КАТОЛИЧКА ЖУПА ЦРНА ГОРА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ

(ЛЕТНИЧКА ЖУПА)

ПОЛОЖАЈ И ЗНАЧАЈ ЖУПЕ

~упа се на.11азн на северној падини п.11анине Скопске Црне Горе, у

ГорЊОЈ Морави, у срезу гњн.11аиском. У црквеном административном пог.11еду
садашњу жупу Црну Гору чине четири чиста католичка села: Леiiiница,
Шашаре, Врнез и Врнавоколо.

о
Itимн. .......··"' о р "Т 8
о~

\ •
q

o~lr

А)ЈЈса••
,_,_
v
•
и;
-
~
о

",.
• •

Положај жупе. - Сп. 1. - Попожај села у жупи.

Летиица је ие само средиште жупе, него је по положају н по типу

нај.11епше ceno у жупи. Збијеног је типа, а лежи у једном проширењу до­
.11иие Летничке Реке. На .11евој страни реке су сеоске куhе, а на десној је
пепа и нова катопичка црква са црквеним домом, дуhаном и воденицом.
Остапа су cena разбијеног типа и њихови депови - махапе - заузимају
рамичите по.11ожаје. Називи махапа су и.11и по јединим ипи по највеhим ро­
довима у њима. Шашаре има свој засепак Заграђе. Постао је 1878 на­
сеобином некопико мухаџирских куhа из Јаб.11анице. По ОСЈЈобођењу су се на
купљеним имањима од тих мухаџира, који су се исепипи у Турску, почеnи
у овом засеоку насељавати катопици из Шашара и Летнице.
У жупу спадају и катопичке куhе Бинча, cena мешовитог становништва
и одвојеног и удаљеног од праве жупе.
Раније је овој жупи припадапа и СШ.убла, а сада је ово ceno засебна
жупа у црквеној администрацији. У њен оквир упазе и катопичке куhе Тер­
зије, засеоска се.11а Жегре.
Овде hемо сва катопичка cena и све като.11ичке куhе у Горњој Морави
узети као цеnииу, као једну жупу, а нарочито hемо Стубпу иа домаку жупе
JfJO ------- -
-- - Г11аtник Скоiitког Нау~ног Друшf1Ј1а
~==.._===~:::._::_:_:_~:__ ______ 2

1lрне Горе сматрати као њен саставни део, јер је она, са појавом ј~ног
католичанства у њој у прошлом веку, била ~аставни део Ж>:пе Црне оре,
па се доцније издвојила од ње и у црквено~ админнстраци1и постала за-
себна жупа. .
Као што се види, ово је чисто сеоска католичка . жупа, али по знача~у
који јој придаје јужносрбијански католички свет, она Је, на пример, важнн1а

• \ • '('<,
.: ' ...-:-,
- .. ,,

• ' ,"-'. -
-
•
• •

••
•

С.1 2_ - Среди1uии деu Јlетииuе.

11u с;1ма като.1ичка варошица Ја11,е110 на Косову. Ниједна се католичка црква

, Ј)·жн<>Ј < рGиЈИ о својој светконини не посеhује толиким мноштвом света
""'' 11рк11;1 :'>"с11е1ьа Богородичина у центру ове жупе, у Летници. Летница је
, 1111ано ,1111оштениште Мајке Божје" за католике Јужне Србије.
<:ан ra1 снет привлачи велико веровање у чудотворност Црногорске или
.·1",,-,нич..:1· r·,1c11e, како називају главни и најстарији кип у Јlетничкој цркви.
·1-а1 к1111 11е uд1онара дан}' посвеhења цркве. По преЈUњу је пренет, или по
неки>1а, он је ,11ре.1етео· из Скопља.' Записано је и преда1ье да је он .пре­
uе1 ао· и1 <:ко11.ъа кад се Скопље .искварило• и да је после тога Скопље
ја:1еси.1а К}'Га.' Ако је кнп стварно пренет из Скопља, то је могло бити или
r1ошто је скопска католичка катедрала прrобраhена у џамнју 3 или по П11110-
.1оминн1еву спа.ъивању Скопља 1689, када се из Скопља свакако иселила
тадашња ма.1а католичка дубровачка колонија.• Заједно с кипом је веро·
ватно пренето и поменуто веровање у његову чудотворност.

Кип 1е од дрвета (липова?). Претставља Богородицу у седећем ставу

са јабуком у десној руци, положеној на колено. Лева јој је рука ПОАИГиута
и њоме прндржав~ малога Исуса, чији је кип израђен од засебног дрвета,

1 И. Јаrшр,6о1. Нtшто о Го~rи ој Мор1•н. Г.uсвu Cpncaor учtн0r ару11П81. тм 60,

tтр. \ЈЗ_
о .Bl1govljtsl" l\sl ll kllollkt Jntnt SrЬ\jt (Skopl~). roa. 1, Clp. 5, стр. 2.
_ Ј 8d\ Ct 1671 ПОМН ... Ь jt YOllCll KIТOIHЧal Uтup&ll tl. 8'н.rp11нiU Пptoбp,llcu Ј
џ1>1н1у и ь >6or тоr1 скоnсuм нu6ис.уnн11а 11 к1тt•р1•у СЈ1)'81• цр•• о. Ниm·е у Ј-у.
SWlnt, Jt.'c::o::;• 1•'1~~1 н~n~~S с~~& ayllL IЬldua.
 -~ КаШоличка :жуаа Црка Гора у Јужној Србији
----------=-~:..:.:.::__:~~:::.::-:.~~--. - 161

