em drugom.
Dr [e{eq: S druge strane, postaju sve svesniji da neke o{trije eko-
nomske sankcije poga|aju pre svega narod i da o{tricu narodnog besa
usmeravaju prema kreatorima sankcija. Zao{travawe sankcija kao posle-
dicu nema zao{travawe odnosa naroda prema vlasti, pogotovu sada kada
vlast ima veoma {iroku osnovu u narodnoj voqi. Zapadne sile }e morati
da tra`e neku drugu opciju svoga pristupa balkanskim problemima.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe vezano za referendum. Neki pravnici
ukazuju na ustavnu neregularnost referenduma, jer je referendumsko pi-
tawe suprotno Ustavu Republike Srbije. Ustavom je definisano da nije
dozvoqeno nikakvo u~e{}e inostranih predstavnika. A ukoliko, makar
i teoretski, mo`e da se dobije druga~iji odgovor od onog u Ustavu, to je
ve} nepravilnost.
Dr [e{eq: Politi~ki faktori koji su predlo`ili ovaj referen-
dum, koji su ga inicirali, po~ev{i od predsednika Savezne Republike
Jugoslavije pa do Vlade Srbije, su ozbiqno procenili kakva }e biti re-
akcija naroda na ovakav predlog. Jednodu{no je mi{qewe, i pristalica
i politi~kih protivnika ovog referenduma, da }e narod kategori~ki
re}i ne bilo kakvom stranom me{awu.
Mi koji smo se zdu{no zalo`ili za odr`avawe referenduma do kra-
ja smo ube|eni da }e se narod tako izjasniti. Mislimo da nema nikakvog
rizika da bi se narod mogao izjasniti druga~ije. A, na kraju krajeva, na-
rodna voqa je iznad svakog ustava.
Narod }e se sigurno izjasniti protiv stranog me{awa, a, onda, pored
ustavne i zakonske odredbe imamo jo{ jedno utemeqewe, ali u pravu i u
politici od vi{ka elemenata glava ne boli.
Voditeq: Upravo isti~ete da ne}ete dozvoliti internacionaliza-
ciju kosovskometohijskog problema.
Da li to {to je Savet bezbednosti uveo embargo na isporuku oru`ja
Saveznoj Republici Jugoslaviji, {to Kontakt grupa ma{e sankcijama, za
koje vi ne znate, {to je katoli~ka organizacija “Sveti Eu|idio„ posre-
dovala pri potpisivawu Sporazuma o obrazovawu, jo{ ne zna~i da je in-
ternacionalizovano ovo pitawe?
Dr [e{eq: Jo{ nema internacionalizacije i ne mo`e je biti bez
na{eg pristanka da neka strana sila ili me|unarodna organizacija u~e-
stvuje u posredovawu izme|u srpske vlasti i {iptarskih separatista.
519
 Srpska vlast do sada nije na to pristajala. Sad su jo{ mawe {anse da
pristane. A ko je taj ko eventualno mo`e da se me{a? To su velike sile i
me|unarodne organizacije. Ova organizacija “Sveti Eu|idio„ nije me|u-
narodna organizacija. To je humanitarna verska organizacija. Ona u ovom
slu~aju ne mo`e da predstavqa silu koja se me{a i name}e svoju voqu.
Ona je ne{to sli~no organizaciji Crvenog krsta. Gde god u svetu inter-
veni{e Crveni krst, nema optu`bi da se on me{a. Nekad se zloupotrebe
funkcioneri, aktivisti Crvenog krsta, recimo, za {pijunske operacije.
To je ~ista zloupotreba, ali organizacija kao takva je iskqu~ivo huma-
nitarnog karaktera.
Koje su to me|unarodne organizacije koje bi mogle biti akteri me-
{awa? To su Ujediwene nacije, Konferencija o evropskoj bezbednosti i
saradwi, odnosno Organizacija o evropskoj bezbednosti i saradwi –
OEBS, Savet Evrope, NATO i, naravno, velike sile pojedina~no i grup-
no; velike sile organizovane i kroz tzv. Kontakt-grupu, koja je wihova is-
kqu~iva tvorevina.
Voditeq: Kosovo je, stav je Vlade, unutra{we pitawe Srbije i re{a-
va}e se na republi~kom nivou, ali Kontakt grupa je insistirala da i fe-
deracija u~estvuje.
Dr [e{eq: Federacija mo`e da bude posmatra~, mo`e biti i u~esnik,
mo`e i pomagati proces vo|ewa razgovora, ali ne na insistirawe Kon-
takt grupe. Kontakt grupa nema s tim ni{ta, ne bi trebalo da ima, a stvar
je savezne dr`ave da po{aqe posmatra~e, da po{aqe i u~esnike. U svakom
slu~aju, savezna dr`ava nije pokazivala voqu da se Srbija iskqu~i iz pro-
cesa re{avawa ovog problema, ~ak savezna vlast isti~e da je to unutra{we
pitawe Srbije, ali po Ustavu i savezna vlast mo`e da se ume{a, pogotovo
ako bi se ispostavilo da srbijanska vlast nije u stawu da re{i problem.
Voditeq: Da li u~e{}e gospodina Slobodana Milo{evi}a predsta-
vqa podizawe ovog problema na savezni nivo?
Dr [e{eq: Ne, ne predstavqa, jer nijedan organ savezne vlasti nije
to uzeo na dnevni red, niti uzeo u razmatrawe. Savezna vlast treba da bu-
de informisana o svemu {to se de{ava u Srbiji i Crnoj Gori.
Voditeq: Izjavili ste da Vlada ima platformu o Kosovu i Metohi-
ji, ali je ne objavquje da [iptari ne bi saznali i tra`ili vi{e nego {to
im pripada. To je malo neobi~no, malo nelogi~no, jer oni ina~e tra`e
vi{e nego {to im pripada.
Zatim, danas ste izjavili da je va{a platforma vrlo jednostavna -
Kosovo je unutra{we pitawe Srbije i postoji Ustav koji mora da se po-
{tuje. Dakle, da li postoji ta struja da...
Dr [e{eq: Postoji platforma u dve varijante: platforma koja sa-
dr`i osnovni princip na{eg pristupa eventualnim razgovorima sa
predstavnicima politi~kih partija albanske nacionalne mawine u Sr-
biji i postoji platforma kao politi~ka taktika. Zna~i, uskla|ivawe za-
jedni~kog nastupa u procesu re{avawa izvesnog pitawa.
U pravom smislu re~i platforma je kao sistem osnovnih principa
kojima se rukovodimo saop{tena danas u Narodnoj skup{tini. Ja sam to
520
izlo`io i rekao sam da je na{a platforma veoma jednostavna, op{tepo-
znata: Kosovo je unutra{we pitawe Srbije i Kosovo se mora re{avati u
okviru Ustava Srbije i wegovih odredbi.
Ovo drugo je stvar na{e taktike, koliko puta }emo zakazivati, kako
}emo zakazivati, {ta }emo potezati na tom sastanku, u kom pravcu }emo
nastojati da se vode razgovori, {ta }emo posebno potencirati, i niko ko
je pametan i u~estvuje u nekim pregovorima ne obave{tava unapred jav-
nost koji }e biti wegovi potezi.
Voditeq: A platforma Srpske radikalne stranke — kulturna auto-
nomija?
Dr [e{eq: Na{a strana~ka platforma je tako|e objavqena, mi smo
za to da se pripadnicima albanske nacionalne mawine pru`e izvesna au-
tonomna prava, ali ne teritorijalna autonomija, jer u tom slu~aju jedan
deo na{eg naroda, jedan deo Roma, muslimana, Turaka i Egip}ana, po{to
i takvih ima na Kosovu, potpada pod direktnu {iptarsku vlast. To bi
bio zlo~in prema na{em narodu. Iz dosada{weg iskustva znamo da bi taj
re`im bio stravi~an, surov. Niko nema pravo da jedan deo srpskog naro-
da odvaja od matice i stavqa ga pod bilo ~iju vlast, a pogotovo ne {ip-
tarsku vlast.
[iptari, ako ne `ele da participiraju u na{em dru{tvenom `ivo-
tu, mogu imati samostalno organizovano zdravstvo, {kolstvo, kulturu,
mogu imati samostalno obrazovawe, penzijsko i socijalno osigurawe,
informisawe itd., ali sami da upla}uju svoje fondove i da sami raspo-
la`u novcem iz tih fondova.
Voditeq: Da li su va{i koalicioni partneri to prihvatili?
Dr [e{eq: U principu da. Mi svakodnevno o tome razgovaramo.
Voditeq: To nije re~eno u izlo`enom programu premijera Marjano-
vi}a. Sasvim suprotno je re~eno.
Dr [e{eq: Ne, nije re~eno ni{ta sasvim suprotno.
Voditeq: Ako mogu da citiram: “Kosovo i Metohija su sastavni i
neotu|ivi deo Srbije, a zbog svoje nacionalne, istorijske i kulturne,
privredne i druge posebnosti ima po Ustavu Srbije pravo politi~ko te-
ritorijalne autonomije„.
Dr [e{eq: To je ono {to ima po Ustavu Srbije. I to je onaj maksi-
mum na koji smo spremni da pristanemo.
Voditeq: Pa zna~i, ipak pristajete.
Dr [e{eq: Ja sam danas govorio o tome. Ne mo`emo mi da odbacimo
Ustav. Taj ustav va`i, i sve dok va`i, dok se ne promeni, mi ga po{tuje-
mo. On postoji.
Ali [iptari ne pristaju na te elemente autonomije koji su propi-
sani Ustavom Srbije. Oni tra`e dr`avnost. E, mi na to ne pristajemo.
Nema nikakve kolizije izme|u ekspozea Mirka Marjanovi}a i na{e
strana~ke platforme. Ova na{a varijanta kulturne autonomije uklapa
se u okvir sada{wih ustavnih odredbi, s tim {to bi i ova teritorijal-
na autonomija trebalo da se uskladi prema ovom principu dvodomnosti
svih skup{tina na podru~ju Kosova i Metohije.
521
 Voditeq: Da li mogu da vas zamolim da objasnite {ta zna~i kada
Kontakt grupa ka`e: podr`avamo zna~ajno ve}i stepen autonomije za Ko-
sovo, koji mora ukqu~iti i zna~ajnu samoupravu. Tako je odre|ena defi-
nicija. Na ~emu oni konkretno insistiraju?
Dr [e{eq: Oni insistiraju na dr`avnosti Kosova i Metohije. Oni
tra`e da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Sa-
vezne Republike Jugoslavije, zato {to na taj na~in Kosovo i Metohija napo-
kon dobijaju atribute dr`avnosti i mogu}nost otcepqewa u perspektivi.
Federacija je slo`ena dr`ava sastavqena od prostih, jednostavnih dr-
`ava, federalnih jedinica. Onaj ko je ~lan federacije ima pravo da iza|e
iz federacije. To je praksa u me|unarodnom javnom pravu potencirana po-
gotovo raspadom Sovjetskog Saveza, ^ehoslova~ke i biv{e SFRJ.
I drugo, Amerikancima se toliko i ne `uri da Kosovo potpuno iza-
|e iz sastava Savezne Republike Jugoslavije koliko `ele da uz pomo} ne-
kog re`ima na Kosovu kao posebnoj federalnoj jedinici, koji je pod wi-
hovom neposrednom kontrolom, i eventualnog re`ima u Crnoj Gori, koji
bi tako|e maksimalno kontrolisali, dr`e Srbe pod prinudnom upravom.
Srbija bi tako bila dovedena u situaciju da se nad wom ostvaruje domina-
cija na saveznom nivou. Ako bi sama poku{ala da se oslobodi te domina-
cije, da se otarasi savezne dr`ave i federalnih jedinica svojih partne-
ra, onda bi Srbija ispala glavni krivac zbog rasturawa Savezne Repu-
blike Jugoslavije. To je ta paklena zamisao zapadnih sila, pre svega Ame-
rikanaca.
Voditeq: Predla`em da napravimo malu pauzu, a onda }emo nastavi-
ti razgovor.
Slu{ate emisiju “Klub Radio Novosti„. Nastavqamo razgovor sa
potpredsednikom Vlade Republike Srbije i predsednikom Srpske radi-
kalne stranke dr Vojislavom [e{eqom.
Stigli smo kod Crne Gore i wihovog odnosa prema kosovskom pro-
blemu.
Dr [e{eq: Odnos sada{we vlasti u Crnoj Gori prema problemu Ko-
sova i Metohije, odnosno problema separatisti~kih ambicija ve}eg dela
pripadnika albanske nacionalne mawine je veoma lo{. Mislim da je ak-
tuelni re`im u Crnoj Gori na izvestan na~in izgubio glavu, uhvatila ga
je nervoza i izjave wihovih ~elnika su sve nepromi{qenije.
Pored zalagawa za internacionalizaciju, za me{awe stranih sila u
na{e unutra{we probleme, re`im u Podgorici iskazuje izvesnu zlura-
dost nad problemom koji je sna{ao Srbiju, verovatno nesvestan da je to
zajedni~ki problem i da se mo`e grdno osvetiti onome ko ga zanemari
ili ga na vreme ne po~ne re{avati.
Voditeq: Kako tuma~ite izjavu Svetozara Marovi}a da }e problem
Kosova biti re{en onako kako Amerikanci budu hteli?
Dr [e{eq: S jedne strane, to je defetisti~ki nastup, iskazuje izve-
snu rezigniranost i mirewe sa diktatom velikih sila, a s druge strane,
izricawe izvesne pretwe re`imu u Srbiji i Srbiji kao federalnoj jedi-
nici u celini.
522
I jedno i drugo ima odre|enu funkciju u predizbornoj kampawi u
Crnoj Gori, ali po mom mi{qewu, pogre{no je prora~unat efekat ta-
kvih izjava. Mo`e se obiti o glavu onima koji tako nastupaju.
Voditeq: Sporazum o normalizaciji obrazovawa Albanaca je, kako
vi ka`ete, za vas zate~eno stawe. Ali, po{to ste videli sporazum, vero-
vatno imate neki komentar.
Dr [e{eq: Mislim da to nije tajni sporazum. Nije nagla{eno da je
to neko privremeno re{ewe. Trajno re{ewe, naravno, mo`emo tra`iti
u direktnom dijalogu, pre svega predstavnika Vlade i parlamentarnih
stranaka sa predstavnicima albanskih politi~kih stranaka.
Voditeq: Kako tuma~ite ocenu rektora gospodina Papovi}a da je
sporazum protivustavan i da stvara dobru osnovu za o`ivotvorewe “Ko-
sova republike„?
Dr [e{eq: Ja cenim rektora Papovi}a i mislim da je ~astan ~ovek
i istaknuti patriota, ali mislim da je ta izjava bila veoma nervozna,
preurawena, prenaglasio je neke elemente u toj izjavi i pogre{no je tu-
ma~ewe da je ovaj korak suprotan odredbama Ustava, jer Ustav nigde ne
spre~ava mogu}nost formirawa privatnih univerziteta, privatnih
{kola. On samo ka`e da je osnovno {kolovawe obavezno i besplatno, a
nigde ne li{ava gra|ane mogu}nosti da imaju privatne {kole i da u tim
privatnim {kolama {koluju svoju decu. Jedina varijanta koja nam preo-
staje u pogledu re{avawa problema {kolovawa za pripadnike albanske
nacionalne mawine, ako oni definitivno ne `ele da se {koluju u na-
{im dr`avnim {kolama, je otvarawe wihovih privatnih {kola.
Voditeq: Da li mislite da je na Kosovu od promene Ustava krajem
osamdesetih do danas moglo ne{to vi{e da se uradi?
Dr [e{eq: Moglo je mnogo da se uradi, ali sad ne vredi raspravqa-
ti o tome {ta je moglo da se uradi, a nije ura|eno. Sada treba da vidimo
{ta da uradimo da {to pre, {to kvalitetnije i {to efikasnije postig-
nemo boqe rezultate.
Voditeq: Ju~e su na|eni pobijeni Albanci lojalni Srbiji i Jugo-
slaviji. Da li mo`da planirate ne{to vi{e da uradite na za{titi ta-
kvih qudi?
Dr [e{eq: Vlada }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da za{titi sve
gra|ane Srbije, sve gra|ane Kosova i Metohije, bez obzira na nacional-
nost. Ne mo`emo garantovati da }e ba{ svaki `ivot biti sa~uvan, da }e
svako telo biti sa~uvano, jer ubistva se de{avaju i u Beogradu, nekada to
poprima obele`je pravih teroristi~kih akata. Imali smo ve} i ubistva
sa izrazitom politi~kom pozadinom. Ali, u svakom slu~aju, Vlada }e na
Kosovu i Metohiji da preduzme odgovaraju}e mere da se suzbiju ovakvi
vidovi aktivnosti, pogotovo {to ima indicija da je re~ o uba~enoj tero-
risti~koj grupi iz Albanije.
Voditeq: Toma Nikoli} je danas u Skup{tini na kraju svog izlaga-
wa izjavio ne{to {to je mo`da pomalo zastra{uju}e, rekao je: u svakom
slu~aju, Srbija u mojoj ku}i ima spremna tri ratnika. Da li je to najava
ne~ega?
523
 Dr [e{eq: To nije nikakva najava. Mi nikome ne pretimo i ne `e-
limo rat, ali svima na svetu stavqamo do znawa da }emo do zadweg daha
braniti Srbiju. Sada smo priterani uza zid. Priterani smo u ugao. Nema
nam vi{e uzmicawa. Oteli su nam Srpsku Krajinu, oteli su nam tre}inu
Republike Srpske, ostatak su okupirali i sad poku{avaju da nam otmu
Kosovo i Metohiju. Nemamo gde da uzmi~emo. Moramo se braniti. Mora-
mo se braniti svim sredstvima, i to je jo{ jedno dodatno upozorewe za-
padnim silama, kakvu su vatru razgoreli na Balkanu, upozorewe da se ne-
}e kapitulirati.
Voditeq: Za{to je odnos zapadnih sila, pre svega Amerike i Nema~-
ke, takav prema nama?
Dr [e{eq: Zato {to se Srbija nalazi na putu realizacije nekih wi-
hovih strate{kih zamisli. Srbi su tradicionalni ruski saveznik na
Balkanu i Amerikancima se `uri da Srbe svedu na {to mawu teritori-
ju, pre nego {to se Rusija oporavi i uspravi.
Voditeq: [ta mislite, dokle mo`e da traje odugovla~ewe i odbija-
we albanske strane da do|e na razgovor i na ~iju je to {tetu, s obzirom
da se ne vr{i nikakav pritisak zbog toga {to se ne pojavquju?
Dr [e{eq: O~ekujem da to izbegavawe ne}e jo{ dugo trajati. Danas
je bila delegacija Vlade Srbije i politi~kih stranaka. Sa delegacijom
je bio i Milan Milutinovi} i mislim da oni vi{e ne}e putovati, dok ne
bude sasvim izvesno da }e se predstavnici albanskih stranaka odazvati
pozivu na razgovor. Ali mislim da su sve prilike da se dugo na to ne}e
~ekati, jer je i zapadnim silama jasno da bez tih razgovora nema nikakvog
pomaka u re{avawu problema, pa ~ak ni u onom pravcu u kome bi one `e-
lele da se problem re{ava.
Voditeq: Da pre|emo malo na pri~u o vladi. Mnoge je iznenadilo to
{to ste u{li u vladu sa levim blokom, ali je to ve} stara pri~a. Mnogi
su vas pitali i znam da }ete verovatno odgovoriti da su strana~ka prepu-
cavawa sada ve} zaboravqena i da sada va`i samo ono od 24. marta, kada
ste u{li u vladu.
Me|utim, vi ste isto tako istakli – da bi vlada dobro funkcionisa-
la, neophodno je da postoji i elementarno poverewe i korektan odnos.
Pa, malo je neprirodno i nelogi~no da vi imate poverewe ili o~e-
kujete korektan odnos od nekoga koga ste do ju~e nazivali kriminalcem.
Dr [e{eq: Nisam rekao da treba zaboraviti {ta se de{avalo. Tre-
ba pamtiti, ali ne smemo biti zlopamtila, ne smemo biti osvetoqubivi.
Mi radikali nikada nismo pokazivali osvetoqubivost u politici. Ali
sve ovo {to se de{avalo treba da nam bude jedno dragoceno iskustvo, po-
uka za na{e budu}e delovawe.
Drugo, ulaskom u Vladu narodnog jedinstva, sklapawem tog koalici-
onog sporazuma, za nas je nastupila nulta ta~ka. Sada po~iwe novi oblik
pona{awa sva tri koaliciona partnera u Vladi narodnog jedinstva i mo-
ram javno priznati da ta vlada za sada dobro funkcioni{e, ~ak mnogo bo-
qe nego {to smo i mi o~ekivali. Ima mnogo razumevawa, pogotovo u eko-
nomskim i nacionalnim pitawima. Ova vlada zaista ima {anse.
524
Voditeq: Vi ste ranije uporno isticali da nikada ne}ete pristati
na koaliciju, da biste bili mawinska stranka.
Dr [e{eq: Nisam rekao da nikada ne}emo. Nikada se ne ka`e nikad,
osim za neke kqu~ne stvari. Mi smo {est meseci govorili da izbegava-
mo da u|emo u takvu vladu gde bismo bili mawinski faktor. [est mese-
ci izbegavawa je verovatno bilo dovoqno.
Drugo, do posledweg dana smo insistirali da se formira ~etvorna
koalicija, da se ukqu~i i Srpski pokret obnove, a Srpski pokret obno-
ve nije hteo ako mi u~estvujemo. On je svoje eventualno u~e{}e uslovqa-
vao, pre svega, na{im neu~e{}em. Zna~i, jedino je SPO kriv {to nije
do{lo do ~etvorne koalicije. Nama bi to bila povoqnija varijanta, ia-
ko su najve}e tenzije izme|u nas i SPO-a, bez obzira na to. Oni imaju
ozbiqnih qudi koji bi u{li u vladu i u vladi bi postojao jo{ ve}i ste-
pen ravnote`e. Ali onoga koga nema, bez wega se mo`e.
Voditeq: Toma Nikoli} je pre neki dan, ~ini mi se, gostuju}i na BK
Televiziji izjavio da se program koji je izlo`io Mirko Marjanovi} u
potpunosti sla`e – apsolutno sla`e, ba{ je tako rekao, sa programom
Srpske radikalne stranke. Vi ste, dodu{e, izjavqivali da je to konsen-
zusom postignuto, ali on je rekao da se apsolutno sla`e, a Mirko Marja-
novi} je izjavio da je ovo vlada kontinuiteta. Kako se to sada sla`e?
Dr [e{eq: U ekspozeu Mirka Marjanovi}a nema ni~eg {to bi bilo
protivno programu Srpske radikalne stranke. Ne mogu da ka`em da je
ekspoze potpuno po meri na{eg programa. Formirawe Vlade narodnog
jedinstva podrazumeva izvesne me|ustrana~ke kompromise. Mi smo poka-
zali spremnost na te kompromise, jer bez kompromisa ne bi bila mogu}a
vlada, ne bi moglo da se ostvari weno efikasnije delovawe.
Za socijaliste i za JUL ovo je zaista vlada kontinuiteta, za nas je
ovo vlada po~etka. U startu nam je odnos ne{to druga~iji. Ovo je za nas
prvi put da smo postali vladaju}a stranka, da smo u{li u vlast, a kod so-
cijalista postoji kontinuitet vlasti od 1990. godine naovamo. Zapravo,
taj kontinuitet nije prekidan ni sa prethodnim komunisti~kim re`i-
mom, ali se SPS reformisala, pre{la u demokratske vode i za vlast se
bori u okviru parlamentarnog politi~kog sistema.
Voditeq: Kako su socijalisti i JUL raspolo`eni prema saradwi sa
radikalima?
Dr [e{eq: Za sad vrlo dobro, da kucnem u drvo, zaista se stvari do-
bro odvijaju. Imamo veoma veliku dozu razumevawa. Zna~i, dobro sara|u-
jemo u ovim stvarima o kojima smo do sada raspravqali, pogotovu u vezi
sa Kosovom i Metohijom. Videli ste, potpuno su nam jedinstveni stavovi.
Voditeq: [ta bi moglo da dovede do sukoba?
Dr [e{eq: Svi smo mi ozbiqni qudi. Svesni smo {ta podrazumeva
ova vlada. Verovatno }e biti nekad nekih sporova, problema, bitno je da
se u procesu razre{avawa tih problema prilazi sa svom ozbiqno{}u,
korektno{}u i dobrom voqom. Ta dobra voqa postoji u Vladi.
Voditeq: Kada ka`ete – uvek sam `eleo da budem vlast, da li je to po
svaku cenu?
525
 Dr [e{eq: Ne po svaku cenu, ne po cenu moralnih principa. Za me-
ne je moral iznad voqe za vla{}u.
Voditeq: Isti~ete i da je interes Srpske radikalne stranke da bude
jedina vladaju}a politi~ka partija.
Dr [e{eq: To je san svake stranke.
Voditeq: Sve ste spremni da uradite...
Dr [e{eq: To je interes svake stranke, me|utim, sve re|e se de{ava
u Evropi da je jedna stranka u stawu da vlada.
Voditeq: Gde je tu demokratija?
Dr [e{eq: Kako, gde je demokratija?
Voditeq: Ako samo vi vladate?
Dr [e{eq: Demokratija je u tome {to vladamo voqom naroda, a ne
da li vladamo sami ili vladamo sa jo{ nekim. Bitna je voqa naroda. Bi-
tan je legitimitet vlasti. Ali, naravno, o~igledno je da je voqa naroda
ne{to druga~ija od na{ih `eqa i da je narod presudio na septembarskim
izborima, iskazuju}i poverewe prema ~etiri vode}e politi~ke partije u
Srbiji. Verovatno }e se na nekim slede}im izborima malo pomerati ti
odnosi snaga, ali u su{tini }e ostati onakvi kakvi su danas.
Ako ova vlada bude uspe{na, ima {ansu da vlada dugo, dugo. Ako ne
bude uspe{na, sami smo krivi. Ko nam je kriv? Ne mo`e nam narod biti
kriv. Narod nam je ukazao poverewe na ovaj na~in i mi to poverewe mo-
ramo da opravdamo. Svesni smo i jedni, i drugi, i tre}i, rizika koji smo
preuzeli i svesni smo da moramo uspeti.
Voditeq: Da li ste zadovoqni podelom ministarskih mesta?
Dr [e{eq: Da. Podela ministarskih mesta je obavqena tako|e veo-
ma korektno. Mi smo proporcionalno zastupqeni u Vladi u odnosu na na-
{e snage u parlamentu i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu.
Voditeq: Grupa 17 je hvalila va{ ekonomski program. Ko je radio na
izradi tog programa?
Dr [e{eq: Na{ nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni, kul-
turni program je kolektivni produkt qudi iz najvi{eg rukovodstva Srp-
ske radikalne stranke. Za razliku od nekih drugih politi~kih stranaka,
mi smo neprekidno dokazivali da smo kompetentni u ekonomskim raspra-
vama, da se razumemo u ekonomiju. Ekonomija je su{tina svake politike.
Na{ ekonomski program hvale na{i najve}i politi~ki protivnici. U
toj grupi 17, sada je to grupa 27, koliko ih ima, veliki je broj qudi koji
su nam politi~ki protivnici, ali ne mogu da ospore na{ ekonomski pro-
gram, ako je on objektivno kvalitetan. Jeste kvalitetan i nijedna stran-
ka nema kvalitetniji, bar ne za sada.
Voditeq: Koliko }e vam koalicioni partneri pomo}i, a koliko od-
mo}i da realizujete program stranke?
Dr [e{eq: Mi }emo zajedni~ki da realizujemo minimum na{ih pro-
gramskih ciqeva, jedinstvenih programskih ciqeva. Tu smo postigli sa-
glasnost. Postigli smo saglasnost da se ozbiqnije krene u proces priva-
tizacije, da se re{avaju socijalni problemi.
526
Voditeq: Suzbijawe kriminala je jedan od najva`nijih zadataka, to je
istaknuto i u izlo`enom programu premijera Marjanovi}a. Vi ste to ina-
~e isticali, ~ak ima i nekih tuma~ewa da je ovakva va{a popularnost na
izborima postignuta zahvaquju}i akcentovawu na kriminalu i korupciji.
[ta }ete sada uraditi u vezi sa tim pitawem kao potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Prvo, bi}emo najo{triji prema svojim qudima ako slu-
~ajno krenu u neke korupciona{ke afere, ta~nije, u kriminalne radwe.
Oni }e biti primereno ka`weni. Drugo, nastavi}emo borbu protiv kri-
minala. Naravno, sad imamo i poluge vlasti, uticaj u svojim rukama. Ta
borba protiv kriminala ne sme biti samo javna prozivka, nego konkret-
na akcija, a kriminalac je samo onaj za koga se na sudu doka`e da je zai-
sta po~inio neko krivi~no delo.
Voditeq: Do{li smo do devalvacije. Odluku Savezne vlade o deval-
vaciji dinara ocenili ste kao neophodnu meru, kako bi svi uvoznici pla-
}ali pun iznos carina.
Dr [e{eq: Ako se se}ate, vi ste bili na na{oj konferenciji za
{tampu...
Voditeq: Hvala {to ste me podsetili.
Dr [e{eq: To je bilo negde pre dva meseca, kada smo se otvoreno za-
lagali za devalvaciju. Po na{em ekonomskom programu se neprekidno za-
la`emo za realan kurs dinara, a ovde je kurs zaista bio toliko neurav-
note`en da je u povla{}enom polo`aju bio takozvani uvozni~ki lobi.
Carine su bile obezvre|ene niskim kursom marke. Uvozile su se ogrom-
ne koli~ine robe bez pravog ekonomskog rezona. Ovako }e se za izvesno
vreme uravnote`iti zainteresovanost uvozni~kog lobija da robu uveze
i zainteresovanost jednog dela stanovni{tva da uvezenu robu kupi po ce-
nama koje su realne, a to su prodajne cene u inostranstvu, plus carina ko-
ja se napla}uje u na{oj zemqi.
Voditeq: Preduhitrili ste me. Nisam stigla da postavim pitawe.
Tvrdwu da devalvacija ne}e povu}i inflaciju odmah su negirala posku-
pqewa na pijacama, a tako|e se najavquju poskupqewa mesa, hleba, mleka.
Poskupeli su i neki uvozni proizvodi.
Dr [e{eq: Vlada je zauzela stav da ne prihvati nijedno poskupqe-
we robe koja je pod wenom kontrolom. U Ministarstvo trgovine nepre-
kidno sti`u zahtevi za poskupqewa, ali poskupqewa ne}e biti za neko
du`e vreme.
Voditeq: Zato {to u bankama nema maraka?
Dr [e{eq: Mislim da maraka ima i o tome najboqe svedo~i podatak
kakav je crni devizni kurs. Kod uli~nih dilera marku mo`ete prodati za
{est dinara, kad kupujete, kupujete za 6,2.
Voditeq: Neki ka`u da je to zato {to dileri nemaju dinare.
Dr [e{eq: Znate {ta, i devize su kao roba. Kurs deviza na crnom
tr`i{tu zavisi i od zakona ponude i potra`we. Ne mo`ete vi tra`iti
ne{to ako nemate ~ime to da potkrepite. Ne mo`e neko da tra`i devi-
ze, a nema dinare. Treba da se podrazumeva da onaj ko tra`i devize, ima
dinare.
527
 Voditeq: Postoji ograni~avaju}i faktor od 500 maraka, {to }e opet
terati gra|ane da se obrate uli~nim preprodavcima.
Dr [e{eq: Mislim da je veoma mali broj gra|ana koji ide u banku i
kupuje i tih 500 maraka. Ogromna ve}ina gra|ana nema toliko novca da
kupuje devize. Skoro sve plate i sve penzije odlaze na osnovne tro{kove
`ivota: na hranu, delimi~no na odevne predmete i obu}u, na pla}awe ko-
munalija. Veoma je mali procenat qudi koji su u stawu da ne{to izdvoje
i pretvore u devize.
Voditeq: Kako komentari{ete to {to je Vlada Crne Gore bila pro-
tiv promene kursa?
Dr [e{eq: Mislim da je Vlada Crne Gore {titila taj uvozni~ki
lobi i da je o~ekivala iz toga neku konkretnu korist, a i neki qudi u toj
vladi su se rukovodili principom {to gore – to boqe.
Voditeq: Vlada Republike Srpske je uvela dvovalutni sistem pla}a-
wa, pa je sad marka zvani~no sredstvo.
Dr [e{eq: Mislim da su tu motivi druga~iji.
Voditeq: Da li jo{ uvek ni{ta ne znate o programu predsednika Cr-
ne Gore Mila \ukanovi}a za prevazila`ewe...
Dr [e{eq: Ja jo{ taj program nisam video. Video sam da ga neki u
novinama napadaju, da ga neki hvale. Ni ti koji ga hvale, ni ti koji ga na-
padaju, tako|e nisu videli program u celosti i ja bih sa~ekao da se prvo
taj program objavi i da ga pro~itam, pa da onda ka`em svoj sud o wemu.
Voditeq: Kako ocewujete naklonost zapadnih sila prema Crnoj Gori?
Dr [e{eq: To nije uzrokovano nikakvom wihovom qubavqu prema Cr-
noj Gori, nego je to na~in da se napakosti Srbiji. Zna~i, u pitawu su wiho-
vi interesi. Oni tra`e gde god mogu upori{te za dejstvo protiv Srbije.
Voditeq: Ima nekih najava da bi Crna Gora mogla biti izuzeta od
sankcija. Gospodin Momir Bulatovi} je ukazao da bi to moglo da izazove
raspad Jugoslavije. [ta vi mislite o tome?
Dr [e{eq: Malo je verovatno da Crna Gora bude izuzeta od ekonom-
skih sankcija. Ako krenu na ovo neizdavawe viza za politi~ke funkcio-
nere, malo koga }e to ozbiqno pogoditi. Ali ako je re~ o sistematskim,
ekonomskim sankcijama, onda je nemogu}e da Crna Gora bude izuzeta.
Voditeq: Na Zapadu je o~igledno antisrpsko raspolo`ewe koje je
kreirano medijskom kampawom protiv Srba. O~igledno je da se mi ba{
preterano i ne anga`ujemo oko toga, nemamo profesionalnu srpsku pro-
pagandu. Da li planirate ne{to da uradite?
Dr [e{eq: Ima tu nekih problema koji }e se re{iti u najskorije
vreme. Recimo, imamo problem prenosa satelitske televizije. Satelit-
ski program na{e televizije se uop{te ne gleda u Americi. Za{to?
Zato {to je neko bio dovoqno neozbiqan pre vi{e godina pa je sklo-
pio ugovor sa izvesnim hoh{taplerom iz Kalifornije, Mi}om Radenko-
vi}em, koji je dobio monopolska prava na distribuciju satelitskog pro-
grama na podru~ju Amerike. On je uzeo neke pare, izgleda ~ak u gotovu, i
izgubio se.
528
Voditeq: Kako komentari{ete medijsku situaciju i {ta }ete prome-
niti?
Dr [e{eq: Mora mnogo toga da se promeni u medijskoj sferi i u iz-
gledu je dono{ewe novog zakona o informisawu.
Vi znate da je Srpska radikalna stranka veoma liberalno orijenti-
sana u sferi informisawa. Mi smo skoro uskratili prisustvo Tanjuga i
dr`avnoj televiziji na{oj konferenciji. To je bila jedna lekcija i ru-
kovodstvu, i dr`avnoj televiziji, i Tanjugu, da se vi{e ne mogu tako po-
na{ati.
Voditeq: Zna~i, slede}i put mogu da do|u na konferenciju?
Dr [e{eq: Slede}i put }emo videti. Znate, to je jedna lekcija, jed-
nokratna lekcija, a ako se ponovi takvo wihovo pona{awe, onda mogu
o~ekivati da }emo ih trajno eliminisati sa na{ih konferencija za
{tampu, jer oni moraju da predwa~e u objektivnosti, nepristrasnosti, a
ne da se pona{aju kao da sami mogu krojiti izvesnu strana~ku politiku
i procewivati {ta je korisno za objavqivawe, a {ta ne.
Voditeq: U toku dana su stigla mnoga pitawa slu{alaca. Sada }emo
poku{ati da odgovorimo na neka.
[ta mislite o otvorenom pismu Milo{a Mini}a upu}enom pred-
sedniku Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u?
Dr [e{eq: Milo{ Mini} je notorni izdajnik srpskog naroda. Mno-
go se kompromitovao pod Titovim komunisti~kim re`imom. On je cepao
srpske zemqe, on je stvarao uslove za razbijawe prethodne Jugoslavije i,
evo, pri kraju `ivota nastavqa sa svojom izdajni~kom rabotom.
Voditeq: Milo{ Radi} iz Beograda pita: “Da li bi gospodin [e-
{eq pozvao Kinkela, Vedrina, Kuka i Olbrajtovu kao posmatra~e za
razgovore Slobodana Milo{evi}a, Vojislava [e{eqa, Vuka Dra{ko-
vi}a sa Rugovom, Aganijem, Bakalijem, uz direktan televizijski prenos
na dr`avnim televizijama u Nema~koj, Francuskoj, Americi?”
Dr [e{eq: Ideja je veoma interesantna. Ja sam u svakom slu~aju pro-
tiv internacionalizacije, ali spreman sam na direktno suo~avawe i sa
Olbrajtovom, i sa Kinkelom, i sa Vedrinom, i sa ovim Englezom, kako mu
be{e ime – Kukom, na bilo kojoj ameri~koj, engleskoj, francuskoj ili ne-
ma~koj televiziji ili na na{oj televiziji.
Voditeq: Jovanovi} Aleksandar pita: “Kako srediti problem Kosova?„
Na to smo odgovorili.
^lan Srpske radikalne stranke pita: “Za{to se referendum ne od-
nosi na Crnu Goru, za{to se [e{eq ovako nije pona{ao u Skup{tini
dok je bio opozicija?”
Dr [e{eq: Referendum ne mo`e da se odnosi na Crnu Goru, jer je Ko-
sovo unutra{we pitawe Srbije. Ne mo`e se ~ovek na isti na~in pona{a-
ti kad je vlast i kad je opozicija. Vlast podrazumeva mnogo ve}i stepen od-
govornosti, a opozicija je tu da napakosti vlasti, a ne da poma`e vlast.
Ciq je opozicije da obori vlast, a ne da je osve{}uje, a ciq je vlasti da sa-
ma sebe u~vrsti, stabilizuje i da spre~i opoziciju pri poku{aju obarawa.
529
 Voditeq: Popovi} Milica pita: “Kao predsednik Srpske radikalne
stranke, da li }ete ispuniti svoje obe}awe da bi trebalo popisati sve
Albance na Kosovu i utvrditi im dr`avqanstvo?”
Dr [e{eq: Ne mogu to ispuniti kao predsednik Srpske radikalne
stranke, ali }u kao potpredsednik Vlade Srbije nastojati da se {to pre
obezbedi popis svih gra|ana Srbije i moje li~no mi{qewe je da ne tre-
ba ~ekati 2001. godinu, da se to mo`e i ranije uraditi, pogotovo {to smo
u me|uvremenu imali raspad prethodne Jugoslavije.
Voditeq: Dragi{a Nikoli} pita: “Za{to se ne uputi predlog stra-
nim novinarima da posete Albance u ostalim gradovima Srbije, tj. za-
{to se `ivot i prava Albanaca ne posmatraju na ~itavoj teritoriji Ju-
goslavije i Srbije?”
Dr [e{eq: Nije stvar srpske Vlade da poziva strane novinare, ali
mislim da nijednom stranom novinaru nije onemogu}eno da radi na pod-
ru~ju Kosova i Metohije i svi su oni upoznali, prakti~no, kakvo je stvar-
no stawe. Sve zapadne vlade znaju kakvo je stvarno stawe, ali interesi
kojima se rukovode usmeravaju ih na plasirawe la`i i neistina.
Voditeq: Sawa Tadi} pita: “Znate li da je Kosovo jo{ od Dejtona da-
to [iptarima? Ho}ete li vi biti taj koji }e tu neminovnost obja{wava-
ti Srbima, ili }ete napustiti tu vladu u kojoj sedite kada to shvatite?”
Dr [e{eq: Prvo, Dejtonski sporazum se nije odnosio na Kosovo i
Metohiju.
Drugo, ja, niti bilo koji srpski radikal, ne}emo u~estvovati ni u ka-
kvoj predaji Kosova i Metohije.
Tre}e, sa na{im koalicionim partnerima u Vladi narodnog jedin-
stva, Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom, ~vrsto smo
se dogovorili da se Kosovo ni po koju cenu nikome ne daje. Kosovo mora
ostati sastavni deo Srbije.
Voditeq: Mirko–Rimac Popovi} vas pita: “Da li mo`e da se podeli
Kosovo i Metohija izme|u Albanije i Srbije na 50:50 odsto?”
Dr [e{eq: Mi smo protiv svake deobe. Kosovo i Metohija se mora-
ju u celini sa~uvati.
Voditeq: Pavlovi} Dragica pita: “[ta je sa odgovorom na pismo ko-
je su vam uputili penzioneri?”
Dr [e{eq: Ne znam ni za kakvo pismo penzionera. Moram priznati
jednu stvar – svaki dan mi sti`e po nekoliko stotina pisama i ja prak-
ti~no nijedno pismo ne ~itam. Administrativne slu`be otvaraju po{tu,
~itaju pisma i po neko od tih pisama mi proslede. Kad bih ~itao sva pi-
sma koja mi dolaze, moj bi ~itav `ivot pro{ao u ~itawu.
Voditeq: Danica Dini} pita: “Kada }e i u koje vreme da reguli{e re-
dovnu isplatu penzija i {ta je sa jednim dinarom od benzina koji je obe-
}an penzionerima?”
Dr [e{eq: Ne}emo mo}i za kratko vreme da reguli{emo redovnu is-
platu penzija, ali u najskorije vreme imamo ideju da ne{to u~inimo ka-
ko bi se smawio zaostali dug penzionerima.
530
Voditeq: Petar Mini} vas pita: “ Koliko u Srbiji ima radnika ko-
ji su radili 40 godina, upla}ivali u stambeni fond, a jo{ stan nisu do-
bili? [ta je sa tim novcem?”
Dr [e{eq: Taj novac je odavno potro{en. Nekad namenski, nekad ne-
namenski. Male su {anse da se ne{to naknadno po tom osnovu postigne.
Voditeq: Mitrovi} Miodrag pita: “Kada }e zemqoradnici da prime
svoje penzije, kada }e im se poboq{ati stawe?”
Dr [e{eq: Rekao sam ve} da }emo nastojati u najskorije vreme da
bitno smawimo zaka{wewe penzija, da smawimo dugovawa prema penzio-
nerima. To }e realno biti izvesno poboq{awe stawa, a za potpunu nor-
malizaciju }emo morati da sa~ekamo jo{ izvesno vreme, jer bilo bi po-
gre{no sada i}i na {tampawe dinara da bi se isplatile penzije. Penzi-
je se moraju ispla}ivati iz realnih izvora, kako se ne bi podstakla nova
hiperinflacija.
Voditeq: \ura Obradovi} pita: “Kako re{iti penzionerska dugova-
wa, da li }e biti inflacije?„
Dr [e{eq: Inflacije }e biti, ali se mi trudimo da ona bude {to
ni`a. Ne mo`emo mi u sada{wem stawu na{e ekonomije potpuno iskqu-
~iti inflaciju, ali mo`emo je ograni~iti, mo`emo je kontrolisati, mo-
`emo je svesti na izvestan minimum, na podno{qivi minimum.
Voditeq: Mladen Gojkovi} pita: “Ho}ete li istrajati na himni “Bo-
`e pravde„, ho}ete li goniti u zatvor crvene lopove, ho}ete li da ras-
prodate vile na Dediwu, {tafete?” Dobro, ovaj prvi deo, ono {to ste na-
javqivali...
Dr [e{eq: Ho}emo li istrajati na borbi protiv kriminala – ho}e-
mo, od toga ne}emo odustajati.
[to se ti~e vila na Dediwu, one su u ingerencijama savezne dr`ave,
ali mi }emo se u okviru Vlade Srbije zalagati za sveobuhvatnu privati-
zaciju. Tu zaista nema odustajawa. A zalagawe za himnu “Bo`e pravde„ je
propisano i Programom Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Milan Jovanovi} pita: “Da li je mogu}a preregistracija
vozila sa crnogorskim tablicama na srpske?”
Dr [e{eq: Tu }e morati da se izna|e izvesno re{ewe. Kakvo, to }e-
mo videti u najskorije vreme.
Voditeq: Jagoda Kova~: “[ta je bilo sa starom deviznom {tedwom?”
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa je tako|e u nadle`nosti savezne
dr`ave i pripremqen je zakon za weno re{avawe, ali taj zakon nikako
da se pojavi pred Saveznom skup{tinom.
Voditeq: Slavko Miri}, Dobanovci: “Kako tuma~ite asfaltirawe
14 ulica u Batajnici, a u Dobanovcima nijednu, ~ime opravdavate nedava-
we re~i na zadwoj sednici Skup{tine u Zemunu odborniku koji je tri pu-
ta tra`io re~?”
Dr [e{eq: Svi odbornici koji su tra`ili re~ na sednici Skup-
{tine op{tine Zemun dobili su re~. Zaista ne znam za takav slu~aj da je
neko tri puta tra`io re~, a da nije mogao da govori.
531
 Drugo, u toku je izgradwa puta dugog 3,5 km od Dobanovaca do novog
naseqa Grmovac. Dobanovci nemaju nekih prioritetnih problema sa as-
faltirawem puteva, mada }e se i tamo na tome raditi, a ovih 14 ulica u
Zemunu 30 godina nisu imale asfalt, to je bilo zaista urgentno.
Voditeq: Zorana Jovi}: “Pre dva meseca ste najavqivali izbore za
maj, {ta sada mislite o novim izborima?” – verovatno misli na lokalne
izbore.
Dr [e{eq: Nisam najavqivao za maj, govorio sam da {to pre `eli-
mo nove lokalne izbore, i ta `eqa je ostala. Mi kao stranka }emo insi-
stirati da se lokalni izbori {to pre obave.
Voditeq: “Za{to ste progutali poraz protiv Lili}a, u stvari va{u
pobedu?” – pita Milan Ili}.
Dr [e{eq: Ja nisam pora`en protiv Lili}a, ja sam Zorana Lili}a
pobedio na predsedni~kim izborima, ali nedostajalo je nekoliko hiqa-
da glasova do 50 odsto bira~a.
Voditeq: Majstorovi} Goran: “Bio sam ~lan va{e stranke jo{ dok je
bila Srpski ~etni~ki pokret, bio sam sa vama dok ste Miru Markovi}
zvali ve{tica sa Dediwa, a ona vam je uzvratila da niste ni mu{ko, ni
Srbin. Sad vas ja pitam da li ste mu{ko i da li ste Srbin?”
Dr [e{eq: Postoje neke varijante proveravawa.
Voditeq: Zoran Vlahovi}: “Istina o metalskom kompleksu...”
Dr [e{eq: Metalski kompleks je u veoma te{koj situaciji. Ta isti-
na je jasna svakom gra|aninu na{e zemqe i za du`e vreme se ti problemi
metalskog kompleksa ne}e mo}i efikasnije razre{iti. Jedini spas za
metalski kompleks je sveobuhvatna privatizacija i to privatizacija u
koju bi se ukqu~ile i strane firme. Drugog na~ina da se iza|e iz sada-
{we ekonomske krize jednostavno nema.
Voditeq: Qiqana Blagojevi} pita: “Da li je mogu}e da se u op{tini
Rakovica ne ru{e kiosci i da se daju dozvole kao u Zemunu?”
Dr [e{eq: Ja mislim da je pravi zlo~in progoniti qude koji su izgra-
dili kioske ako realno nikome ne smetaju i ako nikoga ne ugro`avaju, jer
ti qudi se bave izvesnim delatnostima: ugostiteqskim, zanatskim, trgo-
va~kim, nekad i proizvodnim i re{avaju problem egzistencije i jo{ izve-
snom broju qudi koje zapo{qavaju. Dok ne iza|emo iz ekonomske krize, ne-
mamo razloga da mnogo brinemo o lepoti. Lepo je ono {to donosi zaradu,
{to obezbe|uje qudima hleb, {to obezbe|uje da deca nisu gladna, da nisu
gola, da nisu bosa. A kad iza|emo iz ekonomske krize, onda }emo te objekte,
koji imaju privremeni status, bez obzira jesu li zidani ili monta`ni,
uklawati i privoditi nameni javnih povr{ina na kojima su izgra|eni.
Voditeq: Qiqana Stojanovi}: “[ta mislite o Vojsci Jugoslavije,
da li im treba poboq{ati standard i kada }e to biti?”
Dr [e{eq: Vojska je u prili~no te{kom materijalnom stawu, u veo-
ma te{kom materijalnom stawu. Standard joj se mora poboq{ati, ali to,
naravno, ne mo`e da se uradi preko no}i. Bi}e tu jo{ dosta muke, mnogo
truda i mora}emo da ulo`imo dosta napora, ali vojska mora pretrpeti
izvestan proces racionalizacije, reformisawa, mora smawivati logi-
stiku u korist borbenih jedinica. Mi kao stranka se zala`emo i za sma-
532
wivawe obaveznog vojnog roka sa godinu dana na osam meseci, a sredstva
koja se na taj na~in u{tede trebalo bi da se usmeravaju ka pove}awu bro-
ja profesionalnih vojnika.
Voditeq: Ovo je bilo posledwe pitawe slu{alaca. Da li biste `e-
leli ne{to posebno da ka`ete, a da vas ja nisam pitala?
Dr [e{eq: Mogu da ka`em da mi je uvek veliko zadovoqstvo da raz-
govaram sa tako lepom i inteligentnom voditeqkom.
Voditeq: Hvala, gospodine [e{eq, na komplimentima.
Dr [e{eq: Ovog puta nisam nimalo originalan, po{to sam ne{to
sli~no rekao pro{li put, je li tako?
Voditeq: Slu{ali ste emisiju “Klub Radio Novosti”, ostanite i da-
qe na na{im talasima.
XXVII
ZAPADNE SILE OHRABRUJU SEPARATISTE
TV Rosuqa, Vlasotince, 13. april 1998. godine
Voditeq: Dragi gledaoci, `elimo vam i dobro i prijatno ve~e iz
studija Radio-televizije Rosuqa.
Ono {to ne voli Srbija, a to su cinizam, pritisci i pretwe, ne vo-
li ni na{ i va{ ve~era{wi gost, potpredsednik Vlade Republike Srbi-
je dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Nadam se da se ve~eras prijatno ose}ate u na{em studiju,
jer od na{eg posledweg susreta puno toga se promenilo.
Dr [e{eq: U va{em studiju mi je bilo uvek prijatno, ~ini mi se sva-
ki put sve prijatnije. Zna~i, to je ve} neki napredak.
Voditeq: Pro{li put ste, gospodine [e{eq, rekli da se borite za
vlast. Vlast ste delimi~no osvojili. Kako se ose}ate?
Dr [e{eq: Ose}am se kao politi~ar koji je postigao izvestan
uspeh. Naravno, ne onoliki koliki smo `eleli, ali uspeh je u svakom slu-
~aju postignut jer smo posle osam godina postali vladaju}a politi~ka
partija.
Formirana je Vlada narodnog jedinstva u koju su u{le tri velike po-
liti~ke partije. Ta vlada svoju aktivnost bazira na nekom minimumu za-
jedni~kih programskih ciqeva. Taj minimum programskih ciqeva zapra-
vo je ogroman projekat na kome ima mnogo da se radi naredne ~etiri go-
dine, koliko bi ovoj vladi trebalo da traje mandat.
Mi srpski radikali smo u Vladu narodnog jedinstva u{li u najja~em
sastavu i ta vlada ve} dobro funkcioni{e. Wen rad se bazira na viso-
kom stepenu razumevawa i mi prakti~no do sada jo{ nikakav konkretan
problem nismo imali u Vladi. To ne zna~i da problema ne}e biti, ali se
nadam da }emo imati mehanizme re{avawa problema na op{te dobro.
533
 Ova vlada je pred velikim obavezama, pred velikim isku{ewima, a
narod pomno prati svaki na{ potez i ono ~ega se trenutno najvi{e bojim
su prevelika o~ekivawa.
Voditeq: Te`e je sa~uvati vlast nego je osvojiti.
Dr [e{eq: Ja ne mislim da je te`e sa~uvati nego osvojiti. Te`e je
vlast osvojiti, a pametnim politi~kim potezima ona se mo`e sa~uvati.
Voditeq: [ta Vlada u ovom sastavu po kvalitetu i kvantitetu mo`e
da obe}a i da garantuje?
Dr [e{eq: Mi }emo ostvariti izvestan pozitivan pomak. Koliki
}e biti taj pomak, to }e narod sam da procewuje.
U svakom slu~aju, ova vlada }e raditi savesno, marqivo – bi}e li{e-
na bilo kakvih zloupotreba, kompromitacija, ova vlada }e biti neupore-
divo otvorenija za javnost nego {to je to ranije bio slu~aj i ova vlada }e
biti podlo`nija javnoj kritici, spremnija da podnese javnu kritiku ne-
go {to je to ranije bila praksa.
Voditeq: Da li je Srpska radikalna stranka odstupila od svog pro-
grama ili je do{lo do izmena u programu?
Dr [e{eq: Nije bilo nikakvih izmena u na{em programu, nije bilo
bitnih odstupawa od na{e programske orijentacije, ali ova Vlada na-
rodnog jedinstva podrazumeva izvesne kompromise. Ona podrazumeva
stalne kompromise. Mi smo iskazali spremnost na kompromis i ono {to
je minimum na{ih zajedni~kih programskih ciqeva mi mo`emo realizo-
vati, a da nijedna stranka koja participira u Vladi narodnog jedinstva
ne odstupi od svoje programske platforme.
Na{a zemqa je u tolikoj ekonomskoj krizi i takvoj socijalnoj bedi,
spoqnom neprijateqskom okru`ewu, pod `estokim pritiscima zapadnih
sila, da zaista imamo mnogo toga {to nam je zajedni~ko. Zajedni~ko nam
je odolevawe stranoj intervenciji, o~uvawe teritorijalnog integriteta
Srbije, re{avawe kqu~nih ekonomskih i socijalnih problema.
Voditeq: Ulazak srpskih radikala u Vladu je u neku ruku bilo izne-
na|ewe. Kakve su bile reakcije?
Dr [e{eq: Nas to nije iznenadilo. Mi smo odmah posle izbora u
septembru pro{le godine zauzeli jedan veoma ozbiqan i principijelan
politi~ki stav. Krenuli smo s inicijativom da se formira Vlada narod-
nog jedinstva, nacionalnog jedinstva, koncentraciona vlada i predlaga-
li smo da u toj vladi u~estvuju ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke
partije. Onda su do{li ti {estomese~ni pregovori u kojima smo mi, ra-
dikali, najmawe u~estvovali. Ti razgovori su se vodili izme|u levog
bloka i Srpskog pokreta obnove.
Videli ste kako su izgledali ti pregovori i koliko je od strane Srp-
skog pokreta obnove bilo neprincipijelnih stvari, ucewivawa, insisti-
rawa na nebuloznim zahtevima. Najnebulozniji od tih zahteva bilo je in-
sistirawe da }e oni u}i u vladu samo pod uslovom da radikali ne u|u, {to
je, naravno, krajwe besmisleno.
Mi smo zauzev{i principijelan stav, insistirali da sastav vlade
odgovara odnosu snaga u Narodnoj skup{tini me|u onim strankama koje
534
u~estvuju u vladi, a du`e vreme smo insistirali da mandatar bude iz Srp-
ske radikalne stranke. Tu smo imali jedno principijelno obrazlo`ewe:
iz reda Socijalisti~ke partije je predsednik Narodne skup{tine, a ni-
jedna stranka u Narodnoj skup{tini nema apsolutnu ve}inu. Po{to se
proces pregovarawa odu`io, po{to je Srbiji zaista bilo neophodno da
ima novu vladu, po{to se primakao taj rok, 18. mart, kada je definitiv-
no isticao mandat staroj vladi, i po{to je pretio sastanak Kontakt gru-
pe od 25. marta, po{to se zao{travala situacija oko Kosova i Metohije,
mi smo odlu~ili da napravimo jo{ jedan gest dobre voqe i da odustane-
mo od insistirawa da po svaku cenu mandatar bude iz Srpske radikalne
stranke. Ostali smo, dakle, samo pri principijelnom zahtevu da se broj
mandata i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu saobrazi odnosu
snaga u Narodnoj skup{tini.
Srpski pokret obnove to nije hteo i svojom voqom je ostao van Vlade
narodnog jedinstva. Nama je i danas iskreno `ao. Bez obzira na sve poli-
ti~ke razlike, bez obzira na sve me|ustrana~ke sukobe, mi iskreno `ali-
mo {to nije formirana ~etvorna koalicija. Mislimo da bi to bilo jo{
boqe za Srbiju. Ali, ko ne}e, ne mora, ne mo`emo nikoga da prisiqavamo
niti da vu~emo za rukav. Mi ostajemo u ovoj vladi sa `eqom da ona uspe-
{no funkcioni{e na dobrobit Srbije, na dobrobit svih gra|ana Srbije.
Da li }emo zaista biti uspe{ni ili ne}emo, to }e procewivati na-
rod na slede}im izborima.
Voditeq: Naravno, narod }e dati svoju procenu, u neku ruku to }e bi-
ti i potvrda poverewa i vladi i predsedniku Milo{evi}u u pogledu re-
ferenduma koji je zakazan za 23. april.
Dr [e{eq: U vezi sa pitawem referenduma postignut je konsenzus
svih ozbiqnih politi~kih partija. I Srpska radikalna stranka, i So-
cijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica, i Srpski pokret
obnove podr`ali su referendum. Srpski pokret obnove se malo kolebao,
dodu{e, ali na sednici Skup{tine su ipak podr`ali i pozvali narod da
iza|e na referendum.
Mislim da mi, otkad postoji obnovqeni vi{estrana~ki sistem u Sr-
biji, nismo imali takav konsenzus. I to je ono {to je dobro, to je ono {to
je pozitivno. O~ekujem da }e gra|ani Srbije zaista maksimalno masovno
iza}i na referendum 23. aprila. Taj referendum zna~i, pre svega, na{u
re{enost da sa~uvamo Srbiju u wenim sada{wim granicama, da spre~i-
mo daqe cepawe Srbije, da spre~imo otimawe Kosova i Metohije, da
spre~imo intervenciju zapadnih sila, da spre~imo wihovo me{awe u na-
{e unutra{we politi~ke odnose. Ovo je su{tinsko pitawe za Srbiju, a
nije pitawe podr{ke ovoj ili onoj politi~koj li~nosti, ovoj ili onoj
politi~koj partiji. Tako bi ovaj referendum trebalo da shvate svi gra-
|ani Srbije. Ube|en sam da su to shvatili i da }emo imati ogroman od-
ziv 23. aprila, da }e Srbija jednom du{om da se suprotstavi bilo kakvom
stranom me{awu u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: No, bilo je i onih koji su upravo ovaj referendum ocenili
kao prawe ruku od obaveza i posledica koje mogu proiste}i.
535
 Dr [e{eq: Pa, ja ne vidim kakvo bi to bilo prawe ruku od obaveza
i posledica. Vlast opet ima obaveze koje je imala i ranije. Mi smo sve-
sni tih obaveza kao jedna od vladaju}ih politi~kih partija. Vlada narod-
nog jedinstva je svesna tih obaveza i ni od kakvih obaveza ne be`imo. Mi
smo spremni i daqe da vodimo dijalog sa politi~kim predstavnicima
Albanaca sa Kosova i Metohije, sa politi~kim predstavnicima {iptar-
ske nacionalne mawine, a {to do sada nije bilo tog dijaloga, krivica i
odgovornost le`e na wima.
Mi ne be`imo ni od kakve odgovornosti. Ovoga puta smo demonstrira-
mo da vlast u Srbiji nije usamqena u pogledu svog stava da se mora odbiti
bilo kakvo strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Jer, ako se se}ate,
ameri~ki izaslanik Jan Bardije je pre izvesnog vremena bio u Beogradu,
dao intervju za beogradsku televiziju “Studio B„ i tamo je ~ak skoro otvo-
reno tvrdio da u Srbiji vlast misli jedno, a narod misli drugo, da narod
`eli, maltene, stranu intervenciju, strano me{awe, a vlast neda.
Mi treba da poka`emo celom svetu da u vezi sa ovim pitawem u Sr-
biji nema nikakvih razlika, da su svi gra|ani Srbije protiv bilo kakvog
stranog me{awa u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je mogu}e voditi dijalog sa dru-
gom stranom koja ka`e da su [iptari Evropa i koja se zala`e za neutral-
no i nezavisno Kosovo uz posredni{tvo tre}e strane, sa tendencijom da
se to prebaci i na vi{i jugoslovenski nivo?
Dr [e{eq: Ne mogu [iptari biti Evropa, Srbija je Evropa, Koso-
vo i Metohija je Evropa i Albanija je Evropa. Svi smo mi u Evropi, ali
jedno je biti u Evropi, a drugo je pokoravati se ili ne pokoravati se ne-
kim evropskim silama koje vode antisrpsku politiku.
Ne bih rekao da su svi pripadnici albanske nacionalne mawine mi-
sle isto. Ima i onih koji su protiv terorizma, pa ih teroristi sada ubi-
jaju. Videli ste, nedavno je {est [iptara, koji su bili lojalni gra|ani
Srbije, koji su Srbiju ose}ali kao svoju zemqu, na najbrutalniji na~in
likvidirano, {to govori kakvim se metodama slu`e separatisti i poseb-
no {iptarski teroristi, koje potpoma`u neke zapadne sile i ima izve-
snih dokaza o ume{anosti wihovih prstiju.
[to se ti~e nezavisnosti Kosova i Metohije, mi to ni po koju cenu
ne smemo dozvoliti. Ne smemo ni po koju cenu dozvoliti ni izdvajawe
Kosova i Metohije iz Srbije.
Sada zapadne sile govore da ne dolazi u obzir otcepqewe Kosova i
Metohije, ali tra`e da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedi-
nica u sastavu Jugoslavije. To je za nas Srbe jo{ gora varijanta od potpu-
nog otcepqewa. Za{to?
Ako bi Kosovo i Metohija postali ravnopravna federalna jedinica,
stekli bi atribute dr`avnosti. Onaj ko stekne atribute dr`avnosti, mo-
`e, kad god mu padne na pamet, da se otcepi. Jednostavno, vlast u Pri{ti-
ni zaka`e referendum, na referendumu se ve}ina Albanaca izjasni za
otcepqewe i gotovo. Prizna Nema~ka, prizna Vatikan, kao {to su to
uradili u slu~aju Slovenije i Hrvatske i otcepqewe je tu.
536
Ono {to je danas jo{ opasnije od otcepqewa, to je kad bi u prvoj fa-
zi Zapad i{ao na to da se u Crnoj Gori konstitui{e jedan izrazito an-
tisrpski nastrojen re`im, a manipulativne sposobnosti su u tom prav-
cu ve} demonstrirali, i {to bi re`im u Pri{tini pod {iptarskom
kontrolom bio tako|e pod velikim zapadnim uticajem. Zapad bi kroz te
dve federalne jedinice ostvario prinudnu upravu nad Srbijom na save-
znom nivou. To bi bilo toliko nepodno{qivo za Srbiju da bi Srbija gle-
dala da se oslobodi tog obru~a, tih okova, da bi Srbija do{la u situaci-
ju da rastura saveznu dr`avu, jer bi joj taj pritisak, ta prinudna uprava
bili nepodno{qivi. Mi smo prinudnu upravu nad Srbijom imali u Ti-
tovo komunisti~ko vreme. Mi znamo {ta to zna~i.
Zapadne sile bi i htele da stvore tro~lanu federaciju, pa da Srbi-
ju dovedu u toliko nepovoqan polo`aj da ona mora da iza|e iz te federa-
cije, pa da se ka`e da je Srbija kriva {to se raspala Savezna Republika
Jugoslavija. To je ta perfidna, podmukla politika koja se vodi protiv
Srbije i srpskog naroda, s tim {to, kad bi zavr{ile posao sa Kosovom,
zapadne sile bi se usmerile na Ra{ku oblast, na Vojvodinu (e, ve} ima iz-
vesnih pokazateqa da wihovi agenti deluju u tom pravcu). Videli ste
{ta radi ova stranka Rasima Qaji}a – sad i oni zakazuju neke pregovore
sa Vladom Srbije u Novom Pazaru, iako je to stranka koja nema nijednog
poslanika u Narodnoj skup{tini, a i{la je na izbore. Sad i Koalicija
Vojvodina, jedna izdajni~ka grupacija, to isto zakazuje u Novom Sadu, ia-
ko imaju samo tri poslanika u Narodnoj skup{tini, a i do tih mandata su
do{li obmawivawem bira~kog tela, zabunom gra|ana, a ne zato {to ne-
ko sledi wihovu politiku. Sad se pojavquje neka sme{na grupacija u Kra-
gujevcu – Koalicija za [umadiju, pa i ona zakazuje neke pregovore sa Vla-
dom Srbije oko autonomije [umadije!
Dakle, agenture deluju sa svih strana, mi moramo narodu jasno re}i
istinu, jasno objasniti situaciju u kojoj se nalazimo, moramo delovati
zajedno sa narodom. Ako je narodna voqa da se sa~uva Srbija, mi smo
spremni sve da uradimo da Srbiju zaista i sa~uvamo.
Voditeq: Za{to se, gospodine [e{eq, godinama }utalo o genocidu
koji su [iptari vr{ili nad kosovskim Srbima? Kakve su mogu}nosti da
Evropska zajednica, odnosno me|unarodna zajednica prizna ovaj genocid,
jer ovo {to se doga|a na Kosovu, pripremano je dugi niz godina, planski.
Mo`emo da se vratimo ~ak i u vreme Austrougarske, jer je i tad bilo ne-
kih falsifikovawa ba{ oko porekla [iptara.
Dr [e{eq: Decenijama se sprovodio genocid nad srpskim narodom
u novijem vremenu, a taj genocid traje jo{ iz vremena turske okupacije,
kada su Srbi proterani sa te teritorije, kada su bili prisiqeni da se
isele pod ^arnojevi}em i u docnijim seobama i kada su sistematski na-
seqavani [iptari iz Albanije.
Komunisti~ki re`im je vodio izrazito antisrpsku politiku i o ge-
nocidu nad srpskim narodom progovorilo se tek posle 1981. godine, po-
sle onih prvih {iptarskih separatisti~kih demonstracija. Tada se ne-
{to jasnije po~ela sagledavati sva tragedija srpskog naroda na Kosovu i
Metohiji.
537
 [to se ti~e zapadnih sila, one sve znaju, u toku su. Me|utim, nije wi-
ma ciq da se taj genocid istra`i, wima je ciq da se Srbija svede na {to
mawu teritoriju. Oni otvoreno idu u pravcu realizacije tog ciqa. Zbog
toga potpoma`u sve srpske neprijateqe na najotvoreniji na~in i prete
Srbima!
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija donosi Rezoluciju o embargu
na uvoz oru`ja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. I ka`u da
je to zbog toga da ne bi mogao ni re`im da uvozi oru`je, a ni teroristi!
Znamo da postoji apsolutni embargo na prodaju oru`ja teroristima
svuda u svetu. Apsolutno je zabraweno da bilo koja dr`ava prodaje oru`-
je teroristima.
Voditeq: Osim kad je re~ o Kosovu?
Dr [e{eq: Kao, i wima je zabraweno. Ali mi znamo u kojim stranim
zemqama postoje centri za obuku terorista, iz kojih zemaqa sti`e oru`-
je.
Voditeq: Zanimqiv je trougao Kosovo–Makedonija–Albanija, s jed-
ne strane, a s druge strane NATO.
Dr [e{eq: Amerikanci su se ugnezdili u Makedoniji. Sada{wi ma-
kedonski re`im je pod dosta velikim uticajem NATO-a i zapadnih sila
i mi vidimo da su neki wihovi politi~ki potezi izrazito antisrpski
orijentisani. Dodu{e, ima nekih makedonskih politi~ara koji daju izja-
ve za javnost, prijateqske izjave u odnosu prema srpskom narodu, ali ima
i onih koji daju izrazito antisrpske izjave, poput, recimo, ministra od-
brane Makedonije, koji je nedavno u Va{ingtonu tra`io uvo|ewe sankci-
ja protiv Srbije – re~ je o ministru Kitanovskom. S te strane, sa koje ni-
smo o~ekivali tako lo{e poteze, dobijamo izvesne udarce, a Makedonija
je ugro`ena od tih istih Albanaca kao i Srbija, ~ak mnogo vi{e ugro`e-
na, jer mnogo vi{i procenat Albanaca `ivi u Makedoniji nego u Srbi-
ji. Neki ka`u ~ak 40 odsto. Po zvani~nim statistikama su priznali da ih
ve} ima vi{e od 25 odsto, a doseqavawe neprekidno traje. Treba da pita-
te stanovnike zapadnih delova Makedonije kakva je tamo situacija, {ta
se tamo de{ava. Ovakvo pona{awe je zapravo zabijawe glave u pesak, iz-
begavawe suo~avawa sa istinom.
Drugo, zapadne sile Makedonija interesuje samo kao odsko~na daska
za delovawe protiv Srbije, i ni{ta vi{e. Zapadne sile nisu ni{ta u~i-
nile da se popravi ekonomska situacija u Makedoniji, koja je mnogo gora
nego u Srbiji. Ni{ta nisu u~inili da se zaista spremi i obu~i makedon-
ska vojska, koja bi bila respektabilna vojna sila i koja bi mogla da ~uva
sopstvenu dr`avu. Zapadne sile ni{ta nisu u~inile da bi obuzdale {ip-
tarski separatizam u zapadnim delovima Makedonije.
Zapadne sile samo vrebaju kako da Srbiji zadaju {to ja~i udarac i,
evo, vidimo, sad se Amerikanci spremaju da otvore veliku vojnu bazu, od-
nosno bazu NATO-a u Tivolaku. Tu ve} imaju neku osnovnu infrastruk-
turu koju je izgradila jo{ biv{a JNA.
Voditeq: Zanimqivo je da nama zameraju da kr{imo qudska prava,
mada se nikad konkretno ne izjasne koja su to prava. A iz prava proisti-
538
~u i obaveze. Prava mawina u drugim evropskim zemqama i uop{te u sve-
tu regulisana su sasvim druga~ije nego {to se to nama name}e.
Dr [e{eq: To je ono {to mi neprekidno postavqamo kao pitawe za-
padnim emisarima, zapadnim diplomatama: koje je to pravo nacionalnih
mawina koje je Albancima uskra}eno u Srbiji? Da li je to neko pravo ko-
je je propisano dokumentima Ujediwenih nacija? Nije. Da li je to neko
pravo propisano dokumentima Konferencije o evropskoj bezbednosti i
saradwi? Nije. Je li to neko pravo propisano dokumentima, konvencija-
ma Saveta Evrope? Nije.
Ne postoji nijedno jedino pravo koje ima podlogu u me|unarodno-
pravnim aktima, u me|unarodnom javnom pravu, a koje se ne po{tuje u na-
{oj zemqi.
Zapadne sile u na{oj zemqi za pripadnike albanske nacionalne ma-
wine tra`e ono {to ne postoji nigde u svetu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ono {to je nama u jednom trenutku, ~i-
ni mi se, izmaklo kontroli, na {ta mo`da nismo obra}ali pa`wu, ili
nismo hteli, ili nismo smeli, to je da su [iptari planski uve}avali
svoju populaciju, tako da su Srbi u jednom trenutku postali mawina na
Kosovu, delom zbog veoma niskog nataliteta, a delom i zbog iseqavawa
koje je prisutno godinama.
Dr [e{eq: Srbi su prvo planski proterivani. U toku Drugog svet-
skog rata proterani su svi Srbi koji su se na Kosovu i Metohiji naseli-
li izme|u dva svetska rata i proterano je dosta Srba starosedelaca. Po-
sle Drugog svetskog rata, komunisti~ki re`im je zabranio prognanim
Srbima da se vrate na Kosovo i Metohiju. Zatim, pod pritiscima lokal-
ne {iptarske komunisti~ke vlasti Srbi su sve vi{e napu{tali svoja og-
wi{ta, prodavali imawa.
Prvi Srbin u selu, recimo, u kome nije bilo [iptara, prodao bi ku}u
za velike pare. ^im bi se jedna {iptarska porodica doselila, enormno bi
padala vrednost ostalih srpskih ku}a. Tako su oni posledwi be`ali gla-
vom bez obzira, budza{to prodavali svoju imovinu, dosta je tu bilo nele-
galnih trgovina, pod pritiskom, a i u posledwe vreme, kad je do{lo do za-
brane, negde 1988-1989. godine usvojen je Zakon o zabrani trgovine nekret-
ninama izme|u Srba i [iptara na Kosovu i Metohiji. Ali bilo je kr{e-
wa ovog zakona. Mnogi ugovori nisu ni registrovani, nego bi jednostavno
do{lo do izvesne isplate i Srbi bi odlazili i ostavqali svoja imawa.
Ima mnogo uzurpiranih crkvenih imawa. Naseqavane su izbeglice
iz Albanije, wima su davane nekretnine u svojinu, {to je bilo protivu-
stavno i protivzakonito. ^itav niz poteza je vr{en da bi se smawio pro-
cenat Srba na toj teritoriji.
S druge strane, [iptari zaista imaju enorman natalitet, mo`da
imaju i najve}i natalitet u Evropi, ali i statistike su bile falsifi-
kovane i nije slu~ajno {to je 1991. godine do{lo do bojkota popisa sta-
novni{tva, da se ne bi utvrdili ti raniji falsifikati.
Na{e su procene da na Kosovu i Metohiji sigurno nema vi{e od mi-
lion [iptara. Neki ka`u da ih ima svega 800.000, {to iz korena mewa
539
dosada{we predstave o strukturi stanovni{tva. Vi vidite da ove wiho-
ve demonstracije nisu naro~ito brojne. Ako slu{ate strane radio stani-
ce, ili gledate strane televizijske programe, mo`ete da vidite da je i po
procenama stranih izve{ta~a prvog dana demonstracija bilo izme|u 30
i 40.000 qudi, a sada se okupqa oko 4.000-5.000.
Na Kosovu i Metohiji `ivi oko 200.000 Srba, najmawe 150.000 Roma,
muslimana dvestotine, a mo`da i vi{e hiqada, ima ~ak i Egip}ana, ima
Goranaca, ima Turaka itd. Kada bi se napravio jedan precizan popis sta-
novni{tva, mnogo bi se promenila sama slika etni~ke strukture, ne bi
[iptari bili tako enormno predstavqeni kao u nekim dosada{wim sta-
tistikama zasnovanim na falsifikatu. Uostalom, nema pravog re{ewa za
Kosovo i Metohiju dok se ne napravi neki vanredni popis stanovni{tva.
Voditeq: Demonstracije koje ste pomenuli kao da slu`e za povod da
se izazove incident.
Dr [e{eq: Oni provociraju na{u policiju, ali mi smo svesni da su
to provokacije i ne nasedamo na wih. Oni su krenuli da svakog dana dr`e
demonstracije koje traju pola sata. Demonstracije se sada obavqaju po ne-
kim stranim uzorima, po stranim metodama, ~ak onim metodama koje su
strane agenture demonstrirale i u Beogradu. Ima mnogo sli~nih karak-
teristika.
Po{to je na{a policija ostala mirna i hladnokrvna, ~esto se de{a-
va da se [iptari me|usobno potuku u toku tih demonstracija. Gledali
smo, jer je i pred televizijskim kamerama do{lo do jedne takve tu~e, do
incidenta me|u wima samima.
Voditeq: Od 1981. godine, pa do danas, policija na Kosovu odr`ava
neki prividni mir. Oni su o~ekivali da }e policija uraditi vi{e i da
}e se u intervenciju ukqu~iti vojska.
Dr [e{eq: Nije pametno da se vojska ukqu~i u intervenciju. Polici-
ja je zaista u stawu da suzbije svaki oblik teroristi~kih akcija i da sa~u-
va red i mir, ona to u~ini. Videli ste kako se policija efikasno obra~u-
nava sa ovom velikom teroristi~kom grupom, najve}om teroristi~kom gru-
pom, takozvanom “Oslobodila~kom vojskom Kosova„. To je zaista najja~a te-
roristi~ka organizacija i wihov glavni vo|a Adem Ja{ari je likvidiran.
On je sam ubio svog sinovca i izazvao stradawe izvesnog broja civila.
To je smi{qeno u nekom o~ajni~kom nastupu, da samo {to vi{e napakosti.
Pobio je svoje najbli`e srodnike da bi to bilo pripisano na{oj polici-
ji. Oko toga se vodi izvesna kampawa od strane zapadnih sila. Policija je
u stawu da suzbije terorizam i da sa~uva javni red i mir. Mi }emo uvek na
Kosovu i Metohiji imati upravo onoliko policajaca koliko nam treba.
Nije pametno da se ukqu~i vojska iz vi{e razloga. Prvo, zato {to je
to unutra{we pitawe Srbije kao federalne jedinice, nije pitawe save-
zne vlasti. Sve dok je Srbija u stawu da re{ava taj problem, nema potre-
be da se direktno me{a savezna vlast, a vojska je institucija savezne vla-
sti, oru`ana sila savezne vlasti.
Drugo, na{a vojska je zasnovana na op{toj vojnoj obavezi, {to zna~i
da se regrutuju mladi qudi koji odlaze na obuku i posle obuke sta`ira-
540
ju izvestan broj meseci u oru`anim snagama. Iz politi~kih razloga ni-
je dobro da se sada ti qudi anga`uju u ovim operacijama. Ove stvari tre-
ba da re{avaju profesionalci. Kada se anga`uju profesionalci, onda
je mnogo mawe `rtava na na{oj strani, onda su te akcije mnogo efika-
snije.
Tre}i razlog: ako bi se anga`ovala vojska, zapadnim silama bi se dao
izvestan argument da to proglase gra|anskim ratom i da na tome stvore
podlogu za svoju intervenciju, za sopstveno me{awe. Sve dok se obra~u-
nava samo policija, re~ je o obra~unima sa teroristima. Svuda u svetu se
iste ove metode koriste u obra~unu sa teroristima i nema nikakvih
osnova za strano me{awe.
To su tri veoma jaka razloga zbog kojih vojska ne treba da se me{a,
zbog kojih samo policija treba da obavqa taj posao.
Voditeq: Kako na ovaj problem gledaju na{i veliki prijateqi, da ne
ka`em profesionalni prijateqi: Kina, Rusija, Francuska?
Dr [e{eq: Ne bih rekao da su nam oni profesionalni prijateqi.
Kineska i ruska diplomatija su odigrale izvesnu ulogu u Savetu bezbed-
nosti Ujediwenih nacija, ne onoliku koliku smo mi `eleli. Mi smo `e-
leli da se suprotstave i ovoj Rezoluciji o embargu na izvoz oru`ja u Sa-
veznu Republiku Jugoslaviju. Prvobitni nacrt te rezolucije bio je mno-
go opasniji za nas i onda su nekoliko dana obavqane ta diplomatske kon-
sultacije izme|u wihovih ambasadora u Savetu bezbednosti Ujediwenih
nacija. Amerikanci su popustili i do{lo je samo do rezolucije kojom se
zabrawuje izvoz oru`ja u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ta rezolucija
ne sadr`i ni{ta drugo {to bi za nas bilo opasno.
Sama po sebi, ova rezolucija nije opasna po osnovu svoje sadr`ine .
Mi nemamo nameru da se enormno naoru`avamo, niti da uvozimo neke ve-
like koli~ine naoru`awa. Na{a finansijska sredstva moramo usmera-
vati za re{avawe ekonomskih i socijalnih problema, a oru`ja imamo do-
voqno, bar onoliko koliko nam je dovoqno da spre~imo bilo koju sused-
nu zemqu da atakuje na na{ teritorijalni suverenitet i da spre~imo bi-
lo kakvu oru`anu pobunu unutar na{ih granica.
Ono {to je opasno u vezi sa ovom rezolucijom jeste otvarawe jednog
presedana: opet je Savet bezbednosti po~eo nama da se bavi i da donosi
rezoluciju. Opasno je da ovo ne bude prva u nizu nekih rezolucija. To je
ono {to za nas nije dobro. Izvestan psiholo{ki efekat u me|unarodnoj
organizaciji je postignut i taj efekat za nas nije dobar.
Voditeq: Zanimqivo je da je ova situacija na Kosovu, koja je planski
pripremqena, ekonomski iscrpqivala Srbiju dugi niz godina.
Dr [e{eq: Decenijama je re`im u Beogradu ulagao ogromna sred-
stva na Kosovu i Metohiji. Ta finansijska sredstva su i{la direktno u
ruke {iptarskim separatistima. Oni su wima raspolagali. Oni su tim
parama finansirali doseqavawe stanovnika iz Albanije, oni su tim pa-
rama finansirali rad otvoreno separatisti~kih institucija i oni su
tim parama finansirali otkup zemqe i drugih nekretnina od Srba koji
su tamo `iveli i kojima je `ivot bio nepodno{qiv.
541
 To je u zna~ajnoj meri iscrpqivalo Srbiju. S druge strane, naravno
da je za nas skupo i dr`awe velikih kontingenata policije na Kosovu i
Metohiji. Na{i policajci se anga`uju i iz drugih delova Srbije da iz-
vesno vreme provedu tamo obavqaju}i svoje profesionalne zadatke, ali
mi u svakom trenutku tamo moramo imati policije koliko je potrebno.
Zatim, do{lo je do blokade rada nekih preduze}a na Kosovu i Meto-
hiji, koja bi u normalnijim prilikama mogla mnogo boqe poslovati. Re-
cimo, “Trep~a” bi u normalnijim prilikama mogla da ostvaruje zna~ajan
profit. Ovako, “Trep~a” kuburi sa velikim problemima. Da su pametni-
je iskori{}avane ove investicije, otvorilo bi se mnogo vi{e rudnika na
Kosovu i Metohiji. Tamo imamo ogromne koli~ine lignita, za narednih
300 godina mogli bismo postati glavni izvoznik elektri~ne energije u
Evropi kada bismo sve to stavili u pogon. Ova situacija nas ometa u an-
ga`ovawu stranog kapitala da se ti resursi maksimalno iskoriste.
Iscrpquje nas i to {to tamo decenijama [iptari ne pla}aju skoro ni-
kakve poreze, doprinose, {to dolazi do uzurpacije dr`avne imovine. ^itav
niz faktora deluje iscrpquju}e, ali mi sve to moramo izdr`ati i polako
obezbe|ivati i stvarati uslove da do kraja funkcioni{e pravni poredak.
Voditeq: Koliko slobodno i profesionalno informisawe uti~e i
koja je wegova uloga u pitawu Kosova?
Dr [e{eq: U sferi informisawa imamo veoma lo{u situaciju. Me-
diji su i suvi{e dugo pod dr`avnom kontrolom, {ablonski su ure|ivali
svoj informativni i politi~ki program i dosta kontraproduktivno su
delovali u odnosu na na{e nacionalne interese.
Sa druge strane, imamo ~itav niz medija koji se finansiraju direktno
sa Zapada, od strane nekih vladinih agencija iz Amerike i zapadne Evro-
pe. Ti mediji vode izrazito antisrpsku politiku. Za te medije na Kosovu je
re~ o zaista “Oslobodila~koj vojsci Kosova„ – tako nazivaju ovu terori-
sti~ku organizaciju. Ti mediji objavquju ogromne naslove kako srpska po-
licija ubija Albance. Ti mediji se ve} odavno zala`u za otcepqewe Koso-
va i Metohije ili pretvarawe u republiku. Ti mediji su spremni da pri-
hvate varijantu da u Ra{koj oblasti `ivi neki novi narod, da `ive Bo-
{waci. Ti mediji se prosto takmi~e u vo|ewu antisrpske politike da bi
se maksimalno odu`ili za novac koji dobijaju sa Zapada. Te medije vode qu-
di koji su se potpuno prodali silama koje vode antisrpsku politiku.
Voditeq: Ako gre{im, ispravite me, da li je ta~no da ste zabranili
novinarima Tanjuga i RTS, a pre toga i novinarima “Dnevnog telegra-
fa”, da prisustvuju konferencijama za {tampu Srpske radikalne stran-
ke? Poznato je da vi sa novinarima, u principu, dobro sara|ujete.
Dr [e{eq: Mi smo uvek bili otvoreni za novinare i uvek smo
spremni da odgovaramo na sva mogu}a pitawa. Za mene li~no nema provo-
kativnih pitawa. Za mene je svako pitawe dobro ako je na pametan na~in
postavqeno. Ako nije pametno postavqeno, onda vi{e govori o onome ko
postavqa pitawe, nego o meni koji odgovaram na sva pitawa koja dobijem.
[to se ti~e “Dnevnog telegrafa„, wihovim novinarima smo apsolut-
no zabranili ulazak u prostorije Srpske radikalne stranke, jer je to jed-
na prqava, la`qiva novina koja samo la`e i lansira klevete. Apsolut-
542
no samo la`i i klevete, ni{ta im ne mo`ete verovati. U svakom broju je
~itav niz la`i. Ako pogledate dana{wi broj, vide}ete deset do petna-
est izmi{qenih stvari. Sa takvim qudima i ortodoksnim la`ovima ap-
solutno nema o ~emu da se razgovara.
[to se ti~e dr`avne televizije i Tanjuga, jednom smo wihovim novi-
narima onemogu}ili ulazak u na{e prostorije i time smo im stavili do
znawa da jednostavno ne mo`emo tolerisati neprofesionalan odnos i
pristrasnost u izve{tavawu. Nadam se da su iz toga izvukli izvesnu po-
uku. Odnos tih medija se bitno popravio u posledwih nedequ ili petna-
est dana i ta mera vi{e ne va`i, ona je jednokratna.
Govoriti za “Dnevni telegraf„ je apsurd. Jednostavno, nemamo o ~e-
mu da razgovaramo. Dan pred izbore su objavili da sam zaklao `enu Slo-
bodana Jovi}a i to na pola strane velikog formata. To je stra{no, a naj-
gore bi bilo da po~nem da demantujem te la`i. Ne, ja ne}u tu ni{ta da
demantujem. Toliko se nagomilalo tih la`i da verujem da niko ne mo`e
na to da se upeca, to jednostavno nigde ne mo`e da upali.
Videli ste da “Blic” na dan formirawa vlade objavquje ogroman na-
slov na naslovnoj strani “Radikali izvisili„.
Voditeq: Kada }e i kako biti regulisana dodela frekvencija medi-
jima koji to o~ekuju?
Dr [e{eq: To je nadle`nost savezne dr`ave. Savezna vlada je ras-
pisala konkurs, na taj konkurs se prijavio ve}i broj lokalnih radio i te-
levizijskih stanica, i mi sada o~ekujemo da se postupi u vezi sa tim
pitawem.
[to se mene li~no ti~e, ja sam za to da se svim lokalnim radio i te-
levizijskim stanicama koje ispuwavaju uslove dodele frekvencije i tu
ne bi trebalo da bude bilo kakvih restrikcija. Vide}emo kakav je stav
Savezne vlade.
Voditeq: Gospodine [e{eq, li~no ste podr`ali promenu kursa di-
nara, veruju}i da se to ne}e odraziti na rast cena i na pad `ivotnog stan-
darda. [tavi{e, `eleli ste da `ivotni standard na{ih gra|ana bude u
neku ruku za{ti}en. Me|utim, to u praksi nije tako.
Dr [e{eq: Nije se moglo izbe}i izvesno pove}awe cena, ali mi-
slim da je Vlada sa svoje strane doprinela da to pove}awe ne bude preve-
liko. Mi srpski radikali se neprekidno zala`emo da kurs dinara uvek
bude realan. Ako se se}ate, pre dva meseca smo imali konferenciju za
{tampu gde smo tra`ili da se devalvira dinar i da vrednost bude izme-
|u 4,5 i 5 dinara za jednu nema~ku marku.
Sada je napokon izvr{ena ta devalvacija i za 20 para je bila ve}a od
zate~enog `iralnog kursa, odnosno kursa po {ticungu. To je bilo negde 5,8
dinara za jednu marku, dok je na crnom bilo 5,2 dinara za jednu marku. Time
su postignuti izvesni pozitivni efekti. Pre svega, slomqen je takozvani
uvozni~ki lobi, koji je zahvaquju}i veoma niskoj carini mogao da uvozi
sve {to mu padne na pamet i time dodatno nanosi {tetu na{oj privredi.
Sada se pla}a realna carina, sada se carina pla}a po kursu od {est
dinara za jednu marku i time su uvoznici destimulisani. Ima izvesnih
543
dispariteta u cenama koje }e morati da se koriguju, ali Vlada strogo vo-
di ra~una da one cene koje su pod wenom kontrolom ne pre|u neki stam-
pedo, da se ne pove}avaju, da se cene ne pove}avaji nigde gde nema nekih ve-
oma va`nih razloga.
Videli ste da je na{ prvi potez bio da se minimalno koriguje cena
benzina, nafte i naftnih derivata. Cena benzina je dignuta na {est di-
nara, a pre toga je bila pet dinara i ne znam ta~no koliko. U Beogradu se
razlikuju cene. Tamo je sve za 3 odsto skupqe nego u unutra{wosti. Ovo
je minimalno pove}awe. Pove}awe mawe od 20 odsto u odnosu na prethod-
nu cenu bilo je nu`no, zato {to se ogromne koli~ine nafte, prete`an
deo nafte uvozi i {to se uvozi gas. Za uvoz tih energenata je potrebno
obezbediti velike koli~ine deviza.
[to se ti~e drugih cena koje su pod kontrolom Vlade, nijedna nije
pove}ana. Ima nekih preduze}a koja sakrivaju robu ~ekaju}i pove}awe
cena. Upozoravam ih da }e Vlada biti veoma oprezna u pogledu tog pita-
wa i da im se mo`e desiti da im budu skupqi tro{kovi skladi{tewa ne-
go neka eventualna zarada na osnovu tog ~uvawa robe po skladi{tima.
Vlada je velike koli~ine robe iz sopstvenih zaliha stavila na tr`i{te
i time spre~ila da do|e do nesta{ice osnovnih prehrambenih namirni-
ca i, koliko ja znam, pravih nesta{ica bra{na, uqa i {e}era nije bilo.
Voditeq: Da li to zna~i da ih ne}e ni biti, jer i proizvo|a~i nisu
zadovoqni cenama ovakvim kakve jesu?
Dr [e{eq: Nisu zadovoqni, ali za neko vreme ne}e biti poskupqe-
wa. Mi }emo veoma oprezno postupati u svakoj toj varijanti, pri svakom
potezu. Ne mogu da se zakunem da ne}e biti nikakvih poskupqewa. Nekih
}e biti, ali }emo gledati da {to vi{e odlo`imo te mere i da cene zai-
sta budu minimalno pove}avane, koliko se mo`e podneti u sada{woj si-
tuaciji.
Recimo, imamo konkretan problem sa deteryentima. Cene deteryen-
ata su enormno niske i mo`da }e prva intervencija biti na tom planu,
ali me nemojte dr`ati za re~. Govorim ~isto privatno, po{to na sedni-
ci Vlade jo{ nismo usaglasili to pitawe. Cene doma}ih deteryenata su
enormno niske, a onda su uvoznici u monopolskom polo`aju i slobodno
formiraju svoje cene. Onda na{ih deteryenata nema dovoqno na tr`i-
{tu, fabrike nisu motivisane da ih proizvode. Preplavqeni smo stra-
nim deteryentima i wihove cene su dva ili tri puta ve}e od doma}ih. Ne-
ka intervencija }e morati da postoji da bi se podstakla na{a proizvod-
wa, a kada omogu}imo na{im fabrikama da relativno normalno proizvo-
de, onda }e to za gra|ane biti jeftinije nego da kupuju skupe strane de-
teryente.
Recimo, to je jedna stvar u kojoj }e morati da do|e do intervencije da
bismo ubla`ili probleme fabrika koje proizvode deteryente i koje su
u zaista u lo{em stawu. Takva fabrika postoji u Leskovcu, takva fabri-
ka postoji u Kru{evcu i zaista ne{to mora da se u~ini da bi se wihov po-
lo`aj popravio. Zaista krajwe oprezno pristupamo tim merama.
Vidite {ta se de{ava na tr`i{tu duvana. Sve koli~ine koje se u jed-
544
nom danu proizvedu u „Duvanskoj industriji Ni{„ odmah se prodaju. Pro-
daju se ve} u fabri~kom krugu i plate se dr`avi obaveze. Otkad je uhap-
{en Smiqko Kosti} stawe je normalizovano – plate se doprinosi, pla-
ti se dr`avi sve {to treba. Dakle, cigarete negde nestanu i nema ih na
tr`i{tu, nema ih u regularnim prodavnicama, jer im je cena ~etiri di-
nara po paklici. [ta se de{ava? Oni koji to kupe u fabri~kom krugu,
sklawaju u skladi{te i pu{taju na crno u promet, tako da kod uli~nih
dilera te cigarete mo`ete kupiti po ceni od sedam dinara. To je opet
mnogo jeftinije od cene uvoznih cigareta, a za tri dinara je skupqe od
regularne cene ovih cigareta. Neko prisvaja ta tri dinara.
Voditeq: Ko?
Dr [e{eq: Onaj ko {pekuli{e na tr`i{tu. Uli~ni diler dobije je-
dan procenat, ne veliki. Najvi{e dobije onaj ko na taj na~in {pekuli-
{e. Moramo u}i u trag tim {pekulantima i moramo spre~iti takve {pe-
kulacije. Ako postoji razlog da ta cena bude ~etiri dinara, ima da bude
~etiri dinara i sve proizvedene koli~ine moraju i}i na tr`i{te. Ako
cena treba da se povisi na pet dinara, onda neka bude pet dinara, ali da
se cigarete prodaju u kioscima, gde se ina~e prodaju i da svuda bude ta ce-
na, a ne da se enormne koli~ine pojavquju na crnom tr`i{tu doma}ih ci-
gareta, a da ih nema u prodavnicama. Mo`emo zabraniti onima koji na
taj na~in postupaju da uop{te kupe te cigarete. Cigarete mo`e da kupi
u “Duvanskoj industriji” samo onaj ko izlazi direktno na tr`i{te po
propisanoj ceni, jer je u tu cenu ugra|ena i wegova zarada i zarada “Du-
vanske industrije”, i ono {to ide u dr`avni buyet.
Voditeq: Ustavni sud Srbije je razmatrao Uredbu o republi~koj tak-
si na duvanske prera|evine, koja je doneta otprilike u vreme sankcija.
Dr [e{eq: Ustavni sud je razmatrao mnoge uredbe i ja ne bih komen-
tarisao wegove odluke. Pogotovo ne bih komentarisao odluke Ustavnog
suda u odnosu na uredbe koje su ranije dono{ene. Znate, mi radikali smo
sada u novoj poziciji, sada smo u poziciji vladaju}e partije, mi smo sada
stranka koja je u{la u Vladu narodnog jedinstva. Moramo voditi ra~una
i ne mo`emo nastupati negatorski, kriti~arski prema svojim koalici-
onim partnerima. Sve poteze koje ubudu}e budemo vr{ili, mi }emo me-
|usobno usagla{avati.
[to se ti~e cigareta, svuda u svetu su cigarete optere}ene velikim
taksama i velikim porezima jer su jedan od osnovnih izvora za popuwava-
we buyeta. To su cigarete, `estoka alkoholna pi}a, benzin i naftni de-
rivati. To je svuda u svetu praksa i mora da bude i kod nas. Da li }e se ne-
ka optere}ewa na cenu cigareta propisivati uredbama ili zakonima, da
li }e se na jedan na~in postupati u vanrednim okolnostima, kao {to su
okolnosti pod sankcijama, a na drugi na~in u relativno normalnijim
okolnostima, to je drugo pitawe, o tome se mo`emo slo`iti ili ne slo-
`iti, ali u svakom slu~aju, ne mo`e se o~ekivati da cigarete budu raste-
re}ene velikih obaveza prema dr`avi – i poreskih i obaveza u ime takse.
Voditeq: Da li su usagla{eni stavovi u vezi sa uvo|ewem novih po-
reskih mera?
545
 Dr [e{eq: Ono {to je na{ osnovni stav, {to smo usaglasili, to je da
u principu smawujemo poreske stope i stope doprinosa, i mi na tome radi-
mo. Ne}u vam sada govoriti o detaqima dok potpuno ne usaglasimo stavo-
ve i dok sa konkretnim projektom ne iza|emo pred Narodnu skup{tinu.
Osnovni ciq nam je da smawimo prvo doprinose na plate i da smawi-
mo op{te poreske stope, a smawivawem op{tih poreskih stopa da pove-
}amo broj poreskih obveznika. Sada su ogromni doprinosi na plate 130
odsto u odnosu na prose~nu platu. Mi to moramo pod hitno smawivati.
Sada se de{ava da neke firme ne mogu da plate doprinose, a nekoli-
ko godina nisu pla}ale, recimo, doprinose na penzijsko osigurawe i de-
si se da radnik ode u penziju i onda sazna da mu tri godine niko nije pla-
}ao doprinos, pa se onda u tom konkretnom slu~aju naknadno uplati Fon-
du za penzijsko osigurawe.
^itavom nizu drugih radnika i daqe se ne pla}a jer oni nisu pred od-
laskom u penziju. Mi moramo te doprinose u~initi podno{qivim za sva
preduze}a u na{oj zemqi, a onda naterati sve da ih redovno upla}uju. Ovi
doprinosi od 130 odsto moraju bar da se prepolove.
Voditeq: Da li }ete uspeti da obezbedite i pove}awe cene rada?
Dr [e{eq: Do pove}awa cene rada }e dolaziti u pregovorima izme-
|u Vlade, sindikata i poslodavaca. U principu, mi `elimo {to ve}e po-
ve}awe cene rada, ali moramo biti realni, ne mo`emo da obe}avamo med
i mleko. Cene rada moraju da prate op{ti privredni rast, ne mogu da od-
ska~u u odnosu na privredni rast.
Ako do|e do enormnog pove}awa cene rada, zadesi}e nas opet velika
inflacija, obezvredi}e se dinar i ni{ta nismo postigli. Sve {to se po-
stigne, mora da se obezbe|uje iz realnih prihoda. Cena rada uvek mora
biti zasnovana na realnoj zaradi, na profitu koji ostvari preduze}e.
U principu sam za to da se {to vi{e slobode da privrednim subjek-
tima, ali ne mo`emo zadovoqiti neke enormne zahteve, jer onda to se~e
granu na kojoj sedimo. Moramo privredu rasteretiti obaveza.
Kad se smawe doprinosi dr`avi, onda svako preduze}e ima ve}u ko-
mociju da novac koji ostane raspore|uje na plate, da ga raspore|uje na in-
vesticije itd. Re~ je o onim preduze}ima koja iole dobro posluju. Za one
koji su hroni~ni gubita{i, ni ovo ne zna~i ni{ta, jer prakti~no ni{ta
nisu ni pla}ali na ime doprinosa.
Moramo i}i u proces privatizacije kroz anga`ovawe stranog kapita-
la, anga`ovawe stranih firmi. Ako nam uvedu sankcije, to }e tako|e biti
ote`ano, a ako izbegnemo sankcije, to }e i}i ne{to lak{e, ali ciq je da
se unapredi proizvodwa. Sa pove}anom proizvodwom i plate }e da rastu.
Ako proizvodwa ne raste, nemate od ~ega pove}ati plate, osim iz emi-
sije novca. Ako {tampate novac i pove}avate plate, wegova realna vred-
nost slabi i vi }ete imati ve}i nominalni iznos, a mawe }ete mo}i da ku-
pite za tu platu. Moramo imati u vidu sve te kqu~ne ekonomske kategori-
je i pona{ati se prema zakonitostima koje je nauka odavno utvrdila.
Voditeq: U kojoj meri na ja~awe, oporavak na{e privrede uti~e obe-
lodawivawe afera?
546
Dr [e{eq: Mislim da je to veoma zna~ajno, jer pokazuje da ja~a bor-
ba protiv kriminala. Ova afera sa Smiqkom Kosti}em bola je o~i gra-
|anima. Ta afera je ve} odavno bila vidqiva.
Voditeq: Za{to se o woj toliko dugo }utalo?
Dr [e{eq: Postojala je izvesna inercija u dr`avnim institucija-
ma, u svesti qudi itd., i dosta se oklevalo s tim. Ja se nadam da Vlada na-
rodnog jedinstva ne}e oklevati, da }emo slomiti ki~mu tom krupnom
kriminalu. Ne mo`emo garantovati da }emo potpuno uni{titi krimi-
nal, ali mo`emo ono {to pokriva mafija{ke razmere, {to pokriva ma-
fija{ke oblike da porazimo, da uni{timo, da po~inioce krivi~nih de-
la izvedemo pred lice pravde.
Voditeq:Gledalac Vasilije Jovi} iz Ora{ja ka`e: “Gospodine [e-
{eq, u predizbornoj kampawi ste u svakoj prilici i pojavqivawu na TV
ekranima zagovarali re{avawe pitawa penzija i de~jih dodataka, pa vas
molim da mi odgovorite kada }e stari dug biti re{en, a za novi je naja-
vqena isplata u vrednosnim papirima? Kada }e to biti i mo`emo li to
o~ekivati ove godine?„
Dr [e{eq: Intenzivno radimo na tome i ja mislim da }emo ove go-
dine na tome uraditi ne{to opipqivo, ne{to veoma zna~ajno. Da li }e-
mo uspeti sve da pokrijemo ili ne, to je drugo pitawe.
Najva`nije je da dugovawa penzionerima i dugovawa na ime de~jih do-
dataka, materinskih dodataka, pokrijemo iz realnih izvora. Varijante
razmatramo skoro svakodnevno u Vladi i vrlo brzo }emo biti u stawu da
obavestimo javnost o nekim konkretnim detaqima. Tome smo dali priori-
tet i nema sednice u Vladi na kojoj o tome najvi{e ne raspravqamo. Neko
re{ewe }emo imati za vrlo kratko vreme, u prvih sto dana nove vlade.
Voditeq: “Da li Srbiji preti uvo|ewe sankcija, i ako ih bude, da li
}e ovaj narod ponovo pre`ivqavati 1993. godinu? Za{to i zbog koga?”
Dr [e{eq: Mi moramo izdr`ati. I ako bude i ako ne bude sankci-
ja, mi moramo izdr`ati, ne smemo dati svoju teritoriju, moramo sa~uva-
ti Srbiju. Uvo|ewe sankcija ne zavisi od na{e voqe. Zavisi od voqe
stranih sila.
Neke sankcije ve} postoje, neke sankcije ve} pre`ivqavamo. Da li
}e se vratiti onakve sankcije kakve smo imali 1992, 1993, 1994 i sve do
1995. godine, ostaje da vidimo. Ali ne smemo popustiti u vezi sa Kosovom
i Metohijom. ^ime god da nam prete, mi ne smemo tu popustiti. Moramo
izdr`ati.
Stvar je ove Vlade narodnog jedinstva da se {to boqe organizuje. Sa-
da postoji jedno veliko istorijsko iskustvo za nama, ne smeju se ponavqa-
ti gre{ke iz pro{losti, treba da se {to boqe organizujemo i da ade-
kvatno reagujemo na svaki izazov sa strane.
Voditeq: Gospodin @ivojin Pej~i} iz Vlasotinca moli da mu po{a-
qete ~lansku kartu i ka`e: otkako su op{tinske vlasti saznale da je sim-
patizer Srpske radikalne stranke, od tada ima problema.
Dr [e{eq: Nekih problema je zaista bilo posledwih godina kad je
re~ o na{im ~lanovima, aktivistima, simpatizerima. Na nekim lokal-
547
nim nivoima vlasti dolazilo je do izvesnih progona i {ikanirawa. Mi
se nadamo da }e konstituisawem Vlade narodnog jedinstva do}i do mnogo
tolerantnijih odnosa i u unutra{wosti Srbije, {to ne zna~i da }emo mi
sada kao stranke iz koalicije narodnog jedinstva da se na sli~an na~in
odnosimo prema preostaloj opoziciji.
Ne, mi }emo uvek imati veoma korektan odnos prema svim opozicio-
nim politi~kim partijama i nikada nam ideolo{ka ili politi~ka pri-
padnost bilo kog gra|anina ne}e biti orijentir za preduzimawe ili ne-
preduzimawe nekih mera protiv wega, pogotovo preduzimawe nekih ne-
institucionalnih mera.
Mi smo protiv takvih neinstitucionalnih mera i protiv {ikanira-
wa gra|ana. Mislim da je formirawe Vlade narodnog jedinstva ipak iza-
zvalo veliku dozu entuzijazma u narodu i da su se smirile strasti me|u
doju~era{wim politi~kim protivnicima i da }e to smirivawe strasti
pozitivno da se odrazi, od op{tine do op{tine, na odnose me|u gra|ani-
ma, na odnose izme|u lokalnih organa vlasti i gra|ana, na odnose unutar
pojedinih preduze}a, pogotovo preduze}a u javnom i dru{tvenom sektoru.
Voditeq: ^ak se i Zemun vi{e ne pomiwe.
Dr [e{eq: Zemun se uvek po dobru pomiwao.
Voditeq: Va{im odlaskom iz Zemuna, odnosno sa mesta predsednika
Op{tine Zemun, vi{e nije tako aktuelan.
Dr [e{eq: Mislim da }e Zemun zadugo biti aktuelan, jer se tamo za-
ista desilo ~udo. Zemunska lokalna vlast je bila veoma, veoma uspe{na O
tome svedo~e rezultati koji su postignuti za godinu dana i ~etiri meseca.
Sada se sprema jedna publikacija, gde }e to biti prikazano sa veoma
malo re~i i sa mnogo fotografija. Ube|en sam da u svakoj op{tini u Sr-
biji postoje unutra{wi, jo{ neotkriveni i neiskori{}eni resursi i da
svaka op{tina u Srbiji mo`e posti}i takve rezultate kakve je postigla
Op{tina Zemun.
Voditeq: Zoran iz Vlasotinca ka`e: “Obe}ali ste u predizbornoj
kampawi da }e de~ji dodatak biti isti za sve, me|utim, to nije slu~aj.„
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi tako brzo realizovati stav da svi de~ji
dodaci budu istog iznosa, ali red je da prvo realizujemo isplatu zaosta-
lih. De~ji dodaci kasne ravno godinu dana. Bi}e ogroman uspeh Vlade na-
rodnog jedinstva ako u toku ove godine na neki na~in nadoknadimo zao-
stale, neispla}ene de~je dodatke, a posle }emo da vidimo kako }emo to
pitawe boqe da reguli{emo u odnosu na dosada{we stawe, da isplatimo
ono {to dugujemo deci i wihovim roditeqima. Ako to ne mo`e ba{ kroz
gotov novac, onda da vidimo kakvim }emo to vrednosnim papirima mo}i
da uradimo i {ta }e mo}i da se pla}a tim papirima, da ipak ne{to u~i-
nimo.
Voditeq: Gledalac iz Vlasotinca pita: “Kako komentari{ete raz-
liku u onome {to je obe}avano u vremenu predizborne kampawe i sada, ka-
da imate delimi~nu vlast?„
Dr [e{eq: Nema nikakve razlike izme|u onoga {to smo obe}avali
u predizbornoj kampawi i onoga {to radimo sada kad smo postali stran-
548
ka vlasti, koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva. Mi se ruko-
vodimo svim onim obe}awima, ali na po~etku emisije sam rekao da se naj-
vi{e bojim preteranih o~ekivawa. Ne mo`e ni{ta preko no}i da se re-
alizuje. Uhvatili smo se u ko{tac, radimo danono}no.
Mi, koji smo sada prvi put u ovoj poziciji, u~imo svaki dan. Znate,
ovo je za nas novo. Mi svaki dan u~imo. U~imo kako funkcioni{e vlada,
kako funkcioni{u ministarstva, ali moram vam re}i da se vrlo dobro
snalazimo.
Voditeq: Vreme }e pokazati.
Dr [e{eq: Vreme }e pokazati po rezultatima koje postignemo, a
gra|ani }e ceniti na{ u~inak na slede}im izborima.
Voditeq: “Kada planirate da spre~ite privredni kriminal?”
Dr [e{eq: Pa, rekao sam ve} u odgovoru je na jedno od prethodnih
pitawa da }e Vlada narodnog jedinstva voditi `estoku borbu protiv
svih vrsta kriminala i da }emo tu biti krajwe rigorozni. Prvo }emo bi-
ti rigorozni prema svojim ~lanovima, zaista prema wima najrigorozni-
ji.
Voditeq: Pozdravqa vas porodica Mihajlovi} iz Vlasotinca i ka-
`e: “U Vlasotincu je odjavqeno preko 500 privatnih radwi.„ Za krivca
navode direktore i pitaju da li tome Vlada mo`e stati na put.
Dr [e{eq: Ako vlasnik odjavi svoju radwu, ne znam kako bi Vlada
tome mogla da stane na put? To treba da se istra`i, to bi trebalo lokal-
na vlast da istra`i –- zbog ~ega dolazi do toga, ako zaista toliko radwi
odjavquju. Ja to sada ne znam, prvi put ~ujem da je 500 privatnih radwi od-
javqeno u Vlasotincu.
Lokalna vlast bi trebalo da razmotri zbog ~ega je to, da li su u pi-
tawu neke lokalne takse, da li su uslovi poslovawa u Vlasotincu lo{i-
ji nego u nekim drugim mestima i {ta mo`e da se uradi da se privuku pri-
vatnici da otvaraju radwe, da registruju firme u Vlasotincu, a ne da be-
`e iz Vlasotinca, ali zaista nisam upoznat sa konkretnim problemom i
ne bih mogao da ulazim u detaqe.
Ciq je svake op{tine da ima {to vi{e registrovanih firmi na svo-
joj teritoriji, da ima {to vi{e radwi i pogona, ugostiteqskih i uslu-
`nih delatnosti, i svega onog {to ~ini privredu u pravom smislu re~i.
Svaka op{tina u kojoj do|e do odjavqivawa odre|enih privrednih delat-
nosti mora brzo da reaguje, da vidi u ~emu je problem i da taj problem re-
{ava.
Voditeq: Da li }e revizija iz Beograda izvr{iti kontrolu u na{em
sudstvu, jer porodica Mihajlovi} ka`e da u na{em gradu postoji veliki
java{luk koji sud pokriva?
Dr [e{eq: Mora}emo pod hitno uvoditi neke sistemske mere u pra-
vosu|u. Ideja na tom planu ima, neke od tih na{ih ideja smo izlagali u
predizbornoj kampawi, kao {to je ograni~avawe roka trajawa gra|an-
skih parnica do prvostepene presude, dakle, a`urirawe rada suda. Onda
}e sud morati da se oslobodi balasta zbog preteranog broja raznoraznih
parnica koje se vode itd.
549
 Neke sistemske mere }emo ve} ove godine primeniti, a vide}emo ko-
je }emo mere usaglasiti. Znate, i to je pitawe koje }e Vlada narodnog je-
dinstva morati temeqito da prou~i.
Voditeq: Koje }e mere biti primewene na zdravstvo?
Dr [e{eq: U svim sektorima organizovane dru{tvene delatnosti
primeni}emo izvesne mere u ciqu poboq{awa op{tih prilika. Ne mo-
`emo ni na jednom podru~ju o~ekivati da }e pote}i med i mleko, ali re-
forma zdravstva je tu pred nama, neki projekti postoje, neke od tih pro-
jekata }emo u najskorije vreme razmatrati na sednici Vlade.
Jedna od prvih mera koju }emo doneti }e verovatno biti da se zabrani
lekarima koji su zaposleni u dr`avnim sektorima da istovremeno obavqa-
ju i privatnu praksu, da pre podne rade u dr`avnoj bolnici, a popodne da
imaju svoju privatnu praksu. To }e verovatno biti jedna od prvih mera.
Mi }emo podsta}i privatnu lekarsku praksu, ali moramo izbe}i ovaj
dvojni polo`aj, jer je taj dvojni polo`aj ~esto izvor raznoraznih prone-
vera, raznoraznih zloupotreba.
Voditeq: Ali to nije slu~aj samo u zdravstvu.
Dr [e{eq: Pa slu{ajte, ja vam ka`em, u svakoj sferi organizovane
dru{tvene delatnosti imamo ~itav niz nagomilanih problema i te pro-
bleme moramo sistematski re{avati, ne mo`emo odjednom. Moramo od-
rediti prioritete, pa jedan po jedan re{avati.
Ako se svim problemima bavimo u svakom trenutku, onda nijedan ne-
}emo re{iti. Ali nazna~i}emo one koji su glavni i jedan po jedan re{a-
vati, uvek imaju}i u vidu da su veoma ograni~ena finansijska sredstva
koja nam stoje na raspolagawu i da je Vlada donela odluku da se ne ide na
rebalans buyeta. Mi ne}emo pove}avati dr`avnu potro{wu.
Dakle, sami }emo, sopstvenom {tedwom, pokazati primer drugima.
Nema rebalansa buyeta, i to je mera koja }e delovati antiinflatorno.
Ona deluje maksimalno antiinflatorno, ali i unutar buyeta }emo ima-
ti izvesnih preraspodela. Negde }emo posti}i u{tede. Te u{tede }e se
usmeravati tamo gde su potrebe najve}e.
Voditeq: Jedan radikal pita: “Da nije na{ predsednik prodao Koso-
vo u Dejtonu, pa se sada opravdava preko referenduma?„
Dr [e{eq: Postavka je besmislena. U Dejtonu nije bilo re~i o Ko-
sovu i Metohiji. Dejtonski sporazum se bavi pitawem biv{e Bosne i
Hercegovine.
Drugo, da je to ta~no, da je u Dejtonu prodato Kosovo i Metohija, on-
da bi ovaj referendum bio besmislen. Ovaj referendum ja~a na{u pozi-
ciju u vezi sa pitawem Kosova i Metohije, ja~a sa aspekta o~ekivanog od-
govora. Li~no sam apsolutno ube|en da }e ogromna ve}ina gra|ana iza}i
i zaokru`iti “ne” bilo kakvom stranom me{awu.
To na{u poziciju ja~a, to {iri na{ manevarski prostor. Velika ga-
lama sa kojom su na Zapadu, posebno u Nema~koj i Americi, do~ekali ovaj
referendum govori da smo u pravu, da je potez bio izvanredan.
Voditeq: Kad ste pomenuli Nema~ku, za Ameriku se u posledwe vre-
me zna {ta `eli i {ta misli, a kakav je slu~aj sa Nema~kom?
550
Dr [e{eq: I sa Nema~kom se zna {ta misli. Vidite, potpoma`u se
srpski neprijateqi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pozdravqa vas porodica Din~i} i `eli
vam mnogo uspeha, a na{ gledalac pita: “Da li nas ~eka isti ishod tj. rat,
bez obzira da li mi glasali pozitivno ili negativno na referendumu?„
Gledalac moli da dr [e{eq malo vi{e obrazlo`i odgovor na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Mislim da nas ne ~eka rat. Li~no mislim da rata ne}e
biti. Mo`da gre{im, rat nije nemogu}, rat je uvek mogu}, ali ima vi{e
elemenata koji govore da rata ne}e biti.
Prvo, zato {to zapadnim silama nije u interesu da do|e do tog rata.
Oni bi hteli bez rata da postignu svoje ciqeve, a u rat se ne bi upu{ta-
li. Amerikanci bi bili spremni da ratuju do posledweg [iptara ili do
posledweg muslimana. Nisu spremni da anga`uju svoju vojsku.
Drugo, Albanci su videli {ta zna~i rat na primeru rata na podru~-
ju biv{e Hrvatske ili biv{e bosanskohercegova~ke federalne jedini-
ce. Suvi{e dobro Albanci `ive na Kosovu i Metohiji, `ive mnogo bo-
qe nego wihovi sunarodnici u Albaniji, da bi bili spremni da to sada
`rtvuju, jer rat zna~i bombardovawe sela, spaqivawe ku}a, duge izbe-
gli~ke kolone, krvoproli}e, pogibiju civila, sve to donosi rat.
Oni zaista imaju mnogo toga da izgube, a i mi Srbi bismo mnogo iz-
gubili. Ni nama rat nije u interesu. Oni imaju stra{no mnogo da izgube
i oni su toga svesni. Sama ~iwenica da i daqe mnogo zidaju na Kosovu i
Metohiji govori da se oni ne spremaju za rat.
Tre}e, mislim da je izvesne mere terora osetila i albanska nacio-
nalna mawina na Kosovu, ne samo povodom ubistava wihovih sugra|ana,
koja su po~inili albanski teroristi, nego i povodom mera koje prime-
wuju ti teroristi, albanske paralelne vlasti, prema svojim sunarodni-
cima. Mnogo ve}e poreze su Albanci prisiqeni da pla}aju ilegalnoj
vlasti nego {to bi morali da pla}aju u dr`avi. Oni pla}aju zdravstve-
ne doprinose, a onda be`e iz tih ilegalnih zdravstvenih ustanova – pri-
~a mi na{ ministar Rada Trajkovi}, koja je otorinolaringolog u Pri-
{tini i dva dana u nedeqi operi{e, po{to je jedini specijalista za ne-
ke operacije grkqana.
Ka`e da joj dolazi ve}i broj [iptara koji su se prethodno le~ili u
tim paralelnim ambulantama i bolnicama. @ale se da tamo {iptarski
lekari prolongiraju rok le~ewa, odugovla~e sa le~ewem, kako bi {to
vi{e para izvukli. Onda dolaze u na{u regularnu bolnicu kada je ve} bo-
lest poodmakla, pogotovo ako je re~ o raku na du{niku, raku grla itd. Bo-
lest je poodmakla i moraju se vr{iti ekstremni hirur{ki zahvati, ume-
sto da je bolest sanirana u samom po~etku. Oni su svesni toga i ta svest
sve vi{e izbija na povr{inu.
Voditeq: Kada se govori o svesti, bilo je perioda kada smo govori-
li da su [iptari na Kosovu zavedeni.
Dr [e{eq: Ne bih rekao da su zavedeni. Svi bi oni `eleli u ogrom-
noj ve}ini da je Kosovo sastavni deo Albanije. Prirodna je `eqa da se
`ivi u mati~noj dr`avi.
551
 Me|utim, postoji odre|ena mera tolerancije i postoji odre|en ste-
pen rizika koji je normalan ~ovek spreman da prihvati da bi to postigao.
Ne bih bio spreman na to ako to dovodi u pitawe moju porodicu, moju de-
cu, moju imovinu itd. Ako sve to treba `rtvovati samo da bi se izvr{i-
lo teritorijalno prikqu~ewe, to ve} nije normalno, pogotovo ako se `i-
vi u dr`avi u kojoj je `ivot jo{ uvek mnogo boqi nego u Albaniji, gde je
klima boqa, gde su ekonomske pogodnosti boqe, gde je standard vi{i.
Sa tog aspekta je besmisleno `rtvovati svoju ku}u, `rtvovati svoju
porodicu, `rtvovati svoju decu da bi se na silu obezbedilo prikqu~ewe
teritorije Albaniji. Mnogo se vi{e gubi nego {to se dobija. Da je to `r-
tva, recimo, nekoliko qudi, pa da ~ovek ka`e – eto, mora neka `rtva da
se plati. To ne bi bilo `rtvovawe nekoliko qudi, tu bi hiqade i hiqa-
de qudi izginulo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, govorili ste da biste ih poslali preko
Prokletija, da li ste na to sada spremni?
Dr [e{eq: Ja sam to neprekidno govorio za one Albance koji nisu
na{i dr`avqani. Svi qudi koji nisu na{i dr`avqani, a `ive u Srbiji,
imaju obavezu da po{tuju na{ Ustav, na{e zakone. Ako ne po{tuju, istog
trenutka se proteruju, onako kako bi Amerikanci postupili prema bilo
kom strancu koji `ivi na wihovoj teritoriji. Stranci imaju razli~ite
statuse u Americi, po~ev od turista, pa do onih koji imaju radnu dozvo-
lu, pa imaju trajan boravak, pa imaju ograni~en du`i boravak itd. Svako
od wih, ko u jednom trenutku nastupi protiv ameri~kog dr`avnog suvere-
niteta i teritorijalnog integriteta, automatski biva proteran. Svi su
oni du`ni da po{tuju ameri~ki Ustav i ameri~ke zakone.
Takva je stvar i sa stranim dr`avqanima na na{oj teritoriji, ne sa-
mo Albancima nego bilo kim drugim ko nema na{e dr`avqanstvo.
Voditeq: Da li mi znamo koliki je ta~an broj?
Dr [e{eq: Govorilo se o 300.000-360.000, to jo{ niko nije do kraja
utvrdio. Srbi sa Kosova i Metohije su u vi{e navrata govorili da ima
oko 360.000 albanskih emigranata koji nemaju na{e dr`avqanstvo.
Voditeq: Gledateqka iz Vlasotinca pita: “Da li }e biti izmena za fa-
kultete i {kolstvo, o ~emu je govoreno u predizbornoj kampawi?„
Dr [e{eq: Da, bi}e i tu zna~ajnih sistemskih izmena, ali to je pi-
tawe koje jo{ treba da usaglasimo u Vladi narodnog jedinstva, pa }emo
javnost o tome blagovremeno informisati, ali zaista se tu spremaju ve-
like promene.
Voditeq: Poqoprivrednik iz Bojora pita: “Kako mislite da Vlada
pospe{uje poqoprivredu, kada se ne mo`e na}i ni yak jeseweg |ubriva
neophodnog za setvu kukuruza? \ubre se ne mo`e na}i ni u jednoj trgovi-
ni u Vlasotincu i okolini.„
Dr [e{eq: Tu je problem {to postoji podeqena nadle`nost Save-
zne i Republi~ke vlade u vezi sa uvozom ve{ta~kog |ubriva. Postoje kon-
tingenti koje je propisala Savezna vlada.
Ja sam li~no, kao i stranka kojoj pripadam, apsolutno protiv tih uvo-
zno-izvoznih kontingenata. Mi smatramo da treba propisati izvestan
552
re`im uvoza i ve{ta~kog |ubriva i drugih roba, re`im koji se ti~e pla-
}awa carina, a ne ograni~avati koli~inski mogu}nost uvoza i dodeqiva-
ti privilegije pojedinim monopolskim uvoznicima, pa da onda oni dik-
tiraju uslove na tr`i{tu.
Ali mogu}nost uticaja na te kontingente je van doma{aja Republi~-
ke vlade, to je nadle`nost Savezne vlade. Republi~ka vlada }e poku{ati
da pomogne doma}im fabrikama u proizvodwi ve{ta~kih |ubriva izve-
snim aran`manima, vide}emo koliko }emo u tome biti uspe{ni.
Voditeq: Doktor Zdravko ka`e: “Prema programu Jugoslovenske le-
vice, predstoje radikalne promene u zdravstvu. Da li ima radikala pri
Ministarstvu zdravqa, jer prema tom programu, osim ve} re~enog i zapi-
sanog, treba na ~elne funkcije postaviti mlade i ambiciozne qude koji,
osim {to }e se pridr`avati programa, imaju i svoju kreativnost. Da li
}e radikali insistirati na promeni starih kadrova koji se ve} nalaze u
bolnicama?„
Dr [e{eq: Mi smo se dogovorili u Vladi narodnog jedinstva da ta-
mo gde su radikali ministri, zamenici ministara budu iz Socijalisti~-
ke partije Srbije i Jugoslovenske levice, a tamo gde su socijalisti i ju-
lovci ministri, radikali da budu zamenici.
Ministar zdravqa je Leposava Mili}evi} iz Jugoslovenske levice,
a za koji dan }e biti imenovan zamenik iz Srpske radikalne stranke.
Kandidat za na{eg zamenika ministra zdravqa je Stanislav Mom~ilo-
vi} iz Surdulice, dakle, iz va{e neposredne blizine.
Mi }emo i na tom pitawu zajedni~ki da delujemo. Jugoslovenska le-
vica ima jedan projekat koji je objavqen u ~etiri kwige – projekat re-
formi u oblasti zdravstva. Program Srpske radikalne stranke u vezi sa
pitawem reformisawa zdravstva je poznat javnosti, mi smo ga vi{e pu-
ta obrazlagali i objavqivali u na{im novinama, u televizijskim emisi-
jama smo govorili o detaqima tog programa. Predstoji nam veliki posao
i kad taj posao privedemo kraju, mi }emo javnost informisati i pojavi-
}emo se u Narodnoj skup{tini sa kompletnim projektom promena.
Naravno da i u zdravstvu treba da se vr{e izvesne kadrovske prome-
ne, pogotovo u onim wegovim segmentima gde se ne posti`u dobri rezul-
tati, ali ne mogu sada da licitiram o tom pitawu.
Voditeq: “Obe}ano je u predizbornoj kampawi da }e se ukinuti tak-
sa za prelazak preko granice koja je uvedena na inicijativu doktora [e-
{eqa. Dokle je dr [e{eq stigao sa tim obe}awem?”
Dr [e{eq: Ko je obe}ao da }e se ukinuti ta taksa? Ja nisam obe}ao
da }e se ukinuti ta taksa. Insistirao sam u predizbornoj kampawi da se
ta taksa ve`e uz izvesne olak{ice prilikom povratka u zemqu, je li ta-
ko bilo? Neki drugi kandidati u predizbornoj kampawi su obe}ali da }e
tu taksu ukinuti, kao {to su obe}avali i mnoge druge stvari, pa wih pi-
tajte {to te stvari ne realizuju. Ja takve stvari nisam obe}avao. Niti
sam obe}avao potpuno besplatno zdravstvo, niti potpuno besplatno
{kolstvo, niti sam obe}avao ukidawe ove takse, jer dr`ava u kojoj je sve
besplatno i u kojoj se ni{ta ne pla}a jednostavno ne postoji.
553
 Voditeq: “Da li su srpski radikali stranka ili partija? [ta su
oni?” – pita ~lan Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Stranka i partija zna~e isto. Ti termini su sinonimi.
Voditeq: “Da li je gospodin [e{eq siguran da }e se pitawe Kosova
re{iti mirnim putem i da li zna da ima poslanika ispred Srpske radi-
kalne stranke Vlasotince kojeg Vlasotin~ani i ne poznaju?”
Dr [e{eq: Ja se nadam da }e na{eg poslanika gra|ani Vlasotinca
dobro da upoznaju, ako ga ve} dosad nisu upoznali. Neki ga poznaju. Da ga
nisu poznavali, ne bismo toliki broj glasova osvojili u Vlasotincu.
Osvojili smo poprili~no.
[to se ti~e Kosova i Metohije, nisam potpuno siguran da }emo to
mirnim putem sa~uvati, ali se nadam da ho}emo i da ima mnogo {ansi da
ga sa~uvamo mirnim putem. Dakle, nema odustajawa od Kosova i Metohi-
je. Nema napu{tawa Kosova i Metohije.
Voditeq: Gledalac iz Leskovca pita gospodina [e{eqa: “Treba li
mi da slu{amo sve te pri~e koje oni pri~aju i ho}e li neko sa 300 dinara
plate, ko nema ni za hleb, imati motiva da ode na Kosovo i da se bori? I
ho}e li gospodin [e{eq ispuniti ona mnogobrojna obe}awa iz prediz-
borne kampawe kojima smo mi verovali? Ho}e li firmama obezbediti
pristojan rad, plate i prodatu robu?”
Dr [e{eq: Ja ne mogu nijednoj firmi da obezbe|ujem poslove i da im
prodajem robu. Op{te uslove privre|ivawa }emo poboq{ati, a koliko
}e koja firma u tom poboq{awu op{tih uslova privre|ivawa u proiz-
vodwi i poslovawu da profitira, to zavisi pre svega od same firme, od
wenog rukovodstva, od ume{nosti, sposobnosti i tako daqe.
Firme moraju da budu samostalni privredni subjekti. Mi se zala`e-
mo za maksimalnu privatizaciju i mislim da }emo ubrzati proces priva-
tizacije, a onda firme moraju da u~e same da plivaju, a na{e je da obezbe-
dimo mnogo boqe uslove rada i poslovawa za sve firme. Zna~i, da li }e
neka biti uspe{nija, neka mawe uspe{na, zavisi od sposobnosti wenih
rukovodilaca.
Voditeq: Kao {to smo rekli, vreme }e pokazati i vide}emo. Ostaje
da pre`ivimo 23. april, da vidimo i ~ujemo kako }e na{i sugra|ani i u
kojoj meri glasati.
Dr [e{eq: [ta vi o~ekujete?
Voditeq: Ja se nadam da }e biti mnogo vi{e onog “ne”.
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }e ogromna ve}ina glasa~a, gra|ana
Srbije zaokru`iti “ne” bilo kakvom stranom me{awu. Mislim da po-
znajem du{u svoga naroda i da je ovoga puta postignut konsenzus me|u
svim ozbiqnim politi~kim partijama u Srbiji da se spre~i bilo ka-
kvo strano me{awe. Videli ste kako je Narodna skup{tina bila jedin-
stvena. Videli ste kako se pona{aju sve ve}e politi~ke partije. Pot-
puno su bezna~ajne stranke koje su se suprotstavile referendumu. Ovo
je veoma va`no pitawe, ne samo za srpski narod nego za sve gra|ane Sr-
bije.
554
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili na{ gost ve~e-
ras i gost na{ih gledalaca. @elimo vama i Vladi Republike Srbije
mnogo uspeha u radu.
Dr [e{eq: Hvala vama i hvala {to ste me pozvali.
Voditeq: Hvala, naravno, i na{im gledaocima koji su nas pratili
ve~eras i koji }e, verujem, ostati do kraja ve~eri uz program Radio-tele-
vizije “Rosuqa„.
XXVIII
RADIKALI PO[TUJU
ZATE^ENO STAWE I USTAV
TV 5, Ni{, 14. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Videli ste kako danas,
ovog popodneva, razmi{qa deo naroda u Ni{u, onaj deo naroda koji se tog
trenutka zatekao ispred na{e zgrade. Niste videli sada, ali ste videli
pre mesec i po dana sli~nu anketu, sa sli~nim pitawima, odgovori su ta-
ko|e bili vrlo sli~ni, s tim {to je tenzija bila ne{to mawa. Tada se nije
znalo za referendum, a ve~eras nas od referenduma deli samo devet dana.
[ta }e doneti referendum, ~emu referendum, {ta }e se dogoditi
posle referenduma? – to je osnovno pitawe kojim nameravamo da se ba-
vimo ve~eras uz pomo} na{eg gosta dr Vojislava [e{eqa, novog pot-
predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Srpske radikalne
stranke, kome ja `elim dobro ve~e, uz ~estitke za visoku funkciju na ko-
joj se na{ao prvi put.
Dobro ve~e, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i hvala vam.
Voditeq: Posledwi u~esnik u ovoj anketi rekao je da mo`emo mi to
sami da re{imo referendumom.
Dr [e{eq: Sigurno da mo`emo, ne mo`emo referendumom re{iti
problem albanske nacionalne mawine na Kosovu i Metohiji, wenog se-
paratisti~kog pona{awa, sklonosti ka terorizmu jednog wenog dela
itd. Referendumom mo`emo u~vrstiti na{u spoqnopoliti~ku pozici-
ju, referendumom mo`emo pomo}i izbegavawe bilo kakvog stranog me-
{awa u proces re{avawa problema. Nedavno je ameri~ki emisar Gel-
bard boravio u Beogradu i nastupio je otvoreno na TV Studiju B, tvrde-
}i da u Srbiji narod misli jedno a re`im drugo, da je samo re`im pro-
tiv stranog me{awa, a da je narod spreman da prihvati sve uslove, sve
recepte, samo da se problem napokon re{i. Mi ovim referendumom tre-
ba da poka`emo celom svetu da je Kosovo sastavni deo Srbije, da je ta-
kva voqa srpskog naroda, da je takva voqa svih gra|ana Srbije. Moramo
celom svetu da poka`emo da je voqa svih gra|ana Srbije da Srbija bude
suverena dr`ava, gde nema nikakvog stranog me{awa u proces re{avawa
unutra{wih problema.
555
 Sa druge strane, mi smo ~vrsto odlu~ili da unutra{we probleme re-
{avamo demokratskim putem, na na~in kako bi se ti problemi re{avali
u Americi, Nema~koj, Francuskoj i u drugim zemqama. Dakle, nema dovo-
|ewa u pitawe teritorijalnog integriteta, suvereniteta dr`ave, sve po-
liti~ke probleme re{avamo kroz politi~ki proces, pripadnicima na-
cionalnih mawina garantujemo sva prava po svim svetskim standardima,
na osnovu adekvatnih dokumenata Ujediwenih nacija, Konferencije o
evropskoj bezbednosti i saradwi, Saveta Evrope, a sa druge strane, mi
ovim referendumom pokazujemo narodno jedinstvo i o~igledno je da su
sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji pozvale narod da iza|e na refe-
rendum i da glasa protiv stranog me{awa.
Od kada je obnovqen vi{epartijski sistem u Srbiji, mi nismo ima-
li takav konsenzus u Narodnoj skup{tini. Osim nekoliko marginalaca
iz Koalicije Vojvodina i Koalicije za Sanyak, niko drugi nije bio pro-
tiv referenduma. Pre svega, ~etiri najve}e politi~ke partije su uz to
stale jednodu{no.
Voditeq: Referendum je, dakle, o~ito nacionalno i internacional-
no va`an. Zbog ~ega nije va`an referendum Albanaca sa Kosmeta, a
Ibrahim Rugova je pre neki dan rekao Patriku Kenediju, ameri~kom kon-
gresmenu, da su i oni tako|e imali svoj referendum i da su tako|e jedin-
stveni.
Dr [e{eq: Ovo nije referendum Srba, ovo je referendum Srbije,
koji organizuje dr`ava, a na Kosovu nije bilo nikakvog referenduma. Ne
mo`e referendum da se sprovodi u okviru jedne nacionalne mawine i mi-
mo legalnih dr`avnih organa jedne dr`ave. U Americi referendum ako
se sprovodi u bilo kojoj dr`avi, a oni se nekada izja{wavaju putem refe-
renduma u pojedinim dr`avama, ka`e se: mo`e ga organizovati dr`avna
vlast, a ne bilo kakav separatisti~ki pokret i ne mo`e referendum da
organizuje neko ko nije vlast.
Voditeq: U svakom slu~aju, nisu izrazili svoju voqu...
Dr [e{eq: Drugo, vi ste videli, oni su odglumili i neke izbore za
“Republiku Kosovo”, a ti izbori su bili tako neve{to falsifikovani,
odglumqeni, da su se suprotstavile sve druge albanske politi~ke parti-
je osim Rugovine. Rugova je prakti~no sam iza{ao na te odglumqene iz-
bore i proglasio se za predsednika “republike”, ~ak ga ni wegovi suna-
rodnici ne priznaju.
Voditeq: Ili bar neki od wih!
Dr [e{eq: Ve}ina. Adem Dema}i ga ne priznaje, on mu je verovatno
najozbiqniji politi~ki protivnik u politi~kom `ivotu pripadnika
albanske nacionalne mawine.
Voditeq: Na srpskoj politi~koj sceni, odmah nakon raspisivawa, od-
nosno dono{ewa odluke o raspisivawu referenduma, bilo je i protiv-
stavova, prvenstveno vanparlamentarnih stranaka, vezano za to da se za-
pravo vlast skriva iza referenduma, a vi ste sada na vlasti.
Dr [e{eq: Te vanparlamentarne politi~ke stranke su izgubile gla-
vu, wima je ciq da se napakosti vlasti, pa makar Srbija propala, i to je
wihov osnovni orijentir.
556
S druge strane, ume{ani su o~igledno i strani prsti i neke od van-
parlamentarnih stranaka odavno slu`e kao upori{te za delovawe stra-
nih sila na srpskoj politi~koj pozornici. Srpska radikalna stranka je
od 24. marta vladaju}a politi~ka partija u Srbiji, jedna od vladaju}ih,
koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva, ali mi se, {to se ti~e
kqu~nih programskih opredeqewa i nacionalnih interesa, pona{amo
na isti na~in kao kad smo bili opoziciona politi~ka partija. Ne{to
se u taktici promenilo, taktika je morala da se prilagodi novoj ulozi u
kojoj smo se na{li, ali svi na{i partijski orijentiri su ostali isti.
Drugo, vlast se ne skriva iza naroda. Za{to bi se ona skrivala?
Vlast ovog puta demonstrira jedinstvo sa narodom u vezi sa jednim
sasvim konkretnim pitawem, u vezi sa pitawem me{awa ili neme{awa
stranih sila u na{e unutra{we poslove i veoma je korisno za vlast i za
narod, za Srbiju u celini, da se ta voqa manifestuje na referendumu, i
ja sam ube|en da }e ogroman procenat gra|ana iza}i i da }e ogromna ve-
}ina re}i “ne” bilo kakvom stranom me{awu.
Voditeq: Da, upravo odatle i poti~e pitawe, jer se smatra da je samo
pitawe na referendumu postavqeno tako da name}e odgovor i to odgovor
“ne”.
Dr [e{eq: Ne, samo pitawe ne name}e odgovor, mi znamo unapred
kakav }e biti odgovor, jer poznajemo svoj narod, poznajemo du{u svoga na-
roda, ali samo pitawe je krajwe jasno. Da li ste za to da se strani fakto-
ri me{aju – nije ni potrebno da doslovno citiram pitawe –- da li ste za
to da u~estvuju u re{avawu na{ih unutra{wih problema ili ne? Onaj ko
je za, zaokru`i}e “da”, a onaj ko je protiv, zaokru`i}e “ne”. Ogromna ve-
}ina }e zaokru`iti “ne”, u to sam ube|en. Mi smo mewali Zakon o refe-
rendumu da bi formulacija bila {to jasnija, da ne bi bilo nikakvih di-
lema, nikakvih zabuna.
Voditeq: Da, da ne bi bilo za i protiv, a istovremeno je i skra}en
rok na 15 dana.
Dr [e{eq: Zato {to nema nikakvog razloga da se ~eka, jasno je sa-
svim i nema nikakve potrebe da se uvodi neka posebna kampawa, jer je svi-
ma jasno o ~emu se radi, svima je jasno da smo protiv me{awa spoqa u pro-
cesu re{avawa kosovskometohijskih problema i treba {to pre da mani-
festujemo takvu narodnu voqu.
Voditeq: Ne pomiwete vezu tog datuma i datuma koje je navodno osta-
vqen Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku dr`ave, da se izjasni.
Dr [e{eq: Ako nema neke direktne veze, dobro je {to je referen-
dum dva dana ranije, to je pravi odgovor i Kontakt grupi i wenim nasto-
jawima da se ume{a u na{e poslove.
Voditeq: Poziv na referendum je neposredno podstakao i neke po-
liti~ke snage da pozovu, recimo, Vladu Srbije na razgovor sa Koalici-
jom za Vojvodinu, pa sa Koalicijom za Sanyak, pa sa Koalicijom za [u-
madiju.
Dr [e{eq: To su neki qudi sa na{e politi~ke scene. Na Kosovu i
Metohiji ho}emo dijalog, nudimo dijalog, jer je re~ o ve}ini pripadni-
557
ka albanske nacionalne mawine a wih na Kosovu ima skoro milion. U
Vojvodini se normalno odvijaju svi politi~ki procesi, a pripadnici
albanske nacionalne mawine koji su izbegavali u~e{}e u politi~kom
`ivotu, vode izvesnu politiku autizma u odnosu na srpski dru{tveni i
dr`avni `ivot. U Vojvodini se regularno odvijaju izbori, politi~ki
proces te~e sasvim normalno, tako isto na podru~ju Ra{ke oblasti. Be-
smisleno je da jedna stranka koja ima veoma nizak procenat glasa~a i za
koju su mnogi bukvalno gre{kom glasali na pro{lim izborima, poziva
na dijalog. Mi, radikali, sami imamo neuporedivo vi{e glasa~a u Voj-
vodini od Koalicije Vojvodina, a oni nas pozivaju na dijalog o statusu
Vojvodine. To je besmisleno. Rugovine i ove ostale politi~ke partije na
Kosovu i Metohiji u`ivaju podr{ku ve}ine pripadnika albanske naci-
onalne mawine, a da ne u`ivaju podr{ku ve}ine, ne bi ni wima mogli da
nametnu svoje stavove i ne bi mogli da spre~e wihovo u~e{}e u politi~-
kom `ivotu.
Da bi se problem re{io, evo, pokazujemo dobru voqu – spremni smo
na dijalog. Rasim Qaji} tako|e poziva na dijalog u Ra{koj oblasti ili
Sanyaku, kako oni to nazivaju, ali wegova stranka je bezna~ajna. Wegova
stranka nema nijednog poslanika. Kako onda poziva na dijalog, o ~emu di-
jalog sa nekim ko ne mo`e na izborima da postigne ni cenzus, ne mo`e da
osvoji nijedan poslani~ki mandat? Neki iz Kragujevca tako|e tra`e di-
jalog i ~ujem da }e da zakazuje susrete sa predstavnicima Vlade. To je jed-
na {a~ica najgorih izdajnika srpskog naroda koje je predvodio Ivan \u-
ri}, pa kako je on umro, ne znam ko se pojavio na wegovom ~elu, a nema ih
vi{e od deset, i sada oni kao predstavqaju nekoga tamo.
Koga predstavqaju? Neka iza|u lepo na izbore da vidimo koga pred-
stavqaju, ko su, {ta su.
Voditeq: Zna~i li to da Vlada Srbije ne}e uva`iti zahteve iz Voj-
vodine i iz Ra{ke oblasti, odnosno Sanyaka?
Dr [e{eq: Prvo, to nisu ni zahtevi iz Vojvodine, ni zahtevi iz Ra-
{ke oblasti, to su zahtevi izvesnih politi~kih li~nosti na koje }emo se
samo nasmejati. Kako zahtevi iz Vojvodine, ko mo`e da podnese zahtev iz
Vojvodine? Vojvodina ima Pokrajinsku skup{tinu koja je izabrana vo-
qom naroda, ko sada mo`e da zaobilazi tu Pokrajinsku skup{tinu? Ona
ima nadle`nosti u skladu sa Ustavom. One nisu naro~ito velike, ali mi
smo i protiv toga da budu velike.
U principu, Srpska radikalna stranka je za potpuno ukidawe auto-
nomnih pokrajina, a dok ne postignemo konsenzus u vezi sa tim pitawem,
dok ne osvojimo dovoqnu ve}inu da promenimo Ustav sa tog aspekta, mi
po{tujemo zate~eno stawe i sprovodimo Ustav. Ta Koalicija Vojvodina
–– da li uop{te ima poslanike u Pokrajinskoj skup{tini, ako ima jedno
dvojicu, nisam siguran, ili ima jednog.
Voditeq: Dosta je interesantan stav Vlade Crne Gore, ona ka`e da je
Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije, da tu treba razgovarati o ste-
penu autonomije, ali isto tako ka`e da referendum nije dobar za odnose
sveta prema Srbiji.
558
Dr [e{eq: Vlada Crne Gore ima lo{u poziciju u pogledu pitawa ko-
sovskometohijskog problema. Dodu{e, crnogorska vlada je protiv toga da
Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u Saveznoj Republi-
ci Jugoslaviji, na ~emu sada najvi{e insistiraju Amerikanci i druge za-
padne sile. Me|utim, Vlada Crne Gore otvoreno tra`i strano me{awe u
na{e unutra{we poslove, i to je veoma lo{e, i crnogorska Vlada je osudi-
la ovaj referendum u Srbiji, {to je jo{ lo{ije. Time je pokazala nervozu
pred postoje}e vanredne parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori.
Nervozu pokazuje onaj ko o~ekuje da bi mogao biti pora`en, a ne onaj
ko je siguran u svoju pobedu. Onaj ko je siguran u svoju pobedu, on je smi-
ren i nije nervozan.
Voditeq: Mislite li da je to mo`da i taktizirawe toga za koga ka-
`ete da o~ekuje poraz u odnosu na onaj deo bira~a u Crnoj Gori koji je al-
banske narodnosti?
Dr [e{eq: Ne, ne mislim da je taktizirawe, jer albanski bira~i }e
glasati za dve albanske politi~ke partije, uglavnom }e za wih glasati,
tako da u principu on ni{ta ne posti`e, ako mislite na \ukanovi}a i
wegovu Demokratsku partiju socijalista. Sa druge strane, ako mu bude
potrebna podr{ka albanskih politi~kih partija u parlamentu, on }e ih
imati, on }e imati tu podr{ku nezavisno od stava prema Kosovu i Meto-
hiji, od stava prema situaciji u Srbiji. Te partije }e lak{e podr`ati
\ukanovi}a nego Bulatovi}a.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, to je bio uvodni deo ovog na{eg raz-
govora. Predla`em da pogledamo blok reklama dok vi pripremite i po-
{aqete svoja pitawa, a pitawa }ete slati, kao i obi~no, na telefone
332-646 i 324-498.
Po{tovani gledaoci, u studiju Televizije 5 nastavqamo emisiju
“Rasprave„, u kojoj je gost, a wega ne treba posebno predstavqati, gospo-
din Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije. Tema je referendum,
a on }e se dogoditi 23. aprila.
Gospodine [e{eq, {ta }e se doga|ati 24. aprila?
Dr [e{eq: Tada }e se obelodaniti rezultati referenduma.
Voditeq: Koji su mawe-vi{e poznati?
Dr [e{eq: Ne mo`e da se ka`e da su rezultati poznati, mo`emo da
govorimo o svom ube|ewu kakvi }e oni biti. Mislim da je jednodu{no
ube|ewe svih gra|ana Srbije, a i svih stranih posmatra~a, da }e se gra-
|ani izjasniti protiv bilo kakvog stranog me{awa, a ne mo`emo re}i da
su rezultati unapred poznati – onda bi referendum bio besmislen.
Voditeq: Dobro, tako mnogi i misle, ali kada se referendum bude
dogodio i kada se rezultati zvani~no budu znali...
Dr [e{eq: [ta narod misli, da je besmislen referendum?
Voditeq: Mnogi misle da je rezultat unapred poznat i da...
Dr [e{eq: Rezultat nije poznat. Ka`ite mi onda koji je rezultat?
Voditeq: Rezultat je taj da }e velika ve}ina gra|ana Srbije glasati
protiv stranog me{awa.
559
 Dr [e{eq: Mi to o~ekujemo, to su na{a o~ekivawa, a ona su dosta
ubedqiva i zasnovana su na realnim prognozama, ali ne mo`emo re}i da
su rezultati poznati. O~ekuju se takvi rezultati i ube|eni smo da }e ta-
kvi i biti, ali mi ne znamo kakvi }e biti.
Voditeq: Dobro, i ako oni budu takvi, kakvi smo ube|eni da }e biti,
{ta ~initi daqe, ukoliko Albanci sa Kosmeta ne `ele da prihvate di-
jalog sa Republikom Srbijom?
Dr [e{eq: Mi treba neprekidno da im nudimo takav dijalog i bez-
broj puta }e i}i u Pri{tinu delegacija Vlade u kojoj su i predstavnici
parlamentarnih politi~kih partija. Na{a delegacija putuje sada u ~e-
tvrtak, mi nudimo dijalog.
Ako pripadnici albanskih nacionalnih mawina ne}e da razgovara-
ju, ne moraju. Mi }emo razgovarati sa tamo{wim muslimanima, Romima,
Turcima, Egip}anima, ima i takvih nekoliko hiqada na Kosovu. Razgova-
ra}emo sa wima i ~ekati.
Voditeq: Dokle?
Dr [e{eq: Dokle treba, ~eka}emo mesec dana, godinu dana, deset go-
dina, sto godina, u pogledu tog pitawa mi ne smemo da `urimo. Ne smemo
da uradimo ni{ta ishitreno. Mi moramo da se pozabavimo re{avawem
ekonomskih i socijalnih problema i da neprekidno insistiramo na dija-
logu, da neprekidno odbijamo bilo kakvo strano me{awe. Insistiraju}i
na dijalogu i nude}i otvoreni dijalog bez posrednika, mi kqu~ne argu-
mente zapadnim silama izbijamo iz ruku.
Voditeq: Svakako su ra|ene mnoge procene daqeg razvoja doga|aja, a
na kraju krajeva, normalno je da u jednoj zemqi postoji strategija. Zna se
ve} desetak godina da je Kosovo ne{to {to ~eka da do|e na dnevni red i,
evo, do{lo je.
Kako }e reagovati svet, pre svega zapadni deo sveta?
Dr [e{eq: Svet }e reagovati sa antisrpskih pozicija, ali mi zapad-
nim silama koje `ele da uni{te Srbiju, da otimaju na{u teritoriju, sma-
wujemo manevarski prostor. Na Kosovu i Metohiji je relativan red i
mir. S vremena na vreme ima teroristi~kih dejstava. Policija je u sta-
wu da se suprotstavi tim teroristi~kim dejstvima, i policija je dokaza-
la da je to u stawu. Teroristi~kih dejstava ima i u drugim zemqama sveta
pa nigde nisu povod za strano me{awe.
Tre}e, dr`avna vlast funkcioni{e na Kosovu i Metohiji. Kako
funkcioni{e, da li dobro ili lo{e, to je pitawe o kome treba da ras-
pravqamo i raspravqamo uglavnom u predizbornim kampawama.
Vlada }e nastojati da vlast na Kosovu i Metohiji {to boqe funkcio-
ni{e. Zatim, pripadnici albanske nacionalne mawine neke svoje politi~-
ke aktivnosti obavqaju, a o~igledno gube upori{te u sopstvenom narodu,
videli ste da danas ka`u da je bilo samo dve do tri hiqade demonstranata.
Danas sam primio jednog visokog rumunskog diplomatu, on je ju~e gle-
dao demonstracije na Kosovu i Metohiji, i po wegovoj proceni nije bi-
lo vi{e od dve-tri hiqade demonstranata. To je mala teritorija, ako ta-
560
mo `ivi zaista milion Albanaca, a neki ka`u 800.000, onda je bilo re-
alno da se o~ekuje da }e biti 50.000 do 60.000 na tim demonstracijama,
zna~i, jewava wihov protest.
Sama ~iwenica da albanski teroristi ubijaju svoje sunarodnike i
sve ~e{}e to rade, govori o wihovom gubqewu uticaja. Samo onaj ko gubi
strpqewe, ko vi{e nije uveren u uspeh sopstvene akcije, kre}e u likvi-
daciju sopstvenih sunarodnika. Nedavno je ubijeno {est Albanaca koji
su bili lojalni dr`avqani Srbije i istaknuti biznismeni. Na najbru-
talniji na~in su likvidirani.
Dakle, ti pokazateqi govore da na{a pozicija na Kosovu i Metohi-
ji nije lo{a. [to se ti~e zapadnih sila, one prete sankcijama, prete
blokadom i izvesne sankcije su ve} primewene.
Prvo, Amerikanci su obe}avali ukidawe takozvanog spoqnog zida
sankcija. O~igledno da od toga nema ni{ta, jer Amerikanci taj spoqni
zid sankcija ne}e ukinuti dok nam ne otmu Kosovo i Metohiju, Sanyak,
dok ne rasture zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore, ili dok ih mi ade-
kvatno ne ubedimo da od tog posla nema ni{ta.
Drugo, na Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija izglasan je embar-
go na izvoz oru`ja Saveznoj Republici Jugoslaviji. Prvobitna varijan-
ta te rezolucije za nas je bila mnogo lo{ija, {tetnija, a onda je do{lo
do diplomatskih usagla{avawa, gde su izvesnu ulogu odigrali Rusi i Ki-
nezi i rezolucija je ubla`ena toliko da nam ne nanosi konkretnu {tetu.
To {to }e zabraniti izvoz oru`ja u na{u zemqu, nije neka naro~ita
{teta. Mi oru`ja imamo dovoqno, bar za re{avawe eventualne unutra-
{we pobune i za odbranu od eventualne agresije od bilo kog suseda.
Nemamo mi sada ni mnogo novca da nabavqamo naoru`awe, to je sku-
po naoru`awe, ali ono {to ne vaqa u ovoj rezoluciji je to {to je ona
opet jedan presedan, {to otvara proces da se svetsko javno mwewe navi-
kava da o nama donose neke rezolucije.
Ne vaqa to {to bi ona mogla biti prva u nizu rezolucija. To je prak-
ti~no jedan korak u nepovoqnom pravcu, i to je ono {to nas zabriwava.
Voditeq: Da li takva pona{awa Zapada mogu da ohrabre separatiste
na Kosovu i da eventualno u krajwem ishodu dovedu do onoga ~ega se sva-
ki ~ovek boji, do rata?
Dr [e{eq: Zapadne sile neprekidno ohrabruju separatiste i neke
od wih podsti~u na otvoreni rat. Albanci izbegavaju gra|anski rat, rat
nije mogu} na Kosovu i Metohiji. Ne verujem da }e do wega do}i i mislim
da je malo verovatno, ali nije nemogu}e, nikada se ne sme ni ta opcija sa-
svim iskqu~iti. Albanci razmi{qaju o svojim interesima. Oni na Ko-
sovu i Metohiji `ive mnogo boqe nego {to `ive wihovi sunarodnici u
Albaniji i uvek su `iveli mnogo boqe. Na Kosovu i Metohiji oni ima-
ju veliko materijalno bogatstvo, novoizgra|ene ku}e, nekretnine, razvi-
jen biznis.
Sve se to dovodi u pitawe izbijawem rata. Gledali su na televiziji
kako izgledaju spaqena sela, bombardovani gradovi i duge izbegli~ke
kolone, a sve ih to ~eka ako do|e do rata. Taj rat ne bi vaqao ni za Srbe,
561
i nama bi taj rat naneo {tetu, ali bi Albancima naneo mnogo ve}u. Oni
tu nemaju {anse, a mogu da izgube sve. Zato ja ne verujem da }e do rata za-
ista do}i. Naravno, mi moramo biti spremni i na tu najgoru varijantu,
ali moramo tako|e poku{ati da se ta varijanta izbegne, da se ide na ne-
ki normalan proces re{avawa ovih pitawa.
Nu`an je popis stanovni{tva,da se vidi koliko ta~no ima Albana-
ca, koji od wih imaju dr`avqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugosla-
vije, a koji nemaju. Raniji popisi stanovni{tva su bili falsifikovani
i to je glavni razlog {to sada Albanci izbegavaju popis. Zato se tamo, na
primer, ako umre neki ~ovek, deset godina ne prijavquje wegova smrt da
bi porodica i daqe primala penziju. Nema ~ime se ne slu`e, ali i mi se
razumemo u te wihove metode i mo`emo da im stanemo na kraj i zato je
neophodan taj popis.
Dok se ne obavi popis stanovni{tva, prakti~no nije ni mogu}e neko
ozbiqno u~e{}e u politi~kom `ivotu.
Voditeq: Zemqe u neposrednom susedstvu: Albanija, Makedonija,
Gr~ka, Bugarska, sve one imaju i te kakav interes za ono {to se doga|a ta-
mo, a po mi{qewu nekih, sama ~iwenica da su se wihovi ministri spoq-
nih poslova okupili i razgovarali o tome kazuje da je problem ve} inter-
nacionalizovan.
Dr [e{eq: To {to se oni sastaju, ne zna~i da je problem internaci-
onalizovan. Problem ne mo`e biti internacionalizovan dok se na{a
Vlada ne slo`i da neka me|unarodna organizacija posreduje u ovom pita-
wu. Ove vanparlamentarne stranke sa mnogo zlobe nastupaju protiv re-
ferenduma i ka`u da je ve} izvr{ena internacionalizacija, kada je hu-
manitarna organizacija ve} posredovala oko povratka u {kole. Ne mo`e
posredovawe “Svetog Eu|idija„ da zna~i internacionalizaciju i kada se
u pravno-politi~kom smislu govori o me|unarodnim organizacijama, go-
vori se o me|unarodnim organizacijama ~ije su ~lanice dr`ave. “Sveti
Eu|idio” i da ima izvestan internacionalni karakter, mo`e ga imati
kao humanitarna organizacija, kao Crveni krst, kao sportsko udru`ewe
itd.
Problem je me{awe bilo koje strane sile pojedina~no, ili bilo ko-
je me|unarodne organizacije ~ije su ~lanice dr`ave. To su Ujediwene na-
cije, Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi, Savet Evrope,
Evropska unija, NATO itd. To su me|unarodne organizacije ~ije je me{a-
we za nas veoma opasno.
Voditeq: Ka`e se da su naro~ito posledwih godina zapadne sile u~i-
nile na ovim prostorima maltene sve {to su htele i da }e, ukoliko budu
zainteresovane, a verovatno da neke od wih jesu za daqe razbijawe ove ze-
mqe, mo}i makar i sankcijama da postignu taj ciq. Imamo li mi snage da
izdr`imo sankcije, i jo{ ne{to: da li je Zapad do te mere jedinstven?
Dr [e{eq: Nisu zapadne sile postigle sve {to su htele. Htele su da
uni{te Republiku Srpsku Krajinu, uni{tile su je za odre|eno vreme.
Htele su da uni{te Republiku Srpsku, nisu je uni{tile, bar jo{ nisu.
Trude se i daqe da to urade. Htele su da rasture zajedni~ku dr`avu Srbi-
562
je i Crne Gore, ali nisu uspele u tome, bar jo{ uvek nisu. Htele su da nam
otmu Kosovo i Metohiju – nisu uspele, da nam otmu Ra{ku oblast – nisu
uspele, htele su da nam otmu Vojvodinu – nisu uspele, htele su da prome-
ne vlast na ~elu Srbije – nisu uspeli.
Zna~i, mnogo su neuspeha do`ivele, ali nanele su nam ogromnu {te-
tu. Mi smo svesni te {tete koju su nam nanele i kroz sankcije i kroz oti-
mawe zapadnih srpskih teritorija.
Da li }e one ponovo primeniti sankcije, te{ko je na to pitawe pre-
cizno odgovoriti. Nije nemogu}e, ali nas pretwa sankcijama ne sme da
upla{i u toj meri da postanemo spremni da `rtvujemo svoje teritorije.
Ako ih naviknemo na stalno `rtvovawe teritorija, tome nema kraja, sve-
{}e nam Srbiju na Adu ciganliju. Naravno, samo se ludi qudi ne boje sank-
cija, one su stra{na stvar, ogromnu {tetu nanose. Svi se mi pribojavamo
mogu}ih sankcija, ali moramo biti odlu~ni da izdr`imo i da se ovog puta
organizujemo mnogo boqe nego {to smo bili organizovani 1992. godine.
Voditeq: ^ini mi se da smo u ovom trenutku dosta iscrpqeni i do-
sta oslabqeni. Jeste li onog dana, one nedeqe popodne, kad ste pozvani
na razgovor oko konstituisawa vlade, znali da }e biti devalvacije?
Dr [e{eq: Sastanak je bio u ponedeqak. Pre dva meseca mi, radika-
li smo na konferenciji za {tampu tra`ili devalvaciju. Ne znam da li
ste imali tu informaciju? Mi smo se neprekidno zalagali za realan kurs
dinara, neprirodno je bilo prethodno stawe, da je zvani~an kurs bio 3,3
dinara za marku, a da je na crnom tr`i{tu bilo 5,2 za marku, a po {ticun-
gu 5,8 dinara za marku. To je bilo neprirodno i to je bilo u interesu uvo-
zni~kog lobija koji je za uvoznu robu pla}ao zanemarqivo niske carine.
Nagomilavanla je uvozna roba, gu{ena je doma}a proizvodwa. Konkretna
posledica devalvacije je da se carinska stopa dovede na realan nivo, da se
malo prigu{i taj uvozni~ki lobi i da onaj ko kupuje devize mora da ih ku-
pi po realnoj vrednosti na kojoj se bazira zvani~ni kurs.
Ranije su privilegovani kupci devize kupovali za 3,3 dinara, {tam-
pa je o tome pisala, neki su i otvoreno prozivani.
Voditeq: Jeste li u poziciji da raspola`ete pravim podacima o na-
{im deviznim rezervama? Ka`em to zato {to se ovih dana pojavio Ro-
bert Gelbard sa nekim ameri~kim izvorima, koji verovatno nisu bezna-
~ajni, procewuju da one iznose tri stotine pedeset miliona maraka. Bor-
ka Vu~i} je posle toga rekla – 600, a onda je Radoje Konti} objavio da je
to gotovo milijardu i po, {to ta~no odgovara ovoj masi novca...
Dr [e{eq: Nisam ~uo da Borka Vu~i} i Radoje Konti} govore o tim
ciframa. Ne znam gde ste vi to ~uli. Svi zvani~nici govore da ima do-
voqno deviza da se za{titi ovaj kurs, a kolike su ta~ne na{e devizne re-
zerve, to je dr`avna tajna, ali ih ima dovoqno i o tome svedo~i ~iweni-
ca da vi napokon mo`ete devize kupovati i po bankama. U skoro svim
bankama mogu da se kupe devize. To je ograni~eno za gra|ane do 500 mara-
ka godi{we, ali mo`e da se kupi, odavno nije moglo. Zatim, spoqnotrgo-
vinske firme mogu tako|e u bankama da kupe devize. Sada neki ka`u –-
ne mogu da na|u marke, a mi nismo du`ni da obezbedimo marke. Kada po-
563
`elite da kupite devize, mo`ete da kupite francuski franak, englesku
funtu, belgijski franak, gulden, {vedsku krunu, finsku marku, austrij-
ski {iling, italijansku liru, {pansku pezetu. To su devize.
Voditeq: Ima samo jedan mali preduslov.
Dr [e{eq: Koji?
Voditeq: Treba imati dinare.
Dr [e{eq: Treba imati dinare, me|utim, qudi koji `ive od plate,
nemaju vi{ka novca da kupuju devize. Qudi koji `ive od penzija, tako|e
nemaju vi{ka novca da kupuju devize. Ko se pojavquje kao kupac deviza?
Onaj ko ima vi{ak novca pa su mu devize potrebne za daqe obavqawe ne-
kih trgova~kih poslova ili poku{ava vi{ak novca da za{titi tako {to
}e ga ~uvati u ~vr{}oj valuti. Deviza ima, i u ni{kim bankama mogu da
se kupe devize. Maraka ima re|e, ali {to bismo mi razmazili qude koji
kupuju devize, {to ba{ moraju da kupe marke? Nama je bitno da imamo
~vrstu valutu – australijski dolar, kanadski dolar, nama je bitno da tim
devizama za{titimo kurs dinara.
Onaj ko ima spoqnotrgovinsko poslovawe, wemu je svejedno da li ima
nema~ku marku, gulden, kanadski dolar, italijansku liru. On to sve zavr-
{ava, a te transakcije su veoma brze u svim stranim bankama. Kada do|e-
te u Nema~ku sa bilo kojom ~vrstom valutom, vi za~as re{avate sve pro-
bleme oko zamene, uz proviziju koja je zanemarqiva.
Za one kojima je to neophodno za obavqawe raznih delatnosti, deviza
ima, a za one koji `ele da ih ~uvaju u slamarici, pa im ne odgovara gulden,
italijanska lira, to je wihov problem i ne}emo da brinemo wihovu brigu.
Bitno je da kurs {to du`e sa~uvamo na ovom nivou i on se dr`i, a na crno
marku mo`ete prodati za 6 dinara, kada je kupujete za 6,2. Kada mewate u
banci, postoji izvesna provizija, ne znam koliki je ta~no iznos, ona je ta-
ko|e niska. To je ono {to je u ovom trenutku dobro. A {ta je lo{e? To {to
su neki po`urili da di`u cene svojih roba. Nema opravdanog razloga za
to, jer su sve uvozne komponente ve} odavno obra~unate u postoje}im ce-
nama, jer je {ticung bio 5,8 dinara, a mi smo minimalno korigovali cenu
benzina na 6 dinara, zna~i, mawe od 20 odsto, a to je zaista minimalna ko-
rekcija. Ona je bila nu`na i to je jedina korekcija koju smo do sada napra-
vili kada je re~ o cenama koje su pod vladinom kontrolom: za benzin, naf-
tu i naftne derivate, ni{ta vi{e nije mewano. U budu}nosti }e biti nu-
`ne jo{ neke korekcije, ali }emo im veoma oprezno pristupiti, veoma
oprezno, savesno i temeqito. U principu mi smo za to da sve cene budu
slobodne, tr`i{ne, ali sada nismo u stawu da to sprovedemo, moramo jo{
uvek imati neke cene pod dr`avnom kontrolom, cene osnovnih prehram-
benih namirnica, osnovnih tehni~kih roba, ve{ta~kog |ubriva itd. To }e
trajati jo{ jedan izvestan broj godina dok se ne stvore unutra{wi uslovi
za potpunu liberalizaciju cena. Potpuna liberalizacija cena je mogu}a
kada se na{a ekonomija oporavi, kada postane stabilna, ~vrsta. Dok to ne
postignemo, neke cene moramo dr`ati pod kontrolom.
Voditeq: Mo`e li na{a ekonomija da bude stabilna i ~vrsta bez
stranog priliva deviza u vidu kredita, direktnih ulagawa, svejedno?
564
Dr [e{eq: Nama je potreban priliv deviza, ali je najpametnije
kroz proces privatizacije, kroz prodaju na{ih firmi strancima, neka-
da i celih firmi, to je najboqi priliv deviza. Najgore je kada dr`ava
uzima kredite. Koliko bude u na{oj mo}i, mi }emo se suprotstavqati bi-
lo kakvom novom zadu`ivawu dr`ave. Ako neko treba da uzima kredite,
onda to treba da rade firme direktno i da firma svojom imovinom ga-
rantuje za vra}awe kredita i strana banka }e do}i ovde, proceniti koli-
ka je imovina firme, utvrdi}e se hipoteka nad tom imovinom i ta fir-
ma }e uzeti kredite. Ako ne mo`e da vrati, strana banka postaje vlasnik
cele firme ili dela firme.
Voditeq: Prodali smo Telekom, a uzeli smo milijardu i sedam
stotina miliona maraka, deo tog...
Dr [e{eq: Milijardu i pet stotina miliona.
Voditeq: Deo toga je oti{ao za plate, penzije, a deo je dat u vidu kre-
dita privredi s obavezom da se to vrati. U to vreme niste bili u Vladi,
sada jeste i verovatno snosite odgovornost za sudbinu tog novca. Ho}ete
li tra`iti da se to dosledno vrati?
Dr [e{eq: Ja sam uvek, u principu, za to da onaj ko uzima kredit mo-
ra da ga vrati i videli ste koliko smo se suprotstavili u Saveznoj skup-
{tini kada je otpisano negde oko tri milijarde dinara kredita nekim po-
qoprivrednim proizvo|a~ima. To su bile glavne firme, ne neposredni
poqoprivredni proizvo|a~i, seqaci, nego neke monopolske firme. Ot-
pisano je ne{to i Elektroprivredi i nekim drugim preduze}ima. Mi smo
protiv otpisivawa kredita, mi smo za to da onaj ko uzme kredit mora da
ga vrati ili da propadne, da kona~no tu kreditnu politiku uozbiqimo.
Najlak{e je re}i – treba da im se pomogne, oni su pretrpeli ovo,
ono, hajde da im otpi{emo kredite. Na taj na~in samu instituciju kredi-
ta ~inite neozbiqnom. [ta }e sada “Agrobanka„, ona propada. Ona je
imala zdrav plasman, ulagala u poqoprivredu, i umesto da joj se taj novac
vrati iz poqoprivrede, sada je novac pretvoren u dr`avne obveznice na
du`i vremenski period.
[ta }e ta banka sada da radi, a bila je jedna od najzdravijih banaka u
na{oj zemqi. Mi moramo i}i na to da svi oni koji uzmu kredite moraju
i da ih vrate pre wihovog uni{tewa. Ne mo`ete da vratite – propadni-
te, za{to ste uzimali? Bio je slu~aj, na primer, nekog poqoprivrednog
dobra iz Be~eja. Ka`u: uspe{an direktor, sposoban, ovakav, onakav, uzeo
je kredit od pet, {est, a mo`da i desetak miliona dinara i to je sko~ilo
na sto miliona.
Voditeq: Va{ ulazak u Vladu sam po sebi podrazumeva i nekakve
promene u pona{awu i odnosima. ^itao sam ovih dana izjavu ~oveka koji
je na suprotnoj poziciji u odnosu na poziciju radikala, Mladena Dinki-
}a, koordinatora grupe G-17, da }ete, ako ostanete dosledni, sigurno pri-
rediti {ok svom partneru u Vladi.
Dr [e{eq: Ta~no je da je Mladen Dinki} pohvalio ekonomski pro-
gram Srpske radikalne stranke, i u pravu je. Mi imamo najkvalitetniji
ekonomski program. Me|utim, jednu stvar gre{i. Na{ program nije pi-
565
san pod uticajem programa grupe G-17. Na{ program je usvojen na ^etvr-
tom otaybinskom kongresu u maju 1996. godine, a G-17 je program pisao
1997. godine. Zna~i, ako je neko pod ne~ijim uticajem, grupa G-17 je mogla
da bude pod uticajem programa Srpske radikalne stranke, a ne na{ pro-
gram pod wihovim uticajem.
Drugo, u na{em programu se ni{ta bitno ne mewa. Od 1990. godine
naovamo, program se samo razvija i mi sazrevamo, postajemo pametniji,
iskusniji, sposobniji. Ni{ta bitno se ne mewa.
Naravno, vi ste videli da su osnovne postavke u ekspozeu premijera
Marjanovi}a tako|e saglasne sa na{im programom i mi do sada imamo
razumevawe na{ih koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva za
sve ove ideje. U toj vladi ima i qudi iz drugih stranaka koji se razumeju
u ekonomiju, koji su svesni potrebe da se ~ine energi~ni reformski za-
hvati i mi se spremamo za te reformske zahvate.
Vi }ete to uskoro videti iz mera koje }e Vlada doneti. Recimo, ima-
mo ambiciju da u najskorije vreme spremimo projekat da oborimo dopri-
nose na plate. Sada su doprinosi 130 odsto u odnosu na prose~nu platu.
Mi planiramo da to bitno oborimo, mo`da u prvoj fazi na 80 odsto i da
to ide daqe. Zatim, odmah smo se slo`ili da ne idemo na rebalans buyeta
zato {to je progla{ena devalvacija. Devalvaciju je proglasila Savezna
vlada. Mi nismo uticali na dono{ewe odluke o devalvaciji, ali smo se
prilagodili toj devalvaciji i podr`ali smo je, jer je to jedna dobra me-
ra u ovoj situaciji. Ta devalvacija je morala mnogo ranije da se izvede.
Odlu~ili smo da ove godine nema rebalansa buyeta, nema pove}awa fik-
snih iznosa buyeta, bez obzira na devalvaciju. To je zna~ajna mera {ted-
we, {to za Vladu zna~i stezawe kai{a, kako se to popularno ka`e.
Ako bude potrebno izvr{iti odre|ena preusmeravawa, onda mo`emo
sa jedne buyetske stavke na drugu. Ima nekih stvari koje treba da otpi{e-
mo i da novac preusmeravamo tamo gde je najpotrebnije. Zatim, mi se spre-
mamo da nekim ozbiqnim merama, koje ne}e biti inflatorne, re{imo
problem zaostalih dugovawa penzionerima i deci. Godinu dana se de~ji
dodaci ne ispla}uju. Trenutno kasne dve penzije. Sada kada se isplati
drugi deo januarske penzije, a mislim da }e se za dan-dva isplatiti, Vla-
da je spremila potreban novac da se to uradi, onda dugujemo ravno dve pen-
zije. Ako se 1. maja bude ispla}ivala aprilska, nedostaje februarska i
martovska. Te dve penzije }emo morati na neki na~in da nadoknadimo, da
idemo na obe{te}ewe penzionera. To mora biti antiinflatorno i na to-
me intenzivno radimo.
Ve} imamo podlogu unutar vladinog Odbora za privredu i finansi-
je, ~iji sam ja predsednik. Ta grupa se dva puta nedeqno sastaje i tra`i
najboqi modus da se preostali dugovi penzionerima i deci {to pre is-
plate na adekvatan na~in. Koja }e to varijanta biti, vide}emo.
Ja sam nedavno primio jednu delegaciju penzionera. Oni nisu ba{ bi-
li korektni u interpretaciji sadr`aja na{eg razgovora, ali u svakom
slu~aju tra`imo najpametnije re{ewe i to je za nas skidawe jednog bala-
sta sa le|a. Trudi}emo se da ove godine ne kasni nijedna penzija, nijedan
de~ji dodatak, nijedna socijalna pomo}, ni{ta {to je u sferi socijalnih
566
davawa. Dakle, da ove godine redovno servisiramo obaveze prema naju-
gro`enijim socijalnim slojevima. Naravno, da li }emo u tome uspeti,
proceni}e gra|ani na slede}im izborima.
Mi smo svesni velikih rizika koje smo preuzeli ulaskom u Vladu na-
rodnog jedinstva u kriti~noj situaciji. Tih rizika su svesni na{i koali-
cioni partneri u Vladi narodnog jedinstva. U politici nema uspeha ako
niste spremni da podnesete odgovornost i ako niste spremni na rizik.
Voditeq: Odavno se zna da je osnov va{eg ekonomskog programa upra-
vo liberalizovawe tr`i{ta. Tog liberalizovawa te{ko mo`e da bude
bez otvorene dr`ave. Imate li podvarijantu za slu~aj sankcija?
Dr [e{eq: U slu~aju sankcija, privatizacija }e se usporiti. Bi}e
ote`an uvoz energenata i druge neophodne robe. Bi}e ote`an uvoz siro-
vina i na sve to ra~unamo. Svesni smo koliko }e to biti te{ka varijan-
ta, ali moramo joj odoleti, ne smemo kapitulirati, ne smemo di}i ruke
uvis i derati se, jer onda gubimo sve. Sve dok se borimo, imamo {ansu da
uspemo. ^im kapituliramo, sve su {anse nestale.
Voditeq: Mo`e li se boriti daqim dogovarawima sa Zapadom?
Dr [e{eq: Zapad nije spreman na dogovore. Zapad ucewuje. Ameri-
kanci, koji jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u
oficijelnoj komunikaciji govore o Srbiji i Crnoj Gori, ka`u Kosovo
federalna jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sada implicite
Amerikanci priznaju Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je za Srbiju
mnogo gora varijanta od otcepqewa Kosova.
Voditeq: Dakle, smatrate da smo u komunikaciji sa Zapadom do{li
do ta~ke...
Dr [e{eq: Li~no mislim da }e Zapad delimi~no da mewa politiku
prema na{oj zemqi. Ube|en sam da je formirawe Vlade narodnog jedin-
stva bitno stabilizuju}e delovalo u Srbiji, i Zapad je toga svestan.
Videli ste izjavu “Forin ofisa„, videli ste da sa Zapada nema ni-
jedne optu`be da su radikali fa{isti, kao {to je ranije bilo uobi~aje-
no, da smo mi “mrak„, {to je Gelbard li~no govorio. Toga vi{e nema. Sa-
da i{~ekuju i ~ekaju na{e prve poteze. Svesni su toga da je wihova pro-
paganda iznosila izmi{qotine, neistine o srpskim radikalima i sve-
sni su toga koliko smo mi stabilizuju}i faktor u Srbiji, sa koliko smo
ogromnom energijom u{li u ovaj posao kojim se sada bavimo, koliko }e-
mo budno paziti da se ni~im ne obrukamo, da niko od na{ih qudi ne u|e
ni u kakvu aferu, ni u kakav kriminal.
Koliko }emo biti korektni kao koalicioni partneri u Vladi na-
rodnog jedinstva? Zapad je pri`eqkivao neku drugu varijantu, na koju je
navikao, pa stalna natezawa, pa ko }e biti ambasador, ko }e {~epati vi-
lu na Dediwu, ko }e ovo, ko }e ono. To bi Zapadu najvi{e odgovaralo. U
ovoj Vladi narodnog jedinstva toga nema. Mi neprekidno raspravqamo.
Nekada imamo tri sednice dnevno. Na dan kada je progla{ena devalvaci-
ja, imali smo tri sednice. Posledwa je po~ela u 11 sati nave~e, jer je tre-
balo odmah da izvedemo korekciju cena benzina, nafte i naftnih deri-
vata. Sve smo to imali spremno.
567
 Zapad je svestan svih tih promena. Zapad je svestan da Srbija sada ima
najstabilniju vladu od 1990. godine do danas. Mi koji smo u{li u tu vla-
du, svesni smo odgovornosti. Mo`da }emo nekada i da se spore~kamo u toj
vladi, mo`da }emo nekada da se sukobimo, mo`da }emo da do|emo u neke
te{ke probleme, ali moramo nau~iti da kroz demokratski dijalog re{a-
vamo te probleme i sva tri koaliciona partnera u Vladi narodnog jedin-
stva do sada bespogovorno izra`avaju spremnost da se na takav ozbiqan
na~in ukqu~e. Zaista smo uspostavili odnose poverewa. Ne mogu da bu-
dem prorok, pa da nagove{tavam koliko }e to trajati. Na{ je ciq da ova
vlada traje ~etiri godine i da je narod pamti kao uspe{nu vladu.
Voditeq: Vreme je da pre|emo na pitawa gledalaca.
“[ta je bilo sa obe}awem da }e svi Albanci koji nemaju jugosloven-
ski paso{ biti vra}eni u svoju zemqu?”
Dr [e{eq: Svi koji nisu na{i dr`avqani, a deluju sa separatisti~-
kih pozicija, mora}e da idu iz na{e zemqe.
Voditeq: Da li to nagove{tava jo{ o{triji smer Vlade prema wi-
ma?
Dr [e{eq: To ne zna~i o{triji smer Vlade, o{triji postupak Vla-
de, to zna~i uvo|ewe reda u dr`avi. Mi }emo postupati na isti na~in na
koji bi postupali Amerikanci prema qudima koji nisu wihovi dr`avqa-
ni a deluju protiv Amerike. Amerikanci takve automatski proteruju.
Onaj ko nije na{ dr`avqanin, ne mo`e na na{oj teritoriji da deluje
protiv na{e zemqe.
Voditeq: Ako budu lojalni?
Dr [e{eq: Ako budu lojalni, za{to ne bi `iveli u na{oj zemqi?
Neka Nemci do|u nekim poslom ovde, neka se nasele i obavqaju neke de-
latnosti, mi od toga imamo koristi. Za{to ne bi do{ao neki [ve|anin,
za{to ne bi neki Francuz, za{to ne bi i neki Albanac? @elimo da Sr-
bija bude otvorena zemqa i svako mo`e na najjednostavniji na~in da do-
putuje u Srbiju i boravi tu iz turisti~kih razloga, iz poslovnih razlo-
ga, iz bilo kojih razloga, osim da bi delovao protiv Srbije. Neko ko bi
dolazio u Srbiju da bi delovao protiv Srbije nema {ta da tra`i u Srbi-
ji.
Voditeq: Marko sa Bulevara pita: “Da li je jo{ uvek na snazi zakon
iz 1946. godine kojim je zabrawen povratak Srbima na Kosovo?„
Dr [e{eq: Taj zakon spada u red istorijskih zakona i on se ne pri-
mewuje, ali wegove pravne posledice nisu anulirane. Danas na Kosovu
mo`e da se naseli ko god `eli, i Srbin koji je nekada ranije `iveo na
Kosovu i Srbin koji nikada nije `iveo na Kosovu.
Veoma je komplikovan proces sre|ivawa zemqi{nih kwiga na Koso-
vu i Metohiji, utvr|ivawe {ta je uzurpirano, {ta je regularno prodato,
{ta je oteto itd. To je jedan veliki posao kojim }emo morati da se poza-
bavimo. Katastarske i druge zemqi{ne kwige moramo da sredimo u celoj
Srbiji, jer je svuda haos. U Ni{u ima mnogo stambenih zgrada koje su pre
20 godina sazidane i jo{ nisu unesene u katastarske kwige.
Voditeq: Ka`u da je skoro ceo Novi Beograd takav.
568
Dr [e{eq: Novi Beograd, drugi delovi Beograda, u celoj Srbiji ka-
tastarske zemqi{ne kwige nisu sre|ene. Mi }emo morati da se prihva-
timo tog posla i da to dovedemo do kraja, jer kompjuterska tehnologija
daje nove mogu}nosti, ubrzava postupak, i to moramo da uradimo. Kada }e-
mo uraditi, to je ve} drugo pitawe.
U svakoj oblasti dru{tvene delatnosti nagomilali su se problemi
i mi se moramo suo~iti sa tim problemima.
Voditeq: Penzioner sa Bulevara ka`e: “Obe}ali ste nam mnogo
pred izbore, a ni{ta niste u~inili. [ta ste mogli da u~inite za ovo
vreme?”
Dr [e{eq: Obe}ali smo zaista mnogo, a ube|en sam da }emo mnogo i
uraditi. Da li smo zaista uradili mnogo ili nismo, to }e oceniti gra-
|ani na predstoje}im izborima. Ono ~ega se najvi{e bojim, jesu pretera-
na o~ekivawa.
Voditeq: Jo{ jedno penzionersko pitawe: “U razgovoru sa Nezavi-
snim sindikatom penzionera dali ste konkretna obe}awa: razlika od ju-
la bi trebalo da bude ispla}ena do kraja aprila, dugovi iz 1994. i 1995.
godine revalorizovani i u maju dati za struju.”
Dr [e{eq: Nisam dao takvo obe}awe. To je izmi{qotina. Obe}ao
sam da }e biti ispla}ena penzija za drugi deo januara i da }emo tra`iti
varijantu da se sva dugovawa nadoknade u {to skorijem vremenu, a rok ni-
sam dao. ^ak sam rekao da }emo u “Velikoj Srbiji„ objaviti stenogram
tog razgovora.
Zbog nekih ranijih iskustava odlu~io sam da sve zvani~ne i slu`be-
ne razgovore vodim u prisustvu slu`benog stenografa i objavi}emo kom-
pletan razgovor. Rekao sam da je veliki uspeh ako jednu zaostalu penziju
u toku ove godine nadoknadimo, pa da se ne duguju dve penzije nego samo
jedna. To zna~i obezbediti milijardu i tri stotine miliona dinara. Mi-
lijardu i pet stotina miliona dinara se duguje za de~je dodatke za godi-
nu dana. Dve penzije je dve milijarde i {est stotina miliona i milijar-
da i po za de~je dodatke, to je tri milijarde i sto miliona dinara. To je
petina godi{weg buyeta Srbije. To se mora vratiti bez dodatnog {tam-
pawa novca. Najlak{e je {tampati novac i re}i da smo sve isplatili.
Taj novac odmah izgubi vrednost i {ta mo`e da se uradi sa tim novcem?
Na{ je ciq da se dugovawa nadoknade, a da se dinar na taj na~in ne
uzdrma. Sada tra`imo varijantu i u dogledno vreme }emo sa tom varijan-
tom upoznati javnost.
Voditeq: Javila nam se Milica Todorovi} koja ka`e: “Za [e{eqa
sam glasala uvek, a to }u ~initi i ubudu}e. @elim vam mnogo uspeha u ra-
du na novoj funkciji u Vladi. Da li }e biti redovnijih isplata penzija?„
Na to pitawe smo op{irno odgovorili.
Petrovi} ka`e: “Pro{le godine, 15. jula, izjavili ste da su poslanici
Srpske radikalne stranke u Saveznom parlamentu glasali protiv izbora
Slobodana Milo{evi}a za predsednika Jugoslavije, a ve} 27. jula ste bili
u zvani~noj navodnoj audijenciji kod gospodina Milo{evi}a. O ~emu ste ta-
da razgovarali? Da li je dogovarana daqa saradwa radikala i socijalista?„
569
 Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je preko svoje poslani~ke gru-
pe u Saveznoj skup{tini glasala protiv izbora Slobodana Milo{evi}a
za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. ^ak smo javno glasali
pred novinarima. Zaokru`ivali smo protiv na glasa~kom listi}u pred
novinarima koji su se sjatili oko na{e poslani~ke grupe.
Odmah posle toga, Slobodan Milo{evi} je kao predsednik Savezne
Republike Jugoslavije uradio ne{to najnormalnije za tu priliku. ^im je
izabran za predsednika Savezne Republike, ~im je polo`io zakletvu, po-
zvao je u audijenciju predsednike najve}ih parlamentarnih stranaka. We-
gova je du`nost bila da me pozove, a moja du`nost je bila da odem.
Razgovarali smo o svim ozbiqnim problemima unutra{we i spoqne
politike. Detaqa danas ne mogu da se setim, ali tu nije dogovarana nika-
kva saradwa na me|ustrana~kom nivou. Razmewivali smo mi{qewe o bit-
nim problemima. Predsednik Milo{evi} je iznosio neke ideje kako da
se izvesni problemi razre{e. Ja sam iznosio svoje ideje, ideje svoje
stranke i to je bila jedna razmena mi{qewa.
O saradwi na strana~kom nivou uop{te nije bilo govora. Mi smo sa-
mostalno iza{li na septembarske izbore i bili smo u najnepovoqnijoj
situaciji na dr`avnim medijima u pogledu mogu}nosti sprovo|ewa pred-
izborne kampawe. Neki drugi su bili privilegovani. Ja sam samo jednom
imao sat i po na dr`avnoj televiziji, Vuk Dra{kovi} je imao sat i po na
Televiziji Beograd, sat i po na Televiziji Novi Sad, a Zoran Lili} je
imao sat i po i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Pri{tini. Zna~i, imao
sam najmawe.
Odmah posle septembarskih izbora mi radikali smo krenuli sa ini-
cijativom za formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva i
tra`ili smo da u tu vladu u|u ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke
partije. Pregovori su trajali {est meseci i mi smo najmawe u~estvova-
li u pregovorima. Dva puta su na{i predstavnici bili kod Milana Mi-
lutinovi}a. Prvi put Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}, drugi put
sam Stevo Dragi{i}. Nikakvih konkretnih razgovora nije bilo. Dva pu-
ta smo bili kod Mirka Marjanovi}a. Prvi put Tomislav Nikoli} i ja,
drugi put ja sam.
U tim razgovorima smo tra`ili formirawe vlade narodnog jedin-
stva. Posledwi put sam napravio gest dobre voqe i u ime stranke rekao
da mi odustajemo od insistirawa da po svaku cenu bude na{ mandatar. Za
to smo imali jaku argumentaciju, jer je socijalista bio predsednik Na-
rodne skup{tine. Tu je postignut kompromis izme|u nas, Srpskog pokre-
ta obnove, socijalista i JUL-a.
Posledwi, dakle, peti put, u ponedeqak, pred formirawe vlade, u
tri sata popodne je odr`an sastanak na kome smo bili Milomir Mini},
Gorica Gajevi}, Mirko Marjanovi} i ja. Tada mi je saop{teno da su pro-
pali svi pregovori sa Srpskim pokretom obnove, da je Dra{kovi} kate-
gori~no insistirao, izme|u ostalog, pored onog wegovog spiska ambasa-
dora, ku}a na Dediwu, da ni pod kojim uslovima radikali ne ulaze u vla-
du. Zna~i, sam je sebe iskqu~io. Ima dva puta mawe poslanika nego mi i
postavqa uslov da mi ne u|emo u vladu, a on da u|e. To je besmisleno.
570
Mi smo onda u naredna dva sata postigli dogovor. Dr`ali smo se
principa da sastav vlade mora i u kvantitativnom i u kvalitativnom
smislu da bude proporcionalan odnosu snaga na{ih stranaka u Narodnoj
skup{tini. To smo sproveli do kraja i vidite da Vlada u celini odgova-
ra tom odnosu snaga.
Formiran je kabinet, izabrani su ministri, a sutra imamo imenova-
we zamenika ministara. Tu smo usvojili jedan princip – tamo gde je ra-
dikal ministar, zamenik }e biti socijalista ili julovac, a tamo gde je
ministar socijalista ili iz JUL-a, zamenik ministra }e biti radikal
da bi se me|usobno kontrolisali, da bismo bili u toku rada svih mini-
starstava. Izuzetak je napravqen samo u Ministarstvu unutra{wih po-
slova, jer se podrazumeva da tamo rade profesionalni policajci. Samo
je ministar politi~ka li~nost, a svi zamenici, svi pomo}nici su profe-
sionalni policajci i podrazumeva se da niko od tih profesionalnih po-
licajaca nije ~lan nijedne politi~ke partije.
Voditeq: Da vas sad malo lokalisti~ki pitam, po{to smo ~ekali pe-
deset i kusur godina da Ni{ dobije ministra, pa ga je dobio. Da li u toj
sutra{woj raspodeli treba o~ekivati ne{to i za Ni{?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je striktno vodila ra~una da
u ovom kabinetu ima qude iz svih delova Srbije. Iz Ni{kog okruga je je-
dan ministar, sada }e iz Leskova~kog okruga biti zamenik ministra itd.
Ne mo`emo sve to da uklopimo na idealan na~in, ali mislim da je iz
Ni{a jedan od najsposobnijih ministara u vladi – Zoran Krasi}, izuzet-
no pametan, marqiv i sposoban ~ovek. On je ministar trgovine i na ~e-
lu je resora u kome }e biti mo`da najvi{e problema u ovom procesu iz-
laska iz ekonomske krize. On se od prvog dana sa velikim entuzijazmom
uhvatio u ko{tac sa tim problemima.
Nemojte tako da postavqamo stvari: da li }e Ni{ dobiti ovo, da li
}e dobiti ono. U svakom slu~aju, Srpska radikalna stranka svojim pri-
merom ukazuje da vodi ra~una da na{i kadrovi iz cele Srbije budu zastu-
pqeni u ovom kabinetu. Ako ova vlada bude uspe{na, verovatno }emo
imati sli~nu kombinaciju na saveznom nivou. Za{to se saradwa ne bi
pro{irila? Ako, ne daj Bo`e, ova vlada ne bude uspe{na, onda }emo te-
{ke posledice i sami imati, onda }e nas narod kazniti.
Voditeq: “Zar nije ~udno da Srbija ima dva ministra policije, a ne-
ma ministra vojske?„ – pita gledalac Milutin Krsti}.
Dr [e{eq: Kako ima dva ministra policije? Ne razumem.
Voditeq: Ni meni nije jasno. Pogotovo mi nije jasno kako da ima mi-
nistra vojske.
Dr [e{eq: Vojska je iskqu~iva nadle`nost savezne dr`ave, a Srbi-
ja ima jednog ministra policije.
Voditeq: Pitawe lokalnog karaktera: “Za{to je u Ni{u pove}ana
kirija op{tinskih lokala ~ak 300 odsto? Zbog toga vlada veliko nezado-
voqstvo.„
Dr [e{eq: To je pitawe koje se ti~e lokalne vlasti. Lokalna vlast
je verovatno napravila taj potez. Ja ne znam da li je to bilo 300 odsto.
571
 Voditeq: Koliko ja znam, ide se na licitaciju i na{a televizija sni-
ma te licitacije.
Dr [e{eq: Ako se ide na licitacije, onda je to najboqi metod i taj
metod propisuje zakon. Statutarna odluka Ni{a ograni~ava iznos zaku-
pa poslovnog prostora ako je re~ o zate~enim zakupcima, zakupcima koji
su po nekom redovnom postupku ranije u{li u zakup. Za oslobo|eni po-
slovni prostor ili u slu~aju da je nekom zakupcu otkazano kori{}ewe
zbog nepla}awa kirije, mo`e se i}i na neposrednu pogodbu. Najboqi na-
~in neposredne pogodbe je putem licitacije. Dakle, pla}a se izliciti-
ran iznos, a mo`e i neposredna pogodba. Lokalna vlast i bez licitacije
ima pravo da u odnosu na propisanu cenu jo{ za 50 odsto povisi konkre-
tan iznos zakupa poslovnog prostora.
Voditeq: Maja pita: “Zbog ~ega vam je uskra}ena viza za odlazak u
Francusku?”
Dr [e{eq: U Francusku je trebalo da putujem pro{le godine, jer
sam bio pozvan na Kongres Nacionalnog fronta @an-Mari Le Pena.
@an-Mari Le Pen je na udaru francuskih vlasti, vidite da ga ~ak i sud-
ski progone – naglo mu raste popularnost. Dve dr`ave u svetu su do sada
odbile da mi izdaju vizu. To su Francuska i Holandija. Holandija zato
{to sam hteo da putujem u Hag na svoju inicijativu, po{to oni nisu hte-
li da me pozovu ili se neko upla{io mog dolaska pred Ha{ki tribunal.
Zbog toga nisam dobio vizu.
Voditeq: Vi{e im niste potrebni, odnosno ni oni vama?
Dr [e{eq: Nisu mi ni ranije bili potrebni, ali sam hteo malo da
demonstriram pred Ha{kim tribunalom.
Voditeq: Da li se sla`ete sa inicijativom gradona~elnika Zorana
@ivkovi}a da se dugovi dr`ave i gra|ana kompenzuju, koju je ina~e mini-
star Krasi} podr`ao?
Dr [e{eq: Ne znam da je ministar Krasi} podr`ao bilo kakvu ide-
ju Zorana @ivkovi}a. Zoran @ivkovi} mene do sada nije upoznavao sa
svojim idejama.
Voditeq: [ta mislite o mogu}nosti da se neki dugovi kompenzuju sa
Republikom, s obzirom da znamo da Republika kroz razne vidove duguje
gra|anima.
Dr [e{eq: Prvo, ja sam u principu za to da do|e do prebijawa dugo-
va gde god je to mogu}e i Vlada }e se anga`ovati u tom pravcu, pogotovo
kada je re~ o me|usobnim dugovawima javnih preduze}a, dru{tvenih pred-
uze}a, kada je re~ o dugovawima dr`ave prema gra|anima i tako daqe.
Imamo neke varijante u vidu, ali jo{ nijednu nismo do kraja zaokru`i-
li. ^im taj posao zavr{imo, obavesti}emo javnost.
Voditeq: Da li }ete ukinuti taksu na brojilo i da li }ete struju
kompenzovati sa de~jim dodatkom?
Dr [e{eq: Ta varijanta je u opticaju i ovi penzioneri koji su bili
sa mnom ~uli su neke informacije, ali su lo{e interpretirali. Posto-
ji varijanta da se bar jedan deo dugovawa podmiri kroz prebijawe ra~una
za struju, ali mi moramo sa svoje strane obezbediti kompenzaciju Elek-
572
troprivredi Srbije. Elektroprivreda Srbije duguje Vladi oko osamde-
set miliona dinara. Mi }emo na toj varijanti da radimo i nema smisla
da govorimo o detaqima dok ne iskristali{emo stav Vlade u celini, ali
intenzivno radimo na tome.
Tra`imo na~in da se nadoknade godinu dana neispla}eni de~ji doda-
ci i dve zaostale penzije. Tra`imo varijante koje }e odgovarati gra|a-
nima, recimo, onaj ko otkupquje stan, pa je dugoro~no u{ao u otkup, mo-
`da }e mo}i sa vrednosnom hartijom koju dobije iz ove kompenzacije da
plati rate za stan. Zna~i, platio je ne{to {to je realna vrednost. O va-
rijantama }emo blagovremeno informisati javnost da ne bih sada lici-
tirao i da ne bih doveo do neke zabune, recimo, da iznesem ideju koja su-
tra ne pro|e na Vladi, pa da me qudi pitaju {ta je sa tim bilo.
Voditeq: A brojila, televizija?
Dr [e{eq: Ne}emo ukidati taksu, ali }emo raspravqati o iznosu
takse.
Voditeq: Ho}ete li raspravqati o televiziji uop{te?
Dr [e{eq: Naravno, i o televiziji treba da se donese novi zakon.
Na tome se radi.
Voditeq: Milan ~estita na izboru za potpredsednika Vlade i ka`e:
“Obe}ali ste da }e penzije biti ispla}ene na vreme. [ta mislite o tome?”
Dr [e{eq: Mi }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se penzije
zaista isplate na vreme, a mora}emo na}i re{ewe da izmirimo dosada-
{wa dugovawa, kako bismo ubudu}e imali obavezu da svakog meseca re-
dovno to servisiramo.
Voditeq: Ho}ete li da uradite ne{to sa penzijskim fondom uop-
{te?
Dr [e{eq: [to se ti~e Fonda, ne mogu ni{ta da ka`em, jer na sed-
nici Vlade ni{ta nismo usaglasili. Moje je li~no mi{qewe da Fond
nema nikakvog razloga za postojawe. Ako je Vlada iz buyeta servisira-
la penzije, kakav je onda smisao Fonda? Insistiram na tome da je ovo
moje li~no mi{qewe, jer postojawe Fonda ima smisla dok Fond ima pa-
ra nezavisno od buyeta. U onom trenutku kada je Fond propao, a propao
je pre vi{e godina, i kada se svaka penzija finansira iz buyeta i raznim
na~inima se pribavqa novac, postavqa se pitawe koja je svrha Fonda?
Dovoqno je da ministarstvo preduzme evidenciju osiguranika, da to
uredno vodi, a`urira. Za{to da imamo neki balast koji }emo dodatno
finansirati?
Voditeq: “Zar nije logi~no da se prvo uradi popis stanovni{tva na
Kosovu pa da se zatim ide na referendum? Za{to je popis stanovni{tva
planiran za iza 2001. godine?”
Dr [e{eq: Ovaj referendum nema veze sa popisom stanovni{tva.
Ovo je referendum koji se odvija na celoj teritoriji Srbije. Mi u dru-
gim delovima Srbije nemamo neke nu`ne potrebe da obavimo popis sta-
novni{tva pre 2001. godine. Na to nas obavezuju dokumenti Ujediwenih
nacija, koji su propisali da svaka dr`ava obavqa popis stanovni{tva
jednom u 10 godina. Po{to je prethodni popis bio 1991. godine, slede}i
573
je na redu 2001. godine. Ne bismo be`ali od nekog vanrednog popisa sta-
novni{tva na celoj teritoriji Srbije. Na Kosovu i Metohiji smo mogli
odmah da raspi{emo vanredni popis stanovni{tva, ali pretpostavqam
da bi ga [iptari bojkotovali, kao {to su uradili 1991. godine. Wima ne
odgovara popis, jer popis stanovni{tva bi ih sveo na realnu meru.
Voditeq: “Gde ste u~estvovali na radnim akcijama i da li je ta~no da
ste bili komandant na nekoj od wih?”
Dr [e{eq: Tri puta sam bio na radnim akcijama: 1971. godine na rad-
noj akciji u Bawaluci, nakon te{kog bawalu~kog zemqotresa, a 1972. i
1973. godine na radnoj akciji “Morava„ bio sam u Velikoj Lomnici kod
Kru{evca, i dva puta sam bio komandant brigade.
Voditeq: Za{to [iptari ne idu u vojsku?
Dr [e{eq: Mislim da bi bilo dobro, ako ne `ele da idu u vojsku, da
ih oslobodimo vojne obaveze. Srpska radikalna stranka se pre formira-
wa Vlade narodnog jedinstva izjasnila jednim svojim aktom koji je obja-
vqen u “Velikoj Srbiji”: ako [iptari ne `ele da idu u vojsku, da ih oslo-
bodimo vojne obaveze. Ako treba i u Ustav da u|e – [iptari ne moraju da
slu`e vojsku. Neka im to bude privilegija.
Voditeq: Vidim da ve} ~inite ustupke.
Dr [e{eq: Za{to da ne? Mislim da je to jedan pametan ustupak.
Voditeq: “Kada }e biti dobrovoqa~ka zemqa u Vojvodini?”
Dr [e{eq: Ne znam konkretno na koju se to zemqu odnosi. Znam da
je posle Prvog svetskog rata velika povr{ina zemqe dodeqena solun-
skim borcima, u~esnicima Prvog svetskog rata, dobrovoqcima iz raznih
srpskih zemaqa koji su u~estvovali u proboju Solunskog fronta. Skoro
svi koji su se naselili ostali su na toj zemqi. Verovatno je izvesnom
broju oduzimana zemqa posle Drugog svetskog rata. Ne znam pod kojim
uslovima i na {ta se konkretno misli.
Voditeq: “Za{to je lokalna vlast protiv referenduma?” Nije mi ja-
sno koja lokalna vlast.
Dr [e{eq: Mo`da lokalna vlast iz Ni{a. Ne znam da li su se oni
izja{wavali u vezi sa tim pitawem. Marginalne politi~ke partije koje
su sada vanparlamentarne, napravile su stra{nu gre{ku bojkotuju}i pro-
{logodi{we parlamentarne izbore i sada u toj meri `ele da napakoste
vlasti u Srbiji da su spremne celu Srbiju da `rtvuju samo da bi vlast pa-
la. Ako vlast ne vaqa, onda te stranke treba da se trude da vlast prome-
ne, da vlast obore, ali da se Srbija sa~uva. Smena vlasti je dobra samo
ako se dr`ava ~uva. Ako se uni{ti dr`ava, onda nije dobro.
Voditeq: Jedno neobi~no pitawe: “Da li u nekoj na{oj banci mo`e
da se kupi albanski novac?”
Dr [e{eq: Ne verujem da mo`e, jer albanski novac ne spada u red
~vrstih valuta.
Voditeq: Jovan ka`e ovako: “Penzije kasne dva meseca i na wih se ne
upla}uje kamata penzionerima koji ~ekaju i koji tako gube celu penziju.
Uz svaki ra~un distribucije i komunalnih usluga dobijamo kamatu na da-
ti iznos. Da li }e se to stawe nehata nekada srediti?”
574
Dr [e{eq: Mislim da je to veliki problem, a stawe }e se srediti
ako uspemo da a`uriramo sva zaostala dugovawa penzionerima, da likvi-
diramo taj veliki balast koji nam stoji na grba~i i da onda bude uredna
naredna isplata penzija, a i da svako bude du`an da izmiruje svoje obave-
ze na ime ra~una za struju i druge komunalne usluge.
Voditeq: Za{to se ne vra}a devizni zajam uzet preko Jugobanke?
Dr [e{eq: Ne znam o kom deviznom zajmu je re~. Pitawe nije kon-
kretno.
Voditeq: “Kada }e po~eti rasprodaja Dediwa da bi se namirile pen-
zije, po{to ste to obe}ali u predizbornoj kampawi?”
Dr [e{eq: Mi smo u pro{li ponedeqak dali nalog Republi~koj di-
rekciji za imovinu da nam do ~etvrtka dostavi spisak imovine koja bi
mogla da se proda, kako bi se izmirile obaveze prema penzionerima i
prema deci. To je jedna od varijanti koju imamo u planu. [to se Dediwa
ti~e, tamo su veliki kompleksi u svojini savezne dr`ave, pa bi mogla ne-
ka varijanta oko regulisawa stare devizne {tedwe da se primeni, ali o
svemu sada raspravqamo u u`im grupama u Vladi, spremamo neka adekvat-
na re{ewa. Dakle, ja nisam odustao od rasprodaje dr`avnih placeva.
Voditeq: “Kakvi su odnosi radikala i Dediwa sada, s obzirom na to
da ste jedno vreme tvrdili da se tamo neke drugarice voze po nebu metla-
ma i tako daqe?”
Dr [e{eq: Ono {to smo tvrdili ranije, dok smo bili opoziciona
politi~ka partija, tvrdili smo. Narod se toga se}a. Za nas je 24. mart
nulta ta~ka. Formirali smo Vladu narodnog jedinstva i ta vlada mora da
funkcioni{e na {to vi{em stepenu me|usobnog poverewa. To {to smo
se ranije obra~unavali kao vladaju}e ili opozicione stranke, stvar je
sada za prou~avawe istori~arima. Mi se sada ne smemo na to vra}ati.
Moramo pamtiti, jer smo neko iskustvo iz toga izvukli, ali moramo gle-
dati u budu}nost i raditi da ta budu}nost bude {to boqa. Dakle, ako se
sada po~nemo se}ati {ta je ko kome rekao, ko je koga hapsio, ko je koga
progonio, propade Vlada ve} u startu.
Funkcionisawe ovakve Vlade narodnog jedinstva podrazumeva da smo
svi mi svesni narodne voqe iz septembra meseca. Narod je hteo da radika-
li budu ovako jaki i mo}ni. Narod je hteo da Socijalisti~ka partija bude
jaka. Narod je hteo da JUL ima ozbiqan broj poslanika u Narodnoj skup-
{tini. Zna~i, mi smo izvr{ili koncentraciju te narodne voqe formira-
wem Vlade narodnog jedinstva i moramo biti ozbiqni prema svom narodu,
jer glasa~i slede}i put ne}e za nas glasati ako ne budemo ozbiqni.
Bili smo dovoqno ozbiqni na svojim dosada{wim poslovima. Da bi-
smo ozbiqno obavqali svoje radne obaveze, moramo ono {to je pro{lost
ostaviti istori~arima. Ako se budemo samo time bavili, onda nema ni-
{ta od rada Vlade. Zna~i, zakopali smo ideolo{ke ratne sekire.
Voditeq: [ta je vas li~no motivisalo da u|ete u Vladu? Mnogi to
nisu o~ekivali.
Dr [e{eq: Ne znam za{to mnogi nisu o~ekivali, kada smo mi nepre-
kidno govorili da `elimo da u|emo u Vladu.
575
 Voditeq: Govorim o vama li~no, zato {to se smatralo da }ete kao
{ef stranke ostati po strani.
Dr [e{eq: To bi bilo be`awe od odgovornosti. U Vladu smo u{li
u najja~em sastavu.
Voditeq: A da je Toma Nikoli} bio predsednik Vlade?
Dr [e{eq: Ja bih opet u{ao u Vladu. Ja tu nemam nikakve sujete. Mi
u vrhu Srpske radikalne stranke imamo toliko ~vrsto izgra|eno povere-
we da se uop{te ne postavqa pitawe ko je trenutno na kojoj funkciji u
stranci.
Voditeq: “Za{to se Predsedni{tvo ne preseli u Pri{tinu?” Vero-
vatno se misli na dr`avni vrh.
Dr [e{eq: Ideja sama po sebi nije lo{a, ali je veoma skupa. Da bi
se Vlada preselila trebalo bi ulo`iti ogroman novac. Vlada ima ogro-
man prate}i aparat bez koga ne mo`e da funkcioni{e, i to bi bilo veo-
ma skupo.
Voditeq: Na kraju, da vas opet malo lokalisti~ki pitam, ali imam
razlog, jer je Ni{ ipak drugi grad u zemqi, za{to se neke od funkcija
Vlade ne usmere prema Ni{u zbog jednostavnijeg obavqawa poslova, na-
ro~ito kada je re~ o javnim preduze}ima, kada je re~ o Narodnoj banci Ju-
goslavije?
Dr [e{eq: Postoji na~elnik okruga, postoji izvestan broj nadle-
`nosti koje su zakonom propisane za ono {to na~elnik okruga treba da
kontroli{e, ono ~ime se na okru`nom nivou rukovodi, to je finansira-
we izvesnih dru{tvenih funkcija. Radi se na taj na~in.
Voditeq: Mislio sam na deo servisnih slu`bi, tako da privrednici
ne moraju non-stop da putuju u Beograd, kako bi zavr{avali ~esto i vrlo
banalne poslove.
Dr [e{eq: Ja mislim da treba osposobiti slu`be okru`ne uprave.
One mogu da obave mnogo tih poslova. Tom pitawu do sada nije posve}i-
vana neka ve}a pa`wa. Mi smo okruge uveli tek 1992. godine, ako me se}a-
we dobro slu`i, tako da ti okruzi mo`da i nisu do kraja definisani i
izgra|eni onako kako su zami{qeni. Tu bi mo`da bile neophodne neke
promene i neka poboq{awa.
Voditeq: “Da li se gospodin [e{eq sla`e da gospodin Milo{evi}
skida veliku odgovornost sa sebe i prenosi je na narod ovim referendu-
mom?”
Dr [e{eq: Ja mislim da to pitawe treba druga~ije postaviti. ^iji
je ciq da se sa~uva Kosovo i Metohija, da se sa~uva kompletna teritori-
ja Srbije? Da li je to samo ciq Vlade Srbije ili je to ciq svih gra|ana
Srbije? Ako je to ciq svih gra|ana Srbije, onda treba jedinstveno da sta-
nemo iza tog ciqa, da se isprsimo i ka`emo – ne damo {to je na{e.
Drugo, ako Slobodan Milo{evi} ima ~vrstu voqu i ako je sada poka-
zuje, da zaista brani Kosovo i Metohiju i teritorijalni integritet Sr-
bije i Savezne Republike Jugoslavije, ako Vlada Srbije ima ~vrstu voqu,
a mi manifestujemo tu ~vrstu voqu da branimo Kosovo i Metohiju, onda
treba da demonstriramo svoju ~vrstu vezanost sa narodnom voqom. Narod
treba da demonstrira da stoji iza ovakvih namera Vlade.
576
Nismo mi raspisali referendum, pa postavili pitawe narodu da li
mu se svi|a sada{wa vlast u Srbiji. Nismo postavili pitawe narodu da
li jo{ dugo `eli ovakvu vlast kakva je sada, da li `eli ovu vladu, da li
`eli nas...
Mi smo postavili veoma konkretno i veoma va`no pitawe, pitawe
da li je narod za strano me{awe ili je protiv stranog me{awa. Samo to.
Mo`emo mi biti najgora vlada, najgora vlast, ali na ovo pitawe treba
odgovoriti nezavisno od toga kakva smo mi vlada.
Voditeq: Po onome {to se da pro~itati i ~uti u komentarima veza-
no za pitawa, uglavnom provejava stav da takvih referenduma nije bilo
kada se razgovaralo o labavoj federaciji ili konfederaciji, ulasku u
rat, ratnim ciqevima Srbije, ako se o wima mo`e govoriti, po{to de
fakto nije u~estvovala u ratu. Verovatno otuda i kivnost qudi.
Dr [e{eq: Srbija nije imala nikakve ratne ciqeve, niti je ulazi-
la u rat. Srbija je samo pomagala odbrambene napore zapadnih Srba koje
su jo{ komunisti pod Titovim re`imom posle Drugog svetskog rata
ostavili van granica Srbije. Srbija je svedena na veoma usku teritori-
ju, a sada atakuju i na tu usku teritoriju.
A da li je trebalo ranije nekim povodom dr`ati referendume ili
ne, to je sasvim drugo pitawe. Odgovor na to pitawe ne zna~i ni{ta u
vezi sa ovoim referendumom koji je pred nama. Mo`e odgovor biti –
trebalo je i ranije. Mo`e odgovor biti – nije trebalo ranije. Kakav god
da je odgovor, ni{ta ne zna~i za ovaj referendum koji je raspisan za 23.
april.
Voditeq: Da li se referendum raspisuje za posmatrawe ili me{awe
stranih sila?
Dr [e{eq: Svako posmatrawe strane dr`ave ili me|unarodne or-
ganizacije koja okupqa strane dr`ave, svako wihovo direktno posmatra-
we i me{awe, arbitra`a, na kraju se pretvara u arbitrirawe, u nameta-
we svoje voqe.
Voditeq: Zdravkovi} konstatuje: “Tri puta smo rekli “ne”, ako je
istorija u~iteqica `ivota, tri puta smo napravili gre{ku. Molim ko-
mentar.”
Dr [e{eq: O kojim gre{kama je re~? Kada je to gospodin Zdravko-
vi} rekao “ne”? ^ovek iza|e pred mati~ara i obi~no qudi ka`u “da”, a ne-
ko odgovori “ne”, i iznenadi sve prisutne. Ko je to ranije govorio “ne”, ja
ne znam. Kada smo mi to ranije imali referendume, pa je re~eno “ne”?
Voditeq: Referendume ne, ali dr`ava ima takv stav.
Dr [e{eq: Dr`ava je kao takva imala vi{e puta svoje stavove, onda
zna~i nije bilo tri puta, nego vi{e puta. Godine 1914. Srbija je odbila da
tu|a policija vr{i istragu na wenoj teritoriji, ali nije Austrougarska
napala Srbiju zato {to je Srbija odbila da austrougarska policija vr{i
istragu na wenoj teritoriji. Austrougarska je napala Srbiju jer je 20 go-
dina planirala taj napad i samo je tra`ila povod. Da to nije bilo povod,
povod bi bilo ne{to drugo. Austrougarska je ve} bila spremna za rat i
htela je da uni{ti Srbiju. Da nije Srbija tada rekla ne, slede}i zahtev bi
577
bio – dajte nam Ma~vu. Da Srbija nije rekla ne, onda bi rekli: sada nam
dajte [umadiju. Postoje stvari o kojima se mo`ete cewkati i postoje
stvari o kojima se ne mo`ete cewkati. Kada nasr}u na samu va{u egzisten-
ciju, onda morate da se branite. Saterali su nas u ugao i nemamo vi{e gde
da uzmi~emo, nemamo gde da be`imo. Da imamo gde pobe}i, hajde da pobeg-
nemo. Nemamo gde pobe}i, i onda moramo da se odbranimo.
Voditeq: [ta mislite da treba u~initi neposredno nakon referen-
duma?
Dr [e{eq: Mi posle referenduma treba daqe da insistiramo na di-
jalogu i da ponudimo dijalog pripadnicima albanske nacionalne mawi-
ne.
Drugo, svetu treba da ka`emo da smo spremni na razgovore i da nepre-
kidno razgovaramo. Ko god `eli razgovore sa nama, mi razgovaramo, ali
ne}emo strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Amerikanci i Savet
Evrope ka`u da su prava pripadnika albanske nacionalne mawine ugro-
`ena. Neka nam napokon ka`u koja su im prava ugro`ena. O tome niko ne
govori. Neka ka`u jedno jedino pravo koje je Albancima ugro`eno.
Voditeq: Imamo li mi strategiju kako da na svetskom nivou do|emo
do takvih razgovora?
Dr [e{eq: Imamo, i tu strategiju }emo nastojati da primenimo.
Voditeq: Hvala vam veliko, gospodine [e{eq. Po{tovani gledao-
ci, ~uli ste {ta gospodin [e{eq misli o referendumu, o Kosovu i mno-
gim drugim problemima koje smo dodirnuli u ovoj emisiji.
Hvala vam {to ste do{li, bi}e nam drago da nam opet budete gost.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Prijatno.
XXIX
ZAPAD HO]E KOSOVO KAO
FEDERALNU JEDINICU
TV Smederevo, 20. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Na inicijativu predsed-
nika Slobodana Milo{evi}a, na predlog Vlade Republike Srbije, Na-
rodna skup{tina donela je odluku da za 23. april raspi{e referendum na
kojem }e gra|ani sa “da” ili “ne” odlu~iti da li prihvataju u~e{}e stra-
nih predstavnika u re{avawu problema Kosova i Metohije.
Ovo je i tema na{e ve~era{we emisije, a na{ gost je potpredsednik
Vlade Republike Srbije gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro
do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Gledaoci mogu postavqati pitawa na{em gostu, a na pita-
wa }emo odgovarati u drugom delu emisije.
578
Gospodine potpredsedni~e, Kosovo nije dana{wi problem, ono ima
istorijske i politi~ke uzroke, tj. ono {to se danas de{ava tamo ima svo-
je istorijsko-politi~ke uzroke. Kako Vlada Srbije danas vidi problem
Kosova i Metohije i koje predloge ima za re{avawe problema?
Dr [e{eq: Problem Kosova i Metohije se sve vi{e komplikuje, ne
zbog politi~kih vezanosti i situacije na samom Kosovu, nego zbog sve ve-
}ih pritisaka zapadnih sila i wihovih poku{aja da se ta teritorija otme
Srbiji. Kosovski problem, naravno, razvijan je u du`em periodu, od 6.
aprila 1941. godine pa naovamo i ni{ta nije ura|eno u pravcu wegovog re-
{avawa sve negde do kraja 1980. godine. Ustavnim promenama krajem osam-
desetih godina Kosovo je ~vr{}e vezano za Srbiju. Sada bi zapadne sile
pritiscima na Srbiju i na Saveznu Republiku Jugoslaviju da poni{te re-
zultate tog velikog politi~kog pokreta srpskog naroda s kraja osamdese-
tih godina i da Kosovo trajno izvedu iz Srbije. Na koji na~in?
Zapadnim silama je jasno da nema nikakvog pravnog osnova da se Koso-
vo otcepi i zato one idu, kao na prvu fazu, na pretvarawe Kosova i Meto-
hije u posebnu federalnu jedinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavi-
je, a u drugoj fazi planiraju otcepqewe, jer federalna jedinica ima sve
atribute dr`ave. Federacija je slo`ena dr`ava, federalna jedinica je
prosta dr`ava u sastavu federacije i onda bi stvarawe federalne jedini-
ce omogu}ilo pripadnicima albanske nacionalne mawine, bukvalno kada
god po`ele, da se otcepe iz Savezne Republike Jugoslavije, ~ak i u slu~a-
ju kada bi se propisalo da je nemogu}e otcepqewe federalnih jedinica.
Podrazumeva se da je voqa naroda u okviru jedne dr`ave, proste ili slo-
`ene, i u okviru federalne jedinice kao dr`ave u izvesnom smislu re~i,
ja~a ~ak i od ustavnog akta i od pravne norme, a ono {to je za nas posebno
opasno, to je, ako bi Kosovo i Metohija zaista bili federalna jedinica u
sastavu Savezne Republike Jugoslavije, ta federalna jedinica bi bila pod
direktnim uticajem zapadnih sila, u woj bi [iptari dominirali, Srbi-
ma bi tamo `ivot bio nepodno{qiv, a i svoja politi~ka nastojawa na sa-
veznom nivou koordinisali bi sa nastojawem zapadnih sila. Zapadne sile
se nadaju da }e i u Crnoj Gori da se u~vrsti re`im koji }e biti pod wiho-
vom kontrolom i onda bi se Srbija opet na{la pod prinudnom upravom.
Na saveznom nivou re`im iz Podgorice i re`im iz Pri{tine bi za-
pravo ostvarivali prinudnu upravu nad Srbijom. To bi bilo toliko ne-
povoqno za Srbiju da bi se Srbija pojavila kao federalna jedinica koja
bi rasturila tu zajedni~ku dr`avu i vi{e ne bi mogla u woj normalno da
egzistira. Zapadne sile bi i{le u tom pravcu, pa da se Srbija u kona~-
nom ishodu optu`i da je krivac i za raspad takve federacije.
Vlada Republike Srbije ima jednu platformu, platforma je veoma
jednostavna, krajwe jednostavna, svima je jasna, za re{avawe kosovskome-
tohijskog problema. Po toj platformi, Kosovo je iskqu~ivo unutra{we
pitawe Srbije i ne dolazi u obzir otcepqivawe Kosova od Srbije. To je
osnovna stvar. Drugo, po toj platformi, Vlada je spremna na dijalog sa
politi~kim predstavnicima albanske nacionalne mawine, ali bez ika-
kvog stranog me{awa.
579
 Mnoge opozicione stranke nas optu`uju da nemamo platformu. Ima-
mo platformu i to je naj{ira mogu}a platforma. Te{ko je zamisliti ne-
ku {iru platformu, osim kapitulacije. [to se ti~e konkretnog re{ava-
wa problema, mi }emo insistirati da se problem re{ava uspostavqawem
autonomnih prava pripadnika {iptarske nacionalne mawine, a ne {ire-
wem autonomije Kosova i Metohije.
Mi ni u jednoj varijanti ne mo`emo da prihvatimo, jer imamo vrlo
negativno istorijsko iskustvo, da ponovo albanska nacionalna mawina
vlada, upravqa nad tamo{wim Srbima, muslimanima, Turcima, Romima,
Egip}anima, kakvih sve ima. Spremni smo da ponudimo izvesne elemente
kulturne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine – ako
ne `ele da idu u na{e dr`avne {kole, neka formiraju sebi privatne, ako
im ne odgovaraju na{e bolnice, neka osnivaju svoje privatne itd., a na-
ravno, o konkretnom sadr`aju te kulturne autonomije spremni smo da
razgovaramo.
Srpska radikalna stranka je svoj strana~ki stav u tom pravcu do kra-
ja precizirala, a Vlada je otvorena za pregovore i mi tu ne postavqamo
neke konkretne uslove unapred. Spremni smo da razgovaramo i o modali-
tetima organizovawa lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji i tu su razne
opcije u igri. Naravno, mi }emo zadr`ati sada{wi ustavni polo`aj lo-
kalne vlasti op{tinske samouprave.
Voditeq: ^ini se, kako vreme prolazi, da je albanska nacionalna ma-
wina sve mawe spremna na saradwu, jer ne dolazi na zakazane dogovore.
Koliko je mogu} otvoren dijalog sa wima i {ta daqe Vlada planira, po-
{to do sada nijednom nisu do{li?
Dr [e{eq: Me|u pripadnicima albanske nacionalne mawine odvija
se jedan vrlo interesantan politi~ki proces. Cepa se Rugovina stranka,
vrlo ozbiqno se cepa, zatim, raste otpor kod jednog dela [iptara prema
teroristi~kim aktivnostima i prema ovim maksimalisti~kim zahtevima,
jer [iptari su pomalo umorni od te napete situacije koja traje ~itavu de-
ceniju, umorni su od uslova postojawa prakti~no dvostruke vlasti.
Postoji zvani~na, oficijelna dr`avna vlast Srbije. Sa druge stra-
ne, postoje neki ilegalni organi koji su im uzjahali na grba~u, koji ih ki-
we, koji ih terori{u, maltretiraju, koji ih potcewuju i koji im otimaju
novac. Recimo, de{ava se da [iptar mesecima tra`i lekarsku pomo} u
wihovom paralelnom zdravstvenom sistemu i tamo nailazi na qude koji
mu ote`avaju i prolongiraju le~ewe kako bi {to vi{e novca od wega iz-
vukli, i na kraju, kada vidi da nema ni{ta od tog tretmana, odlu~uje se da
krene u na{u dr`avnu bolnicu, kada je bolest uznapredovala, ako je re~ o
nekoj ozbiqnoj i opasnoj bolesti.
Zatim, veliki broj pripadnika {iptarske nacionalne mawine vi{e
ne mo`e da podnese tu visoku {kolarinu u paralelnom {kolskom siste-
mu. Oni koji se bave trgovinom, `eleli bi da imaju mogu}nosti za nesme-
tano obavqawe te svoje profesije. One koji se bave izvesnim vrstama
proizvodwe, ekonomske delatnosti, usmeravaju na povezivawe sa Srbima,
a ne na stvarawe jedne vrste aparthejda, potpuno odvojenog `ivota.
580
Ti procesi koji se de{avaju me|u pripadnicima albanske nacional-
ne mawine govore da i Albanci sazrevaju u politi~kom smislu, a najno-
viji teroristi~ki akti koji se de{avaju i koji su u~estali, svedo~anstvo
su direktnijeg stranog me{awa i nervoze koja je zahvatila politi~ke
predstavnike Albanaca. Onaj ko je ube|en u uspeh svoje politi~ke borbe
nema potrebe da pribegava terorizmu, nema potrebu ni za kakvim nervo-
znim nastupima. Onaj ko postaje nervozan, samom svojom nervozom svedo-
~i da mu politi~ka pozicija nije ba{ stabilna.
Voditeq: Kako daqe planira Vlada Srbije da kontaktira sa pred-
stavnicima albanske nacionalne mawine, da stupi u otvoren dijalog, da
li je referendum jedno od mogu}ih re{ewa pitawa Kosova?
Dr [e{eq: Znate, referendum sada nije na~in, ovaj na{ referen-
dum 23. aprila nije na~in re{avawa kosovskometohijskog problema, ovaj
referendum je demonstracija voqe na{eg naroda, svih gra|ana Srbije da
se odbije bilo kakvo strano me{awe, strani recepti za re{avawe unu-
tra{wih problema Srbije. Zbog toga je referendum veoma va`an.
Referendum daqe stabilizuje politi~ke prilike u Srbiji. Videli
ste, sve ozbiqne politi~ke stranke u Srbiji podr`ale su referendum.
Protiv referenduma su neke male, bezna~ajne parlamentarne ili van-
parlamentarne stranke. Mi ovakvo jedinstvo na politi~koj sceni nika-
da nismo imali u ovih osam godina postajawa vi{epartijske parlamen-
tarne demokratije u Srbiji. To je veoma zna~ajan uspeh, a Vlada Srbije
}e neprekidno da nudi [iptarima razgovor. Nama nije te{ko da Vladi-
na delegacija putuje, nekada skoro svakodnevno u Pri{tinu, da nudi taj
dijalog, da razgovara sa predstavnicima onih mawina koje `ele da razgo-
varaju. Otvarawe tog procesa razgovora sledi, kada }e se to desiti, to je
drugo pitawe, ali mislim da [iptari to ne}e mo}i dugo da izbegavaju.
Drugo, zna~ajno je da na ove razgovore dolaze predstavnici Turaka,
muslimana, Roma, Egip}ana, da se na taj na~in poka`e celom svetu da na
Kosovu i Metohiji ne `ive samo [iptari. Tamo ima oko 200.000 Srba,
150.000 muslimana, 150.000 Roma, ne znam ta~no koliko Turaka, ali ih ima
poprili~an broj, mo`da izme|u 30.000 i 50.000. Ima izvestan broj gra|a-
na koji se izja{wavaju kao Egip}ani, ima gra|ana nekih drugih nacio-
nalnosti. Kada se to sve sabere, to je negde oko 600.000.
Ja sam li~no ube|en da Albanaca nema vi{e od milion. Prema ne-
kim oficijelnim procenama, u posledwe vreme ih ima oko 800.000. Raz-
govarao sam i sa nekim stranim diplomatama posledwih dana i oni su iz-
nena|eni kako mali broj [iptara izlazi na demonstracije u Pri{tini
i u nekim drugim mestima na Kosovu. Nekada je to bilo po hiqadu, dve hi-
qade qudi, nekad ih ima pet hiqada, nekad deset hiqada. Taj mali odziv
na demonstracije svedo~i da [iptari i nisu ba{ tako politi~ki jedin-
stveni i drugo, da im se ne ulazi u neku fazu otvorenijeg obra~unavawa
sa srpskim narodom.
Godinama [iptare Zapad gura u rat protiv Srbije. Oni su sve sve-
sniji da bi u tom ratu mogli mnogo da izgube. Videli su {ta zna~i rat,
kako gore sela, kako se bombarduju gradovi, videli su duge izbegli~ke ko-
lone, a oni toliko lepo `ive na Kosovu i Metohiji, neuporedivo lep{e
581
nego u Albaniji, da se wima jednostavno ne ide u te izbegli~ke kolone i
da im ne pada ni na kraj pameti da `rtvuju taj standard koji su obezbedi-
li na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to preovla|uju}e raspolo`ewe
me|u pripadnicima {iptarske nacionalne mawine.
Trebalo bi da do|e do prvih izbora, na kojima }e u~estvovati i [ip-
tari, pa da se ta~no vidi koliko je i koja wihova politi~ka partija jaka,
da se ta~no vidi kakva je wihova politi~ka voqa. Bez tajnog glasawa to
ne mo`e da se vidi. Ovi koji su se nametnuli i koji sada diktiraju, pita-
we je da li ba{ imaju toliko nepodeqenu podr{ku.
Albanska dru{tvena zajednica je jo{ uvek u svojoj osnovi poprili~-
no primitivna i postoje neka pravila pona{awa iz pro{log i iz rani-
jih vekova, koja dominiraju nad onim {to se postavqa kao demokratski
normativ u savremenom svetu. To je ono {to sada najvi{e optere}uje Al-
bance, {to wima onemogu}ava neko ozbiqnije u~e{}e u politi~kom pro-
cesu, kada pojedinac predstavqa neospornog i potpunog gospodara poro-
dice. Jedan Adem Ja{ari u o~ajni~kom teroristi~kom obra~unu sa srp-
skom policijom ubija svoga sinovca i namerno `rtvuje `ene i decu, ne do-
zvoqava im da napuste zgradu koja je opkoqena i koju je on pretvorio u
tvr|avu. On je toliki fanatik da namerno `rtvuje svoju porodicu, a po-
rodica nema snage da se tome odupre.
Takve pojave kod Srba, uglavnom, nisu mogu}e. Kada se stare{ina po-
rodice, kqu~na li~nost u porodici, postavi prema ostalim ~lanovima
porodice na jedan luda~ki na~in, porodica se cepa. Sin je u stawu da sle-
di oca dok se otac pametno i racionalno pona{a. Kada vidi da je otac lud
i da ho}e da `rtvuje celu porodicu, sin se odvaja, drugi sin se odvaja, }er-
ka se odvaja, deca odlaze, `ena odlazi. Na{e porodice, uglavnom, nisu
spremne da trpe oca alkoholi~ara, a kamoli oca teroristu, koji je toli-
ko zaslepqen fanatizmom da je spreman da sve `rtvuje u tim svojim tero-
risti~kim naporima.
Voditeq: Terorizam i separatizam je ono {to se na Kosovu de{ava.
Gde god da se u svetu desi, osu|uje se, zabrawuje se i protiv toga se preduzi-
maju mere. Ono {to se kod nas de{ava, u svetu se ne naziva pravim imenom.
^ija smo sada primamqiva sfera interesovawa? Zbog ~ega je to tako?
Dr [e{eq: Zato {to je ciq zapadnih sila da se uni{ti Srbija, da se
svede na {to mawu teritoriju. Zapadne sile se rukovode iskqu~ivo inte-
resima i zbog toga podr`avaju sve srpske neprijateqe: Slovence, Hrva-
te, muslimane i [iptare, sve one koji su protiv Srba, zdu{no ih podr-
`avaju i poma`u.
Ciq im je da se Srbija svede na teritoriju biv{eg Beogradskog pa-
{aluka, i otvoreno idu u tom pravcu. Ako bi nam oteli Kosovo, ne bi se
na tome zaustavili. Na redu bi bila Ra{ka oblast, ili Sanyak, Crna Go-
ra je ve} odavno na redu, i na kraju Vojvodina. Kada bi sve to oteli, onda
bi radili na uspostavqawu kvislin{ke vlasti u Beogradu. To je su{tina
wihovih nastojawa na Balkanu. Na{li smo im se na putu, ne svojom kri-
vicom. Amerikancima se `uri da Rusiju sa svih strana opkole. U wiho-
vim o~ima mi smo tradicionalni ruski saveznik na Balkanu i zbog toga
na nas vr{e pritisak.
582
Znaju koliko Hrvati mrze Ruse i Rusiju, koliko mrze pravoslavqe,
Slovenci tako|e, muslimani u Bosni tako|e, Albanci tako|e, i to je su-
{tina wihove politike.
Voditeq: U takvoj situaciji neke opozicione stranke potenciraju
da je predstoje}i referendum prebacivawe odgovornosti sa rukovodstva
zemqe na narod u dono{ewu kona~ne re~i.
Dr [e{eq: Kakvo prebacivawe odgovornosti? Prvo, Vlada je do
kraja jasna. Mi smo formirali Vladu narodnog jedinstva jer smo se pre
svega dogovorili da Kosovo i Metohiju ne damo nikome. Jedinstven stav
oko Kosova i Metohije je osnovna platforma Vlade narodnog jedinstva,
i to je su{tina na{eg jedinstva. Kada smo se oko toga dogovorili, nije
bilo te{ko dogovoriti se o svim drugim stvarima, o svemu onome {to je
premijer Marjanovi} izlo`io u svom ekspozeu u Narodnoj skup{tini.
Mi nikakvu odgovornost sa sebe ne skidamo. Ova vlada }e da postoji dok
je u stawu da ~uva Kosovo. Tu smo odlu~ni do kraja. Sve smo stavili na tu
kartu, na kartu o~uvawa Kosova.
Ovim referendumom mi demonstriramo celom svetu da u pogledu
Kosova nema nikakve razlike izme|u stava Vlade Srbije i stava celog
srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Zbog toga sam ube|en u izvanredan
uspeh ovog referenduma. Ube|en sam u masovan odziv i ube|en sam da }e
ogromna ve}ina gra|ana zaokru`iti “ne” ispod referendumskog pitawa.
To nije be`awe od odgovornosti. To je samo potkrepqivawe pozicije ko-
ju je Vlada Srbije uspostavila o tom pitawu.
Voditeq: Preti nam se sankcijama, vojnom intervencijom, kakve su
sada reakcije svetske javnosti i svetske {tampe, nakon odluke da 23.
aprila iza|emo na referendum?
Dr [e{eq: Pretwa sankcijama je ozbiqna, ali mi ne smemo popu-
{tati pod pretwama. Popu{tawe u takvoj varijanti je najve}a gre{ka,
znak slabosti. Naviknete ih na popu{tawe i onda nema kraja wihovom
uslovqavawu i ucewivawu.
Vojne intervencije ne verujem da }e biti. Ona je mogu}a samo ako do-
|e do gra|anskog rata, a ja li~no ne verujem da }e do}i do gra|anskog ra-
ta. Nije on nemogu} na Kosovu i Metohiji. Zna~i, ta opcija ne mo`e ap-
solutno da se iskqu~i, ne mo`e da se ka`e da je to nemogu}e. Mogu}e je,
ali je malo verovatno. Sve dok se na{a policija obra~unava sa terori-
stima, dok vojska ~uva spoqne granice zemqe, nema nikakvog pravnog
osnova za strano me{awe.
[to se ti~e na{e unutra{we situacije, posle formirawa Vlade na-
rodnog jedinstva Srbija je mnogo stabilnija. Vlada ima ~etiri petine
poslanika iza sebe u Narodnoj skup{tini. Nikome na Zapadu vi{e ne pa-
da na pamet da udara u tom pravcu.
Vi vidite iz izve{taja zapadnih novinara i iz izjava stranih diplo-
mata da nema ni re~i osude Vlade Srbije, nema napada. Neki su o~ekiva-
li da }e se obru{iti sa svih strana pritisci, ucene, pretwe, da }e ova
vlada izazvati ko zna kakvo konsternirawe. Me|utim, Zapadu je jasno
{ta ova vlada zna~i za Srbiju.
583
 Voditeq: U slu~aju da do sankcija ipak do|e, koje mere Vlada Srbije
predvi|a kako bi se `ivot u Srbiji odvijao normalno kao i do sada?
Dr [e{eq: Mi pripremamo ~itav sistem mera. Sankcije su veoma
lo{a i opasna stvar, i ne bi se `ivot odvijao kao do sada. @ivot bi bio
ote`an, ali tome nema alternative i mi to moramo izdr`ati.
Vide}emo ve} 29. aprila, nakon sastanka Kontakt grupe, kakvi }e bi-
ti daqi potezi zapadnih sila. Ja mislim da oni ne}e i}i na neke rigoro-
znije sankcije, nego }e i}i opet sa nekim ucenama, nekim pretwama. Re-
cimo, zabrani}e srpskim politi~arima da putuju po svetu. Ve} su po~eli
da prave neki spisak istaknutih politi~kih li~nosti koje ne}e smeti da
putuju van granica na{e zemqe.
To }e biti izvesno zamajavawe, poku{aj nervirawa, izazivawa nervo-
ze, ne bismo li mi u nervozi na~inili pogre{an potez. Mi imamo konsen-
zus i o tom pitawu. Vlada }e mirno i promi{qeno da reaguje na sve ono
{to se bude de{avalo. Nijedan nervozan i ishitren potez ne}emo napra-
viti. Principijelno }emo i daqe biti spremni na razgovore sa pripad-
nicima albanske nacionalne mawine i za zalagawe da u na{oj zemqi tre-
ba da se realizuju svi pravni principi polo`aja nacionalnih mawina
koji su propisani odgovaraju}im aktima Ujediwenih nacija. To je veoma
mo}no oru`je u na{im rukama. Ne znam, u Smederevu se gleda Studio B,
pretpostavqam. Sino} je bila emisija gde je jedan visoki zvani~nik ame-
ri~ke administracije odgovarao na pitawa iz Beograda i iz Pri{tine.
Na direktno pitawe novinarke iz Beograda Tine Bilankov, koja je tra-
`ila da joj odgovori koje je to qudsko pravo koje se po{tuje u na{oj ze-
mqi a nije priznato pripadnicima albanske nacionalne mawine, ame-
ri~ki diplomata se na{ao u ~udu. On odgovara: “Ratko Mladi} se krije u
Srbiji.” Ne znam da li ste gledali tu emisiju sino}. Oni ne mogu da na|u
ni jednu jedinu zamerku u pogledu polo`aja nacionalnih mawina u Srbi-
ji, ni jednu jedinu. A onda ka`u – treba da se razgovara. Treba sankcije da
ostanu otvorene. ^ak Amerika, koja jo{ nije priznala Saveznu Republi-
ku Jugoslaviju, u zvani~noj komunikaciji jo{ uvek govori o Srbiji i Cr-
noj Gori, sad ka`e: Kosovo treba da bude federalna jedinica u sastavu
Savezne Republike Jugoslavije. E, ne mo`e!
Voditeq: U svetlu svega toga, kako Vlada Srbije vidi 23. april, ono
{to }e se tog dana de{avati, i nakon toga u Srbiji?
Dr [e{eq: O~ekujemo svi u Vladi Srbije da }e gra|ani masovno iza-
}i na referendum. Narod je shvatio svu ozbiqnost ovog referenduma.
Narod je odlu~an da se do kraja brani Kosovo i Metohija, da se brani kom-
pletna teritorija Srbije, da se u pogledu na{eg teritorijalnog integri-
teta ne popu{ta. Ja sam ube|en da }emo na referendumu imati vi{e gra-
|ana nego {to je ikada bio slu~aj i da }e ogromna ve}ina onih koji iza|u
na referendum zaokru`iti “ne”.
Takva su o~ekivawa kompletne Vlade, sve tri stranke koje ~ine koa-
liciju narodnog jedinstva. A evo, ~etvrtak je pred nama, pa }emo videti.
Voditeq: Govorili smo o jedinstvu postignutom u vezi sa pitawem
referenduma, gde su se SPS, Srpska radikalna stranka, SPO, JUL i ND
izjasnile za referendum. Zbog ~ega mislite da ostale...
584
Dr [e{eq: Zar i Nova demokratija, nisam ~uo?
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: To je ne{to novo.
Voditeq: Zbog ~ega mislite da ostale nisu?
Dr [e{eq: Znate, ozbiqne politi~ke partije: Srpska radikalna
stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpski
pokret obnove izjasnile su se za referendum. To su ~etiri ozbiqne po-
liti~ke partije u Srbiji, ostale su neozbiqne jer su pro{le godine na-
pravile stra{nu gre{ku i bojkotovale izbore, pa su postale vanparla-
mentarne. Druge su neozbiqne jer imaju veoma mali broj poslanika u Na-
rodnoj skup{tini, po dva-tri, ili su poslanike dobile zabunom na izbo-
rima kao koalicija Vojvodina, ili su poslanike dobile tako {to im je
neka ve}a partija bukvalno poklonila mandate.
Zna~i, sve ozbiqne politi~ke partije podr`avaju referendum i iz-
jasnile su se protiv stranog me{awa u na{e unutra{we odnose. To je za
Srbiju veoma zna~ajno.
Voditeq: Govorili smo o pravima albanske nacionalne mawine na
Kosovu. Da li mo`e, u stvari, da se pri~a o nekori{}ewu prava na koje
imaju pravo?
Dr [e{eq: To je jedna vrsta politi~kog autizma. U medicini auti-
zam spada me|u najte`e bolesti. Recimo, autisti~no dete je potpuno od-
vojeno od spoqnog sveta, ne reaguje na svoju okolinu. Tako se pona{aju
Albanci u politi~kom `ivotu. Sami su se potpuno izolovali i to samo
wima nanosi {tetu. Taj politi~ki autizam ne mo`e da bude produktivan.
A mi neprekidno nudimo Albancima da iza|u na izbore, da glasaju za
svoje politi~ke partije ili za neke druge politi~ke partije. Mi o~eku-
jemo da }e jedan broj Albanaca glasati za Srpsku radikalnu stranku. Oni
najpametniji }e sigurno glasati za Srpsku radikalnu stranku. O~ekuje-
mo da jedan broj poslanika imaju i u Republi~koj i u Saveznoj skup{ti-
ni, da imaju odbornike u op{tinskim skup{tinama, da se normalno po-
na{aju, za svoje politi~ke stavove da se bore u demokratskim instituci-
jama. To je ono {to je najprirodnije.
Voditeq: Albanska nacionalna mawina je o~igledno jedina kojoj ne
odgovara `ivot u zajednici. Vi ste nedavno u Jagodini pomenuli da je ot-
cepqewe boqa opcija od nove federalne jedinice.
Dr [e{eq: Ne, rekao sam da je nova federalna jedinica gora opcija
od otcepqewa. Nisam govorio {ta je boqe, ve} {ta je gore. Od lo{eg,
zna~i, postoji jo{ gore. I objasnio sam na po~etku ove emisije za{to je
to gore: jer bi se Srbija na{la pod prinudnom upravom. A {to se ti~e
Albanaca i wihovog politi~kog pona{awa, ono je sra~unato na stvara-
we argumentacije Zapadu da `e{}e pritiska na Srbiju.
Albanski politi~ari poku{avaju da love u mutnom. Oni misle da
svojim odbijawem dijaloga, da svojim odbijawem bilo kakve solucije,
osim otcepqewa Kosova i Metohije, stvaraju uslove da zaista do|e do ot-
cepqewa. Mi treba da poka`emo da smo u tom pogledu nepopustqivi i da
otcepqewe jednostavno ne dolazi u obzir, niti bilo kakvo izdvajawe Ko-
sova i Metohije iz Srbije.
585
 Ono {to je sada ustavni polo`aj pokrajine, to je maksimum koji mi
mo`emo prihvatiti. Mi ne}emo dozvoliti ni da se Ustav mewa, da se po-
ve}avaju nadle`nosti pokrajina, ali smo spremni da razgovaramo o svim
solucijama kulturne autonomije pripadnika albanske nacionalne mawi-
ne. Tu postoji ustavni okvir, i takvoj soluciji se ne mo`e zna~ajnije,
principijelnije prigovoriti.
Voditeq: Na referendumu se, zna~i, izja{wavamo za prisustvovawe,
odnosno i neprisustvovawe stranih predstavnika. [ta bi zna~ilo pri-
sustvo stranih predstavnika na Kosovu i Metohiji, da li nam je potreb-
no i u kom pogledu?
Dr [e{eq: ^im bi se pojavili strani emisari i posrednici, na{a
sudbina bi bila prepu{tena u wihove ruke. ^im se pojave predstavnici
velikih sila, oni se postavqaju kao arbitri i oni presu|uju u krajwoj in-
stanci, izme|u nas i [iptara, recimo. Ako se mi sporimo u nekom pita-
wu, onda oni sebi daju pravo da procene ko je u pravu, a ko nije u pravu, i
~ija solucija treba da se prihvati, a ~ija da se ne prihvati.
Ako se ne prihvati wihovo tuma~ewe ili ako se ne prihvati wihova
varijanta, stoji pretwa sankcijama, stranim pritiscima i tako daqe.
Strani posrednici uvek predstavqaju jednu vrstu arbitra`e, to jest kao da
smo ih unapred prihvatili da arbitriraju na{im unutra{wim odnosima.
Oni se prakti~no postavqaju kao sud, zbog toga su veoma opasni. Gde god su
se ume{ali u balkansku krizu, bilo je to na {tetu srpskog naroda.
Voditeq: Da li su nam uop{te potrebni svojim prisustvom u pomaga-
wu i u uspostavqawu dijaloga?
Dr [e{eq: Uop{te nisu potrebni. Prvo, mi boqe razumemo Alban-
ce nego oni. Nema nikakve sumwe. Drugo, mogu samo da smetaju tom dija-
logu. Tre}e, veoma je opasno wihovo pojavqivawe zbog te arbitra`ne
uloge, koju bi ve} u startu preuzeli.
Znate, oni bi u po~etku `eleli da to predstave kao neko posredova-
we – pru`awe dobrih usluga. Tako je sve krenulo sa me{awem Evropske
unije u raspad Jugoslavije 1990. i 1991. godine, od onog Brionskog sastan-
ka, kad je EU ponudila svoje dobre usluge, pa do definitivnog raspada
SFRJ. Tako bi to i{lo i u ovom slu~aju. U po~etku bi oni bili strpqi-
vi u pregovara~kom procesu, neprekidno bi razgovarali sa nama i sa Al-
bancima i polako gradili sopstvenu poziciju, koju bi na kraju poku{ali
da nametnu jednima i drugima, jer bi konstatovali da mi bez wih ne mo-
`emo da se dogovorimo. I uloga zapadnih posrednika bi tada bila uloga
arbitra, suda u izvesnom smislu, a nas bi optere}ivala prethodna sagla-
snost da se oni pojave. Znate, samom ~iwenicom da bismo dali saglasnost
wihovom pojavqivawu, mi bismo sebi vezali ruke.
Voditeq: U me|uvremenu su nam stigla pitawa gledalaca. Jedno od
wih je postavio Bane Petrovi}: “Po{to Vlada i patriotske partije `e-
le da uspe referendum, za{to radikali nisu uzeli u~e{}e u bira~kim od-
borima u smederevskoj op{tini?”
Dr [e{eq: Mi bismo uzeli u~e{}e u bira~kim odborima, ali nije
bilo vremena, po{to smo skratili rok za odr`avawe referenduma. Da-
kle, nije bilo vremena da se ide na promenu ranijih sastava. U nekim op-
586
{tinama su radikali imali svoje ~lanove i u ranijim sastavima bira~-
kih odbora i op{tinskih izbornih komisija, a u nekim to nije bio slu-
~aj. Postignuta je saglasnost u Vladi Srbije, po{to smo ograni~eni vre-
menski, da se ide sa ranijim sastavom. Ako bismo od po~etka sve formi-
rali, onda bi to bio ogroman posao, a ovog puta su sve stranke saglasne
oko krajweg ciqa ovog referenduma, tako da nije postojala potreba za
nekom adekvatnijom me|ustrana~kom kontrolom u radu tih organa. Uo-
stalom, sve }e biti jasno na taj dan referenduma.
Znate, ne postoji neka opasnost kod prebrojavawa glasa~kih listi}a
koja postoji kad je re~ o izborima, kad svaka stranka prirodno poku{a-
va da za sebe postigne {to boqu poziciju, pa neke od stranaka i ne bira-
ju sredstva u tako ne~emu. Ovoga puta obavqa se op{tedr`avni posao i u
tom poslu svi participiramo u onoj meri u kojoj je to mogu}e.
Voditeq: “Dokle }e me|unarodna zajednica i}i u svojim zahtevima
prema Jugoslaviji? Da li je ranije trebalo zauzeti odlu~niji stav?”
Dr [e{eq: Mislim da je mnogo ranije trebalo zauzeti ovakav stav,
ali znate, ni sada nije kasno, i sada mnogo posti`emo ovakvim stavom.
Vi se se}ate da smo se mi kao opoziciona stranka godinama zalagali
za zauzimawe ovakvog stava, ali sad vi{e nemamo kud. Saterani smo u
ugao i mi moramo da se suprotstavimo, ili je sve propalo. Nema vi{e od-
stupawa.
Voditeq: Dokle }e me|unarodna zajednica i}i u svojim zahtevima?
Dr [e{eq: Dok im ne stavimo do znawa da ne}emo popustiti ni po
koju cenu, da }emo izdr`ati do kraja. Onda oni moraju mewati svoju po-
litiku i svoj nastup. Moraju mewati svoje krajwe ciqeve. Moraju shvati-
ti – ne daju Srbi ni po koju cenu Kosovo i Metohiju. To moraju prihvati-
ti kao svr{enu ~iwenicu i da onda vide {ta }e daqe.
Zna~i, to je apsolvirana stvar – Srbi ne daju Kosovo. Ajmo sad daqe,
{ta se mo`e sada dogovoriti sa Srbima oko statusa pripadnika alban-
ske nacionalne mawine i nekih drugih pitawa.
Voditeq: “Da li je Francuska raspisala referendum za Korziku?
Za{to uzaludno tro{imo novac za referendum?”
Dr [e{eq: Pre neki dan sam odgovorio kontrapitawem nekoj fran-
cuskoj novinarki Radio “Frans internasionala”. Ona je postavila pita-
we za Kosovo i Metohiju. Ja sam joj odgovorio kontrapitawem o Korzi-
ci.
Ona je pitala: “Za{to Kosovo i Metohija ne bi bili federalna je-
dinica?” Ja sam joj odgovorio: za{to ne bi Korzika bila federalna jedi-
nica u okviru Republike Francuske? Tu nema odgovora.
Ali Francuska je velika sila. Francuska je dovoqno sna`na i mo}-
na, pa nijednoj drugoj velikoj sili ne pada na pamet da se direktnije me-
{a u wene unutra{we poslove, a Srbija je iscrpqena, oslabqena, opko-
qena sa svih strana i zbog toga su nasrtaji zapadnih sila toliko agresiv-
ni i toliko o{tri.
[to se ti~e referenduma, ne treba preterivati, nije to naro~ito
skupa stvar. Mnogo je skupqe izgubiti Kosovo i Metohiju. U ovom slu~a-
ju qudi }e izgubiti ne{to vremena dok obave to glasawe. Ne{to se nov-
587
ca potro{i i za {tampawe glasa~kih listi}a, ne naro~ito mnogo. Iz is-
kustva znamo, da ~lanovi tih bira~kih odbora imaju veoma male honorare.
Taj dan presede za nekih sto dinara. Nije i suvi{e mali iznos, ali nije ni
neki naro~iti da bi qudi samo time bili motivisani da taj dan odsede.
Sedeti na bira~kom mestu od jutra do mraka nije ba{ naro~ito prijatno.
Mo`e se odmah sra~unati koliki je tro{ak. Ako je ne{to mawe od
10.000 bira~kih mesta i ako otprilike imamo po pet stalnih ~lanova bi-
ra~kih odbora, to je 50.000 bira~kih mesta, i ako se tome doda jo{ po 100
dinara, to je 5.000.000 dinara. Neka je za ~lana i za zamenika, to je
10.000.000 dinara. Znate, za dr`avni buyet to nije velika suma novca.
Drugo, bitno je da opet novac ode nekim qudima. Zna~i, korisno se
upotrebi, ne rasipa se.
Voditeq: “[ta }e biti ako svet ne prizna rezultate referenduma?”
Dr [e{eq: Nema {ta svet da prizna ili ne prizna. Ja sam rekao, re-
ferendum je demonstracija narodne voqe. Ako referendum bude uspe{an
i ako wegov ishod bude onakav kakav o~ekujemo, to je jedna vrsta potkre-
pqivawa one pravne argumentacije kojom ve} raspola`emo. Koja je to na-
{a pravna argumentacija?
Prvo, ustavni sistem na{e zemqe, me|unarodne pravne norme, od kojih
sam glavne pomenuo, politi~ka voqa Narodne skup{tine, politi~ka voqa
Vlade Srbije. Zna~i, to su sve veoma sna`ni argumenti sa kojima mi nastu-
pamo i toj argumentaciji mi dodajemo neposredno izra`enu voqu naroda na
referendumu. Potkrepqujemo dodatno tu svoju argumentaciju.
Voditeq: “Za{to se [iptari ne proteraju u Albaniju, jer tamo ima-
ju svoju zemqu?”
Dr [e{eq: Proterati se mogu samo oni koji nisu dr`avqani na{e
zemqe.
Voditeq: A mnogi nemaju li~nu kartu, paso{.
Dr [e{eq: Mnogi nemaju dr`avqanstvo, ali to tek treba da ustano-
vimo. Mora}emo da obavimo i neki vanredni popis stanovni{tva. Mora-
}emo da sredimo dokumentaciju, katastarske i druge zemqi{ne kwige.
Pred nama je ogroman posao u svim sferama organizovanih dru{tve-
nih delatnosti: u ekonomiji, u socijalnoj sferi, zdravstvu, {kolstvu,
sre|ivawu podataka mati~nih kwiga dr`avqana, ro|enih i umrlih. Zna-
te, desi se da umre [iptar, a porodica deset godina ne prijavquje op-
{tinskim organima wegovu smrt da bi i daqe uzimala penziju.
Desi se da se rodi dete, pa ga u sedam-osam op{tina prijave kao novo-
ro|en~e da bi ve{ta~ki pove}ali broj stanovnika u statistikama, tako
da su ranije popisi stanovni{tva na Kosovu i Metohiji redovno bivali
falsifikovani. [iptari su od 1961. do 1971. i 1981. i 1991. godine bojko-
tovali popis, ba{ zato {to su se bojali da }e se jednim regularnim popi-
som ustanoviti koliko je ranije bilo falsifikata.
Nema pravog re{avawa kosovskometohijskog problema i nema pravog
dogovora dok ne izvr{imo vanredni popis stanovni{tva i dok se ta~no
ne ustanovi koliko qudi `ivi na Kosovu i Metohiji, koje su nacional-
nosti i koje su starosne dobi, kojih kvalifikacija, dakle, dok se ne pri-
kupe svi drugi podaci do kojih dovodi popis stanovni{tva.
588
Voditeq: “Koje mere preduzima Vlada Republike Srbije u spre~ava-
wu iseqavawa Srba sa Kosova?”
Dr [e{eq: Vlada Srbije preduzima izvesne mere ~iji je ciq spre~a-
vawe iseqavawa sa Kosova i Metohije. Godinama je ve} na snazi pravni akt
kojim se zabrawuje trgovina nepokretnostima izme|u Srba i [iptara.
Bilo je izvesnih krivi~nih dela kr{ewa tog zakona i Vlada to istra`u-
je.
Zatim, Vlada finansira neke projekte na Kosovu i Metohiji vezane
za povratak Srba. Finansira se, recimo, izgradwa univerzitetskog na-
seqa za jedan broj univerzitetskih profesora koji su se naselili u Pri-
{tini i koji izvode nastavu na Univerzitetu u Pri{tini.
Vlada Srbije je izdvojila izvesna finansijska sredstva u prethod-
nom mandatu da se naprave naseqa za Srbe koji su izbegli iz Albanije.
Op{ta oskudica novca nas onemogu}ava da postignemo na tom planu mno-
go vi{e nego {to je do sada ra|eno, ali u svakom slu~aju, ube|en sam da
}e Vlada narodnog jedinstva intenzivirati napore u tom pravcu.
Ja sada ne mogu govoriti o konkretnim vidovima te intenzifikaci-
je i mora se unapred ra~unati sa veoma ograni~enim finansijskim sred-
stvima, ali sam ube|en da }e se sva finansijska sredstva koja se izdvoje
u takve svrhe do kraja racionalno koristiti.
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e, jo{ jedno pitawe za vas. “Zbog
~ega Milo \ukanovi}, u `i`i svih doga|awa posledwih nekoliko dana,
odlazi u Ameriku?”
Dr [e{eq: Zato {to Amerikanci poku{avaju da pomognu \ukano-
vi}u da pobedi na majskim izborima. Zato {to je po wihovom mi{qewu
\ukanovi} veoma kooperativan i podr`ava wihove stavove u vezi sa Ko-
sovom i Metohijom, odnosno podr`ava inicijativu za strano me{awe.
Milo \ukanovi} se sada ustremio `estoko protiv referenduma u
Srbiji i svaki politi~ar koji se na takav na~in postavi prema Srbiji i
srpskom narodu unapred mo`e ra~unati na ameri~ku pomo}.
Voditeq: “Ako ka`emo “ne” i uvedu nam sankcije, da li }e me|una-
rodna zajednica i daqe da ugwetava Srbiju?” To je slede}e pitawe za vas.
Dr [e{eq: Mislim da }e se zapadne sile preispitati posle ovog re-
ferenduma i da }e biti mnogo opreznije u nastupu, a to }emo znati ve} 29.
aprila na sastanku Kontakt grupe.
Rekao sam ve} – i ako bude nekih mera protiv na{e zemqe, te mere }e
biti vi{e kozmeti~kog karaktera. Ne}e i}i u onom pravcu koji nas naj-
vi{e boli, najvi{e tangira, a to je eventualna blokada na{e zemqe, za-
tvarawe granica i sli~no.
Dakle, insistira}e daqe na ukidawu onih povlastica koje smo nekad
imali u Evropskoj uniji. Te povlastice su ukinute jo{ pro{le godine,
ako se se}ate. Zatim, i}i }e mo`da na zabranu putovawa politi~kih
predstavnika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvo.
I}i }e na neke sli~ne mere, ali mislim da sada ne}e i}i na rigorozne ak-
cije protiv na{e zemqe, da }emo posle ovog referenduma imati izvestan
predah i da taj predah pru`a {ansu za na{u diplomatsku inicijativu.
589
 Amerikanci su poku{ali u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija
da izdejstvuju novo zavo|ewe sankcija na{oj zemqi, ali tu je do{lo do iz-
vesnog suprotstavqawa Kine i Rusije, tako da je zavr{na rezolucija bi-
la usmerena samo na zabranu prodaje oru`ja. Sve drugo {to su tra`ili
Amerikanci, nije pro{lo.
Nas je pogodila i ova rezolucija, jer je ona opasna kao presedan. Opet
su po~eli o nama da donose rezolucije. To je ono {to ne vaqa. Opet po~i-
wu da navikavaju javno mwewe da se rezolucijama me{aju u na{e unutra-
{we poslove.
Voditeq: “Ko su Nenad ^anak i Isakov da tra`e otcepqewe Vojvo-
dine?”
Dr [e{eq: Znate, oni su politi~ki klovnovi, jedna neozbiqna po-
liti~ka grupacija koja je gre{kom dobila, mislim, ~etiri mandata u Re-
publi~koj skup{tini. Nastupili su kao Koalicija Vojvodina, jer mnogi
stanovnici Vojvodine vole Vojvodinu. Svi Srbi vole Vojvodinu.
I po{to je do{lo do raspada koalicije “Zajedno”, po{to su demo-
kratske stranke bojkotovale izbore, jedan deo opozicionih glasa~a nije
hteo da glasa iz nekih razloga, recimo, za radikale, nije hteo da glasa
Srpski pokret obnove, usmerio se prema ovom novom nazivu, ne znaju}i
ni ko je ^anak, ni ko je Isakov, ni koje stranke ulaze u sastav Koalicije
Vojvodina.
To su qudi koji se nisu mnogo interesovali za politiku, nego su vi-
deli na bira~kom mestu – Vojvodina, i to zaokru`ili. Mislim da se mno-
gi gra|ani koji su glasali za Koaliciju Vojvodina kaju zbog takvog ola-
kog davawa glasa, ali znate, u izborima su mogu}e gre{ke. Ne verujem da
te stranke imaju ikakve perspektive u srpskom politi~kom `ivotu.
Voditeq: “Za{to je Jugoslavija prihvatila pretwu da ne upotrebi
vojnu silu u borbi protiv [iptara, kada oni imaju svoju Oslobodila~ku
vojsku Kosova?”
Dr [e{eq: Nije ta Oslobodila~ka vojska Kosova armija u pravom
smislu re~i. To je jedna teroristi~ka organizacija koja slu~ajno ima ta-
kav naziv, a mogla bi imati i neki drugi. I nije dobro da se vojska me{a
iz vi{e razloga.
Te stvari treba da re{ava policija, jer policija je srbijanska, a voj-
ska je institucija savezne dr`ave, aparat savezne dr`ave. Savezna dr`ava
ne bi trebalo da se me{a sve dok je Srbija u stawu da izlazi na kraj s tim
terorizmom, sve dok je u stawu da re{ava svoje unutra{we probleme.
S druge strane, politi~ki nije dobro da se koristi vojska u unutra-
{wim obra~unima, pa makar i protiv terorista. I tre}e, ako bi se voj-
ska ume{ala u unutra{we sukobe, onda bi velike sile krenule da dokazu-
ju kako je na delu gra|anski rat, kako to vi{e nisu teroristi~ke akcije,
jer vojske govore o ratu, vojska je anga`ovana tamo gde je rat. Tamo gde voj-
ska puca, tamo se vodi rat, i to bi moglo da intenzifikuje poku{aje wi-
hovog me{awa.
Sve dok je policija u stawu da izlazi na kraj s tim terorizmom, tre-
ba iskqu~ivo ona da obavqa taj posao. Mi imamo sna`ne policijske jedi-
590
nice, dobro osposobqene, obu~ene, opremqene i one su u stawu da iza|u
na kraj sa svim unutra{wim izazovima, a vojska treba da ~uva granice.
Vidite da je i vojska imala posledwih dana veoma uspe{ne akcije u zau-
stavqawu naoru`awa koje su [iptari poku{ali da prebace iz Albani-
je u na{u zemqu.
Voditeq: “Za{to Vlada Srbije ne zatvori Ameri~ki kulturni cen-
tar koji je aktivan na Kosovu, ili kada ve} uvedu sankcije, ako ih uvedu,
da li je mogu}e zatvarawe tog centra?”
Dr [e{eq: Sve je to mogu}e. To su ingerencije savezne dr`ave. Sa-
vezna vlada vodi spoqnu politiku. Sada bih mogao da vam govorim o svo-
jim li~nim `eqama i da se strana~ki postavim – {ta bi uradila Srpska
radikalna stranka na tom mestu, ali po{to Vlada Srbije ima striktna
ustavna ovla{}ewa i nadle`nosti, mi }emo se dr`ati tih nadle`nosti,
a na saveznim nivoima vlasti }emo se zalagati u skladu sa sopstvenim
programima za preduzimawe nekih drugih dodatnih mera radi za{tite
na{e dr`ave.
Voditeq: “Da li smatrate da svi [iptari na Kosovu ne `ele da `i-
ve sa Srbima i Crnogorcima?” Ovo ste ve} delom odgovorili.
Dr [e{eq: Ne smatram da svi ne `ele. ^ak mislim da je tu do{lo
do izvesnog pomerawa, da je vi{e onih koji bi hteli normalan `ivot, a
da se smawuje broj onih koji su do kraja uprli svoje snage da izdejstvuju
nezavisnost Kosova i Metohije. Sada, koliko je jednih a koliko drugih,
to ne mo`emo znati bez izbora. Mo`emo da naga|amo.
Voditeq: Gledalac iz Smedereva ka`e da je ovako u~estalo reklami-
rawe na televiziji deplasirano i da bi efektnije bilo iza}i pred TV
ekrane i re}i da se glasa, a narod ve} zna {ta treba da radi.
Dr [e{eq: Za{to bi bilo deplasirano? Znate, mislim da je bilo
nekoliko spotova Ministarstva za informacije. Tu se Vlada oglasila.
Narod je pozvan. Sada idu strana~ki spotovi. To je stvar svake stranke.
Srpska radikalna stranka je uplatila izvesne termine za emitova-
we svojih strana~kih spotova. To je uradila i Socijalisti~ka partija.
Da li }e to uraditi Jugoslovenska levica i Srpski pokret obnove,
ne znamo. Mi smo smatrali da kao stranka treba da se anga`ujemo u tom
pravcu i da pozovemo sve svoje simpatizere, sve svoje glasa~e, sve svoje
~lanove, sve qude koji misle o tom pitawu na isti na~in kao mi, da neiz-
ostavno u ~etvrtak iza|u na referendum i da glasaju. To je stvar politi~-
kih stranaka. Za{to bi nekome smetalo ako politi~ke stranke preko
javnih medija vode i svoju strana~ku propagandu.
I ovog puta, znate, nije re~ o izborima. Nije re~ o me|ustrana~kim
su~eqavawima, pa sad – nekom }e smetati propaganda na{e stranke, nama
}e smetati propaganda neke druge stranke. Ne, svi smo krenuli u istom
pravcu i stvar je svake stranke da u~ini sopstveni maksimum da doprine-
se da {to vi{e gra|ana u ~etvrtak iza|e na referendum.
Voditeq: Priveli smo emisiju kraju. Jo{ jedno pitawe na{ih gleda-
laca: “Kada }e Albanci na Kosovu da pla}aju porez, struju, ostale dr`av-
ne da`bine, sve ono {to ne pla}aju godinama?”
591
 Dr [e{eq: Mora}e sve da pla}aju. Kada? U najskorije vreme. Vlada
narodnog jedinstva je odlu~na da u Srbiji zavede red, da zavede discipli-
nu, odgovornost, pa i da poka`e sopstvenu efikasnost u smislu re{ava-
wa nagomilanih problema.
Mi }emo, naravno, paralelno raditi na oba zadatka, na oba posla, a
narod }e da procewuje koliko smo uspe{ni.
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e, ovo bi bilo sve {to smo mi i
na{i gledaoci imali da vas pitamo.
Da li vi imate jo{ ne{to da ka`ete na{im gledaocima ve~eras?
Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Smedereva, sve gra|ane Srbije da u
~etvrtak 23. aprila iza|u na referendum, da zaokru`e re~ “ne” ispod re-
ferendumskog pitawa i na taj na~in poka`u svoj patriotizam, svoju oda-
nost otaybini i svoje nemirewe s bilo kakvim poku{ajem stranih me{a-
wa u na{e unutra{we odnose.
Srbija je iznad svega. Srbija nema cenu. Svaki pedaq Srbije moramo
sa~uvati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala {to ste bili na{ gost ve~eras.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo bi bilo sve za ve~eras. Hvala na
pa`wi i prijatno ve~e.
XXX
[IPTARSKA ZLOUPOTREBA
ME\UNARODNOG PRAVA
TV Bor, 22. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Dobro do{li u emisiju
Televizije Bor “Otvoreni studio”.
Tema emisije je aktuelna situacija na Kosovu i Metohiji i referen-
dum o izja{wavawu gra|ana Srbije da li su za u~e{}e inostranih fakto-
ra u re{avawu situacije na Kosovu i Metohiji.
Gost ove emisije je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Repu-
blike Srbije i presednik Srpske radikalne stranke.
Dobro do{li u emisiju “Otvoreni studio”.
Dr [e{eq: Boqe vas na{ao.
Voditeq: Da podsetim gledaoce da i oni mogu da u~estvuju u emisiji
postavqaju}i pitawa na ovu temu posredstvom telefona. Po{tovani gle-
daoci, sve {to vas bude interesovalo, kad je re~ o aktuelnim problemi-
ma na Kosovu i Metohiji i o sutra{wem referendumu, postavite pitawe,
dr Vojislav [e{eq }e odgovoriti.
Za po~etak da ~ujemo va{e vi|ewe aktuelne situacije na Kosovu i
Metohiji.
592
Dr [e{eq: Situacija na Kosovu i Metohiji se daqe komplikuje, in-
tenziviraju se {iptarske teroristi~ke i separatisti~ke aktivnosti.
O~igledno je da sve to {iptarski separatisti rade na podsticaj zapad-
nih sila. ^ak se u nekim zapadnim zemqama nalaze i centri za obuku al-
banskih terorista. Videli ste, u posledwe vreme u~estali su poku{aji
ilegalnog prelaska jugoslovensko-albanske granice i preno{ewa ve}ih
koli~ina naoru`awa i opreme za teroristi~ke aktivnosti.
Na{a policija odoleva svim tim izazovima, vojska je pokazala da je
u stawu da {titi granice zemqe, a policija unutra{wi red i poredak.
Naravno, ne mo`e se svaka teroristi~ka aktivnost odmah u korenu sase-
}i, ali najva`nije je da je policija uspela da likvidira, pre izvesnog
vremena, u Drenici glavnu teroristi~ku bandu predvo|enu Ademom Ja-
{arijem. Likvidacija bande Adema Ja{arija obezglavila je {iptarske
teroriste. Oni, naravno, nastavqaju sa svojim teroristi~kim aktivno-
stima, ali Vlada Srbije }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da ugu{i te
teroristi~ke aktivnosti, da elimini{e sve one koji primewuju nasiqe
u politi~ke svrhe, a istovremeno, neprekidno nudimo predstavnicima
albanskih politi~kih partija otvoren dijalog o svim bitnim pitawima.
Dakle, nema tabu tema, o svemu mo`emo da razgovaramo. Naravno,
Vlada Srbije je za svoju platformu uzela Ustav Srbije, princip terito-
rijalne nepovredivosti Srbije, princip da je Kosovo unutra{we pita-
we Srbije i princip da ne dolazi u obzir nikakvo strano me{awe, stra-
na arbitra`a u na{im unutra{wim politi~kim odnosima.
Voditeq: Kakva su va{a o~ekivawa, ili boqe re~eno procene, ho}e
li albanski separatisti prihvatiti dijalog sa Vladom Srbije?
Dr [e{eq: Ho}e, ali je te{ko sada proceniti kada. Na{e je da ne-
prekidno nudimo taj dijalog. Na{im predstavnicima nije te{ko da pu-
tuju u Pri{tinu, skoro svakodnevno. Zakazan je i novi susret. Vladin
avion neprekidno leti na relaciji Beograd–Pri{tina, Vladina delega-
cija je u punom sastavu. Tu su direktni predstavnici Vlade, tri potpred-
sednika Vlade – iz svake od stranaka koalicije narodnog jedinstva po je-
dan potpredsednik Vlade i, naravno, predstavnici najve}ih parlamen-
tarnih stranaka iz Narodne skup{tine.
Na{e je da taj dijalog nudimo i da razgovaramo sa onima koji `ele
da razgovaraju, sa predstavnicima muslimana, Roma, Egip}ana, kako se ne-
ki od wih nazivaju, Turaka. Mi moramo celom svetu neprekidno pokazi-
vati da Kosovo i Metohija nisu albansko pitawe. Tamo je, naravno ve}i-
na Albanaca, ali nema ih vi{e od milion, u to sam apsolutno siguran, a
prema nekim zvani~nim procenama ima ih oko 800.000.
Tu je oko 200.000 Srba, 150.000 muslimana, oko 150.000 Roma, izvestan
procenat Turaka, Egip}ana i drugih nacionalnosti. Dakle, kad se sve to
prera~una, onda albanska dominacija nije tako naro~ito izra`ena, po-
gotovu kada imamo u vidu da su sve o{trije podele izme|u Albanaca mu-
slimana i Albanaca katolika, a i me|u Albancima muslimanima sve su
ve}e politi~ke trzavice. Rugovina stranka se pocepala u pogledu takti-
ke i strategije daqe politi~ke borbe, daqeg politi~kog pona{awa, a vi-
593
deli ste u nekim krajevima, recimo, oko De~ana, \akovice i drugim, vi-
{e hiqada Albanaca be`i od te teroristi~ke organizacije koja se nazi-
va Oslobodila~ka vojska Kosova, ne `ele ti qudi da budu wen `ivi zid,
da stradaju za wene politi~ke interese. Dakle, `ele da `ive normalnim
`ivotom, {to je prirodna pojava kod ve}ine stanovni{tva.
Videli ste da albanski teroristi gube nerve u posledwe vreme i sve
~e{}e ubijaju svoje sunarodnike. Pre nekoliko dana ubili su {est Alba-
naca zato {to su bili lojalni dr`avqani Srbije. Re~ je o uglednim, is-
taknutim i bogatim qudima, koji su razgranali svoje poslove, koji se ba-
ve nekim privrednim aktivnostima i koji smatraju da je wihova budu}-
nost u Srbiji.
Oni koji racionalnije i trezvenije razmi{qaju, znaju da se ne mo`e
Kosovo i Metohija otcepiti bez velikih `rtava, bez te{ke, krvave bor-
be, a ta krvava borba podrazumeva razarawe gradova, spaqivawe sela, du-
ge izbegli~ke kolone, stradawe civila. U svakom ratu najvi{e civili
stradaju. Oni su toga svesni.
Ako su svesni da ne mogu izbe}i `rtve u slu~aju gra|anskog rata u Sr-
biji, u slu~aju rata sa srpskim narodom i Srbijom, onda tra`e onu opciju
koja im obezbe|uje miran `ivot, a i za{titu svih wihovih prava. Srbija
nikada nije htela da uskrati ni jedno jedino gra|ansko, qudsko pravo pri-
padnicima albanske nacionalne mawine, ni bilo kojoj drugoj nacionalnoj
mawini. To je princip koga se dr`e sve politi~ke partije u Srbiji.
Mi se borimo protiv separatista, mi spre~avamo politi~ke aktiv-
nosti protiv dr`ave koje sprovode oni qudi koji nisu na{i dr`avqani,
a svi koji su lojalni Republici Srbiji uvek }e da u`ivaju punu ravno-
pravnost.
S druge strane, mnogi Albanci su svesni da je `ivot u Albaniji te-
`i, neuporedivo te`i nego u Srbiji. Jeste Srbija u ekonomskoj krizi, je-
ste u socijalnoj bedi, ali opet se `ivi neuporedivo boqe nego u Albani-
ji. Albanija je dve stotine godina iza nas i po kulturi i po stepenu eko-
nomskog razvoja, po svim civilizacijskim kategorijama.
Voditeq: Evo, primer da je i u posledwe vreme iz Albanije bilo iz-
beglica na Kosovo, a sa Kosova u Albaniju ne.
Dr [e{eq: Da, jedna ve}a grupa Srba izbegla je iz Albanije u Srbi-
ju i za wu je izgra|eno celo jedno selo kod De~ana. Ti Srbi su sada na uda-
ru albanskih terorista.
S druge strane, veliki broj Albanaca u proteklih pola veka se pre-
selio na Kosovo i Metohiju. E sada, neki od wih su iskreno be`ali od re-
`ima i uslova `ivota u Albaniji, a neki su tendenciozno slati da bi se
pove}ala albanska etni~ka masa na Kosovu i Metohiji, kako bi se bavi-
li separatisti~kim aktivnostima.
Mi smo, naravno, svega toga svesni. I da bi se ispravno re{io kosov-
skometohijski problem, problem albanske nacionalne mawine, neopho-
dan je i vanredni popis stanovni{tva, da ta~no vidimo koliko qudi `i-
vi na Kosovu i Metohiji, da vidimo ta~no ko je dr`avqanin, ko nije. Mo-
ramo da sredimo mati~ne kwige dr`avqana, mati~ne kwige umrlih i ro-
594
|enih. De{avalo se da neki Albanac umre, pa deset godina porodica ne
prijavquje wegovu smrt dr`avnim organima da bi i daqe uzimali penzi-
ju. Ili, rodi se dete, pa ga prijave u 7-8 op{tina, pa ispada da je sedmoro
ili osmoro dece ro|eno, umesto jednoga. Takvih slu~ajeva ima. Veliki
broj Albanaca se iseqava u Zapadnu Evropu, Ameriku, Kanadu, Austra-
liju. Bez popisa stanovni{tva, mi ne znamo ni{ta.
Ni te wihove demonstracije nisu naro~ito masovne. Bilo je u jednom
momentu oko dvadeset, mo`da trideset hiqada qudi, a onda se to svede iz-
me|u hiqadu, dve, nekada pet, ali uglavnom to jewava.
Voditeq: Iz svega toga se vidi da je to vi{e, ili najvi{e dr`avno i
nacionalno pitawe, a ne politi~ko i ideolo{ko, i dobro je {to su se sve
stranke u Srbiji slo`ile kad je re~ o Kosovu i Metohiji.
Dr [e{eq: Po prvi put u posledwih osam godina, otkada je uvedena
demokratija u Srbiji, otkad je uveden vi{epartijski sistem, po prvi put
sve ozbiqne politi~ke partije imaju jedinstven stav o jednom veoma
ozbiqnom pitawu, o pitawu odbijawa bilo kakvog stranog me{awa u na-
{e unutra{we odnose, o pitawu principa da je Kosovo unutra{wa stvar
Srbije, i to je veoma zna~ajno.
To je velika mera jedinstva i ja sam ube|en da }e narod to postignu-
to jedinstvo sutra masovno potvrditi na referendumu, da }e iza}i ogro-
man broj qudi i da }e oni redom zaokru`iti re~ “ne” ispod referendum-
skog pitawa.
To }e zna~iti dodatnu stabilizaciju politi~kih prilika u Srbiji.
To }e u~vrstiti na{u pregovara~ku poziciju u vezi sa svim pitawima ko-
jima nas priti{}u velike sile, u pogledu povratka u me|unarodne orga-
nizacije, uvo|ewa ili neuvo|ewa sankcija.
Ja sam li~no ube|en da }e se posle sutra{weg referenduma primi-
riti malo pritisci zapadnih sila, bar ove direktne pretwe, pretwe `e-
{}im oblicima sankcija i tako daqe.
Velike sile, posle ovog referenduma, moraju preispitati svoju po-
litiku prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema Saveznoj Republici
Jugoslaviji. Ne iskqu~ujem opasnost od sankcija. Svaki normalan ~ovek
se i daqe pribojava sankcija. Sankcije su realna opasnost i one }e nam
naneti veliku {tetu ako se opet uvedu. Jo{ nisu sve sankcije ni ukinu-
te, nas gu{i i taj tzv. spoqni zid sankcija, ali mi nemamo vi{e kud, mi
nemamo gde da uzmi~emo. Mi smo saterani u jedan ugao, preostaje nam da
kapituliramo ili da se borimo.
Po{to niko nije za kapitulaciju, i pored straha od sankcija, i pored
svesti o svim tim problemima koji slede ako nam sankcije uvedu, mi mo-
ramo izdr`ati. Moramo sa~uvati otaybinu, moramo sa~uvati dr`avu.
Voditeq: Za{to se, u stvari, `eli internacionalizacija kosovskog
pitawa i koje su sve mogu}e posledice ako do toga i do|e?
Dr [e{eq: Internacionalizacija bi za nas bila fatalna, ona bi
uni{tila Srbiju. Imamo iskustvo Republike Srpske Krajine, iskustvo
Republike Srpske. Gde god je do{lo do stranog me{awa, to je bilo na
{tetu srpskog naroda.
595
 Setite se, Ujediwene nacije su garantovale sigurnost Republike
Srpske Krajine, apsolutno garantovale. Sajrus Vens je garantovao sigur-
nost Republike Srpske Krajine, a onda, posle nekoliko godina, Ujediwe-
ne nacije su propustile hrvatsku vojsku, a hrvatska vojska je uz direktnu
pomo} Amerikanaca, ogwem i ma~em spalila zapadne delove Srpske Kra-
jine, a nedavno umar{irala i u isto~ne delove.
Dakle, o~igledno, svaka internacionalizacija, svaka me|unarodna
arbitra`a, bila je na srpsku {tetu. Tako isto u pogledu Republike Srp-
ske. One zapadne sile koje su nas blokirale u Ujediwenim nacijama, koje
su nas prakti~no izbacile iz Konferencije o evropskoj bezbednosti i
saradwi, koje su zavele zlo~ina~ku blokadu protiv Srbije i srpskog na-
roda, protiv Savezne Republike Jugoslavije, blokadu koja je izazvala tra-
gi~ne posledice za na{u zemqu i za na{e qude, ne mogu biti objektivni
arbitri, ne mogu biti objektivni modelatori rasprave, dijaloga izme|u
predstavnika srpske vlasti i albanskih politi~kih partija.
Oni otvoreno potpoma`u {iptarske separatiste, oni otvoreno pot-
poma`u terorizam, iako su na re~ima protiv terorizma. A za{to Ame-
rikanci nisu tu takozvanu Oslobodila~ku vojsku Kosova stavili u svoj
dr`avni registar teroristi~kih organizacija? Je li terorizam samo
ono {to ugro`ava Ameriku, {to bombe postavqa po Americi, {to ubi-
ja civile po Americi?
Vaqda je terorizam i ono {to deluje na taj na~in u Srbiji, {to ovde
ugro`ava civile, uni{tava qude, imovinu i sli~no.
Voditeq: Dakle, ako se sada napravi ustupak, {to se najverovatnije
ne}e dogoditi i o ~emu }e se sutra gra|ani Srbije izjasniti na referen-
dumu, postoji opasnost da se taj ustupak kasnije i pove}a, da se na primer
pro{iri na Sanyak.
Dr [e{eq: Ako sada dozvolimo strano me{awe u pitawe Kosova i
Metohije, ako dozvolimo me|unarodnu arbitra`u, ote}e nam Kosovo i
Metohiju, i ne}e na tome stati. Slede}a faza je Ra{ka oblast, ili
Sanyak, kako ga nazivaju, Crna Gora, i Vojvodina na kraju. Srbiju bi sve-
li na granice Beogradskog pa{aluka, i ve} rade u tom pravcu.
[ta je zamisao velikih sila? Zamisao velikih sila je da prinude Srbi-
ju da pristane da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sa-
stavu Savezne Republike Jugoslavije. Na tome insistiraju najvi{e Ameri-
kanci, koji jo{ nisu ni priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u svo-
jim oficijelnim, zvani~nim komunikacijama govore Srbija i Crna Gora.
Ako vam neko pi{e pismo iz Amerike i na pismu napi{e Savezna Re-
publika Jugoslavija, ili Jugoslavija, u ameri~koj po{ti }e precrtati Ju-
goslavija, pa staviti Srbija i Crna Gora.
A sada oni tra`e da Kosovo bude federalna jedinica. Za{to to tra-
`e? Oni su veoma lukavi. Sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqe-
we Kosova. Kosovo je sastavni deo Srbije i ne mo`e se te`wa za otcepqe-
wem podvesti ni pod jednu normu me|unarodnog prava.
Kada bi Kosovo postalo federalna jedinica u sastavu Savezne Repu-
blike Jugoslavije, dobilo bi atribute dr`avnosti, jer federacija je slo-
596
`ena dr`ava, a federalna jedinica je prosta dr`ava unutar slo`ene dr-
`ave i federalna jedinica ima atribute dr`avnosti.
Po me|unarodnom pravu, federalna jedinica mo`e doneti odluku da
se otcepi od federacije referendumom, i voqa naroda se onda po{tuje.
To bi, dakle, bila prva faza – progla{ewe federalne jedinice, a posle
bi [iptari, kad im se prohte, oti{li. Ne bi odmah oti{li, jer bi Ame-
rikancima trebalo u prvoj fazi da preko albanske vlasti u Pri{tini i
preko Americi naklowenog re`ima u Podgorici uspostave prinudnu
upravu nad Srbijom.
Srbiji bi bio apsolutno nepodno{qiv opstanak u Saveznoj Repu-
blici Jugoslaviji, gde bi ona bila jedna od tri federalne jedinice, a re-
`im iz Pri{tine i re`im iz Podgorice vode antisrbijansku politiku.
Onda bi Srbija tra`ila na~in da skine te okove, a zapadne sile bi re-
kle: evo, nama je `ao {to je propala Savezna Republika Jugoslavija, Sr-
bija je kriva, Srbija je to pocepala. Mi smo hteli da opstane, mi smo
spre~avali [iptare da iza|u, mi smo spre~avali Kosovo da iza|e, ali
evo, Srbija je razbila tu dr`avu.
To je ta perfidna metodologija antisrpskog nastupa zapadnih sila.
Voditeq: Samo je treba prepoznati, odnosno gra|ani Srbije treba
da je prepoznaju.
Dr [e{eq: Ona je veoma jasna, znate, i lako obja{wiva.
Voditeq: Dobro, bi}e jo{ vremena, nadam se, za razgovor na tu temu,
ali evo, ima dosta pitawa, pa da pre|emo malo i na pitawa gledalaca.
Sa{a iz Bora pita: “Za{to se ne proteraju sa Kosova i iz Srbije oni
koji nemaju dr`avqanstvo?”
Dr [e{eq: Pa ne}emo mi da proterujemo sve qude koji nemaju dr`a-
vqanstvo. Za{to ne bi neki Nemac, Francuz, Italijan, Rus, Bugarin, Ru-
mun, do{ao u Srbiju, ovde normalno `iveo, obavqao neke privredne ak-
tivnosti? Neko }e do}i i uneti svoj kapital, za{to ne bi mogao da `ivi
ovde normalno? Nema dr`avqanstvo, ali to ne zna~i da on ne mo`e `i-
veti `ivotom dostojnim ~oveka, ako ne ugro`ava Srbiju, ako se normal-
no pona{a.
Mi treba da proteramo sve one koji nisu na{i dr`avqani a direkt-
no rade protiv Srbije, ugro`avaju Srbiju kao dr`avu. Takve treba da
proteramo i na tome }emo da radimo.
Voditeq: Slavko Jovanovi} pita: “Kada bi gospodin [e{eq bio
predsednik, da li bi raspisao referendum?”
Dr [e{eq: Da, mislim da je ovo bila veoma pametna ideja predsed-
nika Savezne Republike Jugoslavije. Slobodan Milo{evi} je svoju ini-
cijativu uputio Vladi Republike Srbije i Vlada Republike Srbije je
inicijativu jednoglasno prihvatila i uputila u formi predloga Narod-
noj skup{tini, jer po Ustavu, Vlada je predlaga~ odr`avawa referendu-
ma pred Narodnom skup{tinom.
Mislim da je ideja veoma dobra. [ta se posti`e time? U~vr{}uje se
pozicija i Republi~ke i Savezne vlade u pogledu Kosova i Metohije. Mi
znamo unapred kakav }e biti odgovor naroda, ali sada, posle referendu-
597
ma, zapadne sile i wihovi politi~ari ne mogu da {pekuli{u, kao {to je
nedavno Gelbard u Beogradu, na Televiziji Studio B izjavio: srpski na-
rod `eli dobre odnose sa Amerikom, on `eli stranu arbitra`u, `eli
strano me{awe, `eli posredovawe, ali evo, ovaj re`im to spre~ava.
Srpski narod ne `eli kapitulaciju. Treba da poka`emo da nikakve
razlike izme|u vlasti i naroda u pogledu odbijawa stranog me{awa ne-
ma. Mi mo`emo da se delimo na politi~ke stranke, mi imamo razli~ite
ideologije, razli~ite politi~ke interese, mo`emo `estoko da se suko-
bqavamo u me|ustrana~kim sporewima, ali kad je u pitawu dr`ava, onda
treba svi da zapnemo iz petnih `ila i da branimo dr`avu. Niko smo i ni-
{ta bez dr`ave.
Dr`ava je osnovni preduslov da mo`emo normalno da `ivimo, da se
bavimo politikom, ekonomijom, socijalnim i kulturnim pitawima itd.
Voditeq: To su stranke i pokazale sada, izja{wavaju}i se.
Dr [e{eq: I pokazale su, najve}i stepen ozbiqnosti su politi~ke
partije pokazale. Ima onih bezna~ajnih, vanparlamentarnih stranaka,
koje su kivne pre svega na same sebe, jer su napravile katastrofalnu gre-
{ku pro{le godine bojkotuju}i parlamentarne izbore. Ima ovih sitni-
jih, izdajni~kih stranaka, vojvo|anskih autonoma{a i sli~nih koji ona-
ko, ~isto teraju inat i prkose, ali nema ni{ta od toga, nemaju oni nika-
kvo upori{te u narodu.
Stranke koje su podr`ale referendum imaju 237 poslanika u Narod-
noj skup{tini Srbije. Samo 13 poslanika imaju one stranke koje su vi{e
ili mawe protiv referenduma. Ma|ari se nisu mnogo u to me{ali.
Protiv referenduma su ~etiri poslanika Koalicije Vojvodina i, mi-
slim, tri predstavnika muslimanskih i {iptarskih stranaka. To je sve.
Voditeq: Milo{ iz Bora: “Za{to Milo{evi} jednostavno ne spro-
vede Ustav, nego radi ono za {ta je osu|ivao Karayi}a?”
Dr [e{eq: Prvo, ovde je re~ o sprovo|ewu Ustava Republike Srbi-
je, to nije nadle`nost saveznog predsednika. Savezni predsednik se ruko-
vodi Saveznim ustavom, koji tako|e spre~ava bilo kakvo strano me{awe
u unutra{we poslove Savezne Republike Jugoslavije, i savezni predsed-
nik predstavqa Saveznu Republiku Jugoslaviju u zemqi i u svetu.
[to se ti~e situacije u Republici Srpskoj i Karayi}evog referen-
duma, to je drugo pitawe. Ja ne bih znak jednakosti povla~io izme|u re-
ferendumskog pitawa stvorenog u Republici Srpskoj i referendumskog
pitawa u Srbiji, niti bih sada otvarao raspravu za{to je ranije dolazi-
lo do sukoba me|u srpskim politi~arima.
Znate, i mi smo nekada bili u sukobu sa vrhom Socijalisti~ke parti-
je Srbije, nekada je taj sukob bio izra`en u veoma `estokoj formi. Me|u-
tim, sada smo na{li zajedni~ki jezik, usaglasili politi~ke ciqeve, na-
{li zajedni~ki minimum programskih ciqeva i formirali Vladu narod-
nog jedinstva. Za nas je 24. mart nulta ta~ka. Mi moramo da ostavimo isto-
riji ono {to je bilo ranije i da krenemo zajedni~kim snagama da spasemo
Srbiju, da spasemo preostale srpske teritorije, da je izvedemo iz ekonom-
ske krize i da narod spasimo socijalne bede.
598
[to se ti~e referenduma u Republici Srpskoj, on je imao pozitiv-
ne posledice. Znate, taj referendum u Republici Srpskoj protiv
Vens–Ovenovog plana, ako se misli na taj referendum, spre~io je prime-
nu Vens–Ovenovog plana, i ovaj naredni, Dejtonski plan, koji je sprove-
den u Republici Srpskoj, bez obzira {to smo na wega imali mnogo pri-
medbi, neuporedivo je boqi od Vens–Ovenovog plana.
Da li se se}ate Vens–Ovenovog plana? Teritorija Republike Srpske
uop{te nije bila kompaktna, ve} potpuno razbijena i svedena, mislim, na
38 ili 42 odsto, a sada je teritorija Republike Srpske 49 odsto biv{e
Bosne i Hercegovine, i ona je kompaktna. Ugro`avaju nam Br~ko, to je
istina. Jo{ pitawe Br~kog nije re{eno. To je Damoklov ma~ nad Repu-
blikom Srpskom, ali za sada je teritorija kompaktna, celovita.
Zna~i, i taj referendum u Republici Srpskoj je odigrao svoju ulogu,
bio je veoma zna~ajan. Naterao je zapadne sile da se odreknu Vens–Ove-
novog plana.
Voditeq: Vezano je i ovo pitawe za Dejtonski sporazum. Zoran iz
Bora pita: “Da li je gospodin [e{eq imao prilike da pro~ita Dejton-
ski sporazum, u {ta sumwa, i da li je Milo{evi} tada potpisao ne{to u
vezi sa Kosovom?”
Dr [e{eq: Da, pro~itao sam Dejtonski sporazum, i svi dejtonski
sporazumi, re~ je o nekoliko sporazuma i dodatnih protokola, objavqe-
ni su u specijalnom izdawu “Na{e borbe” odmah po potpisivawu Dejton-
skog sporazuma.
Nema tu ni{ta {to je tajna. Dejtonski sporazumi se uop{te ne ti~u
Kosova i Metohije. Dejtonski sporazum odnosi se iskqu~ivo na terito-
riju biv{e Bosne i Hercegovine.
Voditeq: Nada iz Bora ka`e: “Da li iza ovog problema u vezi sa
Kosovom stoji neki potpis u Dejtonskom sporazumu, a referendum slu`i
samo kao opravdawe politi~arima?”
Dr [e{eq: Znate, te dve stvari bi bile krajwe kontradiktorne. Da
je ne{to potpisano u Dejtonu povodom Kosova i Metohije, onda bi refe-
rendum bio besmislen, kontraproduktivan.
Referendumom vlast garantuje narodu da ne}e popustiti u pogledu
eventualnog stranog me{awa. To garantuju stranke koje su u Vladi narod-
nog jedinstva i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija Sr-
bije, i Jugoslovenska levica. I tome se prikqu~io Srpski pokret obno-
ve, kao opoziciona stranka na republi~kom nivou.
Dakle, mi svojim zalagawem za referendum garantujemo narodu da
}emo istrajati, da }emo izdr`ati i da ne}emo popustiti pred stranim
pritiscima. Ne}emo dozvoliti da nam neko otme Kosovo i Metohiju.
Brani}emo ga svim sredstvima. Mi svoju voqu sada proveravamo pred sa-
mim narodom. Voqom naroda `elimo da potkrepimo svoju ve} iskazanu
