Ruski formalizam

Nakon psihoanalize, pocetkom 20. veka tacnije 1915. godine, to je kratak period, u ruskoj nauci o
knjiezvnosti pojavljuje se ruski formalizam. To su nacini tumacenja knjizevnosti koji ostavljaju znacajan
trag do danas, i ostavljaju zalihe i na terminoloskom i na teorijskom planu. Njima se duguje mnogo kada
je rec o tumacenju narocito proznih zanrova, pa se danas govori o tome da naratologija dosta duguje
ruskim formalistima.
To je skupni naziv za grupu naucnika (Jakobson, Tinjanov, Sklovski) koji su napravil otklon od
konteksta. I pozitviizam i psihoanaliza su spoljno orjentisani, a formalisti se vracaju mehanizmima
tekstualne prirode, tekstualnim strategijama, nezavisno od spoljasnjih faktora. Tako se nazivaju jer
favorizuju formu. Nije bitan sadrzaj, bitan je nacin. Naslov clanka ,,Umetnost kao postupak" Skolovskog,
ili Ejehenbauov clanak ,,Kako je napravljeng Gogoljev Sinjel" interesuje sklapanje, odnos izmedju
tekstualnih sklapanja pa nije cudno sto smatraju da u knjizevnosti kroz vreme jedna ista sadrzina moze
biti izrazene na razlicite nacine . Pisicima je vazno da stalno tragaju za novim postupcima, novim
nacinima, a teme su iste. Otuda termin ocudjavanje, kao nacin da se iznova nesto vidi, da se drugacije, na
originalan nacin nesto predstavi. U tom smislu ruski formalizam je ostavio po strani interetekstualne
relacije, ali njemu se duguje vise tih znacajnih uvida, izmedju ostalog razlicite termine kao sto su
motivacija, ralizka izmedju fabule i sizea pa i funkcija kod Jakobsona.
Ako se trazi izvor ili inspiracija ruskih formalista, to je lingvistika pre svega. Ruski formalisti su
odatle crpeli svoju metodolosku orijentaciju, a s druge strane samo knjizevno stvaralstvo, pozeija pre
svega dadaistickog, futuristickih autora, dovodila da se interesuju za postupak. (ja:automatizam dovodi
do postupka ocudjavanja i do viseznacnosti) Od tada, se pristupa imanento, tekstocentricno tekstu.
Vertikala koja ostavlja po strani spoljanje faktore.