те се 11оже_ извуhи. Године 1872 је надбискуп Дарио Бучарели обукао кип

а 1889 11у Је по одобрењу Св. Столице ставио круне надбискуп А1-1дрија ло:
zореци. Октобра 1928 је
начињен фотографски снимак
неоденута кипа, онаква ка­
кав је био пре његова ~бла­
чења, па су примерци снимка
послати стручњацима на о­
цену старости и уметничке
вредности к~па. Одговори су
гласили да Је израђен изме­
ђу друге половине 15 и по­
четка 17 столеhа и да кип
претставља уметничко ремек­
дело.'
Кипу се приписују мно­
га чудеса чак и из најско­
ријега времена. О томе су
забележена неколика главна
казивања.R

Поред иначе јако раз­

вијеног култа Богородице,
ово веровање још више при­
влачи католике у ову цркву.
На дан Велике Госпе, 15 ав­
густа, ту је скоро цело Ја­
њево, мноштво католика из
Скопља и Урошевца, а има
их чак и из Призрена, Пеhи
и Ђаковице. Има и право­
славних, нарочито из оближ­
њих горњоморавских села,
•
КОЈИ се тога дана, привуче-
ни тим веровањем, виђају у
Летници, а и муслимана, међу
којима је највише Uиrана.
Разуме се да овој жу­
пи и њеној цркви у Летни­
(~ '
l)u10f)UJl\'IИH .... 111 }' .1'll.'Tlt•1•1кoj Uf!KHll •
•1
._.1. v.

ци и црквене власти покла-

њају велику пажњу. Скопска бискупија је тако 19:31 свој 11р1111 t)1xap11c111и'lk·11
конгрес одржала баш у овој забаченој и планинској жупи, у Летници.

ИМЕ И ПОСТАНАК ЖУПЕ

Католички свет назива ову жупу Цр1-10,11 Гором, именом, које се у та­
лијанском облику (Monte Negro, Montenegro, Montenegro di Scopia, Montenegro
in Servia) сусреће у извештајима католичких свештеника и мисионара током
16 и 17 столеhа.1 Наш се назив (Cerna Oora, Cernagora, Crnagora, Cr11a Oora)
јавља у литератури новијега времена.• Назива се и ЛеШ1-1ич1ео,11 жу110.11, ал11

год. 11, бр. 4, стр. 2, и год. IV, стр. 5. десна се рука на кипу не вид11,
5 .Blagovljest•
јер је је покривена хаљином. Обуhи се није могла, јер није одвојена од трупа. Јастребов је 6110
мишљења да је овај кип испрва био статуа за укрвс (ор. cll., стр. 132). Само он каже да јс
овеј кип од камена!
8 Видч у .Blagovljestl" год 1, бр. 6, стр. 3, и год. IV, стр. 95 и 97.
7 Munumenta spectantla hlstorlam Slavorum merldloпallum, св. XXlll. стр 339: Stariпe. св.
xxv, стр. 193, 194, 197 и 198.
8 Ј. /. Хак (превод Ипиhа): Путовање кроз поречину Дрина и Вардара, Беоrрад 1876,
стр. 523; Вos•nski Prijatelj, св. 111, стр. 22, и у .Blagovljestl".
11
 fлаtник Ско/lског liayl/нor Друш/Јј1tЈ
16'1
ретко. Но ова је жупа позната под именом Црне Горе само ко~ католика;
оближњи лравоспавии свет употребљава за њу назив .Латини ми .ла­
тинска Сепа•, који под овим подразумева становништво като.личке вере,
односио његова насеља.
Апи ие само у извештајима, него и у сам~ј Летници има споменик~
који сведоче да је у овој жупи би.ло като.лика ЈОШ у 16 столећу. У другоЈ
по.ловини прошлога сто.лећа нађене су две надгробне плоче из 1511 и 1600
и објављени су њихови иатписн.н ЈасШребов, тадашњи руски конзул у При­
зрену претпостављао је, на основу с.личности односио истоветности презимена
Маре Вицкове, чије се име чита иа једној плочи и једне савремене породице
у Дубровнику (Вицковић), да су ове плоче трагови неке старе дубровачке
колоније. При свом првом обиласку Летиице 1924 г. нашао сам у црквеном
дворишту још једну плочу, чији натпис потврђује Јастребовљеву претпоставку.
Натпис иа плочи је време јако нагрнэпо да се једва чита.ло: HIC NICOLAVS
JAZIT PATRIZIVS RAGVSJNVS. На жа.лост иа овом споменику нема датума
ипи га је време уништи.ло, те не знамо из које је годи.не ипи нз кога столећа.
А.ли, кад је поста.ла ова като.личка колонија? У овом забаченом и планин·
ском крају оиа је мог.ла постати само од какве старе рударске насеобине.
д и многи трагови упућују иа овај закључак. Не сме се узети да је ова
насеобина би.ла део старе новобрдске ипи јањевске рударске насеобине, јер
је она од Новог Брда и Јањева удаљена за 35 км у правој .линији. Да се
овде некада ради.ло иа вађењу руде, сведоче нам налазишта згуре на атару
сепа Шашара, поред Игришке Реке. Око овог сепа има и топографских на­
зива (Рудина, Варнице, Ложиште), који потсећају на рударски рад. Ве.лике
купе згуре иа.лазе се и више Летни це, иа месту .Липе•. Згуре има и поред
Вриавокопског Потока. Па и сам иастаВIЈЈ< .ко.ло• у имену Врнавокола пот­
сећа на некадашње рударство.•о А име се.ла Шашара је, по свој прилици,
дош.ло по насеобини Саса, познатих рудара средњовековне Србије и ранијег
доба турске в.ладавиие. 11 А сАм терен око Летиице је еруптивиог порекла.
Није се мог.ла добити тачна епика о пореклу даиаш~ьег становништва
у Шашару ипи зато што се порекло заборави.ло и.ли што се оно прикрива
из неког раз.лога. И због недовољних доказа о бављењу Саса у Шашару
ипи у овој като.личкој жупи уопште и због оскудице предања о пореклу
данашњег шашарског становништва не може се са сигурношћу рећи да међу
като.лицима овог сепа и ове жупе има потомака Саса. Али у Летиици не
само да има трагова дубровачке колоније, него и само њено становништво
зна да је пореклом из Далмације.
Према свему томе намеће се закључак да су зачетак овој като.личкој
жупи створили Дубровчани, можда заједно са Сасима. Сада је ло занимању
све становништво ове жупе земљорадничко и сточарско, а велики се број
поро!'-ица бави и копарством (израђују само дрвене точкове и осовине за
волујска копа). Дубровачки племићи, као што је био онај поменути НикОла,
били су вероватно закупци рудника и извозници руде, али је са њима сва­
како би.ло и сеоског становништва из сепа Дубровачке Републике. Данашње
петничко стаиов~иштво, ла и уопште становништво ове жупе, нема никаква
предања о раии1ем занимању рударством.
Што се тиче времена постанка ове жупе нема јасних података. Лет­
иичко становништво по предању зиа да је овамо досељено давно, 1.11и ипак
.у турско•, .по Косово•. Видели смо да о овој жупи има извештаја и да у

