»• .«« . 4 II" .

г ------~ * 1 ♦ • •' " \ * ч ^ ш* + €Г'

ВЛАСИНА
Б И Ј Б Н О -Г Е О Г Р А Ф С К А С Т У Д И Ј А

0Д

Д-РА НЕДЕЉКА КОШАНИНА

ИЗ L X X X I КЊ ИГЕ ,.Г71АСА“ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

(СА 1 КАРТОМ, 5 ФОТОГРАФИЈА И 5 СКИЦА)

о*

БЕОГРАД
%

ШТАМПАНОЈ У ДРЖАВНО ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

1910

4
 ВЛАСИНА л

БИЉ НО -ГЕО ГРА Ф С К А СТ УД И ЈА

\

СД ФОТОГРАФСКОМ КАРТОМ, 5 ФОТОГР. СНИМАКА И 5 САИКА У ТЕКОТУ

од •
, . * * *
Д-РА Н е д е љ к а К о ш а н и н а
- 0

(ПРИМЉЕНО НА СКУПУ АКАДЕМИЈЕ ПРИРОДНИХ НАУКА 3 0 . ЈАНУАРА. 1 9 1 0 .) .

I. ГеограФеке и геолошке одлике Власине.

____
1. Област коју обухвата ова студија простире се на
#

ЗЗласинско Блато и његов слив. Као граничне тачке узео

сам ивична узвишења Плану, Букову Главу, Панчин Грб
и Чемерник. Линије, које ове тачке спајају, представљају
углавноме и вододелницу слива. власинске депресије. Изу-
зетак чини само линија која спаја северне делове Плане
и Чемерника, јер она пресеца корито реке Власине, којом
отиче вода из Блата. Ова линија мање је природна гра-
ница наше области од свију осталих, јер клисураста до-
лина реке Власине задржава и ван ове линије исти ка-
рактер и у геолошком и биљногеограФском погдеду. Са
овим малим изузетком Власина у ломенутим границама
представља биљногеограФску целину, којој Тресава даје
>карактеристично обележје.
2. Орографске прилике. Овде и у одељку за овим
послуж ићу се подадима Ц вијићевим1) колико ми буду по-
требни према задаци^га ове расправе. Читалац, који није
9

ммао прилике да Власину походи, мораће се са Цвијикевим

радом о њој ближе познати.
*
_______________ ______________________________ • •
*• т 9 4 • • »

Вдди ^Претдед литературе о Вдасини« на стр. 8. ове расираве.

\
86 Д - Р ЈНЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н

Власина је висораван, чији н и во . има средњу апсо-

лутну висину 1219 метара, а представља широко развође,
са кога ое вода слива скоро у сва четири правца. Средииу
висоравни заузима дугуљаста депресија Власинско Блато,
чија дужа осовина има%6,5 км. и пруж а се у правцу С. Ј.,
док му ширина варира усл^д местимичнога сужавања и
проширивања између 1,5 км. и 500 м. Блато је нагнуто
с југа на север и нагиб му је 0*35%, те је кретање воде
у њему врло опоро. Услед јачега засипања и Фитогеног за-
*

растања западне обале Блато је нагнуто још и на источну

страну.
Неправилан облик Блата, за који су везане и разно-
врсне погодбе за развике вегетације, условљавају углав-
номе неколико већих ртова, који у разним лравцима у
њега упиру и којима одговара и по једно веће проширење
Блата у виду затона. Тако се са запада увлачи у Блато
Братанов Дел према острву Страторији, иа југу Дуга За-
нога, на истоДу Дуги Дел и ло једно широко лолуострво
с обадве стране Биљене Баре.
Земљиште је према Блату неједнако иагнуто. Сниско
ш

било што везује Велику Плану и Букову Главу сдушта се

преко ниских и обравних брежуљака врло благо према
Блату. Још је мањи нагиб на вододелници између Врле
Реке и Блата, којом се везује Панчин Гроб за Чемерник.
Напротив Букова Глава и Панчин Гроб на југоистоку и
Чемерник на западу имају због своје знатне висине над
Блатом и мале удаљености од њега стрмије нагибе. Њ и -
хове су стране и јаче усечене лотоцима и речицама, a
>

осем тога стране Чемерника изривене су и много изме-

њене у области Блата испирањем магнетита, које је овде
вршено још и у времену ослобођења. И Велика Плана и
Чемерник спуштају се према реци Власини много стрмпје
негб према Блату.
3. Х идрографске придике. Из орограФије Власине лако
је увидети, да је вода у сливу Блата врло неједнако ра-
сподељена. Иоточна и јуж на страна •највећим су делом
сниске, голе и сушне, -те је притицање воде са њих у
Блато врло незнатно. Оне су без потока и већих извора
и само се по негде на ивици Блата може видети ло која
 ВЛ AСИ Н A 87

слаба издан, већином као живобара. Само Пешчинов Кла-

денац више Великога Моста одржава се преко целога лета
као слабији извор. Он није пресуишо ни у лето 1908, када
♦

на Власини пуних пет месеца није киша падала. Иначе

на целом простору од Дражине Мале до Гаџине Ровине
нема ни једнога потока. Само у области Биљене Баре,
која се већ лрима уз ладине Веллке Плане, има више из-
вора, који су у лролеће јаки; али од којих велики број
још крајем јуна пресуши.
ч
■

Због веће висине, .а особито због пошумљености оби-

' • * % * .

лују водом падине Букове Главе, Панчиног Гроба и Коло-

нице, а затим падине Чемерника. Сва ова узвишења имају
врхове голе, али су им стране лрема Влату више мање #

лод буковом шумом, која заузима по лравилу горњи и

стрмији дер слива и која условљава равмш ерније прити-
цање воде у Блато. Сви потоци и речице, што се оа ових
«

страна сливају у тресаву, заилазе својим горњим током

у област шуме, кратки су; али су богати водом. Они су
узрок, што је Блато на овим странама издигаутије, јер је
процес засипања био много јачи. Пре улаза у Блато ко-
рито им се лрдширује у равну долину, ло којој се разлију A

и неприметно у тресави г у б е . Па ј у г о и с т о ч н о ј и исто чн о ј

• •

страни до Дражине Мале има већи број таквих лотока и

речица, међу којима је Мурина Река највећа. Она при
улазу у Блато гради велико. баровито лроширење пред
Дугим Делом, највеће и најинтересантније од свију оста-
лих Затона Блата. Њ ему се ло величини највише лрибли-
жује долииа реке Браташнице, која обилази око Братановог .♦ ■

Дела и има знатно већи лад према Блату него долина ♦

Мурине Реке. Иа простору од Братановог Дела до Црквене

Мале лотоци су ретки; али у толико је већи број извора
на ободу Блата. Црквена Река и Чавдарова једини су већи
«. *

потоци на овој страни, од којих се последњи улива у

Блато на месту, где почиње река Власина, те се може
узети, да она и не припада Блату. Долине потока и
речица пре улаза у Блатр карактерише велики број из-
дани, који се на ободу долине јављају и који је. претворе
• /

у пишталине или врло влажне ливаде.

f
88 Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н

У новије време због оскудице у ливадама све се више

покушава, да се већи потоци и речице јазовима одведу у
Влато и да им се долине оцеде. Такав је случај са Браташ -
ницом, Мурином Реком, Црквеном Реком и Чавдаровом.
Исто тако хвата се у ове јазове (канале) веКи број извора
у Биљевој Бари и код Дражине Чесме и одводи у Блато,
услед чега се на дренираним местима све више губи пр-
вобитан тип вегетације.
При изласку из Блата река Вдасина тече неко време
врло полако, па јој се корито отпочиње . сужавати и јаче
нагињати према северу. Ле^а јој је обала у опште нижа
♦ '
и равниЈа, ма да се и она местимично окомито спушта;
десна је кршевита, висока, стрма и сиромашна водом, те
њсна вегетација носи ксероФилан карактер. Поред Чавда-
рове, Престојч^вог потока и једног већег потока између
Престојчеве и Дојчинове Мале лева обала одликује се још
и великим бројем слабијих издани, .које местимична про-
проширења речне долине претварају у пишталине. Одмах
више Карапанџиног Моста и још на неколико места у до-
лини реке Власине, идући од овога моста према Блату,
наилазимо на кршевите наносе, које гомилају за време
крављења снега еФемерни потоцп са десне стране обале.
Ови су наноси наравно ‘ обрасли нарочитом вегетацијом,
ради чега их и помињем.
Пошто ће се Блато у засебном одсеку разматрати у
свима правцима, то његове хидрограФске прилике -овде %

нису ни изложеие. Као општу одлику целе власинске де-

пресије ваља истакнути њено богатство водом. Оно долази
у првом реду од велике количине воденога талога, који
на овој висини пада, затим од природе подлоге која воду
лако ие пропушта. •
4. Геолошки састав. Стране Власинскога Блата из
кристаластих су шкриљаца1), поглавито микашиста и хло-
ритошиста, који садрже много^ кварца и доста магнетита*
Испирање магнетита, које је вршено и неко време после
1878. гм ф и з и ч к и је знатно изменило стране' Блата. Обадва >
т %

су шкриљца трошви и лако се распадају, испирањем руде

*) ЦвијиЛ Ј Извори, Тресаве и водопади, етр. 79.

 BЛACИ HA 89

овај je процес потпомогнут, jep je земља растресана и

.ломљена, те је у закопинама добила изглед нагомиланог
ситног камења. У целој области Блата налазе се ови шкриљци
ф

на своме првобитном лежишту као камена маса само на

иеточној обали више Малога Моста и по једна омања пар-
џ

тија више Великог Моста и на Страторији, Надротив у

долини реке Власине изнад Карапанџиног моста пспоља-
вају се као врло велике стене. Због велике количине ма-
гнетита у поменутпм шкриљцима тамошњи становници
верују, да све изворске воде на Власини садрже гвожђа.
Међутим помоћу сумпорне киселине и роданкалијума ја 9

нисам могао констатовати ни трага гвожђа у води са

чесме Светога Николе више Црквене Мале, са извора код
Малога Моста, Пешчинова Кладенца и са једне чесме у 4

Дражиној Мали. Што вода из Блата показује јасну реак-

цију гвожђа долази отуда, што у њој нлива тако много
праменова угасито жуте гвожђевпте масе, да вода мести-
мично изгледа жућкаста. «■

Где земљу не покрива слој хумуса, ту је она у ф и -

зичком дгогледу растресита, зато се на стрмијим местима
лако осипа и слира. Плочице лискуна, које се при распа-
дању шкриљаца одвајају, олакшавају овај лроцес, те је биљ-
кама тешко на таквим местима ухватити корена због чега
су она већином гола и сушна. Овакав тип носе нарочито
закопине,' где је руда исдирана. Иначе је дела депресија
у геолошком погледу једнолика.
I '

II. Иеторија ботаничкога проучавања Власине. .

Флористичко ислитивање Власине отпочиње тек посде

1878. г., када је врањскд округ припао Србији. ПамчиК1)
је и овде био прди. Он је летп 1880. у два маха посетио
Власииу. Први пут је обишар северну страну, а после
неколико дана јуж ну и западну, да потражн неке ређе»

биљке, које је приликом лрве лосете затекао тек у по-

♦

четку цветања. Њег.овом научничком о к у , као што се

види, нмје се могла измаћи -незапажена интересантност
• • k
• 9

овога предела у Фдористичком погледу и он се већ у лето •

•- 1
■ &

‘) ЛатпК, / . Додатак Фдори Кнеж. Србије, 1888. стр. 11—14

*
90 Д - Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

1881. креће по трећи пут на Власину; али сада с наме-

ром да потражи Aconitum divergens, Knautia magnifica v.
i

flavescens, Avena •rufescens Allium melanantherum,* нове

врсте, које му је Власина пружила. Поред ових Панчић је 9

на Власини нашао око двадесет и пет врста нових за Флору

С рбије1). У расправи о зеленжчету Панчић2) се дотиче Вла-
сине са геолошког и геограФског гледишта и на крају
набраја nova et rainora са тресаве и из остале области.
После Панчића највише је Флористичкога материјала
о Фанерогамама за Власину саопштдо 'Ничић34) у »Грађи
за Флору околине Врање«, у коју је поред својих података
унео и све Панчићеве.
У знаменитости Власине поред Блата долази и »бу-
» «

ква здатас<, коју je Spath*) унео у свој каталог под

именом Fagus silvatica var. Zlatia Spath. Она je Давидовићу5)
У »Сличицама ca Власине« била главни предмет. Може се
рећи, да је од 1890 г. Власина постала омиљено место за
екскурзије српских ботаничара,. особито скупљача. Јер по-
ред Ничићеве Грађе за Флору околине Врање (1893) отпо-
чиње К.-фрич (1894— 1899) у низу чланака под насловом
Beitrage zur Flora der Balkanhalbinsel публиковање великог
броја биљака из Србије, међу њима и неке са Власине,
које су скулили Ђ. Илић, Л. Адамовић и М. Димитри-
јевић. После паузе од десет година Фрич је ове године
(1909) продужио поменуте публикације као Neue Beitrage
zur Flora der Balkanhalbinsel a на основи материјала од
истих скупљача. У првом од ових нових прилога налазо
се и девет представника са Власине, од којих je Orchis
serbica нова врста.
Неке податке о биљкама са тресаве и о власинским
шумама саопштио је ЦеијиК (1896) у своме раду о треса-
• • »

в а м а уз о п ш и р н а п р о м а т р а њ а о х и д р о г р а Ф С к и м п р и л и к а м а .
Исте г о д и н е , за т и м 1898, 1904 и 1908 с а о п ш т и о је неке-

• *)Неке од њих унео.је и у Грађу за Флору Бугарске (1883).

