ЛУЧА XXI-XXII (2004-2005) 260-281

Амбигва 7
Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова
с грчког превео и напомене (с. 326-331) написао еп. Игнатије Мидић

Какваје mo премудрост ο мени и која је то велика тајна? Пошто смо заиста део Бо-
га и потичемо с више, можда је (Ои)хтео да се због (свог) достојанства не бисмо по-
гордили и тако надувени не би похулили на (свога) Творца, да кроз борбу и рвање са
својим телом увек гледамо ка њему и да буде педагошки то што је наше достојан-
Л
ство спојено са слабошћу (нашег тела)?

Читајући ове речи, а како се чини уопште не улажући труд у тражење (њиховог сми-
сла), при том очекујући истиниту плату, неки прибегавају лаким закључцима налазећи
2
за њих многе основе у јелинској мисли. (Такви) говоре да је некада, по њиховом ми-
шљењу, постојало јединство словесних (бића) и да смо као једносушни Богу постојали
3
и живели у Њему. Говоре још и ο насталом кретању због кога је (јединство) словесних
(бића) разбијено, а што је Бога навело на мисао ο стварању овог телесног света да би
тако ова затворио у тела и на тај начин их казнио због греха. Они мисле да овим речи-
ма тумаче учитеља. Међутим, не увиђају да су им тврдње слабе и закључци недослед-
ни што ће заиста показати текст који следи.
Ако претпоставимо да је Бог непокретан пошто он све собом испуњава, све што је
створено ни из чега покретно је и креће се, јер се креће ка свом узроку постојања. По-
што ништа од онога што се креће није још престало да се креће, будући да није досе-
гло оно последње што и чини да се креће проузрокујући у њему енергију која тежи да
у том свом узроку нађе покој (јер ништа не може да прекине кретање онога што се по
природи креће, до кад се то /последње/ покаже), ниједно дакле од онога што се креће
није стало, јер-још није достигло оно последње што жели. To ка коме се све креће још
се није појавило да би тако престало кретање оних који њему теже. Ако је пак овог (је-
динства), како кажу некада било, па су се словесна (бића) из стања пребивања и укоре-
њености у ономе што је њихова једина и последња жеља подстакнута нужношћу изну-
тра (присиљена на покрет) покренула и тако распршила (то јединство), не бих много
говорио ο томе какав је доказ за то. Ови који то тврде треба да претпоставе да ће овога
пада и греха код логичких бића сходно њиховој природи нужно бити увек и на исти
начин. Јер онога који је искуствено могао да пренебрегне и одбаци ово јединство, ни-
шта не може спречити да то не чини увек. Међутим, шта може бити трагичније и стра-
шније за словесна бића од тога да ништа добро не постоји и да се ничему чврстом и
поузданом не могу надати, у коме би она нашла своје утемељење?
Α ако пак кажу да су (словесна бића) у могућности (да остану у јединству), али не
желе због тога што су пробала оно што је супротно, тиме показују да добро није добро
по себи, већ ће овима бити добро у односу на оно што је њему супротно и волеће га из
нужде што значи да оно није апсолутно биће које се по природи, по себи, воли. Све
оно што није по себи добро и што се не жели ради њега самог, и што не привлачи ка
себи свако кретање, није апсолутно добро. Зато, логично, оно и не може да везује за
себе жељу оних који у њему уживају, већ ће, они који су оваквог мишљења, признати
да су захваљујући злу изградили нагон ка добру, јер су се кроз њега научили оном што
је неопходно. Ако буду доследни своме учењу, признаће још и то да су кроз зло сазна-
ли да их оно утврђује у добру и да је стварање зла неопходно, пошто су се уверили да
је оно и од саме природе бића важније, јер их је научило шта је за њих корисно и да је
оно створило и оно што је од свега драгоценије, мислим на љубав, која по својој при-
роди све што је створено од Бога у Богу сабира увек и непроменљиво.
 262 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

Καί πάλιν, τών έκ Θεοϋ γενομένων νοητών τε κ α ι αισθητών ή γένεσις τής κινή­
σεως προεπινοεϊται. Ού γ ά ρ οΐον τε προ γενέσεως είναι κίνησιν. Τών γ ά ρ γενομένων ή
Β κίνησις, ήτε νοητών, νοητή, ή τε αισθητών, αισθητή. Ουδέν γ ά ρ τών γε|νομένων έστι
τό π α ρ ά π α ν τώ κ α θ ' α ύ τ δ λόγω άκινητον, ο ύ δ ' α υ τ ώ ν τών ά ψ υ χ ω ν και αισθητών, ώς
τοις έπιμελεστέροις τών όντων θεάμοσιν έδοξε. ΚινεΧσθαι γ ά ρ π ά ν τ α έφασαν, ή κ α τ '
ευθείαν, ή κ α τ ά κύκλον, ή έλικοειδώς. Π ά σ α γ ά ρ κίνησις τώ ά π λ ώ καΧ τώ συνθέτω
περιέχεται τρόπω. ΕΙ τοίνυν προεπονοεΧται τών ων έστι κινήσεως ή γένεσις, έπιθεω-
ρεΧται δή τής ων έστι γενέσεως ή κίνησις, ώς μετ' αυτήν κ α τ ε π ί ν ο ι α ν ούσα. Ταύτην δέ
τήν κίνησιν δύναμιν καλοϋσιν φυσικήν, πρός τό κ α τ ' αυτήν τέλος έπειγομένην, ή
πάθος, ήτοι κίνησιν, έξ έτερου πρός έτερον γινομένην, τέλος έχουσαν τό απαθές, ή
ένέργειαν δραστικήν, τέλος έχουσαν τό αυτοτελές. Ουδέν δέ τών γενητών έαυτοϋ
C τέλος έστΧν, επειδή ούτε αύταίτιον, έπεϊ κα\ άγένητον καΧ ά ν α ρ χ ο ν κα\ άκί|νητον, ώς
πρός μηδέν πώς έχον κινηθήναι. Έκβαίνει γ ά ρ τών όντων τήν φύσιν, ώς ούδενός
ένεκεν δ ν, εΐπερ αληθής ό περΧ α ύ τ ο ϋ ορισμός, κ ά ν αλλότριος ή ό λέγων. Τέλος έστΧν
ου ένεκεν τά π ά ν τ α , α υ τ ό δέ ούδενός ένεκεν. Ουδέ αυτοτελές, έπεΧ καΧ άνενέργητον,
ώς πλήρες, καΧ ωσαύτως καΧ μηδαμόθεν τό είναι έχον. Τό αυτοτελές γ ά ρ πως καί
άναίτιον. Ο ύ δ ' απαθές, έπεϊ καϊ μόνον καϊ άπειρον καϊ έπερίγραφον. Ού γ ά ρ πάσχειν
πέφυκε καθόλου τό απαθές, τώ μητ' έρξχν άλλου, ή κινεισθαι πρός άλλο τι κ α τ ' έφεσιν.
Ουδέν ά ρ α τών γενητών κινούμενον έστη, ώς τής πρώτης καϊ μόνης αίτιας, έξ ης τό
εΐναι τους οΰσι περίεστι, μήπω τυχόν, ή τοϋ έσχατου εντός γενόμενον όρεκτοϋ, ϊν' έκ
D προγεγενημένης | ένάδος ό τών λογικών σκεδασμός έαυτώ τήν τών σωμάτων γένεσιν
ακολούθως συνεισκομίσας νομισθή.
Καϊ μαρτυροϋσι Μωϋσής καϊ Δαβϊδ καϊ Παύλος οί άγιοι, καϊ ό τούτων Δεσπότης
Χριστός, ό μέν, Μή γεύσασθαι τον ξύλου τής ζωής τόν π ρ ο π ά τ ο ρ α ίστορήσας, καί
άλλοθι ειπών Ού γάρ ήκατε έως τοϋ νϋν είς τήν κατάπαυσιν καϊ είς τήν κληρο-
1073 νομιαν, ήν Κύριος ό Θεός ημών διδωσιν ύμιν. Ό δέ, | Χορτασθήσομαι βοών έν τώ
όφθήναϊ μοι τήν δόξαν σου' καϊ, Έδιψησεν ή ψυχή μου πρός τόν Θεόν τόν ίσχυρόν
τόν ζώντα, πότε ήξω καϊ όφθήσομαι τώ προσώπω τόν Θεόν. Ό δέ Φιλιππησίοις μέν
γ ρ ά φ ω ν , Ει πως καταντήσω είς τήν έξανάστασιν τών νεκρών, ούχ δτι ήδη έλαβον ή
τετελείωμαι, διώκω δέ ει γε καταλάβω, έφ' ω καϊ κατελήφθην ύπό Ίησοϋ Χρίστου.
Έ β ρ α ί ο ι ς δέ, Ό γ ά ρ είσελθών είς τήν κατάπαυσιν αύτοϋ καϊ αυτός κατέπαυσεν άπό
τών έργων αύτοϋ, ώσπερ άπό τών ίδιων, ό Θεός Καϊ π ά λ ι ν έν τή αύτη Ε π ι σ τ ο λ ή
μηδένα κομίσασθαι τάς επαγγελίας διαβεβαιούμενος. Ό δέ, Δεϋτε πρός με, πάντες οί
κοπιώντες καϊ πεφορτισμένοι, κάγώ αναπαύσω υμάς.
Β Ο ύ π ω ούν ουδαμώς ουδέν τών γενητών τήν φυσικήν δύναμιν πρός τό κ α τ ' | αυτήν
τέλος κινουμένην έστησεν, ουδέ τής ενεργείας έ π α ύ σ α τ ο τώ κ α τ ' αυτήν τέλει προσ-
ερεΧσαν αυτήν, ουδέ τοϋ κ α τ ά κίνησιν πάθους τόν κ α ρ π ό ν έδρέψατο, τό απαθές, φημϊ,
καϊ άκινητον. Μόνου γ ά ρ Θεού τό τέλος εΐναι καϊ τό τέλειον καϊ τό απαθές, ώς ακι­
νήτου καί πλήρους καϊ απαθούς, τών γενητών δέ τό πρός τέλος ά ν α ρ χ ο ν κινηθήναι
καϊ ά π ό σ ω τελείω τέλει π α ϋ σ α ι τήν ένέργειαν, καϊ παθεΧν, άλλ' ούκ είναι ή γενέσθαι
κ α τ ' ούσίαν τό ά π ο ι ο ν π ά ν γ ά ρ γενητόν καϊ κτιστόν ούκ άσχετο ν δηλονότι.
Εύγνωμόνως δέ τοϋ π ά θ ο υ ς ά κ ο υ σ τ έ ο ν ού γ ά ρ τό κ α τ ά τ ρ ο π ή ν ή φ θ ο ρ ά ν δυνά­
μεως ενταύθα δηλοϋται πάθος, άλλά τό φύσει σ υ ν υ π ά ρ χ ο ν τοΧς οΰσι. Π ά ν τ α γ ά ρ όσα
С γέγονε πάσχει τό κινεισθαι, ώς μή όντα αύτοκίνησις ή αύτοδύναμις. Εί τοίνυν | γενητά
υπάρχει τά λογικά καϊ κινείται πάντως, ώς έξ αρχής κ α τ ά φύσιν διά τό είναι πρός
τέλος κ α τ ά γνώμην διά τό εΰ είναι κινούμενα. Τέλος γάρ τής τών κινουμένων
 МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 263

С друге стране, стварање претходи кретању свих од Бога створених бића, како ум-
них, тако и чулних. Ни на који начин није могуће да кретање постоји пре стварања.
Кретање је својство створених бића: умних умно, чулних чулно кретање. Ништа апсо-
лутно, од онога што је постало (створено), није по своме бићу непокретно. Чак ни оно
што је материјално и без душе (живота), а што показују истраживања оних који се баве
проучавањем природе. Све се креће, кажу, или кружно или елиптички, или праволи-
нијски. Свако кретање се садржи како у простом, тако и у сложеном начину кретања.
Ако, дакле, кретању свега што постоји треба претпоставити стварање, то управо значи
да стварању последује кретање, пошто се замишља после њега. Ово, пак, кретање на-
зивају природном силом којом биће тежи ка своме циљу, па се оно може назвати:
страст (πάθος) или кретање одједног ка другом чији је циљ бестрашће, или делотворна
енергија која има за циљ самосавршенство. Ништа од онога што је створено није само
себи циљ, јер није само себи узрок, у противном било би нестворено, беспочетно, не-
покретно немајући потребе ни за чим. (Такво биће) превазилази природу створених
бића немајући потребе ни за чим, ако је истинито да су му то одредбе, без обзира што
је онај који је то одређење изрекао странац; циљ свега је оно ради когаје све, а оно ни
ради кога. Нити је, пак, оно што је створено само по себи савршено, јер би у том слу-
чају било неделатно и без енергије као потпуно и апсолутно што ће рећи да оно не би
црпело своје постојање ни од куда. Самосавршенство је, дакле, оно које на неки начин
нема никаквог узрока. Нити је бестрасно (тј. без тежње ка другом), јер би то значило
да је једино, безгранично и неописиво. Бестрасно и савршено нема по природи (ника-
кву) тежњу за другим; нити што друто жели, нити има нагон да се креће ка нечем дру-
гом. Ништа, дакле, од онога што је створено није престало да се креће зато што још
није досегло до свога првог и јединог узрока (постојања), од кога је и потекло биће
свега што постоји, нити је утолило своју жеђ и жељу сјединивши се са оним што пред-
ставља његов крајњи циљ да би на основу тога могли говорити ο претпостојању једин-
ства (у Богу) и ο распршивању словесних (бића) у њему, на основу чега би се закључи-
ло да је последица овога (распршивања) стварање тела (материјалног света).
Ο овоме пак сведоче Мојсије, Давид, Павле као и други светитељи и на крају Вла-
дика и Господар свих, Христос: први пише када говори ο историји прародитеља: „сује-
та живота да не једете" или на другом месту: „јер још нисте дошли до одмора и на-
6
следства које вам даје Господ Бог ваш"; други говори: „наситиће се душа моја када
7
ми се пред очима открије слава твоја" или „жедна је душа моја Бога живога и силнога:
8
када ћу доћи и видети лицем Бога?". Ап. Павле пишући Филипљанима каже: „да бих
како достигао у васкрсење мртвих. He као да то већ постигох или се већ ^саврших, He­
ro стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Исус Христос"; или Јевреји-
ма: „^јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дела својих, као и^Бог од сво-
јих". И опет у овој истој посланици потврђује: „нико не доби обећање". Α Хтжстос
говори: „ходите κ мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити".
Дакле, уопште ни код кога од створених (бића) није престала сила којом се по
природи крећу ка своме циљу, нити је утихнула енергија која их носи ка њиховом ци-
љу, нити је, пак, тежња која их креће пожњела свој труд, бестрашће и мировање. Само
Богу припада савршенство и бестрашће и Он је циљ свега као пуноћа и непокретан и
бестрасан. Онима који су, пак, створени потребно је ићи ка беспочетном циљу како би
у овом и овим савршеним циљем престала њихова енергија кретања и њихова жудња
(πάθος) али не да би постала нешто друго по природи, јер ништа од онога што је по-
стало и створено неће се изменити нити изгубити своју природу.
Опет, израз страст (жудњу) треба разумети правилно. Страст овде не изражава си-
лу ка трулежности и промени на горе, већ оно што по природи сапостоји створеним
бићима. Јер сва створена бића имају у себи тежњу кретања (ка нечем другом), пошто
нису самосилна и самопокретна. Ако су, пак, словесна (бића) створена тада се крећу ка
своме циљу, првенствено по природи зато што су створена, а и по слободи свога избо-
 264 ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

κινήσεως α υ τ ό τό έν τω άεϊ ευ είναι έστιν, ώσπερ κ α ι άρχή α υ τ ό τό εΐναι όπερ έστιν ό

