Причешће у току менструалног циклуса

- свети Григорије Велики (Двојеслов)

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ,
ПРОСВЕТИТЕЉУ ВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ

Жени не треба бранити да улази у храм у периоду када има менструацију тј. месечни
период; дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се
сматрати грешним и није исправно забранити јој да уђе у цркву како се њено стање дешава
ван њене воље. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има
менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом.

Знамо за догађај са крвоточивом женом који је описан у Јеванђељу. Жена која је дуго
година патила од болести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб
његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је, дакле, та жена с правом додирнула
одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе
требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се
овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива
жена из Јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период
удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу по слабости
подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило
праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости
наше природе; наша потрага за храном због глади, водом због жеђи, свежином због
врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, само су људски покушаји
да нашим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код
жена је врста болести (мисли се на слабост природе и палост тела - моја примедба). Ако је
поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се
дотакла Господње одеће - зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају
месечни период и подносе слабост своје (људске) природе?

Жени зато не треба бранити да приступа светој тајни причешћа у време менструације. Ако
поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса, због осећаја
страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих
приступају Телу и Крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене
особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни у чему јер савршена дела
често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок
осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок
месечног циклуса код жена је људска природа. Али, оскрнављење наше природе је
очигледна чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј.
огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које
нам грех доноси. Тако, многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо
своје воље.

Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом
причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте
побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе
са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на
спољашност и спољне манифестације побожности, Нови Завет нам показује да не сматра
спољашње веће од унутрашњег, духовног руковођења, које је једини критеријум по коме се
може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су
нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,,Не погани човека шта улази у уста; него шта
излази из уста оно погани човека." (Матеј, 15:11). Господ такође каже и: ,,Оно што из човека
излази (из уста), то човека чини нечистим" (види Јеванђеље по Марку, 7:18-20). Овде
Свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол
Павле каже: ,,Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто". Затим у
наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, ... него је нечист и њихов ум и
савест. " (Посланица светог Апостола Павла Титу, 1:15). Дакле, ако не постоји храна која је
нечиста оном коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице
људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?