*)Pancic, Ј. Der Kirschlorbeer ira Siidosten von Serbien (1887).
3)НичнК, Ђ. Грађа за Флору околине Врање 1893.
4)Spcith, L . Katalog 1891.
5) ДавидовиК, Љ. Сличице са Власпне. Волесна буква — »здата«
(Наставнпк, 1893. стр. 359.), . .
новине за Флору Власине АдамовиК, a 1905 A . D&g&n. И
»Ситнији прилози Флори Србије« од КатиКа (1907) садрже-
неколико података о Фанерогамама, којп су једним делом
за Власину раније објављени. У списку семења, које је
1898. и 1899. издала Вотаничка Башта »Јевремовац« н а-....
лазимо такође наведене и неке Фанерогаме са Власине.
Флора власинскнх криптогама нашла је своје обра-
ђ^ваче у СимиКу (1899), Јуриш иfaj (1899), Матушску [1899),.
КатиИу (1905 и 1907) п Кошанину (1907 п 1908). Док су се
Јуриш ић и Матушек ограничили на брлолошкн материјал,
дотле је Симић објавио (1898) и неке гљнве са Власине. (
а Катић је обратио пажњу п на лишајеве. Мој извештај
»Алге Власинскога Блата« (1908) и „Наше Characeae« (I907JT
дали су прве податке о Фдори окрека ове пнтересантпе (I
тресаве. -
0 биљногеограФском положају Власине налазимо не-
колико напомена у Веск-а (1901) и у АдамовиЛевим биљно-
• ♦

геограФским картама Србије (1906) и Балканскога Полу-

острва (1907) Ч.
Као што овај кратак историјски преглед показује •
Власина је била предмет проучавања готово свију наших
ботаничара. По томе се најбоље види, колико је она инте-
ресантан објекат за биолога и колико је богат ntoop за
студије у разним правцима. Досадашње испитивање кре-
тало се искључиво у Флористичком правцу, а као биљно-
геограФски објекат Власина је једва додирнута. Међутим
није бпло ни покушаја, да се да јасна слика о вегетаци-
оним приликама на н>ој и да се проучи тил, развиће и,
биолошки карактер саме тресаве. Ц ијб је ове студије да
■

се поменуте празнине отклоне и да се развцје што пот-

пунија слика о приликама, које условљавају данашњу ве- -
гетацију ш њено чланање на тресави и у околини.3

3) Расправа је била у. штамлж кад су објављени још ови радови:.

Adamovic, L ., Die Yegetationsverhaltnisse der Balkanlander 1909. и..
ЂорЏвиИ, Петар, Desmidiaceae Власинскога Блата. Сдолсник Ака~-
демије кн>. L. 1910.
Fritech, јKarl, Neue Beitrage etc. Teil II. (1910).
"92 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н

Преглед литературе о Власини.

-АдамовиЋ, Лујо.
1. Neue Beitrage zur Flora von Serbien. (Allgem. Botanische Zeit-
schrift) 1896.
2. Die Yegetationsformationen Ostserbiens, 1898 (Dissert.)
3. Neue Beitrage zur Flora von Serbien. (Botan. Centralblatt, Bd.
78) 1899.
4. Новине за Флору краљевине Србије. (Просвет. Гласник) 1901.
5. Revisio glumacearum serbicarum. (Magyar, botan. Lapok III 1904.
6. Zur Pflanzengeographiscben Ivarte von Serbien (Petermanns
Mitteilungen 52. Bd, VIII) 1906.
7. Xeue Glieder der serbischen Flora (Allgem. botan. Zeitschrift
XIV) 1908.
Џ

Beck Ritter von Mannagetta, 6.^

—1. Armeria-Arten der Balkanhalbinsel. (VerliandL der Zool.-botan.
Gesellschaft, 47 Bd.) 1897.
2. Vegetationsverhaltnisse der illyriscben Lander (Vegetation der
Erde IV) 1901- *
.ДавидовиЂ, /Бубомир.
1. Болесна буква »здата«. Слпчице са Вдасине (Наставак, 1893
стр. 359.

1. Verzeichniss der von Herrn Custos Ofchmar Reiser gelegentlich

seiner Reisen in Serbien in den Jabren 1899. и 1900. gesam-
melten Pflanzen (Magyar botan. Lapok IV) 1905.

1. Beitrage zur Flora derBalkanhalbinsel, mit besonderer Beriicksi-

* •

chtigung von Serbien (Verhandlungen der zoologisch-bota-

nischen Gesellschaft in AVien, Bd XLIY (1894), стр. 93—136.
и 301—327, Bd. XLY (1895) стр. 367—382, Bd. XLIX (1899)
cip. 221—242 и 460—470.
2. Neu Beitrage zur Flora der Balkanhalbinsel insbesonders Serbiens,
Bosniens und der Herzegovina. I Teil. (Mitteilungen der
Naturwissenschaftlicheii Yereines fur Steiermark, Bd. 45
(1908) 1909l).
.Friih, J. und Schroter, C.
Die Moore der Schweiz. (Beitrage zur Geologie der Schweiz. Ill
Lief.) 1904. cip. 129, 153.
♦

,,,Јевремозац“,
Ботаниака башта y Београду. Списак семења и биљака. 1897/8
и 1898/9.

*) Tiel II ових иридога изишао је 1910. и у њему се наводе је-

...данаест биљака са Вдасине.
 ЈуришиЂ, Ј. Живојин.
/

Прилози по,з^авању маховина у Србијп. (Споменик Академијв-

Наула. XXXV, 1899. стр. 74.

КатиЈг;' Данило. ►

1. Beitrag zur Moosflora von Serbien (Hedwigia, Bel. 45.),

2. Ситнији лрилози Флорп Срблје (Наетавнлк, кн>. XVIII (1907)-
стр. 184.).
3. Ноколико наховинских принова Флорп Србије (Просветни Гла-
сник, 1907).
Кошанин, Недељко.
1. Наше Cbaraceae (Наставник, св. XVIII 1907, и Osterricbiscbe
t
botanisebe Zeitcbrift 1907. под насловол Cliaraceae Serbiens)..
2. Маховине са Голије п њених огранака (Наставник, књ. XIX,
1908. и Heclwigia Bel. XLVIII (1908) стр. 208. под насловом
Moose aus dem Gebiete des Golia-Gebirges in Siidwest-Serbien)..
3. Алге Власинскога Блата. (Наставнпк, књ. XIX (1908) стр. 429).

НичиЂ, Ђор-ђе.
1. Грађа за Флору околине Врање. (Наставник, књ. IV 1993.).
2. Прилог за Фдору. Краљ. Србије. (Први колгрее лекара и лри-
родњака, књ. II стр. 232) 1905. *
► Т"

ПанчиЂ, Јосиф.
1. Грађа за Флору Кнежевине Бугарске, 1883.
2. Додатак Флори Кнежевине Србије. 1884.
3. Der Kirscblorbeer im Slidosten von Serbien. Belgrad 1887.
4. Begius bortus botanicus belgradensis, 1887.
5. Хербар Универзитета y Београду (збирка).

СимиЋ, Миливоје.
1. Прилог Флори Маховина у Србији. (Споленпк Академије Наукаг.
, XXXV, 1899. стр. 1.).
2. Народна имена биљака у околини врањекој. (Извештај врањске ,
гимназије -за 1898. стр. 3.). * )
3. Крилтогамне биљке у околлни врањској. (На исхом несту
етрана 13). *
ЦвијиЂ, Јован.
[звори, тресаве и водолади у Источној Србијд. (Глас Академије-
Наука, кн>. 18. стр. 76, 1896.).
Velenovsky, Ј.
1. Flora bulgarica, 1891.
2. 'Flora bulgarica, Supplementum I, 1898.

i
!

i
 94 р Д-1> НЕДКЉ КО КОШ АМ ИН

III. Фактор i који утичу на вегетацију.

1. Клима.
У области коју лроучавамо хоризонтално простирање
оувиш-е је, мало, да би се могле очекивати климатске раз-
лике у појединим деловима њеним. Власина је висораван
са једноллком климом још и стога, што пластика земљи-
шта не ствара са своје стране таква места, која бл климом
одвајала од остале области, Као што смо видели/В ласина
представља широку депресију на висини изнад 1200 м.,
услед чега је изложена јачем зрачењу топлоте, које је у
•толико веће, што је депресија највећим делом без шуме.
Осем тога она је оивичена планинским висовима, који су
тако распоређеии, да депресију остављају готово слобод-
ном утицају североисточних и источних ветрова, док је
према југу заклоњена узвишењима Букове Главе, Панчиног
Гр оба и Стрешера. Због ових прилпка Власина има доста
оурову климу. При свем том насеља, и културна зона у
опште, лењ у се на заклоњенијим местима уз ивична узви-
шења и изнад 1400 м. (Гаџина Мала на западној страни
% *

. Велике Плане). У вертикалном правцу климатске су раз-

злике осетније ма да висинска разлика између најниже
*тачке Блата и врха Чемерника једва прелази 460 м. Кул-
туре (њиве) лењу се уз страие Блата поглавито на југо-
источној и западиој страни, где их наткриљује зона букове
шуме, којој на свима лвичним влсовпма горњу границу
» * • ,

условљавају климатске придике.

За тачну слику о климатсклм прпликама на Власини
..немамо егзактних метеоролошких података. Олсерваторија
Универзитета објавдла1) је истина метеоролошке податке
за Власину за годлну 1904; али ти подаци, поред тога
што се лростиру само на једну годину, показују и извесне
I

аномалије према подацима из најбдижих штација Врање,

Владичиног Хана и Власотинаца, те се само лриближно
из њих може судити о климатсклм лриликама наше области.
Минимална годишња температура била је — 18,6° Ц. 28. XII,
максимална 10. августа 29,8°, док су одговарајући мини-

Ј) Bulletin mensuel de l’Observatoire Central de Belgrade, аппбе

1904. Uol. Ill (1907). '
• «
 »"• •• V' Т
•I M *
• >

B ДАС И H A 95
✓

муМ и максимум за Врању — 13° и — 37°. Средња темпе-

ратура за време три зимска месеца (децембар, јануар и
Фебруар) одржавала се испод нуле (— 1,8°). Средња про-

6.0
28.9
— 2.4

11
(1189И0Д0У
*

1
i
o CO CO
(Здзркааоц <м" CO CM 03 <6

8.3
94.0
7.2
d /B p o i^o

2
23
|

7*0
99.2
9.8

1
d l8 9 K 9 III8 0

18
1
i1 1

3.4
16.0

106-5

lo ija y

0
6

*
03 CO lO o
Cfc
Ш &£ lO t>- O CO
r—• lO T-H
C
CO 5
'ТЈН t-J
HHiCp co
i-H
ai
O
l—^
r-i
о до ts
as I

oc3
♦

5.9
11.6
10.6

0
7

tm W
1

o
16.5
•

7.2

Y ttd n y M
6
13
5

<
r t

O
6.9
19.4
0.3 — 0.5

H
4.