9 JaciiJpe601, ор. ctl., стр. \32.

10 '11 среЈ1њевековној Србији су се именом .кмо• RUll"•ot ту111•впе, 1оnмовмце м ко­
вачнице У којима се прерађивала Ј1обивева рур, а које Је редовно ooLper••• во.1ева сваn. Вцв
о tоме.:, Јире•ек-Радониh, Ис1орвја Срба, св. U, стр. 42. ~
С.и•вих појава има ко.1 мвоrи>1 вawu сtари>1 руррс••111: мееrа. КОА Крпом Је тоnо­
rрафскн иаэнвСаШ• 111 ево снrурво дошао оа С.сева. а код Ј•" ева се сепа Ш••••УО'че + *''''"'
испрва звало сковце ипи С.смо1••1- Ко.1 Новог 6p.u се nopyweвa uюn•n C·cn ц••
с•а• зове Црква Ш••••u. Ита. 4
 k11flloA11i41t11 жyli11 Црн11 / ор11 у Јужној Cpduju 163
њој самој вма спомени.ка још нз 16 века, којн казују да је тада овде живело
кааоnqко становништво. Једна надгробна плоча пак, као што смо изнели,
.џтира иа 1511, дакпе, нз по"етка 16 века. Како се међу рударским насе­
љима и ка1О.1Јнqкнм насеобинама за време наше средњевековне В.llадавнне
ова жупа никако не помиње и, ослањајући се иа предање у Летннцн да су
преци садаш1ьег њена становништва досељени за турске мадавине, због
оскудице у друг~м фактима, за сада се овде претпоставља да је ова аупа
постма у друго~ половини 15 века, поспе пада овога краја под Турке.