Θεός, ό καϊ τοϋ είναι δοτήρ και τοϋ ευ είναι χαριστικός, ώς ά ρ χ ή κ α ι τέλος* έξ α ύ τ ο ϋ
γάρ και τό α π λ ώ ς κινεισθαι ημάς, ώς αρχής, και τό πώς κινεισθαι π ρ ό ς α υ τ ό ν ώς τέλος
έστιν.
Εί δέ κινείται α ν α λ ό γ ω ς έαυτώ νοερώς τό νοερόν, και νοεί πάντως* εί δέ νοει, και
έρα π ά ν τ ω ς τοϋ νοηθέντος* εί δ' έρά, και πάσχει π ά ν τ ω ς τήν π ρ ό ς α υ τ ό ώς έραστόν
έκστασιν* εί δέ πάσχει, δηλονότι και επείγεται* εί δέ επείγεται, κ α ι επιτείνει π ά ν τ ω ς τό
D σφοδρόν | τής κινήσεως* εί δέ επιτείνει σφοδρώς τήν κίνησιν, ούχ ϊ σ τ α τ α ι μέχρις άν
γένηται όλον έν τώ έραστώ όλω και ύ φ ' όλου περιληφθή, εκουσίως όλον κ α τ ά προ­
αίρεσιν τήν σωτήριον π ε ρ ι γ ρ α φ ή ν δεχόμενον, IV όλον όλω ποιωθή τώ περιγραφόντι,
1076 ώς μηδ ? όλως λοιπόν βούλεσθαι έξ έαυ|τοϋ α υ τ ό εκείνο όλον γνωρίζεσθαι δ ύ ν α σ θ α ι τό
περιγραφόμενον, άλλ' έκ τοϋ περιγράφοντος* ώς άήρ δι' όλου πεφωτισμένος φωτι, και
πυρι σίδηρος, όλος όλω πεπυρακτωμένος, ή εί τι άλλο τών τ ο ι ο ύ τ ω ν εστίν. Έξ ων
στοχαστικώς τήν έσομένην, άλλ' ού τήν γεγενημένην κ α ϊ παραφθαρεΧσαν, τοις άξίοις
τής ά γ α θ ό τ η τ ο ς μετουσίαν κ α τ ' είκασίαν μόνον λαμβάνομεν, επειδή κ α ϊ υπέρ τ α ϋ τ α
π ά ν τ α τά έλπιζόμενά έστιν, ώς όψεως όντα κ α τ ά τό γεγραμμένον, καϊ ακοής καϊ
διανοίας έπέκεινα. Καϊ τοϋτο έστιν Ίσως ή υ π ο τ α γ ή ήν ό θείος Απόστολος φησι τώ
Πατρϊ τόν Υίόν ύποτάσσειν, τους εκουσίως δεχόμενους τό ύποτάσσεσθαι, μεθ' ήν, ή
δι' ήν Ό έσχατος εχθρός καταργείται ό θάνατος, ώς τοϋ έ φ ' ήμιν, ή γ ο υ ν τοϋ αύτε-
Β ξουσίου, δι'ού π ρ ό ς ημάς ποιού|μενος τήν εϊσοδον έπεκύρου κ α θ ' ημών τό τής φ θ ο ρ ά ς
κράτος, εκουσίως κ α θ ' όλου έκχωρηθέντος Θεώ καϊ καλώς βασιλεύοντος τό βασι-
λεύεσθαι, τώ άργειν τοϋ τι έθέλειν π α ρ ' ό θέλει Θεός* ώσπερ φησϊν α υ τ ό ς έν έαυτώ
τυπών τό ήμέτερον ό Σωτήρ πρός τον Πατέρα* Πλην ούχ ώς έγώ θέλω, άλλ' ώς σύ. Καί
μετ' α υ τ ό ν ό θεσπέσιος Παύλος, ώσπερ εαυτόν άρνησάμενος κ α ϊ ιδίαν έχειν έτι ζωήν
μή είδώς* Ζώ γάρ ούκ έτι έγώ ζη γάρ έν έμο\ Χριστός.
Μή τ α ρ α τ τ έ τ ω δέ υμάς τό λεγόμενον. Ού γ ά ρ άναίρεσιν τοϋ αυτεξουσίου γενέ­
σθαι φημι, άλλά θέσιν μάλλον τήν κατά φύσιν π α γ ί α ν τε κ α ϊ άμετάθετον, ήγουν
έκχώρησιν γνωμικήν, ϊ ν ' όθεν ήμιν υπάρχει τό είναι καϊ τό κινεισθαι λαβείν ποθή-
C σωμεν, ώς τής εικόνος άνελθούσης πρός τό | άρχέτυπον, καϊ σ φ ρ α γ ί δ ο ς δίκην έκ-
τυπώματι καλώς ήρμοσμένης τώ άρχετύπω, καϊ άλλοθι φέρεσθαι μήτ' έχούσης λοιπόν
μήτε δυναμένης, ή σαφέστερον ειπείν καϊ άληθέστερον, μήτε βούλεσθαι δυναμένης, ώς
τής θείας έπειλημμένης ενεργείας, μάλλον δέ Θεός τή θεώσει γεγενημένης, καϊ πλέον
ήδομένης τή έκστάσει τών φυσικώς έπ' αυτής καϊ όντων καί νοουμένων, διά τήν
έκνικήσασαν αυτήν χάριν τοϋ Πνεύματος, καϊ μόνον έχουσαν ενεργούντα τόν Θεόν
δείξασαν, ώστε εΐναι μίαν καϊ μόνην διά π ά ν τ ω ν ένέργειαν, τοϋ Θεοϋ κ α ϊ τών άξιων
Θεοϋ, μάλλον δέ μόνου Θεοϋ, ώς όλον όλοις τοις άξίοις ά γ α θ ο π ρ ε π ώ ς περιχωρή-
σαντος. Α ν ά γ κ η γ ά ρ π ά σ α τής κ α τ ' έφεσιν τά π ά ν τ α περί τι άλλο π α ύ σ α σ θ α ι
D εξουσία|στικής κινήσεως, τοϋ έσχατου φανέντος όρεκτοϋ καϊ μετεχομένου, καϊ ανα­
λόγως τή τών μετεχόντων δυνάμει άχωρήτως, ϊ ν ' ούτως εϊπω, χωρουμένου* πρός δ
π ά σ α σπεύδει πολιτεία τοϋ ύψηλου καϊ διάνοια, «καϊ είς ό π ά σ α έφεσις ϊσταται, καϊ
υπέρ δ ουδαμώς φέρεται* ούτε γ ά ρ έχει, καϊ πρός δ τείνει π ά σ α σ π ο υ δ α ί ο υ κίνησις,
1077 καί ού γενομένοις πάσης θεωρίας άνάπαυσις», φησϊν ό μακάριος ούτος διδά|σκαλος.
Ούτε γ ά ρ έστι τι έκτος Θεοϋ τότε δεικνύμενον, ή Θεώ ά ν τ ι σ η κ ο ϋ σ θ α ι δοκούν, ϊνα
τινός έφεσιν π ρ ό ς α υ τ ό ρέψαι δελεάση, π ά ν τ ω ν περιληφθέντων α ύ τ ώ νοητών τε καϊ
αισθητών κ α τ ά τήν ά φ ρ α σ τ ο ν α ύ τ ο ϋ έκφανσιν καϊ π α ρ ο υ σ ί α ν , ώς ο ύ δ ' έν ήμερα τά
άστρώα φ ώ τ α κ α ϊ α υ τ ά τά ά σ τ ρ α ήλιου φανέντος τώ πολλώ καϊ ά σ υ γ κ ρ ί τ ω φωτϊ, έξ
 Млксим ИСПОВЕДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 265

ра (κατά γνώμην), ради пребивања у добру. Јер циљ кретања свих бића која се крећу
је да достигну то вечно-добро биће (тј. Бога) и да постоје у њему зато што је Бог поче-
так (узрок) постојања (као онај), који даје биће и поклања добро биће; (Он је) почетак
и крај (циљ свега). Од њега је кретање као наш почетак, као и то на који начин треба да
се крећемо ка њему, јер је (Он наш) крај (циљ).
Ако се сад аналогно својој природи умно биће креће умно, тада свакако разми-
шља; а ако размишља, онда и воли оно ο чему размишља. Α ако (га) воли, тежи му као
вољеном бићу, а ако му тежи, очигледно је да се ка њему креће. И опет, ако се креће ка
њему, настоји да то кретање убрза и неће стати све док се не сједини са вољеним би-
ћем и од њега не буде обујмљено, и то слободно, по својој жељи, те на тај начин поста-
не спасено и окружено спасењем да би тако постало онаквим какав је онај који га о-
кружује. Али не да би само собом, тј. својом вољом сазнало оно чему тежи и што га
обухвата, већ да буде сазнано и обухваћено и обгрљено од онога који га обухвата; као
светао ваздух од светла и као усијано гвожђе од ватре које је читаво ватра не престају-
ћи да буде гвожђе или што друго слично овоме. Ова размишљања нас воде ка оном је-
динству које ће бити, а не које је било па се распало, у коме ће достојни учествовати, a
које сада само наслућујемо и у икони имамо, пошто је изнад свега (набројаног) то чему
се надамо, јер као што је написано: то је изнад онога што видесмо и чусмо и замисли-
14
смо. A то (чему се надамо) биће, изгледа, потчињење ο коме говори божански Апо-
стол (рекавши) да је Син све који су добровољно пристали да буду потчињени^ потчи-
нио Оцу. Тим потчињењем или кроз њега, укинуће се последњи непријатељ који је
над нама - смрт. Јер као што је нашом слободом у нас ушла смрт и утврдила царство
трулежности (ова иста слобода), добровољно се предаје Богу да над нама царује као
добар цар и то на тај начин што се одриче онога што ми желимо у корист онога што
жели Бог, као што каже Спаситељ, који у себи одражава оно што ми треба да радимо:
17
„не како ја желим, него воља Твоја нека буде". A са њим и божанствени Павле, буду-
ћи да се одрекао себе и више нема свој живот: „не живим више ја, него живи Христос
18
у мени".
Нека вас не збуњује ово што је речено. Није реч ο одрицању од слободе, већ ο
природном ставу непроменљивом и утврђеном, тј. реч je ο слободном и свесном уступ-
ку да би ка томе од кога смо добили биће и тежили да се крећемо како би икона уза-
шла до свог прототипа и као исправан печат са прецизношћу се уклопила у свој прото-
19
тип. Јер нити постоји нешто друго ка чему би се (створено биће) кретало, нити може
(постојати), или јасније и тачније речено, нити може желети што друго, пошто је до-
стигло божанску енергију или, боље, пошто је обожењем постало Бог и већ блажен-
ствује у ономе што је желело, а ка чему је тежило достигавши то што је природно и то
ο чему је размишљало. И то на тај начин што је Духом досегло томе чему је тежило
показујући да je у себи имало самога Бога, који је ово чинио, тако да у свему постоји
само једна енергија, Божија, и оних који су достојни Бога или, боље речено, једино Бо-
жија која у целини благодолично прожима све који су се удостојили обожења. Зато је
потребно да престане свако вољно кретање ка нечем другом, друкчије од оног што се
појавило у последње дане као последњи циљ и тежња свих да у њему заједничаре и
сходно сили сваког од оних који у њему нераздељиво, да се тако изразим, учествују.
Ка њему тежи све што је узвишеног живота и мишљења „и у њему стаје свака тежња и
ничем другом изван овога не тежи, нити пак може тежити, јер ка њему хита свака ис-
тинска жеља у коме ће, када достигне, престати и наћи покоја свака теорија", како
каже овај блажени учитељ.
Неће, дакле, тада бити ничега што ће се налазити изван Бога, нити ће се што чини-
ти да је насупрот Богу да би изазвало нечију жељу да тежи ка њему. Све ће (Бог) садр-
жати у себи, све што је словесно и све чулно по својој неизрецивој пројави и својим
присуством; као што се по дану не виде звезде и не примећује се њихова светлост када
се појави сунце са својом јаком и неупоредивом светлошћу, од кога и звезде добијају
 266 ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

οΰ και αύτοΧς τό φ ώ τ α είναι καλυπτόμενα, καΧ ούδ' ότι είσΧν όσον αίσθήσει γνω-
ριζόμενα. Έ π ϊ Θεού δέ καϊ πλέον, όσον άκτίστου καϊ κτιστών ά π ε ι ρ ο ν τό μέσον έστΧ
καϊ δ ι ά φ ο ρ ο ν . Τότε γ ά ρ καϊ τήν κ α τ ' ούσίαν ύ π α ρ ξ ι ν τών ό ν τ ω ν κ α τ ά τό τί καϊ πώς
καϊ έπϊ τίνι είναι, ώς οΐμαι, μανθάνοντες πρός τι έφετώς έστι κ α τ ά γνώσιν ού κινηθη-
Β σόμεθα, τής έκαστου καϊ έφ' έκαστου τών μετά | Θεόν γνώσεως ήμιν περατωθείσης,
καϊ τής άπειρου κ α ϊ θείας καϊ ά π ε ρ ι λ ή π τ ο υ ά π ο λ α υ σ τ ι κ ώ ς ήμιν α ν α λ ό γ ω ς υποκείμε­
νης τε μόνης καΧ μετεχομένης. ΚαΧ τούτο έστι τό π ά ν υ φιλοσοφούμενον κ α τ ά τούτον
τόν θεοφόρον δ ι δ ά σ κ α λ ο ν , «έπιγνώσεσθαι ημάς ποτε όσον έγνώσμεθα, έπειδάν τό
θεοειδές τοϋτο καΧ θεΧον φ ά σ κ ο ν τ ο ς τόν ήμέτερον νουν τε καϊ λόγον τώ οίκείω προσ-
μίξωμεν, καϊ ή είκών άνέλθη πρός τό άρχέτυπον, ού νϋν έχει τήν έφεσιν».
Περϊ μέν ούν τοϋ μή είναι τήν θρυλουμένην ένάδα, καϊ τοϋ π ώ ς κ α τ ' έμφασιν έκ
τών νϋν ήμιν εφικτών τής Γραφής νοημάτων τε καϊ λογισμών έσται ή τών μελλόντων
κατάστασις, ειρήσθω ταϋτα. Περϊ δέ τοϋ πώς μοΧρα όντες Θεοϋ άπερρύημεν Θεοϋ
ηγουμένου εντεύθεν τόν λόγον ποιήσομαι. |
C Τίς γ ά ρ λόγω είδώς καΧ σοφία τά όντα έκ τοϋ μή όντος π α ρ ά Θεοϋ είς τό εΐναι
παρήχθαι, εί τή φ υ σ ι κ ώ ν τών όντων άπείρω δ ι α φ ο ρ ά τε καϊ ποικιλίο: έμφρόνως τό τής
ψυχής θεωρητικόν π ρ ο σ α γ ά γ ο ι , καΧ τώ έξεταστικώ συνδιακρίνοι λόγω κ α τ ' έπίνοιαν
τόν κ α θ ' δν έκτίσθησαν λόγον, ουχΧ πολλύς εϊσεται λόγους τόν ένα λόγον, τή τών
γεγονότων ά δ ι α ι ρ έ τ ω συνδιακρινόμενον δ ι α φ ο ρ ά , διά τήν α υ τ ώ ν π ρ ό ς άλληλα τε καΧ
έαυτά ά σ ύ γ χ υ τ ο ν ιδιότητα; Καϊ π ά λ ι ν ένα τούς πολλούς, τή π ρ ό ς α υ τ ό ν τών π ά ν τ ω ν
α ν α φ ο ρ ά δΓ εαυτόν άσυγχύτως υ π ά ρ χ ο ν τ α , ένούσιόν τε καϊ έ ν υ π ό σ τ α τ ο ν τοϋ Θεοϋ
καϊ Πατρός Θεόν Λόγον, ώς αρχήν καϊ α ί τ ί α ν τών όλων, έν ф έκτισθη τά πάντα τά έν
D τοις ούρανοϊς καϊ τά έπϊ της уцд, εϊτε ορατά, εϊτε \ αόρατα, εϊτε θρόνοι, εϊτε κυριότη-
1080 τες, εϊτε άρχαι, \ εϊτε έξουσιαι, πάντα έξ αύτοϋ καϊ δι' αύτοϋ καϊ είς αυτόν έκτισται.
Τούς γ ά ρ λόγους τών γεγονότων έχων προ τών α ι ώ ν ω ν ύ φ ε σ τ ώ τ α ς βουλήσει
α γ α θ ή κ α τ ' α υ τ ο ύ ς τήν τε όρατήν καϊ ά ό ρ α τ ο ν έκ τοϋ μή όντος ύπεστήσατο κτίσιν,
λόγω καϊ σοφία τά π ά ν τ α κ α τ ά τ ό ν δέοντα χρόνον ποιήσας τε κ α ϊ π ο ι ώ ν , τά καθόλου
τε καϊ τά κ α θ ' έκαστον. Λόγον γ ά ρ αγγέλων δημιουργίας π ρ ο κ α θ η γ ε ι σ θ α ι πιστεύομεν,
λόγον έκαστης τών συμπληρουσών τόν ά ν ω κόσμον ουσιών καϊ δυνάμεων, λόγον
α ν θ ρ ώ π ω ν , λόγον π α ν τ ό ς τών έκ Θεοϋ τό είναι λαβόντων, ϊνα μή τά κ α θ ' έκαστον
λέγω, τόν α υ τ ό ν μέν άπείρω δι' εαυτόν υπεροχή ά φ ρ α σ τ ο ν όντα κ α ϊ ά κ α τ α ν ό η τ ο ν ,
καϊ πάσης έπέκεινα κτίσεως, καϊ τής κ α τ ' αυτήν ούσης καϊ νοούμενης δ ι α φ ο ρ ά ς καϊ
Β διακρίσεως, κ α ϊ | τόν α υ τ ό ν έν π ά σ ι τοΧς έξ αύτοϋ κ α τ ά τήν έ κ α σ τ ο υ ά ν α λ ο γ ί α ν
ά γ α θ ο π ρ ε π ώ ς δεικνύμενόν τε καϊ πληθυνόμενον, καϊ είς εαυτόν τά π ά ν τ α ά ν α κ ε φ α -
λαιούμενον, κ α θ ' δν τό τε εΐναι κ α ϊ τό διαμένειν, καϊ έξ οΰ τά γ ε γ ο ν ό τ α ώς γέγονε, καί
έφ' ω γέγονε, κ α ϊ μένοντα καϊ κινούμενα μετέχει Θεοϋ. Π ά ν τ α γ ά ρ μετέχει διά τό έκ
Θεοϋ γεγενήσθαι, α ν α λ ό γ ω ς Θεοϋ, ή κ α τ ά νουν, ή λόγον, ή αίσθησιν, ή κίνησιν ζωτι-
κήν, ή ουσιώδη κ α ϊ έκτικήν έπιτηδειότητα, ώς τώ μεγάλω καϊ θ ε ο φ ά ν τ ο ρ ι Διονυσίω
δοκεΧ τώ Αρεοπαγίτη.
" Ε κ α σ τ ο ν οΰν τών νοερών τε καΧ λογικών αγγέλων τε καί α ν θ ρ ώ π ω ν α ύ τ ώ τώ
κ α θ ' δν έκτίσθη λόγω τώ έν τώ Θεώ όντι, καΧ πρός τόν Θεόν όντι, μοίρα καϊ λέγεται
С καϊ έστι Θεοϋ, | διά τόν αύτοϋ π ρ ο ό ν τ α έν τώ Θεώ, καθώς εϊρηται, λόγον. Αμέλει τοι,
καϊ εί κ α τ ' α υ τ ό ν κινηθείη, έν τω Θεώ γενήσεται, έν ω ό τοϋ είναι α ύ τ ο ϋ λόγος
προένεστιν, ώς άρχή καϊ αιτία, κδίν μηδενός άλλου π ρ ο τής Ίδιας αρχής κ α τ ά π ό θ ο ν
έπιλαβέσθαι θελήσοι, ούκ α π ο ρ ρ έ ε ι Θεοϋ, άλλά μάλλον τή π ρ ό ς α υ τ ό ν ά ν α τ ά σ ε ι Θεός
γίνεται καΧ μοΧρα Θεοϋ λέγεται τώ μετέχειν προσηκόντως Θεοϋ, ώς κ α τ ά φύσιν σοφώς
τε καϊ λελογισμένως δι' ευπρεπούς κινήσεως τής οικείας έπιλαβόμενος αρχής καϊ
αιτίας, ούκ έχων λοιπόν άλλοθι π ο ι μετά τήν ιδίαν αρχήν καϊ τήν π ρ ό ς τόν κ α θ ' δν
 Млксим Исповвдник: Лмбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 267

