Amdrija Djurdjevic ll8 16.09.2020.

Dositej Obradovic

Dimitrije Obradović, kasnije Dositej, je srpski filozof, prosvetitelj, reformator i

najveći srpski književnik XVIII veka. Rođen je 1739. ili 1742. godine u Čakovu,
rumunskom delu Banata tadašnje Austrije, a preminuo je 28. marta 1811. godine
u Beogradu.

Dimitrijevi roditelji su bili zanatlije i veoma rano je ostao bez njih. Školovali su ga
rođaci, a on je bio vredan i uspešan đak. Redovno je čitao crkvenu literaturu i
želeo je da se posveti asketskom životu. To se nije dopalo njegovoj rodbini pa su
ga dali da izuči zanat jorgandžije u Temišvaru.

1758. godine Dimitrije je pobegao u fruškogorski manastir Hopovo, zamonašio se i

dobio ime Dositej. Iguman manastira ga je srdačno primio, a Dositej je maštao o
pustinjačkom životu. Međutim, ubrzo je video da manastirski život nije tako
jednostavan kao što je on zamišljao. Počeo je da čita literaturu istorijskog i
teološkog karaktera i shvatio je da izvan manastira postoji mudrost za kojom je
čeznuo. U njemu se javila želja da što više vidi i nauči. U Sremskim Karlovcima je
radio kao sveštenik i nakon tri godine provedene u manastiru, zauvek ga je
napustio. 1761. godine je započeo putovanja koja će trajati četrdeset godina. Prvo
je otišao u Dalmaciju gde je radio kao učitelj i učio italijanski jezik. Sastavio je
„Bukvicu“, tj. odabrane besede Svetog Jovana Zlatoustog.

Obišao je ceo Balkan, Malu Aziju, Nemačku, Italiju, Francusku, Englesku, Austriju i
Rusiju. Tri godine je proveo u Smirni, današnjem turskom gradu Izmiru. Na Krfu je
naučio grčki jezik i književnost, ali 1787. godine je morao da napusti školu zbog
rusko-turskog rata. Ponovo se vratio u Dalmaciju i živeo je i radio u Kninu, Zadru i
Trstu. Narednih šest godina je bio u Beču gde je učio nemački jezik i književnost. U
Haleu je počeo da sluša filozofiju i teologiju. Tu je skinuo mantiju i obukao je
svetovnu odeću. Studije fizike je slušao u nemačkom gradu Lajpcigu kod čuvenih
profesora. Tu je okupio prijatelje i počeo je da piše i štampa knjige na narodnom
srpskom jeziku. Prihvatio je parolu: „Prosvetom ka slobodi“ i počeo je da
primenjuje stečeno znanje u prosvećivanju naroda.

Posetio je Pariz, London, Bratislavu, i mnoge druge evropske gradove. Da bi

obezbedio finansijska sredstva za putovanja, radio je teške fizičke poslove, bio je
Amdrija Djurdjevic ll8 16.09.2020.

učitelj, lektor, korektor, besednik, itd. Znao je mnoge jezike: novogrčki, grčki,
latinski, nemački, ruski, engleski, francuski, italijanski, rumunski i albanski.