ПРОШЛОСТ ЖfПЕ

Проп•лост ове жупе ћемо овде пропратити на основу извештаја свеште·

ника и мисионара. Најранији извештај о овој жупи потиче од Александра
Комуловиhа из 1584. У њему се вели да ова жупа (Moпteпegro di Scopia)
има 4 засеока са 500 душа и да је под духовном управом једног капелана.
Додаје се да је ово место врло згодно за подизање једне школе система
гимназије (.iп forma di collegio"). Њом би се помогло хришћанство (като­
лиqко) у Србији, јер је ово место згодно и эа све остале (католичке коло­
није) у провинцији (Србији), пошто ту нити станују нити долазе Турци, а
становништво је слободно од плаћања данка јаничарима.•~ Ово иде у прилог
нашег мишљења о рударском занимању оснивача ове католичке жупе, пошто
је по турским рударским законима раја у рударским хасовима била ослобо­
ђена данка, ако је радила у рудницима.•э Године 1610 је барски надбискуп
Марин Бици обилазио католичке жупе у Арбанији и Србији,•• али о овој
жупи у ње1-ову извештају нема ни помена. Нешто доцније (1655) у извештају
охридског надбискупа, поред католичких колонија у Приштини, Трепчи, Кра­
тову и неким другим местима, наводи се и ова жупа (Moпteпegro).•& Међу
мисионарима у Старој Србији (Serbia Aпliqua) у овој се жупи тада помиње
D. Olorglo Massarec/ю.•6 Ciiieфaн Гасо.ари у извештају о стању скопске и
призренске дијецезе 1671 вели да је из Јањева отишао право у Скопље, не
посетивши Црну Гору (Moпteпegro), јер је у њој не само беснела куга, него
је у том пределу (ваљда у Горњој Морави) било и мноштво јаничара (шест
хиљада 1). Зато је поручио свештенику жупе Црне Горе, фра Бернардину, да
дође у Скопље и поднесе извештај о .католичким остацима• .• 7 Фра Бернардин
пак у свом извештају каже да у овој жупи (Moпleпegro iп Servia) има шест
села са близу 400 душа, која он сАм опслужује. Даље вели да у жупи има
две цркве, да је парохијска црква у засеоку Сеници и да је посвећена
св. Ђорђу. Друга је црква Успења св. Богородице. Обе су од чврстог мате­
ријала и у добром стању. Цркви су потребни каэула (одеж.11:а), мн~ал (тре~иик)
и јеванђеље на .илирском• (српско-хрватском) 1еэику (. V1епе b1sogпo ~ uпа
piaпeta, missale et evaпgelistario Jllyrico"). Свештенику становништво даЈе 120
паола годишње, а остале потребе подмирује од непредвиђених прихода и од
потпоре, коју му даје Св. Конгрегација. Ои није _само парох, него и миси­
онар са ЗО скуда годишње награде.•• Изгледа да 1е био родом иэ ове жупе,
јер се ои још пре тога, 1655, као мисионар у Трепчи, помиње под именом
fra Вerмrdino da Montenegro. 19
Ни у једном извештају нису наведена имена с~а. о~е жупе. Једин4:! се
у извештају фра Бернардина помиње Сеница, у ко101 Је била парохи1ска
црква св. Ђорђа. Али ће бити да је грешком у писању или у преписивању

12 Мoaamenta IJICCl&nUe, св. XXIU, стр. 339.

13 Twokl radlllkl zallonl, prloptlo Fehim Sp11ho. Qlasnlk ZemllJ1kog maze]a XXV (1913),
стр. 163.
14 Snrlne ХХ-
111 Star\De XXV, стр. 193.
11 IЫd. стр. l IN.
17 IЫd., стр. 197.
11 IЫd., стр. 197-198.
18 IЬtd., стр. l IN.
 fласнин Скойског Научног Jlpyшйlell·
/64
- ------ - --- ---------------
овога извештаја испало Seпizza место Letпizza Лет11ица. Uркв11 св. Ђорђа
је била на јужном крају Летнице, на путу ка Шашару. О~ ње нема сада ИR•
каквих видних трагова. А црква Успења Богородичина Је обновљена 1866,
да је потом 1928, због напуклости зидова, поруше и место ње подигну веhу
и лепшу цркву, која је освећена 14 августа 1931 године, уочи првог Еуха­
ристичког конгреса Скопске бискупије у Летници. Нигде с~ не. помиње
црква св. Рока, чије се ру­
г--- шевине налазе код Шашара.
У броју насеља и ста­
новн11ка има неслагања из­
ме~у Комуловиhева и фра
Бернардинова извештаја. У
доба фра Бернардина насе­
ља нису засеоци, веh села, и
то не чf'тири, него шест. Мо­
гnо би се тумачити да на­
сеља нису само расла него
да су се и гранаnа иnи и
нова осниваnа. Аnи место да
број становништва буде мно­
го веhи, по извештају фра
Бернардина· видимо да је
око 100 душа ма1ьи него
пре деведесет година. Из-
Сп. 4. - Летянчка црква и жупни дом. • ••
г nеда да Је куга, КОЈ& Је пу-
стошиnа у овом крају 1761,
страшно п~эоредила становништво ове жупе. Можда је из тога раЗЈ1ога
Стефан r·аспари становништво ове жупе назвао

ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

!Јутописац Ј. Г. Хан је !858 године приближним цифрама забеnежно

да )' овој жупи има 76 куhа католика српскога језика, и то: у Шашару 40,
у Летници 20, у Врнавоколу 10, а у Врнезу само 6 куhа.20 Број куhа у овим
селима је сада много јачи. Удвостручио се само у Летницн (сада 38·к.), скоро
утростручио )" Шашару (110 к.), у Врнавокоnу је ушестостручен (63 к.), а у
Врн ез у је пак постао седам пута јачи (41 к.).
Ма:1и број куhа ових cena 1858 године (јер би скупа могnе дати око
400 11уша, као у доба фра Бернардина 1671), показује да развој ових cena
од ! 671 до 1858 није био нормалан, па, штавише, н да је њихов живот пре­
~-;нда11. Само Летница и Шашаре бн можда својом старошhу допираnн до
друге поло11ине 15 века. Иначе по старости родова, Врнавокоnо има око
240, а Врнез око 210 година. Изгnеда да су кугом 1671 нека cena, као
Врнез н Врнавоколо, била потпуно опустошена иnи пак да су се pacenиna
приликом повлачења аустријске војске из ових крајева 1690 године. Доцније
су се та села населила новим католичким досељеницима.
По матерњем језику двој~ког је састава ово катоnичко становништво.
Становници Летнице, Шашара, Врнеза и Вриавокоnа српскохрватr.ког су је­
зика, а истог је језика и неколико катоnичких куhа у Биичу, пресељених
из Шашара н Врнавокоnа. Остало је катоnичко становништво у Биичу,
затим с;ановништво цеnе Стубnе и некоnнко куhа у засеоку Тfрзији арба­
наског 1езика.