своју светлост тако да не можемо уочити својим чулима да ли уопште постоје. Када је
пак реч ο Богу, ово ће бити толико више, колико је удаљена нестворена (природа) од
створене и колико се разликују (међу собом). Тада ћемо сазнати и суштину постојања
(свих) бића, тј. шта су, којим начином (постоје) и ради којег циља постоје и, по мом
мишљењу, нећемо више желети да се крећемо ни ка чему. To зато што ће се знање
свих и наше (знање) ο свима који су мимо Бога окончати и учествоваће и подредиће се
и пребиваће наслађујући се, аналогно свакоме, једино у неограничености (Божијој) и
необухватности. И то је најважније у философији овог божанског учитеља: „да сазна-
мо једном (у тој мери) колико смо познани када боголики овај и божански, да тако ка-
жемо, наш ум и логос његовим прожмемо и када икона досегне до (свога) прототипа,
22
коме сада тежи".
Дакле, ο томе да не постоји легендарно јединство, него ο томе какво ће бити ста-
ње будућег века по ономе што се може приметити из сада нам доступних библијских
појмова и смисла довољно је ово (што је) речено. Међутим, одавде па надаље говори-
ћемо, с Божијим вођством, ο томе на који начин смо део Бога, па смо (од Њега) отпали.
23
Ко, дакле, зна с којим циљем и премудрошћу је Бог створио бића из небића и
ако бесконачно разлици и разноврсности природних бића дода разумну силу душе и
њоме (их) истраживачки у мислима упореди са Логосом, по коме су (и створена), зар
24
неће у многим логосима (словесних бића) препознати јединог Логоса, који се разли-
кује у мноштву (посредством) њихове међусобне нераздељивости и несливене специ-
фичности свакога понаособ у односу на друге? И опет, (зар неће препознати) једног (и
истог) Бога Логоса, који постоји у многим (створеним бићима) несливено, а који je no
себи једне суштине (ένοΰσιον) са Богом Оцем као што и по ипостаси (ένυπόστατον)
потиче (од Њега), (зар га неће препознати) кроз (литургијско) уздизање ( α ν α φ ο ρ ά )
свих ка Њему, као почетку и узроку свега (и свих), „у коме је све створено: и она на
небесима као и она на земљи, била видљива или невидљива, били престоли или господ-
25
ства, или началства или власти: све је од Њега, Њиме и у Њему створено".
Имајући постојеће логосе створења пре векова у благој (својој) вољи по њима је
створио видљиву и невидљиву творевину из небића, жељом и мудрошћу све је створио
као што и (даље) ствара, како све уопште, тако и свако понаособ у најпогодније (за
њих) време. Логос анђела верујемо да претходи стварању, као и логос свега што испу-
њава горњи свет и свих сила и суштина, логос људи и логос свега што је добило своје
биће од Бога, да не набрајам свако посебно. Исти (логос) самога себе са бесконачном
својом претежношћу (бића) у односу на све створено неизрецивог и несхватљивог, ко-
ји је са оне стране свега тварног и сваке уобичајене суштинске и мисаоне разлике и ра-
суђивања, благодолично показује и множи ce у свему што је од њега аналогно сваком
од њих, и у себи све возглављује, и по њему су, и биће, и постојање, и створења, и то
на који начин су створена, и на коме су саздана, па било да пребивају или да се крећу
(свакако) учествују (део су) у Богу. Све учествује у Богу по томе што је створено од
Бога, аналогно Божијој (замисли ο њему) или (учествује) по уму или по разумној својој
сили или чулној или животним нагоном или суштински (којим) својством и тежњом,
како је веровао велики и божански Дионисије Ареопагит.
Свако, дакле, од умних и мисаоних (створења) анђела као и људи, овим логосом
(предназначењем) због кога је створено пребива у Богу и ка Богу (тежи) да би у њему
пребивало и каже се да је део Бога и да ће бити (део Бога) кроз претпостојање његовог
(логоса) у Богу као што смо већ рекли. Да оставимо по страни то да ће ако се што кре-
ће сходно замисли (Божијој) ο њему (оно) постати у Богу у коме већ претпостоји логос
његовог бића као (његов) почетак и узрок. Ако, пак, ништа друго не жели да достигне,
до свој почетак (узрока постојања) (онда) не отпада од Бога, већ тачније уздизањем ка
Њему постаје бог и каже се да је део Бога тиме што како доликује учествује у Богу, по-
што je по природи мудро и промишљено кроз долично кретање достигло свој почетак
и узрок. Оно, дакле, нема ништа друго после свога почетка и узрока и замисли по којој
 268 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

έκτΐσθη λόγον ά ν ο δ ό ν τε και ά π ο κ α τ ά σ τ α σ ι ν κινηθήναι, ή πώς κινηθήναι, τής έπι τω

θείω δηλονότι σ κ ο π ώ κινήσεως αύτοϋ αυτόν πέρας λαβούσης τον θείον σκοπόν.
D Ώς δήλοι και ό άγιος | Βασίλειος, έν τή εις τον ά γ ι ο ν π ρ ο φ ή τ η ν Ή σ α ΐ α ν ερμηνεία,
λέγων ούτως* « Σ ά β β α τ α δέ α λ η θ ή ή άποκειμένη ά ν ά π α υ σ ι ς τω λαώ τοϋ Θεοϋ, άπερ
διά τό α λ η θ ή είναι ανέχεται ό Θεός και φθάνει γε έπ' εκείνα τά Σάββατα τής α ν α ­
παύσεως, π α ρ ' ώ ό κόσμος έσταΰρωται, άποστάς δηλονότι τών κοσμικών, και έπι τον
Γδιον τ ό π ο ν τής πνευματικής αναπαύσεως καταντήσας, έν ω ό γενόμενος ούκ έτι
1081 κινηθήσεται ά π ό τοϋ ίδιου τόπου, ησυχίας και α τ α ρ α ξ ί α ς | περι τήν κ α τ ά σ τ α σ ι ν έκεί-
νην ύπαρχούσης* π ά ν τ ω ν ούν τόπος τών άξιουμένων τής τοιαύτης μακαριότητος έστιν
ό Θεός κ α τ ά τό γ ε γ ρ α μ μ έ ν ο ν Γενοϋ μοι εις Θεόν ύπερασπιστήν καϊ εις τόπον δχνρόν
τον σώσαι με». Π α ρ ' ω βεβαίως π ά ν τ ω ν οί λόγοι π ε π ή γ α σ ι κ α θ ' ους και γινώσκειν τά
π ά ν τ α πριν γενέσεως α υ τ ώ ν λέγεται, ώς έν α ύ τ ώ και π α ρ ' α ύ τ ώ όντων, α υ τ ή τή
άληθεία τών π ά ν τ ω ν . Κάν εί αυτά τά π ά ν τ α , τά τε δ ν τ α και τά έσόμενα, ούχ άμα τοίς
εαυτών λόγοις, ή τω γνωσθήναι ύπό Θεοϋ, εις τό είναι παρήχθησαν, άλλ' έκαστα τω
έπιτηδείω κ α ι ρ ώ κ α τ ά τήν τοϋ Δημιουργού σ ο φ ί α ν πρεπόντως κ α τ ά τούς εαυτών
λόγους δημιουργούμενα και κ α θ ' έαυτά εΐναι τή ενεργεία λαμβάνη. Ε π ε ι δ ή ό μέν άει
Β κ α τ ' ένέργειαν έστι Δημιουργός, τά δέ δυνάμει μέν έστιν, ενεργεία | δέ ούκ έτι· ότι
μηδέ οΐον τε τών άμα εΐναι τό άπειρον κάί τά πεπερασμένα, ο υ δ έ τις δεΐξαι λόγος
ά ν α φ α ν ή σ ε τ α ι τών άμα εΐναι δύνασθαι τήν ούσίαν κ α ι τό ύπερούσιον, και εις ταυτόν
ά γ α γ ε ί ν τω έν μέτρω τό άμετρον, και τω έν σχέσει τό άσχετον, και τό μηδέν έχον έπ'
α ύ τ ο ϋ κ α τ η γ ο ρ ί α ς εΐδος καταφασκόμενον τω διά π ά ν τ ω ν τούτων συνιστάμενα). Πάν­
τα γ ά ρ τά κτιστά κ α τ ' ούσίαν τε καϊ γένεσιν π α ν τ ά π α σ ι κ α τ α φ ά σ κ ε τ α ι τοίς ιδίοις και
τοις περι α υ τ ά ούσι τών έκτος λόγοις περιεχόμενα.
Ύπεξηρημένης ούν τής ά κ ρ α ς και ά π ο φ α τ ι κ ή ς τοϋ λόγου θεολογίας, κ α θ ' ήν ούτε
λέγεται, ούτε νοείται, ούτε έστι τό σύνολον τι τών άλλω συνεγνωσμένων, ώς ύπερ-
ούσιος, ο υ δ έ ύ π ό τίνος ο υ δ α μ ώ ς κ α θ ' ότιοϋν μετέχεται, π ο λ λ ο ί λόγοι ό εΐς λόγος έστι,
C
και εΐς οί | πολλοί* κ α τ ά μέν τήν ά γ α θ ο π ρ ε π ή εις τά όντα τοϋ ε ν ό ς ποιητική ν τε κάί
συνεκτικήν π ρ ό ο δ ο ν πολλοί ό εΐς, κ α τ ά δέ τήν εις τον ένα τών πολλών έπιστρεπτικήν
τε και χειραγωγικήν ά ν α φ ο ρ ά ν τε και πρόνοιαν, ώσπερ εις α ρ χ ή ν π α ν τ ο κ ρ α τ ο ρ ι κ ή ν ή
κέντρον τών έξ α ύ τ ο ϋ ευθειών τάς α ρ χ ά ς προειληφός και ώς π ά ν τ ω ν συναγωγός, εΐς
οί πολλοί.
Μοίρα ούν έσμεν κ α ι λεγόμεθα Θεοϋ διά τό τούς τοϋ είναι ημών λόγους έν τω
Θεώ προϋφεστάναι* ρεύσαντες δέ άνωθεν πάλιν λεγόμεθα διότι μή κ α θ ' δν γεγενήμεθα
λόγον τον έν τω Θεώ π ρ ο ό ν τ α κεκινήμεθα. Και κ α θ ' έτερον δέ τ ρ ό π ο ν έστιν εύμαρές
τω εύσεβώς έπιβάλλειν τοις τών όντων λόγοις δεδιδαγμένω τον περι τούτου λόγον
D διεξελθειν. ΕΊ γ ά ρ ο υ σ ί α τής έν έκάστω | α ρ ε τ ή ς ό εΐς ύπάρχειν Λόγος τοϋ Θεοϋ μή
άμφιβέβληται - ο υ σ ί α γ ά ρ π ά ν τ ω ν τών αρετών αυτός έστιν ό Κύριος ημών Ιησούς
Χριστός, ώς γέγραπται* 'Ός έγενήθη ήμιν άπό Θεοϋ σοφία, δικαιοσύνη τε καϊ
αγιασμός καϊ άπολϋτρωσις, α π ο λ ύ τ ω ς τ α ϋ τ α δηλαδή έπ' α ύ τ ο ϋ λεγόμενα έχων, ώς
α ύ τ ο σ ο φ ί α και δικαιοσύνη και άγιότης ων, και ούχ ώς έφ' ημών προσδιωρισμένως,
οΐον ώς σοφός άνθρωπος, ή δίκαιος άνθρωπος, - π ά ς δηλονότι ά ν θ ρ ω π ο ς α ρ ε τ ή ς κ α θ '
έξιν π α γ ί α ν μετέχων άναμφηρίστως Θεοϋ μετέχει τής ουσίας τών αρετών, ώς τήν κ α τ ά
1084 | φύσιν σ π ο ρ ά ν τοϋ ά γ α θ ο ϋ γνησίως κ α τ ά προαίρεσιν γεωργήσας και τ α υ τ ό ν δείξας
τή άρχή τό τέλος, κ α ι τήν α ρ χ ή ν τω τέλει, μάλλον δέ τ α υ τ ό ν α ρ χ ή ν ούσαν κάί τέλος,
ώς ανόθευτος Θεοϋ τ υ γ χ ά ν ω ν συνήγορος, ε'ίπερ π α ν τ ό ς π ρ ά γ μ α τ ο ς άρχή και τέλος ό
έπ' α ύ τ ώ σκοπός ύ π ά ρ χ ε ι ν πεπίστευται, τήν μέν ώς εκείθεν ε'ιληφώς προς τω είναι και
τό κ α τ ά μέθεξιν φύσει α γ α θ ό ν , τό δέ ώς κ α τ ' α υ τ ή ν γνώμη τε και προαιρέσει τον
έπαινετόν κ α ι προς αυτήν ά π λ α ν ώ ς ά γ ο ν τ α έξανύσας δρόμον διά σπουδής, κ α θ ' δν
γίνεται Θεός, έκ τοϋ Θεοϋ τό Θεός είναι λαμβάνων, ώς τω κ α τ ' εικόνα φύσει καλώ και
προαιρέσει τήν δι' αρετών προσθέίς έξομοίωσιν, διά τής έ μ φ υ τ ο υ προς τήν ιδίαν
 Млксим Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 269

је створено да би се према њему кретало и достигло савршенство, до начин којим тре-