10

id ^ K
r*
% •

ao
7.0
45.2

dB^dpa^
4

11
•

o
/Л'
r f * 1
% co oq o o
-1
J-

dn^H 'Bf CO
|
03
ca
^ oo o' oH
<©
------------ *
5,8

605.1

6Д

r.f

B M IIlt f O J
110

61

v•»:
.A

сб
ш £>> o3
рЗ- сЗ tfi
и < <
ОЛ 0а3 S 3 •
& 03

сЗ сЗ к м o
н Рн S и a
a
Н с$ 03Н и a03 H
CD
СЗ И a aн ao O
РC*
D a* a a
Ц к 5
a03 о a о
Рч
o
Ph oVO
н PQ W

лећна температура (март, април, мај) била је 5° и поду-

дара се са средњом јесењом (септембар, октобар, новембар),
док средња летња (јуни, јули, август) износи 15,1°. Веге-

I ;
96 Д -Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

тациона периода почиње на Власини око половине м&ја,

изузетно у почетку маја као на пример 1908, и траје до
лоловине септембра. Према томе она траје 4 месеца, нај-
♦

више л е т /С н е г окопни обично крајем алрила, 1908. окоп-

нео је у лоловини априла; али је 1907. зашао у мај. Снег
падне некад још у иоловини септембра и тада је дривре-
меног трајања, али он учини крај вегетационој нериоди.
1907 снег је падао три дана крајем августа (26—28), док
је 1908. пао 17. септембра. Cнe^, се задржи и остаје преко • •

целе зиме кад ладне у половини или крајем октобра, a

најдаље до Аранђеловадне (8. новембра). Власина је имала
1904 г. 61 дан са снегом, док је Владичин Хан недалеко од
њенога нодножја имао само 20,. Врање 30 а Власотинци 25.
Поред ових прилика на лозно јављање вегетације у про-
* • • .у

леће утичу на Власини још и други Фактори. Власина је

дугуљаста депресија, чија је дужа осовина оријентисана у
правцу С. Ј., те је у пролеКе, кад сунчани зраци на њу па-
Дају још лод малим углом, у опште слабо инсолирана. Осем
тога Власиад је на целоме простору без објеката, који се
лако загревају и који би по заласку сунца топлоту зра-
чили. На њој у пролеће лреоблађује у депресији водена.
маса, која поред тога што се слоро загрева, још и реФлек-
тУЈе сунчане зраке. Овим утицајима придружује се редовно
и утицај ветрова, којима је Власина изложена. У 1904 за-
бележено је за Власину 135 ветровитих дана када је бр-
ч

зина ветра била већа од 8 м. Најчешћи су ветрови преко-

%

године североисток и западни, дакле хладни. Колики утицај

• *

на рану појаву вегетације имају експозиција, заклоњеност

.. • ♦ ,

од ветра и кршевита подлога показује најбоље падина.

Власине према Врлој Реди. Падине испод Дуге Заноге на.
* 1

истој висини са Малим Мостом биле су 2. маја. 1908. у

најлепшем пролећном зеленилу док у Чавдаровбј Мали
изнад Малога Моста још није била буква олистала. Само
по нека непотпуно олистала буква могла се видети испод
Дворишта у близини букве »злате«, где су стране јаче на-
гнуте, окренуте према југоистоку и заклоњене од ветра.
Природа се и на Власини буди појавом Crocus veluchensis,.
који прати копњење снега.

% р

* *
 ▼
r

• ■ т

* ,
9

вл a c и н л■ • 97
Ч .

♦ *

Према подацима из горње таблице количина годиш-

њега талога за Власииу је релативно мала, јер износи свега
605.1 м. м. док је исте године количина воденога талога
за Врању била 679.1 м. м., а за Власотинце 781 м. м. Ме~
ђутим број ладежних дана је велики (158) тако, да ни три
дана.не прођу без ладежа. Кад се при том има још на
уму, да је исте године за Власину забележен 151 дан са
маглом, онда излази, да падеже на Власиии готово редовно
прати магла. Облачних дана било је 192, а за вегетацију
Власине, особито за тресаву и њен локривач, врло је вижно
то, што је количина падежа у летњим месецима велика;. 4

Она је у 1904 износила више од трећине годишњег талога. .

9

Поред метеоролошких лодатака навешћу и неколико

иктересантнијих искустава старијих људи са Власине уз
нека солствена лосматрања. Иа Власини је жетва добра
кад отпочне око' половине августа. Ранија је жетва слаба
због сушнога лета, као на пример 1908, познија због кише
и хладноће, које су преко лета биле честе и омеле нор-
мално развијање усева. 1907 јечам је сазрео у једној њиви
испод цркве, која је заклоњена од северозападног ветра,
за 79 дана, иначе сазри за 85—90, лонекад и за 100 дана,
што зависи од тога, да ли је година била рана и лето
топло. Исте (1907) године сејање жита завршено је између
25. и 31. маја, у 1908. то је учињено читав месец дана
раније, углавноме до 1. маја. ■ I

Инсолација је лети на Власини велика због знатне

висине и због тога, што је депресија гола. Утицају инсо-
лације лридружује се утицај ветра, хидрометеора и рела-
тивно ниске температуре, те је лриродно, што се на Вла-
сини налази знатан број елемената предалпијске Флоре. Треба
• џ

имати на уму, да је Власинско Блато највећа тресава не

само у Србији, него и на Балканском Полуострву и да
♦

појаву тресаве поред хидрометеорских лрилика условл>ава

/. • . ,* ♦

на првом месту ниска температура.

• • *

Али за разумевање вегетационих лрилика^на Власини

нису меродавни само данашњи климатски момеити на њој,
јер су они знатно измењени уништењем шума, које су ову
област раније покривале. О овој појавиЈговори се у одељку
»о власинским шумама у прошлости(< на страни 111.
глао l x x x i t 7

• \
ч'
98 Д -Р НЕДЕЉ КО КОД1АНИИ

2. Едаоски утицаји.
а. Хемијс1?и састав зем*љишта.
4 *

У хемијском погледу на вегетацију Власине утичу у

главноме два Фактора: земља која је састављена из сили-
ката и водена маса, која испуњава Блато. Сем кристала-
стих шкриљаца, који садрже поред лискуна велику коли-
чину кварца и магнетита, друге Формације на њој нема-,
не рачунајући ту алувијални нанос местимично на ободу
Блата, у долини реке Власине и већих притока Блата.
Оваква једноликост подлоге у хемијском погледу услов-
љава Флору, у којој врло велики део представника избе-
гава кречну подлогу.
Пошто тресава има велико простирање и лруж а се
готово кроз целу област, то се њен утицај на вегетацију
види на први поглед. Стагнирана вода са врло мало ми-
нералних састојака и са знатиом количином хумусиих ки-
селииа пружа, у друштву са релативно ниском темпера-
туром, прилике за развиће тресавских биљака и Формирање
вегетационих Формација, карактеристичних за водену под-
логу, у којој нема кречних еоли. Наравно у Блату има и
таквих места, особито на његовој периФерији, где се вода
* • **
Јаче загрева и где je лроцес распадања оиљних остатака
»

бржи и потпунији. Таква места носе биљке са већом про-

дукцијом органских материја и већом потребом за мине-
i •

радним солима. .

б, Физич^е особине зем^вишта.

, %

Утицај физичких особина подлоге на вегетацију на

Власини је већи од хемијскога. Јер док геолошка једио-
ликост земљишта изван „ Блата пружа истоветне лрилике
# в

за биљни покривач, дотле се на њему под истим климат-

ским приликама могу јавити различне вегетационе Форма-
■ S

ције према томе, да ли је лодлога влажна или сува, ка-, • • , • л •' < * ;

мекита, хумусна итд. У овом погледу на Власини се могу

разликовати четири типа:
♦ I

1. Трееава са разноврсним приликама у погледу влаж-

ности и Физичке природе иодлоге.
2. Хумус који'носи најбујнију вегетацију и који је
% • *

за њу везан. На ивици Блата, где утичу потоци и речице,

 \

BЛACИHA

земљ а.је покривена хузмусом, који се доноси поглавито из

букове шуме. Зато су ливаде на овим местима најбујније
Да није човечјег утицаја, на Власини би се свуда ван Блата
развила шума. Само је не би могло бити на местима, која
су јако подводна. На Власини шума нема велико простирање
а потиснута је *од обода Блата уз стране Чемервика, Бу~
кове^Главе и Панчиног Гроба, У њима се на Власини једино
и врши продукција хумуса у знатнијој количини. Иначе
* џ

све што није под шумом или Блатом и што се не коси и

■ * »• ♦

не оре служи као пашњак, на коме су прилике за стварање

хумуса врло иеповољне. Стока траву опасе и изгази, a
• " . #

оио мало хумуса што лостаие спере киша у Блато. Зато

су пашњаци суви, мршави и локривени поглавито са Nardus
strictз, биљком која наводњавање и хумус не трпиС
3. »Закопи« на Власини прегдстављају нарочити тип.
To су места,*где је испирана руда и где се често налазе
читави брежуљци мркожуте земл>е у којој је много ситни-
јег комађа од распаднутих шкриљаца. Земља је врло рас-
тресита, те се лако осипа и кишом спира. Земља је ових
брежуљака без хумуса а они имају сличноети са динама
живога песка. Оваквих брежуљака, и у опште места са
оличном подлог.ом, има на Власини врло много.
4. Стене више Малога Моста и код Карапанџиног
1 « «г

Моста у долини реке Власине представл>ају четврти тип.

Ц

Оне стене више Малога Моста не заузимају велико лро-

стир.ање и вире из земље као шкрби остаци. У многоброј-
ним пукотинама ових шкриљастих стена задржава се влага
и ствара хумус, те су оие највећим делом покривене ли-
шајевима, маховином и другим ксероФитама.

1Т. Вегетационе Формације Влаеине ван Блата.

ч Блатом називају становници равно дно вла-
оинске депресије, које је данас највећим делом
уливађено и од кога је само '/* П°Д водом и тре-
савом. Уливађени део, који се редовно коси и који
носи тип влажне ливаде, у овај
одељак због његове везе са Формацијама оцедних
ливада и сувата, које не припадају Блату.
7*
100 Д - Р НКДЕЉКО К О Ш А Н И Н

А. Формације шуме.
Шуме ја на Власини релативно мало, па и
оно што је има готово је иекључиво букова и млада.
Само на простору између Престојчеве и Дојчинове
Мале сушни брежуљци, који се спуштају према
Карапанџином мосту, обрасли су брезовом и јаси-
ковом гором. Ова шума, која је још доста ретка,
носи нарочити тип, с тога сам је издвојио као за-
•• #

себну Формацију.

1. Формација буЈЦОве шуме.

Буковом шумом обрасле су падине Букове
Главе и Панчиног Гроба. Шумовите су само горње,
• .ч

стрмије партије почев од Дражине Мале па вен-

цем до изнад Округлице, према којој се шума
спушта са мањим прекидима. И овде као и у це-
лој области Власине шума заузима поглавито увале
у горњем току речица и потока. Шума се према
Блату местимично спушта у виду клина и највише
му сеприближује код Дражине Мале и Лалишнице1).
Као што смо видели, цела источна страна Власине
од Дражине Мале према Великој Плани гола. је.
Тек у Гаџиној Мали испод Плане налазе се омање
букове шумице у виду острваца неједнаке вели-
чине. Ове су шуме у близини насеља, којима по
& •

свој прилици служе као заштите од снежних усова

и јаких ветрова. Највеће је простирање шуме на
\ '

западној страни Блата. на падинама Чемерника.