По оном наведеном предању, летничко је становништво из Далмације.

Презимена су родова у Летници: Ђекиhи, То.миhи, Ши.лари, Марковиhи и
Ђокиhи. И још добар део катоnичког становништва нашега језика у овој

20 Ј. О. Hahn. Relse von Вelgnd п1сЬ Saloalk (1858), Wlea 1868, стр. 138.
1 КаШоАи'IКа :жуаа Црна Гора у Јужној Србији
165
жупи из динарских је крајева. Становништво Вриеэа и Вриавокола је, по
предању, нз Босне. Један род у Вриеэу и носи презиме Бошњаци. Прези­
мена су родова У Вриезу: Ташиhи, Крљузи и Бошњаци, а у Вриавоколу:
Врна11иАи, Чо11иhи и Музиhи. Једино v Шашару су нејасни и порекло и ста­
рина .стаиовинш~ва. ~ма православи~х родова у Горњој Морави и Скопској
UрИОЈ Гори, КОЈИ СВОЈУ старину знаЈу у Шашару,21 где сада нема ниједне
православне куhе. Јастребов
је наговестио покатоличава­
ње православних у овој жу-
•
пн и мнслео 1е да су то вр-
шили богаташи Вицковиhи,
за које је, по плочи са гроба
Маре Внцкове, претпостав­
љао да су овде жнвели.22
Ову је претпоставку веро­
ватно дво по предању о то­
ме, које постоји у Летиици.
По том је предању у ша.
шару било и православних,
па је неки врло богат като­
лик из Летнице утицао да
се тн православни Срби у
Шашвру покатоличе. Додаје Сп. 5. - Лево: брачн1t пар н1 .Г1етни1tе са Ј:Ј.сцо'9t ;
се дв су узрок томе биле и десно: гости и1 Ско11.ъа.
брачне везе између католика
и православних. У самом Шашару се о овоме није"могло ништа сазнати. Ста­
рина и порекло су остали непроучени; није се сазнало ни ко cv потом1 1 и
ранијих католика ни који пак потичу од доцније покато.~ичених. Презимена
су родова у Шашвру: Божиhи, Pajuhu, Гејиhи, Гpiuh11 и {Јп вићи. - Като­
лици српскохрватског језика у Бинчу су пресељени из Шашара и RрнаRu­
колв. Из Шашарв су Шаиtарци, пресељени пре iO година, а иэ RрнаRокола
Лукиhи и Бамбани, пресељени око 1895 године.
Католици арбанаског језика ове жупе су и по порек.1у Арбанаси. Они
нз Стубле и Бинча су досељени око пре 180, а они из Терзије око пре 120
година. Стубљвни су од фиса Гаша, а преци су им се досе.1или из Топојане
(код Љуме) заједно и као један род са Топљаицима, данашњим арбанаским
муслиманским родом у суседњем селу Ђерекару. Презимена су родоRа у
·Стубли: Кољиhи, Исено11иhи, Рамовиhи и Демовиh11. Бинчани арбанаског по­
рекла су од фиса Сопа. Преци су им се доселили из Северне Арбаније.
Презимена су арбанаских католичких родова у Бинчу: Лод11ft, Симоновић,
Hyjuh и КурШовиh. У Терзији живи само род Toмoвuiii, од фиса Бериша,
досељен из Северне Арбаније заједно са поисламљеним родом Јакуповит у
нетом засеоку.
Као што се види, у овој су жупи католици Арбанаси најмлађи по до­
сељењу. Из извештаја Ал. Комуловиhа из 1584 смо видели да у овnј жупи
нити је било Турака, нити су у њу долазили Турци, те је она отуда била
погодна зв отварање католичког колежа. А то значи да крајем 16 века нити
је у овој жупи нити у њеној близини било муслимана, док је сада готово
са сви:~~: страна опкољена арбаиаским муслиманским селима. И Арбана~а ка­
толика није било тада у њој и у околним крајевима. У истом изве':°та1у Ко·
муловиhа, код говора о Скопљу, налазимо да сви (католици) у Србији _говоре
словенски (.Nella Servia ove si parla schiavo•). Па и доцније, у друго~ поло-

21 C•dlo34/1 To.v••ti, Скопска Црва Гора, .Насеља• књ. 111, стр. 450-451 ; Aiiiaнatи'j
Урошпиll, Гори а Mopua и Иэморвнк, • Hare •1 • књ. 28, стр. 188.
•
Ј2 Ор. clt., стр. 132,
166 '
•
вини 17 века, из наведена нзве!Птаја фра Бернардина видимо ". су У ОВОЈ
жупи живели католици нашега Ј.езнка, Јер се ~а црквене потребе· тражи ва
Рима јеванђеље на .илирском" Језику. Овде Је важно и то, "а се като­ >:
пичкнм црквама у Србији чак и у 17 веку rлужило на варо"ио11 Језику.
Није ово усамљен случај, него се у то време и за друге каТОЈ1ичке коло­
није траже таква јеванђеља.