ба да се креће ка божанском циљу и тако достигне тај божански циљ (замисао) ο себи.
Св. Василије саопштава у тумачењу на Св. пророка Исаију говорећи: „Истините
Суботе (су) одмор (који је) припремљен народу Божијем, које Бог држи високо (као
последњи циљ творевине) ради истинитог постојања; а достиже у такве Суботе одмо-
ра, у којима је свет распет, тј. (онај) који се заиста одвојио од онога што је светско и
завршивши у том истом месту духовнога одмора у коме се створио (пресаздао) не уда-
26
љава се више из овог места, пошто у таквом стању постоји мир и блаженство." Ме-
сто свих који су се удостојили оваквог блаженства је Бог, по оној записаној „буди ми
27
Бог заштитник и место чврсто (постојано) мога спасења". У њему су засигурно, лого-
си (промисли) свих по којима и познаје све пре него што уопште има и говора ο њихо-
вом стварању, пошто су (промисли ο створењима) у Њему и код Њега као у јединој
истини свега. Сва ова (бића), како та која већ постоје тако и она која ће постати, нису у
биће дошла заједно са логосима њиховим, или са знањем Божијим (о њима), већ је сва-
ко створено у одговарајуће време по мудрости Творчевој и по (Његовој) замисли ο њи-
ма, добило је своје биће енергијом (Божијом). Α пошто je (Бог) вечни Творац по енер-
гији, ова (створена бића) постоје по сили (као потенцијална), дакле још не као створе-
на. Јер није могуће истовремено бесконачном бићу замислити пролазна (бића), нити
икаква логика може показати да се суштина и надсуштаствено могу појавити као исто,
нити се могу поистоветити ограничено и неограничено, или το што je у вези са овим
(створеним) са (Богом који је) изван тога, нити се (Он) који се не може одредити ника-
квим категоријама онога што је поменуто (може изједначити) са оним што се свим
овим одређује. Сва створења по природи као и по настанку у свему се слажу са садр-
жином логоса (Божијих) ο њима који су изван њих.
Изузимајући, дакле, крајњу и апофатичку теологију ο Логосу по којој нити се шта
(о Њему) може рећи, нити замислити, нити (Он) може бити што од свега што се ο дру-
гим (створењима) зна, будући надсуштаствен и (Онај) у коме ништа ни на какав начин
не учествује (μετέχεται) многи логоси су један Логос и Један су многи. У једном случа-
ју, сходно благодоличној у створењима Једнога (Логоса) стваралачкој и држећој (енер-
гији, промисли) Један (Логос) су многи. У другом, пак, по враћању и по промисли (Бо-
жијој) руководећем сабирању многих у Једнога као у сведржитељском центру или (ње-
говој) власти^ од кога потиче свака иницијатива и који све сабира (у себи), многи су Је-
дан (Логос).
. Део смо, дакле, Бога и називамо се (тако) због претпостојања логоса нашег (буду-
ћег) постојања у Богу; да смо отпали одозго опет се каже зато што се нисмо кретали
(ка Богу) сходно логосу, који је претпостојао у Богу пре нашег стварања и по коме смо
створени. Онога који је богодолично научен лако је уз помоћ логоса ствари, и на други
начин убедити у оно ο чему je реч. Јер ако је суштина врлине у сваком исти тај Логос
Божији, што је несумњиво - суштина свих врлинаје овај исти Господ наш Исус Хри-
стос, као што је и написано: „Јер нам постаде'од Бога мудрост, правда као и освећење
29
и избављење", пошто je (Он) у апсолутном смислу ово што се ο Њему говори, као
мудрост по себи, правда и светост, а не као да је (само) од нас таквим окарактерисана
као нпр. мудар или праведан човек - јер сваки човек ако по непроменљивој (својој) же-
љи учествује у врлини, несумњиво у Богу учествује (као) у суштини врлина. Јер одга-
јивши природно семе добра својом слободном вољом, (човек) је показао да је крај
(циљ стварања) исти са почетком, и почетак са крајем или, тачније, показао је да су по-
четак и крај исто. Јер тиме што је истински сагласан Божијем (промислу ο себи), а по-
што се свему створеном почетак и крај налази у његовом циљу, као што смо и убеђе-
ни, почетак од когаје (човек) добио постојање и учешће у ономе што je по природи до-
бро, а крај као оно што је достојно сваке хвале и коме је достигао на основу свога убе-
ђења и слободне воље, непогрешиво и кроз истраживање идући и (њему) достигавши
постао је бог добивши од Бога обожење, као што се то што je по икони природним до-
 270 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

α ρ χ ή ν αναβάσεως τε και οίκειότητος. ΚαΧ πληρούται λοιπόν κα\ έπ' α ύ τ ώ τό ά π ο -

Β στολικόν ρητόν τό | φ ά σ κ ο ν Έν αύτώ γάρ ζώμεν καϊ κινούμεθα καϊ έσμέν. Γίνεται
γ ά ρ έν τώ Θεώ διά προσοχής, τόν έν τώ Θεώ π ρ ο ό ν τ α τοϋ είναι λόγον μή π α ρ α -
φθείρας, καΧ κινείται έν τώ Θεώ κ α τ ά τόν π ρ ο ό ν τ α έν τώ Θεώ τοϋ εύ εΐναι λόγον, διά
τών αρετών ενεργούμενος, καΧ ζή έν τώ Θεώ κ α τ ά τόν π ρ ο ό ν τ α έν τώ Θεώ τοϋ άεΧ
εΐναι λόγον. Ε ν τ ε ύ θ ε ν μέν ήδη κ α τ ά τήν α π α θ έ σ τ α τ η ν έξιν τ α υ τ ό ν έαυτώ και ακί­
νητος ων, έν δέ τώ μέλλοντι αίώνι κ α τ ά τήν δοθησομένην θέωσιν τούς είρημένους καΧ
έν τώ Θεώ π ρ ο ό ν τ α ς λόγους, μάλλον δέ τόν Θεόν, έν ω οί λόγοι τών κ α λ ώ ν πεπή-
γασιν, ά γ α π η τ ι κ ώ ς στέργων καΧ άσπαζόμενος* καΧ έστι μοίρα Θεοϋ, ώς ων, διά τόν έν
τώ Θεώ τοϋ είναι α ύ τ ο ϋ λόγον, καΧ ώς α γ α θ ό ς , διά τόν έν τώ Θεώ τοϋ άεί εΐναι αύτοϋ
C λόγον, καϊ ώς Θεός, διά τόν | έν τώ Θεώ τοϋ άεΧ εΐναι α ύ τ ο ϋ λόγον, ώς τούτους τι-
μήσας καΧ κ α τ ' αυτούς ένεργήσας, καΧ δι' αυτών εαυτόν μέν τώ Θεώ μόνω δι' όλου
ε ν θ ε μ έ ν ο ς , τόν δέ Θεόν μόνον έαυτώ δι' όλου έντυπώσας τε καΧ μορφώσας, ώστε καΧ
α υ τ ό ν είναι τε χάριτι καΧ καλεισθαι Θεόν, καΧ τόν Θεόν είναι συγκαταβάσει καΧ
καλεισθαι δι' α υ τ ό ν άνθρωπον, καΧ τής άντιδιδομένης έπΧ τούτω διαθέσεως δειχθήναι
τήν δύναμιν, τήν καΧ τόν ά ν θ ρ ω π ο ν τώ Θεώ θεοϋσαν διά τό φιλόθεον, καΧ τόν Θεόν
τώ ά ν θ ρ ώ π ω διά τό φ ι λ ά ν θ ρ ω π ο ν ά ν θ ρ ω π ί ζ ο υ σ α ν καΧ π ο ι ο ύ σ α ν κ α τ ά τήν καλήν
άντιστροφήν, τόν μέν Θεόν άνθρωπον, διά τήν τοϋ ά ν θ ρ ω π ο υ θέωσιν, τόν δέ άνθρω-
D π ο ν Θεόν, διά τήν τοϋ Θεοϋ άνθρώπησιν. Βούλεται γ ά ρ άεΧ και έν π ά σ ι ν | ό τοϋ Θεοϋ
Λόγος καΧ Θεός τής α ύ τ ο ϋ ενσωματώσεως ένεργεισθαι τό μυστήριον.
Ό σ τ ι ς δέ τής Ίδιας άφέμενος α ρ χ ή ς μοίρα τ υ γ χ ά ν ω ν Θεοϋ διά τόν έν α ύ τ ώ τής
αρετής όντα λόγον κ α τ ά τήν άποδοθεΐσαν α ί τ ί α ν πρός τό μή δν π α ρ α λ ό γ ω ς φέρεται,
ε'ικότως άνωθεν ρεϋσαι λέγεται, μή πρός τήν ιδίαν α ρ χ ή ν τε κάι α ί τ ί α ν κ α θ ' ήν καΧ έφ'
ή καΧ δι' ήν γεγένηται κινηθεΧς, καΧ έστιν έν ά σ τ ά τ ω π ε ρ ι φ ο ρ ά κ α ι α τ α ξ ί α δεινή ψυχής
1085 τε καΧ σώματος, τής α π λ α ν ο ύ ς και ωσαύτως έχούσης α ί τ ι α ς τή π ρ ό ς τό χείρον | έκουσίω
ροπή τήν α π ο τ υ χ ί α ν έαυτοϋ καταπραξάμενος. Έ φ ' ού καΧ τό ρεϋσαι κυρίως λεχθείη
άν ότι έπ' α ύ τ ώ κειμένης τής πρός Θεόν άδηρίτως τάς τής ψυχής βάσεις ποιεισθαι
δυναμένης εξουσίας, τό χείρον καΧ μή τοϋ κρείττονος κάι όντος ε κ ώ ν άντηλλάξατο.
Τούτους δέ ους έφην τούς λόγους ό μέν Αρεοπαγίτης ά γ ι ο ς Διονύσιος προ­
ορισμούς καΧ θεια θελήματα καλεισθαι ύ π ό τής Γραφής ημάς έκδιδάσκει. Ό μ ο ί ω ς δέ
καΧ οί περΧ Π ά ν τ α ι ν ο ν τόν γενόμενον καθηγητήν τοϋ Στρωματέως μεγάλου Κλήμενος
θεΧα θελήματα τή Γραφή φίλον καλεισθαι φασι. Ό θ ε ν ερωτηθέντες ύ π ό τίνων τών έξω
παίδευσιν γ α ύ ρ ω ν , πώς γινώσκειν τά όντα τόν Θεόν δοξάζουσιν οί Χριστιανοί,
ύπειληφότων εκείνων, νοερώς τά νοητά, καΧ αίσθητικώς τά αισθητά, γινώσκειν αυτόν
Β τά όντα ά π ε κ ρ ί ν α ν τ ο , μήτε αίσθητικώς τά αισθητά, μήτε νοερώς τά | νοητά. Ού γ ά ρ
είναι δ υ ν α τ ό ν τόν υπέρ τά όντα κ α τ ά τά όντα τών όντων άντιλαμβάνεσθαι* άλλ' ώς
ίδια θελήματα γινώσκειν α υ τ ό ν τά όντα φαμέν, προσθέντες καϊ τοϋ λόγου τό
εύλογο ν. ΕΊ γ ά ρ θελήματι τά π ά ν τ α πεποίηκε, καϊ ουδείς άντερεί λόγος, γινώσκειν δέ
τό ίδιον θέλημα τόν Θεόν ευσεβές τε λέγειν άεϊ καϊ δίκαιον έστιν, έκαστον δέ τών
γεγονότων θέλων πεποίηκεν, ά ρ α ώς ίδια θελήματα ό Θεός τά ό ν τ α γινώσκει, επειδή
καϊ θέλων τά ό ν τ α πεποίηκεν. Έντεϋθεν^ δέ ορμώμενος έγωγε οΐμαι κ α τ ά τούτους
C ε'ιρήσθαι τή Γραφή τούς λόγους, τό, Έγνων σε παρά πάντας, π ρ ό ς Μωϋσήν, καϊ | περϊ
τ ί ν ω ν τό, Έγνω Κύριος τούς όντας αύτοϋ, καϊ π ά λ ι ν π ρ ό ς τ ι ν α ς τό, Ούκ οϊδα υμάς
ώς έκαστον δηλονότι ή κ α τ ά τό θέλημα καϊ τόν λόγον, ή π α ρ ά τό θέλημα καϊ τόν
λόγον τοϋ Θεοϋ προαιρετική κίνησις τής θείας ά κ ο ϋ σ α ι φωνής παρεσκεύασε.
Τ α ϋ τ α καϊ τά τ ο ι α ύ τ α τόν θεοφόρον τούτον ά ν δ ρ α οΐμαι ν ο ή σ α ν τ α ειπείν,
«έπειδάν τό θεοειδές τοϋτο καϊ θείον, τόν ήμέτερον ν ο υ ν τε κ α ϊ λόγον, τώ οίκείω
προσμίξωμεν, κ α ϊ ή εικών άνέλθη πρός τό άρχέτυπον, ού νϋν έχει τήν έφεσιν»· όμοϋ τε
καϊ κ α τ ά τ α υ τ ό ν διά τών μικρών τούτων ρημάτων τοϋ ποτε τοϋτο τι τών όντων
D έφθακέναι τό μέτρον οϊεσθαι διδασκα|λικώς ά π ά γ ο ν τ α τούς νομίζοντας, καϊ τόν τοϋ
πώς μ ο ί ρ α έσμεν Θεοϋ λόγον π α ρ α δ η λ ο ϋ ν τ α , καϊ τήν μέλλουσαν τής μ α κ ά ρ ι α ς λήξεως
 Млксим Исповидник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 271

бром и слободном вољом кроз врлине уподобило (прототипу) кроз усађену му тежњу
ка уздизању и поистовећењу са својим почетком. И тако се испуњава и у вези са овим
30
апостолска изрека која каже: „У њему живимо, крећемо се и јесмо." (Човек) постаје у
Богу кроз пажњу према логосу (свога) бића, који претпостоји у Богу не кварећи га, и
креће ce у Богу сагласно са претпостојећим у Богу логосом доброг постојања оствару-
јући ово кроз врлине, и живи у Богу сагласно логосу (свога) вечног постојања, који
претпостоји у Њему. (Он) у овоме већ постоји, по најбестраснијој тежњи, поистовећен
са собом и непокретан, a у будућем веку (постаће) кроз даровано му обожење сагла-
сно, као што смо рекли, претпостојећи у Богу логосима, или тачније, сагласно Богу у
коме чврсто стоје логоси добрих (људи), и (који) их љуби и окружује сваком пажњом.
Део је, (дакле), Бога као онај који постоји, због постојања у Богу логоса његовог бића,
и као добар због постојања у Богу логоса ο његовом добром постојању, и као бог због
постојања у Богу логоса ο његовом вечном животу, зато што је ове (логосе) (човек) по-
штовао и сагласно њима делао и што је кроз ове себе у јединог Бога укоренио, (поста-
вио, ενθεμένος) и једино Бога у себе утиснуо и уобличио. Тако да (човека) можемо на-
звати богом по благодати, а за Бога рећи да је снисхођењем због човека - човек и да се
у овом циљу распоредила показана сила којом се човек Богом обожује кроз богољу-
бље, а Бог се човеком из човекољубља очовечује и која (сила) по добром дејству у оба
правца чини Бога човеком ради обожења човека, а човека богом због очовечења Бога.
Логос Божији и Бог жели да тајна Његовог оваплоћења делује увек и у свима.
За онога, пак, који је одбацио свој почетак неприродно се креће ка небићу, а пошто
је постојао у Богу због врлинскога логоса (Божијег), који je у њему и који је узрок ње-
говог стварања, и тако био део Бога, с правом се каже да је отпао одозго, зато што се
није кретао према овом свом почетку и узроку, по коме, у коме и ради кога је створен.
Промашивши достигнуће непроменљивог и увек истог свог узрока слободном тежњом
ка ономе што je горе (лошије), (сада) je у променљивом и погрешном и ужасном кош-
мару душе и тела. Сагласно овом може се буквално говорити ο отпаду (од Бога) и то
зато што је било могуће да (човек) силом својих душевних потенцијала заснује себе на
Богу, a он je боље и истинско постојање слободно заменио лошијим и непостојањем.
Св. Дионисије Ареопагит нас учи да се ови логоси ο којима сам говорио у Светом
31
Писму називају предодређења и божанске жеље. Слично (говоре) и они који су око
Пантена, који је постао наставник (писцу) „Стромата", великом Клименту када кажу да
се (логоси) у Светом Писму обично називају божанске жеље. Када су били упитани од
неких који су се хвалили својом (јелинском) образованошћу како мисле Хришћани да
Бог познаје бића - ови су, наиме, држали да он (Бог) познаје умно умна (бића), а чулно
(она) чулна - одговорили су: нити чулно она чулна (бића), нити умно умна. Јер није
могуће ономе који је изван (створених) бића да ова познаје на начин како (створена
бића) познају (створена) бића, већ тврдимо да Он познаје бића као своје жеље, додају-
ћи одговору и логичку потврду. Ако је, дакле, вољом све створио што нико не спори, и
ако Бог познаје своју вољу, што је и поштено увек говорити, а и праведно је, и будући
да је свако од створења хотећи створио, Бог, дакле, познаје (створена) бића као своју
вољу пошто је хотећи (вољно) створио (сва) бића. Полазећи од овога и ја сам мишље-
ња да Писмо говори у складу са овим када (Бог) каже Мојсију: „познао сам те више од
32 33
свих", а ο некима ово: „познао је Господ оне који су његови", и опет некима: „не
34
познајем вас", свакога, дакле, је припремило кретање да по својој слободној вољи,
било сагласно вољи и логосу (Божијем), било противно њима чује божански глас.
Ово и слично овоме je по мом мишљењу подразумевао овај богоносни муж гово-
рећи: „ово боголико и божанско ћемо сазнати када нашим умом и логосом прожмемо
35
Његов и када икона достигне (свој) прототип коме сада тежи." Истовремено, и са ово
неколико кратких речи, а на начин учитеља, одстранио је мисао оних који мисле да је
икада (до сада) које од створених бића достигло ову задату границу (циљ) и показао је
на који начин смо делови Бога подразумевајући будуће стање блаженог завршетка
 272 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΙΉΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