odlu~nost da branimo Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Sa{a Stojanovi} pita: “Da li gospodin [e{eq mo`e da
garantuje da, ukoliko se strane sile ne ume{aju, niko ne}e da nam uvede
sankcije?”
599
 Dr [e{eq: To ne mogu da garantujem. Pretwa sankcijama i daqe sto-
ji. Li~no mislim da }e biti mawe {anse da nam obnove sankcije ako su-
tra odlu~no referendumom stavimo do znawa da svim zajedni~kim snaga-
ma branimo Kosovo i Metohiju, bez obzira na strane pretwe, ali garan-
cije da nam ne}e uvesti sankcije zaista ne mogu da dam.
Voditeq: Goran Stankovi} ka`e: “Za{to niko nije objasnio {ta na-
rod dobija ako zaokru`i ’da’, a {ta dobija ako zaokru`i ’ne’?”
Dr [e{eq: Pa, ako zaokru`i “da”, ja apsolutno ne verujem da je to
mogu}e, zna~i da smo spremni na kapitulaciju, da smo spremni da nam po-
cepaju Srbiju, da nam uzmu Kosovo i Metohiju, da nam uzmu Ra{ku oblast,
Crnu Goru, Vojvodinu, da svedu Srbiju na Beogradski pa{aluk. Ko zna ka-
ko bi daqe cepali Srbiju, {ta bi daqe radili sa Srbijom.
Ako na referendumu ka`emo “ne”, u {ta sam apsolutno siguran, mi
}emo ~vrsto da branimo dr`avni suverenitet i teritorijalni integri-
tet Srbije. Postavqa se sada pitawe – s vi{e ili mawe muke, s vi{e ili
mawe nevoqa. To koliko }emo imati nevoqa, ne zavisi samo od na{eg sta-
va. Zavisi od stava zapadnih sila i wihove odlu~nosti da nas uni{te.
One bi htele da nas uni{te, ali da uvek imaju neku pravnu podlogu.
One ne `ele krajwe brutalno da nas uni{te, recimo da nas bombarduju,
da nas okupiraju, da ratuju s nama. One `ele da nas perfidnim metodama
privole da sami pristanemo da eutanaziju.
Voditeq: Mijatovi} Vladimir ka`e: “Da li }e narod posle ovog re-
ferenduma ponovo da `ivi kao 1993. godine?”
Dr [e{eq: Mislim da ne}e. Za{to? Zato {to smo sada spremniji na
eventualne sankcije nego {to smo bili 1992. i 1993. I zato {to su sada
sankcije mawe verovatne nego {to su bile 1992. godine. Ali moramo bi-
ti na sve spremni. Nema te pretwe, da ka`u – baci}e atomsku bombu, mi
ka`emo: evo, ne mo`emo da se odbranimo, vi bacite, ali mi ne damo Ko-
sovo.
E, kada im stavimo do znawa krajwu odlu~nost da po svaku cenu bra-
nimo Kosovo i Metohiju, oni moraju da razmisle da li im je produktivno
da daqe nasr}u, da idu tim sirovim, nasilni~kim metodama ili da tra`e
neku drugu varijantu.
Postoji sad i kod wih kolebawe u proceni stvarnih interesa. A wi-
hov je nesporan interes da se Srbija svede na teritoriju Beogradskog pa-
{aluka. Ali je wihov interes i da se sa~uva mir u Evropi. Oni `ele sve
da postignu politi~kim sredstvima, bez novih ratnih po`ara.
Ako nas `e{}e pritisnu pa izazovu rat na Kosovu i Metohiji, onda
}e planuti i Makedonija. Znate, u Makedoniji je situacija krajwe rovi-
ta, kriti~na, rekao bih. ^ak kriti~nija nego na Kosovu, jer Makedoniju
nema ko da brani. Makedonija prakti~no nema vojske. A onda bi se vero-
vatno ume{ale i susedne dr`ave: Albanija, Gr~ka, Turska, Bugarska. Ko
zna {ta bi se onda desilo.
Jedna stvar je u svemu ovome interesantna. Evo, pratio sam obave-
{tajne podatke koji pristi`u u Vladu Srbije, i u posledwa tri dana na
ameri~kim televizijskim stanicama nema ni{ta o Kosovu i Metohiji.
600
I, nema napada na Srbiju. Mo`da to ne{to govori, mo`da ne govori, ali
vide}emo. Zna~i, u svakom slu~aju }e do}i do izvesnog preispitivawa
balkanske politike zapadnih sila.
Rusija otvoreno stavqa do znawa da je protiv sankcija. Kina otvore-
no stavqa do znawa da je protiv stranog me{awa u na{e unutra{we po-
slove. Susedne zemqe koje ~ak pristaju da u|u u NATO, koje pristaju da
slede ameri~ku politiku, tra`e da se sankcije ne uvode. To su Rumunija,
Bugarska, pa i Ma|arska.
U Makedoniji su politi~ari podeqeni. Neki su protiv sankcija, a
ministar odbrane Kitanovski u Va{ingtonu tra`i sankcije. Sad }e to
oni morati da objasne pred sopstvenim narodom.
Voditeq: Koliko je sve to u wihovim planovima pribli`avawe ide-
ji za zaokru`ivawe one zelene transverzale?
Dr [e{eq: Pa, pojavquju se sve ~e{}e, i u ameri~koj {tampi i u na-
u~noj literaturi, procene da Amerikanci tra`e izvesno savezni{tvo sa
islamskim svetom protiv Evrope, da je to na~in da se sputa ujediwewe
Evrope, jer ujediwena Evropa postaje veliki izazov za Ameriku.
Ima tu dosta spekulacija. Znate, nema tu uvek nekih ubedqivih doka-
za. Nekad ima, nekad nema. Ali da je ciq panislamisti~ki centar, a u
svetu prodor u Evropu, u to nema nikakve sumwe. I zbog toga su mnoge
islamske zemqe podr`ale rat u Bosni i Hercegovini i stavile se na
stranu bosanskih muslimana, obilato ih pomogle novcem, oru`jem, do-
brovoqcima itd.
Voditeq: Ima jo{ dosta pitawa. Goran Milo{evi} iz Bora pita:
“Za{to se gospodin [e{eq i wegovi istomi{qenici ne presele na Ko-
sovo, jer je naseqavawe Srba na Kosovu jedino re{ewe problema?”
Dr [e{eq: Ja sam prvi iza{ao sa idejom, jo{ 1987. godine, u kwizi
“Demokratija i dogma” koja je tada bila zabrawena, pa je jo{ jednom za-
brawena 1989. godine, pa se 1991. pojavila u novom izdawu bez zabrane, pr-
vi sam izneo ideju da bi trebalo prestonica Srbije da se preseli na pod-
ru~je Kosova i Metohije.
Me|utim, to je veoma skup projekat. U budu}nosti ne bih be`ao od
toga, ali sada nemamo novca da to sprovedemo. Znate, da se preseli Vla-
da, sve Vladine institucije, ogroman bi novac bio potreban, nekoliko
milijardi maraka. A mi treba da na|emo novac da nadoknadimo zaostale
penzije, de~ji dodatak za godinu dana. Treba da re{avamo probleme u
zdravstvu, {kolstvu...
Dakle, svaki put imamo ogromne probleme kada treba da obezbedimo
isplatu penzija. Jedva smo sada na{li novac, jedva je Vlada na{la novac
da se isplate pred Vaskrs plate prosvetnim radnicima. I nisu stigli
svima da isplate, pa su neki posle Vaskrsa dobili plate.
Uspeli smo za drugi deo januarske penzije da na|emo pare. Te pare ni-
smo zatekli u blagajni. Tih para nema. Veoma je spor priliv u republi~-
ki buyet. Mnoge firme vrlo neredovno upla}uju doprinose i poreze.
Znate, za svaki dinar moramo da se borimo, a sproveli smo i stravi~-
ne mere {tedwe u samoj Vladi.
601
 Voditeq: [to se ti~e preseqewa na Kosovo i Metohiju...
Dr [e{eq: A {to se ti~e preseqewa na Kosovo i Metohiju, ne bih
be`ao od toga, kada bi sada bilo novca da se to finansira. Verovatno je
va{ gledalac mislio da se i vlada preseli, ne samo ja kao pojedinac, be-
smisleno bi bilo. Znate, ja sam profesionalni politi~ar, a sada sam
potpredsednik Vlade. Ne mislim da napu{tam tu funkciju bez te{ke mu-
ke. Sve dok mislim da ta vlada ima {ansi da uspe, da ostvari neke dobre
rezultate, ja ostajem na tom mestu. A da sam idem tamo, da se izolujem od
rada te vlade, bilo bi besmisleno.
Voditeq: Marija iz O{treqa pita, a vezano je za ono {to ste malo-
pre govorili: “Kako da qudi iza|u na referendum kad su primawa nere-
dovna kao i isplata de~jih dodataka?”
Dr [e{eq: Ja sam svestan toga i Vlada }e da radi na re{avawu ovog
problema. Mi ve} imamo neke ideje pred sobom. Vide}emo kako da ih re-
alizujemo.
Rekao sam ve} s ~ime se suo~avamo – sa praznom blagajnom. Ali sada
novac tra`imo. Tra`imo iz nekih alternativnih izvora. A mere {ted-
we smo u Vladi sproveli.
Prvo, ne}e biti nikakvog rebalansa buyeta, bez obzira na devalva-
ciju. Jednoglasno smo zauzeli stav – nema rebalansa. Svaki ministar je
obavezan da vidi {ta mo`e da se u{tedi u wegovom ministarstvu. Se~e-
mo sva neracionalna davawa, raznorazne dru{tvene organizacije i ra-
znorazne aktivnosti koje nisu u sklopu na{e socijalne i ekonomske po-
litike. Krajwe {tedqivo }emo se pona{ati. Svaki dinar koji preosta-
ne usmerava}emo ka sanirawu problema penzija, de~jih dodataka, socijal-
ne pomo}i, invalidnina i tako daqe.
Ako ne bude sankcija, mi }emo mnogo br`e i}i sa procesom privati-
zacije. Proces privatizacije treba da donese ozbiqnu sumu novca. Reci-
mo, ako se prodaju ~etiri cementare, one su veoma privla~ne stranim
kupcima, to }e doneti ozbiqnu sumu novca, a one }e da rade uspe{nije jer
stranac }e dodatni kapital da investira, da unapre|uje proizvodwu, da
uvede novu tehnologiju. Znate, wemu je ciq {to ve}i profit, a mi imamo
sirovina za cement prakti~no svuda u Srbiji. To je ovaj kamen laporac,
ne znam {ta se jo{ me{a, nisam ba{ stru~wak za cement, ali se bar raz-
umem u resurse.
Imamo tih resursa na raspolagawu. I}i }emo tako postepeno sa pri-
vatizacijom, ali insistira}emo da ta privatizacija ide za gotov novac.
Taj novac treba odmah da se ula`e u privredu i u vra}awe dr`avnih oba-
veza i dr`avnih dugova.
Onda }emo da vidimo kako da vratimo, prvo, staru deviznu {tedwu, 84
odsto partija stare devizne {tedwe su iznosi do hiqadu maraka. A ukupan
iznos je dve stotine pedeset do tri stotine miliona maraka. To je, zna~i,
negde do dve milijarde ili milijardu i osam stotina miliona dinara.
Dakle, da vidimo kojom varijantom da to zatvorimo, da se 84 odsto
partija likvidira. Onda imamo 16 odsto starih deviznih {tedi{a koji
imaju vi{e od hiqadu maraka. Za wih postoje druge varijante: prodajom
dr`avne imovine, akcionarskim ulozima itd.
602
Znate, neko ko ima milion, dva ili tri miliona maraka stare devizne
{tedwe, onda mo`e da mu se ka`e: dr`ava nema te pare, ali evo, kupi tu
fabriku, kupi ovu zgradu, kupi ovu zemqu, kupi ovu {umu, kupi ovo, kupi
ono, pa }e{ da nadoknadi{ ono {to si ulo`io svojevremeno u nekoj od ba-
naka.
Voditeq: Da se vratimo ovim pitawima vezanim za Kosovo i Meto-
hiju. Gospodin Gubi} iz Bora ka`e: “Ako se zna ko stoji iza terorizma na
Kosovu, za{to dr`ava ne preduzme zakonom predvi|ene mere protiv te-
rorista?”
Dr [e{eq: Dr`ava preduzima te mere, znate, ali ovde je prakti~no
do{lo do gerile u izvesnom smislu re~i. I najva`nije je {to je glavna
teroristi~ka grupacija likvidirana. Ti teroristi su vrlo surovo po-
stupali i prema svojim najbli`im, prema svojoj deci, prema svojim `e-
nama, starim roditeqima. Posebno ovaj Adem Ja{ari, li~no je ubio svog
sinovca. Oni su se zabarikadirali u svojim ku}ama i pretvorili ih u
tvr|ave. Policija je tra`ila da puste civile, `ene, decu. Nisu hteli.
Hteli su da ih `rtvuju. Neke su sami ubili u o~ajni~kom nastojawu samo
da napakoste.
Znate, vide – nemaju {ansu da se izvuku, da pobegnu, vide da }e oni sa-
mi poginuti, pa ko ra~unaju, da pobiju i te civile, da se to pripi{e srp-
skoj policiji.
Voditeq: Golubovi} iz Bora pita: “Za{to gospodin \ukanovi} po-
dr`ava terorizam na Kosovu?”
Dr [e{eq: Re`im u Podgorici je u sukobu sa re`imom u Beogradu,
a pogotovu su u sukobu Socijalisti~ka partija Srbije i Demokratska
partija socijalista, \ukanovi}eva. Taj sukob datira od ranije.
U sukobu je i Srpska radikalna stranka, samo {to su to bile razli-
~ite faze. Nekad je taj sukob bio o{triji, nekad ne{to bla`i. Mi smo
sada krenuli jednom umerenom linijom u ciqu da ostvarimo {to vi{e
poslani~kih mandata za na{u stranku.
\ukanovi}, o~ekuje sve ve}u podr{ku zapadnih sila, zatim, \ukano-
vi}a je uzdrmalo formirawe nove Vlade u Srbiji, stabilizacija poli-
ti~kih prilika u Srbiji. On je verovatno o~ekivao da se ne}e u Beogra-
du formirati stabilna vlada ili da }e vladu formirati neke druge po-
liti~ke partije, pa da }e se brzo posva|ati. Dakle, da se ne}e ozbiqno
prihvatiti posla, nego }e se prve trzavice desiti oko raspodele luksu-
znih stanova, vila, privilegija, ambasadorskih polo`aja i sli~nih
stvari.
Po{to se to nije desilo, shvatili su da je vlada formirana na ozbi-
qan na~in, na ozbiqnim principima, da je do{lo do ozbiqne raspodele
ministarskih resora. Shvatili su da je do kraja usagla{ena voqa koali-
cionih partnera u Vladi narodnog jedinstva da istraju na ovim program-
skim ciqevima.
Shvatili su da smo na{li minimum zajedni~kih programskih ciqe-
va koji su izra`eni u ekspozeu premijera Mirka Marjanovi}a i to ih je
sada uzdrmalo.
603
 U Crnoj Gori su izbori 31. maja. \ukanovi} ne mo`e ra~unati na onaj
procenat glasova koji je imao na predsedni~kim izborima, jer su tad uz
wega stali i liberali, i muslimani, i [iptari. Sada svako ide za svojom
strankom. Muslimani glasaju za svoje stranke, [iptari za svoje, libera-
li za svoju stranku.
Zna~i, \ukanovi} sad tek treba da vidi koliko je wegovo stvarno
upori{te u narodu. U Crnoj Gori, pored muslimanskih i {iptarskih
stranaka, izlaze jo{ ~etiri ozbiqne partije. To su \ukanovi}eva, Bula-
tovi}eva, liberali i srpski radikali. I to je sada veoma neizvestan od-
nos snaga.
Voditeq: Slede}e pitawe, @arko iz Bora pita: “Za{to niko nije ob-
jasnio narodu da zapadne sile i ne `ele da Kosovo postane republika?”
Dr [e{eq: Zapadne sile `ele da Kosovo postane republika. To
otvoreno tra`e. I Amerikanci i Nemci su insistirali, Gelbard i Kin-
kel, da Kosovo postane federalna jedinica u sastavu Savezne Republike
Jugoslavije. Tra`e da se pitawe Kosova ne re{ava u sastavu Srbije, nego
u sastavu Jugoslavije.
I ka`u: mi garantujemo da Kosovo ne}e mo}i da se otcepi, ali da bu-
de republika. Republika bez prava otcepqewa, pa da zajedno sa re`imom
iz Crne Gore vlada nad Srbijom, pa da Srbija onda mora da rastura zajed-
ni~ku dr`avu.
To je gora varijanta nego da se Kosovo otcepi. Gora je varijanta da
Kosovo bude federalna jedinica nego da se otcepi.
Voditeq: [to bi se delimi~no vratilo na Ustav iz 1974. godine.
Dr [e{eq: Mi 1974. godine nismo imali ustav u pravom smislu re-
~i. Znate, ustav je pravni akt kojim narod ograni~ava vladara, a Ustav iz
1974. godine nije donosio narod, nego je vladar darovao narodu. To je jed-
na vrsta oktroisanog ustava.
Onaj ko bi se usprotivio tom ustavu i{ao bi u zatvor. A sad mo`ete
da kritikujete ustav, je li tako? Da ka`ete: u Saveznom ustavu ne vaqa to
i to, u Republi~kom ustavu ne vaqa to i to. Mi politi~ari neprekidno o
tome govorimo, je li tako?
Ko je jednu re~ rekao protiv ustava, i{ao je u zatvor. Setite se pro-
fesora Mihajla \uri}a sa beogradskog Pravnog fakulteta. On je kriti-
kovao ustavne amandmane svojevremeno i oti{ao osam meseci u zatvor.
Ja sam kritikovao ustavno ure|ewe 1984. godine i osam godina robi-
je sam dobio.
Voditeq: Isti gledalac, @arko iz Bora, pita: “[ta }e, ako po~ne
rat, re}i narodu svi oni koji govore da treba zaokru`iti ’ne’?”
Dr [e{eq: Ako po~ne rat, to sigurno ne}e biti na{om krivicom,
ne}e biti na{im insistirawem i na{om `eqom. Nijedan dr`avnik ne
mo`e da garantuje svome narodu da na{u dr`avu ne}e napasti.
Ako nas neko nekad napadne, mi moramo da se branimo. To je rat. Mi
drugog ne}emo napadati. Mi ne}emo izazivati rat. Ako do|e do unutra-
{we pobune, mi moramo tu pobunu da ugu{imo.
To bi uradila svaka druga dr`ava na svetu. Mi ne}emo rat sa Alba-
604
nijom. Mi nismo zainteresovani ni za jedan pedaq albanske teritorije.
Ali ne damo Albancima nijedan pedaq Srbije. Mi ne}emo rat sa Make-
donijom. Makedonija je bila u sastavu Srbije. To je nekada bila me|una-
rodno priznata srpska teritorija, a tamo `ivi hri{}ansko stanovni-
{tvo koje je veoma blisko Srbiji.
Mi ne}emo rat sa Bugarskom, sa Rumunijom. Ne}emo rat sa Ma|ar-
skom. Ali ako nas neko napadne, e, onda }emo se braniti. Onda }emo ima-
ti rat.
Voditeq: Nailazi set raznorodnih pitawa. Qubica iz Bora pita:
“Za{to izbeglicama nisu sagra|ene ku}e na Kosovu?”
Dr [e{eq: Jedno je sada postavqati pitawe za{to nije ura|eno to
i to. Mi }emo nastojati da se popravi polo`aj izbeglih i prognanih Sr-
ba. U toku je izrada jednog programa koji }e biti primewen. Ne mogu una-
pred da obe}avam da }e pote}i odmah med i mleko izbeglicama, ali ube-
|en sam da }e Vlada narodnog jedinstva vrlo ozbiqno da se pozabavi tim
pitawem. Ministarstvo za Srbe van Srbije ve} priprema jedan zahtev
Saveznoj vladi i Saveznom ministarstvu unutra{wih poslova da se ubr-
za postupak upisa u kwige dr`avqana svim Srbima koji `ele da budu dr-
`avqani Savezne Republike Jugoslavije.
Taj postupak traje mesecima. Vrlo je komplikovan. Mi tra`imo da
on bude pojednostavqen i ubrzan. Radi}emo na tome. Ne mogu sada una-
pred da ka`em: uradi}emo u tom i u tom roku, jer je posao veoma te`ak, a
nov~ana oskudica je veoma izra`ena.
Voditeq: Perovi} Milica iz Bora pita: “Da li penzionera ima vi-
{e od [iptara (misli na penzionere u Srbiji) i, ako nas ima, za{to nam
ne daju redovne penzije, a o~ekuju od nas da iza|emo na referendum?” De-
limi~no smo odgovorili i na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Mi }emo sigurno redovno da ispla}ujemo penzije, ali je
pitawe kada }emo uspeti da nadoknadimo sada{wi zaostatak. Zna~i, da
servisiramo jednu penziju mese~no – to smo ~vrsto odlu~ili na sednici
Vlade i ube|en sam da }emo za to obezbediti sredstva.
Sada tra`imo na~in kako da nadoknadimo zaostatak od dve, dve i po
penzije, kako da nadoknadimo zaostatak od nekih sedam penzija zemqo-
radnicima, kako da nadoknadimo zaostatak za godinu dana na osnovu de~-
jih dodataka.
Ube|en sam da }emo uskoro na}i na~ina da nadoknadimo ovo {to je
zaostalo. Ja sam nedavno primio jednu delegaciju penzionera, pa su me po-
gre{no citirali u {tampi. Izjavili su da }e to biti odmah. Ne mo`e od-
mah. Treba neko vreme da protekne dok stvorimo uslove da se to uradi.
Imamo razne ideje kako to da postignemo, ali sve to treba da prera~una-
mo, jer sve {to uradimo moramo uraditi bez do{tampavawa novca. Ako
se do{tampava novac, pada dinar. Na{ je ciq da {to du`e sa~uvamo di-
nar pri sada{wem kursu, a da tra`imo unutra{we rezerve koje bismo
upotrebili da dr`avne obaveze servisiramo.
Voditeq: Gospodin Brki} iz Brestovca vas pozdravqa i pita: “Koja
je uop{te svrha ovog referenduma i za{to niko ni{ta nije pitao narod
kada je izvr{ena devalvacija dinara?”
605
 Dr [e{eq: Narod je pitan. Pitan je u septembru mesecu na parlamen-
tarnim izborima. Srpska radikalna stranka se od svog postanka neprekid-
no zalagala za realan kurs dinara i mi smo i sada za realan kurs dinara.
^im je formirana Vlada narodnog jedinstva, mi smo se zalagali za taj re-
alni kurs. Dodu{e, formalna odluka je donesena u Saveznoj vladi. Savezna
vlada je konsultovala obe republi~ke vlade i obe vlade su se saglasile.
Devalvacija dinara je bila samo ozakowewe postoje}eg stawa. Ko je
imao koristi od precewenog dinara, od odr`avawa nerealnog kursa 3,3
dinara za jednu marku, a na crno je to bilo ve} 5,2, a po {ticungu 5,8? Sa-
mo uvozni~ki lobi koji je pla}ao mnogo mawe carine. Sada moraju da pla-
}aju carine skoro dva puta ve}e nego {to su pla}ali pre devalvacije i
wima se vi{e ispla}ivalo da raznorazne robe uvoze nego da kupuju od do-
ma}ih proizvo|a~a. Sada je doma}a proizvodwa za{ti}enija i ne ispla-
ti se uvoziti svaku robu, kao {to se pre devalvacije radilo. Dakle, to je
su{tina. Narod se pita na izborima i mi radikali smo svesni velikog
rizika koji smo preuzeli ulaskom u Vladu narodnog jedinstva. Ako Vla-
da ne uspe, i mi propadosmo.
Ovo je ogroman rizik. Ovo je rizik i za na{e koalicione partnere u
Vladi narodnog jedinstva i oni su svesni tog rizika. Da}emo svoj maksi-
mum. Kakav }e biti taj na{ maksimum, kakvi }e biti efekti, to }e narod
procewivati na slede}im izborima.
Voditeq: Seka iz Bora pita: “Gde je novac od devizne {tedwe i Zaj-
ma za Srbiju?”
Dr [e{eq: Taj novac je odavno potro{en i on ne postoji u bankama.
Uglavnom je oti{ao u neracionalne investicije, ali taj novac mora da se
vrati. Na{e je sada da ga vra}amo i ne vredi vi{e jadikovati za{to je do
toga do{lo. Do{lo je, to je ~iwenica. Od 24. marta mi radimo na re{a-
vawu tog problema. Kada }emo uspeti da ga re{imo, to }emo videti. Da li
}emo ga uspe{no re{iti, narod }e procewivati.
Na{a sudbina je u rukama naroda na slede}im izborima. Da li }e do
slede}ih izbora do}i za ~etiri godine ili ranije, to }e se videti. To
opet zavisi od na{e uspe{nosti ili neuspe{nosti.
Voditeq: Vojkan iz Bora pita: “Da li }e biti nove devalvacije i po-
skupqewa benzina?”
Dr [e{eq: Mi }emo nastojati da ne bude nove devalvacije i ne}emo
dozvoliti nijedno poskupqewe, kada je re~ o robi pod kontrolom dr`a-
ve, bez nekih prate}ih sistemskih mera. Mi smo protiv toga da bilo ko-
ja roba poskupi nezavisno od bilo koje druge mere. Ako do|e do nekih ko-
rekcija cena, neke od wih }e biti nu`ne i toga smo svi svesni. Tu korek-
ciju cena, podizawe nekih cena mora odmah da prati obarawe stope do-
prinosa na plate i poreza na plate. Sada su ti doprinosi i porezi oko
130%. Na{ ciq u daqoj perspektivi je da to svedemo samo na 50%. Ako
bismo u prvoj fazi uspeli da oborimo ispod 100%, to bi ve} bio uspeh.
Znate, kada se sa 130% obori na, recimo, 98%, ispod 100%, to je
u{teda od 32% i od toga pola ide na pove}awe plata. To bi zna~ilo po-
ve}awe plata od 16%. Svaka firma bi imala prostora da pove}a plate
16%, na osnovu smawewa stope doprinosa i poreza na plate. Ako se oslo-
606
bodi 32%, ostane nivo 1:1, zna~i, prepolovi se ova u{teda i polovina od-
mah mo`e da ide na pove}awe plate. Neko mo`da ne}e i}i sa svih 16% na
pove}awe plata, neko }e pove}ati broj radnih mesta, neko }e ulo`iti u
opremu. To je stvar firme i u to se Vlada ne me{a, ali ciq Vlade je da
olak{a privredi, da olak{a preduze}ima, da im smawuje teret obaveza.
Mi smo se usaglasili oko liberalnog koncepta. Idemo na deregula-
ciju, neke stvari }emo skidati sa sistema dr`avne kontrole, ali ono {to
je su{tina, to su cene energenata, cene osnovnih namirnica i to }e jo{
dugo biti pod dr`avnom kontrolom. Sa kojim god merama da krenemo, ne
mogu sada da govorim konkretno jer na tome tek radimo, nismo do kraja
sve usaglasili, nismo sve do kraja projektovali i za izvesno vreme }e na-
rod biti informisan, u svakom slu~aju, idemo na sistemske mere.
Dakle, kada god idemo na neko pove}awe, to mora da prati i neko oba-
rawe.
Voditeq: Upravo to pita @ivota Petkovi}: “Da li gospodin [e-
{eq mo`e ne{to da u~ini da se poboq{a standard gra|ana?” Gordana iz
Bora pita: “Za{to je osnovica za de~ji dodatak smawena kada ionako is-
plata nije redovna?
Dr [e{eq: Sve ovo {to radimo orijentisano je u pravcu podizawa
`ivotnog standarda i sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da podigne-
mo `ivotni standard, a narod }e da ceni koliko smo bili uspe{ni ili
neuspe{ni.
[to se ti~e osnovice za de~ji dodatak, tu je do{lo do izvesnog prera-
~unavawa. Mewani su neki kriterijumi i to je ure|eno pre formirawa
Vlade narodnog jedinstva. Na{ osnovni ciq je da poku{amo da nadoknadi-
mo sva zaostala davawa na ime de~jih dodataka, a to je ve} godinu dana. Za-
ostatak u isplati de~jih dodataka iznosi punu godinu dana. Imamo neke va-
rijante u vidu. Koje su to varijante, javnost }e biti uskoro informisana.
Voditeq: Da se vratimo pitawima vezanim za Kosovo i Metohiju.
Sa{a Milosavqevi} ka`e: “Za{to se na Kosovu mawina ne izjasni ho}e
li da `ivi u Srbiji? Ako ne}e, treba ih proterati.”
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi da proterujemo na{e dr`avqane zato
{to }e oni re}i da ne}e da `ive u Srbiji. Mi }emo primewivati zakone
i svako ko se ogre{i o zakon treba da o~ekuje sankcije. Za verbalni de-
likt mi nemamo sankcije, ali imamo sankcije za sve vidove teroristi~-
kih aktivnosti i tu sudovi treba da budu nemilosrdni, tu policija mora
biti nemilosrdna.
Voditeq: Marija iz Bora pita: “Kako bi gospodin [e{eq re{io pi-
tawe Kosova? Da li postoji mogu}nost da nam deca tamo poginu ni kriva
ni du`na, kao 1991. i 1992. godine?”
Dr [e{eq: O tome kako bismo re{ili problem Kosova govorili smo
mnogo u predizbornoj kampawi. Mislim da sam gostovao i na va{oj tele-
viziji, da sam detaqno govorio i na dr`avnoj televiziji, tako da se ne bih
dugo na tome zadr`avao. Konkretne mere sada su ponuda izvesnog sistema
kulturne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine.
Drugo, mi bismo i{li na sre|ivawe zemqi{nih, katastarskih i dru-
gih kwiga, mati~nih kwiga, na vanredni popis stanovni{tva.
607
 [to se ti~e na{e dece, nemogu}e je da se desi ono {to se desilo 1991.
godine prilikom raspada SFRJ, jer smo ovoga puta spremni na sve vari-
jante. Drugo, vojsku ne}emo da koristimo u bilo kakvim unutra{wim ob-
ra~unima sa teroristima. Koristi}emo specijalne jedinice policije,
one su veoma efikasne. Naravno, policija trpi `rtve. Videli ste da je bi-
lo dosta `rtava me|u policajcima, ali te jedinice su veoma efikasne, sa-
vesne, ~ine ih hrabri i sposobni qudi, i u stawu su da se obra~unaju sa
svim teroristi~kim izazovima. Vojska }e da {titi granicu, jer je ona i do
sada efikasno {titila granicu. Mere bezbednosti u vojsci su poja~ane.
Vojska je neuporedivo boqe organizovana nego {to je bila 1991. godine.
Nemogu}e je da se sada desi da neko po{aqe na{e vojnike na grani~-
ne prelaze, bez municije. To se desilo u Sloveniji. Sada su dobro naoru-
`ani i, naravno, reaguju na svaki izazov.
Voditeq: Vreme predvi|eno za ovu emisiju je isteklo, ali ako se sla-
`ete, zbog izuzetnog interesovawa gledalaca, ima jo{ dosta pitawa, pa
da odgovorimo.
Dr [e{eq: Sla`em se. Ja sam ovde zbog gledalaca.
Voditeq: Dragan iz Bora ka`e: “Ako na referendumu ka`emo ’ne’,
ho}e li nam ponovo uvesti sankcije?”
Seka iz Bora pita: “[ta misli gospodin [e{eq, da li narod mo`e
da izdr`i jo{ jedne sankcije?”
Dr [e{eq: Narod mora da izdr`i sve izazove pred kojima se na|e.
Narod nema kud. Nismo spremni da slomimo dr`avu, da kapituliramo, da
se odreknemo dr`ave, i nema druge varijante. Moramo izdr`ati sve {to
zapadne sile primene protiv nas i moramo im otvoreno staviti do znawa
svoju odlu~nost da izdr`imo. Ako slu~ajno do|e do sankcija, onda i vlast
mora biti mnogo odgovornija nego ranije i mora tako organizovati narod
i dr`avu da se sankcije lak{e podnesu. Sada imamo nagomilano iskustvo
i ne sme se dozvoliti kao 1992. i 1993. godine da se drugi bogate zahvaqu-
ju}i sankcijama, da imaju monopolski polo`aj u uvozu nafte, cigareta i
ostalog. Dr`ava mora zavesti mnogo boqu kontrolu da se ograni~eni re-
sursi {to pametnije raspodequju, kako bi se ravnomernije teret eventu-
alnih sankcija rasporedio na sve gra|ane.
Sankcije su veoma te{ka stvar, i ja se li~no bojim sankcija i to otvo-
reno govorim, ali sam odlu~an do kraja da se tome suprotstavim i mislim
da su u takvoj poziciji svi gra|ani Srbije.
Naravno, mo`e sada neko re}i: lako je onima koji su na vlasti, oni
lak{e sve podnose nego obi~an narod. I to je ta~no, ali ova vlada }e pre-
ko svojih ministara dati primer odricawa, u{teda, korektnog i po`r-
tvovanog pona{awa.
Voditeq: Slavko iz Bora vas pita: “Da li stvarno verujete u sve ovo
{to pri~ate?”
Dr [e{eq: Mislim da su me gra|ani Srbije ve} odavno upoznali kao
politi~ara koji uvek iskreno veruje u ono {to govori. U to nema nika-
kve sumwe. Nikada me niko nije uhvatio u la`i, nikada se nisam slu`io
la`ima u politici.
608
Voditeq: Aca iz Bora pita: “Ako do|e do rata, ho}e li NATO da nas
bombarduje?”
Dr [e{eq: Te{ko je sada proceniti {ta }e se sve desiti ako do|e
do rata. Mi nastojimo da rat izbegnemo. Do rata mo`e do}i samo u slu-
~aju agresije na na{u zemqu, a agresije obi~no po~iwu bombardovawem.
Ja ne verujem da }e NATO krenuti u otvorenu agresiju. Ako krenu na tu
krajwu, ekstremnu varijantu, oni }e poku{ati da intenziviraju albanske
teroristi~ke aktivnosti, da organizuju otvoreniju pobunu Albanaca, da
doture ve}e koli~ine oru`ja Albancima. Verovatno }e da uspostave iz-
vesnu vazdu{nu kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije da bi spre-
~ili letove na{ih aviona. Ne verujem da }e slati svoje vojnike u rat.
Kada bi prvih desetak vojnika poginulo, pogotovo ameri~kih, rat bi
bio zavr{en. Na{e je sada da razbijamo na vreme albanske teroristi~ke
bande, da spre~imo bilo kakvu otvorenu separatisti~ku pobunu, i onda
nema uslova za strano me{awe.
Zapadne sile bi bile zadovoqnije da smo mi ume{ali vojsku u unu-
tra{wa zbivawa na Kosovu i Metohiji, pa bi onda rekli da je izbio gra-
|anski rat. Za sada dejstvuje samo policija, a vojska ~uva iskqu~ivo gra-
ni~ne prelaze. Ne mo`e se govoriti o pobuni. Mo`e se govoriti samo o
terorizmu, a za{tita od terorizma je legalna i legitimna stvar svuda u
svetu i nema uslova za strano me{awe.
Ne mo`e nijedna sila da ka`e da treba da se po{aqu mirovne trupe jer
je do{lo do gra|anskog rata. Borba protiv terorizma nije gra|anski rat.
Voditeq: Veroqub Risti} pita: “Da li gospodin [e{eq misli da
brani Kosovo isto kao {to je branio Krajinu i Vukovar?”
Dr [e{eq: Da, isto i jo{ `e{}e. Krajinu smo branili i odbrani-
li, Vukovar smo branili i odbranili, a onda smo pora`eni za zelenim
pregovara~kim stolom. Krajina je pala bez odbrane.
Voditeq: Imamo pitawe vezano ba{ za izbeglice iz Hrvatske. Kri-
stina iz Bora pita: “[ta }e biti sa izbeglicama iz Hrvatske? Kako da
prodaju svoju imovinu tamo i ho}e li dobiti dvojno dr`avqanstvo?”
Dr [e{eq: Vrlo te{ko je prodati imovinu na podru~ju Hrvatske
ili na podru~ju Republike Srpske Krajine, jer Hrvati ucewuju, obezvre-
|uju srpsku imovinu. Ona se nekada proda pet do {est puta jeftinije ne-
go {to je wena realna vrednost.
[to se ti~e dr`avqanstva, potpisan je ugovor sa Republikom Srp-
skom o dvojnom dr`avqanstvu. Nikakvih sli~nih ugovora nije bilo ni sa
Republikom Srpskom Krajinom ni sa Republikom Hrvatskom, i ja li~no
ne verujem da je realna ta varijanta, ali mi moramo omogu}iti svim iz-
beglim i prognanim Srbima da postanu dr`avqani Srbije i Savezne Re-
publike Jugoslavije.
Voditeq: Zoran iz Bora pita: “Ko je najve}i kriminalac u Srbiji?”
Dr [e{eq: Dok sam bio opozicioni politi~ar, mogao sam da prozi-
vam pojedince. Sada sam politi~ar vlasti, politi~ar iz vladaju}e par-
tije, iz jedne od vladaju}ih partija, i sada vi{e nemam pravo da poime-
ni~no prozivam na taj na~in, jer ne smem da se me{am u rad suda i pravo-
sudnih organa uop{te. Te stvari mo`e da utvrdi samo sud.
609
 Videli ste da sam pred formirawe Vlade narodnog jedinstva otvore-
no prozivao Du{ana Mihajlovi}a i @eqka Mitrovi}a. Ja sada tvrdim da
sam bio potpuno u pravu, da sam imao argumente, ali sada kao potpredsed-
nik Vlade Srbije ja wih dvojicu ne mogu pojedina~no da prozivam i da im
lepim te etikete, da dajem kvalifikacije. Mogu preko Vlade da uti~em
da se povede neki postupak protiv wih, da sud utvrdi da li su zaista kri-
minalci ili nisu.
Voditeq: “Za{to se ne stimuli{e natalitet, jer i to mo`e da bude
jedno od re{ewa problema na Kosovu?”, pita gospodin \oki}.
Dr [e{eq: Ministarstvo za brigu o porodici priprema jedan pro-
jekat stimulisawa nataliteta, a mi srpski radikali se maksimalno tru-
dimo u tom pravcu. Svi mi iz vrha Srpske radikalne stranke smo pozna-
ti po tome {to sami imamo poprili~an broj dece.
Voditeq: Da li bi strane sile imale isti stav prema nama i ovom
problemu na Kosovu da Slobodan Milo{evi} nije predsednik?
Dr [e{eq: Da, imali bi potpuno isti stav. Videli ste koliko su ne-
ki politi~ari i strani novinari tvrdili u predizbornoj kampawi – ako
radikali do|u na vlast, sru{i}e se nebo na Srbiju, ko zna {ta }e se desi-
ti, kriza, bombardovawe, okupacija, strana intervencija. Ni{ta se nije
desilo, ~ak je bla`i nastup zapadnih sila posle formirawa Vlade na-
rodnog jedinstva. Nijedan strani politi~ar nije napao Vladu narodnog
jedinstva i ulazak radikala u tu vladu. Oni su svesni da ova vlada zna~i
stabilizaciju Srbije i oni svoje ciqeve poku{avaju realizovati bez ob-
zira ko je na vlasti u Srbiji. To nema nikakve veze sa personalnim sasta-
vom rukovode}ih organa dr`ave, sa pojedinim li~nostima.
Pojedine li~nosti mogu biti ve}a ili mawa smetwa da oni ostvare
svoje planove, a wihovi planovi kreiraju se nezavisno od tih konkretnih
li~nosti. Oni su pri`eqkivali da neko drugi bude na vlasti u Srbiji da
bi lak{e realizovali svoje ciqeve. Recimo, sa \in|i}em bi to odmah za-
vr{ili, da ne govorim o Vesni Pe{i}, ^anku ili Veselinovu.
Voditeq: Stigao je jedan set pitawa na temu socijalnih problema.
“Dokle }e ovaj narod da trpi? Ako do|e do rata, {ta da rade radnici ko-
ji mesecima ne primaju platu?”, pita Mirjana iz Bora.
Dr [e{eq: Na{ narod je trpeo neprekidno posledwih 700 godina,
600 godina najmawe. Od Kosovske bitke naovamo neprekidno trpi. Trpe-
li smo i ranije raznorazne napade, uvek bili pod nekim agresijama, oku-
pacijama itd. Te{ko je na}i jedan period potpuno mirnog `ivota. Nema
tog perioda u na{oj istoriji. Trpe}emo i daqe. Samo se nadam da }emo
trpeti mawe nego danas, mawe nego {to je to bilo ju~e. U to sam uveren i
na tome radimo. Da obe}avamo da }emo odmah `iveti u rajskim naseqima,
to je besmisleno. Jo{ dugo }emo trpeti, ali gledamo da izna|emo na~in
da patwu olak{amo, da smawimo socijalne napetosti, socijalnu bedu, da
oja~amo ekonomiju, da ostvarimo izvestan prosperitet.
Voditeq: Gospodin Stoj~i} pita: “Ako do|e do rata, {ta da rade rad-
nici koji mesecima ne primaju platu?”
610
Dr [e{eq: Rekao sam ve} da se nadam da do rata ne}e do}i. Ako ubr-
zamo proces privatizacije, oporavi}emo privredu. Pogre{no bi bilo
{tampati novac pa radnicima ispla}ivati plate. Taj novac se obezvre-
di i nema ni{ta od toga. Upropaste se i one fabrike i one firme koje
relativno uspe{no posluju.
Na~in da se obezbede radnicima plate jeste da se postigne ekonom-
ski oporavak. Ekonomski oporavak }e biti spor, te`ak, mukotrpan, ali
sam ube|en da }e se uskoro osetiti pozitivni pomaci.
Voditeq: Marija iz Bora pita: “Da je gospodin [e{eq predsednik
Srbije, da li bi isplata primawa bila redovnija?”
Dr [e{eq: To ne zavisi od predsednika Srbije. Predsednik Srbije
nema nikakvih ustavnih ovla{}ewa u tom smislu. To zavisi od Vlade. Ja
sam sada kao potpredsednik Vlade neuporedivo odgovorniji za redovnu
isplatu penzija, de~jih dodataka i plata prosvetnim radnicima, zdrav-
stvenim radnicima, nego {to bih to bio na funkciji predsednika Repu-
blike. Ustavne nadle`nosti predsednika Republike Srbije su veoma su-
`ene. Na Vladi je sva odgovornost za unutra{wu politiku i svesni smo
te odgovornosti. Svesni smo velikih muka na kojima smo se na{li, a da
li }emo odgovoriti obavezama koje proisti~u iz tih odgovornosti, vide-
}emo. Narod }e to procewivati.
Voditeq: Dragana iz Bora pita: “Da li Vlada preduzima ne{to u ve-
zi sa “Robnim ku}ama Beograd”, koje su u veoma lo{oj situaciji?”
Dr [e{eq: Svestan sam te situacije i nedavno sam prou~io materi-
jal koji se ti~e “Robnih ku}a Beograd”. Bez neke efikasnije privatiza-
cije wihov problem se ne mo`e razre{iti. One imaju ogroman poslovni
prostor, veoma lo{u organizaciju rada, bilo je dosta zloupotreba u ra-
nijem periodu, dosta vrednosti te firme je obezvre|eno. Samo jedan pa-
metan projekat privatizacije, uz uslovqavawe onoga ko u|e u privatiza-
ciju da ne otpu{ta radnike, mo`e da re{i wihov problem.
Voditeq: Gledateqka Slavka radi u Teretnom transportu u Boru i
pita: “Kako radnici da re{e situaciju u firmi koja ne ispla}uje li~ne
dohotke, a op{tina ne mo`e da pomogne?”
Dr [e{eq: Te{ko je o~ekivati da op{tina isplati te plate, nema
od ~ega, jer ima ograni~en buyet. Moraju se preduzeti mere da se predu-
ze}e stavi na neke stabilnije osnove, da uspe{nije posluje, a to je mogu-
}e posti}i kroz privatizaciju. Ne vidim drugi na~in. Dru{tvene fir-
me su osu|ene ili na privatizaciju ili na propast. Wima opstanka nema.
To {to se kod nas zove dru{tvenom svojinom, to nikada, nigde u sve-
tu nije postojalo, ni u jednoj dr`avi. To je kardeqevsko-titoisti~ka iz-
mi{qotina koja je dotukla na{u ekonomiju. Iz toga moramo da ispliva-
mo. Jedini pametan na~in da iz toga isplivamo jeste privatizacija, ali
racionalna privatizacija, ne privatizacija koja se zatvara papirologi-
jom i obezvre|ivawem, nego privatizacija gde se realno ustanovi vred-
nost, pa se iza|e na tr`i{te i na|e neko ko mo`e da ulo`i gotov novac
i preuzme firmu.
Voditeq: Aleksandar Bubalo pita: “Za{to su raseqene kasarne u
Boru i Zaje~aru i po kom je to sporazumu?”
611
 Dr [e{eq: Ne znam. Nisam ~uo da su raseqene kasarne, i ako su zai-
sta raseqene, ne znam zbog ~ega su raseqene. U principu, vojska je krenu-
la na racionalizaciju, na smawivawe broja objekata, na prodaju izvesnog
broja objekata kako bi smawila tro{kove svog funkcionisawa. Mi srp-
ski radikali neprekidno smo se zalagali za racionalizaciju vojske, za
smawivawe wene logistike, ali za ovaj konkretan slu~aj ne znam i ne mo-
gu da dam obja{wewe.
Voditeq: Pera iz Bora pita: “Ho}e li gospodin [e{eq pozvati mu-
`a gospo|e Milane Budimir da brani Kosovo?”
Dr [e{eq: Ne znam za{to bih ja li~no pozivao mu`a gospo|e Mila-
ne Budimir. Ako do|e do neke mobilizacije, svi koji su sposobni za voj-
sku bi}e mobilisani. U vojnim odsecima postoji evidencija, postoji na-
~in kako se to radi. Ne `elim da do|e do mobilizacije, ne `elim da do-
|e do rata. Ako slu~ajno do|e do rata, onda }emo u~initi sve {to je u na-
{oj mo}i da se spre~e bilo kakve zloupotrebe, bilo kakve privilegije,
bilo kakva upotreba veza i vezica da bi neko izbegao vojnu obavezu, da bi
se nekom drugom nametnula i tako daqe.
Ja sam svestan tih problema, jer su se ti problemi javqali i 1991. go-
dine, ali u svakom slu~aju, ja se prevashodno nadam da ne}e biti nikakve
mobilizacije, da ne}e biti rata, da }e policija biti u stawu da se obra-
~una sa svim teroristima.
Voditeq: “Za{to ~lanovi Srpske radikalne stranke ne}e sutra bi-
ti ~lanovi komisije na referendumu?”
Dr [e{eq: Zato {to ovog puta nije bilo vremena da se formiraju
novi sastavi izbornih komisija i bira~kih odbora. Po{to smo doneli
zakonske amandmane, izmenili smo Zakon o referendumu, pa smo skrati-
li rok na 15 dana i jednostavno nije bilo vremena. ^lanovi Srpske ra-
dikalne stranke u nekim op{tinama su ~lanovi stalnog sastava op{tin-
skih izbornih komisija, a negde nisu. Verovatno u Boru nisu, ali, reci-
mo, u Zemunu jesu. Od 1992. godine mi neprekidno imamo na{e ~lanove u
stalnom sastavu op{tinske izborne komisije. Negde su po op{tinama
bili rigorozniji, spre~avali opozicione stranke da se wihovi ~lanovi
ukqu~e u izborne komisije. U perspektivi, to }emo mewati, a za sutra-
{wi referendum to nije naro~ito zna~ajno, jer o~ekujemo da }e kontro-
la biti izuzetno jaka, a s druge strane, ube|eni smo u odgovor na{eg na-
roda, da }e narod zaokru`iti “ne” na tom referendumu, tako da su i na-
{i naj`e{}i protivnici i neprijateqi svesni kako }e se narod sutra
izjasniti. Niko `iv ne sumwa u takvo iskazivawe narodne voqe. Mi `e-
limo da odziv bude {to masovniji, da iza|e svako ko mo`e da stane na no-
ge, da ode pred bira~ki odbor, ali {to vi{e qudi, svaki ~ovek da se su-
tra izjasni.
Voditeq: Zaista je bilo mnogo pitawa koja su stigla u studio. Na sva
ste odgovorili i nadam se da su gledaoci zadovoqni. Pitao sam sve {to
sam `eleo da pitam, ali da li biste vi `eleli da odgovorite na ono {to
mo`da nisam pitao, a {to `elite da ka`ete?
612
Dr [e{eq: Na kraju ove emisije pozivam sve gra|ane da sutra iza|u
na referendum i zaokru`e “ne” ispod referendumskog pitawa, da mani-
festujemo maksimalno jedinstvo naroda, svih politi~kih subjekata u na-
{oj voqi da o~uvamo Kosovo i Metohiju i svaki pedaq Srbije. Ne damo
Srbiju niza{ta na svetu.
Voditeq: Ovim va{im pozivom i va{om konstatacijom zavr{i}emo
emisiju “Otvoreni studio” Televizije Bor. Hvala vam na gostovawu.
Dr [e{eq: Hvala vama.
XXXI
POLITI^KI AUTIZAM ALBANACA
BK Televizija, 25. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je emisija “Gravita-
cija”. Ve~eras je gost potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske ra-
dikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e, dobro nam do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pro{li put kada ste bili za ovim stolom
bili ste predsednik Op{tine Zemun, sada ste potpredsednik Vlade Srbije.
[ta da o~ekujemo slede}i put? Ho}ete li se zadr`avati na ovom mestu, ili...
Dr [e{eq: Sve zavisi od rezultata koje ova vlada postigne. Ova
vlada je puna entuzijazma i `eqe da uspe. Vlada je pokazala visok stepen
ozbiqnosti. Ima mnogo energije. Ali, da li }emo uspeti, to }e se vide-
ti. Ako ova vlada uspe, i oni koji su u~estvovali u tom uspehu zaslu`i}e
opet narodno poverewe. Ako ne uspe, znate, narod ka`wava odmah na sle-
de}im izborima.
Voditeq: Pre dva dana Srbija je rekla “ne” stranom me{awu u re{a-
vawe kosovskometohijskog problema. Vi ste bili jedan od naj`e{}ih za-
govornika takvog izja{wavawa i najvi{e ste u~estvovali u tome da izja-
{wavawe bude takvo. Kako komentari{ete te rezultate?
Dr [e{eq: To je veliki istorijski doga|aj. Ja mislim da }e se to
pamtiti u celokupnoj srpskoj istoriji. To je zajedni~ko delo pre svega
srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Vlada je bila predlaga~ referen-
duma Narodnoj skup{tini, a inicijativa je potekla od predsednika Sa-
vezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Sve tri stranke
koje u~estvuju u Vladi nacionalnog jedinstva...
Voditeq: Izvinite, upravo na{i gledaoci vide kako su pristalice
va{e stranke proslavqale rezultate referenduma one ve~eri kada su
progla{eni. Izvolite, nastavite.
Dr [e{eq: Da. Sve tri stranke koalicione Vlade narodnog jedin-
stva su svojski u~estvovale u pripremi ovog referenduma, u propagandi,
da bismo obezbedili da {to vi{e gra|ana iza|e na referendum. Ja mi-
slim da je ovo zajedni~ki uspeh. I prvi put od 1990. godine desilo se da
613
su sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji podr`ale referendum. Dakle,
tri vladaju}e stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka parti-
ja Srbije i Jugoslovenska levica, i najve}a opoziciona stranka – Srpski
pokret obnove, na{le su se u ovom slu~aju na zajedni~kom poslu, jer je u
pitawu bio va`an dr`avni interes. Ove stranke koje su se suprotstavi-
le zanemarqive su u srpskom politi~kom `ivotu i one su do`ivele pot-
puni fijasko. Kada pogledate koliko ove ~etiri stranke otprilike osva-
jaju glasova na izborima i koliko je gra|ana iza{lo i zaokru`ilo “ne”,
vide}ete da taj broj prevazilazi zajedni~ki zbir ~lanova ove ~etiri po-
liti~ke partije. ^ak i oni qudi koji mrze da izlaze na izbore, oni qudi
koji ne glasaju ni za jednu politi~ku partiju, koji nisu mnogo zaintere-
sovani, ovog puta su iza{li i zaokru`ili “ne”, jer su shvatili koliko je
ovaj doga|aj zna~ajan za Srbiju. Dakle, to prevazilazi strana~ke intere-
se. Mislim da sve partije koje su u~estvovale u svemu ovome imaju razlo-
ga da budu zadovoqne. Ovo {to se videlo na beogradskim ulicama, bilo je
samo jedno konkretno reagovawe aktivista Srpske radikalne stranke ko-
ji su u na{im op{tinskim odborima i{~ekivali prve rezultate refe-
renduma. Kada je ve} bilo jasno, to je bilo negde iza 21 sat, da je referen-
dum potpuno uspeo i da je ogroman broj gra|ana iza{ao, da je jo{ ve}i
procenat bio koji su zaokru`ili “ne”, na{i ~lanovi su spontano uzeli
strana~ke i srpske zastave i iza{li na beogradske ulice. Videli ste, to
je bio lep doga|aj bez ikakvog incidenta.
Voditeq: Dobro, srpski narod je rekao “ne”. [ta sada?
Dr [e{eq: Sada mi nastavqano sa nu|ewem dijaloga. Mi }emo ne-
prekidno da nudimo dijalog politi~kim predstavnicima albanske naci-
onalne mawine.
Voditeq: Bez obzira da li oni to prihvate ili ne?
Dr [e{eq: Jeste. Wihovo je da prihvate ili ne. Mislimo da bi bi-
lo u zajedni~kom interesu da napokon prihvate da razgovaramo, da taj
razgovor bude pred reflektorima javnosti. ^ak da se obezbedi direktan
televizijski prenos tih razgovora, za{to da ne, pa da vidimo sa kakvom
ko argumentacijom raspola`e, za kakve se ciqeve zala`e. Bilo bi dobro
da pod reflektorima javnosti omogu}imo da celi svet vidi {ta se de{a-
va u tom procesu razgovora. I u tom razgovoru ne sme da bude tabu teme,
mo`e o svemu da se razgovara. Zna se kakva je na{a pozicija. Mi o~ekuje-
mo da }e u po~etku pozicija pripadnika albanske nacionalne mawine bi-
ti dijametralno suprotna, jer oni neprekidno insistiraju da je wihov
ciq otcepqewe od Srbije, formirawe nezavisne dr`ave. Ali jasno je da
oni taj ciq ne mogu ostvariti.
Voditeq: Da li ste dogovorili dinamiku odlazaka? Ho}e li biti svi
razgovori, ponude za razgovore u Pri{tini, kao i do sada?
Dr [e{eq: Dok ne po~nu ti razgovori, onda posle jedan ciklus mo-
`e biti u Pri{tini, jedan ciklus u Beogradu, mo`e i u nekom drugom me-
stu. Nije to ono {to bi trebalo da ometa proces dijaloga. Dakle, gde se
dogovore politi~ki predstavnici Vlade Srbije, Narodne skup{tine
Srbije i albanskih politi~kih stranaka.
614
Voditeq: Ali na teritoriji Jugoslavije.
Dr [e{eq: Naravno, na teritoriji na{e zemqe. Ne dolazi u obzir
da se razgovara van teritorije na{e zemqe, van teritorije Srbije.
Voditeq: Da li treba prihvatiti neku vrstu stranog posredovawa
pod uslovom da nas prime, vrate u me|unarodne organizacije?
Dr [e{eq: Ne, posredovawe se ne sme prihvatiti. Ali ukoliko nas
vrate u me|unarodne organizacije, recimo, ako ukinu na{u suspenziju u
OEBS-u, u Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradwi, mi onda ne
bismo imali ni{ta protiv da posmatra~i OEBS-a budu na teritoriji
cele Srbije, gde god imaju interesa, da otvore kancelariju, da pla}aju
svoje slu`benike. Za{to bi to nama smetalo? Mi nemamo {ta da krije-
mo od svetske javnosti. Mi nemamo {ta da krijemo od me|unarodnih or-
ganizacija, ali da imamo ravnopravan tretman u tim me|unarodnim or-
ganizacijama. Onda wihovi predstavnici mogu slobodno da se kre}u po
na{oj zemqi. Mogu da imaju svoje informativne centre, svoja dopisni-
{tva, svoje posmatra~e itd. Za{to bi to nama smetalo? Neka potpuno ob-
nove na{e ~lanstvo u Ujediwenim nacijama, pa onda mogu i slu`benici
Ujediwenih nacija sasvim slobodno da se kre}u na teritoriji na{e ze-
mqe kao {to je to praksa u ~itavom svetu. Mi nemamo od svetske javnosti
{ta da skrivamo. Ali tra`imo ravnopravan tretman u me|unarodnim
organizacijama. Ne trpimo poni`ewa. Ne trpimo da nas neko ignori{e,
da nas neko suspenduje, da nas neko progoni na me|unarodnom planu. A ov-
de se insistira na me{awu u na{e unutra{we odnose. Ako mi vodimo jav-
ni dijalog sa predstavnicima albanske nacionalne mawine, onda nema
nikakvog razloga da bilo ko sa strane insistira da sedi za istim stolom.
Za{to bi? Mo`e gledati preko monitora, mo`e se ukqu~iti u direktan
televizijski prenos. Ni{ta ne}emo da skrivamo, ali ne}emo dozvoliti
da se neko postavqa u ulogu advokata.
Voditeq: Dobro, ali kako naterati albansku stranu na direktne
pregovore bez posrednika? Jer vidimo, wihov jedini...
Dr [e{eq: Nema {ta mi da ih teramo. Mi im nudimo. Imamo do kra-
ja ~istu poziciju, kojoj se pravno ne mo`e nijedan kontraargument ulo-
`iti, kojoj se ne mo`e prigovoriti. Nema ni neke politi~ke pozicije s
koje bi se mogla kritikovati ova na{a platforma. Mi nudimo dijalog.
O svemu se u tom dijalogu mo`e razgovarati bez stranog posredovawa,
bez me{awa u na{e unutra{we odnose. Jer to me{awe, prvo, ni{ta do-
bro ne mo`e da nam donese, a drugo, to me{awe naru{ava na{ ustavni po-
redak.
Voditeq: Kome vreme ide naruku? Mi mo`emo tako wima da nudimo
ne znam koliko, {ta }e se desiti kroz mesec, dva, tri?
Dr [e{eq: Dugo je vreme radilo za albanske separatiste. Me|utim,
ja mislim da su se sada stvari promenile. I ovo {to se de{ava na grani-
ci izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Albanije, {to se de{ava na
Kosovu i Metohiji govori da vreme vi{e ne radi za pripadnike alban-
ske nacionalne mawine, da se u wihovim redovima pojavila velika ner-
voza. Pojavilo se raslojavawe. Vidite, i Rugovina partija se pocepala.
615
Ova koncepcija koju su dosada{wi lideri zastupali nema {ansu da se re-
alizuje. Za novu koncepciju verovatno }e biti potrebni novi qudi. I to
je ono {to sada najvi{e boli aktuelne albanske lidere.
Voditeq: I zato im se `uri.
Dr [e{eq: Oni bi se mo`da i prilagodili, ali ne znaju kako. Zato
im se `uri da bilo {ta poku{aju posti}i na svojoj sada{woj platformi.
Ako ne uspeju, oni odlaze sa scene, pojavquju se neki novi, verovatno i
mla|i qudi modernijih shvatawa u svakom slu~aju. Vidite, sve su beso-
mu~niji napadi na na{u zemqu, na ustavni poredak. Evo, i sada je nekih 19
albanskih terorista likvidirano pri poku{aju da naoru`ani u|u na te-
ritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Likvidirana je najve}a wihova
teroristi~ka banda u Drenovici koju je predvidio Adem Ja{ari. Videli
ste, sam Adem Ja{ari je svoje najbli`e srodnike likvidirao u o~ajni~-
kom poku{aju da se bar napakosti Srbiji na taj na~in {to }e neko posle
mo}i da tvrdi da su likvidirani civili u tom obra~unu policije sa te-
roristima. A postoje konkretni dokazi, ba{ u slu~aju wegovog sinovca
da ga je li~no Adem Ja{ari ubio, jer je taj maloletni de~ak hteo da iza-
|e da se preda, hteo je da, jednostavno, ne u~estvuje u tom sukobu.
Voditeq: Vi se protivite bilo kakvom posredovawu. Ni dobre uslu-
ge ne dolaze u obzir?
Dr [e{eq: Mi imamo iskustva sa tim dobrim uslugama. Setite se
onog Brionskog sastanka i dobrih usluga Evropske zajednice. Pa su onda
ministri iz Evropske zajednice ~ak u~estvovali na sednici Predsedni-
{tva biv{e SFRJ. Hans van den Bruk je li~no u~estvovao na sednici i na
licu mesta podu~avao Borisava Jovi}a kako treba da vodi sednicu. Jedna
groteskna situacija se tu desila. Mi to vi{e ne mo`emo dozvoliti. Sa
svakim ho}emo da razgovaramo o su{tini problema. Dakle, mogu strani
emisari da dolaze u Beograd, mogu da dolaze i u Pri{tinu, mogu i na teri-
toriji na{e zemqe sa svakim da razgovaraju. To nije sporno. Mogu razgova-
rati sa zvani~nim predstavnicima savezne dr`ave, sa saveznim predsedni-
kom, saveznim ministrom inostranih poslova, saveznim premijerom, mogu
razgovarati sa svim predstavnicima Vlade Srbije, premijerom Marjano-
vi}em, svim potpredsednicima, svim ministrima, mogu razgovarati sa
predstavnicima svih politi~kih partija, ukqu~uju}i i politi~ke parti-
je kosovskih Albanaca. Sa svakim mogu razgovarati. Ali ne mogu oni bi-
ti ona spona koja }e ostvariti dijalog izme|u Vlade Srbije, koja je legal-
na i legitimna, i predstavnika albanskih politi~kih partija, koje zapra-
vo jo{ nisu proverile svoju snagu, jer nijednom nisu iza{le na izbore, pa
se ne zna ko je od wih legitimni predstavnik ve}eg dela Albanaca, a ko ne-
ma nikakvo upori{te me|u pripadnicima albanske nacionalne mawine.
Voditeq: Kako onda obja{wavate da je jedini postignut sporazum sa
Albancima ba{ sporazum izme|u Rugove i predsednika Milo{evi}a
oko {kolstva, i ba{ uz posredstvo “Svetog Eu|idija”, katoli~ke orga-
nizacije.
Dr [e{eq: Da, ali to nije strano posredovawe. Znate, kada se govo-
ri o stranom posredovawu, onda se misli na posredovawe stranih dr`ava
616
i me|unarodnih organizacija koje sa~iwavaju strane dr`ave. To je veoma
opasno posredovawe. Ovde je re~ o jednoj humanitarnoj organizaciji ko-
ja je iskazala dobru voqu i ostvarila prvi kontakt. ^ak i tu ima grotesk-
nih situacija da u jednoj prostoriji sede predstavnici srpske delegacije
u Grupi 3+3, a u drugoj predstavnici Albanaca. To su groteskne situaci-
je. Znate, oni jedni s drugima ne razgovaraju, nego im predstavnici “Sve-
tog Eu|idija” kao prenose po{tu. Ali ako se prihvati u~e{}e bilo koje
strane sile, onda se to pretvara u arbitra`u, a pogotovo ako se prihva-
ti u~e{}e bilo koje strane organizacije, me|unarodne organizacije. Po
definiciji, me|unarodne organizacije su organizacije dr`ava, ~ine ih
dr`ave ~lanice. I kada se ume{a ta me|unarodna organizacija, ona se
odmah postavqa u ulogu arbitra. Tako je po~elo sa Evropskom zajedni-
com, kasnije Evropskom unijom, tako je po~elo sa Ujediwenim nacijama,
pa u nekim slu~ajevima sa NATO.
Voditeq: A da li je mogu}e da, ako OEBS izda neko saop{tewe ili
generalni stav pred po~etak razgovora – da je to unutra{wa stvar Srbi-
je, da ne dolazi u obzir nikakva podela teritorije Srbije, da to bude
startna pozicija koju }e, recimo, OEBS izdati, da li u tom slu~aju mo-
`e da se krene sa nekim politi~kim dogovarawem?
Dr [e{eq: [ta da se krene? [ta oni imaju u tome da u~estvuju?
Opet mogu da razgovaraju i sa predstavnicima srpskih, jugoslovenskih
vlasti i sa predstavnicima politi~kih partija Albanaca. Mogu ~ak da
nam iznose i svoje mi{qewe, mogu i sa nama da vode dijalog, ali ne mogu
institucionalno da u~estvuju u na{im razgovorima sa predstavnicima
albanskih politi~kih partija. Ne mogu istitucionalno da u~estvuju u
ovom dijalogu ni kao posrednici ni kao posmatra~i. Dakle, ne mogu ni u
jednoj oficijelnoj varijanti. Ali mogu da budu upu}eni u sve. Mogu da
znaju sve. Nema nikakvih tajni, to sam ve} rekao na po~etku na{eg razgo-
vora. Apsolutno nema razloga za bilo kakvu tajnu u tom dijalogu.
Voditeq: Kako komentari{ete dana{we pisawe “Va{ington po-
sta” da mo`e da se desi da Amerika iza|e iz Kontakt grupe ako druge
~lanice Kontakt grupe ne podr`e wihovo insistirawe na uvo|ewu no-
vih sankcija?
Dr [e{eq: Amerika vr{i `estok pritisak na druge ~lanice Kon-
takt grupe. Druge ~lanice Kontakt grupe izgleda da nisu spremne da se ide
na uspostavqawe novih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kako se
~uje, protiv toga su Rusija i Francuska, izgleda da ni Nema~ka ba{ nije
sklona uspostavqawu nekih ozbiqnijih sankcija. Amerikanci sada na wih
vr{e pritiske, i ti pritisci }e trajati do 29. aprila. Vide}emo kakvi }e
biti rezultati. Znate, odmah Amerikanci u igru ubacuju druge stvari. Od-
mah to vezuju za neke druge elemente wihovih me|usobnih odnosa: da ukinu
kreditne linije, kreditne aran`mane, prolaz na ameri~kom tr`i{tu, na-
stupe u nekim drugim delovima sveta itd. Uvek to Amerikanci poku{ava-
ju uvesti u jedan sistem pa ka`u: ako nam ovde ne popustite, mi }emo tamo
zao{triti. To je ono {to je opasno. Amerikanci, o~igledno, nastavqaju sa
izrazitom antisrpskom politikom, politikom ~iji je osnovni ciq uni-
{tewe srpskog naroda, to ne mo`e druga~ije da se defini{e.
617
 Voditeq: Ka`ete: ~uje se, zar nije normalno da predstavnici Repu-
bli~ke vlade na najvi{em nivou imaju nekakve kontakte, recimo sa Rusi-
jom, sa Velikom Britanijom, i da sa wima u nekim direktnim dogovori-
ma popravqaju na{e stawe?
Dr [e{eq: To je, pre svega, nadle`nost Savezne vlade. Savezno mi-
nistarstvo inostranih poslova ima neke kontakte. Vi ste videli, bili su
predstavnici svih stranih vlada nedavno i u Beogradu, razgovarali su i
sa predsednikom Milo{evi}em, bio je ruski ministar inostranih poslo-
va, pa su onda zajedno do{li francuski i nema~ki ministar inostranih
poslova. Ti razgovori se vode, te informacije postoje, ali ja iz ove po-
zicije nisam ovla{}en da javnosti saop{tavam {ta se tu konkretno de-
{ava. To treba nadle`ni organ.
Voditeq: Kao potpredsednik Vlade, sigurno raspola`ete najpouzda-
nijim informacijama {ta se de{ava na Kosovu. Kakvo je stawe danas do-
le i da li to ima {anse da preraste u neki ozbiqniji sukob, osim pojedi-
na~nih teroristi~kih napada, kao {to je bilo do sada?
Dr [e{eq: Ja li~no mislim da ne}e biti ozbiqnijeg sukoba, da ne-
}e biti rata. Tako procewujem sada{wu situaciju, mo`da gre{im. Ne mo-
`e se nikada re}i sigurno: da ne}e biti rata, to bi bilo besmisleno. Ali
sam ube|en, kako sada stvari stoje, da rata ne}e biti i da ovo sada{we za-
o{travawe govori o velikoj nervozi me|u albanskim separatistima. Sve
je to bilo tempirano uo~i, u toku i neposredno posle referenduma. Zna-
~i, imalo je sasvim jasnu, sasvim prepoznatqivu politi~ku pozadinu. Mi-
slim da }e daqe pona{awe Albanaca zavisiti od stava Kontakt grupe.
Ako Kontakt grupa zao{tri svoj nastup prema Srbiji i Saveznoj Repu-
blici Jugoslaviji, dakle, ako krene sa uvo|ewem novih sankcija, onda }e
se intenzifikovati i albanske teroristi~ke aktivnosti. Ako sednica
Kontakt grupe pro|e bez novih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji,
mislim da }e splasnuti albanske teroristi~ke aktivnosti i da }e se
otvoriti mogu}nosti za uspostavqawe jednog ozbiqnog dijaloga. U ovom
slu~aju mnogo toga zavisi od stava Kontakt grupe. Mi }emo videti koje su
namere Kontakt grupe izve{tajem sa wihovog sastanka 29. aprila. Ako na
bilo koji na~in zao{tre stav prema zvani~nom Beogradu, ako krenu na us-
postavqawe novih sankcija, o~igledno }e biti da je wihov ciq da na Ko-
sovu i Metohiji do|e do vojnog obra~una, da do|e do rata. Jer mo`da ra-
~unaju, ako do|e do rata, da bi to mogao biti povod za stacionirawe tru-
pa NATO-a.
Ima jo{ jedna stvar koja je mnogo naqutila Amerikance: pre nekoli-
ko dana u Bukure{tu je propao poku{aj da se uspostave snage za hitnu in-
tervenciju nekih balkanskih zemaqa. Tu su bili predstavnici Gr~ke, Ru-
munije, Bugarske, Turske , mislim i Albanije i Makedonije, nisam sto po-
sto sada siguran, ali sastanak je propao. Zemqe u~esnice nisu mogle ba{
apriori da odbiju ameri~ku inicijativu, da se tako suprotstave Ameri-
kancima, ali o~igledno nisu pokazale `equ, bar ve}ina wih nije pokaza-
la `equ da sastanak uspe i da zaista formiraju neke zajedni~ke trupe. Ja
ne vidim kako bi to mogli Turci i Grci formirati zajedni~ke snage za
hitne intervencije, Makedonija prakti~no jo{ nije ni vojsku izgradila.
618
Ali mislim da nije ni stav Rumunije, ni Bugarske, ni Gr~ke da se zao-
{travaju odnosi sa Srbijom, da se kvare tradicionalno dobri odnosi sa
Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Voditeq: Da li postoji deo dr`avne teritorije na Kosovu i
Metohiji koji ne kontroli{u dr`avni organi Srbije i Jugoslavije?
Dr [e{eq: Pa, negde u brdskim bespu}ima, znate. Ne mo`emo mi sa-
da vr{iti mobilizaciju da bismo svaki kvadratni metar sto posto kon-
trolisali. Jo{ postoje te odmetni~ke bande koje su u gustim {umama, ali
to se ne}e dugo dr`ati. Ube|en sam da }e specijalne policijske snage vr-
lo brzo da se obra~unaju sa tim teroristima. I dobro je {to se anga`uju
samo snage policije u borbi sa teroristima u dubini na{e teritorije, a
{to je vojska koncentrisana samo na zadatak obezbe|ewa dr`avne grani-
ce, {to je i wena osnovna uloga, ~emu niko ne mo`e prigovoriti. Opasno
bi bilo da se vojska anga`uje u sukobima sa teroristima u dubini teri-
torije, jer bi onda zapadne sile mogle da proglase gra|anski rat u na{oj
zemqi i da to bude povod za wihovo direktno me{awe.
Voditeq: ^ini se posledwih dana da je sve te`e odbraniti granicu
sa Albanijom.
Dr [e{eq: Ja mislim da se posledwih dana videlo da nam je vojska
vrlo efikasna, da je ona u stawu da odbrani granicu sa Albanijom. U
stvari, tu se i ne brani granica, tu se vr{i kontrola prelaska preko gra-
nice, nelegalnih prelazaka. Suzbijaju se poku{aji nelegalnih prelaza-
ka. Na{a vojska zaslu`uje sve pohvale za ove efikasne akcije, pogotovo
{to na na{oj strani nije bilo nijedne `rtve. Zna~i, akcija je besprekor-
no izvedena.
Voditeq: [ta je uticalo da Albanija promeni stav? Videli smo da
su na Kritu predsednici na{e dr`ave i Albanije pregovarali. Bilo je,
na neki na~in, ~ini mi se, sve u redu, dok nije eskalirao sukob posledwih
dana.
Dr [e{eq: U Albaniji je veoma konfuzna situacija. Videli ste, u
Albaniji je ministar odbrane bio prinu|en da podnese ostavku. On je ve-
rovatno kriv za fijasko oko ubacivawa ovih teroristi~kih bandi na na-
{u teritoriju, ubacivawa oru`ja. Mnogo tih terorista je izginulo. On
isti~e neka svoja neslagawa sa predsednikom albanske vlade Fatosom
Nanoom, me|utim, ne mo`emo do kraja proceniti kakva je pojedina~no
pozicija svakog od tih albanskih politi~ara. U svakom slu~aju, ne{to se
kuva me|u wima, situacija je napeta. A videli smo, proteklih godina Al-
banija je bila suo~ena sa unutra{wim nemirima. Albanija nema izgra|e-
no moderno gra|ansko dru{tvo. U woj su jo{ na snazi plemenske podele.
I najlak{e se me|uplemenski ratovi de{avaju u takvoj situaciji.
Voditeq: Ba{ zato, koliko Albanija ima snage da poma`e Albance
na Kosovu i Metohiji i kako se suprotstaviti toj pomo}i?
Dr [e{eq: Nema mnogo snage. Albanski teroristi su {kolovani,
pro{li su obuku, obu~avani su u nekim zapadnim zemqama. Zna se ta~no
u kojim su zemqama imali centre za obuku. Ima tih centara i u Albani-
ji i ima stranih instruktora. Albanija sama po sebi nije u stawu da efi-
619
kasno potpomogne tu teroristi~ku pobunu, jer Albanija je suo~ena sa te-
{kim unutra{wim problemima. Ona je u neuporedivo dubqoj ekonomskoj
krizi nego na{a zemqa, na neuporedivo je ni`em, rekao bih, i civiliza-
cijskom, i ekonomskom, i socijalnom nivou. Nije ona u stawu ni da vodi
rat, ni da potpoma`e vo|ewe nekog rata na tu|oj teritoriji.
Voditeq: Da li to zna~i da neke druge sile preko Albanije poma`u?
Dr [e{eq: Da. Albanija je samo jedna baza zapadnih sila ~iji je ciq
izazivawe nemira i o{trih sukoba na Kosovu i Metohiji, jer se to ukla-
pa u wihov projekat razbijawa Srbije i svo|ewa na granice nekada{weg
Beogradskog pa{aluka.
Voditeq: Da li neka vrsta kantonizacije ili mo`da podele Kosova
mo`e biti trajno re{ewe?
Dr [e{eq: Ne. Prvo, ta kantonizacija ili regionalizacija Srbije
je jedan veoma lo{ projekat. Na`alost, i neki akademici su se anga`ova-
li na propagirawu tog projekta i neke male, bezna~ajne politi~ke par-
tije. [to je bezna~ajnija politi~ka partija na srpskoj politi~koj sceni,
to je zagrejanija za taj projekat regionalizacije Srbije. Neke politi~ke
partije, ~ije kompletno ~lanstvo mo`e stati u jedan autobus ili dva kom-
bija, zala`u se za regionalizaciju, za podelu Srbije na nekih deset regi-
ona, od kojih bi svaki bio, prakti~no, federalna jedinica i imao svoju
skup{tinu, imao izvr{ni organ te skup{tine, dakle vladu, a nisu u sta-
wu ni da sa~ine kompletne liste za izlazak na izbore. Ve}ina tih stra-
naka je pro{le godine i bojkotovala izbore iz tog razloga {to same ne
mogu ni{ta da urade. E, one se sada zala`u za regionalizaciju. Ta regio-
nalizacija bi i{la u pravcu razbijawa Srbije. To je rezervna varijanta
zapadnih sila koje su neprijateqski nastrojene prema na{em narodu i
na{oj dr`avi, ali mi tu varijantu ne prihvatamo. Mi imamo solidno
ustavno ure|ewe Srbije kao federalne jedinice u Saveznoj Republici Ju-
goslaviji. Naravno, tu su mogu}e i nu`ne neke ustavne promene, prilago-
|avawe Republi~kog ustava Saveznom ustavu, u perspektivi izvesne pro-
mene Saveznog ustava, usavr{avawe moderne federacije itd. Ali u su-
{tini, ustavno ure|ewe je solidno utemeqeno na osnovnim demokrat-
skim pravnim principima i mi imamo {ansu da na tome razvijemo jedan
moderan pravni poredak.
Voditeq: [ta nam mo`ete re}i o novom zakonu o lokalnoj samoupra-
vi koji je pomiwao gospodin Toma Nikoli}?
Dr [e{eq: Na tom zakonu se radi. Ne mogu vam ni{ta jo{ detaqno
re}i, jer taj zakon jo{ nije usagla{en na sednici Vlade. To je jo{ na ni-
vou radnog materijala. U svakom slu~aju, intenzivno se na tome radi i mi-
slim da }e to biti veoma dobar zakon. Tra`i se jedna varijanta za 30 op-
{tina na teritoriji Kosova i Metohije, tra`i se varijanta gde bi se
unapred iskqu~ila svaka majorizacija, da pripadnici svih etni~kih za-
jednica na Kosovu i Metohiji mogu na ravnopravan na~in da budu zastu-
pqeni u organima lokalne vlasti i da jedni drugima ne mogu da name}u
svoju voqu. Tamo `ivi veliki procenat Albanaca, ja ra~unam negde oko
milion, mada neki ozbiqni pokazateqi govore da ih nema vi{e od
620
800.000. Tu `ivi 200.000 Srba, oko 150.000 muslimana, oko 150.000 Roma,
izvestan broj Turaka – nekoliko desetina hiqada, vi{e hiqada Egip}a-
na – qudi koji se tako izja{wavaju. To je wihovo pravo, {to da se sada mi
u to me{amo i to osporavamo. Ima i solidan broj Goranaca.
Voditeq: Za{to Srbija ne izvr{i popis stanovni{tva kao {to je
to uradila Makedonija? Dodu{e, tada su Albanci i u Makedoniji bojko-
tovali taj popis stanovni{tva, ali je Makedonija skinula sa dnevnog re-
da. Za{to to Srbija ne uradi?
Dr [e{eq: Nisu u Makedoniji na taj na~in bojkotovali kao na Koso-
vu i Metohiji, kao u Srbiji. Popis je vr{en 1991. godine i tada nije uspe-
lo popisivawe Albanaca. Bi}e neophodno da se vr{i i neki vanredni po-
pis stanovni{tva, da se ta~no zna koliko qudi tamo `ivi. Jer sve ovo
ostalo je prazna pri~a. Nema ozbiqnog re{ewa dok se jedan ozbiqan po-
pis stanovni{tva ne obavi, tako da je to u bliskoj budu}nosti neophodno.
Voditeq: Mo`e li se taj popis stanovni{tva obaviti uz prisustvo,
recimo, neke me|unarodne organizacije specijalizovane za to?
Dr [e{eq: Posmatra~i su uvek mogu}i. Mogu}i su bili na ovom na-
{em referendumu. Mogu}i su posmatra~i i u izbornom procesu. Mi smo
jedna otvorena dr`ava, jedno otvoreno dru{tvo, demokratsko dru{tvo.
Mi imamo unutra{we politi~ke probleme, ekonomske probleme, soci-
jalne probleme, ali imamo konsenzus da se ti problemi re{avaju na de-
mokratski na~in, kroz parlamentarni politi~ki proces. [to bi nama
smetalo da bude tu nekih posmatra~a dok se obavqa popis stanovni{tva,
da se i oni uvere kako su se stvari de{avale u pro{losti. Recimo, pre
deset godina umre neki [iptar, porodica ne prijavquje wegovu smrt na-
dle`nom dr`avnom organu da bi jo{ deset godina uzimala penziju na we-
govo ime. Imamo mnogo takvih slu~ajeva. Zatim, rodi se dete, pa ga pri-
jave u 7-8 op{tina. Pa kao da se sedmoro-osmoro dece rodilo treba da
idemo od ku}e do ku}e, da se ta~no popi{e ko `ivi, koliko ko ima godi-
na, kakvu ima {kolsku kvalifikaciju, ko je koje nacionalnosti, ko je ko-
je veroispovesti. Da imamo za jednu kompjutersku statisti~ku obradu sve
relevantne podatke. Koliko ko ima nekretnina...
Voditeq: Ako pro|e novi zakon o lokalnoj samoupravi i bude skoro
donet, da li to zna~i da }e uskoro biti mo`da organizovani novi lokal-
ni izbori?
Dr [e{eq: Tu jo{, tako|e, nije postignut nikakav dogovor. Vi zna-
te kakvo je zalagawe Srpske radikalne stranke. Mi smo za {to skorije
odr`avawe novih lokalnih izbora u celoj Srbiji. Ali, naravno, nije to
pitawe gde smo se mi do kraja zainatili i insistirali kod svojih koali-
cionih partnera u Vladi narodnog jedinstva. Kako se dogovorimo. Na{a
je `eqa da ti izbori budu {to pre. Na tome ne insistiramo po svaku ce-
nu, ali otvoreno govorimo o toj svojoj `eqi i gde god od nas bude zavisi-
lo, mi }emo izglasati odluku da se ide na vanredne lokalne izbore. Ima
mnogo, mnogo razloga za to. Jedan od razloga je ova situacija na Kosovu i
Metohiji i na{a `eqa da se, napokon, i pripadnici albanske nacional-
ne mawine ukqu~e u sve strukture vlasti na osnovu glasova koje wihove
621
partije osvoje na izborima. Zatim, imamo dosta razloga u Srbiji, vi vi-
dite da je krizna situacija u mnogim ve}im gradovima zbog lo{eg funk-
cionisawa ili totalnog nefunkcionisawa lokalne vlasti koalicije
“Zajedno”. Ta vlast se, prakti~no, raspala. U Beogradu postoji mawinska
vlast na gradskom nivou. Vlast je ostala iskqu~ivo u rukama Srpskog po-
kreta obnove. Demokratska stranka se povukla. Nije se u potpunosti po-
vukla – ostali su weni predstavnici jo{ u nekim strukturama vlasti,
ali nema ih u Gradskoj vladi, u Izvr{nom odboru. Ona se opoziciono po-
na{a u Gradskoj skup{tini.
Voditeq: Kada smo ve} kod toga, koga }e radikali na prvoj sednici
Skup{tine grada podr`ati, sa kime }e biti?
Dr [e{eq: Mi smo u Gradskoj skup{tini opoziciona politi~ka
partija. Prema tome, mi ne}emo podr`ati. Mi }emo insistirati da se
{to pre raspi{u vanredni izbori, ali }emo se principijelno pona{ati.
Naravno, ako bude neki dobar predlog i ako je taj predlog u saglasnosti
sa na{im programom, mi }emo za wega glasati.
Voditeq: Na kraju ovog dela o Kosovu, interesuje me koji je minimum
ispod koga Srpska radikalna stranka ne}e i}i?
Dr [e{eq: Minimum je sada{we ustavno re{ewe polo`aja autonom-
nih pokrajina. Mi smoUstav prihvatili kao platformu na kojoj smo iza-
{li na izbore, kao platformu na kojoj smo registrovali na{u stranku.
Dakle, to je za nas zate~eno stawe. Po na{em programu, mi smo protiv bi-
lo kakvih autonomnih pokrajina. Kada budemo imali dovoqnu politi~ku
mo}, mi }emo i}i na ukidawe tih autonomnih pokrajina. Mi smatramo da
je to besmisleno, da je to nepotrebno. Ali sada je to za nas zate~eno sta-
we. Dok se ne postigne dovoqan konsenzus u Narodnoj skup{tini da se to
potpuno ukine, mi to stawe po{tujemo. Mi smo i{li na izbore za Pokra-
jinsku skup{tinu Vojvodine, imamo solidnu poslani~ku grupu, iako nam
je tamo bio veoma nepovoqan izborni sistem. Ali mi smo izlazili na iz-
bore na svim nivoima vlasti gde su se ti izbori odigravali. Ne dolazi u
obzir, dakle, da Kosovo i Metohija postanu federalna jedinica u sasta-
vu Savezne Republike Jugoslavije. Ne dolazi u obzir da se izdvajaju iz Sr-
bije.
Ne dolazi u obzir da se ponavqa praksa iz komunisti~kog perioda,
ali smo spremni da razgovaramo o svim mogu}nostima za uspostavqawe
kulturne autonomije Albanaca na Kosovu i Metohiji i Albanaca u celoj
Srbiji. Tu smo se kao stranka izjasnili i pre formirawa Vlade narod-
nog jedinstva. Nema otpora ni kod na{ih koalicionih partnera u Vladi
narodnog jedinstva takvom jednom stavu.
Zna~i, ako Albanci ne `ele da se ukqu~e u na{ sistem obrazovawa,
zdravstva, informisawa itd., mogu imati, ali u privatnom statusu te svo-
je kulturne autonomije, ne{to {to }e sami regulisati, ~ime }e sami
upravqati. Ustav se mora po{tovati, zakoni se moraju po{tovati. Dakle,
sve ono gde nije neophodna promena Ustava, {to se mo`e nekim zakon-
skim intervencijama, zakonskom regulativom uspostaviti. Ali mi nika-
da ne}emo pristati da Albanci vladaju nad Srbima. To ne dolazi u obzir.
622
Ne samo nad Srbima nego ni nad muslimanima. Muslimani na Kosovu i
Metohiji su lojalni Srbiji. Ne damo ni Gorance. Gorance }emo za{titi.
Niko vi{e ne mo`e uspostavqati neku dominaciju nad Gorancima. Ne
damo Rome. I Rome }emo za{tititi. Niko nad wima ne mo`e uspostavqa-
ti dominaciju, nasilno ih asimilovati. Imaju pravo da se izja{wavaju
kako god `ele.
Voditeq: Tako ste isto pri~ali da ne}ete dozvoliti ni za Republi-
ku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, pa...
Dr [e{eq: Branili smo koliko smo imali mo}i. Mi smo bili opo-
ziciona politi~ka partija. Velike sile su nadvladale, Hrvatska je uz di-
rektnu pomo} Amerikanaca okupirala Republiku Srpsku Krajinu, Srbi-
ma je stavqen no` pod grlo. Vi se se}ate, li~no je tada{wi ameri~ki am-
basador u Zagrebu Piter Golbrejt stajao na hrvatskom tenku koji je ubi-
jao srpske civile, srpske `ene i decu na podru~ju Srpske Krajine. Mi
smo dosledni u politi~koj borbi koja se vodila za slobodu i spas srpskog
naroda, neprekidno dosledni. U borbi mo`ete pobediti, mo`ete biti
pora`eni. I ne mo`emo mi garantovati da }emo uvek pobediti, nekada
}emo biti i pora`eni, ali vam mogu garantovati da srpski radikali ni-
kada ne}e kapitulirati. To je ono {to ja mogu garantovati. Politi~ka
borba vam je nekada kao boks me~. U|ete u ring, ili vas iznesu, ili di`e-
te ruke proslavqaju}i pobedu. Je li tako?
Voditeq: Ako su sve ~iwenice o Kosovu i Metohiji na na{oj stra-
ni, za{to ne u~inimo vi{e da to prezentiramo me|unarodnoj javnosti?
Za{to ne lobiramo? Za{to se ne borimo za uticaj u svetskim medijima?
Dr [e{eq: Sve se to zna u me|unarodnoj javnosti, ali svetski medi-
ji su u pogledu spoqne politike uvek instrumentalizovani od zapadnih
vlada. Uvek. Sasvim je normalno u Americi da Stejt department odr`a-
va redovni brifing za predstavnike kqu~nih sredstava javnog informi-
sawa i da ih usmerava kako da informativno deluju u skladu sa politi-
kom ameri~ke vlade. To je praksa i u Engleskoj, i u Francuskoj, i u Ne-
ma~koj. To se samo kod nas bune neki kada ih uhvatimo na delu da {ire la-
`ne vesti ili da potpoma`u separatisti~ku pobunu na izvestan na~in,
da potpoma`u srpske neprijateqe. To je nezamislivo u Americi.
Voditeq: Ju~e sam razgovarao sa Brentom Sedlarom, dopisnikom i
novinarom Si-En-Ena, koji je sada u Beogradu. On ka`e da je poku{avao
sa svima iz vrha Vlade da razgovara, pogotovo sa jugoslovenskim vrhom,
a nije uspeo da dobije nijedan intervju.
Dr [e{eq: Taj Sedlar je tra`io i od mene, ali ne}u da mu dajem in-
tervju.
Voditeq: A da li je to pametan potez?
Dr [e{eq: Jeste. Zato {to uvek iskrive smisao onoga {to ka`em.
Obmawuju javnost. Zloupotrebqavaju, manipuli{u, veoma se nekorektno
pona{aju. I za{to bih ja davao taj intervju? Sada je moj princip, kada
su stranci u pitawu – pri~am samo za program u`ivo. Recimo, za “Glas
Amerike” dam intervju jer idem u`ivo u program. U 23 ~asa me nazovu
telefonom, postavqaju pitawa, ja odgovaram. Ne svi|aju im se moji od-
623
govori, zato me ~esto i ne zovu, ali sam direktno u programu. Videli ste
{ta se desilo Aleksandru Vu~i}u. On se direktno ukqu~io u program
Svetskog servisa Bi-Bi-Sija. Po{to im se wegovi odgovori nisu svide-
li, oni su prekinuli razgovor, i ~ak dezinterpretirali. Rekli: evo, u
Srbiji su svi protiv referenduma. To su metode kojima se slu`e. Za{to
bismo se mi onda u to wihovo uklapali? Znam iz ranijeg iskustva – sede
satima sa mnom i razgovaraju, a posle objave samo jednu re~enicu i uklo-
pe se u neki svoj negativni kontekst. Recimo, ova serija koju je snimao
Bi-Bi-Sij “Umirawe Jugoslavije”, ubacili su korektno nekoliko mojih
izjava, a onda lansiraju jednu gomilu la`i, uz to nedokazanih, kleveta i
sli~no.
Voditeq: Dokle mo`e da ide na{e zao{travawe odnosa sa svetom?
Dr [e{eq: Mi ne zao{travamo. Zapadne sile zao{travaju odnose sa
Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom. Mi nigde ni{ta ne zao-
{travamo. ^ak mislim da je na{a vlast nekada i preterivala u dobroj vo-
qi prema tim zapadnim silama, verovatno i{~ekuju}i da }e one jednom
prestati da nasr}u, da }e jednom re}i: evo, dosta smo ih kiwili, dosta smo
ih gwavili, dosta smo ih maltretirali, sada treba malo slobodnije da di-
{u. Nema tu milosti, mi moramo da se branimo. Mi smo sada saterani u
jedan ugao, uza zid, nemamo gde da pobegnemo. Nemamo gde da uzmaknemo,
sada moramo da se branimo.
Voditeq: Da li se Republi~ka vlada sprema za sankcije?
Dr [e{eq: Mi se ne spremamo za sankcije, da ne slutimo neko zlo.
Znate, sankcije su mogu}e, ali mislim da }emo mnogo efikasnije reago-
vati, jer se i neko iskustvo nagomilalo i u strukturama na{e vlasti i u
politi~kim partijama. Znamo sada koje stvari treba da afirmi{emo ako
se te sankcije uspostave. Boqe bi bilo da se ne uspostave, ali ne mo`emo
ih apsolutno unapred iskqu~iti. Nema nikakvog pravnog osnova za uspo-
stavqawe tih sankcija, ali za mnoge druge stvari nije bilo pravnog osno-
va, pa su im zapadne sile pribegavale.
Voditeq: Kakva je va{a procena, ~ini se da sada svet nije toliko ras-
polo`en da uvede sankcije kao {to je to bilo 1992. godine?
Dr [e{eq: Mnoge zemqe nisu. Otvoreno se buni Rumunija, otvoreno
se buni Bugarska, to wima nanosi ogromnu {tetu. ^ak neke od zemaqa ka-
`u da su spremne na sve mogu}e politi~ke osude, ali da se ne ide na eko-
nomske sankcije, jer strada narod u na{oj zemqi, ali strada narod i u wi-
hovim zemqama. To im nanosi ogromnu ekonomsku {tetu. Sve se lako mo-
`e podneti osim tih `estokih ekonomskih sankcija. To {to }e da mrze
nas kao politi~are, to nije ne{to stra{no.
Voditeq: Recite mi, vi ste se uvek zalagali za masovnu privatizaci-
ju. Da li ta masovna privatizacija mo`e da se obavi bez zna~ajnog prili-
va stranog kapitala?
Dr [e{eq: Zalagali smo se za doslednu privatizaciju, privatizaci-
ju do kraja. Zala`emo se i daqe da se privatizuje sve {to nije neophodno
da bude u dr`avnim rukama. Bi}e ote`ana ta privatizacija ako usposta-
ve nove sankcije, ako ne bude priliva stranog kapitala. Onda ne mo`e sve
da se privatizuje, bar ne mo`e na ozbiqan na~in. To }e nam naneti veli-
624
ku ekonomsku {tetu, to su ~iwenice. Ako ne bude sankcija, mislim da }e-
mo uspeti sa jednim ozbiqnim projektom privatizacije, bi}e verovatno
nekih intervencija u sada{wem zakonskom tekstu. O tome se razgovara u
Vladi. Vlada je do sada imala deset sednica od kada je konstituisana. Mi
smo se do sada bavili samo sa tri pitawa: pitawe Kosova i Metohije,
ekonomska i socijalna pitawa.
Voditeq: Da li, mo`da, taj ~vrst stav Republi~ke vlade a i saveznog
vrha prema inostranstvu i mo`da to neko zazirawe od srpske strane... ko-
liko je tome doprinelo to {to su radikali u{li u vlast?
Dr [e{eq: Mi nemamo ~vrst stav prema inostranstvu. Mi imamo
~vrst stav po pitawu odbrane srpskih nacionalnih interesa. Mi imamo
veoma konstruktivan stav prema inostranstvu. @elimo saradwu sa svim
dr`avama sveta na principu ravnopravnosti i me|usobnog neme{awa u
unutra{we poslove. @elimo ekonomsku saradwu sa svima, politi~ku sa-
radwu, kulturnu saradwu. Nema tu ~vrstog stava. ^vrst je stav u tome {to
smo konstruktivni, tu je ~vrstina na{eg stava. Zaista smo do kraja kon-
struktivni. Ali ne damo da nam neko cepa dr`avu. [to se ti~e Srpske
radikalne stranke, ja mislim da je na{ ulazak u Vladu Srbije, u Vladu na-
rodnog jedinstva, doprineo stabilizaciji Srbije, da je to osnovni u~i-
nak. U Vladi mi imamo veoma visok stepen razumevawa u pogledu kqu~-
nih politi~kih, ekonomskih, socijalnih, pogotovo nacionalnih pitawa.
Uop{te nema elemenata po kojima bi se u~inak jedne od stranaka u Vla-
di narodnog jedinstva mogao razlikovati od u~inka one dve preostale.
@eleo bih da do kraja mandata ostanu takvi odnosi. Mo`da }e nekada bi-
ti nekih problema, mo`da }e nekada biti nekih nesuglasica i normalno
je da ih bude, ali ako ovakva konstruktivna atmosfera ostane, onda ova
vlada zaista ima {ansu da bude vrlo uspe{na i da se pamti u srpskom na-
rodu kao uspe{na vlada.
Voditeq: Vrati}emo se malo kasnije na funkcionisawe Vlade, sada
me interesuje: dinar je od devalvacije stabilan, stoji na ovom kursu od
6,62. Da li to zna~i da se privreda na neki na~in stabilizovala ili je
druga stvar u pitawu – da je neko po~eo da kontroli{e dr`avnu kasu?
Dr [e{eq: Mislim da je dinar stabilan pre svega zato {to nema do-
datnog {tampawa novca, i to je veoma va`no. Imamo konsenzus da se no-
vac ne {tampa. Dakle, ekonomske i socijalne probleme moramo re{ava-
ti na ovaj te`i na~in, neuporedivo te`i. Zaista imamo velikih proble-
ma da odr`imo redovnu isplatu penzija, da se u toku ove godine isplati
12 penzija. Imamo nekih ambicija, razgovaramo, imamo raznih ideja, usa-
gla{avamo te ideje da preduzmemo izvesne mere da se nadoknadi ovo {to
je zaostalo. To su dve, dve i po penzije redovnim penzionerima, ne{to ve-
}i broj penzija zemqoradni~kim penzionerima i za godinu dana de~je do-
datke. O tome razgovaramo, na tome savesno, marqivo radimo. Dok i tu
ne usaglasimo stavove, dok ne razvijemo jedan celovit koncept, nema po-
trebe da iznosimo detaqe u javnost. Nekih zlonamernih interpretacija
je bilo, ali to ne zaslu`uje nikakav komentar. Svesni smo tih problema,
a mislimo da nije ni u interesu penzionerima ili svim onim drugim ko-
ji primaju plate iz dr`avne kase da se wihova primawa namiruju dodat-
625
nim {tampawem novca. Jer onda bi opet nastala jedna velika trka, jedna
hiperinflacija i niko tu ne bi imao koristi. To bi unazadilo i na{ `i-
votni standard i stawe u privredi. Dakle, sve probleme moramo da re{a-
vamo bez dodatne emisije novca.
Pre nekoliko meseci Srpska radikalna stranka se zalagala za deval-
vaciju; po na{em programu, mi smo uvek za realan kurs dinara. Sada je
kurs dinara realan i to pokazuje i crno tr`i{te. E, moramo efikasno
spre~iti eventualne {pekulacije na crnom tr`i{tu. Znate, uzdrma se
dinar onda kada neko ko ima velike mogu}nosti za {pekulacije iza|e na
crno devizno tr`i{te. Tu moramo stvari sase}i u korenu.
Voditeq: Gospodin Zebi} je, koliko ju~e, izjavio da devizne rezerve
zemqe nisu ba{ sjajne, da mo`e da se desi da ne mogu da izdr`e ovaj kurs.
Dr [e{eq: Ja takvu izjavu nisam ~uo, bar ne tako decidno da ne}e mo-
}i da izdr`e ovaj kurs. Ne mo`emo se mi sada hvaliti da imamo neke ve-
like i neke dobre devizne rezerve. Ono {to imamo, za sada je dovoqno da
se ovaj kurs ~uva.
Voditeq: Zna~i, devizne rezerve zemqe mogu da izdr`e ovaj kurs?
Dr [e{eq: Mogu da izdr`e. Za{to? Zato {to na{i qudi nemaju ne-
ka velika primawa, zato {to nemaju vi{ak dinara. Ne o~ekuje se da sva-
ko ko ima ne{to dinara u yepu odmah ide da to mewa za devize. Dinare u
devize mewa onaj ko ima vi{ak dinara, a takvih je malo, i onaj kome je to
potrebno za odre|ene uvozne poslove. Ova devalvacija je destimulisala
uvoznike, jer se sada pla}a realna carina. Ranije je carinska stopa bila
obezvre|ena, pla}ala se carina upola cene po kursu 3,3 dinara za marku.
To je podsticalo enorman uvoz. Ono {to bi bilo potrebno da uradimo je-
ste preduzimawe mera da se destimuli{e neracionalan uvoz. Ali to je,
naravno, pre svega nadle`nost Savezne vlade, Savezne skup{tine, vero-
vatno bi negde trebalo zao{travati pitawe tih carinskih stopa. Ja li~-
no imam stav o tom pitawu da bi trebalo ukinuti sve ove kontingente i
sistem uvozno-izvoznih dozvola, da bi to trebalo liberalizovati, a ne-
{to poja~ati carinsku stopu, pa onda pustiti takmi~ewe me|u tim uvo-
znicima i wihovu konkurenciju na doma}em tr`i{tu. Sada je na{ osnov-
ni problem {to, kada oni uvezu robu, kada obezbede u~e{}e u izvesnom
kontingentu, kada dobiju dozvolu, uvezu robu, onda se pona{aju kao mono-
polisti i zidaju cene. Zidaju cene bez ikakve ekonomske ra~unice, ostva-
ruju ekstraprofit.
Voditeq: Da li vi sada kao potpredsednik Vlade mo`ete da uti~ete
na to da razbijate te monopole?
Dr [e{eq: Delimi~no mogu. Mi }emo ne{to da uradimo, sazna}ete na-
rednih dana i kakve su nove mere Republi~ke vlade, mi }emo ve} imati neke
intervencije. Naravno, imamo dogovor u Vladi, za sve ono {to unapred ne
dogovorimo, dok ne zauzmemo jasan stav, da sa detaqima ne idemo u javnost.
Mislim da je to dobro i da tog principa treba da se dr`imo. Ali sve {to
bude u mojoj mo}i, u~ini}u da se monopoli razbijaju. Dakle, da se uspostavqa
zdrava tr`i{na konkurencija, slobodna konkurencija, da se ostvari libe-
ralan tr`i{ni princip, liberalan tr`i{ni koncept, to je na{ ciq.
626
Voditeq: Ho}e li poskupeti struja?
Dr [e{eq: Struja kao takva ne}e poskupeti. Ovo su la`no neke no-
vine najavqivale da sam se ve} dogovorio sa predsednicima Elektropri-
vrede da poskupi za 30 odsto, itd. Mi smo na sam dan devalvacije samo jed-
nu intervenciju napravili u pogledu nafte i naftnih derivata. Sva dru-
ga eventualna poskupqewa mogu biti ostvarena samo kroz neke sistemske
mere, ako nekada budemo morali da idemo na poskupqewa. Kada je re~ o
robi koja jo{ du`e vreme mora ostati pod kontrolom Vlade, svako weno
eventualno poskupqewe, svaka korekcija wenih cena bi}e pra}ena ne-
kom drugom sistemskom merom. Ako podignemo cene neke robe, nekih
energenata, u istom trenutku }emo se truditi da obaramo stopu poreza i
stopu doprinosa na plate. To je jedna varijanta o kojoj }emo voditi ra~u-
na. Pa }emo onda preduze}ima ostavqati malo ve}u rezervu da vr{e ko-
rekcije plata, uspe{nijim preduze}ima. Kada je preduze}e neuspe{no,
ono i ovako neredovno pla}a poreze i doprinose, i ono tu nema neku re-
zervu. Ali ona ozbiqnija, dobra preduze}a, onda mogu da vr{e korekcije
plata, da radnici imaju ne{to ve}e plate i da wihove plate prate even-
tualno poskupqewe.
Zna~i, zauzeli smo stav, i na tome insistiramo, da idemo sa sistem-
skim merama koje bi ispravqale razli~ite disproporcije, ali i poboq-
{avale stawe u ukupnoj privredi. I ono {to je najva`nije, ~im je izvr-
{ena devalvacija, Vlada je donela odluku u formi zakqu~ka da ove godi-
ne ne}e biti rebalansa buyeta, {to zna~i da i Vlada sama ste`e kai{.
Mi ne}emo buyet prilago|avati crnom deviznom kursu, pravi}emo u{te-
de od ministarstva do ministarstva. Ja sam u {ali neki dan rekao da tu
ima dosta novina, verovatno }e me zamrzeti svaki ministar u vladi, sva-
ki. Jer bila je takva praksa, znate, u svesti qudi se ustali da je uspe{an
onaj ministar koji iz buyeta za svoje ministarstvo obezbedi vi{e novca.
Ne. Sada }emo imati novi princip. Uspe{an je onaj ministar ~iji su
ukupni tro{kovi mawi od onoga {to je buyetom bilo predvi|eno za to
ministarstvo. E, sada, mnogi }e me ministri zamrzeti, po{to sam pred-
sednik tog Vladinog odbora za privredu i finansije, jer }emo da se~emo
na svim stavkama, a truditi se, naravno, i ova nadle`na ministarstva za-
ista tu ula`u ogromne napore, da se redovno isplate penzije, plate u
zdravstvu, u {kolstvu, dakle, ono {to je osnovna nadle`nost ovih kqu~-
nih ministarstava iz sfere dru{tvenih delatnosti.
Voditeq: Bi}e dobro ako vas samo zbog toga zamrze ovi drugi mini-
stri.
Dr [e{eq: Ne znam zbog ~ega bi jo{ mogli. Imamo veoma korektne
i otvorene odnose u Vladi. Jedni drugima uvek ka`emo sve {to mislimo,
ali, naravno, borimo se za odre|ene principe.
Voditeq: Ho}e li Vlada odobriti poskupqewe hleba?
Dr [e{eq: Rekao sam vam na primeru struje, nema pojedina~nih po-
skupqewa. Neke }e korekcije nekada biti nu`ne. Kada, vide}emo. Znate,
neke cene nisu mewane ve} 2-3 godine, dakle, ne mogu unapred da ka`em da
ne}e biti nikakvih poskupqewa. Ali onda kada do|e do poskupqewa,
627
prati}emo ih obarawem stope doprinosa i poreza na plate. Neka druga
poskupqewa }emo pratiti nekim drugim merama koje }e omogu}iti sta-
novni{tvu da to lak{e podnese. Idealno bi bilo, i mi }emo morati jed-
nom to da postignemo, da cene na{ih energenata budu na nivou proseka
evropskih cena. Mi }emo morati, dakle, da interveni{emo, ali u sklopu
sistemskih mera koje }e obezbediti da eventualna korekcija cena ne do-
vodi do hiperinflacije, da ne uti~e na stabilnost dinara i da ne izazi-
va primarnu emisiju, i da ne ugro`avamo standard stanovni{tva. Mi
imamo ~itav niz nagomilanih problema, po~ev{i od stare devizne {ted-
we, zaostalih penzija i drugih socijalnih davawa, ali postoje {anse da se
ti problemi re{e. Jedan veliki deo tih problema verovatno mo`emo re-
{iti kroz proces privatizacije, kroz obezbe|ivawe dodatnog novca ko-
ji bi bio usmeravan u razli~ite sfere dru{tvene delatnosti i podmiri-
vao osnovne potrebe, ispla}ivao osnovne dugove vlasti prema narodu.
Voditeq: Da li ste odustali od toga da ove probleme re{avate pro-
dajom Dediwa, kao {to ste u predizbornoj kampawi govorili?
Dr [e{eq: Ne. Vidite, sada tu ima jedan drugi problem sa kojim se
suo~ava Vlada i mi sada tra`imo re{ewa. Odbor za privredu i finansi-
je ve} na prvoj sednici je tra`io od Republi~ke direkcije za imovinu Sr-
bije da se dostavi spisak kompletne imovine kojom dr`ava raspola`e.
Onda smo dobili informaciju da nisu sve op{tine dostavile dopis. Mi
sada tra`imo varijantu kako da nateramo op{tine da do kraja po{tuju tu
odluku Vlade od pre godinu ili dve, mo`da i tri godine ima kako su oba-
vezane da dostave taj popis imovine Republike. Mo`da se pola op{tina
oglu{ilo o taj zahtev. Sada }emo tra`iti neku varijantu, ja sada govorim
malo i napamet, ne znam jo{ koja }e biti ta varijanta, usaglasi}emo je.
Mo`da da im ka`emo: ne o~ekujte da }ete dobiti pare iz buyeta dok svo-
ju osnovnu obavezu ne izvr{ite. Vlada vam je nalo`ila da dostavite po-
pis, dostavqajte ga. Br`a }e biti naplata iz buyeta onim op{tinama ko-
je su dostavile taj popis nego onima koje nisu. To je mo`da jedna od vari-
janti. Nemojte me hvatati za re~, govorim napamet, jer jo{ to nismo usa-
glasili i mora}e da ima, naravno, i pravnu podlogu ta mera koju budemo
primenili prema nedisciplinovanim op{tinama. Treba nam popis kom-
pletne imovine, a onda }emo uzeti prioritete, da vidimo da prvo ide na
tr`i{te ono {to nije neophodno dr`avi za funkcionisawe da se poste-
peno, sukcesivno prodaje. Ne mo`emo sve odjednom da prodajemo, jer bi
tada cene pale. Zna~i, ide se na neku varijantu da se ta imovina mo`e ku-
piti starom deviznom {tedwom, verovatno neke vrednosne hartije za ova
zaostala socijalna davawa, pa da se mo`e kupiti imovina, da se mo`e jo{
ne{to platiti, ali da vam ne govorim o detaqima, dok to sve malo ne sa-
zre i dok se kroz jedan sistem mera ne prezentuje javnosti.
Voditeq: Zna~i, Vojislav [e{eq nije odustao od prodaje Dediwa
iako je u{ao u Vladu?
Dr [e{eq: Vi sada malo to na neku {alu okre}ete. Ja nisam mislio
da prodajem Dediwe, nego dr`avne placeve na Dediwu. E, sada, treba ima-
ti u vidu {ta je imovina Republike Srbije, {ta je imovina savezne dr`a-
ve. Mi treba da imamo popis imovine Republike Srbije i da vidimo {ta
628
je to {to mo`e. U svakom slu~aju, placevi za individualnu stambenu iz-
gradwu su prvo {to bi trebalo da se stavi na tr`i{te. Naravno, tu tre-
ba posti}i dogovor sa op{tinama, treba izvr{iti i neku intervenciju
u zakonu, pa, recimo, odre|eni procenat novca koji se ostvari – do sada
je sav taj novac i{ao na komunalno-stambeni ra~un i mogao se samo za re-
{avawe komunalnih problema koristiti, nije mogao da se ukqu~i u op-
{tinski buyet i nije mogao da se ispla}uje kroz plate zaposlenim – jed-
na od ideja je da se recimo 10 odsto tog novca mo`e preuzeti u op{tin-
ski buyet, da op{tina koja se anga`uje na parcelisawu i prodaji place-
va zainteresovanim gra|anima mo`e da nagradi svoje slu`benike kroz
konkretno pove}awe plata za taj pove}ani obim posla. A da se onda oba-
ve`e da se, recimo, stara devizna {tedwa i razne vrednosne hartije koje
bude emitovala dr`ava, moraju tretirati kao gotov novac.
Voditeq: To govorite iz iskustva iz Zemuna.
Dr [e{eq: U Zemunu smo nagomilali veliko iskustvo koje }e biti
veoma korisno i u funkcionisawu Vlade narodnog jedinstva. U to sam
ube|en. Znate, jedan od razloga {to su nas na{i koalicioni partneri sa
tolikim stepenom poverewa prihvatili jeste i taj {to smo se dobro po-
kazali u Op{tini Zemun. ^ak i oni koji su nas najvi{e kritikovali sve-
sni su da smo postigli veoma dobre rezultate, da smo se pokazali efika-
snim, ozbiqnim, sposobnim. Naravno, treba imati u vidu – svi mi iz
Srpske radikalne stranke prvi put smo se na{li u ovoj ulozi u kojoj smo
sada. Prvi put smo ministri, prvi put smo u Vladi. Jo{ uvek u~imo, ali
u~imo brzo.
Voditeq: Je li te{ko?
Dr [e{eq: Naravno da je te{ko. Ali i veliki je to izazov. I pri-
hvatili smo se s voqom, u~imo. Mislim da }e rezultati biti dobri i na-
stojimo sa~uvati me|usobno poverewe sa svojim koalicionim partneri-
ma iz Vlade narodnog jedinstva.
Voditeq: U mojoj emisiji ste posle izbora govorili da se vi zala`e-
te za Vladu gde }e biti ~etiri stranke, upravo zbog preovla|uju}eg uti-
caja levice, recimo, ako ne bi bio SPO. Ipak ste vi u{li u tu vladu, ia-
ko ste samo vi sa levicom.
Dr [e{eq: Do zadweg dana smo se zalagali da to bude ~etvorna koa-
licija, do posledweg dana. Do posledweg dana Vuk Dra{kovi} je insisti-
rao da on ulazi u vladu ako ne ulazi Srpska radikalna stranka, {to je bi-
lo besmisleno, {to ja, jednostavno, ne mogu da shvatim, ne mogu da razu-
mem. Ali {ta onda, ne mo`emo mi popu{tati pred takvom jednom uce-
nom. Ipak smo mi dva puta ve}a politi~ka partija od Srpskog pokreta
obnove. Ne mo`emo se mi pona{ati onako kako Srpski pokret obnove
ili wegov lider to `eli, kako to zahteva. Oni su hteli da ucewuju soci-
jaliste i JUL pretwom sklapawa neke tehni~ke koalicije sa radikali-
ma ako ne uspe nagodba o raspodeli ambasadorskih mesta, reprezentativ-
nih vila i nekih drugih privilegija. E, to ne mo`e.
Voditeq: Da li se sada ose}a prevlast levice u Vladi? Kako sada
funkcioni{e?
629
 Dr [e{eq: Ne, ne ose}a se nikakva prevlast jer imamo vrlo visok ste-
pen poverewa u startu. Vlada dobro funkcioni{e. Odmah smo se dogovori-
li: tamo gde je ministar iz Socijalisti~ke partije i JUL-a, zamenik mini-
stra je radikal, tamo gde je ministar iz Srpske radikalne stranke, zamenik
ministra je iz Socijalisti~ke partije ili JUL-a, ~ak u nekim kqu~nim
ministarstvima gde je iz jedne stranke ministar, postoje dva zamenika iz
ove ostale dve stranke. Me|usobna kontrola je striktna i to je dobro.
Voditeq: Da li je to nedostatak poverewa?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je to veoma ozbiqan pristup ovom poslu
u koji smo zajedno krenuli. Sve tri stranke su svesne da mi, zapravo, ne
smemo napraviti gre{ku, da ne smemo omanuti, da prosto moramo biti
uspe{ni.
Drugo, za Srbiju nije bilo druge varijante. Mo`da je boqa varijanta
bila ova ~etvorna koalicija, ko zna kako bi funkcionisala. To je sada
drugo pitawe. Mi smo se za wu do posledweg dana zalagali, i danas `ali-
mo {to do toga nije do{lo, ali sada {ta je tu je. Neka druga varijanta po-
voqnija od ove nije postojala. Recimo, koalicija levice i Srpskog po-
kreta obnove sigurno bi bila lo{ija varijanta. Ja znam kojim bi se oni
drugim problemima iscrpqivali. Onim istim kojim su se iscrpqivali
Srpski pokret obnove i Demokratska stranka na nivou grada Beograda.
To bi bilo stra{no. Naravno, bila bi veoma lo{a varijanta da su radi-
kali krenuli sa Srpskim pokretom obnove, tu vladu bi za 15-20 dana na-
rod motkama razjurio.
Voditeq: Da li su vam premijer, neki ministri, pa i predsednik dr`a-
ve zaboravili sve ono {to ste govorili o wima u predizbornoj kampawi?
Dr [e{eq: Oni su govorili o meni, ja o wima. To je bila stvar po-
liti~kog procesa borbe izme|u re`ima i tada opozicione Srpske radi-
kalne stranke. U toj borbi radikali su te`e prolazili nego vladaju}e
stranke, mi smo i{li u zatvor, oni nisu. Znate, ja sam {est puta u `ivo-
tu bio u zatvoru, od toga pet puta u Srbiji, jednom u Bosni, u Sarajevu.
Voditeq: I sada vam nije te{ko da sara|ujete?
Dr [e{eq: Me|utim, za nas je 24. mart nulta ta~ka. Ono {to je bilo
do 24. marta, to mi sada prepu{tamo istori~arima. Naravno, pamtimo,
imamo iskustvo i to iskustvo }e nam biti dragoceno u budu}nosti, ali od
24. marta mi smo okrenuli novi list. I uop{te se ne postavqa pitawe
{ta je ko ranije govorio, znate, politi~ari uvek govore razne stvari.
Politi~ari nikada ne smeju da budu sujetni qudi i nikada ne smeju srcu
da prime to {to ~uju o sebi. Kao u Americi: predsedni~ki kandidati je-
dan o drugome nema {ta ne govore u predizbornoj kampawi, ali posle iz-
bora se sasvim normalno pona{aju. Onaj ko je pora`en, ~estita pobedni-
ku i idu daqe.
Voditeq: Da li su vas neki ministri i qudi iz vlasti dezavuisali u
onome {to ste pri~ali? Da li su stvarno onakvi kakvim ste ih vi opisi-
vali, pri~ali o wima, ili ste vi pogre{ili?
Dr [e{eq: Znate {ta, politi~ka borba je uvek ukqu~ivala razne
vrste verbalne agresivnosti, verbalne o{trine. Nekada je to bilo s me-
630
rom, nekada bez mere. Kada do|e do `estokog obra~una re`ima i opozi-
cije, onda se i sa jedne i sa druge strane primewuju metode koje se ne mo-
gu podvesti pod demokratski naziv, onda se tu de{avaju raznorazne stva-
ri. Nekada se iz inata prenaglasi verbalni nastup, nekada se tim prena-
gla{avawem dokazuje odsustvo straha od re`imske represije. Ali ja sam
mnoge od tih qudi tek sada upoznao i mislim da sam uspostavio sa svima
veoma dobar kontakt i da se visok stepen saglasnosti mo`e videti iz na-
{ih zajedni~kih aktivnosti.
Moram priznati pred javno{}u da sam jedno mi{qewe imao o premi-
jeru Mirku Marjanovi}u dok ga nisam upoznao. Sada kada sam ga upoznao,
imam sasvim druga~ije mi{qewe o wemu. Ja sam mu to rekao, ta promena
mog mi{qewa o wemu nije se desila ulaskom u Vladu, nego otprilike pre
godinu i vi{e dana, kada smo prvi put kontaktirali, kada smo razgovara-
li. Mislim da je veoma stru~an i kompetentan, pre svega za ekonomske
stvari i da se razumemo u vezi sa pitawima na kojima }emo sara|ivati.
U Vladi postoji potpuna saglasnost o liberalnom konceptu ekonomije.
I na tome radimo, najva`nije je da u tome istrajemo do kraja.
Voditeq: Da li ta promena mi{qewa isto va`i i za predsednika Ju-
goslavije i wegovu suprugu?
Dr [e{eq: Ja sam vam rekao, kao politi~ki protivnici bili smo u
naj`e{}im sukobima, ali smo se dogovorili oko minimuma zajedni~kih
programskih ciqeva, koji su izlo`eni i u ekspozeu premijera Marjano-
vi}a. Dogovorili smo se da ~uvamo Srbiju, da ne damo cepawe Srbije, da
ne damo Kosovo i Metohiju. Dogovorili smo se da sprovodimo ekonomske
i socijalne reforme i od toga sada zavisi na{a politi~ka sudbina.
Znate, Milo{evi} je mene hapsio, to je bila stvar i nekog ponosa s
moje strane i nekog inata, ako ho}ete, da uzvratim naj`e{}im mogu}im
re~ima. ^ak sam nekada prosto tom verbalnom agresivno{}u izazivao,
terao ga da me uhapsi. Ali to su stvari koje ostaju istori~arima, u kojim
fazama je ko postupao ovako, ko onako. Ako sada to po~nemo raspredati,
mo`e se ta osnovna mera poverewa koja postoji me|u koalicionim part-
nerima u Vladi narodnog jedinstva ugroziti. Na tom pitawu sada ~a~ka-
ju neke novine recimo, “Dnevni telegraf”, najprqavije novine koje su
ikada u istoriji Srbije izlazile. Oni neprekidno ~a~kaju, kao da smo mi
zaboravili kako smo se ranije sukobqavali, {ta je ko kome govorio. To
je besmisleno. Sada na jednoj strani objave {ta sam ja govorio o Miri
Markovi}, predsedniku Direkcije JUL-a, a na drugoj polovini strane
{ta je ona govorila o meni. Kao da se mi toga ne se}amo. Ali u jednoj
stvari gre{i Slavko ]uruvija, a najvi{e gre{e wegovi mentori, znam ja
i ko su wegovi mentori, gre{e ako misle...
Voditeq: Ko su mu mentori?
Dr [e{eq: Vide}ete to uskoro, tu ima i nekih qudi iz establi{men-
ta. Po|ite od toga koga “Dnevni telegraf” nikada ne napada, pa odmah mo-
`emo izvla~iti zakqu~ak – neke qude koji smatraju da su li~no ugro`eni
formirawem Vlade narodnog jedinstva, neke qude iz establi{menta ~ije
su pozicije poquqane, koji su skloni nekim kriminalnim radwama i ma-
631
fija{kom pona{awu – to }e vrlo brzo da ispliva sve do kraja u javnosti.
Znate, neki argumenti protiv neutralnog ne}e biti ba{ tako nesavladivi
da se ne bi u ovom slu~aju mogli do kraja razjasniti. U svakom slu~aju, ta-
kve prqav{tine ne}e uspeti. Sve ono {to je nekada re~eno, ostalo je u se-
}awu qudi, sve ono kako smo se ranije sukobqavali, ko je kome ve}e muke za-
davao. Ali to je stvar pro{losti. Ako se pona{amo kao ozbiqni qudi i
ako nam je budu}nost dr`ave osnovna orijentacija, onda nema sujete i nema
podse}awa. To su besmislice. Taj “Dnevni telegraf” lansira ~ak i neke na-
vodno dogovore o poskupqewu struje, o ovome, o onome, gluposti.
Voditeq: A izbori dolaze pre ili kasnije, pa }e se videti...
Dr [e{eq: Izbori dolaze, jeste. Narod }e nas ceniti po na{im re-
zultatima, a ne po tome jesmo li pokazivali sujetu ili nismo. Onaj poli-
ti~ar koji ima prenagla{enu sujetu, taj ne mo`e uspeti u politici.
Voditeq: Da li je ta~no da svako jutro pre sednice Vlade imate bri-
finge sa va{im ministrima?
Dr [e{eq: Ne, to je bilo prva dva-tri dana dok se nisu qudi sna{li.
Onda je trebalo malo da se vidimo, da razgovaramo, da se to sve ukompo-
nuje kako treba. Drugo, na{i ministri su dobili striktan nalog strana~-
kog rukovodstva da moraju biti skromni, da se ne smeju nigde rasipni~ki
pona{ati, bahato se ne smeju nigde pona{ati. Moraju, dakle, delovati u
pravom smislu re~i kao dr`avnici koji se brinu o sudbini naroda i dr-
`ave a zapostavqaju neke svoje li~ne interese.
Voditeq: Da li ste zadovoqni kako su se va{i ministri sna{li u
tim novim ulogama?
Dr [e{eq: Da, veoma su se dobro sna{li, saradwa je dobra. I mi smo
zauzeli princip: niko zbog ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu Sr-
bije ne sme ostati bez posla. Mi smo zatekli jedan ~inovni~ki aparat, mi
}emo ga popuwavati tamo gde postoje praznine, mi }emo ga usavr{avati,
mo`da }e negde biti pomerawa s jednog na drugo radno mesto, ali niko
bez hleba ne}e ostati, osim ako se ogre{i o zakon i propise, pa po disci-
plinskom ili drugom postupku mora da napusti posao. Mislim da je to ve-
oma dobar princip koji }e doprineti da ova vlada bude uspe{nija. Uosta-
lom, tako smo se u Op{tini Zemun pona{ali. Nikoga nije glava zabole-
la zbog promene vlasti ako je savesno i odgovorno obavqao svoj posao. A
koga smo uhvatili u kriminalu, mi smo maksimalno sara|ivali sa poli-
cijom – i u slu~aju ovog slu`benika koji je jo{ uvek u zatvoru, i jedne slu-
`benice koja je odmah otpu{tena jer smo je zatekli u konkretnim prone-
verama, u konkretnim kr{ewima zakona i drugih propisa.
Voditeq: [ta je sa onom va{om izjavom da, ako budete u republi~koj
vlasti, svi dr`avni ~inovnici ne}e dobiti plate dok se ne isplate dugo-
vawa i socijalna davawa i sve ono {to je...
Dr [e{eq: Te plate kasne, plate kasne otprilike isto kao i penzi-
je. Sada kasne plate i na saveznom nivou, {to ranije nije bio slu~aj. U
zadwih {est meseci kasne i savezne plate, mislim da je sada tek ispla}en
drugi deo za januar ili je ve} ispla}en prvi deo za februar. Prvi deo za
februar je, mo`da, ispla}en na saveznom nivou.
632
Voditeq: Dobro, ipak }e primati, nema ~ega da se pla{e da ne}e pri-
mati.
Dr [e{eq: Primaju, ali primaju otprilike u isto vreme kao i pen-
zioneri, mo`da sa nekoliko dana razlike. Ne mo`e se ba{ u iste dane
svima obezbediti da prime platu. Kasne plate i zdravstvenim radnici-
ma, kasne i prosvetnim radnicima, ali i svim dr`avnim ~inovnicima.
Voditeq: @estoko ste napadali rad dr`avne televizije, sada imate
Ministarstvo za informacije, me|utim, nikakve promene se ne vide u
radu dr`avne televizije.
Dr [e{eq: Ja mislim da vi o~ekujete pogre{ne promene. Vi o~eku-
jete kadrovske promene.
Voditeq: Ne, ure|iva~ke, pre svega.
Dr [e{eq: Ure|iva~ke promene se ve} ose}aju. Vidite da su u in-
formativnom programu zastupqene sve vladaju}e stranke, mo`da jo{ to
nije iznivelisano kako treba, ali i glavna opoziciona stranka, skoro
svakodnevno, {to ranije nije bio slu~aj. Imate izjave Srpskog pokreta
obnove, imate redovne konferencije za {tampu, imate izjave wegovih
~elnika, itd. Drugih ve}ih opozicionih stranaka u Skup{tini nema, ne-
kada ih je bilo vi{e, pa je trebalo svima obezbediti prostor. Sada se to
svelo na tri vladaju}e i jednu opozicionu stranku. Dakle, tu se izvestan
pomak ose}a.
Naravno, mi smo za to da se sprovedu i sistemske promene. Mi kao
stranka, kao Srpska radikalna stranka nikada ne}emo odustati od insi-
stirawa da se uvede vi{estrana~ki upravni odbor, da struktura tog
upravnog odbora odgovara strukturi Narodne skup{tine, da kompanija
“Politika” bude javno preduze}e sa ve}inskim dr`avnim kapitalom
51%, a 49% da ode u privatizaciju.
Voditeq: Ali u na~elu ste zadovoqni radom dr`avne televizije.
Dr [e{eq: Ne, nisam zadovoqan. Niste me dobro onda shvatili. Ja
sam jo{ nezadovoqan radom dr`avne televizije, neki pomak se ose}a, po-
mak }e biti sve ve}i i ve}i. Insistira}emo da se taj rad uskladi sa osnov-
nim demokratskim principima. Ali to ne zna~i da mi idemo sada na se~u
kadrova. Ne. Se~e kadrova ne}e biti, koji god kadar, koji god stru~wak, ko-
ji god funkcioner, koji god ~ovek koji radi na dr`avnom radiju i televi-
ziji prihvati te sistemske promene, koji se bude pona{ao u skladu sa prav-
nom regulativom, tako|e nema razloga da strepi za svoju sudbinu, za svoj
profesionalni anga`man. Tu je isto bilo nekih spekulacija, opet je tu
“Dnevni telegraf” uglavnom lansirao, navodno radikali }e sada tamo da
smewuju, pa }e dovesti Ratka Mitrovi}a za glavnog i odgovornog urednika
Informativnog programa, pa ~itav niz drugih nebuloza. Besmislica.
Prvo, {to mi da dovodimo Ratka Mitrovi}a kada on nije ~lan na{e
stranke? [to bismo mi onda wega dovodili? Ako Ratko Mitrovi} `eli
da bude glavni i odgovorni urednik, neka formira svoju politi~ku par-
tiju, neka iza|e na izbore, ako zaslu`i narodno poverewe, onda neka se-
bi odredi tu funkciju i neka obavqa tu funkciju. Zatim, mi nismo zado-
voqni ni kako on ure|uje list “Argument”. Ranije je radio na dr`avnoj
633
televiziji, pa nismo bili zadovoqni na~inom na koji je radio, a list
“Argument” ne mo`e se re}i da je kao “Dnevni telegraf”, ali je tako|e
jedna senzacionalisti~ka novina i dosta ~esto su objavqivali neke iz-
mi{qotine koje se ti~u i Srpske radikalne stranke, a verovatno i za
druge tako lansiraju, kada im {ta padne na pamet. To ne dolazi u obzir.
Saznao sam posle da je on sam to u dogovoru sa ]uruvijom lansirao. Pr-
vo lansira izmi{qotinu – navodno, radikali ga tra`e za to mesto, `ele
ga radikali, a onda on obja{wava svoju koncepciju kako bi to izgledalo
i neke svoje uslove preuzimawa te funkcije.
To su besmislice, takve stvari ne dolaze u obzir. Mi smo protiv ta-
kvog na~ina delovawa u dr`avnim medijima. Mi nismo za to da sada ras-
pore|ujemo radikalske kadrove na nekim rukovode}im polo`ajima. Mi
smo za to da upravni odbor bude vi{estrana~ki, da wegova struktura od-
govara strukturi Narodne skup{tine, da se generalni direktor bira
konkursom izme|u onih koji konkuri{u, koji na najboqi na~in ispuwava-
ju uslove, da se glavni i odgovorni urednik na objektivan na~in bira. Ni-
smo za to da kadrovi tamo budu strana~ki kadrovi, nego da budu profesi-
onalni kadrovi. Naravno, dr`avna televizija treba da vodi propagandu,
ali dr`avnu propagandu, a ne strana~ku. Dakle, da zastupa nacionalni
interes, dr`avni interes, i da deluje objektivno i nepristrasno. Narav-
no, da pod istim uslovima omogu}i svim parlamentarnim politi~kim
strankama u~e{}e u tom programu. Na tom planu o~ekujte izvesne prome-
ne, ali mi jo{ ne sti`emo u Vladi da se time bavimo, jer smo preokupi-
rani pitawem Kosova i Metohije, ekonomskim i socijalnim pitawima. I
to }e do}i na dnevni red, ali ne tako brzo, jer smo sve snage koncentri-
sali na ono od ~ega se `ivi.
Voditeq: Zna~i, postoji raspolo`ewe va{ih koalicionih partnera
da ispo{tuju sve ovo o ~emu vi pri~ate?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to i u skladu sa ekspozeom premijera
Marjanovi}a. Na{a orijentacija insistira na objektivnosti u sferi in-
formisawa. Mi smo imali veoma ozbiqne primedbe na pona{awe dr`av-
nog radija i dr`avne televizije, neke stvari se tu ve} mewaju. Mewa}e se
mnogo efikasnije, mnogo br`e u budu}nosti i tu nikakvog sporewa nije
bilo sa na{im koalicionim partnerima.
Voditeq: [ta }e biti sa ovim konkursom za dodelu frekvencija?
Dr [e{eq: To je ingerencija savezne dr`ave, ja o~ekujem da }e save-
zna vlast svima onima koji ispuwavaju uslove dodeliti frekvenciju, da
}e te frekvencije biti stepenovane od lokalnih preko regionalnih do
centralnih, a naravno, dr`avi }e se morati pla}ati nadoknada na kori-
{}ewe frekvencija, odre|ena taksa. Ne znam jo{ ta~no koliki }e biti
iznos takse, ali frekvencija je prirodno dobro naroda i dr`ave i mora
da se plati. Ne mo`e niko besplatno da je u`iva.
Voditeq: Kako komentari{ete sve ovo {to se de{ava sada oko “Bli-
ca”, “Novog blica” i “Glasa”?
Dr [e{eq: To je jedna zavrzlama u koju zapravo dr`avni organi ni-
su ume{ani, ili ih poku{avaju ume{ati ni krive ni du`ne. Tu su se po-
634
sva|ali vlasnik “Blica” i glavni i odgovorni urednik. Verovatno su se
posva|ali oko novca, jer oko ~ega bi drugog? U toj sva|i oko novca Ma-
nojlo Vukoti}, glavni i odgovorni urednik, podneo je ostavku i formi-
rao novi list. Taj list je nazvao “Novi blic”. Naziv nije sporan, ako po-
red “Borbe” mo`e postojati “Nova borba”, ako pored “Dnevnog telegra-
fa” mo`e postojati “Nedeqni telegraf”, ili “Nedeqni telegraf plus”,
za{to ne bi mogao postojati i “Novi blic”? Problem je {to je idejno re-
{ewe ili logotip, kako se to zove...
Voditeq: Glava lista.
Dr [e{eq: Manojlo Vukoti} je glavu lista preuzeo od dotada{weg
lista u kome je radio, {to je suprotno odredbama Zakona o autorskim
pravima. Vlasnik “Blica” je podneo tu`bu. Privredni sud je reagovao,
izdao je ve} i privremenu zabranu. To je sve utemeqeno pravnim propi-
sima, jer ne{to tako je nedopustivo. Sada se Vukoti} izgovara kako je on
kreirao tu glavu lista. Mo`da je to ta~no, ali on je to kao najamni rad-
nik kreirao. Znate, na Zapadu postoji praksa, ako ste kao stru~wak anga-
`ovani u jednoj firmi, ako ste u{li u posed wenih tajni, ako ste krei-
rali neke stvari u toj firmi, pa napustite tu firmu, imate ~ak i zakon-
sku zabranu do pet godina da se bavite tim istim poslom u nekoj drugoj
firmi, da ne biste preneli to {to ste u prvoj firmi ostvarili, da ne
biste neki svoj rezultat tamo nakalemili. To {to je on u~estvovao u kre-
irawu ili bio glavni kreator jednog zaglavqa, ne zna~i da ga sada mo`e
preneti u svoj list. Nije mu to babovina. On je primao pare tamo kao
glavni i odgovorni urednik. Dakle, ostaje sve vlasniku.
Voditeq: Radikali se zala`u za privatizaciju medija, u medijskoj
sferi. [ta bi trebalo da ostane dr`avno i da li bi ovo {to bi bilo
privatno imalo slobodu?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka insistira da dr`avni ostanu
samo radio i televizija. Centralni radio i televizija i kompanija “Po-
litika” da ima ve}inski dr`avni kapital. Sve ostalo, mi smatramo da
mora biti privatno. E, sada, da vidimo jo{, o tome }emo razgovarati sa
koalicionim partnerima u Vladi narodnog jedinstva, da li }emo tu usa-
glasiti stavove. Ovo je na{ strana~ki stav koji je poznat javnosti.
Voditeq: Jeste li zadovoqni kako funkcioni{e savezna dr`ava?
Dr [e{eq: Ne, tu ima dosta problema. Neki problemi su potenci-
rani i nedostacima ustavno-pravnog normirawa, a neki problemi su za-
snovani na sukobu re`ima u Beogradu i u Podgorici. Znate, i tu }e mo-
rati stvari da se re{avaju.
Voditeq: Da li bi sada poslanici Srpske radikalne stranke podr-
`ali promene Saveznog ustava koje su socijalisti nudili pre izvesnog
vremena?
Dr [e{eq: Ako su te promene u skladu sa osnovnim ciqevima na{eg
programa, spremni smo da podr`imo. Spremni smo da podr`imo i ono
{to nije ba{ u skladu sa na{im programom ukoliko uz to ide i ne{to
{to je u skladu, pa je ono {to je u skladu sa na{im programom va`nije u
odnosu na ono {to eventualno nije u skladu sa programom.
635
 Voditeq: Vidimo, ~elnici Republike Crne Gore sa svima po svetu
razgovaraju, putuju. Za{to to ne ~ine i ~elnici sa srpske strane?
Dr [e{eq: Ja mislim da zapadne sile namerno pozivaju \ukanovi}a
i druge predstavnike Republike Crne Gore na ova u~estala pute{estvi-
ja, jer smatraju da }e na taj na~in potpomo}i \ukanovi}evu predizbornu
kampawu. Ne bih ja imao ni{ta protiv toga da \ukanovi} ne pokazuje sve
ve}u nervozu i da nema sve lo{ije stavove o pitawu Kosova i Metohije.
On se sada direktno zala`e za me{awe stranih sila u na{e unutra{we
poslove, {to je nedopustivo, {to je krajwe, krajwe lo{e. Ali mislim da
je to wegova gre{ka u predizbornoj kampawi i da }e mu se ona na izbori-
ma osvetiti. Srpska radikalna stranka izlazi na crnogorske izbore i mi
smo prvi podneli listu kandidata za Republi~ku skup{tinu i pri kraju
smo podno{ewa listi kandidata za sve op{tinske skup{tine. Danas smo
i prvi dobili re{ewe da nam je lista kandidata za Skup{tinu op{tine
Podgorica prihva}ena, verifikovana. Tu se desio jedan problem koji nas
je veoma zabrinuo. Jednu ~etvrtinu potpisa u Podgorici nam je poni{ti-
la Op{tinska izborna komisija jer, navodno, ti qudi nisu u bira~kim
spiskovima. A ti qudi su ve} vi{e puta glasali u Podgorici na istim
bira~kim mestima, bili su u bira~kim spiskovima, ~ak su aktivisti na-
{e stranke, {to zna~i da se neke ~udne stvari de{avaju oko bira~kih
spiskova.
Voditeq: Gospodine [e{eq, va{a stranka u Crnoj Gori, posle pred-
stoje}ih izbora 31. maja, sa kime bi u{la u koaliciju ako bi...
Dr [e{eq: Mi bismo najradije da sami formiramo vladu. Ali malo
je realno...
Voditeq: Zato vas i pitam.
Dr [e{eq: ... da }e bilo koja stranka sama imati ve}inu poslanika u
Narodnoj skup{tini. Mi u principu pre izbora ne volimo da se izja-
{wavamo. Mi na izbore idemo sami i `elimo da osvojimo {to vi{e po-
slani~kih mandata. A mogu}e je da ulazimo u neke koalicione aran`ma-
ne posle izbora, u skladu sa na{om osnovnom programskom orijentaci-
jom. Dakle, neka drugi sada razmi{qaju sa kime bismo mi mogli, s kime
ne bismo mogli u koaliciju.
Voditeq: Ja vas pitam da li u toj va{oj programskoj orijentaciji mo-
`e da do|e i do koalicije sa DPS-om Mila \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Znate {ta, ne dolazi u obzir ni{ta {to razbija saveznu
dr`avu, ne dolazi u obzir ni{ta {to veze me|u federalnim jedinicama
daqe olabavquje. Ne dolazi u obzir ni{ta {to je suprotno srpskim na-
cionalnim interesima. Ono {to mo`e da se postigne kao minimum za-
jedni~kih ciqeva, a na planu je za{tite srpskih nacionalnih interesa,
ja~awa jedinstva savezne dr`ave, ja~awa jedinstva Srbije i Crne Gore
kao federalnih jedinica, mo`e biti predmet na{ih eventualnih koali-
cionih dogovora. Dakle, mi unapred nikoga ne iskqu~ujemo, niti una-
pred bilo koga hvalimo kao na{eg potencijalnog partnera. To opet ra-
dimo iz na{ih krajwe jasnih strana~kih interesa. Ako nekoga hvalimo,
onda wemu doprinosimo u predizbornoj kampawi, a sebi nanosimo {te-
636
tu. Ako nekoga i suvi{e kudimo, opet sebi ne mo`emo iz toga izvu}i ne-
ku strana~ku korist, a mo`da mo`emo wemu potpomo}i da osvoji vi{e
glasova, da privu~e i one koji su toliko protiv nas da bi mo`da iz ina-
ta za wega glasali.
Voditeq: Kada su vas posledwi put pitali, rekli ste da niste upo-
znati sa programom Mila \ukanovi}a o reformama. Sada je pro{lo do-
sta vremena.
Dr [e{eq: Jo{ nisam dobio u ruke taj program. Evo, pratim ~ak i
crnogorsku {tampu, i “Vijesti” i “Pobjedu”, nisam video da je to tamo
objavqeno. Mo`da sam neki broj propustio. Zaista sam u velikim obave-
zama ovih dana, pa jedva sti`em i {tampu da i{~itam. Jo{ ja nisam vi-
deo taj program. Mo`da taj program postoji, meni nije poslat, nisam vi-
deo da je negde objavqen, nisam ga ~itao. Kako mogu da se izja{wavam o
ne~emu {to nisam ~itao?
Voditeq: Dobro, za slede}i put mora}emo da vam organizujemo da
pro~itate, pa da komentari{ete.
Dr [e{eq: Evo, ako vi imate taj program, mo`ete mi dati posle
emisije da ~itam. Imate li vi taj program?
Voditeq: Imamo u redakciji.
Dr [e{eq: Zna~i, vama su poslali, a meni nisu poslali.
Voditeq: Eto, vidite. Predsednica Republike Srpske Biqana
Plav{i} je izjavila da je predsednik Jugoslavije insistirao da u Vladu
Republike Srpske u|u i radikali i SDS. Da li ste vi upoznati sa time
i da li ste vi podr`avali to da oni u|u u vladu?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je u principu za saradwu sa
svim drugim srpskim politi~kim partijama radi odbrane Republike
Srpske i za{tite srpskih nacionalnih interesa. Pred nama su sada dva
veoma ozbiqna problema gde mi nudimo saradwu svim strankama. Pita-
we Br~kog, ~ije je razre{avawe arbitra`na komisija jo{ jednom odlo-
`ila, i to ovog puta teret dokazivawa stavila na srpsku stranu, {to na-
ma ote`ava poziciju. I drugo, {to Organizacija za evropsku bezbednost
i saradwu poku{ava da nametne krajwe lo{e izborne uslove za ove sep-
tembarske parlamentarne izbore. ^ak, takve izborne uslove gde bi, re-
cimo, gra|ani stanovnici Muslimansko-hrvatske federacije u~estvova-
li u glasawu i o tome ko }e biti predstavnik Republike Srpske u Pred-
sedni{tvu Unije Bosne i Hercegovine. Zna~i da bi oni prakti~no pre-
glasali Srbe i nekog svog kandidata odredili da predstavqa Republiku
Srpsku.
Ima ~itav niz drugih stvari koje su veoma lo{e i koje, zapravo pred-
stavqaju kr{ewe Dejtonskog sporazuma. Bez obzira koliko smo imali
primedbi na Dejtonski sporazum, ovo {to sada OEBS sprema jo{ je lo-
{ije. Mislim da }emo posti}i konsenzus sa ve}inom srpskih partija da
se to izbegne. Ne bih ja sada komentarisao izjave Biqane Plav{i}, zna-
te, neka ona izjavquje sve {to joj pada na pamet, ali, u svakom slu~aju,
Srpska radikalna stranka ima konstruktivan nastup i u Republici Srp-
skoj, sve radi za{tite srpskih nacionalnih interesa.
637
 Voditeq: Srpska radikalna stranka je jedina velika partija koja ima
uticaja i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Postoji li koordinacija i
kako izgledaju dogovori, pregovori? Kako vi donosite odluke na tom ni-
vou celokupnog srpskog prostora?
Dr [e{eq: Mi smo jedna jedinstvena politi~ka partija. Imamo
Centralnu otaybinsku upravu kao najvi{i strana~ki organ, ali imamo
posebnu registraciju u Srbiji, posebnu u Crnoj Gori, posebnu u Republi-
ci Srpskoj. I formalnopravno, to su posebne politi~ke partije. Regi-
strovani smo, naravno, i na saveznom nivou, u Saveznoj Republici Jugo-
slaviji. Desilo nam se to da nam je svojevremeno re`im u Crnoj Gori iz-
bacio brutalno svih osam poslanika iz Narodne skup{tine u decembru
1995. godine, da nam je oteo registraciju. Mi smo se tamo registrovali
kao Srpska radikalna stranka Crne Gore, kao {to smo u Republici Srp-
skoj Krajini, Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine. Mi i
daqe imamo tu registraciju, i daqe za nas postoji Republika Srpska Kra-
jina samo {to je ona trenutno pod okupacijom. I u Crnoj Gori smo bili
prisiqeni da se ponovo registrujemo i tada je u naziv stranke uba~eno
~ak i moje ime, i to je prvi put da je jedna stranka bila prinu|ena da se
time slu`i, kako joj ne bi vi{e otimali registraciju. Posle su to kori-
stili i drugi: Bojevi}, Kilibarda, Bulatovi}, \ukanovi}, odnosno Mi-
lica Pejanovi} itd.
Voditeq: Vama to ne smeta?
Dr [e{eq: Ne treba to ni{ta da mi smeta jer, u svakom slu~aju
stranka ima pravo da odredi nosioca liste. Pa i ovde u Srbiji, gde nijed-
na stranka nema u svom nazivu ime predsednika, ima ga na izbornoj listi,
jer se predsednik stranke obi~no odredi kao nosilac izborne liste. Ta-
ko da u Crnoj Gori sada nemamo potrebe da imamo nosioca izborne liste,
jer je ve} moje ime u samom nazivu te liste.
Voditeq: Da li je u pregovorima oko formirawa nove republi~ke
vlade u Srbiji bilo dogovora i oko funkcionisawa i dogovora radikala
u Republici Srpskoj i Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ne. Ovde smo se samo dogovorili o zajedni~kom jedin-
stvenom delovawu na podru~ju Republike Srbije, o konceptu Vlade na-
rodnog jedinstva i o wenim osnovnim programskim ciqevima. O svemu
onome {to je izlo`io premijer Marjanovi} u svom ekspozeu u Narodnoj
skup{tini.
Voditeq: Zna~i, rad sa Srpskom radikalnom strankom u Republici
Srpskoj i Crnoj Gori koordinirate samostalno?
Dr [e{eq: Da, koordiniramo samostalno, s tim {to imamo neke me-
|ustrana~ke kontakte.
Voditeq: Recite mi, na kraju smo ove emisije, {ta je zacrtano za pr-
vih sto dana Republi~ke vlade? [ta je to {to za sto dana...
Dr [e{eq: Meni malo smeta ovaj izraz zacrtano, znate.
Voditeq: Dobro, {ta ste se dogovorili...
Dr [e{eq: Kada se ka`e: zacrtali su, ili za`ivelo je ne{to itd., ti
izrazi meni malo smetaju. Za prvih sto dana nove Vlade narodnog jedin-
638
stva odlu~ili smo da intenziviramo na{ nastup u nu|ewu dijaloga pred-
stavnicima albanske nacionalne mawine, i temeqito se pripremamo za
taj dijalog koji }e jednog dana morati da po~ne. Drugo, mi pripremamo
odre|ene mere u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Ube|en sam da }emo ne-
ke od tih mera ve} primeniti u prvih sto dana.
Voditeq: To je to.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala {to ste bili gost BK Televizije.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
XXXII
UVEK SPREMNI NA DIJALOG
TV “Nais”, Ni{, 28. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost u na{em studiju je
predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike
Srbije dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro nam do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Ho}ete nam re}i {ta se sve dogodilo u me|uvremenu od
proteklih parlamentarnih predsedni~kih izbora, koji su odr`ani sep-
tembra i decembra 1997, za potpredsednika Vlade Republike Srbije?
Dr [e{eq: Od septembarskih parlamentarnih izbora do 24. marta
trajao je proces pregovarawa izme|u najve}ih parlamentarnih partija
oko sastava nove vlade. Predsedni~ki izbori su malo taj proces uspori-
li. Jedan dogovor je bio postignut oko konstituisawa Narodne skup{ti-
ne. Taj dogovor su postigli Srpska radikalna stranka, SPS, SPO i JUL.
Skup{tinske funkcije su podeqene u skladu sa tim dogovorom. Posle je
SPO na samoj sednici izigrao osnovni dogovor, ali to nije uticalo na
wegovu realizaciju. Od Nove godine su intenzivirani pregovori oko sa-
stava nove vlade, ali interesantno je to da su u pregovorima srpski ra-
dikali veoma malo u~estvovali. Glavni pregovori su se vodili na rela-
ciji SPS–SPO. Javnost je o tome informisana.
Mi radikali smo odmah posle septembarskih izbora krenuli javno sa
konceptom vlade nacionalnog jedinstva, koju bi sa~iwavale ~etiri najve-
}e parlamentarne politi~ke partije: Srpska radikalna stranka, SPS,
SPO i JUL. Uputili smo zvani~an poziv ostalim strankama da razgova-
ramo na tu temu. Druge stranke su }utale. Socijalisti su potpuno }utali.
JUL je kurtoazno odgovorio da je u principu zaiteresovan za takve razgo-
vore, a do razgovora nije do{lo, i SPO je osuo na nas drvqe i kamewe. Po-
kazao je veliku dozu mr`we i netrpeqivosti, koja je nedopustiva u ozbiq-
nom politi~kom `ivotu. Tako su se pregovori sveli na dve-tri politi~-
ke partije, a radikali su samo u dva navrata u~estvovali u razgovorima sa
Milanom Milutinovi}em, dva puta sa Mirkom Marjanovi}em. Na razgo-
vore sa Milanom Milutinovi}em prvi put su i{li Dragan Todorovi} i
639
Stevo Dragi{i}. Drugi put, samo Stevo Dragi{i}, jer je Todorovi} bio
na putu. Na prve razgovore sa Mirkom Marjanovi}em smo i{li Tomislav
Nikoli} i ja, a na druge razgovore, ja sâm. To je zaista sve.
Po{to su predstavnici SPO i{li u pravcu cenkawa oko stvari ko-
je nemaju nikakve veze sa nadle`nostima republi~ke vlasti, recimo, oko
ambasadorskih mesta i nekih drugih privilegija, pregovori su neprekid-
no bili u krizi. Ujutro se jedno dogovore, u podne drugo, nave~e tre}e.
Danas se dogovore, a sutra raskidaju dogovor i tako daqe. Mi smo do po-
sledweg dana tra`ili da sve ~etiri stranke u tome u~estvuju, dok je Srp-
ski pokret obnove svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Oni su
govorili da bi `eleli, ali pod uslovom da radikali ne u|u u vladu, {to
je besmisleno. To je apsolutno nerazumno.
S druge strane, SPO je ucewivao socijaliste nekom, navodno, mo-
gu}no{}u da se formira tehni~ka vlada sa radikalima. Otprilike su
im govorili: ako vi s nama ne postignete sporazum, mi }emo sa radika-
lima i}i u tehni~ku koaliciju, pa }emo raspisivati nove izbore, mada
smo mi uvek govorili da ne dolazi u obzir nikakva tehni~ka koalicija.
Mi nismo tehni~ari u politici. Mi `elimo da u~estvujemo u vlasti u
onom procentu u kome nam je narod iskazao poverewe na izborima. Hte-
li smo da preuzmemo odgovornost za ekonomsku, socijalnu situaciju, za
opstanak dr`ave, za za{titu nacionalnih interesa. Po{to su ti razgo-
vori sa Srpskim pokretom obnove potpuno prekinuti, mene su pozvali
Mirko Marjanovi} i ~elnici SPS dan uo~i sednice Skup{tine. To je
bilo u 15 ~asova popodne. Prethodno sam saop{tio javnosti stav Srpske
radikalne stranke da odustajem od jednog od na{ih zahteva – da po svaku
cenu bude na{ mandatar za sastav vlade – i to je bio na{ posledwi gest
dobre voqe.
Voditeq: Da li je Nova demokratija pre toga ili posle toga iza{la
iz koalicije?
Dr [e{eq: Nije uop{te dolazilo u obzir da mi razgovaramo sa No-
vom demokratijom. To je stranka koja zaslu`uje prezir. To je stranka ko-
ja nigde u Srbiji ne postoji. To je stranka za trgovinu i potkusurivawe.
Za nas bi bilo poni`ewe da sa wima u~estvujemo u bilo kakvim razgovo-
rima.
Voditeq: Obi~no se govori o Srpskom pokretu obnove, a ne govori
se o Novoj demokratiji.
Dr [e{eq: Za{to ne govorite o Savezu svih Srba sveta, o Srpskoj
svetosavskoj stranci? [to ne govorite o Mirku Jovi}u i wegovoj stran-
ci? Znate, ima ~itav niz takvih stranaka na srpskoj politi~koj sceni. To
su neozbiqne stranke. Ja sad ovde tretiram ozbiqne politi~ke partije.
Ozbiqne politi~ke partije su one politi~ke partije koje su dokazale da
mogu osvojiti izvestan procenat glasova na izborima, koje imaju infra-
strukturu svuda u Srbiji, da negde mogu osvojiti op{tinsku vlast. Radi-
kali su komotno osvojili op{tinsku vlast u Zemunu. U Temerinu imamo
prakti~no mawinsku vladu, fali nam jedan mandat, ali imamo pre}utnu
podr{ku, po{to ta vlast solidno funkcioni{e, tako da nije ciq ni dru-
640
gim strankama da je po svaku cenu ru{e. Socijalisti imaju vlast u mno-
gim op{tinama. Srpski pokret obnove je u okviru koalicije “Zajedno”
osvajao vlast, JUL je sam osvojio vlast u nekoliko op{tina, recimo, u
Lebanu, u @abqu, u Crnoj Travi itd. Dakle, to su ozbiqne politi~ke
partije i sa wima se mo`e razgovarati. One izra`avaju narodnu voqu.
^iwenica da je Vuk Dra{kovi} 1993. godine poklonio {est mandata Du-
{anu Mihajlovi}u, da bi on mogao da glumi politi~ku partiju, pa da ode
u tabor levog bloka i ~etiri godine da bude u vladi, za nas nije argument
da ih tretiramo kao ozbiqnog partnera u razgovorima, tako da uop{te
nije dolazilo u obzir da sa wima razgovaramo.
Voditeq: Kakva je saradwa sa mandatarom ove vlade gospodinom
Marjanovi}em?
Dr [e{eq: Dobra, ~ak i iznad o~ekivawa. Naravno, ja sam svestan da
smo ulaskom u ovu vladu preuzeli veliki rizik i otvoreno govorim o tom
riziku, i mi i na{i koalicioni partneri smo preuzeli rizik. Drugo, sa-
radwa je iznad o~ekivawa i ono {to na{ narod ka`e – ne ureklo se. Sve-
sni smo mi da }e Vlada nekad do}i i u krizu, da }e nekada biti i neki su-
kob, razmirica, neslagawe, ali mi imamo principijelan dogovor da sve
to razre{avamo ~istim argumentima i da se ne razilazimo dok argumen-
tima stvar do kraja ne iskristali{emo. Mislim da je to dobro. Zaista
imamo visok stepen poverewa, ~ak toliki da smo se dogovorili da tamo
gde su radikali ministri, iz SPS-a ili JUL-a budu zamenici ministra,
tamo gde su ministri iz SPS-a ili JUL-a, da radikali budu zamenici mi-
nistara. A u nekim kqu~nim ministarstvima, ~ak postoji dvojna kontro-
la – ako je socijalista ministar, onda je zamenik iz Srpske radikalne
stranke, JUL-a, ako je ministar iz JUL-a, onda je zamenik iz Srpske ra-
dikalne stranke i SPS-a. Zna~i, nema ni{ta da se krije od koalicionih
partnera. Mora sve da bude ~isto. Otvorenih karata mora da se nastupa,
a o rezultatima }e procewivati narod.
Voditeq: Ka`e se, gospodine [e{eq, da je yentlmenski period ko-
ji se ostavqa novoj vladi sto dana. Ne ~ini li vam se da se samim pita-
wem koje vam postave novinari koji prate politi~ki `ivot na neki na-
~in o~ekuje neko ~udo i da se vr{i potajan pritisak na novu vladu?
Dr [e{eq: Nikada nisam be`ao ni od jednog novinarskog pitawa i
uvek sam zaista komunikativan i spreman da odgovorim na svako pitawe,
a u principu najvi{e volim provokativna pitawa. To mi je prava posla-
stica, pravi izazov. Nikada nisam be`ao od javnosti i od suda javnosti.
Pritisak postoji, ali znate kako se usmerava taj pritisak. Postojali su
neki stari centri za vo|ewe specijalnog, psiholo{kog i propagandnog
rata da bi se Srbija destabilizovala. Vr{e psiholo{ku presiju i na ra-
dikale i na wihove koalicione partnere. To {ta smo ranije jedni drugi-
ma govorili, to je sasvim normalno. Nema politi~kih subjekata na srp-
skoj politi~koj sceni koji se nisu me|usobno napadali. Nekada je to bio
te`i sukob, a nekada lak{i, ali ne daj Bo`e da ikada vi{e `ivimo u dru-
{tvu gde nema sukoba me|u politi~arima i me|u politi~kim partijama.
To je su{tina demokratije.
641
 Postoje stalna i{~ekivawa – posva|a}e se, ne}e mo}i zajedno, ne}e
mo}i da se razumeju, ne}e mo}i da sara|uju. To je besmislica, jer ovih me-
sec dana funkcionisawa nove vlade demantuje takve pretpostavke. Na-
ravno, nekada mo`e da do|e do krize u Vladi, ali se nadam da }emo je mi
razre{iti objektivnim, savesnim i otvorenim pristupom. Drugo, stalni
pritisci koje lansira Demokratska stranka – socijalisti se dogovaraju
sa SPO-om, sada }e SPO da u|e, a da iskqu~i radikale itd. To su glupo-
sti. Mi smo u{li u ovu vladu na osnovu jednog konkretnog sporazuma. Su-
{tina tog sporazuma je izra`ena u ekspozeu premijera Marjanovi}a. Taj
sporazum podrazumeva minimum na{ih zajedni~kih programskih ciqeva.
Mi smo u{li dok postoji {ansa da to realizujemo. Osta}emo dok je mogu-
}e da se to realizuje. Mi ne vezujemo na{e koalicione partnere nekim
lancima, ne teramo ih da radimo zajedno.
Mi }emo raditi ovaj posao zajedno dok postoji {ansa da postignemo
neke rezultate. ^im neko od na{ih partnera po`eli da se razi|emo, za-
{to bismo se mi protiv toga bunili, ali nas je i nu`da naterala na ova-
kvu koaliciju: te{ka situacija u kojoj se na{la Srbija, strani pritisci,
problem Kosova i Metohije, poku{aj da nam se otmu teritorije, te{ka
ekonomska kriza, socijalna beda.
Drugo, da su postojali zdravi temeqi da levi~arske partije formi-
raju koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, ta bi koalicija bila for-
mirana. Tu nije bilo zdravih temeqa. Da su postojali zdravi temeqi da
radikali formiraju koaliciju sa SPO-om, ta bi koalicija bila formi-
rana i to je bila mogu}a varijanta. Ja sam se li~no pla{io te varijante.
Ja ne bih smeo da u|em u tu varijantu. Za{to? Videli ste da svi koji su se
uhvatili sa SPO-om u neke koalicione aran`mane, posle su se gorko ka-
jali zbog toga. Svuda im puca vlast koalicije “Zajedno” u Srbiji. Sada
posle tolikog iskustva i posle na{ih saznawa {ta se sve de{ava u SPO-
u i kako se tamo donose odluke napre~ac, i kako nepoliti~ki faktori
uti~u na dono{ewe odluka, nama je bilo dovoqno da i ne pomislimo na
takvu varijantu. Ali smo bili za varijantu ~etiri stranke zajedno, pa
{ta me onda briga {ta se de{ava ispred SPO. S jedne strane, levi~ar-
ske stranke ne mogu da nas nadglasaju, s druge strane, imamo upori{te u
levi~arskim strankama da nas SPO ne ucewuje nekim vilama na Dediwu,
na Ko{utwaku, ili {ta ja znam, ambasadorskim mestima. Ja i danas
iskreno `alim {to nije do{lo do te varijante. Ali ako SPO nije hteo
sa nama ve} samo sa socijalistima i dolazak na vlast shvatio kao {ansu
da podeli plen, onda je Dra{kovi} ra~unao, {to bi se plen delio na ~e-
tiri stranke kad mo`e na tri. To je pogre{an nastup u politici.
Prvo, osvajawe vlasti ne zna~i podelu plena. To je hajdu~ki pristup
politici. Osvajawe vlasti zna~i preuzimawe odgovornosti. Sada smo mi
odgovorni ako se penzije ne ispla}uju, ako se ne ispla}uju de~ji dodaci,
ako je ekonomska kriza u zemqi, inflacija itd. Nema be`awa. Nema sada
izvla~ewa. Penzije kasne, zemqoradnicima kasni sedam penzija, de~ji do-
daci kasne godinu dana. Ono {to bi bio prvi uspeh ove vlade jeste da
obezbedi redovnost isplata, da u toku ove godine bude 12 penzija i da bu-
de 12 de~jih dodataka, a onda da tra`imo varijantu da nadoknadimo ono
642
{to je zaostalo. Naravno, da nadoknadimo i staru deviznu {tedwu, da
ubrzamo proces privatizacije, da re{avamo jedan po jedan problem. Ako
ova vlada sa~uva u potpunosti Kosovo i Metohiju i to }e biti veliki
uspeh, a mislim da imamo potpunu saglasnost da to u~inimo.
Voditeq: Kada ste do{li na ~elo grada Zemuna, kada ste postali
gradona~elnik Zemuna, ukazivali ste na zate~eno stawe i na mnogobroj-
ne nepravilnosti i propuste koje je prethodna vlast ostavila za sobom.
[ta ste zatekli u Vladi Srbije?
Dr [e{eq: Nismo se mi dugo zadr`avali na ukazivawu na postoje}e
stawe. Nismo se mi dugo `alili na ovo {to smo zatekli. Mi smo zasuka-
li rukave i odmah radili. Mo`da sam u prvom nastupu na va{oj televi-
ziji govorio o nekim stvarima koje se odnose na zate~eno stawe, ali
upravo to zate~eno stawe je bilo razlog {to su bira~i na izborima na-
ma ukazali poverewe a ne onima koji su prethodno dr`ali vlast. Sada u
Vladi Srbije nismo sami osvojili vlast, pa nemamo mogu}nosti da sami
sprovodimo program Srpske radikalne stranke.
Ova vlada je stvar izvesnih kompromisa, stalnog usagla{avawa. Ne
mo`e niko od nas biti apsolutno zadovoqan u~inkom. Usagla{avamo sta-
vove, vodimo ra~una o na{em programu i o programu na{ih koalicionih
partnera. Tamo gde ne mo`emo jo{ posti}i kompromis, gde ne mo`emo po-
sti}i zajedni~ko re{ewe, ta pitawa ne stavqamo na dnevni red. Najva`ni-
je je da se dobro razumemo i oko ekonomskih i socijalnih pitawa. Zna~i,
liberalan kurs u ekonomiji, re{avawe socijalnih problema, obarawe sto-
pe poreza i doprinosa na plate. Mi sad moramo dr`ati pod kontrolom ce-
ne osnovnih energenata, prehrambenih proizvoda i mnogih drugih roba. To
je ono {to sada na neki na~in uslovqava na{e politi~ko pona{awe.
Voditeq: Da li }e biti smawewa ~inovni~kog aparata?
Dr [e{eq: Ne mo`emo i}i na smawewe ~inovni~kog aparata kroz
otpu{tawe. To bi bilo pogre{no. Mo`emo i}i na smawewe kroz izbega-
vawe novog zapo{qavawa. Ali taj ~inovni~ki aparat ne bi bio preveli-
ko breme za na{u dr`avu da nismo u ovakvoj ekonomskoj krizi. Na{ je
problem {to je ~inovni~ki aparat prakti~no ve}i od produktivnog de-
la stanovni{tva, od dela onih radnika koji rade u uspe{nim firmama.
Ovde ne mo`emo da ra~unamo firme koje su neuspe{ne, gde su radnici na
prinudnim odmorima, primaju minimalce i sli~no. Ali vi{e ima u Sr-
biji ~inovnika i drugih zaposlenih u dr`avnom sektoru, dakle ne samo
~inovnika. Postoje profesionalci, stru~waci u prosveti, zdravstvu.
Vi{e ima zaposlenih u dr`avnom sektoru nego {to ima zaposlenih u
privredi, u preduze}ima koja uspe{no posluju. To je veoma ozbiqan pro-
blem. Taj problem se mo`e re{avati kroz proces privatizacije, tako
{to bi dr`ava dobila dodatni novac, re{avala svoje zaostale obaveze i
usmeravala ih u one privredne grane koje donose najve}i profit. Ono
{to je na{a preokupacija kao stranke, o tome smo javno govorili, mi bi-
smo najvi{e tog novca koji ostane posle privatizacije ulagali u puteve,
u puteve, i neprekidno u puteve. Time se poma`e gra|evinska industri-
ja, gra|evinske firme, putevi najbr`e vrate ono {to je u wih ulo`eno.
643
 Voditeq: Samo da obavestim na{e gledaoce da je telefon 329-871. To
je telefon na koji mogu da se jave. Naravno, po{tovani gledaoci, kao {to
sami mo`ete da vidite, ako ste otpo~etka pratili na{u emisiju “Gost ve-
~eri”, va{ i na{ gost u studiju Televizije “Nais” je gospodin Vojislav
[e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i predsednik Srpske radikal-
ne stranke.
Gospodine [e{eq, nema stranih predstavnika, odnosno posrednika
u re{avawu problema na Kosovu i Metohiji. Na referendumu je narod
rekao svoje “ne”. Stav ~etiri najve}e parlamentarne stranke u Srbiji je
u saglasnosti sa voqom naroda. To moramo da priznamo. Me|utim, gospo-
din Qubi{a Risti}, predsednik Direkcije JUL-a, nedavno je izjavio da
postoji mogu}nost odre|enog oblika stranog posredovawa uz obavezan
uslov da SRJ bude primqena u ~lanstvo Saveta Evrope.
Dr [e{eq: Ja takvu izjavu nisam ~uo. Video sam da su je preneli ne-
ki mediji, neke novine.
Voditeq: Upravo, da vidimo tu verodostojnost.
Dr [e{eq: Ja nisam video na televiziji, a nisam ni ~uo na radiju i
zato to ne mogu da prihvatim zdravo za gotovo. Qubi{a Risti} je pred-
sednik Odbora za spoqnu politiku u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Ja
sam ~lan tog odbora. Ono {to znam, to je da je i JUL, ~iji je on predsed-
nik, protiv stranog me{awa. Ali ono {to smo se saglasili, to je da ne-
mamo ni{ta protiv stranih posmatra~a iz onih organizacija ~iji smo
~lanovi. Zna~i, da bi do{li predstavnici Saveta Evrope i da bi Savet
Evrope imao stalnu misiju u na{oj zemqi, da bi wegovi predstavnici mo-
gli komotno da {etaju na{om zemqom i da razgovaraju sa kim god po`e-
le, mi prethodno treba da postanemo ~lan Saveta Evrope. Da bi OEBS
imao svoju misiju u na{oj zemqi, bukvalno koliko po`eli i gde god po-
`eli, mi moramo biti prethodno vra}eni u OEBS, a mi smo suspendova-
ni kao dr`ava. Tako isto za sve druge me|unarodne organizacije.
A {to se ti~e procesa re{avawa kosovskometohijskog problema, mi
tu nemamo {ta da krijemo. Mi samo ne `elimo strane arbitre, posredni-
ke u razgovorima izme|u nas i predstavnika albanskih politi~kih par-
tija. Mi moramo sa wima direktno razgovarati, ~ak, uz prisustvo novi-
nara, uz direktni televizijski prenos, za{to da ne. Pa neka ceo svet vi-
di koji se argumenti iznose u tim razgovorima, kako se razgovori odvija-
ju, kako se ko pona{a u razgovorima. Nemamo mi {ta da krijemo. Mi `e-
limo apsolutnu javnost. Ali ne `elimo i ne prihvatamo, a tako se i na-
rod izjasnio na referendumu, da bilo ko presu|uje. Kada se strana dr`a-
va ili me|unarodna organizacija pojavi kao posrednik, ona se stavqa u
ulogu arbitra.
Voditeq: Po mnogima, kosovski problem je ve} na neki na~in postao
me|unarodni, preko jedne opet sa rezervom moram da ka`em, me|unarod-
ne organizacije. Mnogi je kvalifikuju kao me|unarodnu organizaciju, to
je jedna verska organizacija, to je “Sveti Eu|idio”.
Molim vas, kakva je to organizacija, odakle oni dolaze i u ~emu se za-
pravo sastoji wihov interes da se re{i pitawe...
644
Dr [e{eq: Jeste li vi pravnik?
Voditeq: Ne, novinar sam.
Dr [e{eq: Svako ko je studirao prava i polo`io ispit iz me|una-
rodnog javnog prava zna da “Sveti Eu|idio” nije me|unarodna organiza-
cija. To je strana organizacija, ali nije me|unarodna organizacija. U me-
|unarodnom javnom pravu, me|unarodne organizacije su organizacije ~i-
je su ~lanice dr`ave. Postoje subjekti me|unarodnog prava, to su dr`a-
ve i me|unarodne organizacije, dakle, organizacije dr`ava. “Sveti Eu-
|idio” nije organizacija dr`ava, nije me|unarodna organizacija. To je
jedna humanitarna organizacija Katoli~ke crkve koja obavqa izvesne
misije u svetu s vremena na vreme, anga`ovana na uspostavqawu kontak-
ta izme|u predstavnika Vlade Srbije i predstavnika albanskih poli-
ti~kih partija. Ta organizacija ne mo`e da bude posebna, ne mo`e biti
ni{ta, prakti~no, u svemu ovome. Sa aspekta me|unarodnog javnog prava,
ne mo`e ta organizacija sutra od nas da zahteva i da postavqa ultimatu-
me da prihvatimo neke stvari, da se pona{amo u skladu sa wenim stavo-
vima i shvatawima. To bi bilo sme{no.
Kada se pojavi neka velika sila, neka strana dr`ava, pa saslu{a vas,
saslu{a Albance i ka`e: trebalo bi ovako, vr{i odmah pritisak da to
primeni i stavqa se u ulogu arbitra. To je problem u~e{}a stranih dr-
`ava i me|unarodnih organizacija u unutra{wim politi~kim pitawi-
ma i zbog toga je to nedopustivo.
Voditeq: Albanci su potpisali jedan akt, opet u prisustvu “Svetog
Eu|idija”, da li se oni pridr`avaju tog dogovora koji je potpisan?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da nema ni{ta od toga i to je sada jedan
privremeni sporazum. On je nazna~en kao privremeni i ja mislim da ta-
kva varijanta sporazuma u praksi ne mo`e ozbiqno ni da se realizuje, a
nama je bitno da neprekidno nudimo dijalog, da neprekidno nudimo raz-
govor, da pokazujemo dobru voqu i na{im neprijateqima, na{im protiv-
nicima izbijamo sve adute iz ruku. Kqu~ni dijalog bi trebalo da se vo-
di za ovim stolom za kojim sede predstavnici Vlade Srbije i Narodne
skup{tine, a za kojim se predstavnici albanskih politi~kih partija ne
pojavquju. Treba o svemu da se razgovara, ne sme da bude tabu tema i da se
onda traga za re{ewem. Zapadne sile bi `elele da posreduju i da nam na-
metnu neko svoje re{ewe, ve} imaju u vidu neke varijante. Kosovo kao fe-
deralna jedinica u sastavu Jugoslavije, to je osnovna varijanta sa kojom
nastupaju i koja je za nas apsolutno nepovoqna. To je za nas gora varijan-
ta nego da se Kosovo odmah potpuno otcepi.
Voditeq: Objavqeno je da je Kina dala potpunu podr{ku u re{avawu
kosovskometohijskog problema u okviru Jugoslavije, da je Srbija, odno-
sno Jugoslavija nadle`na da re{i problem u okviru svoje granice, sa
svojim raspolo`ivim sredstvima, u skladu sa Ustavom, zakonom i me|u-
narodnim aktima. Sli~nu izjavu dao je danas i gospodin Jevgenij Prima-
kov. Me|utim, sa druge strane, stoji i to da Kontakt grupa nije jo{ zau-
zela stav o uvo|ewu novih sankcija prema Jugoslaviji. Sutra, 29. aprila,
zna}e se da li }e biti sankcija ili ne.
645
 Dr [e{eq: Da, jo{ uvek postoji neizvesnost oko odluka Kontakt gru-
pe. Mi smo zahvalni Vladi Ruske Federacije, Vladi Narodne Republike
Kine na principijelnom stavu, na podr{ci na{em teritorijalnom inte-
gritetu i dr`avnom suverenitetu, i nadamo se da }e te dve velike sile do-
sledno ostati na takvim pozicijama. U samoj Kontakt grupi, Italija, do-
nekle Francuska i Nema~ka imaju mek{i stav i one nisu za zatezawe om~e
oko na{eg vrata, a Amerikanci i Englezi trenutno imaju najagresivniji
nastup. Oni bi uveli nove sankcije na{oj zemqi. Me|utim ,one bi i{le na
direktno uni{tewe i Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Kakav }e biti ishod wihovog sastanka, to }emo sutra videti. Ako bu-
du neke mere primewivane, ja li~no ne o~ekujem da }e biti neke te{ke
mere. Ako zabrane putovawe nama politi~arima u inostranstvo, to nije
tako stra{no, u{tede}e se dr`avne devize, putni tro{kovi, ali gadne bi
bile ekonomske sankcije.
Postoji jedna varijanta sankcija, jedna varijanta mera koja bi se ve-
oma lo{e odrazila na na{u ekonomiju. To je zabrana stranih investici-
ja. Onda ne bismo mogli da sprovedemo proces privatizacije na onaj na-
~in na koji bismo `eleli. Onda nema dodatnog kapitala i nema manevar-
skog prostora da re{avamo ove zaostale probleme, odnosno zaostale pen-
zije, de~je dodatke, staru deviznu {tedwu i ostalo. Sve te probleme `e-
limo da re{imo, ali bez dodatnog {tampawa novca. Zato }e proces re-
{avawa tih problema i}i sporije, ali najva`nije je da se ne {tampa no-
vi novac, dakle, da sa~uvamo sada{wi kurs dinara.
Voditeq: Zna~i, devalvacija je bila, nema inflacije i nema {tampa-
wa novca.
Dr [e{eq: Pa, ne mogu ja da ka`em da nema apsolutno inflacije, ne-
kih procenata }e biti, ali ne velikih, i nema {tampawa novca. Drugo,
videli ste, posle prve nervoze nakon devalvacije, ipak su se cene stabi-
lizovale. Vlada nije vr{ila pove}awe cena, osim cena benzina i drugih
naftnih derivata, i to smo uradili veoma umereno.
Voditeq: Za{to su Amerikanci toliko zainteresovani za Kosovo i
Metohiju?
Dr [e{eq: Ima vi{e razloga za to. Prvo, to su strate{ki razlozi,
razlozi opkoqavawa Rusije sa svih strana. U wihovim vizijama mi smo
strate{ki saveznici Rusije, weni tradicionalni saveznici na Balkanu,
i zbog toga `ele da nas svedu na {to mawu teritoriju.
Drugo, na primer, u na{oj zemqi treniraju na~in rasturawa Rusije i
Ruske Federacije.
Tre}e, Amerikanci nisu uspeli u svojim namerama da izvedu novu
agresiju na Irak jer su se sve druge velike sile suprotstavile, osim Ve-
like Britanije...
Voditeq: Ali su produ`ili sankcije Iraku.
Dr [e{eq: Produ`ene su sankcije, ali sada tra`e na nekom drugom
mestu varijantu gde bi spasli obraz.
^etvrto, zbog ovog zao{travawa sa Irakom i krajwe neprijateqskog
kursa prema Iraku, Amerikanci sada tra`e na~in da se ne{to dodatno do-
646
godi islamskom svetu, tako {to }e pritiskati Srbe i biti na strani bo-
sanskih muslimana ili [iptara na Kosovu i Metohiji, koji su tako|e mu-
slimanske veroispovesti i koji imaju podr{ku mnogih islamskih zemaqa.
Zatim, Amerikanci `ele neprekidno da imaju neke neuralgi~ne ta~-
ke u Evropi, kako bi ometali proces evropske integracije. Jedan od raz-
loga je da bi neprekidno dokazivali da se bez wihovog me{awa evropski
problemi ne mogu re{avati i da je zbog toga nu`no da oni i daqe budu
vojno prisutni u Evropi i da se sa~uva NATO.
Logi~no je bilo o~ekivati posle raspada Var{avskog pakta i posle
raspada Sovjetskog Saveza da vi{e nema nikakvog razloga za postojawe
NATO-a. Amerikanci ne samo {to `ele da odr`e NATO, nego `ele i da
ga pro{ire. On je pro{iren prema Istoku direktnim ukqu~ivawem
Poqske, ^e{ke i Ma|arske, a i onim projektom “Partnerstvo za mir”.
Voditeq: Zvani~ne vlasti u Tirani dugo su se }utawem branile i od-
bijale da stanu na stranu {iptarskih separatista. Na Kritu su ~ak i in-
sistirali na tome da je Kosovo deo Srbije i Jugoslavije. Za{to je onda Al-
banija odjednom promenila zvani~nu politiku u nezvani~nu, kada znamo da
se teroristi obu~avaju u Albaniji, a potom ilegalno pu{taju na Kosovo?
Dr [e{eq: Prvo, pod uticajem zapadnih sila koje su ohrabrile sada-
{wi re`im u Albaniji da ima ofanzivniji nastup protiv Savezne Repu-
blike Jugoslavije, protiv Srbije pre svega. Drugo, {to Albanija ima
mnogo unutra{wih problema i pa`wu sopstvene javnosti poku{ava odvu-
}i od tih problema. Tre}i razlog, {to je akcija na{e vojske u pograni~-
nom pojasu bila toliko efikasna da su iznena|eni i zapadni vojni stru~-
waci takvim stepenom efikasnosti, a i {to je to veliki {amar Vladi
Albanije, jer je dokazano weno u~e{}e u potpomagawu terorista na Koso-
vu i Metohiji u wihovom obu~avawu i slawu naoru`awa i vojne opreme.
To su tri razloga zbog kojih je albanski re`im trenutno izgubio glavu.
Ranije su poku{avali da verbalno iska`u svoje neme{awe u unutra-
{we poslove na{e zemqe i svoje zalagawe za mirno re{ewe samog pro-
blema. Sada, po{to su raskrinkani na ovom kqu~nom pitawu, jednostav-
no nastupaju do kraja sa otvorenim kartama.
Voditeq: Bilo je dosta re~i i o kantonizaciji, mogu}nosti kantoni-
zacije odre|enih delova Republike Srbije. Konkretno, oko toga se digla
i najve}a pra{ina, ~ak su i neki akademici uzeli u~e{}e u tome i nudi-
li neka mogu}a re{ewa. O ~emu se radi?
Dr [e{eq: Samo neozbiqni politi~ari i neozbiqni akademici bi
hteli umesto jedne ili dve pokrajine da Srbija ima deset pokrajina, re-
giona. Zvali bi regionima te pokrajine i svaki region bi trebalo da
ima skup{tinu i izvr{ni organ skup{tine, odnosno vladu. To je, prak-
ti~no, federalizacija cele Srbije i vodi raspadu cele Srbije.
Jedan od tih projekata zagovara akademik Jovi~i}, a podr`ale su ga
neke neozbiqne politi~ke partije: Demokratska stranka Srbije, Srpska
liberalna stranka, Srpski pokret otpora i, {to je interesantno, Demo-
kratska stranka. Taj projekat predvi|a regionalizaciju Srbije, podelu
na devet regiona i deseti Crna Gora, da se Vojvodina podeli na dva regi-
647
ona ili na tri regiona, a zatim Beograd, Isto~na Srbija, [umadija, Me-
tohija, Kosovo, Ju`na Srbija, Jugoisto~na Srbija itd. Zamislite onda
kako bi Srbija izgledala i koliko bi to bila skupa dr`ava.
Voditeq: [ta je spre~ilo i {ta spre~ava Srbiju da izvr{i popis
stanovni{tva? Za{to to nije uspelo 1991. godine?
Dr [e{eq: Nije uspelo zato {to su [iptari masovno bojkotovali
popis. Ja sam li~no ube|en da nema definitivnog re{ewa problema al-
banske nacionalne mawine dok se ne ostvari taj popis, i ako do|e do ne-
kih rezultata u ovim razgovorima, jedna od ta~aka }e morati da bude po-
pis. Bez tog popisa se ne mogu napraviti novi bira~ki spiskovi i zato ne
znamo koliko ta~no Albanaca `ivi na Kosovu i Metohiji, koliko ih je
koji su dr`avqani Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Ako ovaj di-
jalog krene i ako postigne neke rezultate, onda }emo imati vanredni po-
pis stanovni{tva. Ina~e, redovni popis nam sledi 2001. godine.
Voditeq: Radili ste na Univerzitetu i Pri{tini kao profesor ka-
kvu ulogu u ovim doga|ajima ima tzv. Albanolo{ki institut, koji po
mnogima predstavqa pandan Srpskoj akademiji nauka i umetnosti?
Dr [e{eq: Ja mislim da ne treba preterivati u proceni wegove ulo-
ge i zna~aja. Prvo, jedan veliki broj Albanaca je izrazito separatisti~-
ki usmeren, brojni su wihovi intelektualci u toj grupaciji i oni }e de-
lovati separatisti~ki jo{ neko vreme. Da li }e oni sedeti na Albano-
lo{kom institutu ili }e sedeti negde na livadi ispod {qive, ili u ku-
kuruzima, to je sasvim sporedno pitawe. Mi treba da ra~unamo na izra-
`avawe tih separatisti~kih tendencija.
Ono {to je nama bitno kao dr`avi jeste da se uni{ti svaki terori-
zam i ako oni imaju neke separatisti~ke tendencije, da ih artikuli{u
kroz delovawe politi~kih partija u parlamentu, tako da ne mogu da pred-
stavqaju opasnost. To {to }e, recimo, u saveznom parlamentu sedeti deset
Albanaca koji }e biti otvoreni separatisti, ili u republi~kom parla-
mentu Srbije dvadeset ili dvadeset pet, za{to bi to za nas bio problem?
Bitno je da se terorizam u korenu sase~e, da se uni{ti svaki terori-
zam. [to se ti~e Albanolo{kog instituta i nekih drugih zgrada, ovde je
za nas bitna zgrada, jer su te zgrade vlasni{tvo Republike Srbije i wi-
ma raspola`e Vlada. Ovog puta nije do{lo do promene vlasni{tva, nego
samo do odstupawa u kori{}ewu zgrade Albanolo{kog instituta i to je
jedna privremena mera kroz sporazum “3+3”.
Tek kada se postigne neko trajno re{ewe, ako se konstitui{e neki
oblik kulturne autonomije Albanaca, onda }emo raspraviti i pitawe
zgrada. Nama nisu neophodne sve dr`avne zgrade na Kosovu i Metohiji,
tako da jedan broj zgrada mo`emo ustupiti ili prodajom ili davawem u
zakup. Ako se formiraju organi albanske kulturne autonomije na Koso-
vu i Metohiji, onda }e ti organi da organizuju naplatu doprinosa za
zdravstvo, {kolstvo, kulturu, informisawe, me|u pripadnicima svoje
nacionalne mawine. Jedan deo tih para }e morati da izdvoje da plate ki-
riju dr`avi za zgrade koje koriste, kao {to }e pla}ati struju, komunali-
je i ostalo.
648
Neke zgrade mo`emo i prodati. Ja sam za to da prodamo sve ono {to
nam je vi{ak, ali da plate punu cenu. Tim istim Amerikancima koji ih
podr`avaju, jeftinije je da im daju pare i da kupe te zgrade, nego da ih hu-
{kaju da idu u rat, da sami zveckaju oru`jem, da prete svojom intervenci-
jom i sli~no. Dakle, idemo na ~ista re{ewa.
Voditeq: Da li mo`da i najnovija re{ewa u novom zakonu o lokal-
noj samoupravi nude mogu}nost ukqu~ewa Albanaca u politi~ki `ivot
na{e dr`ave?
Dr [e{eq: To je nudio stari zakon. Nijedan zakon u Srbiji nije do-
nesen a da nije zahtevao u~e{}e pripadnika svih nacionalnih mawina u
javnom `ivotu. Oni sami nisu hteli, oni su se sami iskqu~ivali iz po-
liti~kog `ivota. To je jedna vrsta politi~kog autizma, a autizam je jed-
na od najte`ih bolesti. Kada se, ne daj Bo`e, dete razboli od autizma, on-
da za wega strani svet ne postoji. Ono odraste, ali ima veoma smawenu
komunikaciju sa spoqnim svetom, ima neki svoj unutra{wi svet, uop{te
ne reaguje na spoqna de{avawa.
Tako vam je i kod ovog politi~kog autizma. Oni su se sami iskqu~i-
li, politi~ki `ivot se odvija, a oni se u to ne upu{taju. To je veoma lo-
{e i za wihovu poziciju.
Voditeq: Poznato je da imate veoma dobru saradwu sa novinarima.
Me|utim, stranim izve{ta~ima ste odbili da date intervju.
Dr [e{eq: Prvo, zato {to nemam vremena za bacawe, drugo, zato
{to nemam poverewa prema ve}ini stranih dopisnika jer falsifikuju
izjave. Jedino kada se direktno ukqu~im, recimo, u program “Glas Ame-
rike”, spreman sam da govorim i direktno ka`em u etar ono {to mislim.
Postoje novinari iz prijateqskih zemaqa kojima redovno dajem inter-
vjue. Recimo, posledwi intervju sam dao pre dva-tri dana za rusku dr`av-
nu televiziju.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kolika je cena na{e slobode?
Dr [e{eq: Cena slobode ne mo`e da se izmeri. Sloboda je ne{to
najdragocenije {to se poseduje i zato slobodu moramo sa~uvati, moramo
sa~uvati dr`avu, otaybinu. Nema te cene kojom bi neko mogao da nam pla-
ti otaybinu.
Velika isku{ewa nas ~ekaju i moram priznati da nisam ~ovek bez
straha. Ja se bojim svega toga {to nas eventualno ~eka, {to nam sprema-
ju strane sile, ali sam odlu~an da izdr`im. Na kom mestu? Na onom me-
stu koje mi narod poveri, a popu{tawa nema, izdaje nema, kapitulacije
nema. Ako kapituliramo, izgubili smo sve, a ako se borimo, imamo {an-
su da sa~uvamo ono {to je na{e.
Voditeq: Postoji li model kako pre`iveti eventualne sankcije,
ako se uvedu? Da li se i o tome raspravqa na sednicama Vlade?
Dr [e{eq: Mi smo sigurni da }emo boqe reagovati nego {to je to
bio slu~aj 1992. godine, jer sada imamo veliko iskustvo za sobom. Isku-
stvo pro{losti }e nam pomo}i da mere koje budemo preduzimali sada bu-
du boqe i efikasnije, produktivnije, ali nije tako sigurno da }e do}i do
sankcija. Ja mislim da se ne}e ni u jednoj varijanti ponoviti one sankci-
je koje smo imali 1992. godine.
649
 Sankcije nisu nemogu}e, ali nisu ni izvesne, nisu ni mnogo realne.
Opet }e nas zapadne sile {ikanirati spoqnim zidom sankcija, raznim
suspenzijama u me|unarodnim organizacijama, mo`da zabranom putovawa
za na{e politi~are, mo`da jo{ nekim merama, ali li~no mislim da ona-
kvih sankcija kroz kakve smo pro{li vi{e ne}e biti.
Voditeq: Da li je i definitivno odbijen zahtev na{e dr`ave da u|e
u Savet Evrope?
Dr [e{eq: O~igledno je dobra voqa da do|e do prijema, samo bi oni
sada da trguju, da nas prime a da mi negde popustimo. Sada se pojavila va-
rijanta da se vratimo u ~lanstvo Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, ali kao novoformirana dr`ava, da nam ne priznaju kontinui-
tet. Sada su se zapadne sile saglasile, samo je problem novoformiranih
dr`ava koje su nastale otcepqewem od biv{e Jugoslavije. Tra`i se vari-
janta da mi podnesemo pismo, pa da oni to pismo tretiraju kao na{ zva-
ni~an zahtev, kao na{u molbu za prijem.
Srpska radikalna stranka je kategori~ki protiv toga da se ukqu-
~ujemo u OEBS i u bilo koju drugu me|unarodnu organizaciju kao no-
voformirana dr`ava. Tamo gde nam ne priznaju kontinuitet ~lanstva
mi mislimo da ne treba ni da ulazimo, ali to je ingerencija savezne dr-
`ave. Mi na saveznom nivou nismo vladaju}a partija, jo{ nismo, tako
da ne mogu da procenim kakvo }e biti pona{awe saveznih institucija
vlasti.
Voditeq: Poznato je da se zala`ete za doslednu privatizaciju i to
do kraja. Da li je to izvodqivo bez priliva stranog kapitala ili mo`da
prodajom, licitirawem nekih dobara?
Dr [e{eq: Izvodqivo je i bez priliva stranog kapitala, ali ne u
onoj najpovoqnijoj varijanti. Ako ne bude priliva stranog kapitala, do-
}i }e do obezvre|ivawa na{ih fabrika koje idu u proces privatizacije,
i onda to nije dobro. Vide}emo kako }e se te stvari razvijati i koliko
sutra zna}emo otprilike kakve su nam mogu}nosti. Ako ne bude zavo|ewa
sankcija, onda idemo na privatizaciju nekih firmi u dogledno vreme,
ali }emo najvi{e insistirati na privatizaciji za gotov novac, kako bi-
smo taj novac iskoristili za re{avawe nekih drugih problema.
Voditeq: Ho}e li biti ukinute uvozno-izvozne dozvole, budu}i da se
zala`ete za liberalniji na~in prometa robe i usluga?
Dr [e{eq: Ja sam za ukidawe tih kontingenata i uvozno-izvoznih
dozvola. To je ingerencija savezne dr`ave i Savezne vlade.
Voditeq: Da li mo`e da krene neka preporuka sa republi~kog ni-
voa?
Dr [e{eq: Mi o tome razgovaramo u Vladi Republike, jo{ nismo is-
kristalisali stav {ta da tra`imo od Savezne vlade, ali smo se saglasi-
li da idemo liberalnim kursom u ekonomiju.
Voditeq: Da pre|emo na pitawa gledalaca. Idemo redom.
“Sve ~estitke gospodinu [e{equ za ulazak u Vladu narodnog jedin-
stva”, {aqe Petar Markovi}. Dragan Markovi} pita: “Kada }e se odo-
briti prenos vozila iz Crne Gore?”
650
Dr [e{eq: To mora da se re{i na jedinstven na~in za celu zemqu.
Nedopustivo je sve ovo {to se de{ava u Crnoj Gori, a i neverovatno je da
~ovek u jednom delu dr`ave mo`e da uveze polovan automobil, da ga re-
gistruje, a ne mo`e da izvr{i registraciju u drugom delu dr`ave. Mi mo-
ramo imati jedinstven stav na celoj teritoriji Savezne Republike Jugo-
slavije i tu sam ja li~no za liberalizaciju, sve dok se na{a fabrika au-
tomobila ne osposobi da deluje kako treba i dok ne budemo raspolagali
mnogim licencama, dok proizvodwa automobila ne bude zadovoqavala
na{e potrebe.
Li~no mislim, ne mogu da govorim da je to stav Vlade Srbije, jer Vla-
da o tome do sada nije ni raspravqala, da bi trebalo i}i na liberalizaci-
ju uvoza polovnih automobila. ^ak nam je povoqnije za perspektivu na{e
sada{we fabrike, “Zastave” iz Kragujevca, da se uvoze polovni automobi-
li, jer im je vek trajawa kra}i, pa kada fabrika iza|e iz krize, oni koji su
uvozili polovne automobile bi}e spremni da kupuju novi automobil, even-
tualno doma}e proizvodwe. Ipak, qudi koji kupuju automobile pripadaju
vi{oj, sredwoj i visokoj dru{tvenoj klasi. Oni najbogatiji kupuju luksu-
zan, novi automobil, wime se razme}u na na{im drumovima. Ima jedna ka-
tegorija qudi za koje se ne mo`e re}i da je siroma{na, da je bez novca, ali
nemaju ba{ para za luksuzne automobile. Oni kupuju polovan automobil,
star tri-~etiri godine, a nekada pet-{est godina, i za to imaju novac.
Sada bi bilo pametno da dr`ava omogu}i uvoz, da propi{e neku od-
luku o carini. Dakle, da carina ne bude takva da potpuno destimuli{e
uvoz, ali da u solidnom iznosu dr`ava puni blagajnu iz toga.
Voditeq: U svakom slu~aju, to bi bio zna~ajan prihod.
Dr [e{eq: Ja mislim da je ta varijanta najpametnija. Potpuna za-
brana da se uvoze automobili stariji od dve godine nije dobra.
Voditeq: Pomenuli smo Crnu Goru, kako funkcioni{e na{a save-
zna dr`ava? Postoji li sukob vlasti u Beogradu i vlasti u Podgorici?
Dr [e{eq: Postoji, to se videlo i po odnosu aktuelnog re`ima u
Crnoj Gori prema referendumu u Srbiji. Zatim, \ukanovi} je li~no u
nekoliko navrata tra`io strano me{awe u proces re{avawa kosovskog
problema. To su sve veoma lo{e stvari.
Nadam se da }e ovi izbori u Crnoj Gori voqom naroda dati neka no-
va re{ewa. Mislim da }e Srpska radikalna stranka tamo biti parla-
mentarna partija. Se}ate se da su nas 1995. godine brutalno izbacili iz
Narodne skup{tine Crne Gore, jer nismo bili po voqi re`ima. Vide}e-
mo kako }e se te stvari daqe re{avati, ali problemi u odnosu savezne
vlasti i republi~ke vlasti u Crnoj Gori postoje, oni su otvoreni.
Voditeq: “Koji su motivi gospodina Mila \ukanovi}a da se zala`e
za posredni{tvo u re{ewu kosovskometohijskog problema?”
Dr [e{eq: Za motive treba wega direktno pitati, ali u svakom slu-
~aju, aktuelni re`im u Crnoj Gori koji predvodi Milo \ukanovi} nastu-
pa sa stavom – {to gore za Srbiju, to boqe za wih. To je veoma lo{ stav
i ne mo`e Crnoj Gori biti boqe ako je Srbiji gore. Ne mo`e Crna Gora
da se izoluje od Srbije.
651
 Voditeq: “[ta mislite, da li nam predstoje sankcije?”
Dr [e{eq: Ve} smo odgovorili na to pitawe. Ja mislim da nisu mno-
go verovatne, ali vide}emo sutra kakav }e biti stav Kontakt grupe. Pra-
vih sankcija nema bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.
To su one najozbiqnije i najopasnije sankcije. Ovo je sada neka parcijal-
na mera Evropske unije, Kontakt grupe, OEBS-a.
Voditeq: Da li se mo`e o~ekivati inflacija tokom 1998. godine, od-
nosno da se ponovi 1993. godina?
Dr [e{eq: Ja ne verujem da je mogu}a hiperinflacija, dakle, nije
mogu}e ponavqawe 1993. godine, zato {to smo zauzeli ~vrst stav da nema
{tampawa novca i zato {to smo zauzeli ~vrst stav da nema rebalansa
buyeta. Nismo republi~ki buyet prilago|avali novom kursu dinara. Iz-
vesna inflacija }e postojati, ali jednocifrena, 2-3 odsto mese~no. Ne
mo`emo jo{ dugo to izbe}i, jer nemamo dovoqnu proizvodwu robe. Tamo
gde nema dovoqne ponude robe na tr`i{tu, dolazi do dizawa cena.
Voditeq: Da li je ovo realan kurs marke, odnosno dinara?
Dr [e{eq: Da, sada je realan kurs. Mi smo se neprekidno kao stran-
ka zalagali za realan kurs dinara.
Voditeq: Da li buyet ovakav kakav je mo`e da zadovoqi potrebe Re-
publike?
Dr [e{eq: Mora}e, {tede}emo na svakom koraku.
Voditeq: Kova~evi} pita: “Za{to penzionerima kasne penzije, a
prosvetni radnici dobijaju plate? [ta da rade penzioneri?”
Dr [e{eq: Vlada ima ~etiri najve}e obaveze mese~no: da isplati
penzije, plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, i da isplati de~ji
dodatak. Svaki put se dovijamo i mukotrpno obezbe|ujemo novac, bez
{tampawa dinara. [tampawem uni{tavamo ekonomiju i obezvre|ujemo
dinare. Mislim da }e sada Vlada nastojati da se pre 1. maja isplati prvi
deo penzije za februar i da }emo uspeti. Ali zaista velike muke postoje
da se taj novac obezbedi iz realnih izvora.
Ako sada izbegnemo sankcije i krenemo u ozbiqniji proces privati-
zacije, onda }e vi{e para da bude i mo}i }emo da nadoknadimo ono staro
i da redovno obezbe|ujemo isplatu novih penzija i de~jih dodataka.
Voditeq: Koliko bi redovnije pla}awe poreza i obaveza dr`avi od
strane Albanaca moglo da uti~e da se poboq{a na neki na~in ta nov~a-
na masa koja omogu}ava redovnije isplate?
Dr [e{eq: Vidimo da ti izvori nisu samostalni. Ne treba oni da
nam daju pare za na{e fondove, treba da pla}aju porez, {to ide direktno
u dr`avni buyet, a to moraju da pla}aju i tu }emo morati da uteramo re-
dovnu naplatu. Mora}emo da zavedemo red i disciplinu na svim delovi-
ma teritorije Srbije.
Drugo, mi sada pripremamo jednu varijantu smawivawa doprinosa i
poreza na plate, sada je to 123 odsto na prose~nu platu. Mi }emo to
ozbiqno sada oboriti, to je jedna od prvih na{ih mera. Izve{}emo izve-
sne korekcije u sistemu i oboriti stopu doprinosa i poreza na plate. Ti-
me }emo osloboditi uspe{ne firme u pogledu mogu}nosti da pove}aju
652
plate zaposlenim radnicima, a oslabiti pritisak na firme koje su u te-
`oj situaciji, i to je samo prvi na{ potez u tom pravcu. A mi }emo istra-
jati do kraja, sada je pitawe kada }emo to uspeti, dok ne svedemo stopu do-
prinosa na 50 odsto i na tome bi trebalo da ostane.
Voditeq: Dragoslav Milojkovi} pita: “Kako }e se isplatiti stara
devizna {tedwa?”
Dr [e{eq: Radi se intenzivno na dono{ewu zakona o staroj devi-
znoj {tedwi. Ako budemo imali uspe{nu privatizaciju i ako bude uspe-
{na prodaja jednog dela dr`avne imovine, gledali bismo da {to pre is-
platimo sve partije stare devizne {tedwe u iznosu do hiqadu maraka.
Takvih je 86 odsto od ukupnog broja partija i to iznosi negde izme|u dve
stotine pedeset i tri stotine miliona maraka, zna~i, nije i suvi{e ve-
lika suma novca da ne bismo mogli to da uradimo. To bi sa jednom ozbiq-
nom privatizacijom moglo da se zavr{i. Nama je bitno da re{imo pro-
blem tih sitnih deviznih {tedi{a, a onda bi krupnije devizne {tedi{e
mogle lak{e u nekoj vremenskoj perspektivi, ako bi bile zainteresova-
ne, da kupe neku fabriku, neki pogon, neku dr`avnu zgradu, da kupe neke
placeve za svoju staru deviznu {tedwu.
Nama jesu problem sitne {tedi{e koje bi htele da plate ra~un za
struju, koje bi htele da kupe ne{to za ku}u, hranu, da kupe deci ode}u. Raz-
umete, zbog toga je taj problem urgentan.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li se mo`da razmatra neka mogu}-
nost u Republi~koj vladi uvo|ewa i vra}awa, kako god ho}ete, dugoro~-
nih kredita? Da li postoje uslovi?
Dr [e{eq: Ne, zato {to je mese~na bankovna kamata vrlo visoka.
Zato ne mo`emo i}i na dugoro~ne kredite kada banke tra`e 10 odsto me-
se~nu kamatu na sve zajmove. Ako dobijete pet posto mese~nu, sa pet po-
sto mese~ne kamate kao da ste dobili premiju na lutriji, a ako imamo sa-
da u takvoj situaciji na godi{we kamate pet do {est procenata godi-
{we, onda se ne pona{amo tr`i{no u skladu sa zakonom ponude i potra-
`we, administriramo ekonomiju i posebno je upropa{}avamo. Na{ ciq
je da se ekonomskim merama obara ova kamatna stopa i da ona u dogledno
vreme pre|e sa mese~nog na godi{we obra~unavawe.
Recimo, u svetu, kamatna stopa je pet do {est posto godi{we, to je
ve} solidna kamatna stopa. Kada bi kod nas bila 20 odsto godi{wa ka-
matna stopa na kredite, to bi bilo izvanredno. Mi sada imamo veoma vi-
soke mese~ne iznose.
Voditeq: Zna~i, za sada ostaju ti kratkoro~ni krediti uz u~e{}e de-
pozita...
Dr [e{eq: Za sada, mora tako da bude.
Voditeq: Rade iz Ni{a pita: “Koliko vremena treba [iptarima da
iza|u na pregovore, jer ste ih ve} deset puta pozvali, a oni se nisu oda-
zvali?
Dr [e{eq: Poziva}emo ih ako treba sto godina, na wima je da odlu-
~e. Mi smo spremni za pregovore, spremni smo da razgovaramo o svim pi-
tawima. Imamo formiran tim Vlade Srbije za te razgovore.
653
 Voditeq: Todor Stankovi} pozdravqa dr Vojislava [e{eqa i pita:
“Da li }e Vlada Srbije na}i neko re{ewe kako bi gra|ani mogli da pla-
te elektri~nu energiju?”
Dr [e{eq: Radimo na tome. Kod nas je elektri~na energija najjef-
tinija u Evropi, ali je gra|anima to stra{na obaveza da svakog meseca
plate ra~un. Vide}emo koju }emo varijantu primeniti, u svakom slu~aju,
svesni smo problema i na wegovom re{avawu radimo. Ne mogu da vam go-
vorim detaqe, jer jo{ to u Vladi nije do kraja usagla{eno. @uta {tampa
objavquje da predstoji neko poskupqewe, za mene su objavili u “Dnevnom
telegrafu” da sam obe}ao Elektroprivredi poskupqewe od 30 odsto itd.,
to su sve dezinformacije, izmi{qotine, to je psiholo{ki rat. To je pra-
vi psiholo{ki rat. Nikakve odluke u tom smislu nije bilo, nikakvog do-
govora, a ~ak i ako bude neke korekcije, garantujem da ne}e biti tolika,
ne}e biti ni upola tolika, garantujem.
Voditeq: Iako je ova zima na izmaku, evo, ve} smo uveliko za{li u
prole}e, me|utim, dolazi slede}a zima i kakvo je stawe energenata?
Mnogi se to pitaju.
Dr [e{eq: Mora}emo da vr{imo remont na{ih potencijala u pro-
izvodwi elektri~ne energije, termocentrala, hidrocentrala. U to }e
morati da se ulo`i mnogo novca. Mi bismo poku{ali da to uradimo bez
nekog enormnog pove}awa cena struje. Ako do|e do ubrzane privatizaci-
je, na ~emu radimo, lak{e }emo i taj problem re{avati.
Moramo da poboq{amo stawe rudnika ugqa. Znate, ima ~itav niz
problema na kojima radimo. Ono ~ega se ja najvi{e bojim, to su neumere-
na o~ekivawa, preterana o~ekivawa.
Voditeq: Zorica pita: “Za{to u Ni{u na referendumu nije bilo u
komisijama ~lanova Srpske radikalne stranke, ve} samo Socijalisti~ke
partije Srbije?”
Dr [e{eq: Ostali su oni stari bira~ki odbori, iz stare izborne
komisije. Jednostavno nije bilo vremena da se formiraju nove. U nekim
op{tinama je bilo a u nekim nije.
Recimo, u Zemunu je bilo, ali tamo od 1992. godine radikali imaju
stalne ~lanove u Op{tinskoj izbornoj komisiji. Ovde je bila malo dru-
ga~ija situacija, nasle|ena od Mileta Ili}a, koliko se ja se}am. Nisu
mewane u me|uvremenu op{tinske izborne komisije.
Voditeq: Uz odre|ene korekcije.
Dr [e{eq: Korekcije su bile, utoliko {to su stranke na izborima
imale pravo na svoje ~lanove, a pravih promena nije bilo.
Ako se donese novi zakon o lokalnoj samoupravi, i}i }e se na formi-
rawe op{tinskih izbornih komisija u svim op{tinama. Nismo imali
razloga da `urimo.
Voditeq: Kako komentari{ete...
Dr [e{eq: Nepravilnosti, prakti~no, nije ni bilo.
Voditeq:... upozorewa koja su stigla sa skup{tinske govornice poje-
dinih predstavnika, prete`no muslimanskih partija.
654
Dr [e{eq: Videli ste, tu je bilo i nekih polemika. Oni imaju iz-
razito antisrpski kurs. Ra~unaju da bi mogli u mutnom ne{to uloviti,
uz podr{ku zapadnih sila. Mi smo im otvoreno stavili do znawa da od
toga nema ni{ta.
Voditeq: Mnogi smatraju da je referendum izvanredno organizovan,
budu}i da je organizovan i pripremqen za veoma kratko vreme.
Dr [e{eq: Zaista je izvanredno organizovan.
Voditeq: Da li je bilo nekih primedbi?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nijedna ozbiqna primedba nije bila
ulo`ena. Bilo je, eto, tako, s vremena na vreme, na nekim mestima...
Voditeq: Kako se na Kosovu glasalo?
Dr [e{eq: Iza{li su svi Srbi, skoro svi Srbi, iza{ao je ogroman
procenat muslimana, ogroman procenat Turaka, Goranaca, Roma, Egip}a-
na i iza{ao je jedan broj Albanaca, ali ne naro~ito veliki.
Voditeq: Da li je mo`da neko ometao rad komisija na Kosovu i
Metohiji? Imate li takvu informaciju?
Dr [e{eq: Pravog ometawa nije bilo. Znate, albanski teroristi i
separatisti me|u pripadnicima svoje nacionalne mawine seju strah, ne-
sigurnost. Videli ste, ubijaju one koji su lojalni Srbiji, progone ih.
Voditeq: Zorica pita: “Za{to je u Ni{u prosek za ostvarewe prava
na de~ji dodatak mawi nego u Beogradu?”
Dr [e{eq: Li~no mislim da bi taj prosek treblao da bude u celoj
Srbiji identi~an.
Voditeq: Dule iz Bebatova pozdravqa gosta i pita: “Kada }e se uki-
nuti taksa za Radio Televiziju Srbije?”
Dr [e{eq: Dok je ova Vlada narodnog jedinstva, ta taksa se ne}e
ukidati. Ni u predizbornoj kampawi nismo obe}avali ukidawe takse.
[ta je mogu}e? Mogu}e je da se iznos takse fiksira. Da ne zavisi od
cene struje, nego da se fiksira. I vide}emo da li }emo se na tom pitawu
usaglasiti.
Voditeq: Kada smo pomenuli Radio Televiziju Srbije, {ta }e biti
sa dodelom frekvencija lokalnim TV stanicama?
Dr [e{eq: To je u nadle`nosti savezne vlasti, ali ja se nadam, ube-
|en sam da }e sve lokalne, regionalne i centralne radio i televizijske
stanice koje ispuwavaju uslove dobiti frekvenciju. S tim {to }e se on-
da napla}ivati izvesna taksa za kori{}ewe te frekvencije, {to je sa-
svim normalno. Nadam se da taksa ne}e biti prevelika.
Voditeq: Listaju}i ova pitawa primetio sam da su mnogi na{i su-
gra|ani zabrinuti i za sportske sankcije. Na{a reprezentacija Jugosla-
vije u fudbalu je zaista na jedan vol{eban na~in do{la do svetskog pr-
venstva...
Dr [e{eq: To postoji, naravno, kao opasnost. Ali, evo, kao {to vi-
dimo, Francuska se suprotstavqa tome. Verovatno Amerikanci ne}e na-
i}i na razumevawe drugih evropskih zemaqa. Mora se priznati da tu po-
stoji izvesna gradacija – otvoreno neprijateqski stav ima Amerika.
655
 Amerikance donekle sledi Velika Britanija. Ne{to slabije anta-
gonizme iskazuju Nema~ka i Francuska, dok, recimo, Italija ima rela-
tivno prijateqski stav prema na{oj zemqi. Mogli ste videti, od kada je
do{lo do promene vlasti u Italiji i od kada je u onim aferama nestala
Demohri{}anska partija, kada se prekomponovala italijanska politi~-
ka scena, nemamo nijedan slu~aj da su Italijani zao{travali odnos pre-
ma na{oj zemqi i da su pokazivali mr`wu, averziju, da su poku{avali da
napakoste.
I to je dosta dobra stvar za nas. Vide}emo kako }e se to desiti. Li~-
no ne verujem da }e do}i do onemogu}avawa na{e reprezentacije da u~e-
stvuje na prvenstvu u Francuskoj, ali vide}emo. Ne mogu da se zakunem ni
u {ta da je apsolutno nemogu}e, znate. Sve su sada opcije otvorene, ali
realno gledaju}i, ne verujem da }e do toga do}i.
Voditeq: Dobrivoje pita: “Da li znate kako ~etvoro~lana porodica
mo`e da `ivi sa 500 dinara?”
Dr [e{eq: Ne mo`e nikako sa 500 dinara. Ako nemaju neke dodatne
prihode, oni su osu|eni na gladovawe. Svestan sam toga.
Voditeq: Rodoqub pita: “Za{to vam je toliko stalo do toga da uni-
{tite srpski narod?”
Dr [e{eq: Meni je stalo da doprinesem da se spase srpski narod i
Srbija i sve {to radim, ~inim u tom pravcu. Srpski narod bi da uni{te
oni koji pristaju na zapadne sile i koji bi da se stave u wihovu slu`bu u
ciqu razbijawa i rasturawa Srbije.
Voditeq: Du{an pita, odnosno konstatuje: “Crnogorska vlada je ob-
javila da }e isplatiti staru deviznu {tedwu. Kada }e se to re{iti kod
nas?”
Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio. [to se ti~e crnogor-
ske vlade, ona to nagove{tava pred ove vanredne parlamentarne izbore.
Ne verujem da su u stawu to da urade. Verovatno }e jedan deo isplatiti.
Dobili su ne{to novca sa Zapada, ~ujem iz Amerike, pet miliona dola-
ra, i jo{ iz nekih dr`ava. To je relativno sitan novac, ali u Crnoj Gori
ta stara devizna {tedwa nije ni naro~ito visoka. Ne mo`e uop{te da se
meri sa onom u Srbiji.
Voditeq: Penzionerka iz Ni{a: “Da li }e se dati penzije pre pra-
znika i kada }e se isplatiti zaostale penzije?”
Dr [e{eq: Ne mogu da se zakunem, ali Vlada radi intenzivno da se
pre 1. maja isplati prvi deo penzija za februar. O ovom drugom delu pi-
tawa sam ve} odgovorio tokom emisije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je sa praznicima koji }e se slavi-
ti ubudu}e?
Dr [e{eq: Mi }emo se zalagati za promenu Zakona o praznicima,
ali nije nam to prevashodno pitawe. Znate, da vidimo, imamo tri prio-
riteta – Kosovo, ekonomija, socijalni problemi, da se tome posvetimo.
Re{ava}emo sukcesivno i ostalo, gde nam bude mogu}e da postignemo sa-
glasnost. Mislim da oko praznika ne bismo tako lako postigli sagla-
snost, pa za{to bismo to pitawe stavqali u prvi plan.
656
Voditeq: Miodrag pita: “Za{to poqoprivredne penzije kasne po se-
dam meseci?”
Dr [e{eq: Iz istih onih razloga iz kojih kasne i de~ji dodaci go-
dinu dana, ili ove redovne penzije po dva i tri meseca – zbog hroni~ne
nesta{ice novca, zbog prazne kase u fondovima.
Voditeq: Daliborka Stojkovi}: “Ho}e li biti rata?”
Dr [e{eq: Nadam se da ne}e. Uveren sam da ne}e, ali ne mogu garan-
tovati. Uvek je rat mogu}. Kad je rat mogu}? Kad nas neka strana dr`ava
napadne. Ne verujem da [iptari sami mogu da povedu rat protiv Srbije
i srpskog naroda, ni Albanci, ni Albanija cela.
Rat je mogu} ako nas napadne neka spoqna sila. Ovde su mogu}e tero-
risti~ke aktivnosti {iptarskih separatista, ali to je policija u stawu
da suzbije. Na{a vojska je u stawu da sa~uva granice, to je pokazala, vide-
li ste ove efikasne akcije koje su izvedene u grani~nom pojasu prema Al-
baniji.
Voditeq: Svetlana Stojanovi}: “Najtopliji pozdrav dr Vojislavu
[e{equ i puno uspeha na novom zadatku.”
Radomir Petri}: “Kako je mogu}e da u jednoj pravnoj dr`avi ima to-
liko java{luka, konkretno na Kosovu?”
Dr [e{eq: Java{luka nema samo na Kosovu, nego u svim delovima
Srbije. Mora}emo se boriti protiv java{luka. To je veoma te{ka i na-
porna borba. Ne mo`e se u kra}em roku posti}i neki ozbiqniji rezul-
tat, ali moramo sopstvenim primerom slu`iti za ugled.
Zna~i, moramo se postavqati odgovorno, savesno, disciplinovano, a
mi radikali smo ve} odavno pokazali da smo i odgovorni, savesni, disci-
plinovani, marqivi i da ~asno i po{teno obavqamo one poslove koji
nam se povere.
Voditeq: Koliko su vam iskustva s lokalnog nivoa pomogla u prvim
danima na ovim funkcijama?
Dr [e{eq: Mnogo, mnogo. Mi smo u~ili u Zemunu kako se vlada i po-
stigli ogromne rezultate. Postigli smo takve rezultate kakve niko nigde
u drugim delovima Srbije nije ostvario. To se pro~ulo po celoj Srbiji.
Mi se sada u Vladi Srbije nalazimo u ulozi u kakvoj ranije nikada
nismo bili. Mi sada u~imo. Sti~emo iskustvo. Ali vrlo brzo u~imo i
vrlo brzo delujemo. Radimo na planu realizacije ekonomskih ciqeva. Ne
mo`e se ba{ o~ekivati da rezultati budu takvi kakvi su bili u Zemunu,
ali bi}e dobri, ube|en sam.
Voditeq: Luka Miti} pita: “Da li }e se Vojislav [e{eq i kao pot-
predsednik zalagati za trogodi{we porodiqsko bolovawe?”
Dr [e{eq: Da, sve {to bude mogu}e da u~inimo na planu za{tite
majki, dece, sve }emo u~initi. Sada razmi{qamo o tome, radimo, iznala-
zimo sistemska re{ewa i za de~je dodatke. Tra`imo mere za podsticawe
nataliteta. Sve {to bude mogu}e, u~ini}emo na tom planu.
Voditeq: Slavi{a pita: “Za{to Vlada Srbije ne uhapsi Ibrahima
Rugovu?”
657
 Dr [e{eq: To bi bio pogre{an potez. Mi treba da hapsimo sve one
kod kojih se na|e oru`je, nelegalno oru`je, a Rugovu i druge politi~ke
predstavnike albanske nacionalne mawine ne}emo da diramo.
Kada bismo ih uhapsili, dali bismo argument u ruke srpskim nepri-
jateqima. Rugova je dr`avqanin Srbije i ima pravo da izra`ava poli-
ti~ke stavove kakve god ho}e. Dok se ne lati oru`ja, ne sme mu dlaka sa
glave faliti. Nama nije ciq da hapsimo, nama je ciq da razgovaramo, da
doka`emo da su na{i argumenti ja~i.
Voditeq: U ~ijoj je ingerenciji takozvana Oslobodila~ka vojska Ko-
sova?
Dr [e{eq: Ona je u ingerenciji policije, jer je to teroristi~ka or-
ganizacija. Svuda u svetu policija se obra~unava sa teroristima. Kada je
re~ o grani~nom pojasu, onda je u ingerenciji vojske. Svaki poku{aj ile-
galnog prelaska preko granice je u ingerenciji vojske.
Voditeq: Milosavqevi} pita: “Da li je Vatikan jedan od osnovnih
kreatora novog svetskog poretka?”
Dr [e{eq: Pa, ne bi se ba{ moglo re}i na ovaj na~in na koji se taj
svetski poredak realizuje. Iza wega stoji Amerika. Ali Vatikan u~e-
stvuje i poku{ava kroz svoje interese da vr{i ekspanziju na Istok. Vi-
deli ste {ta se de{ava u Bugarskoj, gde je do{lo do rascepa Pravoslav-
ne crkve i to ozbiqnog rascepa. Tu su ume{ani prsti Vatikana, zatim na
podru~ju Makedonije. Tamo je izrazita tendencija pretvarawa makedon-
ske crkve u unijatsku.
E, sad, kakav }e biti ishod, vide}emo. Vatikan mnogo deluje na pod-
ru~ju Rusije i Ukrajine. Tamo se ve} stvaraju ogromni problemi wegovim
delovawem.
Voditeq: Da li se Vatikan preko organizacije “Sveti Eu|idio”, u
pregovorima Rugove sa Milo{evi}em, ve} ume{ao u unutra{we stvari
Srbije?
Dr [e{eq: Ne. Ta organizacija “Sveti Eu|idio” nije direktna is-
postava Vatikana. Ona pripada Katoli~koj crkvi, ali ne bi se moglo re-
}i da pripada vatikanskim dr`avnim strukturama.
Voditeq: Igor pita: “Dokle }e vojska biti na prosja~kom {tapu?”
Dr [e{eq: Vojska }e biti u te{koj socijalnoj situaciji dok je i ce-
la dr`ava u krizi. [to bude u na{oj mo}i, mi }emo uraditi da doprine-
semo da se popravi polo`aj vojske.
Vi ste videli da se u nekim delovima Srbije realizuju neke od ideja
koje smo godinama zagovarali. Ve} ima gradova gde se trampi Dom armi-
je za izvestan broj stanova za oficire i profesionalne vojnike. Ima ~i-
tav niz primera da se tu re{avaju neki kqu~ni problemi, ali hroni~na
nesta{ica novca, problemi saveznog buyeta – to je ono {to optere}uje
celu dr`avu.
Gro saveznog buyeta, ~etiri petine otprilike, ide na finansirawe
vojske, ali ni savezni buyet ne}e smeti da se rebalansira, jer se mora
o~uvati vrednost dinara. Moramo i}i na neke unutra{we preraspodele
658
i moramo vojsku jo{ ubrzanije osloba|ati glomazne logistike. Vojska
mora da se posveti razvoju borbenih jedinica, mora da se oslobodi bala-
sta, svega onoga {to je ko~i i {to rasipa to malo novca koji ima.
Voditeq: Ju~e smo proslavili Dan dr`avnosti Savezne Republike
Jugoslavije. Va{i utisci sa prijema koji je uprili~io predsednik Save-
zne Republike Jugoslavije Slobodan Milo{evi}...
Dr [e{eq: Utisci su lepi. Bio je ceo diplomatski kor, bili su is-
taknuti politi~ari, kulturni radnici, bila je lepa atmosfera. To je ot-
prilike trajalo dva sata. Qudi su se susretali, razgovarali.
Voditeq: Raki} pita: “[ta mislite o odlasku Mila \ukanovi}a u
Ameriku i Nema~ku?”
Dr [e{eq: U principu nemam ni{ta protiv odlaska u Ameriku i
Nema~ku. Ja sam protiv wegovog pona{awa u pogledu srpskih nacional-
nih interesa u tim stranim dr`avama. On ode u strane dr`ave i tamo se
zala`e za strano me{awe u unutra{we poslove Srbije i nastupa sa po-
zicija koje su suprotne interesima srpskog naroda. To je ono {to je pro-
blem. Samo putovawe nije problem.
Voditeq: Marinkovi} pozdravqa gosta i pita: “Kada }e se re{iti
pitawe mita i korupcije u velikim dru{tvenim firmama?”
Dr [e{eq: I to je veoma te`ak problem koji mora da se re{ava, a
ne mo`e brzo da se re{i. Najefikasnije se taj problem re{ava ukidawem
kruga na kome po~ivaju privilegije. Recimo, uvozno-izvozne dozvole kon-
tingenata, dakle, ukidawem ingerencija vlasti gde dolazi do zloupotre-
ba. [to se ti~e privrednih preduze}a, dru{tvenih firmi – privatiza-
cija je najboqi lek i protiv mita i protiv korupcije.
Voditeq: “Pozdravqam gosta. Kada }e se pove}ati penzije i plate, s
obzirom da je dinar devalvirao i da su cene porasle?”
Dr [e{eq: [to se ti~e plata, wihovo pove}awe }e morati da zavi-
si od produktivnosti rada, od pove}awa proizvodwe, i naravno, mi }emo
to podsta}i obarawem stope doprinosa i poreske stope. Dok se ne pove-
}aju prose~ne plate, nemogu}e je pove}awe penzija. Znate, zakonom su
penzije vezane za nivoe plata.
Voditeq: Pozdrav gostu od Marka i pitawe: “[ta }e biti sa uhap{e-
nim direktorima Duvanske industrije Ni{?”
Dr [e{eq: Wima }e biti su|eno. Koliko ja znam, dokaza protiv wih
ima mnogo, ali se ne bih sada me{ao u rad suda. Nadam se da }e sud objek-
tivno i savesno proceniti sve ta~ke optu`nice i da }e izre}i odgovara-
ju}u presudu.
Voditeq: Nikoli} se obra}a ovako: “Gospodine [e{eq, vas je narod
izabrao da sru{ite socijaliste, a ne da sa wima sklopite brak. Nasta-
vqate kako vam oni diriguju. U va{oj predizbornoj kampawi rekli ste da
}ete ukinuti taksu za Radio Televiziju Srbije, a sada od toga ni{ta.”
Dr [e{eq: Ne. U predizbornoj kampawi, mislim da sam o tome go-
vorio i na va{oj televiziji, nisam rekao da }emo taksu ukinuti i da }e-
mo takse ukidati. Mo`da }emo u nekoj perspektivi, ali sada ne. Ali }e-
mo i}i na fiksirawe te takse, da se ta~no zna koliko se pla}a i da ne za-
visi od visine cene struje.
659
 U predizbornoj kampawi mi smo isticali da `elimo vlast. Mi `e-
limo vlast sami i mi smo je realizovali sa ovim programom. Narod je
presudio na ovaj na~in na koji je presudio. Nije dozvolio nijednoj poli-
ti~koj partiji da sama formira vladu.
Zato se vlada mogla formirati samo kao rezultat kompromisa u pre-
govorima izme|u pojedinih politi~kih partija, izme|u najve}ih poli-
ti~kih partija u parlamentu. Ova sada{wa Vlada narodnog jedinstva je
rezultat takvog kompromisa.
Mi smo ulaskom u Vladu narodnog jedinstva pokazali spremnost da
preuzmemo deo odgovornosti za ukupno stawe u Srbiji i za re{avawe na-
gomilanih problema, a narod }e na slede}im izborima da ceni da li su
na{i rezultati dobri ili lo{i.
Mi smo svesni da }emo tu polagati pravi ispit. Preuzeli smo rizik
i nosimo se s tim rizikom. A {to se ti~e braka, besmislena je ta flosku-
la, znate. I nismo mi obe}avali ru{ewe socijalista, nego smo iskaziva-
li `equ da mi do|emo na vlast. Nismo mi stranka sa negativnim predzna-
kom, stranka protiv ne~ega, stranka za ru{ewe, stranka za obarawe, mi
smo stranka osvajawa, stranka realizacije, stranka uspeha.
Voditeq: Kakva je koordinacija sa Srpskom radikalnom strankom u
Republici Srpskoj i u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Maksimalna. Mi smo jedna politi~ka partija. Formal-
no, to su tri politi~ke stranke, jer je svaka registrovana, jedna u Beogra-
du, jedna u Podgorici, jedna u Bawaluci. Me|utim, mi smo u su{tini jed-
na politi~ka partija. Imamo jedinstven centralni strana~ki organ,
Centralnu otaybinsku upravu. Sara|ujemo na svim pitawima. Dobro
funkcioni{emo.
Voditeq: Naravno, u~estvova}ete i na predstoje}im izborima u Cr-
noj Gori 31. maja...
Dr [e{eq: I na izborima u Republici Srpskoj 12. septembra.
Voditeq: Kako komentari{ete, gospodine [e{eq, najnovije doga|a-
je u Drvaru i nasrtaje na Srbe koji su poku{ali da se vrate na svoja ogwi-
{ta?
Dr [e{eq: Ti doga|aji pokazuju da nema ni{ta od povratka Srba na
teritoriju Muslimansko-hrvatske federacije ili na teritoriju Srpske
Krajine koja se nalazi pod hrvatskom okupacijom. Srbi mogu biti sigur-
ni samo na teritoriji na kojoj postoji wihova vlast.
Voditeq: “Pozdravqamo dragog gosta gospodina doktora Vojislava
[e{eqa, koji je preuzeo veliku odgovornost u preuzimawu obaveza i vlasti
u vremenu kada mnogi to ne bi uradili, u ovim te{kim vremenima.” – vla-
snici Televizije “Nais” gospo|a Ru`ica i gospodin Miodrag \or|evi}.
Tomislav pita: “Za{to samo Srbi slu`e vojsku, gde su [iptari? Za-
{to oni ne slu`e?”
Dr [e{eq: [iptari jo{ nisu oslobo|eni vojne obaveze, ali se dr-
`ava ne trudi mnogo da ih natera da slu`e. Mislim da je boqe da ne slu-
`e. Ako u toj meri to od mene bude zavisilo, ja }u se zalo`iti u tom pro-
cesu pregovarawa da pristanemo da se pripadnici albanske nacionalne
mawine oslobode slu`ewa vojne obaveze.
660
[to da ih mi naoru`avamo, da ih mi obu~avamo, pa da sutra oru`je
okrenu protiv nas? Ima, naravno, jedan procenat lojalnih pripadnika
albanske nacionalne mawine, i ako oni budu `eleli da slu`e vojsku, to
bi im bilo omogu}eno. Dakle, ne bi nikom bilo zabraweno, ali ne bismo
nijednog Albanca terali da slu`i vojsku.
A, svi Srbi, sposobni, mora}e da slu`e vojsku. Mo`da }emo u per-
spektivi i}i na smawivawe vojnog roka. To je varijanta koja bi mo`da
bila realna.
Voditeq: Nema onog tzv. gra|anskog slu`ewa vojnog roka, ono kada
je pre podne u kasarni, na obuci, a posle podne...
Dr [e{eq: Ja sam li~no protiv toga. Ja mislim da to nije slu`ewe
vojnog roka u pravom smislu te re~i, da je to poigravawe s vojskom.
Voditeq: Nadica pozdravqa gosta i voditeqa i postavqa pitawe:
“Da li Elektrodistribucija Srbije ima pravo da napla}uje taksu ako je
prethodno iskqu~ila struju?”
Dr [e{eq: Znate, taksa nije vezana za potro{wu struje. Taksa nije
vezana ni za {ta, osim za pravo gledawa programa dr`avne televizije.
Takva praksa postoji u svim evropskim zemqama, a ima nekoliko zemaqa
u kojima se naplata takse vr{i uz ra~un za struju.
Dakle, taksa postoji, i ona se pla}a kada neko ima ukqu~eno broji-
lo. E, sada, da li tro{i struju ili ne tro{i, to je drugi problem. Taksa
se pla}a na osnovu toga da neko poseduje brojilo.
Voditeq: Sun~ica pita: “Dokle }e Vlada da izmi{qa poreze i do-
prinose, a ne pru`a nam {ansu da zaradimo za `ivot?”
Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio da radimo na tome da u najskorije vre-
me oborimo stopu poreza i doprinosa na plate.
Voditeq: I samim tim bi bilo vi{e...
Dr [e{eq: Time bismo olak{ali privredi, olak{ali preduze}i-
ma, ostvarili odre{ene ruke preduze}ima da jedan deo iskoriste za di-
zawe plata, a drugi deo da iskoriste za re{avawe nekih drugih proble-
ma proizvodwe.
Voditeq: Evo novog pitawa: “Gospodine [e{eq, za{to insistirate
da struja poskupi 30 odsto kada narod ne mo`e da plati ni ovu sada{wu
cenu?”
Dr [e{eq: Ve} sam rekao da je to la` koju je lansirao “Dnevni te-
legraf”, a od toga nema ni{ta. Prvo, nije uop{te ta~no da radimo sada
na poskupqewu struje. Ne}e biti nikakvog poskupqewa 1. maja, kao {to
su objavili u “Dnevnom telegrafu”, a i ako do|e u dogledno vreme do po-
skupqewa struje, onda to ne}e biti 30 odsto, ne}e biti ni 15 odsto.
Voditeq: O detaqima, naravno, ne}emo.
Interesuje me da li ste imali kontakte sa predstavnicima stranih
vlada od kada ste do{li na tu funkciju?
Dr [e{eq: Da, bio je specijalni emisar rumunskog ministra ino-
stranih poslova i bio je otpravnik poslova Ambasade Demokratske Na-
rodne Republike Koreje.
Voditeq: Dragoqub: “Obe}ali ste puteve u op{tini Bela Palanka,
a sad od toga nema ni{ta.”
661
 Dr [e{eq: Kad sam to obe}ao puteve u op{tini Bela Palanka?
Voditeq: To zna samo na{ gledalac, koji se predstavio kao Drago-
qub.
Dr [e{eq: Da, ako osvojimo vlast u op{tini Bela Palanka na lo-
kalnim izborima, onda }emo raditi na op{tinskim putevima na isti na-
~in kako smo to radili u op{tini Zemun.
[to se ti~e Srbije u celini, na{ je ciq da se sav vi{ak novca koji
ostvarimo privatizacijom ula`e pre svega u puteve, kada re{imo ove
druge zaostale obaveze.
Voditeq: Kada smo ve} kod puteva, pomenuli ste puteve u Srbiji. Da
li je mo`da u planu izgradwa neke nove deonice?
Dr [e{eq: U planu jeste, ali kada }emo je realizovati, to }emo vi-
deti. U planu je da se dovr{i autoput od Ni{a do bugarske granice, od
Leskovca do makedonske granice, od Beograda druga traka da se napravi
do ma|arske granice i, naravno, taj veliki projekat autoputa od Beogra-
da do Podgorice i od Ni{a preko Pri{tine do Podgorice.
To je na dugu stazu, jedna velika investicija, ali od toga se ne sme od-
ustajati. To moramo kad-tad realizovati.
Voditeq: Ima li uop{te spasa gigantima: ni{kim gigantima, Elek-
tronskoj i Ma{inskoj industriji?
Dr [e{eq: Sigurno da ima. Vide}emo na koji na~in. Znate, tu je neo-
phodno u~e{}e stranog kapitala. Takve gigante ne mo`emo privatizova-
ti dok ne na|emo stranog partnera.
Za Elektronsku industriju, mo`da bi bio najpovoqniji partner sa
Dalekog istoka, pre svega Japanci, a za druge na{e gigante moramo da na-
|emo partnere u drugim delovima sveta. To sada ide malo te`e, pogotovo
pod pretwama sankcijama. Ako se neke mere budu primewivale, ulazak u
privatizaciju ovako velikih fabrika podrazumeva i ulagawe velikog ka-
pitala, nove tehnologije. Podrazumeva zaista jedan solidan rizik.
Voditeq: Da li to podrazumeva i promenu postoje}ih zakona, koji bi
obezbe|ivali u~e{}e stranog kapitala?
Dr [e{eq: Da. Mora}emo i zakone da mewamo.
Voditeq: Ili makar da se koriguju.
Dr [e{eq: Svaka korekcija je promena zakona. Promena zakona se
uvek vr{i novim zakonom.
Voditeq: Vesna pita: “Kakve su plate u Vladi Srbije i da li biste
vi mogli da `ivite sa 500 dinara i pri tom da pla}ate i tro{kove?”
Dr [e{eq: Ne bih mogao, i mislim da sa 500 dinara niko ne mo`e da
`ivi. To je, jednostavno, nemogu}e.
Plate u Vladi Srbije su izme|u 900 dinara, za zaposlene sa sredwom
stru~nom spremom, do 3.500 dinara, koliko primaju ministri. To nije ni-
kakva tajna.
Voditeq: Novkovi} pita: “Da li je ta~no da }e izlazna taksa biti 400
dinara?”
662
Dr [e{eq: Ja prvi put ~ujem za tako ne{to. Izlazna taksa je, dodu-
{e, u nadle`nosti Savezne vlade, ali prvi put ~ujem da }e biti 400 di-
nara. Li~no ne verujem da }e biti 400 dinara.
Voditeq: Kakav je va{ stav prema uvo|ewu, naravno, za na{e dr`a-
vqane, takozvane tranzitne vize kroz mnoge zemqe Evrope, kada znamo da
se mo`e putovati maltene bez nekih isprava?
Dr [e{eq: To je isto jedna mera pritiska prema Srbiji. Mislim da
}emo morati da uzvratimo recipro~nim merama. Sve ono {to strane dr-
`ave primewuju prema na{im gra|anima, mi }emo morati primewivati na
wihovim gra|anima. To je princip koji va`i u me|unarodnim odnosima.
Voditeq: Mi, kao da je to ve} tradicija, ipak }emo morati da osta-
nemo du`ni na{im gledaocima. Poruka za kraj, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Znate, ja toliko ~esto gostujem na va{oj televiziji da ne
volim da dajem neke poruke za kraj, jer se nadam da }u opet do}i.
Voditeq: Odli~no. Da se onda dogovorimo kada }ete do}i ponovo.
Dr [e{eq: Nadam se da }u opet gostovati u dogledno vreme. Da se
malo odmore gledaoci od ovog mog gostovawa, pa }u opet do}i.
Voditeq: Poziv ostaje otvoren. Bi}e nam drago.
Hvala jo{ jednom na gostovawu u emisiji. Po{tovani gledaoci, ume-
sto kraja ili boqe re}i za kraj, evo, izabrao sam deo, fragment jednog
kwi`evnog giganta. Radi se o kwizi “Na Drini }uprija” na{eg nobelov-
ca Ive Andri}a.
To je posledwi pasus XVIII glave, ako neko ho}e da proveri. Citat
ide ovako: “Svaki qudski nara{taj ima svoju iluziju u odnosu prema ci-
vilizaciji. Jedni veruju da u~estvuju u wenom raspaqivawu, a drugi da su
svedoci wenog ga{ewa. U stvari, ona uvek i plamsa, i tiwa, i gasne, ve}
prema tome sa kog mesta i pod kojim uglom je posmatramo.”
Po{tovani gledaoci, verujem da je i na{ nobelovac Andri} imao
neki poseban razlog da iz svog vremena zaviri u na{u stvarnost.
Zdravi bili, uzajamno se gledali. Laku no} `eli vam ekipa Televi-
zije “Nais”.
XXXIII
ODLU^NI U ODBRANI KOSOVA I METOHIJE
TV Subotica, 29. april 1998. godine
Voditeq: Na{ gost je potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vo-
jislav [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro do{li.
Dr [e{eq: Boqe vas na{ao.
Voditeq: Sa wim }e, osim mene, razgovarati kolega Qubi{a Stepa-
novi}, a u narednih 60 minuta i vi }ete imati mogu}nost da razgovarate
sa gospodinom [e{eqom putem telefona. Gospodin [e{eq je gost u
svojstvu potpredsednika Vlade Srbije, tako }emo zapo~eti, a mo`da u ne-
kom drugom vremenu popri~amo malo i o wegovoj harizmi, jer je on ipak
neobi~na politi~ka li~nost na politi~koj sceni Srbije.
663
 Za uvod, gospodine [e{eq, vi ste danas kao potpredsednik Vlade,
ali i predsednik stranke, imali jedno saop{tewe u Beogradu. O ~emu je
bilo re~i?
Dr [e{eq: Ne, to je bila redovna konferencija za {tampu Srpske
radikalne stranke i govorili smo o situaciji na Kosovu i Metohiji, o
pritiscima zapadnih sila na Srbiju i na Saveznu Republiku Jugoslaviju,
poku{ajima stranog me{awa, albanskom terorizmu, separatizmu i tako
daqe, s posebnim aspektom na dana{wi sastanak Kontakt grupe.
Voditeq: Imate li nekih informacija, {ta se doga|a u Rimu.
Dr [e{eq: Do{lo je do podeqenih mi{qewa, do razmimoila`ewa
~lanova Kontakt grupe. Amerikanci su `estoko pritiskali ostale ~la-
nove da se ide na zavo|ewe sankcija Srbiji i Saveznoj Republici Jugosla-
viji. Rusija se suprotstavila, koliko ~ujem, i Francuska i Italija. Ne-
ma~ka je imala ne{to umereniji stav. Nemam definitivnu informaciju
{ta je kona~ni zakqu~ak, ali izgleda da }e Kontakt grupa ovoga puta da
ide sa pritiscima na albansku nacionalnu mawinu da odustanu od tero-
rizma i da prihvate dijalog sa Vladom Srbije, {to bi bilo veoma povoq-
no za nas. To bi bilo dobro re{ewe i vodilo bi, napokon, uspostavqawu
dijaloga, ali jo{ ni{ta ne znamo definitivno, verovatno }emo ~uti in-
formacije do pola osam.
Voditeq: Kao potpredsednik Vlade Srbije, recite nam ne{to o to-
me, jedna stalna grupa emisara Vlade Republike Srbije u Pri{tini ni-
kako da nai|e na adekvatne sagovornike.
Dr [e{eq: Da, oni su ve} desetak puta putovali, mi nudimo dijalog,
mi smo za dijalog o svim pitawima, a predstavnici albanske politi~ke
partije odbijaju dijalog. Mi `elimo otvoren, javan dijalog, ~ak mo`da i
uz direktan televizijski prenos, jer mi nemamo {ta da sakrivamo, a pri-
padnici albanske nacionalne mawine, odnosno wihovih politi~kih par-
tija koje vode separatisti~ku politiku, i{~ekuju da }e im se ukazati
prilika da uz pomo} zapadnih sila izdejstvuju otcepqewe Kosova i Me-
tohije. Zbog toga oni ote`u sa po~etkom dijaloga i zbog toga podsti~u te-
roristi~ke aktivnosti. Me|utim, na{a vojska i na{a policija bile su
veoma efikasne i mislim da su teroristi zadobili udarac od koga se ni-
kada ne}e oporaviti, i da sada vi{e ni za Albance nema nikakve alter-
native u pregovorima. Moraju se ukqu~iti u te razgovore.
Voditeq: ^itava Srbija je nedavno bila u prilici da se referendu-
mom izjasni kako re{avati kosovsko pitawe, a rezultat referenduma,
ima li nekakvu pragmati~nu vrednost u politi~kom `ivotu?
Dr [e{eq: Ima vrednost u svakom smislu. Prvo, ima istorijsku
vrednost, to je prvi put za proteklih osam godina da su sve ozbiqne poli-
ti~ke partije u Srbiji podr`ale jedno su{tinsko pitawe, kao {to je od-
bacivawe stranog me{awa u na{e unutra{we poslove. Na referendum je
iza{ao ogroman broj gra|ana Srbije, odgovor je bio kategori~an. Nema
nikakve sumwe da gra|ani Srbije misle isto onako kako misli Vlada Sr-
bije o ovom konkretnom pitawu. To je u~vrstilo na{u pregovara~ku pozi-
ciju u me|unarodnim odnosima, stabilizovalo politi~ke prilike u Srbi-
664
ji. U takvim stabilizovanim politi~kim prilikama mi imamo mnogo bo-
qu platformu za predstoje}i dijalog. Mislim da je rezultat ovog refe-
renduma i izvesno ubla`avawe pritisaka od strane zapadnih sila.
Voditeq: Ima tuma~ewa da je referendum u stvari politi~ki alibi
u slu~aju sankcija.
Dr [e{eq: Ne, to nije nikakav politi~ki alibi. I ako bi do{lo do
sankcija, svi gra|ani Srbije bi znali da nije vlast kriva za sankcije, da
nije Vlada kriva, da su krive zapadne sile koje poku{avaju iznuditi ce-
pawe na{e nacionalne teritorije, na{e dr`ave. Ja mislim da nema tog
ozbiqnog ~oveka u Srbiji koji bi optu`io vlast za sankcije. Neki poli-
ti~ki {pekulanti, neki qudi zadwih namera, koji ne misle dobro ovom
narodu ni ovoj dr`avi i neprekidno upiru prst u vlast i tvrde da je vlast
kriva za sankcije, poku{avaju da nam razdrobe teritoriju.
Voditeq: Vi ste sada u poziciji da ste na vlasti, nekada ste bili
opozicija. [ta je te`e biti, vlast ili opozicija?
Dr [e{eq: Oduvek sam `eleo da budem vlast.
Voditeq: [ta je te`e: biti vlast ili napadati vlast?
Dr [e{eq: Te`e je biti vlast. Svi mi koji se bavimo politikom,
`elimo da budemo vlast, `elimo tu te`u varijantu.
Voditeq: Potpredsedni~e, kako biste vi, da niste potpredsednik, da
ste predsednik, sugerisali, vukli konce, u kom pravcu biste re{avali
kosovsko pitawe?
Dr [e{eq: Kada je u pitawu Kosovo i Metohija, u ovoj sada{woj si-
tuaciji, vukao bih iste ove poteze. Dakle, neprekidno bih nudio dijalog, a
sa druge strane, `estoko se obra~unavao sa albanskim teroristima. I od-
bijao bih bilo kakvo strano me{awe. Dakle, u pogledu ovog pitawa nema
nikakve razlike izme|u koalicionih partnera u Vladi narodnog jedin-
stva. Isto misle i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija
Srbije, i Jugoslovenska levica. Nikakvih razlika u vezi sa ovim pitawem
me|u nama nema, i to je veoma dobro za Srbe. Mi se veoma dobro razumemo
u tom pogledu.
Voditeq: [ta je to {to je su{tina tog dijaloga koji vi nudite, jer
taj paket se uglavnom ne otvara ili se o detaqima ne govori, dakle, {ta
je prvi paket koji bi i{ao na sto? [ta je to {to se nudi albanskoj naci-
onalnoj mawini kroz taj dijalog?
Dr [e{eq: Prvo, Kosovo je sastavni deo Srbije i mora ostati sa-
stavni deo Srbije, o tome nema {ta da se razgovara. Drugo, postoji Ustav
koji nas sve obavezuje. Ne mo`e se u toku ovog dijaloga mewati Ustav.
Ustav mora da se po{tuje i ne mislimo da ga mewamo u tom pogledu. Tre-
}e, mi smo pokazali dobru voqu, spremni smo da razgovaramo o izvesnim
oblicima kulturne autonomije albanske nacionalne mawine na Kosovu
i Metohiji. Ta albanska nacionalna mawina do sada je imala stav poli-
ti~kog autizma, iskqu~ila se sama iz na{eg dru{tvenog, politi~kog,
kulturnog `ivota, i to je bila wena velika gre{ka, sama trpi posledi-
ce zbog te gre{ke. Mi sada tra`imo na~in da se oni vrate u institucije
sistema, da deca idu u {kolu, da studenti studiraju i tako daqe.
665
 Ako Albanci ne `ele da se ukqu~e u na{ dr`avni sistem, obrazova-
we, zdravstvo, informisawe, mi nemamo ni{ta protiv da wihova kultur-
na autonomija obuhvata samostalno ure|ivawe tih oblasti dru{tvenog
`ivota, da Albanci sami organizuju zdravstvo, {kolstvo, informisawe,
penzijsko i socijalno osigurawe, kulturne aktivnosti, i da sami to pla}a-
ju, da doprinosi koje upla}uju albanski gra|ani idu u posebne fondove za
te namene i da oni preko organa svoje kulturne autonomije raspola`u tim
parama. Mi smo na to spremni. Mora}e da pla}aju poreze kao {to svi gra-
|ani pla}aju, a doprinose ne moraju da pla}aju dr`avi, pla}a}e ovim fon-
dovima svoje kulturne autonomije i sami }e raspolagati tim novcem. Ako
ne `ele u na{e dr`avne {kole, neka formiraju svoje privatne {kole.
Voditeq: Kako gledate na to, recimo, u Vojvodini?
Dr [e{eq: Ja mislim da nijedna nacionalna mawina u Vojvodini ne-
ma interesa da toj varijanti pribegava i da na toj varijanti insistira,
zato {to je to veoma skupa varijanta. Ako se Albanci odlu~e na tu vari-
jantu, zakuka}e veoma brzo; ako im Amerikanci ne daju milione i stoti-
ne miliona dolara da to potkrepe, to ne}e mo}i da funkcioni{e, jer ve-
oma je malo zaposlenih Albanaca i veoma male doprinose oni mogu da
uplate u te fondove, a mi ne}emo to da subvencioni{emo. Tako isto i kod
nacionalnih mawina u Vojvodini, bilo bi besmisleno.
[ta fali Ma|arima u na{im dr`avnim {kolama? Nastava u tim
{kolama je na ma|arskom jeziku jer se izu~ava i ma|arska istorija, kul-
tura i kwi`evnost. [ta fali Slovacima u na{im dr`avnim {kolama?
Nastava se odvija na slova~kom jeziku. [ta fali Rusinima, Rumunima,
pripadnicima drugih nacionalnosti, {ta fali Buwevcima u na{im dr-
`avnim {kolama? I na{a vlada, a i Srpska radikalna stranka godinama
se trude da do|e do {to izrazitije etni~ke emancipacije Buwevaca.
Na silu su decenijama te Buwevce, pod komunisti~kim re`imom, te-
rali da se izja{wavaju kao Hrvati. Oni imaju svoju etni~ku posebnost,
oni nemaju prakti~no nikakve veze sa Hrvatima, wima su etni~ki Srbi
mnogo bli`i. Razlikuju se po religiji i po izvesnim elementima kultu-
re, obi~ajima i tako daqe. Na{ je ciq da Buwevci neguju tu svoju poseb-
nost, ali da `ivimo u nekim bratskim odnosima, da se dobro sla`emo, da
`ivimo kao prijateqi, kao bra}a, a to nudimo i pripadnicima svih dru-
gih nacionalnih mawina, da im pomognemo da sa~uvaju te svoje kulturne
posebnosti od zaborava. Nema tog Srbina koji ne voli da slu{a Zvonka
Bogdana i wegove pesme iz vojvo|anske ravnice, je li tako? To je ne{to
{to je u du{i svakog Srbina danas.
Postoji ne{to {to je specifi~no za Buwevce i {to treba da afir-
mi{emo, {to treba da podstaknemo i ne treba da dozvolimo nikome da
manipuli{e Buwevcima.
Dakle, ovde je ra~unica sasvim ~ista. Za{to bi ne{to posebno tra-
`ile nacionalne mawine u Vojvodini, kada su u pitawu gra|ani evrop-
skih pogleda na svet, svesni svoje uloge, svoje pozicije, svesni da nema te
dr`ave u Evropi koja je na boqi na~in re{ila pitawe nacionalne mawi-
ne. Realno, ako bi neko insistirao i ako se ovo dâ Albancima, moralo bi
se dati i drugima, ali kako }e to funkcionisati, tu bi onda neko morao
666
stalno da dotira novac, a dr`ava ne bi, pogotovu ne u sada{woj situaci-
ji. Ja znam da je na{e {kolstvo sada u krizi, tako|e kultura, zdravstvo i
tako daqe, ali nekako to ipak funkcioni{e.
Qubi{a Stepanovi}: Jedna stvar me interesuje, koju }u tako formu-
lisati da }e mo`da zvu~ati malo nepristojno. [e{eqa jedan deo naroda,
kada ka`em naroda, mislim na gra|ane, naravno, do`ivqava kao babaro-
gu u Subotici.
Dr [e{eq: Koji je to deo gra|ana?
Qubi{a Stepanovi}: To su qudi sa kojima mi svakodnevno komu-
niciramo. Po va{oj proceni, {ta je to {to mo`e da izazove nekakve ne-
doumice kod qudi? Radi se pre svega o nacionalnim mawinama, imaju}i
u vidu neke va{e ranije javne istupe o pitawu nacionalnih mawina.
Dr [e{eq: Koje? Da ~ujemo, koje?
Qubi{a Stepanovi}: I {ta je to, po~ev od Hrtkovaca pa nadaqe, tu
je bilo, ~ini mi se, seme za te nedoumice, i na koji na~in [e{eq danas
mo`e Suboti~anima da ka`e, toj grupi koja tako misli, da nisu u pravu?
Dr [e{eq: Vidite, ja sam imao vi{e mitinga u Subotici i na te mi-
tinge je dolazila masa sveta. Nisu dolazili samo Srbi, nego Ma|ari, Bu-
wevci, pripadnici drugih nacionalnosti, veliki broj Ma|ara. Sa mnom
bi na bini stajali ~lanovi na{eg Op{tinskog odbora koji su prepozna-
vali mnoge Ma|are koji su ~ak i aplaudirali. Mi imamo dosta glasa~a
Ma|ara, u ^antaviru, ogroman broj Ma|ara je glasao za mene pre nekoli-
ko godina i sada na ovim predsedni~kim izborima.
Qubi{a Stepanovi}: Na pro{lim izborima ste dobili mnogo gla-
sova, ho}u da naglasim, ba{ mnogo, u mesnoj zajednici gde ima mnogo hr-
vatskog `ivqa.
Dr [e{eq: To su Buwevci, molim vas, i nemojte vi sada da ih tera-
te da budu Hrvati, oni su Buwevci i oni su na{a bra}a. Neko se od wih
jo{ izja{wava kao Hrvat, nije ni to bitno i to nama ne smeta. Mi `eli-
mo da stvorimo uslove da se svako izja{wava onako kako `eli, ali ti Bu-
wevci odavde, iz ovog podru~ja, iz Suboti~kog okruga, nemaju nikakve ve-
ze sa Hrvatima iz Zapadne Hercegovine, sa Hrvatima iz Hrvatske, iz bi-
lo kojih drugih delova Hrvatske.
Da li se ikada kroz istoriju pamti neki zlo~in vezan za Buwevce?
Ne pamti se, je li tako? Da li se pamti ne{to lo{e u istoriji? Oni su
uvek bili jedna mala etni~ka grupa koja je lepo `ivela sa Srbima, dobro
se slagala, ~uvala neke svoje kulturne posebnosti i uspela da ih sa~uva,
i mi treba da im pomognemo da oni to i daqe ~uvaju, da se razvijaju, da bu-
demo u {to boqim odnosima. Dakle, to su Buwevci, i nije nimalo slu~aj-
no {to smo dobili veliki broj wihovih glasova na ovim izborima. Mi
takvu prijateqsku politiku prema Buwevcima vodimo od kada smo for-
mirali Srpsku radikalnu stranku.
Qubi{a Stepanovi}: Vlada je zapo~ela proces davawa statusa u
Ustavu Buwevcima, u Republici Srbiji i to je pre dve godine...
Dr [e{eq: Jeste, Buwevci imaju pravo na to, jer nigde drugde na sve-
tu ne postoje Buwevci nego kod nas. Postoje [okci, ali [okaca ima i u
667
Slavoniji, a Buwevaca nigde nema osim u Srbiji, odnosno u Ba~koj, je li
tako? Nigde ih vi{e nema, i za{to da nemaju onda i tretman naroda? Zna-
te, nacionalne mawine su delovi nekih naroda ~ija je mati~na dr`ava ne-
ka druga dr`ava, neka druga zemqa, a ovde `ive delovi. To su nacionalne
mawine. A Buwevaca nema nigde osim ovde, ovde im je postojbina, ovde im
je otaybina u svakom smislu re~i i za{to da nemaju taj tretman? Mi ra-
dikali bismo to podr`ali.
[to se ti~e Ma|ara, prema Ma|arima imamo taj prijateqski odnos
od po~etka, u startu smo takav odnos zauzeli. Imali smo Ma|ara dobro-
voqaca iz Srpske radikalne stranke, neki su poginuli bore}i se za srp-
sku zemqu, za srpski narod, za srpska sela i gradove. Me|utim, bili smo
u sukobu sa Ago{tonovom strankom, ne zato {to je to ma|arska stranka,
{to je stranka ma|arske nacionalne mawine, nego zbog toga {to je vodi-
la politiku koja je bila u direktnoj koliziji sa na{om politikom. Ta
stranka je pristajala uz Srpski pokret obnove, uz Demokratsku stranku
i tako daqe, u kqu~nim nekim momentima nastupala je suprotno nekim
elementarnim srpskim nacionalnim interesima.
Zbog toga smo bili u sukobu sa Ago{tonom i wegovom strankom. Mi
smo danas u izvesnom sukobu, ne bih govorio o sukobu u pravom smislu re-
~i, ali u odnosima neslagawa sa Kasinom strankom. To je Savez vojvo|an-
skih Ma|ara. Ujedno smo vrlo korektni prema wima. Ako se se}ate, kada
je konstituisana sada{wa Skup{tina Srbije, trebalo je da radikali
imaju dva potpredsedni~ka mesta. Mi smo javno rekli da nudimo pred-
stavnicima Saveza vojvo|anskih Ma|ara da jedan wihov ~lan bude pot-
predsednik Narodne skup{tine. Odrekli smo se sami tog mesta. Nisu se
oni korektno prema nama posle poneli, onda su nas napali, izneli neke
izmi{qotine. Mi i daqe imamo korektan odnos.
Sve dok postoji odre|en procenat pripadnika ma|arske nacionalne
mawine koji glasa za Savez vojvo|anskih Ma|ara, mi smatramo da ta
stranka mora na svakom nivou vlasti da bude adekvatno zastupqena. Mo-
gli su da u|u i u vladu, ali nisu hteli. Odrekli smo se i na{eg mesta u
Saveznoj skup{tini, u Ve}u republika, da bi bio wihov predstavnik. Mi
smo imali pravo na jo{ jedan mandat, sedmi. Kada procentualno prera~u-
nate, vide}ete da smo imali 6,56 odsto otprilike. Mi smo rekli da tre-
ba da bude i predstavnik Saveza vojvo|anskih Ma|ara. Tu su se i druge
stranke slo`ile, i to moram da naglasim, niko to nije osporavao, niko
nije imao ni{ta protiv toga, tako da je ta stranka zastupqena na svim
onim nivoima vlasti gde je trebalo da bude zastupqena. Mogla je da bude
i u vladi sa jednim ministarskim mandatom, ali nisu hteli, to je wihova
voqa. Ne moraju, ne}emo nikoga na silu terati.
Ne sla`emo se sa mnogim aspektima wihove politike i uvek }emo
otvoreno govoriti sa ~im se ne sla`emo. To je u politici sasvim normal-
no, sasvim prirodno, to je su{tina demokratije da se stranke sukobqava-
ju. Ako se mi sukobqavamo sa Kasom i wegovom strankom, ne zna~i da se
sukobqavamo sa ma|arskom nacionalnom mawinom. Mi `elimo da prido-
bijemo {to vi{e pripadnika ma|arske nacionalne mawine i da se u~la-
ne u Srpsku radikalnu stranku, da ih ima dosta u ~lanstvu i da glasaju za
668
nas na izborima. Drugo, vodimo politiku prijateqstva sa ma|arskom dr-
`avom i tu imamo veoma dobre odnose.
Qubi{a Stepanovi}: U Vojvodini je u toku jedna politi~ka inici-
jativa, nekako s boka, da se formira takozvana vlada u senci.
Dr [e{eq: To su budala{tine, ova Koalicija Vojvodina, ovaj ^a-
nak, Isakov, neki Filipovi}, to je besmisleno i to su neozbiqni qudi.
Ti qudi su gre{kom dobili glasove na izborima. Narod nije znao za ko-
ga glasa. Pojavili su se neposredno pred izbore sa Koalicijom za Vojvo-
dinu. Nema tog Srbina koji ne voli Vojvodinu. Vojvodina je nastala kao
srpsko vojvodstvo, odnosno vojvodstvo Srbije. To je bilo 1848. godine i
sada }e biti proslava 150 godina u Sremskim Karlovcima. Kakve veze
oni imaju sa tim tradicijama?
Narod iza{ao na izbore, ne}e da glasa za levi blok, ne}e da glasa za
radikale, neki ne}e da glasaju za Srpski pokret obnove, pocepala se ko-
alicija “Zajedno”, konfuzna situacija, eventualno neki koji su ranije
glasali za demokrate zaokru`e Koalicija Vojvodina. Sada vide tog ^an-
ka u Skup{tini i qudi su se odavno pokajali. Ja vam garantujem da na sle-
de}im izborima ^anak nema nikakvih {ansi.
Qubi{a Stepanovi}: Recimo, neka sto qudi glasa iz ube|ewa, na
kraju krajeva.
Dr [e{eq: Na kraju krajeva, ali ih je veoma malo. Bilo je stotinak
hiqada glasova, mo`da ni toliko.
Voditeq: Kakvu funkciju uop{te mo`e da ima takva jedna institu-
cija koju poku{avaju da formiraju?
Dr [e{eq: Nikakvu. Samo mogu da izigravaju cirkuszante. I kada se
formira vlada u senci, normalno je da tu vladu formira najve}a opozi-
ciona stranka, a ne najmawa. Mi smo imali vladu u senci 1993. godine, ali
smo bili najve}a opoziciona stranka. U Engleskoj najve}a opoziciona
stranka formira vladu u senci. To je onaj pripremqeni kabinet koji se
sprema da usko~i u funkciju onog trenutka kada se pobedi na izborima.
Voditeq: Ne{to sli~no je i u [umadiji.
Dr [e{eq: Ne, u [umadiji nije ni sli~no. U [umadiji je `alosno,
tragikomi~no. [a~ica jada, pet-{est ih ima svega, mo`da ni toliko.
Predvodio ih je onaj izdajnik Ivan \uri}. ^uo sam da je nedavno umro.
Zaista su najprqaviju politiku vodili protiv srpskog naroda. Oni tra-
`e da se bombarduje Beograd. Potpisao je neki zahtev u Francuskoj, ta-
mo je `iveo godinama. Dobiju u nekim medijima publicitet, na primer
“Na{a borba”, “Blic”, “Demokratija”, i glume da su ozbiqne stranke.
Voditeq: Kakva opozicija vama u ovom trenutku mo`e da bude funk-
cionalna i da zaslu`uje pa`wu?
Dr [e{eq: Nama je svaka opozicija funkcionalna. Nije na{ ciq da
ja~amo opoziciju. Na{ je ciq da nam opozicija bude {to slabija.
Qubi{a Stepanovi}: Ko je sada najozbiqniji protivnik?
Dr [e{eq: Nemamo mnogo ozbiqne protivnike. Vlada narodnog je-
dinstva ima ogromno upori{te u parlamentu. Od 250 poslanika 192 su na-
669
{a. Najve}a opoziciona stranka je trenutno Srpski pokret obnove. Vi-
dite da su se zapetqali kao pile u ku~ine, da se raspadaju, da su u stra-
{nim unutra{wim problemima i da zaista ne ose}amo neko wihovo
ozbiqno opoziciono delovawe.
Voditeq: Da se vratimo na po~etak. U pretpostavqenoj situaciji da
Zapad, odnosno mo}ne sile insistiraju kod Srbije da `rtvuje Vojislava
[e{eqa...
Dr [e{eq: Kako da me `rtvuje? Da me spale na loma~i?
Voditeq: Da se politi~ki odstranite iz vlasti i da to bude neka
kombinacija sa bla`im sankcijama ili da pro|emo bez wih. Da li biste
vi to prihvatili?
Dr [e{eq: Ja bih sâm podneo ostavku, ali da nam oni garantuju da
nam ne}e uspostavqati sankcije i da nam ne}e otimati Kosovo i Metohi-
ju. Odmah bih se povukao iz politike, podneo ostavku. Tu nema nikakvih
problema. Moja bi uloga u istoriji bila neuporedivo zna~ajnija da jed-
nom li~nom `rtvom dovedem do spre~avawa sankcija, nego bilo {ta dru-
go da postignem kao potpredsednik Vlade.
Voditeq: Koliko mo`e biti trajna ovakva vlada nacionalnog jedin-
stva u Srbiji, vlada doju~era{wih protivnika, odnosno u kojoj ste vi bi-
li suprotstavqeni i sa JUL-om i sa SPS-om?
Dr [e{eq: Ako ova vlada nastavi da radi kako je radila ovih mesec
dana, onda mo`e ~etvorogodi{wi mandat u potpunosti da ostvari i da
postigne dobre rezultate. Mi smo ozbiqno u{li u ovu vladu, puni entu-
zijazma, saglasili smo se sa na{im koalicionim partnerima o minimu-
mu zajedni~kih programskih ciqeva, ujediwuje nas ova opasnost koja pre-
ti celoj Srbiji, ujediwuju nas pritisci zapadnih sila, ujediwuje nas od-
lu~nost da ne dozvolimo nikakvo strano me{awe, ujediwuje nas odlu~-
nost da sa~uvamo po svaku cenu Kosovo i Metohiju i svaki drugi pedaq
srpske zemqe, ujediwuje nas `eqa da iza|emo iz ekonomske krize, da spa-
semo narod iz socijalne bede. Kako }emo funkcionisati i kakve }emo re-
zultate posti}i, ostaje da se vidi.
Voditeq: Vi ste nedavno bili predsedni~ki kandidat, odnosno jo{ na
prvim izborima, ako dobro pamtim, i tada je moj kolega Bogdan Tirnani}
rekao da je u stvari najve}i uspeh na tim predsedni~kim izborima postigao
Vojislav [e{eq iz zatvora, da je jedan visoki procenat glasova osvojio.
Dr [e{eq: Ja uvek na predsedni~kim izborima ostvarim najve}i
uspeh, ali nikako da me izaberu.
Voditeq: Koliko ste postojani sa idejama u vezi sa starom deviznom
{tedwom, ekonomskim programom, koji je donedavno bio razli~it u odno-
su na do sada postoje}e.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ostaje pri svim ta~kama svog
programa, ali funkcionisawe Vlade narodnog jedinstva podrazumeva iz-
vesne kompromise. Ne mo`e nijedna od na{ih stranaka da insistira da
se wen program u celosti realizuje. Mi moramo da se usagla{avamo. To
je nekada mukotrpno, nekada te{ko, naporno, dugotrajno, ali nema nam
druge i moramo u tome da u~estvujemo. Moramo na to da idemo, jer je na-
670
rod tako presudio na izborima. Narod je u septembru mesecu odlu~io da
nijedna politi~ka stranka nema apsolutnu ve}inu. Narod nas je svojim
glasovima naterao da formiramo koaliciju.
Voditeq: Da se malo dotaknemo medija. Zavisni i nezavisni mediji.
Dr [e{eq: Ne postoje zavisni i nezavisni mediji. Kod medija je
bitno svojinsko pitawe. Postoje dr`avni i privatni mediji. To je osnov-
na podela i drugih podela nema. Mediji uvek zavise od svog vlasnika.
Voditeq: Svojevremeno sam gledao jednu emisiju na tu temu. Bili ste
gost vi i Qubi{a Risti}. Nekoliko puta ste citirali, ilustruju}i demo-
krati~nost odnosa prema medijima, {ta sutra{we “Zemunske novine” pi-
{u i niko vas nije pitao kako znate {ta sutra{we “Zemunske novine” pi-
{u.
Dr [e{eq: Kako da ne znam? Svratim do redakcije, pa vidim pre-
lom. Nisam ja govorio {ta sutra{we “Zemunske novine” pi{u. “Zemun-
ske novine” izlaze na 15 dana. Ukazivao sam koje rubrike imaju “Zemun-
ske novine”. Imaju po dve strane rezervisane za Srpsku radikalnu stran-
ku, Socijalisti~ku partiju Srbije i Srpski pokret obnove. To su ve}e
politi~ke partije u Skup{tini Zemuna. Po jedna strana je rezervisana
za JUL, za Demokratsku stranku, za Demokratsku stranku Srbije i za Gra-
|anski savez. To je presedan i nijedne novine u Srbiji to nisu uvele, ni-
jedne novine u dr`avnoj svojini.
Voditeq: Sada se pojavila u eksperimentalnoj formi Radio Televi-
zija Jugoslavije. Pod ~ijom je ona jurisdikcijom?
Dr [e{eq: Savezne vlade, mada nisam stigao jo{ nijednu wihovu
emisiju da pogledam.
Voditeq: Vi ste zamrzli status gradona~elnika, predsednika Op-
{tine Zemun?
Dr [e{eq: Ja nisam zamrznuo status, nisam ga ni ustupio drugom. Ja
sam podneo ostavku na funkciju predsednika Op{tine, a Skup{tina op-
{tine je izabrala novog predsednika – Stevu Dragi{i}a.
Voditeq: [ta je va{ najdragoceniji rezultat u Zemunu?
Dr [e{eq: Sto miliona dinara investicija, vi{e od pet hiqada
placeva za individualnu stambenu izgradwu, 40 kilometara primarnog
vodovoda, desetine kilometara asfaltnih puteva i ulica, dosta izgra|e-
ne kanalizacije, dosta renovirawa po Zemunu, toplifikacija op{tine i
ulagawe u {kole i obdani{ta vi{e od dvadeset miliona dinara.
Voditeq: Qubi{a je malopre pomenuo, hteo je da vas isprovocira
oko izbornih rezultata na minulim izborima. Ovde su zaista pobe|iva-
li i Ivan \uri} i Milan Pani}. Me|utim, utvrdili smo da vi ostajete
pri tome da je dostignu}e Srbije {to je u Ustavu definisala sebe kao dr-
`avu svojih gra|ana, a ne dr`avu srpskog naroda. To smatramo kao jedan
~in demokratskog odnosa prema nacionalnim mawinama.
Dr [e{eq: Mi smo to javno podr`avali.
Voditeq: Me|utim, neki drugi, do ju~e bratske republike, kao na
primer Hrvatska, deklarisali su se kao nekako pametniji. Da li je to
prakti~nije danas u svetu?
671
 Dr [e{eq: Ja mislim da su oni genocidni. Vidite da Slovenija iz-
bacuje sve neslovence iz mati~nih kwiga dr`avqana i progla{ava ih
gra|anima drugog reda. Vidite da je Hrvatska genocidna prema srpskom
narodu, i ne samo prema Srbima. U Srbiji nije bilo progona nacional-
nih mawina. Pomenuli ste malopre primer Hrtkovaca. U Hrtkovcima su
`iveli Hrvati i veliki broj Hrvata je naselio jo{ Ante Paveli}. Oni
su vodili otvorenu prousta{ku politiku. Mi smo sa Hrvatskom bili u
ratu. Ne mo`ete vi sa jednom dr`avom biti u ratu a istovremeno govori-
ti da volite taj narod.
Kada su Amerika i Nema~ka me|usobno ratovale, sva ameri~ka
{tampa je zvala Nemce Hunima. Niste mogli ~uti izraz Nemac, nego Hun.
Huni su smatrani nekim divqim narodom koji je do{ao iz Azije, mongol-
skog porekla, koji je harao, `ario i palio Evropom. ^ak su i Rim osvaja-
li. Tako su Amerikanci nazivali Nemce. A svoje dr`avqane japanskog
porekla sve vreme Drugog svetskog rata dr`ali su u logorima, bez ikakve
krivice, bez ikakvih presuda, samo zato {to su Japanci.
Ako je toliki broj Srba proteran iz Hrvatske, mi smo vodili propa-
gandu da se ubrzano mewaju stanovi, ku}e, i da do|e do izvesne razmene
stanovnika, samo tamo gde `ive pravi Hrvati. Tamo gde `ive Buwevci,
koje su decenijama terali da se izja{wavaju da su Hrvati, iako Hrvati ni-
su, mi takvu propagandu nismo vodili. Mi smo neprekidno imali bratski
odnos prema Buwevcima i govorili: vi ste posebno i treba da ste pono-
sni {to ste posebno, treba da ~uvate ono {to su va{e kulturne tradici-
je, va{e kulturne tekovine, i vi nemate bli`eg naroda od nas Srba. Mo-
`da mi nismo potpuno isto, Srbi i Buwevci, mo`da nismo apsolutno
isto, ali smo veoma bliski. To je jedan od razloga za tako intenzivno pri-
jateqstvo. Prijateqstvo je jedan bratski odnos.
Voditeq: Jeste li vi nacionalista?
Dr [e{eq: Jesam.
Voditeq: U Hrvatskoj isto ima nacionalista, a nekako su po{te|e-
ni tih me|unarodnih neprilika. Za{to Srbija, ukoliko imalo ispoqi
neki nacionalizam ili patriotizma, odmah strada?
Dr [e{eq: Zato {to zapadne zemqe vode izrazito antisrpsku poli-
tiku, poma`u sve srpske neprijateqe.
Li~no je Piter Galbrejt, ameri~ki ambasador u Zagrebu, stajao na hr-
vatskom tenku koji je ubijao srpske `ene i decu, li~no. Ameri~ki ofici-
ri su komandovali operacijom.
Voditeq: U ~emu je prakti~ni interes na{ih ju~era{wih saveznika
da sada budu protiv nas?
Dr [e{eq: Kada su oni nama bili saveznici?
Qubi{a Stepanovi}: Pa, mislim na Drugi svetski rat. Mislim u ne-
kom blokovskom postrojavawu, protiv Hitlera, ne znam, ja to ne razumem.
Dr [e{eq: Oni su i u Drugom svetskom ratu bombardovali samo Sr-
biju! [to nisu bombardovali Zagreb, Hrvatsku? Bombardovali su srpske
gradove, Beograd na pravoslavni Vaskrs, da li je to slu~ajno? [ta su ra-
dili u Leskovcu avionskim bombama?! U kom smo mi savezu bili, oni su
672
nas i tada uni{tavali vi{e nego Nemci. Francuzi su bili pod nema~-
kom okupacijom, oni su okupirani pre nego {to je za nas po~eo Drugi
svetski rat, tako da o Francuzima u tom smislu ne mo`emo da govorimo.
A {to se ti~e Engleza, mo`emo imati veliku istorijsku zamerku ^er-
~ilu zbog wegove politike pred kraj Drugog svetskog rata i bukvalne
predaje vlasti Titu, a tu je izvor svih na{ih dana{wih zapleta.
Qubi{a Stepanovi}: Da se vratimo na ne{to {to je aktuelno, a to
je da Vlada priprema novi zakon o lokalnoj samoupravi, ~ak ~ujemo da je
jedna verzija pripremqena i vi, naravno, ne}ete saop{tavati pojedino-
sti, ali {ta je osnovna ideja i {ta se mewa u odnosu na stari zakon, {ta
je to {to je napredak za nacionalne mawine, na kraju krajeva za lokalnu
samoupravu?
Dr [e{eq: Ja mislim da je zakon u celini, zakonski projekat, napre-
dak za sve gra|ane, ne samo za nacionalne mawine. Po{to u Vojvodini za-
ista nema nikakvih problema u me|unacionalnim odnosima, ovaj zakon
predvi|a samo neka re{ewa, specifi~na re{ewa za podru~je Kosova i
Metohije, uvodi dvodome skup{tine op{tina, a da ne bi do{lo do majo-
rizacije, postoja}e ve}e gra|ana srpske nacionalnosti i ve}e gra|ana
albanske nacionalnosti, a ima ideja da svaka nacionalnost ima svoje ve-
}e u skup{tinama op{tina i moramo tra`iti neku varijantu, jer ne mo-
`emo dozvoliti da Albanci vladaju nad Srbima. Imamo istorijsko is-
kustvo i znamo kako to izgleda.
[to se ti~e Vojvodine, nema razloga da takvim merama pribegavamo.
U Vojvodini va`i princip jedan ~ovek – jedan glas. Tamo gde `ivi ve}i-
na Ma|ara, pripadnici ma|arske nacionalne mawine }e ostvarivati
vlast u op{tini. I to se de{ava u nekim op{tinama u Vojvodini, reci-
mo, u Subotici je Savez vojvo|anskih Ma|ara vladaju}a stranka, kao i u
Malom I|o{u, mislim i u Novom Be~eju, Ba~koj Topoli, sa relativnom
ve}inom u Senti, mo`da u jo{ nekoj op{tini. U Ba~kom Petrovcu su
Slovaci, u Kawi`i Ma|ari, u Kova~ici, mislim, Slovaci, i tako daqe,
i za{to bi to smetalo?! Te vlasti normalno funkcioni{u, a nekada ima
sporova me|u strankama, nekada ima problema i normalno je da ih ima,
ali se svi ti problemi na civilizovan na~in re{avaju.
Qubi{a Stepanovi}: Interesantno je da se javno nisu ~uli takvi ar-
gumenti da neke nacionalne mawine meri broj poslanika u Republi~koj
skup{tini sa brojem glasa~a te nacionalne mawine. Neka su to sve pri-
padnici jedne nacionalne mawine, svi apsolutno glasa~i te nacionalne
partije, recimo ma|arska nacionalne mawina imala je u prvom sazivu de-
vet mandata u Republi~koj skup{tini, procentualno, ~ak, vi{e mislim
i od Srba, jer u srpskom parlamentu verovatno da nema vi{e od 180 Sr-
ba. Niko nema tako dobru zastupqenost kao {to imaju Ma|ari u Repu-
bli~koj skup{tini.
Dr [e{eq: Ja se sa vama ne sla`em u tom pogledu, jer mislim da ni-
jedna partija pripadnika nacionalnih mawina ne mo`e da pretenduje da
u celosti zastupa tu nacionalnu mawinu.
Voditeq: To uzimamo samo kao teorijsku mogu}nost.
673
 Dr [e{eq: Vidite, u pro{lom mandatu bila je jedna Ma|arica ~la-
nica Srpske radikalne stranke, Elvira Fekete, je li tako? Bila je kao
srpski radikal narodni poslanik. U slede}em mandatu mo`da }emo ima-
ti Slovaka, Rumuna i tako daqe, a imali smo i jednog Goranca kao kandi-
data za narodnog poslanika, ali nije pro{ao na listi. Imali smo jednog
muslimana u {aba~koj izbornoj jedinici, kandidata za narodnog poslani-
ka, Sulejmana Spahu koji je bio peti na listi, a ~etvoro je pro{lo.
Qubi{a Stepanovi}: Upravo zato i ka`em da su to nacionalne mawi-
ne ~iji su pripadnici u Republi~koj skup{tini, dakle, podrazumeva se...
Dr [e{eq: Molim vas, wih predstavqaju politi~ke stranke, a ne sa-
mo Savez vojvo|anskih Ma|ara. Mi se zala`emo za potpunu gra|ansku
ravnopravnost, za ekonomski napredak, za socijalnu pravdu, zala`emo se
za o~uvawe dr`avnog suvereniteta i integriteta, za moderan pravni po-
redak i tako daqe. To su objektivno i interesi pripadnika ma|arske na-
cionalne mawine. Oni to pokazuju na izborima. Ne odgovara im Kasa, ne
odgovara im Ago{ton, ne odgovara im [andor Pal, glasaju za Srpsku ra-
dikalnu stranku i to je sasvim...
Voditeq: Nadovezujem sa na pitawe koje je kolega malopre postavio,
vezano je bilo za nekakav inventar onoga {to smatrate dobrim u...
Dr [e{eq: To zna~i da ne}ete vi{e da slu{ate...
Voditeq: Ne, i da ima vesti, ja sam zbog toga hteo da budemo aktuel-
ni, ali u prvih pet minuta nije bilo ni~ega, o~ito da nema vesti. [ta
smatrate svojim doprinosom za ovih mesec dana va{eg rada u Vladi?
Dr [e{eq: Prvo, na{ jedinstven nastup oko Kosova i Metohije, mi
najvi{e vremena na tome provodimo. Drugo, radimo intenzivno na re{a-
vawu ekonomskih i socijalnih problema u veoma te{kim uslovima. Ova
vlada je odlu~ila da ne dolazi u obzir rebalans buyeta, onakav kakav nam
je buyet, istraja}emo sa wim do kraja godine, bez obzira na devalvaciju
dinara, i nastoja}emo da tra`imo re{ewe za zaostale penzije, de~je do-
datke i druga socijalna davawa. Prve rezultate mislim da }emo mo}i
uskoro da predstavimo javnosti.
Qubi{a Stepanovi}: Ponudili smo gledaocima telefon da se javqa-
ju, za sada smo sebi~ni pa nikome osim nas dvojice ne damo da pita ne{to,
da pitamo kolege iz redakcije ako ima pitawa, bilo da ukqu~imo direkt-
no telefonom, bilo da nam neko dostavi pitawa koja su zapisana, ina~e
mi nastavqamo, a mo`emo gostu da ponudimo i ~a{u vode.
Dr [e{eq: Bilo bi dobro, po{to ste me smestili kao u saunu.
Qubi{a Stepanovi}: Evo, bi}emo dobri, dozvoli}emo da neko done-
se i ~a{u vode.
Voditeq: Dok ne stigne osve`ewe, ima odre|enih nesuglasica izme-
|u dve republike, Srbije i Crne Gore.
Dr [e{eq: Nisu to nesuglasice izme|u republika, ima sukoba izme-
|u re`ima u Beogradu i re`ima u Podgorici, i izme|u politi~kih par-
tija, pogotovu izme|u savezne vlasti i vlasti federalne jedinice Crne
Gore. Mislim da }e dosta tih sukoba razre{iti ovo predstoje}e odmera-
vawe politi~kih snaga na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj
Gori, i to je najprirodniji oblik da se takvi problemi razre{avaju.
674
Voditeq: U va{em politi~kom opredeqivawu, da li je patriotizam
najva`nija stvar?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Sada jedno pitawe, prosto mi je te{ko da ga izgovorim: da
ste negde direktor, da li biste nekog radnika koga treba zaposliti vi-
{e cenili po kr{tenici ili po diplomi?
Dr [e{eq: Ne ni po kr{tenici ni po diplomi, nego po wegovim
li~nim kvalitetima. Vidite, mi smo vladaju}a politi~ka partija u ze-
munskoj op{tini i nema tog pripadnika nesrpske nacionalnosti koji se
mo`e po`aliti na radikalsku vlast, nema toga koji mo`e da ka`e da je u
ne~emu uskra}en, zakinut, {ikaniran, da mu je ne{to lo{e napravqeno
zato {to je pripadnik neke druge nacionalnosti. Mi smo na to ponosni
i tamo masovno pripadnici nacionalnih mawina glasaju za nas, ogroman
broj Slovaka, Roma, Cigana, muslimana i tako daqe, a ~ak i katolici iz
Sur~ina glasaju za Srpsku radikalnu stranku. To govori da imamo jedan
izrazito gra|anski pristup. Mi smo nacionalisti, patriote, ali mi smo
iskreno odani demokratskim idealima i zala`emo sa za demokratske
principe. Kao direktor firme, zapo{qavao bih onoga ko je sposoban da
obavqa posao, tu u principu nacionalnost ni{ta ne zna~i, a ~esto ni di-
ploma ni{ta ne zna~i, treba ga proveriti da li zna da radi. Mo`e di-
plomu da oka~i ma~ki o rep ako ne zna da radi.
Voditeq: Imamo znak da neko ho}e da se ukqu~i. Ako izuzmemo sve
bira~e koji su za vas glasali, Buwevce, Ma|are, Hrvate, Rome, Slovake,
onda je ne{to malo Srba ostalo, za{to Srbi ne glasaju... [alim se, na-
ravno, ali da ~ujemo, imamo nekog na telefonu.
Gledalac: Halo, ovde gledalac iz Subotice.
Voditeq: Izvolite, predstavite se i postavite pitawe.
Gledalac: Imam jedno pitawe za gospodina [e{eqa, ako je to mogu}e.
Voditeq: Mogu}e je.
Gledalac: Gospodine [e{eq, gospodine potpredsedni~e, da li mogu
da vam postavim pitawe kada }e biti zdravstvo besplatno, i za staru de-
viznu {tedwu me interesuje, ako ste tako qubazni da mi odgovorite, mo-
lim vas, kratko i jasno.
Dr [e{eq: Za staru deviznu {tedwu priprema se zakon. Taj zakon
ne}e da sadr`i sve one ideje koje smo mi radikali iznosili u predizbor-
noj kampawi, taj zakon je stvar kompromisa, ali mislim da }e se ve} u ma-
ju mesecu na}i pred Saveznom skup{tinom.
[to se ti~e zdravstva, zdravstvo ne mo`e potpuno biti besplatno, a
kako }e to biti regulisano, vide}emo. Radi se i na novom zakonskom pro-
jektu u toj oblasti i, u svakom slu~aju, za{tita od opasnih bolesti mora
biti potpuna i besplatna – kada je re~ o raku, sr~anim oboqewima, {e-
}ernoj bolesti i tako daqe. Pogotovu u onim bolestima gde nema zloupo-
trebe lekova, a tamo gde ima, tu }e morati da se pla}a, mora se malo zau-
staviti to rasipni~ko pona{awe, ne mogu qudi sami sebi propisivati
antibiotike. Osete neku kijavicu, po~iwu da uzimaju antibiotike, iako
antibiotici ne le~e uop{te kijavicu, ne poma`u.
675
 Voditeq: Gospodin [e{eq, to moramo na{oj publici da ka`emo, ni-
je uslovqavao nikakav dogovor, nikakvu pripremu, i mo`da se vidi da smo
nepripremqeni u{li u razgovor. Da se vratimo na jedno pitawe koje smo
na~eli malopre, pitawe {tampe. Na{ ministar je ~lan va{e partije, vi
ste {ef tom ~oveku i {ta mo`emo i ~emu mo`emo mi novinari i publi-
ka da se nadamo, a publika je verovatno va`nija nego mi.
Dr [e{eq: Prvo, insistira}emo na privatizaciji svega onoga {to
se mo`e privatizovati u informativnoj sferi. Smatramo da samo slo-
bodna konkurencija mo`e dovesti do kvalitetnog informisawa. Drugo,
ima}emo liberalniji pristup u informisawu.
Voditeq: Smatramo da ste odgovorili i sada vas prekidam, jer ima-
mo gledaoca na vezi.
Gledalac: Halo, dobar dan. Pozdravqam gospodina [e{eqa i htela
bih da mu postavim jedno pitawe. Po{to smo radnici koji su i strpqivi
za neisplatu redovnih li~nih dohodaka, da li mo`e Elektrovojvodina,
PTT i ostale institucije da budu strpqive za pla}awe re`ija?
Dr [e{eq: To je zaista jedno veoma te{ko pitawe, da li mogu biti
strpqivi rukovodioci javnih preduze}a. Znate, na{a struja je najjefti-
nija u Evropi, dva i po centa je kilovat, to je najjeftinije u Evropi, ni-
jedna zemqa nema jeftiniju struju. Mi odla`emo, neprekidno, eventualno
poskupqewe struje, neprekidno Elektroprivreda tra`i poskupqewe. Mi
odla`emo, a oni se `ale da ne mogu da izdr`e. Sada wih ~ekaju velika ula-
gawa u rekonstrukciju termocentrala, hidrocentrala, u redovno servisi-
rawe i tako daqe. Mi `elimo da ovaj dinar sa~uvamo, da kurs ostane sta-
bilan, i ako bude trebalo neko poskupqewe, onda }emo to ostvariti u
okviru sistema, pa ako idemo na poskupqewe jedne vrste robe, onda }emo
odmah obarati stopu poreza i doprinosa na plate. Tako uravnote`iti te
stvari i ostavqati bar uspe{nim preduze}ima {ansu da pove}avaju pla-
te radnicima, kada ih oslobodimo jednog ozbiqnijeg procenta doprinosa.
Voditeq: A kod PTT-a?
Dr [e{eq: Kod PTT-a mora, posebno kod telefonskih usluga. Vero-
vatno je i tu problemati~no, po{to je izvr{ena delimi~na privatizaci-
ja, 49 odsto je prodato stranim ulaga~ima i jedna od ugovornih klauzula
je da zate~ena cena u trenutku prodaje prati devizni kurs. Sada je to ugo-
vorna obaveza koju moramo da po{tujemo.
Voditeq: Imamo nekog na vezi. Dobro ve~e.
Gledalac: Ja bih pozdravila sve u studiju i gospodina [e{eqa. Pr-
vo bih rekla da mu ne bi smetala sauna da malo skine taj stoma~i} {to
ima, a moje konkretno pitawe bi bilo – da se on nije malo opustio uz vla-
daju}u partiju? ^ini mi se da nije toliko strog kao {to je do sada bio.
Dr [e{eq: Prvo, {to se ti~e stoma~i}a, nije lo{e imati tako ne-
ku zalihu. Ja sam {est puta bio u zatvoru i dva puta sam imao duge {traj-
kove gla|u, i dobro su mi do{le te rezerve. Drugo, {to se ti~e ove saune,
obe}ali su mi ~a{u vode a ta ~a{a jo{ ne dolazi. Znoj lipti prosto, u li-
trima. Tre}e, {to se ti~e ove koalicione Vlade narodnog jedinstva, mi
smo u wu u{li izra`avaju}i spremnost da preuzmemo deo odgovornosti za
676
sudbinu Srbije, za ekonomiju, za re{avawe socijalnih problema. Da li
}emo uspeti ili ne}emo uspeti, to }ete vi gra|ani procewivati na sle-
de}im izborima.
Mi smo svesni rizika koji smo preuzeli ulaskom u Vladu narodnog
jedinstva, ali smo u{li u taj rizik znaju}i da nema drugog na~ina da po-
ku{amo da doprinesemo nekim svojim anga`manom u re{avawu tih nago-
milanih problema. Da li }emo uspeti ili ne, vide}emo. To mi ne znamo
u startu. Puni smo entuzijazma, puni smo optimizma i li~no smo ube|e-
ni da }emo uspeti, ali ho}emo li, to je opet nepoznanica.
[to se ti~e o{trine ili blagosti, ja sam vi{e puta gostovao na lo-
kalnoj radio stanici u Subotici i mislim da sam uvek imao blag nastup.
Jedno je kada razgovarate u studiju, a drugo je kada dr`ite miting. Na mi-
tingu je va`no da budete glasni, jasni, odlu~ni, rezolutni, da znate u pra-
vom trenutku pravu parolu da lansirate, a u studiju treba da budete ra-
zlo`ni, a razlo`nost podrazumeva i smirenost u nastupu i visok stepen
koncentracije. Ja se trudim da postignem {to vi{i stepen koncentraci-
je, a ne da nekoga upla{im.
Voditeq: Mi ovde `ivimo uz granicu i smeta nam ta taksa kod puto-
vawa. Blizu nam, a skupo nam. Ima li nekih nagove{taja i zna li se ne-
{to dokle }e ta taksa za prelazak granice da va`i?
Dr [e{eq: Bi}e jo{ neko du`e vreme ta taksa. Nema dr`ava bez po-
reza i taksi.
Voditeq: Upravo zbog toga, kada }e se pojaviti cigarete u prodaji?
Evo, ve} dva-tri dana ih nema.
Dr [e{eq: Dnevna proizvodwa cigareta odmah se proda na fabri~-
koj kapiji. Plati se akciza dr`avi. To je akcizna roba i taj deo ide u dr-
`avni buyet. Kako bismo mi za sutra pripremali isplatu prvog dela pen-
zija za februar? Kako bismo spremali isplatu plata za policajce, za pro-
svetne radnike, za zdravstvene radnike? Plate su male i te{kom mukom
pribavqamo pare za te plate, nastoje}i da odr`imo kurs dinara.
Nadamo se da }emo ozbiqnije krenuti u proces privatizacije, jer je
to jedina {ansa da popravimo polo`aj svih dru{tvenih slojeva, da pri-
vu~emo strani kapital, da prodamo na{e fabrike i da taj novac onda
ulo`imo u re{avawe ovih problema.
[ta se de{ava? Prodaju se cigarete i onaj ko kupi cigarete i plati
akcizu dr`avi negde ih uskladi{ti, sakriva, ~eka promenu cena ili lan-
sira te cigarete preko crnog tr`i{ta, jer se tamo umesto ~etiri dina-
ra po paklici prodaje po sedam dinara.
Voditeq: Da vidimo ko nam se javqa. Dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim gospodina Vojislava
[e{eqa i da ga pitam dokle }e ova dr`ava tolerisati da se preduze}a
tako naglo upropa{}avaju, direktori kradu i netragom nestaju, idu na
druge direktorske funkcije i nikom ne odgovaraju, a radnici su bez pla-
ta mesecima?
Dr [e{eq: Jedini na~in da to spre~imo jeste privatizacija. Sve
dok su preduze}a u dru{tvenoj svojini, ona }e neprekidno propadati. Ne-
677
mogu}e je opstati sa takvim konceptom svojine koji nigde na svetu ne po-
stoji, nego u na{oj zemqi. Zato se mora i}i na obaveznu, sveobuhvatnu
privatizaciju. Mi }emo iz petnih `ila da zapnemo da taj projekat uspe.
Voditeq: Da li su u ovom trenutku stvoreni uslovi za privatizaci-
ju, da taj proces krene i da kona~no po~nu pare da dolaze?
Dr [e{eq: Stvoreni su uslovi, ali ono {to mo`e omesti na{u pri-
vatizaciju jesu eventualne sankcije. Mi se nadamo da tih sankcija ne}e
biti. Ako do|e do sankcija, onda }e nam se zaustaviti ili usporiti pro-
ces privatizacije i bi}e mnogo te`e. Ako ne bude sankcija, trudi}emo se
da idemo ubrzano i da pre svega idemo u privatizaciju za gotov novac.
Voditeq: Imamo ponovo nekog na vezi. Dobro ve~e.
Gledalac: [ta }e Vlada u~initi da smawi korupciju u zdravstvu? Re-
cimo, ko ima hiqadu i po do dve hiqada maraka, plati doktorima i mo`e
sutra da ide u penziju, mlad ~ovek od 30 godina, a oni koji su odradili 35
godina, pa im fali neka godina ne mogu i}i, jer su u takvoj situaciji da
ne mogu to da plate. [ta }e Vlada na tom pitawu u~initi? Da li }e do}i
do poni{tavawa tog ugovora, jer je ~iwenica da je korupcija u zdravstvu
ogromna.
Dr [e{eq: Svesni smo tog problema, imamo ogroman broj mladih
penzionera, qudi koji su se preko veze penzionisali potpla}ivawem, pod-
mi}ivawem. U nekim slu~ajevima pribegava}emo reviziji, kontroli re-
{ewa, pogotovo kada je re~ o tim mla|im qudima, da pogledamo da li su
zaista invalidi ili su dobili la`na dokumenta. Veoma nam je optere}en
penzijski fond i u jednom trenutku vi{e para ide za penzije nego {to je
ukupna masa plata u Srbiji, {to je nepodno{qivo za privredu. Ja znam da
su penzije male i bedne, neredovno se ispla}uju, mnogo kasne, ali problem
je i u tome {to imamo vi{e penzionera nego zaposlenih radnika.
Voditeq: Kada vi primate platu u Vladi?
Dr [e{eq: Ja jo{ primam platu u Saveznoj skup{tini i dobili smo
prvi deo za februar.
Voditeq: Da li ste zadovoqni?
Dr [e{eq: Znate {ta, moram biti zadovoqan. Prvo, moja plata sa-
veznog poslanika nije mala. Dodu{e, ja imam veliki broj ~lanova poro-
dice koje izdr`avam, pa ne mogu da `ivim razbacuju}i se. Zna~i, u mojoj
porodici se razmi{qa o svakom dinaru koji se potro{i, ali mogu da za-
mislim kako to izgleda kod onih qudi koji imaju veoma mala primawa
ili koji uop{te ne primaju platu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste prvi potpredsednik Vlade, prvi
~ovek iz javnog `ivota, dr`avni slu`benik koji je do{ao u Suboticu bez
neke svite, bez neke velike pratwe.
Dr [e{eq: [ta }e mi svita kada sam ja najja~i?
Voditeq: Ne mislim samo na taj bezbednosni aspekt, nego bez odbora
za do~ek, bez kontakata sa dr`avnim slu`benicima ovde u na{oj komuni
i na neki na~in ste specijalni gost i jedini razlog zbog kojeg ste do{li,
bar se nama ~ini, jeste boravak u studiju i kontakt sa gra|anima.
678
Dr [e{eq: Jedini razlog mog dolaska je ova emisija koju ste mi za-
kazali. Zna~i, ja nisam do{ao slu`beno u Suboticu. Da sam do{ao slu-
`beno, morao bih da posetim na~elnika Suboti~kog okruga, predsedni-
ka Op{tine, Op{tinu itd. Mene je do~ekalo nekoliko aktivista Srpske
radikalne stranke, predsednik na{eg Okru`nog odbora, Bo`idar Vuji},
aktivisti iz Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Sa wima
sam malo razgovarao i o strana~kim pitawima, a iskqu~ivi razlog dola-
ska je va{a emisija, {to ne zna~i da u nekoj prilici ne}u do}i u slu`be-
nu posetu Subotici, ali nema razloga da dolazim sa svitom.
Voditeq: Ja to prosto konstatujem i mislim da je to va`no i zbog pu-
blike. Da li smatrate da ste dobro obave{teni o prilikama u Subotici
i izvan Subotice i kao partijski ~ovek, ali pre svega nas interesuje kao
dr`avni funkcioner?
Dr [e{eq: Mislim da sam prili~no obave{ten. Ne mogu znati sve
detaqe. Znam za neke probleme koji se de{avaju u Subotici, znam za su-
kobe stranaka na lokalnom nivou, znam za nezadovoqstvo lokalnim nivo-
om vlasti koje postoji kod velikog broja gra|ana, kod velikog broja po-
liti~kih partija, ali nije ni Vlada tu u poziciji da arbitrira i mi ne-
}emo da se me{amo u te lokalne odnose sve dok ne do|e do naru{avawa
pravnog poretka, Ustava i zakona. A sve ono {to je u ingerencijama lo-
kalne vlasti, neka se vlast i opozicija u Subotici me|usobno sukobqa-
vaju, narod neka to posmatra i eventualno gra|ani mogu da promene mi-
{qewe na slede}im izborima.
Voditeq: Na ovima je bilo vrlo tesno.
