АРЧИБАЛД РАЈС

Рудолф АрчибалдРајс (нем. Rudolph Archibald Reiss) рођен1875,

умро1929. године.

Био јешвајцарскифорензичар, публициста,

докторхемије и професорнаУниверзитету у Лозани.

Истакаосекаокриминолоградомнаистраживањузлочинанадсрпскимстановништвом у
времеПрвогсветскограта.
Почетком 20. века Рајс је уживао велики углед у свету. Био је један од три највећа
криминолога свога времена, а поредили су га и са Шерлоком Холмсом. За свој рад из области
криминалистике одликован је орденима Шпаније, Србије, Луксембурга, Румуније, Грчке,
Француске и Русије.
Рајс је прво стекао углед као научни фотограф, затим као криминолог, потом и као
иследник ратних злочина и ратни дописник. Место злочина- била је Србија.
На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине
аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.
Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом
умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године.
После пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, обавио је увиђаје у свим
местима кроз које је пролазио. За време Првог светског рата написао је две књиге и око
осамсто чланака о Србима, којим је свету приказао и документовао злодела која су учињена од
стране Аустро-Угара, Немаца и Бугара.
Резултати Рајсовог рада биле су чињенице- да су Аустроугари у Србији починили
најстрашније злочине- да је употребљавана забрањена експлозивна муниција, да су
бомбардовани небрањени градови када у њима није било војника и ноћу када становништво
спава, да су разаране културне, научне, образовне и друге установе српског народа. Након
бомбардовања следило је паљење кућа, пљачка древних српских цркава и манастира,
државних архива, масакрирање мирног цивилног становништва од детета у колевци до
стараце, силовање девојака и жена у манастирима. Злочини су вршени бајонетима, ножевима,
људи су вешани, стрељани, живи закопавани у раке…
Захваљујући тим извештајима др Арчибалда Рајса, као непристрасног стручњака из
неутралне земље, истина о злочинима Аустроугара, Немаца и Бугара над српским цивилима
приказана је светској јавности у пресудним тренуцима за Србију.
Своју велику популарност Рајс је стекао у Србији не само захваљујући свом раду, већ и
личној храбрости коју је показао присуством на првим борбеним линијама. Рајс је и данас
најпознатији страни добровољац српске војске.
О свом раду на истрази злочина Рајс каже: '' Нисам се задовољио тиме да саслушам
стотине аустријских заробљеника и стотине очевидаца. Одлазио сам на лице места, понекад
усред топовске паљбе, да бих се уверио о свему што се могло утврдити. Отварао сам гробове,
прегледао лешеве и рањенике, посетио бомбардоване вароши, улазио у куће и вршио
фотографисања и техничка испитивања на најсавременији начин. Укратко, чинио сам све да бих
открио и проверио чињенице које сам објављивао''
 Најпознатија Рајсовакњиха-заветни текст ''Чујте Срби – чувајте се себе'', у којој пише о
врлинама и манама Срба. Набрајајући српске врлине, а посебно мане, види се колико је Рајс
познавао и волео Србе.
Арчибалд Рајс сахрањен је на Топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово
срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима
Солунског фронта.