ιδιότητα αίνιττόμενον, και προς την άσειστον αυτής και ακλόνητο ν και ούδαμοϋ
μ ε τ α π ί π τ ο υ σ α ν ά π ό λ α υ σ ι ν π α ρ ο ρ μ ώ ν τ α τούς έπι τ ο ύ τ ω δι' ελπίδος καθαιρομένους
και σπεύδοντας. ' Ή δ ε ι γάρ, ώσει προς δ έχομεν ούσίςχ τε και λόγω τάς έμφάσεις κατά
1088 λόγον κάι cpύσιv εύθυπορή|σαιμεν άπλή προσβολή, κάι ημείς, πάσης τής οίασοϋν
ζητήσεως χωρίς, περί ήν μόνην έστι τό πταίειν κ ά ι σφάλλεσθαι, θεοειδώς κ α τ ά τό
έφικτόν τά π ά ν τ α ε'ισόμεθα, μηκέτι δι' ά γ ν ο ι α ν τής περι α υ τ ά κινήσεως άντεχόμενοι,
ώς νοΐ τω μεγάλω και λόγω και πνεύματι τον ήμέτερον νουν τε κάί λόγον κάι πνεύμα,
μάλλον δέ όλω Θεώ όλους εαυτούς ώς άρχετύπω ε'ικόνι προσχωρήσαντες.
Καθο>ς και έν τω περί χαλάζης λόγω διέξεισιν, ούτωσι φ ά σ κ ω ν «Και τούς μέν τό
ά φ ρ α σ τ ο ν φώς διαδέξεται, και ή τής άγιας και βασιλικής θεωρίας Τ ρ ι ά δ ο ς έλλαμπού-
σης τ ρ α ν ό τ ε ρ ό ν τε και καθαρώτερον, και όλης όλω νοΐ μιγνυμένης, ήν δή και μόνην
βασιλείαν ο υ ρ α ν ώ ν έγώ τίθημι», ήνίκα ηδονή ήδεται και άγάλλεται, ϊ ν α τοις αύτοϋ
Β τολμήσας σ υ ν ά ψ ω τά έμαυτοϋ, | π ά σ α κτίσις λογική αγγέλων τε καϊ α ν θ ρ ώ π ω ν , όσοι
μηδένα τών προς τό τέλος κ α τ ά τήν κινησιν φυσικώς συνηρμοσμένων αύτοις θείων
λόγων π α ρ ά τοϋ Δημιουργού έξ απροσεξίας παρέφθειραν, διεσώσαντο δέ μάλλον
σωφρόνως εαυτούς όλους και ά π α ρ α τ ρ έ π τ ο υ ς , ώς θείας ό ρ γ α ν α φύσεως, καϊ όντας
καϊ γενησομένους είδότες, ους δι' όλου όλος περιφύς ό Θεός τ ρ ό π ο ν ψυχής, ώσπερ
μέλη σώματος ά ρ τ ι α καϊ εύχρηστα τω Δεσπότη γενησομένους, προς τό δοκούν μετα­
χειρίζεται, καϊ τής οικείας πληροί δόξης τε καϊ μακαριότητος, ζωήν διδούς καϊ
χαριζόμενος τήν άΐδιόν τε καϊ άνεκλάλητον, καϊ π α ν τ ά π α σ ι π α ν τ ό ς έλευθέραν γνω-
C ρίσματος συστατικής ιδιότητος τής παρούσης καϊ διά φ θ ο ρ ά ς συνισταμένης ζωής, ήν
ούκ άήρ ε'ισπνεόμενος, ο ύ δ ' αϊματος όχετοϊ τοϋ ή π α τ ο ς απορρέοντες συνιστώσιν,
άλλά Θεός όλος όλοις μετεχόμενος, καϊ ψυχής τ ρ ό π ο ν προς σώμα τή ψυχή, καϊ διά
μέσης ψυχής προς σώμα γινόμενος, ώς οΐδεν αυτός, ϊ ν ' ή μέν ά τ ρ ε ψ ί α ν δέξηται, τό δέ
ά θ α ν α σ ί α ν , καϊ όλος ά ν θ ρ ω π ο ς θεωθή τή τοϋ έ ν α ν θ ρ ω π ή σ α ν τ ο ς Θεοϋ χάριτι θεουρ-
γούμενος, όλος μέν ά ν θ ρ ω π ο ς μένων κ α τ ά ψυχήν κ α ϊ σώμα διά τήν φύσιν, καϊ όλος
γενόμενος Θεός κ α τ ά ψυχήν καϊ σώμα διά τήν χάριν καϊ τήν έμπρέπουσαν αύτώ
διόλου θείαν τής μ α κ ά ρ ι α ς δόξης λαμπρότητα, μεθ' ήν ούκ έστι τι έπινοήσαι λαμπρό-
τερον ή ύψηλότερον. Τί γ ά ρ θεώσεως τοις άξίοις έρασμιώτερον, κ α θ ' ήν ό Θεός θεοις
γενομένοις ένούμενος τό π ά ν έαυτοϋ ποιείται δι' α γ α θ ό τ η τ α ;
D Διό καϊ ήδονήν καϊ πεισιν | καϊ χ α ρ ά ν καλώς ώ ν ό μ α σ α ν τήν τοιαύτην κατάστα­
σιν, τήν τή θεία κατανοήσει καϊ τή επομένη αύτη τής ευφροσύνης απολαύσει, ήδονήν
μέν, ώς τέλος ο ύ σ α ν τών κ α τ ά φύσιν ενεργειών (ούτω γ ά ρ τήν ήδονήν ορίζονται), πει­
σιν δέ ώς έκστατικήν δύναμιν, προς τό ποιούν τό π ά σ χ ο ν ένάγουσαν, κ α τ ά τήν άπο-
δοθεΐσαν τοϋ αέρος προς τό φώς καϊ τοϋ πυρός προς τον σίδηρον π α ρ α δ ε ι γ μ α τ ι κ ή ν
1089 αίτίαν, καϊ π ε ί θ ο υ σ α ν φυσικώς καϊ αληθώς μή άλλο τι εΐναι | π α ρ ά τοϋτο τών όντων
κεφάλα ιο ν, ή τό α π α θ έ ς δεόντως ακολουθεί, χ α ρ ά ν δέ ώς μηδέν έχουσαν αντικείμενο ν
μήτε π α ρ ε λ θ ό ν μήτε μέλλον. Τήν χ α ρ ά ν γ ά ρ φασι μήτε λύπην έπίστασθαι παρελθοϋ-
σαν, μήτε τον έκ φόβου κόρον έπιδέχεσθαι προσδοκώμενον, ώσπερ ή ηδονή.
Ό θ ε ν καϊ ώς ένδεικτικήν προσηγορίαν τής μελλούσης αληθείας ύ π ά ρ χ ο υ σ α ν τήν
χ α ρ ά ν έκύρωσαν π α ν τ α χ ο ύ οϊ τε θεόπνευστοι λόγοι καϊ οί έξ α υ τ ώ ν τά θεια σο-
φισθέντες μυστήρια Πατέρες ημών. ΕΊ τοίνυν ώς έν επιδρομή, κ α τ ' έμέ φ ά ν α ι τον
μικρόν, φυσικώς τε καϊ Γραφικώς καϊ Πατρικώς δέδεικται, ώς ουδέν τών γενητών
π ώ π ο τ ε κινούμενον έστη, ουδέ τής έπ' αυτό κ α τ ά τον θείον σ κ ο π ό ν έπελάβετο λήξεως,
προς δέ τούτοις καϊ ώς άμήχανον τής έν τω Θεώ μονιμότητος τών άξιουμένων
Β π α ρ ε γ κ λ ι θ ή ν α ι τό βάσιμον. Πώς γ ά ρ | έστι δυνατόν, ϊ ν α τοις είρημένοις μικράν τινα
προς βεβαίωσιν τήν έκ λογισμών δώμεν βοήθειαν, τούς ά π α ξ έν τω Θεώ ύ π α ρ κ τ ι κ ώ ς
γενομένους τον ύβριστήν κ α τ ά τήν έφεσιν ύ π ο δ έ ξ α σ θ α ι κόρον, π α ν τ ό ς κόρου κ α τ ά
τον 'ίδιον λόγον τε κ α ϊ όρο ν ορέξεως τυγχάνοντος σβεστικοϋ, καϊ κ α τ ά δύο
συνισταμένου τρόπους. 'Ή γ ά ρ τά υποκείμενα ώς μικρά π ε ρ ι γ ρ ά φ ο υ σ α ή δρεξις
σβέννυται, ή άτιμάζουσα ώς αισχρά τε καϊ ειδεχθή βδελύσσεται, ύ φ ' ων ό κόρος
γίνεσθαι πέφυκεν. Ό δέ Θεός φύσει υ π ά ρ χ ω ν άπειρος τε καϊ τίμιος έπιτείνειν μάλλον
τών ά π α λ α υ ό ν τ ω ν α ύ τ ο ϋ διά τής μετοχής προς τό αόριστον τήν όρεξιν πέφυκεν. ΕΊ δέ
 Млксим ИСПОВЕ-ДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 273

оних који ка овом уживању хрле непоколебљиво и непроменљиво и који се са надом у

ово очишћују. Спознао је да ако бисмо правилно напредовали приступајући једностав-
но суштином и разумом ономе којега одсјај имамо у (својој) природи и разуму и ми
бисмо, мимо сваког истраживања, које само по себи садржи погрешку и неправилно-
сти, сазнали сва (бића) на божански начин по (својој) могућности. И не бисмо више
били обузети незнањем ο овоме, јер бисмо великом уму и логосу и духу, свој ум и ло-
гос и дух или, тачније, читавом Богу, себе читаве, уподобили као икону прототипу.
Такође у беседи ο граду (тучи) говори ово: „И ове ће примити неисказана светлост
и свете и царске Тројице созерцање, које светли јасније и чистије, када се помеша чи-
36
тава са (нашим) умом, а коју ја управо постављам једино у Царству небеском". Ра-
дост велика обузме и задовољство, да се усудим да придодам овоме своје (речи), сву
умну творевину анђеле и људе који нису ниједан од божанских логоса, које је Творац
природно саобличио циљу њиховог кретања, из непажње уништили, већ су, тачније,
мудро сачували себе читаве и непроменљиве, као органе божанске природе, знајући да
су το и да ће постати, које прожима Бог целокупне и без остатка начином (на који) ду-
ша (прожима тело), и да ће постати одговарајући и корисни органи Владике као што су
то (органи) тела. Употребљава их по својој замисли и испуњава их својом славом и
блаженством, дајући (анђелима и људима) и дарујући им вечни и неисказани живот
ослобођен сваке конститутивне специфичности и обележја садашњег и кроз трулеж-
ност оформљеног живота. Њега неће сачињавати ваздух кога удишемо и издишемо,
нити крв која протиче и истиче из јетре, већ Бог у коме сви учествују (заједничаре) и
који (Бог) ће на начин (односа) душе са телом постати души (живот), а кроз душу и те-
лу; како то Он зна. Да би (душа) добила непроменљивост а (тело) бесмртност и да би
се цео човек обожио делатношћу и благодаћу оваплоћеног Бога, а (при том) остао цео
човек душом и телом по природи, и постао цео бог душом и телом по благодати и по-
требом у њему апсолутном божанском лепотом блажене славе, после које се ништа не
може замислити и постојати величанственије или узвишеније. Јер шта је жељеније од
обожења достојних, по коме се Бог уједињује са оним, који су постали богови чинећи
све своје кроз доброту?
Због тога су правилно назвали овакво стање уживањем, страшћу, радошћу, које је
састављено од божанског разумевања и оног што му следи, уживање у мудрости. Ужи-
вање, јер је то крај енергија по природи (тако се одређује уживање). Страст, пак као ек-
статичку силу која води ка томе што чини (бестрасним) оно што је обухваћено стра-
шћу, по примеру узрочног односа ваздуха према светлости и ватре према гвожђу, ука-
зујући објективно и истински и по природи да не постоји ништа друго изван овога што
је врхунац бића чему нужно следи бестрашће. Радошћу, пак, зато што она нема ника-
кве алтернативе, нити као прошлост нити као будућност. Радост називају (оно стање)
које нити познаје тугу која је прошла, нити засићење које добија од страха од очекива-
ног, као што је уживање. Зато су богонадахнута Писма, као и наши Оци, тумачећи на
основу њих божанске тајне као карактеристику будуће истине навели - радост.
Ако сам, дакле, на брзу руку и колико зависи од моје маленкости, ипак показао, а на
основу природе, Светог Писма и Отаца, да ништа од онога што је створено није преста-
ло да се креће, нити је достигло крај који му је поставила божанска замисао, тада је не-
могуће, такође у односу (на ово учење) и да она (бића) која ће се удостојити постојања
у Богу преступе ову основу свега. Јер како је могуће да овоме што је речено додамо у
помоћ логички доказ онима који су се једном по своме бићу већ нашли у Богу да се ис-
пуне бунтовничком тежњом, када (Бог) представља испуњење и гашење сваке тежње и
то на два начина: с обзиром на одређење онога што називамо пуноћа: или окружени
(достигнути) објекти као мали race жељу јер су (претходно) чинили да постоји жеља за
њима, или као безначајни и неукусни, непристојни и унижавајући одвраћају од себе
сваку жељу, те тако настаје природно засићење. Међутим, Бог пошто je по природи
безграничан и незаменљив природно је да пре појачава жељу за собом оних који се
 274 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