Dr [e{eq: Bilo je, i mislim da }e na slede}im biti jo{ tesnije.
Krajwe je vreme da Srpska radikalna stranka postane vladaju}a i u Su-
botici.
Voditeq: Postoji li ne{to ~ega se vi, hajde malo da preteram pa da
ka`em stidite, iz svog javnog `ivota, iz javnih nastupa unazad sedam do
osam godina?
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: ^upawa mikrofona?
Dr [e{eq: Za{to bih se stideo ~upawa mikrofona?
Voditeq: Pi{toqa?
Dr [e{eq: Za{to bih se pi{toqa stideo?
Voditeq: Psovke?
Dr [e{eq: Za{to bih se psovke stideo? Ja mislim da svaki norma-
lan ~ovek ponekad opsuje, a pogotovo kada to zahtevaju okolnosti.
Voditeq: Da li ste u tim trenucima bili isprovocirani, ili svesni
i marketin{ki radili?
Dr [e{eq: Bio sam apsolutno svestan. Naravno, sve {to jedan ozbi-
qan politi~ar radi, radi marketin{ki. Drugo, ako me neko napadne, ja
se branim. Ako me napadne mawe od pet qudi, ja se branim pesnicama i
nogama. Ako me napadne vi{e od pet qudi, ja moram da potegnem pi{toq.
Ne mislite vaqda da bih dozvolio da me ruqa pregazi ili da bih be`ao
pred ruqom. Ja nikada u `ivotu nisam be`ao.
679
 Voditeq: Pri~a o zar|aloj ka{i~ici je lo{e odjeknula.
Dr [e{eq: Znate li vi gde je bila ta pri~a?
Voditeq: Jo{ ne{to, da li je aktuelan vic o sendvi~ima?
Dr [e{eq: Ne, to su drugi izmislili. To su lansirali neki zlona-
merni. Znate li gde je pomenuta ta ka{ika?
Voditeq: To me interesuje.
Dr [e{eq: U emisiji “Minimaksovizija”. To je emisija humoristi~-
kog karaktera. Znate, srpske ~etnike koji su zaista kroz celu istoriju
srpskog naroda bili borci za slobodu, opawkavali su ideolo{ki protiv-
nici da su koqa~i, fa{isti, da su ovakvi, da su onakvi. Jeste i me|u wi-
ma bilo zlo~inaca, kao {to je i me|u partizanima bilo zlo~inaca, kao
{to u svakom ratu ima zlo~inaca, ali se ne mo`e za sve re}i da su bili
zlo~inci ili za ve}inu. Minimaks je u toj emisiji koja je bila humori-
sti~kog karaktera, gde je bilo raznoraznih {ala, pitao: da li vi ~etni-
ci jo{ uvek koqete? Ja ka`em: da, kako da ne, samo smo usavr{ili meto-
de klawa i vi{e ne koqemo no`evima, nego ka{ikama za cipele i to zar-
|alim ka{ikama za cipele, pa se ne zna da li `rtva podlegne posledica-
ma klawa ili posledicama tetanusa. To je jedna vrsta humora, crnog humo-
ra. Mo`e nekom da se svi|a ta vrsta humora, mo`e nekom da se ne svi|a.
Onda je Desa Trevisan objavila u londonskom “Tajmsu” kako sam ja klao
Hrvate zar|alim ka{ikama za cipele.
Ja sam vaqda jedini politi~ar u Srbiji koji se isprsio jo{ pre ne-
koliko godina i rekao: ako me slu~ajno prozove Ha{ki tribunal, odmah
idem. Ja sam hteo i bez poziva da idem, nego mi nisu dali holandsku vizu.
Zna~i, boje se mog dolaska u Hag. To je bilo u toj emisiji.
Ovo {to se ti~e sendvi~a, ~uo sam za taj vic. On je zlonamerno lansi-
ran, da }u Ma|arima dati po jedan sendvi~, a Slovacima po dva sendvi~a i
oni daqe putuju. To su besmislice. Ne bismo se mi ovoliko trudili da
privu~emo {to vi{e Slovaka u Srpsku radikalnu stranku, da privu~emo
{to vi{e Ma|ara. Drugo, zaista smo otpo~etka imali principijelan stav
prema svim nacionalnim mawinama. Setite se na{eg prvog mitinga u Su-
botici. To je bilo 1992. godine. Verovatno neko ima i video snimak. Ne-
koliko je qudi to kamerama snimalo. Zna~i, nemamo ~ega da se stidimo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da vas na kraju ne{to javno zamolim u
ime Suboti~ana i ove na{e lokalne televizije. Mo`emo li ra~unati da
nam budete kontakt za neke kqu~ne vesti iz Vlade Republike Srbije, da
se ~ujemo telefonom, da nam nekada ka`ete neku aktuelnost uo~i nekog
va`nog zasedawa Vlade, ili posle nekog va`nog zasedawa Vlade.
Dr [e{eq: Mo`emo sara|ivati, ali nema privilegija.
Voditeq: Da li mo`ete da budete na{ kontakt, da vas nazovemo i da
nam nakon zasedawa date neke informacije?
Dr [e{eq: Ne mogu da budem va{ dopisnik, ali svakog ~etvrtka dr-
`im redovne konferencije za {tampu u 13 ~asova u Beogradu. Svaki put
je va{ novinar dobrodo{ao. ^ak vam mo`emo pomo}i u organizovawu
prevoza za va{e novinare.
Voditeq: Ra~unamo na to da potpredsednik Vlade gospodin [e{eq
ne}e nikada odbiti jedan medij kao {to je suboti~ka televizija.
680
Dr [e{eq: Ne odbijam medije, ali ne mogu ovako da dajem informa-
cije. Ja nisam ovla{}en da dajem informacije u ime Vlade, niti je pa-
metno da se informacije daju uo~i sednice ili neposredno posle sedni-
ce. Nekada neka informacija treba da odle`i.
Voditeq: Da li imate neki organizovan program ve~eras?
Dr [e{eq: Nemam nikakav program i mislim da }u se jo{ neki mi-
nut zadr`ati u sedi{tu Srpske radikalne stranke u Subotici, a onda pu-
tujem za Beograd.
Voditeq: Hvala lepo. Zavr{avamo razgovor. Po{tovani gledaoci,
hvala i vama {to ste bili sa nama ve~eras. Budite i sutra od 16 ~asova
sa suboti~kom televizijom. Sutra pripremamo program koji }e biti bo-
gat informacijama vezanim za ono {to nas ~eka prekosutra, a {to }e bi-
ti u znaku sto hiqada qudi na Pali}u. Prijatno ve~e.
XXXIV
SRBIJA KAO EKSPERIMENTALNI POLIGON
KRAJWI CIQ RASPAD RUSIJE
TV “Sunce”, Aran|elovac, 1. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, `elimo vam dobro ve~e. Ovo je “Po-
liti~ka tribina” Televizije “Sunce”, gost emisije je gospodin Vojislav
[e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske
radikalne stranke.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: [ta je ispravnije re}i, da li prvo potpredsednik Vlade
Srbije, pa predsednik Srpske radikalne stranke, ili obrnuto, izgleda
nekako prirodnije, ili bi bilo – predsednik Srpske radikalne stranke
i potpredsednik Vlade Srbije.
Dr [e{eq: I ja mislim da bi to bilo prirodnije, i po nekom vre-
menskom redosledu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovo je na{ tre}i, mo`e se re}i jubi-
larni razgovor. Znate ono “tre}a sre}a”, pa neka bude sada sre}a, ali kao
posledica na{eg ve~era{weg razgovora.
Dr [e{eq: Ni ranije nije bilo nikakve nesre}e u razgovorima. Do-
du{e, jednom dok sam putovao za Aran|elovac imao sam udes, ali tada ni-
je ni bilo emisije.
Voditeq: Ne ponovilo se.
Dr [e{eq: Dobro smo pro{li, nije stra{no bilo.
Voditeq: Sada neka bude sre}a po Srbiji, jer izgleda, Srbija je u te-
`im okolnostima nego kada smo pri~ali pro{li i pretpro{li put.
Dr [e{eq: Da, Srbija je u sve te`im okolnostima, ali to je ne{to
{to smo znali unapred, {to smo pretpostavqali i {to smo nagove{ta-
681
vali. Znali smo da predstoji `estok pritisak zapadnih sila na Srbiju
povodom Kosova i Metohije i to posle Srpske Krajine, posle Republike
Srpske i posle izvesnih politi~kih promena u Crnoj Gori. Na redu su
Kosovo i Metohija, i ciq zapadnih sila je da nam otmu tu teritoriju. A,
na{e je da je sa~uvamo po svaku cenu. Vlada narodnog jedinstva koja je
formirana 24. marta je ~vrsto odlu~ila da brani Kosovo i Metohiju.
Voditeq: To }e biti centralna tema na{e ve~era{we emisije, a mi
pozivamo i na{e gledaoce, mada pitawa ve} sti`u. Dok sam dolazio u ovaj
studio dobio sam nekoliko pitawa, onako usput, a kako re~e koleginica
Nata{a Ivanovi}, telefoni ve} zvone. Po{tovani gledaoci, gospodin
[e{eq vam je na raspolagawu.
Pa, gospodine [e{eq, te{ko je odabrati pravo pitawe za po~etak ove
izuzetno va`ne i goru}e teme, od strate{kog zna~aja za Srbiju. [ta ose}a-
te kao potrebu da ka`ete posle svih ovih de{avawa u posledwe vreme?
Dr [e{eq: Pa, ja ne ose}am nikakvu potrebu da govorim, ali sam do-
{ao da odgovaram na va{a pitawa. Ja sam va{ gost danas, tako da sam spre-
man da odgovaram na sva mogu}a pitawa, bez ikakve cenzure, i va{a i na
pitawa gledalaca va{e televizije.
Voditeq: Ho}e li Srbija opstati?
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da ho}e. Po prirodi sam veliki optimista.
Svestan sam svih ovih problema u kojima se nalazimo. Nisam ~ovek bez
straha i pla{im se zbog svih ovih izazova koji su pred nama, ali ~vrsto
smo odlu~ni da izdr`imo, ~vrsto smo odlu~ni da najpromi{qenije, naj-
pametnije poteze vr{imo u narednim danima, mesecima i godinama koje
su pred nama da bismo sa~uvali Srbiju, da bismo sa~uvali sve srpske te-
ritorije, i da bismo se izvukli iz ekonomske krize i socijalne bede.
Voditeq: Protivimo se stranom me{awu. Ho}emo li Gonzalesa pri-
miti u Srbiju?
Dr [e{eq: Primi}emo svakog stranca dobre voqe koji do|e na na-
{u teritoriju i razgovara}emo, ali ne damo nikome da bude posrednik, da
bude arbitar, da bude sudija u na{oj ku}i. To ne damo. Dakle, ne dozvoqa-
vamo da se neko me{a u na{e unutra{we odnose. Razgovaramo sa svima.
Voditeq: Na referendumu, narod je rekao “ne”. A Du{ko Mihajlovi}
pre neki dan na B92 re~e da je to “ne” u stvari “da”.
Dr [e{eq: Du{an Mihajlovi} je bezna~ajan politi~ar. [ta on
predstavqa u Srbiji? Uvek je od nekoga na poklon dobijao poslani~ke
mandate i posle je gledao da se materijalno okoristi o funkciju vlasti,
da se li~no obogati, da se ta grupacija oko wega obogati i da u|e u razno-
razne malverzacije, {pekulacije. ^ovek je bez ikakvih moralnih skrupu-
la, i ne vredi komentarisati wegove izjave.
Voditeq: Nedavno je bio i prijem povodom Dana dr`avnosti, u novi-
nama svakojakih pisanija, ali je interesantan va{ odgovor u vezi sa su-
sretom sa Goricom Gajevi} i Mirom Markovi}, kada ste rekli da ste vi
i ranije razgovarali, pa i o va`nim dr`avnim temama, da se niste sreli
samo na prijemu povodom Dana dr`avnosti.
682
Dr [e{eq: Da, to nije bio na{ prvi susret. Prethodno smo imali
jedan sastanak kod Mirka Marjanovi}a, gde smo bili Mira Markovi}, go-
spo|ica Gajevi} i ja, kao ~elnici politi~kih partija koje su u{le u Vla-
du narodnog jedinstva, i na tom sastanku smo se dogovarali o nekim kqu~-
nim politi~kim, ekonomskim, socijalnim potezima u okviru priprema
nekih normativnih akata. Radimo na izmenama u normativnoj, zakonskoj
regulativi i prvi rezultati }e se ve} videti za koji dan. Obelodani}e-
mo neke predloge novih zakona na kojima uporno radimo. Jedan od wih je
Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali ima jo{ nekoliko sistemski va`nih
zakona sa kojima }emo se uskoro pojaviti pred Narodnom skup{tinom.
Jo{ je to u fazi izrade i usagla{avawa, diskutovawa o pojedinim re{e-
wima. Znate, kroz te diskusije mi dolazimo do nekih novih varijanti, a
sa kona~nim re{ewima }emo iza}i i pred Narodnu skup{tinu.
Voditeq: Za razliku od mnogih politi~ara, vi imate izuzetan ose-
}aj za kontakte sa javno{}u, pa evo vas i u studiju Televizije “Sunce” u
Aran|elovcu. Nekada{wi potpredsednici vlade bi se silno dvoumili
kada bi krenuli u neku lokalnu televiziju, kojih dodu{e nije bilo dosko-
ra, ali u lokalnim ne bi da gostuju, ba{ im ne bi palo na pamet.
Dr [e{eq: Ja sam se uvek zalagao za princip javnosti, otvorenosti,
podlo`nosti javnoj kritici svakog politi~ara. Onaj politi~ar koji ne
sme da iza|e pred sud svojih gra|ana, ne treba ni da se bavi politikom, a
ja po prirodi volim da u|em u rasprave, diskusije, polemike, a kroz to i
mnogo u~im. Najvi{e u~im od naroda. Najvi{e iskustva izvu~em i kroz
ova pitawa koja dobijem u gostovawima u radio i televizijskim emisija-
ma ili na javnim tribinama, mitinzima. ^esto putujem i dosta sam u kon-
taktu sa qudima. I veoma je va`no da se u politici sa~uva taj direktni
kontakt i da se na osnovu wega povla~e izvesni potezi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, rekoste da ste dosta u kontaktu sa qudi-
ma. Pa, i ja sam na neki na~in. Mislim da bi najboqe bilo kada bih krenuo
sa pitawima, da upravo po~nemo sa pitawima na{ih gledalaca, jer izgle-
da da }e telefoni danas raditi vi{e nego ikad. Ako se sla`ete, to bi bi-
lo najboqe, da ~ujemo glas naroda. Pe{i}, penzioner: “[ta }ete uraditi
sa penzijama? Mi imamo nadu samo jo{ u vas. Nemojte nas izneveriti.”
Dr [e{eq: Ovo {to nam je sada osnovni zadatak, to je da obezbedi-
mo redovnu isplatu penzija. [ta to zna~i? Da u toku ove godine imamo
najmawe 12 penzija, odnosno da imamo 24 isplate na po pola meseca. I
evo, za ovaj mesec to ve} odr`avamo. Ju~e su po~eli, mislim da nije sve
zavr{eno, ali ju~e su po~eli sa isplatom prvog dela penzija za februar.
Zna~i, u ovoj godini ne sme biti nijedno novo ka{wewe. [ta to zna~i?
To zna~i stabilizaciju prilika u sferi penzijskog osigurawa.
Zatim, uvek penzije moraju biti na onom zakonom odre|enom nivou u
odnosu na prose~ne plate, i sada tra`imo varijantu kako da nadoknadi-
mo penzionerima one dve i po penzije koje kasne, i kako da nadoknadimo
zemqoradni~kim penzionerima, mislim da im kasni {est ili sedam pen-
zija, kako da nadoknadimo de~je dodatke koji kasne godinu dana. To je sa-
da muka sa kojom poku{avamo iza}i na kraj, ali kroz potrebu za realnim
izvorima sredstava.
683
 Malo nas ometaju i ove nove sankcije. Nisu toliko te{ke najnovije
sankcije Kontakt grupe koliko je lo{ odjek u svetskim poslovnim krugo-
vima i koliko }e to lo{e uticati na biznismene da u|u u na{ proces
privatizacije. Jer nama je {ansa da do|emo do gotovog novca iskqu~ivo
privatizacijom. Privatizacija fabrika, pogotovu onih najprivla~ni-
jih, privatizacija dr`avnog zemqi{ta, posebno gra|evinskih parcela za
individualnu i privrednu izgradwu, i prodaja izvesnog dela dr`avne
imovine koji nije neophodan za funkcionisawe dr`ave. Mi nemamo dru-
gog na~ina da do|emo do sve`eg novca a da izbegnemo {tampawe para.
A evo, vidite, svi mi koji smo u Vladi narodnog jedinstva jednogla-
sni smo, jednodu{ni u odluci da ne primewujemo to krajwe sredstvo iz nu-
`de – {tampawe para da bi se podmirivale obaveze dr`ave, jer to obara
vrednost dinara i to daqe ugro`ava `ivotni standard svih gra|ana ze-
mqe. Dakle, dovijamo se s mukom. Hrabrije }emo krenuti u taj proces pri-
vatizacije i tragamo za re{ewem da nadoknadimo {to je dr`ava du`na
svojim gra|anima.
Prvo da obezbedimo ove zaostale penzije i de~je dodatke, a onda ide-
mo na staru deviznu {tedwu. Prva nam je ideja, recimo, da se gleda da se
zatvore svi {tedni ulozi do hiqadu maraka. Takvih je 86 odsto od svih
partija devizne {tedwe. A, to je negde izme|u dvesta pedeset i trista mi-
liona maraka. Nije to neki preterano veliki iznos. To mo`emo da ura-
dimo, pa onda da kroz proces privatizacije idu ove krupnije {tedi{e i,
po{to ne mo`emo odmah dati novac, da kupuju dr`avnu imovinu. Mnogi
od wih su spremni da kupe placeve za stambenu izgradwu, mnogi od wih su
spremni da ubrzano legalizuju nelegalno podignutu ku}u. Ima oko
200.000 nelegalnih ku}a u Srbiji. Nelegalno podignutih objekata. Tu bi-
smo i{li na ubrzan proces legalizacije. Pojednostavili bismo procedu-
ru koju dr`ava propisuje.
Dakle, postoji ~itav niz varijanti. Naravno, moramo sve to da usa-
glasimo, jer Vlada narodnog jedinstva je ipak vlada kompromisa. Mi smo
se pojavili sa razli~itim programima u toj vladi. Sada to treba da usa-
glasimo. Treba da odva`emo svaki na{ potez i, naravno, da konsultujemo
stru~wake. Tu smo dosta aktivni. Konsultujemo pre svega Ekonomski in-
stitut, statisti~are. Imamo izvestan broj eksperata s kojima svakodnev-
no razgovaramo o primeni pojedinih mera. Na nas su sada veliki priti-
sci da di`emo cene. Mi tome odolevamo. Jo{ nikom nismo dozvolili di-
zawe cena. Nekad }emo morati, ali kada budemo morali, gleda}emo da to
bude u najni`em procentu i ako moramo da dignemo neke cene, da u istom
trenutku obaramo stopu doprinosa i poreza na plate. Sada je to 123 od-
sto za prose~nu platu. Mi bismo to morali da obaramo radikalno. Da u
prvoj fazi oborimo ispod 100 odsto, pa da onda svodimo sve ni`e i ni`e.
Idealno bi bilo da se to svede na 50 odsto. Da se oslobode firme pla}a-
wa tih ogromnih doprinosa i poreza i da mogu onda postepeno da pove}a-
vaju plate svojim radnicima ili zapo{qavaju druge radnike. A i oni ko-
ji sada nelegalno zapo{qavaju, da se na ovaj na~in ohrabre da legalizuju
radni odnos. Prvo, da ne strepe od mogu}ih inspekcija, a s druge strane,
684
da i ti qudi imaju regulisan penzijski sta`, da imaju zdravstveno osigu-
rawe, a ne da rade na crno i da uop{te nisu obezbe|eni za stare dane.
Voditeq: Zna~i, ne}e biti devet penzija, kao {to smo mogli da sa-
znamo iz {tampe.
Dr [e{eq: Ne, u ovoj godini mora biti dvanaest penzija i to }emo
kako znamo i umemo da obezbedimo. E, sad, koliko }e biti vi{e od tih
dvanaest, to }emo da vidimo. Ne mogu da dajem sada neumerena obe}awa.
Najvi{e se bojim prevelikih o~ekivawa. Znate, treba imati izvesnog
strpqewa. U svakom slu~aju, ova vlada }e da zavodi red i disciplinu ko-
liko god bude u stawu, a i prema na{im ministrima }emo biti rigoro-
zni.
Voditeq: Gospodine [e{eq, dali ste nam {lagvort i za jo{ dva pi-
tawa, iz va{eg odgovora. Da pitamo u vezi sa penzijama, u vezi sa legali-
zacijom divqe gradwe. Zna~i, vi se zala`ete za to da se ubrza proces i da
oni plate {ta treba da plate, i da to bude izvor prihoda, i u vezi sa stru-
jom, kada ste pomenuli da dr`ite ~vrsto cene, da ne dozvoqavate posku-
pqewa, ima napisa u {tampi, ne se}am se ta~no u kojim novinama sam to
pro~itao, ali naslov je bio: “[e{eq se dogovorio” ili “odobrio posku-
pqewe struje”.
Dr [e{eq: To je `uta {tampa, to je ovaj “Dnevni telegraf”, najla-
`qivije novine koje su ikada izlazile u Srbiji. Raznorazne la`i i kle-
vete lansiraju neprekidno. Ka`u da sam se dogovorio od 1. maja 30 odsto
da poskupi struja. I evo, danas je 1. maj, nema nikakvog poskupqewa stru-
je, a kamoli 30 odsto. I ako bude moralo biti neko poskupqewe narednih
meseci, ja vam garantujem da ne}e biti 30 odsto, iako mi imamo najjefti-
niju struju u Evropi, 2,5 centa po kilovatu. Prose~na cena struje u Evro-
pi je 5 centi po kilovatu, zna~i, dva puta ve}a, ali mi vodimo ra~una o
`ivotnom standardu. I dr`ava je ovde namerno na {teti jer ne mo`e da
ide s takvim udarom na stanovni{tvo. I ovako qudi gladuju, i ovako ne-
maju dovoqno za hleb i mleko, a kamoli za neke druge potrep{tine. Ali
tra`imo neke varijante. Svaki put kada moramo da idemo na poskupqe-
we, mi }emo da tra`imo varijantu da oborimo ove doprinose na plate, pa
da firme mogu dati ve}e plate.
Voditeq: Sun~ica Veqkovi} iz Skopqa, direktor Televizije 96, ko-
ja ima programe na srpskom jeziku, danas je boravila ovde u Bukovi~koj
Bawi i Televiziji “Sunce”, pa kada je ~ula da ste vi gost ve~eras, osta-
vila je pitawe da vam ga pro~itam, ina~e je trenutno u Beogradu, i ka`e,
oti}i }e u deo grada gde mo`e da prati...
Dr [e{eq: Boqe bi bilo da me je pozvala u Skopqe da tamo gostu-
jem na wenoj televiziji, pa da mi postavqa pitawa.
Voditeq: Evo, mo`ete ra~unati da smo se dogovorili, ako ste voq-
ni, kako da ne.
Dr [e{eq: Kako da nisam voqan.
Voditeq: Odli~no, dogovoreno. “Da li je gospodin [e{eq upoznat sa
stavom predsednika Kire Gligorova da se za [iptare otvori koridor pre-
ma Makedoniji i to za one [iptare koji ne `ele da ostanu na Kosovu?”
685
 Dr [e{eq: Ja prvi put za to ~ujem. Koliko ja znam, Kiro Gligorov
tra`i od zapadnih sila da mu pomognu da se spre~i prelazak [iptara sa
Kosova i Metohije u Makedoniju ukoliko do|e do nekih `e{}ih sukoba
separatista sa srpskom policijom. Mogu}e je da je re~ o koridoru preko
Makedonije daqe za Albaniju. Mogu}a je ta varijanta i o tome je bilo go-
vora u {tampi posledwih dana. Me|utim, mi se trudimo da ne do|e do ne-
kih ozbiqnijih sukoba na Kosovu i Metohiji. Mi se trudimo da suzbije-
mo {iptarski terorizam i mislim da je tu na{a policija bila veoma
efikasna. Glavna banda je uni{tena, banda koju je predvodio Adem Ja{a-
ri. Izginuo je veliki broj na{ih policajaca. To je za nas ogroman gubi-
tak, ali policajci savesno i ~asno obavqaju svoje du`nosti. Na{a vojska
se pokazala krajwe efikasnom. Za{titila je na{e granice, razbila ne-
koliko teroristi~kih bandi koje su se poku{ale sa velikim koli~inama
oru`ja prebaciti iz Albanije. Tu je pokazala veliki stepen odlu~nosti
i sposobnosti, i mislim da }emo mi sa ovim iza}i na kraj.
Voditeq: Petrovi} iz Topole: “Kakav je va{ stav prema Srbima van
Srbije, naime, da li pripremate neke projekte za poboq{awe wihovog
`ivota, na primer, zapo{qavawe ili sli~no?”
Dr [e{eq: To je uglavnom u nadle`nosti savezne dr`ave, pogotovo
pitawe dr`avqanstva, i sada je ministar za Srbe van Srbije u Vladi Sr-
bije Milorad Mir~i}, ina~e ~lan Srpske radikalne stranke, pripremio
jedan zahtev Saveznom ministarstvu unutra{wih poslova i Saveznoj vla-
di da se ubrza proces dodele dr`avqanstva Savezne Republike Jugoslavi-
je svim Srbima prognanim, iseqenim sa podru~ja biv{e Jugoslavije koji
se danas nalaze u Srbiji i Crnoj Gori, i mi }emo nastojati da se to {to
pre uradi. Znate, dok im se ne reguli{e pitawe dr`avqanstva, wihova
pozicija je krajwe lo{a.
Drugo, ekonomska situacija je svima lo{a u Srbiji. Ne mo`e se re}i
da ima bilo ko u Srbiji, osim jednog uskog kruga zaista bogatih qudi, ko-
ji danas dobro `ivi. Ne `ivimo dobro. @ivimo lo{e. Ali moramo izdr-
`ati i ne smemo pla}ati i onu cenu koju od nas tra`e zamajavaju}i nas
obe}awima – `ive}emo boqe ako predamo Kosovo i Metohiju. Sutra }e
biti – `ive}ete boqe ako predate Vojvodinu, `ive}ete boqe ako preda-
te Ra{ku oblast, pa }e nam Srbiju svesti na Beogradski pa{aluk i onda
}e tra`iti da se nekakva kvislin{ka vlast uspostavi u Beogradu. Zbog
toga ne smemo na te wihove {argarepe da nasedamo.
Voditeq: Zna~i, bi}e i za qude koji su do{li u Srbiju, sticajem
okolnosti koje su nam poznate, bar {to se va{eg anga`ovawa ti~e, i bo-
qih dana. Bar da se reguli{e wihov status...
Dr [e{eq: Ube|en sam da }e biti....
Voditeq: I da budu izjedna~eni u svemu sa...
Dr [e{eq: Da, i mislim da }emo i}i malo ozbiqnije na dodelu pla-
ceva za individualnu stambenu izgradwu, bar onih koji imaju ne{to malo
novca da ulo`e u krov nad glavom. Jer vreme prolazi, novac se potro{i,
a oni ostaju potpuno nezbrinuti.
686
Voditeq: Neboj{a @ivkovi}: “Da li znate ta~no koliko ima neal-
banskog `ivqa na Kosovu i Metohiji”, tu misli na Turke, Gorance, Rome,
koji sigurno ne bi ratovali, i “kakav je odnos Srba i Crnogoraca s jedne
strane i [iptara sa druge strane?”
Dr [e{eq: Pa, [iptara, ube|en sam, nema vi{e od milion, a neke
ozbiqnije procene govore da ih ima svega oko 800.000. Dosta ih se iselilo.
Voditeq: Sto hiqada je u Nema~koj.
Dr [e{eq: I vi{e od sto hiqada. Ko zna koliko. Ne mo`e Nema~-
ka ni da ih prebroji. A i u mnogim drugim zemqama. Znate, ni [iptari-
ma se ne ratuje i mnogi od wih nisu zainteresovani za separatisti~ku po-
litiku. Krenuli su trbuhom za kruhom tamo gde je boqi `ivot, gde je eko-
nomija uspe{nija. Srba ima oko 200.000 na Kosovu i Metohiji, muslima-
na oko 150.000, oko 150.000 Roma ili Cigana. Ima sedam hiqada onih ko-
ji se izja{wavaju kao Egip}ani. Ima nekoliko desetina hiqada Gorana-
ca. Ima izvestan broj Turaka, ne znam ta~no kolika je cifra, ali popri-
li~no. Ima pripadnika drugih nacionalnosti. Oni su svi lojalni Srbi-
ji. Skoro svi. Kada se napravi nekakva paralela albanskog i nealbanskog
stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, onda tu Albanci ne mogu da posta-
vqaju ba{ neke posebne zahteve. Nema ni podloge. Drugo, ne}emo ni da
raspravqamo o tome ho}e li Kosovo biti u sastavu Srbije ili ne}e. Ho-
}e. Ima da bude po svaku cenu. Nema o tome razgovora.
Voditeq: Tomi} iz Aran|elovca: “Da li imate program za one [ip-
tare koji nisu militantni? Nekada smo govorili po{teni Albanci,
druge kategorije.”
Dr [e{eq: Ne, ne treba govoriti o tim kategorijama. Postoje lo-
jalni Albanci, iskrene patriote, koji se smatraju dr`avqanima Srbije,
i wih }emo morati efikasnije da za{titimo jer su sada oni na najve}em
udaru albanskih terorista. Vidite kako ih ubijaju, progone, maltretira-
ju. Mi moramo da ih za{titimo. Wima je sada najte`e. Oni su u najopa-
snijem polo`aju.
Voditeq: Da, pokazalo se to i prilikom ovih teroristi~kih akata
uperenih upravo prema Albancima, koji su, {to ka`ete, na strani Sr-
bije.
Ivkovi} iz Kragujevca pita: “Da li }e biti neki novi dnevnik u
19.30 i za{to jo{ uvek Srpska radikalna stranka ne ulazi u upravne od-
bore velikih medijskih ku}a, jer je program katastrofalno lo{ i neop-
hodne su promene. Za{to oklevate?”
Dr [e{eq: Predstavnici Srpske radikalne stranke mora}e da u|u u
upravne odbore svih javnih preduze}a. Me|utim, ne mo`emo sve probleme
u istom trenutku da re{avamo. Imamo sad neke prioritete. Imamo tri
prioriteta. To su: Kosovo i Metohija, ekonomska i socijalna pitawa. Na-
ravno, radimo i na planu informisawa, u pripremi je novi zakon o in-
formisawu. Radimo i na planu {kolstva. U pripremi je novi zakon o uni-
verzitetu. Radimo na ~itavom nizu drugih pitawa. Tu treba izvesnog vre-
mena. A stawem na dr`avnoj televiziji mi nismo zadovoqni. Tu }emo mo-
rati ozbiqne mere da primenimo. Moramo sistemski promeniti uslove
687
delovawa dr`avne televizije, a pogotovo uvesti vi{estrana~ki upravni
odbor, ~ija }e struktura odgovarati sastavu Narodne skup{tine.
Voditeq: Mira iz Aran|elovca: “Da li ste slu{ali intervju vojvo-
de \uji}a iz Amerike, za{to ste nas obmawivali pet godina, da li to za-
slu`uje srpski narod?” Ne zna se na koji se intervju misli.
Dr [e{eq: Ja znam na koji se intervju misli. Nisam gledao tu emi-
siju, ali sam ~uo da je sino} to bilo na Studiju B, ali ne znam na {ta se
odnosi to obmawivawe. Po ~emu sam ja to obmawivao? Znate, vojvoda \u-
ji} ima 91 godinu i on je ve} dosta posenilio, on je ju~e pri~ao pri~u ka-
ko je sa mnom dogovorio da ja okupim 5.000 ~etnika na Dinari a da }e we-
ga neka prijateqska dr`ava izbaciti padobranom da preuzme komandu nad
tim ~etnicima i da osloba|a Zadar i [ibenik, pa je onda tako ~itav niz
drugih stvari izneo koje predstavqaju ~istu nebulozu. ^ak je rekao to da
ga je za vojvodu proglasio li~no Dra`a Mihailovi}. To nije istina. Pro-
glasio ga je vojvoda Ilija Bir~anin, jer Dra`a nije proglasio nijednog
vojvodu. Vojvode su progla{avane u skladu sa ~etni~kom tradicijom i ima
tu ~itav niz drugih stvari. On je izrekao pretwu da }e mi oduzeti zvawe
~etni~kog vojvode, {to tako|e nije mogu}e, i {to ne mo`e da uradi.
[ta su wegove su{tinske zamerke, bar kako su mi interpretirali taj
razgovor. Prvo, {to sam protiv monarhije. Ja sam uvek bio protiv monar-
hije i on je to znao. ^ak je i on bio protiv ovih `ivih Kara|or|evi}a,
zabrawivao im je da ulaze u te emigrantske domove. Recimo u Lesteru, na
tradicionalnom skupu Srba nije smeo da se pojavi ni princ Tomislav, ni
princ Aleksandar vi{e godina. I tako, bilo je tu raznih problema, ali
su to deplasirane stvari. Zatim, zamerao mi je {to nismo glasali za
predlog Srpskog pokreta obnove da se uvede veronauka u {kole kao oba-
vezan predmet. Mi nismo za uvo|ewe veronauke kao obaveznog predmeta.
I zamerao mi je {to smo u{li u vladu sa socijalistima i JUL-om.
Na{a koncepcija je bila ~etvorna koalicija, koncentraciona vlada
nacionalnog jedinstva. Mi smo do zadweg dana insistirali da i Srpski
pokret obnove u|e u vladu, a Dra{kovi} je ucewivao socijaliste i JUL –
ako on u|e, on }e u}i pod uslovom da mi ne u|emo. Bili ste o~evici. On
je takve izjave javno davao. Mi smo do zadweg dana hteli ~etvornu, ali on
nije hteo, {ta onda da radimo. Ne mo`e na{a politi~ka sudbina da zavi-
si od toga {ta Dra{kovi} misli, {ta ne misli, kakvi su wegovi hirovi,
kakve su wegove `eqe za ambasadorskim polo`ajima i vilama na Dediwu
itd. To su te tri kqu~ne zamerke, kako sam ja ~uo od onih koji su gledali
emisiju, ali znate, meni je `ao {to je do toga do{lo. Dra{kovi} je po-
slao jednu grupu novinara kod \uji}a. \uji} je ~ak izolovan i u svojoj or-
ganizaciji. Jednom ranije kada su novinari od wega jednu izjavu izvukli
ogradila se organizacija ~iji je on formalni predsednik, ali prakti~no
ve} sedam-osam godina ne mo`e da obavqa tu du`nost. Obavqaju je drugi
qudi. Ali {ta da se radi.
Voditeq: Takve su prilike.
Dr [e{eq: Da, 91 godina.
Voditeq: Mo`da bi bilo interesantno za gledaoce Televizije “Sunce”,
s obzirom na to da imamo interesantne emisije u kojima gostuju teolozi, da
688
govorimo o veri i religiji, crkvi, pa bi mo`da bilo zanimqivo da i na{im
gledaocima objasnite zbog ~ega ste protiv uvo|ewa veronauke u {kole.
Dr [e{eq: Nisam protiv uvo|ewa veronauke, nego sam protiv uvo-
|ewa kao obaveznog predmeta.
Voditeq: Zna~i, fakultativno da bude.
Dr [e{eq: Fakultativno mo`e, s tim da svaki roditeq potpi{e sa-
glasnost za svoje dete da poha|a ~asove veronauke. Ali prethodno treba
dve stvari da se postignu. Da Crkva obezbedi da se sve{tenici ne me{a-
ju u strana~ku politiku. Videli ste {ta se desilo na pro{lim izbori-
ma. Veliki broj sve{tenika [aba~ko-vaqevske eparhije potpisao je pe-
ticiju kojom je prakti~no pozvao narod da glasa za Srpski pokret obno-
ve. Ja ne mogu svoje dete poveriti sutra da ide na veronauku kod sve{te-
nika koji su strana~ki anga`ovani. I tamo je taj |akon Quba Rankovi},
mislim, i potpredsednik Srpskog pokreta obnove, ~lan najvi{eg ruko-
vodstva. I drugo, ti sve{tenici su za monarhiju. Oni to intimno mogu da
budu, ali ne mogu crkvu da vezuju za monarhiju, jer crkva treba da pripa-
da podjednako i monarhistima i republikancima. Moraju se stvoriti
uslovi da je i crkva sposobna da se prihvati ovog posla, a ne da se nasta-
va veronauke pretvori u neku novu nastavu marksizma, samo sa nekim obr-
nutim predznakom. To bi bilo pogre{no.
Voditeq: Da ne bude indoktrinacija nikakva...
Dr [e{eq: Nema indoktrinacije, pogotovu je opasna strana~ka i
ideolo{ka indoktrinacija. Zna~i, tu treba da se postigne sasvim kon-
kretan dogovor sa Crkvom.
Voditeq: Peri} iz Vukosavaca: “U predizbornoj kampawi ste obe}a-
li za {est meseci da preporodite Srbiju, ili }ete u suprotnom, ako se
to ne desi, svi iz Srpske radikalne stranke dati ostavku. Da li ste od-
stupili od obe}awa?”
Dr [e{eq: Tako nisam rekao, ali sam ube|en da }e se za {est mese-
ci osetiti bitno poboq{awe stawa u Srbiji. Za {est meseci niko nije
u stawu da preporodi Srbiju. Ja sam jednu drugu tezu iznosio. Ako je Sr-
bija 50 godina bila pod komunisti~kom diktaturom, treba joj najmawe 25
godina da se otarasi svih negativnih posledica. Mi }emo jo{ dugo da pa-
timo zbog svega ovoga {to nas je sna{lo, pa smo ~ak u goroj poziciji od
drugih biv{ih komunisti~kih zemaqa, jer je kod nas postojao koncept
dru{tvene svojine, {to nigde na svetu nijedna dr`ava nije imala. Sada
mi iz toga moramo isplivavati kroz proces privatizacije.
Voditeq: Drugo pitawe istog gledaoca: “U izbornoj kampawi ste
kritikovali sve iz vladaju}e partije a sada to ne ~inite. Da li su se oni
naglo popravili ili ste vi pogre{ili onda ili sada?”
Dr [e{eq: Niti sam ja pogre{io onda, niti sada. Onda su oni bili
konkurenti. Ni{ta nema prirodnije nego da se kritikuju konkurenti. A
sada smo postigli dogovor o formirawu Vlade narodnog jedinstva i po-
stali smo partneri. I sada kao partneri ne mo`emo me|usobno javno da
se sukobqavamo. I kada me|u nama ima nekih nesaglasnosti, onda to ras-
pravqamo na sednicama Vlade i na me|ustrana~kim sednicama. Moramo
689
jedinstveno izlaziti pred narod. To je ne{to najprirodnije u politici.
Kako ja mogu sada, kao potpredsednik Vlade narodnog jedinstva da kriti-
kujem predsednika Vlade ili svog kolegu potpredsednika iz neke druge
stranke? Koliko bi trajala ta Vlada? Ili da oni kritikuju mene?
Mi smo se ranije me|usobno kritikovali. Svako je imao svoje argu-
mente za tu kritiku. I svako je imao odre|en procenat pristalica u na-
rodu na osnovu te kritike. Je li tako? Mi smo imali veoma veliki broj
glasa~a, oko milion i dvesta hiqada, levi blok je imao ne{to vi{e od
nas, oko milion i po. Gra|ani su se opredelili na osnovu na{ih argume-
nata, na osnovu na{eg programa, na{e ubedqivosti i na{ih me|usobnih
kritika. Gra|ani su rekli svoje. I narod je presudio da nijedna politi~-
ka partija ne mo`e sama da formira vladu. To je bila voqa naroda.
Po{to ne mo`e nijedna politi~ka partija da formira vladu, mi smo
bili pred dilemom: ili }emo se dogovoriti da formiramo zajedni~ku,
koalicionu vladu, ili }emo i}i na nove izbore. [est meseci je trajao taj
proces dogovarawa. Najmawe smo mi radikali u~estvovali u tome. Na
svega ~etiri sastanka smo bili. Glavne je pregovore vodio Srpski po-
kret obnove. To je bila prava trgovina. Ko zna {ta je sve tu bilo.
Da smo i{li sada na vanredne izbore, na predizbornu kampawu, posle
ovog zao{travawa stawa na Kosovu, to bi za Srbiju bilo veoma lo{e. Mi
smo onda pristupili ozbiqnom dogovoru, da se napravi koncept Vlade
narodnog jedinstva na minimumu na{ih zajedni~kih programskih ciqe-
va, koji je izlo`io premijer Marjanovi} na sednici Narodne skup{tine,
i da idemo sada da radimo ono {to nam je taj zajedni~ki minimum. Osnov-
no je sada – Kosovo, ekonomska kriza, socijalna beda. Da vidimo {ta mo-
`e zajedni~kim snagama. Svestan sam i velikog rizika koji smo preuzeli
ulaze}i u ovu vladu, ali je krajwe vreme bilo da se prihvatimo tog rizi-
ka.
Znate, osam godina smo na politi~koj sceni. Osam godina smo opozi-
cija. Jo{ nas narod nije video u ulozi vladaju}e partije. Jeste negde na
op{tinskom nivou, ali na nivou Srbije jo{ nije. E, sad da se malo ogle-
damo i u toj ulozi, da kroz ovo i ne{to nau~imo. Mi sada i u~imo. Mi ni-
kada nismo bili ministri ranije. Sada jesmo i sad u~imo kako se obavqa
ta funkcija. A narod }e da bude sudija i on }e na slede}im izborima da
procewuje da li je trebalo da ulazimo u vladu ili ne, da li smo bili uspe-
{ni ili nismo, da li smo razo~arali, da li smo omanuli, ili smo posti-
gli izvesne rezultate. To }e narod da procewuje. Mi smo svesni da nam je
to jedini sudija pred koga izlazimo kao politi~ari.
Voditeq: Stani{i} iz Topole: “[ta ka`ete na pojavu funkcionisa-
wa u Srbiji tzv. paralelne vlasti u op{tinama, privredi, policiji, su-
dovima, a Topola je u tome primer? Ti sistemi ne mogu paralelno da
funkcioni{u. Oni funkcioni{u, ali na {tetu naroda i gra|ana. Tako
pravna dr`ava i gubi poziciju.”
Dr [e{eq: Ne mislim da ba{ u svim sferama postoji paralelna
vlast. Za privredu, lek je privatizacija. Kada je sve privatno i kada se zna
ko je gde vlasnik i u kojoj meri je vlasnik, u kom procentu, onda je sve jasno.
690
Voditeq: ^ist ra~un.
Dr [e{eq: Jeste. Drugo, u dr`avi, na lokalnom nivou je na vlasti
onaj ko ima ve}inu odbornika u skup{tini op{tine. Tu nema paralelnih
vlasti. U policiji ne verujem da postoji paralelna vlast. Ali postoji
izvestan dualizam zbog dominantnog oblika dr`avne svojine oli~ene u
konceptu dru{tvene svojine. Dru{tvena svojina je jedan prikriveni ob-
lik dr`avne svojine gde niko ne odgovara za lo{e posledice, a za ono
{to je pozitivno odmah se sjati da uzme glavnu vrednost.
Voditeq: Milan @ivanovi} iz Aran|elovca: “Kada ste postali
potpredsednik Vlade Srbije, dali ste ostavku na mesto predsednika Op-
{tine Zemun. Kako tuma~ite da se pojedini predsednici gradova, pa i
na{eg, nalaze na mestu direktora raznih fondova, na primer “Voda”, u
upravnim odborima u pet-{est organizacija, raznih saveza, a uvek imaju
odstupnicu u me{ovitim firmama?”
Dr [e{eq: Mislim da ovaj princip koji smo mi pokazali i koji smo
sproveli treba da bude primer za sve druge. Ne mogu na silu nikoga da na-
teram da se odrekne dvojnosti funkcija, ali mi smo odmah podneli ostav-
ke na sve funkcije. Ja sam podneo ostavku na mesto predsednika Op{ti-
ne Zemun, Aleksandar Vu~i} na mesto direktora Sportskog centra
“Pinki” itd. Mislimo da na tome treba insistirati do kraja. Jedan na{
~lan Vlade je istovremeno i direktor, ali on je ministar bez portfeqa,
^edomir Vasiqevi} iz [apca. On ima jednu veliku firmu koja je akci-
onarsko dru{tvo po obliku vlasni{tva. Niko drugi nema nikakve dvoj-
nosti u obavqawu tih funkcija, osim ovog {to smo poslanici i savezni
i republi~ki, ali to nije u koliziji sa u~e{}em u Vladi, jer skup{tina
je zakonodavna vlast, a vlada je izvr{na i upravna vlast.
Voditeq: Veqko iz Aran|elovca: “Kontakt grupa donosi odluku o za-
vo|ewu sankcija protiv SRJ i srpskog naroda bez dokazane krivice i bi-
lo kakvog prava na odbranu od neosnovanih optu`bi. Koji to pravni i mo-
ralni zakon dozvoqava i da li se negde u civilizovanom svetu to jo{ de-
{ava? Kako se boriti protiv toga i {ta nas, odnosno Srbiju, jo{ ~eka?”
Dr [e{eq: Nikakvog pravnog osnova nema za ovo {to su uradile za-
padne sile. Nikakvog. One nas osu|uju {to ~uvamo svoje granice i ka`u:
preterana upotreba sile. [ta je trebalo? Da pustimo albanske terori-
ste da sa tovarima oru`ja u|u u na{u zemqu? [ta ima prirodnije? To bi
isto Amerikanci uradili na ameri~ko-meksi~koj granici. I svaka dru-
ga dr`ava bi to uradila, ako je u stawu da to uradi. [ta treba – da pusti-
mo da albanski teroristi zaustavqaju mirne gra|ane na drumovima, da
otimaju qude, da napadaju na ku}e? Da li to treba da pustimo? Nema tu
neumerene upotrebe sile. Tu se sila primewuje ba{ u onoj meri koja je
neophodna da se ugu{i takav oblik asocijalnog pona{awa, da se uni{ti
terorizam.
Ali zapadne sile podr`avaju albanske teroriste. One ih naoru`ava-
ju, obu~avaju, direktno potpoma`u, da bi se ostvario wihov krajwi ciq –
da se Kosovo i Metohija otcepe od Srbije. Oni ka`u: nema otcepqewa od
Savezne Republike Jugoslavije. To je samo igra. Oni bi hteli neki speci-
691
jalni status. I, po mogu}nosti, da trupe NATO-a do|u, da se stacioniraju,
da garantuju taj specijalni status, da fakti~ki to otmu Srbiji, ali for-
malno da bude u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. To je podmukla za-
misao – da Kosovo bude federalna jedinica, ravnopravna sa Srbijom i
Crnom Gorom, pa onda insistiraju da u Podgorici bude re`im koji }e bi-
ti orijentisan protiv Beograda i da se uz pomo} re`ima u Podgorici i
re`ima u Pri{tini vlada Srbijom. To smo imali u Titovom komunisti~-
kom periodu, pa Srbija to nije mogla da podnese. I sad bi ovde Srbija za-
vapila – be`imo iz takve dr`ave, ne mo`emo da podnesemo, i onda bi oni
rekli – Srbija je kriva {to se raspala Savezna Republika Jugoslavija.
To je ta podmukla zamisao. Ne smemo ni po koju cenu to dozvoliti.
Znate, mo`e me sutra narod kritikovati da nismo ba{ sve popravili u
ekonomiji {to je trebalo, da nismo re{ili sve socijalne probleme, da
smo bili ovakvi, da smo bili onakvi. Spreman sam na sve to. Ali ne mo-
`e sutra niko da uka`e prstom na mene ni u ministre u ovoj vladi i ka-
`e: vi ste predali Kosovo i Metohiju. ^uo sam sino} u toj emisiji na Stu-
diju B – unapred su rekli da }u ja potpisati predaju Kosova i Metohije.
To ne dolazi u obzir. Nikada. Nigde. Da me izvedu pred streqa~ki stroj
– ne dolazi u obzir! Ako slu~ajno do toga do|e, ova vlada ne}e postojati.
To vam garantujem. Ne dolazi u obzir!
Voditeq: Verovatno imate i program da i ekonomski osetimo vajdu
od Kosova, jer Kosovo mnogo para iz ovog dela Srbije vu~e.
Dr [e{eq: Ima izgleda i mnogo nafte na Kosovu. To su Amerikan-
ci snimawem iz kosmosa ustanovili, i to je jedan motiv. Izgleda da ima,
a mi to jo{ nismo istra`ili. Mi nemamo ni para ni tehnologije da is-
tra`imo, pogotovo na onim dubinama gde se pretpostavqa da je ima. Iz-
gleda da su zaista ogromna nalazi{ta. To je dodatni ekonomski razlog, a
drugo, “Trep~a” bi mogla da se razvije u perspektivi jer ima dosta zali-
ha rude ugqa, ogromne koli~ine ugqa. Za trista godina ima ugqa na Ko-
sovu i Metohiji. Mogli bismo jo{ veliki broj termocentrala tamo da
otvorimo, da budemo glavni izvoznik elektri~ne energije u Evropi. To
je veoma produktivna ekonomska grana, profitabilna, koja bi bila veli-
ki doprinos izlasku iz sada{we ekonomske situacije. Samo nam ne daju
predah. Stalno nas priti{}u, a ne mo`emo da anga`ujemo ni strani ka-
pital u tim visokoprofitabilnim poslovima.
Tu bi bilo mnogo zainteresovanih. Recimo, da damo licencu za eks-
ploataciju ugqa, za izgradwu termocentrala i da ka`emo: vi ula`ete pa-
re, podi`ete termocentralu, a na{ je toliki procenat od zarade. Na{a
je zemqa, na{ je ugaq, na{a je teritorija, na{ je toliki procenat. Zna-
~i, izvla~imo procenat kao dr`ava i jo{ zapo{qavaju na{e radnike i
time nam dopunski doprinose. To je varijanta u koju bismo mi ulazili. To
je najpametnija varijanta u ovoj situaciji kada nemamo svoj novac da ula-
`emo. Ali, vidite, ne daju nam predah, ne daju nam da di{emo.
Voditeq: A da se ne desi sutra da, kada krenemo u proces privatiza-
cije, da upravo {iptarski separatisti do|u do va`nijih privrednih ko-
lektiva na Kosovu.
692
Dr [e{eq: Ne mogu oni da do|u do ovih te{kih preduze}a jer nema-
ju para da to plate. Ne}emo dati da i{ta ide u bescewe. Tome }emo se gr-
~evito suprotstaviti. Sve ono {to se proda, mora da se proda za gotov
novac i to prema proceni vrednosti. Oni mogu do}i u posed nekih sit-
nih preduze}a koja otkupe neki objekat itd., i da daju pare.
Voditeq: Mi bismo ovde u [umadiji iskreno voleli da po~ne malo
`e{}a eksploatacija na Kosovu. Evo, “Kolubara” se primi~e i Aran|e-
lovcu na neki na~in, a mi imamo pretenzija da budemo turisti~ko mesto,
na primer.
Dr [e{eq: Znate {ta, mi moramo i “Kolubaru” da eksploati{emo,
i to koliko mogu}nosti dozvoqavaju. I ako otvorimo nove rudnike ugqa
na Kosovu i Metohiji, nove termocentrale, ne}e prestati eksploataci-
ja u Kolubarskom basenu. Dok tu postoje zalihe ugqa ~ija je eksploataci-
ja ekonomski isplativa, mi }emo na tome raditi. Ja bih bio ne~ovek ka-
da bih vam sada obe}avao – za{titi}emo vas ekolo{ki ovako ili onako,
zatvori}emo ga.
Voditeq: Bar da bude sporija eksploatacija.
Dr [e{eq: Dobro, znate {ta, eksploatacija ugqa ne treba da se us-
porava, treba ~ak da bude br`a, jer nam je sada to potrebno. Sada je to je-
dan od glavnih modela proizvodwe elektri~ne energije. U slede}em ve-
ku bi}e ne{to drugo, pa ugaq mo`da ne}e biti ni potreban. Ako se pro-
na|e mogu}nost kontrolisane fuzije, na tome se intenzivno radi, na to-
me rade sve velike sile, mnogi nau~ni instituti, ide te{kom mukom ali
jednog dana }e verovatno da osvoje i takvu tehnologiju, onda }e sada{wi
energetski izvori biti deplasirani.
E, ta fuzija, za razliku od fisione proizvodwe elektri~ne energi-
je koja je ekolo{ki opasna, to su sada{we termonuklearne centrale, ne
bi bila ekolo{ki opasna, jer kod fisije se ide na cepawe te{kih atoma,
a kod fuzije se ide na spajawe lak{ih atoma i proizvodwu te{kih, tako
da ne postoji rizik. Nisam ba{ stru~wak i kompetentan za ta pitawa,
ali imam neko osnovno znawe. Postoji taj izra`eni problem za okolinu.
Problem nuklearnog zra~ewa, problem defekta centrale koji onda do-
vodi do ugro`avawa qudi, prirodne okoline i sli~no.
Voditeq: Zoran Avramovi} iz naseqa Banglade, to je deo naseqa u
Aran|elovcu, ka`e: “U ovaj grad kada do|u zamenici ili pomo}nici mi-
nistara, nekada be{e tako, jeli su jagwad i prasad na gozbama na Bukuqi,
bilo ih je tridesetak. Mislite li da je to vreme pro{lo i da novac koji
je utro{en u te svrhe mo`e da se upotrebi za pomo} vrti}ima, bolnica-
ma, na primer?”
Dr [e{eq: Bila je ta praksa prisutna u na{oj zemqi, kada do|u re-
publi~ki ~elnici, da im lokalna op{tinska rukovodstva prire|uju go-
zbe, da se provode. Mislim da je ta praksa ostala iza nas. Narod treba da
upre prstom ako se to slu~ajno negde ponovi. Ali mi }emo gledati da to
izbegavamo po svaku cenu. Evo, ja ve} vi{e puta dolazim. Nisam i{ao
nigde na jagwetinu, nisam i{ao nigde na neke terevenke. Ne samo u Aran-
|elovcu nego nigde u Srbiji.
693
 Voditeq: Izbegavate i na pi}e da krenete?
Dr [e{eq: Nekad kad idem... dobro, pro{etam se, pro{log puta sam
se pro{etao kroz Aran|elovac, bilo mi je prijatno i svratili smo u je-
dan kafi} na sok, na kafu. Znate, nekad kad daqe putujemo moramo negde
da jedemo, ali naj~e{}e jedemo u kolima. Uzmemo lepiwu sa pqeskavicom,
jedemo usput i nastavimo. Toliko radimo da i nemamo vremena za tako ne-
{to. Politi~ari treba da vode ra~una da se u to ne upu{taju. Politi~ar
treba i svojim pona{awem, kompletnim `ivotom da daje primer drugim
qudima. Politi~ar mora da bude skroman. Ne sme da bude pohlepan. Ne
sme da te`i da se obogati zloupotrebom svoje funkcije. Za mene mogu su-
tra re}i da sam bio neuspe{an politi~ar, ali niko ne}e mo}i da ka`e da
sam lopov, da sam se li~no obogatio, da sam bio pohlepan, da sam prekr-
{io te osnovne moralne norme. A, sad, da li }u biti uspe{an ili neuspe-
{an, to }e se tek videti, to niko unapred i ne zna.
Voditeq: Qiqa iz Bukovika: “Kada }e da budu uskla|ene poqopri-
vredne penzije?”
Dr [e{eq: Radimo na tome. Ne mogu da ka`em do petnaestog u mese-
cu, ne mogu da ka`em za mesec dana, ne mogu da ka`em za tri meseca, ali
sve {to budemo mogli da uradimo, uradi}emo. U Vladi smo zaveli stroge
mere {tedwe. Prvo, odlu~ili smo odmah, jednoglasno, kada je izvr{ena
devalvacija, a zalagali smo se za devalvaciju (ina~e smo pristalice re-
alnog kursa dinara, da se ne bi ovaj uvozni~ki lobi dodatno obogatio na
precewenom dinaru i onda pla}ao dvostruko mawu carinu) da nema reba-
lansa buyeta. Koliko nam je, toliko nam je. Drugo, mi uspe{nost minista-
ra u Vladi merimo po tome koliko u{tede u svom ministarstvu, a ne ko-
liko se otimaju da za svoje ministarstvo {to vi{e para obezbede.
Voditeq: Laza iz Bukovika: “Kakva je va{a vizija re{avawa proble-
ma na Kosovu, da li bi vremenski mogli da ka`ete?”
Dr [e{eq: Ne mogu da dajem takve vremenske procene. Sada je bor-
ba, o~ajni~ka borba da sa~uvamo Kosovo. Problemi }e se re{avati u du-
`em periodu.
Voditeq: ^ampar Milivoj iz Aran|elovca: “Kada }ete preuzeti
vlast u svoje ruke i osloboditi ovaj narod od muke?” Evo stihova.
Dr [e{eq: Preuzeli smo deo vlasti, onoliko koliko je narod hteo
da preuzmemo. Narod je odlu~io koliko mi vlasti zaslu`ujemo. Zna~i,
ako Vlada ima 36 ministara, mi imamo 15. Petnaest imaju socijalisti,
pet JUL i jedan je vanstrana~ki. Tako je narod prosudio na septembar-
skim izborima. Mi smo samo sproveli voqu naroda strogo proporcio-
nalno na{oj snazi u Skup{tini. A hteli smo da i Srpski pokret obnove
u tome u~estvuje. Oni su tra`ili enormno, tra`ili su 12, pa 18 minista-
ra, pa ambasadorska mesta, pa neke direktorske funkcije.
Mi nigde ne}emo tra`iti direktorske funkcije. Mi ho}emo samo da
budemo zastupqeni u svakom upravnom odboru javnih preduze}a, svuda }e-
mo biti i to ve} kre}e polako. A mi ne tra`imo za na{u stranku direk-
torske funkcije. Direktor mora da se postavqa javnim konkursom, izme-
|u onih koji se jave i koji ispuwavaju najvi{e uslova. Mi se za to borimo.
694
A ne – sada }emo nekog radikala zato {to je na{ ~lan postaviti na to i
to mesto. Ne. Na javni konkurs, pa ko je najboqi. Ali u upravnom odboru
moraju da budu radikali. Upravni odbor je pre svega kontrolni organ.
Voditeq: Bane Luki}, penzioner iz Aran|elovca: “Da li se stidite
{to ste izdali opoziciju i udru`ili se sa crvenom bandom?”
Dr [e{eq: Nikoga ja u `ivotu nikada nisam izdao. Bio sam opozi-
cija do 24. marta. Najozbiqnija opozicija. Naj`e{}a opozicija. Sada
smo vladaju}a partija. Biti opozicija, to nije neka vrednost po sebi.
Vrednost je biti vlast. Svako ko je opozicionar `eli da do|e na vlast.
Niko ne u~estvuje u politi~kom `ivotu da bi ve~ito bio opozicija. Dru-
go, da li smo mi prekr{ili neki dogovor sa drugim partijama? Nikada.
Mi smo se punih osam godina borili da postanemo vladaju}a partija.
@eleli smo da mi sami budemo vladaju}a partija. Narod nije dao. Narod
je prosudio da nijedna stranka ne mo`e sama da preuzme vlast. E, po{to
je narodna voqa bila ovakva, na{e je sada da usaglasimo strana~ke inte-
rese, svoje strana~ke programske ciqeve i da poku{amo ne{to posti}i
da bi stawe u dr`avi bilo boqe. Da li }emo uspeti ili ne, to }e opet na-
rod procewivati na slede}im izborima.
Voditeq: Andrija Ba~i}, ina~e srpski dobrovoqac, pozdravqa [e-
{eqa i pita: “Dokle }e Albanci da ubijaju vojnike i miliciju?”
Dr [e{eq: Miliciju ubijaju i ubijaju civile. Na svu sre}u, nijedan
vojnik do sada nije stradao. Znate, mi imamo dobro obu~ene i vojnike i
policajce. Regruti se ne izla`u ovim rizicima. Regruti obavqaju neke
druge poslove. Imamo dosta oficira i podoficira i profesionalnih
vojnika koji imaju borbeno iskustvo i NATO se sada zaprepastio kako su
ovo efikasno obavili na albanskoj granici, i to u nekoliko navrata.
Nema s wima zezawa, {to bi qudi rekli. A policajci stradaju uglavnom
iz zasede, s le|a ili kada im se zaseda postavi. Oni koji prvi nalete, oni
stradaju. ^im do|e do borbe, policajci se pokazuju neuporedivo sna`ni-
jim, efikasnijim, sposobnijim. I mala grupa policajaca rasturi ve}u
grupu terorista, daju se u bekstvo. Imamo i veoma osposobqenu polici-
ju, posebno specijalne jedinice.
Voditeq: Ve}ih problema ne bi trebalo da bude, s obzirom na to da
su procene da je uni{teno jezgro terorista.
Dr [e{eq: Glavna teroristi~ka grupa je potpuno uni{tena. ^ak
nijedan iz te grupe nije pre`iveo, ali ima jo{ takvih mawih grupa po
{umama, uglavnom po zaba~enim selima i sada treba u najskorije vreme
da to sve likvidiramo. Ko se na|e s oru`jem u rukama da puca na civile,
na policiju, na vojsku, tu nema milosti.
Voditeq: Da. Raden iz Smedereva ima tri pitawa. Prvo: “Kada }ete
zaustaviti kriminal, kako ste ve} obe}ali?”
Dr [e{eq: Kriminal se mo`e zaustaviti samo promenom sistem-
skih uslova wegovog pojavqivawa. Dakle, ukidawem monopolskog polo-
`aja pojedinih firmi, privilegija pojedinih grupacija u dru{tvenom
establi{mentu itd. Jedan od prvih ciqeva je ukidawe izvozno-uvoznih
kontingenata i dozvola. E, tu je pre svega nadle`nost Savezne vlade i tu
695
}emo da se borimo na saveznom nivou. Ovde, na republi~kom nivou, i}i
}emo u pravcu pojednostavqewa normativne regulative. Imamo preveli-
ki broj propisa i taj preveliki broj propisa izaziva kontraefekat, si-
tuaciju u kojoj se propisi ne po{tuju i gde se pojavquju raznorazne jegu-
qe koje izmigoqe kroz te propise i enormno se obogate. Zatim, idemo na
smawivawe stope poreza, stope doprinosa, {to zna~i da moramo imati
efikasniju finansijsku policiju.
Voditeq: Drugo pitawe istog gledaoca: “S obzirom na to da isplate
de~jih dodataka kasne, kako mislite da pove}ate natalitet? Vi, konkret-
no, doprinos dajete, o~ekujete ~etvrto dete, sre}no bilo.”
Dr [e{eq: Da, ako Bog da. Znate, to nisu stvari u direktnoj vezi. U
dru{tvima koja `ive na najvi{em ekonomskom nivou, imaju najvi{i `i-
votni standard, najmawi je natalitet. A u dru{tvima koja su na najni`em
socijalnom nivou najve}i je natalitet. U Aziji, u Africi, ~ak pogledaj-
te i te Albance. Te stvari nisu u direktnoj vezi. Drugo, radi}emo zaista
svojski na obezbe|ivawu uslova da se isplate svi zaostali de~ji dodaci,
da bude jo{ boqa za{tita i porodiqa i dece itd. Imamo mnogo ideja i
gleda}emo da te ideje {to pre ugradimo u propis. Ali mi treba da pod-
sti~emo i propagandnim naporima da se ra|a {to vi{e dece. Tamo gde
ima za jedno dete sigurno ima za dvoje, a gde ima za dvoje sigurno ima za
troje. Boqe je da imamo vi{e dece, pa makar jeli samo hleb i marmeladu
nego po jedno dete, pa da je razma`eno. I mi radikali sami dajemo primer
na tom planu.
Voditeq: Sa predsednikom kao perjanicom?
Dr [e{eq: Pa, dobro, nisam ja ba{ perjanica. Evo, Dragi{i} ve} ima
~etvoro dece, mada je dvadesetpetogodi{wak. Svi se trudimo svojski. Dra-
gan Todorovi} ima ~etvoro, ja za sada imam troje, ima}u vi{e, nadam se.
Voditeq: Ako budu blizanci, onda }ete da ih prestignete u startu.
Dr [e{eq: Narod ka`e – ne treba to da se govori unapred, da se ne
urekne...
Voditeq: Da se pomerimo s mesta ili ~uknemo u drvo. Radomir iz
Smedereva, jo{ jedno pitawe: “Kako mislite da re{ite problem Kosova,
s obzirom na to da Albanci najavquju ofanzivu protiv Srba?”
Dr [e{eq: Ve} smo o tome govorili. Moramo suzbiti sve oblike te-
rorizma. To je osnovno. Drugo, nudi}emo neprekidno dijalog. Spremni
smo na dijalog. U svakom dijalogu na{i argumenti su neuporedivo ja~i.
Ne dozvoqavamo strano me{awe, kroz forme posredovawa i arbitra`e.
Dakle, nikakvo strano me{awe ne dolazi u obzir, {to ne zna~i da }emo
mi proces dijaloga dr`ati u tajnosti. Ne, to }e biti otvoren, ~ak, ja sam
li~no za to da bude direktan televizijski prenos ~im po~nu neki ozbiq-
niji razgovori. To su te metode. Ali ostanimo pri onim na{im idejama,
da se srede mati~ne kwige dr`avqana, ro|enih, umrlih, da se obavi van-
redan popis stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, i da se srede katastar-
ske i druge zemqi{ne kwige. ^itav niz poslova nas tu ~eka.
Voditeq: Da, to su va{i stavovi koji su poznati na{im gledaocima.
Dr [e{eq: I niko to u Vladi narodnog jedinstva ne osporava.
696
Voditeq: I mogu vam re}i da to u narodu nailazi na veliku podr{ku.
Dr [e{eq: Mi smo se oko toga usaglasili. To je ogroman posao. Mo-
ra da se uradi.
Voditeq: Ali mislite verovatno {to pre, ne na dugi rok...
Dr [e{eq: Znate, to }e se raditi na du`e vreme.
Voditeq: Ali da bar ove godine po~nu te aktivnosti.
Dr [e{eq: Ove godine moramo po~eti.
Voditeq: Mom~ilo Pavlovi} iz Smederevske Palanke: “Za{to ste
prestali da kritikujete funkcionere SPS-a otkako ste postali pot-
predsednik Vlade”?
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe. Kako sad da kritikujem
koalicione partnere? Dok postoji Vlada narodnog jedinstva, ne mo`e
biti na{eg me|usobnog javnog kritikovawa. Mogu da kritikujem nekog
konkretnog funkcionera, koji, od 24. marta pa naovamo, uradi ne{to
{to je lo{e i imam argumente. Ali da se sada mi koalicioni partneri
javno sukobqavamo, to bi odmah rasturilo ovu vladu. I zato to jednostav-
no ne dolazi u obzir.
Voditeq: O tome ste ve} govorili. Miodrag Dabi}, radnik Indu-
strije elektroporcelana ima dva pitawa u vezi sa de~jim dodacima: “Za-
{to se Srpska radikalna stranka nije odmah oglasila u vezi sa smawe-
wem de~jeg dodatka i dokle }e radnici ovako siroma{no `iveti?” I ka-
`e da ima prosek li~nog dohotka oko 400 dinara.
Dr [e{eq: Molim vas, ja prvi put ~ujem da je upola smawen de~ji do-
datak. Mislim da je nemogu}e da je smawen. Mo`da je mawe ispla}en, ali
ne mo`e biti smawen. Znate, de~ji dodatak mora biti u onom iznosu ko-
ji je zakonom propisan, dok se ne pove}a. Da bude smawen, to ne dolazi u
obzir.
Voditeq: Ako se ne{to desilo, treba da se obrati nadle`nim slu-
`bama.
Dr [e{eq: Jeste, ali se kasni godinu dana. Sada se tek ispla}uje za
april pro{le godine. To je problem.
Voditeq: Siroma{an `ivot radnika, niska primawa...
Dr [e{eq: O tome neprekidno govorim.
Voditeq: Gospo|a @ivkovi} ka`e: “Pro~itala sam specijalno izda-
we ’Zemunskih novina’ u kojima su mnogi novinari otvoreno govorili o
vama. Bilo je tu raznih mi{qewa. Vi ste za liberalno, odnosno slobod-
no novinarstvo, ali kakve principe vaqa u tome slediti?”
Dr [e{eq: Novinari se moraju dr`ati morala. Ja sam za to da novi-
nari pi{u o svemu i sva~emu. O svakome. I da kritikuju. Mi smo sami ob-
javili sve {to su oni napisali. Uglavnom su me kritikovali. Ali sam pro-
tiv toga da se objavquju la`i. Da se objavi da sam rekao ne{to {to nisam
rekao, ili da sam uradio ne{to {to nisam uradio. To mora da se spre~i i
zakonom i nekim moralnim normativima. To je ono {to je problem novi-
narstva, {to je veliki broj novinara izgubio sve moralne skrupule. Sami
izmisle, sami lansiraju. Evo, kao {to su izmislili da sam obe}ao da }e
697
struja da poskupi 30 odsto. I to na naslovnoj strani, na udarnom mestu,
ogromnim slovima: “[e{eq obe}ao poskupqewe struje 1. maja 30 odsto”.
Voditeq: Zna~i, istinu na pijedestal.
Dr [e{eq: Da se govori istina, da se kritikuje, da ka`u da sam lo{,
da sam ovakav ili onakav – to mi ni{ta ne smeta. Smeta mi samo kada sla-
`u. Kada sla`u da sam rekao ne{to {to nisam rekao, da sam uradio ne-
{to {to nisam uradio.
Voditeq: Gledalac Jawi}: “Sve vi{e mladih postaju va{e pristali-
ce i simpatizeri. Da li }ete u~initi ne{to u vezi sa zapo{qavawem
mladih?”
Dr [e{eq: Ako uspemo da sprovedemo proces privatizacije, stvara-
}e se uslovi za otvarawe novih radnih mesta. Ako oborimo stopu dopri-
nosa i poreza na plate, tako|e }e firme imati ve}u rezervu za otvarawe
novih radnih mesta, natera}emo i neke privatnike da legalizuju na crno
zaposlene radnike.
Voditeq: Tadi} iz Aran|elovca: “Da li }e Vlada Srbije dozvoliti
prenos vozila iz Republike Srpske na tablicu Republike Srbije?”
Dr [e{eq: Tu mora da se na|e neko re{ewe. Kakvo, to }emo tek da
vidimo. Jo{ se tim pitawem nismo ozbiqnije pozabavili u Vladi.
Voditeq: O~igledno je da smo dosta para izgubili.
Dr [e{eq: Jeste. Znate, to je sada problem, prepucavawe re`ima u
Beogradu i Podgorici, nepo{tovawe propisa u Crnoj Gori, ka{wewe
vlasti u Beogradu za nekim ozbiqnijim reagovawem na konkretne dru-
{tvene izazove. Znate, ako na{a fabrika ne mo`e da proizvede jo{ uvek
dovoqno automobila, onda treba tra`iti neku varijantu da se uvezu. Mi
jo{ uop{te nismo razgovarali o tome u Vladi i zato nagla{avam da je to
moje li~no mi{qewe.
Mislim da je sada povoqnije da qudi uvoze polovne automobile nego
nove. Za{to? Iz vi{e razloga. Prvo, za nove automobile treba dati
ogroman novac, a polovni se uvoze za bagatelu. U odli~nom stawu auto ste
kupili za ~etiri do pet hiqada maraka, recimo, u Nema~koj. To su opet
qudi koji imaju pare, ali nemaju ba{ mnogo. Mi tu mo`emo da odredimo
neke iznose koji nisu preveliki, ali koji donose zna~ajne prihode u dr-
`avni buyet, pa da to legalizujemo. Ti }e se automobili pre raubovati
na na{im putevima, pre }e nestati nego da se ganc novi uvoze, a ra~una-
mo da }e za to vreme na{a fabrika automobila stati na noge, da }e ona
mo}i da podmiri nekim kvalitetnijim modelima zahteve na{ih gra|ana
u velikoj meri. Ne}e uvek svima mo}i da udovoqi, ali to je jedna varijan-
ta koja bi bila povoqna.
Voditeq: Moj kolega, komercijalni direktor u ugostiteqstvu izra-
~unao je, s obzirom na to da imamo sto hiqada automobila u Srbiji, kada
bi dr`ava Srbija stvorila mogu}nosti svim qudima da zamene automobi-
le polovnim vozilima koja ina~e sti`u u Srbiju nekim kanalima, svih
sto hiqada vozila, i recimo, dr`ava da naplati samo po 2.000 maraka za
uvoznu dozvolu, to bi bilo dvesta miliona maraka, taman koliko bi tre-
balo deviznim {tedi{ama koji imaju do 1.000 maraka.
698
Dr [e{eq: Ja sam sklon takvom obliku ra~unawa. U nekim drugim
stvarima sam to i demonstrirao. Prema tome, izrekao sam ovu ideju, ali
to jednostavno jo{ nije stiglo na dnevni red. Ve} smo imali deset sedni-
ca Vlade. Kosovo je prioritet svih prioriteta, i ovaj referendum koji
smo imali veoma je uspe{an, a sada su na redu kqu~ni ekonomski i soci-
jalni problemi, ali evo, mi istrajavamo u nameri da za{titimo koliko-
toliko standard i da spre~imo obarawe kursa dinara.
Voditeq: Da, ali proizvo|a~i mleka ka`u da ga uskoro ne}e biti.
Dr [e{eq: Jasno mi je to. I neke korekcije }e morati u budu}nosti
da se rade, ali minimalne korekcije i uvek da ih prati obarawe stope na
plate. Zna~i, da dr`ava ne bude pohlepna da otima u tolikoj meri, nego
da smawi taj prohtev, a da svoje buyetske zahteve zadovoqi s neke druge
strane. Ali tu nam je neophodan ubrzan proces privatizacije. E, sad, ako
nas opet stegnu sankcijama, te{ko }e i}i ta privatizacija.
Voditeq: Gledalac Milivojevi}: “Za{to nema direktnih TV preno-
sa skup{tinskih sednica, kada je to bilo jedno od predizbornih obe}a-
wa?”
Dr [e{eq: Ima. Sve skup{tinske sednice u Republici Srbiji se di-
rektno prenose. Sve sednice Narodne skup{tine. Na saveznom nivou jo{
nema, mi smo tamo jo{ opoziciona stranka. Neprekidno se za to zala`e-
mo, vide}emo da postignemo neki konsenzus, pa da se prenose sednice.
Voditeq: Malo je sednica bilo, pa se ~oveku u~inilo da nema preno-
sa. Koliko je bilo sednica, dve ili tri?
Dr [e{eq: Posle formirawa vlade bila je samo ova sednica gde
smo raspisivali referendum. Dva dana je trajala ta sednica.
Voditeq: Popovi} ima tri pitawa. Prvo: “Da li mo`ete ne{to vi-
{e da ka`ete o Milu \ukanovi}u i wegovom gostovawu u Americi?”
Dr [e{eq: O~igledno je da zapadne sile podr`avaju Mila \ukano-
vi}a u sve ve}oj meri ukoliko je wegovo suprotstavqawe Srbiji izrazi-
tije. Milo \ukanovi} se javno zala`e za strano me{awe u na{e unutra-
{we odnose u pogledu kosovsko-metohijskog problema, zatim, napadao je
ovaj referendum u Srbiji, i utoliko je podr{ka koju on ima u zapadnim
silama ja~a. Zapad ra~una i na wegovu pobedu na predstoje}im parlamen-
tarnim izborima u Crnoj Gori. Li~no mislim da je on s ova dva poteza
izgubio dosta pristalica u Crnoj Gori. Vide}emo kakav }e biti ishod na
izborima.
Voditeq: Drugo pitawe: “Da li Srbi mogu da imaju svoju oslobodi-
la~ku vojsku?”
Dr [e{eq: Srbi mogu da imaju svoju oslobodila~ku vojsku tamo gde
su im teritorije okupirane, ako se na to misli. Me|utim, na{ problem
je {to je srpsko stanovni{tvo potpuno prognano tamo gde su nam terito-
rije okupirane. Ali ja mislim da je ovde aluzija na ne{to drugo, da mi
formiramo teroristi~ke organizacije. Mi nemamo nameru da formira-
mo nikakve teroristi~ke organizacije, mi }emo {tititi pravni pore-
dak, ali dr`avni represivni aparat, vojska i policija }e delovati sve
efikasnije i ube|en sam da }emo taj terorizam ugu{iti.
699
 Voditeq: Tre}e pitawe, odnosno konstatacija Popovi}eva: “Ako ni-
{ta ne preduzmete u vezi sa poskupqewem, a ka`ete da preduzimate i da
dr`ite pod kontrolom, onda to nije ono {to ste obe}avali.”
Dr [e{eq: [ta sam obe}avao? Obe}avao poskupqewa!
Voditeq: Ne, ka`e da }ete to dr`ati pod kontrolom.
Dr [e{eq: Ja nisam obe}avao nikakva poskupqewa, a drugo, u prin-
cipu sam za liberalizaciju, ali kada ozdravimo ekonomske uslove. Ja mi-
slim da je idealna dr`ava ona dr`ava koja se {to mawe me{a u ekonomi-
ju, a sada nismo u takvoj mogu}nosti. Jednostavno, izvestan broj cena mora-
mo da dr`imo pod kontrolom. U perspektivi, mi }emo smawiti broj vrsta
robe ~ije }emo cene kontrolisati. Postavqa se pitawe {to bismo kon-
trolisali cene televizora, kada je toliki uvoz i kada na{a fabrika ne
mo`e da podnese ovo. Ko ima para kupuje strane televizore, i za{to bi-
smo neku tehni~ku robu dr`ali pod kontrolom cena. Me|utim, postoje
osnovne `ivotne namirnice koje moramo dr`ati pod kontrolom, postoji
neka vrsta gra|evinskog materijala i jo{ neka roba. Zatim, cene energe-
nata moramo dr`ati pod kontrolom, a nastao bi pravi haos kada bismo to
pustili sada ispod dr`avne kontrole. To moramo ~uvati i moramo koli-
ko je to mogu}e za{tititi i ovaj sada{wi minimalni `ivotni standard.
Voditeq: Luki}: “Uhapsili ste direktora fabrike cigareta”, misli
se na ovog Kosti}a iz Ni{a, “{ta je sada to, nema cigareta?”
Dr [e{eq: Vidite {ta se desilo, prvo, uhap{en je direktor Duvan-
ske industrije Ni{ jer je zate~en u kriminalu. Ima mnogo dokaza i ja ne
mogu da prejudiciram sudsku presudu, to }e sud sada sve da istra`i i da
poka`e, ali {ta se de{ava sa cigaretama?
Prvo, sada je zavedena kontrola u samoj fabrici. Po{to su cigarete
akcizna roba, da`bine se pla}aju dr`avi na izlasku iz fabri~kog kruga,
i mi ono {to je planirano da u|e u buyet na osnovu proizvodwe cigareta
dobijemo, taj novac sti`e u buyet, ali oni koji kupuju cigarete sklone ih
u skladi{ta, ne iznose u trgova~ku mre`u, neki ih ~uvaju, o~ekuju}i po-
skupqewe, a neki prodaju na crno.
Umesto da neke vrste cigareta ko{taju ~etiri dinara, na ulici se
prodaju za sedam dinara. One su prakti~no poskupele, i mi se sada bavi-
mo mi{qu, ali nemojte me hvatati za re~, to je samo razmi{qawe, da mo-
`da za neki dinar i poskupi, ali da ih bude dovoqno u prodaji. Sa ~eti-
ri na pet dinara, pa to je opet jeftinije nego kada se prodaju na ulici po
sedam dinara.
Sada o tome razmi{qamo i sada nas upozoravaju neki stru~waci: sta-
tistika }e to odmah da ura~una, pa }e se re}i – ve}i skok cena. Ali ~ega
se dr`e statisti~ari? Statisti~ari se dr`e zvani~ne cene cigareta i
niko od wih ne razmi{qa za{to tih cigareta nema u slobodnoj prodaji,
a nema ih, je li tako? Ja nisam pu{a~ pa ne znam, ali uglavnom se cigare-
te prodaju na ulici. Tamo je sedam dinara prose~na cena ovih obi~nih ci-
gareta, a strane cigarete su negde oko 12 dinara.
Zna~i, i za jedan dinar da se to koriguje, pa da ide direktno u proda-
ju, ne bi bilo tako stra{no i bilo bi jeftinije. To bi delovalo na sma-
wewe op{teg nivoa cena, ali nas onda statistika do~ekuje jer ona operi-
700
{e sa ovom cenom od ~etiri dinara, a ne onom od sedam. E, sada, svesni
smo tog problema i gledamo kako da to uskladimo a da ne izazovemo neke
cenovne udare.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prema nekoj slobodnoj proceni, ovde
imamo jo{ bar pedesetak pitawa na koja nismo odgovorili, a do kraja
vremena predvi|enog za ovu emisiju ostalo je jo{ 23 minuta, prakti~no,
dva pitawa na minut.
Dr [e{eq: Ka{wewa nije bilo zbog mene, je li tako?
Voditeq: Ne, zbog ekonomsko-propagandnih poruka koje smo morali
da objavimo jer smo preuzeli obavezu prema komitentima. To zna~i, u
proseku dva odgovora za minut, s tim {to pitawa u me|uvremenu jo{ uvek
sti`u, pa bismo da zamolimo i na{e gledaoce da postave pitawe, ali da
to u~ine u narednih pet do {est minuta.
Gledateqka iz Aran|elovca, majka troje dece: “Kako gledate na sma-
wewe de~jeg dodatka za 30 odsto?” Izgleda da }emo morati na{u ekipu su-
tra da po{aqemo na teren da utvrde o ~emu je re~, jer se govori o smawe-
wu, nekoliko gledalaca o tome govori.
Dr [e{eq: Nemogu}e, a ja }u ve} u ponedeqak u Vladi da vidim {ta
je u pitawu.
Voditeq: Slobodanka iz Aran|elovca: “Da li bi izbeglice u pri-
vatnom sme{taju trebalo da pla}aju struju ili ne?”
Dr [e{eq: Postoje izvesne olak{ice koje je Elektroprivreda us-
postavila na zahtev Vlade za doma}instva koja su primila izbeglice u
sme{taj i ja mislim da te olak{ice treba da postoje, ali mi moramo tra-
`iti na~in da to kompenzujemo Elektroprivredi.
Voditeq: Jelena iz \akovice vas puno pozdravqa i ka`e: “Da li zna-
te kako }e se odvijati situacija na Kosovu?”
Dr [e{eq: O tome se ve} dosta govorilo. Ne znam kako }e se odvi-
jati, ali ja sam govorio o tome na {ta smo sve spremni.
Voditeq: Milo{ [}eki} iz Aran|elovca: “Da li formulacija iz
saop{tewa Kontakt grupe o u~e{}u stranih predstavnika u dijalogu o
Kosovu podrazumeva posredovawe ili arbitrirawe?”
Dr [e{eq: Mi ne prihvatamo ni posredovawe ni arbitrirawe, jer
svako posredovawe stranih sila i me|unarodnih organizacija pretvara
se u arbitrirawe i zato poku{avaju da nam po{aqu Gonzalesa. Kao prvo,
on }e posredovati da se uspostavi dijalog, a onda }e predsedavati dijalo-
gom i usmeravati ga, bi}e moderator, oni sve ~e{}e pomiwu re~ modera-
tor. Zna~i, usmerava}e dijalog, i ako mi u jednom trenutku budemo neza-
dovoqni na~inom kako on to usmerava, onda }e se re}i da mi sputavamo
dijalog i onemogu}avamo ga, pa }e opet neke sankcije da nam zavode. Jed-
nostavno, ne smemo da im u|emo u ma{inu, a imamo iskustva kako su se
stvari odvijale kod Srpske Krajine i Republike Srpske.
Voditeq: Ho}emo li da primimo Gonzalesa?
Dr [e{eq: Primi}emo svakog ko do|e, ako Gonzales do|e u Beograd,
zatra`i da se sa mnom vidi, primi}u ga u zgradi Vlade i razgovarati sa
wim o svemu i sva~emu, ali Gonzales ne mo`e da bude posrednik izme|u
701
Vlade Srbije i albanskih politi~kih partija na Kosovu. Ne mo`e. Pri-
mi}emo ga svuda, gde god ho}e da do|e. Neka do|e sa urednim paso{em, sa
urednom vizom, mo`e da putuje gde god `eli i da razgovara sa kim god `e-
li. Mi smo otvorena zemqa.
Voditeq: Milorad Damwanovi}: “Ima li neke razlike izme|u pqa~-
kalizacije i privatizacije?”
Dr [e{eq: Mora da bude razlike i zato se mi zala`emo, pre svega,
za privatizaciju za gotov novac. Mislim da }e tu biti izvesnih promena
iz sada{weg zakona, ali ne mogu, naravno, ni ja o tome unapred da govo-
rim, dok se to u Vladi sve ne prodiskutuje i dok ne do|emo do nekih ko-
na~nih re{ewa iza kojih }e stati cela Vlada.
Voditeq: Jovanovi} iz Aran|elovca, pozdravqa gospodina [e{eqa
i pita kako gleda na pojavu stranaka koje propagiraju nejedinstvo, na pri-
mer Stranka starosedelaca i do{qaka u vremenu kada treba da budemo je-
dinstveni?
Dr [e{eq: To su budala{tine, a koja je to stranka i ko je wen ~lan?
Voditeq: Milenkov sa Kolonije: “Da li }e se ukinuti takse za obra-
~un elektri~ne energije, na primer TV pretplate i sli~no i kada }ete
dozvoliti registraciju vozila?”
Dr [e{eq: Taksa se ne}e ukinuti, ali }emo tra`iti na~ina da je
fiksiramo, da bude u fiksnom iznosu, i naravno, da bude mawa nego {to
je do sada bila.
Voditeq: Lidija Lazarevi} iz Bijeqine: “Da li pripadnici drugih
nacionalnosti mogu da budu ~lanovi Srpske radikalne stranke?”
Dr [e{eq: Da, mi ve} imamo u svom ~lanstvu mnogo gra|ana drugih
nacionalnosti i drugih veroispovesti. Imamo u svom ~lanstvu Ma|ara,
Slovaka, Bugara, Rumuna, Rusina, muslimana, [iptara, Goranaca i imali
smo jednog dobrovoqca [iptara koji je poginuo u Hercegovini, kao do-
brovoqac Srpske radikalne stranke. Jednog, ali vrednog.
Voditeq: Milenkovi}: “Svi su u Vladi i narodu svesni da je priti-
sak Zapada veliki i da li treba da sva mlade` Srbije izgine na Kosmetu,
pa da se opet zavr{i sa Kosovom onako kako ho}e Zapad?”
Dr [e{eq: Sve }emo u~initi da mlade` Srbije ne izgine na Kosovu.
Mi imamo profesionalnu policiju, imamo dosta profesionalnih vojnika,
a ako bude trebalo da se pove}a wihov broj, pove}a}e se pre svega sa dobro-
voqcima i ube|en sam da tu ne}e biti potrebna neka op{ta mobilizacija.
Drugo, ako do|e do te op{te mobilizacije, ona }e biti delimi~na i pre
svega usmerena da se obezbede drugi objekti na nivou Srbije, za svaku even-
tualnost, a sa {iptarskim teroristima, ako do|e do neke wihove ozbiqni-
je pobune, obra~unava}e se pre svega profesionalci, oni koji imaju ve}
ratno iskustvo, koji su osposobqeni za te poslove. Mi ne}emo izlagati
neobu~ene mlade qude takvim rizicima, to nam je jedan zajedni~ki stav.
Naravno, ako bude stani-pani, onda svi moramo da budemo vojnici, i
mi i na{i sinovi, ko god je sposoban za oru`je. Mora}emo da branimo
otaybinu ako zapreti neka masovna, {ira agresija. Ja ne verujem da }e
ba{ do toga do}i, li~no ne verujem.
702
Voditeq: Stani} iz Topole, pozdravqa sve u Televiziji “Sunce” i
konstatuje da je program sve boqi i boqi, zahvaquje gospodinu [e{equ
{to je do{ao ba{ za 1. maj i `eli puno sre}e u radu u Vladi, i ka`e da je
ipak te{ko sa SPS-om.
Dr [e{eq: Ja ne biram datume kada gostujem u emisijama. Preksi-
no} sam, recimo, bio u Subotici, pre toga u Ni{u. Gde god mi se uka`e
prilika, gde god me pozovu na lokalnu televiziju ja se rado odazivam, i
ne samo ja nego svi qudi iz rukovodstva Srpske radikalne stranke. Mi
smatramo da treba neprekidno da budemo na tapetu javnosti i da budemo
izlo`eni nemilosrdnim pitawima gledalaca.
Voditeq: Ana iz Aran|elovca: “Kakve su {anse za isplatu stare de-
vizne {tedwe, s obzirom na to da ste sada u Vladi?” O tome smo ve} go-
vorili.
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mora isplatiti do posledweg
centa i to niko ne mo`e i ne sme da dovede u pitawe. Kqu~no je pitawe ka-
da }e se isplatiti, na tome radimo, i jedan zakonski projekat se sprema mo-
`da ve} za maj mesec, a kroz proces privatizacije o~ekujemo da }emo najve-
}i deo tog problema razre{iti. Ja sam li~no stari devizni {tedi{a. Ni-
je u pitawu neki veliki iznos novca, ali meni i mojoj porodici bi to sada
puno zna~ilo. To bi imalo ogromno zna~ewe u sada{woj situaciji.
Voditeq: Dragana iz Aran|elovca: “Da li postoji mogu}nost strane
vojne intervencije i {ta mislite o situaciji, ukoliko sankcije potraju
ne{to du`e?”
Dr [e{eq: Malo je verovatna strana vojna intervencija, pogotovu
sada posle efikasne akcije na{e vojske na granici. Ne}e zapadne sile
i}i na direktnu vojnu intervenciju, ne}e slati svoje vojnike da ratuju
protiv Srba. Oni bi hteli da do|u, ali uz na{ pristanak, u nekoj vari-
janti. Ali da oni stacioniraju svoje trupe, na to ne}emo pristati.
Voditeq: Radi~evi} iz Aran|elovca podse}a da o \uji}u niste tako
govorili 1989-90. godine.
Dr [e{eq: Nisam, naravno, ni danas nisam ni{ta lo{e o wemu re-
kao, ja sam rekao da mi je `ao i ja razumem. On ima 91 godinu i to {to je
sino} rekao, kada ovako sagledate, to je `alosno. To govori da ~ovek ve}
nema neke osnovne predstave o `ivotu.
To je prirodan proces, retki qudi do`ive 91 godinu i te{ko je osta-
ti u 91. godini mentalno pri svesti, pogotovu na nekoliko hiqada kilo-
metara kopnene razlike komentarisati doga|aje, a posebno kada do|e
grupa novinara o tro{ku Gradske skup{tine Beograda kao delegacija
Srpskog pokreta obnove i oni tu emisiju re`iraju na licu mesta. Nema
veze, meni to li~no ne smeta, samo, ostao mi je jedan lo{ utisak, iskre-
no `aqewe {to je do toga do{lo, ali {ta se mo`e? Ja smatram da je \u-
ji} istorijska li~nost i veoma mi je drago {to smo se poznavali, {to
smo u jednom periodu imali dobre odnose. To moje po{tovawe prema we-
mu ne}e se nimalo promeniti, ali `ao mi je {to je do ovoga do{lo i ja
moram da ka`em {ta je tu istina. Mislim da sam verno interpretirao
{ta je bilo u toj emisiji.
703
 Voditeq: Branimir iz Aran|elovca ~estita na ulasku u Vladu i pi-
ta da li se kao potpredsednik Vlade mo`ete anga`ovati u slu~aju mobi-
lizacije, da na Kosovo ne idu deca do tridesete godine, ve} roditeqi, naj-
pre profesionalci.
Dr [e{eq: Profesionalci, da.
Voditeq: To je najbitnije.
Dr [e{eq: Onaj ko se li~no opredelio za poziv vojnika profesio-
nalca, policajca...
Voditeq: Gospo|a Prodanovi} ka`e da je obo`avateqka gospodina
[e{eqa. Imamo izjavu dame.
Dr [e{eq: Samo da me neki qubomorni mu` ne pojuri posle ove
emisije.
Voditeq: U politi~kom smislu, ka`e: “Ne razumem se toliko u poli-
tiku, ali na osnovu TV izve{taja i zakqu~aka Kontakt grupe sti~em uti-
sak da ne{to nije ura|eno u vezi sa pregovorima sa [iptarima i za{to
se tako dugo ~ekalo na pregovore kada imamo gorka iskustva? Mo`da ni-
je u redu na~in na koji je sve to ura|eno.”
Dr [e{eq: Ja ne mogu da odgovorim za{to se dugo ~ekalo, ali sada
nudimo dijalog i nudimo ga intenzivno, neprekidno. Vladina delegacija
je 13 puta putovala do sada u Pri{tinu nude}i pregovore. [iptari odbi-
jaju pregovore. Da je bilo sre}e da 1918. godine ne ulazimo u zajedni~ku
dr`avu sa Slovencima i Hrvatima, nego da se posvetimo sre|ivawu sta-
wa u na{oj dr`avi.
Voditeq: [ta je bilo, bilo je.
Dr [e{eq: Po Londonskom paktu, u Srbiji sve bi bilo druga~ije.
Sada je u istoriji besmisleno postavqati pitawe, {ta bi bilo kad bi bi-
lo. Desilo se, gotovo je. Sada je na nama da o posledicama raspravqamo,
da re{avamo probleme koji su nastali iz tih posledica i mi ne mo`emo
promeniti ono {to se u istoriji ve} desilo.
Voditeq: Vera @uni} iz Aran|elovca: “Da li se sprema nov zakon o
informisawu?”
Dr [e{eq: Da, to sam i rekao na po~etku emisije.
Voditeq: I ka`e da bez glavnog urednika iz Srpske radikalne stran-
ke, u RTS nema ni{ta od promena.
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi sada i}i na to. To je onda uno{ewe trgo-
va~kih elemenata. Nama glavni urednik tu, vama tamo itd. To je ono zbog
~ega smo mi kritikovali nastup SPO-a u pregovorima oko sastava Vla-
de Srbije. Mi ho}emo da su na{i predstavnici svuda u upravnim odbori-
ma. A urednici, direktori u javnim medijima, kao u svim javnim preduze-
}ima, moraju da se postavqaju na osnovu javnog konkursa.
Voditeq: I o tome smo govorili ve~eras. Du{ica iz Bukovika po-
zdravqa gospodina [e{eqa i pita: “Kada }e se obaviti popis stanovni-
{tva na Kosovu i Metohiji?” Pozdravqa vas puno i `eli vam da dobije-
te jednu nesta{nu devoj~icu – tako ka`e.
Dr [e{eq: Neka bude `ivo i zdravo, uop{te se ne postavqa pitawe
– mu{ko ili `ensko.
704
Voditeq: Du{ka iz Barajeva pita: “Gospodine [e{eq, da li }e biti
lokalnih izbora?”
Dr [e{eq: Kao vlada, o tom pitawu jo{ nismo raspravqali. Spre-
mamo Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali kao stranka, `elimo da {to pre
do|e do lokalnih izbora i zala`emo se da se ve} pred kraj ove godine
odr`e novi lokalni izbori.
Voditeq: Da li }e se ne{to uraditi sa firmama koje ne upla}uju do-
prinos za penzioni fond?
Dr [e{eq: Tu }e morati ne{to da se uradi, ali se sada borimo mi-
{qu kako da oborimo stopu doprinosa. Mora}e, ali {ta }ete sad kad
firma ne ispla}uje mesecima plate, pa i kad isplati, isplati po 200 di-
nara. Kako sada mi da nateramo tu firmu da plati i doprinose za penzi-
je. Zna~i, moramo prvo da obezbedimo normalno poslovawe, stvarawem
ekonomskih uslova i kroz proces privatizacije. Kada po~ne normalno da
posluje, onda }emo je obavezati u odre|enom roku da nadoknadi sve ono
{to nije uplatila. Ali u svakom slu~aju, nikome ne pada na pamet da se
uskra}uje penzijski sta` na osnovu toga {to firma nije mogla da plati.
Penzijski sta` mora biti svima zagarantovan.
Voditeq: Radoje Veli~anin moli [e{eqa da upozori vladu u Alba-
niji da ne dira na{e granice i ka`e da bi im trebalo malo pripretiti.
Dr [e{eq: Nije pametno da mi sad pretimo Albaniji. U nekim fa-
zama smo i mogli, ali sada nije pametno, da to ne iskoriste zapadne sile.
Sad Amerikanci tvrde da smo mi pretili Albaniji, pa NATO raspra-
vqa da li da raspore|uje svoje trupe u Albaniji. Ne treba mi nikome da
pretimo. Mi samo treba da pokazujemo svoju odlu~nost. Ne damo svoje ni-
kome.
Voditeq: A Fatos Nano podr`ava teroriste.
Dr [e{eq: On podr`ava teroriste i mi treba neprekidno da govo-
rimo da on javno podr`ava teroriste. Vidite, ministar odbrane Alba-
nije je podneo ostavku kad je likvidirana ova teroristi~ka grupa koja se
ubacila preko albanske granice. Ubijeno je 18 ili 19 terorista.
Voditeq: Zoran, ratni vojni invalid ovog rata, pita: “Da li biste
mogli da pomognete u re{avawu stambenih pitawa, pogotovo u Aran|e-
lovcu, gde smo mi zapostavqeni?”
Dr [e{eq: To je, pre svega, trebalo da rade organi lokalnih vlasti.
Mi smo u op{tini Zemun, mnogo tih problema razre{ili, veoma mnogo.
Od op{tine do op{tine je situacija razli~ita. Pre svega, lokalni or-
gani vlasti su imali obavezu da to pitawe urgentno re{avaju.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pita: “Kada }e sudski organi da
obavqaju svoju funkciju po zakonu?”
Dr [e{eq: I tu }emo neke reformske zahvate napraviti. Moramo
sudstvo u~initi efikasnijim, br`im, po{tenijim. Moramo uni{titi
korupciju, uozbiqiti pravosu|e, jednom re~ju.
Voditeq: Sne`ana Kari} pita: “Kada }e biti ispla}ena od{teta
ratnim vojnim invalidima?”
705
 Dr [e{eq: E, to je sad jedno veoma te{ko pitawe – kada }e? Ne znam
kada }e.
Voditeq: Sukcesija jo{ nije obavqena.
Dr [e{eq: Jeste. Veoma je te{ko pitawe. Jednom }e morati da se
uradi, ali kada, to niko danas nije u stawu da odgovori.
Voditeq: Danko iz Kr}evca pita: “[ta mislite o obaveznom penzi-
onom osigurawu poqoprivrednika, da li bi ono moglo da bude i na dobro-
voqnoj osnovi?”
Dr [e{eq: Li~no sam protiv obaveznog penzijskog osigurawa poqo-
privrednika, ali u Vladi jo{ nismo stigli da o tome razgovaramo.
Voditeq: Milanka Miki}, ekonomista iz Aran|elovca, pita: “Upra-
va javnih prihoda me du`i porezom iako nisam ni radila, samo sam tra-
`ila dozvolu za rad. U me|uvremenu sam se zaposlila u dr`avnom predu-
ze}u i nakon tri meseca saznala sam da treba dozvolu da odjavim. Va{e
mi{qewe o ovom slu~aju. To je neka administrativna zavrzlama.”
Dr [e{eq: Ne poznajem predmet i ne mogu sada da dajem stav. Mo`e
da se desi da pogre{im, a ne volim da gre{im.
Voditeq: Ne vaqa davati pogre{na i prazna tuma~ewa, jer onda ni-
su lekovi, ve} mo`e da bude suprotno.
Sne`ana Petrovi} pita: “[ta mislite o reformama na vi{im {ko-
lama i fakultetima, posebno medicinskim, i {ta mislite o tome ako u~e-
nik na prijemnom ima dovoqan broj bodova, a pri tom nema par hiqada ma-
raka da potplati i iz tog razloga ne upi{e fakultet ili vi{u {kolu?”
Dr [e{eq: Radi se u Vladi nov zakon o univerzitetu. Na{a ideja,
kao Srpske radikalne stranke bila je da se ukinu prijemni ispiti i da
prva godina bude selektivna. Na prvu godinu da se upi{e bukvalno ko god
`eli, ali da ga tamo do~eka ogroman broj teorijskih predmeta. Pa ko mo-
`e da ih ispola`e u roku, mo`e i da nastavi redovno studirawe besplat-
no, a ko ne mo`e, ko izgubi prvu godinu pod te`inom tih predmeta, ako
`eli da nastavi studije, mora da plati. Mislim da je to najpo{tenije.
Voditeq: Goran iz Bukovika pita: “Da li su sankcije ponovo uvedene
zbog vas i Slobodana Milo{evi}a?”
Dr [e{eq: Sankcije nisu uvedene ni zbog mene ni zbog Slobodana
Milo{evi}a. Sankcije nam uvode i to postepeno, izvesnom gradacijom
koja je primetna, ne bi li nam oteli Kosovo i Metohiju. Mnogi su govo-
rili: ako radikali do|u na vlast, bi}e smak sveta – odmah rat, odmah ovo,
odmah ono. Vidite kako je to pro{lo u me|unarodnim medijima. Znaju oni
na Zapadu {ta zna~i voqa naroda i glupo je da bilo ko od wih nastupi jav-
no i da napadne tu ~iwenicu {to su radikali u vladi. Ne. Wima radika-
li kao takvi ne smetaju. Oni samo tra`e varijantu da uzmu Kosovo i Me-
tohiju, posle toga Ra{ku oblast i Sanyak, posle toga Vojvodinu, i dobar
je za wih onaj ko bi im pomogao da to urade.
Voditeq: Mom~ilo Pavli~evi} iz Smederevske Palanke u vezi sa
problemima koji ti{te poqoprivrednike ka`e: “Jedino kod nas poqo-
privrednik koji ne plati porez ne mo`e da se le~i i overi kwi`icu. [ta
}ete vi preduzeti u vezi s tim kao potpredsednik Vlade?”
706
Dr [e{eq: Mislim da su ve} neke mere preduzete i da su neke pore-
ske obaveze otpisane, pogotovu iz 1994. i 1995. godine, kada je bio veliki
udar na poqoprivredu posle uvo|ewa novog dinara. Tad su porezi enorm-
no porasli i zaista je bilo te{ko seqacima. E, sada je to u dobroj meri
otpisano. Onima koji su ipak platili, to se ura~unava kao akontacija za
ovu godinu i za naredne poreske obaveze.
Voditeq: Javorka Jawi} iz Topole, privatnik, pita: “S obzirom na
to da se zala`ete za privatizaciju, da li }ete obavqati kontrolu i nad
lokalnim vlastima, budu}i da su vlasti u Topoli, na primer, propisale
komunalne takse za vlasnike privatnih radwi od 3.000 do 30.000 dinara?”
Dr [e{eq: Znate {ta, lokalne vlasti odgovaraju gra|anima te op-
{tine. Lokalne vlasti su onakve kakve su gra|ani te op{tine `eleli.
Ako lokalne vlasti ne{to urade {to je u skladu sa zakonom a nepovoqno
za gra|ane, onda gra|ani treba da ih kazne na slede}im izborima. Ako bi
se Vlada me{ala u sve nivoe odlu~ivawa lokalnih skup{tina, onda bismo
mi prakti~no ukinuli lokalnu samoupravu. I ne treba u sve da se me{a-
mo. Mi se me{amo samo u neke kqu~ne stvari. [to se ti~e nekih lokal-
nih taksi, tamo gde op{tina pretera sa visinom takse, natera}e privat-
nike da se presele u neku drugu op{tinu i da se odjave. To nije pametan po-
tez. Pametna op{tina uvek odmeri kolika }e biti ta taksa – da zadovoqi
op{tinske i buyetske potrebe a da bude stimulativna za firme koje pla-
}aju taksu, jer ako je preterana, firme be`e, pogotovu mawe firme be`e.
Voditeq: Eri} pita: “Kako vam je bilo na slavqu kod gospodina Mi-
lo{evi}a i kako ste se ose}ali kad ste se pozdravqali sa gospo|om Mi-
rom Markovi}, koju ste do ju~e `estoko napadali?”
Dr [e{eq: Napadali smo se kao politi~ki protivnici. Sad smo
u{li u koalicionu vladu nacionalnog jedinstva, sada moramo da sara|u-
jemo i to je ne{to sasvim prirodno. [ta to zna~i – kako sam se ose}ao?
Ranije, koga sam god napadao u politici, nisam ga napadao sa mr`wom.
Znate, kod mene mr`we nema. Kod mene je mr`wa nepoznata kategorija.
Ja napadam da bih pobedio nekoga, da bih ga porazio. Napadam argumen-
tima, nekada sa ve}om o{trinom, nekad sa mawom o{trinom, ali i trpim
udarce sa raznih strana i mislim da ih dosta uspe{no trpim.
To je su{tina politike – da se stranke sukobqavaju, sva|aju, prepiru,
da narod posmatra i da se opredequje na osnovu ubedqivosti na{ih argu-
menata. Sada smo u{li u jedan zajedni~ki posao i uop{te ne smemo da se
napadamo, sad moramo da sara|ujemo. Ako budemo uspe{ni, sve tri stran-
ke }e imati koristi od tog uspeha. Ako ne budemo uspe{ni, sve tri stran-
ke }e imati politi~ke {tete zbog tog neuspeha. Tu su ~iste stvari u po-
litici, do kraja ~iste. Mi radikali ne zamagqujemo nekim mutnim pri-
~ama, nekim arhai~nim izrazima su{tinu politike. Politika je veoma
jednostavna i prosta stvar. Treba na najjednostavniji na~in da se anali-
ziraju te politi~ke kategorije, da svima bude jasno.
Voditeq: Verica Uro{evi} nam poma`e u vezi sa de~jim dodacima i
ka`e da je primila 312 dinara za dvoje dece u decembru 1996. godine, a sad
ka`e da je primila 185 dinara. Izra~unala je da je to umawewe od 40 odsto.
707
 Dr [e{eq: Ne, nije umawewe de~jeg dodatka, ve} je sada mawa ispla-
ta. Nisu stigli sve da isplate. Evo, ja }u u ponedeqak prvo da se pozaba-
vim tim pitawem.
Voditeq: Vi u Vladi, mi }emo u narodu.
Milan Milanovi} ukazuje na malverzaciju u op{tini Smederevska
Palanka u vezi sa programom Vlade Srbije. Radi se o sredstvima kojima
Vlada Srbije poma`e privredne kolektive i pita da li mo`ete da ga
primite na razgovor.
Dr [e{eq: Kako mogu ovako sada da mu obe}am? Znate, ako po~nem
da primam gra|ane na razgovor po pojedina~nim zahtevima, onda }u sve
vreme da provodim u tim razgovorima i ne}u sti}i ni{ta da uradim.
Predla`em tom gra|aninu iz Smederevske Palanke da fotokopira doku-
mentaciju kojom raspola`e, da uputi predstavku u Ministarstvu indu-
strije i onda }emo to da uzmemo u postupak. Ako to bude interesantno za
ministra industrije, onda }emo ga pozvati na razgovor.
Voditeq: Profesor Rajko iz Bijeqine pita: “Da li je trebalo odr-
`ati referendum, jer se zna da je Milo{evi} svojim pona{awem omogu-
}io dolazak stranih snaga, a sada putem referenduma `eli da skine ve-
liki deo svoje odgovornosti?”
Dr [e{eq: Referendum je trebalo odr`ati da bi se demonstrirala
na{a voqa, da ne dozvolimo strano me{awe u unutra{we poslove Srbi-
je, da spasavamo Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Svetomir Rajkovi} iz Aran|elovca pita : “Koliko je Srp-
ska radikalna stranka zastupqena na teritoriji Srbije u op{tinskim od-
borima i da li znate ko je predsednik Op{tinskog odbora Srpske radi-
kalne stranke u Aran|elovcu?” Ujedno vas pozdravqa i poziva na ve~eru.
Dr [e{eq: U Aran|elovcu je Dejan Luki} predsednik Op{tinskog
odbora. Imamo op{tinske odbore u svim op{tinama u Srbiji. Zna~i, ne
mo`emo biti zastupqeniji svojim odborima. Imamo ih svuda. Negde su
boqi, negde lo{iji. Tek smo nedavno dobili kancelarije za na{ Op-
{tinski odbor u Aran|elovcu, ranije nismo imali. Jo{ nemamo tele-
fon, trebalo bi i to za dva do tri dana da re{imo. U nekim op{tinama
imamo odbornike, u nekim op{tinama nemamo. Znate, za nas je bio nepo-
voqan izborni zakon na proteklim lokalnim izborima, iako smo imali
solidan procenat glasova. Koalicija “Zajedno” je bila ne{to ja~a od nas,
levica je bila ja~a, a mi kao tre}a stranka nismo mnogo odborni~kih
mandata osvojili, ali u svakom slu~aju, veoma se ozbiqno razvijamo kao
stranka i mislim da predwa~imo po stepenu organizovanosti.
Voditeq: Ovo je poziv na ve~eru?
Dr [e{eq: Poziv na ve~eru sa zadovoqstvom odbijam. Mo`da je bo-
qi izraz da sa zahvalno{}u odbijam. Na dijeti nisam, ali i izbegavam.
Gde god da putujem, izbegavam sve ono {to me odvla~i od osnovnog posla.
Recimo, pro{li put sam pro{etao kroz Aran|elovac jer mi je bilo lepo
da pro{etam, a na ve~ere ina~e ne idem.
Voditeq: Steva iz Aran|elovca pita: “Mo`e li se o~ekivati da se
od strane nove vlade isprave nepravde u~iwene pojedincima od strane
SUP-a i suda?”
708
Dr [e{eq: Mo`e se o~ekivati, ali vide}emo u kojoj meri i kakve su
te nepravde, ne mogu napamet da govorim.
Voditeq: Marko pita: “Za{to niste pozvali Svetozara Marovi}a i
Mila \ukanovi}a na proslavu dr`avnosti?”
Dr [e{eq: Nikoga ja nisam pozivao, jer nisam nikakve proslave ni
organizovao. [to se ti~e \ukanovi}a i Marovi}a u Saveznom protoko-
lu tvrde da su im pozivi upu}eni. Prvo je stigla informacija iz Crne
Gore da su dobili pozive i da dolaze, a posle toga da nisu dobili i da ne
dolaze. Bio je Filip Vujanovi}, predsednik Vlade Crne Gore, tako da je
to u najmawu ruku pomalo ~udno.
Voditeq: Jovi~i} iz Aran|elovca pita: “Da li je jo{ na snazi zakon
da svi dijabeti~ari imaju pravo na besplatan insulin? Za posledwa tri
meseca samo jednom sam dobila taj lek, a on ko{ta 130 dinara i traje ne-
dequ dana. U Domu zdravqa ga nema, a ne mo`e se kupiti.”
Dr [e{eq: Ja sam svestan tog problema, ne samo sa insulinom, nego
i sa mnogim drugim lekovima. Insulin mora biti besplatan lek za one
kojima je potreban, jer kod insulina nema zloupotreba, to uzima samo
onaj kome je neophodno. U zdravstvu nam je situacija veoma te{ka. Ima-
mo pojave monopolskog pona{awa nekih proizvo|a~a lekova, pogotovo
“Galenike”, i u najskorije vreme se moramo time pozabaviti.
Voditeq: Savi} iz Aran|elovca pita: “Objasnite kako nema posku-
pqewa kada je niz artikala sada po novim, mnogo ve}im cenama?”
Dr [e{eq: Nijedan artikal po staroj uredbi, pod kontrolom Vlade
nije poskupeo. Postoje neki artikli koji nisu na sistemu kontrole cena.
Oni poskupquju i poskupquje uvozna roba, ali se ~esto te cene zidaju bez
ekonomskog opravdawa, po{to je ranije u svim tim transakcijama obra-
~unavan dinar po {ticungu 5,8 za jednu marku. Nije bilo nikakvog razlo-
ga posle devalvacije da se pove}avaju cene uvozne robe. Tu ima dosta {pe-
kulacija, ali mislim da }e tr`i{te opet te cene iznivelisati, jer oni
koji su uvezli robu ne}e mo}i da je prodaju po tim novim cenama, mora}e
da ih obaraju. Nama je bitno samo da ne do|e do do{tampavawa novca i on-
da }emo ih naterati da obaraju cene.
Voditeq: Penzionerka Popovi} pita: “Da li }e biti postavqena
ekolo{ka policija i da li }e biti oslobo|eni trotoari od vozila i
uklowene divqe deponije kraj puta u gradovima? Za{to su nam gradovi
tako prqavi?”
Dr [e{eq: To je stvar lokalne samouprave, skup{tina op{tina i
wihovih izvr{nih organa. To nije posao Vlade.
Voditeq: Nikola Arbutina iz Republike Srpske pita: “[ta Vlada
preduzima i kada mo`emo o~ekivati da ostvarimo pravo nadoknade na
svoju imovinu, mi koji smo se izjasnili da ostajemo u Republici Srbiji?
Da li postoji mogu}nost dobijawa kredita za prognane?”
Dr [e{eq: I na jedno i na drugo pitawe je te{ko odgovoriti. Kada
}e se re{iti pitawe imovine? Kada se zavr{i sukcesija, a ube|en sam da
}e to trajati godinama. [to se ti~e kredita, dr`ava nije u stawu, nema
para da daje povoqne kredite. Tr`i{ni krediti su sa mese~nom kamatom
709
6 odsto ili 8 odsto, mo`da nekad i 10 odsto, tako da to niko ne mo`e da
podnese. Mo`e samo onaj ko ima neki brz posao, koji mo`e da donese ve-
liki profit i mo`e na ovaj na~in da se zadu`i.
Voditeq: Zadwe pitawe: “Za{to gospodin [e{eq ne primi sve za-
interesovane u Centar ’Sava’, pa neka posmatraju razgovore izme|u Al-
banaca i Srba.”
Dr [e{eq: Pustio bih ja sve novinare, nego gde su ti Albanci sa ko-
jima bismo razgovarali, oni ne}e da do|u. BK Televizija je nudila u ne-
koliko navrata nekim albanskim politi~arima duel sa mnom. U jednom
trenutku je izgledalo da je Adem Dema}i prihvatio, pa je onda odbio, Ru-
gova je odbio, Hidajet Hiseni je odbio, jo{ su neki odbili taj poziv. Ja
bih to zaista `eleo.
Voditeq: Hajde da se mi kandidujemo za razgovor ukoliko uspemo da
obezbedimo predstavnika albanske strane. Gospodine [e{eq, hvala vam
na otvorenom razgovoru, i u ime svih gledalaca, hvala {to ste odgovori-
li na sva pitawa koja su stigla. Pozivam vas da budete gost i ubudu}e.
Dr [e{eq: Kad god me pozovete, ja sam tu.
Voditeq: Hvala lepo. Po{tovani gledaoci, hvala vam na pa`wi. La-
ku no}.
XXXV
NACIONALNI INTERESI I NAROD
IZNAD SVEGA
TV “Krajina”, Negotin, 4. maj 1998. godine
Voditeq: Dragi gledaoci, dobro ve~e. Gost ve~era{weg specijalnog
izdawa na{eg informativnog programa je gospodin dr Vojislav [e{eq,
potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne
stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Hvala. Jo{ jedan doma}in ovde u studiju Televizije “Kraji-
na”, je gospodin Dragi{a Radulovi}, glavni i odgovorni urednik na{e
televizije. Dobro ve~e i vama.
Dragi{a Radulovi}: Dobro ve~e. Ja mislim da smo oboje ve~eras u si-
tuaciji da gospodinu [e{equ postavqamo pitawa na koja }e on sigurno
odgovoriti bez uvijawa, kao {to je do sada to ~iweno.
Dr [e{eq: Ako ne budu previ{e te{ka pitawa.
Dragi{a Radulovi}: Trudi}emo se da ne budu. Prvo pitawe je veoma
lako, kako ste putovali do Negotina, ki{a je padala?
Dr [e{eq: Dobro, ka`u da ova ki{a zlata vredi. Ja sam u proteklim
godinama veoma ~esto dolazio u Negotinsku Krajinu, Timo~ku Krajinu i
znam da su bile velike su{e. Pretpro{le godine, ranijih godina i ve}
negde u maju, nije bilo ni kapi ki{e, i kukuruz i p{enica su sagoreli,
710
prinosi su bili veoma lo{i. Pro{le i ove godine malo je boqa situaci-
ja, ne ureklo se, {to na{ narod ka`e, ova majska ki{a mislim da je do-
voqna i do kraja za p{enicu. Za kukuruz znam, treba jo{...
Dragi{a Radulovi}: Mnogi poqoprivrednici ka`u da je ova ki{a
zlata vredna. Me|utim, Negotin }e problem su{e trajno re{iti onda
kada bude zavr{en sistem za navodwavawe koji treba da obezbedi navod-
wavawe na povr{inama od nekih dvanaest hiqada hektara, ~ime }e, po-
red stalne ki{e, uslovno re~eno, biti omogu}ena i jo{ jedna `etva.
Dr [e{eq: Normalno je da }e da nam kasne sve investicije, ekonom-
ska kriza je, spoqni pritisci, stalna pretwa novim sankcijama, takore-
}i svi na{i razvojni programi bi}e sporije realizovani. Na to treba
ra~unati, ali ulagawe u poqoprivredu i ulagawe u saobra}aj je ono {to
se na{oj zemqi najvi{e isplati.
Dragi{a Radulovi}: Zato sam ja prvo pitawe postavio sa jednim ci-
qem, pa sam pitao kako ste putovali, jer je prilaz koji sada vodi u sam
grad Negotin jo{ nezavr{en. Put je bukvalno ruiniran, mo`da ste pri-
metili, a nova obilaznica, odnosno novi ulazak u grad, da bi bio zavr-
{en treba dosta finansijskih sredstava.
Dr [e{eq: Stav Vlade narodnog jedinstva je da najve}i deo novca od
privatizacije, dakle, novac koji preostane po{to dr`ava izmiri svoje
obaveze prema penzionerima, isplati de~je dodatke, staru deviznu {ted-
wu, investira pre svega u puteve, a novac ulo`en u puteve najbr`e se i
vra}a. On veoma pospe{uje razvoj privrede uop{te. Ja vam ne mogu sada
obe}ati da }e Vlada neposredno da ula`e novac u izgradwu prilaznog pu-
ta za Negotin i eventualno za ulaznicu oko Negotina, bilo bi neozbiq-
no sa moje strane, jer Vlada sada sa te{kom mukom obezbe|uje novac i za
ne{to legalniju isplatu penzija i drugih socijalnih davawa, ali plani-
ramo to da uradimo, ukoliko nas sankcije potpuno ne poremete.
Dragi{a Radulovi}: Nadam se da sankcija ne}e biti. Pro{le godi-
ne smo imali festival lokalnih radio stanica Srbije u Subotici i pu-
tovali starim putem od Feketi}a do Subotice, to je bila prava odiseja.
Me|utim, ove godine bio sam u prilici da se vozim novim putem, fak-
ti~ki od Beograda je put do ma|arske granice, ~ime }e najverovatnije i
saobra}aj, pogotovu stranih turista i saobra}aj koji je dole ka Turskoj i
Gr~koj biti usmeren preko na{e zemqe.
Dr [e{eq: Da, u planu je i izgradwa druge trake od Beograda do Su-
botice, a to sve zavisi od finansijskih sredstava. To je nekih dvadeset i
vi{e godina, bio je obezbe|en me|unarodni kredit za kompletan autoput,
a te pare su oti{le u razne druge neracionalne investicije i ko zna {ta
je sa wima bilo. Tada je u Vojvodini vladalo ono biv{e autonoma{ko ru-
kovodstvo, koje je htelo enciklopediju Vojvodine, koje je htelo Vojvodinu
da zaokru`uje kao dr`avu i mnogo novca je na to potro{eno. Taj novac je
suludo protra}en, a u planu su, naravno, saobra}ajnice od Ni{a do bugar-
ske granice autoput, zatim od Leskovca do makedonske granice, a u daqoj
perspektivi od Ni{a preko Pri{tine, Novog Pazara, za Podgoricu, put
od Beograda do Podgorice. To bi bilo kqu~no za razvoj Srbije i, naravno,
711
mre`u ostalih puteva treba osavremeniti, poboq{ati, a sve to zavisi od
novca. Ne{to od toga bi moglo da ide u strane investicije, uz prodaju li-
cence i koncesija, ne{to od toga bi moglo da se finansira ako bude uspe-
{an proces privatizacije, ali mi jo{ imamo sankcije, sankcije koje su nam
sami Amerikanci zaveli. Jesu sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija ukinute posle Dejtonskog sporazuma, a tada su Amerikanci progla-
sili neke svoje sopstvene sankcije, takozvani “spoqni zid sankcija” i ne
daju vam povratak u me|unarodne finansijske institucije.
Ovog puta Kontakt grupa je opet po~ela postepeno da nam zavodi iz-
vesne sankcije. Tome je prethodilo zavo|ewe embarga na izvoz oru`ja Sa-
veznoj Republici Jugoslaviji od strane Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija, a sada imamo jednu po~etnu fazu sankcija Kontakt grupe i pret-
we da }e nam nastaviti sa uvo|ewem sankcija 9. maja. Dakle, situacija je
tu, {to se polo`aja na{e zemqe ti~e, lo{a, a na`alost, mi nismo u mo-
gu}nosti da je sami mewamo naboqe. Ne zavisi ni{ta od na{e voqe, oni
su odlu~ili da Srbiju uni{te, da je svedu na Beogradski pa{aluk, i oni
idu u tom pravcu sve dok ih mi ne uverimo da je to nemogu}e, da }emo iz-
dr`ati, da }emo se suprotstaviti i da to ne}emo dozvoliti.
Dragi{a Radulovi}: [ta je to jednog mladog doktora nauka, umesto
da se bavi nau~nim radom, povuklo da krene u politi~ke vode?
Dr [e{eq: Politika je velika strast i kada jednom obuzme qude, on-
da se ~ovek politikom bavi do kraja `ivota, ali ja nisam po~eo kao pro-
fesionalni politi~ar i u mladosti nikad nisam bio profesionalni po-
liti~ar. Bio sam omladinski i studentski aktivista, ali to je ono kroz
{ta mnogi mladi qudi pro|u. Bio sam dosta perspektivan nau~ni radnik,
ali sam onda progovorio o nekim negativnim pojavama u dru{tvu, postao
disident, {to je `ivot prema meni zao{travan, to sam ja bio radikalni-
ji, prkosniji...
Dragi{a Radulovi}: ^ak ste do{li i u politi~ke vode?
Dr [e{eq: Da, a onda, slom komunisti~kog re`ima 1990. godine stvo-
rio je prostor za obnovu demokratskog parlamentarnog sistema, vi{epar-
tijskog ure|ewa, i onda sam krenuo u taj strana~ki politi~ki `ivot.
Voditeq: E, sada jedna informacija i za na{e gledaoce ve~eras. Na-
ravno, gospodin [e{eq ima jedno pravilo, a to je telefonska komunika-
cija sa gledaocima, pa koristim priliku ovog puta da ka`em da }e se ta
praksa nastaviti i ove ve~eri. Dakle, na{i telefoni i na{a de`urna
ekipa pored telefona, prima}e va{e pozive, a telefoni su kao {to zna-
te 513-190 i 514-750. Toliko, informacije radi, vidite kako to lepo i
te~no ide, zato, vi nama pitawe, a iz na{eg studija vama odgovor.
Vi ste me, gospodine [e{eq, na neki na~in naterali da na|em jednu
sponu u ovome {to ste rekli. Ka`ete, slom jednopartijskog sistema 1990.
godine, vi{estrana~ki je jedan sasvim novi sistem u Srbiji, a evo, ba{ se
desilo da na godi{wicu smrti Josipa Broza Tita vi gostujete u Negoti-
nu. Za{to to govorim? To govorim zbog toga {to je Josip Broz Tito bio
tvorac mnogo ~ega {to znamo, u~ilo se u {kolama, ali i onoga {to sada
nas, Srbiju, dovodi u jednu situaciju da su sve ale zinule, da nas takore}i
712
progutaju. To je Ustav iz 1974. godine i Kosovo koje u ovom trenutku, si-
gurna sam, jedno od najzna~ajnijih politi~kih pitawa u na{oj zemqi.
Kao potpredsednik Vlade, {ta mo`ete re}i, {ta se sve radi ovih da-
na, pogotovu posle sastanka Kontakt grupe 29, odnosno 30. aprila, {ta se
zapravo danas de{ava i {ta mo`ete konkretno re}i, gde smo mi u svetu,
jer istinu svako tuma~i na svoj na~in, u zavisnosti od toga iz kog se ugla
gleda?
Dr [e{eq: Bilo bi neozbiqno re}i da je samo jedan jedini ~ovek
krivac za sve ovo {to nas je sna{lo, {to nam se desilo. Po{to ne mo`e
biti to jedan jedini, ne mo`e biti ni sam Josip Broz Tito. Mnogi su dru-
gi krivi, recimo, posle Prvog svetskog rata jedan od glavnih krivaca je
kraq Aleksandar, koji je uprkos suprotstavqawu Nikole Pa{i}a i voj-
vode @ivojina Mi{i}a poku{ao da stvori jugoslovensku dr`avu, po`u-
rio da u|e u zajedni~ku dr`avu sa Hrvatima i Slovencima i to je ono
{to je upropastilo tekovine balkanskih i Prvog svetskog rata. To je do-
velo u pitawe sve tekovine oslobodila~kih ratova srpskog naroda 19. i
20. veka.
Mo`e se re}i ko je glavni krivac, to je Josip Broz Tito, to je wegov
sistem vladavine koji je bio skrojen na antisrpskoj platformi. U toku
Drugog svetskog rata po~elo je cepawe Srbije i srpskog naroda, i taj pe-
riod je doveden do svog logi~nog kraja nakon Titove smrti. Ustav iz 1974.
godine nije ustav u pravom smislu re~i. To je oktroisani ustav. Dakle,
ustav u tom smislu re~i donosi narod preko svojih slobodno izabranih
predstavnika, da bi ograni~io dr`avnu vlast. Narod ustavom ograni~a-
va vladara, a oktroisani ustav je ustav koji vladar daruje narodu. Mi smo
imali u vreme Obrenovi}a te oktroisane ustave i radikali su se tome
`estoko suprotstavqali. ^ak su jednom i bunu dizali, mnogi su bili
streqani zbog toga, progoweni iz Srbije.
[to se ti~e Kosova i Metohije, ciq zapadnih sila je da nam oduzmu
tu teritoriju i one idu u tom pravcu. Zapadne sile potpoma`u {iptar-
ske separatiste, potpoma`u teroriste, a paralelno sa tim vr{e priti-
sak na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vidite ~ime su obrazlo-
`ene najnovije sankcije Kontakt grupe. Ka`u, do{lo je do preterane
upotrebe sile u gu{ewu terorizma. Kako mo`e biti preterana upotreba
sile ako na{a vojska na grani~nom prelazu razbije jednu teroristi~ku
bandu i spre~i wen upad u zemqu? Vaqda je primewena ba{ onolika si-
la kolika je bila potrebna da se uni{ti banda a da ne strada nijedan na{
vojnik ili policajac. Kako tu mo`e biti preterana upotreba sile? Upo-
trebqena je sila koja je bila potrebna.
Pritisci idu daqe u tom pravcu, mi se moramo sa tim otvoreno suo-
~iti, narod je na referendumu rekao {ta misli o svemu tome. Na{ narod
je ponosno izrazio svoju voqu, svoj stav da ne dolazi u obzir bilo kakvo
me{awe u na{e unutra{we poslove. Mi }emo svoje probleme sami re{a-
vati, a sada, ako }e nam zavesti nove sankcije, mi tu ne mo`emo ni{ta
u~initi da spre~imo te nove sankcije. To je stvar voqe nekih drugih si-
la, to ne podle`e na{oj kontroli. Mi nemamo {ta tu da uradimo, osim
713
da kolektivno izvr{imo samoubistvo i da ka`emo: evo, predajemo se, ka-
pituliramo; a to ne dolazi u obzir i takva je voqa naroda u Srbiji. Zato
treba da razmi{qamo i da se spremamo, da pariramo tim izazovima koji
se sada de{avaju i koji nam tek slede, da im {to uspe{nije pariramo.
Imamo neko iskustvo, a ne znamo unapred {ta }e se desiti, ali smo
spremni za onu najgoru varijantu.
Dragi{a Radulovi}: Da li vam cela ova situacija malo li~i na po~e-
tak Drugog svetskog rata? Sti~e se utisak da je krajwi ciq zapadne po-
litike, odnosno ameri~ke politike, razbijawe Ruske Federacije, a da
smo mi sada jedna brana koju oni definitivno `ele da sru{e kako bi do-
{li do Rusije.
Dr [e{eq: Mi smo i eksperimentalni poligon, oni na nama uve`ba-
vaju ono {to planiraju da urade u Rusiji narednih godina i decenija. Ve}
su uspeli da razbiju Sovjetski Savez, i ne treba `aliti za onim {to je
propalo. Hegel je konstatovao: sve {to je u istoriji propalo i zaslu`i-
lo je da propadne zato {to nije vaqalo, ali treba izvla~iti pouke i na
osnovu tih pouka delovati, da nas ne bi sna{la identi~na sudbina. Ras-
pad Jugoslavije bio je uvod za raspad Sovjetskog Saveza, a sada im nije do-
voqan raspad Jugoslavije, `ele raspad Srbije kao {to `ele i raspad Ru-
sije. Taj raspad Rusije uve`bavaju na Srbiji.
Dragi{a Radulovi}: Da, poznata je ~iwenica da je karta novog svet-
skog poretka davno jo{ objavqena, u [tegmu je 1985. ili 1986. godine ob-
javqena karta nove Evrope na kojoj nema SSSR-a, nije bila ni ^ehoslo-
va~ka, ni Jugoslavija. Nema Jugoslavije, ali zato Srbija je svedena u gra-
nice Beogradskog pa{aluka, kao {to ste pomenuli. O~igledno da su pla-
novi Zapada veoma konkretni, i davno jo{ precizirani. Ka`ite mi ko-
liko je izvesna pretwa da mo`e do}i do intervencije Amerike u vojnom
pogledu na Kosovu, ukoliko bi se tamo situacija drasti~no pogor{ala?
Dr [e{eq: Ja li~no ne verujem, evo za{to. Prvo, stratezi NATO-
a su bili iznena|eni efikasno{}u na{e vojske na jugoslovensko-alban-
skoj granici. Oni su o~ekivali da je zemqa u rasulu, po{to oficiri
primaju veoma male plate koje dolaze za zaka{wewem, po{to kuburimo
sa parama, po{to je socijalna beda u celoj Srbiji prisutna, po{to smo
sve dubqe u ekonomskoj krizi, i mislili su da prakti~no na{a vojska ne
postoji kao ozbiqna sila i da }e se desiti ono {to se desilo sa biv{om
Jugoslovenskom narodnom armijom. Me|utim, ovoga puta vojska je poka-
zala da, uprkos svim negativnim pojavama u dru{tvu, o~ajawu zbog svog
ekonomskog polo`aja, mo`e veoma uspe{no i efikasno da obavi svoje
zadatke.
Mislim da NATO ne}e direktno da nas napada, jer Amerikanci ne
mogu podneti neke velike gubitke u o~ima svog javnog mwewa, to bi dove-
lo do politi~ke krize u Americi. Takav je slu~aj i sa evropskim silama.
Oni bi hteli da ratuju protiv Srbije i srpskog naroda do posledweg Al-
banca ili do posledweg muslimana, a ono {to }e da radi NATO, jeste da
podsti~e daqe Albance da se di`u na ustanak, da vr{e teroristi~ke ak-
cije. Oni bi hteli da nas nateraju da povu~emo deo policije sa Kosova, da
714
oslabimo na{u vojsku na granici kako bi se mogle intenzivirati alban-
ske teroristi~ke akcije i eventualno stvoriti {ansa za wihovo prera-
stawe u otvoreni ustanak. To je ciq Amerikanaca.
Ne verujem, apsolutno ne verujem da }e oni direktno sami da napad-
nu, a u slu~aju nekog velikog albanskog ustanka, verovatno bi se ume{ao
i NATO. Onda bi oni i{li sa ovom varijantom koja je primewivana u
Iraku, proglasili bi jednu zonu zabrawenog leta, kao {to su radili na
podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Zonu zabrawenog leta za na{e avi-
one, na{e helikoptere, i to bi poku{ala da kontroli{e avijacija NA-
TO-a. Ali ono {to brine Amerikance, to je na{a protivavionska od-
brana. To su novi sitemi protivavionskih raketa kojima raspola`emo,
to su eskadrile na{ih borbenih aviona, to je “mig-29”, koji spada u red
najsavremenijih na svetu.
Dragi{a Radulovi}: Diplomatama je poznata i ~iwenica da kosov-
ski [iptari sebe smatraju orlovima u odnosu na Albance iz Albanije,
da bi u slu~aju te nove federalne jedinice najverovatnije i anektirali
sada{wu dr`avu Albaniju i da bi i{li na stvarawe velike Albanije,
gde bi dosta problema imala i Makedonija, ali i delovi Gr~ke, pa mo`da
~ak i delovi Crne Gore.
Dr [e{eq: Da, kosovski Albanci su neuporedivo bogatiji, obrazo-
vaniji i na ne{to vi{em kulturnom nivou nego Albanci u Albaniji. Al-
banija je pedeset godina bila pod jo{ stravi~nijom komunisti~kom dik-
taturom, diktaturom Envera Hoye. I kod we je bio zaustavqen ekonom-
ski, kulturni i op{tecivilizacijski razvoj. Titova komunisti~ka dik-
tatura bila je neuporedivo bla`a i ona je pru`ila velike mogu}nosti
Albancima da se razviju, da stvore kulturne institucije, da {koluju ve-
liki procenat svog stanovni{tva, da stvore jednu politi~ku, ekonomsku
osnovu za eventualnu dominaciju nad celim albanskim narodom. Ono
{to se desilo nakon sloma komunizma u Albaniji je da su Albanci sa Ko-
sova i Metohije pokupovali ogromne nekretnine na jadranskoj obali Al-
banije i da je tu do{lo do velikog stepena razdora izme|u Albanaca iz
Albanije i Albanaca sa Kosova i Metohije.
Drugo, Albanci nemaju moderno dru{tvo u pravom smislu re~i. Oni
su jo{ podeqeni na plemena, ta plemenska podela je bila karakteristi~-
na i u ovom gra|anskom ratu koji se nedavno vodio u Albaniji i koji bi
mogao svakog trenutka da plane.
Zatim, u Albaniji postoji izra`ena verska podela, iako je Hoya po-
ku{avao pola veka da uni{ti religiju, ali u tome nije uspeo. Opet su naj-
agresivniji muslimani, ima ih oko 60 odsto u Albaniji, oko 30 odsto ima
katolika i oko 10 odsto pravoslavaca, tako da je Albanija optere}ena
razli~itim protivre~nostima koje bi opet mogle da eksplodiraju.
Albanija za nas nije nikakva opasnost, a neki vojni stru~waci ka`u
da Albanci nisu u stawu ni vi{e od pet hiqada vojnika da mobili{u, iz-
vedu na granicu, ali Albanija je opasna kao baza NATO-a, kao baza u ko-
joj bi se vr{ila teroristi~ka obuka kosovskih [iptara i iz koje bi se
te grupe ubacivale na na{u teritoriju. Zbog toga, na{a granica prema
Albaniji prakti~no mora biti hermeti~ki zatvorena.
715
 Voditeq: U i{~ekivawu pitawa na{ih gledalaca, ja bih da vas ne-
{to upitam. Ovih dana sam pribele`ila neke va{e izjave koje su za mene
bile nedovoqno jasne, pa koristim priliku da vas zamolim za bli`i ko-
mentar. Jednom prilikom rekoste u izjavi, {tampa je to prenela: kada se
Zapad quti, mi znamo da je to dobro za srpski narod. A u jednoj, tako|e,
molim za komentar, verovatno da je to ozbiqna stvar, rekli ste: re{ava-
}emo Kosovo kao Francuzi Korziku. Ja znam za slu~aj regionalizacije u
[paniji i re{avawe problema nacionalnih mawina, kako je to tamo re-
gulisano, ali bih volela da ~ujem {ta to zna~i – re{ava}emo Kosovo kao,
recimo, Francuska Korziku.
Dr [e{eq: Zapadne sile su se mnogo qutile zbog na{eg referendu-
ma i ja sam li~no ube|en da bi sankcije Kontakt grupe bile neuporedivo
o{trije da referenduma nije bilo. Referendum je bio velika demonstra-
cija voqe srpskog naroda i svih gra|ana Srbije i po prvi put od 1990. go-
dine desilo se da su sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji, i vladaju}e
i opozicione, podr`ale ne{to iza ~ega je stao celokupan srpski narod i
prakti~no svi gra|ani Srbije. Odziv gra|ana na referendum bio je ogro-
man, rekao bih, iznad svih o~ekivawa. Velike sile je zatekao taj potez i
zbog toga su se qutile. Taj potez je wima kvario plan. Da je taj potez mo-
gao da se uskladi sa wihovim planovima, one bi pre}utale i podr`ale re-
ferendum. Ovako je o~igledno da im je to pokvarilo posao i da }e mnogo
te`e da sprovedu ono {to su zamislile.
[to se ti~e Korzike, ja sam to upotrebio u odgovoru na pitawe no-
vinarke Radio Frans internascionala kako }emo re{avati kosovskome-
tohijski problem, a ja sam rekao: onako kako vi Francuzi re{avate pita-
we Korzike. Ho}e li Kosovo i Metohija biti federalna jedinica u sa-
stavu Jugoslavije, ja ka`em: mo`da }e, ali kada prvo Korzika postane fe-
deralna jedinica u sastavu Republike Francuske. Francuska je unitarna
dr`ava, kao {to je poznato, i ne dolazi u obzir bilo kakav federalni
status Korzike, a kada na Korzici do|e do nekih separatisti~kih aktiv-
nosti, onda se francuska policija vrlo surovo obra~unava sa nosiocima
takvih aktivnosti. Na jednom mestu, dakle, kada je sama tangirana, Fran-
cuska se na jedan na~in pona{a, a kada mi re{avamo na{ problem na isti
na~in, onda ima druge ar{ine.
Voditeq: Da, evo u me|uvremenu je stiglo nekoliko pitawa na{ih
gledalaca, pa bih ja da otvorim ovaj blok ako mi dopustite. Evo, recimo,
jedno pitawe, bi}e puno pitawa o~igledno: kakav je status porodica sa
troje dece u op{tini Zemun? U me|uvremenu, trebalo bi mo`da da ka`e-
mo gledaocima, a ja verujem da su oni sasvim dobro informisani, da ste
vi u me|uvremenu, po preuzimawu funkcije potpredsednika Vlade Srbi-
je, ostavili funkciju...
Dr [e{eq: Podneo ostavku...
Voditeq: Na funkciju predsednika Skup{tine op{tine Zemun, ali
to ne mari, gospodin Stevo Dragi{i} je sada. Dakle, vratimo se pitawu,
kakav je status porodice sa troje dece u op{tini Zemun, da li i tamo is-
pla}uju dodatak sa godinu dana zaka{wewa?
716
Dr [e{eq: De~ji dodatak sa godinom dana zaka{wewa ispla}uje se
u celoj Srbiji i to je problem koji Vlada poku{ava da re{i. Mislim da
}emo ne{to u~initi na tom planu u najskorije vreme. Ne mogu sada da da-
jem vremenske rokove, bilo bi neozbiqno. [to se ti~e Op{tine Zemun,
ona nije ne{to postigla za sve porodice sa troje dece, ali smo dodeqi-
vali u nekoliko navrata jednokratnu pomo} za decu lo{eg materijalnog
stawa, za hendikepiranu decu, kao i hendikepirane osobe uop{te, za de-
cu palih boraca itd., i onda smo uveli nov~ane nagrade za odli~ne |ake,
za vukovce, za |ake koji postignu dobre rezultate na republi~kim, grad-
skim, op{tinskim takmi~ewima.
Ranije se de{avalo da op{tina iz buyeta izdvoji deo novca za takve
namene, ali se uvek na|e neko u op{tini ko sam odabere kwi`aru u kojoj
}e se kupiti kwige, pa se sam u to ugradi, ne{to verovatno i za sebe za-
dr`i, a |acima se poklawaju kwige. Mi mislimo da i |ake kao mlade qu-
de treba u~iti ozbiqnosti `ivota i treba ih dovesti u situaciju da sa-
mostalno raspola`u onim novcem koji su i te kako zaslu`ili ako su od-
li~ni, vukovci, ako su osvojili prvo, drugo ili tre}e mesto na raznim
takmi~ewima. Onda op{tina treba neposredno da im pokloni taj novac,
pa neka onda oni sami ili wihovi roditeqi odlu~e {ta im je najpotreb-
nije, da li da za taj novac kupuju kwige ili dva do tri kilograma mesa,
ili da kupe ~arape, da kupe patike, da kupe ko{uqu. U ovoj krizi u kojoj
se nalazimo, to je pogotovo va`no, a ne neko drugi da wima odabere kwi-
ge koje mo`da ne}e nikada ni pro~itati. Ja se se}am, ja sam kao osnovac
i kao sredwo{kolac dobijao neke kwige na poklon raznim povodima, ali
uglavnom te kwige skoro da nisam ni ~itao.
Voditeq: Ali budu}i da vi imate resornog ministra za brigu o po-
rodici, gospo|a Rada Trajkovi}, je li tako, da li }e neke aktivnosti bi-
ti u tom smislu preduzete?
Dr [e{eq: Aktivnosti sada ima mnogo, ali nema novca. Problem je
{to nema novca, a svako ministarstvo dobije onoliko novca koliko mu
da Ministarstvo finansija, a Ministarstvo finansija je sada pod veli-
kom kontrolom i mi smo u Vladi odlu~ili da idemo na kresawe svih ne-
potrebnih davawa. Ove godine ne}e biti ni rebalansa buyeta, bez obzi-
ra na devalvaciju, jer je na{ ciq da se, pre svega, sa~uva vrednost dinara,
a da bi se vrednost dinara sa~uvala, dr`ava mora da {tedi. A dr`ava }e
u{tedeti tako ako se odrekne svih nepotrebnih nov~anih izdvajawa i
tim novcem kojim raspola`e orijenti{e na zdravstvo, {kolstvo, soci-
jalno davawe i tako re{ava ove probleme sa kojima se suo~ava.
Dragi{a Radulovi}: Slede}e pitawe je: “U predizbornoj kampawi
ste obe}ali da }ete se zalagati za redovniju isplatu penzija. Kao zemqo-
radnika, zanima me da li ste tom prilikom mislili i na zemqoradni~ke
penzije koje kasne skoro sedam meseci, redovnu isplatu podrazumeva i
stabilan izvor sredstava, kako }e se ta sredstva obezbediti?”
Dr [e{eq: Da, i ja se dr`im tog obe}awa. Ono {to sam ube|en da }e-
mo posti}i ove godine, to je da }emo ove godine isplatiti po 12 penzija.
Videli ste sada, uspeli smo, iako je bilo veoma problemati~no, da obez-
717
bedimo novac uo~i 1. maja za prvi deo februarske penzije i da taj ciklus
davawa bude ravnomeran. Dakle, da ove godine svi penzioneri dobiju 12
penzija i sve porodice sa decom koje primaju de~ji dodatak i sve druge vr-
ste socijalnog davawa, a onda da tra`imo na~ina da nadoknadimo i sve za-
ostalo. Problem je ovo {to je zaostalo od ranije, {to kasne redovne pen-
zije, dva i po meseca, zemqoradni~ke {est, skoro sedam meseci, {to de~-
ji dodaci kasne godinu dana.
Dragi{a Radulovi}: Kretawa u oblasti socijalnih davawa nisu ka-
rakteristika samo za nas. Na primer, u Austriji znam da su imali pet ne-
deqa godi{we odmora, a sada je to skra}eno na ~etiri. O~igledno, dr`a-
va nema dovoqno sredstava, zatim de~je dodatke gde su oni davali za vi{e
dece, gde su stimulisali maltene, i tu su skratili to davawe.
Dr [e{eq: Mi u sferi socijalnog davawa vi{e nemamo {ta da kre-
{emo, skresali smo do kraja. I ovako penzioneri ne mogu da `ive od pro-
se~nih penzija, deca ne mogu da `ive od de~jih dodataka. Mi moramo po-
sti}i i garantovati tu redovnost isplate i na}i varijantu da nadoknadi-
mo ovo zaostalo, a onda postepeno, kako budemo izlazili iz ekonomske
krize, dizati i iznose koji se ispla}uju penzionerima. Imali smo sada i
neko pove}awe, vrlo malo, ne{to oko 5-6 odsto, ali ipak je to pove}awe.
Drugo, na{ je problem {to u zemqi imamo trenutno vi{e penzione-
ra nego zaposlenih radnika. Ogroman procenat je nezaposlenih i svako
ko radi i ko je u radnom odnosu zara|uje za sebe, i jo{ vi{e nego za jednog
penzionera, i ne mo`emo iz toga iza}i ako malo ozbiqnije ne krenemo sa
procesom privatizacije, pa obezbedimo neki sve` novac. Pro{le godi-
ne je bilo sre}e sa privatizacijom, 49 odsto telefonske kompanije je
privatizovano i tako je milijarda i petsto miliona maraka u{lo u ze-
mqu. Taj novac je u velikom iznosu i{ao na penzije a, vi se se}ate, mi smo
se zalagali da to ide potpuno i da se izmire sve obaveze, a penzioneri bi
onda kupovinom odre|enih roba podstakli ba{ te privredne grane koji-
ma je to najpotrebnije. Me|utim, jedan deo tog novca je i{ao na kredite.
Ima firmi koje su primile kredite a da ih ne vra}aju. Neke nisu u stawu
da vrate, a nekima, jednostavno, ne pada na pamet da vra}aju.
Voditeq: Dva pitawa bih ovako kratko da ka`em – da li biste boqe
objasnili dobijawe austrijskih i nema~kih viza, proces i brzinu za dobi-
jawe viza i kada }e predlo`iti ukidawe takse za izlazak preko granice?
Dr [e{eq: Ne mogu ni{ta da ka`em o tim nema~kim i austrijskim
vizama, mislim da se ~eka dosta za wih, je li tako, to je problem i zato {to
te vize sada va`e za sve zemqe Evropske unije, potpisnice sporazuma. Te
vize se izdaju po nekim kriterijumima na koje mi ne mo`emo uticati. [to
se ti~e ovih taksi za izlazak preko granice, nema ni govora da }e one bi-
ti ukidane dok se ne re{e neki kqu~ni i ekonomski problemi, samo, to je
nadle`nost Savezne vlade, a mi smo se svojevremeno zalagali da se te tak-
se uvedu ali smo tra`ili i odre|ene olak{ice prilikom povratka u ze-
mqu, pa da se akonto tog iznosa takse koja se pla}a, omogu}i gra|aninu da
unese izvesnu koli~inu robe bez pla}awa carine. Dakle, to su mawe koli-
~ine robe, neka bezna~ajnija tehni~ka oprema, garderoba i sli~no.
718
To je u nadle`nosti Savezne vlade i mi na to nismo mogli da uti~e-
mo, a sama ideja o uvo|ewu tih taksi nije bila lo{a, jer, znate, neozbiq-
ni su oni koji obe}avaju kada do|u na vlast da }e ukinuti sve poreze i sve
takse. Moraju se pla}ati porezi, moraju se pla}ati takse. Sada, postavqa
se pitawe: ko putuje? Putuje ipak onaj ko ima ne{to novca, ne putuje onaj
ko nema ni{ta.
Drugo, i onaj ko putuje vi{e puta, a onaj ko putuje jednom u toku godi-
ne, nije wemu problem da plati taksu od 100 dinara koliko je sada taj iz-
nos, ja ne znam, ja odavno nisam putovao, ali onaj ko putuje vi{e puta, we-
mu je problem {to vi{e puta pla}a. Me|utim, taj opet ima nekog inte-
resa, taj ne putuje zbog turizma, nego unese neku robu sa kojom trguje, i
uglavnom na crno, i ne pla}a dr`avi neki porez, i onda je pravi~no da
bar ne{to plati dr`avi prilikom izlaska. Tih sto dinara ispadne kao
neki pau{alni porez za ono {to on unese. Unese, recimo, u jednom ili u
dva kofera, carinik vidi da tu nema ne{to bogzna koliko interesantno
da bi se posebno ocarinilo, ali iz toga se izvla~i neki prihod i na taj
prihod se nigde ni{ta ne pla}a. I ovo je jedan ipak sitniji iznos za te
qude koji plate za robu koju preprodaju, kojom trguju. Tra`iti dr`avu u
kojoj se ba{ ne pla}aju nikakvi porezi, nikakve takse je besmisleno, a vi-
deli smo da takvih dr`ava u svetu ima. To su Arapski Emirati koji ima-
ju naftu, pa mogu sebi tako ne{to da dozvole.
Voditeq: ^ini mi se, i mi kod nas, na Kosovu, ka`u.
Dr [e{eq: Na Kosovu izgleda da ima velikih nalazi{ta nafte i da
je to jedan od dodatnih motiva Amerikancima da nas ovako priti{}u,
ste`u. Izgleda da su oni nekim satelitskim osmatrawima utvrdili ve-
like rezerve, a na{i nau~nici jo{ do toga nisu do{li, u perspektivi }e
verovatno uspeti da do|u, a to je i razlog vi{e da mi gr~evito ~uvamo
Kosovo.
Voditeq: Ali na Kosovu se ne pla}aju takse i porezi. Ka`u da je i to
jedan....
Dr [e{eq: Ne pla}aju se takse i porezi, a mi }emo u~initi sve {to
je u na{oj mo}i da nateramo sve gra|ane da pla}aju takse i poreze.
Voditeq: Evo jednog pitawa koje malo ide sa politi~kom konotaci-
jom: “Za{to se Jugoslavija suprotstavila svim zapadnim silama, naro~i-
to Americi, i {ta fali onim dr`avama gde Amerika ima svoje baze?” –
Dragi{a iz Prahova.
Dr [e{eq: Mi se nismo suprotstavili Americi i drugim zapadnim
dr`avama zato {to su one htele baze na na{oj teritoriji. Mi smo se su-
protstavili jer je wihov plan bio da razbiju Srbiju. Pomagali su sve
srpske neprijateqe, i Hrvate, i Slovence, i muslimane, i [iptare, sve,
a |onom su u startu krenuli protiv Srbije. Hteli su da se Jugoslavija po-
cepa po avnojevskim granicama, to je imalo izrazito antisrpsku pozadi-
nu, jer nam je Tito nametnuo te granice koje su cepale srpske zemqe.
Zatim, nas ne podnose jer smo mi u wihovoj svesti tradicionalni sa-
veznici Rusije na Balkanu. Amerikanci su svesni da Rusija ne mo`e ve-
~ito ostati na kolenima, tako da se `ure da uni{te sve wene potencijal-
719
ne saveznike. To su razlozi. Amerikanci ne tra`e baze na na{oj terito-
riji, oni tra`e otcepqewe na{ih teritorija, oni bi baze uspostavili na
Kosovu i Metohiji kao {to su uspostavili u Makedoniji, ali tek kada
Kosovo izdvoje iz sastava Srbije.
Oni jo{ ne uspostavqaju baze u Republici Srpskoj. Baze u pravom
smislu re~i imaju na podru~ju Muslimansko-hrvatske federacije i Hr-
vatskoj, ali bi hteli potpuno da pacifikuju Republiku Srpsku, da je pod-
vedu pod muslimansku kontrolu, pa bi onda i tamo izgra|ivali baze. Oni
nemaju baze u Crnoj Gori, ali bi `eleli da se Crna Gora izdvoji iz Save-
zne Republike Jugoslavije i onda bi tamo otvorili baze. Oni bi da nas
opkoqavaju i sabijaju na {to mawu teritoriju, oni ne `ele nas kao part-
nere i saveznike, oni `ele da nas uni{te.
Dragi{a Radulovi}: Jedno pitawe koje je dosta staro, {ta je sa sta-
rom deviznom {tedwom i kako }e se ona vratiti?
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mora vratiti, a u pripremi je
zakon o povratku. O zakonu se jo{ raspravqa, mnogo je primedbi bilo na
prvi nacrt teksta, a kada }e se vratiti, te{ko je odgovoriti. Mi se bavi-
mo mi{qu u Vladi, da tra`imo varijantu da se omogu}i isplata stare de-
vizne {tedwe prvo onima koji imaju {tedne partije do hiqadu maraka.
Takvih je 86 odsto od ukupnog broja {tednih partija, a to je ukupan iznos
izme|u dvesta pedeset i trista miliona maraka. Dakle, ako nam krene
proces privatizacije, to ne}e biti te{ko, a kada isplatimo te najni`e
{tedi{e, onda }emo lako u fazama ove ostale. Onaj ko ima dva-tri mili-
ona maraka {tedwe, on }e mo}i da kupi neku mawu fabriku, neku zgradu,
zemqu, da kupi ne{to drugo {to je u adekvatnoj vrednosti wegove {ted-
we. Nama je problem sada veliki broj partija malih {tedi{a koji sada
nemaju ni za hleb. Nemaju ni struju da plate a ostalo im je 400, 500, 700 ili
hiqada maraka na {tednoj kwi`ici. Da prvo wih razre{imo i bio bi ve-
liki uspeh ako bi u ovoj godini mogli da likvidiramo svih tih 86 odsto
{tednih partija. Lak{e bismo se nosili sa ovim drugim.
Dragi{a Radulovi}: Jo{ jedno pitawe, o~igledno je interesantno
Kosovo za na{e gledaoce. Bez obzira na sve, dijalog je jedina razumna mo-
gu}nost za razre{ewe kosovskometohijske krize. Albanci moraju da
shvate da je Kosovo integralni deo Srbije i SR Jugoslavije, i tek onda
treba raspraviti pitawe o ~ijim qudskim pravima treba razgovarati, o
pravima Albanaca ili Srba. Istovremeno mo`da treba razmi{qati i o
jednom pitawu, a to je pitawe utvr|ivawa dr`avqanstva [iptara na Ko-
sovu, jer je ~iwenica da veliki broj [iptara nema dr`avqanstvo Save-
zne Republike Jugoslavije.
Dr [e{eq: Vlada Srbije }e neprekidno da nudi dijalog. Mi }emo
jo{ bezbroj puta ako treba da {aqemo na{u delegaciju na Kosovu i Me-
tohiju, a Albanci ne}e pristati na dijalog sve dok im Amerikanci obe-
}avaju otcepqewe.
Dragi{a Radulovi}: [to se ti~e [iptara bez dr`avqanstva...
Dr [e{eq: Wih je veliki broj, ali niko `iv ne zna koliko. Niko
`iv ne zna uop{te koliko [iptara `ivi na Kosovu i Metohiji. Oni su
720
posledwi popis stanovni{tva bojkotovali, a svi raniji potpisi su bili
la`irani. Sami [iptari su naduvavali brojke, pa se de{avalo, recimo,
da umre neki [iptar, deset godina wegova porodica ne prijavquje smrt
da bi i daqe imali penziju, ili se rodi dete pa ga u 7-8 op{tina prijave
kao novoro|en~e, pa ispadne da umesto jednog ima sedmoro-osmoro dece.
Mi moramo pod hitno da sre|ujemo mati~ne kwige dr`avqana, zemqi-
{ne i druge katastarske kwige i da zavodimo red u dr`avi.
U koju god grupaciju dru{tvenih poslova zavirite, vidite da tamo
ima mnogo nagomilanih problema. Vlada neprekidno radi, neprekidno
zaseda, deset sednica smo ve} imali, a osnovni problem je Kosovo i Me-
tohija, pogotovu zbog ovih spoqnih pritisaka. Sada nama zbivawa dikti-
raju poteze, a nemamo mogu}nosti da sami na miru neke sistematske pote-
ze blagovremeno povla~imo. Imamo ekonomsku krizu i socijalnu bedu, a
onda moramo sre|ivati stawe u zdravstvu, {kolstvu, informisawu, u svo-
jinskoj transformaciji, nema gde ne treba mnogo da se radi. Entuzijazma
imamo, a da li }emo biti sposobni, e, to }emo da vidimo.
Dragi{a Radulovi}: [iptari koji ne bi dokazali da su dr`avqani
Savezne Republike Jugoslavije bili bi apatridi ili bi bili strani dr-
`avqani, a onda bi prema wima odnos morao da bude kao prema svojim dr-
`avqanima.
Dr [e{eq: Kao prema stranim dr`avqanima, {to ne zna~i da bismo
ih mi sve proterali, ima nekih koji bi hteli da ostanu i da se bave ne-
kim delatnostima. Recimo, do|e Nemac u na{u zemqu, ho}e da se bavi bi-
znisom, ne{to da radi itd., {to bi on nama smetao? Nama je korisno da
on tu bude, ali ako bi poku{ao da se bavi separatisti~kim aktivnosti-
ma, odmah bismo ga proterali, kao {to to Nemci rade sa stranim dr`a-
vqanima sa svoje teritorije, ili Amerikanci, ili Englezi. Dakle, ne
mo`e onaj ko nije dr`avqanin jedne zemqe da se bavi antidr`avnim ak-
tivnostima na wenoj teritoriji.
Dragi{a Radulovi}: Pomenuli ste Nemce. Oni su posebno, odnosno
wihova diplomatija, bili iritirani jednom va{om izjavom o Velikoj
Srbiji, koja }e se grani~iti sa Velikom Nema~kom.
Dr [e{eq: Ja mislim da nisu bili iritirani, ja znam mnoge nema~-
ke politi~are kojima se to svidelo. Nisam se ja samo {alio kada sam dao
tu izjavu. Na{ je problem tih nekoliko politi~ara u Nema~koj. Prvo
Gen{er, za koga ka`u da je poreklom iz Banata, pa onda Kinkel, za koga
ka`u da je poreklom iz Srema, to su ovi na{i doma}i Nemci, folksdoj~e-
ri koji su proterani posle Drugog svetskog rata, jer su bili u Hitlerovoj
slu`bi u toku samog rata, i oni sada imaju neku posebnu dozu mr`we pre-
ma Srbiji i srpskom narodu. Oni su sada i li~no motivisani da se svete.
Voditeq: Malo~as ste, ~ini mi se, odgovorili na deo jednog pitawa,
papir je u mojim rukama, pa da ne uskratimo odgovor gledaocu koji ga je
postavio – pre nekoliko meseci postavili ste pitawe Albanaca i [ip-
tara na Kosmetu, ko je ro|en u Albaniji, da se tamo vrati, a [iptari ko-
ji su ro|eni na Kosmetu, neka ostanu na svom ogwi{tu, jer su to na{i qu-
di. Kakvo je va{e mi{qewe u vezi sa tim?
721
 Dr [e{eq: To je pitawe dr`avqanstva. Znate, ima i nekih koji su
ro|eni u Albaniji, ali su dr`avqani Srbije i oni imaju sva prava kao i
drugi dr`avqani. Nije to sada pitawe ro|ewa, nego pitawe dr`avqan-
stva, pitawe pravnog statusa. Oni koji nisu na{i dr`avqani a rade pro-
tiv na{e zemqe, jednostavno, moraju da idu.
Voditeq: Dule iz Du{anovca pita: “Dok ste, gospodine [e{eq, pre-
tendovali na mesto predsednika Srbije u izbornoj kampawi, akcenat ste
stavili na prodaju dr`avne imovine. Da li se dr`ite toga?”
Dr [e{eq: Da, i evo ve} tri puta sam kao predsednik Odbora za pri-
vredu i finansije Vlade Republike Srbije dao nalog Republi~koj direkci-
ji za imovinu da mi podnesu registar kompletne imovine kojom Srbija ras-
pola`e. Me|utim, oni odgovaraju da je veliki broj op{tina koje jo{ nisu
podnele evidenciju imovine sa svoje teritorije. Sada mi tra`imo varijan-
tu da te op{tine nateramo da u narednih mesec dana podnesu svu evidenci-
ju, ina~e }emo im obustaviti finansirawe iz buyeta. Moramo ih nekako na-
terati da to rade, tra`imo pravnu formu kako da to sprovedemo u skladu
sa zakonom. ^ak, ka`u, skoro polovina op{tina negde se oglu{ila na zah-
tev vlade od pre nekoliko godina, da se izvr{i popis dr`avne imovine.
Voditeq: “Kada }e biti vra}ena stara devizna {tedwa?”
Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe.
Dragi{a Radulovi}: Evo jo{ jednog pitawa kada je re~ o Kosovu.
Strano me{awe u re{avawu kosmetske krize, cela Srbija je odlu~nim
“ne” odbacila. Me|utim, ovih dana bili smo u prilici da vidimo kako je
ameri~ki Kongres unapredio Rugovu, u predsednika republike Kosova.
Dokle }emo dozvoliti me{etarewe Amerikanaca u na{oj zemqi?
Dr [e{eq: Ja mislim da je i na{e strpqewe na izmaku. Ako krenu
opet sa `e{}im zavo|ewem sankcija, onda }emo i mi odlu~nije mere mo-
rati da provodimo protiv ameri~ke administracije. Znate, oni jo{ ple-
ne na{e brodove, na{i brodovi su zarobqeni u wihovim lukama, odnose
se krajwe neprijateqski, nisu ni priznali Saveznu Republiku Jugoslavi-
ju. Mi }emo morati neke kontramere da primenimo u najskorije vreme.
Dragi{a Radulovi}: Dobro, na ovo pitawe ste delimi~no odgovori-
li: “S obzirom da ste pre ulaska u vladu penzionerima obe}avali bezbed-
nu starost, besplatno le~ewe, redovniju isplatu penzija i egzistenciju,
sve {to je dostojno `ivqewa. [ta sada kada ste u vladi poru~ujete bira-
~ima i kakav je va{ komentar?”
Dr [e{eq: Nisam ba{ tako obe}avao, ja mislim da sam bio mnogo
umereniji u tim obe}awima. Bezbednu starost nikome nisam mogao da
obe}am. Vidite, ja se uvek najvi{e bojim preteranih o~ekivawa, a nika-
da ne dajem neumerena, prevelika obe}awa. Ja mislim da je to dobar na-
stup u `ivotu uop{te.
Mi }emo se truditi da re{avamo problem po problem. [to se samih
penzija ti~e, nastoja}emo da obezbedimo redovnu isplatu, pa onda i osta-
lo. Ali }e jo{ dugo realni iznosi na{ih penzija biti niski. Jo{ uvek
penzije ne}e qudima obezbe|ivati mogu}nosti za zadovoqavawe raznih
potreba, ~ak i onih na koje su nekada navikli. Jo{ uvek }emo `iveti u
dru{tvu oskudice. Treba na to ra~unati. Ali `elimo da obezbedimo po-
722
{tenu vlast. Mo`da }emo mi biti uspe{ni a mo`da neuspe{ni u ovoj
vlasti, ali smo ube|eni da se za nama ne}e vu}i prqavi tragovi krimi-
nalnih afera, pronevera, {pekulacije i tako daqe. To garantujem. A ka-
kvi }emo biti i da li smo ispunili narodna o~ekivawa, to }e narod da
procewuje na slede}im izborima. Mi opet idemo pred sud naroda.
Dragi{a Radulovi}: Slavica iz Negotina pita: “Da li gospodin [e-
{eq mo`e da odgovori kada }e se uspostaviti redovna isplata poqopri-
vrednih penzija?”
Dr [e{eq: Ona je ve} sada na izvestan na~in redovna, ali je sad op-
tere}uje ovo zaka{wewe. Zna~i, sada se ispla}uje mesec za mesec, ali ka-
sni se {est punih meseci.
Dragi{a Radulovi}: Za{to se Vrhovni savet odbrane ne sastaje kada
je vojska na Kosovu u stawu povi{ene borbene gotovosti i na wu se puca?
Dr [e{eq: Vrhovni savet odbrane je savetodavno telo, vrhovni ko-
mandant oru`anih snaga. I za{to se ne sastaje, pitawe se mo`e uputiti
vrhovnom komandantu. On procewuje da li ima potrebe da se sastane.
Dragi{a Radulovi}: Poznati ste po tome da ste se zalagali za to da
svaka vlada u periodu od sto dana ponudi program za prevazila`ewe kri-
ze i da donese konkretna re{ewa. U uvodnom izlagawu ve~eras ste po~e-
li sa nagove{tajem sankcija, zna~i li to da ova vlada ne}e biti u mogu}-
nosti da prevazi|e i nastalu situaciju?
Dr [e{eq: Ja mislim da }emo biti u mogu}nosti da prevazi|emo na-
stalu situaciju, ali sam govorio i o onome {to je van na{e mo}i, jer nema
te vlade koju ne bi do~ekala ista sudbina kao ovu sada{wu ako odbije da
prihvati strani diktat. Mnogi su nagove{tavali – ako slu~ajno radikali
u|u u vladu nasta}e rat, nasta}e invazija, desi}e se ovo, desi}e se ono. Ni-
{ta se nije desilo. Ulazak radikala u vladu svet je ocenio na sasvim nor-
malan na~in, i nije problem ko ~ini ovu vladu i kakva je ova vlada. Pro-
blem je samo weno odbijawe da prihvati strano me{awe u unutra{we po-
slove Srbije i weno odbijawe da se preda Kosovo i Metohija.
Dragi{a Radulovi}: Makar }e stranom presijom vi{e da odvla~e pa-
`wu i potencijal ovog naroda }e biti usmeren da se bavi sopstvenim pi-
tawem, sopstvenim problemima i vi{e usmeren na stalno parirawe ne-
kim spoqnim faktorima.
Dr [e{eq: Oni su u i{~ekivawu da }e ekonomska kriza i socijalna
beda izazvati nemire {irih razmera, gra|anski rat u Srbiji, haos koji
bi im omogu}io da zavr{e poslove, da nam uzmu Kosovo i Metohiju, Cr-
nu Goru, Sanyak, da nas definitivno svedu na Beogradski pa{aluk.
Dragi{a Radulovi}: Ekonomska kriza i socijalna beda je karakteri-
sti~na i za Albaniju, Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju. Taj plan bi se
pro{irio mo`da celom Evropom?
Dr [e{eq: U Albaniji je bio gra|anski rat koji je, dodu{e, kratko
trajao, ali se desio. [ta }e se tek desiti u Makedoniji, po{to je tamo
nekada bio ve}i procenat {iptarskog stanovni{tva nego u Srbiji, to je
sada veliko pitawe. [to se ti~e Bugarske, Rumunije, tamo je ekonomska
kriza te`a nego kod nas, bez obzira {to su Amerikanci obe}avali
ogromne kredite, ogromne dolarske iznose, ni{ta se od toga nije desilo.
723
 Dragi{a Radulovi}: Amerikanci imaju isti sistem kao vlada Ante
Markovi}a?
Dr [e{eq: Obe}ali su dvadeset pet milijardi dolara, pa ni{ta od
toga nije bilo, ako se se}ate.
Voditeq: Da li su sankcije zbog naroda ili qudi koji su na vlasti?
Dr [e{eq: Sankcije su zbog naroda, a ne zbog qudi na vlasti. Sank-
cije nemaju nikakve veze sa qudima na vlasti. Sankcije bi se primewiva-
le bilo kakva vlast da je u Beogradu ako ta vlast odbija da preda Kosovo
i Metohiju, kao {to su se ranije sankcije primewivale zbog pomo}i zva-
ni~nog Beograda i cele Srbije Republici Srpskoj Krajini i Republici
Srpskoj. Te su sankcije mnogo bla`e nego one ranije, naravno. Nije pro-
blem ovih sankcija koje su ve} uspostavqene, nego je problem {to one mo-
gu biti nagove{taj ne~eg mnogo te`eg. Ove sankcije se uspostavqaju jer
vlast u Srbiji ne `eli da preda Kosovo i Metohiju.
Voditeq: “Za{to jesenas gospodin [e{eq nije u~estvovao kao gost
na TV ’Krajina’ u vreme izborne kampawe?”, pitawe za gosta i doma}ina.
Dr [e{eq: Mislim da se desio jedan problem i da mi je u isti dan
bila zakazana emisija na TV “Krajina” i na privatnoj TV Negotin. Ta
emisija na negotinskoj televiziji je bila ranije, a emisija na TV “Kraji-
ni” je bila tek u 11 ~asova, a onda smo se mi dogovorili da gostujem na
privatnoj, a da se emituje film na TV “Krajini” i taj je film emitovan.
Jednostavno smo hteli da ne do|e do nekog ponavqawa. Onaj ko bi gledao
emisiju na TV Negotin, ne bi posle imao strpqewa da gleda sli~nu emi-
siju na TV “Krajina”. Hteli smo to malo da razbijemo. Ina~e, taj termin
smo dobili na TV “Krajina” u predizbornoj kampawi.
Voditeq: I ja sam imala li~no zadovoqstvo da radim emisiju sa sa-
da{wim ministrom za informacije, gospodinom Aleksandrom Vu~i}em.
Dr [e{eq: To je bilo posle izbora.
Voditeq: Posle izbora, da, ali u svakom slu~aju, bili su i radikali
u na{im programima.
Dr [e{eq: Bili su, ali se ne mo`ete ba{ pohvaliti da smo ranije
bili zastupqeni u va{im programima. Nije nas nikako bilo na va{oj te-
leviziji. Koliko godina postoji TV “Krajina”?
Dragi{a Radulovi}: [est godina.
Dr [e{eq: [est godina, a tek krajem pro{le godine mi smo uspeli
da se pojavimo.
Dragi{a Radulovi}: Moj komentar je bio...
Dr [e{eq: Nije to ba{ ne{to ~ime se ova televizija mo`e pohva-
liti.
Dragi{a Radulovi}: Moj komentar je bio u dogovoru emisija, ja sam
vam rekao naspram aktivnosti.
Dr [e{eq: Jeste, ja sam hteo da do|em i 1996. godine da gostujem, pa
mi to nije omogu}eno, je l’ tako? Odgovor je jasan, ali ne smeta mi.
Dragi{a Radulovi}: Ima jedno doma}insko pitawe – u op{tini Ne-
gotin u toku su aktivnosti na polagawu opti~kog kabla i ugradwi novih
724
alkatel centrala radi stvarawa {to kvalitetnije veze sa spoqnim sve-
tom. Planiraju se krupni zahvati u putnoj privredi. Kakvi su izgledi da
se odre|enim finansijskim injekcijama planirani poslovi i ostvare?
Dr [e{eq: Ako bude mogu}nosti za neke finansijske injekcije, na-
ravno da }e prioritet imati ta strate{ka ulagawa. Ja ne mogu sada da
obe}avam konkretan nov~ani iznos. Ono ~emu }e ova vlada te`iti, jeste
da sve investicije budu uglavnom raspore|ene na teritoriji cele Srbi-
je, dati i onim krajevima koji su relativno nerazvijeni. Ali kako }e sve
to izgledati, sad ne bih mogao licitirati.
Dragi{a Radulovi}: Uz uva`avawe i drugih privrednih kolektiva u
op{tini Negotin, treba kazati da je Industrija hemijskih proizvoda
“Prahovo” najve}i kolektiv i najve}i deo onoga {to je u ovom gradu ura-
|eno, ukqu~uju}i i ovaj hotel gde smo mi sada. Nekada je “Prahovo” od-
li~no radilo. Me|utim, danas “Prahovo” deli sudbinu svih velikih ko-
lektiva.
Ka`ite nam kakve su perspektive takvih kolektiva na Kosovu, koji
su, na kraju krajeva, od interesa ne samo za jednu lokalnu sredinu, ve} su
prema proizvodwi, od interesa za republiku, jer Industrija hemijskih
proizvoda, proizvodi ve{ta~ka |ubriva koja su neophodna.
Dr [e{eq: “Prahovo” }e morati da ide u privatizaciju, bez priva-
tizacije nema ekonomskog ozdravqewa. Ali to mora biti kvalitativna
privatizacija, ne ~istom papirologijom, mora se na}i strani partner.
Suvi{e je to ozbiqan objekat da bi se to moralo zatvarati ~istim papi-
rima, raspodelom akcija i tako daqe. To mora biti privatizacija za go-
tov novac. Onaj iznos koji se mo`e posti}i na tr`i{tu, ali nakon javne
licitacije. Ukoliko izbegnemo ove sankcije, mi }emo ve} u najskorije
vreme mo}i da u|emo u taj proces privatizacije i mislim da }e biti za-
interesovanih firmi iz cele Evrope za kupovinu fabrike u Prahovu.
Prvo, zbog toga {to Evropska unija poku{ava te takozvane “prqave teh-
nologije” da izbaci sa svoje teritorije. Ona potpuno poku{ava elimini-
sati hemijsku industriju – proizvodwu ve{ta~kog |ubriva, petrohemiju,
zatim, proizvodwu celuloze i papira i ~itavog niza drugih proizvoda
koji spadaju u takozvanu prqavu tehnologiju, a mi }emo morati da imamo
jo{ dugo takve fabrike, jer nema nam izlaska iz ekonomske krize ako ta-
kve fabrike ne zadr`imo. Ali moramo na}i povoqne varijante i dobre
strane partnere koji bi bili u stawu da ulo`e novac u novu tehnologiju
i obnavqawe proizvodnog ciklusa.
Dragi{a Radulovi}: U svakom slu~aju, ako sankcija ne bude, a mislim
da ne}e, o~ekuje se intenzivnija privatizacija.
Dr [e{eq: Da, mislim da }emo ubrzati proces privatizacije i da }e
se ti efekti vrlo brzo osetiti.
Dragi{a Radulovi}: Ameri~ka administracija i daqe preti da }e, u
slu~aju oru`anog sukoba na Kosovu, unilateralno intervenisati radi
za{tite [iptara. U tom smislu, kao uslov postavila je imenovawe ame-
ri~kog posrednika za Kosovo sa kompentencijama koje Holbruk ima u
Bosni i Hercegovini.
725
 Dr [e{eq: Nema ni{ta od toga. Mi to ne}emo prihvatiti. Vlada
Srbije ne}e prihvatiti stranog posrednika. Ne}e ni~ijeg komesara pri-
hvatiti. To ne zna~i da }emo mi sakrivati proces re{avawa kosovskog
problema. I ako po~ne dijalog, on ne}e biti sakriven od o~iju javnosti.
Svako }e mo}i da posmatra {ta se tu de{ava, ~ak smo spremni na direk-
tan TV prenos ako do|e do tog dijaloga. Ali da neko drugi bude arbitar,
da neko drugi rukovodi tim dijalogom, to ne dolazi u obzir, bar ne dok
postoji ova Vlada Srbije. Amerika ne}e direktno vojno intervenisati u
smislu slawa kopnenih trupa. Od toga nema ni{ta. Amerika ne {aqe
svoje trupe tamo gde ne obezbedi prihod trupa.
Dragi{a Radulovi}: Logisti~ku podr{ku.
Dr [e{eq: Ne samo logisti~ku podr{ku nego formalan prihod. Tek
u saglasnosti Republike Srpske je do{lo do stacionirawa ameri~kih
trupa na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Ovde te saglasnosti ne}e
biti, dok postoji Vlada narodnog jedinstva.
Dragi{a Radulovi}: Sti~e se utisak da tenziju di`u neke radio sta-
nice koje sebe nazivaju nezavisnim, koje rade na teritoriji Beograda,
stalnim preno{ewem nekih, rekao bih, ~ak i anonimnih saveta u jednom
ministarstvu ili u drugom ministarstvu, koji prete sankcijama, koji da-
ju ucenu ovoj zemqi.
Dr [e{eq: Postoji strana agentura u na{oj medijskoj sferi. To su
sve one radio i televizijske stanice i novine koje primaju novac od Ame-
rikanaca i od drugih zapadnih sila, od raznih vladinih i nevladinih
agencija, od Sorosove fondacije i tako daqe. Takve radio i televizijske
stanice nisu vi{e specijalnost Beograda, takvih sada ima u celoj Srbi-
ji. Ne zna~i to da se ja zala`em za wihovo ukidawe. Ne. Nego treba javno-
sti re}i o ~emu se radi.
Dragi{a Radulovi}: Sumwam da bi takve radio ili televizijske sta-
nice mogle da deluju na teritoriji Amerike. Jedna Austrija, koja sebe
progla{ava izuzetno demokratskom zemqom, nije imala ni jednu jedinu
privatnu ni radio ni televizijsku stanicu.
Dr [e{eq: Da, ali ja mislim da mi treba da predwa~imo u tome i da
treba da zadr`imo i privatne radio i televizijske stanice. Sada prili-
kom dodele frekvencija od strane savezne vlasti treba da se odrede i
konkretnii nov~ani iznosi koji }e se pla}ati na ime taksi za kori{}e-
we frekvencije, da i dr`ava ima neke koristi od toga. Nije na{ narod
naivan i on se ne da prevariti. Te{ko da takva propaganda mo`e da uspe,
kad su na{i qudi svesni {ta su ciqevi zapadnih sila. Da neko nas sada
tretira kao magarce, vidite, Amerikanci neprekidno ponavqaju flo-
skulu o {tapu i {argarepi. Wihova namera je da nas tretiraju kao magar-
ce. Kad magarac slu{a – dobije {argarepu, kad ne slu{a – tuku ga {tapom
po le|ima. Samo, oni se tako ne mogu pona{ati.
Dragi{a Radulovi}: Na neki na~in smo iz spoqnopoliti~kih sfera
u{li u doma}e privredne tokove. Poqoprivreda je jedna od nose}ih po-
luga na{eg ukupnog razvoja. Op{tina Negotin sa svojim potencijalima
je velika `itnica, a mogla bi biti i ve}a ukoliko bi se re{ilo pitawe
726
izgradwe sistema navodwavawa na povr{ini od desetak i vi{e hiqada
hektara. ^itav posao je zapo~et, ali zbog nedostatka para pitawe je kada
}e se krenuti u realizaciju. Vas kao potpredsednika Vlade pitamo – ko-
liko vi mo`ete da se zalo`ite da ovakvi kapitalni investicioni objek-
ti dobiju prioritet u finansirawu?
Dr [e{eq: Takvi objekti }e sigurno imati prioritet u finansira-
wu, samo treba imati u vidu sa kakvim se te{ko}ama sada suo~avamo. Ne
mo`emo i}i u finansirawe takvih objekata u situaciji gde kuburimo,
muku mu~imo sa isplatama penzija, de~jih dodataka i sli~no. Ako krene-
mo u ozbiqniju privatizaciju, ako se desi da tako napravimo nekoliko
privatizacija poput ove sa 49 odsto Telefonije, mo`emo ra~unati da
krenemo i sa ozbiqnijim investicijama. Ako ne bude te privatizacije,
nema ni{ta od takvih investicija. Jednostavno, nema iz ~ega da se fi-
nansira, ako ne}emo dodatno da {tampamo dinare. Ako {tampamo dina-
re, propade dinar, opet }emo imati hiperinflaciju, opet }emo plate
svesti na dve-tri marke, a to niko ne `eli u Srbiji. Zato je osnovni pri-
oritet da sa~uvamo vrednost dinara. Ne mo`emo ga mi apsolutno sa~uva-
ti, ali mo`emo {to du`e na ovom nivou, pa ako do|e do neke korekcije,
jo{ za pola godine, da to ne bude ne{to stra{no.
Dragi{a Radulovi}: Vinogradar iz Rajca: “Otac mi je vinogradar iz
Rajca, sa svih strana se ~uju nagove{taji o ja~awu poqoprivrede. Doneti
su i zakoni o rastere}ewu ove privredne delatnosti, otpisu kredita i
pretvarawu u javni dug federacije. Mene zanima kako }e se re{iti pita-
we isplate otkupqenih tr`nih vi{kova? Pro{logodi{wi rod gro`|a
jo{ uvek nije ispla}en.”
Dr [e{eq: Na{ je osnovni problem {to imamo monopole u sferi
otkupa poqoprivrednih proizvoda, ~ak i one firme kojima su otpisani
poqoprivredni krediti ili pretvoreni u javni dug, re~ je o ukupnom iz-
nosu od tri milijarde dinara ili otpisivawa ili pretvarawa u javni dug
federacije, te firme ne vode uop{te ra~una da plate seqacima poqo-
privredne proizvode koji su od wih uzeti. Takvih firmi ima svuda {i-
rom Srbije. Mi te firme kao vlada ne mo`emo naterati da plate. Znate,
mogli bi seqaci da ih tu`e sudu, pa posle jednog du`eg sudskog postupka
da do|e do izvr{ewa presuda, ali to je mukotrpno i seqacima neispla-
tivo. Sudski tro{kovi bi bili i ve}i od onog iznosa koji se potra`uje.
[ta mi mo`emo da uradimo i {ta }emo morati da uradimo, da suzbi-
jemo monopole u sferi otkupa poqoprivrednih proizvoda, pa da seqak
nema vi{e potrebu da onome ko ga je jednom pre{ao i nije mu na vreme
platio ono {ta isporu~uje, da mo`e da isplati dugove, da mogu privat-
nici da otkupquju kao {to je to bio slu~aj sa malinama pre nekoliko go-
dina, onaj ko ima pare taj otkupquje, onaj ko nema para, taj ne mo`e da ot-
kupquje i neka propadne. Nema drugog na~ina da popravimo polo`aj se-
qaka. Dosta je bilo {lepawa tih nezdravih, lo{ih firmi.
Ja mislim da je bio pogre{an ovaj na~in, ali to je sfera savezne vla-
sti, savezne dr`ave, i glasao sam protiv toga u Saveznoj skup{tini da se
otpisuju ti agrarni krediti i da se pretvaraju u javni dug federacije. To
727
nije smelo tako da se radi, da navikavamo one koji primaju kredite da ne
moraju da ih vra}aju. To je veoma lo{e u jednoj ozbiqnoj dr`avi. Ako je
trebalo pomo}i seqacima, onda je trebalo pomo}i direktno proizvo|a-
~e, a ne posrednike. Od ovog pretvarawa i otpisa poqoprivrednih kre-
dita, posrednici su najvi{e imali koristi. ^itava bulumenta posredni-
ka koji s jedne strane piju krv seqacima, a s druge strane svojim pona{a-
wem ometaju pravu poqoprivrednu proizvodwu.
Dragi{a Radulovi}: Jo{ jedno pitawe – ho}e li se nastaviti sa re-
publi~kim programom obnove poqoprivredne mehanizacije?
Dr [e{eq: Postoji agrarni buyet Republike Srbije. U tom agrar-
nom buyetu postoji jo{ izvesna suma novca, mislim negde oko pola mi-
lijarde dinara, ne mogu ba{ ta~nu cifru da iznesem. Taj agrarni buyet
funkcioni{e na dosada{wi na~in. Vide}emo da li }e biti nekih pro-
mena u na~inu wegovog funkcionisawa. U svakom slu~aju, poqoprivre-
da uvek mora iziskivati maksimalnu brigu dr`ave i dr`ava se mora
ozbiqno prema tome odnositi. Na{ su problem raznorazni paraziti u
toj sferi.
Dragi{a Radulovi}: Borba protiv takozvane sive ekonomije, {ver-
ca, prisutna je i na ovim prostorima. Me|utim, na ulicama i daqe ima
dilera deviza i nelegalne trgovine. Kako }e se sve to legalizovati i vra-
titi u legalne tokove?
Dr [e{eq: Ne mo`emo mi te sve qude da prognamo sa ulica. Uglav-
nom su to qudi koji nemaju drugde da zarade pare, dok mi ne obezbedimo
dovoqan broj radnih mesta, a to mo`emo samo ozdravqewem ekonomije.
Ne mo`emo sve te qude da oteramo sa ulice. Danas ih oteramo, sutra se
vrate. Ako ih danas uhapsimo, sutra ih moramo pustiti, oni se prekosu-
tra vrate na ulicu. Moraju od ne~ega da `ive i da izdr`avaju svoju decu.
Nisu oni problem. Problem su oni koji organizovano nastupaju na crnom
tr`i{tu. Ovi sitni dileri koji rade za svoj ra~un, nikada ne ugroze kurs
dinara. Kurs dinara ugroze poslovne banke koje organizovano upute di-
lere na ulicu i novac iz primarne emisije lansiraju, ili novac iz razno-
raznih kreditnih aran`mana. Oni ugro`avaju kurs dinara.
Bilo je nekoliko tih banaka koje su po~etkom ove godine napravile
veliki monetarni udar. Setite se kako je to izgledalo u jednom trenutku
kad je dinar po~eo naglo da pada, negde u februaru mesecu, pa se uspeo po-
vratiti na kurs negde ispod pet dinara za jednu marku. Ali bilo je pogre-
{no ve{ta~ki ga vra}ati na mnogo ni`i kurs nego {to je on realan. Sa-
da imamo realan kurs dinara i na{ je ciq da ga {to du`e sa~uvamo ova-
kvim kakav je.
Voditeq: “Ukoliko predsednik Milo{evi} prihvati strano posre-
dovawe u re{avawu kosovskog problema, da li }e gospodin [e{eq osta-
ti u Vladi?”
Dr [e{eq: Ne. Ne}emo ostati u Vladi ako bilo ko prihvati strano
posredovawe, stranu arbitra`u o pitawu Kosova i Metohije ili bilo
kog drugog dela Srbije. [ta je mogu}e? Mogu}e je da stranci dolaze da
razgovaraju s nama, da razgovaraju sa [iptarima. Ali ne smemo dozvoli-
728
ti nikakvo institucionalno me{awe. Problem je institucionalnog me-
{awa, kad se prizna s na{e strane da je neko posrednik, onda on postaje
moderator. Tada prerasta u arbitra`u. To ne smemo dozvoliti. A to {to
}e neki stranac da do|e u Beograd da razgovara sa predsednikom Milo-
{evi}em, sa Mirkom Marjanovi}em, sa bilo kojim ministrom, pa ode na
Kosovo da razgovara sa predstavnicima albanskih politi~kih partija, u
Srbiji sa predstavnicima srpskih vladaju}ih i opozicionih politi~-
kih partija, to nije problem.
Dakle, mi smo jedno otvoreno dru{tvo i nemamo razloga da bilo {ta
krijemo. ^ak, mo`e da do|e da se upozna sa situacijom. Ali da prihvati-
mo institucionalno me{awe i da ne~iji sud bude nama obavezan orijen-
tir za na{e delovawe, to ne dolazi u obzir. Ja ne verujem da }e do toga
do}i, jer da je hteo predsednik Milo{evi}, ne bi wegova inicijativa bi-
la da se ide na referendum. On je hteo da izbegne bilo kakvo posredova-
we. To je htela Vlada Srbije, sve tri politi~ke partije koje u~estvuju u
Vladi narodnog jedinstva kategori~ki su bile protiv bilo kakvog stra-
nog posredovawa i me{awa. Mislim da }e ova vlada uspeti da spre~i bi-
lo kakvu stranu intervenciju.
Voditeq: Mislite li vi da }e se Crna Gora otcepiti od Srbije?
Dr [e{eq: Postoji takva opasnost, ali li~no ne verujem da }e do
toga do}i.
Dragi{a Radulovi}: Kad smo kod Crne Gore, pitawe: da li }e Vlada
re{iti problem registracije crnogorskih vozila u Srbiji?
Dr [e{eq: Mora}e da re{i taj problem. Kada, to je drugo pitawe.
Znate, ako sve probleme po~nemo odmah da re{avamo, preti opasnost da
se zapletemo kao pile u ku~inu. Moramo imati neku listu prioriteta.
Taj problem mora do}i na dnevni red i mora se razre{iti. Li~no sam
sklon da se pod izvesnim uslovima obezbede mogu}nosti za registraciju
tih automobila. Bio bih dosta liberalniji u uvozu polovnih automobi-
la iz inostranstva dok na{a fabrika ne proradi punim kapacitetom,
dok se ne uvede neka savremena tehnologija, dok ne bude konkurentna i po
novom nekom tipu koji }e proizvoditi.
^ak je danas korisnije da se uvoze polovni automobili, jer wihov
vek trajawa je kra}i, a za bagatelu se mogu kupiti u inostranstvu. Nekad
se “mercedes” u dobrom stawu mo`e kupiti za ~etiri-pet hiqada maraka
u Nema~koj, za{to ne omogu}iti qudima da to kupe, a obezbediti pla}a-
we nekog solidnog iznosa na ime carina i poreza. Dakle, da ne bude pre-
visok iznos, da ne bude ve}i od onoga kojim je pla}en automobil, nego ot-
prilike da se to umawi prema kubika`i automobila, pa da onaj ko ima
izdvoji ~etiri-pet hiqada maraka da kupi polovan automobil u ino-
stranstvu, da mu nije te{ko da plati ovde hiqadu-dve maraka za carinu,
porez i registraciju i da taj automobil vozi neko kra}e vreme nego {to
bi vozio nov automobil. Vaqda }emo za to vreme biti u stawu i da ospo-
sobimo na{u fabriku. Vaqda }e proces privatizacije da napreduje i da
ta fabrika po~ne normalno da proizvodi i tada bismo imali neka stro-
`a carinska ograni~ewa u pogledu uvoza automobila.
729
 Dragi{a Radulovi}: Za{to nema TV prenosa iz skup{tina?
Dr [e{eq: Republi~ka skup{tina ima televizijskih prenosa. Mi
}emo se postarati da se oni vi{e nikada ne ukidaju. U Saveznoj skup{ti-
ni jo{ nismo uspeli da se izborimo za TV prenos. Nismo dobili podr{ku
ve}ine poslanika, iako skoro na svakoj sednici na tome insistiramo.
Voditeq: Da li ste, gospodine [e{eq, gledali emisiju “Da li ste za-
boravili” i ~estitke za prijem u Savez mladih socijalista?
Dr [e{eq: Ne znam o kakvim je ~estitkama re~, a emisiju “Da li ste
zaboravili”, gledao sam nekoliko puta.
Dragi{a Radulovi}: “Kakve }e mere ubudu}e Vlada preduzeti radi
suzbijawa, radi izmirewa obaveza prema poqoprivrednicima za prodate
proizvode i mo`e li da ispla}eni iznos bude preina~en na ime uplate
poreza i drugih obaveza prema dr`avi?”
Dr [e{eq: Mo`e u slu~aju kad se roba daje dr`avi. Kad se dr`ava
pojavquje kao kupac poqoprivrednih proizvoda, recimo, kad je popuwa-
vala svoje robne rezerve, kao {to je slu~aj s p{enicom, kukuruzom, sojom,
suncokretom i tako daqe. Ali kad su poqoprivredne firme vr{ile ot-
kup i same posle toga trgovale, izvozile, prodavale, koristile te poqo-
privredne proizvode, onda tu dr`ava nema obavezu. Imaju obavezu same te
poqoprivredne firme. To je problem.
Vidite, dr`ava napravi dobar potez, otpisani su poqoprivredni pore-
zi iz 1994. i 1995. godine kad su oni bili u najvi{em iznosu, a onima koji su
ih uredno platili to je priznato kao avans za pla}awe ovogodi{wih pore-
za i poreza za narednu godinu. To je dobar potez i to je stimulativno za po-
qoprivredne proizvo|a~e, i to im skida jedan balast sa vrata. Tamo gde se
dr`ava pojavquje kao kupac, mogu}a su ova prebijawa. Tamo kad su neke dru-
ge dru{tvene firme kupci i kad one raspola`u onim {to su kupile, dr`a-
va se tu ne pojavquje ni kao posrednik, ni kao garant, ni u kakvoj ulozi.
Dragi{a Radulovi}: Pitawe: “Za{to borci iz Republike Srpske ne-
maju pravo da dobiju jugoslovenski paso{?”
Dr [e{eq: Mi se zala`emo za to, i ministar za Srbe van Srbije u
Vladi narodnog jedinstva Republike Srbije ve} kre}e sa inicijativama
prema saveznim organima vlasti da se ubrza proces dodele jugosloven-
skog i srpskog dr`avqanstva svim Srbima koji su izbegli ili su progna-
ni sa teritorije Republike Srpske, Republike Srpske Krajine ili bilo
koje druge teritorije.
Dragi{a Radulovi}: “Kako ste obezbedili vojvode koji su u~estvova-
li u zadwem ratu?”
Dr [e{eq: Kako smo ih obezbedili? Ako nisu imali radni odnos –
zaposlili smo ih. Neki koji nisu imali stanove, re{ili su uz na{u po-
mo} svoje stambene probleme. Nisu svi jo{ re{ili. Neki jesu, pogotovu
oni koji su sa podru~ja Beograda. Wima smo uspeli najvi{e tih proble-
ma da razre{imo.
Dragi{a Radulovi}: “Za{to prodajemo kapital strancima i dozvo-
qavamo strana ulagawa, ako smo Americi za Kosovo rekli – ne?”
Dr [e{eq: Mi ne damo teritoriju, ali ho}emo strana ulagawa. Ho-
}emo i ameri~ka ulagawa. Znate, kad prodajete fabriku, tu fabriku ni-
730
ko ne}e da odnese. Onaj ko kupi fabriku, on ne vr{i op{tinsku vlast, je
li tako? Niti vr{i republi~ku, dr`avnu vlast. On kupi fabriku, do|e
i mora u woj da proizvodi i mora dobro da plati na{e radnike. Wemu se
ne isplati da dovodi radnike preko okeana. Wemu je najjeftinija radna
snaga ovde. Ako `eli da pridobije na{e radnike i da ih natera da dobro
rade, mora dobro da ih plati. Dakle, imamo vi{estruku korist. Mi }emo
napla}ivati porez na osnovu proizvodwe u toj fabrici. Skinu}emo je-
dan teret sa dr`ave, a radnici }e biti u stawu da zarade i da `ive od svo-
ga rada. Niko ne}e odneti tu fabriku. Fabrike se ne nose kad se kupe.
One ostaju ovde.
Dragi{a Radulovi}: To zna~i da stranci mogu da ulo`e sredstva, ali
Srbija nije na prodaju.
Dr [e{eq: Srbija nije na prodaju, sredstva se mogu ulagati u pri-
rodna bogatstva i u fabrike i tako daqe.
Dragi{a Radulovi}: Kada }e biti obezbe|ene pristojne plate za za-
poslene u kulturi i prosveti?
Dr [e{eq: Mislim da }emo jo{ dugo ~ekati pristojne plate za za-
poslene u kulturi i prosveti i u drugim dru{tvenim delatnostima. Bio
bih la`ov kada bih obe}avao da }emo u neko skorije vreme posti}i so-
lidne plate. Bi}e tu jo{ mnogo muke i mnogo problema.
Dragi{a Radulovi}: Neki va{i nastupi stvorili su vam imiy `e-
stokog protivnika. Izborni plakat je pokazivao porodi~nog ~oveka.
[ta je od ovog marketin{ki potez?
Dr [e{eq: Ja sam i porodi~an ~ovek i `estok politi~ki protiv-
nik i `estok politi~ar, ali mislim da smo mi radikali qudi dobre vo-
qe, da smo smirenog rezonovawa, da smo radikalni. Biti radikalan, zna-
~i zahvatiti stvari u korenu. Bespo{tedni smo u kritici, ali nismo qu-
di mr`we.
Dragi{a Radulovi}: Ho}ete li nam re}i ne{to o funkcionisawu sa-
me Vlade narodnog jedinstva?
Dr [e{eq: Vlada za ovih ne{to vi{e od mesec dana vrlo dobro
funkcioni{e. Imamo visok stepen razumevawa. Intenzivno radimo.
Puni smo entuzijazma, dobre voqe. Relativno se lako dogovaramo i jo{
nije bilo nikakvog problema, nikakvog sukoba, {to ne zna~i da ih ne}e
biti. Ali je bitno da sve {to se re{ava, re{avamo na jedan principije-
lan na~in i trudimo se da sa~uvamo osnovnu meru me|usobnog poverewa.
Dragi{a Radulovi}: Koja su to najaktuelnija pitawa kojima se tre-
nutno bavite?
Dr [e{eq: Rekao sam vam ve}, Kosovo i Metohija, ekonomija i soci-
jalna sfera.
Dragi{a Radulovi}: Pomenuto je da je na dana{wi dan umro predsed-
nik Josip Broz Tito, da li su drugi krivi za administrativne, avnojev-
ske granice koje su nam zadale najvi{e problema?
Dr [e{eq: Krivi su i Titovi sledbenici, slugerawe, me|u kojima
je bilo mnogo Srba koji su `rtvovali svoj narod radi svojih karijeri-
sti~kih ambicija. Tito sam ne bi mogao ni{ta. On je glavni krivac, ali
nije jedini.
731
 Voditeq: Nadovezuje se na va{ odgovor i pitawe: ko je imao snage od
srpskih lidera da posle obnove mar{alu Titu ka`e ne?
Dr [e{eq: Bilo je dosta tih koji su imali snage, ali su zaglavili na
Golom otoku, neki su ubijeni, neki su streqani. Nije ih bilo dovoqno. Da
ih je bilo dovoqno, pao bi Tito. Po{to ih nije bilo dovoqno, oni su
stradali.
Voditeq: Recimo, i ovo je kratko pitawe: da li onima koji su nespo-
sobni za vojsku ne treba davati ni dozvolu za no{ewe oru`ja?
Dr [e{eq: Ja mislim da onaj ko nije sposoban da slu`i vojsku, ne
treba da dobije ni dozvolu za no{ewe oru`ja. Da bi neko dobio dozvolu
za no{ewe oru`ja, treba da pro|e kroz osnovnu vojnu obuku, da zna da ru-
kuje tim oru`jem. To je moje li~no mi{qewe. Da vam iskreno ka`em, ne
se}am se kako je to u zakonu regulisano, ali pretpostavqam da je tako.
Dragi{a Radulovi}: “Kakva je razlika izme|u Ustava iz 1974. i novog
iz 1990. godine po na~inu dono{ewa?”
Dr [e{eq: Ustav iz 1974. godine nije nikada imao nikakav legiti-
mitet, {to zna~i da nije odgovarao voqi naroda, da je nametnut. A Ustav
iz 1990. godine u startu je imao elemente oktroisanog ustava, ali je na-
knadno stekao legitimitet vi{estrana~kim izborima iz decembra 1990.
godine. Sve politi~ke partije koje su iza{le na izbore 1990. godine, iza-
{le su po odredbama tog ustava i one su ga naknadno verifikovale. Onog
trenutka kada se sastala novoizabrana Narodna skup{tina, taj ustav je
naknadno primio elemente legitimnosti.
Voditeq: “Kada }e se ukinuti penzije [iptarima koji su nekada bi-
li na vlasti, a sada demonstriraju u prvim redovima?”
Dr [e{eq: Vide}emo to. Polako. Sve }e stvari do}i na red i na svo-
je mesto.
Voditeq: Risti} Aleksandar ka`e: “Imam uverewe o dr`avqanstvu
Jugoslavije i Srbije. Sticajem okolnosti imam preduze}e ovde u Negoti-
nu. @ivim u Makedoniji. Da li je mogu}e da dobijem li~nu kartu i pa-
so{?”
Dr [e{eq: Trebalo bi da dobije ako je dr`avqanin Srbije i SRJ i
li~nu kartu i paso{, ~im zatra`i.
Voditeq: Ovo je ve} malo~as dato kao tema kroz jedno pitawe: da li
ste upoznati da vinogradarima u Negotinu gro`|e nije ispla}eno osam
meseci. Kada }e biti ispla}eno i da li }e biti razlike zbog devalva-
cije?
Dr [e{eq: Znate {ta, ne mo`e biti razlike zbog devalvacije, ali
morala biti kamata zbog ka{wewa i to ona kamata koju poslovne banke
obra~unavaju kad one daju kredite. Li~no ne verujem da }e ti vinograda-
ri dobiti kamatu. Daj bo`e da isteraju do kraja da im se isplate svi ovi
dugovi. Tu ima dosta mafija{kog pona{awa u sferi otkupa poqopri-
vrednih proizvoda. Da li }emo biti u stawu da tome stanemo na kraj, vi-
de}emo.
Dragi{a Radulovi}: Pitawe: kada bi [iptari sa Kosova glasali, da
li bi do{lo do promene u konstelaciji snaga na politi~koj sceni Srbije?
732
Dr [e{eq: Ako nastavi da deluje Vlada narodnog jedinstva, [ipta-
ri nas nikako ne mogu ugroziti. A opstanak ove vlade zavisi, pre svega,
od we same. Ako mi budemo dobri i uspe{ni, ako narod oseti poboq{a-
we, ako oseti ozbiqnu vlast u koju mo`e imati poverewa, mi }emo nasta-
viti da vladamo i u slede}em mandatu. Ako ne budemo dobri i uspe{ni,
propa{}emo – narod ne}e hteti za nas da glasa. A Vlada narodnog jedin-
stva ima ne samo apsolutnu, ima vi{e nego dvotre}insku ve}inu u Narod-
noj skup{tini. Od 250 poslanika, mi imamo 192. Dakle, mo`emo i Ustav
da mewamo. Mo`emo svaku odluku da izglasamo koja nam padne na pamet.
Ali smo oprezni. Vodimo ra~una o svakom potezu. ^uvamo se da ne pre-
naglimo negde, da ne napravimo neku ozbiqniju gre{ku.
[to se ti~e [iptara, ako bi iza{li svi na izbore i ako bi svi gla-
sali za albanske politi~ke partije, u Republi~koj skup{tini bi ih bi-
lo negde oko 25 odsto, maksimalno 30 odsto. Samo oni koji imaju dr`a-
vqanstvo mogu da glasaju. U Saveznoj skup{tini bi ih bilo desetak. Da-
kle, za sada{wu vladu oni ne bi predstavqali nikakvu opasnost.
Dragi{a Radulovi}: Da su [iptari bili korektni i lojalni, oni su
ve} imali svoju dr`avu, ~ak su imali ve}i uticaj...
Dr [e{eq: Napravili su stra{nu gre{ku 1981. godine onim bun-
tom, tu su nama Srbima i{li naruku. Znate, da nije bilo 1981. godine
{iptarske pobune koju su srpski komunisti podla~ki nazivali, kontra-
revolucijom i time nam napakostili, jer celi Zapad je podr`ao kontra-
revolucionare, jer je celi Zapad protiv komunizma. Umesto da se ka`e,
separatizam, ovde se godinama govorilo o kontrarevoluciji. Stra{nu
nam je to {tetu nanelo. Da su se tada [iptari primirili, da su sa~eka-
li u ovom statusu 1990, 1991. godinu, raspad Jugoslavije, slom komunizma,
oni bi se lepo, komotno otcepili i oti{li, ne bismo imali {anse da ih
zaustavimo.
Dragi{a Radulovi}: U jednom momentu su imali ve}i uticaj od samih
Srba.
Dr [e{eq: U martu 1981. godine onim buntom, [iptari su nam
i{li naruku, jer wihov bunt je doveo do ubrzavawa nekih politi~kih
procesa u Srbiji, do smene komunisti~kih garnitura, do prave smene ge-
neracija. Znate, zahvaquju}i tome smo uspeli da se relativno lak{e ota-
rasimo Petra Stamboli}a, Nikole Qubi~i}a, Dra`e Markovi}a i mno-
gih drugih iz tada{we komunisti~ke bulumente koja je slepo slu`ila
Titu.
Dragi{a Radulovi}: Fakat je da su Srbi dobar i iskren narod. Dok
smo mi negovali bratstvo i jedinstvo, veliki broj Srba se izja{wavao
kao Jugosloveni, istovremeno, na drugoj strani su uz pomo} Zapada ple-
li jednu drugu mre`u.
Dr [e{eq: Da, jedino su Srbi `eleli iskreno Jugoslaviju, a drugi
to nisu hteli. Drugi su Jugoslaviju smatrali kao privremeno i prolazno
re{ewe, do otcepqewa.
Dragi{a Radulovi}: Postoji li mogu}nost da se nadoknadi {teta
koju su Jezda i Dafina naneli, na taj na~in {to su pokrali ovaj narod?
733
 Dr [e{eq: Postoji mogu}nost da se delimi~no nadoknadi ta {teta.
Tome }e vlada morati da se posveti, pre svega Savezna vlada. Znate, svoje-
vremeno je napravqen Anketni odbor Savezne skup{tine koji je napravio
izve{taj. Taj izve{taj nikada nije razmatrala Savezna skup{tina. Ove dve
banke }e morati napokon da idu pod ste~aj. Mora}e da se konstitui{e ste-
~ajna masa, da se vidi kolika je ta masa i da se ide na obe{te}ewe {tedi{a.
Kako }e se morati vr{iti to obe{te}ewe? Ne kao kod stare devizne
{tedwe. U ovom slu~aju, kod Jugoskandika i Dafiment banke mora}e
prethodno da se vidi koliko je koji {tedi{a na ime kamata dobio od te
banke. Kada se isplata kamata ra~una kao isplata glavnice, ako je pri-
mao 12% ili 14% mese~no na ime kamata, pa kamate sve uzeo a ostala mu
glavnica, mo`da je kroz kamate dobio vi{e nego {to mu glavnica izno-
si. Ako se kockao na taj na~in sa dr`avom, onda nema pravo da tra`i na-
doknadu. Nama je problem sirotiwa koja je i zadwi dinar za to dala. Qu-
di su nekad prodali ku}u i ulo`ili u banku. Dobili su mo`da za dva, tri
meseca kamate i ostali bez i~ega. Zna~i, tu do kraja moramo biti pravi~-
ni, da se u masi gleda koliko je ko izvukao na ime kamate, pa da mu se to
odbije od glavnice, a ako je jo{ ne{to preostalo, da mu se isplati.
Ako je neko na ime kamate dobio vi{e nego {to mu iznosi glavnica,
mi ne mo`emo tra`iti da to vrati nazad, to je nemogu}e. On je svoje do-
bio i gotovo. Ali da obe{tetimo, iz ove preostale mase, one koje su stra-
dali kroz poslovawe Jugoskandik i Dafiment banke. I to mora da bude
tako ubudu}e, da vode ra~una da se ne kockaju sa takvim bankama. Gde vas
god privla~e sa prevelikom kamatom, mo`ete da stradate.
Dragi{a Radulovi}: Da li }ete gostovati i na privatnoj televiziji?
Dr [e{eq: Da. ^im me pozovu. Ja sam tamo bio nekoliko puta gost,
mislim ukupno tri puta. Rado se odazivam svim pozivima i mislim da bi
svaki politi~ar trebalo toga da se dr`i, i politi~ar re`ima i politi-
~ar opozicije, jer ovakvi nastupi za mene su veliki ispit. Jedna velika
{kola. Kroz pitawa koja mi gledaoci postavqaju, mnogo u~im i mnogo sa-
znajem o preokupacijama gra|ana, o preokupacijama naroda, a kao politi-
~aru to mo`e samo da mi koristi.
Voditeq: Imate i pitawe, nadam se da nije li~ne prirode: da li obi-
lazite jo{ neka privredna preduze}a ili se posle ove emisije vra}ate u
Beograd?
Dr [e{eq: Posle ove emisije se vra}am u Beograd. Kasno je suvi{e
u ovo doba se obilaze kolektivi, a ni{ta drugo nije bilo ni planirano.
Planirana je samo ova emisija. Danas sam imao naporan radni dan u Beo-
gradu. Posle toga sam se spakovao i krenuo.
Voditeq: Pored tri sina koje imate, da li o~ekujete k}erku?
Dr [e{eq: O~ekujem bebu, pa kako Bog odlu~i, samo neka bude `ivo
i zdravo.
Voditeq: “Da li je gospodin [e{eq primio ve} neki li~ni doho-
dak?”, pretpostavqam ovaj funkcionerski.
Dr [e{eq: Nisam nikakav funkcionerski li~ni dohodak primio.
Ja sam i daqe u radnom odnosu u Saveznoj skup{tini. Jednostavno, ne}u
do}i u situaciju da primam dve plate. Ako sam tamo u radnom odnosu,
734
osta}u tamo, to je u{teda za buyet Srbije. Ovako se malo pona{am lokal-
patriotski, {to bi se reklo. Drugo, i dok sam bio predsednik Op{tine
Zemun, nikad ni jedan jedini dinar ja nisam dobio od Op{tine Zemun. Ne
zato {to nisam mogao, mogao sam bar funkcionerski dodatak uz ovu pla-
tu saveznog poslanika. To nisam hteo, apsolutno ni dinar. I moj nasled-
nik na toj funkciji, Stevo Dragi{i} se na isti na~in pona{a.
Voditeq: Vi ste ba{ odgovorili na jedno pitawe koje se nalazi u
ovoj grupi pitawa, a ima ih podosta, dakle, funkcije na nivou op{tine,
vlade. Vi ste to pokazali na svom li~nom primeru. Kakav je stav Vlade
Srbije u slu~aju kada se zadr`e direktorska mesta u mati~nim preduze-
}ima?
Dr [e{eq: Vlada Srbije o tome nije raspravqala, a mi srpski ra-
dikali smo protiv toga. Mi imamo slu~aj samo jednog ministra bez port-
feqa, da je ujedno i direktor jedne firme. Mi smo svojim primerom po-
kazali da je nemogu}e opstati na dve takve funkcije i kao ministri se
pona{amo veoma skromno, nemamo neke posebne prohteve. Ja, recimo,
mnogo putujem kroz Srbiju i nikada nisam uzeo nijednu dnevnicu, niti
mislim da uzmem. Koristim slu`beni automobil vlade. To je ono {to mi
pripada po funkciji, da pla}am vo`wu po Srbiji ne bih mogao.
Zna~i, imam na raspolagawu voza~a i benzin za taj automobil, mada
ga nabavqa voza~ na osnovu bonova. Ja nikada ni dinara ne uzimam za put-
ne tro{kove. Ne znam kad sam u `ivotu naplatio putne tro{kove.
Voditeq: Jo{ jedno zanimqivo pitawe: “[ta gospodin [e{eq mi-
sli o prodaji frekvencija za televiziju, da li bi od tih sredstava bile
ispla}ene penzije i de~ji dodatak?”
Dr [e{eq: Ne mogu ba{ sve penzije i de~ji dodaci da se isplate, ali
to }e opet za dr`avu biti zna~ajan izvor prihoda. Mogu neke obaveze da
se time pokriju. Ja mislim da treba prodati sve frekvencije, ukoliko
ima zainteresovanih kupaca. Dakle, koliko ima zainteresovanih pri-
vatnih radio i TV stanica. Treba tu pametno da se odmeri visina takse
za frekvenciju. Ne sme da bude preteran iznos, pa da se gase radio-tele-
vizijske stanice, a ne sme i suvi{e mali iznos da bude, da obezvredi pri-
rodno bogatstvo kakvo su frekvencije. Frekvencije su vam kao nalazi-
{te nafte, kao rudnik ugqa, kao {uma, voda, prirodno bogatstvo naroda
i dr`ave.
Voditeq: Zanimqiva je va{a programska orijentacija ranije, a veza-
na za sredstva informisawa i wihovu privatizaciju i distinkciju onih
koji bi trebalo da budu na buyetu. Ho}ete li kratko odgovoriti, to me-
ne li~no zanima?
Dr [e{eq: Zala`em se da u dr`avnim rukama ostane samo dr`avna
televizija Srbije, radio i ni{ta vi{e. Sve ostalo da se privatizuje. Da
kompanija “Politika” bude pod kontrolom vlade sa 51 odsto u~e{}a dr-
`avnog kapitala. Sve ostalo da bude privatno i ako mo`e da opstane na
tr`i{tu, da opstane, ako ne mo`e, da se ugasi.
Dragi{a Radulovi}: “Za{to ste prihvatili funkciju potpredsed-
nika Vlade i {ta mislite o politici Mila \ukanovi}a?”
735
 Dr [e{eq: Prihvatio sam funkciju potpredsednika Vlade, takav je
bio odnos snaga u Narodnoj skup{tini. Radikali su dugo insistirali da
na{ bude predsednik Vlade. Me|utim, pokazali smo, po{to su {est me-
seci trajali pregovori oko sastava nove vlade, u jednom trenutku dobru
voqu i odustali od tog zahteva, ali smo insistirali do kraja da sastav
vlade bude proporcionalan odnosu snaga u Republi~koj skup{tini. U
Vladi ima 15 radikala, 15 socijalista, 5 julovaca i jedan vanstrana~ki
ministar, to je ministar bez portfeqa, Milan Beko. Mislim da je to bi-
lo dobro re{ewe. Do zadweg momenta smo insistirali da i SPO u|e u
vladu, ali oni nisu hteli. Oni su govorili da sami `ele u vladu, ali da
ne}e sa nama. Ako ne}ete s nama – {ta }u vam ja, sad ne morate.
Mi nikada nismo nastupali tako kategori~ki i nikada nismo prema
nekome bili tako odbojni, nikada nismo bili tako netrpeqivi. Za{to
sam pristao da budem potpredsednik Vlade? Zato {to je trebalo i sam da
preuzmem li~nu odgovornost za funkcionisawe ove vlade. Mo`da bi bi-
lo lagodnije da su radikali u{li u vladu, da sam ja ostao van vlade. O toj
varijanti smo raspravqali i to bi bilo izvesno be`awe od odgovornosti.
Ovako, po raspodeli, po svim principima dobili smo dva potpredsedni~-
ka mesta, Tomislav Nikoli} i ja. Ovo je prilika da poka`emo da li ne{to
vredimo i da li ne{to znamo. Ako ne poka`emo, onda mi odosmo i do}i }e
neki drugi politi~ari. Narod ne}e da trpi nikoga ko nije sposoban i ko
ne}e da radi onaj posao koji mu je voqom naroda predodre|en.
[to se ti~e Mila \ukanovi}a, mi smo bili ranije u `estokom poli-
ti~kom sukobu, pa sam onda trijumfalno i{ao na Cetiwe, na wegovu ina-
uguraciju i to posle onog progona iz Crne Gore, izno{ewa na rukama, za-
brane ulaska, jer mi je dve godine protivzakonito i protivustavno bilo
zabraweno da u|em u Crnu Goru. Kada ja najavim da idem u Crnu Goru, oni
mobili{u sve specijalce, kontroli{u sve prelaze, ~uda su se de{avala.
Ovog puta sam trijumfalno do{ao na Cetiwe. Ne svi|a mi se politika ko-
ju vodi Milo \ukanovi}, pogotovo wegova dva kqu~na poteza u posledwe
vreme, zalagawe da strane sile posreduju u procesu re{avawa kosovskome-
tohijskog pitawa i wegovo suprotstavqawe referendumu u Srbiji. Mi-
slim da su to krajwe pogre{ni potezi i pokazuju da je on u stvari u moral-
nom smislu poquqan, da ose}a veliku opasnost od predstoje}ih izbora i da
povla~i u iznudici krajwe lo{e poteze koji }e mu se razbiti o glavu.
Voditeq: Koja je va{a procena rezultata izbora u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ne znam, mislim da nijedna stranka sama ne}e imati ap-
solutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini. O~ekujem da }e radikali solidno
pro}i na tim izborima, da }emo opet biti parlamentarna stranka.
Voditeq: Ovih dana predstoji analiza rada, zapravo onih prvih sto
dana rada Vlade u Republici Srpskoj, vlade gospodina Dodika. Najavqe-
na je i mogu}a rekonstrukcija te vlade. Da li ima izgleda da bi radikali
mo`da...
Dr [e{eq: Ja ne verujem da }e do toga do}i, ali u septembru su par-
lamentarni izbori, pa }emo videti kako }e se stvari razvijati. Na{a
ocena te vlade je lo{a, imamo mnogo primedbi i kritikova}emo tu vla-
736
du do kraja. Mi se ve} zahuktavamo za predizbornu kampawu u Republici
Srpskoj i ~im se zavr{e izbori u Crnoj Gori, svom snagom idemo na iz-
bore u Republici Srpskoj.
Voditeq: “Da li je Ibrahim Rugova ro|en u Albaniji ili na Koso-
vu? Da li je dr`avqanin Albanije ili SRJ?”
Dr [e{eq: Ja ne znam gde je ro|en Ibrahim Rugova, a koliko znam,
dr`avqanin je Savezne Republike Jugoslavije i kada putuje u inostran-
stvo putuje sa na{im paso{em.
Voditeq: “Da li poqoprivrednici koji su pro{le jeseni isporu~i-
li svoje tr`ne vi{kove i nisu ih naplatili, imaju pravo na nadoknadu
kursnih razlika izme|u pomerawa kursa dinara prema nema~koj valuti?
Dokle }e marka da dominira u Jugoslaviji?”
Dr [e{eq: Odgovorio sam na ovo prvo pitawe. To se ne bi moglo us-
kla|ivati na kursu marke, ali bi se mogla obra~unavati kamata kada bi
sada poqoprivrednici tu`ili, pa sudovi radili a`urno. Me|utim, pro-
blem je sa na{im sudovima {to su vrlo nea`urni, neefikasni, procesi
traju po nekoliko godina. [to se ti~e nema~ke marke, nije slu~ajno {to
je ona kod nas uvedena prakti~no kao paralelno sredstvo pla}awa.
Prvo, zbog toga {to je veliki broj qudi iz na{e zemqe radio u Ne-
ma~koj, jo{ uvek radi, i kada je re~ o stranim devizama, imamo najve}i
priliv upravo u markama. Drugo, kada je dinar po~eo naglo da slabi, da
propada, to je bilo krajem osamdesetih godina, marka se morala pojaviti
kao alternativno sredstvo pla}awa. Dok nije do{lo do naglog pada
dinara retko su qudi tra`ili marku, retko su kupovali. Kupovao je sa-
mo onaj ko je nameravao da putuje u inostranstvo. Tada smo mi imali go-
di{wu inflaciju od otprilike 20 odsto, to je bilo krajem sedamdesetih
godina, pa nam je i to izgledalo kao neka dubqa kriza.
Prva katastrofa se zadesila sa vladom Ante Markovi}a, kada smo
imali svakodnevnu devalvaciju i kada su qudi prestali da obra~unavaju
vrednost u dinarima i potpuno pre{li na marke. Onda smo 1990. godine
imali izvestan period stabilizacije i to je trajalo do 1991. godine, do
otcepqewa Slovenije, Hrvatske, Makedonije, i tada je na{a vlast bila
primorana da {tampa velike koli~ine dinara, da ide na hiperinflaci-
ju da bi obezvredila dinare koji su se zatekli u rukama Slovenaca, Hrva-
ta, Makedonaca i drugih, jer su oni te dinare po~eli nelegalno da ubacu-
ju na srpsko tr`i{te. Pokupovali bi svu na{u robu da na{a vlada nije
obezvredila dinar. Me|utim, onda je krenuo taj stampedo hiperinflaci-
je. Vlada se 1993. godine nije sa wim nosila kako treba i do{li smo do
one situacije u kojoj je dinar bio apsolutno obezvre|en, a plate svedene
na dve marke mese~no, penzije na jednu marku.
Voditeq: Ovo je sada vi{e sa jednim polemi~kim tonom. Profesor
Voja iz Negotina: “Gospodin [e{eq govori da je stvarawe jugoslovenske
dr`ave pretilo da uni{ti tekovine oslobodila~kog rata srpskog naro-
da u XIX i XX veku. To nije ta~no. Ne poznajete dovoqno istoriju.”
Dr [e{eq: Ja mislim da taj profesor ne poznaje dovoqno istoriju.
Srbiji su Londonskim paktom iz 1915. godine garantovane zapadne gra-
737
nice koje su skoro pribli`ne liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Vi-
rovitica. Ne ba{ Karlobag, ali recimo, rt Plo~e. Da je Srbija ostala
na tim granicama, re{ila bi sve svoje unutra{we probleme i izrasla u
stabilnu dr`avu. Koje su gre{ke kraqa Aleksandra i tada{weg re`ima?
Pre nego {to se Nikola Pa{i} vratio u zemqu, vlada Stojana Pro-
ti}a po~ela je da obavqa poslove za kraqa Aleksandra i da ispuwava sve
wegove naloge u pogledu ujediwewa sa Hrvatima i Slovencima. U novem-
bru 1918. godine vi{e od dve tre}ine kotarskih i oblasnih narodnih od-
bora na podru~ju Bosne i Hercegovine donelo je odluku o odbijawu poslu-
{nosti Zemaqskoj vladi u Sarajevu i o direktnom prikqu~ewu svog ko-
tara ili svoje oblasti Kraqevini Srbiji. Posle prvodecembarskog akta
ujediwewa, Stojan Proti} kao predsednik Kraqevske vlade, uputio je
cirkularno pismo svim kotarima i svim oblastima da do daqeg moraju
priznavati supremaciju Zemaqske vlade u Sarajevu.
Drugo, na{a vojska je zauzela Sloveniju posle Prvog svetskog rata. Sr-
bija se mogla povu}i, mogla je deo dati Austrijancima i imali bismo u Au-
strijancima prijateqe, mogla je deo dati Italijanima i imali bismo u
Italijanima prijateqe. Mogla je Hrvatsku dati Ma|arima zajedno sa Hr-
vatskim primorjem i imali bismo u Ma|arima prijateqe, sve do Karloba-
ga. Ovo drugo je moglo ostati pod na{om kontrolom i da se stvori ozbiq-
na dr`ava. Da smo tako uradili ne bi bilo Jasenovca, ne bi bilo mnogih
drugih srpskih tragedija, ne bi nam posle oteli Makedoniju, niti Bosnu i
Hercegovinu, ni Srpsku Krajinu, ne bi dovodili u pitawe Kosovo, niti
Sanyak i Vojvodinu. Desilo se {ta se desilo. Tragika je istorije {to je
ona neponovqiva. Desilo se, i sada moramo da vidimo {ta }emo sa posle-
dicama. Sada ne vredi kukwava. Moramo neke istorijske pouke izvla~iti.
Kraq Aleksandar je 1928. godine shvatio da nema ni{ta od zajedni~-
ke dr`ave i tada se bavio mi{qu da izvr{i amputaciju Hrvatske. Tada su
ga spre~ili neki srpski politi~ari, me|u wima Svetozar Pribi}evi},
koji je posle izrastao u jednog od najve}ih izdajnika srpskog naroda. On
je prosto napao kraqa Aleksandra i rekao da je to nevi|eno u istoriji da
neki kraq sam smawuje svoju kraqevinu. Da je bar tada napravio taj potez,
sve bi bilo druga~ije.
Voditeq: ^esto se pomiwe i teza da je Srbija trebalo da razbije Jugo-
slaviju i da proglasi svoju dr`avu na teritoriji gde `ivi srpski narod.
Dr [e{eq: Izdajni~ke opozicione partije u Srbiji su se 1991. godi-
ne zalagale da Srbija proglasi suverenitet i nezavisnost u avnojevskim
granicama. Se}ate se toga? Mi smo se zalagali da se Republika Srpska i
Republika Srpska Krajina odmah ujedine sa Srbijom i Crnom Gorom. Me-
|utim, re`im u Beogradu je bio suvi{e oprezan prema tome, nije se usu-
|ivao, a re`im u Podgorici je kategori~ki bio protiv te varijante.
Voditeq: Kada }e se odvojiti politika od ekonomije?
Dr [e{eq: Nemogu}e je da se odvoji politika od ekonomije. Apsolut-
no nemogu}e. Nema politike bez ekonomije. Mi, na`alost, imamo mnogo
politi~ara koji se uop{te ne razumeju u ekonomiju, ali vremenom }e se i
oni is~istiti sa politi~ke scene. Su{tina svake politike je ekonomija.
Voditeq: Za{to ba{ svi mrze Srbe?
738
Dr [e{eq: Ne mrze svi Srbe. Mi smo se na{li Amerikancima na
putu u realizaciji wihovih geostrate{kih interesa i zbog toga poku{a-
vaju da nas uni{te. Na{li smo se na putu i Nemcima u poku{aju obnove
Austrougarske i sada su Nemci i Amerikanci delimi~no uskladili svo-
je napore na Balkanu.
Voditeq: Pani} Bo`idar pita: “Za{to se zata{kavaju kriminali
pojedinih ~elnika iz svih partija u celoj Srbiji, pa i ovde?”
Dr [e{eq: Nemojte da se zata{kavaju kriminalci iz svih partija.
Da vidimo da li ima neki iz Srpske radikalne stranke. Ja ne verujem da
ima takav.
Voditeq: “Po privatizaciji {kolstva, da li }e {kolovawe biti do-
stupno svima ili samo bogatima? Kako }e biti izvr{ene selekcije u~e-
nika?”
Dr [e{eq: [kolovawe mora biti pristupa~no svima i mi }emo ra-
diti na reformisawu {kolskog sistema. U prvoj fazi }e se raditi re-
formisawe univerziteta. Vi znate kakvi su na{i prethodni stavovi o
tom pitawu. Govorili smo o wima u predizbornoj kampawi, a sada }emo
videti kolike su {anse da se to sprovede. Recimo, ja sam li~no za ukida-
we prijemnih ispita na fakultetima. Smatram da na prvu godinu fakul-
teta treba da se upi{u svi koji `ele da studiraju a imaju zavr{enu sred-
wu {kolu, ali prva godina da bude te{ka, selektivna, pa do kraja septem-
bra ko polo`i sve ispite mo`e da nastavi studije besplatno. Ko ne po-
lo`i, a `eli daqe da studira, mora da pla}a. Svima da bude besplatno
{kolovawe je nemogu}e. Dakle, ja sam da besplatno {kolovawe bude za
dobre studente.
Voditeq: “[ta }e gospodin [e{eq da u~ini po pitawu kriminala
i korupcije? Da li bi u{ao i bio prihva}en u vladi da nije iskoristio
situaciju sa Kosova?”
Dr [e{eq: ^ini}emo sve kao Vlada narodnog jedinstva da se do kra-
ja uspostavi pravni poredak i da se uni{ti kriminal. Drugo, mi nismo is-
koristili nikakvu situaciju. Mi smo samo pokazali strpqewe, odlu~nost
i principijelnost. Razgovarajte sa socijalistima u Negotinu. Ja mislim
da je ogromnoj ve}ini laknulo, da su mnogi odahnuli kada su ~uli da je ko-
alicija sklopqena sa radikalima a ne sa Srpskim pokretom obnove.
Ogroman je broj gra|ana koji nije u~lawen ni u jednu stranku odah-
nuo, jer im je ova varijanta ~istija, otvorenija, principijelnija nego da
se u{lo sa Srpskim pokretom obnove. Kakav bi tada haos nastao u Srbi-
ji, to Bog zna. Videli smo {ta se de{ava po Beogradu, po drugim op{ti-
nama gde je vladala koalicija “Zajedno”, dok se nije posva|ala, i kako to
sada deluje. Ube|en sam, mo`ete i da }utite, o~ekujem da }ete da }utite
i ne}ete da se izjasnite, ali sam ube|en da i vi tako mislite, da tako pro-
cewujete, da su ovde u Negotinu mnogi odahnuli kada su ~uli da je ipak
ova varijanta u Narodnoj skup{tini realizovana.
Voditeq: ^ini mi se da ste imali nivo od {est meseci do konstitu-
isawa vlade, da je va{a stranka i vi li~no ipak odr`ala jedan renome i
ono za {ta se zalagala. Bio je lep gest taj {to ste vi do kraja insistira-
li da i Srpski pokret obnove...
739
 Dr [e{eq: To nije samo stvar lepog gesta. Mi smo to iskreno hteli.
Nismo vukli za rukav po svaku cenu da u|emo, nismo tra`ili vile na De-
diwu, na Ko{utwaku, nismo tra`ili ambasadorska mesta.
Voditeq: “Za{to svi iz svoje zemqe mogu da iza|u, a mi izlazak iz ze-
mqe pla}amo? [ta }e biti sa pravosna`nim sudskim re{ewem Dafi-
ment banke? Da li mo`ete da nalo`ite sudskim organima izvr{ewe?”
Dr [e{eq: Sudovi su nam krajwe neefikasni i vlada ne sme direkt-
no da se me{a u rad suda. Vlada samo re{ava sistemska pitawa delovawa
pravosudnog sistema, ali }emo morati da primenimo neke sistemske me-
re i da rad sudova u~inimo efikasnijim. Ima mnogo pravosna`nih pre-
suda koje ni sudovi nisu u stawu da sprovedu u praksi.
Voditeq: “Za{to na tr`i{tu nema cigareta, a ima ih na ulici?”
Dr [e{eq: Prvo, desila se velika kriminalna afera u Duvanskoj
industriji Ni{. Uhap{en je biv{i direktor Smiqko Kosti}. Sada je
novo rukovodstvo u fabrici, fabrika normalno posluje i dnevna pro-
izvodwa se odmah proda. Prilikom izlaska iz fabri~kog kruga plate se
sve akcize i da`bine dr`avi. Onaj ko kupi cigarete sklawa u skladi-
{ta, pa ~uva i ~eka pove}awe cena ili pu{ta na crno u prodaju. Zvani~-
na cena je prose~no ~etiri dinara po paklici, a na crno je sedam dina-
ra ta ista vrsta cigareta. Strane cigarete su otprilike 12 dinara. Ja
ne pu{im, pa ne znam to ba{ dobro, ali mislim da sam poprili~no in-
formisan.
Mi kao vlada dr`imo cene cigareta na ~etiri dinara, ali to izmi~e
kontroli u praksi, jer cigarete ne idu u kioske, ne idu u prodavnice, ne-
go se prodaju na crno i uglavnom se prodaju po sedam dinara. Zna~i, neko
izvla~i ekstraprofit. Mi tra`imo varijantu da stanemo na kraj takvom
izvla~ewu ekstra profita.
Voditeq: [ta se promenilo od kada ste u Vladi narodnog jedinstva,
od kada imate toliko resornih ministarstava, od kada ste ravnopravni u
tom sistemu? [ta se promenilo na lokalnom nivou, recimo, kada je Srp-
ska radikalna stranka u pitawu? [ta je sa prostorijama Srpske radikal-
ne stranke?
Dr [e{eq: U Negotinu jo{ imamo problema sa neuslovnom prosto-
rijom Srpske radikalne stranke. Mislim da jo{ nemamo ni telefon u toj
prostoriji. Godinama smo se borili da dobijemo bilo kakvu prostoriju.
Nismo imali nikakvu i sada smo dobili ne{to {to je krajwe neuslovno,
jedna vrlo mala sobica. Trebaju nam boqe prostorije, ali imamo proble-
ma sa op{tinom i mora}emo preko Ministarstva za lokalnu samoupravu
da se izborimo da se to pitawe napokon re{i. Mislim da je vi{e stvar
lokalnog nivoa vlasti za{to taj problem jo{ nije re{en.
[ta se promenilo u Vladi mo}i }e se zakqu~ivati kada istekne tih
prvih sto dana. Mi intenzivno radimo na pitawu Kosova i Metohije,
pripremamo sistemske mere u ekonomskoj sferi, koncept nam je da idemo
na obarawe stope poreza i doprinosa na plate. Odustali smo od rebalan-
sa buyeta, bez obzira na devalvaciju, ~uvamo kurs dinara i spremamo sa-
da neke nove sistemske zakone, recimo Zakon o lokalnoj samoupravi, Za-
740
kon o univerzitetu, ima}emo intervencije u Zakonu o svojinskoj tran-
sformaciji, radimo na Zakonu o informisawu, radimo na ~itavom nizu
drugih zakonskih projekata.
Tu treba ne{to vremena i ova vlada je ipak vlada izvesnog kompro-
misa i moramo i}i u proces me|usobnog usagla{avawa, tako da }e neka
re{ewa sporije da izlaze u javnost, ali je dobro da ih unapred pro~e-
{qamo i onda ne}e biti neophodna neka velika rasprava u Skup{tini
kada imamo do kraja pre~i{}en, razmotren zakonski tekst.
Voditeq: Kada je re~ o prostorijama, ju~e sam u Trsteniku video ce-
lu jednu ku}u na kojoj pi{e da je to sedi{te Srpske radikalne stranke.
Me|utim, tamo su svi prozori polupani. Da li je to napu{teno?
Dr [e{eq: Mi nemamo nikakvu ku}u u Trsteniku. Mi imamo stra-
na~ke prostorije u jednoj prizemnoj zgradi u Trsteniku, ali ne u celoj
zgradi, ve} samo deo te zgrade. Imamo samo dve kancelarije, ali solidne
i sa telefonom. U Negotinu zaista nemamo uslova.
Voditeq: Da li imate informacije da je na prostoru Timo~ke Kra-
jine poja~ana radijacija?
Dr [e{eq: Ne, bilo je nekih spekulacija da je do{lo do {irewa ra-
dijacije iz Bugarske, ali koliko ja znam i koliko smo informisani u
Vladi Srbije, nije bilo neke poja~ane radijacije, nikakve radijacije ko-
ja bi dovodila u pitawe zdravqe qudi, tako smo bar informisani. Ja
li~no nisam proveravao.
Voditeq: Vrlo ~esto se ovih dana govori u medijima o tome da je al-
banska nacionalna mawina na Kosovu van standarda, {to zna~i da su pre-
vi{e dobili, ~ak i preko onoga {to garantuju neke druge zemqe koje se-
be deklari{u kao izuzetno demokratske. Vi se, kao {to znam, zala`ete
za kulturnu i personalnu autonomiju na Kosovu. Kakav je to raskorak? O
kojim se pravima radi? Koji je to vi{ak prava, a {ta je zapravo istina u
svemu tome?
Dr [e{eq: Mi bismo protiv teritorijalne autonomije. Teritori-
jalna autonomija vodi odvajawu od Srbije. Dakle, mi mo`emo da prihva-
timo samo ono {to Ustav propisuje, ni{ta vi{e od onoga {to je u Usta-
vu. Mi smo kao stranka i protiv ovoga. Mi bismo potpuno ukidali teri-
torijalne autonomije, ali ovo je za nas zate~eno stawe i po{to smo po
tom Ustavu iza{li na izbore, po{to o~ito kao stranka delujemo na osno-
vu odredaba tog Ustava, mi po{tujemo to zate~eno stawe dok se ne usagla-
se voqe odre|enih politi~kih partija ili eventualno Ustav promeni.
Mi smo za uvo|ewe kulturne autonomije. Ako [iptari ne `ele da
idu u na{e {kole, neka formiraju svoje privatne. Ako ne `ele na{e
kulturne institucije, neka formiraju svoje, ako ne `ele na{e informa-
tivne institucije, neka formiraju svoje, ako ne `ele da u~estvuju u na-
{em sistemu socijalnog osigurawa, neka formiraju svoj sistem. Ali sa-
mi neka finansiraju, neka wihovi doprinosi odmah idu u wihove fondo-
ve, a dr`avi samo da pla}aju porez. To je jedna varijanta koja bi do kraja
bila principijelna, koja nama ne bi smetala. I na kraju, {to bismo mi
[iptare terali da slu`e vojsku ako oni ne `ele. Mo`da je i za nas bo-
741
qe da ne slu`e na{u vojsku. Nama je sigurnije za na{u decu. Moja tri si-
na }e biti vojnici i ja `elim da oni budu sigurni u tim kasarnama. Ako
zatreba da se borimo, za otaybinu, onda treba svi da se borimo i sinovi
i o~evi, ali ba{ da ga neko ne ubije na spavawu u kasarni.
Voditeq: Zahvaqujemo se gospodinu [e{equ na jednom veoma iscrp-
nom razgovoru. Odgovorili ste na sva pitawa. Jedino je ostalo neko koje
nismo postavili, a vi ste o~ekivali.
Dr [e{eq: Ne znam, o~ekivao sam da imate i neka te{ka pitawa.
Voditeq: Uglavnom su tok ove emisije diktirali na{i gledaoci.
Ovo je uglavnom ono {to je ve} obra|eno kroz deo pitawa. U vezi sa uzur-
pacijom i kriminalom smo ve} odgovorili.
Dr [e{eq: Ja se nadam da }ete me jo{ nekad pozvati, tako da }e bi-
ti prilike da se odgovori na ne{to {to ve~eras nije postavqeno.
Voditeq: Ovde ima mesta za jo{ televizija.
Dr [e{eq: Uvek je to konkurencija. Uvek su sve partije me|usobno
konkurencija i uvek su sve televizije me|usobno konkurencija, iako ja
znam da ovde ima mesta za jo{ nekoliko televizija i lokalnih i regio-
nalnih.
Voditeq: U vreme kada ste gostovali na samostalnoj televiziji, mi
smo bili od strane Radio Beograda zamoqeni da va{ nastup propratimo,
i budite sigurni da je va{ nastup na samostalnoj televiziji bio vrlo le-
po i profesionalno propra}en.
Dr [e{eq: To {to ste vi korektni jedni prema drugima ne zna~i da
niste konkurencija, nego ste korektna konkurencija. Ja se nadam da }e
ovaj va{ profesionalni nastup da se zadr`i i u budu}nosti, da se ne}e
povratiti stawe od pre nekoliko godina.
Voditeq: Dakle, dragi gledaoci, protekla dva sata sa nama u studiju
bio je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade narodnog jedinstva Re-
publike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke.
XXXVI
SRPSKO NE – REZULTAT JEDINSTVA
Radio B92, 5. maj 1998. godine
Bojana Leki}: Po{tovani slu{aoci Radija B92, dobro ve~e. Moje
ime je Bojana Leki}. Ovo je javno izvo|ewe emisije “Dva u tri” u okviru
Radija B92, povodom devete godi{wice na{eg radija. Prva emisija je in-
formativnog programa, koju }ete imati prilike da gledate i slu{ate
u`ivo i kao {to to ve} red nala`e u Radiju B92, otvorenom programu, vi
}ete imati prilike da postavqate pitawa u drugom delu emisije. Osim
dobrodo{lice svima vama, du`nost mi je da vas pozovem na red i disci-
plinu, kako to nala`e obi~aj. Pravila pona{awa }e vam objasniti kole-
ga Timofejev, voditeq na{e veoma popularne emisije “Dva u tri”, koja
ve~eras ima specijalan termin zbog specijalnog povoda.
742
Dakle, molim vas da ne bude glasnog navijawa, jer nekoliko televi-
zija snima ovaj duel i on }e biti sasvim sigurno emitovan na 33 stanice
nezavisnih elektronskih medija i u televizijskoj verziji.
Kao {to znate, na{i ve~era{wi gosti su dr Vojislav [e{eq, pred-
sednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike Sr-
bije, i sa druge strane dr Zoran \in|i}.
Timofejev: Dobro ve~e, dobro do{li u emisiju “Dva u tri”, dobro do-
{li na javno snimawe emisije koja }e i}i u ~etvrtak, u svom redovnom
terminu od 15 do16 ~asova. Emisija traje jedan sat i ovaj na{ razgovor bi
trebalo da traje jedan sat. Dakle, sad je 20 ~asova i emisija }e trajati do
21 ~as. Kao {to smo ~uli, sa moje desne strane je dr Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike
Srbije, a sa moje leve strane je dr Zoran \in|i}, predsednik Demokrat-
ske stranke. Zamolio bih da okvirno po{tujemo ovih 3 minuta i 20 se-
kundi, da ne bi neko pri~ao mnogo vi{e, a neko mnogo mawe. Posledwih
10 do 15 minuta ima}ete prilike da postavite pitawe mojim i va{im go-
stima. Zamoli}u vas da iza|ete kada budemo krenuli sa postavqawem pi-
tawa. Molim vas da pitawa budu kratka, bez mnogo konstatacija, jer ne-
mamo mnogo vremena. Dakle, krenimo odmah. Gospodine [e{eq, kako se
ose}ate kao potpredsednik Vlade? Kako to funkcioni{e?
Dr [e{eq: Vlada narodnog jedinstva dobro funkcioni{e. Prvih
mesec dana nije bilo nikakvih posebnih problema, postigli smo ve} ne-
ke rezultate i intenzivno radimo na sistemskim promenama, na sistem-
skim zakonima za koje se nadamo da }e poboq{ati ukupno stawe u na{em
dru{tvu. Osnovne preokupacije su nam pitawe Kosova i Metohije, eko-
nomsko i socijalno pitawe. Srpska radikalna stranka je `elela da sama
postane vladaju}a politi~ka partija, dakle, da osvoji vi{e od polovine
poslanika u Narodnoj skup{tini i da formiramo vladu. Narod je presu-
dio ovako kako je presudio u septembru mesecu, odlu~uju}i da nijedna po-
liti~ka partija to sama nije u stawu da uradi.
Odmah posle septembarskih izbora smo javno krenuli sa inicijati-
vom da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva od ~e-
tiri najve}e parlamentarne politi~ke partije, i {est meseci smo na to-
me insistirali. Prva tri meseca se i nisu vodili neki intenzivni pre-
govori, osim {to je do{lo do me|ustrana~kog dogovora oko konstituisa-
wa Narodne skup{tine, i u tom me|ustrana~kom dogovoru u~estvovale su
sve ~etiri politi~ke partije, s tim {to je tada Srpski pokret obnove na
jedan neve{t na~in poku{ao da se distancira od prethodnog dogovora.
Bili su uzdr`ani prilikom glasawa za predsednika Narodne skup{ti-
ne, {to je javnosti bilo vrlo prepoznatqivo.
Prva tri meseca su pregovori vo|eni izme|u Srpskog pokreta obno-
ve i leve koalicije. Mi smo u~estvovali samo u dva razgovora kod Mila-
na Milutinovi}a i u dva razgovora sa Mirkom Marjanovi}em.
Do posledweg dana kada je zakazana sednica Narodne skup{tine, ni-
je se znalo kakav }e biti sastav vlade. Srpski pokret obnove je neprekid-
no uslovqavao svoje u~e{}e u vladi na{im neu~e{}em, {to je wihova
gre{ka za kojom mi nismo smeli da se povedemo. Ako oni ne}e sa nama,
{to bismo mi insistirali?
743
 Posledweg dana uo~i sednice Narodne skup{tine postignut je dogo-
vor izme|u Srpske radikalne stranke i levih stranaka o formirawu vla-
de na principu da sastav vlade odgovara proporcionalnom sastavu Na-
rodne skup{tine i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu. Radika-
li su dobili 15 mandata, socijalisti 15, JUL 5 i jedan je vanstrana~ki, to
je ministar bez portfeqa Milan Beko.
Ta vlada je odmah po~ela da radi, imala je ve} deset sednica i, narav-
no, ne mo`e se ra~unati na neke konkretne efekte koji bi se odmah ose-
tili. Ra~unam da }e ti efekti biti osetni za prvih sto dana postojawa
vlade. Osnovno je da postignemo da isplata penzija bude redovna, da ove
godine bude 12 penzija, i sada tragamo za varijantom da isplatimo i zao-
stale penzije, ali da to bude iz realnih izvora, da se ne ide na do{tampa-
vawe novca. Imamo ~vrst stav u Vladi da ne idemo na rebalans buyeta i
da moramo obezbediti realne izvore. To je sada veoma te{ko. Ukoliko
ozbiqnije krenemo sa procesom privatizacije, a spremamo se, mislim da
}e to biti {ansa da re{imo pitawe zaostalih penzija, pitawe zaostalih
de~jih dodataka, stare devizne {tedwe i svega onoga {to je nasle|eno.
Voditeq: Gospodine \in|i}u, da li vi priznajete ovu vladu u kojoj je
gospodin [e{eq potpredsednik? Da li priznajete gospodina [e{eqa
za potpredsednika Vlade?
Dr Zoran \in|i}: Mene ~udi da gospodin [e{eq sam priznaje ovu
vladu, jer on kao ja, kao svi normalni qudi u Srbiji, zna da su izbori bi-
li la`irani, da su bili la`irani i predsedni~ki izbori, da su bili la-
`irani i republi~ki izbori i da je bilo kra|e od glasa~a Srpske radi-
kalne stranke. Na Kosovu i Metohiji je bila kra|a glasova, tako da se
parlament koji rezultira iz la`iranih i pokradenih izbora ne mo`e
smatrati legitimnim parlamentom, a vlada koju izabere taj parlament
ne bi se mogla u normalnim zemqama smatrati legitimnom vladom.
Me|utim, mene iznena|uje jo{ ne{to, {to se o narodnom jedinstvu
govori me|u koalicionim partnerima koji su me|usobno izmewali tako
te{ke re~i da bi u normalnim uslovima o~ekivali da oni jedni druge
gledaju preko ni{ana sa pu{ke. ^ak da ne mogu u jednoj prostoriji zajed-
no da sede, jer ja imam celu dokumentaciju izjava gospodina [e{eqa i To-
me Nikoli}a, gospo|e Mire Markovi} i drugih funkcionera ove druge
strane. Prema tim izjavama, Slobodan Milo{evi} je diktator, on je
upropastio sve ~ega se dotakao, on je najve}i izdajnik srpskog naroda, ta-
ko veliki da ~ak gospodin [e{eq nije hteo da mu pi{e pismo, nego mu je
Toma Nikoli}, koji je ni`i po rangu, napisao pismo gde mu je rekao tako
ru`ne re~i koje ovde, ako ne budem morao, ne}u da ponovim.
S druge strane, jasno je {ta su na to odgovorili konkurenti gospodi-
na [e{eqa, i na kraju su se oni na{li u jednoj vladi koju ~ak sa visokom
dozom humora zovu narodnim jedinstvom. Ovde mo`emo da naga|amo da li
su oni tako neozbiqni qudi da su tako te{ke politi~ke optu`be kori-
stili kao {alu ne misle}i ozbiqno. Kako onda da im danas verujemo? To
{to danas govore, da li je i to {ala? Kada }emo saznati kada oni misle
ozbiqno?
744
“Crvena ve{tica sa Dediwa je najve}i diktator” i po{to je gospo-
din [e{eq sada prisutan, ne citiram re~i gospo|e Markovi} kako je
wega ozna~ila. To zna~i, ako su oni sve to tada govorili u {ali i u pred-
izbornom `aru, a poznato je da za stranke kampawa stalno traje, otkud
znamo da i ovo sada nije kampawa i da }e za tri meseca gospodin [e{eq
ovde sede}i za ovim stolom i re}i: ta~no, Slobodan Milo{evi} je najve-
}i izdajnik, a vi kada ga budete pitali: za{to to niste rekli pre dva me-
seca, nego ste rekli da ste u Vladi narodnog jedinstva, on }e re}i: {alio
sam se, jer sam tada bio u vladi. Ja to ne mogu da razumem i voleo bih da
mi gospodin [e{eq to objasni.
Dr [e{eq: Naravno, gospodine \in|i}u, sve }u ja vama objasniti.
Prvo, gospodine \in|i}u, sve one primedbe koje se mogu izre}i izbori-
ma iz 1996. i 1997. godine mogu se izre}i i izborima iz 1993, 1992. i 1990.
godine. Sve ono {to se de{avalo pro{le godine u septembru 1997. de{a-
valo se i na vanrednim izborima 1996. godine. Sve na{e primedbe bile
su koncentrisane na izborima na podru~ju Kosova i Metohije. Osnovni
uzrok tih problema je {iptarski bojkot izbora i manipulacija na bi-
ra~kim mestima.
Manipulacija je bilo i o tome je Srpska radikalna stranka javno go-
vorila, ali te iste manipulacije su se de{avale i 1993. godine kada ste
vi vodili pregovore o ulasku u vladu, imali previsoku cenu, pa vas je pre-
{ao Vuk Dra{kovi}, gurnuo Du{ana Mihajlovi}a po najni`oj ceni da
vama pomrsi ra~une. Prema tome, ako }emo o principijelnosti, o mora-
lu, mislim da to na nakaradan na~in postavqate. Setite se {ta ste vi i
Vuk Dra{kovi} jedan drugom rekli pre formirawa koalicije, pa ste
formirali koaliciju “Zajedno” i gorko se kajete zbog te koalicije u ko-
ju ste u{li sa Dra{kovi}em. Mnogo gore stvari ste rekli od ovoga {to
smo mi radikali i socijalisti me|usobno razmenili.
Dr Zoran \in|i}: Recite neki dokaz.
Dr [e{eq: Naoru`avali ste muslimane, pa vas je li~no Vuk Dra-
{kovi} preko Studija B prozivao. Vas je Dra{kovi} optu`io da ste
prodavali oru`je muslimanima i to je najgora mogu}a optu`ba. Ja sam se
zgranuo kako je vama palo na pamet da posle te optu`be sklapate koali-
ciju, ali to je va{e pravo. Znate, qudi koji se ozbiqno bave politikom
ne smeju da budu qudi mr`we, nego qudi kompromisa i politi~kih ci-
qeva. Ja sam svestan rizika koje smo mi preuzeli ulaze}i u ovu vladu sa
levi~arskim strankama. Bilo bi nam lak{e, iako bismo imali te{kih
problema sa Dra{kovi}em zbog wegovog politi~kog profila, da je
u{ao i Srpski pokret obnove, nekako bi nam ravnote`a unutar vlade
vi{e pogodovala, lak{e bismo se snalazili. Ovde rizik postoji, ali
bez ovog rizika nismo imali {ansu da se sada oprobamo u ne~emu {to
ranije nismo radili.
S druge strane, gospodine \in|i}u, vi ste ulazili u koaliciju sa so-
cijalistima, ali ne na ovako otvoren i principijelan na~in kao radika-
li. Vi ste sa socijalistima 1992. godine u{li u koaliciju posle izbora
na kojima niste u~estvovali, jer niste priznavali Saveznu Republiku Ju-
745
goslaviju. Imali ste dva ministra u socijalisti~koj vladi, ministra \u-
ki}a koji je vodio inostrane poslove i Miodraga Peri{i}a, va{eg pot-
predsednika koji je ~ak izjavio da zamrzava svoje ~lanstvo u Demokrat-
skoj stranci dok je ministar u socijalisti~koj vladi. Kakva je to trgovi-
na, gospodine \in|i}u? Da li je neki ministar radikal zamrznuo svoje
~lanstvo u Srpskoj radikalnoj stranci dok je u vladi? Nije.
Dr Zoran \in|i}: Mora da malo vi{e vodite ra~una o vremenu, nego
o tome {to govorite, jer zaista najte`e optu`be protiv vas, gospodine
[e{eq, dajete vi sami. Va{e izjave vas najvi{e optere}uju, ako ~oveka ne-
{to obavezuje, onda su to vaqda wegove re~i. Ako vi ka`ete da nikada Srp-
ska radikalna stranka ne}e u}i u vladu sa SPS-om i onda ka`ete istovre-
meno da Srpska radikalna stranka, za razliku od drugih stranaka, obe}ava
samo ono {to mo`e da ispuni, to zna~i da vi uz to svoje obe}awe vezujete i
odre|enu obavezu da }e ono biti ispuweno. To nisu {ale, to nisu vicevi,
to nisu metafore, to nisu crvene ve{tice, to nije oru`je za muslimane. To
je jedno politi~ko obe}awe. Qudi za vas glasaju zato {to ste rekli da Srp-
ska radikalna stranka nikada ne}e u}i sa jednom kompromitovanom stran-
kom kao {to je SPS, koja je kriminalizovala dru{tvo, koja je upropasti-
la nacionalni interes, na ~ijem vrhu su bolesni qudi, vi to ka`ete i da-
nas ka`ete: ho}emo da se oprobamo. [to se niste oprobali 1991, 1992, 1993,
1994, 1995, 1996, 1997. godine, a danas ste na{li da se oprobavate.
Vi ste ovoga puta bili aktivniji nego Nova demokratija, nego SPO.
Ja sam iznena|en time, ja to ne volim. Zna~i, nemojte da mislite da sam
ja zlurad i da ka`em: {to gore to boqe. Ne, ja bih voleo da ova vlada ni-
je formirana, da je progla{ena nacionalna kriza, kao {to postoji i da
se tra`ilo neko re{ewe koje bi onda bilo re{ewe za spas ove dr`ave, a
ne da vi u|ete i da gurate kola Slobodana Milo{evi}a, on upravqa pre-
ma provaliji, vi malo otpozadi gurate da br`e idu u provaliju.
Dr [e{eq: Ja znam, gospodine \in|i}u, da ste vi `eleli da se ne
formira ova vlada i da se stvori {to dubqa kriza u Srbiji, i to {to ste
vi `eleli `elela je i Nema~ka i Amerika. (Aplauz) Centrirali ste
pritiske na Kosovu i Metohiji, ra~unaju}i da ne}e do}i do formirawa
vlade i tu je prqavu igru igrao Vuk Dra{kovi}, u ube|ewu da se socija-
listi ne}e usuditi da prave koaliciju sa radikalima. Dokle god je Slo-
bodan Milo{evi} bio u dobrim odnosima sa Amerikancima, vi ste sa
wim bili u dobrim odnosima, vi ste ga podr`avali, a ja sam trunuo po za-
tvorima, pa su posle Amerikanci i Nemci uz va{u i Dra{kovi}evu po-
mo} pritiskali Slobodana Milo{evi}a. Ja sam mo`da hteo da pomog-
nem, ne wemu nego Srbiji, jer znam {ta bi se desilo da on padne sa vlasti
i da vi do|ete na vlast. To bi bila najve}a tragedija za Srbiju, i nije slu-
~ajno {to je pre isteka mandata prethodne vlade do{lo do tempirawa
krize na Kosovu i Metohiji, do teroristi~kih akcija.
To je bilo pitawe ~asti za Srpsku radikalnu stranku, kada je Srbiji
najte`e da u|e u vladu, da preuzme odgovornost i da preuzme ogromni ri-
zik. Reagovawe zapadnih sila govori da smo postigli pun potez. [ta je
prvo {to je uradila Vlada narodnog jedinstva? Isprsila se, iza{la pred
narod i dobila od naroda podr{ku da se spre~i bilo kakvo strano me{a-
746
we u na{e unutra{we poslove. Ova vlada... (aplauz) postoja}e dok je Ko-
sovo u Srbiji i ova vlada ne}e dati Kosovo ni po koju cenu i ne}e dozvo-
liti strano me{awe, na kome insistirate vi i va{i saveznici. Vi mo-
`ete da se igrate, opet podvla~im, vi ste ulazili u koaliciju sa socija-
listima, ali ispod `ita, na trgova~ki na~in. Mi nismo hteli da u|emo
krajem 1992. godine, po~etkom 1993. godine sa socijalistima, smatrali
smo da nije pametno i nismo hteli u [ainovi}evu vladu, ali smo rekli,
da}emo vam {ansu, ako budete dobili, ostanite, ako ne budete, padate, i
mi smo ono svoje obe}awe ispunili. Vlada je prakti~no pala, pa su ras-
pisivani novi izbori.
Za nove izbore se nismo unapred izja{wavali o eventualnim koalici-
jama, rekli smo da ne}emo nikakve koalicije pre izbora, a posle izbora }e-
mo videti kako }e kojom snagom ko raspolagati u parlamentu i nije istina
da smo rekli da ne}emo nikada sa socijalistima. Rekli smo: mi bismo iz-
begli da idemo sa levi~arskim strankama, mi `elimo ~etvornu koaliciju,
da nas levi~arske stranke slu~ajno ne bi nadglasavale u ovoj vladi. Ako
Vuk ni po koju cenu nije hteo ~etvornu koaliciju, ali hteo je da trguje, hteo
je ambasadorska mesta, hteo je vile na Dediwu i Ko{utwaku i nije hteo ni-
kako sa nama, {to onda mi da ~ekamo Vuka Dra{kovi}a – koga nema bez we-
ga se mo`e. Mi smo formirali ovakvu vladu uz jo{ ve}i rizik, ali ne se-
kirajte se uop{te, postoji {ansa da ova vlada izdr`i pune ~etiri godine,
a da li }e va{a stranka toliko postojati, gospodine \in|i}u, ja ne znam!
Dr Zoran \in|i}: Evo, ja bih prvo rekao, gospodine [e{eq, niste
vi ulaskom u vladu pomogli Srbiju, vi ste pomogli Slobodanu Milo{e-
vi}u. Ako je za vas Slobodan Milo{evi} postao Srbija, to je najve}i ko-
rak va{eg propadawa. Drugo, referendum. Slede}eg dana nakon objavqi-
vawa rezultata referenduma, Qubi{a Risti} je u Strazburu zvani~no
preneo Milo{evi}ev ultimatum ili ucenu i rekao je: predsednik Srbi-
je }e dopustiti strano posredovawe, s tim da Jugoslavija bude primqena
u Savet Evrope. Ni 24 sata nije narodna voqa obavezivala Slobodana
Milo{evi}a, i kako bi druga~ije? Znate svi vrlo dobro da se o wemu sjaj-
no pisalo, o wegovom karakteru, o wegovom detiwstvu, o wegovim pro-
blemima, o wegovoj politici, o wegovoj principijelnosti. I vi sada go-
vorite o narodnoj voqi, Vladi narodnog jedinstva sa Slobodanom Milo-
{evi}em, a gde mi `ivimo, gospodine [e{eq?
[to se ti~e odnosa Demokratske stranke prema gospodinu Milo{e-
vi}u, na{i odnosi su prekinuti 1994. i 1995. godine, uvo|ewem blokade na
Drini. Nije ta~no da su tada Amerikanci bili protiv Slobodana Milo-
{evi}a, tada je on imao najve}u podr{ku sveta, a mi smo smatrali tu od-
luku pogre{nom, smatrali smo wega odgovornim za tu nesre}u koja se de-
sila i smatrali smo da ova vlast nema pravo da ka`wava narod preko Dri-
ne. Nije ta~no da se na{i odnosi sa vla{}u ravnaju prema svetu, i ako go-
vorimo o Nemcima, Amerikancima, svima onima, ne trebaju ni Nemcima
ni Amerikancima {pijuni, ni wihovi qudi ovde uba~eni, jer su oni ovde
dok imaju vlast. Ne treba im ni{ta. Oni bez dinara, dolara, uni{tavaju
ovu zemqu, samo imaju}i vlast kakvu Srbija danas ima. Ta partija je najve-
}i neprijateq srpskog naroda i ne treba nijednom neprijatequ ta vlast.
747
 Timofejev: Gospodine [e{eq, ja smatram da }ete vi odgovoriti na
ovo, ali ja bih hteo da krenemo upravo na ono...
Dr [e{eq: Ja moram da reagujem.
Timofejev: Dakle, gospodin \in|i} je ba{ i spomenuo Savet Evro-
pe i gospodina Qubi{u Risti}a, wegovu izjavu. Postoji jedna pri~a, vr-
lo kratka, a mo`da i nije, da sada treba neko da pretvori u “da”, to je vr-
lo neobi~no pitawe, a tema koja je ponu|ena za referendum jeste, da li je
ovaj referendum pokazao neke rezultate, da li je odluka referenduma po-
kazala rezultate?
Dr [e{eq: Ovaj referendum je odr`ao Srbiju i nema toga ko mo`e
ovo da pretvori u “da”. Toga nema, to zna i Vlada Srbije. [to se ti~e na-
vodne izjave Qubi{e Risti}a, to je interpretacija {tampe pod kontro-
lom gospodina \in|i}a i to ja jednostavno ne bih komentarisao.
Savetu Evrope je predo~eno, ako na{a zemqa bude primqena u ~lan-
stvo, da }e postojati mogu}nost da Savet Evrope otvori svoja predstav-
ni{tva svuda na teritoriji na{e zemqe, bez posebnih interesa u pred-
stavni{tvima. Dakle, to je jedan vrlo korektan nastup. Predstavnicima
svih me|unarodnih organizacija je re~eno da mogu da do|u u Srbiju, da
razgovaraju ako ho}e, ali ne mogu biti posrednici izme|u vlasti i pred-
stavnika albanskih partija, ne mogu biti arbitra`a. Mogu razgovarati
sa svim funkcionerima re`ima koji `ele da razgovaraju sa wima, sa
predstavnicima stranaka u Beogradu, sa svim predstavnicima albanskih
stranaka. Mi nemamo razloga da bilo {ta krijemo u vezi sa kosovskim
problemima, ali da wihova voqa bude iznad na{eg Ustava i na{eg zakon-
skog sistema, to je nemogu}e. Nemogu}e je da strana sila ure|uje dijalog
izme|u predstavnika srpske vlasti i albanskih politi~kih vlasti.
Gospodine \in|i}u, 1994. godine ste napravili jednu stvar zajedno sa
socijalistima, koja se jo{ uvek pamti u Srbiji po zlu, usvojili ste zakon
o vra}awu privatizacije u prvobitno stawe, o revitalizaciji. To je zau-
stavilo proces privatizacije, tako da smo bili u situaciji da sve radimo
ispo~etka. To je ono po ~emu ste poznati. Ja se sa vama mogu slo`iti da je
projekat privatizacije bio lo{, kriminalno lo{. Kada se ve} desi pri-
vatizacija o pozitivnim zakonima, onda se ne sme kr{iti pravni poredak
i vra}ati u prvobitno stawe. To je ono {to je naru{ilo pravni legitimi-
tet u vlasti i pravni poredak u Srbiji 1994. godine. To je ta godina kada
smo mi, radikali, pquvali po zakonima, progawani iz Crne Gore itd.
Vratimo se sada na pitawe Slobodana Milo{evi}a. Vi ste Sloboda-
na Milo{evi}a pretvorili u svoju li~nu opsesiju, gospodine \in|i}u.
Ne postavqa se uop{te pitawe da li mi volimo ili ne volimo Sloboda-
na Milo{evi}a, a ~iwenica je da je Slobodan Milo{evi}, odnosno we-
gova partija, u septembru mesecu, dobila vi{e od milion glasova na iz-
borima. To je ~iwenica, bez obzira na primedbe na Kosovo i Metohiju.
Mi smo druga po snazi stranka sa 1.200.000 glasova. To {to oni moraju re-
plikovati jedan deo voqe, u na{em slu~aju mi moramo replikovati kao
politi~ari voqu drugog dela naroda, koji je wima ukazao poverewe. Da su
dobili veliki broj glasova, to je ~iwenica. Mi polazimo kao ozbiqni
politi~ari, u politici nema emocija, nema ni qubavi. Mi smo pred za-
748
datkom da re{imo jedan konkretan problem, a da li }emo i}i na vanred-
ne izbore, stvoriti politi~ku krizu i stabilizovati Srbiju, to je `ele-
la i o~ekivala Amerika, Nema~ka, to ste vi tra`ili, ili }emo doprine-
ti stabilizaciji i tra`iti {ansu da iz pro{le stabilizacije re{imo
neke probleme i spre~imo strano me{awe.
Dr Zoran \in|i}: Gospodine [e{eq, zahtev za slobodnim izbori-
ma, u bolesnim komunisti~kim mozgovima mo`e da vodi destabilizaciji
dr`ave. Slobodni izbori, to mislim na~elno, ako tra`imo slobodne iz-
bore, ako tra`imo da izbori ne budu pokradeni, ako tra`imo da ista ru-
ka ne dr`i no` i poga~u, to na du`i rok stabilizuje zemqu, ona postaje
sigurna demokratska dr`ava koja ima jake institucije. Kontinuitet kra-
|a od 1945. godine do danas uni{tava na{u dr`avu, wen integritet, wene
institucije i wen moral.
Pogledajte zemqu u kojoj mi danas `ivimo oko pedeset godina. U bol-
nicama nema lekova, u fabrikama nema proizvodwe, u {kolama se ne u~i,
u sudovima nema pravde, na buvqacima narod svoje pare zara|uje, u parla-
mentu nema politike. Koja je dr`ava koju smo zatekli posle pedeset go-
dina? La`irana dr`ava, i ~ija je? Sada tra`imo zahtev za slobodne iz-
bore, da se stabilizuje zemqa i to ho}e Amerikanci, Nemci, Marsovci,
masoni, Vatikan, a da ne zaboravim i pitawe usput, da li mislite da je
gospodin Paqa na{ dr`avqanin i da li ste kada ste podr`ali zahtev za
referendum, zahtevali da se misija gospodina Paqe, kao papinog izasla-
nika za zvani~no posredovawe na Kosovu, prekine? Da li to za vas zna~i
posredovawe ili mislite da se mogu praviti izuzeci pa da gospodin Pa-
qa mo`e da se podvede pod neku varijantu srpskog radikala na privreme-
nom radu u Vatikanu? Nije re~ bila o privatizaciji, nije bila re~ o lo-
{em zakonu Ante Markovi}a, molim vas, nije o tome bila re~. Bila je
re~ o tome da je u uslovima hiperinflacije 1992. i 1993. godine, za {aku
dinara kupqeno nacionalno bogatstvo koje su generacije stvarale pede-
set godina. Ja sam bio u Kru{evcu gde je hotel od 12 spratova kupqen za
12.000 maraka, 12.000 maraka su ko{tale u veceima hotela slavine, a je-
dan mali broj qudi je iskoristio to, zato {to je cena bila niska.
Mi smo sad to u~inili sa sve{}u o socijalnoj odgovornosti na{e ge-
neracije koja mora da brine o qudima koji su ~etrdeset godina ulagali u
tu dru{tvenu imovinu i koji se jednog jutra probude i na|u u hotelu, fa-
brici, na nekom imawu koje odjednom ima nekog vlasnika koji je iskori-
stio priliku da je bio blizu vlasti, do~epao se te prilike, dao par hi-
qada dinara i postao vlasnik te fabrike. Da li se vi zala`ete za to da
se na taj na~in obavi privatizacija, a mi smo sa~uvali tu imovinu da bi-
ste vi sada mogli da je privatizujete po nekom sad, nadam se, po{tenijem
zakonu, da bi ve}i broj qudi u Srbiji moglo da postane korisnik te dru-
{tvene imovine koju su stvarali?
Dr [e{eq: I najgora privatizacija je boqa od dru{tvene svojine,
gospodine \in|i}u. Ovo {to ste iznosili na{e ekonomske i socijalne
probleme, zasnovano je, pre svega, na ~iwenici da kod nas kasni privati-
zacija. Da smo imali i najgoru privatizaciju 1990, 1991, 1992, ve} bismo
se iskobeqali iz nekih od najte`ih problema. Drugo, nema retroaktiv-
749
ne primene zakona ni u jednom modernom, civilizovanom, pravnom poret-
ku, ako je to na {tetu gra|ana na koje se zakon odnosi. Ako bi gra|anin
po va`e}im propisima ne{to kupio ispod cene, ako je ne{to {to vredi
milion dolara gra|anin kupio za jedan dolar, to je zato {to vlada u tom
trenutku nije bila sposobna, zakon mora da {titi gra|anina i ne sme se
novim zakonom to otimati gra|aninu. To nema nigde u civilizovanom
svetu, gospodine \in|i}u.
Ranije je bilo me{awa u na{e unutra{we poslove. Setimo se Gonza-
lesa. Vi ste se ovde grlili sa Gonzalesom, a mi nismo hteli ni da razgo-
varamo sa wim, jer smo bili protiv me{awa, bez obzira kakvi su politi~-
ki problemi u na{oj zemqi i {ta se de{avalo u izbornom postupku. Do-
{lo je do anga`ovawa humanitarne organizacije “Sveti Eu|idio”. Ta or-
ganizacija nema statut ni dr`ave ni me|unarodne organizacije. Me|una-
rodna organizacija, po definiciji u me|unarodnom javnom pravu je orga-
nizacija koja okupqa dr`ave. Pravno posredovawe podrazumeva direktno
me{awe dr`ava i me|unarodnih organizacija koje okupqaju dr`ave.
Dr Zoran \in|i}: Vatikan mo`e.
Dr [e{eq: To nije Vatikan. Tu nema organske sprege. Dajte dokaz.
Dajte organsku spregu. Ne mo`ete re}i: udru`ewe Srba u Francuskoj – e,
to je ispostava srpske dr`ave. Nije ta~no. Ne mo`e bilo koja katoli~ka
organizacija da bude vezana za dr`avu Vatikan. [to se Paqe ti~e, da je
ova vlada o tome odlu~ivala, verovatno ne bi bilo nikakvih {ansi da se
on pojavi, ali to {to se on pojavio ne zna~i strano me{awe, ve} jedno-
stavno, jedna kompletna usluga humanitarne organizacije. Strano je me-
{awe kad se me{a strana dr`ava i kad se me{aju organizacije poput
Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a, itd.
Timofejev: Stoje neke dr`ave, koje?
Dr [e{eq: Da li stoje ili ne stoje – ne mo`e ta organizacija da se
pretvori u arbitra`u i da insistira da se prihvati neko re{ewe, ili da
bude koordinator rasprave izme|u predstavnika vlade i predstavnika
albanskih politi~kih partija.
Dr Zoran \in|i}: Da li ste pro~itali ovaj ugovor o {kolstvu koji
je sad potpisan?
Dr [e{eq: Prvo, taj ugovor o {kolstvu podrazumeva da se Albanci-
ma daju na kori{}ewe neke zgrade fakulteta po podne da dr`e nastavu.
Uop{te se struktura srpskog dr`avnog univerziteta ne dira. On nasta-
vqa da deluje kao do sada. Ako Albanci ne `ele da u~estvuju u procesu na-
stave na na{em univerzitetu, na koji na~in im dati da imaju svoje univer-
zitete? Na taj na~in {to koriste na{e zgrade, sa ili bez zakupa.
Dr Zoran \in|i}: Ne mislim na sadr`aj, ve} mislim na one ta~ke u
kojima se ka`e: u slu~aju da izme|u srpske vlade i albanskog stanovni-
{tva ne bude postignut sporazum, gospodin Paqa donosi kona~nu odluku.
Od deset ta~aka, ~etiri ta~ke, gospodinu Paqi se daje apsolutna arbi-
tra`a. Ako gospodin Paqa nije institucija, ako nikoga ne predstavqa
nego sebe li~no, ako je predstavnik jedne humanitarne organizacije, ot-
kud mislite da ima takvu mo}, da mu se daje takva mo} da on prosu|uje u
sporu izme|u jedne vlade i jedne etni~ke grupe?
750
Dr [e{eq: Nema prosu|ivawa, gospodine \in|i}u, vi izmi{qate.
Ovde je samo stvar dogovora gde }e [iptari koji ne `ele da poha|aju srp-
ski dr`avni univerzitet dr`ati svoju nastavu. Uop{te, srpska dr`ava
ne}e da finansira albansku nastavu. Mi }emo im za neko vreme dati na-
{e zgrade, po podne, kada su one ina~e prazne, dok ne sazidaju svoje zgra-
de univerziteta, dok ne sazidaju svoje fakultete. Za{to da ne? [to oni
ne bi mogli da imaju privatne univerzitete, privatne fakultete? Mi im
to i nudimo. Mi im nudimo da im u tome pomognemo. Spremamo novi za-
kon o univerzitetu. Mo}i }e svako strano, doma}e, pravno i fizi~ko li-
ce da formira univerzitet po zakonskim uslovima. To se nas ne ti~e.
Dr Zoran \in|i}: To je apsolutna kapitulacija. Radi se o tome da je
{kolstvo u svakoj dr`avi stvar ne po finansirawu, nego po programima.
To zna~i, ako vi dobijete od dr`ave na kraju sertifikat da ste zavr{i-
li {kolu nekoga stepena, ta {kola mora da bude priznata od nekog dr-
`avnog organa, ina~e vi odete na ledinu i podignete {ator i mo`ete da
ka`ete da je to univerzitet, podelite diplome i idete po svetu i varate
qude i ka`ete: ja imam diplomu od ameri~kog privatnog univerziteta.
To ne ide tako, ve} dr`ava ima komisiju koju postavqa na doti~ni pri-
vatni univerzitet, ispita {kolske planove po kojima se u~i, overi ih,
prati i onda ka`e: vi mo`ete da se finansirate iz raznih izvora, ali
ako `elite da dobijete diplomu koju dr`ava priznaje, vi morate da poha-
|ate nastavu po odre|enom {kolskom programu. Sad ta nastava ima odre-
|eni kvalitet i odre|eni sadr`aj.
Dakle, vi sada ka`ete: da}emo Albancima pravo da oni sada sami
pla}aju fakultete. Da li }e oni biti obavezni da na tim fakultetima i
{kolama poha|aju nastavu po programu koju autorizuje srpska dr`ava
ili ne? Ako ho}e, zna~i ako }e biti obavezni, onda su to pri~e za malu
decu. Treba prvo da naterate Albance koji ne}e u na{im {kolama koje
im mi pla}amo, da poha|aju na{u nastavu, da ih naterate da oni sami pla-
}aju da bi poha|ali po na{oj nastavi. To je besmislica. Druga mogu}nost
je da ih pustite da poha|aju nastavu na svojim fakultetima kako ko ho}e,
da li }ete da im priznate te diplome? Vaqda ne}ete. Ako ne}ete da pri-
znate diplome...
Dr [e{eq: Ne}emo.
Dr Zoran \in|i}: A {ta ako oni na svom medicinskom fakultetu
tri godine igraju preferans, posle toga dobiju diplomu i s tom diplo-
mom idu po Srbiji, diploma je priznata od strane srpske dr`ave, i oni
se zaposle?
Dr [e{eq: A gde da se zaposle?
Dr Zoran \in|i}: U Kraqevu, Vaqevu, Subotici.
Dr [e{eq: Sve to zavisi od medicinske ustanove u Subotici, ho}e
li takve [iptare da primi.
Dr Zoran \in|i}: Oni imaju diplomu koje je va{e ministarstvo ove-
rilo.
Dr [e{eq: Ministarstvo ne overava diplome. Mnogi ovde u sali
imaju diplome Univerziteta u Beogradu i ne mogu nigde da se zaposle.
751
 Dr Zoran \in|i}: To zna~i da }e taj koji zapo{qava svakog tog stu-
denta sa diplomom da proverava i da ka`e: ako si ti zavr{io u tom mestu
tamo, zna~i, va`i ti diploma. Pa vi od ove dr`ave pravite cirkus. To je
gore nego {to sam mislio da imate nameru da napravite. Samo da ka`em
ne{to o retroaktivnom dejstvu zakona uop{te. U me|unarodnom pravu
naravno da postoje zakoni sa retroaktivnim dejstvom. Godine 1923. je
Skup{tina Jugoslavije donela zakon o ekstraporezu koji se pla}ao na do-
bit ste~enu u vreme rata, zna~i, izme|u 1914. i 1918. godine je bilo rat-
nih profitera koji su stekli ekstradobit. Dr`ava je uvela taj porez i mi
`elimo da uvedemo isto taj porez, isto retroaktivno na ekstraprofit.
Timofejev: Dakle, odgovorite.
Dr [e{eq: Ne}ete vi to popraviti ako suvi{e interveni{ete. Ja
sam o~ekivao da }ete se vi pozvati na neki primer iz dr`ave sa moder-
nim pravnim poretkom, a vi se pozivate na retroaktivno dejstvo jugoslo-
venskog zakona iz 1923. godine. To je sme{no, gospodine \in|i}u.
Dr Zoran \in|i}: U odnosu na va{u vladu, to je bila [vajcarska.
Dr [e{eq: Polako. Zato je i do{lo do uspostavqawa Banovine Hr-
vatske. Gospodine \in|i}u, ako vi smatrate da dr`ava mora da odre|uje
univerzitetski plan i program, vi ste onda direktno protiv autonomije
univerziteta. Nigde u svetu dr`ava ne odre|uje nastavni plan i program.
Dr`ava propisuje kriterijume koje mora ispuwavati nastavnik univer-
ziteta i propisuje koliko univerzitet, odnosno fakultet, mora imati
nastavnika da bi se normalno odvijala nastava. A u nastavni plan i na-
stavni program dr`ava ne sme da se me{a jer je to stvar autonomije uni-
verziteta, gospodine \in|i}u.
I kod nas u Beogradu se dr`ava ne me{a u nastavni plan i program,
niti kontroli{e {ta nastavnici predaju. Nisam to slu~ajno rekao nego
namerno. [ta predaju studentima? Dr`e im politi~ke govore, ne dr`e
predavawa. Dr`e mitinge na univerzitetima, dr`ava se u to ne me{a.
Svaki je profesor suveren u svom fahu. Podrazumeva se, ako ima nau~no
znawe, kada po~ne ~as, on govori ono {to sam `eli da govori i niko mu
se u to ne me{a. [to da se mi me{amo albanskim profesorima na wiho-
vim privatnim univerzitetima? Neka igraju preferans, ako ne, igra}e
tabli}, svako na svom nivou. A onda }e svako od wih da razmi{qa gde }e
vredeti wegova diploma.
Nije vam ni ameri~ki primer dobar. U Americi ima dobrih univer-
ziteta, na glasu. Kad imate diplomu nekog poznatog, cewenog univerzite-
ta, mo`ete se zaposliti gde po`elite. Kad imate diplomu nekog malog,
dr`avnog, bezna~ajnog univerziteta, mo`ete odmah posle sticawa te di-
plome da idete da se~ete {umu, jer niko ne}e da vas primi na posao. Na-
mr{ti se kada vidi va{u diplomu i gotovo.
Koji to [iptar, koji zavr{i wihov privatni univerzitet, mo`e da se
zaposli u Srbiji? Ne}e ni wihovi [iptari da ih zapo{qavaju. Znate {ta
se de{ava, idu [iptari prvo kod svojih alternativnih lekara u ambulante,
kada vide da je |avo odneo {alu, onda idu u na{e dr`avne bolnice i tamo ih
operi{u, na{ savezni poslanik Rada Trajkovi} mi pri~a {ta se tu de{ava.
752
Timofejev: Gotovo.
Dr Zoran \in|i}: [to se ti~e na{ih univerziteta, sve ste pobrkali.
Dr [e{eq: Da, da, pobrkao sam.
To da je univerzitet buvqa pijaca kao {to ste vi to u Zemunu napra-
vili, grad kao buvqa pijaca, vama je buvqa pijaca model ure|enog siste-
ma i vi mislite da je to u svetu tako. Naravno da u principu niko ne kon-
troli{e nastavnika {ta predaje, ali nastavni planovi, predmeti, {ta
mora da se u~i u prvoj godini, u drugoj godini, to je, naravno, posao mini-
starstava. [ta bi drugo ministarstva radila, nego utvr|ivala plan gra-
diva? Ako gospodin [e{eq ima nameru da uvede red u Srbiju kao {to
ima kod univerziteta, ja se pla{im da li }e nam i zabavi{ta u Srbiji su-
tra funkcionisati.
Dr [e{eq: [to se ti~e Zemuna, gra|ani Zemuna su na pro{lim iz-
borima jasno stavili do znawa {ta misle o radikalskoj vlasti. Od 115
bira~kih mesta, Srpska radikalna stranka je pobedila na 98. [to se ti-
~e obdani{ta, zabavi{ta, de~jih vrti}a, vi ste ih upropastili u Beogra-
du, a mi smo im u Zemunu obezbedili nove prozore, nove mokre ~vorove,
obezbedili sve drugo {to ima je trebalo, gospodine \in|i}u.
Drugo, ka`ete da ministarstvo treba da privatnom univerzitetu go-
vori kakav }e biti nastavni plan i program. Evo vam konkretnog prime-
ra. Univerzitet “Bra}a Kari}” u Beogradu sasvim samostalno kreira
svoj nastavni plan i program. Uop{te nisu i{li u ministarstvo, niti se
ministarstvo me{a koji su tamo predmeti, koji su profesori i {ta se
predaje. Bitno je da ima odgovaraju}i broj doktora nauka, profesorskih
zvawa i odgovaraju}i broj stru~nih saradnika. To je ono {to je bitno.
Ostalo nije potrebno.
Ako }emo i univerzitet liberalizovati i ako }emo dr`avni mono-
pol ukidati, moramo ga ukidati kroz privatizaciju. Ako idemo u priva-
tizaciju, onda unapred ra~unamo da }e nam biti neujedna~en kvalitet na
fakultetima i univerzitetima. Ovo je veoma va`no pitawe. Ne mo`e dr-
`ava da jedan univerzitet u~ini kvalitetnim. To je nemogu}e. Tamo gde
dr`ava poku{ava da univerzitet u~ini kvalitetnim, ona zapravo upro-
pa{}ava univerzitet.
Dr Zoran \in|i}: Da se vratimo na sankcije, na referendum. Mi-
slim da su prve dve odluke koje je ova vlada donela, od kojih se jedna od-
nosi na devalvaciju, oglobila sve stanovnike koji `ive od plata i pen-
zija, bez ikakvih mera socijalne za{tite. Zna~i, to je dodatni porez na
plate i penzije.
Druga mera je referendum, jedna potpuna manipulacija, tipi~na za go-
spodina Milo{evi}a, gde se lupa na otvorena vrata, gde se narodne emoci-
je zloupotrebqavaju na patriotizmu. ^ovek koji je najvi{e {tete naneo
srpskom nacionalnom interesu pokazuje se sada kao neko ko treba da ga
brani, da Srbijom ne vlada tu|a ruka, ~ovek koji je internacionalizovao
sve na{e probleme i sada ka`e: ne}e nama strani posrednici. Neki mu ka-
`u: ~ove~e, u na{em Ustavu stoji da na{i organi to rade. Nema veze, neka
se potvrdi. Neka se potvrdi ono {to stoji u na{em Ustavu. Onda se digne
753
halabuka i onda gospodin [e{eq ka`e kada ga pitaju: {ta mislite kakve
}e posledice imati referendum, onda gospodin [e{eq ka`e: o~ekujem da
}e popustiti pritisci velikih sila posle tako izra`ene narodne voqe.
Kraqica Katarina je jednom rekla da politikom treba da se bave qu-
di koji umeju da predvi|aju. Ako ne umete da predvi|ate kakve }e me|una-
rodne posledice izazvati referendum, gospodine [e{eq, nemojte da se
bavite politikom. Svima je bilo jasno da je to jedno prazno, nepotrebno
juna~ewe. Naravno da na{a dr`ava treba da re{ava na{e probleme. Ne-
ma ni u jednoj normalnoj dr`avi na svetu nijednog pristojnog gra|anina
koji bi rekao: neka neko drugi re{ava na{e probleme. To uop{te nije
sporno, ali mene interesuje kako }ete re{avati probleme sa jednom vla-
dom koja je u posledwih deset godina dopustila da na Kosovu nastane pa-
ralelna albanska dr`ava sa wenim zdravstvom, {kolstvom, bankarskim
sistemom, prebogata, najbogatija u ovom regionu. Oni koji su deset godi-
na ~ekali skr{tenih ruku, sada su odjednom postali patrioti, i vi }ete
zajedno sa wima da idete da re{ite problem – sa Mirkom Marjanovi}em,
sa Draganom Tomi}em, sa wima }ete da re{ite problem Kosova.
Drugo, problem kao {to je Kosovo mogu re{avati samo jake institu-
cije. Ho}ete mo`da sa sudijom Jankovi}em koji je pokrao izbore da ima-
te sudstvo koje }e re{iti problem Kosova? Ho}ete sa wima, ~ija su deca
u inostranstvu, studiraju po Americi i [vajcarskoj, koji su svoje ku}e na
Kosovu prodali i `ive sada u Beogradu, ho}ete sa wima da re{avate taj
problem? Ja uop{te ne znam sa ~im vi mislite, sa kojim instrumentima
i sa kojom politikom da re{ite problem Kosova? Da ga treba re{avati
u Srbiji sa instrumentima srpske dr`ave, to se podrazumeva, ali gde su
vam ti instrumenti?
Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, najmo}niji privatni biznismen iz
sada{we Vlade Srbije u wu je do{ao iz va{e Demokratske stranke. To je
gospodin Milan Beko.
Dr Zoran \in|i}: On nikada nije bio u Demokratskoj stranci.
Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, govorite da nemam mo} predvi|awa.
Imam najve}u mo} predvi|awa na srpskoj politi~koj sceni. Prvo, pred-
video sam da posle Srpske Krajine i Republike Srpske na red dolazi i
Kosovo i Metohija, a vi ste verovali Amerikancima, Nemcima, podr`a-
vali Dejton, podr`avali ru{ewe Srpske Krajine i sve ostalo. Daqe,
predvideo sam, gospodine \in|i}u, kako }e okon~ati koalicija “Zajed-
no”. Vidite kakvu mo} predvi|awa imam. Predvideo sam kako }ete vi
okon~ati kao gradona~elnik Beograda, da }e vas smeniti isti oni koji su
vas izabrali. Da li je to golema mo} predvi|awa, gospodine \in|i}u?
Pomenuli ste devalvaciju. Vi pokazujete totalno neznawe. Savezna
vlada je donela odluku o devalvaciji. Na saveznom nivou Srpska radikal-
na stranka je jo{ uvek opoziciona politi~ka partija. Me|utim, devalva-
cija je bila dobra mera i vi demago{ki nastupate kao da devalvacija ugro-
`ava radnike, seqake, nezaposlene, |ake, studente. Ne ugro`ava ih, jer
oni nemaju vi{ak dinara i ne pada im na kraj pameti da kupuju devize. Ko-
ga je ugrozila devalvacija? Ugrozila je one biznismene me|u kojima su
mnogi va{i prijateqi, koji su uvozili mnogo inostrane robe, a carinu
754
pla}ali po kursu 3,3 dinara za jednu marku u vreme kada je marka ve} vre-
dela 5,2 na crno, a po {ticungu bila 5,8 dinara. Mi smo samo obezbedili
uslove da se malo destimuli{e uvoz i da uvoznici moraju da plate punu
carinu dr`avi. Srpska radikalna stranka zalagala se za realan kurs di-
nara i mi smatramo, po na{em izrazito ekonomskom programu koji cene
i hvale ~ak najve}i protivnici, da kurs dinara uvek mora biti realan.
Timofejev: Da pre|emo na Kosovo, molim vas. Kako da se re{i?
Dr [e{eq: Situacija na Kosovu mo`e da se re{i ako prestanu pri-
tisci zapadnih sila. Dok strane sile podsti~u separatisti~ki terori-
zam i [iptare, dok strane sile obu~avaju albanske teroriste, o~igled-
no im nije interes da se smiri situacija na Kosovu i Metohiji, a oni to
o~ekuju i dodatnim pritiscima protiv Srbije i srpskog naroda.
Timofejev: Da ka`emo samo o devalvaciji, samo dve re~enice.
Dr [e{eq: Da vam ka`em...
Dr Zoran \in|i}: To je va{ prijateq i ostavqam ga vama...
Dr [e{eq: Ne odri~em se ja svog kuma. Moj kum je bio va{ koalici-
oni partner, pa ste se posva|ali, a va{ kum sada sedi zajedno sa mnom u
Vladi i dobro sara|ujemo.
Timofejev: Ajmo, nema vremena.
Dr Zoran \in|i}: [to se ti~e devalvacije, ona ima ovakve efekte:
vi imate platu od 500 dinara i za tih 500 dinara mo`ete da kupite odre-
|eni broj `ivotnih namirnica, a posle devalvacije sve te namirnice, na-
ravno, poskupquju, jer u wihovu cenu je ukqu~ena i cena nafte, cena ino-
stranih komponenti koje su postale sve skupqe. Va{a plata je ostala
ista, kao i penzije. Utoliko su gubitnici u devalvaciji oni koji `ive od
plata i penzija, ukoliko se nekim programom oni malo ne obezbede, to su
najve}i gubitnici. Vi ste glasali za devalvaciju a niste pitali za soci-
jalni problem, to je moja primedba. [to se ti~e Kosova, vi nas o~igled-
no dovodite u jednu poziciju, ka`ete: svet je protiv nas, zapadne sile ra-
de ne{to i sve dok te zapadne sile rade to ne{to, mi ne mo`emo ni{ta,
jer one su ja~e nego mi. Hajde sada da ugasimo svetlo, da se pokrijemo u{i-
ma po glavi i {ta da radimo?
Dr [e{eq: Ako treba, radi}emo i ne{to drugo.
Dr Zoran \in|i}: Kao {to ste radili i u Krajini, Slavoniji, kao
{to ste radili, gospodine [e{eq, svuda tamo gde Srba vi{e nema, i ne-
mojte u Srbiji to vi{e raditi.
Timofejev: Molim vas, molim vas...
Dr Zoran \in|i}: [ta je bilo mogu}e uraditi za ovih nekoliko go-
dina na Kosovu? Bilo je mogu}e izvr{iti popis stanovni{tva i videti
ko tamo `ivi, bilo je mogu}e u godinama haosa u Albaniji zatvoriti gra-
nicu sa 125.000 policajaca koje pla}amo, 100.000 vojnika koje imamo, a ta
granica je bila otvorena, tamo Albanci ga|aju ru~nim baca~ima, samo
{to nemaju tenkove i topove. Za sve vreme na vlasti ovakvi su bili sa-
da{wi koalicioni partneri, {to ne ka`ete to wima u lice, i to danas,
{to ne tra`ite ostavke svih ovih oficira koji nisu {titili granicu?
Sada tra`ite da se neke posledice...
Timofejev: Vreme, molim vas!
755
 XXXVII
KOSOVO – NA[A REALNOST
TV “Spektrum”, ^a~ak, 9. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gledate emisiju “Razgovor s povo-
dom”. Gost u na{em studiju ve~eras je potpredsednik Vlade narodnog je-
dinstva Republike Srbije, gospodin dr Vojislav [e{eq. Tema ve~era-
{weg razgovora je – Kosovo, na{a realnost, ili koliko vredi srpsko
“ne”. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Va{a ideja o formirawu Vlade narodnog jedinstva je rea-
lizovana. Dodu{e, ne sto posto, jer neke stranke nisu u{le u to. Kao pot-
predsednika Vlade, ja vas molim da za na{e gledaoce ka`ete va{e vi|e-
we aktuelne srpske stvarnosti u svetlu svih te{ko}a i zala.
Dr [e{eq: Srbija je u jednom velikom gr~u zbog duboke ekonomske
krize, zbog socijalne bede, zbog spoqnih pritisaka i nastojawa zapadnih
sila da nam otmu Kosovo i Metohiju. O~ekivali smo mi to ve} godinama
i Kosovo je do{lo na red, a zapadne sile planiraju i daqe da nam otmu
Crnu Goru, Sanyak ili Ra{ku oblast, Vojvodinu. Zapadne sile bi htele
da Srbiju svedu na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, pa da u ta-
ko osaka}enu Srbiju dovedu na vlast neku svoju kvislin{ku garnituru. To
je na{a realnost. Tu realnost uglavnom nismo sami skrivili. Ta real-
nost nam je nametnuta spoqa. Iz ove ko`e se ne mo`e. Preostaje nam da
vidimo kako da se odbranimo, kako da izdr`imo, kako da sa~uvamo ono
{to je na{e i kako da iza|emo iz sada{wih nevoqa.
Voditeq: O~igledno, na{a upravo ste~ena stvarnost, umesto vedrih
i `ivotnih tema, nametnula nam je temu ve~era{weg razgovora – Kosovo
na{a realnost ili zabluda, ili koliko vredi srpsko “ne”. Za po~etak, pr-
vo pitawe. Dakle, gospodine [e{eq, koliko vredi u ovom trenutku srp-
sko “ne”?
Dr [e{eq: Vredi mnogo. Veoma mnogo. Po prvi put posle toliko go-
dina srpski narod je bio u mi{qewu do kraja jedinstven. Skoro svi Srbi
su iza{li na referendum i glasali “ne” bilo kakvom stranom me{awu, a
iza{li su i mnogi drugi gra|ani Srbije, gra|ani drugih nacionalnosti,
75 odsto je bio odziv. Kada odbijete od toga, recimo, 15 odsto [iptara
koji nisu iza{li, vi }ete videti da je veoma mali, zanemarqiv procenat
ostalih gra|ana koji se nisu odazvali, {to govori da je Srbija shvatila
opasnost u kojoj se na{la.
Mnogi od ovih gra|ana koji skoro nikada ne izlaze na izbore, ne gla-
saju ni za jednu politi~ku partiju, ovog puta su iza{li i rekli svoje “ne”.
To “ne” i ova solidarnost, ovo jedinstvo koje je postignuto u Srbiji oja-
~alo je na{u poziciju. Li~no sam ube|en da su sada{wi pritisci zapad-
nih sila mnogo bla`i nego {to bi bili da nije bilo referenduma ili da
je na referendumu narod odgovorio sa “da”. Ovako, te{ko se mo`e protiv
voqe naroda.
756
I daqe se preti. I daqe se ide sa nekim sankcijama. Ja ne znam {ta
}e sutra biti na sastanku Kontakt grupe i nije nemogu}e da nas i sutra
iznenade nekom blokadom, nekim poku{ajem stranog me{awa, ali mi-
slim da }e se te{ko odva`iti da idu na onako rigorozne sankcije kakve
su uvedene 1992. godine. Te{ko da i sada takve sankcije mogu pro}i kroz
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.
Ovog puta Rusija se do kraja suprotstavila, a prethodno protivqewe
Italije i delimi~no Nema~ke dovelo je do ubla`avawa onog prvobitnog
koncepta s kojim su iza{li Amerikanci i koji su podr`ali Britanci.
Francuska je tako|e ovog puta dosta delovala da se na sastanku Kontakt
grupe od 25. marta stavovi ubla`e u odnosu na one po~etne sa kojima su
Amerikanci krenuli.
Ne mo`ete sada sa ve}om dozom sigurnosti predvideti koji }e biti
slede}i potezi zapadnih sila. Mi moramo biti spremni na sve wihove
poteze. NATO preti da }e rasporediti svoje trupe u Albaniji. Nije to
ne{to {to bi samo po sebi nama smetalo, ali to je jedna stalna opasnost,
to je stalna pretwa da }e eventualno poku{ati da se direktno ume{aju u
na{e unutra{we odnose.
Zapadne sile potpoma`u {iptarske separatiste, potpoma`u i tero-
riste, naoru`avaju ih, obu~avaju. Neprekidno zahtevaju od vlasti u Srbiji
da povu~e vojsku i policiju sa Kosova, da smawi broj jedinica. Oni bi za-
pravo hteli da mi toliko oslabimo policiju, pa da umesto teroristi~kih
aktivnosti imamo pravi ustanak. Mi na Kosovu moramo imati upravo ono-
liko policije koliko je potrebno, i onoliko vojske koliko je potrebno.
Vi ste videli, i na{a vojska i na{a policija svakodnevno su izlo`e-
ne napadima, ali veoma dobro reaguju. Policija je imala mnogo `rtava, a
evo, pojavile su se i `rtve kod vojske. Poginuo je jedan oficir ju~e. U sva-
kom slu~aju, nastojimo da profesionalci obavqaju ovaj posao za{tite dr-
`ave. Nema, dakle, nikakvog razloga za mobilizaciju, nema nikakvog raz-
loga za upu}ivawe regruta da obavqaju direktno taj posao za{tite grani-
ce. Naravno, ima i regruta, ali oni su uglavnom stacionirani u nekim
vojnim objektima, a ove aktivnosti obavqaju profesionalni vojnici ko-
ji su u stawu da iznenade i stru~wake NATO-a svojom sposobno{}u.
I policija je izuzetno sposobna, specijalne jedinice policije, tre-
ba im odati priznawe. U krajwe ote`anim uslovima posti`u dobre re-
zultate i uspevaju da ovaj terorizam zadr`e u nekim granicama koje im
onemogu}avaju da poprime oblike oru`anog ustanka. Mi nemamo potre-
be ni da me{amo vojsku u unutra{we obra~une, jer kada bismo vojsku ume-
{ali, onda bi Zapad mogao da grdi Srbiju. Ne bi to bilo to, ali bi oni
tvrdili da je u pitawu oru`ani ustanak, da je gra|anski rat itd., i na to-
me stvarali pravnu osnovu za neka dodatna me{awa.
Voditeq: Strana me{awa redovno su nam se doga|ala dugi niz godi-
na. Da li je mo`da do ovakvog referenduma na kome su rekli odlu~no
“ne” me{awu stranim silama, trebalo do}i znatno ranije i koji bi to on-
da bio trenutak da se to dogodi, i da li smo zato propustili mo`da {an-
su jedinstvenog “ne” svih Srba?
757
 Dr [e{eq: Mo`da je trebalo i ranije. Vi znate da se Srpska radi-
kalna stranka za to zalagala i mi smo insistirali da se svaki pedaq srp-
ske zemqe brani na isti na~in, ali sad bi bilo pogre{no analizirati
{ta bi bilo kad bi bilo. Desilo se. Sad treba da posmatramo ono {to je
tu pred nama. Da sagledamo ono {to je danas realnost i da ~uvamo, pre sve-