Ове су стране изривене потоцима, који ое једним
делом у Блатр, другим у реку
За време испирања руде рељеФ земллшгга је на овој*)
• _ » , ,, ♦

*) За лрадужење ових шума у Бугарску испореди: А. Тошевг,

ЗОго-зададна Б^лгарил вђ Фдористидно отиошение, 1902, стр. 25,
 %^ I

B Л ACИ H A fOl

страни такође знатно измењен. Букова шума пружа

се изнад насеља у виду појаса неједнаке ширине.
Овај појас почиње у горњем делу реке Браташ-
нице и протеже се изнад 'Дворишта, Црквене, Чав-
1
дарове и~~Прес~тојчеве Мале. Дотву границу овој
- Л - -(« — .. М • к. л

шуми постављају културе, због чега се она ме-

стимично неједнако спушта према Блату, Док се Ш

горња граница пење по негде изнад 1500 м. Шума,

је релативно млада и у толико је млађа што је
. «
удаљениј a насеља и што се више пружа уз
Чемерник. Најстарија стабла видео сам у Дво-
ришту и у Дражиној Мали. По приближној оцени
старост ових дрвета прелази 100 година. Знатно
старија мож.е_б.ш:и »буква злата” ’), која за своју
“7
старост има да захвали народној еујеверици. '
Због тога што је шума млада и местимично
још ретка налазимо у њој често елементе, који
нису њени редовни састојци, већ више елементи
ливаде и пашњака.
1. Оастав букове шуме. а.
Populus tremula, Betula pendula, Acer ps^doplataiius,
Sorbus aucuparia.
b. Шибљв. Corylus Avellana (врло ретка), Salix
caprea, Ribes alpinum, Rosa alpina, Daphne meze-
■

reum, Vaccinium Myrtillus, Bruckenthalia spiculifolia.

c. Зељасте du,*Ke./Pteridium aquilinum, Athyrium
filix femina, Aspidium spinulosum, Aspidium filix
mas, Cystopteris fragilis, Phegopteris dryopteris,
Phleum alpinum, Deschampsia flexuosa, Poa ne-
moralis, Luzula pilosa, L. albida, Arum maculatum,
Scilla bifolia, Veratrum album, Lilium Jankae, Poly-*)

*) По Адамовићу (Die Yerbreitung der Holzgewachse in Bulgarien

und Ostrumelien. Denkschriften der wiener Akademie, Bd. 84, 1909, стр.
683) златна буава на Власини није једина са жутим лшпћем.

V
102 Д -Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

gonatum verticillatum, Paris quadrifolia, Galanthus

nivalis, Crocus veluchensis, Orchis incarnata, Platan-
thera bifolia, Neottia nidus avis, Listera ovata, Coral-
lorrhiza innata, Urtica dioica, Thesium alpinum, Rumex
acetosella, R. acetosa, Stellaria nemorum, Silene ve-
nosa, S. Roemeri var. orbelica, Silene Sendtneri, Me-
landryum dioicum, Actea spicata, Anemone nemorosa,
Д. ranunculoides, Ranunculus ficaria, Thalictrum fla-
vum, Corydalis cava, Cardamine acris, Dentaria bul-
bifera, Saxifraga rotundifolia, Chrysosplenium alter-
nifolium, Rubus idaeus, Aruncus Silvester, Fragaria
vesca, Geum urbanum, Genista sagittalis, Astragalus
glycyphylos, Lotus corniculatus, Yicia silvatica, Tri­
folium. alpestre, T. pratense, Geranium phaeum, G.
silvaticum, G. Robertianum, Oxalis acetosella, Mer-
curialis perennis, Euphorbia amygdaloides, Impatiens
nolitangere, Hypericum quadrangulum, Viola silvatica
V. lutea, Epilobium montanum, E.' spicatum, Circea
luteciana, Astrantia major, Sanicula europaea, Chae-
rophyllum hirsutum, Aegopodium podagraria, Pri­
mula elatior, Gentiana asclepiadea, Symphytum tube-
✓

rosum, Pulmonaria rubra, Myosotis silvatica, Teucrium

chamaedrys, Brunella vulgaris, Betonica officinalis,
v

Lamium galeobdolon, Galeopsis tetrahit, Mentha aqu-

atica, Verbascum montanum, Scrophularia nodosa,
Veronica officinalis, V. critmifolia, V. chamaedrys,
V. serpylifolia, V. anagalis, Digitalis ambigua, Pedi-
cularis sumana, Melanpyrum scardicum, Asperula odo-
rata, Galium cruciatum, G. aparine, Valeriana offici­
nalis, Knautia silvatica Campanula persicifolia, C.
• Г

expansa, Telekia speciosa, Gnaphalium silvaticum,

(ретка) Chrysanthemum macrophyllum, Tussilago far-
fara, Doronicum austriacum, Senecio Fuchsii, Carduus
personata, Crepis viscidula, Hieracium silvaticum, Hy-
 /

ВЛA0 И НA

pochaeris maculata, Lactuca muralis, Mulgedium alpi-

num, Prenanthes purpurea.
d. Maxoeum1). Marsupella. Funkii,' Plagiochila
4

asplenioides, Calypogeia triehomanis, Radula compla-

nata, Madotheca platyphylla. — Dicranum scoparium,
Ditrichium homomallum, Tortula ruralis, Orthotrichum
stramineum, Encalypta ciliata, Funaria hygrometrica,
Mnium punctatum; Bartramia ithyphylla, Philonotis
seriata, Catharinea undulata, Pogonatum aloides, Po­
lytrichum commune, Webera (Diphyscium) sessile, Pte-
rigynandrum filiforme, Leskea nervosa, Isothecium
myurum, Brachithecium velutinum, Amblystegium sub­
tile, Plagiothecium Ruthei var. pseudosilvaticum, Ily-
pnum Schreberi, Hylocomium pyrenaicum, H. splendens.
У хумусу налазе ce кртоласта плодоносна тела
од Elaphomyces variegatus.
Ивица шуме, пропланци и лазеви јесу места,
где се мешају с једне стране ливадски елементи
и они са пашњака, с друге стране шумски са-
Ч

стојци. Јаче осветљење, изложеност јачим покре-

тима ваздуха и мање хумусна подлога омогућава
на овим местима настањивање биљака из ливаде
I ••

и са сушнијих места. На оваквим местима сусре-

ћемо: Aspidium spinulosum, Plileum alpinum, Luzula
campestris, Veratrum album, Crocus veluchensis,
Orchis incarnata, 0. maculata /3. ovalifolia, Thesium
alpinum, Rumex acetosa, Viscaria viscosa, Melandryum
dioicum, Silene Sendtneri, Ranunculus montanus,
Thalictrum flavum, Alchemilla vulgaris, Genista sagit-
' tails, Trifolium pratense, T. alpestre, Geranium phae-
um, G. silvaticum, Hypericum quadrangulum, Epilo-
l) При набрајању едемената дојединих Формација пису уношене
врсте, које сам нисам у обдасти иосматрао, а где сам од овога одсту-
иио, нарочито сам обедежио.

%
104 Д - Р НЕДЕЉКО КОШ АНИН .

bium montanum, Astrantia major, Sanicula europaea,

Chaerophyllum hirsutum, Vaccinium myrtillus, Bru-
ckenthalia spiculifolia, Primula elatior, Gentiana ascle-
piadea, Ajuga reptans, Teucrium chamaedrys, Scro-
4

phularia nodosa јна влажним местима), Veronica

chamaedrys, V. officinalis, V. serpyllifolia, Pedicularis
sumana, Melanpyrum scardicum, Galium verum (сува
*

места) Campanula persicifolia, Chrysanthemum mac-

rophyllum. Ha проређеним местима y шуми, наро-
чито око путева јавља се често као једноставан
простирач Dicranum scoparium, знак слабо хумусне
подлоге. Пропланци обрасли травом носе често
врло много Astraeus stellatus1).
Ивица. младе шуме у области иашњака добила
је особити изглед под утицајем бро!гења стоке.
Млада дрвета на рубу шуме, чија висина достиже
тек 4—5 метара, изгледају као усађена у сре-
дини зеленог жбуна купастог облика. Висина овога
жбуна; може прећи један метар, а пречник му при
основи има често дужину од два метра. Жбун је
постао од првих грана, које су из младога ста-
бла избијале и које су се услед непрестанога *

зарублзивања кратко гранале док нису направиле

такав сплет, да је животињама приступ до стабла
потпуно онемогућен. Овај омотач у виду купе увек
је при основици довољно широк, да ни овца ни
говече не могу дохватити и повредити врх стабла,
које се кроз теме купе пробија. Као што се види,
ова купаста огрлица еминентна је заштита стабла,
које кад доспе до висине, која премаша утицај

х) Ову гљиву, затим Lachnum hicolor, која је нова за нашу Флору

гљива и коју сам нашао на сувим буковим гранчицама у шуми испод ш

чесме Св. Ннкоде, и паразитске: Uromyces Alchemillae и Phragmidium

Rubi Jdaei одредио je г. Никола Ранојевић.
 1

• 4

w— m , ^ » ^ * 1 ■
'■ — » > ■
' ВЛАСИ. НА
— ■
■*■»
■ ■
»
•
■ i М>■ ■—
105
1

стоке и разграна се, створи под собом хлад, у • V *

коме се огрлица не може да одржи. Тада се љене

I ♦

гране осуше и отпадну и биљка добије нормалан

изглед. Ову огрлицу имају у облику потпуне купе
око стабла само она млада дрвета, која су изоло-
вана и изложена светлости и утицају стоке под-
једнако са свију страна. У близини »букве злате«,
за тим на путу од Црквене Мале за Чемерник, на
Буковој Глави и Панчином Гробу ови су облици
најчешћи. Али кржљаве и,жбунасте Форме букава
могу бити и врло неправилне. Ако млада шума
већ гради густ шумарак, онда жбунасту огрлицу
имају само дрвета на ободу шумарка. У том слу-
чају огрлица је развијена само на слободној страни
стабла, која је изложена светлости и утицају стоке,
па се често огрлице суседних стабала међусобно
додирују и граде на дугачким одстојаивима зелен *

приземан зид, који шумарак опасује. Овакве кр-

жљаве облике у области пашхвака налазимо и на
другим планинама у Србији, и они се подударају
потпуно са онима, које је ')' снимио у цен-
тралним Вогезима и Хајек *2) у Санталским Алпима.
Крчевине су у шумама на Власини врло ретке
и 'са незнатним простирањем, те се у Формацији
шуме готово нигде јасно и не истичу. Ово долази
отуда; што је и простирање шума у опште рела-
тивно незнатно и што се оне данас брижљиво чу-
вају. Само местимично нађе се по неколико ква-
дратних метара, где је шума са свим исечена.

*) IssTer, Die Vegetationsverhaltnisse der Centralvogesen mit be-

sonderer Berucksichtigung des Hohneckgebietes (Engler’s Botan. Jahrbii-
cher, Bd. 43, 1909. Taf. II.). ’
2) Hayek, A. Die Sanntaler Alpen (In Yorarbeiten zn einer pflan-
zengeograpbisclien Karte Osterreichs IY, 1907. p. 39.).

v
/
106 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Т А Н И Н

Таква места носе по правилу бујну вегетацију од

зежастих биљака, међу којима се у почетку на-
лази велики број оних, које су расле у уништеној
шуми, жоред досељеника који из године у, годину
бивају многобројнији. Тако се ове мале крчевине,
које сам налазио у шуми иепод Букове Главе и
изнад Џрестојчеве Мале под Чемерником, одликују
4

превлађивањем ових елемената: Athyriura filix fe-

mina, Cystopteris fragilis, Phleum alpinum, Deschamp-
sia flexuosa, Dactylis glomerata, Arum maculatum,
Urtica dioica, Thesium alpinum, Rubus idaeus, Impa-
tiens noli tangere, Gentiana asclepiadea, Symphytum
tuberosum, Aegopodium podag'raria, Myosotis silva-
tica, Galeopsis Tetrahit, Verbascum niger, V. Thapsus,
Digitalis ambigua, Valeriana officinalis, Knautia sil-
vatica, Doronicum austriacum, Senetio Puchsii, u
Lactuca muralis.
Златна буква налази ce y једној страни испод
Дворишта, која је окренута југоистоку и једино је
буково дрво иа Власини са жутим лишћем. Дрво
је усамљено, старо, са ниским стаблом, које у ви-
љ

сини од једног метра има пречник од 79 санти-

метара; са лепом, густом и врло лиснатом круном
и еа свима знацима потпуно здравог дрвета. Дишће
које сунчани зраци неаосредно осветљују жуто-зе-
ленкасте је боје, док је опо из хлада зелено са сла-
бијом или јачом нијансом ка жутоме. Стога су врх
и југоисточна страна круне са жутим лишћем a
северозападна страна и доњи део круне више зелени.
Буква цвета и доноси здраво свме, ма да мештани
тврде да никада не роди. Исто тако није тачно, да је
љ

жута боја лишћа знак хлорозе *), јер калемљењем

♦ •

задржава биљка и у култури жуту боју лишНа.