χοντ αληθές, ώσπερ ούν και έστιν, ούκ ήν ά ρ α ή λεγομένη έ ν α ς τών λογικών, ήτις
C κόρον I λαβοϋσα τής έν τώ Θεώ μονιμότητος έμερίσθη, και τώ οίκειω σκεδασμώ τήν
τοϋ κόσμου τούτου γένεσιν συνεισήγαγεν, ϊνα μή τό α γ α θ ό ν έμπερίγραπτον ποιώμεθα
καϊ άτιμον, ώς κ ό ρ ω τινϊ περιοριζόμενο ν καϊ στάσεως αίτιον γινόμενο ν εκείνο ις, ων
τήν έφεσιν ά κ ι ν η τ ο ν κρατεΐν ού δεδύνηται. Καϊ μάτην λοιπόν τίνες ταύτην θεσπί-
ζουσιν, ώς έμοιγε δοκει, τά μή όντα πλαττόμενοι, κ α ϊ τό δή τούτου βαρύτερο ν, καϊ
τοϋ μακαρίου τ ο ύ τ ο υ π α τ ρ ό ς ώς τ α ϋ τ α φρονοϋντος καταψευδόμενοι, έφ' ω μή μόνον
αυτούς έκ π ρ ο τ έ ρ ο υ είδους ζωής τάς ψυχάς είς σ ώ μ α τ α έλθεΐν έπϊ τιμωρία τών
π ρ ο γ ε γ ο ν ό τ ω ν κ α κ ώ ν φρονειν έπ' άδειας δύνασθαι, άλλά καϊ άλλους ά π α τ ά ν ούτως
έχειν ευλόγως έπιχειρεϊν διά τής τών π ρ ο σ ώ π ω ν αξιοπιστίας, ού καλώς ο ύ δ ' όσίως
D πράτ|τοντας, άλλ' εκείνους έχοντας αφέντες ώς έχουσιν αύτοϊ εύσεβώς ήμεϊς τόν ν ο υ ν
τοϋ δ ι δ α σ κ ά λ ο υ πρός τοις είρημένοις καϊ κ α τ ' άλλον σκοπήσομεν τρόπον.
1092 Ούκ οΐμαι τής ανθρωπινής αυτόν γενέσεως ένταυ|θα, άλλά τής επιγενόμενης αύτη
τ α λ α ι π ω ρ ί α ς τήν α ί τ ί α ν άφηγεϊσθαι βούλεσθαι. Θρηνήσας γ ά ρ τοϋ σώματος ημών τήν
έλεεινότητα διά τοϋ ειπείν, «Ώ τής συζυγίας καϊ τής άλλοτριώσεως! δ φοβούμαι, περι-
έπω, καϊ δ στέργω, δέδοικα», καϊ τά έξης, καϊ οΐον π ρ ό ς εαυτόν δ ι α π ο ρ ή σ α ς περϊ τής
αίτιας τών οΐς ένισχήμεθα κ α κ ώ ν καϊ τής κ α τ ' αυτήν σ ο φ ω τ ά τ η ς π ρ ο ν ο ί α ς διά τοϋ φά-
ναι. «Τίς ή περϊ έμέ σοφία, καϊ τί τό μέγα τοϋτο μυστήριον;» επάγει τήν λύσιν τρανώς
ποιούμενος ούτως* «Ή βούλεται μοϊραν ημάς όντας Θεοϋ καϊ άνωθεν ρεύσαντας, ϊνα
μή διά τήν ά ξ ί α ν έπαιρόμενοι καϊ μετεωριζόμενοι κ α τ α φ ρ ο ν ώ μ ε ν τοϋ Κτίσαντος, έν
τή πρός τό σώμα π ά λ η καϊ μάχη πρός αυτόν άεϊ βλέπειν, καϊ τήν συνεζευγμένην άσθέ-
Β νειαν π α ι δ α γ ω γ ί α ν | εΐναι τοϋ αξιώματος». Ώ σ α ν ε ϊ έλεγεν, έπειδήπερ έκ ψυχής καϊ
σώματος δι' α γ α θ ό τ η τ α ό ά ν θ ρ ω π ο ς γέγονε π α ρ ά τοϋ Θεοϋ, έφ' ω τήν δοθεΐσαν α ύ τ ώ
λογικήν τε καϊ ν ο ε ρ ά ν ψυχήν, άτε δή κ α τ ' εικόνα τοϋ ποιήσαντος αυτήν ύ π ά ρ χ ο υ σ α ν ,
κ α τ ά μέν τήν έφεσιν καϊ τήν έξ όλης δυνάμεως όλικήν ά γ ά π η ν ά π ρ ϊ ξ Θεοϋ γνωστικώς
έχομένην, καϊ τό κ α θ 5 όμοίωσιν προσλαβοϋσαν θεωθήναι, κ α τ ά δέ τήν έπιστημονικήν
πρός τό ύφείμενον π ρ ό ν ο ι α ν , καϊ τήν περϊ τό α γ α π ά ν τόν πλησίον ώς εαυτόν κελεύου-
σαν έντολήν, έμφρόνως τοϋ σώματος άντεχομένην, λογίσαι τε δι' α ρ ε τ ώ ν α υ τ ό καϊ οί-
κειώσαι Θεώ ώς όμόδουλον δι' εαυτής μεσιτευούσης τόν ποιητήν ένοικον, καϊ τής δο-
C θείσης α θ α ν α σ ί α ς άλυτο ν δεσμόν αύ|τόν ποιησομένην α ύ τ ώ τόν συνδήσαντα, ϊν' όπερ
έστϊ Θεός ψυχή, τοϋτο ψυχή σώματι γένηται, καϊ εις άποδειχθή τών όλων Δημιουργός,
α ν α λ ό γ ω ς διά τής ά ν θ ρ ω π ό τ η τ ο ς π ά σ ι ν έπιβατεύων τοις οΰσι, καϊ εις έν έλθη τά πολ­
λά αλλήλων κ α τ ά τήν φύσιν διεστηκότα περϊ τήν μίαν τοϋ ά ν θ ρ ω π ο υ φύσιν άλλήλοις
συννεύοντα, κ α ϊ γένηται τά π ά ν τ α έν πάσιν α υ τ ό ς ό Θεός, π ά ν τ α π α ρ α λ α β ώ ν καϊ ένυ-
ποστήσας έαυτώ, διά τοϋ μηδέν έτι τών όντων κεκτήσθαι τήν κίνησιν, καϊ τής αύτοϋ
άμοιρο ν παρουσίας, κ α θ ' ή ν καϊ θεοϊ καϊ τέκνα κ α ϊ σώμα καϊ μέλη καϊ μοίρα Θεοϋ
καϊ τά τ ο ι α ύ τ α έσμεν καϊ λεγόμεθα τή πρός τό τέλος α ν α φ ο ρ ά τοϋ θείου σκοπού.
Ε π ε ι δ ή τοίνυν τοϋτο καί έπϊ τούτω ό ά ν θ ρ ω π ο ς γέγονεν, έν δέ τώ π ρ ο π ά τ ο ρ ι τώ
D έτοίμω πρός έξουσίαν | έπί τό χείρον έχρήσατο, μετενεγκών έκ τοϋ επιτετραμμένου
πρός τό κεκωλυμένον τήν όρεξιν (καϊ γ ά ρ ήν αυτεξούσιος, καϊ τοϋ κολληθήναι τώ
Κυρίω καί έν πνεύμα γεγέσθαι, καϊ τοϋ κολληθήναι τή πόρνη καϊ έν σώμα γενέσθαι,
απατηθείς προείλετο, καϊ τοϋ θείου καϊ μακαρίου σ κ ο π ο ύ εκών εαυτόν άπεξένωσε,
τοϋ Θεός εΐναι, χάριτι τό χ ο υ ς γενέσθαι κ α θ ' αϊρεσιν προτιμήσας), σοφώς άμα καϊ
1093 φ ι λ α ν θ ρ ώ π ω ς | κ α ϊ τή α ύ τ ο ϋ πρεπόντως ά γ α θ ό τ η τ ι ό τήν ήμετέραν σωτηρίαν οικο­
νόμων Θεός τή π α ρ α λ ό γ ω κινήσει τής έν ήμιν νοεράς δυνάμεως παρεπομένην δεόντως
τήν τιμωρίαν παρέπηξεν, α υ τ ό εκείνο τυχόν κ α τ ά τόν εικότα λόγον κ ο λ ά σ α ς θ α ν ά τ ω ,
περϊ δ τήν κ α τ ά ν ο υ ν μόνω Θεώ χρεωστούμενην τής α γ ά π η ς δύναμιν κατερρήξαμεν,
ϊνα τοϋ μηδενός έρώντες διά τοϋ πάσχειν ποτέ μαθόντες πρός τό δν π ά λ ι ν ταύτην
έπανάγειν δ ι δ α χ θ ώ μ ε ν τήν δύναμιν.
Ό π ε ρ π ρ ο ϊ ώ ν εμφανέστερο ν ποιείται λέγων, «Άλλ' έμοϊ μέν καϊ διά τοϋτο δοκεί
μηδέν τών ε ν τ α ύ θ α α γ α θ ώ ν είναι πιστόν τοις άνθρώποις, μηδέ π ο λ ύ χ ρ ο ν ω ν , άλλ'
ε'ίπερ τι άλλο, κ α ϊ τοϋτο καλώς τώ τεχνίτη λόγω καϊ τή π ά ν τ α ν ο υ ν ύπερεχούση
Β σοφία μεμηχανήσθαι, παίζεσθαι ημάς έν τοις όρωμένοις, άλλοτε | άλλως μεταβαλλό­
μενο ις καϊ μεταβάλλουσι, καϊ ά ν ω καϊ κ ά τ ω φερόμενοις τε καϊ περιτρεπομένοις, καϊ
πρϊν ληφθήναι ά π ι ο ϋ σ ι καϊ φεύγουσιν, ϊ ν α τό έν τούτοις ά σ τ α τ ο ν καϊ άνώμαλον
 Млксим Испсж-дник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 275

причешћују њиме кроз заједницу и то - безгранично. Α ако је ово истинито, као што
јесте, тада није постојало такозвано јединство словесних (бића) које се разделило због
засићености постојања у Богу, и својом разбијеношћу узроковало стварање света. У
противном би добро, (Бога) учинили ограниченим и безвредним као неко задовољење
које је ограничено, и (Он) као узрок и последње испуњење жеље оних који ка њему те-
же не би био у могућности да их држи у непокретности. Узалудно неки, дакле, тврде
да је јединство постојало, јер по мом мишљењу стварају нешто што не постоји. И још
теже него што је ово, лажно представљају овог блаженог оца приписујући му ово ми-
шљење на основу кога не само што они мисле да су из претпостојеће врсте живота до-
шле душе у тела и το за казну због претходно учињених зала, већ и друге варају дока-
зујући да је то логично, и служећи се ауторитетом личности достојних поштовања, чи-
нећи то непоштено и злобно. Али да оставимо њих у њиховој заблуди. Истражимо ми
са сваким поштовањем смисао онога што је рекао учитељ разматрајући то и на други
начин.
He мислим, дакле, да се хтело овде говорити ο људском стварању, већ ο узроку
страдања које је иза овог наступило. Оплакао је жалосно стање нашег тела речима: „о
37
спреге и отуђења! Оно чега се бојим негујем, а плашим се онога што волим" , и тако
даље. Α чуђење ο узроку зала у која смо запали и ο најмудријем промислу ο њему из-
38
разио је речима: „Којом сам мудрошћу окружен, и која је то велика тајна?" и наводи
одмах решење говорећи: „него је хтео, пошто смо део Бога па смо отпали, да се због
достојанства не бисмо погордили и тако надувени похулили на Творца, да кроз борбу
и рвање са телом увек гледамо ка Њему, и да буде педагошки и то што је наше досто-
39
јанство спојено са слабошћу". (Овим) као да је рекао: пошто је човек створен од Бога
Његовом добротом из душе и тела, коме је дата словесна и мисаона душа, што управо
значи: да постоји по икони онога који га је створио, да се разумно и тежњом, као и
свим силама и целокупном љубављу држи Бога те да се, примивши подобије, обожи. И
да се стварањем и промислом ο потчињеном и бригом за испуњењем заповести, љуби-
ти ближњега као себе, са мудрим отпором према телу уразумљујући га кроз врлине и
чинећи га Божијим и заједно са њим а својим посредништвом настани код творца, и да
сједини неразрешивом свезом дароване бесмртности себе са њим. Да би постала душа
телу оно што је Бог души и да се на тај начин покаже један Творац свих, који аналогно
учествује у свим постојећим (бићима) кроз човечанство. И у једном да дођу многа која
се међу собом разликују по природи, и да се скупе међу собом око једне природе чове-
ка, те тако да постану сва у свима сам Бог, који све садржи укоренивши (их) у себи та-
ко да ниједно од бића нема кретање независно од његовог присуства и да нема у њему
удела. Тако ћемо бити и назваћемо се богови, и деца, и тело, и чланови, и део Бога у
односу на кретање ка крају и божанском циљу.
Пошто је ово човек и ради тога је створен, а праоцу дата власт над овим, он је то
употребио на зло усмеравајући тежњу од дозвољеног ка забрањеном [а био је слободан
или да се прилепи Господу и да постане један дух (са Њим), или да се прилепи блудни-
ци и да постане једно тело. Преварен и добровољно се удаљивши од божанског и бла-
женог циља, уместо да постане бог по благодати, изабрао је добровољно да постане
земља]. Мудро и истовремено човекољубиво и како доликује Његовој благости. Α Он
уређујући наше спасење као нужну последицу бесловесном кретању наше умне силе,
љубави, коју смо једино Богу дуговали, а насупрот је Њему окренули, приложио је
смрт правилно нас њоме кажњавајући, да би пошто смо заволели небиће кроз патњу
некада научили да силу исте ка бићу поново окренемо.
(Григорије) чини јаснијим ово што смо навели говорећи: „ја сам тога мишљења,
да ништа од овдашњих добара није верно људима, нити је дуговечно. Али је боље од
било чега другог, мудрошћу и разумом који превазилази сваки ум, од стране Творца
уређено, да играјући међу видљивим (стварима) које се мењају и све друго мењају
идући горе-доле и поново се враћајући, и - пре него буду ухваћена губе се, да би се,
 276 ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περ\ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