ga, ono {to je jo{ u na{im rukama, nikada ne odustaju}i da u nekoj povoq-
noj istorijskoj situaciji povratimo i ono {to smo privremeno izgubili.
Voditeq: Kreatori novog svetskog poretka, kako se oni nazivaju,
kroje politiku prema Srbiji i Crnoj Gori, po{to Saveznu Republiku Ju-
goslaviju ne priznaju, i to po dva razli~ita ar{ina. Prema [iptarima
na Kosovu, tre}i. Za{to je to tako? ^ime to mo`e da se objasni?
Dr [e{eq: Mo`da bi bilo jednostavnije postaviti pitawe: za{to
Amerikanci toliko mrze Srbe i za{to je celi Zapad protiv Srba? Zato
{to smo mi Srbi tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. I Ameri-
kanci nastoje Rusiju svesti na {to mawu teritoriju. Na nama isprobava-
ju ono {to bi sutra poku{ali da primene na ruskom slu~aju, a s druge
strane, verovatno su svesni da Rusija ne mo`e ostati ve~ito na koleni-
ma, da }e se jednog dana uspraviti, da }e opet biti velika i mo}na impe-
rijalna sila, i `ure se da uni{te Srbiju kao tradicionalnog ruskog sa-
veznika na Balkanu, da je svedu na {to mawu teritoriju. U svakom slu~a-
ju, da nas pre svega odbiju od Jadranskog mora, da nemamo izlaz na more, a
onda da nas svedu na {to mawu povr{inu.
Strate{ki ciqevi povodom Kosova i Metohije su stacionirawe
trupa NATO-a. Amerikanci, uz to, svoju vojsku treba da povla~e iz Ne-
ma~ke. Tamo su imali 300.000 vojnika. Kosovo je strate{ki veoma va`no.
Ko dr`i Kosovo, prakti~no dr`i celi Balkan. Svi strate{ki pravci
idu preko Kosova, a i Vojvodina je va`na u strate{kom smislu. Onaj ko
ima Vojvodinu, taj kontroli{e Dunav. I onda se tu prepli}u razni pro-
jekti. Projekti obnove Austrougarske, stvarawe Podunavske federaci-
je, ~itav niz drugih ideja. Sve su one krajwe suprotstavqene na{im naci-
onalnim interesima.
Voditeq: Srbija i Srbi nalaze se zaista na jednoj vetrometini ne-
prijateqstava, la`i, obmana, ucena, pretwi, ne znam kako bih sve to na-
zvao, zatim pretwe sankcijama. Da li ima i u ~emu je taj spas jo{ uvek, na-
`alost, razjediwenog srpskog naroda?
Dr [e{eq: Spas Srbije je, pre svega, u jedinstvu wenih gra|ana. I ja
mislim da smo postignuv{i to jedinstvo ostvarili ne{to {to ranije ni-
smo imali. Jednu mo}nu pouku. I sad treba da ~uvamo to jedinstvo. Stran-
ke }e mo`da da lutaju. Vidite, Dra{kovi} je imao jednu poziciju pre re-
ferenduma. Podr`ao je referendum, za to mu se mora dati priznawe. We-
gova stranka i mnogi ~lanovi SPO su iza{li na referendum. Sada opet
vidimo, posle referenduma, neke disonantne tonove: da nam do|e Gonza-
les, te: na{a }e istina pobediti, kao da Zapad interesuje istina, te: ne
mo`e se pred na{im argumentima... Na{i su argumenti bili i za Knin, i
za Sarajevo, i za mnoge druge srpske gradove i sela. Znate, to sad jednu
drugu sliku ostavqa posle referenduma, ali ja mislim da se narod ne da
758
zavarati. Da }e ovo jedinstvo o pitawu Kosova ostati u Srbiji. Ube|en
sam da nema te sile koja nas mo`e odvratiti od ~uvawa Kosova i Meto-
hije i nema te ucene koja mo`e u srpskom narodu upaliti i posti}i neki
ozbiqan efekat.
Voditeq: Ako nam velike sile priznaju pravo na re{ewe kosovskog
problema u okviru svoje ku}e, da tako ka`emo, bez stranih posrednika,
kakva je projekcija re{ewa kosovskog pitawa koju nudi na{a vlada?
Dr [e{eq: Na{a vlada, koaliciona Vlada narodnog jedinstva pola-
zi od sada{weg ustavnog odre|ewa. Ustav predvi|a postojawe autonomne
pokrajine u Srbiji, to su pokrajine sa relativno uskim nadle`nostima,
Kosovo i Metohija. To je maksimum na koji mi mo`emo pristati. Nema
ni{ta iznad toga. Nema da se mewa Ustav zbog toga. To ne dolazi u obzir.
Ova vlada to ne}e. Spremni smo da ponudimo [iptarima izvesnu kultur-
nu autonomiju, i to bi sve bilo dato u okviru Ustava. Radimo novi zakon
o lokalnoj samoupravi.
[ta je bitno u svemu ovome? Bitno je da na|emo re{ewe u kome [ip-
tari ni na lokalnom nivou ne mogu Srbe nadglasavati, kao ni druge et-
ni~ke zajednice. Ne mo`e biti majorizacije. I to je ovaj dvodomi ili vi-
{edomni sistem. Mi [iptarima nudimo kulturnu autonomiju. Ako im se
ne svi|aju na{e obrazovne, kulturne, informativne, socijalne institu-
cije, neka formiraju svoje sopstvene, ali da ih sami finansiraju. Mi iz
buyeta finansiramo samo tamo gde imamo kontrolu. Ono {to ne mo`e-
mo da kontroli{emo, ne damo ni pare. To treba da bude jasno, i to je lo-
gika koja na Zapadu svuda pali, daju pare samo onome koga kontroli{u.
Ako ga ne kontroli{u, ne daju mu pare. [to bih mu davao pare? Ko }e me-
ne sada da natera, je l’ tako? Narod me je izabrao da budem u Vladi i da
odlu~ujem o narodnim parama i moje je da najpametnije time raspola`em.
Ako kao vlada ne mo`emo ne{to kontrolisati, e, onda ne damo ni pare.
[ta nas onda briga po kojim programima }e oni u~iti u svojim {kolama,
je l’ tako? Neka oni o tome razmi{qaju. I ko }e od wih mo}i gde da se za-
posli, s kakvom diplomom? To je wihov problem.
Voditeq: [iptari tra`e “nezavisnu republiku Kosovo”. Svet nas
pritiska da vodimo dijalog sa [iptarima, na koje oni ne dolaze. Za to su
de`urni krivci Srbi, po wima. [ta se doga|a u ovom ~udnom zame{a-
teqstvu?
Dr [e{eq: [ta god mi da uradimo, krivi smo. [ta god da [iptari
urade, opet smo mi krivi. To je logika zapadnih sila. Oni nas napadaju
{to se na{a policija obra~unava sa teroristima, oni nas napadaju {to
na{a vojska {titi granice dr`ave, i ka`u da je do{lo do prekomerne
upotrebe sile. Zna~i, trebalo bi da budemo ne`niji, umesto vojska da do-
~eka mitraqezima albanske teroriste koji ilegalno pod punom ratnom
opremom prelaze granice, ili je mo`da trebalo policija na albanske te-
roriste naoru`ane do zuba da krene pendrecima, palicama. Vidite, to je
~udna logika. Naravno, da nam ne vredi argumentacija. Nijedan argument
kod wih ne pali. [ta god da ka`ete kao argument, oni teraju svoje. Uop-
{te vas ne slu{aju kada govorite.
759
 Voditeq: Pitawe Kosova na svetskoj pozornici, sve vi{e uz podr-
{ku [iptarima, dolazi do izra`aja da im se dâ vi{e u statusu mawine,
daleko iznad svetskih standarda, kao eventualni put u dr`avnost.
Dr [e{eq: Oni ve} imaju iznad svih svetskih standarda. Mi sad
spremamo, ili }emo imati specijalno izdawe “Velike Srbije”. U redov-
nom broju }emo objaviti: pozivamo Vladu Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-
va, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Italije, da nam ka`u {ta je
to {to pi{e u dokumentima Ujediwenih nacija, Organizacije za evrop-
sku bezbednost i saradwu ili Saveta Evrope, a odnosi se na nacionalne
mawine, a {to se ne po{tuje u na{oj zemqi. I objavi}emo te dokumente.
U na{oj zemqi nacionalne mawine imaju mnogo vi{e prava nego {to
propisuju me|unarodni akti. Oni od nas tra`e ne{to {to nigde u svetu
ne postoji. Amerikanci jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslavi-
ju. Oni u svojoj komunikaciji govore: Srbija i Crna Gora. A sad tra`e da
Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Jugoslavije koju ne priznaju.
Jo{ nemamo ni ambasadora tamo.
Voditeq: Da li je to scenario koji smo gledali, kada je u pitawu Ju-
goslavija?
Dr [e{eq: Za{to to rade? Vrlo je interesantno za{to to rade. Sa-
da nema nikakvog pravnog osnova za {iptarsko otcepqewe. Konferenci-
ja o evropskoj bezbednosti i saradwi, koja je odr`ana negde sedamdesetih
godina, usvojila je neke pravne principe, pravne dokumente, pravne akte.
Po wima, granice uspostavqene u Evropi posle Drugog svetskog rata su
nepromenqive. Po~etkom devedesetih godina dolazi ipak do promena
tih granica. Ujedinila se Nema~ka, raspao se Sovjetski Savez, raspala
se ^ehoslova~ka, raspala se biv{a Jugoslavija. I o~igledno je prekr{en
glavni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi. I on-
da su se zapadne sile dosetile da to izglade novim pravnim tuma~ewem.
Kako je i{lo to novo pravno tuma~ewe, po OEBS-u?
Postojale su dve nema~ke dr`ave, Isto~na i Zapadna. Ujedinile su se
voqom naroda. Zaista je tu bila o~igledna voqa naroda. A po{to je Ne-
ma~ka bila formalno federacija, imala veliki broj federalnih jedini-
ca, ka`e se u pravnoj teoriji da je federacija slo`ena dr`ava. Federal-
ne jedinice su proste dr`ave. Ne dovodi se u pitawe, po wihovom mi{qe-
wu, nijedna unutra{wa granica prostih dr`ava. ^ehoslova~ka se raspa-
la na dva sastavna dela, ^e{ku i Slova~ku. Zna~i, slo`ena dr`ava, fe-
deracija, se raspala na dve proste dr`ave. Sovjetski Savez kao slo`ena
dr`ava raspao se na 15 prostih dr`ava. Tu im je jo{ jedna stvar i{la na-
ruku, {to je Staqin pristao posle Drugog svetskog rata da ga prevare
Amerikanci, pa je pored Sovjetskog Saveza ubacio u Ujediwene nacije
Ukrajinu ili Belorusiju. One su neprekidno ~lanice Ujediwenih naci-
ja, {to je dokaz da je u pitawu dr`ava.
U na{em slu~aju su i{li na cepawe unutra{wih avnojevskih grani-
ca. I, rekli su, po{tujemo mi principe KEBS-a, princip nepromenqi-
vosti granica u Evropi, ali kada se raspr{e ove federalne dr`ave, taj
princip se odnosi na granice prostih dr`ava, federalnih jedinica. Wi-
hove granice su nepromenqive, i oni su se onda toga slepo dr`ali kod Re-
760
publike Srpske Krajine, kod Republike Srpske, odnosno kod biv{e hr-
vatske federalne jedinice, biv{e bosanskohercegova~ke federalne je-
dinice. E, sad, na Kosovu imaju problem. Kosovo nije federalna jedini-
ca. Dakle, nije prosta dr`ava. A Srbija nije federacija. Srbija je pro-
sta dr`ava u okviru Savezne Republike Jugoslavije, kao slo`ene dr`a-
ve, i nema pravnog osnova da se mewaju granice Srbije. Sad zapadne sile
to poku{avaju da promene,
Ka`u: ne mogu se dirati granice Savezne Republike Jugoslavije. One
ostaju iste. I morate na}i mirno re{ewe, mora se na}i re{ewe dogovo-
rom. A nas teraju tako u dogovor da nam zavr}u ruku na le|ima, pa onako,
{to vi{e zavr}u, ho}ete-ne}ete, mi mislimo da }ete vi pristati. E, ta-
ko se pona{aju prema nama, da bismo mi sami pristali da Kosovo i Me-
tohija budu federalna jedinica u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
Tada bi postalo prosta dr`ava i imalo sve dr`avne atribute. I u nekoj
daqoj fazi [iptari iza|u na referendum i ka`u: mi ho}emo nezavi-
snost. To je taj podmukli plan.
U nekom vremenu Amerikanci planiraju, ako Kosovo postane fede-
ralna jedinica, da tamo instali{u neki re`im koji je pod wihovom kon-
trolom. To bi bio {iptarski re`im. Do{lo bi do apsolutne majoriza-
cije i Srba, i Turaka, i muslimana, i Roma, i Egip}ana, i Goranaca, i svih
koji tamo `ive. Planiraju da u Podgorici imaju re`im koji je pod wiho-
vom kontrolom i da uz ta dva re`ima koja kontroli{u ostvare prinudnu
upravu nad ostatkom Srbije. I toliko bi to gorko bilo za Srbiju, jo{ go-
re nego {to je bilo u Titovoj komunisti~koj Jugoslaviji, da bi Srbija
tra`ila varijantu da se pocepa Savezna Republika Jugoslavija sastavqe-
na od tri federalne jedinice, samo da skine balast sa svojih le|a, da se
otarasi toga. Onda bi Amerikanci rekli: mi smo hteli Saveznu Repu-
bliku Jugoslaviju, tri ravnopravne dr`avne jedinice, ali Srbija je tu
dr`avu rasturila. Eto, to je ta perfidna zamisao koju smo mi odmah pro-
zreli i kojoj pariramo kako znamo i umemo. Ja sam li~no ube|en da radi-
mo na najboqi na~in kako se u ovoj prilici uop{te mo`e raditi.
Voditeq: Svedoci smo, gospodine [e{eq, da se na Kosovu zaista gi-
ne iz dana u dan, iz no}i u no}, puca se, rawava, da li je zapravo taj tero-
rizam prerastao u ne{to {to mo`e da se nazove ratom? Albanci ve}
prelaze preko, ~itave formacije prelaze preko na{e granice.
Dr [e{eq: Ne, te ~itave formacije na{a vojska razbija. Jo{ nijed-
na ~itava formacija nije pre{la. Re~ je o teroristi~kim grupama. Glav-
na teroristi~ka grupa, ~iji je vo|a bio Adem Ja{ari, potpuno je uni{te-
na. ^ak su stradali neki civili, jer Adem Ja{ari nije dozvolio iz opko-
qenih ku}a da se evakui{u. Poginule su neke `ene, ima i dece. Dakle,
li~no je Adem Ja{ari ubio svog sinovca koji je hteo da iza|e. Malolet-
nog sinovca. Oni su dr`ali civile kao taoce i u o~ajni~kom gestu, kada
su videli da nemaju izlaza, poubijali su ih, ili izlagali vatri na{e po-
licije. Znate kako je, kada imate takav oru`ani obra~un, ne mo`ete vi u
svakom trenutku da razmi{qate ko vam {ta podme}e kao `ivi {tit. I
likvidacija Adema Ja{arija i ogromnog broja terorista, tu je bilo pre-
ko 60 ubijenih terorista, delovala je dosta destimulativno na ostale
761
{iptarske separatiste. Unela je strah u wihove redove, mnogi od wih po-
~iwu da razmi{qaju – za koga ginu, jer sa ove strane je tvrdo, vru}e. Nije
kao, znate, kad ka{ika padne u med, nego u svakom trenutku – glava u tor-
bi, egzistencijalni rizik. I isplati li se taj rizik? Kod svakog ~oveka
se pojavquje takva sumwa u ovakvoj situaciji.
Mnogi [iptari sada `ive dobro na Kosovu i Metohiji, neuporedi-
vo boqe nego u Albaniji. Ogromne ku}e su sazidali, kontroli{u {verc
deviza, droge, oru`ja, itd. Uzurpirali su plodnu zemqu i sli~no. I ta
sumwa ih sada sve vi{e razdire. Zato je i do{lo do rascepa u Rugovinoj
stranci, u Demokratskom savezu Kosova, to je najve}a {iptarska poli-
ti~ka partija. Totalni rascep je u woj. A drugo, [iptari sada izbegava-
ju direktne okr{aje sa policijom. Dobili su po nosu, i {iptarski tero-
risti se vi{e ne usu|uju da to rade. [ta sada rade? Sada prave zasede. Po-
jedina~no ili u grupama, naj~e{}e u trojkama, i likvidiraju s le|a kada
nalete na nekoga policajca, a naj~e{}e u posledwe vreme likvidiraju
svoje sunarodnike koji su lojalni Srbiji, da bi jo{ ve}i strah me|u svo-
jim albanskim sugra|anima izazvali.
Voditeq: O~igledno je da na Kosovu ginu i Srbi, i Albanci, i [ip-
tari. Imate li bar pribli`ne podatke o kakvom odnosu...
Dr [e{eq: Albanci i [iptari to je isto, znate...
Voditeq: Mislio sam na Albance koji prelaze preko granice...
Dr [e{eq: I ti koji prelaze, najve}i je broj onih koji su oti{li sa
Kosova tamo na obuku, pa se vra}aju sa obuke.
Voditeq: Imate li bar pribli`ne podatke koji odslikavaju odnos
[iptara sa jugoslovenskim paso{em i bez wega? To je jedno, a da li bi se
eventualnim popisom utvrdila prava struktura, koje bi mere mogla i da
li bi smela Srbija primeniti prema [iptarima bez na{eg dr`avqan-
stva, da li bi se takve mere u o~ima velikih sila i demokratskom svetu,
pod znacima navoda, da tako ka`em, demokratskog, s obzirom da Srbija
stoji iza wih, mogle biti novo ugro`avawe qudskih prava?
Dr [e{eq: Ne. Oni koji su bez dr`avqanstva, kada je re~ o na{em
zakonu, ako se ogre{e o na{ zakon mogu biti istog trenutka proterani.
Tu ne mogu ni{ta. Za{to onda Nemci proteruju [iptare, za{to ih pro-
teruju Francuzi, Italijani i ostale evropske dr`ave? Ali problem je
{to na{e mati~ne kwige nisu sre|ene, {to su decenijama falsifikova-
ne, znate koliko se puta de{avalo da umre neki [iptar, pa wegovi srod-
nici po deset godina ne prijavquju smrt da bi imali penziju.
Ili im se rodi dete, {iptarsko, pa ga prijave u sedam do osam op{ti-
na, da izgleda da se rodilo sedmoro, osmoro umesto jednog. Mi moramo
i}i na vanredni popis stanovni{tva ~im se stvore uslovi za to. Moramo
i}i na sre|ivawe mati~nih kwiga, posebno mati~nih kwiga dr`avqana,
a i mati~nih kwiga ro|enih i umrlih, i moramo i}i na sre|ivawe kata-
starskih i drugih zemqi{nih kwiga. To je veliki posao. To je posao koji
mora da se obavi {to pre, ~im se stvore uslovi, a ja sam li~no ube|en da
na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku ne `ivi vi{e od milion [ipta-
ra. Neki ka`u, ~ak, do 800.000. Mnogi i danas odlaze. Odlaze jer ose}aju
da bi moglo do}i do nekog krvoproli}a, do ne~ega, i be`e, povla~e se.
762
Normalno, dok se ne obavi popis, ne mo`emo znati koliko ih ta~no ima.
Ali ne mo`emo i}i ni na izbore dok se to ne uradi.
Voditeq: Vi ste se zalagali za vladu nacionalnog jedinstva. Posle
wenog formirawa i prvih iskustava u funkcionisawu, kakve su va{e
procene o stvarawu jedinstvenog programa svih stranaka, ili bar najja-
~ih, oko jedinstvenog nacionalnog programa? [ta bi po va{em mi{qe-
wu obuhvatao takav program, posebno u pogledu statusa Kosova?
Dr [e{eq: Vlada narodnog jedinstva je formirana od tri najja~e
parlamentarne politi~ke partije. ^etvrta nije htela. Hteli su zapravo,
ali je Dra{kovi} postavqao uslov – ako on ulazi, da mi ne u|emo, {to bi
bilo besmisleno. Mi smo se neprekidno zalagali da budu ~etiri partije,
do posledweg dana. Ali sad, {ta je, tu je. Nemamo mi razloga da sada radi-
mo na nacionalnom programu. Znamo mi {ta }emo raditi. Nacionalni
program u Srbiji je osloba|awe i ujediwewe svih srpskih zemaqa. Dosta
je o tome govoreno. I {ta tu ima da se pi{e ne{to. Nema. Demokratija,
na{ nacionalni program je ekonomski prosperitet, na{ nacionalni
program je socijalna pravda. Sada imamo strategiju pre`ivqavawa, peri-
od odr`awa, o~uvawa onoga {to je na{e, o~uvawa Kosova pre svega, stra-
tegiju izlaska iz ove ekonomske krize, malo po malo, s te{kom mukom.
Sve {to radimo, radimo bez dodatnog {tampawa novca. ^vrsto smo
zauzeli stav – nema rebalansa buyeta, nema dodatnog {tampawa novca. A
problemi se moraju re{avati. Ne{to sporije, ali moraju. Ne{to se ve}
re{ava. Mogu danas po prvi put da izjavim, mo`da je bilo na dnevniku dr-
`avne televizije, pretpostavqam da je ve} saop{teno. Danas je bila sed-
nica Vlade, i napokon smo usvojili ono {to smo dugo najavqivali – ide-
mo u promene poreskih zakona, smawili smo stopu doprinosa na plate i
poreze, i poreze na plate sa 112% ili 124% na 98%, zna~i za 26% smo
smawili. To je sada veliko rastere}ewe privrede. I}i }emo daqe u tom
pravcu i ne}emo dozvoliti neka preterana poskupqewa.
Tamo gde budu morale neke korekcije cena da se izvr{e, bi}e mini-
malne, najvi{e do 10%. Tako da za{titimo stanovni{tvo u socijalnom
smislu, a da stvorimo uslove za podizawe plata, jer ako smo smawili sto-
pu doprinosa, svako preduze}e koje dobro posluje mo`e plate komotno da
podigne za 13%. Znate, ako je smaweno za 26%, ako se to raspore|uje na
plate, onda 13% ide dr`avi, a 13% se mo`e pove}avati, ili neko predu-
ze}e mo`e na osnovu toga da pove}a broj zaposlenih radnika. Time sti-
muli{emo privatni sektor i privatnike koji su do sada zapo{qavali na
crno. Ovim smawivawem stope poreza i doprinosa oni mogu da prijave
svoje radnike. S druge strane, sada idemo u akciju otkrivawa radnika na
crno. Tu }e biti rigorozne kazne. Moramo samo da sredimo i inspekcij-
ske slu`be i da se one maksimalno na tome anga`uju.
U perspektivi idemo daqe na obarawe stope doprinosa i poreza, ali
odmah se postavqa pitawe ~ime }emo nadoknaditi ovaj gubitak za buyet –
oporezivawem ukupnog prihoda. Svako ko ima mese~na primawa u prose-
ku ve}a od 1.000 maraka, mora}e na kraju godine da pla}a godi{wi porez.
Zna~i, ako je to mese~no 1.000 maraka, to je 6.000 dinara, 72.000 je go-
di{we. Do tog nivoa nema pla}awa poreza na ukupni prihod. Ko vi{e od
763
toga primi, ima po progresivnoj stopi da pla}a na kraju godine. Te{ko
onom ko ne plati. A prati se sve. Zna~i, prati se sve ono {to je ispla}e-
no kao plata, kao autorski honorar, preko teku}eg ra~una, preko `iro
ra~una, preko ovog i onog – sve se prati. I mislim da je to pravi~no re-
{ewe. Daj bo`e da mi u najskorije vreme dostignemo da prose~na plata
bude 1.000 maraka. Ali }emo se na~ekati da to ostvarimo. Ali zato oni
koji primaju iznad 1.000 maraka treba vi{e da daju dr`avi, jer s druge
strane, evo, danas smo usvojili tri nove uredbe o subvencijama cena mle-
ka, uqa i hleba. I hleb i uqe i mleko se prodaju ispod cene, odavno se pro-
daju ispod cene. Danas smo odlu~ili da damo nove subvencije proizvo|a-
~ima i obezbedili smo po dvadeset jedan milion dinara mese~no na ime
tih subvencija, iz ovog agrarnog buyeta. I, {ta je na{ ciq? Do leta da
izdr`imo, nema promena cena osnovnih `ivotnih namirnica. Pa da vi-
dimo onda kako }emo obezbediti pare za otkup p{enice, ako to bude
i{lo kako treba, pa }emo onda daqe. Ako budu neke male korekcije cena,
i}i }emo na male korekcije tamo gde mora. Za sada se snalazimo, nalazi-
mo pare i dr`imo ove osnovne cene na nivou na kome su zate~ene.
Voditeq: Sigurno }e, gospodine [e{eq, biti dosta pitawa na{ih
gledalaca u drugom delu emisije, gde }emo odgovarati sve ono {to oni bu-
du `eleli, ali da se vratimo jo{ na pitawe Kosova i kosovskog problema.
Ovih dana, a i sino} smo ~uli informaciju da je zvani~nik NATO-a tra-
`io povla~ewe vojske sa Kosova i sa granice jer, ka`e, nema nikakvih raz-
loga da vojska tu uop{te bude. A terorizam se rasplamsava iz ~asa u ~as.
Dr [e{eq: Vojska se ne}e povla~iti, ne pada nam ni na kraj pameti
da povla~imo policiju. Policije }e na Kosovu uvek biti onoliko koli-
ko treba. To je na{a zemqa, na{a teritorija. Na{a vojska i na{a poli-
cija pona{aju se u skladu sa Ustavom i zakonima. I ne vredi im tu nika-
kva ucena. Nema ni{ta od toga. To {to sada imamo poja~awe na granici
je zato {to je poku{ano ubacivawe terorista iz Albanije. Nema nijedne
pretwe Albaniji da prestane sa ubacivawem terorista, a kamoli da joj
sankcije zavode. Kako bismo ovo stawe mogli definisati? Nama zapadne
sile, uglavnom Amerikanci, ka`u: ili pristanite da vas ubijemo, ili }e-
mo vam zavesti sankcije, ili pristanite da vam uni{timo dr`avu, ili }e-
mo vam zavesti sankcije. E, pa ne}emo da pristanemo da nam uni{tite dr-
`avu. Ne}emo pristati. Ne damo dr`avu. A mi ne mo`emo uticati na wi-
hovu voqu ho}e li uvesti sankcije ili ne}e. Oni su velika sila i to su-
persila u pravom smislu te re~i, sila koja dominira celim svetom. Ali
mi nemamo alternative. Nama je alternativa propast dr`ave. Mi zato
nemamo kud. Nemamo... Dakle, moramo izdr`ati.
Voditeq: Mnogi na{i sugra|ani i na{i gledaoci su zamolili da vas
pitam, s obzirom da se terorizam na Kosovu rasplamsava, da li postoje
mogu}nosti da se to ra{iri i na teritoriju Srbije, u unutra{wosti, i
ako se to desi, kako }e onda Vlada reagovati?
Dr [e{eq: Uvek ta opasnost postoji. Ne mo`e se iskqu~iti una-
pred. A Vlada }e reagovati na isti na~in kako reaguje na Kosovu. Mi i
sada imamo neke akte te vrste. Dodu{e, u pitawu su uglavnom obra~uni
me|u kriminalcima, pa to nije u tolikoj meri uznemiravalo javnost. A
764
mi imamo i pravih politi~ko-teroristi~kih akata, recimo, ubistvo
biv{eg ministra unutra{wih poslova, odnosno vr{ioca du`nosti mi-
nistra unutra{wih poslova i policijskog generala sa najvi{e zvezdica,
Radovana Stoji~i}a Baye, imamo ubistvo generalnog sekretara JUL-a
Todorovi}a, i imamo jo{ nekoliko tih pravih teroristi~kih akata, do-
bro organizovanih o~igledno, jo{ neotkrivenih.
Ukoliko bi se i [iptari prikqu~ili takvoj aktivnosti, to bi ote-
`alo na{u poziciju i to bi neki stepen nesigurnosti unelo u na{ `ivot,
ali tu o~ekujemo podr{ku svih gra|ana. Svi qudi treba da budu oprezni-
ji, da sve {to je sumwivo prijave policiji, kretawe nepoznatih qudi, ne-
ko osmatrawe iz automobila, sa uzvi{ewa itd. Sve ono {to li~i na pri-
premu plana za neku teroristi~ku aktivnost. Pogotovu u firmama, qudi
treba da budu mnogo oprezniji, da imaju dobru protivpo`arnu za{titu.
Najlak{e je izazvati po`ar, pa prikriti tragove. Naneti ogromnu {tetu
i nekada ugroziti qudske `ivote. Sve sumwive predmete treba odmah pri-
javqivati policiji, predmete koji mogu izazvati neku eksploziju, koji uka-
zuju na ne{to {to mo`e eksplodirati i sli~no. Ima ~itav niz stvari o
kojima gra|ani treba u svako doba da vode ra~una. Do sada nije bilo {ip-
tarskih teroristi~kih akata u ostatku Srbije, ali mi moramo biti na sve
spremni. Ne mo`emo to apriori iskqu~iti ili prepu{tati slu~aju.
Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o svetskim ~uvarima mira koji eg-
zistiraju pod pla{tom raznih me|unarodnih organizacija?
Dr [e{eq: To nisu nikakvi ~uvari mira...
Voditeq: Pod znacima navoda...
Dr [e{eq: Postoji NATO, koji je agresivni faktor o~igledno. Ta-
kav se pokazao i kroz bombardovawe Republike Srpske, i kroz agresiju
na Republiku Srpsku Krajinu, i kroz ove nasrtaje na na{u zemqu i stal-
ne pretwe.
Voditeq: Za{to je Americi i zapadnim silama stalo do razbijawa
Srbije – to ste ve} rekli. Bilo bi interesantno da odgovorite i na pi-
tawe da li bi Amerika, wihovi interesi stali kada bi Srbiju sveli, re-
cimo, na Beogradski pa{aluk.
Dr [e{eq: Ne bi stali. I onda bi tra`ili da nad tom Srbijom vla-
da strana ruka. Kvislinge bi tra`ili u srpskim redovima. Ve} ih imaju.
Imaju i one koji se unapred nude kao kvislinzi. To su sve ove stranke ko-
je su se suprotstavile referendumu. Sve one stranke koje podr`avaju
{iptarske teroriste i separatiste, sve one koje progla{avaju suvereni-
tet Vojvodine, autonomiju [umadije, autonomiju Sanyaka.
Voditeq: Srbija je u vezi sa Kosovom rekla “ne”. [ta je to za Crnu
Goru, i {ta }e biti s jedinstvom Srbije i Crne Gore u tom pogledu?
Dr [e{eq: Srbija i Crna Gora su jedinstvene. Re`im u Crnoj Gori
ima disonantne izjave i postupke u pogledu Kosova i Metohije. Milo \u-
kanovi} otvoreno tra`i strano me{awe i tra`i da Kosovo bude autono-
mija u sastavu Srbije. [ta to zna~i? Ili je u sastavu Srbije ili je u sasta-
vu Jugoslavije. Samim tim {to je neka teritorija u sastavu Srbije, zna~i
da je i u sastavu Jugoslavije. Ne mo`e biti ovamo i tamo. To je moglo u Ti-
tovo i Kardeqevo vreme, u wihovim laboratorijama oktroisanih ustava.
765
 Voditeq: Sino} je, gospodine [e{eq, u emisiji “Krug”, Adem Dema-
}i izjavio: ne}emo autonomiju ve} nezavisnost, zauvek ste izgubili Ko-
sovo, to je gotova stvar.
Dr [e{eq: To je ono ~emu se on nada, {ta on pri`eqkuje, i {ta su
im obe}ali. Sve dok je Kosovo u na{im rukama, nismo ga izgubili. Pre-
ti opasnost da ga izgubimo. Moramo ga ~uvati. Ja samo ka`em, ja vam ga-
rantujem da je Vlada narodnog jedinstva svoju sudbinu, pre svega, za Koso-
vo vezala. Ta vlada ne}e postojati ako ne bude u stawu sa sa~uva Kosovo.
Mi postojimo kao vlada, mi u ovom sastavu postojimo dok je Kosovo u srp-
skim rukama, i tu nema uzmicawa.
Voditeq: Svedoci smo da na Kosovu ginu Srbi, ali i lojalni [ipta-
ri. Kako za{titi i jedne i druge?
Dr [e{eq: Za{titi}emo ih ako uni{timo terorizam. Radimo na to-
me, {to bi na{ narod rekao, mu~imo muku da to uradimo, ali }emo uradi-
ti. Moramo da uradimo. Moramo to do kraja da dovedemo. Kada shvate sa
Zapada da nam ne mogu oteti Kosovo, oni }e odustati. Pitawe je kada }e
se to desiti. To ne mo`emo da procenimo. Kad shvate [iptari da nema
ni{ta od tog terorizma, odusta}e. Frakcijama Crvene armije u Nema~-
koj i Crvenim brigadama u Italiji i baskijskim teroristima treba vre-
mena da shvate da ne mogu teroristi~kim aktivnostima da realizuju po-
liti~ke ciqeve. Negde je to du`e trajalo, negde kra}e.
Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, stiglo je dosta pitawa. Na{ tele-
fon je stalno otvoren. I podse}am gledaoce na broj na{eg telefona, da
mogu postavqati i daqe pitawa, jer gospodin [e{eq je spreman da odgo-
vori na svako pitawe. Evo, imam pitawe gledaoca: {ta misli \ukanovi}
i \in|i} ovim napadom na srpsku vlast i narod?
Dr [e{eq: Ja mislim da \in|i} vi{e ni{ta ne misli. On se gr~e-
vito sada uhvatio za \ukanovi}a i misli da mu je to jedina {ansa da osta-
ne u politi~kom `ivotu. Imao sam pre neko ve~e jedan direktan duel sa
\in|i}em u bioskopu “Reks” u Beogradu, u organizaciji B92, ne znam da
li je ta kaseta stigla i do ^a~ka. Oni sada tra`e lokalne radio i tele-
vizijske stanice preko kojih }e to emitovati, ali ne trude se mnogo jer
je \in|i} lo{e pro{ao u tom duelu. Izgubio je glavu u jednom trenutku
i priznao, ne znam da li je sino} na dr`avnoj televiziji to emitovano.
On je priznao, ka`e, da su sve {anse da se izazove te{ka politi~ka kri-
za, da se raspu{ta skup{tina, da se ide na izbore. Jeste, bila je ta {ansa,
ali mi smo to spre~ili, jer nije slu~ajno {to su Amerikanci tempirali
krizu na Kosovu i Metohiji izazivawem teroristi~kih akata sa o~eki-
vanim neuspe{nim formirawem Vlade Srbije i neizglasavawem save-
znog buyeta.
Mi smo napadali savezni buyet kao stranka i glasali, ali tog dana
kada je trebalo u Ve}u republika da se glasa, desili su se teroristi~ki
akti na Kosovu. Ne mogu ja u takvom trenutku strana~ke interese da sta-
vqam u prvi plan. U trenutku kada je dr`ava u patwi, kada se zao{tre
pritisci, ima da izglasam, pa }emo se opet sva|ati i prepirati ko je u
pravu, {ta je bilo ispravno, {ta je bilo pogre{no, ko je boqi, ko je lo-
766
{iji itd. Mogli smo i mi da ka`emo: ne}emo nikakvu vladu. Nismo mi
mnogo ni pregovarali. Ako se se}ate, u tih {est meseci dva puta su na{i
predstavnici bili kod Milutinovi}a, dva puta kod Marjanovi}a, i to je
bilo sve. Dra{kovi} je pregovarao u ime Srpskog pokreta obnove i to
intenzivno. Mi nismo.
Me|utim, u trenutku kada se videlo da je |avo odneo {alu, rekli smo:
mi insistiramo da bude na{ mandatar, ali tra`imo principijelno da
odnos snaga u vladi bude proporcionalan odnosu snaga u Narodnoj skup-
{tini. To nam je bio jedini uslov. Vrlo lako smo se dogovorili. [ta bi
se desilo da nismo pristali? Raspustila bi se Narodna skup{tina. Mi
bismo sad bili u gr~u predizborne kampawe, a Amerikanci podr`avaju
[iptare na teritoriji Kosova. E, ova vlada mora da bude stabilna, jer
preti opasnost ili Kosovu ili bilo kom drugom delu Srbije. A posle,
kada mi iza|emo iz te krize, jo{ ako se poka`emo uspe{nim, onda mo`e
da se produ`i. Znate, uspe{nog, dobrog kowa ne treba mewati ako po-
stigne dobre rezultate i narod bude zadovoqan. Da ga bar sa~uvamo na
Kosovu. To je najlep{e. Ako ne{to dobro treba da ostane iza ove vlade,
a to je pre svega da uspemo da sa~uvamo Kosovo u sastavu Srbije.
Onda, da vidimo da li }emo biti uspe{ni da iza|emo iz ekonomske
krize, ho}emo li razre{iti socijalnu bedu. Ne{to smo uspeli sada, po-
sledwe pove}awe penzija je bilo 5 odsto. Nismo mogli vi{e za sada. Ako
nas ne blokiraju, ako nam ne zavedu stro`e sankcije i ako nam uspe proces
privatizacije, ako jedan broj fabrika, kao pro{le godine {to je prodato
49 odsto telefonske kompanije, uspemo da prodamo strancima, da uvu~emo
strani kapital, da re{imo probleme velikih sistema, recimo “Crvene za-
stave” i nekih drugih, onda }emo imati novca da vratimo {to se duguje pen-
zionerima, da se penzije ispla}uju redovno, sedam penzija zemqoradni~-
kim penzionerima, godinu dana de~ji dodaci, da podignemo te iznose, da
investiramo u puteve, jer se investirawe u puteve najbr`e isplati. Onda
mo`emo da radimo. Ne znam ho}e li biti uspe{na ili neuspe{na vlada,
ali vam garantujem da se ne}emo obrukati nikakvim kriminalnim afera-
ma, nikakvim kr{ewem propisa. E, tu }emo da budemo beskrajno ~isti.
Voditeq: “Za{to se teroristima dozvoqava da pale i `are na Koso-
vu, za{to ih ne uhapse?”, pita jedan gledalac.
Dr [e{eq: Zato {to ne mo`emo da hapsimo qude kada nemamo kon-
kretne dokaze da su teroristi. Znate, to bi trebalo da opravdamo, to bi
poslu`ilo kao argument na{im protivnicima, na{im neprijateqima.
Mi mo`emo da uhapsimo samo one kod kojih se na|e oru`je. To je kr{ewe
zakona, moramo da vidimo da li je to istina. A za verbalni delikt ne}e-
mo da sudimo, mi smo za demokratski sistem. Prema tome, za{to ne mo`e
~ovek da ka`e, ne mo`emo da sudimo za to, mo`emo da sudimo za postup-
ke, a ne za re~i.
Voditeq: Jedan na{ gledalac pita: “[ta treba u~initi da bismo
u{li u Evropsku zajednicu?”
Dr [e{eq: Nas ne}e ni u OEBS ni u Ujediwene nacije. Izbacili su
nas iz Ujediwenih nacija, suspendovali su nas u OEBS-u, suspendovali su
767
nas u statusu posmatra~a u Savetu Evrope. Mi tra`imo da se vratimo u
te me|unarodne organizacije kao punopravni ~lanovi. Dok se ne vrati-
mo, nema ni govora o Evropskoj uniji. Ako bismo u{li jednog dana, mo`e-
mo u celini, kao Savezna Republika Jugoslavija, kao Srbija i Crna Gora
u okviru Savezne Republike Jugoslavije, a ne da nam prvo otmu Kosovo,
pa hajde u|ite, da nam otmu Vojvodinu, pa hajde u|ite, da nam otmu Ra{ku
oblast, pa hajde u|ite. [ta to zna~i?
Nema teorije da se u narednih 20-30 godina u ovom pravcu pro{iruje
Evropska unija. Oni su sada prihvatili Poqsku, ^e{ku i Ma|arsku,
eventualno Kipar, ne znam ba{ kako }e to sad da urade, i tu }e zastati.
Znate, prijem u ~lanstvo svake nove dr`ave koja po stepenu ekonomskog
razvoja i po nivou `ivotnog standarda zaostaje za prosekom standarda
Evropske zajednice, stvara svima wima probleme, te{ko}e. Uzima im pa-
re iz kase. Oni to izbegavaju. Nemcima treba jo{ stotinu milijardi ma-
raka da nivo razvoja Isto~ne Nema~ke usklade sa nivoom razvoja Zapad-
ne. Oni jo{ kupuju fabrike, kupuju nekretnine po ^e{koj, Ma|arskoj, po
Poqskoj, ali ne mogu ba{ da se raspnu na sve strane. Mnogo im je daleko
da idu u neracionalne investicije.
Voditeq: Jedan na{ gledalac pita: “Za{to se ne zabrane stranke ko-
je di`u bunt protiv svoje dr`ave, a lideri uhapse?”
Dr [e{eq: To je metod koji se ne bi mogao podvesti pod neke demo-
kratske norme. Ne bi mogao da ima demokratske atribute. Mi smo iskre-
no demokratski orjentisani. Liberali smo po ekonomskim opredeqewi-
ma i demokrate po politi~kim. Ne u onom |in|i}evskom smislu, nego u
ovom op{tem smislu, tako da ne}emo da hapsimo politi~ke protivnike.
Hapsimo samo one koji se ogre{e o zakon. Tu treba da budemo mnogo ri-
gorozniji nego do sada.
Voditeq: Jedan gledalac pita: “Kako je bilo danas na su|ewu u Beo-
gradu?”
Dr [e{eq: Bilo je vrlo interesantno. ^uo sam da je Studio B, Stu-
dio B se ne gleda u ^a~ku, je li tako, da su pravili neku monta`u od tog
su|ewa kako bi Dra{kovi}a prikazali maltene kao heroja, ali bilo je
veoma interesantno i veoma zabavno. Ja sam podneo na 107 kucanih stra-
na, prakti~no kwigu, stru~nu analizu Dra{kovi}evog narkomanskog po-
na{awa. To }emo uskoro sve objaviti, sav materijal sa su|ewa u specijal-
nom izdawu “Velike Srbije”. Neka narod i to vidi.
Voditeq: “Da li shvatate da je vreme za mewawe spoqne politike, da
je Srbija deo Evrope, da na{i politi~ari odu na Zapad i poka`u da ni-
smo lo{i momci”, ka`e jedan od gledalaca.
Dr [e{eq: Gde da poka`emo? Kod koga da doka`emo? Kao da Zapad
ni{ta ne zna. Va{ gledalac polazi od pretpostavke da su na Zapadu svi
idioti i neznalice, da apsolutno nemaju pojma {ta se ovde de{ava, pa sad
idemo mi da im prosvetlimo du{u i pamet. Ima i politi~ara u Beogra-
du koji tvrde: mi imamo da doka`emo na{im argumentima.
Zapad zna sve to boqe od nas. Zapad na nau~an na~in prilazi anali-
zi ovih problema. Zapad, te mo}ne zapadne sile, sve nas imaju u kompjute-
768
rima, i nau~nim analizama odre|uju koji su potezi najboqi da ostvare
svoje interese. Sve znaju: i {ta se de{ava na Kosovu, i {ta se de{ava u
Srbiji. Apsolutno sve. Wih istina tu ne interesuje. Wih rukovodi in-
teres. Evo, neprekidno se poziva na demokratske izbore i bilo je ovde
problema na izborima. Uvek je ovde bilo problema na izborima. Ali on
tra`i da nam Gonzales stoji ovde i broji rezultate, da nas on podu~ava u
ime OEBS-a, Evropske unije, ko zna koga. A {ta su uradili ti isti qu-
di iz OEBS-a Republici Srpskoj, u celoj Bosni i Hercegovini? Kako su
tamo falsifikovani izbori, kako su tamo manipulisali. To su notorne
~iwenice. Tamo su se neuporedivo boqe stvari re{avale nego u Srbiji.
Na nama je da sada i to uskla|ujemo, da ispravqamo, da dora|ujemo. Ali
oni nam ne mogu biti garant.
Voditeq: “Pozdrav za patriotu gospodina [e{eqa i pitawe: za{to
na{i organi vlasti ne uhapse vo|e albanskih terorista i separatista?”
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe.
Voditeq: Da li Vlada razmi{qa o ukidawu takse za izlazak iz ze-
mqe?
Dr [e{eq: Ne, to nije nadle`nost republi~ke vlade, ali mislim da
ni Savezna vlada za neko dogledno vreme ne}e biti u stawu da to uradi.
Ve} sam rekao da smo doneli odluku odmah posle devalvacije, i to je
sprovela Savezna vlada, mi smo se slo`ili, a kao stranka smo se nepre-
kidno zalagali da uvek bude realan kurs dinara. Sada imamo realan kurs
dinara. Mi smo doneli odluku da nema rebalansa buyeta, zna~i, da sami
kao vlada ste`emo kai{ i da mawe tro{imo. Nema uskla|ivawa sa novim
kursom dinara. A kada ukidate neke takse i poreze, vi morate odmah tra-
`iti varijantu kako da nadoknadite taj novac koji ste ranije primili iz
tog izvora. Ako ukinemo tu taksu, da uvedemo neku drugu, a koju }emo, da
bismo nadoknadili te pare. Nema dr`ave na svetu u kojoj se ne pla}a po-
rez, u kojoj se ne pla}aju takse, osim mo`da Ujediwenih Arapskih Emi-
rata, i neke tako sli~ne naftom bogate zemqe.
Mi smo danas doneli odluku da smawimo doprinose i poreze na pla-
te, ali smo odmah na{li varijantu da uvedemo porez na ukupan prihod, da-
kle, da oporezujemo one koji imaju najvi{e. Mislim da }e to narod po-
zdraviti. I ako bude negde trebala neka korekcija cena, ne velika –- od-
mah nagla{avam, i uop{te ne gledajte ovo {to pi{e `uta {tampa, {ta
najavquje “Dnevni telegraf”, to su najla`qivije novine u Srbiji, {ta
najavquju “Blic”, “Na{a borba”, ko zna {ta sve najavquju. Po{to sam ja
predsednik Odbora za privredu i finansije u Vladi, navodno obe}ao sam
poskupqewe struje 30 odsto, obe}ao sam ovima ono, onima ono. Nema ni-
{ta od toga. Negde gde moramo, idemo na minimalnu korekciju, minimal-
no pove}awe.
Voditeq: “Nisam pristalica nijedne stranke”, ka`e na{ gledalac.
“Da li treba zabraniti rad Demokratske stranke, a drugo – rat u Bosni
i Hrvatskoj. ^a~ak je zvani~no dao ~etrdeset `rtava, u tom ratu smo svi
izgubili, da li Srbija za qubav {a~ice qudi treba da izgubi svoju mla-
dost?”
769
 Dr [e{eq: Mislim da ne treba zabrawivati nijednu stranku. Treba
zabrawivati samo teroriste, one koji se di`u na oru`je. Vi znate, Srp-
ska radikalna stranka je bila uvek protiv zabrane, ~ak i onda kada je do-
{lo do `estokih sukoba pred Saveznom skup{tinom i kada je ubijen je-
dan policajac, kada je odgovornost pala na Srpski pokret obnove, pa je
javni tu`ilac pokrenuo inicijativu za zabranu Srpskog pokreta obnove.
Mi smo bili protiv, odmah smo to rekli. Treba da se istra`i ko je kriv
za konkretno ubistvo, ko je ubio, jer ako je neko naredio, onda treba da se
utvrdi ko je naredio. Ali se stranka u celini ne sme zabrawivati. Dakle,
tu smo istrajni do kraja, na demokratskim principima.
Nije u pitawu {a~ica qudi na Kosovu i Metohiji. To je recimo
200.000 Srba, i pored ovih milion izbeglica iz zapadnih srpskih zema-
qa, tih 200.000 bi bilo 200.000 muka i nevoqa vi{e, ali i to bi se neka-
ko podnelo. Ali gubimo teritoriju, i ako je sada izgubimo, gubimo je za
sva vremena. To je kolevka srpske dr`avnosti, to je jedna veoma bogata te-
ritorija. Jedan od razloga {to su Amerikanci toliko zainteresovani je
taj {to su, izgleda, satelitskim osmatrawima ustanovili da tamo posto-
je velike rezerve nafte. To na{i nau~nici jo{ nisu istra`ili. Zatim,
imamo lignita za trista godina. Mo`emo biti glavni izvoznici struje u
celu Evropu na osnovu kosovskog lignita. Imamo veliko rudno bogat-
stvo. Mi smo sada ekonomski slabi da sve to stavimo u funkciju, da to
eksploati{emo. To sve moramo sa~uvati, to moramo sa~uvati za mladost
Srbije, za budu}nost Srbije.
Voditeq: “Kako }ete reagovati ako Milo{evi} pristane na stra-
na~ko me{awe?” Verujem da se radi o inostranom.
Dr [e{eq: Strana~ko me{awe? Inostrano me{awe, vaqda. Li~no
ne verujem da }e Milo{evi} pristati. Apsolutno ne verujem. Razgovara-
li smo o tome i ~vrsto se dogovorili da nema stranog me{awa. Mi smo
otvorena dr`ava. Stranci mogu da putuju i da razgovaraju sa kim god `e-
le, ali kada mi razgovaramo sa predstavnicima {iptarskih partija, ne-
ma niko drugi da u~estvuje u tom razgovoru. Mo`e da posmatra te razgo-
vore. Li~no bih bio za direktne televizijske prenose, neka gleda ko god
`eli. [ta mi treba da krijemo. Ali strani arbitar, strani medijator,
ne mo`e. Ne dolazi u obzir. Tu su ~vrsto stali i Srpska radikalna
stranka, i Socijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica, koa-
licioni partneri u Vladi narodnog jedinstva. Na tome po~iva na{a
Vlada.
Voditeq: “Za Kosovo postoje kancelarije u kojima se nalaze qudi za
pra}ewe kr{ewa qudskih prava. Da li }e posle referenduma da budu za-
tvorene i da li }e biti uskra}eno kretawe posmatra~ima, jer je o~igled-
no da nam prave probleme? Pozdrav potpredsedniku Vlade.”
Dr [e{eq: To ne bih mogao sad direktno da odgovorim. Mi znamo ~i-
me se sve bave ta strana predstavni{tva na Kosovu i Metohiji, ali zna-
te, tim stvarima se bave i neke strane ambasade u Beogradu. Mi uvek mo-
ramo da procewujemo {ta nam vi{e donosi koristi, a {ta nam vi{e pra-
vi {tete. Mi mislimo da za sada nije potrebno da se zatvaraju ta pred-
770
stavni{tva, ali pratimo sve to i svi potezi koje budemo povla~ili u bu-
du}nosti, bi}e na osnovu sagledavawa na{ih konkretnih interesa i ra-
di za{tite dr`ave.
Voditeq: Milan Medakovi} iz ^a~ka: “Pozdravqam gospodina [e{e-
qa i voditeqa. Kada }e biti ukinuti prijemni ispiti na fakultetima?”
Dr [e{eq: Bavili smo se mi{qu, po{to sada spremamo novi zakon
o univerzitetu, da to odmah uradimo. Najverovatnije to ne}e mo}i ove go-
dine da se uradi. Evo {ta bi tu bio sada konkretan problem. I mi bismo
to mo`da odmah ukinuli, ali bojimo se velike navale maturanata na Me-
dicinski, Pravni, Ekonomski, Filozofski, Arhitektonski i Elektro-
tehni~ki fakultet. Ako se pet hiqada studenata prijavi za Medicinski
fakultet, onda je to nemogu}e. Moramo da na|emo neku varijantu u kojoj
bismo to mogli da rasprostremo na sve fakultete.
Znate, ta ideja je dobra i mi nismo od we definitivno odustali. I
na{i koalicioni partneri u Vladi veoma ozbiqno razmi{qaju o tome,
ali verovatno ne}e mo}i odmah da je ugrade u zakon, tako da maturanti
ove generacije treba da spremaju prijemne ispite. Li~no sam, svom du-
{om, intimno, protiv. Samo da se razumemo, ima tu i jedna stvar koju bi
trebalo uraditi na uskla|ivawu kriterijuma kod ocewivawa po raznim
{kolama i radnim mestima po Srbiji. Ukoliko bismo sad imali, reci-
mo, na Medicinskom fakultetu otvoren upis, pojavilo bi nam se hiqade
i hiqade odlika{a, mo`da i vukovaca i morali bismo sve da upi{emo.
E, toliko ipak ne mo`emo. Ne mo`emo fizi~ki da izdr`imo. Koja }e bi-
ti varijanta, to }emo tek da vidimo.
Voditeq: Gledalac iz La|evaca pita: “Da li je istina da je dr`ava
obezbe|ivala sredstva za razvoj Kosova, a uz to jo{ iz nekih fondova je
vr{eno obezbe|ivawe sredstava {iptarskim doseqenicima za otkup
srpskih ku}a i oku}nica u ciqu iseqavawa Srba sa Kosova? Da li ima
pravnog osnova za dono{ewe nekog zakona o progla{ewu ni{tavih svih
takvih dogovora i da li je mogla da se izvr{i ukwi`ba nekretnina na
kupce, [iptare, koji nisu imali na{e dr`avqanstvo?”
Dr [e{eq: Sve je to ra|eno pod Titovom komunisti~kom ma{inom,
sve. Ja sam i iz tog razloga govorio da treba da sre|ujemo zemqi{ne kwi-
ge i kwige dr`avqana, kwige ro|enih i kwige umrlih itd. Ne mo`emo
sada. Sad nisu prilike da se ovim poslom ozbiqnije pozabavimo. Da pr-
vo skinemo sa grba~e ove zapadne sile, spoqne pritiske, a posle }emo
i}i temeqitije u sre|ivawe stawa u zemqi.
Voditeq: Tufegyi} iz Kraqeva pita: “Kakve su {anse da se penzij-
ski fond stabilizuje vra}awem novca koji je decenijama iz penzijskog
fonda ulagan u javne dr`avne objekte, autoput, prugu Beograd–Bar, Beo-
gradski sajam, Sava centar, beogradski metro, a zavr{eni objekti godi-
nama ostvaruju prihode. Penzionom fondu se ne vra}a ni{ta, a penzije
se ne ispla}uju mesecima.”
Dr [e{eq: Od svih tih gra|evina, rekao bih, a neke su zaista fi-
nansirane iz penzijskog fonda, samo autoput donosi neku konkretnu za-
radu. Nemogu}e je sada obnoviti penzijski fond. Mi sad muku mu~imo da
771
imamo redovnu isplatu penzija za ovu godinu. Ove godine imamo 12 pen-
zija, pa nam je slede}i zadatak da isplatimo one zaostale penzije. Kada
sve to izmirimo, onda eventualno mo`emo popuwavati fond. Sada, jedno-
stavno, ne mo`emo da obnovimo fond, jer su nam obaveze mnogo ve}e od
priliva sredstava. Evo, ja zaista ka`em – te{kom mukom je sada obezbe-
|eno 5,5 odsto za porast penzije, to je prvi deo za februar.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ako se sla`ete, evo jedne grupe pitawa o
penzijama, kada smo ve} tu. Gledalac pita: da li }e do kraja maja biti ispla-
}ena zakonska penzija sa obra~unom avgust-januar? Slede}i pita: kada }e i
da li }e mo}i Vlada da isplati dug penzionerima za period avgust-januar?
Dr [e{eq: Evo, pojavio se jedan problem koji je ranije napravqen.
Ura|ena su dva modela izra~unavawa. Jedan model je obuhvatao sve zapo-
slene radnike i one na prinudnim odmorima, a drugi model samo one ko-
ji nisu na prinudnim odmorima, koji primaju platu. I do{lo je do para-
lelne primene tih modela i do izvesnih problema u tim obra~unima. Sa-
da tra`imo varijantu kako to da uskladimo. Mi imamo jednu ideju, ali ne-
mamo priliku da je ostvarimo. O tome sam ne{to govorio i predstavni-
cima nekog penzionerskog udru`ewa koji su dolazili kod mene, a onda su
oni u javnost iza{li sa raznim nebulozama.
Mi se bavimo mi{qu, ako ne mo`emo novcem da isplatimo zaostale
penzije, da idemo nekom varijantom bonova za elektri~nu energiju, za ko-
munalije i sli~ne stvari. Tu sad tra`imo varijantu kako to da pokrije-
mo, jer nam je elektroprivreda u te{koj situaciji i sad joj treba novac za
remont postrojewa. Preko leta mora da se izvr{i remont kako bi sprem-
ni do~ekali zimu. Znate, prakti~no smo sada zapetqani kao pile u ku~i-
ne. Imamo dobru `equ i nameru da ovo re{imo, tra`imo sada izlaz. Ko-
ji bi bio izlaz?
Kada bismo mi mogli sada da privatizujemo neku veliku fabriku, da do-
bijemo novac, da taj novac damo odmah Elektroprivredi za remont postro-
jewa, a da na osnovu te vrednosti isplatimo svim penzionerima zaostale
penzije kroz bonove za struju, de~je dodatke kroz bonove za struju. Dakle, jed-
nim udarcem bismo tu postigli dva ciqa. Tragamo za tom varijantom. Kad
}emo je na}i... Bilo je nekih predloga. Bilo je neko re{ewe na pomolu i za
“Crvenu zastavu”, dok nisu opet po~eli da zveckaju sankcijama. ^ak i ako
nam ne uvedu sankcije, oni su za neki mesec upla{ili potencijalne strane
partnere da posluju sa na{om zemqom. Znate, pretwa sankcijama odmah iza-
ziva neke efekte na tr`i{tu i stranac ne}e da posluje sa nama.
Voditeq: Na{a gledateqka, penzioner iz ^a~ka, pita: “Gospodine
[e{eq, mo`emo li se nadati ispuwewu va{eg obe}awa o isplati duga
zaostalih osam penzija nama, najugro`enijem delu stanovni{tva?”
Dr [e{eq: To je radni~ki penzioner. Nije osam, nego sedam penzija,
mislim. Sedam je neispla}eno. U svakom slu~aju, ogroman je iznos.
Voditeq: Isto pitawe postavqa i Mili} Jawi} u vezi sa penzijama
i dopuwuje ga pitawem, kada }e biti ispla}eni dugovi de~jih dodataka.
Dr [e{eq: Odgovorio sam na sva ta pitawa. Evo, tra`imo na~in da
to isplatimo. Tra`imo najpovoqniju varijantu. Jedna od tih mogu}ih va-
rijanti su bonovi. Ali za to moramo imati pokri}e.
772
Voditeq: Na{a gledateqka, penzionerka iz ^a~ka, ka`e: “Vi ste za
mene predsednik Srbije. Za{to dozvoqavate poskupqewe kada su nam
penzije tako male, i da li }e biti jo{ nekih pove}awa penzija?”
Dr [e{eq: Ja se nadam da }e biti. Ne mogu sada da ka`em kada. Mi
smo do 24. marta bili `estoki politi~ki protivnici levi~arskih stra-
naka i svih drugih stranaka. Znate, u politi~kom `ivotu je ne{to naj-
prirodnije da se stranke me|usobno bore, suprotstavqaju, sukobqavaju. A
narod to posmatra, izvla~i zakqu~ke i opredequje se.
Ovu vladu smo formirali 24. marta i taj 24. mart je sada za nas nul-
ta ta~ka. [to je bilo do 24. marta mi ne zaboravqamo, iskustva smo ste-
kli i tim iskustvima se rukovodimo. Ali mi ne idemo sada u rasprave
{ta je ko radio, {ta je ko govorio. Mi sad tra`imo varijantu da ova vla-
da funkcioni{e na najvi{em stepenu poverewa, me|usobnog poverewa
koalicionih partnera. I do sada to uspeva. To ne zna~i da nema nekih tr-
zavica, ali sve je to u okviru korektnog i dobronamernog. Sve dok tako
postupamo, imamo {ansi da imamo neke boqe efekte.
Na{e sednice Vlade ne traju dugo, ali sednice odbora, radnih grupa
traju mnogo du`e, sve se temeqito priprema. Evo, za prvi mesec na{eg
funkcionisawa imamo ne{to konkretno {to smo uspeli da obezbedimo.
Recimo, to je ova izmena poreskog zakona to je izrada nekih novih zako-
na, koji }e se na}i za koji dan pred Narodnom skup{tinom, ukqu~uju}i
Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o univerzitetu, u perspektivi Za-
kon o informisawu i ceo paket poreskih zakona. Idemo ka pojednosta-
vqewu i smawivawu poreskih stopa, a onda ka obezbe|ivawu da svi pla-
te porez. Zna~i, prvo da olak{amo privrednim subjektima, a onda neka
uredno pla}aju.
Voditeq: “Kada }e Vlada preduzeti energi~nije mere, da nam deca
vi{e ne ginu?”, pita jedan gledalac iz ^a~ka.
Dr [e{eq: Preduzimamo energi~ne mere i ja mislim da dobre re-
zultate posti`emo, da su zaista bile dobre mere policije na Kosovu i
Metohiji. Vojska je u nadle`nosti savezne dr`ave i saveznog predsedni-
ka, i pokazala se veoma dobro.
Voditeq: “Kada }e dobrovoqci oti}i da brane Kosovo?”, pita jedan
gledalac.
Dr [e{eq: Jo{ uvek nema potrebe da se ukqu~uju dobrovoqci. Zna-
te, u slu~aju spoqne opasnosti, agresije, onda }emo svi da budemo vojni-
ci.
Voditeq: “Koliko je Amerika slo`na u svojoj ku}i da podr`ava ova
svoja reagovawa i akcije prema svetu?”
Dr [e{eq: Pa, nije Amerika slo`na u svojoj ku}i, ali ona nekada
indukuje svoje unutra{we probleme na spoqnu politiku. Recimo, kada je
Klinton bio na vrhuncu krize oko onih wegovih qubavnih afera, onda je
zveckao oru`jem oko Iraka. Po{to mu nije uspelo da privoli svoje sa-
veznike, nikoga osim Velike Britanije, da se izvr{i ozbiqan vojni udar
na Irak, on se sada preusmerio na Srbiju. Male zemqe su prosto zamor-
~i}i u toj svetskoj politici.
773
 Voditeq: “Bi-Bi-Si ogla{ava da srpska policija ne sme da u|e u se-
lo Drenicu i neka druga sela. Komentar?”
“[ta je bilo sa obe}awima o prodaji vila i imovine na Dediwu u vla-
sni{tvu nekih politi~ara?”
Dr [e{eq: Srpska policija sme da u|e u sva sela. [to se ti~e pro-
daje imovine, i na tome radimo i zadu`ili smo Republi~ku direkciju za
imovinu Republike Srbije da nam pripremi kompletan popis imovine.
E, sada nam tu neke op{tine prave smetwe. Veliki broj op{tina nije do-
stavio, iako je to bila zakonska obaveza, popis dr`avne imovine na svo-
joj teritoriji. Ogroman broj op{tina, skoro polovina. Mi sad tra`imo
varijantu da nateramo op{tine da to urade, da im zapretimo da, ukoliko
u roku od mesec dana, recimo, jo{ nismo varijantu pravno razradili, to
je u fazi izrade, da im ne}emo ispla}ivati novac iz buyeta, dok to ne do-
stave republi~koj vladi, odnosno Republi~koj direkciji. Kada bude go-
tov u potpunosti taj popis imovine Republike, onda }emo i}i na prodaju
putem javne licitacije onoga {to nije neophodno za funkcionisawe dr-
`ave, kako bismo time stvorili odre|enu sumu novca i izmirivali ove
dr`avne obaveze. Pre svega, ove obaveze socijalne prirode: penzije, de~-
je dodatke, invalidnine i ostalo.
Voditeq: Evo dva pitawa na{eg gledaoca. “Pla}awe poreza na plate
iznad 1.000 maraka. Da li ste svesni koliko qudi ima platu ispod 100 ma-
raka? Drugo, ako penzije do sada nisu redovno ispla}ivane, {ta }e biti
daqe, iz kojih fondova i na koji na~in }e se daqe ispla}ivati?”
Dr [e{eq: Prakti~no, vrlo malo se ispla}uje iz fondova. Tra`i-
mo druge varijante. U svim ministarstvima kre{emo razna davawa. Pre
neki dan iz neke organizacije koja se zove Svetska srpska zajednica, ima-
ju predstavni{tvo u [vajcarskoj, u Americi... i tra`e pare. Koliko tra-
`ite – milion i po dinara. E, ne mo`e. Ministar ih je vratio, ne mo`e,
nema para, dok se ne isplati de~ji dodatak, nema. I mnoge druge smo tako
odbili. Rigorozno postupamo, kre{emo u svim ministarstvima i usmera-
vamo za penzije i de~je dodatke. Sada je opet jedan mali iznos ispla}en na
ime tih de~jih dodataka, nije moglo vi{e. Ne}emo da kupujemo stanove,
automobile, ne}emo da rasipamo pare za bilo {ta drugo, usmeravamo za
ono {to je najpotrebnije.
Voditeq: Mitrovi} Velimir pita: “Da li strani predstavnici jedi-
no tra`e Kosovo ili nam slede sankcije? Ima li nekog drugog izlaza ili
je ovo bezizlazno?”
Dr [e{eq: Pa, da vidimo da li }e biti sankcija. Ne mogu ja ba{ sad
da prizivam tako ne{to, mo`da i ne}e biti. I kakve }e biti, ako ih uop-
{te bude. Oni sad tra`e Kosovo, sutra }e tra`iti Ra{ku oblast, Vojvo-
dinu. Na otcepqewu Crne Gore ve} rade.
Voditeq: Jedna majka pita da li }ete dozvoliti da deca na Kosovu
pro|u kao u Sloveniji i Hrvatskoj.
Dr [e{eq: Ne, to se ne}e dogoditi. Ja sam ve} rekao, anga`ovani su
profesionalci na Kosovu, iskusni qudi.
Voditeq: “Da li je istina da ste platili otmicu muslimana u [trp-
774
cima? To javqaju mediji.”
Dr [e{eq: Odgovorio sam na to odmah. Mo`da me optu`uju da sam
ubio i Yona Kenedija i Martina Lutera Kinga itd. To je jedan marife-
tluk aktuelnog re`ima u Crnoj Gori pred vanredne parlamentarne izbo-
re. To je sme{na stvar, tragikomi~na, znate. Ipak je to jedna tragedija i
sad prave od tragedije komediju.
Voditeq: Evo jedne konstatacije jednog na{eg gledaoca, koji nije dao
svoje ime: “Gostujete po Srbiji i pri~ate to {to pri~ate. Mi to sve zna-
mo. Za{to ne odete u svet i stranim liderima, koji se me{aju u na{e po-
slove, ne ispri~ate sve ovo?”
Dr [e{eq: Odgovorio sam, oni to sve znaju boqe od nas.
Voditeq: Koliki procenat qudi prima platu od 1.000 maraka, pa i
vi{e?
Dr [e{eq: Izvestan procenat, ne znam ta~no koliko, ali sad }emo
to da ustanovqavamo i da ih nateramo da plate porez. Bi}e to dobar iz-
vor prihoda za dr`avu, ima ih poprili~no.
Voditeq: “Za{to se po hitnom postupku ne ukine Zakon o povratku
Srba na Kosovo iz 1948. godine? Za{to se informativna kancelarija,
ameri~ka poluambasada ne protera sa Kosova? Za{to se po prvim sank-
cijama nije zatvorio re~ni put Dunavom i drumski?”
Dr [e{eq: Ja sam imao ideje o zatvarawu i re~nog i drumskog puta
1992. godine. Javno sam se za to zalagao, nisam uspeo.
[to se ti~e eventualnog zatvarawa tih politi~kih predstavni{ta-
va, odgovorio sam na to pitawe. A {to se ti~e Zakona o povratku Srba
iz 1948. godine, to je istorijski zakon, zna~i zakon koji se vi{e ne pri-
mewuje. Besmisleno je pitawe. Treba da vidimo na koji na~in mo`emo da
elimini{emo wegove pravne posledice.
Voditeq: “U vreme raspada SFRJ svaki narod je imao svog vo|u”, ka-
`e jedan na{ gledalac, “srpski narod nije imao jednog vo|u i zato je pro-
{ao kako je pro{ao. Mo`e li i sada srpski narod bez svoga vo|e da re-
{i probleme? Albanci imaju Rugovu.”
Dr [e{eq: Ja mislim da je to suvi{e idealisti~ki pristup o ulozi
li~nosti u istoriji. U politi~koj filozofiji, politi~koj i pravnoj te-
oriji, i u sociologiji takav stav ne bi pro{ao. Znate {ta pravog vo|u
odlikuje u odnosu na obi~ne qude? To {to u trenutku shvati kakav je
smer istorijskih zbivawa i kakva je voqa naroda, da li je prepoznaje.
A {to se ti~e Rugove, ja mislim da on ne mo`e da se smatra pravim,
istinskim vo|om Albanaca na Kosovu i Metohiji. Wegova se stranka po-
cepala, mnogi ga ne priznaju. Vidite kako se pona{a Dema}i, Hidajet Hi-
seni i ostali. Odavno on nije vo|a u pravom smislu re~i. Mo`da mu sada
mi srpski politi~ari vi{e pa`we poklawamo nego {to on realno za-
slu`uje u pogledu odnosa snaga me|u {iptarskim partijama. Sve ostale
{iptarske partije su bojkotovale wegove nedavne izbore. On je iza{ao
sam i proglasio pobedu. Odziv je ina~e bio veoma slab. Imamo policij-
ski izve{taj da je odziv zaista bio veoma, veoma slab.
Voditeq: “[ta }e Vlada u~initi sa starom deviznom {tedwom?”
775
 Dr [e{eq: Re{ewe se mora na}i. To je savezni nivo vlasti, zakon je
pripreman, na zakonu se radilo i sada je zakon poslat republi~kim skup-
{tinama na davawe saglasnosti. O~ekujemo da Republi~ka skup{tina
Srbije i Republi~ka skup{tina Crne Gore daju saglasnost, i da ga defi-
nitivno usvoji Savezna skup{tina.
Voditeq: “Kako vidite Rusiju kao potencijalnog saveznika?”
Dr [e{eq: Rusija nije samo potencijalni saveznik, ona je i stvarni
saveznik, ali i sama je u ogromnim problemima. Danas se vi{e nikad ne-
}e desiti ono {to je bilo u vreme Kozirjeva, ministra inostranih poslo-
va koji je zaista vodio antisrpsku politiku. Mi ne mo`emo biti nezado-
voqni stavom i pona{awem sada{we ruske administracije. Ona se trudi
da pomogne, nekada mawe nego {to bismo i o~ekivali i `eleli, ali Ru-
sija je suo~ena sa svojim ogromnim problemima. Rusija jo{ ne mo`e da re-
{i problem ^e~enije. ^e~enija je prakti~no odse~ena od Rusije.
Voditeq: “Da li }ete i}i sutra da pozdravite Ku}u cve}a?”
Dr [e{eq: [to bih i{ao sutra da pozdravqam Ku}u cve}a? Ja sam
samo dva puta u `ivotu bio u Ku}i cve}a. Jednom 1980. godine nakon Ti-
tove smrti, kada su me odveli kao vojnika. Dva puta sam i{ao kao vojnik.
Odmah posle Titove smrti su me odveli kao mladog vojnika, a onda sam
kao desetar vodio mlade vojnike u organizovani obilazak Ku}e cve}a.
Dva puta sam tada bio. I tre}i put sam i{ao 1991. godine, kada smo dr`a-
li miting, kada smo najavqivali ru{ewe Ku}e cve}a, pa zasedao General-
{tab, pa organizovali mitraqeska gnezda tamo, a mi to pretvorili u jed-
nu veselu igrariju. Ali smo sru{ili Titov kult.
Ja sam se protiv Titovog kulta borio kada je to bilo opasno, kada se
zbog toga i{lo u zatvor, kada su mi kwige zabrawivali, bez posla osta-
jao, kada sam batine dobijao. A sada kada su protiv Tita i oni koji su ga
do ju~e od mene branili, {ta imam tim da se bavim? To je sad stvar sani-
tarne inspekcije u Beogradu, koja }e napokon sva grobqa rasuta po gradu
preneti na jedno od centralnih gradskih grobaqa. Znate, ima to grobqe
u Ku}i cve}a, onda postoje grobqa na Kalemegdanu. Civilizacijski je do-
met da svi grobovi budu na grobqu, da se svi qudi sahrawuju na unapred
odre|enim mestima, a ne da se sahrawuju gde ko po`eli.
Voditeq: “Za{to da na{a deca ginu na Kosovu, i da li }e Vlada i
ostali lideri i}i tamo?”, pita jedan na{ gledalac.
Dr [e{eq: Ginu na{a deca, srpska deca, i ginu deca drugih gra|ana
Srbije. Evo, videli smo, jedan oficir ma|arske nacionalnosti je ju~e po-
ginuo. Poginuo je brane}i Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, {to
je za svako po{tovawe. Vlada ide u Pri{tinu. Predstavnici idu redov-
no i nude dijalog [iptarima. Tri potpredsednika Vlade putuju u toj de-
legaciji: Ratko Markovi}, Tomislav Nikoli} i Milovan Boji}, kao i
drugi ~lanovi Vlade. ^lanovi Vlade }e neprekidno da idu i da nude di-
jalog. Zna~i, mogu}nost dijaloga dr`imo otvorenu.
Voditeq: “Kako izbe}i poqoprivredno penziono pla}awe i da li je
ono obavezno?”
Dr [e{eq: Ovo je sada obavezno. Li~no sam protiv toga da bude oba-
776
vezno, suprotstavio sam se kada je dono{en zakon o obaveznosti, kada sam
bio opozicioni poslanik u Narodnoj skup{tini, ali sad treba videti
kako iza}i iz sada{we situacije. Znate, problem je stvoren, e, sad da vi-
dimo kako da ga re{imo.
Voditeq: “Da li biste primili pismo od slu{aoca iz ^a~ka upu}e-
no na adresu Vlade? Da li vidite kao jednu od mogu}nosti smawewa uti-
caja SAD, formirawe novog isto~nog bloka?”
Dr [e{eq: Na`alost, ve} dve godine uop{te ne ~itam pisma. Toli-
ko pisama svakog dana dobijam da uop{te ne ~itam. Ako pisma stignu u
sredi{te stranke ~ita ih Generalni sekretarijat, ako stignu u Vladu ~i-
taju ih sekretarice i savetnici i onda mi skrenu pa`wu na poneko od tih
pisama. Ako smatraju da neko od wih treba da se usmeri u nadle`nu slu-
`bu, usmeravaju ih. Ku}i mi svakog dana sti`e ogroman broj pisama i mo-
ram da priznam da skoro nijedno ne pro~itam. Ne mogu da stignem. A kod
ku}e nemam ni sekretaricu, `ena mi je zaokupqena sa troje dece, ~etvr-
to je na putu, wu ne mogu da opteretim jo{ i tom obavezom. Takva je situ-
acija. Mo`da je to malo nepristojno, mo`da je to malo, ne bih rekao ne-
qudski, ali u svakom slu~aju, mo`da malo nekorektno, ali ja fizi~ki ne
mogu da stignem da otvaram i ~itam pisma.
Voditeq: Izjavili ste da bi vam u tome ~itav `ivot pro{ao.
Dr [e{eq: Jeste, i ne mogu, to moram otvoreno da priznam.
Voditeq: “Seqak mora da obradi jedan hektar zemqe za de~je patike.
[ta vi mislite o tome?”
Dr [e{eq: To je prili~an problem na{e poqoprivrede. Neke su me-
re sada preduzete da se popravi malo polo`aj seqaka. Prvo, propisani
su oni enormni porezi iz 1994. i 1995. godine, koje je ipak platio, i sada
mu se to priznaje za pla}awe poreza u narednoj godini, i odlu~ili smo da
nipo{to ne dozvolimo podizawe cena nafte, sad dok traje setva i u vre-
me `etve. Nema mewawa cena nafte. Mo`da }e cena benzina malo i da se
koriguje, to }emo da vidimo, ali nafta mora da ostane i zbog poqopri-
vrede, i zbog prevoza: gradskog, prigradskog, me|ugradskog, zbog tran-
sporta, to ne}emo da diramo.
Voditeq: Jedan gledalac pita kako vi vidite pona{awe predsedni-
ka Skup{tine op{tine ^a~ak koji nije iza{ao na referendum i nisu is-
taknute zastave za 1. maj koji je me|unarodni praznik.
Dr [e{eq: To {to nisu istaknute zastave za 1. maj, to mu ja ni{ta ne
bih zamerao. Istakao ili ne istakao, {ta sad, a ovo {to nije iza{ao na
referendum, mislim da je ceo ^a~ak iza{ao. Trebalo je, bez obzira kakva
su mu politi~ka stanovi{ta, bez obzira kako je ideolo{ki ustrojen. Mo-
`da je tu terao neki inat Dra{kovi}u, po{to je Dra{kovi} podr`ao taj
referendum. Tu nije trebalo da tera inat i mak na konac, jer Dra{kovi}
je svojevremeno bio za strano me{awe, pa je podr`ao referendum, mo`da
iz nekog interesa – da mu se ne obori vlast u Beogradu, i onda je posle re-
ferenduma po~eo opet da tra`i strano me{awe i Gonzalesa.
A {to se ti~e samog Velimira Ili}a, znate, mi smo politi~ki pro-
tivnici, nekad `e{}i, nekad bla`i, ali mislim da je napokon progovo-
777
rio o nekim stvarima i ja to cenim i po{tujem. Pogotovu o nekim stva-
rima vezanim za wegovu biv{u partiju. Ali on je izabran voqom gra|ana
^a~ka za predsednika Op{tine i mora da se po{tuje sve do slede}ih iz-
bora. Nisam se sa wim li~no susretao, sem kada smo se jednom ~uli tele-
fonom, jednom i u ^a~ku, kada smo se malo i spore~kali, i jednom posle
formirawa Vlade, jer je tu postojala deponija, pa sam se i ja na neki na-
~in ume{ao. To se desilo kad je trebalo da se napravi deponija izme|u
^a~ka i Gorweg Milanovca, na teritoriji Gorweg Milanovca. Izbio je
problem da li }e biti na toj teritoriji. Problem mora da se re{i. E, sad,
svima mora da se ugodi na neki na~in, i Ministarstvo za ekologiju a i mi-
nistar Bla`i} su se sada na{li na mukama. Nekako se problem mora re-
{iti. Ne znam unapred kako, ali mora se re{iti tako da zadovoqi i gra-
|ane ^a~ka i gra|ane Gorweg Milanovca. Tim povodom me je zvao, a ja sam
to preneo ministru Bla`i}u i on je otputovao. Mislim da je bio i u ^a~-
ku i u Gorwem Milanovcu, i obi{ao neke lokacije. Negde mora da bude,
ali treba da bude {to daqe od naseqa, od mesta gde bi mogla naneti {te-
tu qudima i imovini.
Voditeq: “[ta je sa de~jim dodacima?” To smo ve} odgovorili.
Dr [e{eq: Rekao sam i za de~je dodatke da godinu dana kasne i da
tra`imo varijantu kako to sada da re{imo.
Voditeq: “Da li Vlada razmi{qa o samohranom roditequ?”
Dr [e{eq: Vlada razmi{qa o svemu, samo nema para.
Voditeq: “Kada }e se skloniti dileri sa ulica?”
Dr [e{eq: Dileri koji su sada na ulicama nisu tako opasni. Oni ne
ugro`avaju kurs dinara. Otprilike oni kupuju po 6 dinara marku, prodaju
6,10 ili 6,15 otprilike. Koji su dileri opasni? Ovi dileri koje organizo-
vano po{aqu neke velike dru{tvene, dr`avne i privredne firme ili ne-
ke banke na ulicu. Kada dobiju novac za neke druge namene, iza|u s tim i ku-
puju devize, pa onda devize preprodaju i po `iralnom kursu ostvaruju novu
zaradu, i tako nam upropaste dinar. To moramo u korenu da sase~emo. Kako
to najlak{e da sasecamo? Tako {to spre~avamo primarnu emisiju, da nema
tog novca koji }e da do|e do privatnih banaka, da oni gledaju kako samo da
u{i}are. Ti su opasni. Ovi koji na sitno rade, znate, naro~ito ne ugro`a-
vaju, i to je kr{ewe zakona, ne mo`emo ni to da toleri{emo, ali imamo
mnogo drugih krupnih kr{ewa da bismo se sada time bavili.
Voditeq: Gospodine [e{eq, va{e gostovawe je pobudilo zaista ve-
liko interesovawe na{ih gledalaca, ostalo je malo vremena, pa da poku-
{amo da odgovorimo na jo{ nekoliko pitawa. “Za{to je Vlada dozvoli-
la poskupqewe nekih lekova 100 odsto?”
Dr [e{eq: Uop{te Vlada nije dozvolila. Ministar trgovine Kra-
si} nije nikome izdao nijedno odobrewe.
Voditeq: “Da li imate nameru da asfaltirate Ibarsku magistralu?”
Dr [e{eq: Imamo nameru da potpuno rekonstrui{emo puteve u Sr-
biji, da izgradimo i nove autoputeve, ali sve zavisi od toga da li }emo
obezbediti novac. [to se ti~e Ibarske magistrale, sada je boqe stawe
nego {to je bilo, recimo, pre dve ili tri godine. Ali ne treba nama da
778
popravqamo Ibarsku magistralu. Nama treba autoput od Beograda do
^a~ka, pa daqe u Crnu Goru, sve to nam je neophodno, treba da na|emo va-
rijantu, a ne mo`emo je u potpunosti na}i dok nas priti{}u ove zapadne
sile. Nama je potreban strani kapital, da otvaramo koncesije, licence,
da u|emo u taj posao, jer je vrlo ozbiqan, i to bi trajalo verovatno pet,
{est ili deset godina, ko zna koliko.
Voditeq: Jedan gledalac ka`e: “Matkovi} je rekao da se problem Ko-
sova mo`e re{iti stranim ulagawima. Kako to kada smo izglasali neme-
{awe stranaca?”
Dr [e{eq: Strano ulagawe nije me{awe stranaca. Ne znam samo ka-
ko se mo`e stranim ulagawem re{iti problem Kosova. Nije problem
Kosova ekonomski problem, znate, nego nacionalni, politi~ki. A {to
se ti~e stranog ulagawa, to nije me{awe u unutra{we odnose. Me{awe u
unutra{we odnose je kada se me{a neka dr`ava u unutra{we politi~ke
prilike, kad poku{a da nametne svoju voqu, kada se me{a neka me|una-
rodna organizacija, a u me|unarodnom javnom pravu me|unarodne organi-
zacije su, po definiciji, organizacije koje upravqaju dr`avama. To su,
zna~i, razni strani faktori, unije, savezi.
Voditeq: “Tvrdili ste da ste politi~ki protivnik levice, a sada ih
podr`avate?”
Dr [e{eq: To {to sam tvrdio, tvrdio sam kao politi~ki protivnik
levice. Sada ne podr`avam levicu, nego smo na{li jednu soluciju da za-
jedni~ki formiramo vladu, usaglasili smo minimum programskih ciqe-
va. Taj minimum je izra`en kroz ekspoze premijera Marjanovi}a prili-
kom formirawa Vlade u Narodnoj skup{tini, i trudimo se da to sada re-
alizujemo. Ono {to su me|u nama razlike sada ostavqamo po strani, tru-
de}i se da maksimum energije ulo`imo da re{imo ove goru}e, najakutni-
je probleme.
Voditeq: “[ta sa kontrolom rada rukovodilaca preduze}a i wiho-
vog rasipawa dr`avne imovine? I drugo, da li nam Rusi mogu pomo}i?”
Dr [e{eq: Rusi nam mogu pomo}i, poma`u nam donekle, mo`da bi
mogli i vi{e, mo`da }e nam pomo}i i vi{e, to }emo da vidimo.
[to se ti~e problema preduze}a, to se samo potpunom privatizaci-
jom mo`e razre{iti. Nema druge varijante.
Voditeq: “Da li je izvodqivo”, pita jedan na{ gledalac, “da kom-
pletno srpsko rukovodstvo zajedno sa Vladom pre|e na Kosovo i preseli
svoj rad tamo? Narod bi”, ka`e on, “dobio sigurnost, a Zapad bi bio za-
te~en.”
Dr [e{eq: Godine 1987. zabrawena mi je kwiga “Demokratija i dog-
ma”, u kojoj sam predlagao da se srpska prestonica preseli na Kosovo i
Metohiju. Ideja je dobra, samo nemamo kad da je realizujemo. Jer prese-
qewe Vlade podrazumeva preseqewe ogromne dr`avne infrastrukture.
To bi ko{talo bar dve-tri milijarde maraka. Nema tih para sada. Tad je
to mo`da moglo da se uradi, sada ne mo`e. To bi dovelo do preseqewa ne-
koliko stotina hiqada qudi i to ne bi bila lo{a varijanta da je na vre-
me sprovedena, da je neko razmi{qao o tome.
779
 Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, do{li smo na sam kraj emisije
“Razgovor s povodom”. Da li `elite mo`da da se kao potpredsednik Vla-
de obratite na{im gledaocima?
Dr [e{eq: Skoro dva sata se obra}am neprekidno gledaocima i kao
potpredsednik Vlade i kao predsednik Srpske radikalne stranke. Ovo je
moje prvo gostovawe na va{oj televiziji i nadam se da ne}e biti i posled-
we.
Voditeq: Evo, ve} je otvoren poziv da gostujete ponovo u na{im emi-
sijama. Hvala vam {to ste bili na{ gost.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija “Razgovor s povo-
dom”. Gost u na{oj emisiji bio je potpredsednik Vlade Republike Srbi-
je dr Vojislav [e{eq. Hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
XXXVIII
VANREDNI VANPARLAMENTARNI IZBORI
NAJBOQI NA^IN DA SE IZA\E IZ KRIZE
Intervju sa Dubravkom Keni}, 9. maj 1998. godine
Dubravka Keni}: Izbori u Crnoj Gori su 31. maja. Na{ gost je pred-
sednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar dan, po-
zdravqamo vas.
Dr [e{eq: Dobar dan.
Dubravka Keni}: Ovi izbori su po mnogo ~emu izuzetno va`ni. To je
ve} konstatovano i u {tampi i u javnosti, politi~koj osobito, a to je ja-
sno i svakom gra|aninu Crne Gore. Mi ka`emo sudbonosni, jer se de{ava-
ju u jednom delikatnom trenutku za celokupnu Saveznu Republiku Jugosla-
viju, pa i Crnu Goru. Dakle, kako vi gledate trenutak u kome se ovi izbo-
ri de{avaju i va`nost ovih izbora za Crnu Goru i Jugoslaviju u celini?
Dr [e{eq: Ovi izbori su veoma va`ni iz vi{e razloga. Pre svega
zbog politi~ke krize koja se komplikuje u Saveznoj Republici Jugosla-
viji i koja je u sadejstvu sa dubokom ekonomskom krizom, socijalnom be-
dom, i pre svega stranim pritiscima na na{u zemqu i poku{ajima zapad-
nih sila da nam otmu Kosovo i Metohiju. Strane sile `ele i rascep za-
jedni~ke dr`ave, odvajawe Crne Gore od Srbije, slom Savezne Republike
Jugoslavije i to je jedan od wihovih kqu~nih ciqeva.
U Crnoj Gori situacija je komplikovana zbog rascepa u biv{oj vla-
daju}oj Demokratskoj partiji socijalista, zbog rascepa koji je doveo do
nove polarizacije na politi~koj sceni Crne Gore i koji je toliko dubok
da je u jednom trenutku zapretio i oru`anim obra~unima suprotstavqe-
nih strana.
Ovi vanredni parlamentarni izbori su najboqi na~in da se iza|e iz
krize. Svi drugi na~ini i svi drugi modeli mogli bi da budu tragi~ni.
780
Ovog puta na{ ciq je da se izborimo za {to legitimnije, legalnije, de-
mokratskije izbore, da izbori budu pod strogom kontrolom, koliko je to
mogu}e, i da se manifestuje istinska izborna voqa naroda.
Mi imamo veoma lo{e iskustvo kao Srpska radikalna stranka u do-
sada{wem politi~kom `ivotu Crne Gore. Dok je Demokratska partija
socijalista bila jedinstvena, ona je bila pravi politi~ki hegemon, po-
vla~ila je izvesne nedemokratske poteze. Ti potezi su nama nanosili
stra{nu {tetu i ugro`avali na{ politi~ki opstanak. Javnost u Crnoj
Gori je upoznata {ta su sve pre`ivqavali srpski radikali. Hapsili su
nas, maltretirali, progonili. Meni su dve godine zabrawivali ulazak u
Crnu Goru, kr{ili Ustav i zakon pri tome, i na kraju nam oteli i regi-
straciju u Ministarstvu pravde Crne Gore, pa smo morali da formira-
mo novu politi~ku partiju, koja je u svom nazivu imala i moje ime, kako
nam je vi{e niko ne bi mogao oteti.
Dubravka Keni}: Ako dozvolite da vas prekinem za trenutak, to se
de{ava, ~ini mi se, i ovih dana Srpskoj radikalnoj stranci – dr Vojislav
[e{eq u Crnoj Gori, bar u nekim gradovima.
Dr [e{eq: [ta se de{ava?
Dubravka Keni}: Niste pro~itali, u Brusiwu je bio jedan napad na
strana~ke prostorije?
Dr [e{eq: Nije to bio napad na strana~ke prostorije, nego je grupa
razularenih muslimana i [iptara napala aktiviste Srpske radikalne
stranke koji su delili propagandni materijal i lepili strana~ke plaka-
te, wih nekoliko stotina je napalo na{e aktiviste. Uzvikivali su: ovo
nije Srbija, ovo nije Crna Gora, ovo je “Velika Albanija”, ovo je Turska,
~ak je i policija intervenisala. Neki su i privedeni, ali aktuelna vlast
u Crnoj Gori, izgleda, ne `eli da mnogo quti muslimanske i {iptarske
ekstremiste, pa su sve u~inili da se stvar zata{ka. ^ak je bilo saop{te-
we predsednika Op{tine Plav, u ~ijem sastavu je Brusiwe, da je Srpska
radikalna stranka iz propagandnih razloga naduvala sam incident.
Nama nije ciq da se zao{travaju politi~ke prilike u Crnoj Gori.
Nama nije ciq da se izazivaju incidenti, ali u svakom slu~aju, ne damo na
sebe i ne damo svoje. I ne}emo dozvoliti da iko spre~ava na{e aktivi-
ste da obavqaju redovne strana~ke zadatke. A to je jedan, rekao bih, spo-
redan incident u svemu ovome. Re`im ~ini neke druge poteze kojima po-
ku{ava dovesti u pitawe kredibilitet, moralni kredibilitet Srpske
radikalne stranke.
Recimo, u jednom trenutku iz vedra neba pa u rebra, {to bi narod re-
kao, jedan od onih od strane policije napumpanih svedoka u tom procesu
u Bijelom Poqu, mene progla{ava organizatorom i finansijerom otmi-
ce grupe putnika u [trpcima, koja je posle bila likvidirana s druge
strane Drine. To je jedna apsolutna nebuloza, ali je imala prioritet u
svim crnogorskim dr`avnim i drugim medijima. Sad su shvatili iz moje
reakcije i iz podsmeha javnosti da su preterali, i onda je sud odlu~io da
se su|ewe odlo`i za 3. jun, dakle, posle izbora. U ovom trenutku je to
trebalo da bude jedan politi~ki balon. Balon se po~eo okretati protiv
svojih inspiratora i inspiratori su odlu~ili da od toga odustanu.
781
 S druge strane, Tanjug je bio ume{an u neke intrige protiv Srpske
radikalne stranke. Mogli ste pro~itati, recimo, odbor u Mojkovcu se
otcepio i prikqu~io Srpskoj narodnoj stranci, Bojovi}evoj itd. Sve su
to izmi{qotine. Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je izvanredno
dobro organizovana. Mi smo uspeli da se oporavimo od svih tih udara re-
`ima, a o tome svedo~i ~iwenica da smo prvi podneli listu kandidata za
republi~ke poslanike.
Zakon je tra`io 4.500 potpisa. Mi smo obezbedili preko 8.600 potpi-
sa. Zatim, prvi smo u mnogim op{tinama podneli liste kandidata za op-
{tinske odbore. Jedna smo od retkih stranaka koja }e imati i liste kan-
didata u svim op{tinama.
Dubravka Keni}: Ovo vas pitam i zbog toga {to to na jedan na~in go-
vori i o tom miqeu u kome se odr`avaju ovi izbori u Crnoj Gori. Vi ste
na po~etku ovog razgovora kazali da }ete sve u~initi da to budu regular-
ni izborni uslovi. Dakle, da li }e biti regularnih izbornih uslova ako
imamo ovakvu medijsku situaciju u Crnoj Gori, ako imamo ovakve napade,
ako imamo poku{aje kompromitacije preko tog su|ewa za otmicu u [trp-
cima i ako imamo, mo`da je to najva`nije, ~iwenicu da su ve} utvr|ene
tzv. “mrtve du{e” u tim spiskovima bira~a? [ta sada Srpska radikalna
stranka mo`e da uradi?
Dr [e{eq: Ja prethodno moram jednu stvar da naglasim, da su u Cr-
noj Gori usvojeni prili~no dobri, solidni izborni zakoni. Zakon o rav-
nopravnom tretmanu u medijima itd. Sada je ciq da se to do kraja reali-
zuje. Jedno je ono {to pi{e u zakonu, a drugo je uobi~ajena praksa u izbor-
nim turnusima i u Crnoj Gori.
Mi smo se kao opoziciona politi~ka partija mnogo obradovali ras-
cepom vladaju}e politi~ke stranke. Jedna opoziciona partija nema {ta
lep{e da po`eli od rascepa re`ima. I taj rascep vladaju}e politi~ke
partije izneo je mnoge istine u javnost o kojima mi ranije nismo znali.
Mi smo ~esto kao politi~ki konkurenti, kao opozicionari napadali re-
`im, iznosili razne optu`be. Uglavnom su te na{e optu`be bile argu-
mentovane, ali mnoge stvari nismo sami znali. O tome su progovorili
akteri ovog raskola.
Sam raskol je doneo demokratizaciju politi~kih prilika u Crnoj
Gori. Ne voqa i jedne i druge strane, nego sam rascep je po sebi doveo do
te demokratizacije, jer su jedni o drugima po~eli da govore maltene sve
{to su znali. I ako su i jedni i drugi samo deset odsto u pravu, to je ve}
zastra{uju}e i to govori da su dosada{we prilike bile uveliko nedemo-
kratske. Saznali smo, recimo, za izbore 1996. godine da su falsifikova-
ni, da su radikalima prakti~no oteti mandati i da su u Skup{tini Crne
Gore, iako smo se izborili bar za nekoliko mandata, prikazali da imamo
samo 13.000 glasova. Imali smo vi{e. Nismo imali solidnu kontrolu.
Ovog puta }emo imati solidniju kontrolu i ovog puta rascep me|u neka-
da{wim partijskim kolegama je toliko dubok da }e sve da u~ine da jedni
druge kontroli{u do kraja.
Ono {to je sada problem, to je problem kompjuterske obrade bira~-
kih spiskova. A mi smo odmah ukazali na taj problem u Podgorici, kada
782
smo podneli listu kandidata za op{tinske odbornike. Jednu ~etvrtinu
na{ih potpisnika proglasili su nepostoje}im. Rekli su da ih nema u bi-
ra~kim spiskovima. A to su qudi koji su neprekidno `iveli u Podgori-
ci i glasali na svojim bira~kim mestima, od izbora do izbora, uvek isti
i dugogodi{wi aktivisti Srpske radikalne stranke. Kada smo to javno
saop{tili, onda se Op{tinska izborna komisija pravdala kako nisu sa-
svim zavr{eni bira~ki spiskovi, da nisu stigli jo{ da te qude unesu u
bira~ke spiskove. Ali taj trend je ostao. Dosta se govori i o spekulaci-
jama sa gra|anima Srbije koji su se odjavqivali i prijavqivali u Crnoj
Gori da bi tamo legalizovali strane polovne automobile pod povoqni-
jim uslovima, po{to su i wih ubacili u bira~ke spiskove, a na izborima
se uglavnom ne}e pojaviti, zna~i, postoji mogu}nost dodatne spekulaci-
je. Na{ je ciq da imamo kontrolu na svim bira~kim mestima, da sara|u-
jemo i sa drugim partijama oko kontrole na bira~kim mestima i da se bi-
lo kakva eventualna nepravilnost na vreme otkrije, `igo{e, da se kon-
troli{u zapisnici, jer kontrolu zapisnika mo`emo izvesti uz centra-
lizovanu kompjutersku obradu podataka.
Izbori na Balkanu su uvek bili problemati~ni. Tamo gde evropske
sile organizuju izbore ima mnogo problema, ~ak su, recimo, gori izbori
na podru~ju Republike Srpske nego u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Tamo je bilo mnogo vi{e falsifikata, la`irawa i sli~no. A mi mora-
mo da se borimo da izbori budu {to objektivniji, otvoreniji, pod {to
ve}im stepenom kontrole.
Dubravka Keni}: Dakle, da svedemo ovaj deo razgovora – vi smatrate
da su izborni uslovi formalno, onakvi kakvi jesu, zadovoqavaju}i da
Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq iza|e na izbore, jer ste
vi prvi podneli prijave.
Dr [e{eq: Formalni uslovi su u redu. Tu nema nikakve sumwe. Sada,
idemo na one su{tinske. Ne}emo unapred nikoga da sumwi~imo, ukazuje-
mo na ono {to do sada nije bilo u redu, da se zna u javnosti, a spremamo se
da maksimalno kontroli{emo odvijawe izbora na bira~kim mestima.
Dubravka Keni}: [ta Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e-
{eq mo`e da ponudi crnogorskom bira~kom telu? Ja vas molim da u
ovom delu razgovora poku{amo analizirati politi~ku scenu Crne Gore.
Dakle, ko su va{i politi~ki konkurenti i kako vi gledate na raspored
snaga sada, nakon velikog raskola u vladaju}oj stranci?
Dr [e{eq: Pa, na izborima }e se o~igledno pojaviti desetak poli-
ti~kih partija, ali kada je re~ o ozbiqnim politi~kim strankama, onda
se one svode na mnogo mawi broj. Postoje dva krila biv{e jedinstvene
Demokratske partije socijalista, ~iji je neprikosnoveni lider Milo
\ukanovi}, a ~iji je predsednik Milica Pejanovi}-\uri{i}, a postoji
i Socijalisti~ka narodna partija, ~iji je predsednik Momir Bulatovi}.
To su dve najja~e politi~ke partije. Mi to moramo da priznamo. Glavna
bitka se vodi me|u wima.
Od drugih politi~kih stranaka va`na je Srpska radikalna stranka
i Liberalni savez. Ne bih mogao sada da tvrdim koja je od na{e dve stran-
783
ke sna`nija. Li~no sam ube|en da su radikali sna`niji, ali o~igledno je
da }e se i jedna i druga stranka pojaviti u parlamentu. I u parlamentu }e
se pojaviti muslimanske i albanske stranke. U kom procentu, to }emo vi-
deti na ovim izborima. U svakom slu~aju, to su sna`nije stranke koje
u`ivaju poverewe ve}eg procenta {iptarskih i muslimanskih glasa~a.
[to se drugih stranaka ti~e, ne verujem da }e osvojiti cenzus, s tim
{to }e Demokratska partija socijalista izvestan broj mandata dodeliti
Kilibardi i Rak~evi}u, odnosno Narodnoj stranci i Socijaldemokrat-
skoj partiji, iako te dve stranke same na izborima ne bi sigurno ni{ta
postigle. Otprilike }e tako biti komponovan i crnogorski parlament
posle izbora, a ja ne bih mogao da dajem prognoze koliko }e koja stranka
imati glasa~a.
U svakom slu~aju, o~ekujem da }e Srpska radikalna stranka biti sna-
`na parlamentarna stranka. Ube|en sam da }emo dosti}i i presti}i na{
maksimum iz 1992. godine, a to je bilo 25.000 glasa~a. Mislim da }emo
ovog puta imati vi{e. Temeqito smo se spremili za ove izbore, i u orga-
nizacionom pogledu i u propagandnom pogledu. Mislim da smo imali naj-
boqi propagandni materijal, da smo na vreme krenuli sa predizbornom
kampawom i da u javnom su~eqavawu sa srpskim radikalima na{i poli-
ti~ki konkurenti zapravo nemaju nikakvu {ansu.
Dubravka Keni}: Koja je tema kqu~na u ovom ~asu?
Dr [e{eq: Mislim da imamo tri kqu~ne teme. Pitawe zajedni~ke
dr`ave Srbije i Crne Gore – Savezne Republike Jugoslavije i politi~-
ka prepucavawa politi~kih stranaka na samu su{tinu te teme. A onda,
ekonomska i socijalna pitawa. Od drugih politi~kih ~inilaca u Crnoj
Gori postoje neke stranke koje su nam bli`e u ekonomskim i socijalnim
pitawima, postoje neke stranke koje su nam bli`e kada su u pitawu odno-
sa prema zajedni~koj dr`avi. Nemamo potpunih istomi{qenika nigde,
ali nastupamo veoma konstruktivno. Ne `elimo ve~ite sukobe ni sa jed-
nom strankom. @elimo svima u lice da ka`emo sve {to mislimo, ali u
nekoj mirnijoj atmosferi.
Mislimo da je Srpska radikalna stranka od po~etka ove godine mno-
go doprinela da se smire politi~ke strasti u Crnoj Gori i da se izbegne
ono najgore. Mi }emo i ubudu}e tako da se pona{amo. Nastupa}emo veoma
konstruktivno. Ne samo u predizbornoj kampawi nego pogotovo posle iz-
bora, u vreme konstituisawa nove vlade Crne Gore. Mi o~ekujemo da ni-
jedna politi~ka partija pojedina~no ne}e osvojiti parlamentarnu ve}i-
nu, da }e biti nu`ne izvesne koalicije. Mi se u principu zala`emo za
naj{iru koaliciju i ube|eni smo da bi u sada{wim uslovima ta naj{ira
koalicija u Crnoj Gori mnogo doprinela da se re{e ovi nagomilani pro-
blemi.
U svakom slu~aju, mi insistiramo na neprikosnovenosti zajedni~ke
dr`ave. Protiv toga smo da bilo ko dovodi u pitawe jedinstvo Srbije i
Crne Gore. Mi smo za ubrzane ekonomske reforme, za socijalnu pravdu,
za borbu protiv kriminala, za ono {to ~ini osnovnu programsku orijen-
taciju Srpske radikalne stranke.
784
Znate, desilo se ne{to {to je mnogima neverovatno. Na{i izraziti
ideolo{ki protivnici iz reda istaknutih intelektualaca u Beogradu,
poput Qubomira Mayara, Mla|ana Dinki}a i drugih, izuzetno cene eko-
nomski program Srpske radikalne stranke. Nepodeqeno je mi{qewe da
je ekonomski program Srpske radikalne stranke trenutno najboqi u Sa-
veznoj Republici Jugoslaviji.
Na{ ekonomski program je izrazito liberalnog karaktera u eko-
nomskom smislu, nikada ne odustajemo od principa socijalne pravde.
Na{ politi~ki program je zasnovan na elementarnim demokratskim
principima, na~elima modernog pravnog poretka, tako da smo stranka
izrazito demokratskog karaktera i liberalne koegzistencije.
Dubravka Keni}: Rekla bih da je u celoj javnosti to vi{e nego spor-
no da ste vi stranka demokratskog karaktera i sa liberalnim opredeqe-
wima.
Dr [e{eq: Dobro, kod dosta qudi to nikako nije sporno. To je spor-
no kod sitnih yangrizavih politi~kih protivnika koji ne znaju {ta bi
od muke, jer ne mogu da nam dosko~e ni u jednom pitawu politi~kog, eko-
nomskog, socijalnog i nacionalnog `ivota, pa nas onda poku{avaju oble-
piti raznoraznim etiketama u koje ni sami ne veruju.
Dubravka Keni}: Jedno od najbitnijih pitawa – va{ odnos prema na-
cionalnom, a i dr`avnom sistemu. Za mnoge, pa da ka`em i za takozvane
nezavisne medije u Beogradu, a i Podgorici tako|e, va{a stranka ima je-
dan izrazito nacionalisti~ki, {ovinisti~ki, a neki ka`u ~ak i fa{i-
sti~ki stav prema ostalim narodima i nacionalnim mawinama. Ja vas
molim da komentari{ete takve stavove o vama.
Dr [e{eq: I oni koji nas optu`uju da smo fa{isti ne veruju u tu
optu`bu. To je samo jedna floskula koja slu`i kao po{tapalica u poli-
ti~kom `ivotu u nedostatku bilo kakvih validnih argumenata. [ovini-
sti nikada nismo bili a jesmo nacionalisti, {to zna~i patriote. Mi
smo srpski nacionalisti. Mi smo za jedinstvo svih srpskih zemaqa, za
osloba|awe okupiranih srpskih teritorija, naravno, u doglednoj per-
spektivi, jer smo svesni da su sad nadvladale zapadne sile koje imaju iz-
razito antisrpske politi~ke stavove i tendencije na Balkanu, ali mi ne
odustajemo od onoga {to je na{e. Mi smo stranka koja se zala`e za poli-
ti~ki unitarizam, za unitarnu vladavinu srpskog naroda i svih gra|ana
ove dr`ave, ali mi priznajemo Ustav Savezne Republike Jugoslavije,
priznajemo Srbiju i Crnu Goru kao ravnopravne federalne jedinice i
borimo se za svoje ciqeve izrazito demokratskim sredstvima. Nikada ne
primewujemo nasiqe u politi~koj borbi.
Dubravka Keni}: Ovih dana, nedeqa pa i meseci, celokupnu jugoslo-
vensku javnost zaokupqa veliki problem, Kosovo i Metohija. Mi smo u
proteklim nedeqama sahrawivali na{e policajce i poginule. Iz Alba-
nije, u to vi{e nema nikakve sumwe, prevozi se oru`je itd. Na drugoj
strani, jedan deo politi~ke javnosti u Jugoslaviji na to gleda gotovo
blagonaklono i sa razumevawem. Ja vas molim da komentari{ete situa-
ciju oko Kosova i Metohije, {ta je pravi razlog terorizma koji se tamo
javqa i kakve su perspektive razre{ewa takozvanog kosovskometohij-
785
skog pitawa. Pitam, zato {to je to tako|e vezano i za izbore u Crnoj Go-
ri, jer smo ~uli razli~ite izjave nekih prvaka politi~kog `ivota Crne
Gore, koji ka`u, to je va{ problem, a `ivimo u zajedni~koj dr`avi.
Dr [e{eq: Terorizam podsti~u zapadne sile, ~iji je ciq da se Koso-
vo odvoji od Srbije. Zapadne sile su svesne da nema nikakvog pravnog
osnova za potpuno odvajawe Kosova i progla{ewe nezavisne dr`ave. U
prvoj fazi bi samo `eleli da ga odvoje od Srbije i proglase ravnoprav-
nom federalnom jedinicom u Saveznoj Republici Jugoslaviji, {to je za
nas najgora mogu}a varijanta. Mi ne smemo ni po koju cenu dozvoliti iz-
dvajawe Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Kosovo }emo braniti svim
sredstvima. Mislim da je to nepodeqeno mi{qewe ogromne ve}ine gra-
|ana i Srbije i Crne Gore.
Gra|ani Srbije su se ve} na referendumu izjasnili protiv bilo ka-
kvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove, i mi }emo taj princip
odr`ati. U Crnoj Gori dolazi do jednog velikog raskoraka izme|u stavo-
va aktuelnog re`ima i naroda. Ogromna ve}ina naroda je za to da se sa~u-
va Kosovo po svaku cenu, a re`im poku{ava na neki na~in da usaglasi
svoje politi~ke stavove sa ciqevima zapadnih sila, i u dva navrata akt-
uelni re`im u Crnoj Gori se postavio veoma neprincipijelno.
Prvi put, kada su wegovi ~elnici insistirali na stranom me{awu,
stranim posrednicima, i drugi put kada su osudili referendum u Srbiji
i suprotstavili se odr`avawu tog referenduma. To su velike politi~ke
gre{ke koje govore o nervozi aktuelnog re`ima Demokratske partije so-
cijalista u Crnoj Gori, i ube|en sam da }e im se ti politi~ki stavovi
osvetiti na predstoje}im izborima.
Dubravka Keni}: Molim vas da komentari{ete izjavu aktuelnog
predsednika Crne Gore.
Dr [e{eq: Pa, ne mo`e da povu~e te qude, on ne mo`e da se postavi
iznad Ustava i zakona i ne mo`e da kr{i ustavne principe. Vojska je u is-
kqu~ivoj nadle`nosti savezne dr`ave. On nema na~ina da povu~e te re-
grute. [to se ti~e saveznog nivoa vlasti, on je samo ~lan saveznog, Vr-
hovnog saveta odbrane i ni{ta vi{e. U Vrhovnom savetu odbrane su tri
~lana i on ne mo`e svoju voqu da provede kroz Vrhovni savet odbrane,
osim u slu~aju da mu jedan od preostalih ~lanova uka`e poverewe. A na
vanustavan i vaninstitucionalan na~in, jednostavno, ne mo`e da se pona-
{a, jer bi tu savezna dr`ava bila prinu|ena da interveni{e.
Dubravka Keni}: Pa ipak, to stvara odre|enu atmosferu, qudi se jo{
uvek se}aju raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije,
pamte da se stvari nisu kretale tek tako. Da li vas to podse}a na istori-
ju?
Dr [e{eq: Ne podse}a me u toj meri kako vi to saop{tavate, iz jed-
nostavnog razloga {to su Srbijanci i Crnogorci ipak jedan narod. Ka-
ko god da se nazivali, jedan smo narod. I tu nema nikakve sumwe. Ne mo-
`e u Crnoj Gori da pro|e nikakva separatisti~ka opcija. Ogromna ve}i-
na gra|ana Crne Gore odbija bilo kakav separatizam, i sada{wi re`im
se do sada ~uvao od bilo kakve identifikacije sa separatistima. Sada-
786
{wi re`im nastoji da se predstavi kao re`im jugoslovenske orijentaci-
je, odnosno orijentacije koja ide u pravcu o~uvawa zajedni~ke dr`ave. E,
konkretni potezi su za svaku osudu. Neke od tih poteza ja sam naveo, a ne-
ki su potezi aktuelnog predsednika Mila \ukanovi}a.
Dubravka Keni}: Kakva je pozicija Crne Gore u takozvanoj me|una-
rodnoj zajednici? Kada vas ovo pitam, imam u vidu posledwu turneju, ka-
ko to crnogorska {tampa saop{tava, vrlo uspe{nu, predsednika Crne
Gore po zemqama Zapadne Evrope i Americi, pa i to da se u krugovima
me|unarodne zajednice tra`i re{ewe kako bi se iz sankcija izdvojila
Crna Gora. O kakvoj se tu politici radi?
Dr [e{eq: Ja kao politi~ki protivnik aktuelnog re`ima nemam
ni{ta protiv toga {to ~elnici tog re`ima putuju po svetu. To je dobro
{to putuju. I treba da putuju ako je to korisno za na{u zemqu, ali sam
ube|en da su ove posledwe turneje sra~unate kao sredstvo predizborne
kampawe, da su tempirane pred predstoje}e izbore, da te turneje nemaju
nikakve konkretne rezultate, ni na ukupne ekonomske i politi~ke pri-
like u na{oj zemqi, pa ni u Crnoj Gori kao jednom delu na{e zemqe, a po-
liti~ki nastupi aktuelnih politi~kih ~elnika mi se nimalo ne svi|a-
ju i mislim da su pogre{ni i da }e wima samima naneti {tetu na ovim
predstoje}im izborima.
Dubravka Keni}: Da li Crna Gora ima neki druga~iji imiy, da tako
ka`em, ili boqi imiy nego...
Dr [e{eq: Mislim da nema. Ta stvar imiya je ve{ta~ka po svojoj
prirodi. Strani mediji su u spoqnoj politici do kraja instrumentalizo-
vani. Svi mediji u zapadnim zemqama. U to nema nikakve sumwe. Za wih je
dobar svako ko je u sukobu sa oficijelnim Beogradom i ko se suprotstavqa
srpskim nacionalnim interesima u globalu. I svoje prote`ere zapadne
sile tra`e i u Beogradu i u Podgorici, nesumwivo. Mo`e, naravno, ali
wihovi prote`eri su obi~no do`ivqavali fijasko na izborima i to tre-
ba da bude pouka svim politi~kim partijama u Saveznoj Republici Jugo-
slaviji. Onaj ko se suvi{e ve`e za izrazite protivnike na{ih nacional-
nih interesa, nema {ta da tra`i u na{em narodu. To je {to se ti~e same
su{tine politi~kih odnosa. Besmisleno je govoriti da je mogu}e zavesti
sankcije Srbiji, a ne zavesti Crnoj Gori. To mo`e tako na~elno da se pro-
glasi, ali je u praksi neprimewivo. Drugo, nema tih sankcija koje bi se
primenile Srbiji a da ne bi imale mo`da jo{ te`i u~inak Crnoj Gori.
Dubravka Keni}: Stvar koja se ~esto isti~e u stranim medijima je-
ste to da je Crna Gora uspela u reformskim potezima i da re`im vodi
jednu izrazito reformsku politiku koja daje rezultate. Da li je to ta~-
no i kako vi cenite taj takozvani reformski pristup?
Dr [e{eq: To je samo delimi~no ta~no. Postoje ekonomski potezi
sa kojima se sla`em, a pogotovu sa liberalisti~kim verbalnim nastu-
pom. Ali u su{tini, reforme u samoj privredi daleko su od toga da su re-
alizovane. Mislim da mnogo treba na tome da se radi, a u samom procesu
privatizacije ima nedostataka mnogo, mnogo nepravilnosti i mnogo
prostora za kriminalne radwe. Mislim da taj koncept privatizacije ko-
ji je primewivan nije dobar.
787
 Dubravka Keni}: Drugi, mo`da i preteruju, govore da je Crna Gora
postala dr`ava {verca, kriminala, i tih nekih sivih, crnih ekonomskih
delatnosti. Da li su i to preterane ocene?
Dr [e{eq: Nisu preterane ocene, jer to je uobi~ajena, dosta ~esta
pojava. I Srpska radikalna stranka je proteklih godina ~esto o tome go-
vorila. Naravno, to je zahvatilo celu Saveznu Republiku Jugoslaviju,
ali je intenzivnije u Crnoj Gori, pogotovu kada je re~ o tim prekomor-
skim {vercerskim kanalima, ili prekojezerskim {vercerskim kanali-
ma, i nije nimalo slu~ajno {to i neki mafija{ki krugovi u posledwe
vreme tra`e uto~i{te na crnogorskoj obali. Ose}aju se tu ne{to sigur-
nijim nego na italijanskom tlu, i to je jedan od indikatora da je situaci-
ja na tom planu veoma opasna, da je sprovedena tako da bi dr`avni organi
morali mnogo efikasnije da se postave u suzbijawu takvih pojava.
Dubravka Keni}: Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq,
nastavqamo razgovor o analizi aktuelnog stawa u Crnoj Gori, pa vas mo-
lim da ka`ete {ta je to {to bi Srpska radikalna stranka ponudila cr-
nogorskoj javnosti i crnogorskim bira~ima. Pre svega, ka`ite nam o va-
{em nacionalnom programu, mada smo ga predstavili na po~etku razgo-
vora, tj. u prethodnom delu razgovora, ali samo uzgred.
Dr [e{eq: Da, mi smo ovog puta specijalno za crnogorske izbore
{tampali posebno izdawe “Velike Srbije” sa kompletnim nacionalnim,
ekonomskim, politi~kim, socijalnim i kulturnim programom Srpske ra-
dikalne stranke u gotovo 20.000 primeraka. To je ono na ~emu mi insisti-
ramo od osnivawa Srpske radikalne stranke.
[to se ti~e na{eg nacionalnog program, on je krajwe jasan. Mi smo
za jedinstvenu srpsku dr`avu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, ne sa-
mo Srbiju i Crnu Goru nego i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku
Krajinu. Mi se zala`emo za povratak Makedonije u sastav zajedni~ke dr-
`ave, pod nekim uslovima o kojima bismo se dogovorili na dr`avnom ni-
vou. Znate, mi nemamo nameru da teramo Makedonce da budu Srbi. Dale-
ko od toga. Ako mi nismo zaista isto, onda smo veoma, veoma sli~ni i mi
Srbi nemamo na belom svetu nekog sli~nijeg naroda od Makedonaca. Mi-
slim da je i Makedonija u takvoj krizi da je i za wu pitawe povratka u
zajedni~ku dr`avu, pitawe opstanka, a kako }emo to urediti, to je opet
stvar demokratskih poteza u najvi{im parlamentarnim strukturama.
Dubravka Keni}: Da li je to nacionalna dr`ava srpskog naroda u toj
varijanti i kakav je polo`aj nacionalnih mawina?
Dr [e{eq: Mi smo za dr`avu gra|ana. Ako ste primetili, ni u Sr-
biji se nismo nikada zalagali da se ona progla{ava nacionalnom dr`a-
vom. Bitno je da svi Srbi budu u sastavu te jedinstvene dr`ave, a dr`ava
da se izgradi na gra|anskom principu uz pripadnike svih nacionalnih
mawina, svih etni~kih grupa, sve verske zajednice da budu apsolutno rav-
nopravne.
Dubravka Keni}: Da li to zna~i da Srpska radikalna stranka ne bi
pristala i ne pristaje ni na kakvu vrstu teritorijalne autonomije kada je
re~ o mawinskim narodima u gra|anskoj Saveznoj Republici Jugoslaviji?
788
Dr [e{eq: Apsolutno ne prihvatamo nikakve teritorijalne auto-
nomije. Za nas je zate~eno stawe postojawe dve autonomne pokrajine u
Srbiji. Mi smo protiv bilo kakvih novih autonomija.
Dubravka Keni}: Pogled na mawinska prava.
Dr [e{eq: Mi se zala`emo za maksimalno po{tovawe svih me|una-
rodnih normi na tom planu, a u na{oj zemqi, u celoj Saveznoj Republici
Jugoslaviji, pa tako i u Srbiji i Crnoj Gori, mawinama su zagarantova-
na mnogo ve}a prava nego {to se propisuje u Ujediwenim nacijama, Kon-
ferenciji o evropskoj bezbednosti i saradwi i Savetu Evrope. Mi smo
upravo objavili specijalno izdawe “Velike Srbije” u kojoj smo {tampa-
li sva relevantna dokumenta o ove tri me|unarodne institucije koja se
ti~u pitawa nacionalnih mawina i uputili smo javni poziv vladama
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Ujediwenog Kraqevstva Velike Brita-
nije i Severne Irske, Republike Francuske, Savezne Republike Nema~-
ke i Italije da se izjasne {ta je to {to mi u Saveznoj Republici Jugo-
slaviji, bilo u Srbiji, bilo u Crnoj Gori ne po{tujemo a {to se odnosi
na me|unarodno priznate principe regulisawa prava nacionalnih ma-
wina. Da se lepo izjasne, da vidimo {ta je to {to kod nas nedostaje, pa
slu`i wima za vo|ewe antisrpske politike, za stalne pritiske i pret-
we sankcijama i uspostavqawe sankcija protiv na{e zemqe.
Dubravka Keni}: Na Kosmetu posebno.
Dr [e{eq: Kosovo i Metohija. “Kosmet” je jedna kominternovska
kovanica. Mislim da te kovanice jednostavno treba izbaciti iz na{e
politi~ke i javne terminologije.
Dubravka Keni}: Pokrajinu koja se zove Kosovo...
Dr [e{eq: Metohija je Metohija.
Dubravka Keni}: Neke stranke, tako|e, tra`e neka dodatna prava...
Dr [e{eq: Nema nijedna stranka. Ja sam nedavno prilikom jednog
politi~kog nastupa rekao: nikakva nova kovanica, da nas ne zamajavaju
tim novim terminima. Sada wih progla{avati Bo{wacima, to je sme-
{no. Ja sam Bo{wak. Ja sam ro|en u Sarajevu i moji roditeqi su Bo{wa-
ci ro|eni u Hercegovini, na{a porodica je vekovima tu `ivela. Ja sam
Bo{wak. A ne oni iz Ro`aja, ili iz Plava, ili iz Bijelog Poqa, ili No-
vog Pazara, koji Bosnu nikad nisu ni videli. Kako oni mogu biti Bo{wa-
ci?
Dubravka Keni}: Imam utisak da ste rekli, da ste stranka liberal-
ne orijentacije.
Dr [e{eq: Prvo, zala`emo se za potpunu privatizaciju, da se pri-
vatizuje sve {to se mo`e privatizovati a {to nije neophodno za normal-
no funkcionisawe dr`ave. To su javna i dru{tvena preduze}a. Ali da
proces privatizacije, pre svega, ide javnom licitacijom uz postizawe
najve}e cene i omogu}avawe prodaje za gotov novac. Tim gotovim novcem
mi mo`emo re{avati socijalne probleme, a onda ga ulagati u gradwu, pre
svega saobra}ajne infrastrukture, i na{a opsesija je autoput od Beogra-
da do Podgorice koji bi definitivno vezao na adekvatan na~in Srbiju i
Crnu Goru, za dva-tri sata smawio udaqenost dve srpske prestonice.
789
 Zatim, mislimo da treba izvr{iti reforme ekonomskog sistema i u
Crnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i na saveznom nivou se za-
la`emo za ukidawe kvota izvozno-uvoznih kontingenata, mo`da da se po-
visi carinska stopa za izvestan procenat, ali da u principu i uvoz i iz-
voz budu slobodni, a ne da se pojavquju razni mafija{ki klanovi i korup-
cija radi dobijawa odre|enih dozvola za uvozno-izvozne poslove.
Drugo, mi se zala`emo za smawivawe poreske stope, stope doprino-
sa, i evo, kao koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva u Srbiji mi
smo se zajedno sa ostalim strankama dogovorili da se ide na radikalno
smawivawe stope doprinosa i poreza na plate, sa 124% na 98%, zna~i, za
26%, a u perspektivi idemo daqe na to smawivawe. Idealno bi bilo da
stopa doprinosa i poreza na plate bude negde oko 50%. [ta time posti-
`emo? Time posti`emo osloba|awe platnih fondova, omogu}avamo fir-
mama da pove}avaju plate prakti~no za 13%, u perspektivi za mnogo ve}i
procenat, omogu}avamo im da pove}aju broj zaposlenih, a stvaramo uslo-
ve da privatnici koji su do sada zapo{qavali radnike na crno nemaju vi-
{e nikakve potrebe da kr{e zakon, nego da po`ele da legalizuju radni
odnos sami. S druge strane, efikasnom kontrolom mi }emo suzbiti poja-
vu zapo{qavawa na crno, jer ona je veoma nepovoqna upravo za onoga ko
se zapo{qava i za dr`avu, ali pre svega za wega, jer mu se ne reguli{e
radni sta`, zdravstveno osigurawe i sli~no.
Dubravka Keni}: Privatizacija je u toku.
Dr [e{eq: Na{ je princip da je najgora privatizacija boqa od ni-
kakve privatizacije. Imamo mnogo primedbi na sam proces te privatiza-
cije i smatramo da on nije bio dobar, da je trebalo i}i na privatizaciju
putem javnih licitacija, da to bude iskqu~ivi model, a da se unapred do-
deli koliki procenat akcija mo`e da se podeli radnicima besplatno,
recimo 10% besplatno svim radnicima linearno koji su zaposleni u
preduze}u, i kroz vau~ere 10% svim gra|anima.
Uvek isti princip treba da va`i u svim firmama, a ne da zavisi od
politi~ke voqe mo}nika koji privatizuju firmu i da zavisi od konkret-
nih interesa qudi iz vlasti. Dakle, izbegavamo bilo kakve {pekulacije,
10% ide besplatno radnicima zaposlenima u firmi koja se privatizuje,
10% kroz vau~ere svim gra|anima koji `eli da kupuju ili da raspola`u
svojim vau~erom na bilo koji na~in, a 80% se prodaje za gotov novac ono-
me ko najvi{e ponudi na javnoj licitaciji, nakon {to se izvr{i proce-
na minimalne cene.
Dubravka Keni}: Kada je re~ o terminima...
Dr [e{eq: Ja mislim da ti termini nisu dobri, pogotovu taj ter-
min tranzit. Mi moramo i}i na privatizaciju da bismo okon~ali sve
elemente zaostalog komunisti~kog upliva u na{u ekonomsku krizu. Bez
privatne svojine nema daqe ekonomije. To je op{teutvr|ena istina u ce-
lom svetu i {to se pre otarasimo dru{tvene svojine, pre }emo iza}i iz
ove krize. Sa dru{tvenom svojinom kao dominantnim oblikom svojine,
jednostavno, nema izlaska iz ekonomske krize i to treba svima da bude
jasno.
790
Dubravka Keni}: Kada je re~ o privatizaciji, de{ava se stravi~no so-
cijalno raslojavawe me|u stanovni{tvom, imamo neke brze bogata{e, ima-
mo stra{no siroma{ne slojeve. Da li postoji u Srpskoj radikalnoj stran-
ci ideja o tome kako amortizovati na socijalnom planu te posledice?
Dr [e{eq: To je mogu}e samo jednim ovakvim ~istim oblikom priva-
tizacije. Tamo gde imamo komplikovane oblike privatizacije, redovno se
pojavquje kriminal, otima~ina, spremaju se za privatizaciju mnogi direk-
tori dru{tvenih firmi i namerno upropa{}avaju svoje preduze}e, svode
ga na najni`e grane da bi ga {to jeftinije otkupili. Svaka privatizaci-
ja papirologijom tako|e se pretvara u otvoreni kriminal.
Mi moramo ne{to da nau~imo iz iskustava komunisti~kih zemaqa
koje su ve} uvele privatizaciju i ne sme nam se dogoditi da ponavqamo
wihove gre{ke, a gre{ke ne}emo ponoviti ako nam privatizacija bude
kristalno ~ista i jasna. To je najboqa garancija da firma ne}e propasti,
jer onaj ko ima mnogo para da kupi firmu po realno licitiranoj ceni,
on vodi ra~una da firma {to uspe{nije posluje. Da bi {to uspe{nije po-
slovala, on mora solidno da plati radnike, da ih motivi{e za proizvod-
wu i samo na taj na~in on mo`e povratiti ulo`eni kapital i ostvariti
profit. Onaj ko bez para i dinara, ili na vrlo jeftin na~in do|e do
firme, ba{ ga briga, mo`e firma da propadne, on rasprodaje poslovni
prostor, rasprodaje ma{ine, otpu{ta radnike, gleda da {to pre i {to
vi{e novca izvu~e, di`e sidro i odlazi. Imamo i takve oblike privati-
zacije u celini.
Dubravka Keni}: Kakav je socijalni program Srpske radikalne
stranke?
Dr [e{eq: Mi imamo sveobuhvatan socijalni program, po kome, pre
svega, predvi|amo efikasnu za{titu najugro`enijih socijalnih slojeva:
penzionera, dece, invalida, starih i bolesnih itd. Po tom na{em pro-
gramu, penzijsko osigurawe mora da se zasniva na mnogim principima.
Penzija je pre svega socijalna kategorija i mi smo protiv toga da penzi-
ja zavisi od visine plate koju je neko imao. Smatramo da penzije moraju
da zavise od du`ine radnog sta`a i od godina starosti. [to je ~ovek sta-
riji, to je mawe sposoban za dodatni rad, a sa druge strane nas opetere}u-
je pojava velikog broja mladih penzionera, qudi koji odlaze u penziju u
~etrdesetim godinama. Dosta je tu falsifikovanih re{ewa, podmi}iva-
wa lekarskih komisija koje utvr|uju stepen invaliditeta na osnovu `e-
qa qudi koji su pitawu, i potpla}ivawa sa wihove strane. Tu treba da iz-
vr{imo jednu solidnu reviziju. Mi `ivimo danas u dr`avi koja ima vi-
{e penzionera nego {to ima zaposlenih i mi moramo da vidimo koji su
uzroci takvog stawa.
S druge strane, ujedna~avamo penzije i elimini{emo one privilegi-
je koje su qudi svojevremeno imali na osnovu razli~itih statusa, u `ivo-
tu i uop{te. Onaj ko je imao veliku platu za vreme svog radnog veka, mo-
`e da `ivi danas komotno bez penzije. On se obogatio, i sada ima najve-
}u penziju. To je jedan besmislen na~in. Mi }emo i}i na jednu racional-
nu reviziju u kompletnom sistemu penzijskog osigurawa.
791
 Sa druge strane, moramo podr`ati pove}awe nataliteta u na{oj ze-
mqi, pove}awe de~jih dodataka. De~ji dodaci ne bi smeli uop{te da ka-
sne, moraju imati apsolutan prioritet u isplati i moramo proces pri-
vatizacije iskoristiti da popunimo fondove penzijskog osigurawa,
zdravstvene fondove, fondove iz kojih se ispla}uju de~ji dodaci, i mak-
simalno podsta}i qude da ra|aju {to vi{e decu.
Dubravka Keni}: Dr Vojislav [e{eq, na{ gost, predsednik Srpske
radikalne stranke – dr Vojislav [e{eq...
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Srpske radikalne stranke u celini, a
mi smo stranku morali da registrujemo mojim imenom samo u Crnoj Gori.
To je odbrana jedinstvene Srpske radikalne stranke koja je registrovana
na me|unarodnom nivou.
Dubravka Keni}: Upravo sam to htela da ka`em.
U Crnoj Gori mnogi smatraju da je ova ideja socijalne za{tite i pri-
vatizacije nerealna.
Dr [e{eq: Nije nerealna, ona je samo radikalna. Moramo sistemski
re{iti pitawa, pojednostaviti zakone...
Dubravka Keni}: Sa praznim penzionim fondovima?
Dr [e{eq: Penzioni fondovi se samo na jedan na~in mogu regulisa-
ti, pametnom privatizacijom, nikako druga~ije. Ne mo`e se o~ekivati da
sada{wi radnici koji su zaposleni samo svojim doprinosima popuwava-
ju penzione fondove. Ve} sam vam rekao, imamo vi{e penzionera nego
{to imamo zaposlenih.
Dubravka Keni}: Treba da krene taj proces proizvodwe...
Dr [e{eq: Ne mo`e da krene bez privatizacije, treba vremena.
Dubravka Keni}: Molim vas, prokomentari{ite i ovo, u kojoj je me-
ri mogu}e izvr{iti ekonomski preporod Savezne Republike Jugoslavi-
je?
Dr [e{eq: U velikoj meri, ali moramo imati strpqewa. Sada na de-
lu mora da bude strategija pre`ivqavawa, a to podrazumeva da moramo
sve na{e raspolo`ive resurse staviti u funkciju na najracionalniji na-
~in.
Dubravka Keni}: Pitam vas ovo zato {to mnogi smatraju da, izme|u
ostalog, {ansa za ukidawe sankcija je opala samom ~iwenicom da su, re-
cimo, i radikali u{li u vladu.
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je ulazak Srpske radikalne stranke u
Vladu Srbije bitno stabilizovao na{u poziciju. Sada imamo stabilan
re`im, vlast koja zna {ta ho}e, vlast koja ne}e pobe}i u politi~ki kri-
minal, u to sam ube|en. Da su, ne daj bo`e, neki drugi u{li u vladu ume-
sto srpskih radikala, nastala bi trka za luksuznim vilama, privilegija-
ma, i niko se ne bi bavio nacionalnim, ekonomskim i socijalnim proble-
mima.
Dubravka Keni}: Za kraj na{eg razgovora, da prokomentari{emo od-
nos me|unarodne zajednice prema Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj
Gori.
792
Dr [e{eq: Nije re~ o me|unarodnoj zajednici, nego o zapadnim sila-
ma i ciq je tih zapadnih sila da uni{te Srbiju i Crnu Goru, da uni{te na-
{u zajedni~ku dr`avu, da Srbiju svedu na granice nekada{weg Beograd-
skog pa{aluka, a Crnu Goru da podvedu pod sopstvenu prinudnu upravu.
Dubravka Keni}: Znate {ta sve qudi pri~aju, za{to?
Dr [e{eq: Zato {to smo mi Srbi tradicionalni ruski saveznici.
Zapadu se `uri da Rusiju svede na {to mawe teritorije. Zapadu je jasno
da Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima. Ako Rusija sve ovo pre`i-
vi i izdr`i sve ovo {to Zapad planira, onda }e Rusija u dogledno vreme
opet biti velika i mo}na sila. Znaju sve zapadne sile da smo mi Srbi ru-
ski tradicionalni saveznici i idealno rusko upori{te na Balkanu, i
zbog toga `ure da nas svedu na {to mawu teritoriju. Zbog toga zapadne
sile podr`avaju sve srpske neprijateqe, i Slovence, i Hrvate, i musli-
mane u Bosni, biv{oj Bosni i Hercegovini, i [iptare na Kosovu i Me-
tohiji.
Dubravka Keni}: Ovih dana je rasvetqena afera oko oru`ja, ovih da-
na mi opet gledamo kako sti`u novi kov~ezi sa municijom iz Albanije.
Da li neko poku{ava da izazove malo ozbiqniji rat?
Dr [e{eq: Amerikanci to `ele odavno, ali se Albanci na Kosovu
i Metohiji ne daju naterati na oru`ani ustanak, i zbog toga su Amerikan-
ci prisiqeni da operi{u iskqu~ivo teroristi~kim napadima. Albanci
na Kosovu i Metohiji imaju i te kako {ta da izgube. Znaju oni kako to iz-
gleda kada gore gradovi i sela, kada idu duge kolone izbeglica. U svakom
ratu, pre svega, ginu civili. Vojnik zna da se za{titi u ratnim dejstvima,
zna da se ukopa, zna na izvestan na~in da se obezbedi. Zato Amerikanci ne
mogu masovnije da idu na oru`ani ustanak, ali teroristi u o~ajawu i u pa-
nici koja ih je zahvatila sve vi{e po~iwu da ubijaju svoje sunarodnike ko-
ji `ive kao lojalni gra|ani Srbije. U posledwe vreme gine mnogo vi{e
na{ih gra|ana albanske nacionalnosti nego gra|ana srpske nacionalno-
sti, upravo zbog ovakvog pona{awa albanskih terorista.
Dubravka Keni}: Da li ste uo~ili barem malu promenu u stavu mo}-
nih zapadnih dr`ava? ^uli smo nedavno izjavu Bila Klintona da je Ko-
sovo deo Srbije i posle toga podr`avawe u Senatu, vrlo nespretne odgo-
vore portparola koji nije bio spreman da odgovori {ta se to desilo u
ameri~kom stavu, dakle, ne vi{e samo o Jugoslaviji...
Dr [e{eq: Ruska diplomatija je veoma jasna u posledwe vreme, samo
ja li~no ne verujem da dolazi do bitnih promena u ameri~kom stavu, sve
dok Amerikanci prete sankcijama. Treba da odustanu od sankcija, treba
da vrate na{e brodove koji su jo{ uvek zarobqeni u ameri~kim lukama,
da ukinu sankcije i da zaista zauzmu korektan pristup, da poka`u `equ
da se problemi na Balkanu re{avaju na jedan civilizovan i demokratski
na~in. Pretwe sankcijama i uvo|ewe sankcija sigurno nisu demokratski
na~in, pogotovo pretwa upotrebom oru`ane sile, pretwa da }e se NATO
stacionirati u Albaniji, da }e biti raspore|en na granici prema Save-
znoj Republici Jugoslaviji. Sve to ne doprinosi smirivawu tenzija, sve
to komplikuje krizu na Kosovu.
793
 Dubravka Keni}: Do ove izjave predsednika SAD do{lo je nakon sa-
stanka sa Italijanima. Da li mo`da vidite neku razliku izme|u Evrope
i Amerike?
Dr [e{eq: Razlika je veoma upe~atqiva. Italija, otkad je do{lo do
promene vlasti pre nekoliko godina, otkada su demohri{}ani oti{li sa
vlasti, otkad je sa politi~ke scene nestao Mikelis koji je vodio izrazi-
tu antisrpsku politiku, ima veoma konstruktivan pristup i pokazuje se
kao iskren prijateq Saveznoj Republici Jugoslaviji i srpskom narodu u
celini. Italija vi{e ne pristaje tako lako na zavo|ewe neke torture
prema na{oj dr`avi, i italijanska diplomatija na prethodnom sastanku
Kontakt grupe, bez obzira {to je pristala na delimi~no uvo|ewe sank-
cija, bitno je uticala na smawivawe tog pritiska na kome su insistira-
li Amerikanci. Amerikanci su krenuli `estoko, prosto ru{ila~ki, a
onda su, pod uticajem Italije i nekih drugih evropskih zemaqa, i Nema~-
ka je u fazi razmi{qawa i preispitivawa, te po~etne restriktivne me-
re ubla`ili. Kako }e se daqe stvari odvijati, vide}emo, ali mi srpski
radikali izrazito cenimo italijansku oficijelnu poziciju i mislim da
je to dobar zalog za budu}i razvoj prijateqskih odnosa izme|u na{e dve
republike.
Dubravka Keni}: Evo, po{tovani slu{aoci, to su bili stavovi pred-
sednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa o nekim od pi-
tawa o kojima smo uspeli da razgovaramo u ovoj emisiji. Ja vas pitam jo{
samo ovo: za{to da glasaju Crnogorci za Srpsku radikalnu stranku – dr
Vojislav [e{eq?
Dr [e{eq: Zato {to od nas boqih nema u crnogorskom politi~kom
`ivotu. Zato {to smo mi stranka od koje se najvi{e mo`e nau~iti, zato
{to nikada nismo pravili razliku izme|u onoga {to mislimo i onoga
{to radimo, zato {to mi ~vrsto verujemo u ono {to mislimo i radimo, i
{to konstruktivno nastupamo, {to konstruktivno delujemo na najefika-
sniji na~in u korist na{eg naroda i na{e dr`ave.
Dubravka Keni}: Hvala vam lepo.
XXXIX
POLITI^KA ODGOVORNOST SE POSTI@E
NA IZBORIMA
TV Sokobawa, 11. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Kao {to vidite, na{ i
va{ ve~era{wi gost je gospodin dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq,
dobro ve~e.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Vi niste prvi put u Sokobawi. Prvi put ste bili, ako me
pam}ewe slu`i dobro, negde 1991. godine.
Dr [e{eq: Prvi put sam u Sokobawi bio u maju mesecu 1972. godine.
794
Tada je bila radna akcija u Sokobawi, radna akcija “Morava” sa dva briga-
dirska naseqa, jedno je bilo u Sokobawi, a jedno u Velikoj Lomnici kod
Kru{evca. Ja sam do{ao kao omladinski aktivista prvo u obilazak tog
brigadirskog naseqa u Sokobawi. A posle toga sam putovao za Veliku Lo-
mnicu kod Kru{evca. I vi{e puta kasnije dolazio sam u Sokobawu.
Voditeq: Dobro, kao politi~ar, otprilike ste bili prvi put 1991.
godine.
Dr [e{eq: Miting smo imali 1991. godine.
Voditeq: Mnoge stvari su se od tada promenile, neke naboqe, a neke na-
gore. [ta je to {to je boqe nego ranije, {ta je to {to je gore nego ranije?
Dr [e{eq: U Srbiji se razvija demokratski politi~ki sistem, vi-
{epartijski parlamentarizam. Taj proces ide svojim tokom, uz odre|ene
probleme i te{ko}e, odre|ene nesporazume, nekada `e{}e a nekada pra-
}en i nekim bla`im politi~kim sukobom, ali taj proces se vi{e ne mo-
`e zaustaviti. I danas je situacija u tom pogledu neuporedivo povoqni-
ja nego te 1991. godine. Ono {to je danas lo{ije, to je dubqa ekonomska
kriza, ve}a socijalna beda i ve}i stepen ugro`avawa srpskih nacional-
nih interesa od strane zapadnih sila i tradicionalnih srpskih nepri-
jateqa.
Voditeq: U odnosu na 1991. godinu?
Dr [e{eq: U odnosu na 1991. godinu. To je bila godina raspada biv-
{e Jugoslavije, godina u kojoj je po~eo rat za odbranu Republike Srpske
Krajine, u kojoj se zao{travala situacija na podru~ju biv{e Bosne i
Hercegovine. Godina u kojoj su se sve separatisti~ke tendencije ose}ale
i u Makedoniji, i godina `estokih sukoba u Srbiji, `estokih politi~-
kih sukoba.
Voditeq: Te godine vi ste bili ~ak i u zatvoru.
Dr [e{eq: Ne, mo`da vam izgleda da sam neprekidno u zatvoru, jer
sam ~esto bio u zatvoru, ali 1991. godine nisam bio, 1990. godine sam bio
dva puta u zatvoru dok je na{a stranka bila zabrawena. Jednom sam uhap-
{en i osu|en zbog upisa dobrovoqaca za odlazak u Knin i potpisivawa
peticije da se sklawa Ku}a cve}a iz Beograda, a drugi put zbog demon-
stracija pred Saveznom skup{tinom u znak podr{ke takozvanoj revolu-
ciji na teritoriji Republike Srpske Krajine.
Voditeq: U to vreme isti qudi koji su i danas na vlasti, ili ve}im
delom, i tada su bili na vlasti, vi tako|e u~estvujete u vlasti, odnosno
va{a stranka participira i u~estvuje u izvr{noj vlasti Republike Sr-
bije. [ta se tu promenilo?
Dr [e{eq: Promenilo se to {to je do{lo do kompromisa vode}ih
politi~kih partija u Srbiji i formirawa Vlade narodnog jedinstva, ko-
ja za sobom ima podr{ku 192 od ukupno 250 poslanika u Narodnoj skup-
{tini. Mi smo sa doju~era{wim politi~kim protivnicima u{li u koa-
licionu vladu, jer je narod tako presudio na septembarskim izborima.
Na septembarskim izborima svaka od na{ih stranaka je poku{avala sa-
ma da osvoji vlast, sami radikali, sam levi~arski blok, a i sam Srpski
pokret obnove.
795
 Do zadweg momenta, mi radikali smo se zalagali za ~etvornu koali-
ciju, insistirali na tome {est meseci. Me|utim, Srpski pokret obnove
je svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em, {to je bila prakti~no be-
smislena politi~ka pozicija; i po{to je Srpski pokret obnove takvim
jednim nerazumnim stavom otpao iz bilo kakve kombinacije, na{e tri
stranke su odlu~ile da formiraju koalicionu vladu na principu da ona
mora proporcionalno i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu da od-
govara odnosu snaga u Narodnoj skup{tini.
Sada ovo {to ste rekli, isti re`im, odnosno vladaju}e partije ~iji
je re`im i mene hapsio u nekoliko navrata, ~etiri puta, i neke na{e dru-
ge ~elnike, kako sa wima u koaliciju? Sve je shodno voqi naroda, poli-
ti~ari ne smeju da budu sujetni qudi, ne smeju da budu osvetoqubivi, ne
smeju da budu zlonamerni, politi~ari treba da se pona{aju u skladu sa
interesima naroda i dr`ave, u skladu sa interesima svoje politi~ke par-
tije, i da svoje politi~ko pona{awe uskla|uju sa krajwim ciqevima.
Krajwi ciq je sada da se o~uva Srbija, da se sa~uva Kosovo i Metohija, i
nova vlada Srbije je konstituisana u saglasnosti koalicionih partnera
da se ni po koju cenu ne ispu{ta Kosovo i Metohija, da Kosovo i Meto-
hija mora ostati u sastavu Srbije, da o tome ne mo`e biti nikakvih kom-
promisa i da ne dozvoqavamo bilo kakvo strano me{awe u na{e unutra-
{we poslove. To je temeq Vlade narodnog jedinstva.
Voditeq: Da li su socijalisti u{li po{teno sa vama u koaliciju?
Znamo da izvr{na vlast u Srbiji nije samo vlada, nego su tu i javna pred-
uze}a, tu su i upravni odbori novih javnih preduze}a, tamo gde se stvarno
kreira neka dnevna politika, gde se donose neke bitnije i va`nije odlu-
ke za standard gra|ana, gde ministri i ne u~estvuju ba{ toliko na real-
ni `ivot gra|ana koliko mo`e jedan direktor javnog preduze}a ~iji je
osniva~ republika. Da li ste vi dobili mogu}nost da u~estvujete i u tom
delu vlasti koji je tako|e strahovito bitan?
Dr [e{eq: Malo mi je besmislen prvi deo va{eg pitawa, da li su so-
cijalisti, da li su levi~arske stranke u{le po{teno. Treba wih to pita-
ti, a takvo pitawe se u politi~kom smislu ne postavqa. Sve tri politi~-
ke partije su u{le ciqno i svoj ciq su saop{tile javnosti. Sve tri poli-
ti~ke partije su u vladu u{le iz svojih strana~kih interesa i ti strana~-
ki interesi su uvek u prvom planu. Politika je stvar interesa. Na{ je za-
jedni~ki interes da na|emo minimum zajedni~kih politi~kih ciqeva i da
poku{amo zajedni~kim snagama da realizujemo te ciqeve. Svaka od ovih
stranaka koja je u{la u vladu misli da bi samostalno mogla br`e i boqe
da realizuje te ciqeve. To misli i Srpska radikalna stranka.
Ne mo`emo mi mimo voqe naroda, jer narod je presudio da nijedna
stranka nema sama dovoqno poslanika da samostalno formira vladu.
[to se ti~e principa na kojima smo u{li, ti principi podrazumevaju
proporcionalnu podelu izvr{ne vlasti u odnosu na snagu na{ih strana-
ka u Republi~koj skup{tini. Vi ste videli, Vlada ima 36 ministara, od-
nosno ~lanova, ministara, potpredsednika i predsednika. Neki zlona-
merni politi~ari su tvrdili da smo mi sada pove}ali broj ~lanova vla-
de, a to nije istina i to je po starom zakonu. Pro{li sastav vlade je imao
796
ovoliko ~lanova. Neki politi~ari iz Demokratske stranke Srbije i iz
Gra|anskog saveza napadali su nas kako sada pro{irujemo vladu, a to ni-
je istina. To je bilo u nekim novinama. Vlada je po broju ~lanova iden-
ti~na prethodnoj.
U vladi ima 15 ministara radikala, 15 socijalista, 5 julovaca i je-
dan vanstrana~ki, to je ministar Beko. On je nekada bio u Demokratskoj
stranci, a sada nije ni u jednoj politi~koj partiji. Mi imamo principi-
jelni stav da sve na{e stranke budu zastupqene u svim upravnim odbori-
ma, s tim {to treba imati u vidu da u sastavu upravnih odbora nisu samo
strana~ki predstavnici, nego predstavnici zaposleni u javnim preduze-
}ima, predstavnici nekih drugih dru{tvenih struktura, nekada{weg
sindikata, Privredne komore, nekada ovoga, nekada onoga.
Voditeq: Ima li va{ih ~lanova?
Dr [e{eq: U svakom upravnom odboru koji se sada konstitui{e ili
popuwava mora biti najmawe po jedan iz Srpske radikalne stranke, to je
stav koji se ve} sprovodi i u mnoge upravne odbore radikali su u{li. Re-
cimo, Upravni odbor Republi~kog fonda za razvoj, tu ulazimo sada To-
mislav Nikoli} i ja, za dan-dva se donosi odluka o Upravnom odboru Ju-
goslovenskog aerotransportnog preduze}a, odnosno JAT-a, Upravni od-
bor PTT-a, Upravni odbor @elezni~kog transportnog preduze}a i ~itav
niz drugih upravnih odbora. U svaki od tih upravnih odbora u}i }e naj-
mawe po jedan predstavnik iz Srpske radikalne stranke.
U unutra{wosti Srbije, gde se tako|e odlu~uje o ulasku u sastav
upravnih odbora javnih i dru{tvenih preduze}a, uvek su i radikali zastu-
pqeni, s tim {to smo mi svesni da se to ne mo`e u jednom danu sve posti-
}i. To je opet proces koji }e trajati vi{e meseci, ali stvari idu u tom
pravcu i nije bilo nijedno imenovawe upravnih odbora a da predstavni-
ci Srpske radikalne stranke nisu ukqu~eni u novopostavqeni sastav.
[to se ti~e direktora, direktori ne smeju da budu strana~ke li~no-
sti, direktori moraju da se postave na osnovu javnog konkursa. Upravni
odbor je taj koji kontroli{e poslovawe javnog preduze}a, a direktor se
postavqa na osnovu javnog konkursa i treba da se vodi ra~una da bude naj-
kvalitetniji, najsposobniji, najpo{teniji, a ne da se vodi ra~una kojoj
politi~koj partiji pripada. Uostalom, tu bi Srpska radikalna stranka
bila i hendikepirana ako bismo to postavqali na strana~koj osnovi. Do
sada smo uvek bili opoziciona politi~ka partija i direktori su se ret-
ko usu|ivali da budu ~lanovi opozicionih politi~kih partija. Ili su
bili u vladaju}oj politi~koj partiji, ili su nastupali kao vanstrana~-
ki stru~waci, {to je mo`da i naj~e{}a praksa u Srbiji.
Ako mi budemo po strana~kim pitawima raspore|ivali direktor-
ske polo`aje, onda to mo`e naneti {tetu javnim preduze}ima i firma-
ma uop{te. Dakle, bitno je da smo zastupqeni u svim upravnim odbori-
ma, jer je to organ koji vr{i, pre svega, kontrolu rada i poslovawa i do-
voqno je da nekada imamo jednog predstavnika, pa da on mo`e da alarmi-
ra i rukovodstvo stranke i Vladu da neke stvari ne idu kako treba, da se
ne rade u skladu sa zakonom.
797
 Voditeq: Srpska radikalna stranka je sada prvi put u poziciji da
participira u toj najvi{oj vlasti u Srbiji. Ne bojite li se mo`da, a mo-
`da je pitawe pomalo i naivno u ovim vremenima, ne}e li sada va{i ~la-
novi podle}i nekim izazovima?
Dr [e{eq: Ne, nema kod nas straha. Izvestan stepen opasnosti po-
stoji, naravno, i svesni smo te opasnosti. Svesni smo i rizika koji smo
preuzeli ulaze}i u ovu vladu, ali je bilo krajwe vreme da se oprobamo i
na tim mestima, da i tu poka`emo da li ne{to vredimo ili ne vredimo.
Voditeq: Koji su to ciqevi koje ste vi sebi postavili, da vidite da
li vredite? Kada }ete re}i: radili smo to i to i vidimo da vredimo.
Dr [e{eq: Moramo sa~uvati Kosovo i Metohiju, moramo spre~iti
strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Moramo popraviti ekonom-
sku situaciju u Srbiji i moramo ne{to u~initi da narod postepeno izla-
zi iz socijalne bede. Moramo sre|ivati i ostale stvari u dr`avi. Mi ve}
radimo intenzivno na tome, zasukali smo rukave od prvog dana.
Da odgovorim na prvi deo va{eg pitawa, pa }u vam onda re}i {ta smo
to konkretno ve} uradili, ~ime mo`emo da se pohvalimo. Prvo, na{a
stranka je kao izrazito opoziciona politi~ka partija pro{la kroz jedan
period u kome smo bili izlo`eni krajwoj re`imskoj torturi. Bili smo
vi{e godina najprogowenija politi~ka partija u Srbiji, najradikalnije
smo se odnosili prema re`imu i to nam je mnogo pomoglo da pro~istimo
svoje redove. Svi slabiji, svi kalkulanti, svi oni koji su nam svojevreme-
no pristupali kada smo bili u dobrim odnosima sa vladaju}om politi~-
kom partijom, misle}i da }e preko nas da postignu neke svoje ciqeve, ot-
padali su 1994, 1995, 1996. godine.
Onda smo posle izbora 1996. godine imali jedno ~i{}ewe u drugom
pravcu. Godine 1996. zavladala je izvesna euforija kada je koalicija “Zajed-
no” preuzela vlast u velikom broju op{tina u Srbiji. To je jedno vreme
osporavano, posle je priznato, i 1997. godine dolazi do konstituisawa te
vlasti. Tada smo imali jo{ jedno malo dodatno ~i{}ewe, kada su se pola-
komili neki na{i ~lanovi i po`urili u spregu sa koalicijom “Zajedno”.
Imali smo ~i{}ewe stranke i sa jedne i sa druge strane, svi su oni otpa-
li, stranka je tako pro~i{}ena do~ekala da postane vladaju}a u Srbiji.
Srpska radikalna stranka ima veoma dobru unutra{wu disciplinu,
razvijen sistem odgovornosti svakog pojedinca, posebno iz najvi{eg ruko-
vodstva. U Vladu smo u{li u najja~em sastavu, dakle, najkvalitetniji na{i
kadrovi su u{li u Vladu i apsolutno sam ube|en da ne}e da se ogre{e o za-
kon, o moral, da }e ostati odani Srpskoj radikalnoj stranci, da }e svoj po-
sao obavqati krajwe ~asno, po{teno, marqivo i odgovorno. Naravno, gde
god do|e do nekog odstupawa, na{e disciplinske mere }e biti rigorozne.
Drugo, u startu smo u Vladi postigli jedan visok stepen razumevawa,
korektne saradwe, i ako to potraje pune ~etiri godine, ova vlada zaista
ima {ansu da bude zapam}ena u srpskoj istoriji kao jedna od najuspe{nijih,
samo da takvi odnosi ostanu do kraja. Sada su dobri, do|e nekada do nekih
sitnih trzavica, neka dva ministra imaju suprotne politi~ke stavove, ali
to je sve benigno i to ne stvara nikakve probleme u funkcionisawu Vlade.
798
[ta smo to ve} postigli? U~vrstili smo na{u pregovara~ku pozi-
ciju povodom stava da nema nikakvog stranog me{awa u unutra{we po-
slove Srbije, tu smo postigli konsenzus. Imali smo jedan veoma uspe{an
referendum koji je organizovan na inicijativu predsednika Savezne Re-
publike Jugoslavije, ali se Vlada jednoglasno pojavila kao ustavni pred-
laga~ u Narodnoj skup{tini. Referendum je vi{e nego uspeo. Zatim,
formirali smo jedinstveni pregovara~ki tim za razgovore, za vo|ewe
dijaloga sa predstavnicima albanskih politi~kih partija na Kosovu i
Metohiji, i tu smo se vrlo brzo slo`ili oko jedinstvene platforme sa
kojom nastupamo.
[ta smo uradili u ekonomskoj sferi? Postigli smo ne{to {to ni-
jedna vlada nije postigla. Uvek su dosada{we vlade povremeno dizale
stopu poreza i doprinosa na plate i mi smo zatekli stopu poreza i do-
prinosa na prose~nu platu u iznosu od 124%. Mi smo to sada oborili na
98%. Predlog je gotov, u petak je usvojen na sednici Vlade, ide sada na
prvu sednicu Narodne skup{tine, to je krupan pomak.
[ta to zna~i? To zna~i da smo mi svakoj firmi oslobodili prostor
da pove}a platu, najmawe za 13%, jer ako smo za 26% oborili stopu, ako
sada polovina ide na ime poreza ako se raspore|uje kroz plate, 13% mo-
gu plate linearno da porastu. Ili }e neka firma da se odlu~i da zapo-
{qava nove radnike i mi na taj na~in sada podsti~emo i ohrabrujemo i
privatni sektor da prijavquje radnike do sada zaposlene na crno. Na{ je
ciq da tu stopu doprinosa i poreza na plate i daqe obaramo, u slede}oj
fazi na 90%, 80%, 70%, 60% i realno bi bilo da ta stopa bude samo 50%.
Tada vi{e niko ne bi bio motivisan da rizikuje da na crno zapo{qava
radnike, da strepi da mu se ne pojavi inspekcija, da mu ne zatvara radwu,
da ga ne ka`wava itd. To je vi{e nego podno{qiva stopa doprinosa i to
bi bila jedna od najmawih stopa u svetu. Ovih 98% sada je krupan pomak
u odnosu na zate~eno stawe.
Drugo, mi smo do~ekali ovu devalvaciju koju je proglasila Savezna
vlada. Ako se se}ate, Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za rea-
lan kurs dinara. Mi smo negde i u februaru i martu, kada je do{lo do tih
pomerawa na crnom tr`i{tu, tra`ili da vlada odmah proglasi devalva-
ciju i da uskladi crni kurs sa zvani~nim, oficijelnim. Me|utim, Save-
zna vlada tada nije imala sluha za tako ne{to, sada je kona~no do{lo do
devalvacije i evo, ve} mesec i po dana, skoro dva meseca se taj kurs dr`i.
Na{ je ciq da se {to du`e zadr`i na ovom nivou. Da bismo to postigli,
prvi korak nam je bio da donesemo odluku da ni po koju cenu nema reba-
lansa buyeta. Nema pove}awa buyetske stavke. Vlada sama sebi ste`e ka-
i{, time daje primer drugima kako treba da se pona{aju.
[ta smo jo{ uradili da bismo obezbedili da ostane dinar na ovom
kursu, da se ne bi dodatno {tampao novac? Vrlo rigorozno spre~avamo
pove}awe cena onih proizvoda koji su pod dr`avnom kontrolom. Imali
smo minimalno pove}awe cena nafte i naftnih derivata. Mogu}e je da
uskoro bude jedna korekcija cena, ali samo benzina. Naftu ne}emo dira-
ti zbog setve, `etve, zbog poqoprivrednih radova uop{te, zbog gradskog,
prigradskog i me|ugradskog prevoza i zbog drugih potreba koje se bazi-
raju na potro{wi nafte.
799
 Benzin je ipak jedna vrsta uslu`ne robe i kada negde oduzimamo, ne-
gde moramo i da dodamo. Znate, ako ovamo vra}amo, kroz smawivawe sto-
pe doprinosa i poreza na plate, onda to negde moramo da nadoknadimo.
Nadokna|ujemo tamo gde mo`emo, jer benzin ipak tro{e oni koji imaju
ne{to vi{e novca od prose~nih. Dakle, tu bi mogla biti izvesna korek-
cija, ali ne velika.
Struja tako|e ne}e da poskupi u onom iznosu kako je to najavqivano,
svega negde oko 9,5% maksimalno, ne vi{e. To je sigurno i to je sada ~vr-
sti stav Vlade i mo`ete me tu dr`ati za re~. Pove}awe cene struje si-
gurno ne}e pre}i 10%, tu odluku smo doneli na osnovu toga {to }e se iz-
vr{iti izvesna korekcija cene benzina, to }e biti za izvesno vreme.
Mi smo doneli odluku da se podsti~e poqoprivredna proizvodwa i da
se garantuje sada{wa cena hleba, bra{na, mleka i uqa. I dr`ava daje dota-
cije proizvo|a~ima da cene ostanu na ovom nivou kakve su sada. Do{lo je
u izvesnim mestima do pove}awa i tih cena, to je protivzakonito pove}a-
we, i gra|ani treba odmah da upozore inspekciju ukoliko negde primete to
pove}awe cena. Cene moraju ostati kakve su do sada bile, a mi imamo do-
voqno ovih roba u dr`avnim rezervama da za{titimo potro{a~e, da gra-
|anima obezbedimo uredno snabdevawe u dovoqnim koli~inama.
To je, dakle, nekoliko poteza koje smo sada ovako u velikoj vremen-
skoj iznudici napravili da bismo stabilizovali na{e tr`i{te i da ne
bismo dozvolili neku galopiraju}u inflaciju, ne{to {to bi moglo iza-
zvati poreme}aje deviznog kursa i {to bi moglo li~iti na onu situaciju
kakva je bila 1993. godine.
Voditeq: Eto, mi imamo jedno iskustvo ba{ sa tom 1993. godinom kada
je tada{wa vlada Nikole [ainovi}a, najneuspe{nija vlada u ovoj zemqi od
1990. pa naovamo, probala jednu sli~nu stvar, tako|e rigorozno kontroli-
{u}i te osnovne cene bra{na, uqa, {e}era i mleka. Me|utim, u jednom tre-
nutku ta vlada nije vi{e mogla to da dotira, i onda je krenulo kako je kre-
nulo, jer jednostavno proizvo|a~i nisu na{li za interes da proizvode mle-
ko, p{enicu po tim cenama kakve su im ispla}ivane, se}ate se toga.
Dr [e{eq: Mi smo sada prona{li novac i mo`emo to da pokrijemo,
to je dvadeset jedan milion dinara mese~no. To je godi{we oko dvesta pe-
deset miliona dinara i to je Vlada sada u stawu da pokrije, za pove}awe
penzija od 5,5%, {to je sada bilo ispla}eno u aprilu. Dakle, ne}emo mo-
}i naglo da di`emo penzije, ne}emo mo}i odmah da nadoknadimo i zaosta-
le de~je dodatke, ali radimo i na tome, i pove}awe }e biti u izvesnoj me-
ri postignuto. Ne smemo nikada pove}awe iznosa bazirati na dodatnom
{tampawu novca, to je ono {to ne smemo da radimo. Samo se tako mo`e
sa~uvati dinar.
[to se ti~e te inflacije, hiperinflacije iz 1992. godine i 1993. godi-
ne, ona je u po~etku imala jednu realnu osnovu, ako se setite, otcepqivala se
Slovenija. U Sloveniji je zate~ena ogromna koli~ina dinara, pa se otce-
pqivala Hrvatska, Makedonija, pa Bosna i Hercegovina. Ogromne koli~ine
dinara su bile u te ~etiri biv{e jugoslovenske republike i u trenutku ot-
cepqivawa one su poku{avale na{e tr`i{te da zaspu tim dinarima, da nam
pokupuju vrlo jeftino robu, a da tim dinarima naprave haos u na{oj zemqi.
800
Zbog toga je svaki put kada bi dolazilo do otcepqewa, recimo Slo-
venije, pa Hrvatske, u Beogradu do{tampavan novac kako bi se obezbedi-
lo ono {to je zate~eno u rukama Slovenaca, Hrvata, muslimana, Makedo-
naca, kako to ne bi na na{em tr`i{tu izazvalo ogromnu nesta{icu ro-
be, i oni su bili u stawu da sakupe odjednom te dinare, da pokupuju robu
u Srbiji, da ih odnesu i da nama ostanu bezvredni dinari.
Dakle, 1991. i 1992. godine do{lo je do planske hiperinflacije, a
problem je {to vlada nije uspela da zadr`i stvari pod kontrolom. Hipe-
rinflacija je krenula u galop, tome vi{e nije bilo kraja, i onda se mo-
rao izazvati jedan psiholo{ki udar. Taj udar je izazvan uvo|ewem novog
dinara i wegovim ~vrstim vezivawem za marku u prvim fazama.
Sada mi imamo relativno ~vrst dinar uz izvesne padove, od februa-
ra 1994. godine do maja 1998. godine od kursa jedan dinar za jednu marku,
do{li smo do {est dinara za jednu marku. To je zanemarqiv pad u odnosu
na ono {to smo imali prethodnih godina, {to smo imali od vlade Mil-
ke Planinc i Branka Mikuli}a naovamo, ako se se}ate kako je to bilo.
Prvo je po~elo sa Milkom Planinc koja je dala garancije za propa-
le hrvatske banke, a one su uzele neke velike strane kredite, nisu mogle
same da ih vra}aju i Privredna banka u Zagrebu trebalo je da ode pod ste-
~aj, a onda je Milka Planinc preko svoje vlade u saveznoj skup{tini iz-
dejstvovala garanciju da na{a cela dr`ava stane iza te banke i da preu-
zme odgovornost za wene dugove. To je dovelo do galopiraju}e inflacije
i to je odmah po~elo da ska~e na 50%, 60%, u vreme Branka Mikuli}a
100%, pa 200%, a onda kod Ante Markovi}a je bila ciqna hiperinfla-
cija koja je imala za osnovnu svrhu da obezvredi sva me|usobna potra`i-
vawa izme|u jugoslovenskih firmi. Onaj koji je unapred bio obave{ten,
to su uglavnom bile slovena~ke i hrvatske firme, zadu`ivao se na sve
strane, u Srbiji, Makedoniji, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i pre-
uzimao velike koli~ine robe koju nisu odmah pla}ali kada je krenula ta
galopiraju}a inflacija, wihova dugovawa su obezvre|ena i wima su
ostale velike vrednosti.
Taj trend je onda ostao i u narednim godinama, zadesilo nas je prvo ot-
cepqewe kada je trebalo ne{to u~initi da se obezvrede zate~eni dinari
kod otcepqenih republika, ali vlada nije bila u stawu da to dr`i pod kon-
trolom. Mi vi{e ne smemo dozvoliti da nam se pojavi takva situacija. Sa-
da preti, recimo, iz Republike Srpske izvesna koli~ina dinara da se kao
vi{ak pojavi na na{em tr`i{tu, jer Republika Srpska prelazi na tu bo-
sanskohercegova~ku marku koja je u ~vrstom odnosu sa nema~kom markom,
ali mislim da }emo imati dobre mehanizme da to za{titimo, jer nam je do-
bra trgova~ka razmena sa Republikom Srpskom i postoji adekvatna koli-
~ina robe koja se mo`e pokriti taj vi{ak dinara koji se tamo zatekao.
Voditeq: Vaqda ne}e biti problema sa Republikom Srpskom?
Dr [e{eq: Ne, ne}e biti problema sa Republikom Srpskom, nego je
problem {to je ona posle ovog Dejtonskog sporazuma voqom zapadnih si-
la dovedena u situaciju da prihvati neku drugu valutu, ne zato {to Repu-
blika Srpska ho}e da nam napakosti, to ne dolazi u obzir, nego zbog to-
ga {to }e tu biti izvesna koli~ina dinara vi{e.
801
 Voditeq: Upravo sam povezao jedno pitawe ove vrste, ka`ete – Mil-
ka Planinc je radila to {to je radila, pa su ovi radili ovo {to su ura-
dili, pa ne znam, te strane sile rade to {to rade. Kada se gleda sa stra-
ne, logi~no je da svako radi u svom interesu. Milka Planinc je iz Hrvat-
ske, ne}e vaqda da radi za Svilajnac ili Lapovo, ili Vaqevo, ona }e ra-
diti za Hrvatsku. To je logi~na stvar i u ono vreme se znalo kako funk-
cioni{e Jugoslavija, postoji okvirna granica. Me|utim, da li je to neka
crta, hajde da u|emo malo dubqe u taj srpski mentalitet, da uvek neko dru-
gi ne{to boqe uradi za sebe u odnosu na nas, ili o ~emu se tu radi? Kada
pogledamo Albance, oni vuku jako dobre poteze za ciq koji imaju, svaka
im ~ast sa te strane.
Dr [e{eq: Da, i mi vu~emo sada dobre poteze, ali zapadne sile vode
izrazito antisrpsku politiku. Na{i potezi ne mogu biti onog dometa
kakvi su potezi albanskih separatista.
Voditeq: Albanci se ra|aju, rade to sve {to rade da bi bilo {to vi-
{e...
Dr [e{eq: Natalitet je kod Albanaca u velikom porastu, kao i kod
svih primitivnih naroda, a kod nas nije bilo dr`avne propagande da se
pove}a natalitet. Srpska radikalna stranka je krenula punom parom u
tom pravcu. Mi iz ~ela stranke svojim primerom pokazujemo drugim gra-
|anima Srbije kako to treba.
Voditeq: Da, to je pitawe novca, pitawe ekonomije...
Dr [e{eq: Nije to ta~no da je to pitawe novca.
Voditeq: Kod nas je barem razvijenije...
Dr [e{eq: Siroma{ni narod ima ve}i natalitet nego bogati na-
rod. Najbogatiji narodi imaju najni`u stopu nataliteta. Zna~i, onaj ko-
ji je bogat oduvek ima neke druge zanimacije, misli o ovome, onome, a de-
ca su mu posebna briga. Pogledajte Nema~ku, Francusku, Englesku i dru-
ge visokorazvijene zapadnoevropske dr`ave...
Voditeq: Ali kod razvijenijih naroda, kod jedne razvijenije porodi-
ce, ona }e se odlu~iti da ima vi{e dece ako ima vi{e novca.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Siroma{nije porodice se odlu~uju za vi-
{e dece. Nije ta~no, nema vam nijedne demografske teorije koja mo`e to
va{e mi{qewe da potvrdi. Najsiroma{niji narod ima najvi{e dece, a
bogati narodi izbegavaju rast nataliteta. Imate ogroman broj porodica
bez dece u celoj Zapadnoj Evropi ili porodica sa jednim detetom, a i po-
rodice sa dvoje dece su tako|e izraz potcewivawa potrebe pove}awa sto-
pe nataliteta. I najmo}nije ekonomske dr`ave danas kubure sa natalite-
tom i imaju negativan natalitet. Imaju ve}u stopu mortaliteta od nata-
liteta. Vi{e qudi umre nego {to se dece rodi u toku jedne godine.
[ta je to {to je kod nas osnovni problem? Mi smo imali jednu zablu-
du u toku Prvog svetskog rata, ta zabluda je jugoslovenstvo. Kraq Alek-
sandar je hteo da stvori veliku dr`avu i nepromi{qeno je u{ao u dr`av-
nu zajednicu sa Hrvatima i Slovencima. Suprotstavqali su se i Nikola
Pa{i} i vojvoda @ivojin Mi{i}, ali nije vredelo, kraqeva voqa je tu
bila neprikosnovena i on je ~ak po`urio sa ujediwewem pre nego {to se
802
Nikola Pa{i} vratio iz emigracije, formirao vladu sa Stojanom Pro-
ti}em na ~elu. Stojan Proti} mu je organizovao i prvodecembarski akt
o progla{ewu ujediwewa.
Pokazalo se vrlo brzo da Slovenci i Hrvati nikada nisu iskreno
`eleli u Jugoslaviju, samo su Srbi bili iskreno zainteresovani za Jugo-
slaviju.
Drugo, u toku Drugog svetskog rata, Titovi najbli`i saradnici iz
reda komunista, dokazivali su svoju pravovernost i svoju odanost Titu
tako {to su vodili izvesnu antisrpsku politiku. Jedan Vladimir Baka-
ri}, jedan Andrija Hebrang su uvek, pre svega, vodili ra~una o tome da su
Hrvati i da treba da {tite interese hrvatskog naroda, a ~ak su u toku
Drugog svetskog ratda imali veoma intenzivnu vezu sa Antom Paveli-
}em. Jedan Edvard Kardeq ili jedan Boris Kidri~ uvek su vodili ra~u-
na, pre svega, o interesima Slovenaca i Slovenije, a srpski komunisti,
najbli`i Titu, me|usobno su se razmetali ko }e mu se dodvoriti tako
{to }e napakostiti srpskim nacionalnim interesima. Jedan \ilas je
crtao takve granice federalnog ure|ewa Jugoslavije, Milovan \ilas,
Srbin. Mnogi drugi, Petar Stamboli}, Milo{ Mini} i sli~ni vodili
su izrazito izdajni~ku politiku povla|uju}i Titu. Srbija je svedena na
granice biv{eg Beogradskog pa{aluka.
Voditeq: [ta je sa porodicom Markovi}?
Dr [e{eq: Oni nisu imali toliko zna~ajnu ulogu u politi~kom `i-
votu kao ovi koje sam nabrojao. Najnegativniji je Dra`a Markovi}, on i
danas stoji na izdajni~kim pozicijama. Proteklih deset godina kada se
pojavqivao u javnosti, suprotstavqao se srpskim nacionalnim intere-
sima. Dakle, on je najizrazitiji bio u toj porodici i dosta je napakostio
srpskom narodu, pogotovu krajem 1980. godine i po~etkom 1990. godine.
Voditeq: Da se vratimo malo na ovu pri~u o demografiji, ne}emo li
mo`da, daj bo`e, re{iti problem Kosova politi~ki, a izgubiti ga demo-
grafski za nekih 20 do 25 godina?
Dr [e{eq: Mi mo`emo demografski da izgubimo celu Srbiju, ali
sada u procesu re{avawa kosovskometohijskog problema to nam nije pri-
marno. Primarno je da ustanovimo koliko je ta~no [iptara dr`avqana
na Kosovu i Metohiji, to sada niko ne zna i ja li~no mislim da ih nema
vi{e od milion. Neke ozbiqnije statistike pokazuju da ih je svega oko
800.000, ne mo`e se utvrditi bez popisa stanovni{tva. Moramo da sredi-
mo mati~ne kwige dr`avqana, ro|enih, umrlih, moramo da sredimo kata-
starske i druge zemqi{ne kwige.
[to se ti~e nataliteta, tu je neophodna dr`avna propaganda i mi
srpski radikali smo spremni na takvu propagandu, prvo sopstvenim pri-
merom – ja imam troje dece a na putu je ~etvrto, Tomislav Nikoli} ima
dvoje dece, Dragan Todorovi} ~etvoro dece, Stevo Dragi{i} ~etvoro
itd. Dakle, svojim primerom to pokazujemo i na{ je princip: ako ima
hleba za jedno dete, sigurno ima i za dvoje, ako ima za dvoje ima i za tro-
je, ako ima za troje, sigurno ima i za ~etvoro. Boqe kad ih je vi{e u po-
rodici nego kada je samo jedno dete, pa je razma`eno, ~esto nesposobno za
803
`ivot. Ima i tu izuzetaka, ali naj~e{}e su najnesposobnija deca u `ivo-
tu jedinci kojima su roditeqi ispuwavali sve `eqe. Oni su se jednostav-
no te{ko snalazili, a kada deca u najranijoj mladosti osete konkurenci-
ju, kada osete da je potrebna i neka borba za opstanak, ako se ne jagme oko
jedne ~okolade da mogu ostati bez par~eta, onda ih to ~eli~i i sprema za
sutra{wi `ivot.
Drugo, boqe kada deca jedu i hleb i marmeladu, kada ih je vi{e na oku-
pu, nego kada je jedno dete, pa makar svaki dan imalo ~okoladu. To je onaj
po~etni princip, a sa druge strane, dr`ava mora da u~ini sve {to je u we-
noj mo}i da se pove}aju de~ji dodaci, da se redovno ispla}uju. Sada nama
de~ji dodaci kasne po godinu dana i moramo u najskorije vreme to mewa-
ti. Mi tra`imo varijantu da do|emo do novca a da to ne bude iz primar-
ne emisije, da to ne bude {tampano, da bude realni izvor kako bi se sa~u-
vao kurs dinara, na neki na~in da zatvorimo tu dr`avnu obavezu koja se
mora kad-tad ispuniti. Ima mnogo tih dr`avnih obaveza: zaostale penzi-
je, de~ji dodaci, stara devizna {tedwa itd., a moramo ih sve ispuniti. Ka-
da, to }emo da vidimo.
Voditeq: Ako se ka`e da je mogu}e bilo koju od tih stvari uraditi,
kolika je onda politi~ka odgovornost qudi koji su do sada sedeli, od
1990. godine pa naovamo, odnosno 1991. godine, kada je Srbija dobila pr-
vu vladu u vi{estrana~kom dru{tvu pa do danas, kolika je politi~ka od-
govornost tih qudi {to nisu te stvari primewivali ranije?
Dr [e{eq: Politi~ka odgovornost se posti`e na izborima, narod
procewuje koliko je ko politi~ki odgovoran i nagra|uje ga ili ga ka-
`wava brojem glasova koji }e dobiti na izborima. Nema drugog na~ina.
Voditeq: Sa koliko podataka se odlu~uje o ne~emu kada imamo neke
medije...
Dr [e{eq: Ja mislim da nemamo dovoqno podataka. Prvo, znate, mi
u Srbiji imamo....
Voditeq: Ne mislim na stranku, ja mislim na konkretne podatke.
Dr [e{eq: Mi u Srbiji imamo mnogo vi{e privatnih medija nego dr-
`avnih. U Srbiji imamo veoma `ivu strana~ku politi~ku borbu. Ako se
se}ate, 1996. godine smo imali vi{e od hiqadu tribina {irom Srbije, a
ja sam sâm imao vi{e od trista lokalnih tribina po selima. Mislim da
sam neka sela obi{ao u sokobawskoj op{tini i u mnogim drugim op{ti-
nama u Srbiji. Nekada sam po {est tribina u jednom danu dr`ao. Imali
smo prilike da ka`emo narodu sve {to mislimo, a sada narod procewuje
koliko smo ubedqivi, koliko nam se mo`e ili ne mo`e verovati, i narod
se opredequje. Kako se narod opredelio u septembru mesecu, takav sastav
sada imamo u Narodnoj skup{tini. Ne mo`ete narod mimo wegove voqe
naterati da masovno za vas glasa, ako narod procewuje da ne vredite.
Voditeq: Ne, ja sam mislio na onu vrstu informacije koja se ti~e ne-
kog realnog `ivota, ekonomije, recimo, napravi se neki prilog, znam po-
{to mi je struka, napravi se prilog u kome neko tamo iza|e i snime se tri
papira, sa nekim tamo pe~atom, i to mo`e vi{e da vredi nego da vi ide-
te dva meseca po Srbiji i da pri~ate da nije tako, jer to je va{a re~, a on
804
je tamo, bo`e moj, snimio ne{to {to dokazuje suprotno. Recimo, kon-
kretno na va{u kampawu u septembru i kada je ~ovek koji je ~lan va{e
stranke u Zemunu navodno uradio ne{to, maltene su qudi poverovali da
je to tako, a da li je tako ili nije tako, ni dan-danas se ne zna.
Dr [e{eq: Ja mislim da nije, to pokazuje broj glasova, ja sam u pr-
vom krugu decembarskih izbora imao za 100.000, a mo`da i za 200.000, ne
mogu se ta~no setiti, vi{e glasova nego u prvom krugu septembarskih iz-
bora, bez obzira na sve te smicalice i na sva ta podmetawa. Suvi{e do-
bro narod poznaje sve nas koji smo ve} osam godina na srpskoj strana~koj
politi~koj sceni. Vi{e se narodu ne mo`e prodati rog za sve}u. Obmana
ne mo`e biti dugog daha.
Voditeq: Ne verujete u medijsku manipulaciju?
Dr [e{eq: Ne, ja verujem, postoji medijska manipulacija. Mediji su
veoma opasno sredstvo manipulacije, najopasnije, ali wihova mo} nije
apsolutna. Na svu sre}u, mi sada u Srbiji imamo nekoliko stotina pri-
vatnih medija, imamo mno{tvo lokalnih radio i televizijskih stanica,
to sada samo treba zakonom da se reguli{e, tako da ako vas napadnu na ne-
kom mediju, uvek imate {ansu da govorite na drugom. Va`no je da posto-
ji konkurencija.
Voditeq: Da li }e se va{a stranka zalagati za to, znamo da 15. maja
otprilike treba da istekne ovaj rok koji je Savezna vlada dala za fre-
kvencije, da li }e se va{a stranka zalagati za uvo|ewe reda u tu oblast?
Dr [e{eq: Da, mi smo za to da svi oni koji su podneli zahtev i is-
puwavaju uslove, dobiju frekvencije i da pla}aju odre|enu taksu godi-
{we za kori{}ewe te frekvencije. Frekvencija je prirodno dobro i ne
mo`e besplatno da se koristi. Ta taksa treba da bude umerena, da ne te-
ra na ga{ewe lokalnih radio i televizijskih stanica, a na saveznom ni-
vou mi smo jo{ opoziciona politi~ka partija, ali kao stranka se za to
zala`emo, bez ikakve sumwe.
Voditeq: Da, znamo da se u republici donose vrlo va`ne odluke u
okviru informisawa Saveznog ministarstva za telekomunikacije itd.,
ali {to se ti~e samih dozvola, to odlu~uje republi~ko ministarstvo.
Dr [e{eq: Znate {ta, kada je re~ o novinama, nema dozvola, samo se
registruju. Registruju se prijavom i nema nikakve cenzure, a kada je re~
o medijima, oni se mogu, kada je re~ o radio-prenosnim medijima, o elek-
tronskim medijima, registrovati samo ukoliko im dodelite frekvenci-
ju. Frekvenciju dodequje Savezna vlada.
Voditeq: Zna~i, nije vi{e situacija kao 1994. godine kada je zadwi
put bio onaj konkurs...
Dr [e{eq: Ingerencije je uvela savezna dr`ava, ali je tada do{lo
do nekog konkursa koji nije realizovan na republi~kom nivou. To je bio
neki konkurs neuskla|en sa Saveznom vladom i uglavnom nije realizo-
van.
Voditeq: Dobro, jo{ nije pro{lo prvih sto dana, jo{ uvek nemate
neke oficijalne kritike od strane opozicije, i parlamentarne i van-
parlamentarne.
805
 Dr [e{eq: Ima kritika koliko ho}ete, na sve strane, i mi ne stre-
pimo od tih kritika, niti tra`imo da se po{tuje taj rok od sto dana. Sva-
ki dan mi o~ekujemo kritiku {to `e{}u, ali `elimo da ta kritika bude
ipak i argumentovana. Posle radnog dana, ja naj~e{}e putujem u unutra-
{wost Srbije i odgovaram na pitawa gledalaca, i otvoreno govorim o
svim problemima. Mi imamo ve} odre|ene rezultate kojima se mo`emo
pohvaliti, na stranu to {to smo ve} pripremili novi Zakon o univerzi-
tetu, Zakon o lokalnoj samoupravi i {to radimo na nekim drugim zako-
nima. Ovo {to sam ve} rekao, ovo je ve} ozbiqno dostignu}e, pogotovo
obarawe stope poreza i doprinosa na plate, sa 124% na 98%. To je 26%,
ako se tih 26% raspore|uje na pove}awe plata, onda plate mogu sko~iti
13%, a ostalih 13% opet ide na poreze i doprinose, ali mogu se upotre-
biti za ne{to drugo, ako je za pove}awe obima poslovawa, koriste se u
potpunom iznosu od 26%.
Voditeq: Nije li to jedan politi~ki ventil jedne vlade koja je zau-
zela tvrdi kurs prema inostranstvu kada znamo da Srbija zavisi od...
Dr [e{eq: Nije nikakav ventil, ovo nama smawuje priliv novca u
buyet, mi moramo tra`iti druge realne izvore da pokrijemo to {to gu-
bimo obarawem stope poreza i doprinosa na plate.
Voditeq: Da, ali onda niste predupredili jedno politi~ko nezado-
voqstvo, jer ste zauzeli tvrdi kurs prema inostranstvu.
Dr [e{eq: Taj tvrdi kurs prema inostranstvu zauzeli su svi gra|ani
Srbije na referendumu i nema mi tu {ta da predupre|ujemo nezadovoq-
stvo. Narod je svestan da se Kosovo mora ~uvati po svaku cenu, a mi u eko-
nomskoj sferi tra`imo sada na~in da poboq{amo ekonomsku situaciju i
da smawimo socijalnu bedu, i ovo je jedan od na{ih konkretnih doprinosa.
Ovo je sada za nas veoma slo`ena i te{ka obaveza da tra`imo druge vari-
jante zatvarawa ovog dela prihoda koji smo ostvarivali od 26% poreza i
doprinosa. To mora ne~im da se nadoknadi, jer iz toga se finansira i
zdravstvo, {kolstvo, penzije, de~ji dodaci, i dr`avna uprava, i policija
naravno. Ne mislite vaqda da mo`emo da imamo dr`avu bez policije. Tre-
ba da imamo jaku i sna`nu policiju i za to smo se uvek zalagali.
Voditeq: Ve} ste malopre pomenuli pitawa gledalaca, pa bih ja sada
predlo`io da napravimo pauzu, da odgovorimo na pitawa. Po{tovani gle-
daoci, gospodin [e{eq je ve~eras vrlo voqan da odgovori. Telefoni ne
prestaju da zvone, pristiglo je dosta pitawa, pa da krenemo odmah. Gleda-
lac iz Sokobawe pita kako }e Srpska radikalna stranka da spre~i da se po-
novi kra|a sa prethodnih predsedni~kih izbora i da li }e spre~avati to?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e se zalo`iti za reviziju i
za mnogo efikasniju kontrolu. Mi ve} imamo neke ideje na kojima }emo
raditi, to sada nije prioritet. Prioritet su nam neki drugi zakoni, ali
do slede}ih izbora, ja sam ube|en da }emo napraviti i dodatnu reviziju
izbornog zakonodavstva.
Voditeq: [ta bi sa onim ~uvenim na~elnikom Ivanovi}em iz Pe}i?
Dr [e{eq: Znate {ta, sve primedbe koje smo imali na pro{logodi-
{we izbore, i parlamentarne i predsedni~ke, {tampali smo u tri spe-
806
cijalna izdawa “Velike Srbije”. Zaista nema ni{ta da se desilo, da smo
znali a nismo objavili. Naravno, sada ne mo`emo da vodimo neki rat
protiv qudi pojedina~no, sada se trudimo da sistemskim merama prome-
nimo uslove u kojima su se ranije javqale negativne pojave.
Voditeq: “Kako }e Srpska radikalna stranka i Vojislav [e{eq re-
agovati ukoliko Slobodan Milo{evi} proda Kosovo?”
Dr [e{eq: Ja mislim da je pitawe apsolutno besmisleno. Nema tog
Srbina koji mo`e da proda Kosovo, i nema tog politi~ara koji mo`e sa-
da da popusti u pogledu Kosova i Metohije, na {tetu srpskih nacional-
nih interesa, a da ostane na politi~koj srpskoj sceni. Ja mislim da je to,
jednostavno, nemogu}e. Ova vlada postoji dok je Kosovo ~vrsto u sastavu
Srbije. Mogu}a je neka varijanta sporazuma sa predstavnicima {iptar-
skih politi~kih partija, ali se ne sme dirati u sada{we ustavno ure|e-
we. Nema revizije ni Saveznog ni Republi~kog ustava da bi se stepen au-
tonomnosti Kosova pove}avao, to ne dolazi u obzir.
Voditeq: “[ta }e Srpska radikalna stranka, sada kada je u Vladi,
u~initi da se poboq{a informisawe u Srbiji?” Na to smo delimi~no
odgovorili.
“Da li je mogu}e da se jednom novom planiranom hiperinflacijom
popravi sada{wa ekonomska situacija u Srbiji?”
Dr [e{eq: Hiperinflacijom se ne mo`e popraviti ekonomska si-
tuacija. Hiperinflacija je najve}e zlo za ekonomiju.
Voditeq: “Koliko je u~e{}e Republi~ke vlade u odluci o smawewu
mar`e apotekama za 50 odsto?”
Dr [e{eq: Republi~ka vlada, slede}i svoj liberalni kurs, ide na
smawivawe optere}ewa u svim sferama, pa i u trgovini lekovima, a Re-
publi~ka vlada nije direktno nalo`ila smawewe mar`e, ali ga je pod-
stakla ekonomskim merama. S druge strane, nedavno je donesena odluka
da se zabrani lekarima koji rade u dr`avnom sektoru da obavqaju pri-
vatnu lekarsku praksu. Ako se se}ate, to je bilo na{e zalagawe iz pred-
izborne kampawe i to je saop{teno pro{le nedeqe javnosti. Dakle, in-
tenzivno radimo na svim problemima. Ima jedna stvar: bojim se najvi{e
nerealnih o~ekivawa. Ali ne}e biti nijednog problema da bar ne}emo
krenuti ka wegovom re{avawu. Ne mo`emo preko no}i ni{ta da uradi-
mo i toga treba svi da budu svesni.
Voditeq: “Da li mo`e u dru{tvenom preduze}u da se radi neprija-
vqeno, bez toplog obroka i radnog sta`a?”
Dr [e{eq: Ne bi smelo, ali se de{ava da ~ovek ide u penziju, pa se
ustanovi da mu firma proteklih nekoliko godina nije pla}ala doprino-
se, pa se onda naknadno za wega upla}uje, a ostali koji ne idu u penziju i
daqe ostaju sa nepla}enim doprinosom. Ima firmi u kojima se ne ispla-
}uje topli obrok. I ako vlast insistira da se to obavezno uradi, da to
ima prioritet. Topli obrok je jedan oblik pla}awa koji nije oporezo-
van, na koji se ne pla}aju doprinosi.
Voditeq: “Da li postoji mogu}nost da Srpska radikalna stranka sa-
zna sve o Dejtonskom sporazumu i da o tome obavesti gra|anstvo?”
807
 Dr [e{eq: Dejtonski sporazum je objavqen u specijalnom izdawu li-
sta “Na{a borba”, jo{ krajem 1995. ili po~etkom 1996. godine. Tu nema
nikakvih tajni. Ali Dejtonski sporazum se ti~e samo teritorije biv{e
Bosne i Hercegovine. Ne ti~e se Kosova.
Voditeq: Da ne postoje neki tajni ~lanovi...
Dr [e{eq: Ne. O Kosovu ne postoje nikakvi tajni ~lanovi. Ve} bi
Amerikanci o tome progovorili da postoje. Vidite, dolaze i ameri~ki
izaslanici, ovog puta Holbruk i Gelbard, i Milo{evi} ne popu{ta. Mi-
lo{evi} je zauzeo ~vrst patriotski kurs u pogledu Kosova i Metohije i
u tome ima apsolutnu podr{ku Vlade narodnog jedinstva Republike Sr-
bije, i on u tom pogledu ne popu{ta.
Voditeq: “Da li smatrate da je ~asno dovesti pitawe Kosova do dna
i sakriti se iza referenduma?”
Dr [e{eq: Pitawe Kosova nije dovedeno do dna. Kosovo je stiglo na
red u ambicijama zapadnih sila. Ako se se}ate, mi radikali smo godinama
o tome govorili. Prvo je na redu Republika Srpska Krajina, pa Republi-
ka Srpska, pa Kosovo i Metohija, Sanyak, Vojvodina, a i Crna Gora. Za-
padne sile idu redom. Sada je na redu Kosovo i Metohija. Ranije su ga pu-
{tali na miru jer im je trebalo vremena da zavr{e sa Republikom Srp-
skom Krajinom kako su planirali, pa sa Republikom Srpskom, i sada idu
daqe. Ako popustimo kod Kosova i Metohije, uskoro bismo ostali bez Ra-
{ke oblasti, bez Vojvodine, bez Crne Gore, i tome ne bi bilo kraja.
Voditeq: “Da li je u Dejtonu [iptarima ne{to obe}ano od strane
SPS-a?”, pita Goran.
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve}. U Dejtonu, jednostavno, o [iptari-
ma nije bilo re~i.
Voditeq: Vlastimir Jovanovi}: “Va{e li~no mi{qewe o re{avawu
pitawa Kosova, kada }e da se re{i i kako?”
Dr [e{eq: Imamo dobru voqu da vodimo dijalog. Neprekidno nudi-
mo dijalog. Kada }e [iptari pristati da u~estvuju u dijalogu, ne zavisi
od na{e voqe. Velike sile vr{e pritisak da se internacionalizuje pi-
tawe Kosova i Metohije, a internacionalizacija bi zna~ila definiti-
van gubitak. Mi nikakvu internacionalizaciju ne smemo prihvatiti.
Voditeq: “Da li smatrate”, pita Ra|evi}, “da ne postoji jedno defi-
nitivno, krajwe re{ewe, da ka`emo: evo, sad smo re{ili, pa vi{e nema
problema, ve} da je to jedan proces koji traje normalno?”
Dr [e{eq: Pa, mo`da }e trajati i sto godina. Ali je bitno da ga sa-
~uvamo, da bude u na{im rukama. To je najva`nije.
Voditeq: “Va{e mi{qewe o sada{woj ekonomskoj krizi u Srbiji,
kada }e ona da se re{i i kako?”
Dr [e{eq: Bio bih nerazuman i neozbiqan kada bih obe}avao da se ta
ekonomska kriza mo`e razre{iti za neko kra}e vreme. Ali mo`e se olak-
{ati. Mogu se smawiti ekstremni vidovi wenog ispoqavawa. Mo`e se ubla-
`iti. Mo`e se smawiti socijalna beda. Na tome radimo. A iz ekonomske
krize ne mo`emo da iza|emo dok u potpunosti ne sprovedemo privatizaci-
ju, i ova vlada }e sada ubrzano da radi da se privatizacija zaista sprovede.
808
Voditeq: “[ta }e da bude sa vozilima koja su uvezena i registrova-
na preko Republike Srpske? Da li }e mo}i da se legalizuju a da se ne mo-
ra i}i u Crnu Goru, kao {to je do sada bilo?”
Dr [e{eq: Neko re{ewe }emo tu morati da na|emo. Kakvo – vide-
}emo za neko vreme.
Voditeq: Da, znamo da je, recimo, u Crnoj Gori ostavqeno dosta nov-
ca koji je mogao i ovde da ostane.
Dr [e{eq: Svesni smo tog problema. Radimo i daqe na wemu, ali
jo{ nemamo konkretno re{ewe. Mislim da }emo ga uskoro imati. Ne bi
bilo pametno da sada u javnost izlazim sa ne~im o ~emu mi u Vladi raz-
govaramo i jo{ se nismo usaglasili i nismo stvorili to re{ewe.
Voditeq: Da, za ovo pitawe moramo da napravimo jedan mali uvod.
Mo`da znate, a mo`da ne znate, u Sokobawi postoje preduze}a koja su
pripadala onom agroindustrijskom kompleksu kao {to su “Slemen Tre-
bi~”, tako da je verovatno, ne verovatno nego sigurno ta situacija i dru-
ge pogodila, i da je ve}ina tih preduze}a sada na nekom rubu propasti jer
je podnela sav teret hiperinflacije, i pre toga taj kompleks je eksploa-
tisan tako kako je eksploatisan. Dakle, {ta Vlada preduzima za tu vrstu
preduze}a?
Dr [e{eq: Mi imamo agrarni buyet iz koga }emo finansirati ono
{to je sada najpotrebnije poqoprivredi. Nas ~eka sada otkup p{enice,
posle toga otkup kukuruza, soje, suncokreta i drugih industrijskih biqa-
ka. Mi moramo subvencionisati otkup mleka, moramo imati subvencije
za bra{no, za uqe. A {to se ti~e ovih firmi koje su u veoma te{kom po-
lo`aju, takvih je ogroman broj u Srbiji, moraju se privatizovati. Mora-
ju se tra`iti varijante za najracionalnije privatizacije, a wihov polo-
`aj }emo potpomo}i, tj. wihovo ozdravqewe, ako se izborimo da se uki-
nu monopoli, izvozno-uvozni kontingenti, jer monopolisti najve}i eks-
traprofit ubiru od izvoza na{ih poqoprivrednih proizvoda, a nepo-
srednim proizvo|a~ima i primarnim otkupqiva~ima ostaje skoro ni-
{ta.
Voditeq: “Gospodine [e{eq, dobrodo{li u prvu ekolo{ku op{ti-
nu Srbije, ugostiteqsku Sokobawu. Molim vas za odgovor na ova pitawa:
u predizbornoj kampawi obe}ali ste, ako va{a stranka pobedi, potrudi-
}ete se za boqi standard gra|ana. Po{to ste izabrani za potpredsedni-
ka Vlade Srbije, {ta mislite i {ta treba u~initi da se nama penzione-
rima {to hitnije isplate zaostala dugovawa, zaostale penzije, jer veruj-
te da se ovako vi{e ne mo`e. Polako se spu{tamo na niske grane koje }e
uskoro pu}i. Hvala vam na pozitivnom odgovoru.”
Dr [e{eq: Tra`imo sad neku varijantu da isplatimo zaostale pen-
zije. Koja je sad realno mogu}a varijanta? Ja sam to obja{wavao jednoj de-
legaciji penzionerskog udru`ewa, a oni su odmah sutradan u javnost iz-
neli: obe}ao ovo, obe}ao ono. Znate, te{ko je sad obe}ati ne{to {to mo-
`e odmah da se re{i. Koja je sad varijanta na kojoj radimo? Tra`imo va-
rijantu da privatizujemo neke od ovih zna~ajnijih firmi, za koje se mo-
`e na}i strani kupac, ako nas sankcije u tome ne spre~e, i da dobijemo
809
jednu opipqivu sumu novca. Recimo, da taj novac ulo`imo u Elektropri-
vredu. Da ga ulo`imo u popravku postrojewa, u nova nalazi{ta ugqa i sve
ono {to je sada neophodno Elektroprivredi. U razne stvari, da sada ne
ulazimo u detaqe. A da u tom iznosu izdamo bonove i da penzionerima za-
ostale penzije isplatimo u bonovima za pla}awe elektri~ne energije. Da
mogu da plate za sebe, svoje najbli`e srodnike, svoju porodicu. I da kroz
to re{imo pitawe zaostalih de~jih dodataka.
Dakle, ono {to smo nasledili, {to je balast, da izmirimo na ovaj na-
~in. Ovo je jedna ideja. Da li }emo uspeti da je realizujemo, sada }e se vi-
deti. Ali na tome radimo. Mo}i }emo da je realizujemo ako nam krene taj
proces privatizacije, jer bez sve`eg dodatnog novca nemogu}e je da to
sprovedemo. A rekoh ve} na po~etku emisije da ne dolazi u obzir da
{tampawem novca re{avamo te probleme, da se onda obezvrede i penzije
i plate i upropasti kompletan `ivot.
Voditeq: “Da li zakon va`i za sve podjednako? Kada je u periodu od 6.
maja 1995. do 31. decembra protivpravno prisvojena suma od 21.723, a u pe-
riodu od 1. januara 1997. do 27. avgusta 1997. godine 52.199, {to ukupno izno-
si 73.927.000, sprovedena je istraga kvalifikovana kao krivi~no delo pro-
nevere. Ovih dana tu`ilac iz Zaje~ara vr{i prekvalifikaciju krivi~nog
dela. Vra}a u nadle`nost op{tinskog suda, da se utvrdi da li se ovo sma-
tra pozajmicom, kada se novac uzima u 1995, 1996, i 1997. godini, a vra}a u
roku od dva dana u 1997, po{to je gospodin... direktor banke, ovog puta se
to odnosi na direktora preduze}a... da li se mo`e tako uzimati novac?”
Dr [e{eq: Ne mogu da se upustim u konkretan slu~aj, jer jednostav-
no nisam informisan. Zakon bi morao da va`i podjednako za sve. Samo-
voqno se novac ne mo`e tako uzimati. Kada se tako samovoqno uzme no-
vac, nije u pitawu pozajmica nego kra|a. Ako je to zaista tako ura|eno,
onda je re~ o te{kom krivi~nom delu i ne bi mogao da bude nadle`an op-
{tinski sud. E, sada, u konkretan slu~aj ja ne mogu da u|em. Ovi iznosi
ukazuju da je nadle`an okru`ni sud i da je re~ o te{kom krivi~nom delu
pqa~ke. Mo`e postojati olak{avaju}a okolnost, ako neko opqa~ka pa
vrati novac pre nego {to mu se izrekne kazna, onda je to olak{avaju}a
okolnost ali nije ukidawe krivi~nog dela. Ali u konkretan slu~aj ne
mogu da ulazim jer nisam upoznat.
Voditeq: “Za{to mogu}nost da se izvr{i poravnawe nekih dugovawa
gra|ana, npr. dug za utro{enu elektri~nu energiju ne mo`e da se kompen-
zuje za socijalnu i zdravstvenu za{titu?”
Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio na prethodno pitawe. Ako uspemo sa-
da ne{to krupno da privatizujemo. Treba nam milijarda maraka ta~no da
bismo isplatili zaostale penzije i de~je dodatke. Oko milijardu maraka
nam treba.
Voditeq: “Kako to da u vanprivredi prose~na zarada bude ve}a od
prose~ne zarade u privredi, kad se prva finansira od druge?”
Dr [e{eq: Mogu}e je zato {to u vanprivredu ulazi zdravstvo, {kol-
stvo i dr`avna uprava. I mnoge druge stvari, pa je vi{a kvalifikaciona
struktura. Znate, doktora nauka u najve}em broju imate na univerzitetu.
810
Voditeq: Da, u vanprivredu ulaze i javni prihodi, carine i sve {to
ide...
Dr [e{eq: Mislim da je tu primarna kvalifikaciona struktura i da
ona rezultuje ve}om prose~nom platom u vanprivredi u odnosu na privre-
du.
Voditeq: Kako je mogu}e da u nekom preduze}u lice sa visokom
stru~nom spremom zara|uje 3.000 do 4.000 dinara, a u drugom 1.500?
Dr [e{eq: Preduze}a su samostalni privredni subjekti i ona bi u
budu}nosti trebalo da budu ne samo samostalni nego privredni subjekti
u privatnoj svojini. Onda zavisi od uspe{nosti svakog preduze}a kako se
ko sna|e na tr`i{tu. Na tr`i{tu mora postojati slobodna konkurenci-
ja. Tamo gde nema slobodne konkurencije, nema prosperitetne ekonomije.
Voditeq: “Da li je mogu}e da ukoliko gra|ani pretplate ra~un npr.
za elektri~nu energiju, da se zara~unava pozitivna kamata, kao {to se u
slu~aju duga zara~unava negativna kamata?”
Dr [e{eq: To bi bilo pravi~no; na`alost, to nije mogu}e.
Voditeq: “Da li gospodin [e{eq misli da su mogu}e bilo kakve
promene u Srbiji dok sva mo} poti~e iz bra~nog kreveta Markovi}-Mi-
lo{evi}?”
Dr [e{eq: Mislim da sva mo} u Srbiji nikako ne mo`e biti kon-
centrisana ni u ~ijim rukama. Uostalom, sada je do{lo do formirawa
Vlade narodnog jedinstva, koalicione vlade zasnovane na kompromisi-
ma. Kompromisi podrazumevaju dobru voqu. Ali ova vlada zna~i i pode-
lu vlasti i odgovornosti. Vlast je podeqena. Podeqena je odgovornost.
E, sada }emo da vidimo kakvi }e biti efekti. Efekti mogu biti dobri,
mogu biti lo{i. Mi ra~unamo da }e biti dobri, a spremamo se za sud na-
roda. Kada }e biti taj sud naroda? Bi}e na slede}im izborima. Ako bu-
demo uspe{ni, narod }e nas nagraditi. Ako budemo neuspe{ni, narod }e
nas kazniti. Tu je stvar do kraja jasna i jednostavna.
Voditeq: “Da li je ta~no to {to tvrdi dobrovoqac Du{an Petrovi},
da je gospodin [e{eq organizovao i i finansirao otmicu u [trpcima?”
Dr [e{eq: To je budala{tina. To je lansirano sada u Crnoj Gori
pred predstoje}e vanredne parlamentarne izbore, a toga su se dohvatile
najla`qivije novine koje su ikada izlazile u Srbiji, “Dnevni tele-
graf”. I mnoge druge la`i su lansirali. Evo, nedavno su rekli da sam ja
obe}ao Elektroprivredi poskupqewe struje od 30 odsto. Znate, kada bih
ja svaki dan demantovao la`i koje oni objavquju, onda bi mi ceo `ivot
pro{ao u pisawu demantija. Ja se, jednostavno, na to ne osvr}em.
Voditeq: Da li ste saglasni sa dana{wim poskupqewem struje kao
potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao da o~ekujemo to poskupqewe struje od
9,5%. I zahtev Elektroprivrede je bio mnogo ve}i, mi smo morali izve-
snu korekciju da izvr{imo, jer se Elektroprivreda sprema za remont po-
strojewa. Ako se ne izvr{i ovog leta remont postrojewa, onda slede}e
zime ne}emo uop{te imati struje. Ali smo i{li na minimum minimuma.
Dakle, 9,5% je bila ona minimalna granica na koju smo morali prista-
811
ti. Ali smo odbili kategori~ki da to pre|e preko 10%, jednostavno ni-
je dolazilo u obzir. Mora}e se, dakle, dodatna sredstva za remont Elek-
troprivrede tra`iti iz drugih izvora.
Voditeq: Da li mo`ete da objasnite gledaocima – za{to su radika-
li glasali da se ta pretplata pla}a preko strujomera?
Dr [e{eq: Zato {to je kad se pla}a preko strujomera najefikasni-
ja pretplata. Pretplata je postojala i ranije. To je taksa za gledawe tele-
vizije. To kod nas postoji od kada postoji televizija, ali nisu svi pla}a-
li. Neko pla}a, neko ne pla}a. A ovako se obezbe|uje da svi pla}aju. Zna-
te, mi ne mo`emo obe}avati narodu da }e se ukinuti svi porezi i sve tak-
se. A kad ve} postoje neki porezi i neke takse, onda treba da tra`imo va-
rijantu da se redovno pla}aju, a ne da neko mo`e da zakqu~a vrata, da se ne
javi inkasantu koji mu kuca na vrata. Prema tome, ovo je najboqi na~in
pla}awa. Najefikasniji. Mo`emo sada raspravqati da li je taj iznos pre-
velik ili ne, i tu }emo verovatno u budu}nosti ne{to da uradimo.
Voditeq: Da li tu postoji jedan drugi problem? Ne znam kako je u
drugim zemqama, na kraju krajeva nije ni bitno, mi smo zemqa za sebe...
Dr [e{eq: Jo{ neke zemqe su na taj na~in re{ile ovaj problem.
Voditeq: Da li te nacionalne televizije imaju jedno eti~ko pravo da
emituju reklame kada ho}e da seku emisije, kad ho}e neki komercijalni
program, subotom, nedeqom, koje ne vrede ni...
Dr [e{eq: Programi ne mogu iskqu~ivo da se finansiraju od ove
takse. Da li tu treba opet neka pravila uvesti? Mi sad radimo na novom
zakonu o informisawu, koji }e ukqu~iti i delovawe dr`avnog radija i
televizije. Recimo, jedna od ideja kojom se bavimo jeste da mo`e i starom
deviznom {tedwom da se pla}a emitovawe reklama na dr`avnoj televi-
ziji, a bavimo se mi{qu da {to vi{e tih pla}awa bude mogu}e obaviti
kroz staru deviznu {tedwu. Na primer, ako ~ovek `eli da kupi plac za
ku}u, i da ga plati starom deviznom {tedwom. Sve ono {to se ne proiz-
vodi odmah, {to ne morate da platite radnika koji je to proizveo. Zna~i,
imate dr`avne placeve, prodajete dr`avni plac, ne morate da pla}ate
radnika. Mo`ete ga prodati za staru deviznu {tedwu, i jednu obavezu da
skinete sa dr`avnih le|a.
Sad iznajmqujete termine na dr`avnoj televiziji za ekonomsko-pro-
pagandni program, mo`ete da omogu}ite i pla}awe starom deviznom
{tedwom. Dakle, opet jedan balast skidate sa le|a, bar delimi~ni, u iz-
vesnom iznosu, a ni{ta vam drugo ne zavisi od toga. To su najboqi meto-
di. Ako se se}ate, bio sam jedini poslanik u Republi~koj skup{tini ka-
da sam se gr~evito zalagao da mo`e i otkup stanova da se vr{i starom de-
viznom {tedwom. I izglasan je taj zakon. Imali smo veliku raspravu u
Republi~koj skup{tini i ve}ina poslanika je to prihvatila.
Sve ono {to ve} postoji, kad ne{to prodate, neku robu, veknu hleba,
prodate kilo krompira, vi morate neke druge tro{kove da platite ~im
to prodate. Dakle, tu nije mogu}e da se pla}a starom deviznom {tedwom,
jer ona prakti~no u bankama ne postoji. Ali kada prodajete ne{to {to
nije vezano sa nekim drugim pla}awima, onda mo`ete prodati i za staru
deviznu {tedwu.
812
Voditeq: Gora, tako se potpisao, odbornik je koalicije “Zajedno” ov-
de u Sokobawi. On ka`e, na`alost, ona ovde opstaje i radi u korist gra-
|ana ovog grada, na va{u `alost, tako ka`e...
Dr [e{eq: [to na moju `alost?
Voditeq: ^ovek se tako potpisao...
Dr [e{eq: Osta}e do slede}ih izbora. Na slede}im izborima }e ve-
rovatno srpski radikali preuzeti wegovo mesto i mi ni{ta ne `alimo.
Pro{log puta na izborima narod je tako presudio i izvukao odre|en po-
tez iz takvog na~ina presu|ivawa. Na slede}im izborima stvari }e se
promeniti.
Voditeq: E, pa on vas pita za va{ komentar za stawe u Op{tinskom
odboru Srpske radikalne stranke u Sokobawi. Ka`e da je posle va{eg
ulaska u Vladu Srbije, on to naziva jeftinom prodajom va{em ve~itom
gospodaru, va{e redove u Sokobawi napustio ogroman broj ~lanova, pa
~ak i va{ poslani~ki kandidat Dejan Radovanovi}.
Dr [e{eq: To je ~ista izmi{qotina. Dejan Radovanovi} je zaista
napustio Srpsku radikalnu stranku, ali iz nekih drugih razloga. Ali mi
imamo ogroman priliv ~lanova u Srpskoj radikalnoj stranci i u Soko-
bawi. Drugo, mi nismo u{li u levu vladu, nego smo samo sa levi~arskim
partijama sklopili koalicioni sporazum.
Voditeq: Gledalac iz Sokobawe: “Kako obja{wavate pojavu da jedan
isti fakultet, recimo pravni, u jednoj zemqi ima razli~ito gradivo?”
Dr [e{eq: Pa, trebalo bi u principu da svi pravni fakulteti u
jednoj dr`avi imaju potpuno isti nastavni plan i program. Ali dr`ava
i novim zakonom koji se priprema omogu}ava slobodu univerzitetima da
kreiraju samostalno nastavni plan i program, i to je ono {to spada u au-
tonomiju univerziteta. Sad je stvar svih pravnih fakulteta u na{oj ze-
mqi da se dogovore da ujedna~e nastavne planove i programe, a da se vlast
u to ne me{a.
Voditeq: Gospo|a Krsti} iz Sokobawe pozdravqa sve u studiju, vas, i
pita da: “Obrazlo`ite za{to ne ispuwavate svoja obe}awa koja ste gr~e-
vito branili u predizbornoj kampawi. Govorili ste, nemojte samo porica-
ti, molim vas, da }ete ukoliko do|ete na vlast razre{iti problem Koso-
va za vrlo kratko vreme i to koriste}i me|unarodno pravo. Evo vam sad
prilike za to. Na {ta ste mislili kada ste govorili me|unarodno pravo?”
Dr [e{eq: Spremamo se da temeqito re{imo problem Kosova, sa-
mo da ove zapadne sile skinemo sa grba~e.
Voditeq: Samo to?
Dr [e{eq: Samo to.
Voditeq: I ni{ta drugo?
Dr [e{eq: Da smo ranije re{avali problem Kosova, mogli smo ga
mnogo efikasnije re{iti.
Voditeq: “Konti} govori o stabilnim cenama i stabilnom dinaru.
O kojim to stabilnim cenama govori i o kom to stabilnom dinaru, kada
su cene od devalvacije dinara u nekim slu~ajevima porasle i tri puta.
Kako to obja{wavate?”
813
 Dr [e{eq: Ne znam za te cene koje su porasle tri puta od devalva-
cije dinara. Zaista ne znam. Nisam ~uo ni za jednu. Bilo je izvesnih po-
skupqewa. Neke cene se vra}aju na pre|a{wi nivo, jer je devalvacija
ukqu~ila dotada{wi crni kurs i kurs po {ticungu. I cene su ve} rani-
je bile uskla|ene i sa crnim kursom i sa {ticungom. Dakle, nije bilo ni-
kakvog ekonomskog opravdawa nakon devalvacije da se podi`u cene. Bio
je izvestan psiholo{ki momenat i sada se taj psiholo{ki momenat vra-
}a na normalu. A mi }emo intervenisati kod tih enormnih pove}awa ce-
na tako {to }emo omogu}iti uvoz ve}e koli~ine robe i konkurisati mo-
nopolistima.
Voditeq: Da li }e to sad biti mogu}e pod ovim sankcijama?
Dr [e{eq: Uvoz je uvek mogu}, ali je te`ak izvoz pod sankcijama. Ove
sankcije nemaju nikakvog pravnog osnova. To je samo stav sila, ~lanova Kon-
takt grupe, i to ne svih. Imaju psiholo{ki efekat {to }e mnogi stranci
oklevati i razmi{qati da li da u|u na na{e tr`i{te, a pravne osnove ne-
ma. Najopasnije su sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, jer one
imaju i pravne posledice. Ako se setite, mnoge zemqe su ka`wavale svoje
privrednike ako su poslovali sa nama nakon uvo|ewa sankcija Ujediwenih
nacija, a u Nema~koj su neki i u zatvor i{li zbog toga. Ovo sada ima poli-
ti~ki efekat, ali taj efekat nama nanosi veliku ekonomsku {tetu. Ugro-
`ava nas najvi{e povodom predstoje}e privatizacije. Te`e }emo nalaziti
strane kupce, strane investitore u procesu privatizacije.
Voditeq: Evo, pre nekoliko dana u {tampi se pojavilo pismo jednog
direktora neke nema~ke firme koja treba da sara|uje sa Elektronskom
industrijom i, kako on ka`e, ne}e to da radi jer }e i}i u zatvor od godi-
nu i po do tri, ako to bude radio. Dakle, taj problem postoji.
Dr [e{eq: Nisam video to pismo, ali dok su trajale sankcije Ujedi-
wenih nacija, neki biznismeni u Nema~koj su bili osu|eni na kaznu za-
tvora jer su nastavili da posluju sa nama. Ove sankcije Kontakt grupe ne
izazivaju posledice te vrste. Jedino da nema~ka dr`ava nekim svojim
propisima izglasa neki zakon, ili da zapreti krivi~nim sankcijama za
poslovawe sa na{om zemqom, a to se jo{ nije desilo. To je mo`da straho-
vawe tog nema~kog biznismena.
Voditeq: “Da li znate da je 90 odsto qudi u ovoj zemqi gladno, da su ce-
ne visoke, plate male i nikakve? [ta }ete sada konkretno da preduzmete?”
Dr [e{eq: Sve to znam. I evo, vidite, na tome radimo. I ovo obara-
we stope doprinosa i poreza na plate je konkretna mera u tom pravcu.
Znate, ne mo`e Vlada da deli plate, ali mo`e da smawuje da`bine pred-
uze}ima da bi ona slobodnije disala, i upravo to i radimo.
Voditeq: “Kako obja{wavate pojavu dilera na ulicama, pred o~ima
organa vlasti, i o kojoj pravnoj dr`avi je re~ kada ni{ta ne funkcioni-
{e, svi zatvaraju o~i pred ovom pojavom?”
Dr [e{eq: Ovi sada{wi dileri na ulicama su uglavnom qudi koji
od toga `ive. To su nezaposleni qudi, qudi koji na neki na~in moraju da
prehrane porodicu. Tu smo malo tolerantniji. Me|utim, postoji jedna
opasnija vrsta dilera koje, s vremena na vreme, poslovne komercijalne
banke izbacuju na ulicu. Kada te banke dobiju velike koli~ine dinara,
814
kad je potrebno da se isplate penzije, onda one to uzmu i okre}u dva-tri
dana, pa tek onda ispla}uju, ili na primer, iz primarne emisije.
Opasni su organizovani dileri koji se pojave na ulicama s velikim
koli~inama novca. A ovi pojedina~ni, koji sitno rade na malo, ne izazi-
vaju neke naro~ite {tetne posledice po dr`avu. Naravno, i to je protiv-
zakonita i ka`wiva delatnost. Ali to je oblik sitnijeg kriminala s ma-
wom dru{tvenom opasno{}u i mi bismo morali da se pozabavimo elimi-
nisawem najopasnijih oblika kriminala. Znate, i prostitucija postoji
od kada postoji qudsko dru{tvo, i obi~no je ka`wiva, ali se nijedna po-
licija u svetu ba{ mnogo ne trudi da je potpuno uni{ti, niti je mogu}e
potpuno uni{titi.
Ovde bismo mogli da anga`ujemo ogromne policijske snage da progo-
ne ove dilere, ali bi efekat bio slab. Znate, te qude pohvatati i strpa-
ti zatvor, poka`wavati ih – {ta se tu posti`e? Treba wihovoj deci on-
da obezbediti hleb, na kraju krajeva. Zna~i, nije to neka velika dru{tve-
na opasnost. Ogromna dru{tvena opasnost postoji kada neke poslovne
banke organizovano krenu putem svojih dilera da otkupquju devize na tr-
`i{tu, obaraju}i kurs dinara.
Voditeq: Oni se trude da opstanu.
Dr [e{eq: E, to ve} nije pitawe opstanka. To je pitawe poku{aja
wihovih direktora da ostvare ekstraprofit, da se oni sami do~epaju ve-
likog novca na kursnim razlikama na {tetu svih nas. Kada su u pitawu
{pekulacije s novcem, ne stvara se nova vrednost. Kroz {pekulacije s
novcem ne mo`e jedan ~ovek da se obogati a da to ne bude na ne~iju {tetu.
Voditeq: Da, kad smo ve} kod finansija i banaka, znamo da kod nas
banke nisu kao banke na Zapadu.
Dr [e{eq: Da, mi jo{ nemamo bankarski sistem u pravom smislu te
re~i.
Voditeq: Da, da ovde bilo ko...
Dr [e{eq: Ni to ne mo`e bez privatizacije.
Voditeq: Da, upravo taj problem, kako da banke ovde...
Dr [e{eq: Samo kroz proces privatizacije.
Voditeq: Evo, verovatno i vi ne biste jo{ pet godina u{li u banku
i dali tamo sto maraka, kad znate da je to ona ista banka od pre.
Dr [e{eq: Da, ostala mi je zarobqena stara devizna {tedwa u Beo-
banci, recimo.
Voditeq: Da, pa kada }ete, recimo, ponovo da u|ete u banku i ulo`i-
te tamo ne{to?
Dr [e{eq: Tek kad mi ovo vrate. Nije to neki naro~ito veliki iz-
nos, ali za mene i moju porodicu bi to danas mnogo zna~ilo.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Nisam mogao 1994. godine da idem na letovawe jer nisam
imao novca. Da sam mogao da raspola`em tom u{te|evinom, i{ao bih.
Voditeq: Pitawe policije, malopre ste pomenuli, evo sada ste u
Vladi, da li }e se na neki na~in ve} saznati ko je ubio ministra polici-
je Srbije?
815
 Dr [e{eq: Na tome se radi intenzivno. Re~ je o profesionalnom
ubistvu i jo{ uvek istraga ne mo`e da saop{ti neke konkretne nalaze.
Voditeq: I pored toga {to nam je policija tolika kolika je i sve to...
Dr [e{eq: To ne zavisi od broja policajaca. Velika policija mo`e
da nam ~uva zemqu od terorizma, od unutra{wih pobuna, od nekih vidova
kriminala. Ovo je suvi{e profesionalno da bi se moglo nekim policij-
skim kvantitetom razre{iti. A na{a policija nema ni adekvatnu opre-
mu niti je osposobqena za neke soficistirane vidove kriminala. Ovo je
o~igledno izuzetno dobro organizovano ubistvo. Verovatno ima i neku
politi~ku pozadinu.
Voditeq: “Kako mislite da pre`ive qudi koji su bolesni kada leko-
vi ve} tre}i put poskupquju posle devalvacije?”
Dr [e{eq: To poskupqewe lekova je, pre svega, jedna kriminalna ra-
bota do koje dovode monopolisti, a jedan od tih monopolista je fabrika
“Galenika” i mi insistiramo i u Vladi da se {to pre preispita poslova-
we te fabrike. Li~no smatram da je tamo do{lo i do nekih kriminalnih
radwi i da bi morale zakonske konsekvence da se sprovedu.
Voditeq: Zato {to je tamo gospodin Pani}?
Dr [e{eq: Pa nije samo u pitawu {to je on tamo, nego {to je na~in
poslovawa takav. Mora}e daqe stvari da se ra{~i{}avaju. Ne mo`e on
nama da izazove prvo ve{ta~ku nesta{icu lekova, da obustavi proizvod-
wu penicilina, a onda da nas obaspe nekim enormnom visokim cenama.
Lekovima koji su pod dr`avnom kontrolom, sko~ila je cena u wegovoj
proizvodwi.
Voditeq: U utorak je snimqen, da ga tako nazovem, va{ duel sa gospo-
dinom \in|i}em u bioskopu “Reks”. Gledaoci na{e televizije imali su
prilike da ga prate.
Dr [e{eq: Koliko je trajala emisija?
Voditeq: Sat vremena i mi smo to prikazali. Na{ gledalac se javqa
tim povodom i ka`e: “U duelu sa \in|i}em rekli ste da izuzetno dobro
prognozirate. [ta se ostvarilo od va{ih zapadnih granica Srbije: Kar-
lovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica?”
Dr [e{eq: Sve }e se ostvariti.
Voditeq: Kada?
Dr [e{eq: Vide}emo, uskoro.
Voditeq: “Po{to ~vrsto zastupate stav da ne dolaze u obzir strani
posrednici u re{avawu kosovskog pitawa, a ve} je”, ovde ka`u, “va{ ga-
zda”, verovatno se misli na gospodina Milo{evi}a, “sve ugovorio da do-
|u, nije li malo ru`no od koalicionog partnera da to sazna posledwi kao
prevareni mu`?”
Dr [e{eq: Prvo, ja nemam nikakvog gazdu, drugo, Milo{evi} nije
doneo nikakvu odluku da do|e do stranog posredovawa.
Voditeq: To {to je Qubi{a Risti} u Savetu Evrope...
Dr [e{eq: Nije uop{te tako rekao, to su samo neki bulevarski li-
stovi preneli u Beogradu na pogre{an na~in. On je nudio saradwu sa
816
svim me|unarodnim organizacijama ako nas prethodno vrate u wihovo
~lanstvo. A nije nudio posredovawe oko problema Kosova i Metohije.
Voditeq: A, po{to je...
Dr [e{eq: Postoji jedan izve{taj u Saveznoj skup{tini, ja sam ga
~itao.
Voditeq: Da, mi ne cenzuri{emo pitawa, tako kako idu...
Dr [e{eq: Za{to biste ih cenzurisali?
Voditeq: E, pa, ovo slede}e pitawe glasi ovako: “Po{to je op{tin-
ska vlast u Sokobawi donela odluku da se iz grada uklone kiosci, odno-
sno, iz centra, niste li zabrinuti gde }e odbor va{e stranke da odr`ava
skup{tinu?” Verovatno se aludira na pove}awe broja kioska u Zemunu
od 1996. naovamo.
Dr [e{eq: Ne znam za{to op{tinska vlast i u Sokobawi elimini-
{e te kioske...
Voditeq: Izme{ta ih iz centra.
Dr [e{eq: Za{to ih izme{ta, za{to bi kiosci smetali?
Voditeq: Zato {to su iza wih neki kulturno-istorijski spomenici,
pa je to problem.
Dr [e{eq: Znate, ti kulturno-istorijski spomenici ne donose hleb
qudima, a dok je ekonomska kriza i velika socijalna beda, treba podsta-
}i gra|ane da podi`u kioske na svim raspolo`ivim povr{inama, tako
da ne smeta nekome, da nikoga ne ugro`ava, jer svaki kiosk podrazumeva
bar dve plate mese~no. Neko obavqa ugostiteqske delatnosti, neko uslu-
`ne, neko zanatske, neko trgova~ke, ali qudi se snalaze, dovijaju se i na
relativno jeftin na~in dolaze do poslovnog prostora. A, nema toga ko
je u stawu da danas mnogo novca investira u velike robne ku}e i sli~ne
poslovne objekte.
Voditeq: Da, pa, dobro, to je va{e mi{qewe.
Dr [e{eq: To je jedan od najni`ih vidova postizawa prvobitne aku-
mulacije kapitala. Onaj ko uspe sa kioskom, otvara posle dva, tri, ~eti-
ri kioska, razvija se. Pa, ako uspe sa kioskom, posle otvara ve}u radwu,
pa ide daqe. Neko dolazi i do pogona.
Voditeq: Smatrate da to tako ide, da je mogu}e?
Dr [e{eq: Pa da, zato smo u zemunskoj op{tini imali veoma libe-
ralan kurs s tim u vezi i ne kajemo se.
Voditeq: “Razlog zbog koga je pove}ana taksa, ne znam da li znate
konkretno za otkup {umskih plodova, jer je ovo dobro podru~je za leko-
vito biqe i {umske plodove. Cena po kilogramu je 50 para, a od kad je do-
{ao va{ ministar u taj resor ona je podignuta na 1,5 dinara.”
Dr [e{eq: Postoji tu jedan veliki problem, {to dolazi do preko-
merne eksploatacije {umskih plodova. I {to postoji opasnost da u ne-
kim delovima Srbije ostanemo bez neke vrste biqaka i `ivotiwa.
Voditeq: Ovde se misli na pe~urke.
Dr [e{eq: Dakle, do prekomerne eksploatacije. Ne znam za konkre-
tan slu~aj kod pe~urki, ali znam, recimo, da je u nekim delovima Srbije
817
zapretila opasnost da ostanemo bez pu`eva, jer je do{lo do prekomerne
eksploatacije. To treba ograni~iti. Zatim, borovnice se prekomerno
eksploati{u i preti opasnost da potpuno nestanu. Ima tu ~itav niz dru-
gih {umskih biqaka, i ne mogu sada, nisam stru~wak, da se izja{wavam
kako stoji stvar sa pe~urkama. U svakom slu~aju, to treba da bude pod iz-
vesnom dr`avnom kontrolom, kako se ne bi zatrle pojedine biqne i `i-
votiwske vrste, jer tu ne vredi ~ovekova intervencija. Znate, pe~urke ne
mogu u prirodi da se seju, da se ve{ta~ki rasprostiru.
Voditeq: Da, da, s tim u vezi je i pitawe da li je jedan od izvora o ko-
jima ste malo~as govorili, izvora novca, upravo taj deo koji se ti~e tih
eksluzivnih poqoprivrednih proizvoda, npr. konkretno pe~urke, mali-
ne, ono {to ova zemqa mo`e stvarno da izveze, i to je izvor interesova-
wa stranaca.
Dr [e{eq: Ne, ne, tu su veoma mali iznosi u pitawu.
Voditeq: Kod maline?
Dr [e{eq: Znate, nisu to neke koli~ine. Kod malina nema nikakvog
korigovawa. Maline se uzgajaju na poqoprivrednim gazdinstvima. Da li
privatnim, dr`avnim, dru{tvenim – to je ve} drugo pitawe. Znate, dr`a-
va podsti~e uzgoj malina. Kod malina je osnovni problem {to se pojavqu-
ju monopolski otkupqiva~i.
Voditeq: Da, to verovatno nije toliko interesantno za na{e gleda-
oce, po{to mi nemamo toliko malina za izvoz, na`alost. Slede}e pita-
we je: “Razlog za{to se odobravaju krediti iz Fonda za podsticaj izvoza
privatnim firmama koje se bave iskqu~ivo izvozom? Ima jedna firma
iz Sokobawe koja je podnela zahtev jo{ pre ~etiri meseca, ali do danas
ni{ta. To je op{ti slu~aj.”
Dr [e{eq: Ja bih najradije iz Fonda za razvoj kredite dao privat-
nim firmama, jer je tu najlak{e obezbediti povratak kredita. Od sred-
stava koja su raspore|ena pro{le godine iz Fonda za razvoj jedna tre}i-
na nije vra}ena, a u pitawu su dru{tvene firme. Kako da ih naterate da
vrate? Kako dr`avnu firmu da naterate da ih vrati? Jedino da je uni-
{tite, da je zatvorite. A {ta biste onda time izazvali? Ni{ta. Glad kod
zaposlenih.
Kad imate privatnu firmu, onda je lepo stavite pod hipotekarni
ugovor i mora sve da vrati. Upravo kreditirawe privatnih firmi mo`e
da bude ekonomski najisplativija mera. Samo svaki privatnik kad uzme
kredit, odgovaraju}u imovinu daje u zalog. To bi zna~ilo ekonomsko
ozdravqewe. Naravno, mi u Vladi moramo i}i na izvesne kompromise.
Na{e zalagawe u tom pogledu je konstantno i ja o tome otvoreno govorim,
ali sad tu moramo uskladiti neke stavove, ideje. Znate, ne mo`e sve uvek
da bude po na{im `eqama.
Voditeq: Da li vi mo`ete, recimo, da saznate gde su pare od “Tele-
koma”, onih milijardu i sedamsto miliona maraka?
Dr [e{eq: Pa, to nije nikakva tajna. Jedan deo novca je dat za ispla-
tu penzija. Jedan deo je dat onim najkrupnijim, najve}im dr`avnim siste-
mima, recimo Elektroprivredi, a jedan veliki deo novca je i{ao za kre-
dite preko Fonda za razvoj.
818
Voditeq: Da li je to oti{lo firmama koje mogu da vrate?
Dr [e{eq: Od tih kredita jedna tre}ina nije vra}ena. Samo mo`e-
mo da uteramo povratak tih kredita.
Voditeq: Da li se znalo da oni ne mogu da vrate?
Dr [e{eq: Negde se znalo, nigde nije. To je taj problem. Ako vi ima-
te jednu koli~inu novca, ako ste dr`avna vlast i `elite da taj novac
oplodite, onda treba da ga pozajmite onom za koga ste sigurni da }e vrati-
ti, pa dobijate i novac i kamatu. A recimo, siguran sam da }e vratiti sa-
mo privatan sektor, jer }emo mu staviti hipoteku. Ako ne vrati ostaje bez
ku}e, bez fabrike, ostaje bez ovoga, bez onoga. I to bi podstaklo razvoj na-
{e ekonomije. Onaj ko zna sa novcem vrlo bi brzo vratio dug i li~no bi
ostvario profit, pa bi ga daqe ulagao. Onaj ko ne zna da posluje sa nov-
cem, znate, zlo~in je da mu date kredit. Onda ga samo upropastite.
Voditeq: Evo, i za ovo pitawe mo`da treba jedan mali uvod. Na`a-
lost, ovde je bila jedna tragedija u januaru, mo`da ste upoznati, u rudni-
ku mrkog ugqa “Soko” i jedan radnik ovog rudnika pita: “Da li su ovoj
Srbiji potrebni rudnici sa podzemnom eksploatacijom? [ta }e se ura-
diti i {ta je ura|eno na wihovoj bezbednosti?”
Dr [e{eq: Potrebni su sigurno rudnici sa podzemnom eksploata-
cijom, ali dr`ava, jednostavno, nije u stawu da obezbedi sve uslove za-
{tite na radu, po{tovawe svih propisa, jer kada bi se to sve do kraja is-
teralo, mnoge firme bi morale da stave kqu~ u bravu, da prestanu da po-
sluju. Kada ih naterate da obezbede sve ono {to je neophodno da se za{ti-
te, oni jednostavno vi{e nemaju mogu}nosti da proizvode.
Ali kada je re~ o rudnicima, dr`ava bi morala da na|e na~in, jer tu
su qudi izlo`eni najte`im opasnostima. Tu bi dr`ava sa svoje strane
morala da dotira nabavku adekvatne opreme, pogotovo kada je re~ o za-
{titi od metana, kada je re~ o metodama otkrivawa metana. Te metode ot-
krivawa metana su prili~no primitivne kod nas. Ne znam ta~no {ta se
u rudnicima u Sokobawi koristi, ali to su jo{ uvek one stare lampe ko-
je reaguju na pojavu metana. Koliko ja znam, ve}ina rudnika nema neku sa-
vremeniju tehniku.
Voditeq: O pove}awu benzina, rekli ste da }e biti izvesnog pove}a-
wa. Koliko }e ono biti?
Dr [e{eq: Ne mogu unapred da ka`em koliko }e biti.
Voditeq: Da li }e biti sedam dinara?
Dr [e{eq: Mo`da maksimalno toliko, ali ne mogu to da ka`em una-
pred, zato {to to nije jo{ usagla{eno. Izvesne korekcije }e biti, jer
tom korekcijom moramo da pokrijemo ovo {to smo smawili doprinose i
poreze na plate. To moramo ne~im da pokrijemo. I onda nam je to izgle-
dalo najlak{e. Ali ako bude korekcije cene benzina, ne}e se dirati naf-
ta i naftni derivati, lo`-uqe i sve ostalo iz te sfere. Dakle, samo ko-
rekcija kod benzina.
Voditeq: “Za{to se zala`ete za ulazak u evropske institucije kada
to predstavqa ograni~ewe suvereniteta? Sve evropske institucije to
rade, a vi se zaklawate u suverenost zemqe.”
819
 Dr [e{eq: Pa, zato {to nam to predstavqa izvesnu za{titu u ~lan-
stvu u Ujediwenim nacijama, u Organizaciji za evropsku bezbednost i sa-
radwu i Savetu Evrope.
Voditeq: Da li biste u{li u Evropsku zajednicu?
Dr [e{eq: U Evropsku zajednicu ne bi nas primili, a ozbiqno i ne
razmi{qamo o toj ideji. Mislim da na{a zemqa bar u narednih dvadeset
godina ne}e imati uslove za u~lawewe u Evropsku zajednicu, ili Evrop-
sku uniju. Za nas bi bila katastrofa da sada u|emo. Ne mo`emo da ispu-
nimo wihove standarde.
Voditeq: Da, standarde u svim oblastima u kojima su potrebni. ^o-
vek iz agroindustrijskog preduze}a: “Dve godine nemam platu, nemam so-
cijalno, da li da o~ekujem va{u pomo} ili prosja~ki {tap?”
Dr [e{eq: Moramo da idemo na ubrzanu privatizaciju. Ne mogu sa-
da da ka`em kada }emo taj posao zavr{iti, ali da }emo se truditi da ga
maksimalno ubrzamo, to je sigurno. Mora da se na|e neko ko je spreman da
ulo`i u izvesnu firmu, da preuzme vlasni{tvo pod izvesnim uslovima,
da nam dâ garanciju da ne}e otpu{tati radnike, da po~ne normalno da po-
sluje. Ovako, u Srbiji se ve} vi{e godina de{ava da neki direktori ve-
{ta~ki uni{tavaju svoju firmu, kako bi joj opala vrednost i kako bi je
se {to jeftinije do~epali u kqu~nom momentu. Ba{ ih briga za sudbinu
zaposlenih.
Voditeq: Da li biste pri~ali tako kako pri~ate da dve godine ne do-
bijate platu?
Dr [e{eq: Ne znam kako bih pri~ao, ali ja sam dugo `iveo bez pla-
te, od 1984. godine do 1991. sam `iveo bez plate, tako da znam {ta zna~i
`ivot bez plate. Sedam godina sam `iveo bez plate i izdr`avao porodi-
cu, dovijao sam se kako sam znao i umeo.
Voditeq: “Da li znate ne{to o novom sistemu op{teg obrazovawa i
uop{te o platama prosvetnih radnika?”
Dr [e{eq: Znam sve o platama prosvetnih radnika. One su tako|e u
katastrofalnom stawu. Mi smo muku mu~ili u aprilu da ih bar redovno
isplatimo.
Voditeq: Da li znate da se i wima isto ne upla}uje socijalno i pen-
ziono ve} jedno du`e vreme?
Dr [e{eq: Ne svima, ali ve}em delu obrazovnih ustanova.
Voditeq: Da li je to ustavno, tako da ka`em...
Dr [e{eq: Znate, ne postavqa se pitawe da li je ustavno. Ne mo`e-
te vi qude ostaviti potpuno bez hleba.
Voditeq: Da, ali ja ne znam da je neko obavestio nekog o...
Dr [e{eq: Dr`ava }e morati svima da prizna penzijski sta`. Tu ne-
ma nikakve sumwe. [to zna~i da radnik koga se to ti~e nema razloga za
posebnu brigu. To mu se mora priznati. Ne mo`e ostati bez toga. Pogoto-
vo kada je re~ o ovim dr`avnim ustanovama.
Voditeq: “Za{to se Srpska radikalna stranka zala`e za daqe sma-
wewe ingerencija lokalne vlasti?”
820
Dr [e{eq: Pa, mi mislimo da sada treba intervenisati samo jo{ u
nekoliko ta~aka i da ingerencije lokalne vlasti moraju ostati kakve su
sada.
Voditeq: Da li se vi sla`ete s tim da op{tini ostaje mawe od 20 od-
sto, Novi Sad ~ak i mawe, 14 odsto...
Dr [e{eq: Li~no mislim da taj procenat treba ujedna~iti svim op-
{tinama u Srbiji. Drugo, kada je re~ o smawivawu ingerencija, mislim
da treba op{tinskim vlastima zabraniti da imaju informativna sred-
stva, lokalnu televiziju, lokalni radio, novine, da to sve mora biti pri-
vatno. To treba uraditi, onda treba spre~iti finansirawe dru{tvenih
organizacija i udru`ewa iz op{tinskog buyeta i ako neko `eli da se
udru`uje i organizuje, onda to treba da radi na svoj tro{ak a ne na tro-
{ak ostalih gra|ana, i to bi bilo jo{ ono gde treba intervenisati u tom
zakonu, ali ima tu jo{ odre|enih sporova i u Vladi, tako da nisam sigu-
ran da }emo to uspeti do kraja. To je na{a osnovna ideja, ali i ovaj zakon
je stvar izvesnog kompromisa koji se postigne u Vladi. Postoje neki ko-
ji i daqe smatraju da op{tine treba da imaju svoja lokalna glasila.
Voditeq: Pa i vi ste najavili u Zemunu od septembra televiziju.
Dr [e{eq: Da, ali mi bismo vrlo rado privatizovali tu televizi-
ju u Zemunu.
Voditeq: Napravili, pa prodali, ili kako?
Dr [e{eq: Znate, najboqe je ne{to napraviti, pa prodati kao akci-
onarsko dru{tvo. Mi smo bili spremni da to prodamo i za staru deviznu
{tedwu. Akcionari koji `ele da postanu vlasnici te televizije ulo`e
staru deviznu {tedwu, dr`ava opet likvidira jednu svoju obavezu, oni
postanu vlasnici i sami upravqaju tom televizijom.
Voditeq: Da li je taj konkurs bio javan?
Dr [e{eq: Javan, najjavniji. Sve {to se radilo u zemunskoj op{ti-
ni bilo je javno. Odmah je objavqen konkurs u “Zemunskim novinama”.
Voditeq: Niste odgovorili na pitawe da li znate ne{to o novom si-
stemu op{teg obrazovawa?
Dr [e{eq: Ja ne znam za novi sistem op{teg obrazovawa. U Vladi
smo razgovarali o Zakonu o univerzitetu. Usvojen je predlog tog zakona
i sa wim se ide na Narodnu skup{tinu jo{ u toku ovog meseca.
Voditeq: “U duelu sa \in|i}em najavili ste 12 penzija. Da li je to
’obe}awe ludom radovawe’?”
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }emo ove godine isterati 12 penzija. Da
li }emo uspeti da nadoknadimo one zaostale, to je sada drugo pitawe. Na
tome se radi.
Voditeq: “Za{to se prodaje dru{tvena imovina, a to nije dru{tve-
na imovina, ve} imovina radnika samoupravqa~a?”
Dr [e{eq: Radnici samoupravqa~i nisu imali nikakve imovine.
To je bila samo komunisti~ka kardeqevska frazeologija. To je zapravo
dr`avna imovina ~iji je vlasnik prikriven da ne bi snosio odgovornost
za lo{e poslovawe. Ako dobro posluje, onda izvla~i sav profit. Kada
821
~ovek dobije platu, onda je plata ono {to mu je ispla}eno na blagajni. Ka-
da mu se to jednom isplati, onda iz toga nije davao za pro{irewe investi-
cija. To zatvarawe papirologijom, kako je ulo`io ovo, kako je ulo`io
ono, to su besmislice. Plata je samo ono {to se dobije na blagajni. To je
samo ra~unovodstveno vo|ewe, neko papirolo{ko zatvarawe. Firma
upla}uje doprinose, upla}uje poreze, a ne upla}uje radnik neposredno.
Ako radnik upla}uje, onda bi on dobio duplo platu, pa bi sam platio
zdravstvo, {kolstvo, platio penziono osigurawe i tako daqe.
Voditeq: Zna~i, vi smatrate da radnici ni{ta pedesetih, {ezdese-
tih, sedamdesetih, osamdesetih, nisu ni{ta...
Dr [e{eq: Oni su samo manipulisani. Sve su im drugi krojili, sve
su im drugi pripremali.
Voditeq: Mislite da se nisu svesno odricali dela novca koji je mo-
gao da im bude ispla}en?
Dr [e{eq: Nikakva odluka nije donesena. Sve je unapred priprema-
no u partijskim komitetima, u sekretarijatima Saveza komunista, u sin-
dikalnim organizacijama, upravnim odborima. Onda je na radni~kom sa-
vetu dolazilo do glasawa, dizawa ruku i radnike su zamajavali na tim sa-
stancima, odnosno radni~kim savetima, nekim sitnicama – da li }e stan
biti odre|en Peri, Janku ili Marku, da li }e ovo ovako ili ono onako,
samo da bi se zalu|ivali i gubili vreme.
Voditeq: Ina~e, vi ste protiv toga i verovatno }ete se zalagati u
Vladi za to da u privatizaciji ne u~estvuju qudi na osnovu toga {to su
uradili po firmama.
Dr [e{eq: Jedan procenat bi trebalo dati na osnovu toga {to su ra-
dili u firmama, a jedan procenat gra|anima u celini. To je na osnovu to-
ga {to su zate~eni u radnom odnosu u toj firmi i da bi na odre|eni na-
~in bili kontrolori rada i poslovawa ubudu}e. Ne na osnovu toga {to
su radili, jer koliko }e dobiti akcija ne zavisi od samog sta`a. Kada bi
bilo na osnovu toga koliko su radili, onda bi to zavisilo od toga koli-
ko su plate primali, pa bi onaj ko je primao ve}u platu imao vi{e akci-
ja, jer se podrazumeva da je vi{e doprinosio, i onaj ko ima du`i radni
sta` dobijao bi vi{e od onoga ko ima kra}i radni sta`.
Na{a je ideja da svi dobijaju linearno odre|eni iznos koji se propi-
{e u procesu privatizacije. Odre|en iznos ide i onima koji nisu zapo-
sleni u toj firmi, bilo gde da su zaposleni. Tu jo{ treba neke stvari da
razjasnimo. Sada traje proces procewivawa vrednosti preduze}a, a mi u
Vladi treba neke stvari da razjasnimo oko te metodologije i onda }emo
sprovesti privatizaciju u praksi. Kada bi se vrednovao taj doprinos i ta
va{a izdvajawa, kako vi ka`ete, onda bi se morale meriti i pojedina~ne
godine radnog sta`a. Onaj ko ima 35 godina radnog sta`a, treba 35 puta
vi{e da dobije od onoga ko ima jednu godinu radnog sta`a.
Voditeq: To je jedan od kriterijuma koji mo`e da do|e u obzir.
Dr [e{eq: Ja li~no mislim da bi to bio lo{ kriterijum.
Voditeq: Vi sada odlu~ujete, jer ste vi sada u Vladi.
Dr [e{eq: Odlu~uje Narodna skup{tina.
822
Voditeq: Me|utim, da li se sve to odlu~uje bez kr~mara, i ovo sa Ko-
sovom i ovo sa privatizacijom, jer uvek postoji druga strana u svim ovim
slu~ajevima?
Dr [e{eq: [ta zna~i to pravqewe ra~una bez kr~mara?
Voditeq: Mislim konkretno na te pregovore koje Ratko Markovi}
vodi...
Dr [e{eq: Bilo je sve maksimalno usagla{eno.
Voditeq: Ve}a politi~ka snaga stoji iza vas nego iza gospodina Rat-
ka Markovi}a, a zna se da najve}a stoji iza gospodina Milo{evi}a.
Dr [e{eq: To je zato {to sam ja predsednik jedne stranke koja je ko-
alicioni partner, a Ratko Markovi} nije predsednik te stranke. Snaga
stoji iza Socijalisti~ke partije i ona pojedina~no ima 86 poslanika.
Druga po snazi je Srpska radikalna stranka i ima 82 poslanika, a JUL
ima 19 poslanika. To je na{a politi~ka snaga. Iza ove pregovara~ke eki-
pe stoji cela Vlada.
Voditeq: Da li stoji gospodin Milo{evi}?
Dr [e{eq: Stoji i on.
Voditeq: Bilo {ta {to oni dogovore, oni su prihvatili.
Dr [e{eq: Ne}e oni da dogovore ne{to mimo nas. U pregovara~kom
timu su Ratko Markovi}, on je potpredsednik Vlade iz Socijalisti~ke
partije, Tomislav Nikoli}, potpredsednik Vlade iz Srpske radikalne
stranke, i Milovan Boji}, potpredsednik Vlade iz Jugoslovenske levi-
ce. Na{e stranke su zastupqene u pregovara~koj ekipi na najvi{em ni-
vou. Tomislav Nikoli} je zamenik predsednika Srpske radikalne stran-
ke.
Voditeq: “Da li smatrate da vreme radi za Srbe na Kosovu?”
Dr [e{eq: I radi i ne radi. Kako bi moglo vreme da radi za Srbe
na Kosovu kada ih je svaki dan sve mawe? Zna~i, ne radi. Mi sada prosto
moramo dobiti na vremenu. Toliko smo pritisnuti od zapadnih sila da
nam je svaki minut dragocen.
Voditeq: “Da li }e iko odgovarati za propast dru{tvenog preduze-
}a?”
Dr [e{eq: Te{ko je na to pitawe odgovoriti, treba da se ustanovi
konkretan kriminal i krivac mora da odgovara. Propast sama po sebi
nije kriminal, dok se ne utvrdi konkretno krivi~no delo. Podrazumeva
se da preduze}e mo`e opstati na tr`i{tu i mo`e propasti. Na{ je pro-
blem {to privatizacija katastrofalno dugo kasni.
Voditeq: “Da li je valst kriva {to je dopustila odgovornim licima
da dovedu dru{tvena preduze}a u propast, ste~aj?”
Dr [e{eq: Vlast je kriva {to nije na vreme sprovela privatizaciju.
Voditeq: Da li }e iko stati pred lice pravde?
Dr [e{eq: Samo tamo gde se konkretno doka`e.
Voditeq: “Zamolio bih gospodina [e{eqa, s obzirom da stalno po-
navqa da se trude, da se zajedno sa ovom vla{}u vi{e ne trude, jer sve {to
se vi{e trude, to je nama gore.”
823
 Dr [e{eq: Mi }emo da se trudimo jer ra~unamo i na slede}e izbore.
Na slede}im izborima `elimo jo{ vi{e glasova i zbog toga se trudimo.
Mi ne o~ekujemo da politi~ki protivnici `ele na{ uspeh. Politi~ki
protivnici `ele da mi propadnemo.
Voditeq: “Ako je Vlada pustila platu u obrazovawu bez pla}awa do-
prinosa, za{to to ne dopusti i dru{tvenim preduze}ima, ve} ih finan-
sijska policija rigorozno ka`wava kao najve}e prestupnike.”
Dr [e{eq: Nije Vlada pustila platu bez pla}awa doprinosa. Vlada
nije uspela kompletan iznos da obezbedi, ali }e ga morati obezbediti.
Voditeq: Za{to se to ne uradi i u dru{tvenim preduze}ima?
Dr [e{eq: Vlada je du`na da finansira zdravstvo, {kolstvo, dr-
`avnu upravu i nije du`na da finansira dru{tveno preduze}e. Dru{tve-
na preduze}a su samostalni privredni subjekti.
Voditeq: “Kako komentari{ete to {to vas optu`uju da ste ratni
zlo~inac i kako to da uvek spasete Milo{evi}a od propasti?”
Dr [e{eq: To {to me neko optu`uje da sam ratni zlo~inac jeste naj-
obi~nija glupost, jer sam ja jedini srpski politi~ar koji je jo{ pre neko-
liko godina izjavio da ako me slu~ajno prozovu u Ha{kom tribunalu, od-
mah pakujem kofere. Ja sam nekoliko puta zvao telefonom i nudio se da do-
|em, ali nisu hteli. Onda sam tra`io holandsku vizu, hteo sam na svoj tro-
{ak da kupim kartu. Nisu mi dali vizu, {to zna~i da su se upla{ili mog
dolaska pred Ha{ki tribunal. Meni nije ciq da spasavam ni Milo{evi-
}a ni bilo koga drugog. Meni li~no i srpskim radikalima uop{te, kao po-
liti~koj partiji stalo je da se spase Srbija, srpski narod i gra|ani Srbi-
je, i sve srpske zemqe. Mi na tome radimo. To je na{ programski ciq.
Voditeq: “Vi ~esto pri~ate da srpski narod trpi, a to se na vama ne
vidi, i dokle }emo to da trpimo?”
Dr [e{eq: Kako bi to trebalo na meni da se vidi?
Voditeq: “Poqoprivrednici pla}aju osigurawe u ovoj godini 1.500
dinara, a u pro{loj godini 750. Mo`e li ~etvoro~lana porodica da pla-
ti to osigurawe?”
Dr [e{eq: To su veliki iznosi.
Voditeq: “@ena odlazi u penziju sa 60 godina starosti. Prilikom
pregleda u zdravstvenim ustanovama pla}a dinar participaciju. Za{to
se ne usaglase ova dva zakona, pa ako se u penziju odlazi sa 60 godina, par-
ticipacija da se pla}a do 60, a ne do 65 godina?”, pita biv{a zdravstvena
radnica u penziji.
Dr [e{eq: Taj dinar u participaciji je samo simboli~an iznos. Ja
mislim da to nije ba{ tako stra{an problem kako nagla{ava va{a gle-
dateqka. Bilo bi mnogo zna~ajnije ako uspemo skupe lekove da pribavi-
mo po povoqnijim cenama, da nabavimo neke medicinske instrumente ko-
ji su neophodnii i da omogu}imo narodu da ih besplatno koristi za naj-
te`e bolesti.
Voditeq: “Ima li nade i {anse da se ubrza isplata zemqoradni~kih
penzija?”
824
Dr [e{eq: Kasne ve} sedam meseci i ve} sam rekao na koji bismo na-
~in to mogli da postignemo. Potrebna nam je ubrzana privatizacija i
moramo da na|emo sredstva.
Voditeq: “Da li znate jo{ neku meru osim devalvacije i za{to nisu
pu{teni strani posmatra~i?”
Dr [e{eq: Da li neko spre~ava stranim posmatra~ima da do|u u na-
{u zemqu i da se uvere kako realne stvari stoje? Ko god `eli da do|e u
na{u zemqu taj dolazi, ali ne da bude arbitar, ne da bude posrednik, da
se me{a u na{e unutra{we poslove. [to se ti~e devalvacije, devalvaci-
ja je nadle`nost savezne dr`ave. Savezna vlada odlu~uje o devalvaciji.
Voditeq: Savezna dr`ava je ovde dvo~lana federacija.
Dr [e{eq: Ali ne Republi~ka, a mi smo kao stranka vi{e meseci
tra`ili devalvaciju jer smatramo da kurs dinara treba da bude realan.
Voditeq: “Pomogli ste socijalistima u smeni Pani}a, ]osi}a i u
izglasavawu... od onako energi~nog [e{eqa ostade senka kao i kod Li-
li}a koji se nije me{ao u svoje poslove?”
Dr [e{eq: Ja se i te kako me{am u svoje poslove i u svoje nadle`no-
sti, i mislim da sam jo{ energi~niji nego {to sam bio ranije. Energi~-
niji sam nego ikada, a {to se ti~e Zemuna, gra|ani Zemuna su na pro{lim
izborima pokazali {ta misle o radikalskoj vlasti. Od 115 bira~kih me-
sta ubedqivo smo pobedili na 98. U mojoj izbornoj jedinici, tamo gde `i-
vim, dobio sam 82 odsto glasova.
Nismo mi socijalistima pomogli da se smeni Pani}. Socijalisti su
nama pomogli. Pani} je smewen na na{u radikalsku inicijativu. Dobri-
ca ]osi} je smewen na na{u radikalsku inicijativu. Tri meseca se tamo
kiselila na{a inicijativa, dok socijalisti pod na{im pritiscima ni-
su pristali da se to stavi na dnevni red.
Voditeq: “Kako komentari{ete izjavu predsednika Vlade da deval-
vacije ne}e biti, a vi ste wegov zamenik?” On je to izjavio pre nego {to
je bila devalvacija i pre nego {to ste vi postali wegov zamenik.
Dr [e{eq: To je bilo u prethodnom mandatu. Ta izjava je bila u fe-
bruaru mesecu. Devalvacija se desila tek u martu mesecu kada je formira-
na nova vlada. Za mandata one vlade nije ni bilo devalvacije. Ne mo`e on
sada da obe}ava za novu vladu u novom mandatu. Vaqda ne{to zavisi od na-
{e voqe koji smo u{li u tu vladu. Ingerencija je savezne dr`ave i Save-
zna vlada je konsultovala Republi~ku vladu pre dono{ewa odluke.
Voditeq: “Da li postoji mogu}nost daqeg uvo|ewa embarga?”
Dr [e{eq: Naravno da postoji i ta opasnost, ali mi nismo u stawu
da na wu uti~emo. [ta god nam namene zapadne sile, mi moramo izdr`a-
ti. [ta je alternativa? Da prodamo Kosovo? Kosovo ne smemo prodati.
Voditeq: “Za{to se [iptarima ne iskqu~i struja, kada oni ne pla-
}aju isto kao i neki Srbi kod kojih je struja ve} iskqu~ena? [ta }ete
uraditi da se probije medijska blokada i prika`e prava slika?”
Dr [e{eq: Sada je to ve} malo problemati~no zbog svih ovih pri-
tisaka spoqa. Sada bi jo{ ve}i pritisak bio na nas da ostavimo neke de-
love Kosova i Metohije bez struje. Mnogi [iptari pla}aju struju i ni-
825
je to ~esta pojava da se ne pla}a struja, nego se ne pla}aju komunalije. To
je te`e naplatiti, jer ne mo`ete iskqu~iti vodu, ne mo`ete iskqu~iti
kanalizaciju.
Voditeq: [ta }ete uraditi da se prika`e prava slika o Kosovu?
Dr [e{eq: Mora}emo ne{to da uradimo na planu satelitske tele-
vizije, oko ovog projekta satelitske televizije za ameri~ko podru~je.
Na{ao se neki hoh{tapler Mi}a Radenkovi} iz Los An|elesa s kojim je
pre 5-6 godina rukovodstvo dr`avne televizije, mislim da je na ~elu bio
Vu~eli} ili Mitevi}, potpisalo ugovor o satelitskom programu, i taj
Mi}a Radenkovi} je ugovorom ovla{}en kao jedini zastupnik, kao jedini
nosilac prava kori{}ewa. On se jednostavno izgubio, pokupio neke pare
i nestao. Sada se spre~ava da se to obnovi i jedan od razloga, koliko ja
znam, ali nisam u to bio verziran i nisam u tome u~estvovao, jeste da se
zaobi|e taj nepovoqni ugovor sa Mi}om Radenkovi}em kojim je Televi-
zija Srbije spre~ena da lansira satelitski program za Ameriku i Kana-
du, i sada jugoslovenska televizija kao potpuno novo pravno lice mo`e da
u|e u aran`man za satelitsku televiziju.
To bi nam bilo jedno od efikasnih propagandnih sredstava. Mo`e da
uti~e na na{e iseqenike kojih ima nekoliko miliona u celom svetu, a
oni mogu, snabdeveni tim informacijama, da deluju u sredinama gde `ive
i rade, pogotovo ako je re~ o intelektualcima, o univerzitetskim profe-
sorima, novinarima i sli~no.
Voditeq: “Da li u jednom dru{tvenom preduze}u mo`e jedno lice da
bude direktor i {ef ra~unovodstva i supruga tog lica da obavqa funk-
ciju blagajnika?”
Dr [e{eq: Ne bi smelo, ali me ne bi iznenadilo da i to negde po-
stoji.
Voditeq: “Da li je u su{tini privatizacije da privatni poslodavci
uglavnom ne prijavquju radnu snagu i uz to jo{ pla}aju neku si}u? Da li
}e se tome nekada stati na put?”
Dr [e{eq: Mora}emo. Na{ je sada ciq da smawimo stopu doprino-
sa i poreza na plate, ali da zao{trimo odgovornost i kazne onima koji
ne prijavquju radnike.
Voditeq: “Da li stara devizna {tedwa mo`e da se iskoristi u {ko-
lovawu dece, ako ve} ne mo`e za porez i komunalije?”
Dr [e{eq: Upravo je u proceduri novi zakon o re{avawu problema
stare devizne {tedwe i mora da ide na saglasnost Republi~ke skup{tine.
Voditeq: “Imam prijateqa u Gr~koj, pose}uje me, a ja wega ne mogu jer
ne mogu da platim taksu za izlaz iz zemqe.”
Dr [e{eq: Ja ne verujem da je to razlog za{to taj gledalac ne pose-
}uje svog prijateqa. Mora postojati sistem poreza i taksi. U globalu, po-
rezi i takse moraju biti dovoqni da popune dr`avni buyet i sve ono {to
se finansira iz buyeta. Ako vi na jednom mestu ne naplatite, morate na
drugom. Ukidawe jedne takse uvek podrazumeva da se negde druga uvede.
Na{ je ciq da sada rasteretimo privredu, da rasteretimo plate. Mi }e-
mo te pare morati negde da nadoknadimo, ali ne mo`emo u jednom trenut-
ku sve poreze i takse ukinuti. To je nemogu}e.
826
Voditeq: “Ako neko naru{ava ustavni poredak jedne zemqe, za{to
ne mo`e da bude uhap{en, slu~aj sa Rugovom?”
Dr [e{eq: Sve {to on radi je na nivou verbalnog delikta i mora-
li bismo da doka`emo da on ima direktnu spregu sa teroristi~kim orga-
nizacijama, da u~estvuje u planirawu wihovih aktivnosti. Trenutno je
to nemogu}e dokazati. Mi mo`emo da sumwamo da je ta veza direktna.
Voditeq: Jedan gledalac koji je radikal pita: “Koliko zna~aka ima-
te na reveru, jer ste pre godinu dana pevali drugu pesmu?”
Dr [e{eq: Koju pesmu?
Voditeq: Verovatno se misli na ono suprotstavqawe socijalisti-
ma.
Dr [e{eq: To je bilo sasvim normalno jer smo bili `estoki poli-
ti~ki protivnici. Sada smo postigli jedan kompromis i na osnovu tog
kompromisa deluje Vlada narodnog jedinstva. Odredili smo minimum za-
jedni~kih programskih ciqeva i poku{avamo da ih realizujemo.
Voditeq: “Po kom osnovu je donesen zakqu~ak da je poqoprivrednik
obavezan da pla}a socijalno osigurawe?”
Dr [e{eq: Ako se se}ate, ja sam se tome `estoko suprotstavqao kao
poslanik Srpske radikalne stranke. I daqe sam intimno protiv, samo
sada treba videti da li je mogu}e to ukidati. Ja sam za to da postoji prin-
cip odgovornosti kod osigurawa poqoprivrede.
Voditeq: Radnik iz zdravstva je postavio vi{e pitawa, ali evo jed-
no pitawe koje je specifi~no: kada }e do}i do porasta zarada u zdrav-
stvu?
Dr [e{eq: Onda kada uspemo da podignemo zarade i u {kolstvu i ka-
da uspemo da podignemo penzije, de~je dodatke, da ih redovno ispla}ujemo,
i kada uspemo da podignemo zarade u dr`avnoj upravi. Dakle, moramo pi-
tawe zaposlenih u dr`avnom sektoru na jedinstven na~in da tretiramo.
Voditeq: U vezi sa zabranom lekarima koji su zaposleni da obavqa-
ju privatnu praksu: “Kako }e biti u mogu}nosti da se spre~i pojava zlo-
upotrebe le~ewa na nedozvoqeni na~in posle izdate naredbe Ministar-
stva zdravqa i da li }e medicinski radnici i lekari jednom ostvariti
pravo na svoj rad?”
Dr [e{eq: Sada }emo videti koliko mo`emo posti}i u efikasno-
sti rada inspekcijskih slu`bi. Naravno da tu ima problema, ali mora-
mo zavesti mnogo ve}u disciplinu. Inspekcije nam ba{ nisu discipli-
novane.
Voditeq: Za{to ne predlo`ite Milo{evi}u da se ukinu penzije
Mahmutu Bakaliju, Ka}u{i Ja{ari i drugima koji rade protiv Srbije?
Dr [e{eq: Kada se ~ovek osudi na 20 godina robije, ne mo`ete mu
ukinuti penziju. Penzija je jedno pravo koje se stekne i vi{e ga niko ne
mo`e dovesti u pitawe dok ste `ivi.
Voditeq: Doktor Jaroslav iz Vrbasa, ~lan Odbora Srpske radikalne
stranke pita: “Da li je istina da vrh Srpske radikalne stranke pregovara
sa Amerikancima o eventualnom nasledniku Slobodana Milo{evi}a?”
827
 Dr [e{eq: To je izmi{qotina. Nikakve kontakte nismo imali sa
Amerikancima. To je prvo lansirao “Nedeqni telegraf”, pa preuzeo
“Nin”. To su neke spekulacije, a protiv ove vlade se vodi pravi psiholo-
{ki specijalni rat. Poku{avaju izazvati unutra{wu nervozu, pometwu,
ali mislim da u tome ne}e uspeti, jer Srpska radikalna stranka nikada
ne bi sklapala nikakve sporazume sa onima koji vode izrazito antisrp-
sku politiku, niti bi se stavila u slu`bu bilo kojoj stranoj sili pod bi-
lo kojim uslovima.
Voditeq: Ja mislim da bismo mogli da zavr{imo. Ovde je bilo dosta
pitawa i ve}ina wih se ponavqa u raznim varijantama. Ja bih se zahvalio
gospodinu [e{equ na gostovawu. Vi ste obe}ali da }ete do}i ponovo.
Dr [e{eq: Kad god me pozovete. Ja sam ve} jednom imao zakazanu
emisiju. Desila se koincidencija da je to bilo na sam dan formirawa no-
ve vlade 24. marta 1998. godine. Na`alost, morao sam da otka`em, ali pr-
vom prilikom kada ste me pozvali, ja sam do{ao, i do}i }u svaki slede-
}i put.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, zahvaqujemo vam na pa`wi i `elimo
prijatno ve~e u nastavku na{eg programa.
XL
ULAZAK U VLADU
IZAZOV ZA SRPSKE RADIKALE
TV Bajina Ba{ta, 12. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost ve~era{weg “Otvo-
renog studija” BB “Kanala 4” je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vla-
de Republike Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li u emisiju.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Pre nego {to po~nemo emisiju, ja sam du`na gledaocima
jedno obja{wewe. Naime, va{e gostovawe je bilo zakazano za idu}i uto-
rak, a naredne nedeqe vi }ete biti u Crnoj Gori i imate brojne obaveze,
tako da smo emisiju pomerili nedequ dana unapred i nadam se da nikome
od na{ih gledalaca to ne}e mnogo smetati. Ono o ~emu }emo mi ve~eras
pri~ati, bi}e u stvari neko va{e vi|ewe rada Republi~ke vlade, aktuel-
ne situacije na Kosovu i stawa u Crnoj Gori. Naravno, taj deo }e biti po-
sve}en predstoje}im parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Vi ste do
sada u Republi~koj skup{tini bili u svojstvu poslanika, sada ste prvi
put potpredsednik Republi~ke vlade. Kako se ose}ate na tom mestu?
Dr [e{eq: Svaki politi~ar `eli da osvoji vlast. Biti opozicio-
nar nije prijatno, nije po`eqno. Biti opozicionar nije neka vrednost
po sebi. Svaki opozicionar `eli {to pre da postane vlast. Na septem-
barskim izborima pro{le godine narod je presudio da nijedna politi~-
ka partija ne mo`e sama da osvoji vlast. Imali smo takvu situaciju u Na-
rodnoj skup{tini gde je bilo nu`no formirati neki oblik koalicije.
828
Srpska radikalna stranka je htela, i {est meseci je na tome insistira-
la, da se ide na veliku koaliciju, koncentracionu vladu narodnog jedin-
stva od ~etiri najve}e politi~ke partije.
Me|utim, to nije bilo mogu}e jer je Srpski pokret obnove svoje u~e-
{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Mi smo imali jedan principijelni
kurs, insistirali smo da je najva`nije da sastav vlade u kvalitativnom i
kvantitativnom pogledu odgovara strukturi Narodne skup{tine, da se
izna|e minimum zajedni~kih programskih ciqeva. Oko tog minimuma
smo se usaglasili i on je saop{ten u ekspozeu premijera Marjanovi}a
prilikom konstituisawa vlade.
Ova vlada ima tri osnovna prioriteta pred sobom: o~uvawe Kosova
i Metohije kao sastavnog dela Srbije, re{avawe ekonomskih problema,
izlazak iz ekonomske krize i osloba|awe naroda od socijalne bede. Tu
smo koncentrisali svoju energiju, snagu, i neke rezultate smo ve} posti-
gli. Ne}emo zapostavqati ni stawe u zdravstvu, {kolstvu, informisawu
i svim ostalim sferama dru{tvenog `ivota, i tu ve} povla~imo neke po-
teze koji }e imati dugoro~ni efekat.
Voditeq: Da li ste sada bili iznena|eni ulaskom u vladu, da li je to
imalo neku dubqu pozadinu ili ne?
Dr [e{eq: Nismo bili iznena|eni ulaskom u vladu. Ulazak u vladu
je rezultat nekih me|ustrana~kih pregovora, dogovora, ali u celom tom
pregovara~kom procesu radikali su najmawe u~estvovali.
Prvo, tri meseca posle parlamentarnih izbora bili smo zaokupqe-
ni predsedni~kim izborima, pa se zato pravi razgovori nisu ni vodili.
Bio je samo jedan dogovor parlamentarnih politi~kih stranaka oko kon-
stituisawa Narodne skup{tine i dogovor je bio prili~no korektno po-
stignut, a dodeqene su skup{tinske funkcije i Skup{tina je po~ela
normalno da radi. Tek kada su zavr{eni predsedni~ki izbori, krenuo je
proces dogovarawa oko sastava nove vlade, odre|ivawa mandatara, itd.
Srpski radikali su u tom periodu, u ova tri meseca, u~estvovali samo
dva puta u razgovorima sa Milanom Milutinovi}em. I{li su Dragan
Todorovi} i Stevo Dragi{i}, i dva puta u razgovorima sa Mirkom Mar-
janovi}em, kao mandatarom, i{li smo Tomislav Nikoli} i ja. To je bilo
sve do dan pre formirawa vlade. Srpski pokret obnove je imao mnogo in-
tenzivnije pregovore i razgovore.
Voditeq: Da li je bila presudna no} pred formirawe vlade?
Dr [e{eq: Ne znam za{to bi no} bila presudna ili dan. U tri sata
je bio taj zavr{ni sastanak u kome smo mi u~estvovali. Bili su prisutni
Mirko Marjanovi}, Gorica Gajevi}, Milomir Mini} i ja. Onda su mi sa-
op{tili da je definitivno otpala mogu}nost sa Vukom Dra{kovi}em i
SPO, rekli su mi da je za to glavni razlog {to Dra{kovi} insistira da
mi ne u|emo ni po koju cenu u vladu, da ih je ucewivao, ako ne pristanu na
wegove uslove, da }e on sa nama sklapati tehni~ku koaliciju, pa i}i na no-
ve izbore. Mi nismo nikakvi tehni~ari, mi ne mo`emo biti meta za pot-
kusurivawe bilo kome. Imali smo jedan razgovor, otprilike dva do dva i
po sata, u kome smo usaglasili Deklaraciju o nacionalnom jedinstvu. Da
829
ironija bude ve}a, tekst deklaracije je pisao Vuk Dra{kovi}, a socijali-
sti su ga preuzeli, nama ponudili i po{to je tekst bio solidno napisan,
mi smo se vrlo brzo usaglasili. To je trajalo svega nekoliko minuta.
Krenuli smo na usagla{avawe sa zajedni~kim programskim ciqem,
tu smo ne{to ve}u pa`wu posvetili, i kada je to zavr{eno, nije bilo ni-
kakvih problema da se formira kabinet. Prvo smo se na~elno dogovori-
li da bude 15 radikala ministara, 15 socijalista, 5 julovaca i jedan van-
strana~ki, to je ministar Milan Beko. Kada smo to postigli, onda smo
podelili sva ministarstva u tri kategorije. U okviru tih kategorija iz-
vr{ili smo ravnomernu raspodelu prema zna~aju. U prvoj kategoriji je
pet ministara, onih najva`nijih. Ja sam rekao: vi odaberite tri, na{a su
dva, zna~i, cela levica tri. Oni su odabrali Ministarstvo unutra{wih
poslova, ja sam rekao – mi }emo Ministarstvo za svojinsku transforma-
ciju, oni su Ministarstvo pravde, mi smo Ministarstvo saobra}aja i oni
su Ministarstvo finansija.
Dakle, tu je raspodela 3:2. U drugu grupu ministarstava ulaze i Mini-
starstvo zdravqa, Ministarstvo za rad, bora~ka i socijalna pitawa, Mi-
nistarstvo prosvete, Ministarstvo informacija, Ministarstvo trgovine,
itd. Ta raspodela je i{la korektno do kraja. Oko imena ministara nismo
se sporili, za jedno dva i po sata sve smo zavr{ili. Mene su moji najbli`i
saradnici ~ekali u sedi{tu Srpske radikalne stranke i ja sam im preneo
rezultate tih razgovora. To su jednoglasno prihvatili i mi smo onda pozva-
li sve ove qude o kojima je re~, o kojima smo i ranije razgovarali, oni su
odmah do{li u Beograd i tada smo bili spremni za formirawe vlade.
Voditeq: [ta bi se moglo nazvati nekim direktnim opisom va{ih
budu}ih poslova kao potpredsednika Republi~ke vlade?
Dr [e{eq: Kao potpredsednik Republi~ke vlade, ja sam predsednik
Odbora za privredu i finansije. To je najve}i Vladin odbor, skoro sva-
kodnevno imamo neke radne sastanke, dogovore, i neke poteze smo ve} na-
pravili.
Prvo, doneli smo odluku i predla`emo sada Narodnoj skup{tini da
se promeni zakon, da se to uskladi sa zakonskim re{ewima, da se obori
stopa doprinosa i poreza na plate sa 124% na 98%. Za 26%, odnosno 26
poena. To je veoma zna~ajan potez, ako se se}ate, na tome smo mnogo insi-
stirali u predizbornoj kampawi. To je veoma dobar potez i on osloba|a
svako preduze}e da podigne plate za 13% ili da u odgovaraju}em roku za-
posli nove radnike, ili da taj novac preusmeri na ne{to drugo. To je ve-
liko rastere}ewe privrede i to je samo po~etak, u dogledno vreme mi
idemo daqe u tom pravcu.
Na{ je ciq, naravno, ne mo`emo sada da ra~unamo da }emo to brzo po-
sti}i, ali da stopa doprinosa i poreza na prose~nu platu ne bude vi{e
od 50%. Moramo postepeno i}i. Kada god obaramo negde stopu doprinosa
i poreza, moramo na nekom drugom mestu nadoknaditi te pare. Mi }emo
sada imati nekoliko korekcija cena da bismo to postigli. Verovatno }e
biti i jedna korekcija cene benzina, ali samo benzina, ne naftnih deri-
vata, jer ne}emo da ugrozimo poqoprivredu, ne}emo da ugrozimo gradski,
me|ugradski i prigradski saobra}aj.
830
Voditeq:U kom iznosu se mo`e o~ekivati korekcija?
Dr [e{eq: Ne}e biti mnogo veliki iznos. Ne o~ekujte neka enormna
poskupqewa. @uta {tampa vodi pravi propagandni rat protiv na{e vla-
de i neprekidno nagove{tava poskupqewa. Insistirali su da spremamo
poskupqewe struje za 30%, {to nam uop{te nije padalo na pamet i {to se
zaista svelo na minimalno poskupqewe od 9,5%, zbog potrebe da se sada
izvr{i rekonstrukcija objekata Elektroprivrede, remont elektrana, itd.
Sa druge strane, obezbedili smo veliku sumu novca da dotiramo pro-
izvodwu hleba, mleka i proizvodwu uqa. Oko dvadeset jedan milion di-
nara mese~no za to izdvajamo. To je na godi{wem nivou oko dvesta pede-
set miliona dinara. I gr~evito dr`imo sada{we cene ostalih prehram-
benih namirnica. Sigurno }emo do leta da istrajemo u tome. To je veoma
va`no, da tro{kovi `ivota prose~nog gra|anina ne porastu, da sa~uva-
mo i ovaj sada{wi minimalni `ivotni standard. Kada idemo na neka po-
skupqewa, onda idemo ipak na luksuzniju robu. Ra~unamo, boqe je obori-
ti stope doprinosa i poreza na plate, pa preduze}a u~initi komotnijim
u tom smislu, a na nekim mestima gde je ipak luksuznija roba, kao {to je
benzin, mo`emo ne{to novca da dobijemo di`u}i cene za izvestan pro-
cenat, ne preveliki procenat.
[ta je na{ ciq? Na{ je ciq da {to du`e zadr`imo sada{wi kurs
dinara. Da se ne obara wegova vrednost na crnom tr`i{tu, da budu uvek
uskla|eni zvani~ni kurs i onaj na crnom tr`i{tu. Mi smo uvek za rea-
lan kurs dinara. I kao stranka smo takvi bili, ako se se}ate, napadali
smo svojevremeno Saveznu vladu {to nije i{la na devalvaciju kada je
bila enormna razlika izme|u nominalnog i zvani~nog kursa. Sada je to
izjedna~eno i doneli smo odluku u Vladi da ne idemo ni po koju cenu na
rebalans buyeta. Bez obzira na devalvaciju, mi ne}emo uskla|ivati pro-
mewenu vrednost dinara sa buyetom, odnosno buyet }e se tome prilago-
|avati onoliko koliko je zakonom usvojeno kao buyet Srbije, i na tome
ostaje. Idemo na neka unutra{wa kresawa buyetskih izdataka. Vodimo
brigu o najugro`enijim slojevima stanovni{tva i sada smo uspeli, u
aprilu da ostvarimo neko pove}awe penzije od 5,5%, za prvi deo febru-
arske penzije. Zakqu~ili smo da moramo po svaku cenu ove godine ispla-
titi 12 penzija, a tra`imo varijantu da nadoknadimo zaostale penzije.
To su dve i po redovne penzije, negde oko sedam poqoprivrednih penzi-
ja, imamo de~je dodatke koji kasne i po godinu dana, i neke druge obave-
ze. Mi sada tra`imo varijantu kako da to nadoknadimo, a da ne {tampa-
mo nov novac. To je veoma te{ka varijanta i mogu}e je da se postigne uko-
liko krenemo u ozbiqniji proces privatizacije, ukoliko na|emo kupce
za neke ve}e privredne firme koji do|u sa gotovim novcem, i onda taj
novac investiramo na najpametniji na~in, kako bismo dr`avne obaveze
razre{ili. Imamo tu u vidu i staru deviznu {tedwu, i sve ostalo {to
ide jedno sa drugim.
Voditeq: Ali ako su izbori 1993. godine obele`ili razdvajawe ra-
dikala i socijalista, da li su ovi izbori 1997. godine doveli do nekog
spajawa, s obzirom da ste sada zajedno u vladi? Da li uop{te to, o ~emu
vi govorite, mo`ete uraditi u saradwi sa SPS-om i JUL-om?
831
 Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog razdvajawa radikala i socijalista
1993. godine. Mi tada nismo ni bili spojeni, mi smo tada bili opozicio-
na politi~ka partija i kritikovali smo `estoko socijaliste i 1991,
1992. i 1993. godine. Ako se se}ate, 1991. i 1992. godine bio sam jedini po-
slanik Srpske radikalne stranke u Republi~koj skup{tini, svaki dan
sam govorio u Skup{tini, kritikovao socijaliste u vezi sa svim zakon-
skim projektima, ali smo strate{ki podr`avali i Milo{evi}a i Soci-
jalisti~ku partiju u vo|ewu patriotske nacionalne politike i pomaga-
wu zapadnih Srba.
Godine 1993. je do{lo do `estokog sukoba me|u nama, ali nije do{lo
do razdvajawa, jer nikada nismo ni bili spojeni, nikada ranije nismo bi-
li u koaliciji. Tek smo sada u{li u koaliciju. Ovo je prvi put da Srpska
radikalna stranka ulazi u neku koaliciju, ali ulazimo na principijelan
i otvoren na~in, bez ikakvog prikrivawa. Mi nismo birali koalicione
partnere, narod je odlu~io ko }e nama biti koalicioni partner i kome
}emo mi biti koalicioni partneri. Srpski pokret obnove je svojim po-
stupcima sam sebe iskqu~io. Niti smo mi radikali to `eleli, ni soci-
jalisti, niti je to `eleo JUL, da SPO ostane van kombinacije. Oni su
imali neke svoje kalkulacije, iza{li su sa zahtevima koji uop{te ne mo-
gu biti predmet republi~ke vlasti, ili nekog ambasadorskog polo`aja i
neke druge privilegije. Iza{li su sa zahtevom da mi ne mo`emo ni po ko-
ju cenu u vladu, {to je jedna nebuloza.
Voditeq: Da li se ulazak u Vladu mo`e shvatiti kao neka vrsta iza-
zova, s obzirom da je to prilika koja se ne pru`a ba{ ~esto, a vi niste bi-
li na takvim funkcijama i takvim polo`ajima?
Dr [e{eq: To je ogroman izazov, ali i veliki rizik za Srpsku radi-
kalnu stranku. Mi tom izazovu nismo mogli odoleti, a rizika smo i te ka-
ko svesni, ali rizika su svesni i na{i koalicioni partneri u Vladi na-
rodnog jedinstva. Mi, jednostavno, ne smemo da ne uspemo. Mi moramo
uspeti, suvi{e smo mnogo stavili na jednu kartu. Narod je taj koji }e pro-
su|ivati na{ uspeh ili neuspeh, i sve {to radimo sada, radimo ra~unaju-
}i na slede}e izbore. Na slede}im izborima, ako budemo uspe{ni, ima}e-
mo jo{ vi{e glasova, i mi i na{i koalicioni partneri, a ako ne budemo
uspe{ni, mo`emo i propasti. Tako vam je to u politici.
Voditeq: Dobro, vlada je formirana. U woj se nalaze prvi put i dva
ministra iz Bajine Ba{te, to su Luka Mitrovi}, ministar industrije, i
Zlatan Jovanovi}, zamenik ministra energetike. Kakvu koordinaciju vi
imate sa wima, kako sara|ujete i kako uop{te ulazite u taj posao u kome
ste prvi put?
Dr [e{eq: Imamo dobru koordinaciju jer imamo sposobne qude. I
Luka Mitrovi} i Zlatan Jovanovi} su sposobni qudi i znaju taj posao ko-
ji sada obavqaju. Naravno, svima nama treba malo vremena da se sna|emo,
svima treba vremena da se uhodamo, mi sada i u~imo. Nikada ranije nismo
bili u ovoj poziciji, i ja li~no mnogo u~im, svakodnevno u~im, i nije me
sramota da uzmem neku kwigu posle podne kod ku}e da prelistam, pro~i-
tam, da se osposobim dodatno za ono {to radim.
832
Susre}emo se sa nekim potpuno nepoznatim stvarima, ali radimo
kao jedan kompletan tim i saradwa sa na{im koalicionim partnerima je
za ovih mesec i po dana veoma uspe{na. Nije bilo nikakvih problema za
sada u Vladi, nikakvih trzavica i vrlo lako nalazimo zajedni~ki jezik.
Vidite, usaglasili smo se i oko toga, a to je bio jedan od na{ih zahteva
u predizbornoj kampawi, da se razdvoji privatna lekarska praksa od one
u dr`avnim ustanovama. Sada lekar mora da se opredeli da li }e nasta-
viti da radi u dr`avnoj bolnici ili u privatnoj praksi. Ne mo`e i jed-
no i drugo, i mislim da je to veoma va`no da sprovedemo.
Intenzivno smo radili na novom zakonu o lokalnoj samoupravi i
statutarnoj odluci za Kosovo i Metohiju. Tu smo se vrlo lako dogovori-
li i na{ je stav da nema ni govora o mewawu sada{weg ustavnog polo`a-
ja pokrajina. Ovo je maksimum koji pokrajine mogu imati, {to je ve} za-
pisano u Ustavu. Idemo na neke varijante kako bismo spre~ili majoriza-
ciju na Kosovu i Metohiji. Imali smo vrlo uspe{an referendum, koji se
odr`ao na inicijativu predsednika Milo{evi}a, ali su sve politi~ke
partije Vlade narodnog jedinstva stale ~vrsto iza tog referenduma i re-
ferendum je postigao ogroman uspeh.
Radimo upravo na Zakonu o informisawu i zavr{ili smo Predlog za-
kona o univerzitetu, on je prosle|en Narodnoj skup{tini i za koji dan bi
trebalo da se ide na usvajawe. Radimo i na ~itavom nizu drugih zakonskih
projekata. ^eka nas reforma poreskog zakonodavstva, ne samo da smo obo-
rili stopu doprinosa i poreza na plate nego idemo na obarawe poreskih
stopa, idemo na kodifikaciju poreskog zakonodavstva. Svih zakona o po-
rezima i taksama, na nivou Republike Srbije, pod jednim uslovom, da bi
se qudi lak{e snalazili, idemo na pojednostavqivawe i odre|ivawe po-
reza i smawivawe poreskih stopa. To }e tako|e biti veliko olak{awe za
privredu. Ovim {to smo sada oborili poresku stopu doprinosa na plate,
mi podsti~emo posebno privatni sektor da prijavquje radnike. Ogroman
broj radnika radi na crno, ne ide im radni sta`, nesigurni su, a wihovi
poslodavci ~ine krivi~no delo. Kako mi vi{e budemo obarali stopu do-
prinosa i poreza, tako }e oni biti vi{e motivisani za svoje radnike da
ih prijave i da im reguli{u sva ta prava iz radnog odnosa.
Dakle, to je ~itav niz poslova sa kojima se suo~avamo, i oni ve} daju
neke rezultate. Ono ~ega se ja najvi{e bojim, to su preterana o~ekivawa,
o~ekivawa da se ne{to preko no}i mo`e uraditi. Ovde je potreban str-
pqiv, uporan, danono}an rad, i u tom slu~aju rezultati ne}e izostati.
Voditeq: Samo bih se jo{ malo zadr`ala na tom odnosu unutar Vla-
de, izme|u ministara i zamenika. Kakvi su odnosi na relaciji zamenika
ministra ukoliko je on radikal, i ministra istog resora, koji je, reci-
mo, iz redova SPS-a? Da li tu sve funkcioni{e kako treba i kako se va-
{i qudi snalaze?
Dr [e{eq: Da bismo ostvarili ve}i stepen poverewa u Vladi na-
rodnog jedinstva, mi smo se odmah u startu dogovorili: tamo gde je radi-
kal ministar, da zamenik bude iz SPS-a ili iz JUL-a, a tamo gde je soci-
jalista ministar, da zamenik bude iz Srpske radikalne stranke i JUL-a.
833
 Voditeq: Tako ste re{ili problem?
Dr [e{eq: Tako unakrsno jedni druge kontroli{emo i to je veoma
dobro, nismo pove}ali broj funkcionera, jer smo smawili broj pomo}ni-
ka ministara. Pove}ali smo broj zamenika, smawili broj pomo}nika, ta-
ko da smo izravnali broj dr`avnih funkcionera.
Voditeq: ^ini mi se da ovi ministri sada iz va{ih redova ne}e mo-
}i mo`da da se pona{aju kao nekada{wi ministri SPS-a. Vi ste malo
zreliji, da tako ka`em, imate neku vrstu druga~ije discipline nego {to
je do sada vladalo u tim ministarstvima.
Dr [e{eq: Sada svi moraju biti disciplinovani.
Voditeq: [ta to podrazumeva?
Dr [e{eq: Odgovoran odnos prema radu, redovno dola`ewe na po-
sao, rad u punom radnom vremenu, nema nikakvih privilegija, nema povla-
stica. Mi neprekidno putujemo svuda i nema ko da organizuje ove ru~ko-
ve, ve~ere, bankete. I kada moramo, jedemo pqeskavicu, lepiwu, pa u auto.
Nema reprezentacije, reprezentacija je ukinuta. Mi smo odmah u startu
rekli, nije za nas dobar ministar koji prekora~i one pare koje su mu
buyetom odre|ene, za nas je dobar ministar koji u{tedi novac, koji mawe
potro{i u toku svog mandata nego {to mu je to buyet omogu}io.
Idemo na mere {tedwe po svim osnovama, ali automobil nam treba,
neprekidno smo u pokretu. Ja, evo, neprekidno putujem. Danas sam u Baji-
noj Ba{ti, ju~e sam bio u Sokobawi, prekju~e u ^a~ku, ja nikada ne uzi-
mam nijednu dnevnicu. Nikakav putni tro{ak, ni{ta. Moj voza~ uzima, to
je wegovo pravo. Ja to ne mogu da mu uskra}ujem, pogotovu sada kada su pla-
te u dr`avnoj upravi veoma male.
Mi moramo svojim primerom da poka`emo skromnost, da poka`emo
brigu za dr`avna sredstva, za dr`avnu svojinu i moramo da poka`emo da
smo u stawu da bar delimi~no podnesemo one nevoqe i te{ko}e u kojima
narod grca. Dakle, nije ovo ~ista demagogija. Na{e plate jesu ve}e od
prose~nih plata, jesu ve}e od ostalih plata u Srbiji.
Voditeq: Ali su recimo mawe, prema nekim mojim saznawima, od in-
`ewera u na{oj hidroelektrani.
Dr [e{eq: Mawe su nego plate zaposlenih u uspe{nim firmama.
Plata ministra je oko tri i po hiqade dinara. To je velika plata za sada-
{wi prosek u Srbiji, ali ne mo`e da se ka`e da je neka prevelika, da je glo-
mazna. Ne mo`e se re}i da se mo`e sa tom platom `iveti u nekom luksuzu.
Ne mo`e u nekom luksuzu, ali ona je solidna i ona obezbe|uje ipak izvesnu
lagodniju egzistenciju u sada{wim uslovima, nego {to je to slu~aj sa ve}i-
nom gra|ana, sa ve}inom zaposlenih, a da ne govorim o nezaposlenima.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je “Otvoreni studio” u kome go-
stuje gospodin dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i
predsednik Srpske radikalne stranke. Vi mo`ete postavqati pitawa na
dva telefona, u`ivo. Pretpostavqam da }e biti dosta pitawa i neka su ve}
pristigla. Me|utim, na pitawa }emo odgovarati ne{to kasnije, kad iscr-
pimo jo{ neko uredni~ko pitawe. Izvesni politi~ki analiti~ari po
brojnim listovima prognozirali su politi~ki savez izme|u SPS-a i Srp-
834
ske radikalne stranke u vidu nepovoqnog odnosa me|unarodne zajednice.
Dakle, ukoliko bi se sklopio taj savez, imali bismo nepovoqan odnos me-
|unarodne zajednice. Na takve konstatacije se ~esto moglo nai}i u na{im
listovima. Da li najnovije sankcije koje su najavqene potvr|uju to ili ne?
Dr [e{eq: Pritisci zapadnih sila su ipak mnogo bla`i nego {to
bi bili da vlada nije formirana, nego {to bi bili da je, recimo, vlada
formirana u nekoj drugoj varijanti. Ova vlada je donela stabilnost Sr-
biji. Svi oni koji su optu`ivali nas u Srpskoj radikalnoj stranci da
smo fa{isti, da smo ovakvi, da smo onakvi, nikada iskreno nisu verova-
li u to i sve su ovo bile spekulacije, u smislu desi}e se to i to, bombar-
dova}e nas, u`as, mobilizacija, gra|anski rat itd. Vidite {ta sada lan-
siraju, i to mnoge novine: “Nedeqni telegraf”, “Na{a borba”, “Blic”,
“Glas javnosti”, itd. Sada ka`u: Amerikanci igraju na [e{eqa. Danas je
to na naslovnoj strani “Nedeqnog telegrafa”. Zna~i, isti metod psiho-
lo{kog rata, samo drugi vokabular. Ranije je bilo: desi}e se ovo, desi}e
se ono, sa radikalima ne}e niko, oni su ovo, oni su ono, a sada ne{to dru-
go. Za{to? Poku{avaju da izazovu sukob, strah kod na{ih koalicionih
partnera, da im ne bi slu~ajno radikali zabili no` u le|a. Nema ni{ta
od toga, kao {to nikada nismo bili fa{isti, kao {to nikada nismo bi-
li nedemokratski nastrojeni, tako nikada i ni po koju cenu ne}emo izda-
ti svoj narod i dr`avu, ne}emo biti nelojalni prema svojoj zemqi i ne-
}emo se staviti u slu`bu bilo koje strane sile. To jednostavno ne dola-
zi u obzir.
Ostajemo onakvi kakvi smo bili od kada smo formirali Srpsku radi-
kalnu stranku. Nekada nas je narod vi{e cenio, nekada mawe. Nekada je vi-
{e gra|ana za nas glasalo, nekada mawe. Mogu qudi da nas vole i da nas ne
vole, ali niko ne mo`e da ka`e da nismo dosledni i niko ne mo`e da ka`e
da ne govorimo onako kako mislimo ili da ne radimo onako kako govorimo.
Voditeq: Me|unarodna zajednica je ovoga puta sasvim uobi~ajeno re-
agovala, mo`e se pretpostaviti, sankcijama koje je najavila. Me|utim,
oni su u toj deklaraciji napisali da nema ni govora o “nezavisnoj repu-
blici Kosovo”. To je po prvi put u jednom zvani~nom dokumentu da se na
neki na~in osu|uje albanski terorizam.
Dr [e{eq: Osu|uje se samo verbalno i nema nikakvih sankcija prema
Albaniji. Svi znaju da Albanija {aqe teroriste u na{u zemqu, da na svo-
joj teritoriji ima centar za obuku terorista, i niko ni{ta ne preduzima.
Drugo, zapadne sile ka`u da ne dolazi u obzir nezavisno Kosovo, ali
ka`u – Kosovo federalna jedinica u okviru Jugoslavije. Znaju zapadne si-
le da sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova, ali `ele
da ga pretvore u federalnu jedinicu, da stekne dr`avne atribute, jer je
federalna jedinica prosta dr`ava unutar federacije kao slo`ene dr`a-
ve, i onda u perspektivi Albanci organizuju referendum i otcepe se. Ni-
ko ih vi{e ne mo`e spre~iti. To je su{tina ove politike zapadnih sila.
Voditeq: Zna~i, ne mo`e se apriori govoriti o nekoj kapitulaciji
Albanaca na Kosovu povodom tog mi{qewa me|unarodne zajednice da
nema ni govora o republici Kosovo?
835
 Dr [e{eq: Sve ono {to se de{ava na Kosovu de{ava se na podsticaj
zapadnih sila. Sve se to organizuje u inostranstvu. [ta je ciq Amerika-
naca? Da Srbiju svede na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka.
Prvo su nam oteli Republiku Srpsku Krajinu, pa jednu tre}inu Republi-
ke Srpske, pa ostatak Republike Srpske podveli pod svoju okupaciju, pod
okupaciju NATO-a, pa onda rade na razbijawu jedinstva Srbije i Crne
Gore. Sada bi da nam otmu Kosovo i Metohiju, posle toga bi na red do{la
Ra{ka oblast ili Sanyak, pa Vojvodina, i to je su{tina wihove politi-
ke. Mi smo to odavno prozreli, mi smo to odavno shvatili i ne mirimo
se sa tim, niti popu{tamo. Mnogo je te{ko da sve ovo izdr`imo, ali mo-
ramo izdr`ati, nemamo kud i nemamo izbora.
Voditeq: Da li najavqene sankcije odgovaraju, recimo, Slobodanu
Milo{evi}u?
Dr [e{eq: To govore i tvrde neke stranke iz koalicije “Zajedno”,
ali to nije ta~no. Ove sankcije ne mogu nikom biti poklon. One nemaju
pravnog osnova. One nisu opasne kao sankcije Ujediwenih nacija. Sank-
cije Ujediwenih nacija predstavqaju izvesnu pravnu zabranu. Neki Nem-
ci su i{li u zatvor zato {to su kr{ili sankcije Ujediwenih nacija. Ove
sankcije su jedna politi~ka igra, ali wihov psiholo{ki efekat za nas je
krajwe lo{, jer destimuli{u strane firme da se pojave na na{em tr`i-
{tu, da ula`u u na{u zemqu. To je ono {to je za nas lo{e. Te sankcije ome-
taju na{u privatizaciju i zato niko ne mo`e da ih `eli.
Voditeq: Upravo zbog toga ka`u da je to Milo{evi}u poklon, jer
Milo{evi} ka`e da ne `eli da do|e do privatizacije i transformacije
koja, u stvari, predstavqa neki vid kapitalizma. Koliko je to ta~no?
Dr [e{eq: Prvo, niko normalan u ovoj zemqi ne mo`e da izbegava
privatizaciju. Svakome je odavno jasno da bez privatizacije nema izlaska
iz ekonomske krize, a naj~istiji i najboqi oblik privatizacije jeste ka-
da na|emo stranog partnera koji }e otkupiti deo firme ili celu firmu,
kao pro{le godine kada je privatizovan deo dr`avne telefonske kompa-
nije. Kontrola je ostala na{a, a do{li smo do milijardu i petsto mili-
ona dinara. Ako se se}ate, mi radikali smo to podr`ali, iako smo pro-
{le godine bili opozicija. Mi smo samo kritikovali vlast zbog na~ina
raspolagawa tim parama, a privatizacija telefonske kompanije je bila
dobra i dosta novca se za to dobilo.
Mi sada moramo posti}i privatizaciju nekih zna~ajnijih firmi da
bi i to bio stimulans daqem prodoru stranog kapitala, da bi to vodilo
na{em ekonomskom ozdravqewu i da bi dr`ava stekla izvesnu koli~inu
zdravog novca i udovoqila svojim obavezama. Sve je boqe od {tampawa
novca, a mi od {tampawa novca be`imo kao od kuge. Zna~i, dovijamo se ka-