1) ДавидовпК, стр. 359.
 I ко \У
e f~ cS'
'04>и
ВЛАСИНА 107

2« Формација брезове шуме.

Стране испод Престојчеве и Дојчинове Малс
пре него што пређу у равиу торасу...према. роди
Власини ломе се у низ увала и брежуљака, који
- — _ 1 ' '" * — А. - _ — .. • ™ - ~ ~ > - •*— *;

еу највећим делом постали за време испираља

руде.дБрежуљци представљају гомилс. издробл.едшг
шкриљца и носе физички и биолошки карактер ir _ ... •л ^ •»ЈГчТТЈ^’*

пешчаних дина, KOie човек ош није ни покушао *.• - - * , v . - - ^ . * - • . - - •* *• * ■ • -— *

да претвори у културно земљиште. Остављени сами

себи ови брежуљци су још и данас једним делом
голи и сушни, други је део астао ретком гором.
—
у којој аоминирају Јзреза и јасика. Ова два дрвета
• •

имају исте потребе у осветљењу - и велику спо- v

собност да се одрже и на сувој и на влажној ггод-

лози. С тога шума зауз има._исдод_ДорлиноаеЈДаде
и влажна места поред потока, где се брези и ја-
сици придружује и Salix fragilis.
-» -* .. ... . L rt ~ * r u “ 9

Поред тога што је шума ретка, бреза и ја-

сика У опште не граде дебео хлад, уз то је зем-
лжште оголићено, безхумуса, јер се овај са бре-
жуљакаГлако спира. С тога у овој шуми сусрећемо
елементе сушне подлоге, који доминирају. Само
увале између брежуљака имају гушћу шуму, дебљи
хлад и хумуснију подлогу и омогућавају насеља-
вање иравих шумских елемената.
Флора брежуљака у брезовој шуми промен-
љива је. Има места, која су покривена готово
једноставним застирачем од Racomitrium canescens
и Poly trichum filiforme, из кога се издиже по који
струк од Dianthus ambiguus, Armeria rumelica и
Carlina vulgaris; на другим местима застирач је од
Vaccinium myrtillus. #

Шуму састављају: Betula penclula, Populus tre-

Salix caprea. Crataegus monogina (ретка)
 тт т

108 Д -Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

,V%rw«'V#4 ' 1j 4i f r

bus aucuparia (врло реткa) ^Fagus silvatica (само

младе), Vactinium myrtillus. -»«*—
Од зељастих бшвака: Роа bulbosa, Р. compressa,
Festuca ovina, F. duriuscula, Nardus stricta, Luzula
campestris, Ornithogalum umbellatum, Orchis incar-
nata, Platanthera bifolia, Dianthus ambiguus, Draba
verna, Nasturtium pyrenaicum, Potentilla argentea,
' Sanguisorba minor, Alchemilla montana, Genista sa-
gittalis, Cytisus hirsutus, Trifolium montanum, Lotus
corniculatus, Linum catharticum, L. hologynum,
Polygala vulgaris, Eviphorbia amygdaloides, Heliant-
hemum vulgare, Armeria rumelica, Teucrium cha-
maedrys, Thymus serpyllum, Veronica chamaedrys
Orobanche gracilis, Jasione Jankae, Erigeron acer,
Antennaria dioica, Carlina vulgaris, Hieracium pilo-
sella, Hypochaeris maculata, Leontodon hastilis. Ma-
Љ

ховине: Racomitrium canescens, Polytricum filiforme, 9

Vebera polymorpha и Catharinea undulata.

Ha многим увалама између брежуљака план-
дују овце преко лета, које земљиште ђубре и ко-
ш

лонизирају елементима рудералне Флоре. На таквим

местима најчешће еусрећемо: Urtica dioica, Capsella
bursa pastoris, Cirsium acanthoides и Echium vulgare.
u

3. П,ланинс1^и ххотоци.
Вегетација на обалама планинских потока по-
I

казује два типа према томе, да ли поток пролази

кроз густу букову шуму или кроз ливаду, где му
обале насељавају врбе. У првом случају Флора је
иста, као и у осталој буковој шуми, само на ме-
стима, где су обале јаче осветљене, она је много
бујнија и одликује се у главноме овим елементима:
Aspidium spinulosum, Nephrodium Filix mas, Impati-
ens nolitangere, Epilobium spicatum, Chaerophyllum
♦
Џ

\ *

?
 В Л A С И H A 109

hirsutum, Doronicum- austriacum, Telekia speciosa,

Senecio Fuchsii, Mulgedium alpinum и Prenanthes
purpurea.
Само неколико потока на западној страни
Блата имају у доњем току, кад
^
Л - А М И ну,
-------- --------------• • ............................................................................................. _______ _____ ___________ ................................ ...... ............ ............

обале обрасле врбом, поглавито белом (Salix fra-

Koia
* o . . . . . .има
, високо
- - •• 'стабло.
• V- ’ -
обале на
таквим местима сачиљавају у главноме биљке
влажних ливада; али местимично може бити више . - —• k —.- -
%Уп*+Ф

или мање елемената букове шуме. Натчешће се

■ * ' ■ ■ ■ ■ - - • • • " • ■. --Т— * - -• ----- -V'.V.i.L,,. ^ ^ I **

истичу.: Dactylis glomerata, Urtica dioica, Stellaria

uliginosa, Viscaria viscosa, Caltha palustris, Trollius
europaeus, Spirea ulmifolia, Trifolium pratense, Ge­
ranium Robertianum, Jmpatiens nolitangere, Epilobium
spicatum, Astrantia major, Lysimachia vulgaris, Myo-
sotis palustris, Clinopodium vulgare.
------------
. •%

4. ВрбаЈЕ^ поред pe^e Вдасине.-

f 1 -| .j------! - ------------------

Узана долина реке Власине има у нашој pfr,A-

сти на неколико места омања проширења, која су
обрасла врбом жбунастог изгледаА Таква места
изложена су плављењу и заоипању, те им је под-
лога од каменитог или песковитог наноса. На ме-
стима, које бујице са падина Велике Плане чешће
засипају, врбак је редак и представља отворену
Формацију, док су песковити наноси ван домашаја
♦

бујица покривени густим жбуновима и великим

бројем зељастих биљака, које насељавају ивице и
проређена места овога врбака и носе хигроФилан
карактер. лази г,е, олмах изнал
Карапанџиног_Мое.та на десној обали реке Вла-
си-не и његову Флору сачињавају ови елеаенти:
Salve purpurea,_ S. cinerea, S. pentandra, S. caprea,
' ' T i ^ ■; 1 ' ■■■■■»»- *

S. alba, Rubus idaeus, Daphne mezereum. Зељасте

 o

1i 0 Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н

биљке: Equisetum palustre, Urtica dioica, Trollius

europaeus, Ranunculus acer, Thalictrum flavum, Th.
minus, Cardamine amara, Rubus caesius, Potentilla
tormentilla, Geum rivale, Filipendula ulmaria, San-
guisorba officinalis, Geranium silvaticum, Lythrum sa-
licaria, Epilobium palustre, E. spicatum, Astrantia
major, Pimpinella saxifraga, Oenanthe phellandrium,
Lysimachia nummularia, Polemonium coeruleum, Ajuga
reptans, A. genevensis, Myosotis palustris, Asperugo
procumbens, Mentha aquatica, Scrophularia nodosa, _
Veronica chamaedrys, V. serpyllifolia, Pedicularis pa­
lustris, Galium aparine, Valeriana officinalis, Inula
Џ

britannica, Senecio paludosus, Cirsium canum, C. hete-

rophyllum, Chrysanthenum vulgare.
Овоме врбаку на алувшону реке Власине фип
зиогномски врло ^
сличан Г Betulo - salicetum на ^ II I — ■ I » — - ”-— ^

тресави; али овај биолотки и Флористички пред- 1

ставља оамосталну Формацију, о којо1 се говори

_
__
_ . - , >■ «
■■!» PIH , m * *l*W \ * ' |,
--Ц|ЈЈ v ,JL ^ i * * * * * * 'x a * ~ j r t ^ + * * - ^ - t

на другоме месту.
* .....

5« O ВхДасинсЈ^им шумама y продадости.

\
V
Данашње шуме на Власини само су аезиатна
усиомена .на..некадатњ е—Поре,. које cy ову област
красиле. }Ни најстарији људи на Власини не памте
кад, је она била под гушћом гором него што је
данас. Али и поред т,ога живи традиција мећу .____ _ _____ . _,n ._ ## ч •• -• - • ------------- ..... .......... 4 . .. ______ ^ / f/

власинским становницима, да ie Власина некада

била покривена густом гором, Koiy су састављали
четинари. Двијић наводи (стр. 89.) : »Област око
_
— . . .
^ ^
•
—■***•—. — ~ ... , ч- ... ' ' Ј ,,

Власинскога Блата била ie некада под густом го-

. ^ .................... ^ .................. ............ .......... ................ ------------------------------------------------------------------------------------------------------ ------------------------------------------------------------------------------------

О томе сведоче дебеле букве, које се где

где вћде по странама гвеговим, поред прича о
насел>ивању ио горама Власине. Поуздани људи
казују, да cy по власинској тресави налажена

Чг
 o

ВЛАСИНА

стабла од четинара ; за ботаничара би било инте-

реоантно то утврдити и сазнати. да ли су чети-
нари заузимали' ове просторе пре букве или их је
Са њом местимице упоредо било. Уз насељавање
. ............................. ...... ' * * * " *" ‘ “ 1 ■■ * *

власинске. тресаве ишло је и сатирање шуме, a

највише је rope утрошено на пећи и друге ру-
дарске потребе. Сад је околина Власинскога Блата
скоро са свим гола, а искрчене су на великим
^ т г Џ■'■— ■ т■
* ^ * М I■
■’ т »Д. •-А“*
■ -•“ ■ “ —■*

просторима и врбе и брезе у њему и земљиште

]е- улив ађ ено«..
Са оправданим разлогом везује М. Симић (2.
стр. 6.) причање Власинаца о четинарским шу-
мама са интересантном појавом, да се у буковој
шуми изнад Сурдулице и данас налазе два јелова
дрвета. Он вели: »На Јеленском Камену, а према
еелу Горњем Романовцу налазе се за сада само
две иовеће јеле. Пре кратког времена било их ie
v _
__
__
__
_.r . р -- JL r "■ - - %т - ^ , — .ц _L , | w ^ •

више. Ове су јеле остдтак четинарске шуме, кој a

ј^Тнекада покривала Варденик, Стрешељ, Чемер-
ник и околину. И сада се на Власини, на каквом
„I
пролоканом месту, понекад помоли по који чамов
■/*Л^ * “ а« < 4

трупац, који Власинци употребе за даске или за

гориво®. Напоменућу још, да су се ова два дрвета
могла одржати до данас с тога; што су на једној
етени, на коју се човек не -може попети. Граџ-
чице од ових јела, које сам добио, откинуте су
зрном из пушке. ц
.
Уз помоћ г. г. Сребрна Благојевића., свеште-
ника и Михаила Цветковића, учитеља, нашао сам
* * •

22. септембра 1908. у Престојчевом Потоку испод ■

воденице Тасе Миленковића један чамов трупац,
који је вирио из обале за 1‘/2 метар и преко кбга
је текла вода. Слој земље који је онај други крај
трупца локривао, износио је 65 сантиметара и
112 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н
■

састојао се у горњим деловима из доста крупног

V

наноса. Кладу сам откопао у дужини од 2,5 метара

• 4

при чему се видело да је још велики део под

земљом. По многобројним чворовима разне дужине,
који су постали одламањем грана, видело се, да
кладу човечја рука није дотеривала. Пр есечена на
месту где је најбоље очувана имала је у пречнику
68 сантиметара; али од коре није било ни трага
и јасно се могло видети, да је иструнуо и ероди-
ран најмлађи део дрвета што је био уз кору. За
десет сантиметара испод периФерије дебло је доста
јако натрунуло. Напротив средишни’ део тако је
добро очуван, да у њему на свежим пресецима
дрво има боју и изглед као у сировог стабла. На
ваздуху му се боја брзо промени, помодри. Пошто
дебло лежи у једној врсти модре глине доста дубоко
испод површине земљине и пошто је дрво натоп-
љено водом као сунђер, то је лако разумети што
*