θεωρήσαντες προς τό μέλλον μεθορμισώμεθα. Τι γ ά ρ άν έποιήσαμεν έστώτος τοϋ εΰ

πράττειν ήμιν, όποτε ού μένοντος τοσούτον αύτώ προσδεδέμεθα, και ούτως ημάς ή
περι τοϋτο ηδονή κ α ι ά π α τ η έχει δουλώσασα, ώστε μηδέν κρεΧττον μηδέ ύψηλότερον
τών π α ρ ό ν τ ω ν διανοεισθαι δύνασθαι, κάι ταϋτα κ α τ ' εικόνα Θεοϋ γεγονέναι, και
ά κ ο ύ ο ν τ α ς και πιστεύοντας τήν άνω τε ούσαν και π ρ ο ς έαυτήν έλκουσαν;» Και π ά λ ι ν
έν τω προς τούς πολετευομένους λόγω φάσκων, «"Ιν' ε'ιδώμεν τό μηδέν δντες προς τήν
C αληθινή ν σ ο φ ί α ν κ α ι προ5|την, άλλά προς αυτόν άει νεύωμεν μόνον, κ α ϊ ζητώμεν ταΐς
εκείθεν αύταΧς έναστράπτεσθαι, είτε διά τής ανωμαλίας τών δρωμένων και περιτρε-
πομένων, μετάγοντος ημάς έπι τά έστώτα και μένοντα. Ού τοίνυν, ώς οΐμαι, τής κ α τ ά
τήν γένεσιν τής άνθρωπότητος αιτίας έν τούτοις, ώς ε'ίρηται, ό διδάσκαλος ποιείται
τήν δήλωσιν, ά λ λ ά τής κ α τ ά τήν γένεσιν έπεισαχθείσης τή ημετέρα ζωή διά τήν π α ρ ά -
βασιν τ α λ α ι π ω ρ ί α ς , ώς τοις σπουδαιοτέρως καϊ έμμελεστέρως τοΧς θείοις α ύ τ ο ϋ γράμ-
μασιν έμμελετώσίν έστι καταφανές. Ταύτης μέν γάρ τήν όθεν, και δι' δ, και έφ' ω, και
ού ένεκεν α ί τ ί α ν , διά τούτων ήμιν παρατίθεται τών λόγων δι' αυτής τήν οίκονομου-
μένην ημών σ ο φ ώ ς π α ρ ά τοϋ Θεοϋ σωτηρίαν δ η λ ώ ν εκείνης δέ τήν έφ' ω γεγένηται
D μυστηρίω ύ π ε μ φ α ί ν ω ν δύναμιν | έτέρω λόγων κέχρηται τρόπω, όλον α ύ τ ο ϋ περι τού­
του τον ευσεβή σ κ ο π ό ν φανερόν ποιούμενος, ώς έν τω Εις τά γενέθλια λόγω δείκνυται
λ έ γ ω ν «Νους μέν ούν ήδη κάί αίσθησις ούτως ά π ' αλλήλων διακριθέντα τών Ίδιων
όρων εντός είστήκεισαν, και τό τοϋ Δημιουργού Λόγου μεγαλεϊον έν έαυτοΧς έφερον,
σιγώντες έπαινέται τής μεγαλουργίας και διαπρύσιοι κήρυκες- ο ύ π ω δέ ήν κράμα έξ
αμφοτέρων, ουδέ τις μίξις τών εναντίων, σοφίας μείζονος γνώρισμα και τής περί τάς
φύσεις πολυτελείας, ουδέ ό πάς πλούτος τής ά γ α θ ό τ η τ ο ς γνώριμος. Τοϋτο δή βουλη-
1096 θεϊς ό τεχνίτης έπιδείξασθαι λόγος, και ζώον έν έξ αμφοτέρων, | α ο ρ ά τ ο υ λέγω και
ορατής φύσεως, δημιουργεΧ τον άνθρωπον, και π α ρ ά μέν τής ύλης λαβών τό σώμα ήδη
προϋποστάσης, π α ρ ' έαυτοϋ δέ ζωήν ένθεις (δ δή νοεράν ψυχήν και εικόνα Θεοϋ οΐδεν
ό Λόγος), οίον τινα κόσμον δεύτερον έν μικρώ μέγαν έπι τής γής ιστησιν, άγγελον
άλλον, προσκυνητή ν μικτό ν», και τά έξης. 'Εν δέ τω Εις τά Φώτα λόγω· «Έπέί δέ ούτω
τ α ϋ τ α ή τοϋτο* έδει δέ μή τοις άνω μόνον τήν προσκύνησιν περιγράφεσθαι, άλλ' είναι
τινας και κ ά τ ω προσκυνητάς, ϊνα πληρωθή τά π ά ν τ α δόξης Θεοϋ, έπεϊ καϊ Θεοϋ* καϊ
διά τοϋτο κτίζεται ά ν θ ρ ω π ο ς χειρϊ Θεοϋ τιμηθεϊς κ α ϊ είκόνι». ΆρκεΧν μέν καϊ τ α ϋ τ α
ύπολαμβάνω, κ ά ν ε'ι μικρά τυγχάνοι, τω μή πάντη φιλονείκως διακειμένω, καϊ μόνον
Β τό μάχεσθαι έπίδοξον κρίνοντι, προς τό ένδείξασθαι | τήν όλην τοϋ δ ι δ α σ κ ά λ ο υ περϊ
τών είρημένων διάνοιαν. ΕΊ δέ έτι περϊ τοϋ πώς Θεοϋ μοΧραν ό δ ι δ ά σ κ α λ ο ς ημάς έκά-
λεσεν άπομάχεται, πολλαχώς μέν ήδη ανωτέρω ό περϊ τούτου ά π ο δ έ δ ο τ α ι λόγος.
"Ινα δέ πιστότερος γένηται τοΧς τοϋ Πνεύματος έρειδόμενος λόγοις, ό άγιος καϊ
μακάριος α π ό σ τ ο λ ο ς Παύλος, ό τήν άποκεκρυμμένην έν τω Θεώ π ρ ο τών αιώνων
κομισάμενος σοφίαν, καϊ π ά ν τ α τον άφεγγή τών α ν θ ρ ώ π ω ν βίον κ α τ α φ ω τ ί σ α ς , καϊ
τής ά γ ν ο ι α ς τον ζόφον τών ψυχών άπελάσας, αρκέσει περϊ τούτου 'Εφεσίοις διεξιών
τάδε, "Ινα ό Θεός τοϋ Κυρίου ημών Ίησοϋ Χρίστου ό Πατήρ τής δόξης δώη ύμίν
Πνεύμα σοφίας καϊ άποκαλύψεως έν έπιγνώσει αύτοϋ, πεφωτισμένους τούς όφθαλ-
C μούς τής καρδίας \ υμών, εις τό είδέναι υμάς τίς έστιν ή έλπϊς τής κλήσεως αύτοϋ, κα\
τίς ό πλούτος τής δόξης τής κληρονομιάς αύτοϋ έν τοις άγίοις, καϊ τί τό υπερβάλλον
μέγεθος τής δυνάμεως αύτοϋ εις ημάς τούς πιστεύοντας, κατά τήν ένέργειαν τοϋ
κράτους τής ισχύος αύτοϋ, ήν ένήργησεν έν Χριστώ, έγείρας αυτόν έκ νεκρών, καϊ
καθίσας αυτόν έν δεξιά αύτοϋ έν τοις ούρανοϊς, υπεράνω πάσης αρχής καϊ εξουσίας
καϊ δυνάμεως καϊ κυριότητος, καϊ παντός ονόματος ονομαζόμενου, ού μόνον έν τω
αίώνι τούτω, άλλά καϊ έν τω μέλλοντι, καϊ πάντα έδωκεν ύπό τους πόδας αύτοϋ, καϊ
αυτόν έδωκε κεφαλήν υπέρ πάντα τή Εκκλησία, ήτις έστϊ τό σώμα αύτοϋ, τό
D πλήρωμα τοϋ τά πάντα έν πάσι πληρουμένου. | Καϊ μεθ' έτερα π ά λ ι ν Καϊ αυτός έδωκε
τούς μέν αποστόλους, τούς δέ προφήτας, τούς δέ εύαγγελιστάς, τούς δέ ποιμένας καϊ
διδασκάλους, προς τον καταρτισμόν τών άγιων εις έργον διακονίας, εις οίκοδομήν
τοϋ σώματος τοϋ Χρίστου, μέχρι καταντήσομεν οί πάντες εις τήν ενότητα τής
πίστεως καϊ τής έπιγνώσεως τοϋ Υίοϋ τοϋ Θεοϋ, εις άνδρα τέλειον, εις μέτρον
ηλικίας τοϋ πληρώματος τοϋ Χριστού, ϊνα μηκέτι ώμεν νήπιοι κλυδωνιζόμενοι καϊ
1097 περιφερόμενοι παντϊ άνέμω τής διδασκαλίας, έν τή κυβεία τών ανθρώπων, | έν
πανουργία, προς τήν μεθοδείαν τής πλάνης, άληθεύοντες δέ έν αγάπη αύξήσωμεν εις
 Млксим Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 277

гледајући њихову непоузданост и променљивост, окренули будућности. Шта бисмо

чинили да је постојано оно што радимо, а пошто нас је заробило лажно задовољство, и
остајући у њему толико колико смо (друго) напустили, (будућу стварност), и тако из-
губили сваку могућност размишљања ο ономе што је боље и узвишеније од овога што
је присутно, као што је то што je по икони Божијој пјзиправљено ο чему слушамо сад и
верујемо да постоји горе и да нас према себи вуче?" И опет у беседи грађанима (На-
зијанза) говорећи: „да познамо ништавност постојања у односу на једину истиниту
мудрост, и да ка њој увек пловимо, и да иштемо да нас обасја светлост која од ње дола-
зи, па макар то било и кроз познање ненормалности и пролазности онога што се види,
41
а које нас преусмерава на оно што је постојано и вечно". Дакле, не говори учитељ, по
мом мишљењу, горе наведеним речима ο узроку стварања човечанства, већ ο страдању
које је падом уведено у наш живот, као што се јасно и види ако се пажљиво и студио-
зно истраже ове божанске речи. Овај дакле узрок, од кога, и због кога и којим (је све
створено ни из чега), објашњавају нам наведене речи и изражавају мудро пгзипремано
4
нам спасење од Бога. Објашњавајући узрок ради кога се и збила ова тајна, али гово-
рећи ο томе на други начин, говори такође ο овоме, тј. ο благом циљу, као што показу-
је и место из беседе на Богојављење: „ум и чула, одељени тако једно од другог и по-
стојећи унутар својих граница, показују собом величанство Творца Логоса постајући и
кроз ћутање хвалитељи величанства и његови проповедници. Није дакле створенајед-
на смеса од ових два, нити сливеност од оних која се међу собом разликују, већ је и ов-
де показано обележје мудрости кроз природну савршеност (различитих делова, као
што су ум и чула), а што још није потпуни показатељ свега богатства љубави. Овим је
хтео Устројитељ да покаже управо (своју) замисао, и створио је једно биће из две при-
родне, невидљиве кажем, и видљиве, створио је човека узевши од већ створене мате-
рије тело, са своје стране му је дао живот [који се разуме као душа (створена) по икони
Божијој], и тако на неки начин, (створио) други свет, у малом велики, поставивши га
43
на земљу, другог анђела и сложеног поклоника (Божијет)" итд. A у беседи на Просве-
тљење каже: „а ово је исто или слично: да се не би ограничило само на поклонике који
су горе, већ да постоје поклоници и доле, да би се све испунило славом Божијом, јер
све Богу припада, и затоЈе створен човек, почаствован да буде створен руком Божијом
и као икона (Његова)". Верујем да је ово довољно, иако је кратко, да покаже цело-
купну мисао учитеља ο ономе ο чему je било речи, поготову онима који нису славољу-
биви и који не подразумевају под величином празну самољубивост и ка њој не теже.
Ако се још увек сумња у то у ком смислу смо названи од стране учитеља делови
Бога, ο томе је већ расправљано на многе начине у тексту који претходи. Да би било,
међутим, убедљивије да су ове речи у духу (правилног учења Цркве ο овом проблему),
довољне ће бити речи Ап. Павла Ефесцима, којим је свети и блажени показао тајну са-
кривене мудрости у Богу од пре свих векова, којом осветљава живот сваког човека и
разгони мрак душевног незнања. „Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац сла-
ве, даде Духа мудрости и откривења да га познате, и просветљене очи срца вашега да
бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе наслеђа његова у
светима. И каква је неизмерна величина силе његове на нама који верујемо по дејству
силе моћи његове, коју учини у Христу васкрснувши га из мртвих, и посади себи с де-
сне стране на небесима, изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и из-
над свакога имена што се може дати, не само у овом веку, него и у будућем; И све по-
кори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је тело његово,
45
пуноће онога који све испуњава у свему". Α после опет друго: „И Он даде једне као
апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље,
за усавршавање светих у делу служења, за сазидање тела Христова, док не достигнемо
сви у јединство-вере и познања Сина Божијег. У човека савршена, у меру раста пуноће
Христове; да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења обма-
ном људском и лукавством ради довођења у заблуду; него да будемо истински у љуба-
 278 ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambiguci 7)

αυτόν τά πάντα, δς έστιν ή κεφαλή ό Χριστός, έξ ού πάν τό σώμα συναρμολο-

γούμενον καϊ συμβιβαζόμενον διά πάσης αφής τής έπιχορηγίας κατ* ένέργειαν ενός
έκαστου μέλους τήν αύξησιν τοϋ σώματος ποιείται εις οίκοδομήν έαυτοϋ έν αγάπη.
Ούκ οΐμαι λοιπόν άλλης έπιδείσθαι μαρτυρίας τον εύσεβειν έγνωκότα προς
φανέρωσιν τής κ α τ ά Χριστιανούς αληθώς πεπιστευμένης αληθείας, σαφώς μαθόντες
δι' α υ τ ή ς Ότι καϊ μέλη καϊ σώμα καϊ πλήρωμα έσμεν τοϋ τά πάντα έν πάσι πλη-
ρουμένου Χρίστου τοϋ Θεοϋ, κατά τον προ τών αιώνων έν τω Θεώ καϊ Πατρϊ άπο-
κεκρυμμένον σκοπόν άνακεφαλαιούμενοι εις αυτόν διά τοϋ Υίοϋ αύτοϋ καϊ Κυρίου
Β Ίησοϋ Χρίστου τοϋ Θεοϋ ημών. Τό γ ά ρ | μυστήριον τό ά π ο κ ε κ ρ υ μ μ έ ν ο ν μέν ά π ό τών
α ι ώ ν ω ν και ά π ό τών γενεών, νϋν δέ φανερωθέν διά τής τοϋ Υίοϋ κάί θ ε ο ϋ αληθινής
και τελείας ενανθρωπήσεως, τοϋ ένώσαντος έαυτώ κ α θ ' ύπόστασιν αδιαιρέτως τε και
άσυγχύτως τήν ήμετέραν φύσιν, και ημάς διά τής έξ ημών και ημετέρας νοερώς τε και
λογικώς έψυχωμένης άγιας α ύ τ ο ϋ σαρκός, ώσπερ δι' α π α ρ χ ή ς έαυτώ συμπηξαμένου,
κάί έν και τ α ύ τ ό ν έαυτώ είναι κ α τ ά τήν αύτοϋ α ν θ ρ ω π ό τ η τ α καταξιώσαντος, καθώς
προωρίσθημεν προ τών αιώνων έν αύτώ είναι ώς μέλη τοϋ σώματος αύτοϋ, ψυχής
τ ρ ό π ο ν προς σώμα έν πνεύματι συναρμολογοϋντος έαυτώ και συμβιβάζοντος, και εις
μέτρον άγοντος ηλικίας πνευματικής τοϋ κ α τ ' α υ τ ό ν πληρώματος, έδειξε και ημάς έπι
C τούτω γεγενήσθαι, και τον προ τών αιώνων περι ημάς | π α ν τ ά γ α θ ο ν τοϋ Θεοϋ σκο­
πόν, μή δεξάμενον καθοτιοϋν καινισμόν κ α τ ά τον ίδιον λόγον, εις πλήρωσιν δέ έλθόν-
τα δι' άλλου δηλαδή έπεισαχθέντος καινότερου τρόπου.
Έ δ ε ι γ ά ρ τοϋ μέν Θεοϋ έαυτώ όμοιους ημάς ποιήσαντος (τω έχειν τής αύτοϋ
ά γ α θ ό τ η τ ο ς μεθεκτώς ακριβή γνωρίσματα, και έν α ύ τ ώ είναι π ρ ο τών α ι ώ ν ω ν σκο-
πήσαντος, και τον εις τοϋτο τό παμμακάριστον ά γ ο ν τ α τέλος, δόντος ήμιν τρόπον διά
τής τών φυσικών δυνάμεων ευχρηστίας, τοϋ δέ ά ν θ ρ ω π ο υ εκουσίως τούτον παρωσα-
μένου τον τ ρ ό π ο ν τή παραχρήσει τών φυσικών δυνάμεων) ίνα μή π ό ρ ρ ω τοϋ Θεοϋ
γένηται ξενωθεις ό άνθρωπος, άλλον άντεισαχθήναι τοϋ προτέρου π α ρ α δ ο ξ ό τ ε ρ ό ν τε
και θεοπρεπέστερον, όσον τοϋ κ α τ ά φύσιν έστί τό υ π έ ρ φύσιν άνώτερον. Καί τοϋτο |
D έστι τής προς α ν θ ρ ώ π ο υ ς τοϋ Θεοϋ μυστικωτάτης επιδημίας, ώς πάντες πιστεύομεν, τό
μυστήριον. Ει γάρ, φυσίν ό θειος Απόστολος, ή πρώτη διαθήκη έμεινεν άμεμπτος, ούκ
αν δευτέρας έζητείτο τόπος. Καί γ ά ρ π ά σ ι κ α τ ά δ η λ ο ν έστιν, ώς τό έν Χριστώ γενό-
μενον έπϊ τέλει τοϋ αιώνος μυστήριον αναμφιβόλως τοϋ έν άρχή τοϋ αιώνος έν τω
π ρ ο π ά τ ο ρ ι παρεθέντος άπόδειξις καϊ άποπλήρωσίς έστιν. Α ρ ' ούν χρησίμως εϊρηται
τω δ ι δ α σ κ ά λ ω ή τής μοίρας φωνή, κ α τ ά τούς ά π ο δ ο θ έ ν τ α ς τρόπους, καί πάς ευγενής
1100 καϊ ψυχήν καϊ τ ρ ό π ο ν δέξαιτο άν ούτω λεγομένην | τήν φωνήν, μηδεμίαν έαυτώ κυ-
βείαν λογισμών π α ρ α γ ε ν ν ώ ν , είδώς ταύτόν εΐναι τω μέλει τήν μ ο ί ρ α ν έν τοις
τοιούτοις. Εί γ ά ρ μέρος τοϋ σώματος υπάρχει τό μέλος, τό δέ μέλος ταύτόν έστι τή
μοίρα, τ α ύ τ ό ν ά ρ α τό μέλος τή μοίρα έσται. Εί δέ τ α ύ τ ό ν τω μέλει έστϊν ή μοίρα,
μελών δέ άθροισμός καϊ σύνθεσις σώμα ποιεί όργανικόν, σώμα δέ ό ρ γ α ν ι κ ό ν ψυχή
ένωθέν νοερά ά ν θ ρ ω π ο ν τέλειον δείκνυσιν, ά ρ α μέρος ά ν θ ρ ω π ο υ ό λέγων εΐναι τήν
ψυχήν ή τό σώμα ή μέλος α ύ τ ο ϋ τής αληθείας ούχ άμαρτήσεται. Εί δέ τής νοεράς
ψυχής ώς ά ν θ ρ ω π ο υ υπάρχει τό σώμα όργανον, δι' όλου δέ τοϋ σώματος όλη χω­
ρούσα ή ψυχή τό ζήν α ύ τ ώ καϊ κινεΐσθαι δίδωσιν, ώς ά π λ ή τήν φύσιν καϊ ασώματος,
μή συνδιατεμνομένη ή συναποκλειομένη αύτώ, άλλ' όλω καϊ έκάστω τών αύτοϋ
Β μελών, ώς πέ|φυκεν α υ τ ή ν ύποδέχεσθαι κ α τ ά τήν φυσικώς ύποκειμένην α ύ τ ώ δεκ-
τικήν τής ενεργείας αυτής δύναμιν, όλη π α ρ ο ύ σ α τά δ ι α φ ό ρ ω ς α υ τ ή ς δεκτικά μέλη
α ν α λ ό γ ω ς προς τήν τοϋ έν είναι σώμα συντήρησιν έπισφίγγει, όδηγεισθω έπι τό μέγα
καϊ άρρητον τής τών Χριστανών μακάριας ελπίδος μυστήριον, έκ τών μικρών καί
κ α θ ' ημάς τών μεγάλων καϊ υ π έ ρ ημάς ούκ άγεννή λαβών τά είκάσματα, όστις ά π α γ ή
καϊ ε ύ κ ρ ά δ α ν τ ο ν περϊ τούτων έτι τήν δ ι ά ν ο ι α ν κέκτηται. Καϊ τήν περϊ τοϋ προϋπ-
άρχειν τών σωμάτων τάς ψυχάς ούκ εύλογον δόξαν άφεϊς μεθ' ημών πιστεύσει τω
κυρίω λέγοντι περϊ τών εις τήν ά ν ά σ τ α σ ι ν έγειρομένων μή δ ύ ν α σ θ α ι άποθνήσκειν, διά
τήν α ύ τ ο ϋ δηλαδή κ α θ α ρ ω τ έ ρ α ν έσχατου όρεκτοϋ φανέρωσιν τε καϊ μετουσίαν.
C Καϊ π ά λ ι ν , Πάς ό ζών καϊ πιστεύων εις έμέ, | ού μή άποθάνη εις τον αίώνα.
Ό π ε ρ εί προεγεγόνει ποτέ, α δ ύ ν α τ ο ν ήν, ώς προαποδέδεικται, τον κ α τ ά τροπήν τινα
οΐον δήποτε δέξασθαι θ ά ν α τ ο ν .
 Млксим ИСИОНГ-ДМИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 279