ДВОВЕРСТВО АРБАНАСКИХ ДОСЕЉЕНИКА

noмојим испитивањима, продирање Арбанаса у Горњу Мораву је почело

пре 240 година.zэ Доцније су се у овој области међу Арбанасима појаввпи
т.зв. љара.1иzни, којих је можда ~ипо још од почетка њихова десељ~ва1ы у
овај крај. Љараманима се називаЈу таЈНИ католици, ипи управо то Је такво
становништво, које се јавно издаје за 11успи11анско а тајио посећује като­
личке цркве и свештенике и врши католичке обреде. Не знамо тачно ка"' су
се и где су се прво појавили ови тајни католици. Познато је само то да је
још у почетку 18 века католичка црква енергично устала против ове по њу
•
штетне ПОЈаве.
Године 1703 на сабору у Бару, на коме је бипо бискупа и. из наших и
нз арбанаских крајева, донете су веке одредбе о сузбијању тајног катопи­
чанства.24 Кад то није помогло, папа Бенедик XIV, 1754, издаје енциклику
да се католицима забрани узимање 11успиманскнх имена, било да то раде
због избегавања данка, бипо због чега другог.2 5 На ову је енциклику од­
говорио скопски надбиrкуп. Садржина његова одговора није нам позната,
апи је Света Столица на то поново писала скопском надбискупу Mailluju
Мазреку, и у том су писму овом надбискупу дата упутства о поступању
са тајним католицима. Одатле видимо да .не мапо него управо многи ста­
новници у овом Српском краљевству примили су св. Крст, апи ипак не
исповједају св. вјеру него су си надјенупи турско име, да би се тиме оспо­
бодипн од пореза и неприлика ... • Даље се надбискупу дају упуства у
смислу ранијих наређења, а најзад му се препоручује да поучи верннке да
се не понашају дволично: .у том погледу требало би да још чешhе исповЈе·
дају своју вјеру него православни и расколници, који никад не узимају себи
мухамеданско име•. Ако ко у томе остане •тврдокоран•, да се прогласи
неспособним за свете тајне и молитве поспе смрти.zе
У папиној окружници као и у папину писму скопском надбискупу
Мазреку видимо да се као узрок овом љараманству наводи избегавање пла­
hања пореза и избегавање неприлика које би то становништво као раја
могло имати. Међутим испитивањем миграционих струјэ становништва у
Горњој Морави, Изморнику, Новобрдској Кривој Реци и на Косову до•••пи
смо до спедеhег закључка. Арбанаски досељеници из Северне Арбаније, наро­
чито из области Скадарске Малесије, Дукађина и Миридита досељавали су
се у наше крајеве великим делом као католици. Бипо да су допазипи као
католици, бипо као муслимани, српско је становништво према њима бипо
непријатељски расположено, јер су се оин сипом насељавали на имањима
српских сељака и тако потискивали Србе са имања и сепа, нарочито у пла­
нинским пределима. Како они, који су допазипи као католици, нису бипи
сигурни да he одржати самовласно узета имања, јер их је турска власт могла
диhи са њих, они су, ради обезбеђења заузетих имања и ради добија1ы сло­
боде и премоћи над затеченим српским живљем, прелазили у 11успи11анску

23 Aillaмacuje Уроше1иlr. ор. clt.,стр. 71 и 76.

24 Johann Georg uon Hahn, AIЬanes•scbe Studlen
1, Jena 11154, s. 37 и 38.
:15 Hyacinthl Hecqпard. Hlstolre et d"C'\pUoq cle 1• Н.аtе Albinle оа °"tc•rle, Pu11
1858, р. 483. .
211 .B\8covljest• roA. 111, стр. 142 н 143
9 Kafllo.tu'IНa жуаа Црна Гора у Јужној Ср6ији
167

веру. Знајући за препреке, које их очекују, многи су још на путу, при­

.11ико11 сеобе, узим1.11и муспи11анска имена и у новој области се насељав1.11и
као 11успимани.