је процес трулења тако спор. — На пресеку дебда

набројао сам 179 родишњих прстенова:; али кад
се има на уму, да је знатан број најмлађих пр- ♦ • и

стенова иструнуо и уништен, може . се доста. са

приближном тачношћу узети, да јс дрво имало
око 200 година .када је оборсно. . — На микро-
скопским препаратима од. овога стабла види се,
да је дрво смрчево, јер је пуно канала за смолу
и дуж стабла и дуж сржних зракова. Сржни зраци
су високи и из великог броја ћеличних слојева.
С'ем тога стабло нема срца (Eernholz)i У истоме
потоку на много места вире из обале чамове кладе
разне дебљине, али понајвише дебљине преко пола
V •■

метра; затим гране и мањи делови дрвета. Све

4 -

пробе, које еам од ових узео и микроскопски ирпи-

тао, показале су ое као смрчеве, из чега се мож-е
 i

B Д AC И И A ш
> - •

ла је бар у области овога потока;до-

минирала смрчева гора., Пошто се овакви оетали
налазе и у другим притокама Блата, изгле да оправ-
дано мишљење, по коме ie Власина некада била
-■-
--
--
--
--
--- 4 ~ 1 II — I ч I

под гу-стим четинарским шумама, | Да ли је у_њимa

свуда лреоблађивала смрча^ као што би ое ив на-
ведених Факата могло закључити, или је она до-
____________ ----- ------ -------- --------------------------- ...---------------- — --------------- ---------------- — --------------------------------- --------- Ј

минирала местимично, а »власинске горе“_

^
целини мешовите т. i. четинарске измешане са бук-
* ‘ О X . ■ . . ’— w • ... , т v *

BOM to ie џитање на коте ce. данас ca .поуздано-

V ... ^ ^ ... V T- - u_/ Jr< ■ 111 m ' 1 Л*%шт

шћу не може одговорити^ Традиција овде не може

пресудити стога, што ми се чини, да. су .приче о
власинским горама постале на основи очуваног
четинарског материјала у Блату и његовим лри-
токама, а не директна успоменај која се још одр-
жава. На ово гледишт.е наводи ме Факат, што %

четинароке шуме на Власини не ламте ни најста- ;

рији људи, међу које слада на ир. пои I

Страхинић, који вели, да и.чa 76 година .(1908?дa'

је на Власини рођен и да је на н>оЈ •сталио живео.
Он нс. ламти да је на Власини икада више
rope него данао и да је она била друга сем бу-
кове. ^Рн вели даље, да му ни његов отац, који ,,, ,| ., , ч/. •»г • ' *
* _____ л

је такоће ~доживео дубоку старост, ништа о томе

I ^ _
__
__
__
__
__
__
___
__
__
__
___
__
__
__
__
__
__
_

није казивао. sTo исто оам чуо и од .јсднога 60-го-

дишњег старпа из Лалитиничке Мале.у ■>
Четинарска шума, која је по свој дрилици
доминирала на Власини, уништена је врло давно,
како столећа, ј Да је у
њој било и букава доказу.ју стара буковаг дрветгц
која на Власини v близиди насеља нису ре.тка.
,на доказа немамо ни за то, да је смрчу
на Власини дратила би лоследњи
остади била она два дрвета на Јеледском Камеду.
ГЛАО LXXXI
114 Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н

Али према климатским приликама Власине и биљ- %

ногеограФским односима на Копаонику, Црепуљ-

нику и Голији, јела је и на Власини могла ттра^
тити смрчу,
У вегетационом покривачу од сФагнума и дру-
гих тресавских биљака, који плива- на површини
воде,: налазе се на дубини између 25—40 см. доста
ш * -•

често поленова зрнца једнога четинара, која се

обликом и величином највише подударају са поле-
новим зрнцима белога бора (Pinus silvestris). Како
на домаку Власинскога Блата данас нема борових
шума, које би оправдавале оволику количину по-
(а, и како ое поленова зрнца налазе
на знатној дубини ^ у в егетационом покривачу. за
коги се зна да врло споро расте у вертикалном
—— ^ ___ ___ .........................— , —- Ј— —t/* - X ——— : ——

правду, то изгледа вероватно, да је околина Вла-

синскога Блат aj5 арЈие_стимично имала боровгору^._
гућна овако честу_ појаву
утацајем
да^Бина^ За такву претпоставку у толико је мање
разлога, >што у површинском, -• данашшбм, слоју
жмиравца у опште нисам могао наћи четинарски
полен. Интересаптио јс свакојако и то, што у сФа-
гнумском жмиравцу поред најбрижљивијега тра-
гања нисам ађим
ријим слојевима поленова зрнца од смрче, за
сам несумњиво утврдио, ■да је расла на Власини.
.. •
%

Ниј е искључена могућност, да баш материјалу који

сам испитивао, случајно није имао смрчевих поле-
нових зрнаца; али се и иоред ове на-
меће питање: да ли жмиравац није постао тек
пошто је уништена смрчева шума ? Несумњиво је, • ф

да су климатске прилике, које су настулиле иосле

уништеша шума, знатно убрзале процес засииаша
* t > ■/ ••

9
 I 4 1 B Л A .0 II 11 A 115

Блата и лотиомогле брже развиће жмиравца; али

тачан одговор на ово питање могло би дати једино
лроучавање тресетних наслага.
Узроке који су повукли за собом уништење
четинарских шума на Власини истакао је Цвијић
■—' ” м ш. ЏW- —
- - ' —- • • '- , ■» •

(стр. 89.). Али морам нагласити да чамово дрво

није употребљавано само 'за велике пећи лри/год^
љењу руде, него и за загаћивање дотока и прав-
л.ење вада. Једино се на овај начин може и ра-
зумети онако велики број затрпаних чамових дебала
у наносу дотока, који ни лрема маломе нагибу
свога тока ии лрема количини воде не би били у
стању, да у кратком времену затрдају онако де-
беле кладе. Међутим затрдавање се морало извр-
шити у кратком времену, јер оборена смрчева и
» ; • * \

јелова стабла врло брзо труну на влажним ме-

c'fiiMa као што је Власина и као што је наро- * , %

чито близина потока у шуми. , ■ / 4

Рударским дотребама жртвоване су четинар-

ске шуме и на осталим дланинама у.области Вла-
сине ање четинарске rope дало ie маха ло- — —-
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
------ - -------- ------------------------------------------------
-
- ------. . . . ^ _______ ____

јави и кове шуме, којом с е . данае у

одште карактерише цео власински крај.
са утицајем рудника на уништавањ е; четинарских
шума могли су ићи и :други- Фактори, на др. ра-
звиће: еточарства и лотреба за лространим пашк>а-
^ I» . т лФ г* ■ <
■мв - јГ ^ ^ ^ т• • , а*г- *- г м bbi - „ -—- ^^ ^ ^ ^ ^ ^^ у ^ ( ^

цвма1л же шуме у овом погледу највише

страдају и најлакше подлегну, јер их је^лако за-
палити и ватром уништити
_______^
а је на овај начин ____________ — — ~ и

великим делом дретворена у лашњаке и ја овај ' •• * v-—

лроцес домињем с тога, што ми се чини; да је баш

на Власини доред ислирања и тодљед>а руде на
имало _утица]а и развиЈање сточарства. • • I

‘ . . ■• ’ . . - ■' :■ ■ . :• • : -8*
 Д -Р НЕДЕЉКО КОШАНИН
-
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-ј -
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-

Пошто четинарску шуму прате и неки више

мање специфични елементи шумске Флоре, паро-
чито зељасти представници, то би било интерс-
сантно сазнати, да ли у Флори данашње букове %

шуме на Власини има елемената, који би укази-

вали на своје порекло из некадашње четинарске
rope. Пошто се Флора четинарских шума на креч- ч

ној лодлози знатно разликује од Флоре истих шума

на силикатном земљишту,, то при поређењу са
власинским шумама могу доћи у обзир само шуме;
са силикатне подлоге. У овом погледу списак биг
љака из Формације букове шуме на Власини не
даје никаквих поузданих података. Он садржи у
целини едементе, који се готово подједнако јав^
љају и у четинарским и у "буковим шумама не
еамо Балканскога Полуострва, него суседних обла- /

сти1) Средње Европе. Овај. Факат као- и велика I

старост многих букава улућују на. закључак, да

су на Власини- биле мешовите шумел He треба
при том губи/ги из вида, да су четинарске шуме
давно ишчезнуле, да их букове нису морале одмах
заменити и да су се карактеристични елементи
четинарске шуме могли изгубити.
♦ . * * "

Утврдили смо, да су смрче на Вдасини имале

релативно велике димензије и велику старост, што
• • : т . • «

закључили omo, да.Је смрче и четинара у ; овште

нестало из бве облаети лод утицајем човека. Me-
\

А) Beck, G., 2. стр. 346 и др. г

Pax, F. Grundi'iss der Pflanzenverbreitung in den KarpathenI, 1898.
Forenbacher, A. Yegetacione formacie zagreba6keokolme‘. Rad
* * : . ‘ * •. , ' *• ,* • • . “ r ! I * * ’ » i : * . * • ' У •* t •

Jugosl. Akad. 1908. ‘ ........

Yon Hayelc, A, Die Sanntalcr Alpen 1907., стр. 28, 36 etc.
 Ч’ » V - 'У'

. В Л A С И НА Ш

и iу . Целој тако: ретке, да оне готово

ишчезавају ирема буковим шумама. С тога је iio-
даое на овој појави задржимо и да размо-
0

тримо неколико:Факата, која с-е тичу географскога

иростирања смрче на Балканском Полуострву и. да
видимо. да ли је Власина у биљногеограФској обла-
сти, где би се таквс шуме могле и данас успешно
развијатш ' ' •♦ тМ • ••

- •• У југоисточној Србији нигде не еусрећемо веће

и једноставне четинарске шуме. На Старој Пла- « ..

Шши јављају се четинарска дрвета местимично у

групама у буковој' нту.ми, на Сувој Планини виђају
ее овде онде усамљена дрвета. По Адамовипу М
% 9

Власина с е ' налази на дбњој ■ивици монтанскога,

региона, који он за Србију узима између 1200 и
1600 м. Норед осталога овај се регион, по иоме-
нутом писцу, одликује буковим и јеловим шумама.
♦ •

Напротив предалгшнски регион почиње од 1600 и

Ф

иде до 2000 м., а карактеришу га смрчеве шуме,

које. доминирају на целом простору. Као тип за
ову. класиФикациЈу узима писац иланину Рилу у
Бугарскојг), јер јо букова шума тамо задржала
првобитни тип и распоред. t «

.» -

Велено&ски3) вели за Средњу Гору у Бугарској,

да до висине од 1000 м. шуму саетавља разно ли-
— • •• * * *

снато дрвеће. Од 1000—2000 м. шума је готово

искључиво од букве. Само на горњој' шумској гра-
ници умешано је по неко чЗтинарско дрво, ма да
(сем муре, Р. реисеј готово нигде не гради веће
* . ' . 4 !

четинарске шуме. Од четинара су овде поглавдто

јела, смрча и црни
*) Z ur Pflanzengeographischen Kartc you Serbian, 1906, cip. 172.
2) АдамовиИ, Л. Всгетациони појаси Ридо Шанине, 1906. стр. 308.
3) Velenovsky, Flora bulgarica. SuppL I стр. 333.
 * #

1\ 1 8 Д -Р Н ЕДЕЉ КО ЕО Ш А Н И Н
» _____ . _ . . _ _______ _______________________________________________________________ ___________
1 ............................................................ p , ^ • .f. • * Г »- --Ч •*» * ’ * -r<rr- --r-
- r * - . . , -.

