Prodaja stanova Beograd

Atraktivne lokacije

Kao i u ostalim gradovima u Srbiji, i na beogradskom tržištu nekretnina beleži se pad cena tokom
proteklih godina, tako da je posredno i opala prodaja stanova u Beogradu. Agencije za nekretnine to
objašnjavaju dolaskom krize koja je uzrokovala slabiju kupovnu moć građana, a samim tim i manji
promet.

Ipak, u Beogradu se još uvek mogu pronaći stanovi koji drže visoke cene kvadrata, nezavisno od toga
da li su u novoj ili staroj gradnji. Presudan razlog je atraktivna lokacija, kao i kvalitet zgrade u kojoj se
stanovi nalaze, ali i parking prostor. Neki kupci i dalje se odlučuju za kupovinu velikih salonskih
stanova po širem centru grada, čija se cena kvadrata, po nekom nepisanom pravilu, kreće oko 2000
evra.

Najviše se traže dvosobni i trosobni stanovi, a njihove cene zavise od slučaja do slučaja. Često se u
istoj ulici, ali na suprotnoj strani, cena kvadrata razlikuje i po nekoliko stotina evra. U nekim
agencijama za nekretnine ovakvu zanimljivost objašnjavaju sve većom potražnjom stanova na
sunčanoj strani ulice. Najbolji primer za tako nešto jesu stanovi koji se nalaze u samom centru grada,
na Studentskom trgu, gde su stanovi na desnoj strani ulice, na strani gde se nalazi Filozofski fakultet,
dosta skuplji u odnosu na one koji se nalaze na levoj strani.

Tri centralne opštine – Stari grad, Savski venac i Vračar kupcima su najzanimljivije. Za jedan kvadrat
stambenog prostora ovde je potrebno izdvojiti između 1500 i 2000 evra. Najprivlačnije lokacije su u
blizini Slavije i Hrama svetog Save, gde se nalaze i neke od najtraženijih ulica: Krunska, Prote Mateje
ili Alekse Nenadovića. Ukoliko neka od zgrada poseduje i garažu, takvi stanovi se odmah prodaju.

Za stare zgrade važi popularno mišljenje da su „zdravije“ za stanovanje. Tako, na primer, zgrade u
Njegoševoj ulici, koju su proslavili jedni od nosioci beogradskog duha osamdesetih, „Idoli“, koje su
sagrađene sada već daleke 1975. godine, najskuplje su u ovom delu grada. Ovi stanovi su oduvek
držali visoke cene, kupci ih dosta traže, jer su izuzetno dobro građene. Ovde se nalaze i stare
predratne zgrade, koje su tek nešto jeftinije od novogradnje. Jedina mana ovim zgradama je što
nemaju stanove manjih kvadratura, već su to sve salonski stanovi sa visokim plafonima, u kojima
uglavnom nema ni centralnog grejanja. Ono što je interesantno, nakog više od četiri decenije, jeste
da u Beogradu i dalje ima kupaca koji žele da kupe stan baš na ovakvim atraktivnim lokacijama, bez
obzira na cenu.

Novi Beograd je najrazvijenija opština u Srbiji i, iako nije centralna, poslednjih godina je veoma
privlačna kupcima. Tu se naročito izdvaja blok 25, odnosno deo oko „Arene“, kao i stanovi oko starog
Merkatora. Ako je nedostatak stanova manje kvadrature problem u centru i širem centru grada, ovde
to predstavljaju mala kupatila. Cena kvadrata ne razlikuje se mnogo od stanova u centru, dok je za
stanove u blizini „Arene“ potrebno izdvojiti i do 2000 evra.

Paradoks

Trenutno je za stan u pojedinim kvartovima u Beču potrebno izdvojiti 1300 evra po kvadratu, dok na
sličnoj lokaciji u Beogradu cena nadmašuje i pomenutih 2000 evra po kvadratu. Ako se uzme u obzir
da je u Beču kvadrat jeftiniji nego u Beogradu, postavlja se pitanje da li su cene nekretnina na
beogradskom tržištu realne?