ko znamo i umemo da svoje dr`avne obaveze ispunimo bez dodatne emisije.
Voditeq: Ovim sankcijama najavqeno je zamrzavawe imovine.
Dr [e{eq: Ono {to nas sada najvi{e poga|a jeste destimulisawe
stranih firmi da ula`u u na{u zemqu. To je najte`e.
Voditeq: Predla`em da sada odgovorimo i na neka pitawa gledalaca,
s obzirom na to da ih ima prili~no. “Ho}e li se radikali povu}i iz Vlade
836
ukoliko se ne pove}a standard? Narod je na ivici katastrofe i kada }e se
ve} ne{to konkretno uraditi da se to oseti? Gra|ani imaju veliko povere-
we u radikale, nemojte ih izneveriti”, poru~uje gledalac Milan Jovanovi}.
Dr [e{eq: Ve} smo ne{to konkretno uradili i o tome sam govorio.
Ovo smawivawe stope doprinosa i poreza sa 26% je krupna stvar, i ona
}e se tek osetiti. To }e se osetiti razli~ito od firme do firme. Ne mo-
`emo mi svakoj firmi da nalo`imo – sada ste u{tedeli toliko i toli-
ko novca i morate pove}ati plate, morate zaposliti nove radnike. To je
sada stvar svake firme, ali da radnici znaju da je wihova firma oslobo-
|ena 26%, to jest 26 poena u odnosu na prethodno stawe, i tu sada ima ne-
ke mogu}nosti za pove}awe plata, za zapo{qavawe drugih radnika, za po-
boq{awe ukupnog polo`aja. Naravno, re~ je o onim firmama koje koli-
ko-toliko uspe{no posluju.
Kada je re~ o firmama koje po godinu-dve nemaju plata, onda ovo wima
sada nije bitno, ali zato mi moramo te firme {to pre privatizovati da
bi neko u{ao sa sve`im kapitalom, da ih obnovi, da krene sa proizvod-
wom. Ono {to nas sada najvi{e optere}uje jeste pitawe Kosova i Metohi-
je. Ova vlada ne}e pre`iveti eventualni gubitak Kosova i Metohije. Mi
Kosovo ne damo i svoju sudbinu smo vezali za o~uvawe Kosova i Metohije.
[to se ti~e `ivotnog standarda, ube|en sam da }emo ga poboq{ati.
Koliko? Odmah }u vam re}i. Ne mnogo, ne o~ekujte ~uda, ali }e do izve-
snog poboq{awa do}i i ono }e se sagledati onda kada ustalimo redovni-
ju isplatu penzija, kada re{imo problem zaostalih dugovawa, kada po~-
nemo da re{avamo problem stare devizne {tedwe i kada otvorimo neke
druge resurse. Recimo, ve} mesec i po dana mu~imo muku da zavr{imo
evidenciju imovine Republike Srbije, kako bismo deo te imovine mogli
da prodamo i tim novcem da izmirujemo ove obaveze. Skoro polovina op-
{tina u Srbiji nije dostavila evidenciju imovine i sada tra`imo vari-
jantu da op{tinama koje nisu dostavile evidenciju jednostavno ne damo
novac iz buyeta dok tu obavezu ne ispune. Oni tra`e novac, a mi }utimo.
Nema tu sada nekog bogzna kakvog zakonskog upori{ta, ali ako mi }uti-
mo i ne damo novac, onda oni moraju da zavr{e tu svoju obavezu. Dokle }e-
mo da ~ekamo da se to zavr{i?
Ja ne znam kako stoji stvar sa Bajinom Ba{tom, ali zaista ima mno-
go op{tina u Srbiji koje to nisu uradile. Mi bez toga ne mo`emo krenu-
ti daqe. Pogotovo to nisu sve beogradske op{tine uradile, a u Beogra-
du ima najvi{e dr`avne imovine i najvi{e bi te imovine moglo da se
proda. Mo`da je re~ o placevima za individualnu stambenu izgradwu, za
privrednu izgradwu, o reprezentativnim objektima, zgradama koje nisu
neophodne za funkcionisawe dr`ave i tako daqe.
Voditeq: Predla`em da ukqu~imo gledaoca koji je na vezi. Dobro
ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e. Ja sam Milovanovi} Milovan, penzioner. Hteo
bih gospodinu [e{equ da postavim par pitawa, ako je mogu}e. Prvo se za-
hvaqujem na wegovom dolasku ovde. Drugo, nisam ~lan Srpske radikalne
stranke, ali sam ipak za wega glasao iz vi{e razloga. Hteo sam da zamolim
837
gospodina [e{eqa – prvo, {aqem jedan li~ni dopis na wegovu adresu pot-
predsednika Vlade sa molbom da ga razmotri i pomogne meni kao penzio-
neru, a i mojim kolegama penzionerima iz “Pirotehnike”, koji na`alost,
bedno `ive. Penzija je mala, mi smo bili terenci i terenski zadatak nas
je uni{tio. Prvo, da mi odgovori na op{iran dopis koji budem poslao.
Voditeq: Da li }ete odgovoriti na dopis?
Dr [e{eq: Odgovori}e slu`ba. Ja svaki dan dobijam po nekoliko
stotina pisama i postoji slu`ba koja odgovara ili prosle|uje nadle-
`nim organima, jer je veliki broj tih pisama upu}en nenadle`nom orga-
nu. U svakom slu~aju, svako pismo se ~ita i sa wim se postupa u skladu sa
pravilima kojima se slu`ba rukovodi. Na`alost, ja ne mogu da ~itam sva
pisma koja mi sti`u. Ne mogu bukvalno fizi~ki to da obavim, jer je pi-
sama uvek vi{e nego {to se mo`e pro~itati u toku 24 sata.
Voditeq: Da li ste imali jo{ neko pitawe?
Gledalac: Opet bih zamolio gospodina [e{eqa da pomogne bednim
radnicima, penzionerima i bednoj deci, jer se vidi kako se dobijaju plate,
penzije i de~ji dodaci. To je bruka i sramota za Vladu, za dr`avu i za sve.
Dr [e{eq: Mi sada tra`imo varijantu kroz proces privatizacije
da nadoknadimo zaostale penzije i zaostale de~je dodatke. Imamo jednu
od ideja koju }u sada izlo`iti. Ako uspemo da prodamo nekoliko krupnih
firmi, taj novac }emo da ulo`imo u Elektroprivredu, jer su Elektro-
privredi neophodni remonti. Hidrocentrale su i u dobrom stawu kakve
su termocentrale, zatim prenosne mre`e, poboq{awe prenosne mre`e,
trafo stanice itd. Tu treba ogroman novac i trebalo bi nam vi{e od mi-
lijardu maraka. Upravo milijardu maraka duguje dr`ava penzionerima i
deci. Ta~nije, oko {est milijardi dinara.
Ako mi uspemo da prodamo jedan broj fabrika za milijardu maraka,
onda bismo te pare ulo`ili u Elektroprivredu, a penzionerima i rodi-
teqima male dece bismo dodelili nov~ane bonove, recimo za pla}awe
elektri~ne energije, a onda penzioneri mogu narednih nekoliko meseci
sa svoje dve i po zaostale penzije da izmiruju ra~une za struju sebi i svo-
jim uku}anima, svojoj porodici. Tako bi isto mogli i roditeqi koji pri-
maju de~je dodatke. Zna~i, da jednim potezom napravimo tri stvari. Da
privatizujemo fabrike, da taj novac ulo`imo u Elektroprivredu, jer je to
neophodno, jer je u kriti~nom stawu, a da izmirimo zaostale penzije i za-
ostale de~je dodatke, i da penzioneri i roditeqi sa malom decom mogu ne-
koliko narednih meseci da pla}aju ra~une za struju. To je na~in da Elek-
troprivreda vrati ovo {to smo ulo`ili. To bi bila jedna od varijanti.
^itav niz drugih varijanti razmatramo, i sa starom deviznom {tedwom i
sa nekim drugim oblicima imovine, naplate poreza, taksi i sli~no.
Voditeq: Ovaj prvi deo emisije bio je posve}en na neki na~in radu
Republi~ke vlade, a sada bismo se preselili na Kosovo, odnosno, na aktu-
elnu situaciju. Pretpostavqam da }e ve}ina pitawa biti vezana za ta de-
{avawa. Imamo li rat na Kosovu ili ne?
Dr [e{eq: Nemamo rat. Imamo intenzifikovan terorizam i sa tim
terorizmom se uspe{no nosi na{a policija, a i vojska na granicama na-
838
{e zemqe, jer teroristi poku{avaju ilegalno da se ubace iz Albanije.
Do sada su na{i organi bezbenosti veoma uspe{ni, a nadam se da }emo u
dogledno vreme biti u stawu da uni{timo terorizam.
Voditeq: Evidentno je da se sukobi {ire i pribli`avaju Pri{ti-
ni, kao najve}em centru u tom regionu.
Dr [e{eq: Kada ka`ete sukobi, to asocira na gra|anski rat. Ovo je,
ipak, terorizam. Zapadne sile bi htele da predstave kao da je ovo ne{to
drugo, da bi to bila osnova za wihovo me{awe. Ovo je ~ist terorizam.
Na{a policija je imala pre dva meseca veoma uspe{nu akciju i uni{te-
na je glavna teroristi~ka banda, ~iji je vo|a bio Adem Ja{ari, i posle
toga teroristi se vi{e nikada ne}e oporaviti. Ono {to oni sada rade
deluje mi, ipak, kao da su nervozni i u izvesnoj panici. Po~eli su da ubi-
jaju svoje sunarodnike, lojalne [iptare, i ve}i broj je ubijen.
Voditeq: Ho}e li se ta tendencija nastaviti?
Dr [e{eq: Ho}e jo{ izvesno vreme, ali mislim da }emo narednih
meseci biti u stawu da to suzbijemo do kraja.
Voditeq: Ministar odbrane Gr~ke ka`e kako bi Kosovo moglo da se
pretvori u krizu goru od Bosne. Da li je to izvesno?
Dr [e{eq: Moglo bi, ali se mi nadamo da ne}e. Trudi}emo se da se to
ne desi. Ne mo`e se apsolutno iskqu~iti nijedna varijanta, ali mi ovoga
puta imamo nagomilano iskustvo i spremni smo za te eventualnosti.
Voditeq: Da li ova kriza na Kosovu mo`e dovesti do konfrontaci-
je saveznika Atlanskog pakta? Recimo, Gr~ke i Turske.
Dr [e{eq: To su neke daqe spekulacije, i to je malo realno i malo
verovatno.
Voditeq: U poseti nam je ponovo bio Holbruk, a sami Amerikanci
tvrde da su wegova misija i Gelbardova – vatrogasne misije. To je na ne-
ki na~in posledwe upozorewe i posledwa {ansa. Ukoliko mi ne `elimo,
i rekli smo “ne” na referendumu, zbog ~ega gospodin Milo{evi} uop{te
razgovara sa wima, i zbog ~ega razgovara ~etiri i po sata?
Dr [e{eq: Amerikanci nikada nisu bili vatrogasci. Uvek su oni
potpirivali ratne po`are. Takav je slu~aj i na Balkanu. Oni jo{ nisu
kroz svoje zube procedili da je Oslobodila~ka vojska Kosova terori-
sti~ka organizacija. Drugo, za{to Milo{evi} da ne razgovara? Jedno je
razgovarati, a drugo prihvatiti strano posredovawe ili arbitra`u.
Razgovarati treba sa svima, ali da nas neko dovede za pregovara~ki sto
sa [iptarima i da on predsedava, da nam on postavqa pravila tih razgo-
vora, to ne mo`e. Ako mi vodimo dijalog sa [iptarima, niko drugi nema
{ta da tra`i za tim stolom. Ne prihvatamo me|unarodnu arbitra`u, i
to je strano me{awe, ali mi nemamo ni{ta da krijemo u pogledu onoga
{to se de{ava u na{oj zemqi. Recimo, ja sam primio izaslanika rumun-
skog ministra inostranih poslova i u tan~ine mu objasnio situaciju u
na{oj zemqi. Za{to bismo mi to krili?
Voditeq: ^im Holbruk dolazi ovde, to ukazuje na ozbiqnost situa-
cije.
Dr [e{eq: To ukazuje kakvi su ciqevi Amerike, ne na ozbiqnost si-
tuacije. Ovu situaciju je Amerika proizvela podsticawem {iptarskog
839
separatizma i terorizma. Oni tretiraju Ibrahima Rugovu kao predsed-
nika republike. Prenosite “Glas Amerike” i vidite kako se pona{a zva-
ni~na Amerika. “Glas Amerike” nije informativna agencija. To je pro-
pagandno sredstvo psiholo{kog ratovawa. “Glas Amerike” se ne finan-
sira od svog rada, nego iz ameri~kog buyeta. To je jedna stavka koja ide za
finansirawe obave{tajnih slu`bi i odnosi se na “Glas Amerike”. “Glas
Amerike” sledi tu ameri~ku liniju, tu ameri~ku politiku i ~esto lan-
sira izmi{qotine, la`i. Nijedna zapadna zemqa nema program na na{em
jeziku zato {to ima ekonomski interes, komercijalni interes, ima samo
propagandni interes, psiholo{ki interes da pritisne, da na{e stanov-
ni{tvo indoktrinira. To isto rade Amerikanci. Stav wihove vlade se
vidi kroz to pona{awe “Glasa Amerike”.
Voditeq: Opet bih se vratila na Holbruka. Poznato je kakvu je on
ulogu imao u Dejtonskom sporazumu. Kakvu }e on ulogu sada imati?
Dr [e{eq: Ne}e imati nikakvu ulogu, jer mi ne prihvatamo strano
posredovawe.
Voditeq: “Jeste li zadovoqni ulaskom u Vladu?”
Dr [e{eq: Taj smo ciq u Srbiji ostvarili. Nismo ba{ u potpuno-
sti, onako kako smo `eleli, jer smo `eleli da sami osvojimo vlast, ali
smo osvojili vlast u koalicionom sporazumu sa drugim strankama. Sada
nam preostaje da osvajamo saveznu vlast, da osvajamo vlast u Crnoj Gori,
da osvajamo vlast na lokalnom nivou, da osvajamo vlast u Republici Srp-
skoj. Mi `elimo svuda da budemo na vlasti.
Voditeq: Zahvaqujem na odgovoru. Imamo jednog gledaoca na vezi.
Izvolite, postavite pitawe, kratko i jasno.
Gledalac: Dobro ve~e, penzioner iz Bajine Ba{te. Pozdravqam go-
spodina [e{eqa i imam jedno pitawe: da li je dobro da pregovara~ka
grupa ide na noge [iptarima, na Kosovo, ve} trinaesti put, ne znam ko-
liko, a oni da ne do|u u Beograd? Pa, vaqda, uvek ide Muhamed brdu, a ne
brdo Muhamedu.
Dr [e{eq: Kad se ka`e “ako ne}e breg Muhamedu, ho}e Muhamed bre-
gu”, polazi se od toga da je Muhamed bar malo pametniji od brega. U ovom
slu~aju imamo interesa da neprekidno nudimo dijalog. To je za nas jak ar-
gument. Kada se suprotstavqamo zapadnim silama, stranom me{awu, ka-
`emo – mi ho}emo dijalog, ho}emo razgovore. Oni odbijaju. Ho}emo raz-
govore o svim pitawima.
I, drugo, [iptari ne}e, ali mi odgovaramo, sa Romima ili Cigani-
ma razgovaramo, sa muslimanima, razgovaramo sa Turcima, razgovaramo
sa Egip}anima. Ima tamo nekih koji se i Egip}anima nazivaju. Znate,
razgovaramo sa wima. Danas je na{a delegacija izlo`ila osnove statu-
tarne odluke za Kosovo i Metohiju. Imamo varijantu Skup{tine Kosova
i Metohije sa {est ve}a, sa {est domova. Srbi i Crnogorci jedan, Alban-
ci drugi, Turci tre}i, muslimani ~etvrti, Romi peti i svi ostali {esti.
Da ne mo`e niko nikoga da nadglasava. Ako se dogovore, vlast mo`e da
funkcioni{e, a ako se ne dogovore, onda }e vlada da preuzme wihove in-
gerencije. Kao {to je i sada slu~aj.
840
Voditeq: Stiglo je nekoliko pitawa. “Bilo je obe}awa – ako do|ete
u vladu da }ete ukinuti sve takse, zatim taksu za utro{enu elektri~nu
energiju. Ho}ete li odr`ati to obe}awe?”, pita vas jedan gledalac.
Dr [e{eq: Nikada nismo obe}avali da }emo ukinuti sve takse. Ne-
ma dr`ave na svetu koja je ukinula sve takse i sve poreze. Osim mo`da
Ujediwenih Arapskih Emirata, i sli~nih petrolejskih dr`ava.
Voditeq: “Da li ste mo`da u predizbornoj kampawi imali svog dvoj-
nika, jer ovaj sada{wi, potpredsednik, uop{te ne li~i na onog [e{eqa
koji se borio da doka`e ovom narodu, koji nije hteo da shvati, da je on bio
desna ruka Milo{evi}u.” Da li razumete ovo pitawe?
Dr [e{eq: Borio sam se da narod shvati da sam ja bio desna ruka
Milo{evi}u? Nisam to ba{ najboqe razumeo.
Voditeq: Nisam ni ja, moram priznati. “Kakve ste kriterijume ima-
li kada ste odre|ivali ministre iz svoje stranke, kada, na primer, jedan
ministar industrije Luka Mitrovi}, nije radio u privredi, a gospodin
[e{eq ka`e da su to izuzetni qudi koji znaju svoj posao da rade?”, pita
Dragan, gledalac.
Dr [e{eq: A za{to bi morao da radi u privredi? Ima odgovaraju-
}i fakultet, ima dobro obrazovawe, sposoban je i razume se u te stvari.
Voditeq: Opet imamo gledaoca. Dobro ve~e, izvolite.
Gledalac: Dobro ve~e, Gligorijevi} Mirko, penzioner iz Bajine Ba-
{te. Hteo sam samo da pitam gospodina [e{eqa da li }e ne{to biti od
onih bonova {to je obe}ao da }emo dobiti da bismo mogli platiti stru-
ju, ili grejawe. Ina~e, ja imam penziju svega 450 dinara, iz dva dela, i ne
mogu `iveti.
Dr [e{eq: Ve} sam govorio o tome. Verovatno se gospodin kasno
ukqu~io u emisiju. Ja sam o tome ve} govorio. Da bismo to postigli, mo-
ramo da na|emo kupca za neke na{e fabrike, da otprilike obezbedimo
milijardu maraka, da taj novac ulo`imo u Elektroprivredu, a u tolikoj
vrednosti koliko dr`ava duguje penzionerima i na osnovu de~jih dodata-
ka da isplatimo bonove i da penzioneri i roditeqi sa malom decom mo-
gu u narednih nekoliko meseci, dok ne potro{e te bonove, da pla}aju ra-
~une za struju. To bi, dakle, bila ta na{a varijanta na kojoj radimo, ali
mo`emo je realizovati onda kada zakqu~imo kupoprodajni ugovor za je-
dan ve}i broj firmi, i do|emo do milijarde maraka.
Voditeq: Evo, gledalac Markovi} vas pita: “Kada }emo mi, obi~ni
gra|ani, mo}i osetiti neku korist od va{eg ulaska u Vladu?”
Dr [e{eq: Rekao sam ve}, nedavno smo osetili korist obarawem sto-
pe doprinosa i poreza na plate za 26%. To je ve} velika, opipqiva korist.
Voditeq: “Da li i daqe smatrate va{eg predsednika Marjanovi}a
lopovom, kao {to ste ga pre nazivali, ali dok niste u{li u Vladu?”, pi-
ta isti gledalac Markovi}.
Dr [e{eq: Kao opozicioni politi~ari `estoko smo napadali vlast.
Vlast je nas progonila. Ja sam kao politi~ar {est puta u zatvoru bio. Od
toga, ~etiri puta pod socijalisti~kim re`imom u Srbiji i, naravno, mi
tu vlast nismo {tedeli. @estoko smo udarali onako po ~elu. Me|utim, za
841
nas je sada 24. mart nulta ta~ka. Mi smo sklopili jedan sporazum. Spora-
zum se zasniva na kompromisima, na pronala`ewu minimuma zajedni~kih
programskih ciqeva, i mi sada moramo da delujemo kao jedan tim. Ne sme-
mo vi{e da raspravqamo {ta je ko kome rekao ranije, {ta je ko kome ura-
dio. Mi sad, od 24. marta, moramo samo budu}nost da gledamo, da pamtimo
iskustva iz pro{losti. Ovo {to se ranije de{avalo, to ostaje istori~ari-
ma. To ne}e biti zaboravqeno. Znate, istori~ari daju svoje procene, ko je
kada bio u pravu, ko nije, ko je kakav potez povla~io, i sli~no.
Voditeq: Gledalac Zoran pita: “Da li }e Kosovo ostati u Srbiji i
da li je to jo{ jedna mu}ka Milo{evi}eva, ili je to ve} sve prodato?”
Dr [e{eq: Prodato sigurno nije. Mislim da nije nikakva mu}ka. Jer
da su hteli da mu}kaju, socijalisti ne bi u{li u koaliciju sa radikali-
ma, nego sa onima koji su prvo za strane posrednike, pa su na referendu-
mu protiv stranog me{awa, pa sad opet tra`e Gonzalesa, itd. Vi znate ko-
ji su to. A oni koji ~vrsto zastupaju srpski nacionalni interes od po~et-
ka, a sad su postali partneri socijalistima u Vladi narodnog jedinstva,
dodatna su garancija da oko Kosova ne}e biti nikakvog mu}kawa. Zna~i,
i socijalisti i JUL su pokazali zajedno visok stepen odlu~nosti, samim
tim {to su hteli sa nama u koaliciju.
Voditeq: “[ta }e biti sa bora~kim dodatkom koji je ukinut marta
1997. godine, po{to je donet novi zakon o bora~kim pitawima?”, pita
gledalac iz Roga~ice.
Dr [e{eq: Danas je donesen novi zakon koji dosta solidno obezbe|u-
je i bora~ku za{titu i invalidsku za{titu, za{titu dece palih boraca, i
taj zakon je izglasan i u jednom i u drugom ve}u. Dakle, po~e}e da se prime-
wuje za koji dan, kada se objavi u Slu`benom listu. Ne}e to do kraja re{i-
ti status boraca, jer su opet ti iznosi premali za normalan `ivot, pogo-
tovo kad je re~ o invalidima, rawenicima, deci palih boraca, ali u sva-
kom slu~aju je solidno razre{en taj status. Ono na {ta smo mi imali pri-
medbe, to su neke ranije privilegije na osnovu spomenica, na osnovu odli-
kovawa, na osnovu u~e{}a u [panskom ratu, u Gr~kom ratu, itd.
Voditeq: Evo, stiglo je jo{ jedno pitawe iz tog domena: “Za{to je
Leposava Mili}evi} postala ministar za bora~ka i socijalna pitawa,
kada su nam za vreme wenog mandata uzeli de~je dodatke?”
Dr [e{eq: Mi smo, u koalicionoj vladi, uva`avali jedni druge kao
koalicione partnere i nismo se ni u ~ije kadrovsko re{ewe me{ali, ni-
ti su se drugi me{ali u na{a kadrovska re{ewa. Mi smo polazili od to-
ga da i Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije, Jugo-
slovenska levica, u ovu vladu ulaze sa najkvalitetnijim qudima koje ima-
ju na raspolagawu.
Voditeq: Jedan gledalac pita: “Do kada }e Mirko Marjanovi} biti u
Vladi i do kada }e obmawivati ovaj na{ bedni narod?”
Dr [e{eq: Dok traje ova vlada. A {to se ti~e obmawivawa, ne znam
o kakvom je sada obmawivawu re~. Podaci od 24. marta ni u kom pogledu
nisu ih obmawivali, govorili smo istinu, govorimo otvoreno, i daqe go-
vorimo otvoreno o svim problemima sa kojima se suo~avamo, o potezima
koje sada vr{imo i o potezima koje planiramo.
842
Voditeq: “[ta mislite o poskupqewima struje i pretplate za tele-
viziju? Da li zavla~ite narodu ruke u yep, a ne znate i ne pitate da li
narod ima?”
Dr [e{eq: U pitawu je novi zakon o informisawu koji }e obuhva-
titi problematiku dr`avne televizije i bavimo se mi{qu, vide}emo, to
}e jo{ biti u Vladi usagla{avano, da se fiksira iznos takse za televi-
ziju i da bude mawi nego {to je sada, a {to se ti~e poskupqewa struje,
ono je zaista minimalno. Devet i po posto nije veliko poskupqewe, a do
posledweg momenta gr~evito smo se borili, jer je Elektroprivreda Sr-
bije tra`ila 30 odsto, i vr{eni su neki pritisci na Vladu. Da ni u jed-
noj varijanti ne pre|e 10 odsto, za to smo se borili i istrajali do kraja
i poskupqewe je od 9,5 odsto. Poskupqewe je bilo neophodno zbog remon-
ta u Elektroprivredi. Znate, ako sada Elektroprivreda ostane bez para,
onda }e biti nesposobna da pove}anu potro{wu struje zadovoqi u svojim
kapacitetima u zimskom periodu.
Drugo, u jednom periodu prethodna vlast je ve} postigla prosek
evropske cene struje. To je ne{to oko 5 centi, oko 8 pfeniga po kilova-
tu, a sada je na{a cena 2,5 dolarska centa, tako da imamo najni`u cenu
struje u Evropi. Naravno, odmah se mo`e re}i – imamo i veoma nizak `i-
votni standard i prose~ne plate, ali kada se nabavqaju neki ure|aji, ili
se nabavqa neka oprema za termocentrale, za druge elektroprivredne
objekte, obi~no se to nabavqa za devize, i onaj ko nam to prodaje ne pita
kolike su plate u na{oj zemqi, nego ima neku svetsku cenu. I ta cena mo-
ra da se plati. Odnosno, mora da se na|e novac za Elektroprivredu i uko-
liko mi uspe{no re{imo taj problem nekom masovnijom privatizacijom
dru{tvenog sektora, ima}emo mogu}nost i da pametnom raspodelom nov-
ca zadovoqimo sva potra`ivawa i svoje obaveze. Ako nam zapadne sile
spre~e privatizaciju, i ako ove sankcije budu u tom pravcu do kraja usme-
rene, mi }emo onda morati da se dovijamo i da unutra{wim snagama re-
{avamo sve ove probleme. I kada idemo na poskupqewa, idemo zaista na
minimalna poskupqewa.
Voditeq: Da li jo{ uvek imate ~in vojvode?
Dr [e{eq: Da, imam. To su neke spekulacije. Znate, Dra{kovi} je
nedavno poslao jednu novinarsku ekipu koja je ostala anonimna i ako ste
videli nedavno, to su slali po raznim televizijama u unutra{wosti. Ne
bi me iznenadilo da je i kod vas do{ao taj intervju koji su uradili sa voj-
vodom \uji}em u Kaliforniji. Uop{te se nisu videli voditeqi emisi-
je, skrivali su se, vaqda, zbog stida, zbog onoga {to su uradili. Jednog 91-
godi{weg ~oveka su na neki na~in izvrgli ruglu kroz tu emisiju. To zva-
we ostaje dok sam `iv. Niko mi ga ne mo`e uskratiti. Jer ja sam najsta-
riji po zvawu u otaybini, ~ovek sa tim zvawem najstariji po vremenu do-
bijawa, i progla{avao sam nove vojvode, ~etni~ke, tako da mi to niko vi-
{e ne mo`e uzeti. Dok sam `iv – to mi ostaje.
Voditeq: Naravno, kasnije }emo odgovarati na pitawa gledalaca, a
sada }emo da se vratimo na temu koju smo zapo~eli, a to je Kosovo. Koli-
ko, po va{oj proceni, ima oru`ja na Kosovu?
843
 Dr [e{eq: Oru`ja ima mnogo, i dolazilo je raznim kanalima. I
srpski {verceri su dosta oru`ja prodali.
Voditeq: Drugo pitawe je: koliko je jugoslovenska mafija imala ve-
ze sa tim i pomagala u naoru`avawu Albanaca?
Dr [e{eq: Ne, nema, ali u posledwe vreme kanali su uglavnom pre-
ko jugoslovensko-albanske granice. Oru`ja ima mnogo, i uglavnom je to
pe{adijsko oru`je, ali nema dovoqno onih koji bi nosili to oru`je i ko-
ristili ga. Jer ve}ina [iptara se ustru~ava od u~e{}a u otvorenim oru-
`anim akcijama. Svesni su {ta mogu da izgube. Wihov `ivotni standard
na Kosovu je neuporedivo vi{i nego u Albaniji. A videli su kako izgle-
daju spaqena sela, poru{eni gradovi, izbegli~ke kolone. Zbog toga je za-
padnim silama veoma te{ko da [iptare dignu na ustanak. Ina~e, to su
one `elele odavno, da se [iptari masovno dignu na ustanak. A ono {to
je nama sada va`no, to je jedna diferencijacija, {to ozbiqnija, izme|u
lojalnih [iptara i onih koji su separatisti~ki usmereni.
Voditeq: Mo`ete li da objasnite i meni i gledaocima: ko su Alban-
ci, a ko su [iptari? Po{to se ~esto ~uje – kosovski Albanci, kosovski
[iptari.
Dr [e{eq: To su dva termina za isti pojam. [iptar na albanskom je-
ziku zna~i Albanac. [}ipetarija se zove Albanija na albanskom jeziku.
Tu nema nikakve razlike. Jedan narod ima nekoliko termina, [iptari,
Albanci, Arbanasi, Arnauti. Sve je to isti narod, s tim {to kod nas po-
stoji nacionalna mawina, a matica tog naroda `ivi u Albaniji.
Voditeq: Dakle, ona konstatacija da su Albanci qudi koji `ive na Ko-
sovu, a [iptarima se nazivaju qudi koji `ive u Albaniji, to nije ta~no?
Dr [e{eq: Ne, ne, to su ~etiri termina za isti pojam i ni{ta vi{e.
Ne mo`e se re}i da su Ma|ari qudi koji `ive u Ma|arskoj, kada ima Ma-
|ara i u na{oj zemqi i u nekim drugim dr`avama. Biti Ma|ar zna~i pri-
padati jednoj naciji, a ne `iveti u Ma|arskoj. Kao {to nije Srbin ~ovek
koji `ivi u Srbiji, Srbin je ~ovek koji pripada srpskoj naciji, bez obzi-
ra gde `ivi. Ili ako `ivi u Srbiji, da je samim tim Srbin. Znate, u Sr-
biji mo`e da `ivi Albanac, Ma|ar, Bugarin...
Voditeq: Da li smatrate da je Oslobodila~ka vojska Kosova neo-
zbiqna vojna formacija, kako ka`e Mahmut Bakali?
Dr [e{eq: Nema nikakve vojne formacije, ona je ozbiqna terori-
sti~ka organizacija.
Voditeq: A, s druge strane, Fatos Nano tvrdi da su u tu Oslobodi-
la~ku vojsku Kosova ukqu~eni o~ajnici, kako ka`e, i provokatori. Neka
vrsta...
Dr [e{eq: Ne verujem da su provokatori – da su o~ajnici, jesu. Jer
ovo ubijawe sopstvenih sunarodnika govori o o~ajawu koje ih je zahvati-
lo. A o~ajni~ki se pona{ao i Adem Ja{ari kada je po~eo da likvidira
pripadnike svoje porodice, ubio je li~no svog sinovca. Nije dao civili-
ma da iza|u, `enama sa decom nije dao da napuste deo opkoqene ku}e, u ko-
joj su se zabarikadirali i pretvorili je u tvr|avu. Na{a policija je vi-
{e puta pozivala da se puste civili i garantovala im slobodan prolaz,
ali im Ja{ari nije dao i mnogo su {iptarski teroristi civila ubili.
844
Voditeq: U ovim sukobima na Kosovu, za koje vi ka`ete da nisu suko-
bi....
Dr [e{eq: Nisam rekao da nisu sukobi. Znate, kada se ka`e...
Voditeq: Da su to teroristi~ke akcije...
Dr [e{eq: To su teroristi~ke akcije, teroristi~ki akti, terori-
sti~ki napadi. Znate, kada govorite o sukobima, onda mo`ete da treti-
rate dve ravnopravne strane u sukobu. Ovde je sukob izme|u regularne dr-
`ave, policije, vojske i terorista. I re~ je o pojavi teroristi~kih aka-
ta koje na{a policija nastoji da suzbije.
Voditeq: I povremeno Vojska Jugoslavije?
Dr [e{eq: Vojska Jugoslavije samo na grani~nim prelazima.
Voditeq: A da li }e u me|uvremenu, recimo, biti sazvan Vrhovni sa-
vet odbrane? Da li ima uslova za to?
Dr [e{eq: Znate, uslova uvek ima, ali postavqa se pitawe da li
ima potrebe, a o potrebi sazivawa Vrhovnog saveta odbrane odlu~uje is-
kqu~ivo predsednik Savezne Republike Jugoslavije, to je wegova ustav-
na nadle`nost. I niko ne mo`e da mu nalo`i sazivawe sednice ako on
smatra da ne treba.
Voditeq: Predla`em da nastavimo da odgovaramo na pitawa gleda-
laca. Slobodan Pej~i}, ~lan Srpske radikalne stranke iz Bajine Ba{te
pozdravqa vas i pita: “Kome da se obratimo kad dr`avni organi ne rea-
guju vi{e godina na kriminalne radwe pojedinaca u privredi, a ina~e
obratili smo se kao radnici 1994. godine Ministarstvu pravde, Mini-
starstvu unutra{wih poslova, Ministarstvu finansija i Javnom tu`i-
la{tvu, ali do danas ni{ta nije preduzeto. Posedujemo dokazni materi-
jal koji je delimi~no objavqen na lokalnoj televiziji. Zbog spre~avawa
tih kriminalnih radwi, ja sam jedan od radnika koji je dobio otkaz.”
Dr [e{eq: Tu mora da reaguje policija i finansijska policija. Wi-
ma se podnose prijave. To su organi otkrivawa, a ako organi otkrivawa
zakqu~e da postoji osnov za krivi~no gowewe, onda podnose prijave nad-
le`nom javnom tu`iocu. E, sad ne znam o kakvom se konkretnom proble-
mu radi i za{to policija nije preuzela deo iz svoje nadle`nosti.
Voditeq: Pretpostavqam da }ete mo`da i ostvariti neki kontakt
sa wim, sa va{im ~lanovima i sa Srpskom radikalnom strankom iz Baji-
ne Ba{te.
“[ta Vlada mo`e da uradi, i na{ ministar, oko ni{kih cigareta
kojih nema?”
Dr [e{eq: Evo {ta je problem sa ni{kim cigaretama. Prvo, ~uli
ste za tu veliku kriminalnu aferu. Uhap{en je i Smiqko Kosti}, biv{i
generalni direktor Duvanske industrije Ni{. Zakazano mu je ve} i su|e-
we. Postoji osnovana sumwa da je ukrao ogromnu koli~inu novca, organi-
zovao {vercerske kanale itd. U samoj fabrici sada je sre|eno stawe.
Kompletna dnevna proizvodwa istog dana se proda, sve obaveze prema dr-
`avi plate se ve} u fabri~kom krugu. I cigarete napuste fabriku. A on-
da, kupci cigareta, koji su platili poreze, akcize, sve obaveze, jedno-
stavno sklone te cigarete. Sklone ih u magacine, pa ili ih ~uvaju do po-
845
skupqewa, ili idu sa wima na crno tr`i{te. Prose~na cena paklice ci-
gareta je negde sada oko ~etiri dinara, zvani~na, a nigde u prodaji ne mo-
`ete da je na|ete po toj ceni. Na crno se prodaju po sedam dinara. Neka
je, recimo, dinar po paklici onome ko prodaje, dva dinara razlike neko
uzima kao ekstraprofit. E, to je ono {to moramo da suzbijemo.
Moramo obezbediti da cigarete iz fabrika idu u prodajnu mre`u po
onim cenama koje je dr`ava odredila, i da dr`ava ima monopol nad pro-
izvodwom cigareta. To je tradicionalno monopolska roba.
Voditeq: “Da li }ete dati ostavku ukoliko Milo{evi} prihvati da
Gonzales posreduje u re{avawu Kosova?”
Dr [e{eq: Bilo kakav posrednik da do|e, bilo kakvo posredovawe
da se slu~ajno prihvati – odmah bih podneo ostavku. Pazite, ali posredo-
vawe. [to ne zna~i da bi nama smetalo da bilo ko do|e u na{u zemqu. Jer
jedan va{ gledalac je poku{ao, recimo, da predstavi kao da Holbruk i
Gelbard posreduju. Ne. Nema tu nikakvog posredovawa, oni samo razgova-
raju. Znate {ta je opasno, kada nastaje posredovawe? Kad se za istim sto-
lom pojave predstavnici [iptara, predstavnici Vlade Srbije i strani
posrednici. To je posredovawe. Ovako, razgovaraju samo s wima. Nema ni-
{ta od toga. Mogu Srbima da razjasne neke stvari, da nam prenesu neku
poruku i mi preko wih [iptarima, ali to nije posredovawe u smislu me-
|unarodnog javnog prava.
Posredovawe uvek vodi arbitra`i i, eventualno, na{em pot~iwavawu
tu|oj voqi. To ne dolazi u obzir. Ne mo`e niko da kreira sudbinu na{e dr-
`ave i weno unutra{we ure|ewe. Niko ne mo`e da kreira na~in re{ava-
wa na{ih unutra{wih problema. A mi javno pozivamo sve, u celom svetu,
da ka`u {ta je to {to je u me|unarodnim javnim dokumentima propisano
kao pravo nacionalnih mawina a da se u na{oj zemqi ne po{tuje.
Spremamo jedno specijalno izdawe “Velike Srbije” u kome }emo ob-
javiti sva relevantna dokumenta Ujediwenih nacija, Konferencije o
evropskoj bezbednosti i saradwi i Saveta Evrope, o nacionalnim mawi-
nama, i javni poziv vladi Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Ujediwenog
Kraqevstva Velike Britanije i Severne Irske, Republike Francuske,
Savezne Republike Nema~ke i Republike Italije. [ta je to {to ti doku-
menti propisuju a u na{oj zemqi ne postoji? Da se izjasne. Ali oni ne}e
da se izja{wavaju o tom pitawu, nego ka`u: treba da razgovarate. Mi ho-
}emo da razgovaramo, ali [iptari ne}e. Ali do}i }emo mi da vam to or-
ganizujemo. E, ne}ete nam vi organizovati. To je su{tina.
Voditeq: Gledalac Pe{i} vas pita: “Kada ka`ete da nije mu}ka Mi-
lo{evi}eva oko Kosova, za{to ne zamolite gospodina Milo{evi}a da na
televiziji pro~ita sadr`aj Dejtonskog sporazuma koji je potpisao? I da
li uop{te znate sadr`aj Dejtonskog sporazuma?”
Dr [e{eq: Za{to bih ja molio Milo{evi}a da ~ita na televiziji
sadr`aj Dejtonskog sporazuma? A list “Na{a borba”, u svom specijalnom
izdawu je objavio sve dejtonske sporazume. Ko god je `eleo to da ~ita, mo-
gao je da pro~ita. Tu se Kosovo jednostavno ne spomiwe. Dejtonski spora-
zumi se odnose na teritoriju biv{e Bosne i Hercegovine i to je sve. Dej-
846
tonski sporazumi su tamo i realizovani, a sad zapadne sile pribegavaju
reviziji na srpsku {tetu. Mnoge stvari koje oni sada sprovode nisu pred-
vi|ene Dejtonskim sporazumom i suprotne su mu.
Voditeq: Dakle, mnogo su tra`ili. Tra`ite sve i tra`ite od svako-
ga, pa eto, recimo, i Svetozar Marovi} je tra`io od Milo{evi}a da sa-
zove Vrhovni savet odbrane. Me|utim, vi rekoste malo~as, da to samo on
mo`e na svoju inicijativu.
Dr [e{eq: A mo`e i Marovi} da tra`i, mo`e da tra`i do mile vo-
qe. Neka tra`i.
Voditeq: To sam i rekla. Kako }e funkcionisati, recimo, ova na{a,
jugoslovenska federacija, kada su predsednici i vladaju}e stranke na, da
tako ka`em, dijametralnim pozicijama?
Dr [e{eq: Tu mora postojati nekakav proces usagla{avawa, ali
oni to ne mogu dok se ne zavr{e parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Da-
nas smo krenuli sa inicijativom za ru{ewe Savezne vlade, za weno oba-
rawe. Ideja je potekla od Bulatovi}eve stranke, ali smo to podr`ali i
mi radikali, i mi smo potpisnici. Najvi{e je na{ih ~lanova potpisni-
ka, zatim Narodne stranke i Demokratske stranke, Miodrag Peri{i}, i
jo{ jedan poslanik Demokratske stranke su to potpisali.
Vreme je da se mewa Savezna vlada. To ve} polako sazreva. Sad }emo
videti {ta }e na to re}i Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska
levica. Ima indicija da bi oni mogli glasati za obarawe Savezne vlade
i da se vlada Radoja Konti}a definitivno obori u ponedeqak slede}e ne-
deqe. Mi smatramo da su sazreli uslovi da se mewa ta vlada, jer ovom sa-
da{wom vladom ne mo`emo biti zadovoqni. Nadamo se da }e postojati
adekvatna skup{tinska saglasnost oko toga ko je zaista najboqi u vladi.
Voditeq: Dakle, podr`avate.
Dr [e{eq: Zato {to smo mi, srpski radikali, jo{ uvek opoziciona
stranka na saveznom nivou. Gde god smo opozicija, `elimo da sru{imo au-
tonomnu vlast.
Voditeq: A {ta mislite, da li mo`e stawe u Crnoj Gori da se pogor-
{a, recimo, ukoliko se weni stanovnici odlu~e i, raspi{u referendum,
i da se na tom referendumu izjasne za izlazak iz federacije?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to nemogu}e. Ve}ina gra|ana Crne Gore
nikad se ne}e izjasniti za izlazak iz zajedni~ke dr`ave sa Srbijom. U to
sam siguran. Vidite, i Milo \ukanovi} i wegova partija su ranije bili
pod salvom optu`bi da su separatisti. ^uvaju se da ih neko ne optu`i za
tako ne{to i neprestano govore da su za Jugoslaviju. Znate, opcija sepa-
ratizma u Crnoj Gori ne mo`e pro}i. U Crnoj Gori je jaka Bulatovi}eva
stranka, jaka je Srpska radikalna stranka, poprili~no jaka Narodna
stranka, sve stranke koje su apsolutno protiv separatizma.
Voditeq: [ta vi mislite, da li Crna Gora ima boqi me|unarodni
polo`aj otkako je \ukanovi} na ~elu?
Dr [e{eq: Ona nema nikakav me|unarodni polo`aj. Me|unarodni
polo`aj ima Savezna Republika Jugoslavija. Savezna Republika Jugosla-
vija je me|unarodnopravni subjekat. Neki su obe}avali da }e, ako do|e do
novih sankcija, Crna Gora biti izuzeta. Videlo se da to nije mogu}e. Evo,
847
sad ute{no ka`u: pa, pripazi}emo mi vas malo, ipak, nemojte se qutiti
{to zavodimo sankcije, ali mi }emo vama ipak pomo}i. Vidite, tako se
sad pona{aju otprilike zapadne sile. Nema ni{ta od principijelnosti
u wihovim spoqnopoliti~kim nastojawima.
Voditeq: Dobro, vrati}emo se ponovo na temu Crne Gore, a sada da
odgovorimo na neka od pitawa na{ih gledalaca, a tih pitawa stvarno
ima dosta i da ne bi bili uskra}eni za odgovor, da krenemo. Karati} Mi-
roslava pita: “Kako }e se smawewe stope doprinosa odraziti na polo`aj
qudi koji se finansiraju iz buyeta, pogotovu u prosveti, jer dve godine
nisu dobili pove}awe li~nih dohodaka?” I jo{ neka pitawa su iz ovog
domena.
Dr [e{eq: Prosveta, zdravstvo i druge dr`avne slu`be, u istom su
sad tretmanu, u istom statusu. Mi smo morali da smawimo pritisak na
privredu, da smawimo optere}ewe privrede, a tra`imo druge varijante
da nadoknadimo te pare koje gubimo obarawem stope poreza i doprinosa
na plate. Jedna od tih varijanti je sad delimi~no pove}awe cena benzina.
Istom ovom zakonskom izmenom uvodimo godi{wi porez na ukupne pri-
hode, koji }e morati da pla}aju svi oni ~ija je prose~na plata iznad 6.000
dinara mese~no. Zna~i, svi oni koji u toku godine zarade vi{e od 72.000
dinara mora}e progresivno da plate porez na ukupni prihod. To je jedan
od na~ina da nadoknadimo taj gubitak.
Drugo, svesni smo mi – gde god ne{to popustimo, smawimo, moramo na
drugom mestu nadoknaditi. Znate, ne mo`ete vi na jednom mestu da ukine-
te i da jednostavno ka`ete: sad vi{e nema te takse. To je nemogu}e, mora
se negde nadoknaditi to {to ste negde smawili, odnosno ukinuli.
Voditeq: Kad se neko kazni, onda mora neko drugi da se nagradi.
Dr [e{eq: Nije ba{ tako. Kad se neko kazni, ne mora niko da se na-
gradi. Vidite, ovde mi nikog ne ka`wavamo. Mi ovde smawujemo svima, ko
god je u radnom odnosu, mi smawujemo stopu doprinosa i poreza na plate.
E, sad tih 26% je i{lo u buyet, u fond, u Fond zdravstvenog osigurawa, u
Fond penzijskog osigurawa itd. To {to je i{lo iz ovog dela mi moramo
nadoknaditi nekim drugim buyetskim delom.
Voditeq: Gledalac Mitrovi} pita: “Kako mo`ete tvrditi da je Ma-
rjanovi} po{ten ~ovek, kada je dao obe}awe da }e se marka vratiti na tri
i po dinara 1. aprila, a znamo da je tog dana sko~ila na {est dinara?”
Dr [e{eq: Ja sam takav politi~ar koji nije u poziciji da govori ka-
kav je ko. Znate, niko od nas nije idealan. Ja polazim od sebe. Nisam ide-
alan ~ovek. Imam verovatno neke pozitivne osobine, neke negativne i
tako daqe. Stvar je drugih qudi da cene. A {to se ti~e Marjanovi}a i we-
govog obe}awa, on je obe}awe ispunio. I dok je prethodna vlada postoja-
la nije bilo devalvacije. A dinar je vra}en, nije ba{ vra}en na 4,2, ili
4,4, ali je vra}en na kurs 4,8, ili 5, ili 5,2, je li tako? Tu je obe}awe is-
punio. I dok je ta vlada trajala, nije bilo devalvacije.
^im je nova vlada formirana, mi smo insistirali na devalvaciji. Mi
radikali smo neprekidno bili za realan kurs dinara. [ta to zna~i da je
zvani~ni kurs 3,3 dinara za jednu marku, a da je na crnom 5,2, a po {ticungu
5,8?! Ko od toga ima koristi? Da li obi~an gra|anin ima koristi? Ne. Ne-
848
ma nikakve, ima samo {tetu. Ko ima koristi? Samo uvoznici. Uvezu gomi-
lu strane robe i pla}aju carinu upola cene, jer se carinska tarifa obra~u-
nava po zvani~nom kursu deviza. Zna~i, ako uveze robu u vrednosti od
100.000 maraka, pa treba da plati na to 20% poreza, {to zna~i 20.000 mara-
ka, to mu do|e, po zvani~nom kursu, 66.000 dinara. A on umesto 66.000 dina-
ra, sad mora da plati 120.000 dinara. Zbog toga nam je bila neophodna deval-
vacija. Jer devalvacija ne podsti~e uvoz, devalvacija ote`ava uvoz. To je je-
dan od kqu~nih razloga zbog koga smo mi bili u startu za devalvaciju.
Vi se se}ate, mi smo napadali vladu {to ne re{i devalvaciju tamo ne-
gde u februaru, januaru, kada je bio taj udar. Trebalo je da bude jo{ u sep-
tembru devalvacija. Najpametnije bi bilo da je u septembru ura|eno. Ima-
li bismo povoqnije i stabilnije unutra{we ekonomske prilike. Mi smo
uvek za to da je kurs dinara realan. Evo, jo{ uvek je realan. Da li je tako?
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Dinara 6, ili 6,2, to je ono {to je podno{qivo.
Voditeq: Gledaoci iz Bajine Ba{te vas pitaju: “Kada }ete nam is-
platiti de~je dodatke za 13 meseci?”
Dr [e{eq: Ja mislim da 11 meseci kasne de~ji dodaci – govorio sam
o tome. Moramo da tragamo za varijantom i jednu sam ideju izlo`io kako
to da uradimo.
Voditeq: “Da li ste obi{li prodavnice u Bajinoj Ba{ti, da li zna-
te kakve su cene i da li mi mo`emo sa na{im platama da iza|emo na kraj
sa ovakvim cenama?”, pitaju vas gledaoci.
Dr [e{eq: Cene su iste kao i svuda u Srbiji, pretpostavqam. Ni-
sam obilazio prodavnice u Bajinoj Ba{ti, svestan sam svih tih proble-
ma, svestan sam da su neki enormno pove}avali cene, ali mislim da }e mo-
rati da ih vrate nazad, jer jednostavno, po takvim cenama qudi ne mogu da
kupuju robu. Ono {to je najpametnije u procesu formirawa cena to je
slobodna konkurencija. Moramo se izboriti za maksimalne uslove ispo-
qavawa slobodne konkurencije. A cene koje Vlada dr`i pod kontrolom
i daqe }e ostati na istom nivou, pogotovu cene prehrambenih namirni-
ca gde ne}emo dozvoliti za dogledno vreme bilo kakvo pove}awe, a obez-
bedili smo novac da dotiramo proizvo|a~e bra{na, uqa, mleka i dotaci-
je }emo imati za neko du`e vreme.
Voditeq: “Kada }e Srpska radikalna stranka prestati da kuka na
opoziciju?”
Dr [e{eq: Ja ne kukam ni na koga. Mi samo kritikujemo svoje poli-
ti~ke protivnike, kao {to i oni nas kritikuju. I ne qutimo se {to oni
nas kritikuju, i mi wih kritikujemo.
Voditeq: “Kada }e drugi narodi po`eleti da `ive u Srbiji, a ne da
odlaze u druge zemqe?”
Dr [e{eq: Ja ne znam koji su to drugi narodi koji `ele da iz Srbi-
je odu...
Voditeq: Jedan gledalac pita: “Za{to politi~are zovu damama sum-
wivog morala?”
849
 Dr [e{eq: Kako koje politi~are.
Voditeq: Gledateqka Petrovi}, majka troje dece: “Na predlog Srpske
radikalne stranke 1992. godine donet je zakon da se majkama sa troje dece
dodeli dve godine radnog sta`a ako su u radnom odnosu. Me|utim, to va`i
samo za one majke koje su se porodile posle 1. juna 1992. godine. [ta je sa
onim majkama koje su ra|ale ranije troje dece, za{to ova odredba ne va`i
sada, i da li postoji mogu}nost da se one stave u ravnopravan polo`aj?”
Dr [e{eq: Ne{to }emo da radimo na tom planu, mogu}nost postoji,
ne mogu unapred da obe}avam, jer ova na{a vlada je ipak rezultat izve-
snih kompromisa. Razmatra}emo to pitawe, do}i do izvesnog re{ewa, kad
do|emo – obavesti}emo javnost.
Voditeq: Gledateqka Jovanovi} ka`e: “Vuk Dra{kovi} vam je nudio
tehni~ku koaliciju ~ija bi uloga bila dono{ewe novog izbornog zakona,
deblokada medija i postepeno ostvarivawe uslova za prve slobodne izbo-
re. Za{to niste pristali da budete tehni~ar, ve} ste se jo{ jednom opre-
delili da pomognete opstanak stranke na vlasti, koja je izbore izgubila,
koja vas je, kako ka`ete, pokrala na izborima?”
Dr [e{eq: Ko je Vuk Dra{kovi} da nekom ne{to nudi?! Znate, te
ponude Vuka Dra{kovi}a me podse}aju na onu de~ju pri~u kako slon i
mi{ tr~e preko drvenog mosta, i mi{ ka`e slonu: uh, ala tutwimo! E, ta-
ko vam je isto i sa Dra{kovi}em. Wegova stranka ima 45 poslanika a mi
82 poslanika, i sad }e on nama kreirati uslove za sklapawe koalicije. Pa
gde to mo`e! Pa ne mo`e ni na psihijatrijskim klinikama tako.
Voditeq: Samo da ka`em gledaocima da }emo jo{ jedno 5-6 minuta
primati va{a pitawa, po{to se bojim da ne}emo uspeti da odgovorimo,
odnosno da na{ gost ne}e uspeti da odgovori na sva va{a pitawa.
Gledalac Dragan Markovi} vas pita: “Kako ocewujete rad vlade go-
spodina Dodika?”
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je opozicija u Republici Srp-
skoj, mi smo opozicija Dodikovoj vladi, nama je ciq da ta vlada {to pre
padne. Mislimo da nije uspe{na, ni{ta dosad nije postigla {to bi bilo
zna~ajno za Republiku Srpsku. Dodik je obe}ao: ukoliko Br~ko ne pri-
padne Republici Srpskoj, da }e podneti ostavku. Br~ko nije pripalo Re-
publici Srpskoj, odlo`ena je arbitra`a, ali pod nepovoqnijim uslovi-
ma za Republiku Srpsku, jer je odlu~eno da sav teret dokazivawa bude na
Republici Srpskoj, {to nam neku mra~nu perspektivu nagove{tava.
Dodik je obe}avao neke silne milijarde, milione maraka, stotine
miliona maraka, pola milijarde otprilike, nema ni{ta od toga, obe}a-
wa i daqe stoje onako u vazduhu i, ako do|e do nekih para, znate, sve su
prilike da }e to biti pare za finansirawe povratka muslimana i sli~-
ne stvari za integrisawe Republike Srpske sa Unijom Bosne i Hercego-
vine, tako da je tu mrka kapa. Ono {to srpski narod mo`e da uradi, to je
jedino da se uzda u sopstvene snage, a one su slabe, male, nedovoqne, jedi-
ne na koje mo`e ra~unati.
Voditeq: Gledalac Dragan Markovi} pita: “Da li se na Kosovu mo`e
desiti isto {to i sa Republikom Srpskom, da mi ne damo Kosovo, da ra-
tujemo, izginemo i na kraju damo sve {to nam tra`e?”
850
Dr [e{eq: Ja mislim da se ne mo`e desiti, u to sam ube|en i mi ra-
dikali }emo se gr~evito boriti da se Kosovo sa~uva. Vlada narodnog je-
dinstva Republike Srbije je tako|e odlu~na da se Kosovo brani, tu se
potpuno sporazumevamo sa na{im koalicionim partnerima. Tako sada
stoje stvari.
Voditeq: Imam slede}a dva pitawa od gledalaca: “Kako je mogu}e da
[iptari ubijaju na{u policiju i da pobegnu, a na{ policajac ne mo`e da
ubije Rugovu?”
Dr [e{eq: Pa, na{ policajac ne mo`e da ubije Rugovu jer mi smo
pravna dr`ava. Policajac ne mo`e da ubije nikoga, on mo`e samo da pu-
ca u samoodbrani, policajac mo`e prilikom uni{tavawa terorista da
upotrebi vatreno oru`je. Zna~i, re~ je samo o nu`noj upotrebi vatrenog
oru`ja. Na{i policajci se ne bave ubijawem. A teroristi su van zakona
zato {to ubijaju.
Voditeq: Evo i drugog pitawa: “Kako \in|i} mo`e da vre|a na{u
vladu i Milo{evi}a, za{to ga neko ne u}utka?”
Dr [e{eq: Za{to bismo mi \in|i}a u}utkivali, nije nama ciq da
uni{timo opoziciju. Nama je ciq da pobedimo opoziciju. Nama je ciq da
poka`emo da je opozicija nesposobna, da smo ja~i, da smo boqi, da smo pa-
metniji, da smo sposobniji od opozicije. Kad smo mi radikali bili opo-
zicija, onda smo se trudili da doka`emo da smo boqi od vlasti. Sad, ka-
da smo postali vladaju}a stranka, jedna od vladaju}ih, sad mi osporavamo
opoziciju, kao {to opozicija poku{ava da ospori nas, a nastojimo da se
doka`emo u vladi u koju smo u{li.
Voditeq: “Kada }e biti popis stanovni{tva na Kosovu? Za{to je
dozvoqeno da se Rugova vrati u Sanyak? Za{to se ne uhvate ti ~elnici
[iptara koji rade protiv Srbije?”
Dr [e{eq: Morao bi {to pre da se organizuje vanredni popis sta-
novni{tva i to }e, verovatno, biti jedna od ta~aka eventualnog sporazu-
ma koji se posti`e sa predstavnicima {iptarskih politi~kih partija.
Mi }emo na tome insistirati. Vide}emo kako }e to izgledati. Prvo da
vidimo da li }e do dijaloga uop{te do}i.
Voditeq: Gledalac Lazi} vas pita: “Za{to mi gra|ani pla}amo ka-
matu na struju i porez na ku}u, a vlada ne pla}a kamatu na penzije i de~-
ji dodatak?”
Dr [e{eq: Sa moralnog aspekta taj gra|anin je potpuno u pravu. Na-
`alost, nema mogu}nosti da se ta wegova ideja i realizuje u praksi. Ja ga
moralno potpuno opravdavam. Vlada je kriva.
Voditeq: Ako mu to ne{to zna~i?
Dr [e{eq: Vlada je kriva, vlast je kriva, ali kako }emo uspeti da
skinemo tu krivicu sa svoje grba~e, to je sad drugo pitawe.
Voditeq: Evo, opet jedno pitawe vezano za cigarete: “Da li }e ni-
{ke cigarete da poskupe u odnosu na cene cigareta u Evropi?”
Dr [e{eq: Ne}e dosti}i taj evropski nivo cena, to je sigurno. Ako
bude neka korekcija, ona }e biti minimalna, u svakom slu~aju ne}e biti
851
onolika kolika je cena cigareta na crnom tr`i{tu. Koliko ja znam, ina-
~e, ja nisam pu{a~ pa se ba{ mnogo i ne razumem, mislim da je cena doma-
}ih cigareta na crnom tr`i{tu oko sedam dinara, a da se strane cigare-
te, “marlboro” i sli~ne, prodaju za 12 dinara, obi~no prate kurs od dve
marke. To je ono {to ja znam, ali u to se ne razumem mnogo. Ako bude ne-
ka korekcija cena u dogledno vreme, ja je ne najavqujem, jo{ je ne razma-
tramo, ona }e biti minimalna.
Voditeq: Jedan gledalac ovako konstatuje: “Sada pri~ate o prodava-
wu firmi, preduze}a, a u predizbornoj kampawi pri~ali ste da }ete se
boriti da se vrate pokradene pare sa Kipra.”
Dr [e{eq: Sve ono {to je pokradeno, nastoja}emo da se vrati i zao-
{tri}emo borbu protiv kriminala. Sada se ve} zao{trava. Evo, na{ mi-
nistar saobra}aja i veza, Dragan Todorovi}, uhvatio je jednog slu`beni-
ka u primawu mita. Primio je ~ak obele`enu nov~anicu. Borba protiv
kriminala ne mo`e se preko no}i zavr{iti.
Voditeq: “Pri~ate kako ste kritikovali socijaliste do sada, koje su
to va{e kriti~ke primedbe socijalisti uva`ili kada ste preko no}i od-
lu~ili da u|ete u koaliciju sa wima?”
Dr [e{eq: Kad smo pregovarali oko stvarawa ove koalicione Vla-
de narodnog jedinstva, mi nismo i{li na to kako je ko koga kritikovao i
{ta }e ko da uva`i od kritika, nego smo objavili minimum zajedni~kih
ekonomskih ciqeva i uspeli da ga sagradimo. I mi se ne bavimo sada u
Vladi time kako je ko koga kritikovao, {ta je ko kome rekao, nego idemo
na to da brzim i efikasnim merama popravqamo postepeno stawe u dru-
{tvu. I mislim da se ve} mo`emo pohvaliti ~itavim nizom prili~no
efikasnih mera.
Voditeq: “Vuk je tra`io podelu vlasti i odgovornosti, a radikali
su se opredelili samo za podelu vlasti. O kakvoj odgovornosti mo`ete
govoriti, kada nema ~istih ministarstava, ve} je u ve}ini slu~ajeva so-
cijalista ministar a radikal zamenik, i obrnuto.”
Dr [e{eq: Besmisleno je odgovarati na ovo pitawe direktno, to pi-
tawe ne zna~i ni{ta. Svaka vlast podrazumeva odgovornost. Ali o~i-
gledno je re~ o pitawu koje postavqa ostra{}eni pripadnik Srpskog po-
kreta obnove. Ja ga upu}ujem da uporedi vlast Srpskog pokreta obnove na
nivou Beograda i vlast srpskih radikala u Zemunu, da vidi rezultate i da
sagleda {ta narod misli o jednoj i o drugoj vlasti, {ta narod misli o
kriminalnim aferama na nivou grada Beograda, {ta misli o raznim zlo-
upotrebama, privilegijama, malverzacijama, korupciji itd.
Kako to da se nijedna korupciona{ka afera ne ve`e za zemunsku radi-
kalsku vlast!? Nijedna! Jednog smo slu`benika uhapsili, a jednog na~elni-
ka otpustili, jer su uhva}eni u sitnim kra|ama u odnosu na ono {to se ra-
di na nivou Beograda. A vidite kakvi su rezultati – {tampa se specijalno
izdawe “Zemunskih novina” na 260 strana. Samo fotografije o tome {ta
je ura|eno za 500 dana radikalske vlasti. Da vidimo {ta je ura|eno u Beo-
gradu. Ka`u: imali su neki kros, tr~ali su i ~istili grad. Ni{ta drugo.
Pa da se uporedi. Jer dela sude kakvi smo mi kao politi~ki akteri.
852
Voditeq: Jedan na{ gledalac, Sagati{ Neboj{a, ka`e, mada je ovo
vi{e pitawe za mene: “Da li znate da je ovaj termin bio predvi|en za
SPO, i da li vi to dozvoqavate u glasilima u kojima rukovodi Srpska
radikalna stranka?”
Ali ja bih odmah ne{to rekla na{im gledaocima – da nikako nije
bio predvi|en ovaj termin za SPO, nego za reporta`u u sopstvenoj re-
`iji koju smo napravili na Ravnoj gori, odnosno materijal koji smo sni-
mili. To nije nikakva re`ija Srpskog pokreta obnove, nego BB “Kanala
4”, i da je potpredsednik vlade iz redova Srpskog pokreta obnove, on bi
mogao slobodno da nastupa na ovoj televiziji, ali nam potpredsednik
Vlade ne dolazi svaki dan, a materijal o Ravnoj gori je na kaseti, pa }e-
mo ga emitovati sutra. Nadam se da na{i gledaoci nisu mnogo uvre|eni,
pogotovo oni iz redova Srpskog pokreta obnove.
Da li biste vi (obra}a se potpredsedniku [e{equ) tako dozvoqava-
li u glasilima u kojima rukovodi Srpska radikalna stranka? Mo`da je
to pitawe za vas.
Dr [e{eq: To smo pokazali u “Zemunskim novinama”. U svakom bro-
ju “Zemunskih novina” deset strana je izdvojeno za strana~ku hroniku,
dve strane radikalima, dve strane SPO-u, dve strane socijalistima, jed-
na strana demokratima, jedna strana DSS-u, jedna strana JUL-u i jedna
strana Gra|anskom savezu, koalicionim strankama – iznad pet odborni-
ka i ispod pet odbornika, to je bio kriterijum, jer se sa pet odbornika
formira odborni~ka grupa. Tako mislimo da treba da bude u svim medi-
jima pod kontrolom dr`ave, da tako treba da se radi.
Drugo, ja se ni na koji na~in nisam me{ao u va{ ure|iva~ki program,
meni je jednostavno re~eno, ju~e vaqda, da postoji mogu}nost da gostujem
slede}eg utorka u va{oj emisiji. Ja sam rekao da ne}u mo}i, jer se o~eku-
je sednica Savezne skup{tine, drugo, idem u Crnu Goru.
Voditeq: Ali, re~eno vam je i danas.
Dr [e{eq: Rekao sam da bih mogao ove nedeqe, jer ne mogu slede}e,
i onda su na{i aktivisti, mislim da je to dr Ne{kovi} ili neko drugi,
ne znam ta~no ko, kontaktirao sa va{om televizijskom stanicom, ne
znam s kim je konkretno kontaktirao, mo`da s direktorom ili s vama, i
tako je dogovoreno da umesto slede}eg utorka do|em danas.
Gledalac: Imam jednog unuka koji je na Kosovu, pitala sam, nemam od
~ega da `ivim. Sin mi je na Kosovu, u socijalnom ka`u da nemaju para, a
sve obaveze moram da platim na vreme. A ja sam `ena starija i bolesna.
Kome mogu da se obratim?
Dr [e{eq: Skup{tini op{tine Bajina Ba{ta. Skup{tina op{ti-
ne u svom buyetu ima jedan deo novca koji je namewen za takve potrebe –
za samohrane roditeqe vojnika, za vojni~ke `ene koje ostanu sa decom, a
koje nemaju platu itd. U op{tinskom buyetu mora biti izvestan iznos
novca za takve potrebe.
Gledalac: Zahvaqujem.
Voditeq: Gledalac Ja{i} pita: “Kada }e Vlada po~eti reviziju
pqa~ke dr`avne imovine od strane sitnih i krupnih rukovodilaca, od
op{tinskih do dr`avnih ?”
853
 Dr [e{eq: Ja sam, u principu, protiv bilo kakve revizije. Ako je
pqa~ka, onda je krivi~no delo, nema revizije, ima otkrivawe i sud. Ako
idemo stalno na neke revizije, onda nema ni{ta od toga. Setite se svega
onoga {to su komunisti radili, neki qudi su oja|eni. Jednom malom bro-
ju qudi su oteli imovinu, ku}e, i oni su stradali. Prvo ih je zadesila ta
stihija kao poplava, a ostali su pro{li bez ikakvih ozleda, bez ikakvih
ogrebotina.
Voditeq: Jo{ je ostalo par kratkih pitawa: “Kako se Stevan Dragi-
{i} sna{ao na mestu na kome ste bili vi?”
Dr [e{eq: Odli~no se sna{ao, dobro radi...
Voditeq: S obzirom na wegove godine?
Dr [e{eq: Bi}e jo{ uspe{niji.
Voditeq: Koliko on ima godina?
Dr [e{eq: On ima 25 godina i ima ~etvoro dece.
Voditeq: “[ta je sa ~lanovima iz va{e stranke koji su iza{li iz
Upravnog odbora Studija B? Zbog ~ega su iza{li?”
Dr [e{eq: Stevo Dragi{i} i Aleksandar Vu~i} su iza{li iz
Upravnog odbora Studija B jer je Studio B postao neobjektivna televi-
zijska stanica, pod apsolutnom kontrolom Srpskog pokreta obnove, pre-
nosi raznorazne dezinformacije i izmi{qotine, jednostavno, to vi{e
nismo mogli da toleri{emo. A vrhunac je bilo izve{tavawe sa ovog su-
|ewa koje sam imao sa Vukom Dra{kovi}em. Tu`io me Vuk Dra{kovi},
bilo je ro~i{te i Studio B je falsifikovao izve{taj sa tog ro~i{ta. I
na{a dva ~lana Upravnog odbora vi{e nisu mogla to da podnesu i dala su
ostavku na ~lanstvo. Prekinuli smo sve kontakte sa Studijom B, apsolut-
no vi{e s wima ne sara|ujemo.
Voditeq: Da li vi{e ne}ete biti uop{te na programu Studija B?
Dr [e{eq: Ne, ne}emo biti zastupqeni, i novinari Studija B su ne-
po`eqni u prostorijama Srpske radikalne stranke. Nikakve izjave wi-
ma vi{e ne}emo davati, s wima ne}emo razgovarati, ne mogu da dolaze na
na{e konferencije.
Voditeq: Imam za kraj jedno pitawe koje obi~no volim da postavim
– koje je za vas bilo do sada najte`e iskustvo?
Dr [e{eq: Najte`e moje iskustvo?
Voditeq: Da, u bavqewu poslom.
Dr [e{eq: Mislite u politi~kom?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Pa, najte`e mi je bilo kad sam robijao u Sarajevu 1984.
godine. Bio sam u istra`nom zatvoru, ve} dvadeset i neki dan pod {traj-
kom gla|u i onda sam ~uo da mi se rodio sin. Moj prvi sin je Nikola, i ni-
sam ga mogao videti mesec dana po ro|ewu. Tek posle mesec dana prvi put
sam ga video. I to su bili najte`i trenuci u `ivotu.
Voditeq: Onda smo ovim iscrpli sva pitawa, ja sam iscrpila svoja,
odgovorili smo na sva pitawa na{ih gledalaca, mo`da je bilo i gledala-
ca koji su poku{ali da dobiju vezu ali nisu uspeli. Verujem da }e jo{ bi-
ti prilike, radikali ~esto dolaze u Bajinu Ba{tu.
854
Dr [e{eq: Ne tako ~esto kako nekima izgleda.
Voditeq: Vama najlep{e hvala {to ste bili ve~eras sa nama u svoj-
stvu potpredsednika Republi~ke vlade i u svojstvu predsednika Srpske
radikalne stranke, iako vam na nekim stanicama, to znam iz pouzdanih
izvora, nisu dozvoqavali da nastupate kao...
Dr [e{eq: Na kojim?
Voditeq: Recimo “Spektrum”, imam takvu informaciju.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Nastupao sam i kao potpredsednik Vlade
i kao predsednik Srpske radikalne stranke, zavisno od pitawa koja su mi
postavqali. Znate, ja ne mogu da budem dvojna li~nost, ja sam jedna li~-
nost u razli~itim ulogama.
Voditeq: Dobro, ve~eras kod nas u obema ulogama. A vama, po{tova-
ni gledaoci, zahvaqujemo na pa`wi i `elimo prijatno ve~e u nastavku
na{eg programa. Laku no}.
XLI
SAMO JEZIKOM ARGUMENATA
BK Televizija, 13. maj 1998. godine
Voditeq: Internacionalizacija kosovskog problema, argumenti za
i protiv, samo je jedna od tema dana{we emisije “Tet-a-tet” BK Televi-
zije. O tome, dakle, i o drugim temama u na{em studiju razgovaraju pot-
predsednik Republi~ke vlade dr Vojislav [e{eq i ispred Koalicije
Sanyak gospodin Rasim Qaji}.
Gospodo, vest dana, bar kada je Jugoslavija u pitawu, svakako je poziv
predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a
Ibrahimu Rugovi i wegov potvrdan odgovor da pregovori po~nu. Gospo-
dine [e{eq, da li je to pravi po~etak re{ewa kosovskog problema?
Dr [e{eq: Ja mislim da va{a interpretacija nije ta~na. Slobodan
Milo{evi} kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije pozvao je na
razgovor Ibrahima Rugovu, nije ga pozvao na pregovore. Mislim da je sa-
svim normalno da predsednik savezne dr`ave poziva predsednike poli-
ti~kih partija. Naravno, to mora biti po izvesnim kriterijumima. U
principu to treba da budu parlamentarne politi~ke partije. U slu~aju
pripadnika albanske nacionalne mawine, koji nisu izlazili do sada ni
na jedne demokratske, parlamentarne izbore, nema parlamentarnih stra-
naka, pa postoji procena da je Rugovina stranka me|u postoje}im najja~a,
najve}a, da ima najvi{e pristalica i najvi{e ~lanova. I sasvim je nor-
malno da predsednik savezne dr`ave pozove na razgovore Ibrahima Ru-
govu kao predsednika Demokratskog saveza Kosova. Ube|en sam da bi ga i
ranije pozvao, da je bilo ikakvih indicija da }e se Rugova odazvati pozi-
vu. Ovoga puta, izgleda, odazvao se i ~ekamo u petak da se pojavi u audi-
jenciji kod predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
855
 A {to se ti~e otpo~iwawa dijaloga o pitawu Kosova i Metohije i
albanske nacionalne mawine, dijalog treba da vode predstavnici Vlade
Srbije i predstavnici albanskih politi~kih partija koji se odazovu po-
zivu, s tim {to nije nemogu}e da razgovorima prisustvuju i predstavnici
saveznog nivoa vlasti. Ali ne kao direktni u~esnici, nego kao qudi ko-
ji zastupaju saveznu dr`avu, jer i savezna dr`ava ima interesa da se ko-
sovskometohijski problem re{i na {to civilizovaniji, demokratskiji
na~in i da se izbegne bilo kakva internacionalizacija.
Pomenuli ste to pitawe internacionalizacije. Mislim da su gra|ani
Srbije masovnim izlaskom na referendum pokazali {ta o tome misle i ni-
kakva internacionalizacija ne dolazi u obzir. O~igledno je da i predstav-
nici zapadnih sila ne insistiraju vi{e toliko na internacionalizaciji.
Oni su i danas izrazili zadovoqstvo {to postoje {anse da dijalog izme|u
vlasti u Srbiji i predstavnika albanskih politi~kih partija otpo~ne.
Ako taj dijalog zaista otpo~ne, ja mislim da mi imamo {ansu da onda pola-
ko jednu politi~ku krizu privodimo wenom logi~nom zavr{etku, koji mo-
`e biti samo ponovno u~e{}e pripadnika albanske nacionalne mawine u
politi~kom `ivotu Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Voditeq: Gospodine Qaji}u, kako vi gledate na ovaj poziv predsedni-
ka Jugoslavije na razgovore?
Rasim Qaji}: Ja imam ne{to druga~ije vi|ewe ovog pitawa od gospo-
dina [e{eqa, iz prostog razloga {to se nesumwivo radi o dobrom pote-
zu, ali potezu koji je zakasnio bar nekih 7-8 godina. Da je ovaj poziv usle-
dio 1990. godine, ja mislim da bi bila izbegnuta mogu}nost stradawa, su-
koba, `rtava i na jednoj i na drugoj strani na Kosovu i da ne bi do{lo do
politi~ke radikalizacije koja je kasnije usledila na tom podru~ju, a ~i-
ji smo svedoci, evo, i ovih dana. Ako se se}ate, prvi politi~ki zahtev De-
mokratskog saveza Kosova, kao wihove najuticajnije politi~ke partije,
odnosio se na vra}awe autonomije iz 1974. godine za Kosovo. Kasnije,
zbog sleda doga|aja, zbog ignorantskog odnosa vlasti u Beogradu prema
tom problemu, a naravno, i zbog drugih okolnosti, do{lo je do politi~-
ke radikalizacije me|u kosovskim Albancima, tako da su evoluirali do
stava o nezavisnosti Kosova.
Ja mislim da bi pre bilo kakvih razgovora srpska vlast morala di-
jagnosticirati problem na Kosovu i priznati jednostavno da je wena do-
sada{wa politika do`ivela neuspeh. Pre svega, obe}awa koja je ova
vlast davala, i konkretno predsednik Milo{evi}, ne samo da nisu ispu-
wena ve} smo mi vra}eni nekoliko koraka unazad u smislu re{avawa evi-
dentnog srpsko-albanskog spora. Kada to ka`em, pre svega mislim na ~i-
wenicu da rekolonizacija Kosova, koja je bila obe}avana naseqavawem
desetina hiqada Srba na Kosovu, nije dala rezultat. S druge strane, Al-
banci nisu odustali od svojih politi~kih zahteva, nego, kako sam rekao,
evoluirali su do zahteva za potpunom nezavisno{}u Kosova. I na tre}oj
strani, taj problem je, hteli mi to da priznamo ili ne, internacionali-
zovan. Ne samo politi~kom akcijom kosovskih Albanaca, koji su nastoja-
li da taj problem dospe do svetskih, me|unarodnih prestonica, ve} i zbog
pojedinih nepromi{qenih poteza vlasti u Beogradu.
856
Po~etak ovih razgovora, ja ipak smatram da je to rezultat odre|enog
pritiska me|unarodne zajednice, konkretno SAD, koje su o~ito odlu~i-
le da stvar i problem Kosova uzmu iz ruku Evropqana i da je ovim prak-
ti~no dezavuisan ishod referenduma, da se pokazalo da je referendum
bio jedan suvi{an, nepotreban, krajwe necelishodan politi~ki potez
ovih vlasti i ne vidim nikakvu razliku izme|u posredovawa, recimo, Ri-
~arda Holbruka u proteklih pet dana od posredovawa, recimo, Denisa
Rosa u palestinsko-izraelskim pregovorima. Naravno, Milo{evi}u je
ostavqena mogu}nost da se izvu~e, prakti~no data mu je mogu}nost ali-
bija, da ka`e da se ne radi o direktnom posredovawu Ri~arda Holbruka,
koji ne}e prisustvovati tim razgovorima, ali u svakom slu~aju, do razgo-
vora je do{lo pod pritiskom me|unarodne zajednice, konkretno SAD.
Naravno, i druga strana je morala da u~ini ustupke i verovatno je da }e
to izazvati krupne politi~ke potrese u albanskom politi~kom pokretu.
Ve} sada se javqaju reakcije protesta i osude Rugovine politike i kon-
kretnog Rugovinog poteza, koji }e ipak morati da do|e na pregovore u
Beogradu i koji }e biti bez direktnog me|unarodnog posredovawa, {to
mo`e stvoriti probleme na terenu.
Voditeq: Iz va{eg izlagawa otvoreno je nekoliko tema. Ho}ete li
da idemo redom, dakle, da li ispa{tamo zbog pasivnosti vlasti svih ovih
godina ili }e deo oko internacionalizacije...
Dr [e{eq: Ne, re}i }u i o internacionalizaciji, i o posredovawu,
i o referendumu, i pre svega o autonomiji, za koju gospodin Qaji} tvrdi
da je postojala 1974. godine. Ja tvrdim da 1974. godine nije bilo nikakve
autonomije. Pa, da krenemo redom.
Prvo, nema nikakvog posredovawa. Holbruk i Gelbard su do{li u Be-
ograd i razgovarali u nekoliko navrata sa Slobodanom Milo{evi}em
kao predsednikom Savezne Republike Jugoslavije. Praksa je u me|unarod-
nim odnosima da strani emisari dolaze, pose}uju neke dr`ave i da razgo-
varaju. I praksa je da u tim razgovorima dobiju izvesne informacije o
pravom stawu stvari. I tu predsednik Milo{evi} ni{ta nije uradio
{to bi bilo u neskladu sa voqom naroda izra`enom na referendumu i
onim {to pi{e u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Repu-
blike Srbije. Mi neprekidno saop{tavamo da smo spremni da razgovara-
mo sa svima, da mi u na{oj zemqi nemamo {ta da krijemo, da smo jedno
otvoreno dru{tvo, prozra~no, {to bi se reklo, takvi izrazi postoje ~ak
i u politi~koj teoriji. U na{em dru{tvu nema prakti~no nikakvih taj-
ni koje se ti~u polo`aja ~oveka i gra|anina, polo`aja nacionalnih ma-
wina, polo`aja verskih zajednica, polo`aja bilo kog dela stanovni{tva.
U ovom slu~aju, ameri~ki predstavnici su postigli kod Albanaca,
koji su do sada bili nepopustqivi, izra`avawe spremnosti da se neki
razgovori vode, da dijalog otpo~ne. Koliko je to ozbiqna spremnost da
zaista otpo~ne dijalog ili ne, to }emo videti narednih dana. U svakom
slu~aju, do{lo je do izvesnog popu{tawa napetosti. Mi smo spremni za
sve oblike dijaloga. Nije ta~no da od 1990. godine naovamo nije postojala
spremnost Srba da vode dijalog. Postojala je spremnost i vladaju}ih par-
tija i svih ozbiqnih opozicionih partija u Srbiji da se vodi dijalog. Ni-
857
ko nikada u Srbiji, niko ozbiqan, znate, ima ovih sitnih, bezna~ajnih
stranaka, koje se prosto nadme}u raznoraznim glupostima i nekad imaju
publicitet, ali niko nije nikad ozbiqno pridavao ni{ta wihovim izja-
vama. Sve ozbiqne politi~ke partije, dakle, sve parlamentarne politi~-
ke partije su insistirale uvek na tome da pripadnici albanske nacional-
ne mawine, kao i pripadnici svih drugih nacionalnih mawina imaju sva
gra|anska prava, potpunu ravnopravnost. Od toga nije bilo odstupawa.
Na{i politi~ki protivnici su uvek bili iskqu~ivo separatisti i
ekstremni, to su teroristi. Sa teroristima nema razgovora, nema pregovo-
ra, nema milosti, oni moraju do}i pod udar zakona, pod udar represivne si-
le dr`ave. [to se ti~e separatista, oni mogu javno da izra`avaju svoje po-
liti~ke stavove, ali ne mo`e im se dozvoliti da deluju, da otcepquju deo
na{e teritorije. Tu nema govora. Referendum je najva`nija ta~ka re{ava-
wa ovog problema u Srbiji. Referendum je osna`io pregovara~ku pozici-
ju Srbije u me|unarodnim odnosima u pogledu na{eg daqeg statusa, u pogle-
du statusa Savezne Republike Jugoslavije, u pogledu slabqewa ili zao-
{travawa sankcija, jer i ovo {to je naizgled bilo zao{travawe sankcija,
nije na dugu stazu, ne}e posti}i one efekte koji su ranije planirani, jer je
narod rekao svoje, pa se ne mo`e optu`ivati re`im da je on kriv {to se ne
dozvoqava strano posredovawe, strana arbitra`a i sli~no.
E sad, u na{oj javnosti postoji izvesna zabuna, kojoj kumuju i pojedi-
ni politi~ari, pogotovo politi~ari koji se ne razumeju u pravnu teori-
ju, koji nisu izu~avali me|unarodno javno pravo. Posredovawe i arbitra-
`a u me|unarodnom javnom pravu nisu isto {to i posredni{tvo u obi~-
nim me|uqudskim odnosima, u obi~nim korelacijama sa kojima se susre-
}emo u svakodnevnom `ivotu. Ovde, u me|unarodnom javnom pravu, posre-
dovawe uvek obavezuje. Posredovawe se redovno pretvara u arbitra`u.
Ako dve strane koje su u sporu ne mogu da na|u zajedni~ki jezik, ne mogu
da na|u zajedni~ko re{ewe, ne mogu da se usaglase, onda onaj ko se prihva-
tio posredovawa i ko je prihva}en kao posrednik, postaje arbitar. To je
ono {to je za nas opasno, i znamo da je uvek ta me|unarodna arbitra`a, to
me|unarodno posredovawe u sporovima koje je srpski narod imao kad je
re~ o odnosu sa Hrvatima, sa bosanskim muslimanima i sa nekim drugim
koji su `iveli u prethodnoj Jugoslaviji, da je srpski narod u tom posred-
ni{tvu uvek ostajao kratkih rukava, da su ti zapadni posrednici uvek za-
stupali interese suprotne strane.
I ovo, {to je posebno va`no, 1974. godine, nije bilo nikakve autono-
mije. Jer autonomija je jedna demokratska tekovina u savremenom svetu.
Autonomija mo`e postojati samo u demokratskim dr`avama. Mi od 1945.
godine do 1990. godine nismo imali demokratsku dr`avu, mi smo `iveli
pod komunisti~kom diktaturom. Mi smo imali ustavno ure|ewe. [ta je
Ustav? Po definiciji, Ustav donosi narod, da bi ograni~io vladara, da
bi ograni~io vlast. I u srpskom jeziku sama re~ “ustav” to najboqe poka-
zuje. U drugim jezicima postoji drugi na~in odre|ivawa tog osnovnog
pravnog akta. Kod nas je do kraja to pitawe precizirano.
Od 1945. do 1990. godine, mi imamo samo oktroisane ustave. To su usta-
vi koje vlast daruje narodu, ne donose se voqom naroda. A onaj ko bi se slu-
858
~ajno suprotstavio usvajawu takvih oktroisanih ustava, i{ao je u zatvor.
Pred Ustav 1974. godine, u vreme usvajawa ustavnih amandmana, nekoliko
profesora i asistenata Pravnog fakulteta bilo je osu|eno, ka`weno, iz-
ba~eno sa fakulteta. Profesor Mihajlo \uri} je dobio osam meseci za-
tvora zato {to se suprotstavio usvajawu takvih ustavnih amandmana na ko-
munisti~ki Ustav iz 1963. godine. Dakle, to nije bilo ustavno ure|ewe.
Mi imamo Ustav od 1990. godine, kome su parlamentarni i predsed-
ni~ki izbori iz decembra 1990. godine dali legitimitet. Sve partije ko-
je su iza{le na te izbore, prihvatile su se da iza|u pod takvim Ustavom
i one su mu naknadno dale legitimitet. Mi od tada imamo parlamentar-
no, demokratsko ure|ewe, demokratiju sa vi{e ili mawe slabosti. Nema
u svetu demokratije koja nema nikakve slabosti. Kod nas su slabosti de-
mokratije nekad bile vi{e izra`ene, nekad mawe, ali smo imali demo-
kratsko ure|ewe. Sve politi~ke partije mogle su da iza|u na izbore. To
{to albanske politi~ke partije nisu izlazile na izbore, bilo je stvar
wihove voqe. Nisu htele.
Pripadnici albanske nacionalne mawine, u ve}ini, imali su potpu-
no pogre{nu politi~ku orijentaciju. To je svojevrsna politika autizma,
neme{awa u unutra{wi politi~ki `ivot, ~vrsta izolacija. Oni su sa-
mi prema sebi primenili politiku aparthejda, prakti~no, i to se samo
wima osvetilo. Jer da su u~estvovali u politi~kom `ivotu, neprekidno
bi imali jaku poslani~ku grupu u Republi~koj skup{tini Srbije, jaku
poslani~ku grupu u Saveznoj skup{tini, imali bi lokalnu vlast u mno-
go op{tina na Kosovu i Metohiji, i imali bi u~e{}e u vlasti na nivou
Pokrajinske skup{tine u onoj meri u kojoj Ustav Srbije odre|uje ustav-
ne nadle`nosti pokrajina. Tu su izjedna~ene ustavne nadle`nosti Vojvo-
dine i Kosova i Metohije.
Rasim Qaji}: Ovde je pokrenuto vi{e pitawa. I da je gospodin [e-
{eq u pravu za sve {to govori, a nije, postavqa se onda logi~no pitawe:
za{to su razgovori sa Holbrukom vo|eni nakon uvo|ewa nove ture sank-
cija prema Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Saveznoj Republici Jugoslavi-
ji? Prema tome, o~ito je da su razgovori zakasnili i o~ito je da se radi
o me|unarodnom posredni{tvu. To mo`e neko nazvati – dobre usluge...
Dr [e{eq: [ta je tu posredovawe? [ta je su{tina posredovawa?
Rasim Qaji}: Posredovawe je {to su i jedni i drugi, prakti~no, pri-
morani da sednu za pregovara~ki sto. Naravno, ja se sa vama sla`em da se ne
radi o direktnom posredovawu, ali nemate ni vi, ni ja, ni niko garancija,
da to ne}e u drugoj fazi postati posredovawe, ako ti razgovori do|u u }or-
sokak, a sva je prilika da ovi prvi razgovori ne}e dati nikakav rezultat.
Dr [e{eq: Ima garancija.
Rasim Qaji}: S druge strane, ako se pozivate na Ustav Srbije, vidi-
te, najve}e poglavqe u tom Ustavu posve}eno je pravima ~oveka i gra|a-
nina. To je zaista ura|eno po demokratskim, evropskim standardima i na
prvi pogled tu se ne bi mogla dati nikakva zamerka. Dakle, 45 ~lanova od
ukupno 136 ~lanova Ustava posve}eno je tom poglavqu. Ali {ta vredi ka-
da je to mrtvo slovo na papiru, kada je to zapravo samo spoqa gladac, unu-
tra jadac, jer se taj Ustav derogira od strane onih koji su taj Ustav i do-
859
nosili. Ako vi ka`ete da je autonomija jedna demokratska tekovina i da
se prakti~no daje u demokratskim dr`avama, za{to se onda kasnilo 1990.
godine u smislu davawa Albancima odgovaraju}e autonomije, koja bi
predupredila ovo {to sada imamo na Kosovu?
Prema tome, ja mislim da ne samo da }e me|unarodna zajednica sve vi-
{e biti involvirana u ovaj srpsko-albanski spor, nego su i wene usluge
u ovom trenutku zaista neophodne, a s druge strane, ako ka`ete da je Ustav
ra|en po demokratskim evropskim standardima, ako ka`ete da Albanci-
ma nisu uskra}ena nikakva prava, onda ja ne vidim razloga za{to se izbe-
gavaju dobre usluge me|unarodne zajednice, za{to se ne dozvoqava da mi-
sija OEBS-a do|e na Kosovo i uveri se u ono {to dole zaista postoji.
Ako je sve to ta~no, onda bi prakti~no Srbija imala diplomatsku, poli-
ti~ku inicijativu u odnosu na kosovske Albance. Ovako je o~ito da ova
vlast ne{to krije, o~ito je da se na Kosovu de{avaju stvari koje bi mo-
gle ovu dr`avu, odnosno vlast, koja je personificira, da kompromituju
pred me|unarodnom javno{}u.
[to se ti~e u~e{}a Albanaca u politi~kom `ivotu Srbije i Jugo-
slavije, vi, gospodine [e{eq, znate i li~no je va{a stranka imala pro-
bleme u pe}koj izbornoj jedinici, koliko se se}am, za vreme minulih par-
lamentarnih izbora. Na{oj stranci je zabraweno, prakti~no, da u~estvu-
je na izborima na Kosovu, bez ikakvog obrazlo`ewa. Jednostavno, ~lano-
vi Izborne komisije su govorili: {ta }e muslimani Sanyaka na izbori-
ma na Kosovu? Na{a lista je odbijena.
Dr [e{eq: S kojim argumentima je odbijena? [ta je pisalo u re{ewu?
Rasim Qaji}: U re{ewu je navodno pisalo da kod potpisa kojima se
podr`ava kandidatura poslanika nedostaje selo, recimo ,pisalo je selo
– Ra`dagina, ispod toga bio je znak “deto” i zbog tog znaka “deto”, ka`e,
vra}ena je celokupna izborna lista.
Dr [e{eq: [ta zna~i “deto”?
Rasim Qaji}: Isto. Ispod toga pi{e – isto selo Ra`dagina. Recimo,
u celom selu smo prikupili 200 potpisa i samo na prvoj rubrici se pi{e
naziv sela. Ispod toga se pi{e “deto”, dakle oznaka za isto selo. I iz tog
razloga je odbijena na{a izborna lista. Odugovla~eno sa izdavawem re-
{ewa, da bi zakasnili, da ne bismo mogli da se `alimo Republi~koj iz-
bornoj komisiji i misiji OEBS-a, koja je pratila ove izbore.
[to se ti~e lokalne vlasti, vama je dobro poznato o kakvoj se lokal-
noj vlasti radi, o ingerencijama te vlasti, jer prakti~no, Ustav Srbije
je toliko centralizovan da su op{tine svedene na razinu mesnih zajedni-
ca, bez ikakve mogu}nosti bilo kakvog odlu~ivawa. Zato ja smatram da
ovaj Ustav ne pru`a dovoqno mogu}nosti, dovoqno manevarskog prosto-
ra u okviru kojeg bi se moglo tra`iti re{ewe za Kosovo.
Dr [e{eq: Ustav nije donela vlast 1990. godine. Ustav je doneo na-
rod na referendumu. Mi smo kao opoziciona politi~ka partija imali
mnogo primedbi na na~in predlagawa ustavnog teksta, jer je ustavni
tekst predlo`ila ona stara struktura vlasti, koja nije imala demokrat-
ski legitimitet. To je onaj zate~eni komunisti~ki re`im koji smo ima-
li jo{ 1990. godine. Taj re`im je organizovao referendum. Na{e primed-
860
be su se samo na tome bazirale, a ne na samom tekstu, sadr`aju Ustava. Na-
ravno, Ustav sad treba doterivati, mora}e se mo`da i mewati, uskla|i-
vati sa Saveznim ustavom. To je sve neko drugo pitawe. Ali, dodatno, le-
gitimitet Ustavu dali su decembarski izbori iz 1990. godine. [to se ti-
~e dolaska Holbruka i Gelbarda u Beograd, vi ka`ete: oni su do{li po-
sle referenduma. Kao da su zakasnili. [ta oni ima da dolaze i pre i po-
sle referenduma? Mogli su da do|u kad god su po`eleli.
Na{a zemqa je otvorena. Mi jo{ uvek imamo diplomatske odnose sa
Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, je li tako, odnose koji {kripe. Jo{
ima osporavawa pravne prirode na{e dr`ave od strane Sjediwenih
Ameri~kih Dr`ava, ali diplomatske odnose imamo. Sa dr`avom sa ko-
jom imamo diplomatske odnose, mo`emo i razgovarati. Dolaze strani
predstavnici, dolazili su i mnogi drugi. Dobijali informacije, dobija-
li uvid u situaciju u na{oj zemqi i to je sasvim uobi~ajena praksa u me-
|unarodnim odnosima. Strani predstavnici ovog puta nisu ni~im povre-
dili na{ suverenitet, ovog puta. Dakle, ako su i vr{ili neke pritiske
da prihvatimo me|unarodnu arbitra`u – posredovawe, nisu uspeli u to-
me. Ali ja nisam u~estvovao u razgovorima sa wima. Razgovarao sam sa ne-
kim drugim diplomatama, posledwi je bio emisar Ministarstva ino-
stranih poslova Rumunije i wemu sam izlo`io u tan~ine situaciju koja
se ti~e i pitawa albanske nacionalne mawine, a razgovarali smo i o
svim drugim pitawima unutra{we i spoqne politike. Dakle, nema ni-
{ta normalnije nego da politi~ari razgovaraju, da razmewuju mi{qewa,
ideje, ali nema posredovawa. Malopre sam naglasio {ta zna~i posredo-
vawe u me|unarodnim odnosima, u me|unarodnom javnom pravu.
[to se ti~e pripadnika albanske nacionalne mawine, mo`da su Gel-
bard i Holbruk uticali da oni promene stav i da prihvate dijalog. Ja ne
znam, nisam prisustvovao wihovim razgovorima. Oni su razgovarali sa
wima u nekoliko navrata. U svakom slu~aju, da nije bilo stranog me{a-
wa, zapadne podr{ke, ne bi bilo ni ovako izra`enog separatizma, ni
ovako izra`enih teroristi~kih akcija, jer mi znamo da se baze za obu~a-
vawe terorista nalaze u nekim zapadnim zemqama, ali da ih ima dovoq-
no i u Albaniji. Imali smo konkretne dokaze do izvesnog vremena da se
naoru`ane grupe ubacuju preko jugoslovensko-albanske granice, a na{a
vojska je uspela da razbije nekoliko tih grupa, to su ~iwenice.
Onog trenutka kada zapadne zemqe shvate da ne mogu ni na koji na~in
odvojiti Kosovo od Srbije, da ne mogu ni pretwama, ni silom, ni ucena-
ma, ni sankcijama da nas nateraju na kapitulaciju, one moraju mewati svoj
osnovni stav i moraju se opredeliti za dijalog. Nema nijednog dokumen-
ta Ujediwenih nacija, Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi
i Saveta Evrope koji se ti~e nacionalnih mawina a da ga mi ne prihva-
tamo. Sada u specijalnom izdawu “Velike Srbije” objavqujemo sve te do-
kumente, upu}ujemo javni poziv vladama zapadnih zemaqa da nam ka`u u
odre|enom roku {ta je to {to se ne po{tuje u na{oj zemqi a propisano
je tim dokumentima. Ono {to nacionalnim mawinama daje Francuska,
Nema~ka, Italija, druge evropske zemqe – to daje i na{a zemqa, i ~ak
mnogo vi{e od toga. To je su{tina.
861
 U ovom slu~aju, naravno, stvar je samih Albanaca i wihovih politi~-
kih partija da se opredele kako }e daqe. Ako otpadnu garancije sa Zapa-
da, da }e im pomo}i da stvore nezavisno Kosovo, da se pripoje Albaniji,
ako otpadnu garancije sa Zapada, da }e ~vrsto insistirati da Kosovo bu-
de posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije,
{to je samo prva faza definitivnog otcepqewa, Albanci }e onda mora-
ti sami da se presaberu, da vide kakve su im pozicije, {ta je realno da mo-
gu posti}i, a {ta je nerealno.
Ja sam rekao malopre, to ste malo dezinterpretirali – da autonomi-
ja mo`e postojati samo u demokratskom dru{tvu. To je ta~no u modernom
smislu re~i, ali postoje razni oblici autonomije, negde postoji terito-
rijalna, negde personalna, negde autonomija kolektiviteta itd. Ja sam u
principu protiv bilo kakve autonomije, pristalica sam unitarne i cen-
tralizovane dr`ave, jer mislim da je takva dr`ava najefikasnija, i zato
se sa vama ne sla`em da op{tinski nivoi vlasti treba da imaju ve}u nad-
le`nost nego {to sada imaju. To vodi velikom rasipni{tvu, a dr`ava ko-
ja je u ekonomskoj krizi, socijalnoj bedi, kao {to je na{a dr`ava, sebi taj
luksuz ne sme dozvoliti, i zbog toga smo mi protiv regionalizacije Sr-
bije, i jasno smo se opredelili pre nekoliko godina, kada je ta tema bila
aktuelna, bar u opozicionom politi~kom `ivotu.
Protiv sam, dakle, bilo kakve autonomije, i da se tu razumemo, u
principu. Ovde postoji ne{to {to je kao autonomija za nas zate~eno sta-
we i to je ustavno odre|ewe autonomije Vojvodine i autonomije Kosovo
i Metohija. Mi prihvatamo ovaj Ustav i na osnovu tog Ustava idemo na iz-
bore, ostvarujemo sada i svoju funkciju kao vladaju}a politi~ka partija
i jedna od ~lanica Vlade narodnog jedinstva – taj Ustav je na{a osnova.
Mi smo `eleli da se on u perspektivi promeni, da bude unitaran, centra-
lizovan, ali sada je tako, i bez konsenzusa sa drugim politi~kim stran-
kama ne mo`emo da ga mewamo u tom pravcu.
Da samo razjasnim na{u poziciju o tom pitawu. Ono {to je Ustav pro-
pisao, to sada treba sprovesti u praksu, a Vlada Srbije je napravila je-
dan dokument, predlog, nacrt statutarne odluke Kosova i Metohije. Mi
tra`imo varijantu kojom }e pripadnici svih etni~kih grupa biti zado-
voqni, a nijedna ne}e biti majorizovana. Na Kosovu `ive Albanci, ne
znamo koliko ih ima, jer su bojkotovali posledwi popis stanovni{tva.
Znamo da raniji popisi nisu bili ispravni, falsifikovani su, znamo za
slu~ajeve da nisu prijavqivane smrti. Recimo, umre neki Albanac, wego-
va porodica po deset godina ne prijavquje smrt da bi i daqe uzimali pen-
ziju, ili se rodi dete pa se prijavquje u sedam-osam op{tina, da bi ispa-
lo da se sedmoro-osmoro dece rodilo. Svakakvih drugih manipulacija je
bilo. Toga smo svesni, a da bismo znali koliko tamo ima gra|ana, mora-
li bismo da organizujemo vanredni popis stanovni{tva, mo`da i na ni-
vou cele Srbije, po{to i tu postoje uslovi, do{lo je do izvesnih pretum-
bacija stanovni{tva, do velikog broja izbeglica itd.
To bi bilo mo`da korisno za celu Srbiju, da se ne ~eka 2001. godina,
pogotovu za Kosovo i Metohiju. Tamo `ive Srbi, muslimani, Romi, Tur-
ci, Goranci, Egip}ani. Postoji 7.000 qudi koji se izja{wavaju kao Egip-
862
}ani. Mogu i ja u privatnom razgovoru da se nasmejem, neko se mo`e izja-
sniti kao Japanac, i kao Marsovac, i kao pripadnik bilo kog postoje}eg
ili nepostoje}eg naroda. Wihovo je pravo da se izja{wavaju kako god `e-
le, i za{to bih ja to wima osporavao. U svakom slu~aju, tamo mora biti
vi{edomni sistem, mora biti ravnote`a vlasti i moraju se predstavni-
ci razli~itih etni~kih grupa navi}i da se dogovaraju u ostvarivawu
funkcija Pokrajine i u ostvarivawu funkcija lokalne vlasti. Op{ti-
na kojih sada tamo ima trideset, mo`da treba ve}i broj, mo`da mawi
broj, i o tome se mo`e razgovarati.
Ono na ~emu bih posebno insistirao kao na dobrom re{ewu za Al-
bance, ako oni ve} ne `ele da u~estvuju u na{em kulturnom, dru{tvenom,
javnom `ivotu u punoj meri – ako ne `ele da poha|aju na{e dr`avne {ko-
le, mo`emo im omogu}iti da imaju svoje u privatnom statusu, da ih sami
organizuju, da ne pla}aju doprinose dr`avi za {kolstvo, nego da pla}aju
direktno u svoje fondove kojima }e to finansirati, da ne tra`e od nas
da im mi to finansiramo. Koliko para, toliko muzike. I ako `ele ne-
{to posebno, onda neka sami finansiraju. Za{to bismo mi wih onda te-
rali da rade po nastavnom planu i programu koji propisuje dr`ava. Po
novom zakonu o univerzitetu, predvideli smo da univerziteti sami odre-
|uju nastavni plan i program, i to je, vaqda jedna demokratska tekovina.
U tome je ovaj na{ sada{wi zakon, Predlog zakona o univerzitetu demo-
kratskiji od jednog ranijeg re{ewa, a onaj koji upisuje svoje dete u takvu
{kolu, neka razmi{qa {ta }e sutra wegovo dete da radi, da li }e ta di-
ploma biti validna na tr`i{tu radne snage ili ne, da li se sa tom diplo-
mom mo`e lako na}i posao ili te{ko. Voqa mu, neka se sam opredeli.
Ako ne `ele da se le~e u na{im medicinskim ustanovama, neka osni-
vaju svoje u privatnom statusu i sami finansiraju. Ne moraju onda na{oj
dr`avi da pla}aju doprinose za zdravstvo. Ako ne `ele na{ sistem pen-
zijskog osigurawa, mogu svoj da osnuju i direktno da usmeravaju doprino-
se u taj sistem. Na{oj dr`avi moraju da pla}aju porez koji pla}aju svi
gra|ani, jer od poreza se finansira dr`ava kao takva. To je ono na ~emu
bismo insistirali. To bi bila jedna varijanta kulturne autonomije.
Dakle, tu su sve stvari odavno razja{wene, a oni koji nas kritikuju
i napadaju da ne po{tujemo prava albanske nacionalne mawine, da ih
osporavamo itd., nikako da ka`u {ta mi to konkretno osporavamo.
Voditeq: Evo, da ~ujemo gospodina Qaji}a, ako dozvoqavate.
Rasim Qaji}: Ja se moram vratiti na me|unarodno u~e{}e u re{ava-
wu ovog problema. Gospodin [e{eq verovatno zna da pitawe qudskih pra-
va vi{e nije unutra{we pitawe nijedne dr`ave u Evropi i svetu, pa pre-
ma tome ne mo`e biti ni unutra{we pitawe Savezne Republike Jugosla-
vije, odnosno Srbije. Na konferenciji OEBS-a jula meseca 1991. godine
usvojen je princip da ~lanice OEBS-a mogu pokazati zabrinuto stawe ako
se proceni da se kr{e qudska prava odre|ene etni~ke, odnosno mawinske
zajednice, i da ~ak OEBS mo`e uputiti misiju posmatra~a u doti~nu ze-
mqu i bez saglasnosti te zemqe. Prema tome, to je princip koji je...
Dr [e{eq: Mo`e, ako je ta zemqa ~lanica OEBS-a, a mi smo suspen-
dovani u ~lanstvu i nemamo tu obavezu.
863
 Rasim Qaji}: Bez pristanka te zemqe, oni mogu pobuditi...
Dr [e{eq: Ako je ta zemqa ~lanica OEBS-a.
Rasim Qaji}: Ne, ne ka`e se ako je ~lanica OEBS-a.
Dr [e{eq: Ne, molim vas, to se podrazumeva.
Rasim Qaji}: Ne pi{e...
Dr [e{eq: Ono {to OEBS propisuje ne mo`e da se odnosi na zemqe
koje nisu ~lanice OEBS-a, jer je OEBS regionalna me|unarodna organi-
zacija.
Rasim Qaji}: Ali ne stoji da OEBS ne mo`e da po{aqe misiju u Ju-
goslaviju. Ne stoji, bez obzira {to stoji tamo prazna stolica za Saveznu
Republiku Jugoslaviju.
Dr [e{eq: Ali dok mi nismo u ~lanstvu OEBS-a, ne mo`e OEBS
pravno da nas natera da prihvatimo...
Rasim Qaji}: Dozvolite, i da je ta~no to {to ka`ete, generalno kao
princip, pitawe qudskih prava ne mo`e biti pitawe unutra{wih stva-
ri ove dr`ave i mi dolazimo sada do pitawa suvereniteta.
Dr [e{eq: A ~ije je onda pitawe?
Rasim Qaji}: Sada }u to da ka`em, vi{e u svetu nema apsolutnih dr-
`ava, to nisu ni Nema~ka, Francuska, Velika Britanija, a ne mo`e biti
ni Savezna Republika Jugoslavija. Ni Amerika, naravno, nije suverena.
Dr [e{eq: Ko joj to name}e voqu?
Rasim Qaji}: Name}e joj voqu, jer se dr`ava mora odre}i dela svog
suvereniteta, u oblasti kulture, ekologije...
Dr [e{eq: U kojoj varijanti?
Rasim Qaji}: U generalnoj...
Dr [e{eq: Nemojte, molim vas, nije generalno, ne mo`e generalno,
samo ako je ~lanica neke me|unarodne organizacije. Molim vas, dr`ava
koja nije ~lanica Ujediwenih nacija ne mo`e biti obavezana da sprovo-
di voqu Ujediwenh nacija, ne mo`e pravno. Ujediwene nacije ne mogu
[vajcarskoj ni{ta da nametnu, [vajcarska nije ~lanica Ujediwenih na-
cija i ni{ta ne mogu da joj nametnu. Ona je van sistema Ujediwenih naci-
ja. Pravni sistem me|unarodne organizacije, bilo da je re~ o me|unarod-
noj organizaciji globalnog karaktera ili me|unarodnoj organizaciji
regionalnog karaktera, jer globalnog karaktera su Ujediwene nacije, a
regionalnog karaktera je OEBS, obavezuje samo dr`ave ~lanice.
Rasim Qaji}: Dozvolite samo da zavr{im. Ujediwene nacije, odnosno
SAD su prevrnule bra~ni krevet Sadama Huseina da vide {ta se iza tog
kreveta krije. Da li se krije neki nuklearni otpad, i ukoliko bi posto-
jao institut apsolutne suverenosti, prakti~no bi to moglo da zna~i da
Bugarska na granici Jugoslavije mo`e da odredi mesto za deponiju nukle-
arnog otpada. To, naravno, ne mo`e da u~ini upravo zbog principa o ko-
me govorimo. Dakle, ako insistiramo na ovom principu apsolutne suve-
renosti, to vodi u me|unarodnu izolaciju i to neminovno vodi u zao-
{travawe odnosa sa me|unarodnom zajednicom.
Kada se radi o {kolama, gospodine [e{eq, vi znate da je dogovor Ru-
gove i Milo{evi}a potpisan jo{ septembra 1996. godine. Prakti~no, vi-
864
{e od godinu i po dana nije se odmaklo apsolutno ni{ta u realizaciji
tog sporazuma, pa ~ak je nedavno ponovo potpisan sporazum. Sada }u vam
re}i o implementaciji tog sporazuma, ali albanska strana tvrdi da srp-
ska strana poku{ava da izigra taj sporazum. Kao {to znate, bilo je pred-
vi|eno da iste {kole koriste i Srbi i Albanci u razli~itim smenama.
Jedni pre podne, drugi po podne. Sada, razgovarao sam sa predstavnicima
albanske strane koji su ~lanovi ove grupe “Tri plus tri”. Srpska strana
predla`e da se nekih 69 {kola na Kosovu fizi~ki podeli, da 29 pripad-
ne Albancima, od ~ega su 11 potpuno van upotrebe, a ostalo da pripadne
srpskoj strani, odnosno za srpske u~enike. ^ak se navodi da i osnovna
{kola u ~lanu pregovara~kog tima gospodina Aganija...
Dr [e{eq: Ima li to na nekom papiru negde?
Rasim Qaji}: Ja nisam video, a nemam razloga da gospodinu Aganiju
to ne verujem.
Dr [e{eq: Znate {ta, ja mogu da vam ka`em iz izvora – niko ne mo-
`e u ime Vlade Srbije na taj na~in raspolagati dr`avnom imovinom Sr-
bije. Sve {kole u Srbiji su imovina dr`ave, dr`avnom imovinom raspo-
la`e vlada. Na sednici Vlade nikada nije bio nijedan akt o otu|ivawu
zgrada {kola, mo`e biti samo dogovor o kori{}ewu {kolskih zgrada, a
ne o davawu {kolskih zgrada. Nikome se one ne daju, te {kole ostaju dr-
`avna imovina, dok ih dr`ava ne proda. Dr`ava nekada mo`e i da poklo-
ni, ali se donosi pravni akt, koji u Vladi Srbije nikada nije usvojen.
Gledajte sada drugu stvar. Nije Albancima problem {to ne mogu da
koriste {kolske i univerzitetske zgrade, mogu. Bilo je malo suprotsta-
vqawa kod nekih srpskih studenata, to je sada sve razja{weno, shvatili
su i ti studenti da je ovo pametno re{ewe i da ne treba zao{travati io-
nako napetu politi~ku situaciju. Dakle, Albanci mogu da koriste zgrade
i da odr`avaju nastavu, ali znate {ta je wihov problem? Oni nisu u sta-
wu da samostalno organizuju tu nastavu, jer mi ka`emo: evo, pre podne idu
srpski studenti, po podne albanski ili obrnuto, nije bitno. To {to smo
se dogovorili da oni koriste zgradu, ne zna~i da }emo mi da im dajemo pa-
re. Mi finansiramo samo dr`avne {kole, tamo gde dr`ava kontroli{e,
gde mi kao Vlada Srbije postavqamo rektora, dekana, gde mi donosimo od-
luke o profilu studija, o broju fakulteta, o broju upisanih studenata
itd. Tamo mi dajemo pare iz buyeta. Tamo gde bi oni samostalno organi-
zovali nastavu, mogu, a mi im poma`emo, dajemo im da koriste zgrade, ali
moraju sami da plate profesora, da sve organizuju. Ne mogu o~ekivati da
Vlada dâ pare za takve stvari. Bilo bi suludo da Vlada finansira...
Rasim Qaji}: Da li je suludo da u De~anima u osnovnoj {koli u kojoj
ima 46 srpskih |aka, u {koli sa 25 razreda, cela {kola po tom novom pla-
nu o kojem ja govorim...
Dr [e{eq: Taj plan jo{ niko nije video, a vi govorite o wemu.
Rasim Qaji}: Ja govorim o wemu i nemam razloga... Spomenuli ste
univerzitet i novi zakon o univerzitetu. Da li je Vlada usvojila Nacrt
zakona o univerzitetu koji je danas dospeo i u Skup{tinu Srbije i po ko-
me se prakti~no ukida autonomija univerziteta?
865
 Dr [e{eq: Nije ta~no.
Rasim Qaji}: Zakon, a da li je ta~no, sada }u vam re}i, da li je ta~no
da se ukida Savet univerziteta?
Dr [e{eq: Jeste, samoupravqawe.
Rasim Qaji}: Da li je ta~no da se uvode nadzorni upravni odbori, da
li je ta~no da vlada postavqa rektore i dekane, da li je ta~no da dekani
i rektori prakti~no imaju funkciju direktora, i da li je ta~no da je iz-
brisan ~lan koji je do sada postojao u Zakonu o univerzitetu, po kome je
prostor univerziteta nepovrediv?
Dr [e{eq: Gde je pisalo da je prostor univerziteta nepovrediv?
Rasim Qaji}: Pisalo je u drugom ~lanu Zakona da je prostor univer-
ziteta nepovrediv.
Dr [e{eq: Nemojte, ne mo`e univerzitet biti...
Rasim Qaji}: Prema tome, da li je ovo o ~emu govorimo, da li zna~i
prakti~no ukidawe autonomije...
Voditeq: Da li mogu samo da vas zamolim za kratku pauzu, nastavi}e-
mo posle.
Rasim Qaji}: Molim vas, ako vi vr{ite ovakvu centralizaciju uni-
verziteta u Srbiji, onda ~emu se mogu nadati Albanci?
Dr [e{eq: Da li vi znate kako se upravqa univerzitetima u svetu,
na primer u Francuskoj? Upravo na ovaj na~in koji mi planiramo sada u
Srbiji. Kako se upravqa univerzitetima u [vedskoj? Autonomija uni-
verziteta ne podrazumeva ovo {to vi govorite.
Rasim Qaji}: [ta podrazumeva onda?
Dr [e{eq: Univerzitetom upravqa vlast, gde je vlasnik dr`ava. Ko
predstavqa vlasnika? Vlada. Po{to Vlada daje pare, Vlada odre|uje ko
}e biti rektor univerziteta, ko }e biti ~lan upravnog odbora, ko }e bi-
ti ~lan nadzornog odbora. To je upravqawe univerzitetom. A {ta je au-
tonomija univerziteta? Autonomija univerziteta ostvaruje se u dve
oblasti, u nastavnoj i nau~noj. Zna~i, univerzitet }e sam da odre|uje na-
stavni plan i program, broj ~asova, sadr`aj predmeta, broj predmeta u ne-
kim zakonskim okvirima. Vlada se ne}e me{ati profesorima kako }e
oni dr`ati predavawa. Profesor je samostalan na svom predavawu i we-
mu niko ne mo`e da nalo`i {ta }e on da ka`e studentima u okviru svog
predmeta, na koji na~in }e objasniti i kakav }e stav zauzeti u svom pre-
davawu. To je autonomija univerziteta, da mi ne propisujemo nau~nim
radnicima: e, va{ je zadatak da doka`ete to i to – ne. Kada finansiramo
nau~ni projekat, mi ka`emo: va{ zadatak je da istra`ite to i to, a nama
kao naru~iocima projekta da donesete rezultate. To je autonomija nau~-
nog rada na univerzitetu i u drugim nau~nim institucijama koje nisu u
sastavu univerziteta. To je autonomija i na francuskom univerzitetu. U
Francuskoj vlada postavqa rektora, u [vedskoj isto tako. To je su{tina,
a {ta je su{tina? Su{tina je da vlasnik postavqa poslovodni organi.
Mi ukidamo samo samoupravqawe na univerzitetu. Jo{ je jedino na uni-
verzitetu ostalo samoupravqawe.
866
Idu preduze}a u privatizaciju, bi}e potpuna privatizacija, ~ak }e-
mo morati tu ne{to da mewamo u zakonu, da bude obavezna. To je pitawe
na{e ekonomije i na{eg opstanka, to je pitawe izlaska iz ekonomske
krize, i onda samo da nam univerzitet ostane sa sistemom samoupravqa-
wa. Ne mo`e samoupravqawe da ostane na univerzitetu, nigde na svetu ne
postoji takvo samoupravqawe.
Rasim Qaji}: Ja mislim da u ovom trenutku ta ponuda kulturne auto-
nomije ne}e biti prihva}ena u Pri{tini. Ne samo da ne}e biti prihva-
}ena, ve} se o woj ne}e ~ak ozbiqnije ni razmatrati, ali ja se ipak sla-
`em da je ovo jedna velika evolucija od stava da }e se Albanci protera-
ti preko Prokletija...
Dr [e{eq: Ko da }e se proterati, gospodine Qaji}u?
Rasim Qaji}: U va{em programu pi{e da treba 360.000...
Dr [e{eq: Gde u programu?
Rasim Qaji}: U Programu Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Kojih Albanaca?
Rasim Qaji}: Albanci koji su do{li...
Dr [e{eq: I koji nisu na{i dr`avqani.
Rasim Qaji}: Kako ste do{li do brojke od 360.000?
Dr [e{eq: To je na{a procena.
Rasim Qaji}: Znate kolika je albanska procena? Oko 14.000.
Dr [e{eq: Nikada nismo rekli da se proteruju na{i dr`avqani,
samo stranci koji deluju separatisti~ki. Za{to Nemci proteruju Al-
bance koji nisu wihovi dr`avqani?
Rasim Qaji}: Kako }ete vi sada da odre|ujete ko od tih 360.000 delu-
je separatisti~ki, a ko ne deluje separatisti~ki?
Dr [e{eq: Po op{toj proceni policijskih izve{taja i saznawa, to
se zna. U Nema~koj, ~im nema~ka policija sazna da neki stranac ne po-
{tuje gostoprimstvo nema~ke dr`ave, istog trenutka ga ekspeduje. Goto-
vo, nema rasprave, ne}e sa wim da razgovara. To je za strance. U na{em
programu ne stoji ni za jednog dr`avqanina da se proteruje.
U pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici ste malopre pomenuli da ste
imali problema. Imali smo i mi problema, ali to su pojedina~ni pro-
blemi. Re}i }u vam jo{ jednu stvar, da su Albanci od 1990. godine redov-
no izlazili na parlamentarne izbore, ne bismo imali izbornih proble-
ma na Kosovu i Metohiji, jer bi wihovi predstavnici kontrolisali bi-
ra~ka mesta, pa bi bila mnogo boqa kontrola. Ovako je na{ problem
ogroman broj bira~kih mesta a malo ~lanstva, malo qudi da sve to pokri-
je. Sada smo vi{e od hiqadu qudi iz drugih delova Srbije poslali da bu-
du kontrolori na Kosovu i Metohiji.
Rasim Qaji}: Prema tome, ja nisam siguran da }e se ova ponuda o kul-
turnoj autonomiji ozbiqnije razmatrati i u me|unarodnoj zajednici.
Ona ne samo {to je do{la prekasno ve} je ta ponuda u ovom trenutku pot-
puno prevazi|ena politi~ka stvar. Naravno, ja ovde nisam advokat ko-
sovskih Albanaca, pa da govorim u wihovo ime, ali, u svakom slu~aju, sa
867
pozicije jednog neutralnog posmatra~a, koji je zabrinut za razvoj prili-
ka u ovom regionu, smatram da }e se re{ewe tra`iti izme|u statusa kvo
koji sada postoji i albanskog zahteva za nezavisno{}u. Dakle, da oba re-
{ewa me|unarodna zajednica apriori odbija. Ja ne znam koja }e to mate-
mati~ka sredina biti izme|u dve krajnosti, ali, u svakom slu~aju, u opti-
caju je nekoliko mogu}ih varijanti. Pre svega, tu mislim na analogiju sa
Republikom Srpskom. S druge strane, na neki specijalni status, ~iji sa-
dr`aj jo{ uvek nije definisan.
Dr [e{eq: [to ne puste analogiju sa Republikom Srpskom Kraji-
nom? Ranije ste se za to zalagali.
Rasim Qaji}: Ja, nikada.
Dr [e{eq: Ima u nekim va{im tekstovima.
Rasim Qaji}: Drugi su govorili, ja nikada. Ja sam uvek osporavao tu
vrstu analogije, bar kada se radi o Sanyaku. Ja znam da su neki politi~a-
ri iz Sanyaka govorili o tome.
Dr [e{eq: Pre okupacije Srpske Krajine ste imali jedan stav, a sa-
da imate drugi.
Rasim Qaji}: Ja nisam nikada govorio o analogiji Sanyaka. Pojedin-
ci su govorili iz politi~kog pokreta u Sanyaku.
Dr [e{eq: Jeste bili zajedno, gospodine Qaji}u?
Rasim Qaji}: To pitawe je aktuelizovano nakon na{eg raskola i je-
dan od elemenata tog raskola bilo je i pitawe definisawa na{ih poli-
ti~kih zahteva, gde smo se mi zalagali da smo jedan poseban politi~ki
problem i da ne mo`emo praviti analogije.
Dr [e{eq: Bilo je tu jo{ ne{to oko naoru`avawa. Ugqanin koji je
bio glavni pobornik naoru`awa pobegao je, a vas ostavio na cedilu. Ni-
ste vi bili glupi da ispa{tate zbog wegove politike, a on se sklonio na
sigurno. To je bio razlog rascepa. On je zakuvao, a vas ostavio na cedilu.
Rasim Qaji}: To apsolutno nije bio razlog za rascep. Razlog rascepa
su bili razli~iti pogledi u smislu postavqawa politi~kih zahteva pre-
ma Beogradu. Mi smo zastupali stanovi{te da problem Sanyaka treba re-
{avati po etapama, kroz re{avawe konkretnih `ivotnih pitawa, obra-
zovawa, informisawa, qudskih prava itd.
Dr [e{eq: Koji je to problem Sanyaka?
Rasim Qaji}: Vi ne znate koji je problem Sanyaka? Ja sam uputio
Vladi deklaraciju o problemima Bo{waka.
Dr [e{eq: Kojih Bo{waka?
Rasim Qaji}: Da li ste vi rekli da ste Bo{wak?
Dr [e{eq: Ne ose}am nikakav problem. Jednom, kada sam bio u No-
vom Pazaru, organizovali su demonstracije, iza{lo je 10.000 radosnih
muslimana, zato {to je do{ao wihov brat Bo{wak.
Rasim Qaji}: Odli~no. Mi vas prihvatamo.
Dr [e{eq: Otkud vi Bo{waci? Je l’ sam ja Bo{wak? Ja sam ro|en u
Sarajevu.
Rasim Qaji}: Vi ste ro|eni u Sarajevu i Bosanac ste.
868
Dr [e{eq: Zvani~an naziv je Bo{wak. Za ono {to se danas ka`e Bo-
sanac, to vam je kao Albanac i Albanas, odnosno Albanac i Arnaut. Mo-
`emo o tome da razgovaramo, jer je to interesantna tema.
Rasim Qaji}: Zato sam i spomenuo, jer znam da je interesantna tema,
ali sam rekao da vas mi prihvatamo. Prihvatamo da se nacionalno izja-
{wavate onako kako vi ose}ate.
Dr [e{eq: Vaqda smo mi jedan narod.
Rasim Qaji}: Bo{waci?
Dr [e{eq: Mo`emo se zvati i Bo{waci, a mo`emo se zvati i Mar-
sovci, ali je najboqi dokaz da smo jedan narod taj {to govorimo jednim
jezikom koji nam je materwi.
Rasim Qaji}: Koji jezik?
Dr [e{eq: Srpski jezik.
Rasim Qaji}: Ja ka`em da je bosanski.
Dr [e{eq: Mo`ete da ga nazovete i kineskim, to je va{a stvar, ali
u teoriji se naziva srpski.
Rasim Qaji}: [vedska i Norve{ka su 1905. govorile jednim jezikom,
odvojili su se i sada svoj jezik nazivaju {vedskim ili norve{kim.
Dr [e{eq: Nikada nisu govorili jedan jezik. To su dva germanska je-
zika. To vam je otprilike srpski i bugarski. Po{to sada govorimo jedan
jezik, zna~i da smo jedan narod. Kako }emo se zvati kao narod, neka odlu-
~i ve}ina. Svi oni koji pripadaju tom na{em zajedni~kom narodu, koji
govore jedan jezik, neka se izjasne, pa neka prevagne ve}ina.
Rasim Qaji}: Ho}emo opet da raspisujemo referendum?
Dr [e{eq: Mo`emo i referendum. Gospodine Rasime, da vidimo
{ta nas ~ini razli~itim, osim ideologije i politike. Po ~emu se su-
{tinski razlikujemo kao pripadnici jednog naroda?
Rasim Qaji}: Ho}ete da vam govorim {ta su problemi u Sanyaku?
Onda }emo videti {ta nas razlikuje. Mi smo uputili Vladi deklaraci-
ju u kojoj se navode...
Dr [e{eq: Ko to vi?
Rasim Qaji}: Na{a koalicija.
Dr [e{eq: Koliko ima stranaka u toj koaliciji?
Rasim Qaji}: Tri stranke.
Dr [e{eq: Koliko imate poslanika?
Rasim Qaji}: Mi smo izbore bojkotovali i nismo parlamentarna
stranka, ali nam to ne osporava pravo da komuniciramo sa vladom.
Dr [e{eq: Da procenimo sada kolika je va{a politi~ka snaga, da
procenimo koliko ima glasa~a muslimana, recimo, u Sanyaku. Ka`emo da
jedna tre}ina ne izlazi na izbore ni pod kojim uslovima. To je uobi~ajeno
u demokratskom svetu. Procenimo koliko je dobio Ugqanin koji je i{ao
na izbore i wegova koalicija Lista za Sanyak – dr Sulejman Ugqanin.
Zna~i, procenimo koliko je on dobio glasova i tra`imo eventualno u onoj
razlici koja preostane, {ta biste vi dobili da ste iza{li na izbore?
Znate, tamo ima muslimana koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku.
869
 Rasim Qaji}: Koliko je tih muslimana?
Dr [e{eq: Izvinite, mi imamo ~lanove muslimane. Mi smo imali
poslani~kog kandidata Sulejmana Spahu iz Loznice, i daqe je na{ ~lan.
Za dlaku nije pro{ao na pretpro{lim izborima. Tako|e, Fejzo Kamberi
je na{ ~lan i ~itav niz drugih ~lanova. Imamo i ovde u Beogradu musli-
mana ~lanova i {irom Srbije. Prema tome, ne mo`ete vi pretendovati
da ste jedini predstavnik muslimanskog stanovni{tva u Srbiji.
Rasim Qaji}: Ja to nisam ni rekao.
Dr [e{eq: Mo`da ste vi u ne{to ve}em broju nego mi, ali mi zastu-
pamo princip ravnopravnosti.
Rasim Qaji}: Nama niko ne mo`e oduzeti pravo da mi komuniciramo
sa vladom i da navedemo svoje probleme.
Dr [e{eq: Zna~i, vi ste kao vanparlamentarna stranka uputili pi-
smo Vladi?
Rasim Qaji}: Da.
Dr [e{eq: Vlada pisma vanparlamentarnih stranaka obi~no baci u
ko{. Da je ova koalicija za Sanyak – Sulejmana Ugqanina, koja ima po-
slanika, uputila pismo, mi bismo to pismo ozbiqno razmotrili. Ovako,
ako nam svih 150 ili 200 vanparlamentarnih stranaka po~nu pisati pi-
sma, pa oni jogi leta~i, pa savez svih Srba sveta...
Rasim Qaji}: Da smo mi to pismo uputili...
Dr [e{eq: Ja vas cenim kao ~oveka intelektualca, ali politi~ka
stranka vam je bezna~ajna.
Rasim Qaji}: Da smo mi to pismo uputili nekoj organizaciji za qud-
ska prava u Evropi, recimo, da smo uputili OEBS-u, automatski bi nas
optu`ili da mi internacionalizujemo sanya~ki problem, da mi preska-
~emo institucije sistema.
Dr [e{eq: Mislite da je to dovoqno da se internacionalizuje?
Rasim Qaji}: Ja ne ka`em da je to dovoqno, ali u svakom slu~aju bi-
lo je i takvih...
Dr [e{eq: Raspravili smo formu, hajdemo na su{tinu, koji su pro-
blemi?
Rasim Qaji}: Su{tina je da je od 75 sudija u Sanyaku 24 muslimana –
Bo{waci, a ostalo su Srbi i Crnogorci. U tu`ila{tvu je sli~na situa-
cija. Od 13 predsednika sudija, 11 je Srba i Crnogoraca, 2 su Bo{waci.
Pitawe je poverewa i moralne i nacionalne podobnosti. Mi imamo di-
rektore {kola u Prijepoqu. Od 15 direktora {kola, jedan je musliman.
Vi ste potpredsednik Vlade.
Dr [e{eq: Sada }u vam ja objasniti.
Rasim Qaji}: Druga stvar, zar je logi~no da u jednom selu koje ima
99% Bo{waka direktor {kole bude Srbin?
Dr [e{eq: Za{to ne bi bio?
Rasim Qaji}: Teoretski da, ali politi~ki?
Dr [e{eq: Sada }u vam objasniti. Dakle, re~ je o profesionalnoj
strukturi u dr`avnim organima.
870
Rasim Qaji}: O nacionalnoj strukturi.
Dr [e{eq: Zakqu~ili smo da smo jedan narod.
Rasim Qaji}: Ja nisam Srbin.
Dr [e{eq: [to bih ja vas terao da se vi izja{wavate da ste Srbin
kada vi to ne `elite. To je objektivna ~iwenica, to je va{e srpsko pore-
klo.
Rasim Qaji}: Ja o tome ne}u da raspravqam.
Dr [e{eq: Ono {to je me|u nama razlika, to je samo veroispovest.
Me|utim, ja se sla`em da treba i pripadnici raznih veroispovesti da bu-
du u raznim dr`avnim organima, ali koji je put da se to postigne? To se
mora posti}i politi~kim sredstvima. Recimo, sada je Srpska radikalna
stranka postala vladaju}a politi~ka partija i mi }emo postepeno kroz
sve dr`avne organe da rasporedimo svoje kadrove. To ne mo`e preko no}i
da se uradi, ali proces je krenuo. Krenulo se sa upravnim odborima, tu }e
biti na~elnici okruga, tu }e biti drugi dr`avni funkcioneri. Tu }e se
do}i i do direktora {kola. Me|utim, tu se postavqa jedan problem, {to
je u na{em ~lanstvu zaista mali procenat muslimana, kao i u ~lanstvu le-
vi~arskih partija. Mi bismo `eleli da imamo ve}i procenat. A, ako ve}
ne mo`emo da postignemo ve}i procenat, postoje i stranke izrazito mu-
slimanske orijentacije, dakle, stranke koje prevashodno okupqaju musli-
mane, mo`da ima i neki pravoslavac u va{em ~lanstvu.
Rasim Qaji}: Ja ne}u da ka`em kao vi. Ka`ete da imate puno musli-
mana me|u va{im ~lanstvom.
Dr [e{eq: Imamo ih, ali nemamo ih dovoqno. Pogotovo ih nemamo
dovoqno u Novom Pazaru. ^ak neki koji bi hteli, malo se ustru~avaju, ne
znaju da li bi imali neke neprijatnosti od drugih muslimana. Ima i to-
ga. Imali ste i vi nekih neprijatnosti od svojih muslimanskih neisto-
mi{qenika. Tu je bilo nekih stvari koje ne odgovaraju strukturi demo-
kratskog dru{tva, ali da vidimo koji je na~in da vi to postignete. Na-
~in je da iza|ete na izbore, da osvojite poslani~ke mandate i da, ako ve}
sami ne mo`ete da osvojite vlast u Srbiji, da u|ete u neku koaliciju ko-
ja vlada. Recimo, to je Ugqanin mogao da postigne jednim konstruktivni-
jim pristupom i mogao je sada da ima najmawe jednog ministra u Vladi
Srbije. U Saveznoj vladi zamenik ministra, mislim da je bio Mahmut
Memi}. Bio je sudija, sada je advokat. Privatno smo bili u dobrim odno-
sima. Za govornicom smo ~esto bili u konfliktu, ali mislim da je ~ovek
ipak na svom mestu, bez obzira {to smo ideolo{ki protivnici. Dakle,
to je na~in da postignete da u strukturama vlasti imate vi{e svojih ~la-
nova. To treba da znaju i muslimani u Sanyaku, da je to put da se u~estvu-
je u strukturama vlasti. Ne mo`emo mi kada osvojimo vlast, kada preu-
zmemo ingerencije vlasti i kada raspore|ujemo kadrove, iz va{e stran-
ke uzimati u nedostatku svojih. Ja bih voleo da imam sada na raspolaga-
wu u svojoj stranci...
Rasim Qaji}: Qudi moraju biti ~lanovi partije.
Dr [e{eq: Moraju biti pristalice partijskog programa i partij-
ske ideologije. Ne mogu ja sada koji sam postao vlast, na odre|en na~in
871
partija mi je postala vladaju}a, pristalice va{e stranke ili va{e ~la-
nove da raspore|ujem na tim ni`im nivoima vlasti, jer nisam siguran da
}e oni voditi politiku ove vlade. Pretpostavqam da bi vodili politi-
ku va{e opozicione stranke.
Rasim Qaji}: Vi tada niste bili u Vladi Srbije. Za{to je onda vla-
da uvela prinudnu upravu u Novom Pazaru pod izgovorom da je vo|ena lo-
{a kadrovska politika, odnosno da su zanemarivani kadrovi srpske na-
cionalnosti?
Dr [e{eq: Ja mislim da su neki drugi razlozi bili primarni. Ja ni-
sam ~itao izvorna re{ewa. Znam neke argumente. Recimo, da je Stranka
demokratske akcije Sulejmana Ugqanina preplavila op{tinu svojim
strana~kim obele`jima, da nije bilo srpske dr`avne zastave.
Rasim Qaji}: Bila je dr`avna zastava i bila je i strana~ka.
Dr [e{eq: Znate, mi imamo vlast u op{tini Zemun i nikada stra-
na~ku zastavu nismo uneli u zgradu op{tine.
Rasim Qaji}: To ne mo`e biti razlog za uvo|ewe prinudne uprave.
Navo|eno je u svim izjavama, saop{tewima, ~ak i u odluci o prinudnoj
upravi, da je vo|ena lo{a kadrovska politika, da su zanemarivani kadro-
vi srpske nacionalnosti. To tamo pi{e.
Dr [e{eq: To {to tamo pi{e, to mo`emo zajedno da raspravimo.
Rasim Qaji}: Recite, je li to u redu ili ne?
Dr [e{eq: Taj argument ja li~no ne mogu da prihvatim. Da sada vlada
donosi takvo re{ewe, ta ta~ka ne bi stajala u re{ewu, ali ima ~itav niz
drugih razloga zbog kojih se morala doneti odluka o prinudnoj upravi, od-
nosno o privremenim merama. Jedan od ovih razloga jeste da se lokalna
vlast poistove}ivala sa strana~kom. Drugi razlog je neracionalno kori-
{}ewe novca, preusmeravawe novca koji je bio namewen za u svrhe za koje
se nije smeo koristiti. To je osnovni razlog za zavo|ewe prinudne uprave.
Recimo, ako dobijete novac za vodovod, za kanalizaciju, za {kole, za zdrav-
stvene ustanove, onda taj novac ne mo`e da se rasipa na strana~ku propa-
gandu ili za neke stvari koje se ne ti~u komunalne infrastrukture.
Rasim Qaji}: Samo dole se radilo i nigde vi{e se to ne radi.
Dr [e{eq: Radi se i u drugim mestima, ali se onda zavodi prinudna
uprava.
Rasim Qaji}: Novi Pazar je jedina op{tina gde je uvedena samouprava.
Dr [e{eq: Mo`e se vrlo lako desiti u Beogradu. Ja li~no nisam
pristalica da se igde zavodi prinudna uprava. Zato sam da se ide na van-
redne lokalne izbore gde god do|e do ovakvih problema.
Rasim Qaji}: Za{to ste podr`ali odluku o uvo|ewu prinudne uprave?
Dr [e{eq: Zato {to je voda stigla do grla i {to je vi{e bila nepod-
no{qiva situacija zbog takvih zloupotreba. Dakle, to su argumenti. Sada
slede novi lokalni izbori i oni se moraju odr`ati u dogledno vreme. Tre-
ba odrediti zakonski rok u kome se moraju odr`ati. Na novim lokalnim
izborima treba da izvu~ete neke pouke. Mo`da }ete vi osvojiti vlast, mo-
`da }e opet Ugqanin osvojiti vlast, mo`da }e radikali osvojiti vlast,
872
mo`da }e levi~arske partije osvojiti vlast, nije bitno, ali svako ko osvo-
ji vlast na lokalnom nivou, mora da po{tuje Ustav i zakon. Ona lokalna
vlast koja ne po{tuje zakon, treba da bude na~isto s tim da je mogu}a pri-
nudna uprava. Vi postavqate pitawe za{to je tamo zavedena, a na nekim
mestima gde je tako|e do{lo do takvih zloupotreba nije zavedena. Ima ta-
kvih mesta. Ima, recimo, Novi Sad, Pan~evo, ima jo{ mesta u Srbiji.
Rasim Qaji}: Nema op{tine gde socijalisti dr`e vlast.
Dr [e{eq: Ima i takvih op{tina. To je ono {to je stvar politi~-
ke odluke. Procena je da je sada krajwe vreme da se to tamo uradi, ovde
treba jo{ malo kalkulisati ho}emo li ~ekati novi zakon o lokalnoj sa-
moupravi, pa raspisivati izbore, ho}e li izbiti ovakav ili onakav pro-
blem. To je stvar politi~ke odluke, politi~ke procene. U na{em slu~a-
ju je bitno da postoje realna zakonska utemeqewa za prinudnu upravu i
ona su nesporna. Ja da sam bio ~lan vlade, izborio bih se da ta ta~ka uop-
{te ne postoji u obrazlo`ewu, jer onaj ko osvoji lokalnu vlast, on odlu-
~uje o kadrovima u svojoj nadle`nosti i to je wegovo neprikosnoveno
pravo. Ne mo`e niko spoqa da mu ka`e da mora takve i takve kadrove da
raspore|uje. Ti si dobio poverewe i ti raspore|uje{ kadrove. Me|utim,
ne mo`e se kr{iti zakon, pogotovo oko raspolagawa finansijskim sred-
stvima. To je su{tina.
Rasim Qaji}: Vi ste dobro rekli da je to pitawe politi~ke odluke
i ovde je politika nadja~ala pravo, odnosno nisu postojali nikakvi
pravni argumenti.
Dr [e{eq: Lokalna samouprava nije ispuwavala svoju ustavnu i za-
konsku ulogu.
Rasim Qaji}: Vi ste rekli da se radilo o politi~koj odluci i ja se
sa tim sla`em, a politi~ka odluka je doneta...
Dr [e{eq: Svaka odluka vlade je politi~ka odluka.
Rasim Qaji}: Normalno, u smislu politi~ke poruke, dugoro~ne po-
liti~ke poruke ovome o ~emu vi govorite, da sutra, kada naredna vlast
do|e, da se mora pona{ati u skladu...
Dr [e{eq: Sa Ustavom i zakonom, i ni{ta vi{e.
Rasim Qaji}: ... sa politi~kim normama koje propisuje ova vlast, na-
`alost.
Dr [e{eq: Mi propisujemo politi~ke norme odlukama Narodne
skup{tine. Postoji Narodna skup{tina koja se rukovodi Ustavom i zako-
nima koje sama donosi. Ustav i zakoni va`e za sve podjednako. U ovom slu-
~aju, i slede}a lokalna vlast koja se konstitui{e, ne}e prinudna uprava
biti dugog veka. Mora se i}i na nove izbore, je li tako? I, opet, mora se
konstituisati lokalna vlast koja }e odgovarati voqi naroda. Bitno je sa-
mo da se izvu~e neka pouka, da nema izdvajawa Novog Pazara iz ustavno-
pravnog sistema Srbije. Nema nikakvog izdvajawa. Mora se po{tovati za-
konska odredba o ingerencijama lokalne samouprave, i to je su{tina. I,
ako se to po{tuje, onda centralnu vlast u Beogradu uop{te ne interesuje,
u principu, koja je stranka na vlasti u Novom Pazaru, koja je na vlasti u
Kragujevcu, koja je stranka na vlasti u Smederevu. To je sasvim irelevant-
873
no ako svaki taj nivo lokalne vlasti po{tuje zakon. Recimo, mi imamo sa-
da jedan problem nepo{tovawa zakona od strane mnogih op{tina u Srbi-
ji. Sada tra`imo varijantu da ih nateramo da po{tuju. Vlada je...
Rasim Qaji}: [to ove niste naterali da po{tuju, nego ste odmah do-
neli...
Dr [e{eq: Nije ta~no. Vi{e puta su upozoravani. Vi{e puta. I{le
su inspekcije, zaticale lo{e stawe, izdavale re{ewa, ukazivale. Vi{e
puta su upozoravani. [to je bilo godinu i po dana od konstituisawa lo-
kalne vlasti, do uvo|ewa prinudne uprave, je li tako? Koliko vremena?
Oko godinu dana.
Rasim Qaji}: Mawe od godinu dana, u julu je uvedena prinudna upra-
va, a izbori bili u novembru. Zna~i osam...
Dr [e{eq: Dobro, vi{e puta su upozoravani {ta ne mo`e da se radi.
I oni teraju inat, prkose. Ne mo`e lokalni nivo vlasti da tera inat, da
prkosi republi~kom nivou vlasti ako je zakonska norma na strani onoga
{to ka`e republi~ki nivo vlasti. Ako republika gre{i, ako vlada gre{i,
onda lokalni nivo vlasti mo`e da se obrati Ustavnom sudu, a lokalni ni-
vo vlasti nije posegao za takvim oblikom pravne za{tite, je li tako?
Rasim Qaji}: Ali postoji druga strana medaqe. Naime, da predstav-
nici Republi~ke vlade nisu na{li za shodno da uspostave normalnu po-
liti~ku komunikaciju sa lokalnim vlastima u Novom Pazaru.
Dr [e{eq: Kako nisu?
Rasim Qaji}: Da je bilo vi{e zahteva za prijem u odgovaraju}im mi-
nistarstvima, ali da ministarstva nisu na{la za shodno da odgovore na
te zahteve, tako da je va{a interpretacija tog problema vrlo diskuta-
bilna.
Dr [e{eq: Ja znam da su i{li. Znam da su i{li predstavnici repu-
bli~ke vlasti, da su i{le inspekcije.
Rasim Qaji}: Kad su uveli prinudnu upravu...
Dr [e{eq: Ne, ne, pre uvo|ewa prinudne uprave. Izvinite, pre uvo-
|ewa prinudne uprave su upozoravani nosioci lokalne vlasti. To je ono
{to je meni poznato. Naravno, ja ne mogu znati detaqe jer u tom trenut-
ku mi nismo u~estvovali u republi~koj vlasti. Ali, principijelno, stva-
ri stoje ovako. Evo, recimo, u Sjenici tako|e ima naru{avawa zakona i
Ustava, u vezi sa pitawem ingerencija lokalne vlasti, ali ne u toj meri
kao u Novom Pazaru. Nekoliko puta su i{la upozorewa prema lokalnoj
vlasti u Sjenici i zahtevi da wihovi postupci budu u skladu sa zakonom.
Je l’ tako? Vi znate?
Rasim Qaji}: Ne, nije tako, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Vi ste upozoravani. Da li je lokalna vlast u Sjenici
upozoravana? Da li znate za to?
Rasim Qaji}: Da, znam. To znam, ali se radi o slede}em: lokalna vlast
u Sjenici, pa ni u Tutinu ni{ta nije bila druga~ija od lokalne vlasti u
Novom Pazaru.
Dr [e{eq: U neku ruku jeste.
874
Rasim Qaji}: Radili su isto. Imali su i oni strana~ke zastave, na-
ravno, pored dr`avnih zastava u zgradama skup{tine op{tine, ali je sa-
mo u Novom Pazaru uvedeno, jer u Tutinu i Sjenici nije bilo politi~-
kih, relevantnih...
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, flagrantniji oblici kr{ewa zakona
su bili u Novom Pazaru nego u Sjenici i u Tutinu. Mo`da zbog ~iweni-
ce da je vi{e stanovnika u Novom Pazaru, da je ve}i grad nego Sjenica,
pogotovu Tutin koji ima oko 20.000 stanovnika, je l’ tako? Mo`da je i to
bio jedan od razloga da se interveni{e odmah u Novom Pazaru, a da se
ima vi{e strpqewa sa Sjenicom i Tutinom, ali je situacija...
Rasim Qaji}: Ne, politi~ke efekte Vlada je htela da postigne uvo-
|ewem prinudne uprave u Novom Pazaru.
Dr [e{eq: [to se ti~e po{tovawa zakonskih integracija lokalne
samouprave, situacija nije dobra ni u Sjenici ni u Tutinu. Nije dobra. I
morala bi lokalna vlast u Sjenici i Tutinu da se nad tim malo zamisli
i da ispravi to svoje pona{awe.
Rasim Qaji}: Ni{ta oni nisu lo{iji od lokalnih vlasti u bilo kom
gradu Srbije, niti odudaraju u smislu po{tovawa zakona, znate.
Dr [e{eq: Neki su vi{e lo{i, neki mawe, ali to je ono za {ta se
mi kao stranka zala`emo, da se {to pre dr`e vanredni lokalni izbori
u celoj Srbiji. Svestan sam tih problema. Ali problemi u Novom Paza-
ru su bili mnogo, neuporedivo izra`eniji nego u Sjenici i Tutinu. Evo,
to vam je primer.
Voditeq: Ho}ete li izneti jo{ neke probleme ili....
Dr [e{eq: Ho}emo li da idemo jedan po jedan problem.
Rasim Qaji}: Ja }u vrlo kratko, morali bismo do sutra da ostanemo
ovde. Vi znate za slu~aj otmica. Nijedan od tih slu~ajeva nije rasvetqen.
Znate za su|ewe u Bijelom Poqu, gde su otkriveni neki novi detaqi u ve-
zi sa otmicama...
Dr [e{eq: Koji detaqi?
Rasim Qaji}: Dobro, vi znate...
Dr [e{eq: Ka`ite, koji detaqi?
Rasim Qaji}: Da vas je spomenuo svedok, glavni svedok...
Dr [e{eq: Vi dobro znate da ja nemam nikakve veze sa tim.
Rasim Qaji}: Ne znam, otkud ja znam.
Dr [e{eq: Znate, znate.
Rasim Qaji}: Ka`ite mi, otkud znam?
Dr [e{eq: Sada }u vam objasniti...
Rasim Qaji}: Recite mi, otkud znam?
Dr [e{eq: Sad }u ja to vama da objasnim...
Rasim Qaji}: Ja samo znam, jer sam bio na su|ewu, ~uo sam da vas je
svedok Du{an Ranisavqevi}...
Dr [e{eq: Jeste li se nasmejali kada ste to ~uli?
Rasim Qaji}: Ne, nisam se nasmejao...
Dr [e{eq: Morali ste...
875
 Rasim Qaji}: Vrlo sam ozbiqno....
Dr [e{eq: ... bez obzira na tu `alosnu atmosferu, morali ste se na-
smejati.
Rasim Qaji}: Vrlo sam ozbiqno shvatio izlagawe glavnog svedoka te
optu`be. Dakle, tri ve}e otmice, 34 ubijena Bo{waka u tom pograni~-
nom delu Sanyaka prema Bosni...
Dr [e{eq: Kako sad Bo{waka?
Rasim Qaji}: Op{tine Priboj...
Dr [e{eq: To su gra|ani Srbije muslimanske veroispovesti, na{i
sugra|ani.
Rasim Qaji}: Bo{waci, gra|ani bo{wa~ke nacionalnosti koji `i-
ve u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da li ste sad zadovoqni?
Dr [e{eq: E, sad }u vam onda objasniti {ta je tu u pitawu.
Rasim Qaji}: Samo da zavr{im, vrlo kratko }u. Sada }emo da se vra-
timo na pitawe nastavnih programa i planova.
Dr [e{eq: [to be`ite od ovoga?
Rasim Qaji}: Ne, sada }emo da se vratimo na ovo.
Dr [e{eq: Ostavite sada nastavni plan i program, da se vratimo na
otmice.
Rasim Qaji}: Ali to je vrlo bitno.
Dr [e{eq: ^ekajte, je l’ idemo jedno po jedno pitawe?
Rasim Qaji}: Onda, samo da vam ka`em jo{ i ovo. Pretresi ku}a, vi-
{e od hiqadu pretresa ku}a...
Dr [e{eq: Ali da idemo jedno po jedno pitawe.
Rasim Qaji}: Da zavr{im.
Dr [e{eq: Gomila}emo pitawa.
Rasim Qaji}: Ne}emo. Jedanaest poru{enih, o{te}enih verskih
objekata, 54 poru{ene ku}e, 58 poru{enih privrednih objekata, sve na te-
ritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Naravno, postoji drugi set pi-
tawa iz oblasti kr{ewa elementarnih qudskih i nacionalnih prava.
Ima tu i problem slu`ewa vojnog roka. Problem maltretirawa vojnika
bo{wa~ke nacionalnosti u jedinicama. U posledwe vreme imamo zabele-
`ene tri tu~e, u kojima su vojnici srpske i crnogorske nacionalnosti
pretukli vojnike Bo{wake u kasarnama. Recimo, u Pqevqima...
Dr [e{eq: A znate li koliko ima slu~ajeva da se vojnici Srbi me-
|usobno potuku?
Rasim Qaji}: To znam, mogu da se potuku zbog fudbalske utakmice
ili u kafani, ali ovo je...
Dr [e{eq: Jedan drugom majku i potuku se. A ako su razli~ite vero-
ispovesti zna~i...
Rasim Qaji}: Vi sad banalizujete stvar do tih razmera da jednostav-
no...
Dr [e{eq: Kako da ne banalizujem kad se zaista... Hajde da razmotri-
mo dva ozbiqna problema.
876
Rasim Qaji}: Recite.
Dr [e{eq: Evo, oko ovih otmica koje ste spomenuli. [ta je bilo
ovo drugo {to ste...
Voditeq: Nastavni planovi.
Rasim Qaji}: Pretresi ku}a.
Dr [e{eq: E, pretresi ku}a. Ta dva pitawa da razmotrimo.
Rasim Qaji}: Ima jo{.
Dr [e{eq: Da, ali ovo su vrlo va`na. Ipak, oteto je vi{e qudi u ne-
koliko navrata i po svoj prilici ti qudi su likvidirani. Zapravo, zna
se da su likvidirani i jo{ nema dokaza, je l’ tako. Ubijeni su svi.
Rasim Qaji}: To vi znate.
Dr [e{eq: I vi znate. Znate sve detaqe. Nemojte, molim vas, sada
da se...
Rasim Qaji}: Otkud bih ja mogao, recite, molim vas, otkud bih ja mo-
gao...
Dr [e{eq: Evo, sad }u vam ja re}i. Jesu li te stvari istra`ene? To
zna i crnogorska policija u dobroj meri, zna i srbijanska, ali je problem
{to nema dokaza. Nije mogla istraga da se vodi na teritoriji Republike
Srpske. Nema dokaza. E, to je ono {to sad mu~i. A ovo {to je moje ime taj
svedok tamo pomenuo, to je sada u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori
ura|eno. Znate, to je besmisleno kada svi vi dobro znate da nemam nika-
kvog udela u tome, da nisam ni na koji na~in ume{an. ^ak i...
Rasim Qaji}: Otkud ja mogu znati?
Dr [e{eq: Znate vi to vrlo dobro.
Rasim Qaji}: Otkud znam?
Dr [e{eq: Znate. Ne znate ko je to uradio, zato znate da ja nisam
ume{an i da ina~e nisam ume{an nigde u takve stvari.
Rasim Qaji}: Postoji samo jedna varijanta koju ja mogu da razumem,
ovu va{u tezu, a to je da su to uradili pripadnici Vojske Jugoslavije ili
neke druge slu`be sa teritorije ove dr`ave.
Dr [e{eq: Nije, nije, stanite malo!
Rasim Qaji}: Jedino ta teza mo`e da do|e u obzir, da ste vi spomenu-
ti onda u sasvim drugom kontekstu, ne bi li se pravi krivac...
Dr [e{eq: Slu{ajte, nikada ja nisam bio komandant Vojske Jugosla-
vije, ali je vaqda [efko Alarmerovi}, ~ak i Dobricu ]osi}a optu`i-
vao da je u to ume{an, da je u wegovom kabinetu organizovana otmica, {to
je tako|e jedna politi~ka izjava sa nekom prizemnom sadr`inom i pri-
zemnim ciqevima. Znate, sasvim pogre{na, i stvar je pijeteta prema po-
ginulim qudima da se u politi~ke svrhe wihova tragi~na sudbina ne ko-
risti. Srpska radikalna stranka je prva to osudila, te slu~ajeve. Re~ je
o na{im dr`avqanima, bez obzira kako se u nacionalnom pogledu izja-
{wavaju. Nikada se nisu izja{wavali kao Bo{waci. Uglavnom su se iz-
ja{wavali kao muslimani. Nemojte sad mrtvim qudima pripisivati ne-
{to {to nisu ni sawali da bi mogli postati. Nema smisla. Tako su se iz-
ja{wavali na svim popisima, je li tako?
877
 Rasim Qaji}: Onda smo se svi izja{wavali kao muslimani, a moglo je
druga~ije.
Dr [e{eq: Dobro, ali oni nisu znali da }e im neko to posthumno me-
wati, i nema smisla da se mewa, znate. Nema tog naroda na svetu koji je
promenio ime. Nema. Ne postoji, je li tako?
Rasim Qaji}: Vi nama osporavate pravo da to uradimo.
Dr [e{eq: Mo`ete vi da radite {to god ho}ete, to je va{e demo-
kratsko pravo, samo vam ja ipak...
Rasim Qaji}: Nisam vas vaqda...
Dr [e{eq: ... i kao pravnik neke stvari poku{avam objasniti. E, da-
qe, {to se ti~e tih otmica, one su u principu razja{wene. Znaju se i neki
akteri, zna se i na~in, zna se i za likvidaciju. Zna se ~ak i mesto, je l’ ta-
ko? To je razja{weno, ali nema dokaza. Nije bilo mogu}e sprovesti istra-
gu jer je formalno sve to bilo na teritoriji, prakti~no, strane dr`ave.
Rasim Qaji}: A za{to je onda Milan Luki} uhap{en ovde, a onda pu-
{ten, navodno zbog nedostatka dokaza?
Dr [e{eq: Molim vas, vi{e od godinu dana su ga dr`ali u zatvoru.
Godinu dana su mogli po zakonu. Dr`ali su ga skoro mesec dana vi{e pro-
tivzakonito, o~ekuju}i da }e nekako mo}i ne{to da doka`u. Nisu uspeli.
Mesec dana su ga du`e dr`ali u zatvoru, mimo svih zakonskih normi. Tu
je padao pravni poredak. Znate, mo`e neko ubiti milion qudi, ako ste si-
gurni da je on ubio a nemate nijedan opipqiv dokaz da je zaista ubio, vi
mu ni{ta ne mo`ete. To vam je pravo. To vam je pravni poredak. Mesec da-
na su ga protivzakonito dr`ali, a onda su ga morali pustiti. Formalno
je bio osumwi~en za ubistvo nekog Pecikoze, nekog autoprevoznika, {ta
li je taj bio?
[to se ti~e ovog drugog problema koji ste izneli – pretresa ku}a,
gospodine Qaji}u, vi znate da je i u va{oj ku}i na|eno nekad neko oru`-
je. Dodu{e, to je va{ brat preuzeo na sebe, je l’ tako? E, tamo gde se vr{e
pretresi ku}a, ako se na|e oru`je, nema boqeg opravdawa od na|enog
oru`ja. Nisam ja vas ni optu`io da ste vi...
Rasim Qaji}: Sad }u vam ja re}i...
Dr [e{eq: Molim vas, zna~i, policija je imala pouzdane indicije
da neko neovla{}eno raspola`e oru`jem, pogotovu dugim cevima, auto-
matskim pu{kama. I uvek je to povod. E, sad, kad policija vr{i istragu,
ne mo`e ona ba{ precizno znati u kojoj ku}i ima, a u kojoj ku}i nema, pa
se pretrese i neka u kojoj nema.
Rasim Qaji}: Ali, gospodine [e{eq, od 1.442 pretresa na|eno je 46
pu{aka u 18 sela na Pe{terskoj visoravni.
Dr [e{eq: To je 4 odsto, je l’ tako?
Rasim Qaji}: Ne znam ja koliko je to posto.
Dr [e{eq: E, ali kad je re~ o automatskim pu{kama, onda je to ogro-
man procenat.
Rasim Qaji}: Za{to to nije tra`eno u srpskim ku}ama?
Dr [e{eq: Sad }u vam i to re}i.
Rasim Qaji}: Recite.
878
Dr [e{eq: Evo, sad }u vam re}i za{to nije. Zato {to je postojala
opravdana bojazan da bi to oru`je koje je bilo koncentrisano u musliman-
skim ku}ama moglo biti iskori{}eno... Evo, toliko je i na|eno. Pazite...
Rasim Qaji}: ^etrdeset {est...
Dr [e{eq: Molim vas, na|eno je u 46, a sad se postavqa pitawe, ko-
liko nije na|eno, jer ovo je samo vrh ledenog brega. Mo`da je ostalo
oru`je bilo boqe sakriveno.
Rasim Qaji}: Na|eno je {to je na|eno. Qudi su pretu~eni, premla-
}ivani...
Dr [e{eq: Za{to je to bilo opasno?
Rasim Qaji}: Qudi su kupovali oru`je da predaju policiji, da bi se
spasili batinawa...
Dr [e{eq: E, nemojte. To je ve} malo preterivawe. Kupili oru`je
da bi predali policiji, nemojte, ne mo`e da ide da preda policiji a zna
da ga ~eka kazna zatvora zato {to je kod wega na|eno oru`je.
Rasim Qaji}: Imamo izjave qudi, fotografije koje to potvr|uju.
Dr [e{eq: Znamo vrlo dobro kakve se sve izjave mogu davati u po-
liti~koj propagandi.
Rasim Qaji}: Ovo nije propaganda, ovo su ~iwenice.
Dr [e{eq: ^iwenice? Za{to je do toga do{lo? Vi znate, u Bosni i
Hercegovini se vodio gra|anski rat. U tom ratu ratovali su pravoslavci...
Rasim Qaji}: To nije bio gra|anski rat!
Dr [e{eq: Gra|anski rat!
Rasim Qaji}: Ne, to nije bio gra|anski rat!
Dr [e{eq: Gra|anski!
Rasim Qaji}: U svakom gra|anskom ratu se dovodi u pitawe terito-
rijalni integritet i pitawe...
Dr [e{eq: Koji je to onda bio rat?
Rasim Qaji}: Rat za teritorije, rat za prostor.
Dr [e{eq: ^ekaj, a izme|u koga?
Rasim Qaji}: Srbija je bila duboko involvirana u taj sukob, uz, na-
ravno...
Dr [e{eq: I sanya~ki muslimani su bili duboko da ne mo`e biti
dubqe.
Rasim Qaji}: Gde?
Dr [e{eq: Na svim frontovima vas je bilo.
Rasim Qaji}: Gde, na|ite nekoga?
Dr [e{eq: Na svim frontovima vas je bilo.
Rasim Qaji}: Evo, na|ite nekoga, recite, sad govorite albanski te-
rorista, dajte jednog teroristu.
Dr [e{eq: Polako, evo, policija ih je pomlatila tamo, ona grupa
Adema Ja{arija, cela...
Rasim Qaji}: On se spomiwe u svim varijantama.
Dr [e{eq: I koliko jo{, 50-60 terorista s wim.
Rasim Qaji}: Ne znam.
879
 Dr [e{eq: Pa je sad na{a vojska ubila dvadesetak na grani~nom pre-
lazu sa oru`jem u rukama.
Rasim Qaji}: Da vidimo koji su to sanya~ki borci koji su i{li da
ratuju u Bosni? Da vidimo. Dajte da vidimo. Da vidimo koji su?
Dr [e{eq: Ho}emo li da krenemo kroz Sarajevo, koliko ih je za {e-
hite progla{eno po Sarajevu, da li znate?
Rasim Qaji}: Gospodine [e{eq, vi znate da su to qudi koji su ise-
qavani iz Sanyaka u Bosnu i gra|ani Bosne i Hercegovine.
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, i{li su iz Novog Pazara.
Rasim Qaji}: Dajte, navedite dva ~oveka koja su oti{la.
Dr [e{eq: ... da ratuju. Ima ih mnogo.
Rasim Qaji}: Dajte jednog, dajte jednog.
Dr [e{eq: Slu{ajte, pa nisu oni veliki ratni stratezi da im pam-
tim imena. Ne mogu ja sva imena zapamtiti.
Rasim Qaji}: Nema ih, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Ih, nema ih.
Rasim Qaji}: Nema ih. To je kori{}eno u propagandi za represiju ko-
ja je vr{ena...
Dr [e{eq: Bilo ih je iz okoline Novog Pazara. Koliko ih je no}u
sahrawivano koji su poginuli?
Rasim Qaji}: Nijedan. Ni jedan jedini.
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, ne}emo vaqda sad nojevski stavqati
glavu u pesak.
Rasim Qaji}: Pa dajte konkretne podatke.
Dr [e{eq: Da vidimo sad koji su faktori uticali da policija pre-
tresa ba{ muslimanske ku}e: saznawe da se masovno nabavqa oru`je, sa-
znawe da se vodi rat u Bosni izme|u pravoslavaca, muslimana, katolika,
saznawe da bi ratni po`ar mogao da se prenese na teritoriju Srbije, da
bi mogla biti ugro`ena Ra{ka oblast, zato {to tamo `ivi multikonfe-
siono stanovni{tvo, {to `ive u velikom procentu i muslimani i Srbi,
razli~ito od op{tine do op{tine, ali veliki procenat, saznawe da bi ta-
mo mogao da bukne oru`ani sukob. Policija je sprovela svoju akciju pre-
~e{qavawa pre svega tamo gde se opravdano sumwalo da su iz najlo{ijih
namera nabavqali naoru`awe. Naravno, to podrazumeva da se naoru`awe,
duge cevi, nelegalni pi{toqi i svo ostalo naoru`awe, mora oduzeti svim
drugim gra|anima Srbije. Tog oru`ja ima mnogo. Rat je bio u neposrednoj
blizini. Oru`je je uno{eno. U prvo vreme nije ni bilo kontrole. Vi zna-
te, pro{lo je godinu dana dok se nisu dosetili da formiraju ove rampe i
kontroli{u prelazak iz Srbije prema ratom zahva}enim oblastima. Ne-
mamo dovoqno policije da idemo od ku}e do ku}e da pokupimo svo oru`je,
i zato je zapre}eno strogom kaznom, do tri godine zatvora, kod koga se ne-
legalno na|e oru`je. Pretresi su vr{eni i na punktovima, pa je dosta
oru`ja nala`eno, pa su mnoge krivi~ne sankcije izricane, pa je nekad do-
lazilo do pomilovawa, pa je re~eno – neka ti je ovo posledwi put, pa {ta
ja znam. Tako je postupano i prema muslimanima kod kojih je na|eno oru`-
je. Koliko ja znam, u zatvoru ih nije ni ostalo, je l’ tako?
880
Rasim Qaji}: Ne, trenutno ne.
Dr [e{eq: Nema ih.
Rasim Qaji}: Ali postupak nije okon~an. Qudi su pu{teni na slo-
bodu, ali postupak nije okon~an, ne mogu da dobiju putne isprave...
Dr [e{eq: Koliki je broj postupaka koji se vodi zbog oru`ja, ne sa-
mo prema muslimanima nego i prema pravoslavnim Srbima i pripadni-
cima drugih nacionalnosti? U Beogradu ima mnogo postupaka, nemojte
da sad idemo u sudske statistike. Ima na{ih ~lanova stranke kod kojih
su na{li nelegalno oru`je i jo{ se vodi postupak protiv wih. Nemojte
sad wihova imena da vam nabrajam. Sigurno ih znate. Nemojte da ih pro-
zivam. E, {ta je na{ ciq? Na{ ciq je da svo drugo naoru`awe oduzmemo
onima koji ga nelegalno poseduju i da izvr{imo reformu zakona koji se
ti~e legalizacije naoru`awa, da se ide na takve promene. Jedna od ideja
postoji, jo{ je nismo u vladi usaglasili, ali nije nemogu}e da je uskoro
usvojimo, da bude ne{to liberalniji stav zakona u vezi sa posedovawem
oru`ja u ku}i, a da se zabrani no{ewe oru`ja, pogotovo na radnim mesti-
ma. Mo`da bi to bila najboqa varijanta koja bi motivisala ogroman
procenat stanovni{tva u Srbiji da te ilegalne pi{toqe prijavi, pa da
ih imamo bar u policijskoj evidenciji. Dakle, da je na izvestan na~in pod
kontrolom. Naoru`avawe stanovni{tva je uvek opasno. A pogotovu u ne-
kim situacijama. Mi moramo imati procenu. Ja vam otvoreno o tome go-
vorim. Ako je rat u Bosni izme|u pravoslavaca Srba i muslimana, i ako
postoji izvesna veza izme|u teritorije Srbije i teritorije Bosne i Her-
cegovine, i ako se taj ratni po`ar mo`e preneti, onda svaka pametna dr-
`ava procewuje koji je deo stanovni{tva vi{e lojalan, koji je mawe lo-
jalan i preduzima izvesne mere. To bi uradili i Amerikanci.
Rasim Qaji}: Gospodine [e{eq, dozvolite mi...
Dr [e{eq: Znate {ta su Amerikanci uradili u Drugom svetskom
ratu? Sve svoje gra|ane japanske nacionalnosti dr`ali su u logoru dok
nije izvr{ena okupacija Japana. Mi nismo nikog dr`ali u logoru.
Rasim Qaji}: Da li znate da je najve}i deo tog oru`ja, koje je ina~e i
na|eno u Sanyaku, distribuirala Vojska Jugoslavije i policija?
Dr [e{eq: Nije Vojska Jugoslavije, nije policija. Ali bilo je
{vercera iz Srbije koji su to prodavali.
Rasim Qaji}: Ne {verceri.
Dr [e{eq: [verceri, kriminalci.
Rasim Qaji}: Vojska i Dr`avna bezbednost. Onda kod qudi dolazili
sa pripremqenim brojevima pu{aka, prodavali su te pu{ke preko svojih
distributera...
Dr [e{eq: Neke kriminalne bande su u~estvovale u trgovini tog
oru`ja.
Rasim Qaji}: Ne, ne sporim da je bilo kriminalnih bandi, ali je ~i-
wenica da je bilo i organizovanog distribuirawa oru`ja, da bi se onda
dobio alibi...
Dr [e{eq: Ne, ne, nemojte, molim vas...
Rasim Qaji}: Imam dokaze.
881
 Dr [e{eq: Znate, onda to zna~i da su muslimani toliko naivni pa
da padaju na takve mi{olovke koje su...
Rasim Qaji}: Vi znate kakva je atmosfera bila stvorena, da su qudi
kupovali pu{ku prakti~no iz straha da ne do|e do onog najgoreg.
Dr [e{eq: Znate, samo pu{ka mo`e poja~ati {anse da do|e do onog
najgoreg.
Rasim Qaji}: To znamo ja i vi, ali ~ovek na selu to ne mo`e da zna.
Dr [e{eq: A da je bilo politi~ke voqe da se to objasni, da se va{a
stranka malo vi{e anga`ovala da se to objasni, ne bi bilo...
Rasim Qaji}: Da je bilo dobre voqe od strane vlasti, da je bilo po-
liti~ke voqe, ne bi do{lo...
Dr [e{eq: Vi se se}ate kako je to izgledalo u po~etku sa prvim
Ugqaninovim nastupima. To je bilo zao{travawe situacije do usijawa i
otvorena pretwa. ^ak i ogromne koli~ine novca iz inostranstva da se
nabavqa oru`je i sli~no. Jeste da je Ugqanin mnogo tog oru`ja sam uzeo,
ali sada je to druga stvar koju mo`ete raspravqati me|usobno.
Voditeq: Gospodo, mnoge teme su ostale otvorene. Na`alost, nama je
vreme isteklo. Meni jedino ostaje da vam zahvalim...
Dr [e{eq: Da zaka`ete jo{ jednu emisiju.
Voditeq: Da, da zaka`em, i da vam zahvalim na u~e{}u u emisiji
“Tet-a-tet”. Hvala.
XLII
VLADA SAMA SEBI STE@E KAI[
TV Bijeqina, 14. maj 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e. Nastavqamo seriju razgovora na BN Televizi-
ji. Da vas podsetim, na{i dosada{wi gosti bili su gospodin @ivko Ra-
di{i}, Slobodan Cvijeti} i Rajko Duki}, a na{ ve~era{wi gost, pret-
postavqam da znate, je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske ra-
dikalne stranke i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije. Dobro ve~e, go-
spodine [e{eq.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Evo, malo kasnimo. Vi ste stigli pre tridesetak minuta,
pretpostavqam da ste danas imali i strana~kih i dr`avni~kih aktivno-
sti. Vest dana svakako je najavqeni susret Milo{evi}–Rugova. [ta nam
donosite? Koje su to vesti iz matice?
Dr [e{eq: Pa, taj sastanak treba sutra da se odr`i u Beogradu. Na-
pokon je Rugova pristao da razgovara bez stranih posrednika, bez bilo
kakvih stranih emisara. Mislim da je to dobro. O~igledno da je nedavno
odr`an referendum osna`io na{u poziciju u svetu, da je to dovelo do iz-
vesnog spla{wavawa pritiska zapadnih sila. Stvorena je sada jedna kon-
struktivna atmosfera. Ako do|e sutra do tog razgovora izme|u Milo{e-
882
vi}a i Rugove, i ako otpo~ne dijalog u Pri{tini izme|u predstavnika
Vlade Srbije i predstavnika albanskih politi~kih stranaka, i ako sle-
de}e nedeqe Kontakt grupa ukine dodatne sankcije koje su nam nedavno
zavedene, mislim da }e se stvoriti konstruktivnija atmosfera i da }e
slede}i potez zapadnih sila biti – odustajawe od davawa podr{ke alban-
skim teroristima. Jer bez wihove podr{ke, bez wihove blagonaklono-
sti, ti teroristi ne bi imali nikakvih {ansi da organizuju bilo kakvu
aktivnost na podru~ju Kosova i Metohije. Ovo {to se sada desilo, zna~i
izvesno smirivawe, sre|ivawe stawa, otvarawe dijaloga, uspostavqawe
tolerantnije atmosfere. Me|utim, moramo biti oprezni. Imamo krajwe
negativno iskustvo sa dosada{wim pona{awem zapadnih sila u ukupnoj
jugoslovenskoj i balkanskoj krizi i ne sme nas iznenaditi nijedan wihov
me|upotez koji je mogu} narednih dana.
Voditeq: Koji su povodi bili za va{u konferenciju za novinare da-
nas?
Dr [e{eq: To je redovna konferencija za {tampu Srpske radikal-
ne stranke, koja se odr`ava svakog ~etvrtka u 13.00 ~asova u sedi{tu
stranke.
Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, obi~aj je da ja u ovoj emisiji na
po~etku dam neke napomene o gostu, kako bi gledaoci mogli boqe da prate
razgovor, i da ~ujemo mi{qewe na{ih sugra|ana o gostu emisije. Evo, sa-
mo da dam nekoliko napomena. Dr Vojislav [e{eq je ~ovek koji je pre dva-
deset godina skrenuo pa`wu javnosti, prvo kao student koji je diplomirao
za duplo kra}e vreme nego wegova generacija, zatim kao najmla|i doktor
nauka u Jugoslaviji. Uprkos toj ~iwenici, sjajnim perspektivama u karije-
ri i u nauci, vrlo rano, osamdesetih godina, je do{ao u sukob sa Savezom
komunista Jugoslavije i re`imom i postao politi~ki disident i poli-
ti~ki zatvorenik. [to se ti~e politi~kog anga`ovawa, nakon odlaska u
Srbiju osniva Srpski slobodarski pokret, koji je kasnije promenio ime u
Srpski pokret obnove, pa u Srpski ~etni~ki pokret, a 1991. godine for-
mirana je Srpska radikalna stranka na ~ijem ~elu se nalazi od osnivawa.
Uprkos anga`ovanosti u institucijama dr`ave, kao republi~ki i savezni
poslanik, sada kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, ~ini mi se da
je po mentalnom sklopu dr [e{eq u osnovi opozicioni politi~ar, kri-
ti~ar bez dlake na jeziku, a {to se ti~e odnosa prema nacionalnom pita-
wu i fenomenu, posebno srpskom nacionalnom pitawu, jedan od najtvr|ih
i najdoslednijih Srba. Ako se uz sve ovo doda wegov li~ni stil u politi-
ci, onda je sigurno da }e i ovaj razgovor, uz va{e u~e{}e, po{tovani gle-
daoci, biti zanimqiv. To je ono {to sam ja mislio da je bitno...
Dr [e{eq: Ja odmah imam jednu primedbu. Ne sla`em se uop{te da
sam po svom mentalnom sklopu opozicioni politi~ar. Ja sam oduvek `e-
leo da budem politi~ar vlasti, politi~ar vladaju}e partije, i napokon
je Srpska radikalna stranka vladaju}a partija u Srbiji. Nije samostal-
na vladaju}a partija, nismo osvojili apsolutnu ve}inu glasova u Narod-
noj skup{tini, ali kako je narod presudio na septembarskim izborima,
tako je konstituisana vlast i mi smo jedan od koalicionih partnera u
Vladi narodnog jedinstva.
883
 Voditeq: Dobro, drugih gre{aka iz ovoga {to sam naveo nema?
Dr [e{eq: Nema, ali nije u politici vrednost biti opozicija.
Vrednost je biti vlast. Svaki opozicionar `eli {to pre da postane
vlast, a nijedan politi~ar na vlasti nikada ne po`eli da bude opozici-
onar.
Voditeq: Bi}e vremena da o svim tim pitawima razgovaramo. Pred-
la`em da pogledamo {ta ka`u gra|ani o vama.
Prilog: “To je jedna od li~nosti koja zavre|uje pa`wu i mislim da
treba da u`iva poverewe svih nas. Vide}emo {ta }e se daqe de{avati na
politi~koj sceni. Cenim ga za ovo dana{we, za Republiku Srpsku, za bor-
bu u Republici Srpskoj, da Republika Srpska ostane bar ono {to je danas.
To je wegova velika zasluga. Drugo, danas se on u Srbiji bori protiv stra-
naca koji `ele da otmu Kosovo. Mislim da mu tu treba dati visoku ocenu
u odnosu na ostale, kao {to je, recimo, \in|i}, koji gledaju da prodaju sve
ovo {to imamo. Dobar je. Da nije wega bilo, bilo bi svega i sva~ega. Do-
kazao se na svim poqima i u svakom pogledu. Mislim da je dobar za srpski
narod. Dobar je ~ovek, dobar politi~ar i mo`e nas izvu}i iz krize u ko-
ju smo trenutno zapali. O wemu kao ~oveku mislim sve najboqe, a kao o po-
liti~aru mislim da je i suvi{e otvoren. Malo je Srba kojima on nije
drag. Mislim da je dobar i po{ten ~ovek i zato sam ja u Srpskoj radikal-
noj stranci. Dobro je imati Vojislava [e{eqa pred Kosovski boj.”
Voditeq: Eto tako misle o vama na{i sugra|ani.
Dr [e{eq: Mogli ste da na|ete i nekoga ko }e da me kritikuje.
Voditeq: Trudili smo se, ali nismo uspeli.
Dr [e{eq: Mo`da se niste dovoqno trudili.
Voditeq: Prelazimo na pitawa gledalaca. Odmah posle formirawa
Vlade Srbije donesena je Deklaracija o narodnom jedinstvu. Srbima je
uvek nedostajalo jedinstva, mislim da ga nedostaje i danas. Koliko je to
zaista u Srbiji i u drugim srpskim zemqama ostvareno?
Dr [e{eq: Ja mislim da je ostvareno narodno jedinstvo i da je srpski
narod zaista jedinstven. Ponovo je do`iveo veliku tragediju, tragediju u
kojoj je ostao bez ogromnih zapadnih teritorija u kojoj je srpska zemqa po-
deqena, ali narod je svestan te tragedije, solidaran je i nije ga napustila
nada da }e povratiti ono {to je trenutno izgubqeno, a to je najva`nije. U
samoj Srbiji je tako|e postignuto jedinstvo u narodu i to jedinstvo se ma-
nifestovalo na ovom referendumu. Na taj referendum iza{lo je 75% gra-
|ana. Ako odbijemo 10% do 15% albanske populacije u Srbiji, onda je zai-
sta zanemarqiv broj gra|ana koji nisu iza{li na referendum. Ne samo da
su iza{li Srbi nego su iza{li i pripadnici skoro svih nacionalnih ma-
wina. Ono {to je bilo posebno veliko optere}ewe za srpski narod jeste
bratoubila~ki rat, gra|anski rat koji se vodio me|u samim Srbima u toku
Drugog svetskog rata. Mi smo napokon prevladali posledice tog gra|an-
skog rata. Jo{ uvek iz politike nekih stranaka izvire odre|en revan{i-
zam u odnosu na pro{la zbivawa ili trijumfalizam, ako je re~ o onima ko-
ji su bili na strani pobednika nakon Drugog svetskog rata, politi~kog po-
bednika, ali u narodu je to prevladano. Vi{e niko nikoga u narodu ne pi-
884
ta da li je potomak ~etnika ili partizana, {ta mu je bio otac, {ta mu je
bio deda. Ni u Srbiji se to pitawe vi{e ne postavqa. Ja mislim da smo mi
sve ideolo{ke zablude ukinuli. Ima odre|en broj neposrednih u~esnika
tog bratoubila~kog rata koji jo{ uvek ostaje zakopan u svojim ideolo-
{kim rovovima, ali nemaju neki zna~ajan politi~ki uticaj. U pojedinim
politi~kim strankama se mo`e sagledati izvestan otpor potpunom pomi-
rewu, potpunom poravnawu tragi~nih zabluda iz pro{losti, ali mislim
da ni to nije iskreno, nego je ponekad na~in da se u~vrste stari simpati-
zeri ili da se steknu novi na ~isto ideolo{kim spekulacijama.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~ini mi se da to jedinstvo nije sporno
u kriznim situacijama, to je jedna krizna situacija, bila je, ili kako se
ve} zove izuzetna situacija. Kada analiziramo neke druge situacije, vi-
dimo da toga ima dosta. Konkretan primer su razli~ite politi~ke opci-
je koje u Srbiji zaista postoje. Formirawem nove vlade pokazalo se da se
i u politi~kom pogledu mo`e posti}i jedinstvo. Vi zastupate filozo-
fiju koja je ipak suprotna SPS-ovskoj, ali ste se na{li na delu nekog za-
jedni~kog narodnog i nacionalnog interesa.
Dr [e{eq: Nije bilo druge. Srpska radikalna stranka je umereno
desni~arska politi~ka partija. Mi smo sklopili koaliciju sa dve levi-
~arske stranke. Do sada je to bila vladaju}a, vladaju}a u kontinuitetu,
prakti~no od 1944. godine do danas. Druga varijanta jednostavno nije po-
stojala. Odmah posle septembarskih izbora mi smo krenuli sa inicija-
tivom da se formira ~etvorna koalicija nacionalnog jedinstva, koncen-
traciona vlada, pored ove tri partije da u~estvuje i SPO. Me|utim,
SPO je tokom ~itavog pregovara~kog procesa insistirao da mi ne u~e-
stvujemo. On je hteo da trguje sa levi~arskim strankama, da se dogovara
oko vila, rezidencija na Dediwu, Ko{utwaku, Sewaku, oko ambasador-
skih foteqa i principijelno nije ulazio u programsku orijentaciju, a
bio je iskqu~iv u pogledu odbijawa da se sa nama napravi neka koalici-
ona kombinacija, tako da je ceo pregovara~ki proces bio na relaciji iz-
me|u SPS-a i SPO-a. Mi smo vrlo malo u~estvovali u pregovorima: na
dva sastanka kod Milana Milutinovi}a su bili Dragan Todorovi} i
Stevo Dragi{i}, na dva sastanka kod Mirka Marjanovi}a bili smo To-
mislav Nikoli} i ja, to je sve. Me|utim, odu`io se taj proces konstitu-
isawa nove vlade i tragawa za skup{tinskom ve}inom. Sve zajedno je tra-
jalo oko {est meseci i stvari su se u Srbiji i daqe zao{trile, a zapad-
ne sile su procenile da }e u Srbiji do}i do parlamentarne krize, da se
vlada ne}e uspostaviti. Dra{kovi} je sve vi{e zao{travao svoju pozi-
ciju u pregovorima, tempirane su teroristi~ke akcije na Kosovu i Me-
tohiji, o~ekivalo se da Savezna skup{tina ne}e usvojiti buyet. Radika-
li su u Ve}u gra|ana glasali protiv buyeta i svi su o~ekivali da buyet
spada u nadle`nost Ve}a republika. Tog dana, kada smo odlu~ivali o
buyetu, do{lo je do velikih teroristi~kih akcija na Kosovu i Metohi-
ji, do zao{travawa krizne situacije. Naravno, Srpska radikalna stran-
ka je uvek u prvom planu imala nacionalne interese, interese naroda i
dr`ave, pa tek onda svoje usko strana~ke interese, a nama bi kao stranci
vi{e odgovaralo da smo izazvali parlamentarnu krizu na saveznom ni-
885
vou, da je pao buyet. Tada bi morala da se raspusti Savezna skup{tina i
i{li bismo na nove savezne izbore. Po{to bi nam rejting porastao u na-
rodu, mi bismo imali dva puta vi{e poslanika. Kada su bili savezni iz-
bori, 1996. godine, imali smo 800.000 glasova, a na republi~kim izbori-
ma 1997. godine 1.200.000. Zna~i, 50% vi{e i bilo je za o~ekivati, zbog
na{e principijelne politike, da nam i daqe raste broj glasa~a. Me|u-
tim, mi smo bili svesni da bi to bilo katastrofalno za Srbiju i izgla-
sali smo buyet, odlu~ili smo da pristupimo konstruktivnom usposta-
vqawu nove skup{tinske ve}ine u Republici Srbiji na principijelnim
osnovama. Neprekidno smo insistirali da na{ ~ovek bude mandatar za
sastav vlade, po{to je socijalista postao predsednik Narodne skup{ti-
ne, ali smo onda od toga odustali i rekli smo: insistiramo samo da sastav
vlade bude proporcionalan odnosu snaga u Narodnoj skup{tini i da se
dogovorimo oko minimuma programskih zajedni~kih ciqeva. Za vrlo
kratko vreme smo postigli i jedno i drugo, i Vlada je konstituisana na
principijelnim osnovama. Minimum na{ih zajedni~kih programskih ci-
qeva sadr`an je u ekspozeu premijera Marjanovi}a u Narodnoj skup{ti-
ni, a Vlada zaista i u kvalitetnom i u kvantitetnom smislu proporcio-
nalno odgovara sastavu Narodne skup{tine.
Voditeq: Ja moram da priznam da ovaj razgovor nije klasi~an inter-
vju sa potpredsednikom Vlade Srbije, nego sa Vojislavom [e{eqom, ~o-
vekom koji po svim osobinama, i li~nim, i politi~kim, i drugim, zaslu-
`uje da na ne{to druga~iji na~in razgovaramo. Vi ste kao ~ovek poneli
veliki teret i `rtve jednog re`ima, komunisti~kog, i va{a stranka je u
osnovi svoje platforme, zapravo, naj`e{}a u borbi protiv komunizma,
ostataka jednog procesa koji vi{e nije to {to jeste. Ali eto, desilo se
da stupite u koaliciju sa jednom takvom politi~kom strankom. Da li je
postojala neka druga varijanta, upravo zbog istorijskog tereta te parti-
je, da se napravi koalicija sa SPO-om, recimo.
Dr [e{eq: Ne. A kako sa Srpskim pokretom obnove? Kako da u|emo
u koaliciju sa strankom ~iji predsednik nikada nije boravio na terito-
riji Republike Srpske od kada je po~eo ovaj rat?
Voditeq: Da li imaju ve}inu u parlamentu, va{a stranka?
Dr [e{eq: Imaju. Imaju 127 poslanika od 250.
Voditeq: Zna~i, postojala je tu po broju...
Dr [e{eq: To je postojalo kao teorijska mogu}nost, ali {ta bi se
desilo Srbiji da se tako ne{to konstituisalo. Prvo, Srpski pokret ob-
nove je imao uvek otvorenu izdajni~ku politiku u odnosu na srpske naci-
onalne interese. Uvek. Drugo, Srpski pokret obnove se svuda kompromi-
tovao gde je osvojio vlast na lokalnom nivou. Tre}e, imamo pred sobom
iskustvo Zorana \in|i}a. On je bio u savezu – koaliciji sa Vukom Dra-
{kovi}em, pa ste videli kako je pro{ao. U Beogradu kriminalne afere
jedna za drugom. Krajwe nesposobna vlast, nepotizam.
Voditeq: Zna~i, birali ste mawe lo{e.
Dr [e{eq: Zamislite sada da smo u{li sa Srpskim pokretom obno-
ve u koaliciju. Samo bismo se obrukali. Narod bi nas za mesec dana mot-
886
kama najurio. Da ja vodim dijalog sa Dra{kovi}em, treba li nam Gonza-
les ili ne treba? Mi smo napravili principijelan dogovor sa levi~ar-
skim partijama – nema stranog me{awa, ~uvamo Kosovo i Metohiju po
svaku cenu, idemo ka re{avawu kqu~nih ekonomskih i socijalnih pro-
blema, {titimo nacionalne interese celokupnog srpskog naroda. Dok
smo u stawu da se u pogledu tih pitawa usaglasimo, ova vlada postoji.
Ako ne budemo u stawu da daqe usagla{avamo svoje stavove o tim pita-
wima, Vlada }e pasti. Nisam se ja rodio na mestu potpredsednika Vlade.
Nisam ja predodre|en da budem ministar, ali sam predodre|en da ~uvam
obraz, ~ast, po{tewe, da {titim svoje shvatawe morala, svoje eti~ke su-
dove. E, tako se pona{aju svi radikali koji su u{li u ovu vladu, svi na-
{i ministri. Drugo, vidite, mi smo bili u `estokom politi~kom suko-
bu sa Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom. Nekad je taj
sukob bio intenzivniji a nekad mawi. Ali sukobi su naj~e{}e bili upra-
vo u vezi sa oblicima re{avawa nacionalnih pitawa. Socijalisti~ka
partija je pomagala zapadne Srbe, i socijalisti~ki re`im u Srbiji. To
je ~iwenica. E, sad, nisu uvek pomagali po na{em ukusu, po na{im `eqa-
ma, na onaj na~in na koji bismo mi `eleli. Nisu bili onoliko efikasni
koliko smo mi ube|eni da bismo bili efikasni da smo ranije do{li na
vlast u Srbiji. Dakle, na{a sporewa su mogla biti u pogledu metoda de-
lovawa, metoda pomagawa, konkretnih politi~kih poteza. Nekada smo tu
sara|ivali, nekada se sporili, a sa Srpskim pokretom obnove nismo mo-
gli nikada sara|ivati, od 1991. godine naovamo.
Voditeq: Ni nacionalnom pitawu?
Dr [e{eq: Pogotovu u vezi sa nacionalnim pitawem nismo mogli sa-
ra|ivati. Setite se {ta je sve radio Srpski pokret obnove, kada nam je bi-
lo najte`e, rasturao je vojne jedinice, propagirao dezerterstvo, uvek sta-
jao na stranu srpskih neprijateqa, srpskih protivnika, zapadnih sila. Ka-
da god je zapadnim Srbima bilo najte`e, Srpski pokret obnove je izazivao
krvoproli}e u Beogradu da bi se oslabila Srbija. Zna~i, ne bih se slo`io
sa vama da je ovo mawe lo{a varijanta. Ovo je trenutno solidna varijanta.
Voditeq: Ja govorim o va{im partnerima, dakle...
Dr [e{eq: Ovo je trenutno solidna varijanta. Ne mo`emo mi ba{
da biramo partnere prema svojoj voqi, prema svojim `eqama, prema svo-
jim htewima, jer qudi koji odgovaraju na{im `eqama, na{im htewima
ve} su odavno u redovima Srpske radikalne stranke. Zna~i, ovo je poli-
ti~ka konkurencija. Ovo su partije prema kojima imamo ~itav niz kri-
ti~kih primedbi, s kojima se ne sla`emo u pogledu mnogih pitawa, ali
narodna voqa je presudila da bude upravo ovakav odnos snaga u Narodnoj
skup{tini i da nemamo kud. Iskqu~io sam potpuno varijantu sa Srp-
skim pokretom obnove. Ta bi varijanta bila katastrofalna za Srbiju.
Ali su i levi~arske stranke morale da pobegnu od te varijante. Jer i oni
su posmatrali i radikalsku vlast u Zemunu i vlast Srpskog pokreta ob-
nove, odnosno koalicije “Zajedno” u Beogradu. Videli su koliki je napre-
dak postignut u Zemunu, koliko je ta na{a vlast kvalitetna, a videli su
kakva je korupcija, kakav je kriminal, kakav je nepotizam u Beogradu. I
onda su i{li za onom varijantom koja je konstruktivnija.
887
 Voditeq: U novinama sam pro~itao, bilo bi dobro da ~ujemo va{e
mi{qewe – da li su u ovom pribli`avawu radikali pocrveneli ili su
socijalisti poplaveli?
Dr [e{eq: Niti su radikali pocrveneli, niti su socijalisti po-
plaveli. Neki su poplaveli od muke, ali to su oni koji nisu na{li mesta
u Vladi, nisu na{li mesta ni u Narodnoj skup{tini, prera~unali su se.
Srpski pokret obnove poplaveo je od muke jer nije u{ao u Vladu. Prera-
~unali su se. Bili su sigurni da se socijalisti ne}e usuditi da prave ko-
aliciju sa radikalima, da }e se upla{iti reagovawa zapadnih sila, nago-
ve{tavali su katastrofu – odmah }e krenuti bombardovawe Beograda,
rat, NATO okupacija...
Voditeq: Sankcije i tako daqe.
Dr [e{eq: To su gluposti. I videlo se da su to gluposti. Sve zapad-
ne sile, ~iji smo `estoki politi~ki protivnici, najvi{e nas respektu-
ju. U nama vide najozbiqniju politi~ku snagu, jer smo u stawu da izdr`i-
mo gotovo nemogu}e stvari. A {ta bi se desilo da su levi~arske partije
u{le u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove? Ne bi bilo referendu-
ma. U pogledu Kosova bi se kapituliralo. Vlada ne bi imala autoritet u
narodu. Ministri bi se svaki dan sva|ali ko }e vi{e da zgrabi, ko }e vi-
{e da {~epa, ko }e u koju vilu da se useli, niko ne bi vodio brigu, kako
da se re{avaju ekonomski i socijalni problemi. Kod nas toga nema. Kod
nas je sada disciplina.
Voditeq: ^ulo se da sa stanovi{ta odnosa ideologije, politike i na-
cije praksa pokazuje slede}e – da su sve leve partije u principu anacio-
nalne, {to je jako pogubno. Evo, u Srbiji i sada pokazuju da ste vi dali
jednu vrlo interesantnu informaciju, da su, recimo, socijalisti iz Sr-
bije pomagali na{ pokret i borbu za Republiku Srpsku...
Dr [e{eq: Vi to znate boqe od mene.
Voditeq: Ovde je to sada ne{to malo druga~ije, a o tome }emo razgo-
varati. Da li je to dobra vest koju donosite, da su socijalisti u Srbiji za
nacionalnu ideju u Srbiji kao nacionalnoj dr`avi? Bilo bi dobro da to
obrazlo`ite.
Dr [e{eq: Ja nisam rekao za nacionalnu dr`avu. Srbija nije naci-
onalna dr`ava, Srbija je dr`ava gra|ana, {to zna~i da su svi gra|ani
ravnopravni. I Srbija je jedina republika na prostoru biv{e Jugosla-
vije koja je Ustavom definisana kao dr`ava gra|ana. To je na{e ideolo-
{ko opredeqewe. I mi srpski nacionalisti smo za takvu ustavnu defi-
niciju, jer mi nismo nacionalisti zato {to mrzimo druge narode, nego
{to nagla{eno volimo svoj narod. A po{tujemo druge, pogotovu ako su
prijateqski nakloweni srpskom narodu, ako sa wima imamo prijateqske
odnose.
Voditeq: Kako takva formulacija mo`e da podnese onu slede}u da je
Srbija na{a matica?
Dr [e{eq: Pa, jeste. Srbija je na{a matica, jer u Srbiji `ivi ve}i-
na, glavnina srpskog naroda. A ova definicija da su sve levi~arske par-
tije anacionalne, nije vam ta~na.
888
Voditeq: Na na{em prostoru na to se misli.
Dr [e{eq: Na na{em prostoru imamo lo{e istorijske iskustvo,
ali, ni tu vam definicija nije ta~na. Slovena~ki levi~ari su uvek bili
`estoki nacionalisti, i danas su. Hrvatski levi~ari, hrvatski komuni-
sti su bili `estoki nacionalisti...
Voditeq: A srpski komunisti?
Dr [e{eq: Do}i }emo i do toga. Nikada se hrvatski komunisti ni-
su libili da sara|uju direktno sa usta{ama. Jedan Vladimir Bakari}, je-
dan Andrija Hembrang, sve vreme Drugog svetskog rata su bili na direkt-
noj vezi sa Antom Paveli}em. I posle Drugog svetskog rata su sve ~ini-
li da ubla`e o{tricu prema usta{ama koji su po~inili `estoke zlo~i-
ne protiv srpskog naroda. Jedan Josip Broz Tito nikada se nije trudio da
dobije Antu Paveli}a da mu sudi. Nije mu ni u odsustvu su|eno. Sloboda-
nu Jovanovi}u, jednom od najve}ih srpskih intelektualaca svih vremena,
predsedniku emigrantske vlade u Londonu, su|eno je u odsustvu. Osu|en je
na 8-10 godina zatvora u odsustvu. Anti Paveli}u nikada nije su|eno u
odsustvu. Zna~i, problem je bio samo sa srpskim komunistima. Najistak-
nutiji srpski komunisti su bili izdajnici svoga naroda. Recimo, Petar
Stamboli}, Milo{ Mini}, Svetozar Vukmanovi} Tempo, mnogi drugi,
satrli su Srbiju, satrli su Srbe, zapravo. Uvek je mera dokazivawa wi-
hove komunisti~ke pravovernosti bila mera zlo~ina~kih akata prema
sopstvenom narodu. Jedan \ilas je povla~io posleratne granice me|u
federalnim jedinicama, pa mu zadrhtala ruka kad je povla~io granice.
^ak nije i{ao maticom Dunava, nego i tu malo krivudala ruka, pa sad Hr-
vati tra`e, kako je wegova ruka krivudala po karti, da tako te teritori-
je pripadnu wima.
Voditeq: Vi to znate, ali da vas podsetim. U novijoj istoriji od de-
vedesetih godina prvi je nacionalni pokret kod muslimana promovisao
gospodin Durakovi}, sa onim ~uvenim tamjanom i opasnosti od tamjana,
pa onda Ivica Ra~an, komunista, verovatno se se}ate. Za{to se to onda
samo de{ava kod srpskih komunista?
Dr [e{eq: Mislim da je to malo ranije bilo kod muslimana i mi-
slim da je tendenciono smi{qena muslimanska nacija krajem {ezdesetih
godina, da bi se daqe ve{ta~ki smawivao procenat srpskog naroda u ukup-
nom stanovni{tvu Jugoslavije i da bi se u Bosni i Hercegovini stvarala
jedna ve{ta~ka nacija koja bi trebalo da bude mati~na za tu republiku. U
tome su u~estvovali direktno Branko Mikuli}, Rato Dugowi}, Cvijetin
Mijatovi} i mnogi drugi. Onda su u toj varijanti do kqu~nih politi~kih
mesta u komunisti~koj hijerarhiji do{li Yemal Bjedi}, Hasan Grap~ano-
vi}, Hamdija Pozderac i cela bulumenta koja nam je dobro poznata. Nijaz
Durakovi} nikada nije mnogo zna~io u toj hijerarhiji. Na ve{ta~ki na-
~in je postao profesor Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu i slu`io
je za pisawe, navodno, nau~nih radova tim kqu~nim komunisti~kim poli-
ti~arima. Vi{e je drugima napisao Nijaz Durakovi} tih godina nego se-
bi. Za Fuada Muhi}a ne bih mogao tako da ka`em. Pisao je i drugima, ali
je pisao ogromnu koli~inu tekstova koje je sam potpisivao. Fuad Muhi} u
889
po~etku nije bio ni nacionalista ni fundamentalista. Bio je liberalno
orijentisan mladi filozof, a onda je protiv wega krenuo partijski pro-
ces i on se upla{io, slomqen je. Jednom slomqen ~ovek ve~ito je slomqen
~ovek. Onda je samo srqao u alkohol i u slu`ewe komunisti~kom re`imu.
Izgubio je svaki moralni kredibilitet i ~ak je u svojim o~ima bio vero-
vatno moralna nula posle svega toga {to je uradio.
Voditeq: Predla`em da sada odgovorite na pitawa gledalaca. Ako je
mogu}a vlast u Srbiji izme|u socijalista i radikala, za{to to nije mo-
gu}e u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U principu je to mogu}e i u Republici Srpskoj, samo,
druga~iji je odnos snaga, druga~ija je politi~ka klima. Odmah posle pret-
hodnih vanrednih parlamentarnih izbora, Srpska radikalna stranka je
nudila u Republici Srpskoj koaliciju Srpskoj demokratskoj stranci i
Socijalisti~koj partiji Republike Srpske. Sa Srpskom demokratskom
strankom je na~elan dogovor i postignut, ali Socijalisti~ka partija je
izbegla da u|e u takvu kombinaciju, takvu koaliciju. Socijalisti~ka par-
tija je insistirala na {iroj koaliciji. Radikali su u principu i to pri-
hvatili. Dakle, da i Srpski narodni savez Biqane Plav{i} bude ~lan
koalicije. Nismo be`ali ni od ove Dodikove stranke, mada je ona imala
samo dva poslanika, ali smo insistirali da sastav te vlade bude propor-
cionalan odnosu snaga u Narodnoj skup{tini, i na tome smo do kraja in-
sistirali. Kada je Biqana Plav{i} Mladena Ivani}a odredila za man-
datara za sastav vlade, imali smo konstruktivan odnos, ~ak konstruktiv-
niji nego sa Srpskom demokratskom strankom. Nama pitawe samog manda-
tara nije bilo toliko bitno koliko nam je bilo bitno da sastav vlade od-
govara strukturi Narodne skup{tine. Mladen Ivani} je i{ao sa varijan-
tom da pola ~lanova vlade budu eksperti, to mi nikada ne}e biti jasno,
jer to u politi~koj teoriji ne postoji. [ta zna~i to eksperti? Pa svi na-
{i ~lanovi vlade su eksperti. To su najboqi stru~waci kojima stranka
raspola`e i kojima je narod ukazao poverewe, je li tako? Da pola vlade
~ine eksperti, a da pola vlade bude proporcionalno strukturi Narodne
skup{tine, {to zna~i da bi na{a snaga u vladi bila prepolovqena u od-
nosu na skup{tinski odnos snaga, {to nismo mogli da prihvatimo.
Voditeq: Da li postoji neka partijska disciplina i u teoriji i u
praksi? Centrala socijalista je u Beogradu i radikala tako|e, kako ni-
je mogu}e izvr{iti kvalitetniji uticaj, u smislu globalne organizacije
politi~ke partije, pa da se to ostvari u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: Gledajte, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj
je samostalna politi~ka partija, registrovana po zakonima Republike
Srpske. [ta je to {to je nama zajedni~ko? Nama je zajedni~ki jedinstven
program i na{a voqa da zajedni~ki sprovodimo taj program u `ivot. To
je to. Zna~i, mi smo svesno disciplinovani u odnosu na jednu ideju. Disci-
plinovawe prema ideji dovodi i do ~vrste saradwe u sprovo|ewu te ide-
je. Pretpostaqam da bi tako trebalo da bude i kod SPS-a, s tim {to mi-
slim da u wihovoj stranci postoji labavija ideolo{ka i politi~ka veza
nego {to je to slu~aj kod srpskih radikala. Tako isto u Srpskoj demo-
kratskoj stranci – mnogo labavija. Mi smo stranka sa najizgra|enijom
890
strana~kom disciplinom i sa najdaqe profilisanim strana~kim pro-
gramom u ideolo{kom, ekonomskom, politi~kom, socijalnom, pre svega u
nacionalnom smislu. Vo|eni su razgovori u Beogradu o formirawu nove
vlade, ali kompromisno re{ewe nije bilo mogu}e na ovom principu. Ta-
da je Mladen Ivani} vratio mandat. Novi mandatar je bio Milorad Do-
dik. On je, za razliku od Mladena Ivani}a, bio spreman da formira ma-
winsku vladu uz podr{ku stranaka iz Muslimansko-hrvatske federaci-
je, me|u kojima je stranka Demokratske akcije. Ta varijanta nama nije od-
govarala. Mi nismo hteli u toj varijanti. Drugo, ni Milorad Dodik ni-
je bio spreman da formira koncentracionu vladu, da formira vladu ~i-
ji bi sastav bio proporcionalan sastavu Narodne skup{tine. Mi smo
jednostavno ostali opoziciona politi~ka partija.
Voditeq: Gledateqka iz Loznice vas pozdravqa i pita: “[ta misli-
te o Kosovu i da li }e se to pitawe brzo re{iti, jer je veliki broj `r-
tava na Kosovu?”
Dr [e{eq: Kosovski problem se ne mo`e brzo re{iti, ali je bitno
da se re{ava na miran na~in. Najva`nije je da Kosovo ostane u sastavu
Srbije. Dok postoji ova vlada Srbije, Kosovo ne}e biti federalna jedi-
nica u sastavu Jugoslavije, Kosovo se ne}e izdvajati iz Srbije, i stepen
kosovskometohijske autonomije ne}e se pove}avati u odnosu na sada{we
ustavno odre|ewe. Ovo {to pi{e u Ustavu Srbije, to je maksimum, u okvi-
ru toga {to pi{e, jer mi smo, znate, prihvatili kao zate~eno stawe taj
Ustav. Po tom Ustavu delujemo kao politi~ka partija, priznali smo ga.
Mi `elimo unitarnu, centralizovanu dr`avu. Nama ne trebaju ni fede-
ralne jedinice. Mi smo jedina partija koja na crnogorske izbore izlazi
kao izrazito unitaristi~ka. Ka`em – besmisleno je da postoje dve fede-
ralne jedinice, Srbija i Crna Gora. Mi smo jedan narod. Treba da imamo
unitarnu i centralizovanu dr`avu. Pogotovo smo, u principu, protiv
autonomnih pokrajina.
Voditeq: Gde je tu Republika Srpska?
Dr [e{eq: Mi `elimo da Republika Srpska {to pre postane sa-
stavni deo zajedni~ke srpske dr`ave. Znate, tu postoje neki problemi
koje ne mo`emo tako brzo prevladati. Postoji Dejtonski sporazum koji
je Republika Srpska sprovela, ali ga sada zapadne sile revidiraju. Za-
padne sile sada vr{e reviziju tog Dejtonskog sporazuma, na srpsku {te-
tu. Drugo, Republika Srpska je pod nekim oblikom okupacije. Nije to
klasi~na okupacija, za koju znamo iz Drugog svetskog rata i iz prethod-
nih ratova, onako surova, otvoreno brutalna, ali je ipak okupacija.
Voditeq: Postoji vi{e oblika okupacije.
Dr [e{eq: Postoji vi{e oblika, ali je ovo jedan moderni, sofici-
sticirani oblik okupacije, gde je voqa, recimo, nekog ~inovnika veli-
kih sila zna~ajnija od odluke Narodne skup{tine, od odluke Vlade, od
odluke najvi{ih dr`avnih funkcionera.
Voditeq: Milan iz Bijeqine vas pozdravqa kao budu}eg predsedni-
ka Srbije i pita: “[ta mislite o Vladi Republike Srpske i kada }e se
ukinuti granica na Drini?”
891
 Dr [e{eq: Prvo, ko }e biti budu}i predsednik Srbije, to }e pokaza-
ti izbori. Treba najpre da vidimo ko }e se uop{te kandidovati na slede-
}im izborima. Drugo, Srpska radikalna stranka je u opoziciji prema aktu-
elnoj Vladi Republike Srpske. ^im smo u opoziciji prema nekoj vladi, to
odmah podrazumeva da imamo negativan stav prema woj. Imamo negativan
stav prema vladi Milorada Dodika. Ne apriori negativan, ve} izrazito
negativan zbog wenih konkretnih postupaka. Koji su to postupci? Samo
formirawe. Vlada, mawinska, formirana uz podr{ku stranaka iz Musli-
mansko-hrvatske federacije. Zatim, Milorad Dodik je obe}ao da }e podne-
ti ostavku ako Me|unarodna arbitra`a ne dodeli Br~ko Republici Srp-
skoj. Me|unarodna arbitra`a nije dodelila Br~ko Republici Srpskoj,
produ`en je rok za dono{ewe odluke, ali je Republika Srpska stavqena u
nepovoqniju poziciju nego {to je bila pre toga. Ranije je teret dokaziva-
wa bio na Muslimansko-hrvatskoj federaciji, sada je teret dokazivawa
preba~en na Republiku Srpsku. To je ono {to je sada nepovoqnije u odnosu
na prethodno stawe. I Milorad Dodik je obe}ao pola milijarde maraka za-
padne pomo}i Republici Srpskoj. Ta obe}awa neprekidno vise u vazduhu.
Vide}ete, nema ni{ta od toga. Sada su na donatorskoj konferenciji rekli
da }e Republici Srpskoj dodeliti skoro pola sume. Ne}e. [ta zna~i to do-
deli}e? Zna~ilo bi da daju vladi na raspolagawe toliki novac i da vlada
svoj buyet podmiri, da krene u investicione radove, da sre|uje stawe, da
utvrdi prioritete. Znate {ta }e oni da rade? Oni }e re}i da mora da se in-
tegri{e `elezni~ka mre`a Republike Srpske sa `elezni~kom mre`om
Muslimansko-hrvatske federacije, moraju da se zidaju ku}e i stanovi za iz-
begle muslimane i Hrvate, moraju da se grade neki drugi objekti, da se po-
novo zidaju yamije i tako daqe, a da se finansiraju iz ovih para koje su no-
minalno predvi|ene za Republiku Srpsku, ~ak da se zadu`i Republika Srp-
ska tim parama, a da se zida ne{to {to u najmawu ruku ne bi bio prioritet
nijedne vlade Republike Srpske. [ta bi bio prioritet za Vladu Republi-
ke Srpske? Da se napokon izgradi pruga Bijeqina–Doboj, da se izgradi au-
toput kroz koridor, da se poprave drugi putevi kroz Republiku Srpsku, da
se izgrade mostovi poru{eni u vreme bombardovawa od NATO avijacije.
Voditeq: Mo`e li Vlada Srbije da nam pomogne u tome?
Dr [e{eq: Vlada Srbije mo`e da pomogne, ali ne mnogo, ne prete-
rano. Vlada Srbije i daqe poma`e. Vi znate da je i daqe prisutna veli-
ka pomo} iz Srbije, ali se Vlada Srbije batrga sa ogromnim problemi-
ma. To su zaostale penzije: dva i po meseca kasne redovne penzije, sedam
meseci kasne penzije poqoprivrednicima, godinu dana kasne de~ji doda-
ci. ^itav niz drugih problema nas optere}uje. Ono {to nam je kao najve-
}a opasnost zapretilo, to je zabrana investicija. To je Kontakt grupa sa-
da nagovestila – zabranu investicija u Srbiji, {to bi dovelo u pitawe
na{u privatizaciju. Na{a jedina {ansa da do|emo do sve`eg novca je
privatizacija zna~ajnih fabrika i prodaja stranim investitorima. Vi-
dite {ta rade zapadne sile u Republici Srpskoj – spre~avaju privatiza-
ciju, umesto da ka`u – krenite, napokon, u tu privatizaciju. Da Republi-
ka Srpska sopstvenim resursima do|e do sve`eg novca, oni to ne daju. A
stalno zveckaju i obe}avaju da }e dati neku pomo}, a ta pomo} ne dolazi.
892
Voditeq: Niste odgovorili na pitawe o granicama? Gledalac je pi-
tao {ta je sa granicom na Drini.
Dr [e{eq: Polako, odgovori}u na to pitawe. Dakle, i kad je puto-
vao Dodik u Ameriku, Nema~ku, dobijao je sitni{. Tamo milion, tamo
pet miliona, ali uglavnom je to sve sitni{. Sitni{ koji je dobro do{ao
da se, recimo, po jedna plata isplati policajcima, dr`avnim ~inovnici-
ma, da se neka penzija isplati i tako daqe, ali to bitno ne re{ava unu-
tra{we probleme Republike Srpske. [to se ti~e granice na reci Dri-
ni, na{a je politika da ta granica bude samo formalna, da su{tinski ne-
ma granice. Ona je i sada dosta prometna, ali nije slobodan promet ro-
ba. To je ono {to posebno sada smeta Republici Srpskoj. Postoji izvesna
opasnost za Srbiju, znate, po{to je granica Republike Srpske otvorena
i prema Muslimansko-hrvatskoj federaciji, ako bi bila potpuno otvo-
rena granica na Drini, umno`ili bi se {vercerski kanali, {to ugro`a-
va ekonomiju jedne zemqe. Na{ je ciq, nas srpskih radikala, sad ne govo-
rim u ime Vlade Srbije, nismo u stawu da sad u tom smislu nastupim, da
se Republika Srpska u perspektivi ujedini sa ostalim srpskim zemqama.
Mi na tome radimo i nikada nismo krili takvu orijentaciju. Nas niko
ne mo`e upla{iti da od tako ne~eg odustanemo. [to se ti~e Republike
Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, one }e i u narednim mesecima
imati konstruktivan nastup i i}i }e ka dono{ewu odluka koje bi daqe
povezivale Republiku Srpsku sa drugim srpskim zemqama. U Saveznoj
skup{tini je ratifikovan sporazum o dvojnom dr`avqanstvu. To sada
treba da se sprovede u delo. Naravno, muslimani i Hrvati su protiv to-
ga i spre~avaju ratifikaciju u Parlamentu Unije Bosne i Hercegovine.
Oni to ne}e mo}i spre~iti na dugu stazu.
Voditeq: Idemo daqe sa pitawima. Molim vas da budete malo kra-
}i, po{to ima dosta pitawa, a imam i ja jo{ neka pitawa da postavim.
Profesor \uri} iz Loznice pita: “Dinar je devalvirao u Srbiji,
za{to premijer Mirko Marjanovi} tvrdi da to ne uti~e na standard na-
roda? Kako vi to obja{wavate kad je sve poskupelo, osim uqa i {e}era
za koje je vlada tvrdila da ne}e poskupeti, kao da ovaj narod `ivi samo
od uqa i {e}era?”
Dr [e{eq: Dinar je morao da devalvira. Srpska radikalna stranka
se uvek zalagala za realan kurs dinara. Ako se se}ate, mi smo u februa-
ru napali vladu jer je odbijala da izvr{i devalvaciju. Odavno je dinar
bio precewen. Devalvaciju je jo{ u septembru trebalo izvr{iti. Vero-
vatno zbog tada{wih izbornih uslova, Vlada nije htela da ide na takav
potez. Mi smo insistirali da se izvr{i devalvacija i ona je izvr{ena.
Devalvacija nije dovela do poskupqewa. Sve uvozne robe su ranije ima-
le ukalkulisan novi kurs dinara. Sve uvozne robe su imale odre|enu ce-
nu prema {ticungu, koji je iznosio 5,8 dinara za jednu marku. Dakle, ob-
jektivnih razloga za poskupqewe nije bilo. Mnogo vrsta robe je posku-
pelo iz psiholo{kih razloga, na osnovu psiholo{kog faktora, ali neke
cene se sada koriguju i vra}aju se nazad. Vlada ~vrsto dr`i pod kontro-
lom one cene koje su uredbom odre|ene kao cene koje se moraju kontroli-
sati dok postoje ote`ani uslovi i dok se ne ukine spoqni zid sankcija.
893
Sada smawujemo spisak tih roba. Tehni~ku robu skidamo sa sistema kon-
trole cena, a pogotovu insistiramo na kontroli cena osnovnih prehram-
benih namirnica. Mi idemo na tragawe za drugim izvorima, kojima bi-
smo to pokrili. Recimo, svakog meseca dvadeset jedan milion dinara tre-
ba da izdvojimo da bismo regresirali bra{no, uqe, {e}er, te osnovne
`ivotne namirnice bez kojih se ne mo`e. Na{ je ciq da sve druge cene
zavise od uslova na tr`i{tu, od ponude i potra`we. Mi u perspektivi
`elimo da sve cene budu liberalizovane, da tr`i{ni zakoni jedini od-
re|uju wihovu visinu. To ne mo`emo brzo posti}i, pogotovu ne mo`emo
posti}i dok se ne ukine taj takozvani spoqni zid sankcija, koji nam je
potpuno protivpravno uspostavqen.
Voditeq: Sve{tenik Aleksa pita: “[ta gospodin [e{eq misli o
veronauci i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i za{to je protiv monarhije?”
Dr [e{eq: Niko pametan u Srbiji, u srpskom narodu, nije za monar-
hiju. Monarhija mo`e biti stvar emocija kad se slu{aju guslarske pesme. Ja
to volim i meni srce uzdrhti kad se peva o na{im starim carevima i kra-
qevima, ali ko to pametan mo`e krajem 20. i po~etkom 21. veka da usposta-
vqa monarhiju. Osnovni princip monarhije je suprotstavqawe osnovnom
principu demokratije. [to se ti~e Srpske pravoslavne crkve, ona ima iz-
uzetno zna~ajnu ulogu u srpskom narodu i wegovoj istoriji, razvoju wegove
dr`avotvornosti. Srpska pravoslavna crkva je najvi{e doprinela o~uva-
wu srpske nacionalne svesti, pogotovu u vreme turskog ropstva, turske
okupacije koja je trajala pet vekova. Ono {to je ostalo odano Srpskoj pra-
voslavnoj crkvi, to je i sa~uvalo srpsku nacionalnu svest. Ono {to je ot-
palo od Srpske pravoslavne crkve, uglavnom je gubilo srpsku nacionalnu
svest, bilo da su to pokatoli~eni ili islamizovani Srbi. Naravno, i ne-
ki pokatoli~eni i islamizovani dugo su ~uvali svest o pripadnosti srp-
skom narodu. Imate ~itav niz primera i kod muslimana i kod katolika u
Bosni i Dalmaciji, Slavoniji i tako daqe. Ali Srpska pravoslavna crkva
mora neprekidno insistirati da ostane institucija celog srpskog naroda,
ne sme da podle`e strana~kim podelama, ne sme da se strana~ki opredequ-
je. Sve{tenici se ne smeju baviti strana~kom politikom. Svuda gde se sve-
{tenici bave strana~kom politikom, oni nanose {tetu Srpskoj pravo-
slavnoj crkvi. Imamo takvih slu~ajeva zloupotrebe crvke u Srbiji. Reci-
mo, jedan sve{tenik je formirao politi~ku partiju @arko Gavrilovi}.
Dodu{e, naprasno je penzionisan. Ne znam {ta je bilo. Vaqda ne obavqa
vi{e aktivno sve{teni~ku slu`bu. Grupa sve{tenika [aba~ko-vaqevske
eparhije u predizbornoj kampawi pro{le godine je podr`ala SPO. Ka`u:
glasajte samo za onoga ko je za kraqa. Ne sme crkva da bude ni za monarhiju
ni za republiku. Srpska crkva u na~elu treba da bude za demokratiju, a ne-
ka narod odlu~uje da li }e biti oblik vladavine republika ili oblik vla-
davine monarhija. Mislim da ima nekih primera i u Republici Srpskoj, da
neki crkveni predstavnici nisu postupali u skladu sa crkvenim kanoni-
ma, sa op{tenarodnim. Ima sve{tenika koji su javno agitovali da se glasa
za SDS. SDS ima jednog sve{tenika poslanika, {to se kod srpskih radika-
la ne bi moglo desiti. Znate, ja sam bio zaprepa{}en. Bez obzira {to mi
imamo dobre odnose sa SDS , ja sam tog Savu, ne znam kako se preziva...
894
Voditeq: Otac Savo iz Tesli}a.
Dr [e{eq: Savo Kne`evi}. Ja u Beogradu imam jednu antenu koju
sam usmerio prema Republici Srpskoj i ~esto gledam prenose Srpske te-
levizije. On je iza{ao za govornicu i govorio kao da je u Iranu... Ako sam
protiv islamskog fundamentalizma, onda sam protiv bilo kakvog hri-
{}anskog fundamentalizma. [to se ti~e veronauke, treba videti u kojoj
to evropskoj dr`avi postoji veronauka kao predmet. Oni koji se zala`u
za takav predmet u na{im {kolama, koji tra`e da to bude obaveza, da se
ocewuje, da bude u sistemu drugih predmeta, treba da nam daju primer ne-
ke evropske dr`ave koja to ima. Ja sam to prou~avao. Znate koja evropska
dr`ava jedina to ima – Gr~ka, nijedna druga, ni Francuska, ni Nema~ka,
ni Engleska, ni Italija.
Voditeq: Nema ni Republika Srpska.
Dr [e{eq: Treba da se vidi kako to da se organizuje. [ta je tu na{
ciq?
Prvo, ako postoji nastava veronauke, treba da bude fakultativna.
Ako nije fakultativna, onda se pretvara u nastavu marksizma, samo su
druga~ije dogme, ali dogmatski pristup je vi{e nego prisutan. [ta zna-
~i to da |ak ponavqa razred u osnovnoj {koli zato {to je pao iz verona-
uke? To je kontrapropaganda hri{}anstva. Ne mo`e osnovnu hri{}ansku
ideju da propagira, jer svako od nas je hri{}anin u onoj meri u kojoj to
svojim srcem `eli i ose}a, a ne koliko mu neko propisuje.
Voditeq: U osnovi, srpstvo treba da bude integrativni faktor u na-
rodu.
Luka Prodani} iz Loznice pita: “Da li postoji mogu}nost da se go-
spodin [e{eq susretne sa Rugovom?”
Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ta mogu}nost postoji. Ja sam spreman
na to da se sretnem sa gospodinom Rugovom. Ju~e sam, na primer, imao di-
rektan televizijski duel sa Rasimom Qaji}em na BK Televiziji, koji je
trajao sat i po.
Voditeq: Nije bilo nikakvih problema?
Dr [e{eq: Za{to bi bilo problema? Ja sam spreman da razgovaram
sa svim ozbiqnim politi~arima, pogotovo sa krajwim protivnicima.
Voditeq: Simi} Steva iz Velike Obarske ima jedno interesantno
pitawe: “Da li bi se gospodin [e{eq prestao baviti politikom kada bi
wegova supruga osnovala protivni~ku partiju?”
Dr [e{eq: Molim vas, mojoj supruzi to ne bi smelo da padne na pa-
met.
Voditeq: Gledalac iz Bijeqine pita: “Zbog ~ega se Srbima iz Repu-
blike Srpske, koji imaju nove tablice, napla}uje ulaz u SRJ i da li je to
trajna mera Vlade Savezne Republike Jugoslavije?”
Dr [e{eq: To su tablice Unije Bosne i Hercegovine? Da.
Postoji jedan propis, kada ulaze vozila stranih dr`ava, to je na prin-
cipu reciprociteta, a niko ko ulazi sa tablicama Republike Srpske ne
pla}a ni{ta. Me|utim, ovo su tablice strane dr`ave – Unije Bosne i
895
Hercegovine. Dok se ne potpi{e neki me|unarodni sporazum izme|u Sa-
vezne Republike Jugoslavije i Unije Bosne i Hercegovine u tom smislu, u
smislu postizawa reciprociteta u tretmanu putnika, transporta roba
itd., mora}e da ostane ovaj re`im, jer bi mnogo ve}a opasnost bila da se
dr`avnom slu`beniku na grani~nom prelazu prepusti da on svojom voqom
ocewuje kome }e naplatiti a kome ne}e. To bi bio izvor korupcije.
Ovde je jedan konkretan problem ~ije }e re{avawe zavisiti od me|u-
dr`avnih odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Unije Bosne i Herce-
govine. Savezna Republika Jugoslavija `eli diplomatske odnose sa Uni-
jom Bosne i Hercegovine, s tim da u tim odnosima Republika Srpska ima
ravnopravnu ulogu kao i Muslimansko-hrvatska federacija. Dakle, mi
uvek vodimo ra~una da se ~vrsto za{tite interesi Republike Srpske, da
Republika Srpska ne bude, na neki na~in, u svemu tome ignorisana. Na-
ravno, mora}e Unija Bosne i Hercegovine da prizna me|unarodno pravni
kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije ako zaista `eli diplomat-
ske odnose sa na{om dr`avom. To je stav svih politi~kih faktora u Sa-
veznoj Republici Jugoslaviji, ozbiqnih politi~kih faktora.
Voditeq: Gospodine [e{eq, po{to ima puno pitawa, ja vas molim da
odgovori budu malo kra}i.
Gospo|a Kosanovi} iz Bijeqine pita: “Da li se vi mo`ete kandido-
vati za predsednika Republike Srpske?” Ka`e da }e svi glasati za vas,
`ene vi{e nego mu{karci.
Dr [e{eq: Ne mogu se kandidovati za predsednika Republike Srp-
ske jer ja nisam dr`avqanin Republike Srpske, nisam nikada bio dr`a-
vqanin Bosne i Hercegovine, iako sam ro|en u Bosni i Hercegovini, ia-
ko su mi i otac i majka i moji preci stotinama godina unazad sa podru~ja
Hercegovine. Kako se to desilo, ne znam.
Mo`da se to desilo slu~ajno, a mo`da je to neko uradio i namerno u
vreme onih mojih `estokih sukoba sa komunisti~kim re`imom. Znate,
nekada se nisu a`urno vodile kwige dr`avqana i najverovatnije da ja ni-
kada nisam ni bio upisan u kwigu dr`avqana, pa ni u Sarajevu, gde sam ro-
|en. Nije mi trebalo uverewe o dr`avqanstvu. Li~na karta se vadila na
osnovu izvoda iz mati~ne kwige ro|enih. Izvod iz mati~ne kwige ro|e-
nih je bio kqu~ni dokument. Niko nikada i ni za {ta nije tra`io izvod
iz mati~ne kwige dr`avqana.
Polovinom 1980. godine izvod iz mati~ne kwige dr`avqana usposta-
vio se kao uslov za va|ewe paso{a. Ja sam tada bio u zatvoru. Po izlasku
iz zatvora preselio sam se u Beograd. Prethodno sam u Sarajevu podneo
zahtev za paso{, u junu mesecu, ali nisam ga dobio. Odmah po izlasku iz
zatvora sam podneo zahtev i nije bilo potrebno uverewe o dr`avqanstvu,
ali su me odbili. U jesen te godine sam se preselio u Beograd i u Beogra-
du sam podneo ponovo zahtev za paso{, ra~unao sam da }u ga ovde lak{e
dobiti. Tra`ili su mi uverewe o dr`avqanstvu.
Ja sam poku{ao to uverewe da izvadim u Sarajevu, ali su ustanovili da
nisam upisan u mati~ne kwige dr`avqana u op{tini gde sam ro|en. Slu-
`beno su poslali zahtev u Trebiwe, gde mi je otac ro|en, ali ni tamo ni-
896
sam bio upisan u kwige dr`avqana. Na osnovu ~iwenice da nigde ranije
nisam bio upisan u kwigu dr`avqana, upisan sam u kwigu dr`avqana Sr-
bije, u op{tini Zemun, 1986. godine, tako da sam samo dr`avqanin Srbije.
Po{to nisam dr`avqanin Republike Srpske, ne bih mogao da se kan-
didujem za neku zna~ajnu politi~ku funkciju u Republici Srpskoj. To je
samo formalni razlog.
Mi }emo imati ovde kandidata za predsednika Republike. Da li }e
to biti samostalno kandidat Srpske radikalne stranke ili }emo se do-
govoriti sa jo{ nekom strankom ili strankama o zajedni~kom kandidatu,
to je sada ve} drugo pitawe.
Voditeq: Gospodin Petrovi} iz Ugqevika pita: “Da li je gospodin
[e{eq korigovao mi{qewe o @ivku Radi{i}u, po{to ga je jednom na-
zvao muslimanom i {ta misli o socijalistima u Republici Srpskoj?”
Dr [e{eq: Nisam @ivka Radi{i}a nazvao ba{ muslimanom, ali
sam ga napadao u predizbornoj kampawi, ali ne naj`e{}e, jer mnoge dru-
ge sam neuporedivo `e{}e napadao.
Znate, @ivko Radi{i} mi je bio politi~ki protivnik, ali nisam
mogao wemu da pripi{em nijednu kriminalnu aferu, nikakav lopovluk.
S druge strane, i kada sam ga napadao, isticao sam pozitivan primer da
su oba wegova sina bili borci u ovom ratu, na prvim borbenim linijama,
{to je veoma zna~ajno.
U sada{wem rukovodstvu Socijalisti~ke partije Republike Srpske
wega najvi{e cenim, i to je ~iwenica, iako smo i daqe ideolo{ki pro-
tivnici.
Voditeq: Gledalac iz Sremske Mitrovice pita:. “Ho}e li Kosovo
biti prodano kao i Republika Srpska Krajina ili na neki drugi na~in?”
Dr [e{eq: Dok postoji ova vlada Srbije, Kosovo ne}e biti proda-
to, ja to garantujem. Zna~i, ova vlada postoji dok je u stawu da ~uva Koso-
vo. Mo`da }emo mi uspeti u ekonomiji, a mo`da i ne}emo uspeti. Mo`da
}emo uspeti da re{imo socijalne probleme, a mo`da i ne}emo uspeti,
ali Kosovo moramo sa~uvati. Nema svrhe da ova vlada opstane a da izgu-
bi Kosovo.
Voditeq: Jedan gledalac ka`e da niste potpuno dosledni, jer ste ne-
kada govorili da }ete vratiti Kara|or|evi}e i razvaliti Titov grob.
Dr [e{eq: To da }u vratiti Kara|or|evi}e nikada nisam govorio.
[to se ti~e Titovog groba, on je razvaqen. Sru{en je kult li~nosti
Josipa Broza, to je najva`nije. Samo preme{tawe grobova je stvar sani-
tarne inspekcije, a ne moj posao, kao predsednika Srpske radikalne
stranke, recimo. Ja sam se protiv Tita i wegovog kulta borio kada je to
bilo opasno, kada se zbog toga odlazilo u zatvor, kada su mi kwige zabra-
wivali, bez posla ostajao, kada sam batine do`ivqavao. Sada, kada Tita
naj`e{}e napadaju oni koji su ga do ju~e od mene branili, to je za mene
zavr{en posao, ja nemam vremena vi{e time da se bavim.
Voditeq: Spaho Sulejman iz Loznice pozdravqa vas i pita: “Da li
ste protiv povratka muslimana u Republiku Srpsku?”
897
 Dr [e{eq: [to se ti~e, eventualno, povratka muslimana u Republi-
ku Srpsku, to je veoma, veoma te`ak problem.
Prvo, kako bi se mogli muslimani vratiti ukoliko u wihovim ku}a-
ma `ive srpske izbeglice, gde }e oni? Principijelno, postoji usagla{e-
na voqa da se vrate sve izbeglice, ali je problem kako realizovati to u
praksi i ko bi to finansirao, ko bi to omogu}io? Mislim da je mnogo bo-
qa varijanta da se ide na postepenu zamenu imovine. To je mnogo boqa va-
rijanta.
Drugo, u Republici Srpskoj `ivi poprili~an broj muslimana koji
nikada i nisu pomi{qali da se isele, koji su ostali da `ive u Republi-
ci Srpskoj i da joj budu lojalni. Mislim da muslimana ima i u Bijeqini.
Ima muslimana koji su bili borci Vojske Republike Srpske. Mi wih
prihvatamo kao bra}u, kao najro|enije. Bilo je nekih poku{aja da se ne-
ki od wih i na silu oteraju. Se}ate se da se Srpska radikalna stranka to-
me energi~no suprotstavqala. Neki politi~ki, avanturisti~ki, neki sa-
mozvani majori su na tome insistirali, ali mi smo se tome suprotsta-
vqali.
Ali oni koji su oti{li svojom voqom, oni nemaju nameru da se vra-
te. U najboqim okolnostima, tako i svetska praksa pokazuje, vrati se
maksimalno 30% izbeglica, prognanika. ^ak ni oni muslimani koji su
oti{li iz Muslimansko-hrvatske federacije, koji su oti{li iz Saraje-
va, ne misle da se vrate. Oti{li su u Nema~ku, tamo im se svideo stan-
dard i uslovi `ivota, i nogama i rukama kopaju da tamo i ostanu. Mnogi
su oti{li u Kanadu, u Ameriku itd.
Pitawe izbeglica je veoma komplikovano pitawe. Naravno, kada
tretiramo to pitawe, moramo biti krajwe humani i krajwe principijel-
ni. Moramo izbe}i situaciju koja bi dovela do novog rata na podru~ju Bo-
sne i Hercegovine, to je ono {to je najva`nije. Principijelno, ne mo`e-
mo re}i – zabrawujemo vam povratak, to bi tako|e bilo nehumano. Prin-
cipijelno, ne mo`emo re}i – treba sada svi da se vrate. Ali gde da se vra-
te kada nemaju gde da se vrate. Najgore bi bilo da ka`emo – hajde da se vra-
te, a da srpske izbeglice izbacimo iz stanova i ku}a u koje su se uselili.
Zna~i, to je pitawe koje }e se re{avati u du`em vremenskom periodu.
Mora se pametno i postepeno re{avati, principijelno, tu se mora pot-
pomagati i zamena imovine, a vreme }e u~initi svoje kada se smire stra-
sti, kada se normalizuje situacija. Neki muslimani }e `eleti da `ive u
Republici Srpskoj, za{to da ne? Mo`da }e neki Srbi `eleti da `ive u
Muslimansko-hrvatskoj federaciji, u {ta li~no sumwam, ali teorijski
se ostavqa i ta mogu}nost.
Voditeq: Praksa }e pokazati.
^ovek iz Bijeqine ~estita vam izbor za potpredsednika Vlade Repu-
blike Srbije i pita: “Kako prognozirate predstoje}e parlamentarne iz-
bore u Crnoj Gori i Republici Srpskoj?”
Dr [e{eq: U Crnoj Gori, mislim da nijedna politi~ka partija ne-
}e sama da osvoji apsolutnu ve}inu i bi}e nu`na koalicija posle izbora.
Kakva, vide}emo, zavisi od odnosa snaga. Ube|en sam da }e Srpska radi-
898
kalna stranka opet biti parlamentarna politi~ka partija i mislim da
}e Narodna skup{tina da se sastoji, otprilike, od {est stranaka, i to od
poslanika Socijalisti~ke narodne partije Momira Bulatovi}a, Demo-
kratske partije socijalista Mila \ukanovi}a, Srpske radikalne stran-
ke, Liberalnog saveza Crne Gore, jedne, a mo`da i obe muslimanske
stranke, i jedne, a mo`da i obe albanske stranke. Ostale stranke nemaju
nikakvih {ansi da budu parlamentarne. Mo`da }e Bojovi}eva Srpska
narodna stranka da se izbori za neki mandat, i to je sve.
U Republici Srpskoj mislim da }e tako|e biti situacija gde nijed-
na stranka ne}e imati apsolutnu ve}inu. Mislim da }e i daqe naglo da
raste popularnost Srpske radikalne stranke, da }e u Narodnoj skup{ti-
ni da se na|e Srpska demokratska stranka, Srpski narodni savez, Dodi-
kova stranka, Socijalisti~ka partija Republike Srpske, i naravno, ono
{to nam OEBS na silu nametne kao poslanike iz Muslimansko-hrvatske
federacije, mada su i pro{li izbori pokazali da naglo slabi interes
muslimana i Hrvata da uop{te u~estvuju u izborima u Republici Srp-
skoj. Ali postoje neki mehanizmi koji stranke iz Republike Srpske ne
mogu da kontroli{u.
Se}ate se, verovatno, da smo imali ~itav niz primedbi kako je spro-
vedena izborna procedura, kako su brojani glasa~ki listi}i, kako su do-
davani glasovi. Svuda tamo gde nismo mogli da kontroli{emo, mi odmah
sumwamo.
Voditeq: Porodica Pikuli} iz Pofali}a, verovatno `ivi sada u
Bjeqini, pita: “Kako bi gospodin [e{eq re{io problem ratnog profi-
terstva u Republici Srpskoj?”
Ina~e, radikali su prvi promovisali tu borbu protiv ratnog pro-
fiterstva u Republici Srpskoj.
Dr [e{eq: Prvo, ja se se}am porodice Pikuli} iz Pofali}a i ~ak
sam bio podstanar kod Mi{e Pikuli}a u Pofali}ima kada sam se o`e-
nio. Jedna moja ro|aka je udata za jednog drugog Pikuli}a, koja je tako|e
`ivela u Pofali}ima. Taj Mi{o Pikuli}, kod kog sam `iveo, ubijen je
odmah na po~etku rata i mislim da je glavni razlog {to je on ubijen to
{to sam ja bio wegov podstanar. Ubile su ga kom{ije muslimani iz Po-
fali}a.
Mislim da je u Republici Srpskoj mnogo zakasnila borba protiv
ratnog profiterstva i protiv kriminala uop{te. Jedan kriminalni
trend je postojao, kakav je postojao i u Srbiji i u Crnoj Gori. Rat uvek
dovodi do ja~awa tih trendova kriminala. Mislim da vlast nije bila do-
voqno oprezna i da to nije na vreme suzbijala. Ali bilo je i qudi iz vla-
daju}eg establi{menta koji su ulazili u kriminalne afere.
Kada je izbio rascep i sukob unutar Srpske demokratske stranke,
mnoge stvari su isplivale na povr{inu. One su isplivavale i ranije i
mi srpski radikali smo mnoge afere potencirali, po~ev{i od afere sa
kra|om golfova iz Vogo{}e, pa kra|om aluminujuma u Hercegovini itd.
Ali najvi{e toga se saznalo kada je do{lo do rascepa unutar Srpske de-
mokratske stranke.
899
 Jedno krilo je po~elo da optu`uje drugo krilo, nekada s pravom, a ne-
kada je bilo i izmi{qawa, tako da sada ~ovek mora da bude ve{t pa da
proceni {ta je zaista optu`ba koja je zasnovana na argumentima, a {ta je
~ista politi~ka propaganda.
Voditeq: Postoji jedno pitawe iz te oblasti: kada }e po~eti borba
protiv kriminala u institucijama u Srbiji?
Dr [e{eq: Po~ela je, i to `estoko. Znate da su mnogi zna~ajni
funkcioneri ve} u zatvoru, kao {to je direktor “Duvanske industrije
Ni{” Smiqko Kosti}, Nenad \or|evi}, biv{i direktor Republi~kog
fonda za zdravstveno osigurawe i mnogi drugi. Akcija je krenula i bi}e-
mo nemilosrdni prema svima koji su se ogre{ili o zakon, a pogotovo pre-
ma onima koji su eventualno u na{im redovima a ogre{ili su se o zakon.
Prema wima }emo biti naj`e{}i.
Voditeq: Mitar Boregyija iz Ugqevika pita: “Kada }ete do}i na
Ravnu goru da odr`imo parastos poginulim ~etnicima?”
Dr [e{eq: Posledwi put smo na Ravnoj gori organizovano bili
1991. godine, a onda je jedan seqak, me{tanin poklonio plac Vuku Dra-
{kovi}u, koji je na tom placu podigao spomenik generalu Dra`i Mihai-
lovi}u i to tako {to je prepravio neku Titovu bistu, samo {to je glava
promewena. Ravna gora se pretvorila u va{arsko steci{te i ovo je kon-
trapropaganda odavawa bilo kakvog pijeteta, parastosa palim borcima.
Ovo {to se de{ava na Ravnoj gori je {enlu~ewe, pijan~ewe, razulareno
pona{awe i sli~no.
Naravno, mi moramo ~uvati uspomenu na sve srpske borce za slobodu,
iz svih ratova, ali to moramo na jedan dostojanstveniji na~in raditi.
Znate, kada se odaje po~ast poginulima, onda je besmisleno da se organi-
zuju pijanke, da se masa razulareno pona{a i sli~no.
Voditeq: Dosta pitawa ima iz Srbije, s obzirom da ste vi funkcio-
ner Srbije, neka nisu ni bitna, ali treba ih postaviti.
Pita vas gledalac iz Badovinaca: “Da li je ta~no da su va{i ~etni-
ci sada na Kosovu?”
Dr [e{eq: Svi srpski borci za slobodu, od 1991. godine pa naovamo,
nazivaju se srpskim ~etnicima, ko god se borio za slobodu srpskog naro-
da, skoro bez izuzetka. Mo`da ima neki izuzetak, ja ga jo{ nisam sreo. Svi
oni se smatraju ~etnicima. Dakle, gde god ima srpskih boraca za slobodu,
ima i ~etnika. Tako bih na najuop{teniji na~in odgovorio na to pitawe.
Voditeq: Invalid Moma iz Bijeqine pita: “Da li ja kao invalid mo-
gu kupiti zemqu u Zemunu i po kojoj ceni?”
Dr [e{eq: U Op{tini Zemun mo`e svako da kupi plac i da podi`e
porodi~nu ku}u. Cena je minimalna u ovim novim naseqima – 15 dinara po
kvadratnom metru. [to se vi{e pribli`ava centru Zemuna, ta cena je ve}a,
ali u ovom novom nasequ “Plavi horizonti”, gde ima oko 800 ili 900 place-
va sa kompletnom infrastrukturom u neposrednoj blizini, za sada je 100 di-
nara kvadratni metar. Ali i daqe Op{tina Zemun insistira na ovoj po~et-
noj ceni od 15 dinara za kvadratni metar, {to je prakti~no bagatelna cena.
Svaki dinar koji se tu dobije ula`e se neposredno u infrastrukturu.
900
Voditeq: Stevi} Mila iz Bjeqine pita: “Kada }e biti vra}en ko-
mandir milicije Rankovi} Miodrag, jedini koji je spre~io da srpska po-
licija tu~e majke poginulih boraca koje prodaju cigarete da bi prehra-
nile svoje porodice?”
Dr [e{eq: Rankovi} Miodrag je smewen iskqu~ivo iz politi~kih
razloga nakon promene vlasti u Republici Srpskoj. Mislim da je to ve-
oma lo{ postupak Dodikove vlade i Ministarstva unutra{wih poslova
Republike Srpske. Znate, oni su na vlasti i oni to mogu da rade, ali pra-
ve krajwe krupne gre{ke.
Mislim da je Miodrag Rankovi} bio jedan od najsposobnijih poli-
cijskih oficira i izuzetno ~astan i hrabar ~ovek, sa velikim ratnim za-
slugama.
Voditeq: Arsenovi} iz Ugqevika pita: “Kakvo je va{e mi{qewe o
vojvodi Mandi iz Ugqevika, on je sada predsednik op{tine tamo?”
Dr [e{eq: Najboqe mogu}e mi{qewe imam o wemu. Vojvoda Manda
to jest Mitar Maksimovi} Manda je veliki junak otaybinskog rata, ~o-
vek koji je u pesmama opevan kao neustra{iv borac, sposoban komandant
i mislim da je dobar predsednik op{tine, a to }e, pre svega, gra|ani
Ugqevika da procewuju na slede}im izborima. Tada }e se videti da li je
on zaslu`io wihovo poverewe ili ne. Ali, u svakom slu~aju, to je izuzet-
no ~astan ~ovek.
Voditeq: Gledalac iz Loznice pita vas kao potpredsednika Vlade:
“Za{to Vlada ne obezbedi pra{ak u Srbiji, po{to ga u Loznici nema?”
Dr [e{eq: Evo u ~emu je problem. Cenu pra{ka dr`imo pod kontro-
lom. Ukoliko bismo sada podigli cenu pra{ka, statisti~ki pokazateqi
bi pokazali veliki uticaj na rast tro{kova `ivota. To je jedna stati-
sti~ka zabluda, ali jo{ ne mo`emo iz we da se iskobeqamo. Sada{we
srpske fabrike deteryenta ne mogu po ovoj ceni rentabilno da proizvo-
de pra{ak, ne mogu da pokriju ni cenu ko{tawa.
Cena uvoznog deteryenta je tri puta skupqa od doma}eg. Uvoznici
kao monopolisti sami zidaju tu cenu. Ono {to bi trebalo da postigne-
mo, to je da ukinemo kontingente, ali, evo, sada obaramo Saveznu vladu,
pa kad ovu oborimo i uspostavimo novu, da dozvolimo pove}awe doma}ih
cena, jer }e one uvek biti mawe od sada{wih uvoznih, a da ukinemo kon-
tingente. Onda mo`e da uvozi ko god po`eli i postoja}e konkurencija
me|u uvoznicima. Ovako, kada imamo monopoliste, oni zidaju cene do mi-
le voqe, ostvaruju ekstraprofit na {tetu naroda.
Voditeq: Posledwe pitawe iz ove grupe pitawa, Mi{ko iz Loznice
vas pita: “Kako mo`ete re}i da su svi u vladaju}em aparatu eksperti ka-
da ste do pre par meseci u predizbornoj kampawi iznosili za Milutino-
vi}a ’prqav ve{’?”
Dr [e{eq: Milutinovi} je bio moj protivkandidat u predizbornoj
kampawi i sve {to sam imao o wemu da ka`em rekao sam u predizbornoj
kampawi. Milan Milutinovi} nije ~lan Vlade Srbije. Ja sam govorio o
Vladi Srbije.
Voditeq: Ali predsednik je odredio mandatara.
901
 Dr [e{eq: Mandatara je odredila Socijalisti~ka partija, a on je
samo dao formalno predlog, odnosno mandat za sastav Vlade. Znate da
najve}a stranka odre|uje mandatara.
Voditeq: Kako to onda kod nas nije bilo?
Dr [e{eq: Kod vas to nije bilo jer je za mandatara odre|en ~ovek za
koga se pretpostavqalo da mo`e posti}i skup{tinsku ve}inu. Zna~i,
unapred se ra~unalo na eventualnu podr{ku stranaka iz Muslimansko-
hrvatske federacije.
Znate, bitna je skup{tinska ve}ina, stvarna ili pretpostavqena.
Onaj mandatar pri ~ijem se odre|ivawu proma{i mogu}nost uspostavqa-
wa stvarne skup{tinske ve}ine, vra}a mandat.
[ta sam mislio time kada sam rekao da imamo eksperte u Vladi?
Svaka stranka koja je vladaju}a, koja u|e u vladu, trudi se da ima najrepre-
zentativniji sastav. Iz Srpske radikalne stranke u Vladu Srbije su
u{li najboqi kadrovi koje smo imali, bilo za ministre, bilo za zameni-
ke ministara, bilo za pomo}nike ministara. To je zaista najkvalitetni-
je {to mi imamo.
Mislim da je veoma kvalitetan taj sastav i da }e se pokazati kvali-
tet ministara. Osnovna je pretpostavka da svaka druga stranka isto tako
radi, dakle, najboqe iz svojih redova daje u vladu.
Voditeq: Dr [e{eq, stigla je druga grupa pitawa, ali ja imam jedno
pitawe prije toga. Vi ste malopre spomenuli da ru{ite Saveznu vladu.
Prije dva dana gospodin \ukanovi}, predsednik Crne Gore, na promoci-
ji partije u Podgorici je rekao slede}e: “Momir Bulatovi} je sklopio
tajni savez sa crvenim vojvodom [e{eqom kako bi sru{io Saveznu vla-
du, ne zato {to je nezadovoqan wenim ekonomskim i politi~kim potezi-
ma ve} da bi jo{ jednom demonstrirao nasiqe nad Crnom Gorom. To je pa-
kleni naum za stvarawe vanrednog stawa u Jugoslaviji.” To je gospodin
\ukanovi} rekao prije dve no}i.
Dr [e{eq: Izgleda da se svi trude da sklapaju tajne paktove sa cr-
venim vojvodom. Izjava je sme{na.
Voditeq: Izjava nije bitna, bitan je va{ odnos prema Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Do ju~e je Milo \ukanovi} tra`io smenu Radoja Konti-
}a, a sada kada smo mi krenuli sa wegovom smenom, sada je protiv smene.
Zna~i, problem je u Milu \ukanovi}u.
[to se ti~e Srpske radikalne stranke, glasali smo protiv wegovog
izbora i ve} pet godina smo za wegovu smenu, mo`da i {est godina, a mo-
`da i vi{e. Neprekidno tra`imo wegovu smenu. [ta se tu kod nas pro-
menilo?
Mi }emo biti za smenu svakog predsednika vlade, za obarawe svake
vlade dok mi ne preuzmemo vlast, dok mi ne budemo u sastavu neke vlasti.
Voditeq: Da li ste to rekli \ukanovi}u na Cetiwu kada je ustoli-
~en?
Dr [e{eq: Naravno, ja sam javno izjavio na crnogorskoj televiziji i
tamo na Cetiwu da sam do{ao kao politi~ki protivnik. Do{ao sam prvo
902
zato {to sam tolerantan ~ovek, {to sam konstruktivan politi~ar, {to
nisam ~ovek mr`we. I sa onima sa kojima sam bio u najte`em politi~kom
sukobu, u najte`im okr{ajima, spreman sam da razgovaram. Drugo, posebno
mi je bilo stalo da onako trijumfalno do|em na Cetiwe, jer sam 1994. go-
dine na protivustavan na~in proteran iz Crne Gore, nosili su me policaj-
ci na rukama kroz srpsku Boku. Zatim, dve godine mi je zabrawivan ulazak
u Crnu Goru. To je bio toliki izazov da sam jednostavno morao da odem, ni-
sam mogao odoleti i dobio veliki aplauz na Cetiwu, do`iveo ovacije.
Voditeq: Da, ali i zbog istorije vaqa do}i na Cetiwe.
Opet idemo sa pitawima gledalaca, s obzirom da je veliki interes.
Stevanovi} @ika iz Liti~kog [ora pita: “[ta mislite o Milu \u-
kanovi}u i Momiru Bulatovi}u?” Ve} ste otprilike rekli za Mila \u-
kanovi}a, samo jo{ recite za Momira Bulatovi}a.
Dr [e{eq: Meni je veoma drago {to je do{lo do raspada Demokrat-
ske partije socijalista, {to se bukvalno raspao re`im u Crnoj Gori.
Kao opozicionar ni{ta lep{e nisam mogao da po`elim. Me|utim, pre-
tila je opasnost u januaru mesecu da do|e do krvavih sukoba i obra~una,
do pogibije qudi. Do krvavih sukoba je i do{lo. Mi radikali smo reago-
vali vrlo trezveno, smireno, i doprineli smo da se strasti sti{aju i da
stvari krenu ka nekom pametnom i demokratskom na~inu razre{avawa
krize kroz vanredne parlamentarne izbore.
Mi smo odmah rekli, idemo na vanredne parlamentarne izbore da se
vidi kakav je odnos snaga, a ne da qudi krvare u uli~nim sukobima.
I Momir Bulatovi} mi je politi~ki protivnik. Podr`ali smo ga
pro{le godine na predsedni~kim izborima, jer nam je wegova program-
ska orijentacija izgledala bli`a nego programska orijentacija Mila
\ukanovi}a. To je jedini razlog.
Voditeq: Gledalac iz Ma~ve pita: “[ta gospodin [e{eq misli o
koaliciji Dodik–Milo \ukanovi}?”
Dr [e{eq: Mnogo se vi{e va{a televizija izgleda gleda u Ma~vi
nego u Semberiji.
Ne znam da li postoji neka koalicija izme|u Milorada Dodika i
Mila \ukanovi}a. Ne verujem da je tu na delu koalicija. Verovatno je us-
postavqen neki oblik saradwe. Koji oblik ne znam. Koliko je to poli-
ti~ka ideolo{ka a koliko samo ekonomska saradwa, ni to ne znam, ali
mislim da se oni do kraja nisu ni izjasnili o tim oblicima saradwe. Ne
verujem da bi Dodik da bitno iskora~i u odnosu na stav Socijalisti~ke
partije Republike Srpske u pogledu tog pitawa. Kakva }e biti perspek-
tiva wihovih odnosa, to }emo videti. To }e zavisiti od izbornih rezul-
tata i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Voditeq: Jedan gledalac iz Sremske Mitrovice, ina~e izbeglica iz
Trpiwe, pita: “[ta }e gospodin [e{eq uraditi sa Radetom Leskovcem,
po{to je sada gospodin Leskovac u Vukovaru kao ratni profiter i sara-
|uje sa usta{ama?”
Dr [e{eq: To je jadna i tragi~na sudbina. On se li~no obogatio na-
kon napu{tawa Srpske radikalne stranke i otpo~iwawa sukoba sa srp-
903
skim radikalima, po nalogu nekih politi~kih mo}nika, kako bi se nama
zagor~ao `ivot u Republici Srpskoj Krajini. On se prodao. Ali nema
tog bogatstva za koje se vredi prodati.
Drugo, kada ~ovek jednom po~ne da se prodaje, onda tome nema kraja.
Prvo se on prodao nekim srpskim politi~arima, nekim srpskim stran-
kama, pa se posle prodao Hrvatima. Sada wima slu`i i u~estvuje u wiho-
vim propagandnim naporima – bedna pozicija. Mislim da je boqe umreti
nego `iveti takvim `ivotom kakvim `ivi Rade Leskovac.
Voditeq: Mi}o iz ^engi}a ima jedno interesantno pitawe: “Za{to se
ne uhapsi Rugova, kada su se nekada mogli hapsiti [e{eq i Dra{kovi}?”
Dr [e{eq: Ja mislim da ne bi bilo pametno da se hapsi Rugova. Mi-
slim da treba da se hapse samo oni kod kojih se na|e oru`je, koji pucaju, a
za verbalne delikte ne bih nikoga hapsio, zato {to i sam imam negativ-
no iskustvo sa progonom verbalnih delinkvenata. Vi{e puta sam bio u
zatvoru kao politi~ki protivnik re`ima. Nikada nikoga ne bih uhapsio
za ono {to on ka`e, pogotovo {to ka`e kao politi~ar, ali bih hapsio
sve one koji se sa oru`jem u ruci dignu protiv ustavnog poretka, koji
sprovode teroristi~ke akcije.
Voditeq: Ali on je ideolog tog pokreta.
Dr [e{eq: Znate, jedno je biti ideolog, a drugo je li~no u~estvova-
ti u teroristi~kim akcijama. Ne mo`emo suditi ideologijama. Ideolo-
gijama sude samo komunisti~ki ili fa{isti~ki re`imi.
Voditeq: Generali, gospodine [e{eq, ne nose oru`je, ali koman-
duju.
Dr [e{eq: Ali ne mo`ete za wega re}i da je general. Nije svaki
ideolog general. General je onaj koji uzme sabqu i obu~e uniformu i ko-
manduje. Mo`da je on zaista general, ali se dr`i u tajnosti i ne mo`emo
jo{ to da doka`emo.
Voditeq: Nekoliko pitawa se odnosi na re`im odnosa Srbija–Repu-
blika Srpska. S obzirom da ste potpredsednik Vlade, evo jednog pitawa:
dokle }e va`iti crveni paso{i iz Srbije za ove na{e gra|ane?
Dr [e{eq: Tu je tako|e te{ka situacija za Republiku Srpsku. Ti cr-
veni paso{i ne}e jo{ dugo va`iti, a Republika Srpska je prinu|ena da
prihvati jedinstveni paso{ Unije Bosne i Hercegovine, s tim {to je i
tu do{lo do izvesne revizije Dejtonskog sporazuma. Onako kako je pred-
vi|eno u Dejtonskom sporazumu, ne sprovodi se u praksi. Trebalo je da bu-
de mnogo nagla{enija razlika u paso{ima gra|ana Republike Srpske i
paso{ima gra|ana Muslimansko-hrvatske federacije. Sada se ide na ve-
}i stepen unifikacije, bar koliko sam ja informisan.
Voditeq: Da li }e gra|ani Republike Srpske po osnovu dvojnog dr-
`avqanstva mo}i imati paso{e Jugoslavije?
Dr [e{eq: Ne}e imati ovaj crveni paso{ nego ovaj novi, plavi pa-
so{, radikalski.
Voditeq: Imamo jedno pitawe gospodina Trakilovi}a: “Po{to se
govori da }e se vozilima napla}ivati ulaz u Srbiju, {ta ako Republika
Srpska po~ne napla}ivati ulaz vozilima sa jugoslovenskim tablicama?”
904
Dr [e{eq: Mora}e biti prisutan princip reciprociteta. Dakle,
kako se na podru~ju Bosne i Hercegovine kao Unije, Unije sa dva entite-
ta, budu tretirala vozila iz Savezne Republike Jugoslavije, takav }e bi-
ti tretman vozila sa tablicama Unije na podru~ju Savezne Republike Ju-
goslavije. Mislim da brza ratifikacija ovog sporazuma o dvojnom dr`a-
vqanstvu, da pru`a uslove da se tu stvari na druga~iji na~in reguli{u.
Li~no sam ube|en da je u interesu ne samo Srba iz Republike Srpske
nego i muslimana iz Muslimansko-hrvatske federacije da bude {to li-
beralniji re`im saobra}aja na Drini. Jer i Muslimansko-hrvatska fe-
deracija je i te kako zainteresovana za {to boqe ekonomske odnose sa
Saveznom Republikom Jugoslavijom. Mislim da su neki aran`mani tu i
postignuti. Recimo, mi tu imamo interesa za gra|evinskim `elezom iz
Zenice, a Muslimansko-hrvatska federacija ima interesa za ~eli~nim
plo~ama koje se proizvode u Smederevu. Zatim, mi se pojavqujemo kao ve-
liki izvoznici hrane i mnogo smo konkurentniji od drugih zemaqa na tr-
`i{tu Muslimansko-hrvatske federacije. Pretpostavqam da }e i oni
imati neku adekvatnu robu. Mi se zala`emo za maksimalnu ekonomsku sa-
radwu sa svima.
Voditeq: Mi{o iz Bijeqine daje jedan komentar. On smatra da ste
ve~eras nedovoqno uvjerqivi i ubjedqivi, s obzirom na ovu koaliciju sa
Milo{evi}em.
Dr [e{eq: Ja mislim da sam veoma ubedqiv i uverqiv, a pogotovo je
svoju vrednost pokazao referendum, kao prvo na{e zajedni~ko delo. Na
Milo{evi}evu inicijativu Vlada Srbije je jednoglasno donela odluku
da se predlo`i Narodnoj skup{tini raspisivawe referenduma. Svima
je sada jasno koliko je taj referendum i referendumsko odlu~no “ne” gra-
|ana Srbije u~vrstilo na{u politi~ku poziciju u me|unarodnim odno-
sima. To pokazuju i postupci ova dva ameri~ka emisara.
Videli ste koliko je u wihovom nastupu promewen kurs. Ja se nadam
da }e to biti i zna~ajna promena trenda ameri~ke politike prema srp-
skom narodu uop{te, ali ostaje da vidimo. Znate, dosta su nas zmije uje-
dale u prethodnom periodu, pa i na svakog gu{tera reagujemo nekim od-
brambenim gardom. Ali ove stvari sada govore da se ne{to mewa, a koli-
ko i kako vide}emo.
Voditeq: Neka pitawa nisu ni postavqana jer su se ponavqala, ne-
mojte misliti da sam nekog presko~io.
Dr [e{eq: Da nas cenzuri{ete – ne}ete vi. Malo ste nas cenzuri-
sali 1996. godine u predizbornoj kampawi, da li se se}ate? Bili ste glav-
ni {ef Srpske Televizije. Da li se se}ate vi tog vremena? Imali smo
oko 40 mitinga u Republici Srpskoj, a samo sa 2 mitinga ste na Televi-
ziji Republike Srpske dali izve{taj.
Voditeq: Niste nas pla}ali.
Dr [e{eq: To se ne pla}a, to je stvar profesionalnog informisawa.
Voditeq: Dobro, {alim se.
Dr [e{eq: Zna~i, oni koji su bili neprekidno na va{im talasima,
pla}ali su Vas?
905
 Voditeq: Mi smo, gospodine potpredsedni~e Vlade, podr`avali sve
patriotske stranke i vi ste uvek bili tu u povla{}enom polo`aju.
Dr [e{eq: U povla{}enom polo`aju? Kako onda sa 40 mitinga samo
dva izve{taja na televiziji ako smo bili u povla{}enom polo`aju? Ni-
smo ba{ bili u povla{}enom polo`aju.
Voditeq: Pitawe svih pitawa, po mom mi{qewu, to je moja teza u
svim ovim razgovorima sa uglednim gostima, i na Palama i ovde, je naci-
onalno pitawe. Vi ste vrlo kompetentan ~ovek da date sa`et odgovor na
ovo pitawe: koliko je raspad Jugoslavije, koja je bila ideolo{ka dr`ava,
koja je spajala nespojivo, koja je doprinela da se re{e neka nacionalna
pitawa wenih naroda koji su `iveli u woj, povoqno re{io to nacional-
no pitawe za Srbe?
Dr [e{eq: Do raspada Jugoslavije je moralo da do|e. Problem je
{to ga mi Srbi nismo spremno do~ekali, {to nismo bili spremni za ras-
pad Jugoslavije. @iveli smo jo{ u nekim zabludama i iluzijama. Naravo,
kako ko, ali ve}ina je `ivela u tim iluzijama.
I Slovenci i Hrvati su se, otkada je formirana prva jugosloven-
ska dr`ava, neprekidno spremali za otcepqewe i sve ~inili {to su mo-
gli u tom pravcu. Naravno, kada se ne{to u istoriji desi, ne vredi `a-
qewe, desilo se. Sada izvla~imo pouke da nam se ne ponovi ono {to je
bilo lo{e.
Voditeq: Kako gledate na odnos sveta prema srpskom nacionalnom
pitawu?
Dr [e{eq: Zapadne sile imaju veoma negativan odnos prema srp-
skom narodu i potpoma`u sve srpske neprijateqe. U o~ima tih zapadnih
sila mi Srbi smo tradicionalni ruski saveznici na Balkanu i zbog to-
ga mi danas stradamo. Zbog toga se zapadne sile trude da Srbiju svedu na
{to mawu teritoriju.
Voditeq: Ima jedna poznata teza radikala, o woj smo govorili, a ~ini
mi se da ona otprilike glasi: “Gde su srpske zemqe, tu su srpski radikali.”
Poznate su one va{e granice. Pretpostavqam da niste odustali od toga?
Dr [e{eq: Ne, nikada ne}emo odustati od zapadne srpske granice na
liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica i sigurno }emo ih jed-
noga dana ponovo realizovati. Bili smo na domaku tih granica, u ratu
smo pobedili, pora`eni smo za pregovara~kim stolom, ali ni~ija nije do
zore dogorela. Francuzi su ~ekali 47 godina da povrate Alzas i Loren,
to~ak istorije se ubrzava i mnogo br`e }emo mi povratiti ono {to je na-
{e, {to je pod hrvatskom okupacijom.
Voditeq: U kontekstu nacionalnog pitawa, kako gledate na taj in-
stitucionalni odnos matice prema Srbima van matice? U pogledu insti-
tucija to je re{eno kroz Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije,
~ini mi se da je sada va{ ~ovek ministar. Mo`e li ta institucionalna
veza da bude malo razvijenija?
Dr [e{eq: Trudi}emo se da bude maksimalno razvijena i da re{ava-
mo, pre svega, probleme izbeglica, ali i problem veze matice sa sused-
nim srpskim zemqama i matice sa dijasporom.
906
Voditeq: Jo{ jedno pitawe iz ovoga konteksta: koliko ovi na{i
unutra{wi nesporazumi, koji su mo`da i sudbina ili nisu, a posebno u
Republici Srpskoj, znate da je do{lo do raspada nekih vrednosti, qudi
i saradnika, koliko te srpske nesloge uti~u na globalno re{avawe srp-
skog nacionalnog pitawa?
Dr [e{eq: To {to se desilo u Srpskoj demokratskoj stranci, i wen
raspad i podela u naju`em rukovodstvu, desilo se zbog delovawa dva fak-
tora. Prvo, zbog unutra{wih slabosti u Srpskoj demokratskoj stranci,
koje se sada moraju preispitivati. Zna~i, stvarano je pogodno tlo za ras-
pad. Drugo, ume{ao se strani faktor i potpirivao te unutra{we slabo-
sti, sukobe, netrpeqivosti, sujete i sli~no. Mislim da su mnogo izgubi-
li i jedni i drugi akteri raspada.
Videli ste {ta se nedavno desilo Biqani Plav{i} u Be~u. To se ni-
malo slu~ajno nije desilo.
Voditeq: Najvi{e je izgubio narod.
Dr [e{eq: Narod je najvi{e izgubio. Izgubila je Republika Srp-
ska. Da je ostalo jedinstveno rukovodstvo Srpske demokratske stranke,
da je ostala jedinstvena ta stranka, koja je do ju~e bila vladaju}a, ne bi
se ovo desilo {to se danas de{ava na Palama, da SFOR jednostavno pre-
tresa vladine institucije, da ~ini {ta mu je voqa i sli~no.
Sve ovo {to naknadno zapadne sile ~ine, revidiraju}i Dejtonski
sporazum, poja~avaju}i stepen okupacije, mogu da ~ine zato {to su srpski
politi~ari tragi~no podeqeni, {to je me|u wima nikla mr`wa, {to ta
mr`wa i daqe buja i {to su Srbi spremni iz inata ~ak i sami sebi veli-
ku {tetu da nanesu, misle}i da pakoste politi~kom protivniku.
Voditeq: Moje posledwe pitawe: mislite li da }e formirawe Repu-
blike Srpske kao prve nacionalne dr`ave sa ove strane Drine doprine-
ti ukupnom re{avawu srpskog nacionalnog pitawa?
Dr [e{eq: Ta ~iwenica ima izvanredan zna~aj. Nismo uspeli da sa-
~uvamo ba{ sve srpske teritorije na prostoru biv{e Bosne i Hercego-
vine, ali sa~uvali smo polovinu teritorije. Kqu~no je pitawe da li smo
je definitivno sa~uvali. Preti i daqe opasnost da to izgubimo. Ako ne
budemo pametni, mo`emo da izgubimo sve. Moramo biti krajwe pametni,
promi{qeni i moramo poku{ati ponovo da gradimo mostove me|u srp-
skim strankama, sa svima onima koji `ele te mostove.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ja nemam vi{e pitawa. Odgovorili ste
na pitawa gledalaca. Da li `elite jo{ ne{to da ka`ete za kraj?
Dr [e{eq: Ovo je moj prvi dolazak u va{ studio, nadam se da ne}e
biti posledwi.
Voditeq: Hvala vam puno i o~ekujem da budete gost u emisiji na Pa-
lama.
Dr [e{eq: Sa velikim zadovoqstvom.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ve~eras je gost bio dr Vojislav [e-
{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i aktuelni potpredsednik
Vlade Republike Srbije. Hvala na pa`wi i do vi|ewa.
907
 XLIII
DO DEVIZA KROZ PROCES PRIVATIZACIJE
TV Ba~ki Petrovac, 15. maj 1998. godine
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e Vlade Republike Srbije, dr [e-
{eq, dobro do{li u emisiju, u na{u sredinu. Nalazimo se u televiziji ko-
ja je na neki na~in privatna. Mi program emitujemo na slova~kom jeziku,
ali, kada je to potrebno, i na srpskom, naravno. Pa, eto, dobro nam do{li.
Nadamo se da ste nam doneli lepe stvari, da }ete nam pri~ati lepe
stvari, a mi }emo isto tako pitati stvari koje nas interesuju, koje su in-
teresantne za ovu sredinu. Nalazimo se u sredini koja je uglavnom poqo-
privredna sredina, u kojoj se poqoprivreda oslawa s jedne strane na ze-
mqu, a s druge strane na preradu tih svojih produkata.
Mi se ponekad pravimo va`ni {to smo zatvorili krug od brazde, pa
do ~vrste valute. Uglavnom se radi o proizvodima koji se u velikoj meri
izvoze. Na primer, hmeq, sirkova slama, sirkove metle itd. Molim vas,
{ta nam mo`ete lepo ve~eras re}i?
Dr [e{eq: Ne znam da li }e to biti lepo {to }u vam ve~eras re}i,
ali i Vlada Srbije, a i Srpska radikalna stranka kao jedan od koalici-
onih partnera u Vladi narodnog jedinstva, trude se i poku{avaju da stvo-
re boqe uslove za poqoprivrednu proizvodwu u celoj Srbiji, pogotovu
na severu Srbije, u Vojvodini, gde su uslovi za poqoprivredu najboqi.
Naravno, ograni~eni smo ~itavim nizom faktora koji nam onemogu-
}avaju da postignemo sve ono {to bismo `eleli, ali postoje neke stvari
koje mo`emo sami da ispravimo, koje su do sada imale negativne efekte
pre svega na saveznom nivou.
Sada je u proceduri obarawe Savezne vlade i mislim da }e novi sa-
stav vlade biti ne{to hrabriji u sprovo|ewu izvesnih reformi. Ono za
{ta se mi zala`emo neprekidno i za {ta }emo se dosledno boriti do kra-
ja, to je ukidawe izvozno-uvoznih dozvola, kontingenata, liberalizacija
u sferi poqoprivrednih proizvoda i ukidawe monopola u sferi otkupa.
Mislim da je to kqu~ni problem koji danas ugro`ava poqoprivrednu
proizvodwu u celoj Srbiji.
Drugo, mi smo svesni te{ko}a sa kojima se susre}u poqoprivredni-
ci, ali u uslovima duboke ekonomske krize i socijalne bede prinu|eni
smo da zadr`imo niske cene osnovnih prehrambenih proizvoda: bra{na,
odnosno hleba, uqa, {e}era, mleka i dr. Doneli smo odluku danas na sed-
nici Vlade Srbije, to je pro{lo, objavili smo pre nekoliko dana da pri-
premamo odluku o subvencionisawu proizvodwe ovih poqoprivrednih
proizvoda koji spadaju u domen osnovne prehrane. Nije to dobar metod,
ali sada ne mo`emo neki drugi da upotrebimo, jer bra{no mora biti jef-
tino, hleb mora biti jeftin, mleko mora biti jeftino, uqe mora biti
jeftino. Ali idemo i na to da do daqweg ne di`emo cenu nafte.
Danas je izvr{ena korekcija cena benzina. Benzin je poskupeo za je-
dan dinar i taj dinar je raspore|en za izgradwu puteva i za socijalne po-
trebe. Ali nafta ne}e poskupeti. Ne damo da poskupi nafta.
908
Takav smo stav ~vrsto zauzeli pre svega zbog poqoprivrede. Jer dola-
zi sezona `etve, pa opet jesewe setve. Dobro bi bilo do kraja godine da is-
trajemo na sada{woj ceni nafte i drugih naftnih derivata, osim benzina.
Nije poqoprivreda jedini razlog {to nastojimo da zadr`imo sada-
{wu cenu nafte, nego i gradski, me|ugradski i prigradski prevoz, tran-
sport svih roba... Jer konkretno, taj transport se koristi naftom. Ben-
zin se koristi skoro iskqu~ivo prevoznim sredstvima u privatnim au-
tomobilima, tako da tu postoji jedna varijanta, jedna rezerva koju sada
poku{avamo iskoristiti, kako bismo pokrili gubitke koje o~igledno
imamo, a odr`avaju}i ve{ta~ki nisku cenu osnovnih poqoprivrednih
proizvoda i obaraju}i stopu doprinosa i poreza na plate.
Vi ste verovatno informisani, danas je Vlada i tu uredbu donela,
odnosno usvojila definitivno Predlog zakona sa kojim se ide na sedni-
cu Narodne skup{tine. Sednica Narodne skup{tine je zakazana za 26.
maj. Prose~na stopa doprinosa, odnosno stopa doprinosa i poreza na
prose~nu platu sa 124% pada sada na 98%. To je smawivawe za 26%. Ja mi-
slim da je mnogo vremena pro{lo od posledweg obarawa stope poreza i
doprinosa na plate. Mislim da posle Drugog svetskog rata to nismo ni
imali i da je to veliki pomak u odnosu na dosada{we stawe, da je to re-
zultat kojim se Vlada zaista mo`e pohvaliti.
[ta to sada konkretno zna~i u proizvodwi? To zna~i da svaka fir-
ma mo`e komotno za 13% svojim radnicima da podigne platu. Od tih 26,
13% mo`e da ide na pove}awe plate, onda opet 13% ide dr`avi, ili mo-
`e da zaposli nove radnike u tom iznosu koji u{tedi, ili mo`e da taj no-
vac ulo`i u ne{to drugo.
To bi mo`da bila lepa vest, ali nikada lepe vesti same po sebi ne
dolaze. Znate, uvek imate jednu lepu, pa jednu gorku. Ru`na je ova vest da
je benzin poskupeo za jedan dinar, ali to je bilo nu`no. Jer kada negde
smawujete doprinose i poreze, morate odmah tra`iti varijantu da to na-
doknadite.
Ono {to gubite na jednoj taksi, na jednom porezu, na jednom doprino-
su, morate negde drugo nadoknaditi. Mi smo, zapravo, i{li sada na neko
uravnote`ewe poreskih obaveza. Oni koji vi{e tro{e benzin, zna~i
imaju ne{to vi{e novca, pa mogu i vi{e da plate dr`avi.
Voditeq: Koriste oni benzin i u poqoprivredi, ali nema veze, ma-
lo se u}ari.
Dr [e{eq: Dobro, malo se koristi benzin u poqoprivredi. Uglav-
nom se koristi nafta, a sada tu cenu nafte ~uvamo, ~vrsto je dr`imo pod
kontrolom.
Voditeq: Dobro, to bi bilo dobro, jer za sada, recimo, na{i barem
tvrde da ne mogu da dobiju ni litar nafte ako je unapred nisu platili, a
cene ostalih energenata idu daqe.
Dr [e{eq: Samo se di`e cena benzina ovom odlukom, a naftu sigur-
no ne}emo dirati. Ako neko ~uva naftu i ne}e da je isporu~i, to ~ini iz
{pekulativnih razloga, mo`da o~ekuju}i pove}awe cena. Ali mi smo tu
~vrst stav zauzeli.
909
 Voditeq: Da li u sistemu postoji na~in da se to spre~i?
Dr [e{eq: Postoji samo jedan lek – potpuna liberalizacija cena.
Ali u sada{woj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi mi ne smemo i}i na
liberalizaciju. Nama ni spoqni zid sankcija jo{ nije ukinut. Mi mora-
mo du`e vreme dr`ati pod kontrolom osnovne cene.
Doneli smo danas odluku da se sa sistema kontrole skine neka roba,
ali to je tehni~ka roba koja ne uti~e direktno na porast tro{kova `i-
vota, tako da smo to mogli da uradimo. Ali osnovna roba koja uti~e na
`ivotni standard gra|ana mora neko vreme ostati pod kontrolom. To je
sada nu`da.
Voditeq: Vidite, imam tu niz pitawa, budite dobri, mora}u da ih
prevedem. Uglavnom ste ve} odgovorili. Pitawe: {ta gospodin misli o
ukupnoj politici koja je seqaka dovela na prosja~ki {tap, koji samo tr-
pi?
Dr [e{eq: Seqak je pola veka bio `rtva i re`ima i jedne lo{e po-
litike. Sada treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da oporavimo se-
qaka, da mu stvorimo uslove da on ostvari akumulaciju. Sad seqak radi
bez ikakve akumulacije.
Voditeq: Evo, seqak iz Pivnica. Pivnice su poznate po proizvodwi
stoke, mesa. Iz Petrovca pitawe: kada }e dr`ava da podigne standard
gra|ana i seqaka, kada }e se po~eti popravqati?
Dr [e{eq: Ve} smo po~eli ne{to da radimo. Ja se najvi{e bojim
preteranih o~ekivawa. Bojim se o~ekivawa da smo u stawu preko no}i da
kvalitativno promenimo `ivot u Srbiji. To, jednostavno, nije mogu}e.
Ali idemo malo po malo i mislim da je va`no da idemo u dobrom pravcu.
Ovo obarawe stope doprinosa i poreza na plate govori da smo tako kre-
nuli. Narod }e da odlu~uje koliko smo u tome uspe{ni, koliko ne. Mi
opet idemo pred sud naroda.
Slede}i izbori su za nas sud naroda. Ako budemo uspe{ni, ako narod
oseti odre|eno poboq{awe, ukaza}e nam ponovo poverewe. Ako ne bude-
mo uspe{ni, narod }e tra`iti nekog drugog kome }e ukazati poverewe.
Voditeq: Recimo, penzioneri iz Novog Sada. Interesantno je ovo
pitawe: dokle }e penzionerima da obustavqaju penzije na ra~un nekih ko-
munalnih preduze}a? Ka`u: mi smo ve} jednom pla}ali porez na te na{e
penzije.
Dr [e{eq: Ja ne znam kako obustavqaju penzije na ra~un komunalnih
preduze}a.
Voditeq: Ne znam, mo`da to nije ta~no. Mo`da ga ja nisam ~ak ni do-
bro preveo. Ali ka`u za ra~un komunalnih preuze}a, Gradske ~isto}e.
Dr [e{eq: To prvi put ~ujem, moram priznati. Na{e penzije kasne
oko dva, dva i po meseca. Zemqoradni~ke penzije kasne sedam meseci.
De~ji dodaci kasne godinu dana. [ta je sada na{ prvi ciq?
Na{ prvi ciq je da u toku ove godine obezbedimo isplatu 12 penzija,
12 de~jih dodataka, minimum. To je na{ ciq za ovu godinu. Ako krenemo
ozbiqnije u proces privatizacije i ako Kontakt grupa odustane od ovih
novih sankcija, zabrane investicija u na{u zemqu, mi planiramo da pro-
910
damo jedan ve}i broj fabrika, da do|emo do sve`eg novca, a da taj novac
onda iskoristimo da re{imo ove zaostale dr`avne obaveze: i penzije, i
de~je dodatke, i staru deviznu {tedwu, i sve ono {to dr`ava kad-tad mo-
ra da isplati svojim gra|anima.
Voditeq: Ako se sla`ete, postavio bih pitawe koje smo, na neki na-
~in, pripremili mi. Radi se o bankama, o bankarskom sistemu. Bilo je o
tome govora, recimo, da kamata za pro{lu 1997. godinu bude na mese~nom
nivou oko 8%. Na godi{wem nivou to zna~i oko 150%.
Inflacija se iskazuje 10%. Zna~i, gre{ke su velike u ne~emu dru-
gom, mo`da, ali su vrlo osetqive, jer prilikom uzimawa kredita, banke
se pravdaju da su kamate velike zato {to neki ne vra}aju kredite. Neki
~ak ne vra}aju ni kamatu na kredite. Da li postoji na~in da se dovede u
red ~itav bankarski sistem i da li to zna~i da dr`ava dobro funkconi-
{e ako banke ne funkcioni{u dobro?
Dr [e{eq: Na`alost, mi jo{ nemamo bankarski sistem. Sve dok su
banke u dru{tvenoj svojini, one nisu banke u pravom smislu re~i. Banke
imaju smisla samo ako su privatne banke, samo ako posluju po tr`i{nim
principima. Kada bismo mi uspeli da privatizujemo bankarski sistem,
onda bi kamatna stopa veoma brzo padala, onda bi se banke otimale koja
bi na{la privrednog subjekta kome }e dati kredit, da pozajmi pare, a da
se pare vra}aju uz kamatu.
Imamo sasvim nakaradnu situaciju. Ali {ta to daqe podrazumeva?
Besmisleno je kad banka daje kredit firmi u dru{tvenom sektoru. To je
besmisleno. To je kao kada vi iz jednog yepa prebacite novac u drugi yep.
A {upaq, ne znate koji vam je {upqi. Zna~i, papirima sve zatvarate, a
novac propada. [ta je potrebno na{em bankarskom sistemu? Prvo, da
imamo savremene moderne banke u privatnoj svojini, koje }e zavisiti od
uslova na tr`i{tu.
Potrebno je do kraja da izvr{imo privatizaciju u privredi i da sa-
mo privatnici mogu da uzimaju kredite, a da krediti budu hipotekarni.
Svaki privatnik svojom imovinom garantuje uredno vra}awe kredita.
Samo na taj na~in mo`emo da ozdravimo bankarski sistem. Setite se
1994. godine, kada je uveden novi dinar. Iz primarne emisije milijarda
novih dinara je bila ulo`ena u kreditnu politiku, u kreditirawe dru-
{tvenih firmi. Ta milijarda dinara nije vra}ena. Na tome je odmah pao
novi dinar.
Voditeq: Jo{ uvek pada.
Dr [e{eq: Pa, jo{ uvek pada, ali ne tom brzinom. Evo, otkako je iz-
vr{ena devalvacija dr`imo pod kontrolom dinar. Dinar }e ostati na
ovom kursu sve dok ne po~ne Narodna banka da do{tampava novac. Mi se
trudimo da do novog do{tampavawa novca ne do|e.
Voditeq: Da li Vlada dr`i situaciju u rukama da do toga ne do|e, da
se, recimo, ne investira u te {upqe yepove?
Dr [e{eq: Do sada dr`i. Ali uvek postoje oni koji vuku za rukav i
tra`e pare. Mi ne{to para damo, za neke potrebe, za ne{to {to je nepod-
no{qivo te{ko, {to treba na neki na~in odr`ati u `ivotu. Imamo ~i-
911
tav niz firmi, recimo, ovi isporu~ioci gasa prodaju gas ispod cene. Jef-
tinije se gas prodaje u na{oj zemqi nego {to ga kupujemo u Rusiji, i to za
desetak para po kubnom metru.
Sada dr`ava razmi{qa, ako naglo dignemo cenu gasa, mo`emo komot-
no zatvoriti neke fabrike ~iji je to osnovni energent. [ta to podrazume-
va? Onda bi ogroman broj radnika oti{ao na ulicu, ne bi imao od ~ega da
`ivi. Mi sada ve{ta~ki dr`imo pod kontrolom i tu cenu gasa. Namerno
ga prodajemo ispod cene ne bi li koliko-toliko zadr`ali tu proizvodwu.
Voditeq: Ali oko cena se pojavi problem.
Dr [e{eq: Ja se sa tim sla`em, ali da bismo sve to ispravili, mi mo-
ramo imati veliku koli~inu sve`eg novca. Pro{le godine Srbija je imala
milijardu i pet stotina miliona maraka sve`eg novca. Jedan deo od tog nov-
ca je oti{ao u penzijski fond, a jedan deo novca je oti{ao u ove kredite.
[ta se onda desilo? Jedna tre}ina firmi nije u stawu da vrati kre-
dite. U pitawu su dru{tvene firme. Kada do|ete u takvu situaciju, onda
se postavqa pitawe da li kod nas uop{te postoji kreditna politika. [ta
to zna~i dati ne{to na zajam, a onda taj kome ste dali zajam ne vra}a?
Nekad treba produ`iti rok. Ja sam uvek za to da se rok produ`i do-
brim, uspe{nim, perspektivnim firmama, pogotovo onima koji imaju ne-
{to du`i ciklus proizvodwe od onoga na koji su ra~unali qudi koji su
raspolagali novcem iz Fonda za razvoj. Me|utim, imate firmi koje ni-
kada nisu u stawu da to vrate, koje su pojele supstancu.
^im su do{li do tog novca, podelili su plate, plate su nekada zaosta-
jale po tri meseca, nekada po {est meseci, nisu ni{ta ulo`ili u proiz-
vodwu i opet su u istoj situaciji u kojoj su bile. Ako mi ubrzamo proces
privatizacije i ako idemo prvo na privatizaciju onih fabrika koje ima-
ju pro|u na svetskom tr`i{tu, za koje se mogu na}i investitori, i iz toga
izvu~emo ozbiqnu koli~inu novca, onda }emo imati za sve druge potrebe.
Voditeq: “Na{i penzioneri, a i ja sam jedan od wih, ka`u: dok gospo-
din [e{eq nije postao ~lan Vlade, obe}avao je da }e najpre da re{i si-
tuaciju penzionera.”
Dr [e{eq: Ja sam zadr`ao to obe}awe.
Voditeq: Zna~i, zadr`ali ste to obe}awe.
Dr [e{eq: Naravno. Grozni~avo radimo na re{avawu tog problema.
Uspeli smo, moram priznati te{kom mukom, ali smo uspeli da izmiruje-
mo redovno pristigle penzijske obaveze. Rekao sam na po~etku emisije –
ciq nam je da ove godine bude sigurno 12 penzija. Sutra po~iwe isplata
drugog dela za februar. Novac je obezbe|en. Ali svaki put sa te{kom mu-
kom. Nikad ga nema u Fondu dovoqno.
Voditeq: Svi se mi pla{imo za to.
Dr [e{eq: Znate za{to? Zato {to veliki broj firmi ne upla}uje
penzijsko i zdravstveno osigurawe.
Voditeq: Zar nije Vlada u stawu da na|e na~in, da primora?
Dr [e{eq: Da tu~emo direktore, ne vredi. Ne vredi, nema para.
Voditeq: ^ekajte, imate jednu drugu stvar. Recimo, imate bogatih di-
rektora, siroma{nih firmi. Da li je Vlada spremna da se sa tim suo~i?
912
Dr [e{eq: Spremni smo da u|emo maksimalno u borbu protiv kri-
minala. Ta borba traje. Vidite, uhap{en je direktor “Duvanske indu-
strije Ni{” uhap{en je Nenad \or|evi}, biv{i direktor Republi~kog
fonda zdravstvenog osigurawa. Dakle, gonimo sada najkrupnije lopove.
Ne mo`emo odjednom ni sve lopove da pohapsimo.
Voditeq: Nema dovoqno zatvora.
Dr [e{eq: Nema ni dovoqno zatvora, to je ~iwenica. Ali krenuli
smo, i to od glave.
Voditeq: Nadajmo se.
Dr [e{eq: Da. Da li }emo u tome istrajati, ostaje tako|e da se po-
sle vidi. Ali istrajavamo jo{ uvek. Nedavno je do{lo do tog pove}awa
od 5,5% penzija. Zna~i, prvi deo za februar je ispla}en, pove}ano je za
5,5%. To je ipak ne{to zna~ajno u ovoj sada{woj muci u kojoj se nalazi-
mo.
Kako mislimo da izvr{imo nadoknadu zaostalih penzija? Evo jedne
varijante. Do{la je kod mene jednom delegacija penzionera i ja sam izlo-
`io tu varijantu. Rekao sam koji su problemi i {ta je uslov za tu vari-
jantu. Oni odmah izjavili kako sam obe}ao, kao da }e to sutra biti. Ako
idemo sada u privatizaciju jednog ve}eg broja fabrika, recimo, prodamo
nekoliko fabrika za milijardu maraka, onda bismo tih milijardu mara-
ka odmah ulo`ili u elektroprivredu. Dotrajali su kapaciteti za proiz-
vodwu elektri~ne energije, neophodan je remont skoro svih termocen-
trala, mnogih hidrocentrala, prenosna mre`a je u lo{em stawu, itd.
Moramo nove povr{inske kopove ugqa da otvaramo i sli~no. Dakle,
milijardu maraka da ulo`imo u elektroprivredu, da se ona dobro opre-
mi, da se oporavi. Mi sa na{im kapacitetima mo`emo biti glavni izvo-
znik struje u Evropi. Onda, da penzionerima na ime zaostalih penzija iz-
damo bonove, da porodicama sa decom isplatimo zaostali de~ji dodatak
bonovima za struju, i da ti bonovi budu na ime, da mo`e platiti onaj na
~ije ime glasi ili ~lanovi wegove naju`e porodice.
Dakle, ~lanovi doma}instva. Da oni mogu servisirati narednih tri,
~etiri, pet meseci, da mogu servisirati svoje obaveze prema elektropri-
vredi i da za to koriste zaostale plate. Znate, jednim potezom koncen-
tri{emo novac u elektroprivredu. Nije dobro, kada se dobije jedna koli-
~ina novca, da se on razvla~i na razne strane. Onda se ni{ta ne posti-
`e. Ali, recimo, prvu ozbiqnu koli~inu novca da koncentri{emo na
elektroprivredu, a da zatvorimo zaostala dugovawa. Jer, otprilike, oko
milijardu maraka dr`ava duguje na ime zaostalih penzija i zaostalih
de~jih dodataka, oko {est milijardi dinara.
To bi bila jedna varijanta. O woj intenzivno razmi{qamo, grozni-
~avo tra`imo kupce za neke privredne kapacitete.
Voditeq: Mo`da, zna~i, da onda jeftino nudimo, ako smo grozni~avi.
Dr [e{eq: Ne zna~i da jeftino nudimo, tra`imo opet po nekoj re-
alnoj ceni. Ne}emo u bescewe ni{ta da prodajemo. Tra`imo kupce sa od-
re|enim bonitetom, kupce koji mogu da garantuju, da ozbiqno ulaze u taj
posao.
913
 Voditeq: Da li su to kupci koji, recimo, garantuju da }e zaposliti
na{u radnu snagu, a ne da kupe...
Dr [e{eq: Imamo ma|arsko iskustvo pred sobom. Znate, Ma|ari su
u prvim fazama privatizacije napravili gre{ku jer su i{li na maksi-
malnu prodaju fabrika i mnoge zapadne firme kupe ma|arsku fabriku,
zatvore je, wene pogone pretvore u skladi{te i dovoze robu iz Austrije,
Nema~ke itd.
Voditeq: Onda, niti gra|ani dobiju niti dr`ava dobije.
Dr [e{eq: Jeste, jeste. Gu{e samo konkurenciju. Mi to ne}emo. Je-
dan od prvih uslova pri ulasku u ozbiqnu privatizaciju }e biti da kupac
garantuje da ne}e smawiti broj zaposlenih radnika u fabrici. Ako kre-
nemo, na primer, u privatizaciju cementara, to mora biti uslov, ako kre-
nemo u privatizaciju jo{ nekih fabrika...
Voditeq: To vredi i za na{e kupce i za strane kupce?
Dr [e{eq: To vredi za sve kupce.
Voditeq: Mi ne mo`emo pobe}i od nekih stvari, u poqoprivrednom
smo kraju.
Dr [e{eq: Ne}emo da be`imo.
Voditeq: Jedan deda pita: kako gospodin [e{eq komentari{e situ-
aciju u kojoj jedan sladoled ko{ta koliko sedam kilograma kukuruza? To
smo ve} otprilike rekli, ali da ~ovek bude miran.
Dr [e{eq: Na drugi na~in smo odgovorili na to pitawe. To je ne-
{to {to je stra{no i nepodno{qivo u ozbiqnoj ekonomiji.
Voditeq: Viktor Savi} iz Petrovca pita u vezi sa de~jom za{titom.
To smo ve} rekli. Postoji bar neki konkretni plan {ta i kako. To ste
ve} rekli.
Dr [e{eq: Mislim da bi to svakoj porodici mnogo zna~ilo, porodi-
ci koja ima decu, koja bi trebalo redovno da prima de~je dodatke, kada im
odjednom 12 zaostalih de~jih dodataka izmirimo kroz bonove za struju.
Voditeq: Makar i to.
Dr [e{eq: To je ne{to zna~ajno. To je konkretan tro{ak koji mora
da se plati. Sada, ako bismo mi prodali neke fabrike za milijardu mara-
ka, a direktno ovamo isplatili novac, mi ne bismo postigli ekonomski
efekat. Zna~i, ve{ta~ki ga usmeravamo samo u jednom pravcu – prema
elektroprivredi. Imamo konkretan ekonomski efekat, a s druge strane,
jedan veliki balast smo skinuli sa dr`avne grba~e, zna~i, jednu dr`avnu
obavezu izmirili. Mi kad-tad moramo to izmiriti.
Mi smatramo da je to prioritet u izmirivawu dr`avnih obaveza. Pr-
vo da izmirimo zaostale penzije, zaostale de~je dodatke, a onda idemo na
staru deviznu {tedwu. Evo, danas smo na sednici Vlade prihvatili Pred-
log saveznog zakona o staroj deviznoj {tedwi. Tu je potrebna saglasnost
i Narodne skup{tine Srbije. To }e biti 26. maja na dnevnom redu i u ju-
nu mesecu Savezna skup{tina treba definitivno da izglasa taj zakon.
Voditeq: [ta }e to zna~iti u praksi? Budite dobri, objasnite nam.
Dr [e{eq: To }e u praksi zna~iti da se odre|uju izvesni rokovi. Neki
914
rok od 12 godina da se u potpunosti vrati stara devizna {tedwa. Nije to ono
{to }e mnogo obradovati qude. Qude }e pre svega obradovati mogu}nost da
mnoge stvari kupuju, mnoge stvari pla}aju starom deviznom {tedwom.
Voditeq: Neka, i to.
Dr [e{eq: I to je ne{to. Sada ne postoji ta mogu}nost. Sad ne mo-
`ete ni{ta da platite starom deviznom {tedwom. Ovim zakonom otvo-
ri}e se mogu}nost da se ne{to plati. Ko `eli, mo`e na taj na~in da do-
|e do odre|enog materijalnog dobra, jer dr`ava zadugo ne}e imati do-
voqno deviza da to u novcu isplati. Ako mi krenemo ozbiqnije u priva-
tizaciju, na}i }emo slede}i put da do|emo do ozbiqne sume novca, pa da
ulo`imo u puteve. Starim deviznim {tedi{ama omogu}avamo da starom
deviznom {tedwom kupuju benzin, naftu. To je ista varijanta. Mo`e vam
to sada izgledati malo i sme{no.
Voditeq: Ne, nije sme{no. Obi~no se radi o siroma{nim qudima
kojima ne treba benzin. Ali dobro, da}e unucima.
Dr [e{eq: To je jedna mogu}nost. To nije sada obaveza da svi kupuju
naftu i benzin. I onaj ko mo`e da kupi za staru deviznu {tedwu benzin
i naftu, znate, on ga kupi pa ga kom{iji proda za dinare. Postoji neka
varijanta.
Mi opet idemo sa koncentracijom novca u puteve. Sada treba da ra-
dimo i drugu traku autoputa prema ma|arskoj granici, treba da gradimo
autoput prema bugarskoj granici, treba od Leskovca prema makedonskoj
granici. U daqem nekom izgledu je autoput od Beograda do ju`nog Jadra-
na.
Sada se radi na projektu, ve} je potpisan ugovor o izradi projekta za
taj autoput. Naravno, tu bez stranih licenci i koncesija ne}e mo}i ne-
{to ozbiqno da se uradi. To je ve} velika investicija. Ali ovo prema bu-
garskoj granici i prema makedonskoj granici nije toliko te{ko. To mo-
`e u relativno kratkom vremenu da se uradi.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe. Vidite, ovo na{e podru~je je pro{le go-
dine stradalo od leda i qudima je obe}ano da ne}e pla}ati porez. Me|u-
tim, Milan Todorovi} iz Kulpina, na slova~kom jeziku je napisano,
imao je velike {tete. Obe}ano mu je da ne}e pla}ati porez, ali ga je on
kao odgovoran ~ovek platio na vreme.
Sada je problem kako da mu se to bar prolongira, ne da mu se oprosti
nego da mu se prolongira, da ne mora da plati ove godine.
Dr [e{eq: Da se otpi{u poreske obaveze iz 1994. i 1995. godine.
Onaj koji je platio, ura~una}e mu se za ovu i za narednu godinu. S druge
strane, to sutra mo`ete ~itati u {tampi, danas je Vlada i tu odluku do-
nela. Imali smo dnevni red od 16 ta~aka. Danas smo doneli odluku da de-
lom novca iz buyeta, a delom novca iz agrarnog buyeta finansiramo pro-
tivgradnu za{titu u Vojvodini, na celoj teritoriji.
Voditeq: Da li je do sada Vojvodina zapostavqana? Vojvodina je
ipak poqoprivredno podru~je.
Dr [e{eq: Ne znam da li je i ta odluka danas na sednici doneta. Su-
tra }e u {tampi sigurno biti.
915
 Voditeq: Mislim da je to zna~ajno pitawe, jer nas dosta poga|a, do-
du{e, mawe nego grad.
Dr [e{eq: Neuporedivo je jeftinije da dr`ava, ako treba, i kom-
pletan novac dâ za protivgradnu za{titu, nego da izlo`i seqake ogrom-
nim rizicima, uni{tewu letine, pa posle mora da poma`e i da tu {tetu
nadoknadi.
Voditeq: Slede}e pitawe bi bila privatizacija. Oko privatizacije
smo dosta rekli. U sada{wim uslovima, kada bi se tako radilo, mi u stva-
ri i daqe razvijamo dru{tvenu svojinu, a ne privatnu.
Dr [e{eq: Moram priznati da mi imamo vrlo komplikovan Zakon o
privatizaciji, zakon koji }e se te{ko primewivati u praksi. Sada tra-
`imo varijantu da nekim popravkama pojednostavimo tu proceduru.
Polazim od pretpostavke da je i najgora privatizacija boqa od nika-
kve. Najgore je da ostane dru{tvena svojina. Dru{tvena svojina nigde na
svetu ne postoji. Ne mo`e opstati u ekonomskim uslovima poslovawa.
Ako se ne sprovodi privatizacija, dru{tvena svojina se ipak privatizu-
je kroz kriminal.
Boqe je da mi privatizujemo na zakonom regulisan na~in, nego da se
kriminalnim mahinacijama to uradi. Neprekidno se vr{i odliv dru-
{tvene svojine u privatne ruke kroz neravnopravne ugovore, kroz pqa~-
ke, kroz pronevere. Ima mnogo direktora u dru{tvenom sektoru koji na-
merno upropa{}avaju svoje firme da bi mogli {to jeftinije da ih kupe.
Sa tim se suo~avamo.
Voditeq: I jo{ jedna stvar, vrlo interesantna za ovaj na{ slu~aj. Mi
smo, recimo, informativna ku}a – privatna i nismo privatna. Na koji
na~in ostvariti tu privatizaciju?
Dr [e{eq: Kako mislite, privatna i niste privatna?
Voditeq: Recimo, privatni jesmo, ali ne mo`e, recimo, biti velika
televizija privatna. Kako, na koji na~in? U praksi niko ne `eli da se
odrekne mogu}nosti da uti~e na programsku politiku, a programsku po-
litiku u na{im ku}ama, pogotovu dr`avnim, vodi vlast, bez obzira koja.
Dr [e{eq: I ja i stranka kojoj pripadam smatramo da sve, osim cen-
tralne dr`avne televizije i centralnog dr`avnog radija, mora biti pri-
vatno. U pitawu je novi zakon o informisawu.
Voditeq: Pre godinu dana smo ga dobili.
Dr [e{eq: Nije usvojen nikada. Bila je velika galama, ali nikada
nije usvojen.
Voditeq: Boqe {to nije.
Dr [e{eq: Mislim da }emo imati jedan vrlo liberalan zakon o
informisawu. Mi smo za to da sve lokalne i regionalne, centralne te-
levizijske i radio stanice budu privatne. To podrazumeva izvestan ri-
zik. Ako imaju dobar program, ako imaju visok stepen gledanosti, ako
imaju dobru pokrivenost reklamama, opsta}e. Ako nisu kvalitetne,
ako niko nije zainteresovan da reklamira, propa{}e. Tu je tr`i{te
nemilosrdno.
916
Ono {to treba dr`ava da uradi, to je da podeli te frekvencije po
odre|enim kriterijumima, dakle, na centralne, regionalne i lokalne,
ali zbog obarawa vlade, to }e malo da kasni.
Voditeq: Ho}e li ta vlada biti oborena?
Dr [e{eq: Voleo bih da se obori. Krajwe je vreme da se ta vlada
obori, nije ba{ bila dobra i uspe{na. I, naravno, mora}e dr`avi da se
pla}a izvesna taksa za kori{}ewe frekvencije.
^ulo se i objavqeno je u “Saveznom slu`benom listu”, Savezna vla-
da je velike iznose odredila za te frekvencije. Mi }emo se zalagati da
se ti iznosi bitno smawe. Iznosi moraju da budu toliki da dr`ava ima
konkretne koristi, jer frekvencije su dr`avno dobro. To je kao prirod-
ni resurs, kao rudnik, kao reka, kao {uma.
Ali ne sme da bude previsoko, da se privatni sektor destimuli{e od
otvarawa lokalnih radio-televizijskih stanica. Treba da bude upravo
tolika cena da obezbedimo visok stepen interesovawa, kako bi se obez-
bedila apsolutna pokrivenost kompletnog prostora. Dakle, kori{}ewe
svih raspolo`ivih frekvencija, a da i dr`ava zna~ajnu sumu novca na taj
na~in izvu~e i iskoristi za svoje potrebe.
Po{to je ovde re~ o saveznoj dr`avi, mi imamo, recimo, buyetsku na-
platu za pro{lu godinu ne{to oko 86%. To je jedan na~in da se popravi
buyetska naplata.
Voditeq: Rekli smo o deviznoj {tedwi. Kada }e banke reprogrami-
rati kredite, kada }e deblokirati ra~un poqoprivrednim organizacija-
ma?
Dr [e{eq: To je ve} ura|eno. Nedavno je Savezna skup{tina – tu
smo imali dosta primedbi – oko milijardu i petsto miliona dinara ot-
pisala, a otprilike u istom tom iznosu je pretvoreno u javni dug federa-
cije. To nije bilo samo za poqoprivredu, to je bilo i za elektroprivre-
du, za neke turisti~ke organizacije, ali re~ je zaista o ogromnoj sumi
novca, to je pola milijarde maraka.
Voditeq: Imamo neka radni~ka pitawa. Radnik iz Rume, to je selo do
Novog Sada pita: “Dokle }e radnici dobijati po 200 dinara, a struja, vo-
da i komunalije ko{taju preko 600 dinara?”
Dr [e{eq: Problem je firmi koje neracionalno posluju, pa radni-
ci prime samo ono {to je dr`ava zagarantovala da moraju primiti, ~ak
se na to ne pla}aju ni doprinosi, ni porezi. To je 200 dinara. Od 200 di-
nara bukvalno ne mo`e ni{ta da se uradi. To je razlog vi{e da po`uri-