Бек ‘} наводи за Чврстницу и Прењ, да су на

њима јела и смрча. релативно ретке, али граде
шуме око језера Плава (висина око 100.0 м.) у Но-
вопазарском Санџаку, a то ј е место готово, на
истој геограФској ширини са Власином. У извор-
ном делу Уне и Сане у Босни, а на висини .од
1000—1200 м. налазе се по Гутенбергу2) смрчева
дрвета у висини од 50—55 м. са пречником при
©снови од 100;—120 см. Гееграфски ова област ©дго-
вара нашим Хомољским планинама, за које Ада-
мовић наводи, да смрча почиње тек изнад 1300 м.
У јужној Србији, на Копаонику, Радочелу, Цре-
дуљнику и Голији смрчеве и јелове шуме сусре-
ћемо на виРини око 900—1200 м. Б е к 3) вели, да
се висинска линија, изнад које се јављају јела и
смрча, за босанске планине може узети од 800 до
1000 метара. Ова линија знатно је виша за Црно- • •
•

горске дланине (1200—1300). Из сопственога; ххо-

сматрања навешћу, да на подножју
Риле у Бугарској има са Власином готово, ххсту
висину и да је покривена лепом смрчевом и јеловом
гором, која је исто тако примитивна као и
на Рили. Чамкорија је при том зххатно источнија
од Власине, са којом је скоро на истој геограФској
ширини (Чамкорија 42° 15’, Власина 42° 2,0').
, Из свега овога види се, да Власина спада и
> ‘ \ • t . г '
•Г-* -
т • ш .

'-•ЛЈ* <
. .

л\—
* ft
*

A.%V*“
'

воме геограФскрме положаЈу и прома над-

_ . 1 ,- '• -
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--. ,-
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-

Мбрској висини уобласт, у којој климатски услови

-
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-V . . -
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-- ............ - ...............................................................................................................................................................-
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--v*

допуштаЈу the једноставних, смрчевих и ј^ло- ■ * '■ > * 4 . - -W . . . . . . . ,к . . . , < • “ ■■ ■ > 4 ^ ^

вих, шума и да су ове из ље

■
....^ „ 7 . < - ... . + d - -
--
---
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-, -
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
--
-:
P~d ^ - Џ*

утицахем, као што смо то већ раније изложили.

. k Ч #Ч - •' • ^
✓ V1

) Beck, 6г. 2., схр и др

г 2) Упореди Beck, 1. с. стр.* 338.
s) Beck, G . 1. 6. стр. 341. :
•• “ т

N. I
 Б. Лнвадске Формације.
Ливаде што се. редовно коее имају на Вла-
сини два типа; који се физиогномски и Флористички
јасно разликују. Једне су изложене периодичном
плављењу услед изливања Блата, друге нису во-
доплавне, заузимају оцеднија меота и имају више
карактер вештачких ливада. Влажност у подлози
дакле' главни је моменат, који за обадва типа
условљавд, специФичне пратиоце. Знатан број за-
једничких елемената у влажним и оцедним лива-
дама долази не само од способности многих би-
љака, да се одрже и под Једним и под другим
« /

/ * **

приликама, него још и отуда, што се земља влаж-

них ливада једним делом' преко ле^, оцеди и
и испуни ваздухом, те се омогући развиће и еле-
ментима са сушније подлоге. Осем тога на много
је меета количина воде у земљи тако нормирана,
да влажна ливада постепено прелази у оцедну.
Ово ишчезаваше јасне: границе између обадва ли-
4 -• 1 »

вадска типа мбже се пратити нарочито на ме-

отима, где земљиште ирема Блату благо пада, јер
је топограФска гралица између влажних и одедних л

ливада у главноме тамо, где се стране Блата секу

* 'V

са његовом површином. ->

♦

i .
1. Формација в<лажних .ливада
, Влажне ливаде ограничене су на обод Блата
и на долине његових већих притока. Оио заузи-
мају ноглавито западву страну Блата, за тим цео
t ;;

део његов до рта Вратановог Дела и до

с, доллну Мурине Роке и један део Би-
л>ене Барв; Као што је поменуто, ове се ливаде
% • ;;

на периФерији суче^авају са оцедним ливадама, a

према Блату прелазе поотепено или у ливадеку
 . 'Д -Р НЕДЕЉКО КОШ АНИН

тресаву или у њећ; бтајрији стадијум, у бару. На

овој страни још и данас се врши заеипање и фи-
тогено зараетање Блата^ те се могу пратити еви љ

стадијуми, кроз које прелази бара у ливадску тре-

саву,, а ова у влажне ливаде. Да' ву влажне ли-
ваде -на периФерији Блата само завршни стадијум
у развићу ливадеке тресаве показује и подлога од . •

• т-ресета," на којој леже ове ливаде. - Природноме

процесу придружио се и утицај човеков, који се
кретао у три правца: уклањао тресавско ишбље,
дренирао ливаде и периодично их косио*
• Влажне ливаде су велики део године под во- т “ п

дом, која се често на њима задржава од октобра

до половин? јуна. Вода у њиховој подлози кому-
ницира еа водом у Блату, с тога је њен ниво за
време целе вегетационе периоде релативно висок.
У току јула и августа оцеди се горњи олој земље
у дубини просечно за 15—20 сантиметара. С в.ре-
мена на време ниво се воде у земљи влажних
• • Ч

ливада диже лети услед јаких киша, које на Вла-

сини нису ретке, Кад се још има на уму, да се
влажна подлога на дубини тешко и споро загрева
и да се сем тога расхлађује водом из издани, које ч

се у овој зони најчешће изливају у Блато, лако

је разумети, што на овим ливадама налазимо ме-
стимично једиоставне засгираче од маховина и
I

циперацеа. На местима, где се ниво подземне воде

и у позно лето одржава на знатној висини и где
♦
је вода више мање стагнирана, ту је продукција
хумусних киселина већа, стога на њима сусрећемо
типац (Nardus stricta) врло често тако развијен, да
гради нарочиту Фацију. Најмлађи деб влажних ли~
Џ .. • #

вада, на коме се још одржавају елементи са ли->

вадске тресаве, носи вегетациони покривач у коме
 * p w

» f • • »
BЛACИHA 121 :

доминирају карекси, Kao што јепоменуто, влажне

су ливаде у своме природноме простирању-доста:
измењене. ЈЈвијић истиче, да ј е крчењем тресав-
скога шибља од Betula pubescens и Salix pentandra
зн-атан део претворен у ливаду; Данао се улива-
ђаваље највише примећује у БиљенојБари, где се
п-одлога почиње дренажом исушивати, Дренирање
повлачи за собом у кратком времену измену 'у
Флори, па ее и физиорномиј' а^ оцеђених места брзо
иромени. Такав је случај у ономе проширењу Блата
иЗмеђу .Дурог Дела и Дражине Чесме, где је тре-
савски шибљак искорењен и рде су ливаде кана-
лима оцеђене, На ливадама које се косе врло су
ретки жбунови од Salix pentandra и Befcula pubescens;
али у Биљеној Бари и у области Страторије влажне
се ливаде граниче местимично рустим шумарком
/ * ' '
од поменутих биљака. . • •

Зељасте бил>ке подземни делови џере- «

нирају оастављају поглавито. Флору влажних ли-

вада, јер сем понеког'усамљеног жбуна од Salix
pentandra, ређе од Betula pubescens и Salix caprea
на њима нема предетавника дрвенастих биљака.
*

Њихову Флору. саставл>ају: у главноме :

Anthoxanthum odoratum, Agyostis alba, A. canina,
Galamagrostis lanceolata, Holcus lanatus, Descha-
mpsia, caespitosa, Trisetum flavescens, Briza media,
Dactylis glomerata, Poa annua, P. compressa, Fes-
tuca ovina, Cynodon dactylon, Gynosurus cristatus,
Lolium perenne, Eriophorum angustifolium, E. lati- Ф

folium, Blysmus compressus, Ileleocharis palustris,

Carex leporina, Garex canescens, C. praecox, C. pal-
lescens,, C. flava,. C. hirta, Juncus filiformis, J. atra-
tus, Luzula multiflora, Veratrum album, Crocus velu-
chensis, Orchis incarnata, 0. latifolia, Gymnadenia
%
122 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н

conopea, Rumex acetosella, *R acetosa, Polygonum

bistorta, Stellaria uliginosa, S. media, S. graminea,
Cerastium triviale, Sagina procumbens, Lychnis flos
u■ «

cuculi, Melandryum noctiflorum, Dianthus superbus,

Silene Otites, Caltha palustris, Trollius europaeus,
Ranunculus acer, R. bulbosus, R. repens, R. brey-
ninus, R. montanus, R. auricomus var. monanthus,
Thalictrum flavum, T. minus* Thlaspi Kovacsi, Sina-
pis' arvensis, Nasturtium silvestre, Cardamine Hay-
neana, C. amara, Parnassia palustris, Potentilla tor-
meritilla, Geum rivale, G. molle, Filipendula ulmaria,
P. hexapetala, Alchemilla vulgaris, Sanguisorba of­
ficinalis, Genista ovata, Trifolium procumbens, Tri­
folium filiform#, T. spadiceum, T. repeiis, T. pratense « -

Lotus corniculatus, Lathyrus pratensis, Geranium

palustre, G. phaeum, Polygala major, P. comosa, P.
vulgaris, Hypericum quadrangulum, Epilobium palu­
stre, »Astrantia major, Silaus virescens, Pastinaca
hirsuta, Garum Carvi, Oenanthe phellandrium, He-
racleum spondylium, Monotropa hypopitys,
elatior, Lysimachia numinularia, Gentiana pneumo-
nahthe, G. utriculosa, G. bulgarica, G. lutescens, Ajuga
reptans, A. genevensis, Myosotis palustris, Teucrium
chamaedrys, Clinopodium vulgare, Brunnella vulgaris,
Lamium maculatum,
anagalis, V. beccabunga, V. serpyllifolia,
k 1

montana, E. drosocalyx, E; hirtella,

• u ■ m 4

major, Pedicularis palustris, Plantago media, P. lan-

ceolata, Galium verum, G. palustre, Valeriana offici-
#

nalis, Succisa pratensis, Scabiosa ochroleuca, Beilis

perennis, Chrysanthemum leueanthemum, Cirsium pa­
lustre, Taraxacum officinale, Sonchus
Equisetum palustre и E. limosum.
: »
t i 4 '
 \

ВЛА.СИНА 123
------------------ ----------------------- — J - — - - - • ‘ • - — - - . ■ — .

/ ' ,

ft A.'-
• A « •

Маховине. Aulacomnium palustre, Thuidium de-

licatulum, Hypnum Sendtneri, H. euspidatum, Clima-
, cium dendroides, којима ce-на влажнијим .местима
придружују Hypnum vernicosum и H. exannulatum.
Ове две последње маховине .рсвајају у ливадама
у облсати Страторије, где се вода одржава на по- *

вршини још и у почетку јула, док Webera poly- &

morpha заузима у Биљеној Бари оцеднија места.

• • ' • » •

2. Формација оцедних иивада.