Апи је многима било тешко да се одвоје од своје старе вере, па су

задуго били само привидни муспимани, а у ствари тајно исповедали като­
.11и~ку веру. Разуме се да се у овој дволичној улози могли одржати они,
КОЈИ су У близини имали какву католичку жупу, одакле им се могла пру­
жити духовна помоћ, храбрење иа истрајност и, евентуално, јавно иступање
у католичанство. Јер и сама наређења из Св. Столице су гласила да се они
искључе из обреда св. тајни, али се нарочито напомињало да свештеници
с њима и даље uдржавају додир и да их наговарају на јаван повџатак у
католичанство. Апи се свештеници нису строго придржавали ових наре­
ђења Св. Столице у погледу искључења из обреда светих тајии.21
Тако се за многа арбанаска села у гњиланском крају зна да су задуго
била љараманска, а нарочито за села у гњиланском Карадагу. Љарамаиа има
и сада у многим карадачким селима, али се не може сазнати тачно ко су и
КО.llИКИ и11 је број, јер их крију и муслимани и католици. Од православних
Срба су јако удаљени, те ови о њима појединости не знају. Многи Арба­
наси у Каоадагу не верују једни другима да су • Турци• т.ј. муслимани, а
чесrо се чује, да, говорећи о себи, кажу да им је • Турчин" бно отац или
деда. За даље претке кажу да не треба питати, јер је тамо .љарм• (шарено),
што значи да су доскоро били у љараманству, шаренилу, двоверству.2в
Такви су били и преци садашњег католичког становништва села Стубле,
као и преци католика арбанаског порекла у Бннчу. На њихово су двовер­
сrво Турци из Гњилана нерадо гледали, а особито Малиh бе~ (Џиниh), па
су их сrога притешњавалн да врше само муслиманске обреде. Године 1843
њихов парох Антон Маровиh, родом нз Стариграда (о. Хвар), пише са
Хвара француском амбасадору у Цариграду, молеhи га да се заузме за љара­
мане око његове жупе да буду признати за јавне католике. Ово заузимање
каТО.11ичког свештенства и страног претставника учинило је да је Малиh бег
посrао још гори према љараманима на своме подручју. Године 1845 их је
• •
преварио, 1авивши нм како нм 1е дозвољено исповедање католичке вере.
Када су ови иступили јавно као католици, Малнh бег похапси три.аесет до­
маћина њихових куhа, па их везане преко Приштине спровео у Скопље.
Жупник Мвровиh је из Летинце пожурио у Скопље да нм помогне. Одатле
јавља он о томе надбискупу у Призрену и, бојећи се и за свој живот, моли
за премештај.
Године 1846, када су по реформама султана Абдул-Меџнда као мусли­
мани (пошто их је власт сматрала за такве), морали дати рекруте, на позив
управитеља Скопске надбискупије Урбана Боzдановиhа, ови су љарамани
иступили као јавни католици. На ту се вест узбуне не само околни мусли­
мани него и саме власти. Због тога је 167 људи, жена и деце (25 поро­
дица) отерано у Скопље и затвор~но У. Бошњак-Хан (Куршумли-Хан). У
Скопљу су извели пред меџлис на1стари1е људе на саслушање. Пошто су

27 Ево како је, 1916, Дон Лука Филиh из Јањева једном бугарском испитивачу прет­
с:тавио ОЈIВОС између свештеника и љарамана у Андровuу K?JI Јањева: .Католички. свештеник
тајно, прерушен у грађавско одело, иде l!a
причести та1не католике, а . хоџа 1авно чита
ммитве ва погребу. Ис~о тако, свештеник та1но венчава и крштава, а хоџа 1авно врши мусла­
манске обреде ... • п. Чи.tеа&, Обикмка изъ албански селиша въ Прищинско, Призренско,
Дебърско и Охри~ско. Извести• иа Народиия музеА зъ Софин, год. VI, кн. 1-IV (1926), стр.
108. _ Дз су католички све111тевици крштавали, причешhивапи и венчавали љарамаве види н у
.Blagovljeall", го.., 1, бр. 3, стр. 4. • с 1 1
2s Назив љарамани JIO/llЗИ од ове арбанаске речи .љзрм . тога е та ие католике по-
rрешво називати .1араманима перомавима, uармаиима итд. како то веки чине. Са аус:триских
юnоrрафски 11 карата унет је' и у н•111е најновије топографске карте назив Лара ман као пр~­
аеави и••ив. Међутим вити је правuно эапис•в 1 н111и одговара своме месту, нити пак пос:тОЈИ
та••• ьр'•ео•н 11uив '1 юм кра/1·
 ГАйtник Скойtког Нйу'СНог ДрушШ.й 10
168

остали упорни у својој намери, донета је одпука да. се све ове nоро.11ице
ин·rернирају у Малу Азију, а имања да им се конфискују и npoAl.llY) корист
државне касе. У Малој Азији им се, на заузимање француске и евr.11еске
амбасаде у Цариграду, да земља за обрађивање у Mu.wcutty (сада Карпџа
Беј) западно од Абулионскс-г Језера. Ту нх на мочварном земљишту на­
пад~у бо.1 ести и м~<оги помру. Француски амбасадор, .11азарнсте нз цркве
св. Бенедикта у Цариграду и француске милосрдне сестре нз Цариrра.11а
притекну им у помоh лекарима, лековима и оделом, а потом, да ие би сви
- ,, ._.... . •.....
'-
м
. .
•" .,
.' ·~
.
•.
~.

.' '
• •
r '
•

Сп. б. - Група потомака љарамаиа иэ Стубпе (међу њи111 векОIИКО 'LllDOll

иэ куhе Туниhа у Вриавокопу).

