Философија I

Обавезна:
Ф. Коплстон, Историја филозофије I: Грчка и Рим, Београд, БИГЗ 1988 стр. 37–47, 51–
58, 74-82, 83-89, 102-107, 112-115, 119-153, 167-299, 305-407, 409-415, 419-452, 496-500,
501-512, 515-518, 523–540;
В. Татакис, Византијска философија, Београд, Никшић, Јасен 2002;
Ф. Коплстон, Историја филозофије II: Средњовековна филозофија (Августин – Скот),
Београд: БИГЗ 1989 стр. 7-16, 19-44, 45-93, 94-102, 103-106, 116-137, 141-159, 160-168,
177-180, 191-204, 205-208, 219-223, 246-275, 282-295, 296-303, 304-324, 336-371, 434-
440, 466-520, 537-549;
Ф. Коплстон, Историја филозофије III: Касни средњи век и ренесансна филозофија
(Окам – Суарез), Београд, БИГЗ 1994 стр. 7-27, 51-103;
Платон, Држава;
Аристотел, Метафизика;
Плотин, Енеаде;
Свети Јован Дамаскин, Источник знања: Философска поглавља, Никшић, Јасен 2001,
стр.51-143.

Философија II
Обавезна:
Ф. Коплстон, Историја филозофије III: Касни средњи век и ренесансна филозофија
(Окам – Суарез), Београд, БИГЗ 1994 стр. 186-201, 215-225, 241-257, 281-285, 302-320,
425-442;
Ф. Коплстон, Историја филозофије IV: Од Декарта до Лајбница, Београд, БИГЗ 1995
стр. 9-131, 148-151, 158-162, 163-184, 217-279, 313-352;
Ф. Коплстон, Историја филозофије V: Модерна филозофија: Британски филозофи,
Београд, БИГЗ 2001 стр. 44-66, 84-101, 106-118, 128-131, 142-148, 177–187, 193–197,
243-250, 256-274, 308-314, 331–376.
Необавезна:
М. Пери, Интелектуална историја Европе, Београд, Клио 2000, стр. 165-225;
Б. Буржоа, Класична немачка филозофија, Београд, Плато 1999, стр. 55-120;
Ж. Херш, Историја филозофије: филозофско чуђење, Нови Сад, Светови 1998 стр. 167-
234;
Ф. Коплстон, „Шелинг“, Градац, 28 (1979) стр. 51-73;
Џ. Лок, Оглед о људском разуму, Београд, Култура 1962. књиге: I, II (гл. 1-15, 20, 26,
32,
33), III (гл. 1, 2, 11), IV (гл. 1-5, 9-11, 17-19);
Р. Декарт, Медитације о првој филозофији, Београд, Плато 1998;
Б. Спиноза, Етика, Београд, БИГЗ 1983. део: I, II, V;
Имануел Кант, Критика чистог ума, Београд, БИГЗ (више издања).;
Г. В. Ф. Хегел, Феноменологија духа, Београд, БИГЗ 1986.;
Ж. Херш, Историја филозофије: Филозофско чуђење, Нови Сад, Светови 1998, стр.
235–386;
В. Штегмилер, Главне струје савремене филозофије, Београд, Нолит 1962, стр. 102-
193;
А. Ж. Ејер [Ayer], Филозофија у двадесетом вијеку, Сарајево, Свјетлост 1990 стр. 133-
201;
В. В. Зењковски, Историја руске филозофије, Београд, Подгорица 2002 стр. 328-719;
М. Хајдегер, Битак и вријеме, Загреб: Напријед 1985;
Л. Витгенштајн, Tractatus Logico-Philosophicus, Сарајево, Веселин Маслеша 1987.;
Х.-Г. Гадамер, Истина и метода, Сарајево: Веселин Маслеша 1978, стр. 29-69, 203-
528.;
14
Е. Левинас, Друкчије од бивства или с оне стране бивствовања, Никшић, Јасен 1999.;
В. Соловјов, Критика апстрактних начела, у: Соловјов, Изабрана дјела III:
Филозофски списи, Подгорица, ЦИД 1995, стр. 289-470.;
П. Флоренски, Стуб и тврђава истине: Оглед о православној теодицеји у дванаест
писама, Београд, Логос, Ант 1997-1998, књига прва, стр. 5-350.

Увод у философију
Обавезна:
П. Козловски, Водич кроз филозофију: Приручник по областима, Београд, Плато 2003:
стр. 7-19, стр. 23-31, 32-42, стр. 43-57, стр. 58-74, стр. 75-92, стр. 93-114, стр. 115-136,
стр. 137-150, стр. 151-171, стр. 172-184, стр. 185-200, стр. 203-212, стр. 213-226, стр.
227-243, стр. 244-269, стр. 270-283, стр. 284-296, стр. 297-312, стр. 313-328.
Необавезна:
А. Регенбоген, У. Мајер (прир.), Речник философских појмова, Београд, БИГЗ 2005;
С. Блекбурн, Оксфордски филозофски речник, Нови Сад, Светови 1999;
Б. Павловић, Филозофски речник, Београд, Плато 1997;
В. Риз, Речник филозофија и религија (источна и западна мисао), Београд, Дерета
2004;
Т. Адорно, Филозофска терминологија, Сарајево, Свјетлост 1987;
Е. Бети, Херменеутика као метода духовних наука, Нови Сад, КЗНС 1989;
К. Јасперс, Филозофија егзистенције/Увод у филозофију, Београд, Просвета 1973 стр.
125-266;
Б. Расел, Проблеми филозофије, Београд, Нолит 1980;
Е. Финк, Увод у филозофију, Београд, Нолит 1989;
К.-Х. Фолкман-Шлук, Увод у филозофско мишљење, Београд, Плато 2001.