mo sa privatizacijom.
Voditeq: Ve} imamo reagovawe na va{u izjavu: benzin je ko{tao 3,10
dinara, sada je pove}ana cena na pet dinara. Jedan dinar ide penzioneri-
ma, a trideset para u dr`avnu blagajnu. Od toga penzioneri nisu dobili
ni{ta. Gde je taj jedan dinar penzionerski?
Dr [e{eq: Rekao sam nedavno da smo imali pove}awe penzija 5,5%.
To je malo pove}awe, ali jednostavno nije u tom trenutku moglo vi{e. U
perspektivi moramo i}i na ve}a pove}awa. Kada }emo biti u stawu, to
}emo da vidimo. Oko pove}awa cene benzina sam objasnio.
917
 Voditeq: Ima jo{ jedno interesantno pitawe: za{to u Vojvodini u
trgovini nema jeftinog vojvo|anskog uqa, a u Beogradu ga ima?
Dr [e{eq: Zato {to se mnogo {pekuli{e uqem. [vercerski kana-
li su mnogo razvijeni i mnogo vi{e se na na{em tr`i{tu, neuporedivo
vi{e se na na{em tr`i{tu uqa proda nego {to je godi{wa potro{wa u
celoj Srbiji.
[ta se onda de{ava? Idu {vercerski kanali prema Kosovu i Meto-
hiji, prema Albaniji, idu {vercerski kanali preko Republike Srpske
prema Muslimansko-hrvatskoj federaciji i na{e uqe se prodaje ispod
cene. Prodaje se po beneficiranim cenama. Na taj na~in se stranci do-
~epaju na{eg jeftinog uqa. Mi moramo pod hitno prese}i te {vercerske
kanale.
Voditeq: I kupova}emo na{e uqe jeftinije u Ma|arskoj nego kod
nas.
Dr [e{eq: Izgleda da ho}emo. Beneficirane su cene. [vercerski
kanali se maksimalno razvijaju. Moramo zaustaviti taj {verc.
Voditeq: Gospodine [e{eq, budite dobri i nemojte se iznenaditi,
ali ima ponovo jedno pitawe za vas.
Dr [e{eq: Za{to bih se iznenadio?
Voditeq: Da objasnite zna~aj re~i demokratija i kakva je to demo-
kratija kad gra|anin mora da pla}a izlazak iz sopstvene dr`ave, skupo,
pa i za automobil i za svako lice u automobilu?
Dr [e{eq: U svakoj demokratiji se ne{to pla}a. Pla}aju se porezi,
pla}aju se takse, pla}aju se doprinosi za razne vrste obaveznog osigura-
wa, bilo socijalnog, bilo zdravstvenog. U svakoj demokratskoj dr`avi se
pla}a. Postoje tri vrste da`bina.
Voditeq: Da li se vi sla`ete sa ovim da se pla}a?
Dr [e{eq: Objasni}u vam.
Voditeq: Mislim da ste ~ak jednom napali tu politiku.
Dr [e{eq: Koliko se pla}a? Onoliko koliko je potrebno da se pod-
miri buyet i da se podmire fondovi, a kako }e se pla}ati, to sam vam poka-
zao na primeru obarawe stope doprinosa i poreza na plate. ^im ne{to obo-
rite, morate tra`iti neku drugu varijantu da to nadoknadite. Tu vam je on-
da na raspolagawu benzin, cigarete, ne{to {to se smatra luksuznom robom.
Mi mo`emo sada odmah ukinuti, to je savezna vlast potpisala, taksu na
izlazak iz zemqe i istog momenta moramo tra`iti koju }emo novu da`binu
uvesti, odnosno gde }emo pove}ati taksu i porez da nadoknadimo te pare.
Voditeq: Dr`ava }e uzeti ono {to joj pripada.
Dr [e{eq: Mislim. Oni koji putuju u inostranstvo, ipak imaju ne-
{to novca.
Voditeq: Ili odlaze da stvore novac.
Dr [e{eq: Ili odlaze da stvore novac. Ako odlaze da stvore novac,
a uvezu robu i ne plate carinu, to je takozvana siva ekonomija. Ne{to za-
rade a ne plate nikakvu da`binu dr`avi, pa neka plate bar taj iznos. To
je oko 100 dinara.
918
Voditeq: ^ak i ne znam.
Dr [e{eq: Od pro{le godine nisam putovao u inostranstvo, pa ne
znam ta~no koliko, ali to ne{to plate, {to do|u sa koferima i {to ne-
ku robu prodaju.
Voditeq: I danas je pija~ni dan u Ba~kom Petrovcu, pa je policija
intervenisala. Qudi su be`ali.
Dr [e{eq: Uvek ta policija interveni{e. To se i u Beogradu de{a-
va. [ta je na{ ciq? Na{ je ciq da stvorimo uslove da se potpuno izbeg-
ne siva ekonomija. Kad je mo`emo izbe}i? Onda kad fabrike budu nor-
malno radile.
Sada su qudi prosto prinu|eni da se snalaze. Ali ne verujem da sada
policija sve pleni. To bi bilo glupo i to bi bilo nepromi{qeno. Ne znam
ko bi izdao takav nalog. [ta policija pleni? Policija pleni sasvim kon-
kretnu robu. Sada nas najvi{e ugro`ava ilegalna trgovina duvana.
Prvo, {ta se tu radi? U na{oj fabrici u Ni{u, vrlo su razvijeni ti
{vercerski kanali, dolaze kupci na veliko, je li tako? Dolaze kupci iz
trgova~ke mre`e. Odmah plate kompletan iznos. U fabri~kom krugu
plate sve obaveze dr`avi, akcize, sve ostalo. Sve plate i iznesu cigare-
te. Kad sve to plate i kad se obra~una prose~na mar`a, prose~na cena ci-
gareta bi trebalo da bude, ~etiri dinara po pakli. Kada sve to plate,
imaju ekonomsku ra~unicu.
Me|utim, jednostavno ne pu{taju to u prodaju, ve} skladi{te i ~eka-
ju pove}awe cena ili pu{taju na ilegalan na~in pa cena dosti`e sedam
dinara po pakli. To je uobi~ajeno. Ja nisam pu{a~, pa me to mnogo ne do-
ti~e, ali sam se zainteresovao i prona{ao kakav je taj sistem malverza-
cija. A cene uvoznih cigareta su otprilike 12 dinara po pakli, prate
kurs od dve marke.
[ta se tu jo{ de{ava? Preko Crne Gore nam dolaze {vercovane
strane cigarete sumwivog porekla. Imate potpuno “originalno” pako-
vawe. To sad vi{e nije te{ko, jer je toliko {tamparska tehnika napre-
dovala da mo`ete, kakvu god etiketu {tampali, vrhunski da je opremite.
To je vrlo jednostavno i ~ak je jeftino. Dobijete lo{ duvan u ciga-
retama koje izgledaju kao najkvalitetnija i najskupqa svetska marka. Ko
tu ekstraprofit ostvaruje? Na{i qudi koji su ne{to imu}niji pa pu{e,
recimo, “marlboro”, ~esto nalete na falsifikovani “marlboro”. I to
nam se de{ava na tr`i{tu.
Moramo tu proizvodwu cigareta {to pre dovesti pod kontrolu kao
i distribuciju cigareta. [ta se daqe de{ava? Kod trgovine cementa po-
javquje se prava cementska mafija. Beo~in isporu~i cement. Isporu~e
druge cementare. Imamo ~etiri cementare u Srbiji. Sad je cena jo{ pod
dr`avnom kontrolom. Tra`imo varijantu kako to sve da reguli{emo. To
je niska cena. Monopolisti kupe, odjednom kupe sve i iznesu.
Voditeq: I u trgovini ga nema.
Dr [e{eq: Nema u trgovini. Iznesu u neka svoja skladi{ta i onda
prodaju za devize, prodaju po skupoj ceni. Velika je potra`wa u Srbiji.
Voditeq: Na pijaci su danas rasterali qude koji prodaju, recimo, ga-
}e, a oni koji prodaju vagonske koli~ine cementa...
919
 Dr [e{eq: To je ipak preterivawe – rasterivawe qudi koji prodaju
sitnu robu i tako daqe. U svakoj dr`avi na svetu postoje buvqe pijace,
gde se prodaje sve i sva{ta.
[ta je za nas problem kao dr`avu? Dolazi do prodaje tehni~ke robe
u ve}im koli~inama, {verca cigareta i {verca monopolskih proizvoda
na kojima sve dr`ave sveta ostvaruju veliku naplatu poreza i taksi.
Voditeq: Ali ispada da je daleko skupqe isterivawe pravde protiv
sive ekonomije za ovo sitno nego za ono krupno.
Dr [e{eq: To je ta~no. Moramo da se koncentri{emo na progon krup-
nih mafija{a. Moramo da uni{timo cementsku mafiju, duvansku mafiju i
sve ostale mafija{ke grupacije koje se pojavquju zahvaquju}i monopol-
skom polo`aju, zahvaquju}i uvozno-izvoznim kontigentima i tako daqe.
Imamo mafiju uvoznika ve{ta~kih |ubriva. Zato na{i seqaci neuporedi-
vo skupqe pla}aju ve{ta~ko |ubrivo nego {to je prose~na cena u Evropi.
Voditeq: [ta }e kad nemaju, a treba im.
Dr [e{eq: Da, da. A onda se ve{ta~ki stvaraju nesta{ice. Na{e fa-
brike nisu u stawu da racionalno proizvode. Imaju nedostatak sirovina,
imaju nedostatak po~etnog kapitala. Imamo fabriku u Pan~evu, Suboti-
ci, “Zorku” u [apcu, Prahovu. To su ~etiri na{e najzna~ajnije fabrike
ve{ta~kog |ubriva. Svaka je u problemima. U velikim problemima. Sa-
mo privatizacijom mo`emo razre{iti te probleme.
Dakle, kada do|u zainteresovani strani investitori, koji bi uveli
stranu tehnologiju, ulo`ili po~etni kapital, oni bi posle ostvarili so-
lidan profit, a i nama bi omogu}ili da radnici primaju normalne plate
i da se tr`i{te zadovoqi potrebnim koli~inama ve{ta~kog |ubriva.
Po{to te fabrike nisu u stawu da ostvare dovoqnu proizvodwu, Sa-
vezna vlada je odredila uvozni kontingent. Da biste u~estvovali u tom
kontingentu, u situaciji ste da tra`ite vezu, da podmi}ujete ovog, onog
~inovnika i tako daqe. Na vrlo sumwiv na~in se dolazi do u~e{}a u kon-
tingentu. Gde god imate mogu}nosti, privilegije...
Voditeq: To je propisala Vlada.
Dr [e{eq: Jeste, ali to moramo da mewamo {to pre.
Voditeq: Nespremni smo za to.
Dr [e{eq: Republi~ka vlada je na~elno spremna da se ide na ukida-
we kontingenata. Sada moramo konstituisati novu Saveznu vladu, u ka-
kvom sastavu, vide}emo. Ako u ponedeqak padne ova vlada, ide proces
pregovora, dogovarawa – da vidimo.
Dok sam `iv, ja }u se boriti protiv monopolizma kontingenata. Sve-
stan sam apsolutno koliko je to zlo za jednu ekonomiju.
Voditeq: Na{i stru~waci tvrde u na{oj ku}i da je to za nas ne{to
stra{no.
Dr [e{eq: I kada sam bio opozicionar i sada kada sam pripadnik
vladaju}e partije, isti stav imam o tome.
Voditeq: Uzmite primer moje ku}e u kojoj radim. Na{ ba~ki hmeq,
to su uglavnom na{e sorte, uglavnom su to dali radnici i stru~waci in-
920
stituta koji je u okviru Poqoprivrednog fakulteta, ali taj institut je
nikao ovde u centru hmeqarstva. Mi se ponosimo time {to smo prvi po-
~eli da proizvodimo hmeq. Stru~waci ka`u da je taj hmeq najboqeg kva-
liteta, samo ~e{ki i ne{to slovena~ki mogu da mu budu ravni. Mi smo
to izvozili za dobre pare.
U ovoj situaciji tvrde da bismo bili konkurentni na svetskom tr`i-
{tu, ali imamo problem jer smo mi uvezli lo{ hmeq, na{a dr`ava je uve-
zla taj lo{ hmeq, koji je daleko jeftiniji, mo`da ~ak i sumwivog kvali-
teta po zdravqe, vaqda iz Ukrajine. Kako je mogu}e da se desi da se za to
daju skupe devize, a mi mo`emo izvoziti i pod ovim uslovima i zara|i-
vati devize?
Sav hmeq se i ina~e prera|uje i uvek se prera|ivao ovde u ovoj pro-
storiji gde nas dvojica sada sedimo. Da li postoji na~in da se te stvari
spre~e? O tome mora da se razmi{qa, jer verovatno sli~nih slu~ajeva
ima i u drugim sredinama gde se ne{to drugo proizvodi.
Dr [e{eq: Mi moramo imati boqu inspekciju uvezene robe. Ne sme-
mo dozvoliti da se uvozi roba lo{eg kvaliteta, koja je opasna za zdravqe
qudi. To mora na grani~nom prelazu da se kontroli{e.
Naravno, ne mo`emo spre~iti da se uveze roba lo{eg kvaliteta ako
nije zatrovana, ako nije ozra~ena. Onaj ko uvozi, mo`e to da vidi, ali ne-
kome je potreban lo{, a nekome je potreban dobar kvalitet, ali uvek mo-
ra da postoji deklaracija i mora postojati grani~na kontrola.
Postoji grani~ni sistem koji mora da stimuli{e uvoz svih roba ko-
je mi sami mo`emo da proizvedemo. Kod pitawa hmeqa, carinska stopa
mora da bude tolika, da se kod nas ne stvaraju uslovi za neku preteranu
cenu, da se na{i proizvo|a~i osete apsolutno sigurnim da }e wihova ce-
na uvek biti konkurentna uvoznoj.
Carinska stopa mora da bude i tolika da za{titi doma}u proizvod-
wu, da ne tera na{e proizvo|a~e da proizvode po ceni ni`oj od cene ko-
{tawa. Zna~i, tu uvek dr`ava mora da reaguje blagovremeno i da prila-
go|ava te carinske tarife.
Kod nas to nije ra|eno. Kod nas se jednom donese carinska tarifa,
tarifni zakonik i o tome vi{e niko ne razmi{qa. To je ono {to je neo-
phodno da se uradi. Neophodno je da preduzmemo i neke druge mere. Reci-
mo, kod nas je proizvodwa {e}era veoma skupa. Na{ {e}er ne mo`e da
bude konkurentan na svetskom tr`i{tu. Mo`e ako dr`ava subvencioni-
{e pa ga prodaje ispod cene ko{tawa kod nas. Tada kod nas dolazi do uvo-
za konzumnog {e}era, {to je pogre{no. Recimo, ove godine je samo 65.000
hektara povr{ina zasejano {e}ernom repom. Da li sam u pravu, da li vi
mo`da znate, po{to ste bli`i poqoprivredi?
Voditeq: Ne znam ta~no.
Dr [e{eq: To nije dovoqno, i o~igledno je da }emo morati da uvozi-
mo. Zar je pametno da uvozimo konzumni {e}er, a imamo toliko {e}erana?
Treba da tra`imo varijantu i da podstaknemo uvoz `utog {e}era ko-
ji je neuporedivo jeftiniji, da na{e {e}erane imaju {ta da prera|uju.
To je onda isplativa prerada.
921
 Zna~i, veoma je velika razlika izme|u cene `utog i konzumnog {e}e-
ra, a na{im {e}eranama se i te kako isplati da prera|uju `uti {e}er.
Voditeq: @uti {e}er je ~ak i zdraviji, tako ka`u.
Dr [e{eq: Dobro, ali narod nije sklon da ga koristi. ^ak ni u ka-
fu narod nije spreman da stavqa taj `uti {e}er, navikao je na beli.
Voditeq: Interesantna stvar, {e}erna repa jo{ nije pla}ena, qudi
nemaju para.
Dr [e{eq: Ta primedba je data u Saveznoj skup{tini kada su dono-
{ena ova dva zakona – Zakon o otpisu kredita poqoprivrednim proizvo-
|a~ima i Zakon o pretvarawu kredita iz primarne emisije u dugoro~ni
dug federacije.
Mi smo napadali upravo ovim argumentima. Otpisana su potra`iva-
wa firmi, preduze}a iz sektora poqoprivrede koja ina~e otkupquju od
seqaka. Pitawe je koliko je koja od tih firmi seqacima isplatila za svu
preuzetu robu i za sve preuzete koli~ine.
Voditeq: Izgleda da to nije ispla}eno.
Dr [e{eq: Znam da nije. Zato je trebalo tra`iti varijantu da se
kroz ovaj sistem obe{tete primarni poqoprivredni proizvo|a~i, oni
kojima jo{ ne{to nije ispla}eno. Nekima nije ispla}ena {e}erna repa,
negde nije ispla}ena p{enica, negde kukuruz, negde soja, negde suncokret,
negde meso itd. Uvek u nekom kraju Srbije imamo `albe seqaka da im ne-
{to nije ispla}eno.
Nema nijednog kraja gde je sve ispla}eno. Ali seqaci ne znaju una-
pred {ta }e biti ispla}eno a {ta ne}e. Uvek je za wih lutrija za {ta da
se opredele ove godine da proizvedu, jer nisu sigurni da li }e to imati
prioritet u isplati ili ne}e.
Zbog toga smo morali da tra`imo mehanizam da se za{tite primar-
ni proizvo|a~i, da dr`ava kontroli{e da li se wima uredno i na vreme
pla}aju obaveze od onih koji preuzimaju ugovorene koli~ine ili ponu|e-
ne koli~ine, a u sferi otkupa se opet pojavquju monopoli. Monopoli su
najve}e zlo kada seqak ne mo`e da bira kome }e da proda svoj proizvod.
To je ne{to najgore. Zbog toga to moramo liberalizovati.
Voditeq: Mogli bismo da pre|emo na neka pitawa iz socijalne sfe-
re, na primer, na pitawe zdravstva. Zdravstvo je u kriti~nom stawu, le-
kova nema.
Dr [e{eq: Imamo najve}i problem sa “Galenikom”. “Galenika” {pe-
kuli{e lekovima i ve{ta~ki stvara nesta{ice. Sada je ispostavila neki
ogroman ra~un, tra`i da joj se nadoknadi za posledwih skoro godinu 80 od-
sto dodatno, da joj dr`ava plati za isporu~ene koli~ine lekova, jer oni su
se setili da cene lekova prera~unavaju u dolarima ili u markama.
To jednostavno ne}emo da toleri{emo. Mo`ete o~ekivati da u naj-
skorije vreme preduzmemo neke mere prema “Galenici”, jer zaista je ne-
podno{qivo kako se pona{aju na tr`i{tu lekova.
Voditeq: Lekovi su poskupeli a i nema ih.
Dr [e{eq: Ve{ta~ki se stvaraju nesta{ice.
922
Voditeq: Prosvetni radnici imaju male plate, dobijaju ih sa zaka-
{wewem.
Dr [e{eq: Danas smo obezbedili pare za plate prosvetnim radni-
cima. Tu je muka, jer dr`ava ima onoliko para da isplati penzije, plate
u prosveti, plate u zdravstvu, plate dr`avnim ~inovnicima, koliko na-
plati na ime poreza i doprinosa.
Mi sada idemo na smawewe da`bina u jednom sektoru, negde moramo ma-
lo poja~ati, a da bismo za ostale obaveze imali sredstava, da bismo to mo-
gli isplatiti, moramo i}i ubrzano u privatizaciju, jer nema drugog na~ina.
Nema tog poreza, nema tih taksi i doprinosa kojima se mo`e akumu-
lisati dovoqna koli~ina novca da se isplati sve ono u ~emu kasnimo.
Voditeq: Naravno, ne{to i na ra~un televizije, mada izgleda da je
pitawe malo druga~ije postavqeno. ^ini mi se da televizija nema mno-
go vajde od toga {to se za ra~un televizije pla}a ne{to zajedno sa ra~u-
nom za struju. ^ak ni dr`avna televizija ne pla}a svoje radnike, a pogo-
tovo ne pla}a honorarce.
Dr [e{eq: Mislim da se tu velika koli~ina novca naplati svake
godine na ime te takse za elektri~no brojilo. To nije lo{ sistem. To je
dobar sistem naplate.
Koji je najboqi sistem naplate? Onaj koji garantuje da svi plate svo-
ju obavezu. Ali slo`i}u se sa vama – preveliki je iznos koji se pla}a.
Voditeq: I da mo`da taj iznos ne ide u svrhe za koje je i odre|en.
Dr [e{eq: Ide, nego je dosta neracionalno organizovana dr`avna
televizija, ima ogromne balaste, ima neke sektore koji tro{e mnogo nov-
ca. Recimo, razmetala se novcem, finansirala snimawe nekih filmova
koji ni{ta naro~ito nisu zna~ili.
Setite se, svojevremeno su neki finansirali Kusturi~ine filmove
koji su ionako imali nezapa`en odjek, pa su finansirali neke pevaqke
narodne muzike, wihove velike tira`e.
Voditeq: Mi smo nacija koja je spremna za to da dâ sve.
Dr [e{eq: Molim vas, onaj ko ho}e za to da dâ, neka kupi u prodav-
nici, neka kupi kasetu, neka kupi CD, onaj ko to `eli, neka sam plati, a
ne da se to pla}a na ra~un poreskih obveznika.
Voditeq: Jo{ ne{to vrlo interesantno na slova~kom.
Dr [e{eq: Razumeo sam, razumem solidno slova~ki jezik, ali nisam
u stawu da govorim. Mi smo dva veoma bliska naroda. U to sam se uverio
i pro{le godine kada sam boravio u Slova~koj. Bio sam prvi put u Slo-
va~koj i sve sam razumeo, a i mene su razumeli.
Nismo mi za ekonomsku centralizaciju. Privatizacija podrazumeva
najve}u mogu}u decentralizaciju, ali je ovo pitawe pogre{no postavqe-
no. Va{ gledalac kao da je protiv Srbije kao centralizovane dr`ave,
ali je spreman na centralizovanu Vojvodinu, {to je pogre{no.
Mi smo za {to mawi stepen dr`avne kontrole nad ekonomijom. Mi
smo za liberalni koncept ekonomije, a potpuna privatizacija ekonomske
sfere upravo podrazumeva taj liberalni koncept.
923
 Ako je centralizovan sistem naplate poreza, doprinosa i taksi, on-
da je on mnogo jeftiniji za narod, za gra|ane, nego ako je decentralizo-
van. Ako je decentralizovan, onda }e Savezna skup{tina da ima jedne po-
reske zakone, Republi~ka skup{tina druge poreske zakone, pa }e Vojvo-
dina da propisuje zakone, pa op{tine.
Voditeq: Hajmo da ih organizujemo na taj na~in da ne propisuje sva-
ko svoje.
Dr [e{eq: Upravo to sada radimo. Sada idemo na kodifikaciju po-
reskog zakonodavstva. Sve ono {to je u nadle`nosti Republike Srbije,
{to je wena ustavna nadle`nost, gleda}emo da u jednom zakonu reguli{e-
mo, da pojednostavimo poresko zakonodavstvo i da smawujemo poresku
stopu, jer to je na{a {ansa, a u perspektivi da pove}avamo postepeno broj
poreskih obveznika.
Jo{ jednu stvar smo uradili – uveli smo godi{wi porez na ukupan
prihod. Svi gra|ani koji imaju godi{wi prihod vi{e od 72.000 dinara
mora}e da pla}aju taj godi{wi porez.
Voditeq: Dobro, neka pla}aju.
Dr [e{eq: Tu ulaze i plate. Naravno, treba da uzmemo bogatima, a
da smawimo da`bine siroma{nima.
Voditeq: Da li }e to ipak biti neka uravnilovka na odre|eni na-
~in?
Dr [e{eq: Nije to uravnilovka. Molim vas, to svuda u svetu rade.
To je i kod nas nekada postojalo, pa se ve} 5-6 godina ne primewuje, ali sa-
da smo to ponovo uveli.
Voditeq: Nekada sam i ja pla}ao taj porez, ali sada ga vi{e ne pla-
}am.
Dr [e{eq: Ja nisam nikada pla}ao. Dodu{e, nikada nisam imao to-
liku platu, ali `eleli bismo u perspektivi da svi gra|ani imaju tolike
prihode da svako pla}a porez, ali kada }emo to posti}i, to je stvar na-
{ih snova a ne neke realnosti u datom trenutku. Ali oni koji imaju enor-
man prihod, moraju da plate.
Voditeq: Imam jo{ jedno interesantno pitawe.
Dr [e{eq: I to je sastavni deo ovog zakona koji ide 26. na skup{tinu.
Voditeq: Gledalac moli gospodina [e{eqa da prokomentari{e
problem dr`avne pripadnosti izbeglica.
Dr [e{eq: Vidite, sve te izbeglice su bile dr`avqani SFRJ, a Save-
zna Republika Jugoslavija je i po svom ustavnom ure|ewu pravni sledbenik
SFRJ. Mi neprekidno insistiramo na dr`avno-pravnom kontinuitetu.
Prema tome, svi ti izbegli i prognani Srbi, ali ne samo Srbi, nego
i pripadnici drugih nacionalnosti, ako su izbegli i prognani iz Slove-
nije, Hrvatske i drugih delova biv{e SFRJ, automatski bi trebalo da
imaju pravo na dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije.
Ali savezna administracija je u pogledu tog pitawa veoma spora. Re-
publi~ki ministar za Srbe van Srbije Milorad Mir~i} ve} preduzima
mere da se re{avawe tog pitawa ubrza na saveznom nivou.
924
Voditeq: Jedan gledalac, polemi{e i ka`e: rekli ste da je seqak 50
godina bio iskori{}avan u sistemu, {ta je sa sada{wim sistemom? Ka-
`e: u tom sistemu mogao sam da pove}avam proizvodwu, da obnavqam me-
hanizaciju, a sada to nije mogu}e.
Dr [e{eq: Sada se trudimo da opet {to vi{e nameta skinemo sa
ple}a seqaka, da omogu}imo seqaku da slobodnije di{e, da slobodnije
proizvodi i da se ekonomski oporavi. Da li }emo biti uspe{ni, na seqa-
cima je da to procewuju posle izvesnog vremena.
Voditeq: Na neka pitawa je ve} i odgovoreno. Za{to poqoprivred-
ne proizvode ne mo`emo prodati zadrugama, a mo`emo {vercerima? Ne
znam da li vam je poznato, kod nas se dosta izvozi, recimo, u Republiku
Srpsku na crno, a pla}a se u devizama.
Dr [e{eq: Seqaku je vaqda najpogodnije kada mu neko do|e pa mu na
samoj wivi plati. Imamo tu primer sa malinama. Kada je bio slobodan
izvoz malina, jagmili su se nakupci ko }e vi{e da otkupi, takmi~ili su
se ko }e ve}u cenu da plati, a onda je zaveden monopol i cena malina je
pala. U jednom trenutku je bila tri i po marke, a sada je jedna marka i de-
set pfeniga. Dakle, ~im se pojavi monopol upropa{tava se proizvodwa.
Sada suzbijamo monopole, ho}emo da budemo {to liberalniji.
Voditeq: Za Vladu zadataka puno.
Dr [e{eq: Ima ogroman broj zadataka i zapleli smo kao pile u ku-
~ine, {to narod ka`e, ali nadam se da }emo isplivati iz svega toga.
Voditeq: Mi vam svi to `elimo.
Seqak pita: “Za{to se meni obra~unavaju zatezne kamate za nepla-
}en porez, a za robu koju sam predao ne dobijam ni{ta, a ako i dobijem pa-
re posle godinu dana, niko mi ne priznaje nikakvu kamatu?”
Dr [e{eq: To je potpuna nepravda, potpuno se sla`em, s tim {to po-
rez napla}uje dr`ava, a otkupqenu robu pla}aju razni privredni subjek-
ti, uglavnom su iz dru{tvenog sektora, dru{tvene firme. Nema na~ina
da ih naterate da na vreme plate to {to su otkupile, nema na~ina da pla-
te kamatu. Morale bi po propisu, ali to je nenaplativo. Ako idete na sud,
to traje dve ili tri godine, ne mo`ete to da uterate.
O~ekuje nas i reforma pravosudnog sistema, jer nismo ni time zado-
voqni. [ta je tu neophodno? Tu je neophodno da se uvede konkurencija, da
seqak mo`e da bira – da}u otkup ovome, a ne dam onome, onaj me je jednom
prevario i ne dam mu vi{e nikada, nego dajem ovome. To je su{tina, da si-
stem ponude bude vi{estruk.
Voditeq: Mi otkupqujemo kukuruz i ispla}ujemo u roku od 7-10 dana
i qudi se ne `ale.
Dr [e{eq: [ta, jo{ se otkupquje kukuruz od pro{le godine?
Voditeq: Da, od pro{le godine, novi kukuruz, prirodno suv iz ~ar-
daka kooperanata, uglavnom.
Ja sam niz godina bio novinar, pa sam se tim stvarima pomalo i ba-
vio. Vidite, radi se o jednom izrazu koji je ~esto kod nas prisutan, pogo-
tovu u sredstvima javnog informisawa, u javnim politi~kim i drugim
nastupima mawine.
925
 Mi smo do sada govorili narodnosti. Pazite, ja nikada nisam imao
kompleks mawine i nisam ga tako ni shvatao. Me|utim, mislim da to sa-
da pomalo ima i pe`orativnog zna~ewa. Naime, bio sam pripadnik slo-
va~kog naroda, i danas sam, i ponosio sam se time da, recimo, prema dr-
`avnoj statistici Slovaka nema nepismenih, kao ni Rusina.
Dr [e{eq: To govori o veoma visokom kulturnom nivou.
Voditeq: Slovaka, kao i Rusina, u odnosu na ukupan broj, ima najve}i
procenat po statistikama dr`ave Jugoslavije sa visoko{kolskim obra-
zovawem, doktora nauka itd.
Prema tome, nisam imao razloga da se ose}am povre|eno kao pripad-
nik mawine time {to sam “mawinac”. Pogotovo Slovake i Rusine prati
mi{qewe da su vredni qudi, radni, da postoji kultura rada, a ja bih re-
kao i kult rada. Pre svega, mora se raditi, toga smo veoma svesni.
Dr [e{eq: I protestantska etika rada.
Voditeq: Odjedanput je do{lo kod pripadnika, ~ak i kod vode}ih qu-
di ve}inskih naroda u toj na{oj biv{oj i velikoj Jugoslaviji, a ja sam, ju-
gonostalgi~ar, nagla{avawe mawine u negativnom smislu. To nagla{a-
vawe mawina i ve}ina dovelo je do krvoproli}a. Propala je moja i va{a
domovina. Ja }u biti do kraja lojalan ovoj smawenoj Jugoslaviji, ali mi
je `ao te velike.
[ta vi mislite o svemu tome? Da li mo`e biti uvredqivo ili ne ka-
da se ka`e pripadnik mawine? Da li je demokratski govoriti mawina
ili ne?
U demokratiji se ne govori o mawini ili ve}ini, nego o gra|aninu,
o ~oveku koji ume da radi, pogotovo koji ume da zaradi po{teno.
Dr [e{eq: Prvo, prethodna Jugoslavija je propala jer je Hrvati i
Slovenci nisu nikada iskreno `eleli. U{li su 1918. godine u zajedni~-
ku dr`avu jer su bili ugro`eni od Italije, od Austrije.
Voditeq: Da li ba{ svi ili neki?
Dr [e{eq: Ogromna ve}ina nije `elela, a bilo ih je i koji su `ele-
li, to je uvek tako. Ali ogromna ve}ina nikad nije `elela i zbog toga je
propala prethodna Jugoslavija.
Videlo se jo{ 1929. godine da nije mogu}e odr`ati tu Jugoslaviju kao
demokratsku dr`avu. Zna~i, ona je mogla da egzistira samo sa autokrat-
skim re`imom.
Voditeq: Diktatura i tako to.
Dr [e{eq: Jeste. Imali smo razne oblike diktature. Imali smo
kraqa Aleksandra, pa posle wegove smrti imali smo jednu nedogra|enu
demokratiju, pa smo imali komunisti~ku Titovu diktaturu.
Drugo, termin nacionalne mawine je termin iz me|unarodnog javnog
prava. Svi dokumenti iz me|unarodnog javnog prava koriste taj termin.
To su i dokumenti Ujediwenih nacija, dokumenti Konferencije o evrop-
skoj bezbednosti i saradwi i dokumenti Saveta Evrope. To su oni doku-
menti koje i mi uva`avamo kao relevantne i sprovodimo u praksi, i hva-
limo se da smo vi{e postigli nego {to ti dokumenti propisuju.
926
Mislim da biti pripadnik nacionalne mawine nije ni{ta uvredqi-
vo. Ali to ne zna~i da vi niste narodnost. Postoji slova~ka narodnost,
postoji srpska narodnost. Recimo, ja sam politi~ar srpske narodnosti.
U komunisti~koj Jugoslaviji je pogre{no primewivan termin na-
rodnost, kao da je to ne{to {to se razlikuje od naroda – narod je veliki
a narodnost je mala. To se pogre{no upotrebqava.
Iz ranijeg perioda imamo u dokumentima, recimo, rubriku gde pi{e
narodnost. Kod mene pi{e narodnost – srpska, kod mog oca isto tako.
Kod vas je postojalo narodnost – slova~ka. I danas je taj termin u jednoj
ispravnoj upotrebi. Koja ste narodnost, slova~ka? Ali Slovaci su kao
narod nacionalna mawina u na{oj zemqi, wihova mati~na dr`ava je
Slova~ka.
To {to ste pripadnik jedne nacionalne mawine, ne sme da bude ni{ta
uvredqivo. To je me|unarodni termin, {ta tu ima da bude uvredqivo?
Voditeq: Da, u slu~aju da se to ne zloupotrebi.
Dr [e{eq: Oni koji to zloupotrebqavaju, neozbiqni su qudi.
Voditeq: Da li imaju ozbiqnog uticaja?
Dr [e{eq: Ne, nemaju nikakvog uticaja.
Voditeq: Sigurni ste?
Dr [e{eq: Ube|en sam. Prvo, kod Srba nikada nije bilo nikakve
netrpeqivosti prema Slovacima, kao ni prema Rusinima. Sa Ma|arima
imamo neka optere}ewa iz pro{losti, ali nema netrpeqivosti izme|u
Srba i Ma|ara, bar sam ja u to ube|en i sasvim se normalno `ivi, tamo
gde se `ivi zajedno.
[ta je ono {to je u svemu ovome bitno? Bitno je da u na{oj zemqi
postoje uslovi da slova~ka nacionalna mawina do kraja izra`ava svoj
individualitet, da ~uva svoje kulturne tradicije, da Slovaci imaju ap-
solutnu ravnopravnost kao gra|ani.
Mislim da su Slovaci zadovoqni stawem u na{oj zemqi u vezi sa
tim pitawem. Postoje neke stvari gde se pojavquju problemi. To je pre
svega ekonomska sfera, ali svima koji `ive u Srbiji je te{ko.
[to se ti~e {kolstva, i u {kolstvu je te{ko. Prvo, to je pre svega
nov~ana nesta{ica. Da li tu ima nekih drugih primedbi u pogledu na-
stavnog plana i programa?
Voditeq: Da, ja }u vam re}i i to.
Dr [e{eq: Da, mo`emo i o tome da razgovaramo.
Voditeq: Sino} sam gledao BK Televiziju, u Karlovcima je obele-
`avana godi{wica progla{ewa srpske autonomije u Vojvodini.
Naro~ito sam zapazio apel patrijarha Pavla za hri{}anski su`i-
vot bratskih naroda, mada je bilo i druga~ijih tonova. Neki su tamo re-
kli da mawine imaju prava, ali mogu im se ta prava i oduzeti.
Dr [e{eq: Ko je to rekao?
Voditeq: Ne se}am se, znam da je neki {ef zdravstvenog centra na
Bawici, neki lekar.
Dr [e{eq: Da se mogu prava mawinama oduzeti? To nisam ~uo.
927
 Voditeq: To je zvu~alo pomalo kao pretwa. To me je i {trecnulo. Vi-
dite, 1918. godine je osnovana Skup{tina slovenskih naroda, znam da je
^ehoslova~ka osnovana 28. oktobra, a Jugoslavija 1. decembra.
Dr [e{eq: Molim vas, 1. decembra je progla{ena zajedni~ka dr`a-
va, odnosno Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a Vojvodina je pre to-
ga donela odluku da se prikqu~i Kraqevini.
Voditeq: Mo`da ste u pravu, a ja nisam, ne radi se o tome, ve} o ne-
~em drugom. Slovaci su preneli svoje pravo na samoopredelewe na Kra-
qevinu Jugoslaviju.
Dr [e{eq: Na Srbiju.
Voditeq: Dobro, neka bude na Srbiju. Ali bilo je 60 predstavnika
Slovaka na toj skup{tini. Danas, izuzev u Skup{tini Vojvodine, gde nas
ima malo, nema nijednog Slovaka.
Po sada{woj strukturi izbornih jedinica, kako su one geografski
utana~ene, nema ni teoretske mogu}nosti. Recimo, u Rumuniji ili u Ma-
|arskoj, gde ima mnogo mawe Slovaka, ima predstavnika Slovaka na svim
nivoima. Verovatno je tako i sa Rusinima, kao mawim narodnostima koje
ne mogu na neki drugi na~in to da re{e.
Daqe, kako ostvariti uticaj na informisawe, {to mo`da i nije to-
liko bitno, jer se mo`emo informisati i na srpskom jeziku. Kako ostva-
riti uticaj na obrazovawe, na garantovawe pravilnog re{avawa nacio-
nalnog pitawa i o~uvawa nacionalne samobitnosti?
Pitawe je i {kola. ^ak to i gledaoci pitaju, ali sam ih ja preduhi-
trio. U Petrovcu, gde je izrazito slova~ko stanovni{tvo, otvoreno je
odeqewe za srpske |ake, za pet srpskih |aka, {to je u redu. U nekim sused-
nim op{tinama je neophodno najmawe 15 |aka da bi se otvorilo odeqewe
ili razred. Da li mislite da je to u redu?
Dr [e{eq: Prvo, Slovaci su bili predstavqeni u Narodnoj skup-
{tini Srbije. U mandatu od 1991. do 1992. godine bio je jedan poslanik iz
Kova~ice, pa je bio republi~ki ministar Slovak Jan Ki{geci, ministar
poqoprivrede, sada je republi~ki ministar Ivan Sedlak, i on je Slovak.
Voditeq: Poreklom mo`da, ali po nacionalnoj svesti, sumwam.
Dr [e{eq: Ja mislim da je on Slovak.
Voditeq: Mo`e biti po poreklu, on se nikada nije tako deklarisao.
Dr [e{eq: Koliko ja znam, on je Slovak. Ukoliko Srpska radikalna
stranka na saveznom nivou postane vladaju}a politi~ka partija, mi }emo
sigurno imati najmawe jednog Slovaka u saveznim institucijama. To }e
biti Slovak koji je ~lan Srpske radikalne stranke, naravno. Ne mo`emo
mi iz tu|ih stranaka na zna~ajne dr`avne funkcije qude birati.
Voditeq: Dobro, to je politi~ka logika.
Dr [e{eq: Zna~i, mislim da ima {ansi. Kako se demokratski pro-
cesi u na{oj zemqi razvijaju, to }e biti sve vi{e uslova i mogu}nosti da
i Slovaci obavqaju najzna~ajnije politi~ke funkcije u dr`avi. Dakle,
po statistikama Slovaka ima ne{to oko 60.000.
Voditeq: Da, oni se gube. Neki emigriraju u Australiju, Kanadu...
Dr [e{eq: To je oko 0,6 odsto u odnosu na ukupno stanovni{tvo Sr-
bije. To je mali procenat da bi se mogla posti}i neka ve}a zastupqenost.
928
Ali ja sam u principu za to, ako mi u na{oj stranci imamo ve}i broj
sposobnih Slovaka, mo`emo ih imati mnogo vi{e u raznim institucija-
ma vlasti, ali je nama va`no da oni budu ~lanovi na{e stranke.
Voditeq: U redu.
Dr [e{eq: [to se ti~e {kolskog sistema, Slovaci imaju Gimnazi-
ju na slova~kom jeziku, imaju osnovne {kole na slova~kom jeziku, u Ba~-
kom Petrovcu, Kova~ici, Staroj Pazovi, Boqevcima. U Zemunu smo na
vlasti i pomogli smo slova~ku Evangelisti~ku crkvu, ne nekim velikim
iznosima, ali koliko su tra`ili pro{le godine, toliko su i dobili.
Onoliko koliko su tra`ili ove godine u dinar su dobili. To zna~i
da su dobili onoliko koliko im je trebalo. Sada smo i vodovod tamo iz-
gradili. Znate da je vodovod zavr{en sve do Progara. Mislim da smo do-
sta popravili op{te uslove `ivota.
[to se ti~e tog {kolskog sistema, tu su stvari, na~elno, dobro re-
{ene. U praksi mo`e da bude problema, ali svuda mo`e da bude proble-
ma u pogledu raznih pitawa. Slovaci imaju mogu}nost nastave na slova~-
kom jeziku i koriste tu mogu}nost. U nastavnom programu izu~avaju svo-
ju istoriju.
Voditeq: Vrlo malo.
Dr [e{eq: O tome mo`emo da raspravqamo, da li je malo ili ne.
Neka se poja~a to.
Voditeq: Mislim da je u~e{}e Slovaka u stvarawu tih nastavnih
programa i planova bilo daleko lo{ije nego ranije, o tome se mora vo-
diti ra~una.
Dr [e{eq: Vidite, u~e{}e Slovaka u re{avawu nekih pitawa po-
qoprivrede je bilo veoma izra`eno. Treba da tra`imo varijantu i da
u~e{}e u re{avawu ovih problema u prosveti bude ve}e. To je opet kroz
politi~ke partije. Znate, onaj ko je u vladaju}oj politi~koj partiji ima
ve}i stepen u~e{}a nego onaj ko je u opozicionoj politi~koj partiji.
Mislim da su Slovaci u Ba~kom Petrovcu imali jedan hendikep una-
zad godinu dana. Tad je na vlasti bila Reformska demokratska stranka
Vojvodine.
Voditeq: Nije bila nijedna.
Dr [e{eq: Ne, molim vas, sada }u vam ja to objasniti. Ja sam upoznat
u detaqe. Ta stranka je u o~ima celokupne srpske javnosti imala izuzet-
no negativan predznak, bez ikakve slova~ke krivice. U po~etku su se mo-
`da u~lanili jer su hteli neke iskrene reforme u dru{tvu.
Stranka je imala reformski predznak, ne ulaze}i u neke ideolo{ke
konotacije. Ta stranka je posle imala izrazito antisrpski kurs. Ja sam
bio sre}an i presre}an kada sam ~uo, pre ne{to vi{e od godinu dana, da
je kompletno op{tinsko rukovodstvo Ba~kog Petrovca napustilo Re-
formsko-demokratsku stranku Vojvodine i da su nastavili da obavqaju
lokalnu vlast kao grupa gra|ana. Rekao sam tada i predsedniku op{tine
^erenku, koji je nedavno bio kod mene u Vladi Srbije: sad ste mi kao ~o-
vek neuporedivo dra`i, jer da ste ~lan Srpske radikalne stranke, gde bi
vam bio kraj. Imali smo nekoliko susreta, jednom i u slova~koj ambasa-
di, kada je Jan Slota bio kod nas u gostima.
929
 Prethodno sam bio u op{tini i gostovao na radio stanici. Rekao sam
mu da je bio ~lan Srpske radikalne stranke, sad bi bio ministar, jer ga
cenim kao sposobnog ~oveka.
Voditeq: [ta je on rekao?
Dr [e{eq: Dobro, on se tu malo nasmejao.
Voditeq: On je srpski zet.
Dr [e{eq: Mi smo u dobrim odnosima. Dobro, nije to lo{a okol-
nost.
Voditeq: Naprotiv.
Dr [e{eq: Ima mnogo Slovakiwa koje su udate za Srbe, kao {to ima
mnogo Srpkiwa koje su udate za Slovake. Mislim da su to uglavnom
skladni brakovi i da deca imaju dvostruko izra`eniji patriotizam i qu-
bav prema slova~kom narodu.
Voditeq: Da li vam je poznato da je na ovom terenu, ba{ na ovom te-
renu, biran zajedni~ki predstavnik Srba i Slovaka, odnosno Slovaka i
Srba? Govorim o Ugarskoj, ugarski sabor.
Dr [e{eq: Taj detaq mi nije bio poznat.
Voditeq: U izbornom srezu Kulbin, ima deset godina od jogurt revo-
lucije, po~ele su da se pojavquju parole – be`ite i tako daqe. Nije do-
{lo do netrpeqivosti. Ali na ovom terenu je do{lo do rezervisanosti.
Dr [e{eq: Ne verujem da je neko javno izlazio sa tim parolama. Ko
je taj gra|anin i kakve su mu namere, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Da, ali to je ostavilo traga. Izvesnu rezervisanost je to
ostavilo. Otuda, mi mawe-vi{e svi zaziremo od svih politi~kih parti-
ja. Nemojte se ~uditi {to se u Petrovcu, za sada, ne priklawamo naro~i-
to nijednoj partiji. Recimo, ja imam prema svima isti odnos, smatram da
na{i gra|ani mogu biti i jesu ~lanovi raznih partija.
Dr [e{eq: [to se nas ti~e, nama naglo raste broj Slovaka ~lanova
Srpske radikalne stranke. Mi smo time veoma zadovoqni. Mi }emo u~i-
niti sve da polo`aj pripadnika slova~ke nacionalne mawine u na{oj ze-
mqi bude jo{ boqi, da im se `ivot kvalitetno poboq{ava, a spremni
smo da razgovaramo i o svim konkretnim problemima koji se pojave i da
pomognemo u procesu wihovog re{avawa.
Mislim da cela dr`ava Srbija i Vlada narodnog jedinstva, tako|e,
prema Slovacima imaju izuzetno dobar odnos.
Voditeq: Oni isto pla}aju dr`avi kao i svi drugi. Ima izjava, a ~i-
ni mi se da ste i vi jednom rekli da oni pla}aju svoje {kole.
Dr [e{eq: Ko?
Voditeq: Slovaci.
Dr [e{eq: Izvinite, nisam tako rekao.
Voditeq: Izviwavam se ako niste rekli.
Dr [e{eq: Re~ je bila o Albancima. Ako ne `ele da idu u na{e dr-
`avne {kole i imaju svoje privatne, neka pla}aju doprinose u svoje fon-
dove. [to bi nama bio interes da po svaku cenu kontroli{emo te {kole
koje }e wihova deca u~iti. Mi podrazumevamo, ako imamo {kole u dr`av-
noj svojini, da se dr`ava stara da kvalitet obrazovawa u tim {kolama bu-
930
de {to ve}i. Ali pored tih dr`avnih {kola, treba otvoriti prostor da
se formiraju privatne. Ko nije zadovoqan kvalitetom znawa u dr`avnim
{kolama, neka svoje dete uputi u privatne ako mo`e to da finansira. To
sam, dakle, tako rekao i to je otprilike na{a programska orijentacija.
Dakle, ako ima problema u izu~avawu slova~ke istorije, slova~kog
jezika u osnovnim, sredwim {kolama, onda o tome mo`emo da razgovara-
mo i mo`e da se na|e re{ewe. Mislim da }e sva tri koaliciona partne-
ra u Vladi imati blagonaklon odnos, jedan izrazito prijateqski odnos,
ali nije samo odnos prema Slovacima takav. Ja imam posebne simpatije
prema Slovacima, tako|e i na{a stranka. Nije slu~ajno {to smo mi me-
|u prvima uspostavili politi~ke kontakte. Mi ne `urimo s tim poli-
ti~kim kontaktima sa strankama u inostranstvu. Nije nimalo slu~ajno
{to imamo jednu od naj~vr{}ih veza na me|unarodnom planu sa Slova~-
kom narodnom strankom Jana Slote. Postoje samo tri partije sa kojima
mi imamo direktne partijske odnose: jedna je iz Rusije, druga je iz Fran-
cuske i tre}a iz Slova~ke. To govori o na{em odnosu. Ali mi smo u prin-
cipu za isti tretman pripadnika svih drugih nacionalnih mawina, a to
podrazumeva da oni moraju biti lojalni Srbiji, lojalni gra|ani, da po-
{tuju Ustav, da po{tuju zakon i tako daqe.
Mi u na{oj stranci imamo Ma|ara, Rusina, Rumuna, Bugara. Predsed-
nik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Bosilegradu je Bu-
garin. On je na na{oj listi poslanika. Imao sam neki dan televizijski
duel sa Rasimom Qaji}em, predsednikom Koalicije za Sanyak. On se za-
prepastio kad sam mu rekao da imamo Sulejmana Spahu iz Loznice. Mu-
sliman, ali srpski radikal. Bio je kandidat za poslanika. Imamo Fejzu
Kambelija iz Gore – Goranca. Imali smo jednog Albanca, koji je poginuo
kao na{ dobrovoqac u Hercegovini, brane}i srpsku zemqu. Imamo jedan
veoma otvoren odnos prema pripadnicima svih nacionalnosti. Ali
osnovni uslov da budemo u dobrim odnosima je da su lojalni Srbiji. Ne
mo`emo biti u dobrim odnosima sa nekim ko Srbiju dovodi u pitawe kao
dr`avu, ko bi cepao teritoriju Srbije, ko sara|uje sa spoqnim neprija-
teqima na{e zemqe i tako daqe.
Recimo, imamo na podru~ju Vojvodine izuzetno dobre odnose sa Bu-
wevcima i [okcima. Sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da im pomog-
nemo i da se afirmi{u kao izrazita etni~ka posebnost. Prethodni ko-
munisti~ki re`im ih je terao da se izja{wavaju kao Hrvati, iako nema-
ju nikakve veze sa Hrvatima, nikakve istorijske veze.
Voditeq: Dozvolite jo{ jedno pitawe. Vi ste malopre govorili o
Zemunu, {ta mislite kada }e DD “Teleoptik” Zemun dobro poslovati?
Naime, on ima ovde pogon i oni ne rade.
Dr [e{eq: Kad se izvr{i privatizacija, onda }e dobro poslovati.
Mo`da i ne}e, ali samo tada }e imati {ansu za dobro poslovawe. Sve dok
je u dru{tvenom sektoru, nema {anse da dobro posluje.
Voditeq: Znamo da ste protiv tog preduze}a.
Dr [e{eq: Nisam.
Voditeq: Izviwavam se, moja gre{ka. Kada }e radnici dobiti redov-
ne plate? Koliko mi se ~ini, oni 7-8 meseci ni{ta nisu primili.
931
 Dr [e{eq: Ja sam svestan te situacije i jo{ dok sam bio predsednik
Op{tine Zemun poku{avao sam ne{to da uradim. Znate, tu su nadle`no-
sti predsednika op{tine veoma male, skoro nikakve.
Ali poku{avao sam na neki na~in da pomognem i doprinesem izlasku
iz tog te{kog polo`aja. “Teleoptik” je nekada mnogo radio za vojsku. Ra-
dio je opti~ke ure|aje i tako daqe. Vojne naruybine su prestale. Znate,
vojska je i sama u te{koj situaciji, a nema ni onakve potrebe kakve je ra-
nije imala, i “Teleoptik” je sada u situaciji da nema gde da plasira svoj
proizvodni asortiman. Mogao bi, da ima kvalitetnu proizvodwu, ali je
neophodan dodatni kapital i neophodna je nova tehnologija.
Voditeq: Imam jo{ niz pitawa, ali je na neka ve} odgovoreno. Na
primer: za{to radnik prima platu 200 dinara, a direktor 5.000. O tome
je ve} bilo re~i. Ponavqaju se pitawa. Ima ih puno, vidite. Zna~i, ni-
smo govorili u vetar i qudi su nas slu{ali.
Aleksandar Nogo pita: “Za{to gospodin [e{eq o pitawima ekono-
mije govori kao Konti}ev advokat?”
Dr [e{eq: Ja `elim da {to pre sru{im Konti}a. Kao predsednik
Srpske radikalne stranke, `elim {to pre da sru{im Radoja Konti}a sa
funkcije predsednika Savezne vlade. Mi smo glasali protiv wegovog iz-
bora.
Mi smo i ranije podnosili zahtev za smenu. Ovog puta imamo ne{to
ve}i broj stranaka i poslanika u Saveznoj skup{tini koji }e glasati za
smenu. Ube|en sam da }e on pasti na glasawu u Saveznoj skup{tini u oba
ve}a ve} u ponedeqak. Dakle, ne mogu da budem wegov advokat, ja sam po-
liti~ki protivnik.
Voditeq: Vra}amo se ponovo na Kosovo. Da li je `iv Milan Milu-
tinovi} i ako jeste, za{to dozvoqava da se Slobodan Milo{evi} me{a u
unutra{we stvari Republike Srbije?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, Milan Milutinovi} je `iv. Drugo, nema
on {ta da dozvoqava ili ne dozvoqava Slobodanu Milo{evi}u. Slobo-
dan Milo{evi} je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i on pred-
stavqa saveznu dr`avu u zemqi i svetu.
A {to se ti~e Milana Milutinovi}a, bilo bi dobro da ga pozovete
da on gostuje u va{oj emisiji pa da on direktno odgovara na takva i sli~-
na pitawa va{ih gledalaca.
Ja odgovaram na sva pitawa, naravno, ali sam odgovoran pre svega za
ono {to radi sada{wa Vlada Srbije, delimi~no sam odgovoran i odgovo-
ran sam za ono {to radi Srpska radikalna stranka.
Voditeq: Dobro gospodine, vicepremijeru, sat i po je protekao u raz-
govoru. Nadam se da smo uspeli da ovolikom broju gledalaca ka`emo stva-
ri koje }e poslu`iti kao informacija, podloga za formirawe sopstve-
nih stavova.
Gospodine [e{eq, ja vam zahvaqujem na ovom razgovoru. Bilo mi je
drago i prijatno smo pri~ali.
Dr [e{eq: Meni je bilo veliko zadovoqstvo.
932
XLIV
PRA[INA OKO ZAKONA O UNIVERZITETU
Radio Televizija Srbije, 18. maj 1998. godine
Voditeq: Na konstitutivnoj sednici Vlade Republike Srbije defi-
nisani su prioriteti delovawa ove vlade. To su ekonomski, privredni i
dru{tveni razvoj Republike Srbije, o~uvawe jedinstva i stabilnosti
Republike Srbije, re{avawe problema na Kosovu i Metohiji kao neotu-
|ivom delu Republike Srbije i unutra{wem pitawu na{e zemqe, ja~awe
Republike Srpske i svih veza sa wom, o~uvawe jedinstva na{e zemqe,
vra}awe ~lanskih prava na{oj zemqi u me|unarodnim organizacijama i
institucijama, aktivan pristup prema integracionim procesima u
Evropi i daqe unapre|ewe dobrosusedskih odnosa i regionalne saradwe.
Vlada je, u me|uvremenu, donela nekoliko predloga zakona koje je dosta-
vila Skup{tini Srbije i koji su izazvali veliku pa`wu javnosti.
Ovih dana u `i`i interesovawa na{e javnosti je Predlog zakona o
univerzitetu. Ve~eras upravo govorimo o tome. Na{i i va{i gosti su
tri potpredsednika Vlade Republike Srbije: prof. dr Milovan Boji},
prof. dr Ratko Markovi} i dr Vojislav [e{eq. Po{tovana gospodo, do-
bro ve~e i dobro do{li u studio Radio Televizije Srbije. Po{to je te-
ma interesantna i pobu|uje veliko interesovawe na{e javnosti, i gleda-
oci }e ve~eras mo}i da u~estvuju u ovoj emisiji i postavqaju pitawa na-
{im gostima. Koji su osnovni razlozi za dono{ewe ovog zakona o uni-
verzitetu i {ta ovaj zakon predvi|a? Profesore Markovi}u, ho}emo od
vas da po~nemo?
Dr Markovi}: Razlozi za utvr|ivawe novog predloga zakona o uni-
verzitetu su mnogostruki. Najpre, Zakon o univerzitetu nije samo vre-
menski posmatrano star zakon. Poti~e od 1992. godine, ~esto je mewan, i
u sadr`inskom smislu je star, polovi~an zakon.
On je donet u vreme kada je novi ekonomski i politi~ki poredak bio
uveliko promovisan Ustavom Srbije od 1990. i razra|en mnogim su{tin-
skim zakonima, osnovnim zakonima, sistemskim zakonima, ukqu~uju}i i
oblast prosvete, odnosno obrazovawa. Osnovna i sredwa {kola su regu-
lisani u skladu sa tim novim institucijama i novim odnosima. Univer-
zitet je stao negde na pola puta, {to se najboqe videlo u instituciji Sa-
veta univerziteta, odnosno Saveta fakulteta koji su bili hibridne, a i
danas su hibridne institucije.
Oli~avaju i dr`avu. Sa jedne strane, polovinom svojih ~lanova i sa-
moupravqawem sa druge strane. Dakle, na univerzitetu je morala do}i do
izra`aja ~iwenica da su sredstva sa kojima univerzitet radi dr`avna
svojina. Delatnost koja se odvija na univerzitetu finansira se iz dr`av-
nih, odnosno javnih prihoda.
Trebalo je uozbiqiti i re`im studija, trebalo je ponovo definisati
univerzitet kao asocijaciju. Koje subjekte okupqa univerzitet kao asoci-
jacija, da li samo fakultete ili fakultete i institute istovremeno?
933
Pluralizam svojinskih oblika koji je proklamovan u Ustavu morao je do-
}i i ovde do izra`aja. Dakle, univerzitet mo`e biti ne samo dr`avni, ne-
go mo`e biti i privatni, mo`e ga osnovati i fizi~ko i pravno lice, mo-
`e ga osnovati i stranac i doma}e lice. Na kraju je trebalo zaokru`iti
tematiku univerziteta tako {to bi se ukqu~ila i neka poglavqa koja su
do sada bila u drugim zakonima, konkretno u Zakonu o dr`avnoj upravi.
Sve u svemu, materija univerziteta je bila zrela za novo zakonsko reguli-
sawe, regulisawe na novim na~elima.
Taj zakon je bio na spisku, odnosno jedan od prioriteta prethodne
vlade. Me|utim, nije do{ao na red i ja mislim da je pravo vreme bilo da
nova vlada startuje i sa jednim takvim sistemskim zakonom kao {to je za-
kon o univerzitetu.
Voditeq: [ta se u su{tini posti`e ovim zakonom i {ta ovaj zakon
novo donosi?
Dr Markovi}: Ovim zakonom se posti`e celovitost regulisawa jed-
ne materije, uno{ewe reda, principijelnosti u tu materiju. Autonomija
univerziteta se razume onako kako je treba razumeti, kao autonomija na-
stave i nau~nog rada, a upravqawe se izvodi iz ~iwenice svojinskog ob-
lika, iz svojine. Dakle, funkcija upravqawa derivira, proizilazi iz
svojinskog oblika.
Dr Boji}: Mislim da se nevi|eno podiglo pra{ine jo{ u nacrtu ovog
zakona, a `elim da ka`em da ga je Odbor za javne slu`be Vlade Republi-
ke Srbije usvojio jednoglasno, potom Vlada Republike Srbije, uputiv{i
ga Narodnoj skup{tini Republike Srbije na daqu proceduru. Podigla se
jedna nevi|ena pra{ina i niz apsolutnih neistina su po~ele da prate
ovaj zakon pre nego {to je on ugledao svetlost dana u pojedinim svojim
ta~kama, ~lanovima, odrednicama. @elim odmah da istaknem, i kao uni-
verzitetski profesor i kao predsednik Odbora za javne slu`be Vlade
Republike Srbije, da apsolutno nema ni slova od re~i prezir, revan{i-
zam ili ne{to drugo od strane Vlade Republike Srbije prema Univerzi-
tetu Beograda. Uostalom, na dana{woj konferenciji za {tampu o ovom
zakonu govorila su tri univerzitetska profesora, tri profesora Uni-
verziteta u Beogradu i tada smo rekli, a i sada ponavqamo – mandat ~lan-
stva u vladi mo`e da bude du`i ili kra}i. Univerzitet je ve~it i to je
na{e `ivotno i egzistencijalno opredeqewe.
Prema tome, biti protiv univerziteta, zna~ilo bi biti protiv sebe
samog. Takvo pravo, bez obzira da li u svojstvu ili van svojstva ~lana Re-
publi~ke vlade, sebi ne bismo dozvolili. Me|utim, ovde je do{lo do
strahovite zbrke time da iz odre|enog revan{izma mi na{ univerzitet
gledamo kao nedono{~e. Mi smo ti koji im odre|ujemo tutore, mi smo ti
koji im izborom dekana i rektora, {to ovaj zakon i predvi|a, prakti~no
uvodimo starateqstvo. Mislim da je to apsolutno neta~no, da to nije
odr`ivo ni deli} sekunde. Vlada Republike Srbije je kroz instituciju
koja proisti~e iz upravqawa, a elimini{e samoupravqawe, a upravqa-
we iz svojine, odnosno vlasni{tva kapitala, odnosno univerziteta, eli-
minisala ono za ~im se danas najvi{e tuguje, a to je samoupravqawe.
934
Imenovawem rektora i dekana na univerzitetu ne dovodi ste~ajne
upravnike iz nekih preduze}a ili iz nekih institucija Vlade Republi-
ke Srbije, nego se isti po rigoroznim mehanizmima biraju iz redova re-
dovnih profesora univerziteta, dakle, onih qudi koji su ceo svoj `ivot-
ni vek proveli na univerzitetu, koji su svojim stru~nim, nau~nim i or-
ganizacionim sposobnostima potvr|ene li~nosti na{eg univerziteta i
kao takvi pro{li celokupnu proceduru izbora i vrednovawa svog nau~-
nog, stru~nog, vaspitnog, pedago{kog rada na istom tom univerzitetu, po
toj autonomiji koju ovaj zakon tek sada ukida, a do tada je funkcionisa-
la. S druge strane, jasno treba razgrani~iti {ta je to autonomija uni-
verziteta. Mi danas na autonomiju univerziteta gledamo kao na kvali-
tetno obavqawe nastavno-nau~nog procesa i obezbe|ewe adekvatnog ka-
dra da se taj nastavno-nau~ni proces izvodi kvalitetno.
Me|utim, autonomija univerziteta novim zakonom o univerzitetu je
sa~uvana, po mom mi{qewu, ~ak unapre|ena, a nikako suspendovana. Na-
stavno-nau~ni proces i ta autonomija u pregledu ovog zakona oli~ena je
u nekoliko ~lanova. Da budem jasan, u ~lanu 100. Predloga zakona o uni-
verzitetu stoji da su stru~ni organi univerziteta: Nastavno-nau~no, od-
nosno Nastavno-umetni~ko ve}e, da Ve}e univerziteta biraju fakulte-
ti, dr`ava ne odre|uje sastav tog ve}a, niti imenuje qude iz redova re-
dovnih profesora. To ve}e ima velike ingerencije, i ja }u samo re}i da
dajem mi{qewe na predlog Statuta univerziteta, da donosi program na-
u~nog i stru~nog usavr{avawa, da daje mi{qewe o mati~nosti fakulte-
ta, da donosi nastavni plan i program studija koje organizuje univerzi-
tet, da razmatra izve{taje o ostvarivawu tog programa i da ga usvaja.
Sli~no je i analogno sa nastavno-nau~nim ve}em fakulteta i ve}e
katedri, a u 113. ~lanu ovog zakona se ka`e da dekan, odnosno rektor od-
govara za ostvarivawe nau~ne, odnosno umetni~ke i obrazovne delatno-
sti na univerzitetu, da kreiraju Ve}e univerziteta, odnosno Nastavno-
nau~no ve}e fakulteta. Tako|e je re~eno u 101. ~lanu da su rektor i pro-
rektor ~lanovi Ve}a univerziteta po funkciji bez prava odlu~ivawa.
Oni su, dakle, predsedavaju}i, oni su spikeri ve}a koje je sastavqeno od
redovnih profesora, koje fakulteti, ~lanice univerziteta autonomno
biraju, a isti taj rektor sprovodi ono {to nastavno-nau~no ve}e uradi.
To je taj nedodirqivi deo autonomnog procesa u oblasti obrazovnog
i nau~nog rada na univerzitetu, koji je jasno i decidno sadr`an u ovim
~lanovima. Mislim da autonomija univerziteta shva}ena druga~ije
predstavqa tugovawe za samoupravqawem. Mi smo najpre uz aktivnost
misle}ih qudi sa univerziteta, do ~ijih zalagawa i mi{qewa nam je i te
kako stalo i dr`imo do wih, proterali samoupravqawe iz zemqe, ali
ono se, na`alost, jo{ jedino odr`alo na univerzitetu.
Cela ta buka mi li~i na samoupravne asocijacije i organizacije ko-
je zaista nemaju ni{ta utemeqeno kada je u pitawu odbrana univerzite-
ta. Ako se jedino univerzitet smatra da je neka eksteritorijalna zona
ili Katoli~ka crkva koju sada treba braniti nekim sudom inkvizicije,
da joj niko ni{ta ne mo`e... Niti je on na Marsu, niti u Nikaragvi, on je
tu u gradu Beogradu, na{oj Srbiji i Jugoslaviji.
935
 Wegov osniva~ je Vlada Republike Srbije. Wegova autonomnost u na-
stavno-nau~nom procesu je netaknuta, ali ovde je vi{e uvedenog reda
osniva~a, kona~no da se zna ko je osniva~ i kako osniva~ reguli{e, to jest
ostvaruje svoje pravo tamo gde plasira sredstva i kojem je i te kako sta-
lo do uspe{nog i slobodnog razvoja univerziteta.
Voditeq: Gospodine [e{eq, najve}a polemika se upravo vodi oko
pitawa za{tite autonomije univerziteta. [ta se sve podrazumeva pod
autonomijom univerziteta, a {ta se podrazumeva pod autonomijom uni-
verziteta a to nije?
Dr [e{eq: Ja bih prvo skrenuo pa`wu na jedan {iri aspekt u kome
mi sada radimo na izmeni Zakona o univerzitetu. Novoformirana Vlada
narodnog jedinstva, u koju su u{le Srpska radikalna stranka, Socijali-
sti~ka partija Srbije i Jugoslovenska levica, po~iva na tri osnovna
prioriteta i usagla{enim politi~kim stavovima o pitawu ta tri prio-
riteta. To su za{tita nacionalnih interesa srpskog naroda i svih gra|a-
na Srbije i o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije, izlazak iz eko-
nomske krize i socijalne bede. Mi neprekidno radimo na sva tri priori-
teta i neki rezultati su ve} o~igledni.
Recimo, u ekonomskoj sferi idemo na obarawe stope poreza i dopri-
nosa na plate, i to smo ve} postigli obaraju}i stopu doprinosa i poreza
sa prose~ne plate sa 124% na 98%. Sa 26 poena smo oborili tu stopu. Mi
moramo rastere}ivati na{u privredu, preduze}a, moramo radni~ke pla-
te rastere}ivati, otvarati prostor za nova radna mesta, za zapo{qava-
we novih radnika i za poboq{awe `ivotnog standarda zaposlenih. U
skladu sa tim moramo reformisati sve javne slu`be. Jedna od tih javnih
slu`bi je obrazovawe, a kqu~no mesto u sistemu obrazovawa ima univer-
zitet kao oblik visoko{kolskog obrazovawa.
Do sada smo imali koncept iskqu~ivo dr`avnog univerziteta, a sa-
da otvaramo mogu}nost za postojawe dr`avnog i privatnog univerziteta.
Dr`avni univerzitet moramo reformisati i na dr`avnom univerzitetu
moramo prote`irati kvalitet, rad, studirawe, nau~no istra`ivawe, a
moramo spre~iti i sve ono {to tro{i dr`avni novac, a smawuje efika-
snost i univerzitet vodi stranputicom. Neki bi univerzitet da pretvo-
re u politi~ku partiju.
Kome je do politike, neka ide u ve} formirane politi~ke partije i
neka formira nove, a neka univerzitet ostavi na miru. Ovo na ~emu sada
radimo i {to je u ovom zakonu regulisano je pitawe re`ima studija. Mi
nismo dovoqno bogata zemqa, nemamo vi{e kome uzimati pare da bismo
finansirali univerzitet sa nekim bezgrani~nim kapacitetima i da bi
svi mogli da studiraju neograni~eno dugo, da bi mogli po 10-15 godina o
tro{ku dr`ave to da rade.
Svaki dinar koji se potro{i na univerzitetu nekom se uzme. Kome se
uzme? Radniku, privrednom preduze}u. Mi sada moramo strogo koncen-
trisati taj novac koji se uzme nekome ko ga proizvodi, ko ga stvara, mo-
ramo koncentrisati na kvalitet i vi }ete videti da u ovom na{em zako-
nu imamo tri kategorije studenata: studenti koji besplatno studiraju,
studenti koji se delimi~no finansiraju i studenti koji potpuno pla}aju
936
svoje studirawe. Me|utim, nijedan status nije trajan. Samo onaj ko redov-
no daje godinu za godinom mo`e ostati do kraja student koji besplatno
studira, a onaj ko se upisao kao student koji delimi~no finansira svoje
studije ili student koji potpuno pla}a, ako posle prve godine postigne
dobre rezultate, mo`e da promeni status.
Onaj ko u potpunosti u startu pla}a svoje studije, ako posle prve go-
dine ima prosek iznad osam, on se prevodi u status studenta koji potpu-
no besplatno studira, a onaj student koji izgubi godinu, mora sam da sno-
si tro{kove svog studirawa. To je ono {to je kqu~no u ovom zakonu. S
druge strane, mi zao{travamo pitawe odgovornosti nastavnim planom
univerziteta. [ta profesor treba da uradi na univerzitetu? Da u~e-
stvuje u vaspitno-obrazovnom procesu, da svoje znawe prenosi na studen-
te, da ih u~i da racionalno razmi{qaju, da kriti~ki razmi{qaju, da se
usavr{avaju, i profesor mora da se bavi nau~nim radom. To su dve osnov-
ne funkcije univerziteta i u tome je univerzitet apsolutno autonoman.
Ni vlada, ni ministarstvo, ni dr`ava se ne me{a u nau~ni rad, niti
se profesoru propisuje kako }e se baviti nau~nim radom, niti mu se una-
pred zadaju ciqevi wegovog nau~nog rada. On je u tome sasvim slobodan,
autonoman i jedan jedini na~in vrednovawa wegovog nau~nog rada je oce-
na nau~no-nastavnog ve}a koje profesori univerziteta samostalno bi-
raju.
S druge strane, dr`ava se ne me{a profesoru u to kako }e on obavqa-
ti svoje predavawe. On sam odre|uje strukturu svog predavawa, on sam od-
re|uje kako }e nastavne jedinice predavati studentima, on je tu potpuno
samostalan i tu wegova stru~nost do kraja dolazi do izra`aja. [ta dr`a-
va ovim spre~ava? Neracionalno tro{ewe sredstava na univerzitetu, ne-
racionalno pona{awe, politizaciju univerziteta. Mi smo do sada imali
prenagla{enu politizaciju univerziteta, manipulisawe studentima.
Studenti do|u na univerzitet, roditeqi odvajaju od usta da bi ih
{kolovali, da bi im omogu}ili koliko-toliko normalan `ivot, te{ko
da neko u ovim uslovima mo`e imati do kraja normalan `ivot, a onda se
studenti na|u u situaciji da neko wima manipuli{e, da ih neko upotre-
bqava za strana~ke interese na uli~nim demonstracijama i da neprekid-
no preti studentima kada su ne~iji parcijalni cehovski interesi ugro-
`eni. [ta se ovoga puta de{ava?
Ovaj zakon predvi|a razdvajawe univerziteta i fakulteta od samo-
stalnih nau~nih instituta. ^emu samostalni nau~ni instituti na uni-
verzitetu? Ako su neki instituti vezani za nastavu, treba da budu u sa-
stavu fakulteta, a ne neki balast koji }e u~estvovati u upravqawu uni-
verzitetom, a zapravo ne}e `iveti `ivotom univerziteta.
Univerzitet treba da ~ine fakulteti, da ~ine oni koji se bave i na-
u~nim i nastavnim radom, a sve ono {to nije u funkciji nau~nog i na-
stavnog rada treba na neki drugi na~in da se organizuje i da se finansi-
ra od strane dr`ave. [ta dr`ava treba da finansira? Dr`ava treba da
finansira nastavu sa studentima, obrazovawe studenata i dr`ava treba
da finansira nau~ni rad. Kako da finansira nau~ni rad po strogo odre-
937
|enim kriterijumima? Postoje projekti za koje je dr`ava zainteresova-
na, koji su upotrebqivi u privredi, pa }e ti projekti na jedan na~in bi-
ti finansirani. Postoje fundamentalna istra`ivawa za koje je dr`ava
tako|e zainteresovana, ali nema interesa u konkretnim privrednim
strukturama, pa }e na drugi na~in biti finansirana.
Dr Boji}: Po{to smo gospodin [e{eq i ja govorili o autonomiji
univerziteta, hteo bih samo da dodam. Rekao sam da su velike ingerenci-
je nastavno-nau~nog ve}a u kreirawu nastavno-nau~nog procesa na uni-
verzitetu i na fakultetima. Rekao sam da rektor i dekan nemaju pravo od-
lu~ivawa, a predsedavaju tim sednicama ve}a. Da je dr`ava htela ovde da
zadre u autonomiju, ona bi ostavila rektoru i dekanu pravo veta na odlu-
ke koje ve}e donosi, a to nije u~inila ili tra`ila wegovu prethodnu sa-
glasnost.
S druge strane, kada je u pitawu autonomija univerziteta i ono {to
se ovih dana ~uje, ogromni napori Vlade Republike Srbije, koja u ovim
te{kim okolnostima zaista mora voditi ra~una o svakom dinaru, a pri
tom ne zaboravqaju}i svoje obrazovawe, ne zaboravqaju}i svoj univerzi-
tet, ne zaboravqaju}i svoj u~eni~ki i studentski standard, zaista pred-
stavqaju mnogo. Nema rebalansa buyeta, iz realnih okvira moramo da se
dopuwavamo. Kakav je priliv u buyet, tako|e veoma dobro znate, i s dru-
ge strane, na{i okviri delovawa su jasno izra`eni u ekspozeu premijera
Marjanovi}a u Narodnoj skup{tini i platformi koju je Vlada narodnog
jedinstva o nacionalnom jedinstvu donela.
Prema tome, u uslovima u kojima je radila ova republika, sa isu{e-
nim privrednim tkivom, sa svim posledicama, sankcijama koje su bile, sa
nepokrenutim privrednim potencijalima i resursima, odvajala je izu-
zetno mnogo, mnogo vi{e nego neke zemqe sa ekstenzivnijim privrednim
razvojem.
Plasirano je danas u sredstva za u~eni~ki i studentski standard. Ja
sam veoma ponosan da danas studenti Univerziteta u Beogradu `ive u
uslovima visokog standarda, a to se jasno mo`e videti u studentskim do-
movima, menzama, zavodima za zdravstvenu za{titu itd.
Prema tome, ogroman je interes dr`ave da se studentski i u~eni~ki
standard unapredi, da univerzitet bude jeftiniji a efikasniji, da se vo-
di ra~una o materijalnom statusu univerziteta i wegovom besprekornom
funkcionisawu.
Voditeq: Pokrenuli smo pitawe upravne autonomije. S tim pita-
wem se najvi{e u javnosti manipuli{e, a da defini{emo i precizira-
mo zbog javnosti, {ta je to {to se podrazumeva pod autonomijom univer-
ziteta, {ta je to {to se `eli proturiti kao autonomija univerziteta,
a {ta nije?
Dr Markovi}: Mi smo to do sada ve} rekli. Autonomija univerzite-
ta je vezana za delatnost univerziteta. Delatnost univerziteta je oba-
vqawe studija, osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih, doktorskih.
Ako bismo da svedemo na sr` tu delatnost, ona je oli~ena u nastavnom
planu i programu. [ta je nastavni plan?
938
Nastavni plan je u stvari koncept ~itavih studija. To su predmeti
koji se na studijama prou~avaju, to je raspored predmeta po godinama,
fond ~asova predavawa i ve`bi, a nastavni program je opet sadr`ina
svakog od tih predmeta ponaosob.
U tom domenu, univerzitet ima, a i fakulteti, punu autonomiju i po
ovom sada{wem zakonu, ali ja mislim da je na sceni, naro~ito kada su u
pitawu univerzitetski qudi za koje se ne mo`e re}i da su ignoranti, jed-
no nepoznavawe, falsifikovawe stvari.
Protura se jedno gotovo sredwovekovno zna~ewe autonomije i ka`e
se da se autonomija univerziteta ukida i da }e se postaviti ovim zako-
nom tako {to }e sam univerzitet zajedno sa resornim ministarstvom na-
praviti za sebe zakon. Slu{ajte, ~emu onda izbor, ~emu onda dr`ava, ~e-
mu onda parlament, ~emu vlada ako svako pi{e zakon za sebe. Univerzi-
tet mora imati poverewa, kao i svi drugi subjekti u dru{tvu, u dr`avu.
Parlament se bira zato da narod odredi svoje predstavnike, univerzitet
je deo naroda. U parlamentarnom sistemu vlada proizlazi iz parlamen-
ta i vlada kao operativni organ, ne kao skup{tina – s vremena na vreme,
nego je stalno zasedaju}i organ i ima funkciju upravqawa kao dr`ava
prema univerzitetu koji funkcioni{e dr`avnim sredstvima i koji se
pla}a, kako rekoh, iz javnih prihoda.
Prema tome, pogre{no je tuma~ewe autonomije da je univerzitet sa-
mozakonodavac. Univerzitet ho}e za sebe privilegovanu poziciju. Uni-
verzitet ne mo`e biti samozakonodavac, on mo`e predlo`iti resornom
ministarstvu kako da se pojedine stvari urade, a vlada }e Zakonom o uni-
verzitetu utvrditi predlog zakona kao {to utvr|uje i predlog svakog
drugog zakona. Ne znam za{to je ta materija univerziteta toliko poseb-
na, toliko stru~na da taj zakon mogu pisati samo qudi sa univerziteta,
pogotovu kada nema vlade u svetu, pa evo i na{a Vlada je takva, da nema u
svom sastavu i profesore univerziteta, koji su dugo godina, i po nekoli-
ko decenija `iveli `ivotom univerziteta, odnosno fakulteta.
Prema tome, u javnosti se daje sasvim neprimereno zna~ewe autono-
mije univerziteta i po{to nema te iluzorne autonomije, a ne mo`e je ni
biti, jer bi onda bila anarhija u dru{tvu, ne bi ni bilo dr`ave ako bi
svako za sebe propisivao pravila `ivota, onda se ovaj zakon kritikuje i
ka`e se da se gu{i autonomija. Ja mislim da svi oni koji ka`u da ovaj za-
kon pose`e za autonomijom, trebalo bi da navedu koju to specifi~nu de-
latnost univerziteta, a to je obavqawe studija, dakle, nastavu i nauku,
sputavaju. Autonomije nema, odnosno ograni~ena je tek ako se ograni~a-
va sloboda nastave i nauke, a u tim slobodama se sti~u mnoge ustavne slo-
bode: sloboda govora, sloboda misli, sloboda katedre, sloboda nastave,
sloboda nau~nog i umetni~kog stvarala{tva, sve je to oli~eno u toj slo-
bodi i otuda je sasvim u redu da univerzitet u`iva autonomiju u toj svo-
joj specifi~noj delatnosti. I neki ustavi u svetu, pa i na{, Ustav Crne
Gore, izri~ito proklamuju i autonomiju univerziteta. Ona proizlazi iz
ovih sloboda ustava koje sam pomenuo.
Voditeq: Kako je ova materija regulisana u svetu, u ostalim zemqa-
ma, kada je u pitawu dr`avni univerzitet?
939
 Dr [e{eq: U svetu se pre svega vodi ra~una o svojinskim pravima i
postavqa se pitawe ~iji je univerzitet, da li je dr`avni ili je privat-
ni, i uvek vlasnik odlu~uje o ~itavom setu pitawa koja se ti~u svojinskih
prava, ti~u se namene univerziteta.
Vlasnik je unapred zamislio zbog ~ega mu treba univerzitet. Uni-
verzitet dr`avi treba da bi se mladi, perspektivni, talentovani qudi
{kolovali, da bi se osposobili sticawem visokog i najvi{eg obrazova-
wa, dakle, visoko{kolske diplome, doktorata, specijalizacije, da bi se
osposobili za najkomplikovanije i najstru~nije poslove u dru{tvu.
To je ono {to je dr`avi potrebno. Da bi dr`ava to postigla, izdvaja
veliki novac i ona `eli da zna da li se taj novac koristi namenski ili
ne, ona kontroli{e kori{}ewe tog novca, ona, dakle, upravqa univerzi-
tetom u tom pogledu.
Ona kontroli{e da li se novac tro{i namenski i kontroli{e koli-
ko je potrebno novca da se izdvoji da se odr`i ta namena univerziteta. Ta-
ko se pona{a i privatnik. Ni na jednom ozbiqnom univerzitetu u svetu
vlasnik se ne me{a u nastavu i ne me{a se u nau~ni rad, ali je upravqawe
pod wegovom kontrolom, on to ne ispu{ta. To vam je i na Oksfordu, Kem-
briyu, na Jelu, Bristolu, na svim poznatim univerzitetima na svetu.
U na{em slu~aju na delu je samoupravna svest, samoupravna ideolo-
gija. Univerzitet je za~auren, okrenut sam sebi, dr`ava treba da daje no-
vac i neprekidna je kukwava onih koji rade na univerzitetu da je malo dr-
`avnog novca, a qubomorno se ~uva ~itava sfera univerzitetskog rada i
delovawa od bilo ~ije kontrole, bilo ~ijeg upliva. U ovom slu~aju kon-
trola mora da postoji i ona mora biti striktna.
Kontrolom se ne sputava autonomija, jer je autonomija u sferi nau~-
nog rada i u sferi nastave, odnosno obrazovawa. U na{em slu~aju, narav-
no, postoje razne manipulatorske tendencije, postoje qudi koji su dugo na
univerzitetu, univerzitet smatraju politi~kom partijom, smatraju da su
nedodirqivi, da su potpuno odvojeni od dru{tva, postoje qudi koji uni-
verzitet koriste da bi manipulisali studentima u razli~ite politi~ke
svrhe. Mi to moramo spre~iti, jedna od odredbi ovog zakona ka`e da ni-
je dozvoqeno nikakvo politi~ko organizovawe i delovawe na univerzi-
tetu. Univerzitet mora biti li{en strana~ke politike.
Ko `eli u strana~ku politiku, eto mu politi~kih stranaka, a ako mu
nije dovoqno 150 postoje}ih politi~kih stranaka, koliko je registrova-
no, neka formira i novih 150 stranaka. To dr`ava nikome ne onemogu}a-
va, nikome dr`ava nije smetwa jer je do kraja snizila kriterijume za for-
mirawe politi~ke partije. A dr`ava i ne mo`e dozvoliti da ono {to
ona finansira i {to je sasvim usmereno ka nau~nim istra`ivawima i
obrazovawu mladih qudi neko zloupotrebqava i da mu mewa funkciju.
Dr`ava, po{to je vlasnik, preko svojih organa, preko izvr{ne vla-
sti i parlamenta kao zakonodavne vlasti kontroli{e ono u {ta ula`e
novac, a taj novac ona odvaja od poreskih obveznika. Odvaja od svih gra-
|ana koji su oporezovani na razli~ite na~ine, koji pla}aju takse, koji
pla}aju doprinose i sve se to sliva u dr`avni buyet ili u fondove, i dr-
`ava mora na najpametniji na~in time da raspola`e.
940
Naravno, mi }emo imati tu odre|enih otpora, svesni smo toga, ali
mi moramo hrabro zagaziti u ovo pitawe. Krajwe je vreme da se problem
re{i, da imamo onakav univerzitet kakav odgovara samom konceptu jed-
nog liberalnog dru{tva usmerenog ka tr`i{noj ekonomiji. U svetu su ta
pitawa odavno razja{wena. Mi idemo u pravcu sveobuhvatne privatiza-
cije u privredi. I ako idemo u tom pravcu, moramo jasno razgrani~iti
{ta je to dr`avna, privatna, kako se upravqa jednim, a kako drugim ob-
likom svojine. Ne mo`e svojinom da upravqa onaj ko je nije stvorio, ne
mo`e da upravqa svojinom onaj koji nema ni ustavne nadle`nosti da wo-
me raspola`e.
Dr Boji}: Ja bih samo dodao da se ve} u ~lanu 3. isti~e, kako je to i pot-
predsednik gospodin [e{eq rekao, da se delatnost univerziteta i fakul-
teta obavqa bez politi~kog, verskog, ideolo{kog uticaja, te da na univer-
zitetu nije dozvoqeno politi~ko, strana~ko i versko organizovawe i de-
lovawe. Velika energija koja se di`e ovih dana kada je u pitawu Predlog
zakona o univerzitetu, treba da se kanali{e na neke druge puteve i lini-
je, jer danas su na konferenciji za {tampu pitali {ta }e onda biti sa
udru`ewem univerzitetskih radnika ili studenata iz te politi~ke
stranke i tako daqe. Van univerziteta sigurno je wihovo neprikosnoveno
pravo da se organizuju, wihovo je pravo da ponude svoj politi~ki program,
da taj politi~ki program pro|e verifikaciju gra|ana kroz izbore, pa on-
da da na taj na~in kreiraju i uti~u na odre|ene tokove, budu podnosioci
zakona, u~estvuju u wihovom dono{ewu. Jedno je sasvim sigurno, da je ovde
sveprisutna tugovanka za samoupravqawem, i, po mom mi{qewu, mi zaista
otvoreno moramo kazati {ta je {ta, jer do{lo je vreme kada se staro vino
sipa u nove boce, stari odnosi zamotavaju u neke nove forme.
Evo, decidno i jasno ka`emo, ~lan taj i taj novog Zakona o univerzi-
tetu defini{e autonomiju tako i tako. Bila bi osaka}ena, amputirana
ili oduzeta da smo instalirali odredbu tu i tu i tu, a definisali smo i
postavili ovu materiju tako da postoji autonomni proces na univerzite-
tu, sa~uvali smo ga, ali smo izbegli velike samoupravqa~ke skup{tine
koje su se birale, koje su se predlagale, koje su odlu~ivale o ne~emu {to
mawe znaju, i u~inili smo da taj izborni proces bude {to neposredniji,
ali veoma odgovoran i krajwe rigorozan. Time smo pokazali kroz ovaj za-
kon da nam je i te kako stalo do univerziteta.
Voditeq: Va{i protivnici ka`u da ovakav zakon ne postoji u svetu,
da li su kori{}ena neka svetska iskustva kada je dono{en ovaj zakon?
Dr [e{eq: Kori{}ena su svetska iskustva, recimo iskustvo Fran-
cuske, [vedske, mnogih drugih dr`ava, ali mi ne sporimo pravo na{ih
oponenata da imaju sasvim druga~iji koncept univerziteta. Mi ne spori-
mo i wihovo pravo da poku{aju da svoj koncept univerziteta realizuju,
ali lepo treba da se organizuju, da iza|u na izbore, da wihov program i
koncept univerziteta pobedi na izborima, da dobiju podr{ku gra|ana,
pa da ga onda primene u praksi.
Gra|ani su ovog puta presudili na septembarskim izborima. Na{e
tri stranke su osvojile 192 od ukupno 250 mandata u Republi~koj skup-
941
{tini. Mi imamo mandat da ure|ujemo odnose u dr`avi i dru{tvu na
osnovu tog poverewa gra|ana. Na slede}im izborima gra|anima odgova-
ramo za ono {to smo uradili i gra|ani }e procewivati jesmo li bili u
pravu ili nismo, jesmo li bili uspe{ni ili nismo, jesmo li opravdali
wihova o~ekivawa ili smo ih razo~arali, dakle, nikome ne sporimo pra-
vo da nas kritikuje i nikome ne sporimo pravo da misli druga~ije.
Nikome ne sporimo pravo da se zala`e za neke druge oblike organi-
zovawa i rada na univerzitetu, ali mora kroz regularne politi~ke i dru-
{tvene procese da ta svoja prava realizuje, a ne da nam preti – e, ako ne
povu~ete zakon, mi }emo {trajkovati. Dobro, {trajkujte, pa }emo onda
otpustiti one koji {trajkuju kr{e}i tako Zakon o {trajku. Izvinite, to
nije osnov da se {trajkuje. Najava dono{ewa jednog zakona, koji uop{te
ne dira u pitawe prava iz radnog odnosa, nije uop{te osnov za {trajk.
To mo`e biti samo politi~ki {trajk i onaj ko {trajkuje, neka ra~u-
na da }e ostati bez posla na univerzitetu. Oni studenti koji ne budu svo-
je obaveze redovno obavqali, tako|e }e izgubiti status studenata i tu ne-
}e biti nikakve milosti. E, popusti}emo im ovamo, popusti}emo im ta-
mo. Ne, svako mora da se pona{a odgovorno sa svojim pravima i obaveza-
ma. Ko kr{i sopstvene obaveze, ne mo`e se pozivati na neka imaginarna
prava. Izvinite, studenti su na univerzitetu da bi studirali, da bi {to
pre stekli univerzitetsko obrazovawe, i oni nisu do{li na univerzitet
da bi sa wima manipulisalo.
Profesori su tu da obu~avaju studente, da ih u~e, da ih vaspitavaju,
profesori su tu da se bave nau~nim radom. Mi gledamo u~inak. On se sa-
gledava kroz broj predavawa, kroz kvalitet predavawa i druge nastavne
oblike, i u~inak se sagledava kroz rezultate nau~nog prava univerzite-
ta, ne po tome da li }e neko da preti mitinzima, da li }e neko organizo-
vati mitinge, {trajkove i tako daqe. To su besmislice.
Ova Vlada narodnog jedinstva ovde je spremna, i ne samo u vezi sa ovim
pitawem, nego u pogledu svih drugih pitawa, da ide hrabro, odlu~no, da se
sre|uju prilike u dru{tvu, da se jedan po jedan problem re{ava. Mi smo se
poduhvatili zaista velikih obaveza, velikih zadataka u svim sferama or-
ganizovane dru{tvene delatnosti, ali smo odlu~ni da u tome istrajemo.
Dr Markovi}: Ja bih da ka`em u stvari to isto, samo drugim re~ima.
Ovde su prisutni i postoje tragovi jedne samoupravqa~ke svesti koja se
ne mo`e pomiriti s tim da su sve koncepcije jednako pravne. Ovde su o~i-
gledno dve razli~ite koncepcije o tome kako treba da izgleda dr`avni
univerzitet, s tim {to je samo jedna od wih legitimna, samo jedna od wih
ima demokratsku legitimnost, a to je ona vladina.
Vlada je dobila mandat na parlamentarnim izborima da vlada, par-
lament je izabrao vladu da vr{i vlast. Prema tome, ne mo`e neko ko ni-
je vlast pretendovati da wegovo mi{qewe, wegova koncepcija bude jed-
nako pravna sa vladinom. Taj }e oti}i na naredne izbore, organizova}e
se, da}e novi politi~ki program, pro}i }e ukoliko dobije ve}inu u par-
lamentu, i vlada }e u skladu sa tom koncepcijom urediti materiju univer-
ziteta.
942
Dakle, samo vlada ima mandat, a vlada za sobom ima ovu dosada{wu
skup{tinsku ve}inu. Samo vlada ima mandat da utvr|uje predloge zako-
na i osporavati vladi to pravo, tvrditi da vlada ne zna kako se ure|uju
odnosi na univerzitetu, tvrditi da je vlada u tajnosti pripremila Pred-
log zakona, to uop{te nije ta~no. Pripremqen je metodologijom kojom se
priprema svaki zakon.
Resorno ministarstvo uvek utvr|uje radni tekst, a onda taj tekst ide
u Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo koji motri na ustavnost tog
zakona, da li se taj zakon uklapa u pravni sistem ili ne, a ne u oportu-
nost re{ewa. Za oportunost re{ewa odgovara resorno ministarstvo. U
stvari, kako }e vlada druga~ije ostvarivati politiku, a ona utvr|uje po-
litiku do predloga zakona. U zakonu je ta stvrdnuta politika koja vlada.
Prema tome, u ovom slu~aju, osporavawe ove koncepcije je u stvari
osporavawe koncepcije koju vlada ima, a ta koncepcija uop{te nije delo
ove vlade, to je jedna koncepcija koju zemqe sa starim univerzitetima
imaju na dr`avnom univerzitetu. Dakle, to je direktno osporavawe vla-
di prava da vr{i svoju ustavnu vlast.
Vlada izlazi sa svojim predlogom, a recidiv je starog sistema tra-
`ewe javne diskusije. Kakva javna diskusija u vezi sa predlogom zakona u
dana{we vreme? Mo`e se objaviti predlog zakona, ali javna diskusija,
~emu to? To zna~i da su svi gra|ani samoupravqa~i. Za{to su onda bira-
li parlament? Time se ekspropri{e parlamentov zakon i {ta je svrha
javne diskusije? Dakle, mislim da je, kako re~e i kolega Boji}, u pitawu
jedan lament nad samoupravqawem, odnosno nad grobom samoupravqawa,
a univerzitet je jedan od posledwih ostataka samoupravqawa. Ta `eqa da
univerzitet sam bude jedna zatvorena dru`ina, da se sami me|usobno bi-
raju nastavnici, dekan, da se sve stvari zavr{avaju u jednom u`em krugu
qudi, to je jedna demodirana `eqa koja u promewenom sistemu, u sistemu
gde parlament postoji kao zakonodavno telo, u kojem postoji parlamen-
tarizam, politi~ke stranke, izbori, ne mo`e postojati.
Drugo {to ne mo`e postojati, ne mo`e univerzitet pretendovati da
se bavi pitawima vlasti. Mo`e se Pravni fakultet ili Fakultet poli-
ti~kih nauka baviti putem nastavnih planova i putem predmeta, ali ne
mo`e dnevno politi~kim pitawima. Takvih je pitawa bilo na dnevnom
redu na mnogim fakultetima.
Ja }u samo pomenuti neka pitawa. Na primer, ta~ka dnevnog reda , na
nekim fakultetima je bila, da li novi ustav treba da donese ustavotvor-
na skup{tina ili postoje}a zakonodavna skup{tina, zatim, da li su lo-
kalni izbori bili slobodni ili ne, da li je na{e sudstvo slobodno da sa-
mostalno i nezavisno radi, da li Ustavni sud vr{i svoju funkciju, da li
je Skup{tina izabrala pravog ~oveka za sudiju Ustavnog suda. Ta pitawa
ni na koji na~in ne mogu biti na dnevnom redu bilo kog tela univerzite-
ta. Jednostavno iska~u iz nadle`nosti univerziteta i zalaze u nadle-
`nost dr`avne vlasti.
Dr Boji}: Dakle, samo da dodam, Univerzitetu u Beogradu i univer-
zitetima u Srbiji ne}e pomo}i ni{ta najavqeni kongresi neposrednih
943
samoupravqa~a, kako se ovih dana preciziraju. Univerzitetu }e pomo}i
pre svega brz, efikasan rad, brzo, efikasno studirawe, temeqan nastav-
no-nau~ni proces sa o~uvanom autonomijom. Gde ovaj zakon nije zadro, i
univerzitetu }e na kraju krajeva, ukoliko se ve}ina univerzitetskih sa-
radnika sa time ne sla`e, pomo}i ozbiqniji politi~ki programi koji }e
pro}i adekvatnu verifikaciju izborne voqe gra|ana na{e Republike
kroz neke slede}e izbore. Na~in kako se sada poku{ava dezavuisati jav-
nost, a naro~ito studenti, nije na~in kako se univerzitet treba o~uvati.
Voditeq: Va{i najve}i oponenti ovog zakona upravo dolaze iz redo-
va profesora, daleko mawe od studenata. Univerzitet se ipak u najve}oj
meri ti~e i samih studenata koji su najbrojniji na univerzitetu. [ta ovaj
zakon donosi studentima novo i boqe?
Dr [e{eq: Ja sam ve} o tome govorio. Mi nismo dovoqno bogato dru-
{tvo da mo`emo svima obezbediti neograni~eno, besplatno visoko {kol-
stvo i obrazovawe, dakle, da bude neograni~en upis na sve fakultete i da
studenti mogu besplatno da studiraju koliko god da traje wihovo obrazova-
we. Mi moramo {to racionalnije raspolagati novcem koji imamo, a to zna-
~i da taj novac moramo koncentrisati na dobre studente, studente koji re-
dovno studiraju, i oni su prioritet. Naravno, mi smo se bavili mi{qu da
radimo i na ukidawu ovih prijemnih ispita, nije to ne{to od ~ega smo de-
finitivno odustali. Nismo, jo{ nemamo mogu}nosti, jer smo se pribojava-
li da bi velika navala bila na Pravni, Ekonomski, Medicinski fakultet,
Elektrotehni~ki, dakle, na nekoliko tih fakulteta koji su najprivla~ni-
ji. Da smo odmah krenuli sa tim, zapleli bismo se kao pile u ku~inu.
Ostaje u perspektivi da tra`imo varijantu kako da to postignemo,
jer besmisleno je da sredwo{kolci pola`u maturski ispit, pa da ih od-
mah posle toga ~eka i prijemni ispit na fakultete. Za ovu godinu je to
moralo da ostane tako, vide}emo u budu}nosti da li }emo na}i neko sred-
stvo kojim }emo to promeniti. Ovog puta nismo bili u stawu. [ta studen-
ti dobijaju? Studenti dobijaju garanciju da }e besplatno studirati ako su
dobri studenti, ako redovno daju ispite. Oni koji ne uspeju u prvu godinu
da se upi{u kao studenti koji besplatno studiraju, imaju {ansu ve} drugu
godinu da upi{u besplatno. Zna~i, samo se od wih tra`i da poka`u zna-
we, vredno}u, talenat, sposobnost, da ispola`u ispite na vreme i da po-
stignu odre|enu prose~nu ocenu da bi potpuno besplatno studirali. Ako
ispola`u ispite na vreme, bez obzira na prose~nu ocenu, onda dolaze u
ovu kategoriju studenata koji se delimi~no finansiraju, finansiraju
svoje studije, ako su se upisali kao studenti koji potpuno finansiraju.
Dakle, morali smo tako da postupimo i uvek prioritet imaju vredni,
dobri, marqivi studenti, a oni koji su navikli da studiraju po sedam do
osam godina, ili }e morati sami to da plate ili da se okanu studirawa.
Ka`u da je wih jo{ Tito izbacivao. Jeste ih Tito izbacivao, ali u
vreme kada vi{e nisu imali kuda. Ako ih on izbaci sa univerziteta, ni-
su imali hleba, a sad, znate, mogu da formiraju privatne univerzitete, pa
ako prete nekima spoqa koji }e intervenisati u wihovu korist, neka ti
spoqa daju novac da se formira privatni univerzitet.
944
Evo, ja }u se li~no postarati da im se na|e {to boqa parcela u Beo-
gradu, da se na|e {to boqa lokacija, neka sazidaju privatni univerzitet
i neka konkuri{u dr`avnom univerzitetu. Ali neka nam ne prete ni sa
kim spoqa, znate, jer time ni{ta ne mogu posti}i.
Neki sada ka`u da moraju instituti da ostanu pri univerzitetu. Za-
{to moraju? Oni instituti koji su neophodni na univerzitetu, treba da
budu u sastavu fakulteta, mati~nih fakulteta, pa da budu i neposredno
u funkciji nastave, ne samo nauke. Postoje neki instituti koji nemaju
nikakve veze sa nastavom, osim {to oni koji su u wima zaposleni kao na-
u~ni radnici `ele da manipuli{u univerzitetom, jer se vi{e bave po-
litikom nego naukom. Politika treba da ide u politi~ke sfere, u poli-
ti~ke partije, i tamo da se qudi dokazuju u politi~kom smislu, ne da zlo-
upotrebqavaju, da manipuli{u univerzitetom ili bilo kojom drugom
dru{tvenom slu`bom, javnom slu`bom u politi~ke svrhe. To moramo
osloboditi politikantskog balasta, stran~arewa. To mora biti u svojoj
osnovnoj funkciji, mora biti nameweno vaspitawu, obrazovawu, nau~nom
radu, kako onaj novac koji dru{tvo ula`e ne bi bio uzaludno potro{en.
Dr Boji}: Jo{ samo kod studenata, gospodin [e{eq nije rekao da su
oni ostali u organima upravqawa univerziteta, da su ~lanovi upravnog
odbora univerziteta i upravnih odbora fakulteta, kao i nadzornih od-
bora.
Dr [e{eq: Jedna petina.
Dr Boji}: Zna~i, teren stimulisawa dobrih studenata, pored ne zlo-
upotrebqavawa prava na studije, br`eg, efikasnijeg, racionalnijeg i
jeftinijeg, kvalitetnijeg studirawa, oni su i u organima upravqawa, u
upravnim odborima i nadzornim odborima univerziteta i pojedinih fa-
kulteta.
Dr [e{eq: Ostala je funkcija studenta prodekana, studenta pro-
rektora, s tim {to su i dekan i rektor definisani kao poslovodni orga-
ni. Kao poslovodni organi odgovaraju dr`avi, onome ko ih je postavio.
Ali zato ~ak nemaju ni pravo glasa u nau~no-nastavnom ve}u.
Dr Boji}: A sprovode wegove odluke.
Voditeq: Stiglo je jako puno pitawa. O~ito da je tema interesantna
za gledaoce. Jovana Panteli} ih [apca pita: “Da li je ta~no, ukoliko se
u prvoj godini ne polo`e svi ispiti, da student prelazi na samofinan-
siraju}e i zbog ~ega?”
Dr [e{eq: Zato {to ne mo`e neko da odvaja od svoje plate, da odva-
ja sa svoje grba~e, neko ko prima 200, 500 ili 800 dinara, rade}i osam sa-
ti u fabrici, da bi neko studirao onoliko koliko mu se prohte. Dakle,
predvi|eno je da fakultet traje ~etiri godine. U izuzetnim slu~ajevima
pet godina, kao Medicinski fakultet, i to je predvi|eno za prose~ne
studente.
Dakle, to je ve} po nekim pedago{kim standardima prou~eno i pred-
vi|eno za studente prose~ne pameti, prose~ne inteligencije, ali i pro-
se~nih radnih navika. Onaj ko ne mo`e, znate, treba da ustupi mesto ono-
me ko mo`e.
945
 Voditeq: Za profesora Boji}a i profesora Markovi}a, student iz
Vaqeva: “Na ve}ini fakulteta jedan ispit ima i preko 1.000 stranica.
Kako je mogu}e da studenti polo`e u tri roka te ispite kada u proseku
ima {est do sedam ispita?”
Dr Markovi}: Prvo, tri roka su zakonska, ali je ostavqeno statutu
da predvidi i druge rokove, dakle, mo`e biti i vi{e. Januarski, junski,
septembarski su obavezni zakonski rokovi. A, sada, znate, funkcija uni-
verziteta je, kao {to rekoh, studirawe. Studenti znaju {ta zna~i studi-
rati, da ne zna~i da 1.000 stranica treba memorisati, nego zna~i da tre-
ba razumeti {tivo koje je obra|eno na 1.000 stranica.
Mislim da su se studenti izve{tili {ta je studirawe, a {ta je lek-
cija{ewe. I to nije neka ote`avaju}a okolnost {to kwiga ima 1.000
strana. Bitno je da se ta materija razume, da se ka`e svojim re~ima ili,
kako re~e gospodin [e{eq, sve je to pravqeno za prose~ne qude. Da ne
pri~am kako je bilo u vreme kada sam ja bio student. Nije se moglo zami-
sliti da se prenese ispit. Bilo je godina za godinu. Bilo je i onda kwiga
koje su imale po 1.000 stranica, ali zato postoji ocena od {est do deset.
Dr Boji}: Mislim da se taj problem mo`e prevazi}i u~ewem i radom.
Ja sam tako|e jedan od onih koji je stigao i da u~i i da se izdr`ava, i mi-
slim da sve to mo`e.
Voditeq: @ivanovi} iz Vukovara pita: “Kakav je status studenata
koji su ve} upisali fakultete, i da li }e studenti iz Republike Srpske
mo}i da se upisuju na univerzitet?
Dr [e{eq: Prvo, studenti koji su ve} upisani na Univerzitet rade
po novom zakonu. Ako su ranije ponavqali godinu, sada im se to vi{e ne-
}e ra~unati. Dakle, od sada pa nadaqe, ako ponove neku godinu, ako pono-
vo upi{u godinu, onda }e morati da mewaju status u kome studiraju. A {to
se ti~e studenata iz Republike Srpske, tu }emo tako|e da vodimo veliku
brigu i da omogu}imo na svakom fakultetu upis izvesnog broja studena-
ta, naravno, kakvi se dogovori postignu sa nadle`nim ministarstvima.
Voditeq: Upravo Maja Terzi} iz Subotice pita: “Da li }e se izbe-
glice i daqe {kolovati na teret republi~kog buyeta ili }e se tretira-
ti kao strani dr`avqani i pla}ati studije?”
Dr Boji}: Mislim da je gospodin [e{eq malo~as rekao – Vlada Repu-
blike Srbije }e voditi ra~una o trenutku u kome jesmo, vodi}e, i te kako
je vodila ra~una i do sada o materijalnom stawu tih qudi, ukupnom polo-
`aju tih qudi. Mislim da je to dogovor dve vlade o na~inu kako da se to
prevazi|e. U svakom slu~aju, ima}emo veliko razumevawe za brzo i efika-
sno studirawe studenata iz Republike Srpske na na{im univerzitetima.
Dr [e{eq: U tretmanu ne}emo praviti nikakvu razliku izme|u dr-
`avqana i studenata izbeglica. Nigde nije prilikom upisa na fakultet
odre|eno da se mora imati dr`avqanstvo. Dakle, samo moraju da ispune
ove uslove u pogledu kvaliteta, u pogledu stru~nosti, u pogledu znawa i
sposobnosti.
Voditeq: Marina Nikoli} iz Pri{tine: “[ta }e se dogoditi sa
Univerzitetom u Pri{tini?”
946
Dr [e{eq: Univerzitet u Pri{tini ostaje dr`avni univerzitet. Ni-
{ta se tu ne}e desiti. Ovo sada {to se de{ava, to je samo dogovor da se omo-
gu}i [iptarima koji ne `ele da poha|aju na{e dr`avne univerzitete da ko-
riste zgrade na{ih dr`avnih univerziteta za odre|eno vreme. Ko zna koli-
ko vreme. Dok, recimo, ne sazidaju svoje zgrade ili dok se na neki drugi na-
~in to pitawe ne re{i. Na{i univerziteti dr`e nastavu u skladu sa ovim
zakonom. Finansiraju se iz dr`avnog buyeta i moraju da po{tuju sve ono
{to zakon propisuje za dr`avne univerzitete. Ti univerziteti su otvore-
ni, naravno, i za pripadnike svih nacionalnih mawina u skladu sa zakonom.
Ako neko ne `eli da se upi{e na dr`avni univerzitet, na{e je i da
mu pripomognemo da formira privatni, neku drugu varijantu...
Dr Boji}: Ovo nije zakon o Univerzitetu u Beogradu, nego Zakon o
univerzitetu, ~iji je osniva~ Vlada Republike Srbije u celoj Srbiji.
Prema tome, i ovaj zakon, ukoliko ga Narodna skup{tina Republike Sr-
bije usvoji, va`i}e za sve univerzitete u na{oj Republici.
Voditeq: Za profesora Markovi}a: da li }e se zbog svih ovih doga-
|aja, ustupawa zgrada na privremeno kori{}ewe, smawiti broj srpskih
studenata na Univerzitetu u Pri{tini?
Dr Markovi}: Ne znam za{to bi. Pravno nema nikakvih razloga da
to bude. Mo`e biti samo psiholo{kih razloga. Ali oni nemaju opravda-
wa. Prema tome, ni{ta se tu pravno ne mewa. Niti ovim zakonom, niti
ovim sporazumom – naprotiv.
Dr Boji}: Izviwavam se potpredsedniku Markovi}u, resorno sam u
ovoj oblasti. Ministarstvo prosvete u Vladi Republike Srbije sprema
jedan poseban paket mera kako da se ne samo ti studenti zadr`e nego da
se omogu}i jedna klima, jedan ambijent za {to ve}i upis, {to ve}i ve}i
broj srpskih studenata, studenata iz Srbije na Univerzitet u Pri{tini.
Voditeq: Da li }e zbog ovog sporazuma “3+3” i novog zakona o uni-
verzitetu, srpskim studentima na Kosovu i Metohiji biti uskra}eno bi-
lo koje pravo?
Dr Boji}: Ne, apsolutno, ni srpskim, ni albanskim, ni bilo kome ko
studira po propozicijama univerziteta, po odredbama ovog zakona, pre
svega i iznad svega ukoliko kvalitetno, uspe{no i efikasno studiraju.
Voditeq: Gledalac iz Beograda: svaki radnik od po~etka odvaja za
{kolovawe svog deteta. Za{to onemogu}iti wegovom detetu studirawe
ako bi obnovio godinu na fakultetu?
Dr [e{eq: Zato {to dr`ava nema dovoqno para. I to je jedini raz-
log. Ne mo`e dr`ava da finansira studirawe i onima koji obnavqaju go-
dinu. Jednostavno, nema dovoqno. Moramo da brinemo i o svim objekti-
ma studentskog standarda, o studentskim domovima, studentskim menza-
ma, moramo da omogu}imo rad na univerzitetu, moramo da omogu}imo
plate nastavnom osobqu, pomo}nom osobqu, administrativno-tehni~kom
osobqu, a sav taj novac se od nekoga odvaja. Nekome se uzima.
Taj novac se odvaja od onih koji proizvode, koji ne{to stvaraju u
ovom dru{tvu, kroz poreze, kroz takse i tako daqe. Nema dovoqno novca
da se sve ambicije podmire i onima koji studiraju po sedam-osam godina
i onima koji studiraju redovno.
947
 Mora se praviti neka selekcija. Selekcija se pravi po kvalitetu. I
to je najboqi oblik selekcije. Postoji slobodna konkurencija i me|u
studentima. Oni koji su kvalitetni, oni koji redovno studiraju, koji re-
dovno pola`u ispite, imaju prioritet, imaju odre|enu privilegiju, to je
privilegija da besplatno studiraju. Oni koji nisu u stawu ili ne `ele,
ili gube vreme na neke druge stvari, treba da se suo~e sa ~iwenicom da
ne mogu onda besplatno da studiraju.
Voditeq: Za profesora Markovi}a: za{to se ne vr{i ve}a provera
pri izboru nastavnika i profesora na univerzitetu?
Dr Markovi}: Pa, ja ne znam na {ta se misli kada se ka`e ve}a pro-
vera. Formira se jedna komisija u koju ulaze qudi koji su iz iste nau~ne
oblasti kao i kandidati koji su konkurisali za odre|en predmet. Oni pi-
{u referat. Ve} je, eto, to dovoqna provera. Do sada je izbor vr{ilo Iz-
borno ve}e. Po ovom zakonu izbor vr{i dekan, koji istovremeno zasniva
i radni odnos. Jedna od najve}ih povika, da je to atak na autonomiju, je
upravo ova ~iwenica.
Odmah da vam ka`em kako su stvari do sada stajale. I do sada je bilo
svojevrsno licemerstvo – tobo` svi u~estvujemo u izboru nastavnika.
Ogroman broj nas, ukqu~ujem i sebe, po{to sam presedeo grdno vreme na
tim sednicama izbornih ve}a ili ve} kako su se zvala ta tela po ranijem
zakonu, sasvim normalno, qudski vek je kratak, svi studiozno prou~avaju
jednu oblast, nije pro~itao nijednu kwigu, nijedan ~lanak nastavnika ko-
ji se bira iz sasvim druge nau~ne oblasti, sasvim drugog podru~ja.
Na primer, kod nas ekonomske nauke, sociologija na mom fakultetu,
Pravnom fakultetu. Ja sam tu bio samo sastavni deo izbornog mehanizma.
Di`emo ruku iz razloga {to verujemo komisiji. E, sad }e to raditi de-
kan. Ja mislim da je to sasvim racionalno. Ali sada je te`i{te rada na
toj komisiji koja priprema referat za izbor nastavnika.
Mislim da ta komisija mora da se obrazuje uz po{tovawe odredbe za-
kona, to jest da u wu u|u samo qudi iz iste nau~ne oblasti. Dekan je tu sa-
mo ~inilac koji ~ini jedan deklarativan ~in, jedan deklarativni akt,
kao {to smo i mi radili kao izborno ve}e, osim ako se nije prethodno ob-
ra|ivalo izborno telo da bi glasalo iz nekih sasvim parastru~nih, pa-
ranau~nih razloga za jednog ili za drugog kandidata. Dekan }e jednostav-
no potvrditi mi{qewe komisije, dakle, dekan je vi{estruko vezan, slo-
boda izbora mu je ograni~ena. On najpre mora po{tovati uslove koje
utvr|uje zakon. Na primer, prose~na ocena za saradnika, zatim doktorat,
magistratura, svi oni uslovi po~ev od docenta, to jest asistenta pri-
pravnika, zakqu~no sa redovnim profesorom, i uz to referat.
Prema tome, nema dekan tu slobodu izbora. Nije tu re~ o nekom ataku
na autonomiju. [ta vi{e, ponavqam, mislim da }emo svi u{tedeti drago-
ceno vreme sede}i na izbornim telima, prozivaju}i se, u nedogled glasa-
ju}i. Svi uglavnom glasamo za, iako deluje licemerno – mnogi nisu pro~i-
tali nijedan rad kandidata, ni referat koji su referenti napisali.
Voditeq: Za gospodina Boji}a, dr Jovan Filipovi} iz Beograda: “Zbog
~ega se na Ma{inskom fakultetu u Beogradu biraju qudi ni`e kompeten-
cije, iako sam konkretno ja konkurisao, a doktorirao sam u Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama? Da li novi zakon mo`e da ispravi ovu nepravdu?”
948
Dr Boji}: Vidite, profesor Markovi} je sada veoma analiti~no go-
vorio o na~inu, odnosno izboru univerzitetskih nastavnika i saradni-
ka. Mi smo ranije imali najeklatantniji primer samoupravqa~ke ne sve-
sti nego prakse na univerzitetu. Veliko izborno ve}e se skupi i odlu~u-
je, primera radi, o kandidatu sa ginekologije, evo, govorim iz medicine,
i o tome odlu~uju i dermatolozi, i oni sa higijene, i oni sa institutskih
predmeta itd., iako kandidata ili su videli ili su ga retko videli. Ni-
{ta od wegovog nau~nog opusa, nau~nih radova.
To me vra}a u ono vreme kada su o nekoj od specijalizacija, u nekoj od
zdravstvenih ustanova, odlu~ivali i voza~i. Jedan glas zaposlenih qudi,
tih neposrednih samoupravqa~a, je mnogo zna~io da li }e radni~ki savet
doneti odluku da se ta specijalizacija izvr{i ili ne.
Sada je ovo efikasniji metod. Tro~lana komisija ili vi{e~lana ko-
misija, koju dekan oformi na fakultetu, u istom ili ve}em zvawu od zva-
wa koje se bira sa katedre, odnosno predmeta za koji se taj kandidat bi-
ra, ide, analizira svaki rad, svaki doprinos, svaku monografiju, svako
citirawe, magistarske, doktorske doprinose, nau~ne, stru~ne doprinose
i referi{e ih dekanu. Mislim da }e to biti prilika da se nekom diri-
govanom voqom ve}ine ili mawine u odgovaraju}im momentima ne blo-
kira izbor kvalitetnih i stru~nih qudi na univerzitetu.
Voditeq: Ima jako puno pitawa. Gledateqka iz Beograda: “Da li mi-
slite da }e se novim na~inom studirawa mnogi studenti opredeliti za
studirawe u inostranstvu?”
Dr [e{eq: Mislim da se prose~ni studenti, studenti prose~nog ma-
terijalnog stawa, ne}e opredeqivati za studirawe u inostranstvu. Ko
mo`e da studira u inostranstvu? Samo onaj koji je veoma, veoma bogat. A
on onda ide iz obesti da studira u inostranstvu.
Ja sam li~no ube|en da je jo{ uvek prose~ni nivo na{ih fakulteta i
na{ih univerziteta iznad prose~nog nivoa u Americi, recimo. Bio sam
u Americi na studijskom boravku jo{ 1978. godine i li~no sam se u to
uverio. Zna~i, u Americi postoji nekoliko veoma zna~ajnih, veoma ce-
wenih univerziteta, ~ije diplome otvaraju vrata svuda u svetu. A posto-
ji ~itav niz mawih univerziteta, bezna~ajnijih, gde je prose~ni nivo stu-
dirawa daleko ispod na{eg.
Mi smo imali relativno visok obrazovni nivo na univerzitetu i do
sada. Mi ga moramo zadr`ati, ali moramo izle~iti neke rak-rane koje
ugro`avaju ozbiqnost na{eg univerziteta. To su klanovski odnosi, po-
java klanovskog organizovawa me|u profesorima univerziteta, to su ko-
rupcija, koja sve vi{e uzima maha, i nepotizam.
Upravo ovakav na~in organizovawa i upravqawa fakultetima i uni-
verzitetom omogu}ava nam da imamo jedan efikasan mehanizam za borbu
protiv klanovskog pona{awa, protiv korupcije i protiv nepotizma.
Imamo dekana, imamo rektora, kao poslovodnog organa, i on snosi odgo-
vornost pred osniva~em ukoliko su takve pojave prisutne na wegovom
fakultetu ili univerzitetu. Do sada nismo imali na~ina da interveni-
{emo u tome. Kako da interveni{emo? Imali smo potpuno samoupra-
vqawe i samoupravne odnose.
949
 Kroz to samoupravqawe mogli su se prote`irati najnegativniji ob-
lici dru{tvenog pona{awa. Sada imamo polugu kojom }emo suzbijati ko-
rupciju, kojom }emo suzbijati nepotizam. Ne}e dekan da se usudi da dozvo-
li da se na jednom fakultetu bira sin ve} prisutnog profesora, ili }er-
ka, ili zetovi, {ta ja znam {ta }e se ve} de{avati na pojedinim fakulte-
tima. Taj nepotizam je zaista uzeo maha, pogotovu na nekim fakultetima.
Sada }e dekan da vodi ra~una da zadovoqi sve kriterijume. Mora da
spre~i sve ono {to su asocijalne, negativne pojave, {to su kriminogene
pojave i da se u skladu sa tim pona{a. Ina~e, on snosi odgovornost i sno-
si posledice ako blagovremeno ne reagujemo.
Voditeq: Gledateqka iz Brusa: “Na Oksfordu i Kembriyu student,
kada pla}a, plati sme{taj, hranu i {kolovawe, a kod nas samo prisustvo
na nastavi. Kako to obja{wavate?”
Dr [e{eq: Mislim da je to pojednostavqeno tuma~ewe. Znate, kada
studira student na Kembriyu, pla}a sve. A kod nas nijedan student ne pla-
}a sve. Mi nikada nismo imali potpuno ekonomsku cenu niti }emo ima-
ti, bez obzira na ovakvu zakonsku formulaciju. Kod nas, kada se pla}a,
pla}a se delimi~no, a postoji jedna kategorija studenata koja uop{te ne
pla}a studirawe.
Dr Boji}: Uzmite samo koliko ko{ta studenta sme{taj i ishrana u ob-
jektima studentskog standarda, recimo, ovde na Univerzitetu u Beogradu.
Mislim da tu nema ni Oksforda ni Kembriya, a nema nijedne paralele
koja mo`e odslikati koliko je to bedno, veoma bedno i malo u~e{}e.
Potrebno je malo participirawe jednom kvalitetnom sme{taju,
komforu i uslovima da studira. Nije to ne{to {to je odvojeno od univer-
ziteta. Naprotiv, to je ne{to pri univerzitetu, jer da bi bio efikasan i
uspe{an student, da bi mogao da omogu}i boqi, br`i, privredni i
dru{tveni razvoj zemqe, on mora da ima ambijent, uslove gde da u~i. To
ova dr`ava odvaja znatno vi{e i znatno boqe nego drugi.
Dr [e{eq: Ostaje obaveza Vlade da jo{ vi{e izdvaja i za pro{ire-
we kapaciteta u studentskim domovima i poboq{awe `ivotnog standar-
da studenata, kvaliteta ishrane u menzama.
Dr Boji}: I zdravstvene za{tite.
Dr [e{eq: Zdravstvene za{tite, ali opet tu moramo da vodimo se-
lekciju. Prioritet u studentskim domovima treba da imaju dobri studen-
ti, studenti koji redovno studiraju. Znate, ne mo`emo dozvoliti da se u
studentske domove useqavaju studenti koji tamo `ive po 10-15 godina.
Nekada smo imali takvu praksu. Nekad je to bilo uobi~ajeno stawe.
Dr Boji}: Redukcija sredstava nas je limitirala na jednu jedinu op-
ciju – da stimuli{emo najuspe{nije.
Voditeq: Gospodine Markovi}u, pitawe: kakva je perspektiva insti-
tuta koji se bave istra`ivawima iz oblasti nauke, koje nemaju primenu u
privredi?
Dr Markovi}: Pa, dobro, to je pitawe iz drugog podru~ja. Instituti
su van fakulteta i spadaju pod ingerenciju drugog ministarstva. Ja nisam
mnogo kompetentan za to podru~je, ali tu postoji mati~ni zakon, tu po-
stoji uhodan re`im finansirawa.
950
Nau~no-istra`iva~ka delatnost je delatnost koja je u istoj ravni
kao i obrazovna delatnost. Finansira se drugim izvorima i mislim da
su istra`ivawa koja nisu neposredno primewiva od i te kakvog intere-
sa u tim fundamentalnim naukama, i za prosvetu, i za tu primewenu nau-
ku. Dru{tvo preko odre|ene politike, koju vodi Ministarstvo za nauku
i tehnologiju, ima interesa da ih finansira i to ~ini preko odgovaraju-
}ih projekata pomo}u kojih takvi instituti obezbe|uju egzistenciju. A
da imaju perspektivu, to svi znamo koji se bavimo naukom. Nije nauka sa-
mo ono {to se mo`e neposredno primeniti.
Dr [e{eq: Jedna napomena samo ovde. Ministarstvo nauke }e fi-
nansirati fundamentalna istra`ivawa na osnovu javnog konkursa. Taj
javni konkurs se raspisuje svake godine i biraju se projekti za koje stru~-
ni timovi procene da su od najve}eg zna~aja za Srbiju, za razvoj nauke i
to projekti iz oblasti fundamentalnih nau~nih disciplina, dakle, oni
koji nisu primewivi u neposrednoj praksi, bi}e finansirani u skladu sa
zna~ajem koji im se pridaje.
Dr Boji}: Kad smo kod instituta, to je tema koja je dugo zaokupqala
pa`wu – da li ih izdvojiti iz sastava univerziteta ili ne. Treba re}i da
je jedino diploma rezultat uspe{nosti svakog ~oveka i svakog pojedinca.
Naravno, o tome }e odlu~ivati Ministarstvo za nauku i tehnologiju, vo-
di}e ra~una o wihovom doprinosu i opstanku, a oni }e kao svaka nauka
tra`iti odgovaraju}e anastomoze ili, kako se to ka`e, spojene sudove sa
obrazovnim procesom, sa univerzitetom, jer su oni i komplementarni.
Verovatno }e biti mesta i osnove za wihovu saradwu.
Voditeq: [ta novi zakon podrazumeva pod terminom sufinansira-
ju}i student i kako se sti~e status takvog studenta?
Dr Boji}: Sufinansiraju}i student je student koji participira u
tro{kovima svoga studirawa. Mi smo ~ak odredbama ovoga zakona rekli
da ovaj zakon sadr`i jednu, da tako ka`em, stimulativnu dozu za te stu-
dente. Ukoliko taj student iska`e uspeh na studijama sa prose~nom oce-
nom, mislim da smo rekli oko 8, on prelazi u sistem nepla}enog studira-
wa, odnosno dr`ava nagra|uje wegov doprinos, wegov uspeh i prevodi ga
u re`im redovnog studirawa. Ukoliko taj uslov ne ispuni, on nastavqa
svoje regularne studije daqom participacijom nov~anih sredstava u tro-
{kovima svoga studirawa.
Voditeq: Dobro, mi smo polako probili termin koji je predvi|en za
ovakvu emisiju, pa polako privodimo emisiju kraju. “S obzirom na to da
svi gra|ani finansiraju programe na fakultetu, zbog ~ega rektori ima-
ju velika ovla{}ewa?”
Dr Markovi}: Ne bih ja rekao da imaju velika ovla{}ewa. Sad su
ovla{}ewa organa univerziteta, odnosno fakulteta sasvim jasno dimen-
zionirana. Za rektora, analogan organ na fakultetu je dekan, re~eno je
da je poslovni organ, da ima ovla{}ewa kao direktor preduze}a.
Mislim da ni{ta nije zazorno niti poni`avaju}e za univerzitet
{to se ta funkcija upodobqava sa direktorom preduze}a. Pa nije predu-
ze}e neki ni`i oblik. Ja sam danas to rekao na konferenciji za {tampu,
951
a i sada to moram da ponovim – univerzitetski qudi sami sebi stavqaju
oreol sveca, jedan sveta~ki nimbus oko glave, tako {to svoju delatnost
progla{avaju svetom, neprikosnovenom, najvi{om. To je delatnost kao i
svaka druga koja zahteva odre|enu investiciju u radu, energiji, u daru, i
ni{ta vi{e od toga.
[to se ti~e rektora, rekoh da je on poslovni organ. Upravni organ je
organ upravqawa i nadzorni odbor je organ koji vr{i nadzor nad pravil-
no{}u, zakonito{}u rada. Prema tome, sve dimenzije te globalne funk-
cije upravqawa su podeqene izme|u ta tri organa, tako da ne {tr~i me-
|u wima rektor po nekim posebnim ovla{}ewima. On vr{i jednu dimen-
ziju upravqa~ke funkcije.
Voditeq: Upravo mi iz re`ije javqaju da je termin na{e ve~era{we
emisije zbog velikog interesovawa produ`en i traja}e do dvadeset i tri
~asa. Sti`u pitawa. Nikola Jovanovi} iz Beograda postavqa pitawe:
“Objasnite odnos izme|u smawewa ispitnih rokova i pove}awa ispita za
uslov za upis u narednu godinu?”
Dr [e{eq: Pa, nije smawen broj ispitnih rokova, odre|en je mini-
mum ispitnih rokova. Ostavqena je sloboda fakultetima. Prakti~no je
neograni~en broj ispitnih rokova, koliko svaki od wih smatra za po-
trebno. I tu postoji izvesna autonomija, zna~ajna autonomija.
Voditeq: Pitawe za sve prisutne postavqa Mirjana Pavlovi}, pro-
pali student iz [vedske, tako se potpisala: “Da li je mogu}e spre~iti
pojedine profesore da napla}uju ispite?”
Dr Boji}: Mogu}e je, sigurno je mogu}e, i Vlada Republike Srbije, ne
samo kada je u pitawu univerzitet, ne kada su u pitawu samo javne slu`be,
ne kad su u pitawu i ostali ~inioci, kako je to malo~as i potpredsednik
[e{eq rekao, u~ini}e sve da zavede red, da zavede disciplinu i da zavede
odgovornost.
Mislim da ni univerzitet, kao i svaka druga sredina, nije imun na te
devijantne pojave u na{em dru{tvu. Mislim da }emo skidawem raznora-
znih balasta, svojevrsnih blokada, boqim uvidom, ve}om odgovorno{}u,
kako ovaj novi zakon predvi|a, ali pre svega na{om autodisciplinom,
uspeti da se te pojave iskorene, a one su u nekim slu~ajevima i prirodni
pratilac dru{tva u trenutku u kojem se ono nalazi.
Voditeq: Upravo je sada stiglo najvi{e pitawa studenata. Evo, sada
se nadovezuje na ovo pitawe studentkiwe iz Beograda: “Kako spre~iti
profesore da prepisuju ocene iz indeksa?” Pitawe gledaoca iz Kragujev-
ca: “Kako spre~iti pojedine profesore da omalova`avaju i ucewuju stu-
dente da bi im dali prolaznu ocenu?”
Dr Boji}: Prijavqivati dekanu, prijavqivati ve}u, prijavqivati rek-
toru, prijavqivati Ministarstvu prosvete, ne stideti se, imati hrabrosti
i potpisati se. Mo`emo razgovarati samo adresirano, nikako anonimno.
Dr [e{eq: Jo{ jedna napomena u vezi sa ovim – svaki student koji
nije zadovoqan ocenom postignutom na ispitu mo`e da tra`i formira-
we komisije i dekan je du`an u roku od 24 sata da formira komisiju pred
kojom }e da pola`e taj student.
952
Dr Markovi}: Postoje dva organa, kao {to smo rekli, jedan interni,
to je nadzorni odbor, kome se mo`e obratiti takav student, i drugi spoq-
ni, koji vr{i upravni nadzor, to je Ministarstvo prosvete preko svojih
inspekcijskih organa.
Voditeq: Za{to se i kod nas kao na Zapadu ne vrednuje rad profeso-
ra uz pomo} anketnih listi}a?
Dr Boji}: Ima vi{e razloga da se vrednovawe nau~nog rada u svim
segmentima, pa i na univerzitetu i nau~nim institutima, proveri, odno-
sno vrednuje posebnim mehanizmima, a posebni mehanizam je, zna~i, naj-
stro`i kriterijum {ta je i koliko objavio i {ta je to stvarni nau~ni
doprinos. Ja mislim da ima i niz stvari koje }e se na univerzitetu po-
kretati. Mislim da je to budu}e vreme o ~emu }emo povesti ra~una.
Voditeq: Gledalac iz Kru{evca: “[ta }e biti ako se student razbo-
li, pa ne mo`e da iza|e na ispit?”
Dr Boji}: Logi~no je da je pitawe upu}eno meni. Bolest je bolest i
to }e se u svakom slu~aju procewivati. Sa vaqanom medicinskom doku-
mentacijom ovakvi slu~ajevi }e mirovati.
Voditeq: Krsti}, student medicine iz Beograda pita: “[ta se de{a-
va ukoliko student izgubi godinu iz zdravstvenih razloga? Da li to pod-
razumeva samofinansirawe slede}e godine, pogotovu ako se uzme u obzir
broj rokova?”
Dr [e{eq: U tom slu~aju treba nadle`ni organ na fakultetu, a to
je pre svega dekan, da ceni takve slu~ajeve.
Dr Boji}: Va`na je zdravstvena dokumentacija i ukoliko je opravda-
no odsutan ili je stvarno bio bolestan, wemu }e se vratiti onaj status.
Dr Markovi}: To isto va`i i za vojnu obavezu, poro|aje itd., za to
vreme studentu miruju prava, ne smatra se da je izgubio godinu.
Voditeq: “Da li }e profesori snositi sankcije ako prohodnost stu-
denata ne bude iznad 60%? Da li to podrazumeva novi zakon?”. Pitawe
postavqa Bo`ana Kne`evi} iz Beograda.
Dr [e{eq: To ne podrazumeva novi zakon, to bi bila besmislena
stvar. Znate, profesori nemaju zadatu prohodnost na ispitima. Na pro-
fesoru je da odlu~i da li kvantum znawa koji student poka`e zaslu`uje
prelaznu ocenu ili ne, i koju prelaznu ocenu zaslu`uje. I ne smemo te-
retiti profesore da upisuju pozitivne ocene u indeks ako ne postoji
adekvatno zvawe.
Voditeq: Mislim da je na ovo pitawe koje je postavio Stanko Dimi-
trijevi} ve} odgovoreno: “Da li zakon predvi|a za{titu studenata od sa-
movoqe profesora?”
Dr Boji}: Propisuju i druga akta, a ovaj zakon je jasno definisao {ta
su prava studenata i {ta su prava univerzitetskih nastavnika. Me|utim,
ukoliko se takve ekcesne ili pojedina~ne stvari de{avaju...
Dr Markovi}: Jedan oblik iskqu~ivawa samovoqe je objektivizova-
we nastave i iskqu~ivawe mogu}nosti politi~kog delovawa, zatim, vr-
953
bovawe studenata od strane nastavnika za odre|ena politi~ka uverewa,
odnosno za pridobijawe za ~lanstvo za odre|ene politi~ke stranke i
uop{te ukqu~ivawe politike u nastavu.
Sve su to oblici, samo sada primereni ovom vremenu – pluralisti~-
kom, samovoqe nastavnika. Ukoliko nastavnik politi~ke sadr`aje, po-
liti~ko {tivo, dnevnu politiku unosi na predavawa, takav nastavnik
o~igledno ne vr{i funkciju nastavnika. On je jedan strana~ki poslenik,
on je u funkciji jedne ideje i takav oblik je isto samovoqa kao i oni dru-
gi primeri koji se navode u ovim pitawima, kao {to je korupcija, mal-
tretirawe studenata.
Voditeq: Studenti iz Beograda pitaju: kolika }e biti {kolarina i
kako }e je pla}ati oni ~iji roditeqi imaju niska primawa?
Dr Boji}: [kolarinu, odnosno visinu {kolarine odre|iva}e Mini-
starstvo prosvete. Mislim da }emo u~initi takav napor da wena visina
ne bude tolika da mo`e da dovede do iscrpqivawa obi~nog gra|anina. U
takvim okolnostima vodi}emo ra~una da pomognemo materijalnu boqku
koja je dosta iscrpquju}a za pojedine roditeqe.
Dr [e{eq: Za one koji su najlo{ijeg materijalnog stawa tu postoji
veliki podstrek: ako prvu godinu student da sa visokom prose~nom oce-
nom, onda prelazi na besplatno studirawe i u`iva sve beneficije.
Voditeq: Spirkovska iz Makedonije: “[kolarina za strane studen-
te sada je 1.000 dolara. Da li }e se pove}avati?”
Dr Boji}: Rekli smo da }e Ministarstvo prosvete utvrditi visinu
iznosa.
Voditeq: Koji je boqi fakultet, dr`avni ili privatni?
Dr Boji}: Vidite, sad smo rekli da je ovaj zakon o univerzitetu pred-
video mogu}nost da je vlada osniva~, ona ima pravo vlasni{tva, ona daje
saglasnost. Mogu se osnivati i privatni univerziteti i dr`ava }e sigur-
no dati saglasnost na wihove programe.
Konkurencija programa, kao {to je to i na izborima, konkurencija
politi~kog programa donosi kvalitet. Mislim da }emo novim zakonom o
univerzitetu i merama koje }e Vlada Republike Srbije doneti, kada su u
pitawu na{i univerziteti, u~initi sve da oni budu efikasni i da mogu
izdr`ati konkurenciju privatnih. Neka to bude onaj koji ima boqi pro-
gram, boqe i efikasnije studirawe. Opet }e biti u na{oj Republici i
doprinositi op{tem dobru na{e zemqe.
Dr Markovi}: Tek kada budu o`iveli na ovom na{em tlu privatni
fakulteti, tek }e se onda videti koliko su re{ewa koja predla`e ovaj za-
kon za dr`avni univerzitet i dr`avne fakultete logi~na i prirodna.
Jer niko ne}e smatrati da je atak na autonomiju {to privatnik, privat-
ni osniva~, odre|uje ko }e biti rektor, ko }e biti dekan. I sad, kad to ra-
di dr`ava, to se smatra kao uzurpacija.
Pa, dr`ava postupa isto kao i privatnik. Prema tome, kada bude kon-
kurencija privatnih univerziteta, mislim da }e mnoge ideje le}i, da }e
se logika tih ideja razumeti. Primedbe koje se stavqaju posledica su mo-
nopolskog polo`aja dr`avnog univerziteta, sa ~ime smo se svi slo`ili,
954
iz onog samoupravqa~kog vremena, kad je to bio univerzitet koji nije
imao konkurenciju, kada su sredstva rada bila dru{tvena. Samim tim
{to se radilo dru{tvenim sredstvima, dobijao se status samoupravqa~a
koji je ukqu~ivao sve – po~ev od utvr|ivawa pravilnika o li~nim doho-
cima, pa do izbora nastavnika.
Voditeq: Evo pitawa za kraj za sve prisutne: da li }ete ono o ~emu
ste ve~eras pri~ali sprovesti u delo?
Dr [e{eq: Ube|en sam da }emo sprovesti u delo. Prvo, na{e stran-
ke su i u predizbornoj kampawi na tome insistirale. Ovo do ~ega smo sa-
da do{li, predstavqa gotovo ono {to je zajedni~ko u na{im programima
o pitawu univerzitetskog obrazovawa.
Najva`nije je da smo ube|eni u ispravnost ovog zakonskog projekta,
da su poslanici koji podr`avaju Vladu narodnog jedinstva u Narodnoj
skup{tini tako|e ube|eni u ispravnost. U Skup{tini }e se voditi ras-
prava, argumentovana rasprava, o~ekujemo izuzetno argumentovanu ras-
pravu. Naravno, svi imaju mogu}nosti da podnesu amandmane, o~ekujemo
da }e neko ponuditi i neka pojedina~na re{ewa koja }e predstavqati
kvalitetan doprinos ovome zakonu, a ube|en sam da }emo ovaj zakon pri-
meniti u praksi i da }emo imati podr{ku svih gra|ana Srbije koji zre-
lo razmi{qaju o ovim pitawima, koji su svesni situacije u kojoj se dru-
{tvo nalazi i koji su svesni da moramo insistirati na kvalitetu, da mo-
ramo suzbijati manipulaciju univerzitetom, manipulaciju studentima.
Mislim da }e nas najvi{e podr`ati studenti i wihovi roditeqi, jer
wihov je ciq da {to pre zavr{e fakultet, da {to pre steknu diplomu, a ne
neko da ih zamajava na univerzitetu i da ih koristi za neke druge potrebe,
o kojima oni nisu ni razmi{qali kad su dolazili na univerzitet.
Dr Markovi}: I ja mislim da, ~isto apstraktno uzev, je ovo jedan od
zakona u koji su ugra|ene, odnosno u kome su razra|ene veoma logi~ne, ja-
sne, prirodne ideje koje su u skladu sa prirodom stvari. Niko ne mo`e
osporiti centralnu ideju na kojoj se zasniva zakon, a to je sloboda nauke
i katedre, sloboda nauke i nastave, potpuna sloboda, a upravqawe izve-
deno u zavisnosti od toga ko je vlasnik i ko finansira tu delatnost.
Isto tako, niko ne mo`e osporavati i ideju da se ozdravi re`im stu-
dija, da na studije treba da idu oni koji su sa visokim radnim sposobno-
stima i oni koji su, da tako ka`em, visokog dara. Visoke studije ne treba
da budu redovni oblik studija. Posle sredweg obrazovawa ide se na viso-
ke studije, odnosno na univerzitet. Ko god `eli da studira i ima sred-
stva, mo`e da studira tom koli~inom sredstava, a onaj ko `eli da kori-
sti tu privilegiju da se finansira iz buyeta, on mora da bude na visini
te dr`avne beneficije, ne sme gubiti godinu. Kao {to radnik ne sme iz-
ostajati sa posla, ne sme ne raditi, tako i student mora svoje studentske
obaveze uredno da ispuwava.
Prema tome, ovim zakonom sve je stavqeno na svoje mesto. Jedino mi-
slim da mi sami nismo na svom mestu. Mi jo{ uvek ne mo`emo nekih stvari,
nekih uspomena iz pro{losti da se oslobodimo i mislim da }e glavna opo-
zicija i glavni balast u ostvarivawu ovog zakona biti upravo pro{lost.
955
 Voditeq: Pre nego {to vama, gospodine Boji}u, dam re~, Toma Ban-
di} iz Novog Sada vam ~estita na ovom potezu i ka`e da se najzad studen-
tima omogu}ava {kolovawe kakvo zaslu`uju. Izvolite, gospodine Boji}u.
Dr Boji}: Vidite, mislim da ovde nije u pitawu trenirawe strogo}e
Vlade Republike Srbije prema Zakonu o univerzitetu. Vlada Republike
Srbije je za ovih mesec i po-dva dana svoga rada zaokupqena nizom pro-
blema, ali je ona ~vrsta u svom ube|ewu i uverewu da ne samo univerzitet
nego i niz drugih oblasti treba provetriti, to jest u~initi ih efikasni-
jim, racionalnijim a time i kvalitetnijim. Mi smo svesni u kojim uslo-
vima delujemo i `ivimo i imamo kondicije i snage da ponudimo vaqana
i kvalitetna re{ewa, jer smo se odva`no prihvatili posla ulaskom u
Vladu narodnog jedinstva i nemamo nameru da zastajemo u bilo kojoj obla-
sti.
Ovde je jasno definisano upravqawe univerzitetom koje je metamor-
foziralo u samoupravqawu. Samoupravqawe ostaje iza nas. Nikada ne
bih dozvolio da se univerzitetu ukine obrazovna, odnosno nau~na auto-
nomija, ali treba da se zna ko je wegov osniva~, ko je vlasnik, kakva je kon-
trola nad wegovim radom. Ovo je prvi put da smo jednim celovitim, ko-
herentnim zakonom uredili ovu materiju, zakonom koji je boqi od svih
ostalih predloga zakona. Po{li smo od toga da nam na univerzitetu ne
treba blokada, nego deblokada, da nam na univerzitetu ne trebaju gloma-
zni saveti i skup{tine.
Na`alost, moramo ista}i da je taj savet Univerziteta u Beogradu
funkcionisao kao skup{tina i dok smo boqke parlamentarne demokra-
tije prele`ali, jedino {to je za~u|uju}e, s obzirom na intelektualni sa-
stav ~lanova Saveta univerziteta, to je da smo tu ostali na po~etku one
u{an~ene rovovske borbe iz devedesete godine koja je proizvod tog samo-
upravqa~kog perioda.
Mislim da upravni odbori, koje }e imenovati Vlada Republike Sr-
bije, ne}e imati neprirodna re{ewa van univerziteta, nego velikim de-
lom univerzitetske nastavnike i studente sa univerziteta. Wihovi
predstavnici bi}e neka vrsta menayera, neka vrsta spoja sa Vladom Repu-
blike Srbije u obezbe|ivawu materijalnog ambijenta da nam univerzite-
ti funkcioni{u i da ovaj zakon donese dosta dobrog univerzitetu.
Dr [e{eq: Jo{ jedna napomena – `uta {tampa se prosto nadme}e ko
}e vi{e spekulacija da lansira povodom ovog zakona i mislim da je va-
`no da se ka`e da je Vlada narodnog jedinstva potpuno jednoglasno usvo-
jila Predlog zakona i s wim izlazi na sednicu Narodne skup{tine. Ve-
liki je rad u ovo ulo`en, u nekoliko faza se na ovome radilo, mislim da
su tri verzije bile i na kraju je rezultat jednoglasno usvojen. Kompletna
Vlada jednodu{no stoji iza tog zakona i izlazi sa wim na sednicu Narod-
ne skup{tine.
Voditeq: Vi ste imali, gospodine Markovi}u, tako|e ne{to da ka-
`ete.
Dr Markovi}: Nijedan glas nije bio protiv na sednici Vlade. Drugo,
mora se shvatiti i na{a realnost. Zakon radi Ministarstvo, ono je no-
956
silac tog posla, ali na{a vlada funkcioni{e po mehanizmu koalicio-
ne vlade, pa se svaki zakon mora i politi~ki usaglasiti, pa, prema tome,
prolazi kroz ta dva oblika usagla{avawa. Mora se o toj realnosti vodi-
ti ra~una i vrlo respektovati ~iwenica da je jedan predlog zakona Vla-
da utvrdila po{to je dobio apsolutnu stru~nu, normativnu, a i politi~-
ku podr{ku u Vladi. To je bio slu~aj sa ovim predlogom zakona.
Dr [e{eq: Sve tri politi~ke partije su prihvatile ovakav kon-
cept zakona i za wega se zala`u.
Voditeq: Ja vam se zahvaqujem {to ste ve~eras bili gosti Radio Te-
levizije Srbije.
Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija “Otvoreni studio”, u kojoj
su nam gosti bili potpredsednici Vlade prof. dr Milovan Boji}, prof.
dr Ratko Markovi} i dr Vojislav [e{eq. Tema je bila “Univerzitet i
novi zakon o univerzitetu”.
Hvala vam na pa`wi i laka vam no}.
XLV
SVI JUNACI NIKOM PONIKO[E
BK Televizija, 20. maj 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e, ja sam Awa Rankovi}. Kolega Slobodan Orli}
je ve~eras slu`beno odsutan. Tema emisije “Tet-a-tet” je Predlog novog
zakona o univerzitetu. Moj gost predstavnik Republi~ke vlade je pot-
predsednik dr Vojislav [e{eq, a kao predstavnik Beogradskog univer-
ziteta nije do{ao niko. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: @ao mi je {to }ete ve~eras umesto sa nekim od profesora
univerziteta morati da razgovarate sa mnom Mi smo ju~e i danas pozva-
li preko 30 profesora, dekana, pozvali smo ~ak i rektora. Jedni su re-
kli da nemaju vremena, drugi su rekli da idu na neki put, neki su rekli
otvoreno da ne `ele da razgovaraju sa vama o univerzitetu, za{to?
Dr [e{eq: Ja sam mnogo `eleo ovu emisiju. Ovo pokazuje da su ~la-
novi Vlade Srbije spremni na dijalog, da su spremni na dijalog sa svima
onima koji rade na univerzitetu, koji su glavni oponenti Predloga zako-
na, a oni be`e od dijaloga. Videli ste da su mnogi od wih posledwih da-
na davali razne bombasti~ne izjave u javnosti – te zakon je ovakav, te za-
kon je onakav, trebalo je to raditi zajedno sa univerzitetom. A {ta bi
to oni ponudili, da smo razgovarali ranije? Ni sad nije kasno da razgo-
varamo. Da vidimo koji su to wihovi argumenti. Oni nemaju argumenata.
Voditeq: Vi ste spremni da sednete sa predstavnicima univerzite-
ta i da razgovarate o novom zakonu, to je jedna od osnovnih stvari koju
oni tra`e?
Dr [e{eq: Ja sam uvek spreman. Moje kolege u Vladi su spremne.
Moje kolege, sve tri politi~ke partije iz koalicione Vlade narodnog je-
957
dinstva. Mi nemamo {ta da krijemo pred javno{}u. Na{a argumentacija
je toliko ~vrsta da smo sigurni da bi ona odolela i najte`im verbalnim
napadima. Na{a argumentacija ne mo`e da se napada ozbiqnim argumen-
tima, ne mo`e da se napada nau~nim argumentima, akademskim argumenti-
ma, i oni je napadaju iskqu~ivo politi~kim argumentima.
Voditeq: Hajde da krenemo od po~etka. Za{to se Vlada u ovako
ozbiqnom, politi~ki napetom trenutku bavi Predlogom zakona o uni-
verzitetu?
Dr [e{eq: Svaki nam je trenutak napet od uvo|ewa demokratije u
Srbiji, od 1990. godine.
Voditeq: Znam, ali trenutno imamo Kosovo, imamo i Saveznu vladu,
za{to sad i univerzitet?
Dr [e{eq: Mislim da u pogledu pitawa Zakona o univerzitetu ne-
ma nikakve napetosti. Jedna grupa qudi koja je navikla da ima neki pri-
vilegovan polo`aj, koja je navikla da manipuli{e studentima u politi~-
ke svrhe, ose}a se pogo|enom i ta grupa qudi nema sna`no upori{te na
univerzitetu. To je ~iwenica. Oni su sada zapla{eni usnimavawem wiho-
vih neakademskih pozicija na univerzitetu i oni poku{avaju politi~-
kim sredstvima da spre~e dono{ewe tog zakona. Ali kakvim politi~kim
sredstvima – pretwama, ucenama. Oni nama da prete {trajkom, sme{no.
Ko bude {trajkovao protivno zakonskim propisima, po Zakonu o {traj-
ku, osta}e bez radnog mesta.
Voditeq: Da, a {ta ako krenu da {trajkuju studenti?
Dr [e{eq: Prvo, studenti ne}e {trajkovati. Ako se na|e par stoti-
na ili nekoliko hiqada onih koji se povedu za ovakvim profesorima, oni
}e izgubiti {kolsku godinu. Sami neka se zapitaju koji je smisao, koja je
svrha – da li su do{li na univerzitet da studiraju, da {to pre steknu uni-
verzitetsku diplomu, da na osnovu te diplome potra`e odgovaraju}i po-
sao u Srbiji, ili su do{li da budu sredstvo manipulisawa jedne grupice
profesora sa politi~kim, rekao bih, sa politikanskim ambicijama.
Voditeq: [ta je sporno u sada{wem Zakonu o univerzitetu?
Dr [e{eq: Ni{ta nema sporno.
Voditeq: Pa, zbog ~ega ga mewate.
Dr [e{eq: Zato {to je krajwe vreme da ukinemo samoupravqawe na
univerzitetu. Ono je ukinuto u svim sferama dru{tvenog `ivota, zadr-
`alo se samo na univerzitetu. Samoupravna ideologija, samoupravna
praksa, to je ono {to ko~i razvoj univerziteta. Univerzitetom treba da
upravqa vlast. Dr`avnim univerzitetom da upravqa dr`ava. Dr`ava
upravqa preko organa izvr{ne vlasti. To je vlada. Privatnim univerzi-
tetom tako|e upravqaju vlasnici: pojedinac ili akcionarsko dru{tvo,
zavisno na koji je na~in konstituisan univerzitet. Kad je re~ o upravqa-
wu, stvari su do kraja jasne. S druge strane, mi afirmi{emo autonomiju
univerziteta. [ta zna~i autonomija univerziteta? Autonomija nastav-
nog procesa vaspitawa i obrazovawa i autonomija nau~nog rada, nau~nog
stvarala{tva. Nama nije ni na kraj pameti da se u to me{amo, niti }emo
mi propisivati recepte kako }e profesori da dr`e svoja predavawa, ni-
958
ti }emo mi propisivati nastavni plan i program, niti }emo mi zadavati
rezultate nau~nih istra`ivawa bilo kom univerzitetskom profesoru.
Voditeq: Da, ali svi predstavnici, ne samo Univerziteta u Beogra-
du nego univerziteta uop{te, tvrde da }e novim zakonom da se izgubi au-
tonomija univerziteta?
Dr [e{eq: Gde su im ti argumenti, koja autonomija?
Voditeq: Vi }ete birati dekane, vi }ete birati rektora, zna~i, dr-
`ava }e upravqati univerzitetom.
Dr [e{eq: Dr`ava i mora da upravqa, ko }e da upravqa? Kako }e
univerzitet sam sa sobom upravqati u tom smislu? Da li je univerzitet
vlasnik – samog sebe? Ko je vlasnik univerziteta? Ko je osniva~ univer-
ziteta? Ko finansira univerzitet i kako je to re{eno u drugim civili-
zovanim dr`avama. Svuda u svetu vlasnik upravqa univerzitetom. Dr-
`avnim univerzitetom upravqa dr`ava preko vlade kao najvi{eg orga-
na izvr{ne vlasti, a privatnim univerzitetima upravqaju wihovi vla-
snici, neposredno ili na neki drugi na~in, kako oni odlu~e.
Voditeq: Da, ali novim zakonom dekani fekulteta dobijaju direk-
torske prerogative. Zamislimo situaciju da dekan koga vlada izbere ni-
je zadovoqan nekim redovnim profesorom koji se bavi tim poslom ve}
30 godina. Zna~i, on ga otpustiti.
Dr [e{eq: Ne mo`e da ga otpusti.
Voditeq: To ve} podse}a na preduze}e.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Redovni profesori su u stalnom radnom
odnosu i wima niko ne mo`e uskratiti radni odnos, osim po disciplin-
skom postupku, ako naprave disciplinski prekr{aj koji dovodi u pitawe
wihov ostanak u radnom odnosu. Dakle, to nije prepu{teno samovoqi de-
kana, kao {to ni samovoqi direktora mnoge stvari nisu prepu{tene. Re-
dovni profesori imaju stalni status na univerzitetu. Oni vi{e ne pod-
le`u reizboru. Oni su do kraja radnog veka, odnosno do penzionisawa na
tom mestu na kome su, osim u slu~aju da ga sami napuste. E, sada, ako se re-
dovni profesor ogre{i o zakon, onda se mo`e voditi disciplinski po-
stupak i ishod disciplinskog postupka ne mora uvek da bude otkaz iz rad-
nog odnosa, a mo`e da bude.
Jedan od elemenata re{ewa radne discipline na univerzitetu je ma-
nipulisawe studentima u politi~ke svrhe, pretvarawe univerziteta u
politi~ku stranku. Dakle, kome je do mitingovawa, kome je do politike,
neka se ukqu~i u ve} postoje}e politi~ke partije, ili neka formira ne-
ke nove politi~ke partije pa neka ide na izbore. Neka kao gra|anin u~e-
stvuje u politi~kom procesu, a ne kao univerzitetski profesor. Univer-
zitetski profesor obavqa nastavni proces, u~estvuje u nastavnom pro-
cesu, bavi se nau~no-istra`iva~kim radom. To je su{tina wegovog statu-
sa na univerzitetu.
Voditeq: Dobro, ima mnogo profesora univerziteta koji jesu poli-
ti~ki aktivni, ali su veoma dobri profesori.
Dr [e{eq: Za{to bi to nama smetalo? Ima profesora univerzite-
ta koji su ministri u Vladi. Ima profesora univerziteta koji su u opo-
959
zicionim politi~kim partijama. Za{to bi to nama smetalo? Ali on, ka-
da je na univerzitetu, treba da bude profesor, da dr`i predavawa i dru-
ge oblike nastavnog rada, da se bavi naukom, svoj strana~ki, politi~ki
rad da obavqa van univerziteta. Mi ho}emo tu da imamo ~iste ra~une, a
ne da onaj koji u nekoj maloj, bezna~ajnoj politi~koj partiji, a ima i ta-
kvih, koristi svoju profesorsku katedru da dr`i politi~ke govore, da
manipuli{e studentima, zloupotrebqava svoju funkciju jer taj student
sutra izlazi kod wega na ispit.
Kako manipuli{e studentima? Dovodi ga u situaciju, ne sve studen-
te, ve} odre|en broj studenata, to ne uspeva kod svih studenata, da se on
trudi da se doka`e kao politi~ki aktivista, ako ve} ne mo`e da se doka-
`e kao dobar student. Dobar student se dokazuje znawem na ispitu. Dobar
student se dokazuje u svim elementima nastavnog procesa: na predavawi-
ma, ve`bama, u seminarskim radovima itd. Lo{iji student ne mo`e da se
doka`e na ispitu, pa se pred tim profesorom koji je politi~ki anga`o-
van i zlouptrebqava univerzitet dokazuje kao politi~ki aktivista.
Voditeq: Da, ali isto tako vi birate dekane. Da li mo`e da se desi
da dekan nekog fakulteta bude neko ko nije pripadnik ili simpatizer
neke od vladaju}ih stranaka?
Dr [e{eq: Mo`e, zato {to mi iskqu~ivo insistiramo na stru~no-
sti. Sada postoje dekani koji nisu pripadnici nijedne politi~ke parti-
je. Postoja}e i ubudu}e. [ta je nama bitno? Da za dekana do|e ozbiqan
~ovek, ~isto profesionalno orijentisan, ~ovek koji }e ozbiqno raditi
svoj posao, koji }e se starati da wegov fakultet {to boqe uspe u svojoj
osnovnoj dru{tvenoj funkciji, koji }e se starati da wegov fakultet re-
{ava odre|ene probleme, koji }e se kolegijalno odnositi prema svim
profesorima i saradnicima, prema asistentima, prema studentima, ~o-
vek koji }e imati mnogo vi{i stepen odgovornosti za svoj rad nego {to
je do sada bio slu~aj. Do sada je ovom samoupravom na univerzitetu dekan
bio prvi me|u jednakima i nije odgovarao prakti~no ni za {ta. [ta god
da se desi na fakultetu, on nije bio odgovoran. A sada je odgovoran za sve
{to se de{ava na fakultetu. On ima velika ovla{}ewa, ali jo{ ve}e od-
govornosti. Sad je zaista wegova funkcija prva na udaru za svaki pro-
blem, za sve {to se desi. Ako na nekom fakultetu postoji korupcija, ako
postoji nepotizam, ako se zapostavqa nastavni proces, ako se zapostavqa
nau~no-istra`iva~ki rad, mi wega pozivamo na odgovornost. On snosi
posledice takvog stawa. On mora da pru`i maksimum, da zadovoqi na tom
mestu na kome se nalazi.
Voditeq: Ko je do sada snosio posledice?
Dr [e{eq: Do sada niko nije snosio posledice. Univerzitet je bio
u jednom haoti~nom stawu. Recimo, de{avalo se po osam meseci da niko
ni{ta ne radi na univerzitetu. Kqu~ni meseci u toku godine provode se
u {trajkovima, u dr`awu politi~kih govora. Ko je snosio posledice?
Niko. Obara se nivo nastavnog procesa, obara se nivo nau~no-istra`i-
va~kog rada, organizacija univerziteta je krajwe {tetna za dru{tvo. Mi
`elimo jedan efikasan, dobar univerzitet, na kome }e studenti mo}i za
960
{to kra}e vreme da steknu svoje kvalifikacije, svoje diplome, zna~i, za
wih je status na univerzitetu jedan privremeni status. Najboqi je onaj
student koji se najkra}e zadr`i na univerzitetu, koji ~ak i pre ovog ro-
ka od ~etiri godine polo`i sve ispite i stekne diplomu. Mi }emo se tru-
diti da bude {to ve}i broj takvih studenata, da se forsiraju mladi ta-
lenti, a ne da se prote`iraju studenti koji studiraju po sedam-osam go-
dina, koji se pojavquju kao glavni studentski nazovi lideri, manipuli-
sani od ove grupice profesora koja poku{ava univerzitet da pretvori u
politi~ku partiju.
Voditeq: Da, ali u interesu svake dr`ave pa i na{e je da ima puno
mladih obrazovanih qudi, intelektualaca. Zna~i, da se {to vi{e qudi
upi{e na fakultete i da zavr{i te fakultete. Prema predlogu novog za-
kona, nije vi{e besplatno studirawe?
Dr [e{eq: Besplatno je studirawe. Postoje tri kategorije studena-
ta. Mi smo jo{ ove godine prinu|eni da idemo na ove klasi~ne kvalifi-
kacione prijemne ispite. Vide}emo {ta tu treba da promenimo, kako bi-
smo u startu svima pru`ili jednaku {ansu, a da izbegnemo dualitet po-
lagawa maturskih i prijemnih ispita na fakultetima, odnosno kvali-
fikacionih ispita. Zna~i, to je jo{ jedan problem o kome }emo morati
dugo da razmi{qamo. Razgovarali smo o tome da se ukinu prijemni ispi-
ti, odnosno kvalifikacioni ispiti. Me|utim, nismo bili u stawu jer
postoji jedan krug fakulteta na koje je veoma veliki pritisak prilikom
upisa, na primer, Pravni, Medicinski, Elektrotehni~ki, Filozofski,
Ekonomski, Arhitektonski itd. Tamo bi se prijavilo verovatno nekoli-
ko hiqada studenata. Ne bismo mogli tu prvu godinu da u~inimo selek-
tivnom, da se svi upi{u, pa ko pre|e u drugu godinu, zadr`ava status re-
dovnog studenta koji se besplatno {koluje, a ko ne ispola`e sve ispite
– pla}a. Me|utim, time {to smo morali da zadr`imo ove prijemne ispi-
te, mi nismo naru{ili osnovni princip – dobri studenti, najkvalitet-
niji studenti ima besplatno da se {koluju do kraja i da im dr`ava mak-
simalno poma`e. Ali to su studenti koji daju sve ispite u redovnim ro-
kovima, koji studiraju godinu za godinu. Oni studenti koji nisu u stawu
za ~etiri godine da zavr{e fakultet, postavqa se pitawe za{to bi oni
uop{te morali studirati? Ako `ele, onda neka i plate.
Voditeq: Postavqa se pitawe prijemnog ispita. Dolazi puno stude-
nata iz unutra{wosti. Dolaze iz nekih slabijih sredwih {kola, ne mo-
gu da polo`e prijemni ispit. Zna~i, automatski moraju da pla}aju, ako
sam vas dobro razumela?
Dr [e{eq: Oni se pripremaju za taj prijemni ispit. Na prijemnom
ispitu ipak pokazuju izvesno znawe.
Voditeq: Rekli ste da }e kriterijum biti mnogo stro`iji za te pri-
jemne ispite. Mislim da to pi{e u Predlogu zakona.
Dr [e{eq: Predlog zakona ne sadr`i uop{te pitawe kriterijuma
na prijemnom ispitu. On samo pru`a osnovne elemente za odr`avawe
prijemnih ispita. Dakle, to je detaq u koji se zakonodavac ne upu{ta i
besmisleno je da mi idemo u krajwe detaqisawe jednog zakonskog projek-
961
ta. Ne{to treba prepustiti i nadle`nim organima na univerzitetu, na
fakultetima. Mi zakonom ne propisujemo program koji se mora savlada-
ti da bi se pristupilo prijemnom ispitu. Bilo bi besmisleno da u takve
detaqe ulazimo. Mi dajemo osnovne okvire kojima se taj proces mora od-
vijati. Onaj koji ide u sredwu {kolu, on ve} po~iwe da razmi{qa na ko-
ji }e fakultet, pa se sprema za taj ispit. Onaj koji ide u drugi, tre}i raz-
red sredwe {kole, on razmi{qa o fakultetima gde bi mu najprikladni-
je bilo da se upi{e. Ja sam kao sredwo{kolac i{ao na Pravni fakultet,
ponekad na predavawa, ne{to mi je bilo interesantno.
Voditeq: Dobro, vi ste potpredsednik Vlade, nisu svi studenti ta-
kvi. Mislim da }e se ovim ograni~iti...
Dr [e{eq: Ja onda nisam bio potpredsednik Vlade, to nema nikakve
veze. Zna~i, svako se interesuje za ono {to mu je perspektiva i po~iwe za
to da se sprema. Ono {to je osnovno, mi nemamo dovoqno mesta na univer-
zitetu za sve one koji `ele da studiraju, dr`ava nema dovoqno para da
finansira sve one koji bi `eleli da studiraju. Da bi univerziteti po-
stojali, nekome se moraju uzeti pare. Kome se uzimaju pare? Poreskim ob-
veznicima. Mi moramo teret poreskim obveznicima smawivati. Mi smo
sada podneli predlog zakona i to }e biti na sednici Narodne skup{tine
da se stopa poreza i doprinosa na prose~nu platu obori sa 124% na 98%,
za 26 poena. To je veliki uspeh ove vlade.
To zna~i u buyetu mawi prihod. Ne mo`emo se rasipati novcem. Po-
{to se ne mo`emo rasipati novcem, treba da forsiramo kvalitet. Na
univerzitetu treba da postoji slobodna konkurencija. Dobrim studenti-
ma treba sve da pru`imo: dobar sme{taj u domu, dobru hranu u menzi i sve
ostalo {to treba. Za dobre studente nam nikad nije `ao da damo novca
koliko treba, pa kako god da ga na|emo.
Znate, onaj ko ne mo`e da zavr{i za ~etiri godine, ili }e sam da pla-
ti, ili ne mo`e da studira. Ne mo`emo mi od radnika koji `ivi od 300-400
dinara mese~no i daqe da uzimamo novac i da finansiramo nekoga ko stu-
dira 7-8 godina. ^uli smo i neke izjave. Videli ste posledwih dana na te-
leviziji, neki studenti govore da se wihov fakultet ne mo`e zavr{iti
pre 7-8 godina. Za{to bi uop{te zavr{avali, na kraju krajeva? Ako }e ga
zavr{iti za 8 godina, neka ga zavr{e, ali o svom tro{ku. Mi idemo na to.
Svaki nastavni plan i program univerziteta uskla|en je sa nekim pe-
dago{kim normativima, sa nekim procenama koliko prose~an ~ovek mo`e
da savlada u toku jedne godine i u toku ~etiri godine. Onaj ko mesecima ni-
{ta ne radi, ne studira, ne ~ita, ne u~i, kako on to mo`e da zavr{i? Za{to
bismo mi imali obzira prema wima? To ko{ta, to mnogo ko{ta.
S druge strane, ogroman broj mladih qudi ostaje van univerziteta jer
im nije pru`ena {ansa da se upi{u. E, zato smo mi na{li re{ewe – onaj
koji studira o dr`avnom tro{ku i padne jednu godinu, gubi pravo na bes-
platno {kolovawe, a onaj ko se upisao kao student koji delimi~no pla}a
svoje {kolovawe, ako na vreme da prvu godinu, pa ostvari odre|en prosek
ocena, mo`e odmah da se prevede u status studenta koji besplatno studi-
ra i da studira ~isto o dr`avnom tro{ku.
962
Ni{ta pravednije, ni{ta pravi~nije nema od takve zakonske odred-
be. Poru~io bih studentima da se posvete studirawu, da se osposobe za sa-
mostalan `ivot. Naravno, posle ih ~eka velika muka kako }e sa tom di-
plomom na}i posao.
Ako mi pokrenemo zemqu i ako izvu~emo dr`avu iz privredne kri-
ze, ako krenemo, dakle, u pravcu ekonomskih reformi i ekonomskog pro-
speriteta, to je mukotrpan proces. Zapo~eli smo stvari da re{avamo,
mislim da smo po~eli dobro da ih re{avamo, ali to }e trajati du`e vre-
me. Treba da budemo u izvesnom smislu strpqivi.
Sa jedne strane smo suo~eni sa bedom, gla|u, s druge strane sa priti-
scima raznoraznim iz inostranstva, ali mi moramo sopstvenim snagama
da tra`imo izlaz, da tra`imo puteve koji bi poboq{ali stawe u dr`a-
vi. Onaj ko stekne diplomu, da zaista zaslu`uje tu diplomu, a ne da je sa
nekom te{kom mukom stekne posle 10 ili 15 godina. Znate, ima i takvih.
Ako steknu posle 15 godina, ako neko radi i studira, ja to cenim pa ma-
kar i posle 15 godina stekao diplomu. Ako neko ne radi nigde, samo stu-
dira, pa mu treba toliko vremena da do|e do diplome...
Voditeq: [ta }e biti ba{ kod tih qudi koji studiraju i rade? Mi-
slim da trenutno veoma mnogo studenata studira i radi jer ne mogu da se
izdr`avaju?
Dr [e{eq: Molim vas, i za wih postoji ovo pravilo u zakonu. Ako
prvu godinu daju na vreme, ako postignu odre|en prosek ocena, mogu da
studiraju besplatno.
Voditeq: A kako, kad oni u isto vreme rade i studiraju? Ne mogu fi-
zi~ki da postignu da idu na sve ve`be da bi dali godinu u roku.
Dr [e{eq: Neko mo`e, neko ne mo`e. Obi~no oni koji rade i stu-
diraju idu na fakultete dru{tvenih nauka. Znate, te{ko je na Medicin-
skom fakultetu u isto vreme raditi i studirati. Neko mo`e i to.
Veoma je mali broj qudi koji su to u stawu, jer je drugi na~in nastav-
nog rada, drugi je program obaveza koji stoji pred studentima. Potrebno
je vi{e laboratorijskog rada. Ali tamo gde to nije neophodno, postoje fa-
kulteti gde nije neophodno da student dolazi na predavawa, sve onda zavi-
si od wihovih sposobnosti. Neko radi kao no}ni portir, pa ponese uybe-
nik, pa studira na radnom mestu, znate, u sitne sate, kad nema nikakvih
obaveza, a neko vi{e voli da igra karte i {ah i za to vreme vreme pro|e.
Sve je prepu{teno voqi tih qudi. Treba da ih u~imo da budu {to od-
govorniji. Treba da ih nau~imo da budu sami kova~i svoje sre}e, da sve za-
visi od wihovih sposobnosti, da nema privilegija. Treba da ih nau~imo
da ni{ta ne zna~i to iz kog su dru{tvenog sloja do{li na univerzitet,
da li su do{li kao sinovi funkcionera, kao sinovi univerzitetskih
profesora, ovih ili onih, da se od wih samo tra`i da poka`u znawe i da
od tog znawa zavisi da li }e oni i daqe besplatno studirati ili ne}e.
Nemogu}e je da imamo potpuno besplatan univerzitet za sve. To je
jedna velika zabluda i nigde u civilizovanom svetu nema da svi koji se
upi{u na univerzitet mogu besplatno da studiraju, to je apsolutno nemo-
gu}e. Po{to je to nemogu}e, najpravednije je da odre|ujemo kriterijume
u skladu sa kvalitetom svakog studenta.
963
 Voditeq: Zna~i, nije moglo da se zadr`i na vanrednim i redovnim
studentima.
Dr [e{eq: Nije moglo zato {to je to i suvi{e skupo. Ogroman je
broj studenata. Suvi{e je dug prose~an period studirawa. Mi smo mora-
li da te stvari racionalizujemo.
Voditeq: Da se vratimo na zakon. Koja je funkcija Nadzornog odbo-
ra univerziteta?
Dr [e{eq: Nadzorni odbor univerziteta i nadzorni odbor fakul-
teta kontroli{u ukupno poslovawe sa posebnim aspektom na finansij-
sko poslovawe, ali i sve druge oblike rada i poslovawa. Kontroli{u pre
svega da li su rad i poslovawe u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Voditeq: Ko }e biti ~lanovi tog nadzornog odbora?
Dr [e{eq: Svi qudi sa univerziteta. Vlada ih odre|uje u skladu sa
zakonom. Jedan broj ~lanova je iz reda qudi koje Vlada direktno imenuje,
a jedan broj je iz reda univerzitetskih nastavnika.
Voditeq: [ta je sa novinama u novom predlogu zakona, univerzitet
ne}e vi{e ~initi samo fakulteti? [ta }e biti sa institutima?
Dr [e{eq: ^ini}e samo fakulteti univerzitet, i to je prirodno.
Osta}e instituti koji su vezani za pojedine fakultete. Imamo dosta ta-
kvih instituta i na Beogradskom univerzitetu, na drugim univerziteti-
ma u Srbiji.
Postoji jedan broj instituta koji nisu vezani ni za jedan fakultet.
Nema elementarne osnove da oni ostanu u sastavu univerziteta, to su ~i-
sto nau~ne ustanove. Po{to su kao ~isto nau~ne ustanove pod ingerenci-
jama Ministarstva za nauku ne Ministarstva prosvete, to je razlog vi{e
da ne budu pri univerzitetu.
Voditeq: Da, ali {ta }e biti sa institutima koji su pri fakulteti-
ma? Recimo Medicinski fakultet, tamo studenti ve`baju i rade u stva-
ri na institutu, a ne na fakultetu.
Dr [e{eq: Ja sam vam to rekao i tu sam bio do kraja jasan. Institu-
ti koji su na mati~nim fakultetima, dakle, fakultetski instituti osta-
ju u istom statusu u kakvom su do sad bili. Samostalni instituti koji su
kao takvi direktno bili ~lanovi univerziteta vi{e ne}e biti pri uni-
verzitetu, ali neki od wih mogu da se ukqu~e na pojedine fakultete gde
se izu~avaju wihove mati~ne discipline.
Ako ima instituta koji se bave medicinskim, ekonomskim istra`i-
vawima itd., koji su sada samostalni i `ele da ostanu na univerzitetu,
mo`e se na}i varijanta da se ukqu~e u odgovaraju}i fakultet, da bude fa-
kultetski isti. Za{to nam je to potrebno?
Potrebno nam je jer postoji ve}a {ansa da se i preostali nastavni-
ci sa tog fakulteta ukqu~e u nau~no-istra`iva~ki rad i na tom univer-
zitetu. Do sada je bilo izvesne suverenosti, znate, ima jedan visok proce-
nat univerzitetskih nastavnika koji su delovali na svom fakultetu i u
nastavno-nau~nom procesu, a delovali su i u pojedinim institutima u
statusu spoqnih saradnika, u~esnika u pojedinim nau~no-istra`iva~kim
projektima.
964
Izvestan broj je radio iskqu~ivo na fakultetu ili je radio iskqu-
~ivo na institutu. Fakulteti su nerado primali spoqne saradnike sa in-
stituta da u~estvuju u nekim oblicima nastavnog rada, kao {to su neki
instituti bili zatvoreni za qude sa fakulteta u pogledu wihovog even-
tualnog u~e{}a u nau~no-istra`iva~kom radu. Ovo nam je {ansa da malo
integri{emo rad fakulteta i instituta, ali, u svakom slu~aju, mora i
posebna odluka da se donese.
Voditeq: [ta }e biti sa prikupqenim potpisima studenata i pro-
fesora koji su protiv ovog zakona? Oni tra`e da sednu i razgovaraju sa
vama, vi tvrdite da ste spremni da sednete i da napravite novi nacrt sa
profesorima...
Dr [e{eq: [ta ima sa wima da pravimo? Nas je narod ovlastio da
pravimo nacrte i predloge zakona, wih narod nije ovlastio. Wih je na-
rod ovlastio da obavqaju nastavni i nau~no-istra`iva~ki proces na
univerzitetu.
Oni to zapostavqaju, oni bi da rade ovo {to je nama narod poverio da
radimo, to ne mo`e, a za dijalog da smo spremni pokazuje i ovo ve~era{we
gostovawe u va{oj emisiji. Trideset qudi sa univerziteta, pretposta-
vqam da ste tra`ili i one koji su se ve} javno istakli povodom novog pred-
loga zakona, odbilo je da u~estvuje u ovoj emisiji. Pobegli su od dijaloga.
Ovo je bila prilika da razmenimo argumente, da vidimo kakvom ar-
gumentacijom raspola`u, da vidimo jedan od wihovih dokumenata i argu-
menata sa kojim se protive ovom zakonu. Ostaje samo prazna pretwa: ako
vi ne prihvatite da povu~ete zakon, mi }emo {trajkovati, mi }emo de-
monstrirati, mi }emo ovo, mi }emo ono.
Znate, ja sam do kraja iskren i demokrata, politi~ar demokratskih
shvatawa i svako ima pravo da demonstrira do mile voqe ako po{tuje za-
konske norme. Demonstracije se zaka`u, prijave se, obezbede se – mo`e da
se demonstrira. Mo`e se i {trajkovati u skladu sa odredbama zakona.
Zakon propisuje u kom se slu~aju mo`e {trajkovati – u vezi sa pravima
i odnosima, ne u vezi sa politi~kim koncepcijama.
Ako neko {trajkuje iz politi~kih razloga, onda treba da zna da sle-
di otkaz, i to otkaz bez milosti. Mi ne}emo da vodimo politi~ki dija-
log sa univerzitetima, ho}emo da vodimo jedan stru~an dijalog o svim pi-
tawima i to nikako nismo izbegavali. Ne}emo politi~ki dijalog da vo-
dimo, nisu nam oni politi~ki partneri. Mi ho}emo da razmenimo argu-
mente jer skup{tina ve}inom glasova donosi zakon. Po{to su tri stran-
ke vladaju}e koalicije iz Vlade narodnog jedinstva potpuno jednoglasne,
potpuno jednodu{ne da upravo ovakav zakon treba da usvojimo, ja sam ube-
|en da }e Narodna skup{tina to izglasati 26. maja.
Mi imamo 192 od 250 poslanika i mislim da je nemogu}e da taj zakon
ne bude usvojen. Posle usvajawa tog zakona sledi nam delovawe na univer-
zitetu. Nema ideolo{ke reakcije. Ja sam kao protivnik socijalisti~kog
samoupravqawa svojevremeno bio osu|en na osam godina i ne mo`e me ni-
jednom pretwom neko naterati da sada pristanem na socijalisti~ko sa-
moupravqawe. Nisu me mogli upla{iti ni sa osam godina robije. Sada
me ne mogu upla{iti svojim {trajkom, dakle, tu nema odstupawa.
965
 Drugo, nikakvu ideolo{ku represiju na fakultetu ne}emo sprovodi-
ti, apsolutno nikakvu. Nikoga ne}emo kontrolisati {ta pi{e u svojim
nau~nim radovima, postoji u na{oj zemqi zagarantovana sloboda nau~no-
istra`iva~kog rada.
Nikoga ne}emo kontrolisati kako je ostvario svoje nastavni~ke po-
slove, to je interna stvar fakulteta. Postoji nau~no-nastavno ve}e koje
to kontroli{e. Mi interveni{emo samo onda kada se neko ogre{i o za-
kon, a ovaj zakon je izri~it i nema partijskog, verskog i sli~nog organi-
zovawa na univerzitetima. Niko ne sme da se odupre zakonu i da se o we-
ga ogre{i. Poneko se ogre{i, fakultet po~ne pretvarati u politi~ku
partiju, po~ne da manipuli{e studentima u tom smislu, po~ne da dr`i po-
liti~ke mitinge, politi~ke govore, politi~ke akcije na univerzitetu.
Mi u politici u~estvujemo kao gra|ani, a ne kao profesori, radni-
ci, seqaci, nezaposleni, omladinci. Postoje strukovne organizacije,
sindikati gde se pojedine kategorije gra|ana bore za svoja profesional-
na prava. Zna~i, mogu i profesori da organizuju sindikate i da se bore
za ve}e plate, da se uredi sve {to je potrebno za poboq{awe `ivotnog
standarda, raznorazne studentske organizacije da se organizuju, da se bo-
re za poboq{awe studentskog polo`aja, sme{taja u studentskim domovi-
ma, za boqe stipendije, kredite.
Ne mo`emo mi jo{ dugo imati dobre stipendije i kredite, ali ne{to
mo`emo da radimo na tom planu. Studentska organizacija koja }e se zala-
gati za boqu hranu u menzama, koja }e se zalagati za boqi kvalitet nasta-
ve, za poboq{awe re`ima studija, to je smisao studentskog organizova-
wa. Student kao svaki drugi gra|anin svoje politi~ke ambicije zadovo-
qava kroz politi~ke partije, ili ve} postoje}e ili novoformirane.
Voditeq: To je odre|ena grupa studenata, nisu svi studenti...
Dr [e{eq: Jeste, ali ta mawina se poku{ava predstaviti kao neka
avangarda, a sam univerzitet i neki od ovih profesora poku{avaju da
predstave kao dru{tvenu avangardu. Vidite, neki od wih se qute {to ih
je neko mo`da uporedio sa zemqoradni~kim zadrugama, a {ta fali ze-
mqoradni~kim zadrugama?
[ta je to sada univerzitet, ne{to iza zemqoradni~ke zadruge, nemoj-
te, molim vas. Kao {to qudi ~ine zemqoradni~ku zadrugu, tako qudi ~i-
ne i univerzitet. Svako treba da na|e svoje mesto u dru{tvu, a neko ko
ima visoko i najvi{e obrazovawe ne mo`e da poni`ava onoga koji ima
ni`e obrazovawe.
Na kraju krajeva, sreo sam vi{e seqaka sa ~etiri godine osnovne
{kole pametnijih i inteligentnijih nego profesora fakulteta koji po-
ku{avaju i univerzitet da pretvore u politi~ku partiju.
Voditeq: Da, dobro, da se vratimo na te studente. Ka`ete da profe-
sore koji {trajkuju u skladu sa zakonom vi mo`ete normalno da otpusti-
te. [ta se de{ava...
Dr [e{eq: Ne, molim vas, profesore koji {trajkuju u skladu sa za-
konom...
Voditeq: U skladu sa zakonom vi mo`ete...
966
Dr [e{eq: Zakon omogu}ava da sve one koji kr{e wegove norme uda-
qimo sa univerziteta, a svaki {trajk mora biti u skladu sa zakonom. Mo-
ra se odrediti ciq {trajka, na~in odvijawa {trajka, {trajka~ki zahte-
vi i oni ne mogu biti politi~ke prirode, mogu biti samo sindikalne
prirode. Mi kao Vlada moramo da to po{tujemo kao svaki radni~ki
{trajk. Pretwu {trajka nekada tretiramo veoma ozbiqno, interveni-
{emo i gledamo da pomognemo da re{imo neki problem kako bismo
{trajk izbegli.
Voditeq: Ho}ete li to uraditi i ovde?
Dr [e{eq: Ovde ne}emo ni{ta da radimo.
Voditeq: [ta ako studenti svi krenu u {trajk? Nema junskog roka,
nema septembarskog...
Dr [e{eq: Molim vas, samo za one koji krenu u {trajk ne}e biti ro-
ka. Mi }emo se postarati da u ispitnom roku pola`u, ako negde ne mogu,
putova}e studenti u Ni{, Kragujevac, Novi Sad. Oni koji `ele da pola-
`u ispite, i ako treba sami }emo im organizovati prevoz da pola`u is-
pite na nekim drugim fakultetima da ne bi gubili.
Ovde popu{tawa nema. Ko ne}e da radi, ko ne}e da ispituje studente u
junskom roku, {ta }e on na univerzitetu. Zato imamo na nekim fakulteti-
ma i prebukiranost, imamo i vi{e profesora i nastavnika, pa neka se oni
zamisle. Gde }e biti vi{ak? Vi{ak }e biti me|u onima koji {trajkuju u
junskom roku, koji odbijaju da ispituju studente. [ta to zna~i? Student je
dva semestra spremao, spremao se da pola`e ispite, sada neko ka`e – e, ja
ne}u da ispitujem. Ako ti ne}e{, ima neko ko ho}e, pa }e on da ispituje.
Voditeq: Da, ali nau~no-nastavno ve}e je jedinstveno u oceni da je
protiv zakona, zna~i protiv predloga novog zakona.
Dr [e{eq: Pustite vi to nau~no-nastavno ve}e.
Voditeq: Mislite li da }e profesori ipak dr`ati predavawa?
Dr [e{eq: Profesori imaju da se pona{aju u skladu sa zakonom, a
nastavno-nau~no ve}e ne mo`e da progla{ava {trajk. Ono je stru~ni or-
gan, a ako ne radi u skladu sa zakonom, kao stru~ni organ, za{to onda po-
stoji? Ne}emo vaqda nastavno-nau~na ve}a pretvarati u politi~ke par-
tije, {ta to zna~i?
Voditeq: Recite mi, da li }e se ovaj novi zakon, za koji ka`ete da }e
biti usvojen, primeniti i na Univerzitetu u Pri{tini.
Dr [e{eq: Ovaj zakon }e se primeniti na svim univerzitetima i za-
{to se ne bi primenio na Univerzitetu u Pri{tini. Postoji Univerzi-
tet u Pri{tini kao dr`avni univerzitet i zakon se primewuje na wemu.
Postoji ve}a grupa albanskih studenata, studenata albanske nacio-
nalnosti koji ne `ele da poha|aju nastavu na na{em univerzitetu. Oni
ne pripadaju Univerzitetu u Pri{tini, oni formiraju neki svoj uni-
verzitet. Vlada je pokazala dobru voqu tako {to im je omogu}ila da ko-
riste neke od zgrada Univerziteta u Pri{tini, da u nekim zgradama dr-
`e nastavu popodne, a neke zgrade su izgra|ene. Znate, mi imamo u Pri-
{tini mnogo vi{e zgrada nego {to su potrebe univerziteta. Sada je do-
govoreno da to bude besplatno, da im se daju na kori{}ewe neke zgrade i
mi se uop{te ne me{amo u tu wihovu nastavu.
967
 Oni }e morati taj svoj univerzitet da konstitui{u u skladu sa ovim
zakonom, ali u privatnom statusu, u nekom statusu u okviru kulturne au-
tonomije, ako postignemo dogovor na tom planu. Ovde je re~ o dr`avnim
univerzitetima, tu vodimo dijalog i niko i ne postavqa u javnosti pita-
we privatnih univerziteta. Mi i nemamo mnogo privatnih univerziteta
u zemqi, koliko ja znam. Imamo Univerzitet “Bra}a Kari}” kao privat-
ni univerzitet i tu se uop{te ne postavqa pitawe, zna se ko je vlasnik,
zna se da vlasnik propisuje pravila.
Vlasnik vodi ra~una da je wegov univerzitet konstituisan u skladu
sa zakonskim odredbama, dakle, da imaju odgovaraju}i broj redovnih pro-
fesora, doktora nauka, da se po{tuju zakonske norme u pogledu stepena
stru~ne osposobqenosti univerziteta. Ali sa diplomom Univerziteta
“Bra}a Kari}” ide se na tr`i{te radne snage. Od kvaliteta studija za-
visi da li }e se ta diploma po{tovati ili ne}e, da li }e sutra poslodav-
ci zapo{qavati onoga koji je zavr{io Univerzitet “Bra}a Kari}” ili
ne}e, to zavisi iskqu~ivo od univerziteta.
Na{ je ciq da takvi budu svi privatni univerziteti u Srbiji, a dru-
go, oni koji nam sada prete, ka`u da je wih jo{ Tito progonio. Jeste, ali
na sasvim druga~iji na~in. On je progonio sa univerziteta iz ideolo-
{kih razloga. Tito se me{ao u nastavni plan i program, me{ao se u na-
u~ni rad, nije se mogla jedna re~enica napisati u nau~nom radu koja je bi-
la protivna vladaju}oj ideologiji, pa su zbog toga qudi progoweni. Mi
nikoga zbog toga ne progonimo. Mogu da vam se zakunem da niko ne}e bi-
ti progowen zbog svog nau~nog rada, bar dok ova vlada postoji.
Drugo, u Titovo vreme niko nije mogao da formira privatni univer-
zitet. Sada, jednostavno, nekome kome se ba{ ne svi|a dr`avni univerzi-
tet mo`e da formira privatni. Pozivaju se na neke za{titnike iz ino-
stranstva, pritisak je tu strane javnosti, a ti koji bi ih podupirali, ko-
ji bi im pomagali, neka im daju pare da formiraju svoj privatni univer-
zitet. Evo, ja }u se li~no postarati da im se na|e {to adekvatniji plac,
neka povr{ina gde bi mogli da zidaju tu zgradu pod najpovoqnijim uslo-
vima, najjeftinije, neka sami sebi sazidaju univerzitet, neka sami orga-
nizuju nastavu, neka ga sami finansiraju i neka se takmi~e sa dr`avnim
univerzitetom, pa ko bude kvalitetniji.
Jo{ jednu stvar moram da vam ka`em. Na Zapadu, u principu, privat-
ni univerziteti su kvalitetniji od dr`avnih. U Americi, recimo, tamo
su privatni univerziteti neuporedivo kvalitetniji od dr`avnih, ali su
i mnogo skupi.
Voditeq: Da, ovde nema novca za tu vrstu univerziteta.
Dr [e{eq: Mo`da neko ima. Ako se nekom ne svi|a dr`avni univer-
zitet, mo`e da formira privatni, onoliko privatnih univerziteta ko-
liko mogu da podnesu, mi nemamo ni{ta protiv.
Voditeq: Da se vratimo na dr`avni univerzitet. Slu{ala sam ove
kritike posledwih dana i nastavno-nau~no ve}e tvrdi da univerzitet gu-
bi autonomiju. Kako, ako Vlada progla{ava i bira rektora, dekana, na
koji na~in onda fakultet ima autonomiju?
968
Dr [e{eq: Da vidimo, prvo, {ta je to autonomija univerziteta? Da
li je to neka teritorijalna autonomija? Nije. Da li je to neka politi~-
ka autonomija? Nije. Da li je to nacionalna, etni~ka autonomija, je li
kulturna autonomija? Koja je to autonomija na univerzitetu? To je na-
stavna autonomija i nau~na autonomija.
Na po~etku emisije sam rekao – mi ne}emo dirati autonomiju nastav-
nog procesa i autonomiju nau~no-istra`iva~kog procesa, naravno, kao
Vlada }emo finansirati one projekte za koje procenimo da imaju najvi-
{e zna~aja i ti projekti }e se finansirati na osnovu javnog konkursa.
To je ono za {ta mi dajemo pare iz buyeta, ali {ta god drugo da rade
nastavnici univerziteta u sklopu svog nau~no-istra`iva~kog rada, u
okviru nastavnog programa, potpuno su slobodni. Skoro svaki fakultet
ima svoj nau~ni ~asopis koji je dostupan svim profesorima, svim sarad-
nicima za objavqivawe nau~nih radova. Postoji ~itav niz drugih nau~-
nih ~asopisa i kao Vlada pomaga}emo te nau~ne ~asopise koliko mo`e-
mo i nikada se ne}emo me{ati u ono {ta se objavquje u ~asopisima.
Pretpostavqamo da postoje stru~ni recenzenti koji procewuju da li ne-
ki rad zaslu`uje objavqivawe ili ne. Uop{te se u to ne me{amo. Rekao
sam ve} – ne me{amo se u nastavni proces, u nastavni plan i program gde
se stvara autonomija univerziteta. Mi samo odre|ujemo na koji }e se na-
~in upravqati univerzitetom.
Za{to? Zato {to mi dajemo pare za taj univerzitet. Onaj ko daje pa-
re, odlu~uje kako }e se upravqati tim parama, odnosno raspolagati wi-
ma. Ako onaj ko daje pare o tome ne odlu~uje, mo`e do}i do raznoraznih
zloupotreba. Za{to je jo{ potrebno da imamo ovaj pove}ani stepen od-
govornosti upravqawa? Da uni{timo korupciju na univerzitetu koja je
uzela maha, da uni{timo nepotizam na univerzitetima koji je tako|e
uzeo maha. To su dve boqke koje je te{ko izle~iti.
Javna je tajna da studenti pri~aju da se na nekim fakultetima ispi-
ti pola`u za novac, ~ak kod nekih profesora postoji i cenovnik za po-
lagawe ispita. Da vidimo, kako to da uni{timo na univerzitetu. I javna
je tajna da se na nekim fakultetima zapo{qavaju najbli`i srodnici, da
otac otvara prostor sinu ili k}erki, majka otvara prostor sinu ili
k}erki da se zaposle na istom fakultetu.
To je nezamislivo bilo gde u civilizovanom svetu. Savestan nastav-
nik univerziteta, savestan profesor, kada mu sin stasa za studije, ne
upisuje ga na onaj fakultet gde je on profesor, nego na neki drugi, a ako
`eli ba{ da izu~ava taj fakultet, onda ga ne upisuje na Beogradski uni-
verzitet, nego na Ni{ki, Kragujeva~ki, Novosadski, da ne bi do{ao u si-
tuaciju da ispituje svog sina na ispitima. Ako u osnovnoj {koli to mo-
`e nekako da pro|e, na fakultetima ne mo`e.
Postoji neka univerzitetska etika koja to zabrawuje. Kako ja mogu
biti objektivan i ispitivati svog sina na ispitu. Ili }u biti i suvi{e
blagonaklon, pa }u mu upisati ocenu koju ne zaslu`uje, ili }u na wemu
dokazivati da sam dovoqno strog, pa }u ga oboriti i kada ne zaslu`uje.
Ekstremno }u se pona{ati jer }e me ne{to terati na takvo pona{awe.
969
 Voditeq: Da, to je u teoriji ta~no, ali da li }e va{im izborom rek-
tori i dekani to mo}i da izbegnu?
Dr [e{eq: Postoja}e qudi koji }e biti direktno odgovorni ako se
to desi, koje }emo zbog same pojave pozivati na odgovornost. Podrazume-
va se da onaj ko bude izabran za dekana `eli da bude dekan, `eli da se pro-
slavi na toj funkciji kao ~astan, sposoban, kao ovakav ili onakav. On
mora da vodi ra~una da mu se ovakve stvari ne de{avaju. Ako se ovakve
stvari de{avaju, prvo wega pozivamo na odgovornost, upravni odbor ga
poziva na odgovornost, Vlada ga poziva na odgovornost, Ministarstvo
prosvete ga poziva na odgovornost. Zna~i, ovim zao{travamo odgovor-
nost poslovodnog organa.
Voditeq: Mi smo malopre, u stvari posledwih 40 minuta, razgovarali
o univerzitetu. Predstavnici univerziteta nisu se pojavili, ali da pre|e-
mo na neke aktuelne doga|aje. To je trenutno Savezna vlada. Ju~e su odr`a-
ne konsultacije i izabran je Momir Bulatovi} za saveznog premijera.
Dr [e{eq: Da, desilo se ne{to {to je sasvim prirodno, {to je sasvim
u skladu sa parlamentarnom praksom. Vlada koja je izgubila podr{ku ve-
}ine u Saveznoj skup{tini je pala, oborena je, a izabrana je nova vlada.
Tu je bilo raznoraznih otpora, primedbi u javnosti, kritika. I uvek
je neko nezadovoqan. Ko je nezadovoqan? Onaj ko politi~ki gubi. Ko je
zadovoqan? Onaj ko politi~ki dobija. I uvek vam je tako u politi~kom
procesu.
[to se ti~e Srpske radikalne stranke, kojoj pripadam, ona je glasa-
la protiv Konti}eve vlade kada je birana. Mi smo tra`ili opoziv te
vlade, po{to se napokon desilo da postoji skup{tinska ve}ina potrebna
za weno obarawe, i obarawe je izvr{eno na sasvim regularan na~in. Za-
tim, izabrana je nova vlada, a neko ima primedbu da je to ura|eno brzo.
Za{to ne bi bilo ura|eno brzo?
Nije u politi~kom interesu da se radi sporo. Neki tvrde da je to
ura|eno sa sasvim jasnim politi~kim ciqem, a za{to ne bi i sa nekim
jasnim politi~kim ciqem? Nova vlada je formirana i danas je mandatar
saop{tio da }e vlada imati {iru politi~ku osnovu u Saveznoj skup{ti-
ni i da }e pretrpeti izvesne promene u narednih 15-20 dana. Dogovori-
li smo da i Srpska radikalna stranka participira u novoj vladi. To sam
dogovorio ju~e sa dosada{wim mandatarom Bulatovi}em a sada{wim
premijerom i on je to danas istakao u svom ekspozeu. Mi o~ekujemo ot-
prilike u junu mesecu da }e i Srpska radikalna stranka da ima ministre
u toj novoj vladi jer }e izvesna rekonstrukcija da se uradi. Po{to se
i{lo na br`i proces formirawa vlade, ni mandatar nije imao dovoqno
vremena da u~ini neke temeqitije kadrovske promene, ali one su nago-
ve{tene.
Ono {to je stav Srpske radikalne stranke, to je da u vladi partici-
piraju, ako to `ele i ako se sla`u sa ovom programskom orijentacijom
koja je u osnovi reformska, sve politi~ke partije koje imaju poslani~ke
grupe u Saveznoj skup{tini. Mislimo da bi to bilo najboqe re{ewe, ali
sve je to stvar me|ustrana~kih pregovora, dogovora.
970
Voditeq: Ju~e je zasedala Skup{tina Crne Gore. Oni ka`u da ne
prihvataju odluku Savezne vlade o smewivawu Konti}a, jer je {est po-
slanika Socijalisti~ke narodne partije, kojima su oni oduzeli mandat,
glasalo u Skup{tini.
Dr [e{eq: Prvo, {ta ima Skup{tina Crne Gore da prihvata ili ne
prihvata?
Voditeq: Ali Skup{tina im je oduzela mandate.
Dr [e{eq: Molim vas, prvo, oni nemaju {ta da prihvataju ili ne pri-
hvataju, jer Ustavom nije ni predvi|en organ koji }e prihvatati ili ne}e
prihvatati Saveznu vladu. Drugo, skup{tina federalne jedinice ne mo`e
da oduzima mandate saveznim poslanicima, ne mo`e da ih poziva na odgo-
vornost zbog wihovih izjava i wihovog delovawa u Saveznoj skup{tini ili
zbog toga kako su glasali u Saveznoj skup{tini. Zbog pretpostavqenog sta-
va protiv premijera Konti}a, zbog pretpostavke da }e oni glasati za oba-
rawe Konti}a, qudima su oduzeli mandate. To mora pasti na Ustavnom sudu.
To ne mo`e opstati na Ustavnom sudu. Oni su bili potpisnici inicijati-
ve. Ali niko nije mogao znati kako }e oni glasati jer je glasawe bilo tajno.
Drugo, oni su bili uceweni skup{tinskom deklaracijom, rezoluci-
jom, {ta li je to bilo, da u roku od 12 ~asova moraju povu}i svoj potpis.
Ko je taj koji mo`e nalo`iti saveznom poslaniku da povu~e svoj potpis?
Nema toga. To je direktno kr{ewe ustavnog sistema ove zemqe. To }e pa-
sti na Ustavnom sudu i ja u tome ne vidim nikakav problem.
Naravno, zao{trava se politi~ka kriza u Crnoj Gori, polarizacija
me|u politi~kim strankama, zao{trava se ukupna atmosfera, i to je ono
{to mo`e izazivati na{u zabrinutost. Ali ne neku veliku zabrinutost.
Mislim da }e gra|ani Crne Gore znati kako da procene sva ova zbivawa
i 31. maja da se opredele u skladu sa na{im najvi{im nacionalnim i dr-
`avnim interesom.
Nama je ciq da sa~uvamo po svaku cenu zajedni~ku dr`avu Srbije i
Crne Gore, a ne da tu dr`avu rasturimo. Neki koji su nezadovoqni ovim
odlukama Savezne skup{tine, sada prete rasturawem savezne dr`ave.
Ka`u da je to udar na zajedni~ku dr`avu. Nema nikakvih elemenata za ta-
kvu pretwu. Postoje mo`da samo wihove `eqe. Ali wihove `eqe ne}e
mo}i sprovesti u delo.
Voditeq: U stvari, {ta je to lo{e uradio Radoje Konti}?
Dr [e{eq: Mislim da bi trebalo postaviti pitawe {ta je to dobro
uradio i gde je bio uspe{an? Drugo, da je to bio najboqi predsednik vla-
de na svetu, onog trenutka kad je izgubio podr{ku ve}ine u Saveznoj skup-
{tini, trebalo je sam da podnese ostavku.
Znate, ^er~il je iz Drugog svetskog rata iza{ao kao slavom oven~an
pobednik. Svi su u celom svetu bili ube|eni da on sigurno dobija izbo-
re. Me|utim, on je na izborima propao. Englezi su za novog premijera
izabrali do tada u {iroj javnosti nepoznatog Atlija. Zna~i, ovde je
stvar politi~ke voqe. Naravno, ja mislim da nema ozbiqnog politi~a-
ra u Srbiji ili Crnoj Gori koji mo`e da tvrdi da je Radoje Konti} bio
sposoban predsednik vlade.
971
 Voditeq: Ali bio je dosta dugo predsednik vlade.
Dr [e{eq: Znate, ja ne `elim sada o wemu negativne stvari da govo-
rim. On je pao. Ja sam wega `estoko napadao u vreme kada je bio jak i mo-
}an i bio predsednik Savezne vlade u pravom smislu re~i. Ne bih sada da
iznosim detaqe.
Mnogo toga smo iznosili u Saveznoj skup{tini. Sada to ne bi imalo
smisla, ne bi bilo moralno opravdano. Ali nema tog politi~ara koji mo-
`e da tvrdi da je on bio dobar predsednik Savezne vlade. Oni koji ga sa-
da gr~evito brane, oni su prvi zatra`ili iz Crne Gore da bude opozvan.
Da li se se}ate? Stranka Mila \ukanovi}a, Demokratska partija so-
cijalista je prva najavila inicijativu za ru{ewe Konti}a, a onda kada su
shvatili da su za ru{ewe Konti}a i neke druge partije, i Socijalisti~-
ka narodna partija i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka parti-
ja Srbije, Jugoslovenska levica, ~ak i Demokratska stranka, oni su se po-
vukli. I Demokratska stranka je potpisala zahtev za smenu Konti}a, i
wihov drugi poslanik u Saveznoj skup{tini.
Dakle, u kompletnom sastavu su hteli da se smeni Konti}, a onda je
neko zvao telefonom i oni su povla~ili svoje potpise. Ali to je ve} sa-
da wihov problem, to nas mnogo ne interesuje. E, sad, kad smo svi mi hte-
li da se smeni Konti}, onda su rekli – ne, ne sme se smewivati, udara se
na Crnu Goru, na interese Crne Gore. Koje interese Crne Gore?
Ne mo`e interes Crne Gore biti isto {to i interes trenutno vla-
daju}e politi~ke partije Crne Gore. Ne mo`e se Crna Gora poistoveti-
ti sa vladaju}om partijom.
Drugo, Savezni ustav propisuje da postoji Ve}e republika, a da fede-
ralne jedinice propisuju na~in izbora poslanika u to ve}e i na~in pre-
stanka wihovog mandata. Je li tako? I to su i u~inile federalne jedini-
ce. Obe federalne jedinice su vodile ra~una da sastav Ve}a republika,
odnosno wihove delegacije u Ve}u republika proporcionalno odgovara-
ju sastavu Narodne skup{tine. Uvek je o tome vodila ra~una Skup{tina
Srbije i Skup{tina Crne Gore.
Imali smo neke incidentne situacije. Recimo, 1993. godine DEPOS
i Demokratska stranka su bojkotovale izbore za Ve}e republika, nezado-
voqne nekim zakonskim odredbama, i ostale bez mandata u Ve}u republi-
ka. Godine 1994, iako je prethodno postignut me|ustrana~ki dogovor, po-
slanici Srpske radikalne stranke nisu izabrani, pa su dve godine od nas
tra`ili da istaknemo nove kandidate. Mi nismo hteli, jer nije bio po-
{tovan me|ustrana~ki dogovor. Ali dve godine nisu dirali u te na{e
mandate.
Po{to mi nismo hteli da istaknemo nove kandidate, ostali smo pri
starim, onda su oni birali neke iz svojih stranaka. U Crnoj Gori se de-
silo da su na{u stranku potpuno izbacili iz Narodne skup{tine, oteli
nam registraciju i dali nekim drugim qudima. Zna~i, imali smo takav
flagrantan slu~aj kr{ewa Ustava i zakona.
Mi smo kao stranka to pre`iveli i mi ne sik}emo nekom politi~-
kom mr`wom, ~ak mislim da smo se najkonstruktivnije poneli u ovoj po-
972
liti~koj krizi u Crnoj Gori. Mi nismo qudi mr`we. Mi konstruktivno
nastupamo. @elimo da narodu i dr`avi bude {to boqe, a i da na{a
stranka onda u tome sagleda svoj interes. A ne da bismo {titili svoj in-
teres, idemo da ru{imo dr`avu, ru{imo narodne interese. To nije pa-
metno politi~ko pona{awe. Da je ustavotvorac hteo da svaka republi~-
ka skup{tina, odnosno skup{tinska ve}ina vlada pona{awem poslanika
u Ve}u republika, onda uop{te ne bi bilo potrebe da u Ve}u republika
svaka federalna jedinica ima po 20 poslanika. Onda bi to bilo besmi-
sleno.
Onda bi svaka federalna jedinica imala po jednog poslanika, pa ako
se wih dvojica usaglase, odluka se donosi, odnosno zakon se donosi, a ako
se ne usaglase, ne donosi se. Sama ~iwenica da ih ima po 20, govori da u
Ve}u republika treba da do|e do glasawa, da se odlu~uje ve}inom glaso-
va a ne konsenzusom. Da je ta~na logika aktuelnog re`ima iz Crne Gore,
onda se nijedna odluka u Ve}u republika ne bi mogla doneti ako se ne iz-
jasni 40 poslanika za to.
Po{to se glasa ve}inom glasova poslanika u Ve}u republika, onda
se podrazumeva da }e iz neke federalne jedinice odre|en broj poslani-
ka glasati za, odre|en broj protiv, i za{to bi neko bio pozvan na odgo-
vornost zato {to glasa protiv.
Voditeq: A za{to ba{ Momir Bulatovi}?
Dr [e{eq: Pa, mandatara po Ustavu ima pravo da odredi predsednik
Republike, a na mandataru je da poku{a da obezbedi skup{tinsku ve}inu.
I ~im mandatar obezbedi skup{tinsku ve}inu, on opravdava postupak
predsednika Republike. Vi pitate za{to ba{ Momir Bulatovi}. Eto, za-
to {to je Momir Bulatovi} bio u stawu da obezbedi ve}inu i u Ve}u gra-
|ana i u Ve}u republika.
Voditeq: A, predsednik se u tim konsultacijama koje su bile ju~e,
prekju~e, slo`io. Zna~i, slo`ili ste se sa wim oko Momira Bulatovi-
}a. Pretpostavqam da su svi bili jedinstveni.
Dr [e{eq: Prvo, na{ stav je bio da nemamo ni{ta protiv da manda-
tar bude iz Crne Gore, da bude ~ovek koji }e mo}i da obezbedi skup{tin-
sku ve}inu i mi nismo imali ni{ta protiv Momira Bulatovi}a.
Drugo, ve} u razgovorima sa predsednikom Milo{evi}em smo usagla-
sili stav da treba {to ve}i broj stranaka koje imaju poslani~ke grupe u
Saveznoj skup{tini da participira u toj vladi, a sa mandatarom Bulato-
vi}em smo i{li ve} u detaqizaciju nekog dogovora o tom pitawu. Bula-
tovi} je ponudio i nama srpskim radikalima da u~estvujemo u novoj vla-
di, nudio je i Srpskom pokretu obnove, nudio Srpskoj narodnoj stranci
Crne Gore, a iz Demokratske partije socijalista niko nije hteo da do|e
na te razgovore. On je bio spreman, kako ka`e, da i wima ponudi da u~e-
stvuju u toj vladi.
Voditeq: Milica Pejanovi}-\uri{i}...
Dr [e{eq: Mislim da ona nije bila, ona je bila kod predsednika
Milo{evi}a, ali nije bila na konsultacijama kod mandatara Bulatovi-
}a. Oni su dali izjavu da ga ne prihvataju, da ga ne priznaju, ne znam kako
973
je doslovno glasila ta izjava. Dakle, ovaj postupak je bio sasvim korektan
i u skladu sa Ustavom. On jeste obavqen brzo, ali gde u Ustavu pi{e da to
ne sme da bude brzo. Ako se obavqa sporo, gde u Ustavu pi{e da to ne sme
biti sporo. Besmisleno je takva pitawa postavqati. Ustav poznaje izve-
sne rokove i izvesna vremenska ograni~ewa. Ona moraju da se po{tuju.
Ovde nigde nije re~eno da izbor nove vlade ne sme da bude tako brz.
U Ustavu stoji: kada se pokrene inicijativa za smenu Savezne vlade, ona
se mora staviti na dnevni red po isteku tri dana od dana podno{ewa. I
taj ustavni rok je po{tovan. E, to je ono {to je va`no. Ustav onda ka`e:
~im padne vlada, predsednik Republike konsultuje predstavnike poli-
ti~kih partija.
Nije to sada toliko doslovno, ali to je smisao. I odre|uje mandatara.
Ako mandatar obezbedi skup{tinsku ve}inu, on potvr|uje da je predsed-
nik Republike bio u pravu. Moglo se desiti, pod nekim drugim okolnosti-
ma, da mandatar ne obezbedi podr{ku ve}ine poslanika kroz ove konsul-
tacije sa liderima politi~kih stranaka. U tom slu~aju, mandatar bi vra-
tio mandat. Imali smo takav slu~aj u Republici Srpskoj. Mladen Ivani}
nije uspeo da obezbedi podr{ku skup{tinske ve}ine i vratio je mandat.
Novi mandatar je uspeo tako {to je dobio podr{ku muslimanskih
stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije i wegova vlada je formi-
rana. U ovom slu~aju, Momir Bulatovi} je u startu obezbedio podr{ku
skoro svih stranaka. Samo nije obezbedio podr{ku Demokratske partije
socijalista Crne Gore, od stranaka koje imaju poslani~ke grupe i neko-
liko mawih stranaka koje nemaju poslani~ke grupe. Za to su bile ove tri
levi~arske stranke – SPS, JUL i SNP Crne Gore, za to je bila Srpska
radikalna stranka, za to je bio SPO, i videli ste kolika je bila ubedqi-
va ve}ina, postojala je i u jednom i u drugom ve}u Savezne skup{tine.
Dakle, izbor vlade je bio sasvim regularan, e, sad ~ekamo da se rea-
lizuje na{ dogovor sa premijerom Bulatovi}em, da se u junu mesecu Vla-
da rekonstrui{e, da u Vladu u|e Srpska radikalna stranka i kako sam
shvatio Srpski pokret obnove spreman je da participira u novoj vladi.
Tako ne{to je nagovestio premijer Bulatovi} danas.
Voditeq: Vrati}emo se na pitawa o Saveznoj vladi, po{to smo emi-
siju produ`ili na zahtev gledalaca. Moramo da se vratimo na neka pita-
wa o univerzitetu koje na{i gledaoci `ele da ~uju. Da li godina studija
upisana ove 1998. godine, mo`e biti dovedena u pitawe usvajawem novog
zakona na jesen?
Dr [e{eq: Ne, ne mo`e biti dovedena u pitawe. Novi zakon se sada
usvaja. Ova {kolska godina }e biti sprovedena u skladu sa starim zako-
nom i nova {kolska godina po~iwe sa primenom novog zakona. Dakle, ako
je neko do sada izgubio neku godinu studija, to mu se ne ra~una. Ovu {kol-
sku godinu studenti }e u pogledu re`ima studija da okon~aju u skladu sa
starim zakonom. Bilo bi besmisleno u toku {kolske godine da se mewa
re`im studija.
Voditeq: Da, da li }e...
Dr [e{eq: ^ak nastavni plan i program ne mo`e da se mewa dok ta
generacija ne zavr{i studije.
974
Voditeq: Da, ali, da li se ove godine uslov za upis slede}e godine da-
je po novom ili po starom zakonu?
Dr [e{eq: E, za upis slede}e godine mora}e da se ispune uslovi iz
novog zakona.
Voditeq: Zna~i, primewuje se novi.
Dr [e{eq: Me|utim, ima jo{ jedna stvar gde se nailazi na razume-
vawe u praksi. Ovaj zakon predvi|a tri ispitna roka, ali minimalno tri
ispitna roka. Zna~i, fakultet mo`e pored ta tri ispitna roka da ima
jo{ teorijski neograni~en broj ispitnih rokova. To se tako|e prepu{ta
univerzitetu, prepu{ta se fakultetu, {to zna~i da mi nismo ukidali is-
pitne rokove. Teorijski je mogu}e da svaki fakultet ima ispitni rok i
u julu i u avgustu. [to to ne bi uradili? Ispituju i u julu i avgustu, neka
pomognu malo studentima, ispituju u oktobru.
To je sada stvar voqe fakulteta, studentskih predstavnika u organi-
ma upravqawa fakultetom, jer ovaj zakon predvi|a da i studenti u~e-
stvuju u organima upravqawa.
Voditeq: Da li kao i do sada?
Dr [e{eq: Pazite, ali to je su{tina wihovog anga`ovawa. Studen-
ti treba da se bore za {to boqe uslove studirawa, za {to boqi re`im
studija. Studenti treba neprekidno da tra`e vi{e ispitnih rokova. To
treba da rade, a ne da dozvole da ih neko manipuli{e za politi~ke svrhe.
Voditeq: Da li je ta~no da }e {kolarine biti visoke – za Filozof-
ski fakultet, recimo, 8.000 dinara. Koliko }e uop{te biti te {kolari-
ne?
Dr [e{eq: To ne znam, o tome uop{te nije bilo rasprave.
Voditeq: Odakle onda informacija o tih 8.000 dinara?
Dr [e{eq: Ne znam, to je neko lansirao, to je izmi{qotina.
Voditeq: Ne znate ni okvirno koliko }e ko{tati?
Dr [e{eq: Ne znam ni okvirno, o tome nije bilo re~i, niti to za-
kon propisuje. To je sada stvar Ministarstva prosvete. To je stvar fa-
kulteta, to je stvar univerziteta. Mora se i}i na neku racionalnu cenu.
Postoje dva na~ina pla}awa: studenti koji delimi~no finansiraju svo-
je studije i studenti koji u potpunosti finansiraju svoje studije. Ali u
to se nismo upu{tali. Dodu{e, na svakom fakultetu je razli~ita cena
studirawa.
Ne verujem da bi mogla na Filozofskom fakultetu da bude 8.000 di-
nara, pretpostavqam neki ni`i iznos. Na Medicinskom, na Ma{inskom,
na Elektrotehni~kom mora da bude mnogo skupqe nego na fakultetima
dru{tvenih nauka. To je nekako po prirodi posla, po prirodi rada, i na-
stavnog i nau~no-istra`iva~kog na fakultetima.
Voditeq: Gde mo`e da se nabavi Nacrt zakona o univerzitetu?
Dr [e{eq: Nacrt zakona o univerzitetu je dostavqen svim poslani-
cima i vidim da su ga neke novine objavile, a odmah posle usvajawa u Na-
rodnoj skup{tini, 26. maja, bi}e objavqen u Slu`benom glasniku Repu-
blike Srbije.
975
 Voditeq: Da li studenti koji planiraju da po zavr{etku studija na-
puste dr`avu treba da vrate novac koji je ulo`en u wih prilikom wiho-
vog studirawa?
Dr [e{eq: Neke zemqe su imale takvu praksu. Ja sam protiv toga.
Prvo, mi smo za to da gra|ani na{e zemqe sasvim slobodno putuju u ino-
stranstvo i da se slobodno vra}aju iz inostranstva. Mi smo za to da se
niko ne pita kada odlazi u inostranstvo, koliko }e tamo ostati i da li
}e trajno ostati, osim u slu~aju kada neki tra`e otpust iz dr`avqan-
stva.
Tu postoje posebni propisi, a to su savezni propisi koji reguli{u
pitawe otpusta iz dr`avqanstva i tu se pla}a neka taksa. Mi se zala`e-
mo za jedno otvoreno i slobodno dru{tvo i nismo za takve striktne i ka-
znene mere za one koji `ele da odu iz zemqe.
Na{ je ciq da zadr`imo {to vi{e qudi, pogotovo {to vi{e mladih
qudi u na{oj zemqi, ali }emo ih najefikasnije zadr`ati ako ozdravimo
na{u ekonomiju i ako narod spasemo socijalne bede. Ova vlada se usmeri-
la u tom pravcu.
Voditeq: Ovde su neka pitawa koja se poklapaju sa pitawima koja sam
vam ve} postavila, ali evo ukratko: da li }e strana~ka pripadnost biti
jedan od kriterijuma za izbor dekana?
Dr [e{eq: Ne, ne sme nikako da bude strana~ka pripadnost.
Voditeq: Da li }e dekani koji }e eventualno u~estvovati na prote-
stima dobiti otkaz?
Dr [e{eq: Dekani mogu da u~estvuju u politi~kom `ivotu, ali ne
mogu da manipuli{u studentima. [to bude zavisilo od moje voqe u ovoj
vladi, {to bude zavisilo od ministara iz Srpske radikalne stranke, svi
koji budu na taj na~in manipulisali studentima dobi}e otkaz. O tome
jo{ nismo raspravqali na sednici Vlade i ja nemam pravo da govorim u
ime Vlade da }e se to desiti. Ako od na{e voqe bude zavisilo, sigurno
}e se desiti.
Onaj ko manipuli{e studentima, ko studente okupqa na mitinzima
ispred fakulteta, ko studente zloupotrebqava u politi~ke svrhe, taj ne
mo`e da ostane na univerzitetu. Meni je `ao {to ve~eras nisam imao jed-
nog od tih dekana. Oni su spremni da pametuju na mitinzima, da lansira-
ju politi~ke parole, a kada treba da ukrstimo argumente, onda ih nema i
onda be`e.
Voditeq: Koji }e organ ili koja komisija predlagati dekane vladi?
Dr [e{eq: Postoje odre|eni organi, kadrovske komisije i tu }e se
konsultovati upravni odbori fakulteta.
Voditeq: [ta }e se de{avati sa univerzitetskim bibliotekama?
Dr [e{eq: Univerzitetska biblioteka }e nastaviti da postoji kao
i do sada, ali ne}e kao takva biti ~lanica univerziteta, dakle, ravno-
pravna sa fakultetima. To je besmisleno.
Bi}e ustanova univerziteta, direktno vezana za univerzitet, a ne
kao fakultet ~lanica univerziteta, nego direktno ustanova univerzite-
976
ta, organ univerziteta, a ne ~lanica univerziteta. Ja mislim da je to
mnogo povoqniji status za Univerzitetsku biblioteku i u pogledu fi-
nansirawa, organizovawa rada.
Voditeq: Da li se planira uvo|ewe testova kao vida provere znawa?
Dr [e{eq: To je stvar nastavnog plana i programa, samog nastavnog
procesa i u to se zakon ne upu{ta. To je stvar svakog fakulteta. Na ne-
kom fakultetu postoje testovi, na nekom fakultetu se pismeno pola`u
ispiti, u ve}ini slu~ajeva na nekim fakultetima se insistira prevas-
hodno na usmenom polagawu ispita. Mi se kao Vlada ne bismo u to me{a-
li. To je stvar stru~nih organa fakulteta i to je stvar o kojoj treba da se
raspravqa na nastavno-nau~nom ve}u, gde se donose adekvatne odluke.
[to bismo se mi u to me{ali? To je autonomija univerziteta. Sve
ono {to se ti~e nastave, {to se ti~e nauke, potpuno je autonomno na uni-
verzitetu. Ne pada nam ni na kraj pameti da se u to me{amo. Kakva bismo
mi Vlada bili...
Voditeq: Kada }e rektori i dekani biti qudi koje ste vi predlo`i-
li, nema potrebe da se vi me{ate.
Dr [e{eq: Jedno je poslovodni organ. Ne}e ni taj poslovodni organ
da odlu~uje kako }e se polagati ispiti. Mo`e da odlu~uje kada je student
nezadovoqan uspehom na ispitu, pa tra`i komisiju. Onda dekan odlu~uje da
se formira komisija u roku od 24 sata. Student podnosi zahtev u slede}a 24
sata i dekan formira komisiju. Ovo je stvar nastavno-nau~nog ve}a i tu se
mi ne me{amo. Nastavno-nau~no ve}e ~ine profesori fakulteta, birani
po odre|enom kriterijumu me|u svojim kolegama i mi se u to ne me{amo.
Voditeq: [ta mislite, kako da roditeqi finansiraju studije svoje
dece pored ovakvih primawa?
Dr [e{eq: Ja mislim da roditeqi treba i sami da doprinesu da wi-
hovi sinovi i k}erke budu {to boqi studenti i onda }e dr`ava da ih fi-
nansira. Naravno, dr`ava ne mo`e sve da plati.
Dr`ava finansira same studije i dotira studentski dom, studentsku
menzu i druge objekte studentskog standarda. Mi }emo voditi ra~una da
{to vi{e novca izdvajamo za sve te objekte studentskog standarda. Kri-
za je u zemqi i mi smo doneli odluku, bez obzira na devalvaciju, da ne ide-
mo na rebalans buyeta, da rastere}ujemo privredu i ve} smo krupan do-
prinos tome dali. Uvek smo u hroni~noj nesta{ici novca, penzije kasne
po dva, dva i po meseca, zemqoradni~ke sedam meseci, de~ji dodaci kasne
godinu dana, tra`imo varijantu da to nadoknadimo, da redovno ispla}u-
jemo penzije, tra`imo varijantu da wihov rast bude u skladu sa zakon-
skim propisima, ali sam ube|en da }emo imati mnogo rezultata.
Ne mogu da obe}avam med i mleko, ali obe}avam naporan rad ove Vla-
de narodnog jedinstva i zaista ova vlada deluje energi~no, deluje dobro,
organizovano. Ova vlada ima visok stepen unutra{weg razumevawa i sa-
radwe svih svojih ~inilaca, svih ministara i ube|en sam da }emo uspeti.
Voditeq: Da li }e biti ukinut Univerzitetski komitet Jugosloven-
ske levice, po{to novim zakonom nije predvi|eno me{awe politike sa
univerzitetom?
977
 Dr [e{eq: Jugoslovenska levica ne}e mo}i da dr`i strana~ke sku-
pove na univerzitetu, na fakultetima, kao ni jedna druga politi~ka
stranka. Dakle, nema partijskog okupqawa na univerzitetu.
Voditeq: Zna~i, Univerzitetski komitet JUL-a se ukida?
Dr [e{eq: Ne, za{to bi se ukidao? Oni mogu imati svoje ~lanove
koji rade na univerzitetu i studente, pa u okviru svoje stranke da se po-
sebno organizuju. Wihova je stvar da li skupove dr`e u svojim strana~-
kim prostorijama ili u javnim prostorijama koje su dostupne svim dru-
gim strankama.
Voditeq: Mogu da se zovu univerzitetski komitet?
Dr [e{eq: Mogu da se zovu kako god ho}e. [ta nas briga kako }e se
zvati.
Voditeq: U pomenutim zemqama, npr. [vedska, vlada imenuje stru~-
ne organe koji su zaista nau~ni kadar. Da li }e to biti slu~aj i kod nas?
Dr [e{eq: Kod nas svi stru~ni organi treba da budu sastavqeni od
nau~nog kadra, to se podrazumeva. Nastavno-nau~na ve}a i fakulteta i
univerziteta vlada ne imenuje. Vlada imenuje samo poslovodne organe,
upravne odbore i nadzorne odbore. Dakle, one koji upravqaju radom. Na-
ma odgovara onaj kome dajemo pare za poslovawe, koga finansiramo, i to
je sasvim prirodno. [to se ti~e stru~nog rada, u to se ne me{amo.
Voditeq: Da li se ovim zakonom predvi|a i ocewivawe op{tom oce-
nom iz specijalizacija?
Dr [e{eq: Ne znam {ta zna~i to da li se predvi|a ocewivawe op-
{tom ocenom. Zna~i izbegavawe ovog broj~anog ocewivawa. Ja mislim da
je ovakva kvantifikacija znawa koja je sada predvi|ena do sada najboqi
na~in. Mo`da postoji i neki boqi, ali mi jo{ do wega nismo do{li. Naj-
boqe bi bilo kada bismo `iveli u velikom bogatstvu i imali toliko
univerziteta da svi koji `ele da se upi{u. Kada bismo imali ogroman
broj profesora i saradnika pa, recimo, svaki profesor da bude mentor za
pet ili deset studenata, pa da imamo takav intenzivan rad na univerzite-
tu da se ocewivawe mo`e i ukinuti ili opisno saop{tavati, ali to je ne-
mogu}e. To je za sada nemogu}e, ali }e mo`da za 50 ili 100 godina biti mo-
gu}e. U sada{wim uslovima mi imamo jedan optimalan sistem i ube|en
sam da mu se ne mo`e argumentovano nijedna ozbiqna kritika izre}i.
Voditeq: U ovim uslovima u kojima se Srbija trenutno nalazi, ~ija
deca bi mogla da se {koluju?
Dr [e{eq: Na{ je ciq da se {koluju talentovana deca, najsposobni-
ja deca. Dakle, deca koja imaju neke prirodne predispozicije za studira-
we, koja su dovoqno vredna da uredno udovoqavaju svojim obavezama. Po
mojoj proceni neuporedivo je vi{e takve dece iz siroma{nih porodica
nego iz bogatih porodica. U bogatim i najbogatijim porodicama deca su
obi~no razma`ena i nije im do studirawa.
Mi moramo da omogu}imo takve uslove da studirawe nije socijalna
privilegija, dakle, da onaj ko raspola`e znawem, pame}u, inteligencijom
i vredno}om uvek mo`e da na|e mesto na univerzitetu i da mu pomognemo
da u redovnom roku zavr{i fakultet, da na|e svoje mesto u dru{tvu u
skladu sa svojim znawem i sposobnostima.
978
Dakle, da wegov prethodni socijalni polo`aj ne bude hendikep.
Posebno sam emotivno za to zainteresovan, jer poti~em iz siroma{ne
porodice i znam kako je to preskakati neke stepenice u dru{tvu i sti-
cati ne{to {to nekom drugom samim ro|ewem stoji na raspolagawu,
ali moramo da se postaramo da takve stvari obezbedimo. Dakle, da dr-
`ava iznalazi sredstva za stipendirawe, za kreditirawe i da pro{i-
ruje kapacitete studentskih domova, da kvalitet sme{taja bude {to bo-
qi. Ja mislim da je relativno dobar kvalitet sme{taja u studentskim
domovima kada se uporedi sa ukupnim stawem u dru{tvu, sa ekonomskom
krizom.
Nema tu mesta za neke ve}e primedbe. Nisam odavno ru~ao u nekom
studentskom restoranu, ali na osnovu ovih saznawa i pri~a, mislim da
kvalitet ishrane u studentskim domovima ne zaostaje za prose~nim kva-
litetom ishrane koji danas imamo u svojim ku}ama, a znamo u kakvoj je
krizi dr`ava.
Voditeq: Jedno pitawe za kraj: za{to se gospodin [e{eq ne bavi
svojom strukom, svojom doktorskom disertacijom, nego se bavi predlozi-
ma zakona o univerzitetu?
Dr [e{eq: Moja struka je politika i ja sam profesionalni politi-
~ar. Prvo, moja doktorska disertacija nije bila koncept naoru`anog na-
roda, nego politi~ka su{tina militarizma i fa{izma.
Doktorirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu na ustavnoprav-
nom politi~kom smeru. Ja sam profesionalni politi~ar, a bavim se
svim onim za {ta smatram da sam sposoban da se bavim. Ako ima neko spo-
sobniji, ja ga izazivam na duel.
Oni koji su smatrali da su sposobniji i da boqe poznaju stvari na
univerzitetu, da bi bili sposobniji da pi{u neki boqi zakon, ve~eras su
pobegli od dijaloga. Gde su oni? ^ime se oni bave? Nisu hteli, boje se i
nemaju argumenata. Boji se samo onaj ko nema argumenata, a oni zaista ne-
maju nikakvih argumenata. Zapravo, svi wihovi potencijalni argumenti
su politi~ke i ideolo{ke prirode. Oni bi hteli da upravqaju. Neka
upravqaju tamo gde oni finansiraju, a nas koji smo sada u Vladi Srbije
narod je ovlastio da upravqamo. Nama je narod ukazao poverewe da ras-
pola`emo parama iz buyeta, parama od poreza, taksi, doprinosa. Dok nam
narod eventualno na slede}im izborima ne opozove to poverewe, mi }e-
mo da upravqamo i ne}emo dozvoliti da nas neko onemogu}ava i da nas ne-
ko u tome spre~i.
Voditeq: Odakle novac za finansirawe univerziteta i ~iji je to no-
vac?
Dr [e{eq: To je novac svih gra|ana Srbije. Univerzitet se finansi-
ra iz buyeta, od poreza, od taksi. Svaki gra|anin koji radi u nekom pred-
uze}u onoliko koliko primi kao platu jo{ toliko je izdvojio dr`avi za
buyet, za fondove itd., na osnovu poreza i doprinosa. Unazad nekoliko da-
na svaki gra|anin je vi{e davao dr`avi nego {to sam dobije na ruke.
Dr`avi da 124 %, a on dobija 100% na ruke. Zna~i, za 24% vi{e daje
dr`avi. Sada smo to smawili. Sada 98% od onoga {to on dobije daje dr-
979
`avi. Na{ je ciq u perspektivi da to jo{ vi{e smawimo. Bilo bi ideal-
no da se svede na 50%. Ako svedemo i na 90%, 80% ili 70% bi}e dobro.
Postepeno }emo to smawivati.
S jedne strane smo digli cenu benzina i izvr{ili neke druge korek-
cije. ^im na jednom mestu smawujete doprinose, morate negde da dignete.
Ra~unali smo da ne voze svi kola, niti voze svi podjednako kola. Neko se
razme}e i stalno vozi, a neko vrlo retko vozi i {tedqivo se pona{a. Ma-
lo tu dignemo, a ovamo oborimo stopu doprinosa i uvek moramo i}i na ta
usagla{avawa. Ne mo`ete na jednoj strani stalno obarati, a da negde ne
dignete. Idemo na pravi~niju raspodelu dru{tvenog bogatstva.
Dakle, oni koji imaju malo, da im {to mawe oduzimamo, a oni koji
imaju vi{e, da im vi{e oduzimamo, da od wih nadokna|ujemo ovo {to sma-
wujemo. Sada uvodimo oporezivawe ukupnog prihoda na kraju godine. To
se godinama nije primewivalo u Srbiji. Svi oni koji imaju mese~nu pla-
tu vi{e od 1.000 maraka mora}e na kraju godine poseban porez da plate.
Zna~i, vi{e od 72.000 dinara ko bude primio na osnovu plate, honorara,
po bilo kom osnovu. Mora}e svi da prijavquju ukupna primawa i mora}e
na ono {to je iznad 72.000 dinara godi{we, iznad 1.000 maraka prose~no
mese~no, da plate porez dr`avi.
Do sada su se nekako migoqili, nisu pla}ali ni{ta i nije bilo obave-
ze. Sada smo uveli tu obavezu. Dakle, onima koji imaju malo, obaramo sto-
pe poreza i doprinosa, i to }e biti stalni trend ove vlade, a onima koji
imaju vi{e, wima }emo pove}avati da`bine prema dr`avi. To je pravedno.
Voditeq: Da li se novi zakon odnosi i na studente zavr{nih godina?
Dr [e{eq: Novi zakon se primewuje na sve, primewuje se od slede}e
{kolske godine. Plan i program ostaje onakav po kome su studenti upi-
sani na studije. Zna~i, ne mo`emo sada da im mewamo predmete, da im uvo-
dimo nove predmete.
Voditeq: Da li je mogu}e uz pomo} milicije spre~iti podmi}ivawe
profesora?
Dr [e{eq: Mito i korupcija su najve}a bolest svakog modernog dru-
{tva i te{ko su izle~ivi. Ja mislim da }emo morati da mewamo i kri-
vi~ni zakon i da odustanemo od gowewa onih koji daju mito da bismo go-
nili samo one koji primaju mito.
Tako sti~emo poverewe tih qudi da prijave da su nekom morali da
plate, pa i na univerzitetu polagawe ispita, u bilo kojoj drugo dru{tve-
noj delatnosti.
Voditeq: Te{ko da }e to neko da prijavi, jer studenti pla}aju da bi
pro{li, a profesori uzimaju da bi uzeli.
Dr [e{eq: Onog trenutka kada polo`e, mo`da progovori savest iz
wih ili se sazna. Znate, to se pro~uje. ^ak kod nekih postoje cenovnici,
pa }emo na}i studenta koji }e ponuditi novac, obele`i}emo nov~anice,
pa }e policija da upadne i da na|e ba{ te obele`ene nov~anice kod tog
profesora. Tu ima metoda. Sta}emo mi wima na kraj. Dodu{e, ne mo`e-
mo sve odjednom, ali ima metoda.
Voditeq: Zna~i, jeste za pomo} milicije?
980
Dr [e{eq: Jeste. Policija je organ otkrivawa krivi~nih dela.
Voditeq: Sat i po smo razgovarali na temu univerziteta. Ja vam se
zahvaqujem i stvarno mi je `ao {to predstavnici univerziteta nisu do-
{li na ovaj razgovor, jer je mogla da bude jako dobra diskusija.
Dr [e{eq: Ostaje moj javni izazov svima koji su kritikovali zakon
proteklih dana, bilo da su qudi sa univerziteta, bilo da su iz politi~-
kih partija, da ukrstimo argumente, da suo~imo argumente, pa da vidimo
ko raspola`e validnijim dokumentima, a ne {upqim frazama i ideolo-
{kim floskulama da se osporava jedan u osnovi veoma dobar zakon.
Voditeq: Hvala vam. Bio je ovo “Tet-a-tet” BK Televizije.
XLVI
NIKO RAZUMAN NIJE ZA RU[EWE
ZAJEDNI^KE DR@AVE
TV Podgorica, 22. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobar dan. Danas }e svoj izborni
program predstaviti Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq.
Dobro do{li u Crnu Goru.
Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao.
Voditeq: Znamo kojim ste povodom ovde, kako ste zadovoqni aktiv-
nostima u predizbornoj kampawi kada je u pitawu va{a stranka?
Dr [e{eq: Zadovoqan sam i mislim da nikada ranije nismo bili ak-
tivniji u predizbornim kampawama u Crnoj Gori. Mi smo jedina poli-
ti~ka partija koja deluje i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Republici Srp-
skoj. Parlamentarna je u svim tim srpskim dr`avama.
Ovoga puta smo imali vi{e mogu}nosti da se posvetimo kampawi u
Crnoj Gori, jer se kampawa nije podudarala sa kampawom u Srbiji ili
Republici Srpskoj.
S druge strane, mi smo uspeli da reorganizujemo na{u stranku, da je
osposobimo za ova izborna nadmetawa. Imali smo promi{qeniju,
ozbiqniju, profesionalniju predizbornu kampawu i ube|en sam da }e to
dati rezultate na izborima. Mora se priznati da smo mi jedna od tri naj-
ja~e politi~ke partije u Crnoj Gori.
Naravno, vi odmah mo`ete pitati po kom je to kriterijumu? Po tom
kriterijumu {to smo mi jedna od tri partije koje su uop{te bile u sta-
wu u svim op{tinama da iza|u sa listama za op{tinske odbornike. To su
uspele samo ove dve velike partije i Srpska radikalna stranka.
Voditeq: Rekli ste da ste u me|uvremenu boqe organizovani. Vi
ina~e imate specifi~ne promocije, ne idete mnogo na skupove.
Dr [e{eq: Idemo na male skupove po mawim mestima, po mesnim za-
jednicama, gde se okupi po 10 do 150 qudi i na{ je ciq da na{i aktivi-
sti {to neposrednije razgovaraju sa gra|anima i na taj na~in dodatno
rastuma~e neke stvari iz na{eg programa.
981
 Nismo za velike skupove iz vi{e razloga. Imali smo mnogo velikih
mitinga i ranije smo to praktikovali. Me|utim, pokazalo se da to ne{to
naro~ito ne donosi na izborima, a, s druge strane, u Crnoj Gori je pri-
li~no uzavrela politi~ka atmosfera i mi `elimo da izbegnemo bilo ka-
kav rizik da se ne{to nepromi{qeno desi, da do|e do nekog incidenta
ili ne~eg sli~nog.
Mi delujemo smiruju}e u toj uzavreloj atmosferi, mi `elimo da se
stvari lagano vra}aju u parlamentarne politi~ke tokove, `elimo da se is-
kqu~ivo demokratskim sredstvima bilo koji politi~ki problem re{ava.
Voditeq: Vi delujete smiruju}e, ali na neki na~in se bila primiri-
la i va{a partija u Crnoj Gori, mo`da je to bio jedan period spavawa.
Dr [e{eq: Nije se partija primirila nego smo bili u `estokom ob-
ra~unu sa re`imom 1995. godine kada je Narodna skup{tina Crne Gore na
brutalan na~in izbacila sve na{e poslanike. Re~eno je – nisu oni prava
Srpska radikalna stranka Crne Gore, nego neka druga i napabir~ili sa
na{e liste nekih novih osam qudi koji su se propisno obrukali u Narod-
noj skup{tini, a oteta nam je i registracija u Ministarstvu pravde.
Mi smo morali ponovo da registrujemo na{u stranku i da ovog puta
ne bi bilo nikakvih nedoumica moje ime je uba~eno u sam naziv stranke.
Takvo iskustvo su posle sledile i neke druge politi~ke partije u kojima
je dolazilo do rascepa, razbijawa i sli~no.
Drugo, 1996. godine smo imali jedan veoma nepovoqan izborni zakon,
Zakon o izbornim jedinicama. Crna Gora je bila podeqena na 29 izbor-
nih jedinica i to je prote`iralo, forsiralo samo najve}e politi~ke
partije, iako smo mi po broju glasova i tada mogli da u|emo u Narodnu
skup{tinu.
Izborni zakon nas je onemogu}io i od 1996. godine nismo se mi kao
stranka primirili, nego jednostavno nismo imali nikakvih mogu}nosti
da se iska`emo kroz medije.
Mediji su forsirali samo parlamentarne politi~ke partije, a nama
~ak novinari nisu dolazili ni na redovne konferencije za {tampu, ali
smo u me|uvremenu strpqivo radili i sada mo`emo da se pohvalimo, a
imamo i konkretan dokaz da zaista imamo dobru strana~ku organizaciju.
Neke mo}ne stranke, poput Liberalnog saveza, nisu bile u stawu u svim
op{tinama da iza|u sa listama.
Mi smo jedna od tri stranke koja je to uspela i to je svedo~anstvo na-
{eg dobrog organizovawa, na{e strana~ke ja~ine i ~vrstine, a sada }e na-
rod na izborima da proceni koliko u politi~kom smislu vredimo i ko-
liko zaslu`ujemo wegovo poverewe.
Voditeq: Vi znate da u predizbornoj kampawi u~estvuje jo{ jedna ra-
dikalna stranka – Srpska narodna radikalna stranka. Da li }e se to mo-
`da odraziti na va{e rezultate?
Dr [e{eq: Ne bi me iznenadilo da ih ima i pet, {est. U Srbiji ih
ima petnaestak. Ta radikalska tradicija u na{em narodu ima veoma dubo-
ke korene i mnogi su `eleli da se nekako naslawawem na tu tradiciju do-
~epaju neke zna~ajnije uloge u politi~kom `ivotu.
982
To nama ne smeta. Uostalom, imate i dosta socijalisti~kih stranaka
sa socijalisti~kim prefiksom: i DPS, SNP i Socijaldemokratska. To
je jedna ideolo{ka odrednica, ali treba uvek postavqati pitawe da li
ta ideolo{ka odrednica krije i originalan sadr`aj ili krije ne{to
drugo {to ne mo`e nikako da se podvede pod takav sadr`aj, u ovom slu~a-
ju radikalski, jer za to nema nikakvog sadr`aja nego radikalsko ime, pa
ako neko zabunom glasa, glasa, ako ne glasa, nikom ni{ta.
Ja mislim, po{to postoje na glasa~kom listi}u i nazivi stranaka i
imena nosilaca lista, da nema mnogo {ansi da gra|ani do|u u zabunu. Mi
ovoga puta imamo jednu povoqnu okolnost {to nam je `reb bio naklo-
wen, pa je na{a stranka na drugom mestu na glasa~kom listi}u. Mi smo
broj 2, tako da gra|ani mogu relativno lako da prona|u na{ naziv ukoli-
ko se opredele da za nas glasaju.
Voditeq: Ima i vi{e stranaka koje imaju prefiks srpski, ako je ide-
ja ista, otprilike i zajedni~ka, zbog ~ega, po va{em mi{qewu, dolazi u
maloj Crnoj Gori do neke takve podele ili razjediwenosti, uslovno re-
~eno, srpskog bira~kog tela?
Dr [e{eq: Ja mislim da tu nema razjediwenosti srpskog bira~kog
tela. Ne{to drugo je problem – suvi{e niski kriterijumi za registro-
vawe politi~kih partija. Za registrovawe stranke, koliko se ja se}am,
pedeset potpisa u Crnoj Gori je bilo dovoqno. Svako je mogao da regi-
struje stranku i da se zove kako god ho}e.
Mi smo imali ideju jo{ po~etkom devedesetih godina da se to malo za-
o{tri u zakonu i da se tra`i 1.000 potpisa i overa svakog potpisa, da to
bude malo ozbiqnije. U takvim okolnostima u Srbiji ima 150 stranaka i
obi~no je vladaju}im strankama odgovaralo toliko strana~ko mno{tvo.
Jer onda one lak{e manipuli{u, izazovu malo ve}u zabunu u javno-
sti. Mediji su pod wihovom kontrolom. Namerno su re`imi u Srbiji i u
Crnoj Gori i{li na sni`avawe kriterijuma za formirawe stranaka, ka-
ko bi imali {to ve}i broj i kako bi u predizbornoj kampawi ogroman
broj stranaka smawio mogu}nost onim ozbiqnim da se iska`u na mediji-
ma. Onda, pojavqivawe ogromnog broja tih stranaka odvla~i pa`wu na-
roda od kampawe uop{te.
Gra|anin uglavnom nema strpqewa da gleda satima svaki dan pred-
stavqawe svih stranaka. Neka selekcija se mora praviti i kada se odre-
|uju termini za predstavqawe, onda su oni mnogo u`i nego {to bi bili
u situaciji da, recimo, na izbore iza|e samo ~etiri ili pet stranaka,
{to bi bilo mnogo prirodnije.
Voditeq: Uglavnom je va{ program poznat, vi ste ga i {tampali, me-
|utim, ne bi bilo na odmet da ka`ete nekoliko najva`nijih odrednica i
da li mo`da ima neki aneks za Crnu Goru?
Dr [e{eq: Mi smo politi~ka partija koja ~esto s ponosom isti~e
da jedini nikada ni{ta bitno nismo mewali u na{em programu. Kako smo
krenuli na politi~ku scenu, tako i danas istrajavamo.
Po na{em programu, Srpska radikalna stranka je nacionalisti~ka,
patriotska politi~ka partija koja se bori za jedinstvo svih srpskih ze-
983
maqa, za jedinstvenu srpsku dr`avu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe,
dakle, pored Srbije i Crne Gore, odnosno Savezne Republike Jugoslavi-
je, `elimo {to pre u na{im granicama da vidimo i Republiku Srpsku, a
u perspektivi, kada do|e do osloba|awa, i Republiku Srpsku Krajinu.
To je ono od ~ega mi ne}emo odustati. U politi~kom smislu mi smo
stranka koja se zala`e iskqu~ivo za demokratske parlamentarne metode
politi~ke borbe. Mi smo protiv bilo kakve primene nasiqa u politi~-
ke svrhe i u vi{e navrata smo dokazali svoju vernost takvoj orijentaci-
ji, takvom demokratskom opredeqewu.
Daqe, u politi~kom smislu na{a stranka se zala`e za unitarnu cen-
tralizovanu dr`avu, ali prihvatamo sada{we ustavno ure|ewe iz Save-
zne Republike Jugoslavije, i Crne Gore, i Srbije, i Republike Srpske.
Dok va`e ti ustavi mi se pona{amo u skladu sa wihovim normama.
Ovo je na{ dugoro~ni ciq koji mo`emo posti}i. Moramo imati dvo-
tre}insku ve}inu glasova, u najmawu ruku, da bismo uspeli da obezbedimo
i promenu ustava u skladu sa ovim na{im dugoro~nim programskim ci-
qem, ali taj ciq isti~emo i obja{wavamo wegove vrednosti, wegovu su-
{tinu.
Prihvatamo sada{we ustavno ure|ewe i pona{amo se u skladu sa tim
prihvatawem. Dakle, sve dok se ne promeni Ustav, po{tujemo ga kao
osnovni zakon u dr`avi. U ekonomskom pogledu, na{a stranka se zala`e
za liberalnu tr`i{nu privredu, privatnu svojinu, slobodnu konkuren-
ciju, za privatizaciju svega onoga {to se u dru{tvenoj svojini mo`e pri-
vatizovati i za potpunu privatizaciju svega onoga {to dr`avi nije neo-
phodno za weno nesmetano funkcionisawe.
@elimo najozbiqniji oblik privatizacije – privatizacija na osno-
vu javne licitacije za gotov novac, da se svima pru`i {ansa u procesu
privatizacije, a da se novac koji se obezbedi od privatizacije iskoristi
za popuwavawe dr`avnih fondova i za re{avawe nagomilanih ekonom-
skih, socijalnih, kulturnih, prosvetnih i drugih problema. U socijalnoj
sferi se zala`emo za sveobuhvatnu za{titu ugro`enih slojeva stanovni-
{tva: penzionera, dece, invalida, bolesnih, nezaposlenih itd. U kultur-
noj sferi se zala`emo za potpunu slobodu kulturnog stvarala{tva, ali
i za princip da pre svega produkti kulturnog stvarala{tva treba da se
verifikuju na tr`i{tu, dakle, sve ono {to je vredno mo`e da na|e i svo-
ju cenu na tr`i{tu. Ako dr`ava odustaje potpuno od svoje kontrole, on-
da ne mo`e ni sama da bude finansijer svih kulturnih vrednosti. Ukoli-
ko je dr`ava iskqu~ivi ili glavni finansijer, obi~no se izgubi neki
ozbiqan kriterijum u vrednovawu tih vrednosti.
Onda se vrednuje kao vrhunski domet ne{to {to to ne zaslu`uje, a
imali smo to iskustvo u jednom periodu. Ukoliko se sa kulturnim vred-
nostima ipak izlazi na tr`i{te, onda gra|ani sami poka`u {ta cene, a
{ta ne cene, i spremno{}u da kupe ulaznicu, ako je u pitawu neka bio-
skopska ili pozori{na predstava, spremni su da kupe neku sliku, ako je
re~ o umetni~kom delu te vrste, ili spremno{}u da ~itaju neku kwigu,
ako je re~ o kwi`evnosti.
984
Voditeq: U predizbornom spotu koji gledamo ovih dana i ovih ve~e-
ri je slogan: “Za srpsku Crnu Goru”. Vi sigurno verujete u to, poznati ste
kao ~ovek od re~i. Kako mislite da to ostvarite, za koji rok i {ta time
dobijate?
Dr [e{eq: Mislim da je Crna Gora uvek bila srpska i to nije ne-
{to {to treba, {to tek treba ostvariti, ali treba ponovo buditi zape-
tqanu nacionalnu svest u nekim qudima, u nekim dru{tvenim grupama.
Drugo, to iskazuje i u prvi plan stavqa na{e izrazito patriotsko i na-
cionalno opredeqewe.
Tre}e, to ukazuje i na koje glasa~e mi tu prevashodno ra~unamo, a
mi ra~unamo na one gra|ane Crne Gore koji misle onako kako mi misli-
mo, a koji se sla`u sa na{om programskom orijentacijom. Mi pozivamo
na koncentraciju tih glasova i drugo, kada se ka`e za srpsku Crnu Go-
ru, onda se jednostavno stavqa do znawa svima da ne dolazi u obzir bi-
lo kakvo odvajawe Crne Gore od Srbije ili Srbije od Crne Gore, da
ostajemo da `ivimo u jedinstvenoj dr`avi. Da li }e ta dr`ava ba{ bi-
ti ure|ena u skladu sa na{im programskim ciqevima ili na neki dru-
gi na~in, to je drugo pitawe i to se re{ava kroz parlamentarni i po-
liti~ki proces.
Mi smatramo da apsolutno ne dolazi u obzir nijedna varijanta ru{e-
wa zajedni~ke dr`ave.
Voditeq: Kao {to vidite, niko uglavnom nije za ru{ewe te dr`ave,
ali neke okolnosti upu}uju na to.
Dr [e{eq: Nema dovoqno jakih i ozbiqnih stranaka koje bi zagova-
rale otcepqewe, koje bi zagovarale nezavisnost Crne Gore. Mislim da
taj deo u narodu ne mo`e da pro|e.
Voditeq: Ne ~ini li vam se mo`da da ima nekih okolnosti ovih po-
sledwih dana koje mo`da nagove{tavaju ne{to iako to qudi ne `ele.
Dr [e{eq: Ja mislim da ne mo`e da se nagove{tava takav jedan pro-
ces ili takav jedan doga|aj, a posledwih dana postoje politi~ki sukobi
na relaciji izme|u re`ima u Podgorici i re`ima u Beogradu, na rela-
ciji izme|u pojedinih politi~kih partija. Uvek je u na{oj zemqi, od ka-
da je obnovqen vi{epartijski sistem, bilo me|ustrana~kih sukoba, ali
za nas kao opozicionu politi~ku partiju u Crnoj Gori desilo se ne{to
izuzetno pozitivno.
Pocepala se vladaju}a partija i mi kao opozicionari ni{ta lep{e
nismo mogli po`eleti. Naravno, obradovali smo se kada smo ~uli da se
pocepala vladaju}a DPS, me|utim, problem je bio onda kada su sukobi
izme|u dva razbijena krila poprimili takve razmere da su zapretili
oru`anim obra~unima na podgori~kim ulicama, na ulicama drugih crno-
gorskih gradova.
To je ve} i za nas bio alarm da krenemo u akciju smirivawa strasti,
da idemo na smirivawe emocija i da jednim razumnim i trezvenim stavom
uti~emo na druge da se stvari ipak vra}aju u normalne parlamentarne to-
kove. Mislim da smo bili prva politi~ka partija koja je iza{la sa ide-
jom da se ide na vanredne parlamentarne izbore, jer su ti vanredni izbo-
985
ri u takvim situacijama jedini na~in da se razjasni ko je ja~i, ko je sla-
biji, kome narod vi{e veruje, i bilo bi pogre{no da je neka druga vari-
janta primewena u re{avawu politi~ke krize.
Politi~ka kriza je stvorena, ona je pred nama, a wen intenzitet se
mewa. U januaru je bio veoma visok intenzitet te politi~ke krize, mo-
`da najvi{i, posle toga ide samo tragedija i ni{ta drugo vi{e nije mo-
glo da se desi. Onda je do{la jedna faza smirivawa i mislim da su done-
ti dobri izborni zakoni. Mi imamo jednu primedbu na Republi~ku izbor-
nu komisiju, koja nam onemogu}ava da po{aqemo posmatra~e iz Srbije na
ove izbore.
Mi smo bili spremni da po jednog posmatra~a po{aqemo na svako
bira~ko mesto i tu primedbu smo danas saop{tili na konferenciji za
{tampu, ali zakon je u su{tini dobar. Dobro je {to je vra}en princip
da je Crna Gora jedna izborna jedinica. Nije lo{e {to je smawen cenzus
na tri procenta, a u ovakvoj situaciji to zna~i ne{to vi{e stranaka u
Republi~koj skup{tini nego {to bi bilo sa 5%, {to je tako|e dobro da
vi{e politi~kih faktora deluje u Narodnoj skup{tini, jer o~igledno
je da ovoga puta niko ne mo`e imati apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup-
{tini.
Takva su na{a o~ekivawa i mi mislimo da je to nemogu}e, da }e biti
neophodno formirawe neke koalicione vlade nakon ovih izbora. [to se
ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo spremni da u|emo u neku koalici-
onu vladu posle izbora, naravno, pod izvesnim uslovima i izvesnim prin-
cipima koji bi se usaglasili. Mora se na}i minimum zajedni~kih program-
skih ciqeva i na{a je `eqa da ta postizborna koalicija bude {to {ira.
Idealno bi bilo da se sve politi~ke partije koje budu zastupqene u Na-
rodnoj skup{tini ukqu~e u stvarawe te koalicije. To bi mnogo zna~ilo za
Crnu Goru i za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Na saveznom nivou mi `eli-
mo takvu vladu, a to smo nagovestili na ovoj skup{tinskoj sednici na kojoj
je izabran Momir Bulatovi}. On je to pitawe ostavio otvorenim za nekih
petnaestak do dvadesetak dana, a mi `elimo da i u toj vladi budu predstav-
nici svih relevantnih politi~kih partija i za to smo se zalagali.
Ako se se}ate, u Srbiji to nije prihvatio SPO, oni su hteli da u|u
u vladu sa socijalistima i JUL-om, ali pod uslovom da ne ulaze radikali,
i do posledweg dana su na tome istrajavali. Mi smo do posledweg dana is-
trajavali na ~etvornoj koaliciji. [ta je u ovome svemu bitno? Bitno je
da nema nikakve razlike izme|u na{eg politi~kog pona{awa u Crnoj Go-
ri, politi~kog pona{awa u Srbiji i politi~kog pona{awa u Republici
Srpskoj.
Naravno, mi nikada ne zapostavqamo svoj strana~ki interes, on nam
je veoma va`an, ali interes naroda i dr`ave je uvek iznad strana~kog in-
teresa i kao stranka koja je ozbiqno zabrinuta za sudbinu sopstvenog na-
roda, u ovoj situaciji, mi se krajwe trezveno pona{amo i krajwe trezve-
no delujemo.
Voditeq: Vi ste u Crnoj Gori opoziciona stranka. Koliko ste kao
opozicija bili u Srbiji, bili ste do skoro?
986
Dr [e{eq: Bili smo do 24. marta najve}a opoziciona partija, a sa-
da smo vladaju}a partija u Srbiji. Sklopili smo koalicioni sporazum i
formirali Vladu narodnog jedinstva. Na{ je princip bio, a tada smo po-
stavqali uslove mesecima, da mandatar za sastav vlade bude na{, po{to
SPS ima 86 poslanika, a mi 82, a ve} je konsenzusom svih partija za pred-
sednika Narodne skup{tine izabran pripadnik SPS-a.
Me|utim, po{to su ti pregovori oko vlade zapali zaista u duboku
krizu, {est meseci su trajali, mi smo napravili jedan gest dobre voqe i
odustali od insistirawa na mandataru, ali insistirali smo do kraja na
principu da stranke koje u|u u vladu budu zastupqene srazmerno svojoj
snazi u Narodnoj skup{tini.
Kao {to vidite, to se do kraja po{tovalo. Srpska radikalna stran-
ka ima 15 ~lanova Vlade, SPS tako|e 15, JUL ima pet i jedan je vanstra-
na~ki. Ministar Beko koji je nekada pripadao Demokratskoj stranci, pa
sada nije ni u jednoj, on je kao vanstrana~ki ministar prisutan u Vladi.
Voditeq: Da li ste zadovoqni svime {to ste postigli u Srbiji?
Dr [e{eq: Zadovoqni smo zato {to smo ve} ostvarili neke ozbiqne
i krupne pomake, ne znam koliko ste informisani. Mi smo nedavno odlu~i-
li da smawujemo stopu doprinosa i poreza na plate sa 124% na 98%, za 26%.
A to je veoma ozbiqno rastere}ewe privrede i u skladu je sa na{im
programom. U utorak o tome treba da odlu~i Narodna skup{tina, po-
trebne su i zakonske promene. Recimo, to je potez kojim smo veoma zado-
voqni.
Drugo, uradili smo jo{ neke kqu~ne stvari, recimo, novi Zakon o
univerzitetu koji je veoma dobar i o~ekujem da }e u utorak biti usvojen.
Oko Kosova i Metohije smo postigli konsenzus i imali jedan veoma
uspe{an referendum na kome smo odbacili bilo kakvo strano me{awe u
unutra{we poslove Srbije i Savezne Republike Jugoslavije povodom
ovog pitawa.
U~estvujemo u kreirawu nastupa ovog pregovara~kog tima Vlade Sr-
bije, zamenik predsednika na{e stranke Tomislav Nikoli} je u tom vla-
dinom timu. Danas je trebalo da imaju u Pri{tini prvi susret sa pred-
stavnicima albanskih politi~kih stranaka, pa }emo videti kakav }e bi-
ti ishod svega toga.
Voditeq: Dobro, o Kosovu }emo malo kasnije, da se vratimo malo na
Saveznu vladu. Vi ste nagovestili da }ete u}i u sastav Savezne vlade, ali
tek nakon izbora u Crnoj Gori, me|utim, Vlada je, evo, smewena, nisu ~e-
kani izbori i kako vam se ~ini?
Dr [e{eq: Ima tu nekoliko momenata zbog kojih smo ovako odlu~i-
li. Prvo, mi smo uvek bili protiv Konti}eve vlade. Vi se se}ate, mi smo
i glasali protiv te vlade i vi{e puta tra`ili smenu, pa nisu hteli to
ni da postavqaju na dnevni red, je li tako?
Mi smo oduvek smatrali da ta vlada nije dobra i prva prilika koja
se ukazala da ta vlada padne iskori{}ena je i zbog toga smo glasali za
smenu. Odmah nakon toga i{ao je proces konsultacija oko sastava nove
vlade. Neki ka`u da je bilo prebrzo. Jeste bilo neuobi~ajeno brz.
987
 Ali nema tu nikakvih ni ustavnih ni zakonskih ograni~ewa. Ni
Ustav ni zakon ne ka`u da se treba brzo ili sporo konsultovati, tako da
ta primedba nema pravno utemeqewe. Mi smo u~estvovali u procesu kon-
sultovawa i nama je mandatar Bulatovi} ponudio u~e{}e u toj vladi. Mi
smo prihvatili u~e{}e.
Prethodno je i predsednik Milo{evi} rekao da bi i on `eleo da
{to vi{e stranaka u~estvuje u formirawu nove vlade. Za{to smatramo
da je dobro {to smo odlo`ili ulazak u tu vladu? Zato {to zaista iskre-
no `elimo da {to vi{e stranaka participira u toj vladi.
Tu je bilo govora i oko Demokratske partije socijalista. Oni se ni-
su odazvali na Bulati}ev poziv. Tu je bilo re~i i o Srpskom pokretu ob-
nove. Na{e je mi{qewe da je dobro da se to pitawe odlo`i posle crno-
gorskih izbora, jer }e se verovatno tada strasti u Crnoj Gori malo smi-
riti i svi politi~ki akteri, bez obzira kakvi budu izborni rezultati,
malo }e trezvenije o svemu tome razmi{qati.
Sad je ipak temperatura porasla, a mi ne `elimo da teramo inat. Mi
ne `elimo da se ovog puta prkos pokazuje kao kqu~ni atribut u vo|ewu
neke ozbiqne politike. Ovo odlagawe od 15-20 dana, mislim da je svima
dobro do{lo i da }e se svako posle tih izbora presabrati. A mi o~ekuje-
mo da }e i na{a pozicija biti povoqnija. O~ekujemo, i tu sam iskren do
kraja, da }emo opet biti parlamentarna stranka u Crnoj Gori.
O~ekujem da }emo osvojiti vi{e od 20.000 glasova, da }emo imati po-
slanike u Republi~koj skup{tini, a verovatno jednog ili vi{e poslani-
ka u Ve}u republika, {to bi ~inilo na{u snagu ozbiqnijom u Saveznoj
skup{tini, pa verovatno i na{e u~e{}e u vladi, u kvantitativnom i kva-
litativnom pogledu.
Voditeq: Tomislav Nikoli} je dao zanimqivu izjavu pre neki dan,
kada je bilo glasawe o smeni vlade premijera Konti}a, on ka`e: mi smo
za smenu premijera Konti}a i bi}emo za smenu svakog premijera sve dok
na to mesto ne do|e radikal.
Dr [e{eq: Ili dok radikali ne u~estvuju u toj vladi. Ako mi pri-
hvatimo da u~estvujemo u nekoj vladi, onda ne mo`emo neprekidno smewi-
vati tu vladu ako radikal nije predsednik. Ali mislim da je su{tina ta
– dok mi nismo u vladi, protiv smo svake vlade, i tako }emo se pona{ati
i ovde. A ovde je otvoreno pitawe na{eg u~e{}a u novoj vladi.
Vi znate, mi na saveznom nivou imamo kancelarski sistem. Tu je sve
u rukama premijera. Premijer jednim potezom mewa ministre i ako po-
stignemo adekvatan dogovor o ulasku u vladu, mi }emo u vladu u}i.
[ta je na{ osnovni princip? Da u toj vladi participiramo i u kvan-
titativnom i u kvalitativnom pogledu proporcionalno na{oj snazi u
Saveznoj skup{tini. Ako se oko toga dogovorimo, mi ulazimo.
I daqe }emo insistirati da sve parlamentarne stranke u|u u tu vla-
du. Tu je postignuta saglasnost i premijera Bulatovi}a. On je to nagove-
stio i u svom ekspozeu. Ukoliko ne u|emo u vladu, mi }emo onda nepresta-
no glasati protiv te vlade. Dakle, u politici je to krajwe jasno.
Voditeq: Koliko mislite da }e slu~aj sa Saveznom vladom produbi-
ti politi~ku krizu u Saveznoj Republici Jugoslaviji?
988
Dr [e{eq: Mislim da }e je produbqivati do 31. maja. Posle 31. ma-
ja }emo morati da u|emo u neku fazu smirivawa strasti, fazu stabiliza-
cije. Posle 31. maja, ako ti izbori proteknu kako treba, budu regularni,
~isti, ako bude nekih drugih poreme}aja, ko zna {ta se mo`e desiti. Mi
strepimo od najgoreg, ali brinu}emo se koliko god bude u na{oj mo}i da
ne do|e ni do ~ega lo{eg, znate, da to sve bude najnormalnije, da to bude
u skladu sa Ustavom i zakonom i ako se to na taj na~in obavi, onda }emo
lepo sesti i razgovarati sa svim politi~kim faktorima, a ako treba, ne-
gde i posredovati. Ako treba, uspostavqa}emo kontakt i sa onima sa ko-
jima ga nismo imali.
Voditeq: Ali ostaje jedan ozbiqan politi~ki problem, koji je po-
~eo ovih dana da se re{ava – Kosovo. Kako vi gledate na re{ewe proble-
ma Kosova?
Dr [e{eq: Najva`nije je da se Kosovo re{ava u okvirima na{e dr-
`ave, u okvirima Srbije, pre svega. Zapadne sile su nam poku{ale namet-
nuti internacionalizaciju. Nisu uspele. Pokazalo se da je na{ referen-
dum u Srbiji bio ispravan politi~ki potez i da su spoqni pritisci
splasnuli posle tog referenduma.
S druge strane, i one sile koje su najvi{e zastupale princip inter-
nacionalizacije ovog puta su odustale da nas u tom pravcu ucewuju i ~ak
svoje {ti}enike, albanske separatiste izvesnim pritiscima su natera-
le da prihvate dijalog. Dijalog je na izvestan na~in otpo~eo, bar kurto-
azno, susretom predsednika Milo{evi}a sa Ibrahimom Rugovom i wego-
vim saradnicima, sa predsednikom, po svim procenama, najve}e albanske
politi~ke partije na Kosovu. Da li je zaista najve}a, ni to ne}emo znati
dok prvi put ne iza|u na parlamentarne izbore.
O~ekujemo da taj dijalog krene. On }e biti verovatno dugotrajan, mu-
kotrpan, sa mnogo problema, sa mnogo optere}ewa, ali u svakom slu~aju
je dobro da se otpo~ne s tim procesom. Ono na ~emu mi insistiramo je da
se sve re{ava u skladu sa Ustavom i zakonima.
Mi radikali nikada ne}emo prihvatiti pove}awe stepena autono-
mije Kosova i Metohije. Za nas je i Ustav Srbije jedno zate~eno stawe.
Ali pro{irewe ustavnog polo`aja, ustavnog statusa, ja~awe tog statusa
promenama Ustava ne dolazi u obzir.
Mi za to ne}emo glasati. Pretpostavqam da bez na{ih glasova to
nije mogu}e da se sprovede. Ali smo spremni da razgovaramo o konceptu
kulturne autonomije za pripadnike albanske nacionalne mawine i to
smo javnosti saop{tili.
Drugo, zapadne sile su poku{ale da nam nametnu Kosovo kao tre}u
federalnu jedinicu u okviru Savezne Republike Jugoslavije. To nismo
smeli ni po koju cenu da prihvatimo i vi{e nema takvih insistirawa.
Dakle, ne dolazi u obzir otcepqewe, ne dolazi u obzir nova fede-
ralna jedinica, ne dolazi u obzir nametawe lokalne vlasti Srbima i
drugim narodima koji tamo `ive od strane Albanaca.
I u ovom novom Zakonu o lokalnoj samoupravi mi smo predvideli
lokalne skup{tine i pokrajinsku skup{tinu sastavqene od {est ve}a.
Jedno je, kako je to formulisano, Ve}e Srba i Crnogoraca, drugo je Ve}e
989
Albanaca, tre}e Turaka, ~etvrto muslimana, peto Roma i {esto svih
ostalih. Tamo `ive i Egip}ani, wih oko 7.000, tako se predstavqaju, i
{to bih se ja sa wima sporio.
Mogu u nekoj ozbiqnoj sociolo{koj raspravi dokazivati da oni nisu
Egip}ani, ili istorijskoj, ili {ta ja znam, ali ako oni `ele da se tako
zovu, to je wihovo pravo.
Voditeq: Problem Kosova je evidentiran davno. Za{to se odugovla-
~ilo sa wegovim re{avawem? [ta mislite ko je zakazao tu?
Dr [e{eq: Pa, zakazao je prvo kraq Aleksandar Kara|or|evi}, pro-
blem od wega poti~e, onda svi re`imi izme|u dva svetska rata, pa onda,
pod italijanskom okupacijom sa Kosova su proterani svi Srbi koji su se
tamo doselili posle balkanskih ratova, a do{lo je i do prave najezde Al-
banaca iz Albanije. Pod komunisti~kim re`imom ja~ale su albanske se-
paratisti~ke tendencije, svesno, namerno Srbi su daqe progawani.
Od 1990. godine naovamo re`im u Beogradu je bio zaokupqen drugim
stvarima, drugim problemima i nije posve}ivao dovoqnu pa`wu Kosovu
i Metohiji. A tamo se kriza produbqivala, problemi su se multipliko-
vali iz dana u dan i sada smo u situaciji da ih urgentno moramo re{ava-
ti. Te probleme bi bilo relativno lako re{iti kada albanski separati-
sti ne bi bili ube|eni da mogu uz pomo} zapadnih sila da se otcepe. Za-
padne sile ka`u da ne dolazi u obzir otcepqewe, ali tra`e federalnu
jedinicu. A mi znamo za{to one sada ka`u da ne mo`e otcepqewe. Zato
{to nema pravnog osnova.
Kada bi Kosovo postalo federalna jedinica, stekao bi se pravni
osnov, jer je Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi jo{ aktom
svog osnivawa garantovala nepromenqivost granica u Evropi. Me|utim,
nakon ru{ewa Berlinskog zida do{lo je do ujediwewa Nema~ke.
Dakle, taj princip je naru{en, pa do raspada Sovjetskog Saveza, ^e-
hoslova~ke i biv{e Jugoslavije, princip je opet naru{en. Granice dr`a-
va su promewene, ali su se onda zapadni teoreti~ari i politi~ari dose-
tili i rekli – granice nisu promewene, jer su se raspale slo`ene dr`a-
ve, a na nema~kom primeru su se dve dr`ave ujedinile a granice su im
ostale iste. Raspale su se slo`ene dr`ave.
Vidite, po definiciji u pravno-politi~koj teoriji federacija je
slo`ena dr`ava. Federalna jedinica je prosta dr`ava u okviru federa-
cije, pa se raspala samo slo`ena dr`ava, a ostale su proste dr`ave i wi-
hove su granice nepromenqive.
U ovom slu~aju nemogu}e je takvo tuma~ewe na pitawu Kosova. I da
bi bilo mogu}e, da bi taj novi princip me|unarodnog javnog prava mogao
da se primeni, neophodno je prethodno da izdejstvuju status federalne je-
dinice. A onda, u slede}oj fazi referendumom se re{ava pitawe eventu-
alnog otcepqewa. Zbog toga mi nikako ne smemo pristati na zahtev da
Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavi-
je. Ostaje Savezna Republika Jugoslavija, sa Srbijom i Crnom Gorom.
Ako se prikqu~i Republika Srpska, ako se prikqu~i Makedonija,
ako `ele sami Makedonci, tu smo im ostavili mogu}nosti ustavnom od-
990
redbom, dakle, mo`e se pove}avati broj ~lanica federacije, i kada oslo-
bodimo Republiku Srpsku Krajinu, tako|e, mo`e se govoriti o wenom
prikqu~ewu na{oj zajedni~koj dr`avi.
Ali iz sastava Srbije ili iz sastava Crne Gore stvarati sada nove fe-
deralne jedinice, to ne dolazi u obzir. Kad bi se samo napravio taj prese-
dan, to bi bilo stra{no, na red bi do{la Vojvodina, Sanyak. Na red bi do-
{li i neki delovi Crne Gore, znate, otvori se proces i tome nema kraja.
Voditeq: [ta mislite, koliki je uticaj rezultata proteklog refe-
renduma u Srbiji o u~e{}u stranih posrednika u re{avawu problema na
Kosovu?
Dr [e{eq: Mnogo nas je osna`io taj referendum. Na{a pregova-
ra~ka pozicija prema inostranstvu je mnogo ja~a posle referenduma, ~ak
i ono {to nam je Kontakt grupa planirala, bilo je mnogo bla`e od prvo-
bitno zami{qenog i mnogo je lak{e krenuo taj proces popu{tawa. Iza-
{li su ameri~ki predstavnici sa sasvim novim stavom, sa sasvim novim
oblikom pona{awa. Bukvalno su doveli Rugovu u Beograd na razgovor sa
Milo{evi}em. Znate, shvatili su i oni da u ovom slu~aju, kad je narod ta-
ko ~vrsto stao iza jedne ideje, iza jednog politi~kog stava, da se ta na-
rodna voqa ne mo`e slomiti.
Voditeq: Pomenuli ste osloba|awe srpskih zemaqa, evo malopre,
Srpske Krajine, Republike Srpske. [ta mislite kako }e te}i taj pro-
ces? Ipak nisu ostvarene neke va{e ideje. Tada ste, se}ate se, govorili
Karlobag–Ogulin– Karlovac–Virovitica. Zbog ~ega?
Dr [e{eq: Zamalo da budu ostvarene. Skoro nam je granica bila na
liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. Ne ba{ u Karlobagu,
ali 10 kilometara ju`nije. Ne ba{ u Virovitici, ali na Papuku, ne ba{
u Karlovcu, ali u predgra|u Karlovca.
Mi smo na bojnom poqu uspeli skoro sve te srpske zemqe da za{ti-
timo, da odbranimo. Me|utim, pora`eni smo na diplomatskom poqu, za
zelenim pregovara~kim stolom.
Ako smo jednom pora`eni i izgubili te teritorije za zelenim sto-
lom, osnovana je pretpostavka da i za zelenim stolom jednog dana mo`e-
mo i povratiti to, kad se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi
na to ra~unamo.
Setite se, Francuska je 47 godina ~ekala da povrati Alzas i Loren,
koje je oteo Bizmark u francusko-pruskom ratu 1870. godine. Ako su Fran-
cuzi ~ekali 47 godina, i mi moramo imati strpqewa, a to~ak istorije se
ubrzava, zahuktava se, tako da sam ube|en da ne}emo toliko ~ekati.
S druge strane, to je prazna teritorija. Hrvati nemaju koga tamo da
nasele. Ta teritorija nas jednostavno ~eka. Amerikanci su tako|e sve-
sni. Zato toliko pritiskaju Hrvate da dozvole bar delu srpskih izbegli-
ca da se vrate. U tom slu~aju misle da bi to pitawe razre{ili. Jedan broj
se sigurno nikada ne}e vratiti. Vrate se starci, pa u perspektivi star-
ci izumiru i tra`e se neke druge varijante za naseqavawe tog podru~ja.
Svesni su Amerikanci da te{ko Hrvatska sve to mo`e zadr`ati. A, s
druge strane, mi smo spremni i na kompromis.
991
 Recimo, neprekidno je bila sa Zapada teza da se ne mo`e prihvatiti
nezavisnost Srpske Krajine jer je Hrvatska prese~ena na pola. Mo`emo
onda tra`iti teritorijalne kompenzacije, da vidimo vrednost komplet-
ne teritorije Republike Srpske Krajine, i u geografskom i u ekonom-
skom smislu, pa da onda vidimo koliko to delova Slavonije da se pripo-
ji wenim isto~nim delovima – Dubrovnik, Dubrova~ko primorje, do do-
line Neretve, recimo, ili neka druga varijanta.
Varijanta se mo`e na}i kada postoji dobra voqa da se re{ewe stvo-
ri. Me|utim, jo{ uvek je odnos snaga me|u velikim silama za nas krajwe
nepovoqan, pa to pitawe moramo ostaviti za neko drugo vreme.
[to se ti~e Republike Srpske, wena teritorija je me|unarodno pri-
znata. Malo je nakaradno povu~ena linija razgrani~ewa, ali nije nemo-
gu}e da se i tu postignu izvesna poboq{awa, uz princip da Republika
Srpska ne sme da padne ispod 49% teritorije biv{e Bosne i Hercegovi-
ne. Sada je ve} za ne{to vi{e od pola procenta mawa od 49%, a Republi-
ka Srpska je prinu|ena jo{ izvesno vreme da ostane u okviru Unije Bo-
sne i Hercegovine, ali ve{ta~ki stvorenu dr`avu niko na svetu na dugu
stazu nije uspeo da sa~uva.
Drugo, cepa se i Muslimansko-hrvatska federacija. I muslimani i
Hrvati ne mogu da `ive zajedno. Tu }e se ostvariti jedan prirodan proces
– Bosna i Hercegovina }e se definitivno pocepati na tri dela: na srpski,
hrvatski i muslimanski. To je ne{to toliko prirodno da niko ne}e biti u
stawu da to spre~i. Kada }e se to desiti, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Kako gledate na politiku koju vode u ovom trenutku Biqa-
na Plav{i} i Dodik?
Dr [e{eq: Mi smo wihovi politi~ki protivnici, u predizbornoj
kampawi ~ak veoma `estoki, ali posle tih izbora mi smo opet malo pri-
mirili tu loptu.
Znate, ne `elimo nekim ozbiqnijim politi~kim nastupom da ote`a-
mo sam polo`aj Republike Srpske, neprekidno je kritikujemo u Narod-
noj skup{tini.
Tu smo zaista krajwe kriti~ni, i evo, sada smo doveli do jednog veli-
kog problema – radikali su odbili da glasaju za ustavne promene, musli-
mani iz federacije su napustili Narodnu skup{tinu, Vlada je povukla
sve svoje zakonske predloge, sada Dodikova vlada nema skup{tinsku ve}i-
nu bez podr{ke muslimana, jer Dodik je formirao mawinsku vladu.
Onaj ko formira mawinsku vladu, te{ko mo`e da funkcioni{e. Vi-
deli ste na primeru Srbije, kada je [ainovi}eva vlada delovala uz pre-
}utnu podr{ku Srpske radikalne stranke, tada je bila mawinska vlada.
Nije mogla dugo da opstane.
Uvek kada onaj od ~ije voqe zavisite proceni da ne delujete u skladu
sa wegovim programskim ciqevima, wegovim politi~kim interesima, on
vam otka`e tu podr{ku.
E, tako se desilo u slu~aju Dodikove vlade. Sada da vidimo kako }e se
daqe pona{ati poslanici iz federacije. Me|utim, 12. i 13. septembra su
tamo novi izbori, i parlamentarni i predsedni~ki.
992
Voditeq: Da li mislite da }e mo`da to dovesti do nekih novih po-
dela u srpskom narodu?
Dr [e{eq: Mi ne `elimo da strana~ke podele prerastaju u podele
u narodu. To je uvek pogre{no. Strana~ke podele su neminovne, to je su-
{tina demokratije, strana~ki sukobi, strana~ke borbe, ali ne da se na-
rod cepa na osnovu tih strana~kih podela.
Zbog toga mi nismo prihvatili ni neke inicijative SDS-a. SDS je,
kada je formirana ta vlada, hteo neke krizne {tabove, hteo pobunu ne-
kih op{tina, da se formiraju posebne asocijacije op{tina. Mi ni u ~e-
mu tu nismo hteli da u~estvujemo.
Znate, SDS se nije dobro poneo kad je izgubio vlast. I obi~no onaj
ko je prosto nasledio vlast, ko nije navikao da deluje kao opoziciona
stranka, pa na prirodan na~in izborima do|e na vlast, nekako je preneo
tu svoju vladaju}u poziciju. SDS, recimo, kao koalicioni partner u
prethodnoj Bosni i Hercegovini, te{ko se miri sa gubitkom vlasti i on-
da po~iwe da pravi nervozne poteze.
A mi, po{to jo{ nikada tamo nismo bili vladaju}a partija, mi se sa-
svim normalno pona{amo. Mi neprekidno kritikujemo vlast, ne idemo
na ru{ewe dr`ave.
Voditeq: Vi ste vi{e puta bili na rati{tu tih godina. Kako vam sa-
da, sa ove vremenske distance sve to izgleda, da li je moralo tako ili je
moglo druga~ije i mnogo boqe da se zavr{i?
Dr [e{eq: Moglo je boqe da su Srbi bili spremniji na ono {to }e
se desiti. Znate, ta Jugoslavija je bila velika srpska zadruga. Ogroman
broj Srba je mislio da i Hrvati i Slovenci `ele tu Jugoslaviju, ba{
onako kako su je Srbi iskreno `eleli. Mi smo bili spremni mnogo toga
da se odreknemo od svojih kulturnih i istorijskih tekovina za qubav Ju-
goslavije.
Slovenci i Hrvati su samo vrebali povoqnu priliku da se otcepe
pod {to boqim uslovima i ni{ta vi{e. Kqu~nu gre{ku su napravili mu-
slimani. Za wih je bilo idealno da ostanu u sastavu skra}ene Jugoslavije.
Tu je dogovor bio postignut sa Izetbegovi}em, ~ak da on bude prvi
predsednik te skra}ene Jugoslavije, a onda su ga nagovorili sa Zapada da
ide na otcepqewe, garantovali mu nezavisnost i tu je napravio kata-
strofalnu gre{ku.
Jer posle otcepqewa Slovenije i Hrvatske, fakti~kog, posle i for-
malnog, na{ princip – svi Srbi u jednoj dr`avi zna~io je i svi muslima-
ni u jednoj dr`avi, ali oni nisu bili u stawu da to shvate u tom trenut-
ku i posle su postali zapravo glavna `rtva rata.
Do rata je do{lo i do cepawa Jugoslavije jer su to `elele zapadne si-
le. Da one nisu `elele cepawe na{e zemqe, do cepawa sigurno ne bi do-
{lo. Videli ste, neprekidno su dr`ali stranu i Slovencima, i Hrvati-
ma, i muslimanima, i sada Albancima. Uvek dr`e stranu onome ko cepa
zajedni~ku dr`avu, a ne onome ko `eli da je sa~uva.
Voditeq: Od te zajedni~ke dr`ave ostala je sada Savezna Republika
Jugoslavija. [ta mislite, koliko }e ona trajati, kakva je wena budu}nost?
993
 Dr [e{eq: Ja mislim da ta dr`ava ostaje da traje neograni~eno, ve-
~ito. Mislim da nijedan separatisti~ki pokret ne mo`e da uspe ni na te-
ritoriji Crne Gore ni na teritoriji Srbije, da narod ne `eli cepawe
ove dr`ave.
A sada, u kom pravcu }emo je popravqati, poboq{avati itd., to zavi-
si od politi~kih stranaka, od wihove snage, me|usobnih korelacija i
sli~no, ali da }emo zajedni~ku dr`avu sa~uvati, da }emo sa~uvati zajed-
ni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore, ja sam apsolutno siguran. Kako }e ona
biti izgra|ivana, o tome }emo se dogovarati.
Mi `elimo ja~awe centralne vlasti, mi `elimo, dakle, centraliza-
ciju. Neki drugi `ele labavqewe, vide}emo {ta }e narod da odlu~i i ka-
ko }e narod da presudi.
Voditeq: Kako komentari{ete jedan ju~era{wi doga|aj: u Beogradu
su na poziv patrijarha Pavla bili Milo \ukanovi}, predsednik Crne
Gore, i predsednik Skup{tine Svetozar Marovi}.
Upu}eni su pozivi i predsedniku Skup{tine Srbije, i predsedniku
Republike Srbije, i predsedniku Milo{evi}u. Me|utim, odazvali su se
samo qudi iz Crne Gore. [ta mislite o tome?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je bila uvek protiv me{awa
crkve u politiku, pogotovo u strana~ku politiku. Crkva treba da bude
institucija iznad politike, iznad dnevne politike. Kad se crkva ume{a
u politiku, gubi i crkva, gubi i narod, gubi i dr`ava. Svaki put kad je cr-
kva poku{avala da se ume{a gubila je na uticaju. Bilo je i ranije nekih
slu~ajeva. Ja mislim da treba da budu dobri odnosi izme|u dr`ave i cr-
kve, ali moramo i princip sekularizma sa~uvati, princip striktne od-
vojenosti dr`ave od crkve.
To je tekovina Francuske gra|anske revolucije koja je prihva}ena u
svim civilizovanim zemqama, a kod nas ima preterivawa i u jednom i u
drugom pravcu.
Imali smo pola veka jedan agresivni, ofanzivni ateizam koji nam je
uni{tavao duhovne vrednosti, a nakon {to smo se otarasili tog agresiv-
nog ateizma, imali smo i jednu reakciju i suvi{e nagla{enog insistira-
wa da crkva prakti~no postane politi~ki faktor. To je pogre{no, tako
da bih relativizovao na{u poziciju u pogledu ovog pitawa.
Naravno, treba razgovarati sa crkvenim velikodostojnicima, treba
i politi~ari da razgovaraju na jedan korektan na~in, ali tu ne sme posto-
jati neka tendencija, pogotovo u predizborno vreme.
Voditeq: [ta mislite o takozvanoj Crnogorskoj pravoslavnoj cr-
kvi?
Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je to vi{e jedna politi~ka institucija
nego {to je crkva u pravom smislu re~i. Ona nije priznata ni od jedne pra-
voslavne crkve u svetu, ~ujem da su ih priznali samo ti bugarski raskolni-
ci, ali ni ti bugarski raskolnici nisu nigde priznati. Zna~i, oni koji su
nepriznati mogu me|usobno do mile voqe da se priznaju i uva`avaju.
Drugo, ta crkva nema nikakvo utemeqewe u narodu, mo`da ima qudi
koji su weni iskreni vernici, ja u to ne ulazim, niti sam prou~avao, niti
994
istra`ivao, niti sam neposredno posmatrao, ali ih je, u svakom slu~aju,
veoma mali broj, tako da to ne bi mogla biti crkva u pravom smislu re~i.
Ako je uop{te verska organizacija, onda je u principu verska sekta.
Drugo, Srpska pravoslavna crkva uni{tewem na{e sredwovekovne
dr`ave i padom pod tursku okupaciju bila je razbijena. Nezavisno su
funkcionisali pojedini weni delovi. Neki delovi u Srbiji u Makedo-
niji, a zatim delovi u Crnoj Gori, delovi na podru~ju Bosne i Hercego-
vine i uop{te delovi na podru~ju Austrougarske, delovi u srpskoj Vojvo-
dini itd. U pro{lom veku Srpska pravoslavna crkva u Vojvodini je sa-
mostalno izabrala svog patrijarha. Tolika je ta razbijenost crkvene
strukture na delu bila prisutna.
Posle Prvog svetskog rata, crkva je ujediwena voqom kompletnog
sve{tenstva, voqom naroda. Sad je ona jedinstvena i ne postoji u narodu
voqa da se ona deli i nemogu}e je weno deqewe.
A {to se ti~e samog delovawa crkvene hijerarhije, crkvenih kanona
itd., ja se u te stvari ne bih me{ao, ja sam vernik Srpske pravoslavne cr-
kve, ne u nekom striktnom smislu, znate, da sad svaki post postim, da sad
svaki crkveni kanon ispuwavam, ne. Sre}an sam i zadovoqan {to pripa-
dam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zbog toga {to ta crkva ne poku{ava
kao neke druge verske organizacije da natera svoje vernike da striktno
svaki wen stav bezuslovno izvr{avaju. Verujem onoliko koliko srcem
ose}am i upra`wavam onoliko verskih obreda koliko `elim.
Postim na Veliki petak i na Badwi dan. Dakle, tu sam krajwe re-
striktivan u ispuwavawu jedne od crkvenih obaveza, ali slavim krsnu
slavu, slavim Bo`i}, slavim Vaskrs, povremeno odlazim u crkvu i poma-
`em crkvi kad kod sam u mogu}nosti.
Voditeq: Hteo bih ne{to da vas pitam, ali da se ne naqutite. Je li
Mi}unovi} stvarno jahao popa?
Dr [e{eq: Pa, to je sad pitawe koje ulazi u domen me|ustrana~kih
odnosa u Srbiji, ali ste me upozorili da u ovim va{im pravilima ime-
na moraju ostati po strani, a ako sam po{tedeo crnogorske politi~are,
onda bih ovde u va{em studiju po{tedeo i srbijanske politi~are poime-
ni~no.
Znate, ja bih se ve} ogre{io o va{a pravila kad bih sad po~eo da go-
vorim o Mi}unovi}u, pa nek to ostane za neki drugu raspravu. Vrlo }u ra-
do posle izbora opet gostovati u nekoj va{oj emisiji, pa me do mile vo-
qe mo`ete pitati i o svim politi~arima poimeni~no. Sve }u vam re}i
{to mislim i {to znam.
Voditeq: Dobro, evo, ba{ kad smo kod medija, vi ste najavili novi za-
kon o informisawu. [ta mislite o medijima, o wihovom uticaju, reci-
mo, sad konkretno na predizbornu kampawu i na politiku uop{te, {ta tu
mo`e da se uradi, kako vi radikali gledate na to?
Dr [e{eq: Mediji imaju ogromnog uticaja i oni su opasno manipu-
lativno sredstvo, pogotovo televizija, stra{no opasno manipulativno
sredstvo. Jedini na~in da se parira manipulativnim mogu}nostima tele-
vizije je pluralizam u toj sferi. Dakle, da svi imaju priliku da formi-
995
raju televiziju i onda da se nagode, pa ko bude uspe{niji. Ovako, kad po-
stoji dr`avni monopol nad televizijom, nad radijom, onda se gube osnov-
ni demokratski atributi sistema.
Mi radikali mislimo da svi mediji, osim dr`avne televizije i dr`av-
nog radija, treba da budu u privatnoj svojini. Postoje}i da se privatizuju,
a svi slede}i da se formiraju kao privatna preduze}a, kao privatne radio
i televizijske stanice. Kritikovali smo sada i Savezno ministarstvo za
telekomunikacije jer neki mediji nisu dobili frekvenciju iako su zahte-
vali. Dobili smo obja{wewe da im je ne{to nedostajalo u dokumentima.
Postoji `albeni postupak i dobili smo uveravawe u `albenom po-
stupku, kad ispune to dodatno {to im se tra`i, da }e svima biti dodeqe-
ne frekvencije. Kritikovali smo zbog nov~anog iznosa koji je propisan.
To je preveliki iznos. Dobili smo javna uveravawa da }e taj iznos biti
smawen.
Mi mislimo da treba na taj na~in da se dodequju frekvencije i mi-
slimo da treba da se pla}a taksa na kori{}ewe frekvencija, jer fre-
kvencija je jedno prirodno dobro. Nije neograni~eno. To vam je kao {u-
ma, kao rudnik. Ako neko koristi, treba da plati. Taj iznos ne sme biti
toliki da gu{i korisnike. Kako treba odrediti taj iznos? To je zna~ajan
iznos novca kad se pla}a, dakle, ne samo ~isto simboli~an nego zna~ajan.
Dr`ava time mo`e neke druge buyetske potrebe da zadovoqi, ali da pod-
sti~e na otvarawe novih radio i televizijskih stanica, na kori{}ewe
frekvencija, a ne na smawivawe broja korisnika, jer neki prosto bivaju
ugu{eni prevelikim iznosom.
Voditeq: Prigovara se mnogima da imaju svoja glasila. Da li vi ra-
dikali imate neko svoje glasilo?
Dr [e{eq: Mi imamo svoje novine, list “Velika Srbija”. Iza{lo je
ne{to ve} oko 530 brojeva i imamo razli~ita izdawa. Imamo redovni
broj. Taj redovni broj izlazi jednom mese~no na 100 strana. Od pre dva me-
seca izlazi na 100 strana. Zatim, imamo specijalna izdawa. Recimo, spe-
cijalna izdawa za Crnu Goru, specijalna izdawa za Republiku Srpsku,
specijalna izdawa za Srbiju u vreme srbijanskih izbora. Ta specijalna
izdawa variraju po ~etiri strane.
Nekada {tampamo samo ~etiri strane. Sad imamo jedno specijalno
izdawe za Crnu Goru na ~etiri strane gde na prvoj strani narod obave-
{tavamo da je na{a stranka na glasa~kom listi}u pod rednim brojem 2,
tako da tu ne bi bilo nikakve zabune.
Imali smo izdawa uglavnom na 64 strane tog lista. Na{e novine, ~ak
i onda kada imaju nominalno nazna~enu vrednost, se dele besplatno. Od
dobrovoqnih priloga, od sponzorstava, nekada od reklama, od ~lanarina,
mi finansiramo {tampawe na{ih novina. Mislimo da je dobro da na{u
{tampu delimo besplatno u uslovima ove krize i nesta{ice, kad qudi
ina~e imaju malo para za novine.
Voditeq: Dobro, tu se otprilike pribli`ava kraj razgovora. Mo`da
nas nisu neki na{i gledaoci gledali od po~etka, pa mo`da ne bi bilo na
odmet da ukratko ponovite, {ta o~ekujete od ovih izbora?
996
Prvo, kako ste zadovoqni zakonskom izbornom regulativom i {ta
o~ekujete, koliko }e ovi izbori u Crnoj Gori biti regularni i {ta vi
kao stranka od wih o~ekujete?
Dr [e{eq: Zakonska regulativa je dobra. O~ekujem da budu regular-
ni. Dakle, da svi striktno po{tuju zakonske norme, da ih niko ne dovodi
u pitawe.
Dakle, kontrola na bira~kim mestima da bude besprekorna. O~eku-
jem na ovim izborima da nijedna politi~ka partija sama ne}e imati ap-
solutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini. Ne mogu sada u procenat da ka`em
koliko }e koja stranka dobiti. Naravno, o~ekujem da }e u Narodnoj skup-
{tini biti pet do {est politi~kih partija. U Narodnu skup{tinu }e
u}i Demokratska partija socijalista koja je sada vladaju}a.
U}i }e Socijalisti~ka narodna partija. U}i }e Srpska radikalna
stranka, Liberalni savez. Ne mogu da ka`em, jedna ili dve stranke mu-
slimana, jedna ili dve stranke Albanaca, tu nisam u stawu da procenim
kakav je wihov me|usobni odnos snaga. To }e nam biti politi~ka slika
Narodne skup{tine Crne Gore.
Kakav }e biti me|usobni odnos snaga me|u strankama, to nisam u sta-
wu da procenim i niko ozbiqno u to ne mo`e da ulazi, samo onaj koji is-
tra`uje javno mwewe, pa pitawe je koliko i ti podaci mogu biti pouzdani.
Dakle, ube|en sam da }e Srpska radikalna stranka opet biti parla-
mentarna politi~ka partija, a koliko }emo poslanika imati, ostaje da
narod odlu~i.
Voditeq: Sa koliko biste bili zadovoqni?
Dr [e{eq: Va`no je da u|emo ponovo u Skup{tinu. A {to vi{e po-
slanika, to boqe.
Voditeq: Pretpostavqam, s obzirom da biste `eleli da u|ete u
skup{tinu, da onda imate i neku poruku za kraj ovog razgovora, poruku
va{im bira~ima.
Dr [e{eq: Pa, ja pozivam sve gra|ane Crne Gore da iza|u 31. maja na
vanredne parlamentarne i lokalne izbore, pozivam sve gra|ane da glasa-
ju prema svojoj savesti, prema svojim politi~kim opredeqewima, prema
svojim ideolo{kim ube|ewima da glasaju za onu politi~ku partiju za ko-
ju smatraju da najvi{e odgovara interesima Crne Gore i Savezne Repu-
blike Jugoslavije, na{eg naroda u celini, svih gra|ana na{e zemqe, bez
obzira na nacionalnost. Pozivam sve one koji u Srpskoj radikalnoj
stranci vide garant realizacije nekih politi~kih, ekonomskih, nacio-
nalnih, socijalnih, kulturnih vrednosti, da svoj glas podare srpskim ra-
dikalima. Ja vam garantujem da vas srpski radikali nikada ne}e izneve-
riti, da vas nikada ne}e razo~arati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to se bili na{ gost. Po-
{tovani gledaoci, u proteklih skoro sat vremena, mo`da nekih par mi-
nuta mawe, na{ gost bio je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radi-
kalne stranke.
997
 XVI MILO \UKANOVI]
SAMO POLITI^KI PROTIVNIK
TV “Skaj sat”, Herceg Novi, 7. mart 1998. godine ........................................... 324
S A D R @ A J
XVII DOBAR GLAS DALEKO SE ^UJE!
Radio “Montenapres”, Nik{i}, 8. mart 1998. godine ..................................... 343