ви да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос. Од кога све тело, састављено
и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког
46
појединачног члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави."
He мислим, дакле, да је потребно друго сведочанство овима који су научени поште-
њу да би се показала истина у коју су Хришћани уверени, јасно спознајући преко ње да
смо удови и тело и пуноћа онога који све собом испуњава - Христа Бога, због тога што
смо сагласно пре векова, по сакривеном циљу у Богу и Оцу возглављени у њему кроз
Његовог Сина и Господа Исуса Христа Бога нашега. Јер тајна која је сакривена од нара-
штаја и векова сада се открива кроз Сина Божијег и кроз његово истинито оваплоћење,
који је (тиме) сјединио у себи по ипостаси (у личности), нашу природу нераздељиво и
несливено, и нас кроз, од нас узетог нашег умно - и логосноодушевљеног, светог њего-
вог тела, као што га је од почетка намеравао себи присајединити и једног и истог бића
са собом удостојио зашто смо, и предодређени од пре векова (пре постања), да у њему
постојимо као удови његовог тела, на начин како је душа састављена са телом, духом
(нас) спајајући и спријатељујући у себи водећи их у меру раста његове духовне пуно-
ће. Показао је да смо и ми ради тога саздани, (показавши) и свеблагу Божију замисао ο
нама устројену пре векова, не показујући никакву новину која би указивала на проме-
ну ове замисли, због чијег је испуњења, али сада на други, различитији начин и дошао.
Заиста нас је Бог створио подобним себи [да имамо учествујући у његовој добро-
ти иста обележја са његовим] и поставио је циљ ј о ш пре векова да у њему постојимо и
зато нам је и дао начин да кроз правилну употребу (својих) природних сила будемо до-
ведени до овог свеблаженог циља. Човек је, међутим, добровољно заменио овај начин
погрешном употребом физичких сила и да се не би човек апсолутно удаљио од Бога
поставши стран (Богу), уведен је други начин - парадоксалнији од претходног и бого-
доличнији, колико је узвишеније оно што је натприродно од природног. Α το je, како
сви верујемо, ова тајна најтајанственијег доласка Бога - међу људима. Јер, како рече
божански Апостол: „да је први завет остао беспрекоран, не би се тражило место за
47
други". Јасно је дакле свима, да је тајна која се збила у Христу на крају века несум-
њиво потврда и испуњење онога што je у почетку времена промашено у праоцу. Дакле
корисно је употребљен назив „део" од стране учитеља, сагласно начину на који смо то
објаснили, и свако ко је благородан душом и у начину истраживања сложиће се да He-
Ma ничег нечасног у употреби овог назива, који би у њему изазвао смутњу мишљења, и
да је израз „део" једнак изразу „уд" (члан). Јер ако је уд део тела, уд је дакле исто што
и део - део ће бити тада идентичан уду. Α ако је део исто што и уд, скуп удова чини
органско тело, организам, а органско тело сједињено са словесном душом, указује на
савршеног човека. Дакле, ако ко каже да је душа или тело део човека или његов уд, He-
he промашити истину. Опет, ако је словесној души, души човека, тело орган, читаво
тело ће испуњавати душа дајући му на тај начин живот и кретање, и као проста по при-
роди и бестелесна не дели се са удовима тела, већ је сви и сваки уд понаособ, сагласно
њиховој природи и могућности која je у њима да приме њену енергију, примају, а она
је присутна цела и недељива у различитим удовима који је примају, аналогно њеној
сили да одржава све удове у јединствено постојање тела. Ово води ка великој и неис-
казаној тајни хришћанске блажене наде, узевши у обзир слике из ових малих наших
примера које одсликавају велике и ради нас (устројене ствари), онога који има прониц-
љив ум и трезвену мисао у односу на ове теме. Ο претпостојању душа пре стварања те-
ла нико дакле неће учити ко са нама верује Господу, који говорећи ο онима који ће
устати у васкрсење каже да неће моћи (више) да умиру, тј. због појаве и остварења
овог последњег и најчистијег догађаја коме (сада) тежимо.
48
И опет реч: „Сваки који живи и верује у мене неће умрети во вјеки", указују да
је неистинито то да душе претпостоје од вечности. Јер ако је некад (душа) претпостоја-
ла, било би немогуће, што смо горе и потврдили, да буде подложна кроз било какву
промену, смрти.
 280 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

Και τών φυσικών έξω μη βαινέτω λογισμών διακενής τήν ούκ οΰσαν περί ψυχής
. δ ό ξ α ν θεσπίζων. Εί γ ά ρ ά ν θ ρ ω π ο υ μέρη, καθώς π ρ ο α π ο δ έ δ ο τ α ι τό σώμα καί ή ψυχή
τυγχάνουσι, τά δέ μέρη τήν είς τό πρός τι έξ ανάγκης ά ν α φ ο ρ ά ν δέχεται (όλον γάρ
έχει π ά ν τ ω ς κατηγορούμενον), τά δέ ούτω λεγόμενα πρός τι τών άμα π ά ν τ η τε και
π ά ν τ ω ς κ α τ ά τήν γένεσίν έστιν, ώς μέρη είδος όλον τή συνόδω αποτελούντα, έπινοία
μόνη τή πρός διάγνωσιν τοϋ τί κ α τ ' ούσίαν έκαστον αλλήλων διαιρούμενα, - ψυχήν
D ά ρ α καϊ, σώμα, ώς μέρη ά ν θ ρ ω π ο υ , αλλήλων π ρ ο ϋ π ά ρ χ ε ι ν | χρονικώς ή μεθυπάρχειν
άμήχανον, έπεϊ, ό τοϋ πρός τι ούτω λεγόμενος λυθήσεται λόγος. Και π ά λ ι ν Εί γ ά ρ κ α θ '
αυτό είδος προ τοϋ σώματος έστιν ή ψυχή ή τό σώμα, είδος δέ άλλο τούτων έκάτερον
κ α τ ά τήν ψυχής πρός τό σώμα σύνθεσιν, ή σώματος πρός ψυχήν, αποτελεί, ή πάσ­
χοντα π ά ν τ ω ς τοϋτο ποιεί, ή πεφυκότα. Κάι εί μέν π ά σ χ ο ν τ α , π ε π ό ν θ α σ ι ν είς όπερ
ούκ ήν έξιστάμενα, και φθείρεται, εί δέ πεφυκότα, άέι τοϋτο διά τό πεφυκός έργά-
σεται δηλονότι, και ουδέποτε παύσεται ή ψυχή τοϋ μετενσωματοϋσθαι, ουδέ τοϋ
1 1 0 1 μετεμψυχοϋσθαι τό σώμα. Άλλ' ούκ έστιν, | ώς οΐμαι, τοϋ π ά θ ο υ ς ή τής τών μερών
φυσικής δυνάμεως κ α τ ά τήν πρός θάτερον θατέρου σύνοδον ή τοϋ όλου κ α τ ' είδος
έκπλήρωσις, ά λ λ ά τής έπ' αύτοις άμα κ α τ ' εΐδος όλον γενέσεως. Ούκ έστιν οΰν
δ υ ν α τ ό ν άνευ φ θ ο ρ ά ς έξ είδους είς είδος μεταβάλλειν τό οίονοϋν είδος.
Εί δέ ότι μετά τόν θ ά ν α τ ο ν κάι τήν λύσιν τοϋ σώματος έστιν ή ψυχή και ύφέ-
στηκε φήσουσι και π ρ ο τοϋ σώματος είναι αυτήν δ ύ ν α σ θ α ι καί ύφεστάναι, ούκ
έστοχασμένως, έμοιγε δοκεΐ, ό λόγος αύτοΐς προέρχεται. Ούχ ό αυτός γ ά ρ γενέσεως
και ουσίας λόγος. Ό μέν γ ά ρ τοϋ ποτε κ α ί που εΐναι κ α ί πρός τι έστιν, ό δέ τοϋ εΐναι
καϊ, τι και πως εΐναι έστι δηλωτικός. Εί δέ τοϋτο, έστι μέν άέι μετά τό γενέσθαι διά τήν
Β ούσίαν ή ψυχή, ούκ άφετος δέ διά τήν γένεσιν, άλλά μετά τής σχέ|σεως τοϋ ποτε και
που κ α ι πρός τι. Ούχ α π λ ώ ς γ ά ρ λέγεται ψυχή μετά τόν τοϋ σώματος θ ά ν α τ ο ν ή ψυχή,
άλλά ά ν θ ρ ω π ο υ ψυχή, και τοϋ τίνος ά ν θ ρ ω π ο υ ψυχή. Έ χ ε ι γ ά ρ και μετά τό σώμα ώς
είδος αυτής τό όλον κ α τ ά τήν σχέσιν ώς μέρους κατηγορούμενον τό άνθρώπινον.
Ω σ α ύ τ ω ς δέ κάι τό σώμα, θνητόν μέν διά τήν φύσιν, ούκ ά φ ε τ ο ν δέ διά τήν γένεσιν.
Ού γ ά ρ α π λ ώ ς λέγεται σώμα μετά τόν χωρισμόν τής ψυχής τό σώμα, άλλ' ά ν θ ρ ω π ο υ
σώμα, και τοϋ τίνος ά ν θ ρ ω π ο υ σώμα, κάν εί φθείρεται και είς τά έξ ων έστιν
ά ν α λ ύ ε σ θ α ι στοιχεία πέφυκεν. Έ χ ε ι γ ά ρ κάι ούτως ώς εΐδος τό όλον α ύ τ ο ϋ κ α τ ά τήν
σχέσιν ώς μέρους κατηγορούμενον τό άνθρώπινον. Έ π ' άμφοιν τ ο ι γ α ρ ο ϋ ν ή σχέσις,
C ψυχής λέγω κάι | σώματος, ώς και όλου ε'ίδους α ν θ ρ ω π ί ν ο υ μερών ά ν α φ α ι ρ έ τ ω ς νου-
μένη, παρίστησι και τήν άμα τούτων γένεσιν, και τήν κ α τ ' ούσίαν πρός άλληλα
δ ι α φ ο ρ ά ν άποδείκνυσιν, ουδέν κ α θ ' οΐον δήποτε τ ρ ό π ο ν τούς κ α τ ' ούσίαν αύτοίς
έμπεφυκότας π α ρ α β λ ά π τ ο υ σ α λόγους. Ούκ έστιν οΰν όλως σώμα δ υ ν α τ ό ν ή ψυχήν
εύρεΐν ή λέγειν άσχετον. Θατέρω γ ά ρ άμα συνεισάγεται τό τίνος εΐναι θ ά τ ε ρ ο ν ώστε
εί π ρ ο ϋ π ά ρ χ ε ι θατέρου θάτερον, ώς τινός προσυπακουστέον. Ή γ ά ρ σχέσις ακίνητος.
Και τ α ϋ τ α μέν περί τούτων. Καϊ, εί μέν τής αληθείας ό λόγος ούκ ά π ο π έ π τ ω κ ε , τώ
Θεώ χάρις, τώ διά τών υμετέρων ευχών πρός τό καλώς νοειν όδηγήσαντι. Εί δέ πού τι
τής αληθείας έλλέλοιπεν, ύμεις άν είδείητε τοϋ λόγου τό ακριβές, ώς έκ Θεοϋ τήν τών
τοιούτων εμπνεόμενοι γνώσιν.
 М л к с и м Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Γшгорија Богослова 281

Али не би требало излазити ни изван природне логичности утврђујући (тако) не-

постојеће учење ο души ни на чему. Јер ако су душа и тело делови човека као што смо
већ навели, делови садрже нужну зависност у односу према нечему [садрже, несумњи-
во, обележје целине], и они, такозвани делови, упућени су самим својим постојањем ка
нечем (целом), као делови који својим јединством сачињавају једну целину - могу се
као одвојени једно од другога једино замислити, и то кроз разликовање шта је сваки од
њих по суштини -, и зато је немогуће говорити да душа, односно тело, као делови чо-
века, претпостоји временски у односу на друго, или наставља да постоји. Зато што (ако
бисмо то тврдили) негирали дужно постојање целине за постојање делова. И опет: ако
као врста по себи и пре тела постоји душа или тело, а другу врсту сачињава јединство
свакога понаособ са другим, или душе са телом или тела са душом, ово чини или из не-
ке страсти, или по природи. Ако ово чине из страсти, страст им је прелаз у оно што ни-
су били, што значи трулежност, а ако то чине по природи, то значи вечно ће чинити
због (своје) природе и никад неће душа престати да се сели у тела, нити ће тело кад
престати да се сели у душе. Није дакле, као што мислим, јединство једно са другим и
испуњење једног целовитог вида постојања нити у страсти, нити у природној сили
ових делова, већ у истовременом њиховом стварању у једно целовито биће. Није могу-
ће, дакле, било којој врсти без трулежности претварати се из једне у другу.
Ако пак, зато што душа постоји и после раздвајања од тела, кажу да може да по-
стоји и пре постојања тела, држим да им закључак није последица логичности. Јер, ни-
је исто говорити ο стварању и суштини (једног бића). Прво (стварање) се односи на то
кад (је створено), где и због чега, а друго (суштина) изражава постојање шта je (по су-
штини) и на који начин постоји. Α ако je тако, душа постоји вечно после стварања по
суштини, наравно не и независно у односу на стварање, већ у вези са тим када, где и у
односу на шта. Зато се и не каже за душу после смрти просто душа, него душа човека
и то кога човека је душа. Има дакле н после раздвајања од тела обележја целовитог би-
ћа у односу на човека чији је део. Исто је и са телом; смртно je по природи, али није
независно у односу на стварање (где, када и с којим циљем је створено). He назива се
просто тело после раздвајања од душе, већ тело човека, и то кога (одређеног) човека,
иако трули и разлаже се на елементе од којих је и састављено по природи. Има, дакле,
обележје човека као целовитог бића у односу на кога је део. Веза, дакле, ових, мислим
душе и тела, као (постојање) целовитог човека, кога су, подразумева се, делови, проја-
вљује и истовремено њихово стварање, као што потврђује њихову различитост приро-
да, без да она (разлика) изазива било какву и на било који начин промену њихових
природа.
Није, дакле, могуће наћи, нити говорити ο телу или ο души независно од читавог
(човека). Са сваким (делом) долази и то коме сваки припада, тако да, ако што претпо-
стоји чему треба да се сложимо са тим и коме припада. Зато што је непроменљива веза.
Оволико ο овом проблему. И ако ове речи нису изневериле истину, да заблагода-
римо Богу који нас је вашим молитвама водио ка правилном размишљању. Ако је где
што испуштено у односу на истину, ви можете да приметите оно што је тачно, пошто
сте надахнути знањем од Бога, које се тиче овог (проблема).