пnмr.1и 11 да би их извукли из очајања због мноштва гробова својих умрлих

\' том месту, француски амбасадор се заузео, те су их преместили у Фи11пдар,
,,а.10 планинско место на неколико километара северно од Брусе. Жупник
Маровиh је био стално са њима. Он се одатле крене у француску и енглеску
а•1басаду за интервенцију и, на њихово заузимање, 1849 године се заосталих
79 душа, заједно са Маровиhем, о државном трошку врати у своја села и на
cRoja имања. Остали (88 особа) су помрли у затворима, на путу и на своме
насе.ъу у М. Азији.
Но, по повратку у своја села ие остану на миру, него их и муслн­
''ански суседи, а и саме власти почну и даље гвњати. Неуморни Маровиh
• • •
rP Hf эаплаши тиме, него ЈОШ одлучни1е покрене питање ових та1них като-
.1ика. И 1850 године изасланик енглеске амбаса.11е .11ође у Скопље с новим
наре~ењем Порте да се из муслиманских тефтера бришу сви они, који су се
дrжали за тајне католике, да могу јавно да исповедају католичку веру и
да се сматрају као остала раја. Али се гњиланске власт мало обазирапа на
эаповести из Цариграда, па је још исте године узела у војску неколико .110-
тадашњих тајних католика, рачунајући их муслиманима, а т1да су само му­
с.1имани ишли у војску. У Превези (Епир) су их чак и обреэа.11и. Нв заузи­
мањ~ њихова надбискупа пуштени су из војске. После тога је било још
неких гањања, алн веh 1858 године видимо да гњмаиска власт сасвим .11рук­
чије поступа према дотадашњим љараманима, јер не само дв је, по Xafiiu
Хумајуну од 1856 године, слобода вероисnовtс1и бмв .11опуштен1, него у
11 Ј{ат0дица жyila Црна Гора у Јужној Србији 169

Гњмаиу више вису биЈ1и господари самовЈ1асни Џинићи, већ прави послати
државни чиновници. Кад је rњиЈ1анској вЈ1аr.ти те године приступило још 17
љар1111нских породица и нзјавиЈ10 да жепи јавно исповедати католичку веру,
ова их одмах призна за катоЈ1нке. А 1872, приликом освећења Летничке
цркве, надбискуп БучареЈ1и је сасвим слободно .потврдио• неколико особа,
које су .поучене још раније", тада .преступиле у Исукрстов овчињак" .z•
Све се ово о прогонству католика ове жупе тиче car.io арбанаског ста­
новништва у СШубли и Бинч,у. У наведеној се литератури помињу још и
Летница и Врнавоколо, зато што је из Летнице са и~терниранима био и
жупник Маровић, а из ВрнавокоЈ1а једини арбанаски љарамански дом Туниhа,
који је нешто раније ту досељен нз Карадага. Иначе Срби католици не
само Летвице и ВрнавокоЈ1а, него и осталих села у овој жупи, нису никада
били у љараманству, већ су, откако су у њој, јавно исповедали своју веру,
па зато оин нису ни бнЈ1и интернирани.
Код потомака љарамана су од тога двоверства остали неки трагови и
данас. Код становништва СтубЈ1е и оног становништва арбанаског порекла у
Бннчу жене су примиле ношњу муслиманског жењскиња, док су жене у
српским катоЈ1ичким селима сачувале стару ношњу. Код неких се потомака
ранијих љарамана и сад могу чути по два имена, и хришћанско и мусли­
манско. У СтубЈ1и од четири ~<атопичка рода само један (Кољићи) има пре­
зиме по хришћанском имену, док су презимена других изведена из мусли­
манских имена (Исеновиhи, Рамовићи, Демовиhи). Исто тако у Бинчу два
арбанаска катоЈ1ичка рода имају презимена по хришћанским, односио на­
родним именима (Симоновићи и Додићи), а презимена друга два рода су
изведена иэ муслиманских имена (Нујићи и Куртовиhи).
Aiilaнa(Uje Урошевић

zg ЈlоЈ1аци 0 хапшењу и интернирању ових љарамана, њихову бављењу у Мапој Азији

повратку DTYJll, р
ЈllЉИМ rањањима и Ј1 · у зети су из 4епа : И. Jaciilpe6oв, Нешто о ГорњоЈ Мо·
_. ; н. He,qиard, Hlstoire et descrlptlon de
133
рави, Гаасник Срп. уч. друштва књ. 60, стр. . , а· Н h 34 Relse von Belgrad nach Salonlk
Ја Haute Albanle, Parls 1858, стр. 484-487, Ј. • а п. 59 75 76 92 93 '
Wlen 1868, стр. 139; .Blagovljest• roJI 1, бр. б, стр б и 7, и ГОЈI. IV, стр. . • - • - и
121-122. у броју интернираник особа не с•ажу се сви nиcu~. Hecquard 1е претерао иа. l~
Ј бо
душа, ~стре в 1е навео 209 • 8 х аи - 164 11ywe. Најтачнију 1е uифру Ј1апа .Blagovljest , 1ер
18"~ · је начинио иа11бискуп Бу-
ова износи податке по с~иску имена сви1t интернираних "'• КОЈИ
чарuа - по ,Бучарuнјевој књизи•• која се сц напази у уредништву писта.