XVIII MI DOLAZIMO!
I JEDAN SMO NAROD Radio “Bijelo Poqe”, 9. mart 1998. godine ....................................................... 368
TV “Skaj sat”, Herceg Novi, 14. januar 1998. godine ........................................ 5
XIX NEKA NAJBOQI POBEDI
II STRANKA ZA SVE SRPSKE ZEMQE Radio Tivat, 9. mart 1998. godine ........................................................................ 380
TV Podgorica, 14. januar 1998. godine ................................................................. 23
XX PONOVO ME\U SVOJIMA
III MONTENEGRA NE]E BITI TV “Blu mun”, Podgorica, 9. mart 1998. godine ............................................... 396
TV “Blu mun”, Podgorica, 16. januar 1998. godine ............................................ 31
XXI ZA VLAST PO[TENIH QUDI
IV SVE U INTERESU DR@AVE I NARODA TV Crna Gora, 10. mart 1998. godine .................................................................. 436
TV Pan~evo, 24. januar 1998. godine ..................................................................... 67
XXII VLADA SRBIJE – ^ETVORNA KOALICIJA
V SRPSKA RADIKALNA STRANKA NACIONALNOG JEDINSTVA
- STRANKA LEGALITETA I LEGITIMITETA TV Studi B, Beograd, 17. mart 1998. godine ..................................................... 452
Tv Mladenovac, 3. februar 1998. godine ............................................................. 96
XXIII DIJALOGOM DO KONA^NOG RE[EWA
VI MIRNIM PUTEM DO PROMENE BK Televizija, Beograd, 18. mart 1998. godine ................................................ 469
U EKONOMIJI I DRU[TVU
TV “Kronik, Vaqevo, 4. februar 1998. godine ................................................... 124 XXIV NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA
B92 “Utisak nedeqe”, 26. mart 1998. godine ...................................................... 482
VII SA RADIKALIMA NEMA
POLITI^KE TRGOVINE XXV PROBLEM KOSOVA
“Palma plus”, Jagodina, 5. februar 1998. godine ............................................. 150 – UNUTRA[WA STVAR SRBIJE
“Palma plus”, Jagodina, 2. april 1998. godine ................................................. 499
VIII IZBORI RE[EWE ZA POLIT^KE SUKOBE
TV “Palma”, Beograd, 12. februar 1998. godine ................................................ 169 XXVI REFERENDUM – NAJBOQI ODGOVOR
PRITISCIMA ZAPADNIH SILA
IX U POLITICI NEMA QUBAVI I MR@WE Radio Novosti, Beograd, 7. april 1998. godine ................................................ 517
TV “Sunce” Aran|elovac, 13. februar 1998. godine ........................................ 198
XXVII ZAPADNE SILE OHRABRUJU SEPARATISTE
X NE DAJ BO@E DR@AVU BEZ OPOZICIJE TV Rosuqa, Vlasotince, 13. april 1998. godine .............................................. 533
TV Po`ega, 20. februar 1998. godine .................................................................. 224
XXVIII RADIKALI PO[TUJU
XI KRUPNIM KORICIMA KA VRHU ZATE^ENO STAWE I USTAV
TV “Svitel”, Svilajnac, 24. februar 1998. godine ........................................... 246 TV 5, Ni{, 14. april 1998. godine ....................................................................... 555
XII NEKA DRUGA VREMENA XXIX ZAPAD HO]E KOSOVO
TV “Palma”, Beograd, 28. februar 1998. godine ................................................ 270 KAO FEDERALNU JEDINICU
TV Smederevo, 20. april 1998. godine ................................................................ 578
XIII KOSOVO SE NE SME IZGUBITI!
Radio Pqevqa, 6. mart 1998. godine ..................................................................... 290 XXX [IPTARSKA ZLOUPOTREBA
ME\UNARODNOG PRAVA
XIV SRPSKI RADIKALI TV Bor, 22. april 1998. godine ............................................................................ 592
STABILIZUJU]I FAKTOR
Radio Bar, 6. mart 1998. godine ............................................................................. 305 XXXI POLITI^KI AUTIZAM ALBANACA
BK Televizija, 25. april 1998. godine ............................................................... 613
XV VELIKA SRBIJA – CIQ SRPSKIH RADIKALA
Radio Berane, 7. mart 1998. godine ....................................................................... 316 XXXII UVEK SPREMNI NA DIJALOG
998 999
 TV “Nais”, Ni{, 28. april 1998. godine ............................................................. 639

XXXIII ODLU^NI U ODBRANI KOSOVA I METOHIJE

TV Subotica, 29. april 1998. godine .................................................................... 663

XXXIV SRBIJA KAO EKSPERIMENTALNI POLIGON

KRAJWI CIQ RASPAD RUSIJE
TV “Sunce” Aran|elovac, 1. maj 1998. godine .................................................... 681

XXXV NACIONALNI INTERESI I NAROD

IZNAD SVEGA
TV “Krajina”, Negotin, 4. maj 1998. godine ........................................................ 710

XXXVI SRPSKO NE – REZULTAT JEDINSTVA

Radio B92, 5. maj 1998. godine ................................................................................ 742

XXXVII KOSOVO – NA[A REALNOST

TV “Spektum”, ^a~ak, 9. maj 1998. godine ........................................................... 756

XXXVIII VANREDNI VANPARLAMETARNI IZBORI

NAJBOQI NA^IN DA SE IZA\E IZ KRIZE
Intervju sa Dubravkom Keni}, 9. maj 1998. godine ........................................... 780

XXXIX POLITI^KA ODGOVORNOST

SE POSTI@E NA IZBORIMA
TV Sokobawa, 11. maj 1998. godine ....................................................................... 794

XL ULAZAK U VLADU IZAZOV

ZA SRPSKE RADIKALE
TV Bajna Ba{ta, 12. maj 1998. godine ................................................................... 828

XLI SAMO JEZIKOM ARGUMENATA

BK Televizija, 13. maj 1998. godine ..................................................................... 855

XLII VLADA SAMA SEBI STE@E KAI[

TV Bijeqina, 14. maj 1998. godine ......................................................................... 882

XLIII DO DEVIZA KROZ PROCES PRIVATIZACIJE

TV Ba~ki Petrovac, 15. maj 1998. godine ............................................................ 908

XLIV PRA[INA OKO ZAKONA O UNIVERZITETU

Radio televizija Srbije, 18. maj 1998. godine .................................................... 933

XLV SVI JUNACI NIKOM PONIKO[E

BK Televizija, 20. maj 1998. godine ...................................................................... 957

XLVI NIKO RAZUMAN NIJE ZA

RU[EWE ZAJEDNI^KE DR@AVE
TV Podgorica, 22. maj 1998. godine ...................................................................... 981

1000 1001
1002 1003
1004 1005
1006 1007
1008 1009
1010 1011
1012 1013
1014 1015
1016 1017
1018 1019
1020 1021
1022 1023
1024 1025
1026 1027
1028 1029
1030 1031
1032 1033
1034 1035
1036 1037
1038 1039
1040 1041
1042 1043
1044 1045
1046 1047
1048 1049
1050 1051
1052 1053
1054 1055
1056 1057
1058