Ова Формација има мало простирање, јер је
ограничена на релативно узану зону на спољашњем
ободу влажних ливада. Додирујући се на једној
страни са овима и прелазећи на другој у пашњаке
и сушне падине брежуљака оцедне ливаде имају I

Флористички карактер прелазне Формације. Њена

самосталност као засебне Формације огледа се у
релативном развићу појединих елемената. Ј^р у
оцедним ливадама доминирају и дају Формацији
карактериетичну Физиогномију они елементи; који
су на влажнхЈМ ливадама ретки и потиснути, а чије
развиће. на пашњацима онемогућава утицај стоке.
. Оцедне ливаде заузимају најнижу зону на отра-
нама Блата, нарочито испод .Дворишта, затим на
• • * Ј *

странама долина Браташнице, Чавдарове, Мурине i е

и Јарчеве Реке. Земл>иште ових ливада свуда је

више мање нагнуто, састављено из ситно раздроб-
љеног шкриљца, сиромашно хумусом и са слабом
опособношћу да задржи воду у себи. Зато се брзо
цеди и суши. По својим физичким особинама оио
се не разликује од иодлоге пашњака, стога кад се
I* •

ове ливаде лети не -заштите од утицаја стоке до-

бијају постепено физиогномски и Флориотички ка-
рактер-пашњака. Оне су дакле ливаде само под

/
124 . Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н
»

заштитом човековом (Hutwiesen) и у време сушних

лета (1907 и 1908.) не косе се због слабе продук-
ције. Услед еушне и мршаве подлоге на многим
меетима типац градиг прави на,рдетут, i;ao на пр.
иепод Црквене Мале и на левој обали Чавдарове.
Напротив иардетум на десној обали Браташнице,
с обе стране пута што води од Зељара у долину
ове реке, лежи на једној врсти грубог сувог ху-
муса, који се no својим особинама. приближује џ »

тресети.
Као нормалан тип оцедних ливада може се
•• ■■ • •

сматрати Страторија, која је окруж,ена влажним

ливадама, те је утицај стоке за време вегетационе
периоде искључен. Њу састављају ови елементи:
Anthoxanthum odoratura, Alopecurus pratensis,
Agrostis vulgaris, A. canina Holcus lanatus, Briza
media, Dactylis glomerata, Cynosurus cristatus, C.
echi^atus, Poa bulbosa, Festuca sulcata, F. varia F.
pratensis, Cynodon dactylon, Nardus strieta, Lolium
%

perenne, Garex praecox, Ormthogalum tenuifolium,

Crocus veluchensis, Orchis incarnata, Coeloglossum
viride, Rumex acetosella, R. acetosa, Polygonum bis-
<

torta, P. alpinum, Cerastium vulgatum, G. arvense,

Melandryum noctiflorum, D. ambiguus, Ranunculus
montanus, Thlaspi Kovacsi, Nasturtium pyrenaicum,
Potentilla tormentilla, Filipendula hexapetala, Alche- ' •

milla vulgaris, Sanguisorba minor, Genista sagittalis,

/

Trirolium montanum, T. pratense, Lotus corniculatus,

Lathyrus pratensis, Geranium phaeum, Linum cathar- Џ

ticum, L. perenne, Polygala major, P. vulgaris, Hy­

pericum quadrangulum, Helianthenum vulgare, Viola - 2
tricolor, V. lutea, Primula elatior, Armeria rumelica,
Gentiana utriculosa, G. bulgarica, Ajuga genevensis,
A. reptans, Brunella alba, B, vulgaris, Salvia pra-
 В Л А С И HA 125
т W
9

tensis (ретка), Thymus serpyllum, Verbascum phoe-

• -

niceum, Veronica multifida, V. montana, Euphrasia

montana, Plantago media., P. lanceolata, Galium ve-
rum ,, G. vernum, Scabiosa ochr.oleuca, .Campanula
rapunculoides, C. rotundifolia, Jasione Jankae, Beilis
perennis, Erigeron acer, Anthemis arvensis,
safithenum leucanthemum, Carlina vulgaris, Hieracium
pilosella, Hipochodris radicata, Leontodon autumnalis.
Ha многим меотима оцедне ce ливаде лети
наводњавају, услед чега им с.е и Флора и изглед
брзо измене. Нарочито се потисне наводњавањем
типац, кога замене ливадске траве. Ако се ливаде
поред наводњавања још и ђубре, као што се то
ради испод Црквене Мале, онда на њима освоји
Trifolium
• procumbens. ђубр #
опште су најбоље средство, да се типац потисне,
што би Власинцима свакојако требало препрру-
чити ради побо.Бшаша ливада и повећања њихо-
вога приноса. - •

3. Формација сувата. "

Као што је наглашено, Формацију сувата или
пашњака тешко је одвојити од Формациј.е оцедних
ливада, јер се ове често због свога сниског и си-
ромашног вегетационог покривача не косе већ пасу.
Ближе поређење увек показује, да елементи оцед-
них ливада имају ипак већу разноврсност иего они
на суватама. To долази отуда, што се оцедне ли-
ваде за сваки случај забране стоди бар два ме-
сеца ради- тога, да ^се у случају повољнога лета
и бујнијег вегетадије косе. Местимично
на њих се стока no- иушта за време лета ни с
тога, што се налазе између влажних ливада и њива
♦ « • -

иод усевима, за које би приступ стоке био опасан.

 I

Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н

• •

11ошто вегетацију на овим ливадама стока не пасе

и не гази у времену њенога најбујнијега развића,
могућно је да се на њима одрже многе' биљке, за
кој 6 на пашњацима не може бити опстанка.- Ли-
ваде зкоје се пасу много брже и знатно јаче ме-
љају свој тип, него оне које се косе и које вода
плави, јер стока непрестано зарубљује биљке што
јој служе за храну. Тиме се њихов број смањује
и ограничава, а отимају маха оне, које стока не
л

једе и избегава. Такве су не само отровне биљке,

већ и све друге које су животшвама непријатне.
Власина је сточарски крај; где се највише гаје
овце, чијем зубу тешко могу измаћи и врло ситне
биљке. Како је сточарство овде главна привредна
грана већ од дугог времена, то је пасење стоке
добило карактер сталнога Фактора за вегетацију
сувата. Услед тога су они на целој Влаоини и
Чемернику- врло једнолики и сиромашни. У обла-
_ k

сти Блата монотоност пашњака прекидају понегде

хумке и бусенови оних биљака, које стока избе-
*

гава. Тако у Биљеној Бари хумке од Juncus соп-

glomeratus заузимају знатно прос/гирање на ме-
стима, која су нешто влажнија. Уз ове хумке или
у њима налазе прибежишта друге биљке; које су
на паилБацима ретке.- Од већих биљака, које стока
не дира, чешће се сусрећемо на влажнијим ме-
f . ♦

стима са Veratrum album, а на сушнијим, оообито

идући-уз Чемерник, са Verbascum pannosum. Под* w

лога је и у физичком^ и у хемијском погледу на

суватама иста са подлогом оцедних ливада. На
местима, где је она кршевита или од р
камепа.песковита, ту се једноставан покривач пре-
кида и прелази у отворену Формацију са
Antennaria Hieracium

V
 . ВЛАСИНА
/•
.1

r .
*
ш

Carlina vulgaris, Erigeron acer и Nasturtium pyre- Џ

naicum. Kao затворена Формација сувати представ-

љају застирач, у коме- се елементи врло мало.из-
дижу над земљом, они су зарубљени тако, да их
је често тешко разликовати. У таквоме бусену
превлађује Nardus stricta, типац, који је мести-
мично и једини елеменат. Да Nardus заузме. овако
простирање и да постане доминантан елеменат
у пределу, који је по свој прилици из Формације
шуме прешао у Формацију сувата, биће узрок баш
у томе, што је овај предео био дуг низ година
гјод искључивим утицајем стоке. Јер су и у Ал-

пима главна станишта ове биљке пашњаци и мр-

шаве ливаде, чија подлога није кречна нити сувише
стрма, а такве прилике су на суватима свуда око
Власине.
Формација сувата заузима ,на Власини скоро
целу источну страну Блата почишући од Дражине • ♦ .

Мале па далеко низ реку Власину; затим стране

иепод Црквене Мале; Братанов Дел, развође између
Блата и Врле Реке и најзад непошумљени део Че-
мерника и Плане. На овим последњим због зИатне
висине е^ементи у Формацији пашњака ■мењају
бдное у међусобном развићу и простирању. Док •* 4

су Bruckenthalia и Vaccinium myrtillus на пашња-

цима у области Блата ретке, дотле се њихово ра-
•* * •

са висином све јаче истиче, па им придолазе

и нбви едементи као на пр. Ajug a и
друге ајању елемената, који састављају
пашњаке, имали су се на уму поглавито пашњаци
у области Блата, у мањој мери они изнад букове
• " , • i " < ' • ш • • • t * i ; , | "

шуме на Чемернику и' на Плани. Не треба забо-

равити, да је пластика земљишта на Власини таква,
• • ' - • / . « .. / • - . ; • : * . •

да је приотуп стоци свуда могућан сем извесних

4
*
128 Д - Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н
..... I.

• • •

делова тресаве. Зато се Флора =ове о б л а с т ^ и је

4

могла готово нигде очувати у својој првобитности.

Уништењем |шума из основа су се пореметили од-
носи. оних Фактора, који вегетацију . ус-ловљавају,
као што су осветљење, влага, загревање, па чак 4 f

и подлога, која је првобитно била покривена ху-

мусом. Иод новим погодбама морала се развити
нова вегетација; али је она јога у самоме иочетку
била изложена на свима местима утицају стоке.
Са овога гледишта мора се посматрати данашња
вегетација на власинским суватима и онда је јасно,
зашто су ое на њима највише рашириле биљке,
којс су заштићене од животињског зуба или ;сво-
јом структуром, као што су Narclus, Festuca, Juncus,
Luzula, Car ex, Antennaria, Carlina vulgaris, Thymus; * •

или горким, љутим или другим непријатним матег

ријама ;као на пр. Allium melanantherum, Vera- 0 •

trum Alchemilla, Ranunculus, Yerbascum, Polygala,

Gentiana, Euphrasia, маховине, лишајеви итд.
Елементе у бусену на пашњацима тешко је
ра.зликовати, јер их стока е непрестано
од ранога пролећа, па док их снег не локрије.
Нарочито слабо се иетиче Nardus над осталим тра-
, * '• * \ • џ * * »• • . • # I - ' • •’ •
* * •

вама, у чему вероватно и лежи узрок, што. ра-

# ’ *'\. . ■ '

звиће
**: •-ове
• •; * биљке на Власини
**‘ . Јранше
-•• у. :.. .није
• •*1 • -.приме-
tкi .
ћено’}. Kao обични пратиоци типца истичу се . . . ’ * • . '*■

Festuca pvina и.Р. varia, за тим Deschampsia fie- I • * л

xuosa, Agrostis vulgaris и A. canina, Poa bulbosa,

Briza media и Luzula campestris, ca којима ce меша
y разним пропорцијама.
■ • • - • ; * \ * : ’ : : 1 ; . .* • . r '

Ha суватима сусрећемо y главноме ове еле-

• ‘I
• .
•
' I ••
#
' • . * * • ! ) , ! . . 1 4

менте: Agrostis vulgaris, A- canina, Deschampsia ♦ \

l) Адамовџђ, 1, стр. 24. Исти ниеац (Вегетациони дојаси Риле Дда-

ниио. Гдас Акад. 71, стр. 244.) ознадује као доњу границу за ову биљку
на Риди 2100 м. Види: Scliroeter: Das Pflanzeitleben der Alpen, стр. 307.
 ч

В Л A 0 И Н A 129

flexuosa, Briza media, Gynosurus cristatus, Cynosurus

echinatus, Poa bulbosa, Poa compressa, Pestuca va- 0

ria, Pestuca duriascula, Pestuca ovina, Cynodon dac-

tylon, Nardus stricta, Juncus conglomerate (влажнија
..места), Veratrum album, Allium melanantherum, Or-
nithogalum umbellatum, 0. tenuifolium, Crocus velu-
chensis, Orchis cordigera, Coeloglossum viride, Pla-
tanthera bifolia, Cerastium vulgatum, C. arvense,
Alsine verna, Scleranthus perennis, Dianthus ambi-
guus, Ranunculus montanus, Thlaspi Kovacsii, Na­
sturtium pyrenaicum, Potentilla tormentilla, P. alba,
Alchemilla vulgaris, Alchemilla montana, Genista sa-
gittalis, Trifolium montanum, T. pratense, Lotus cor-
niculatus, Geranium sanguineum, Linum hologynum,
L. perenne, Polygala vulgaris, Hypericum quadrangu-
lum, Helianthemum vulgare, Viola canina, Vaccinium
myrtillus, Bruckenthalia spiculifolia, Armeria rume-
lica, Gentiana pneumonanthe f. patula, Gen. bulgarica,
Ajuga genevensis, A. pyramidalis, Brunella vulgaris,
Thymus serpyllum, Verbascum montanum, V. pan­
nosum, Veronica multifida, Euphrasia montana, Plao-
tago media, Scabiosa columbaria,. Campanula rotundi-
folia, Jasione Jankae, Erigeron acer, Pilago germanica,
var. flavescens, Antennaria dioica, Gnaphalium silva-
ticum, Carlina vulgaris, Hieracium pilosella, Leon-
todon autumnalis. Од маховина: Polytrichum peri-
gonale, piliferum и commune, Vebera polymorpha,
Racomitrium canescens.
B. КсероФитне Формације.
1. Формадија ^амењара.
На Власини је Формација камењара развијена
само на неколико места, јер је цела депресија са
■благим нагибима и без већих каменитих маса. Ка-
ГЛАС LXXXI

Ф
130 Д -Р НВДКЉКО К О Ш А Н И Н

менита је у области Блата само источна обала.

*

између Малога Моста и Гаџине Бистрице. Омања

камена маса испољена је и код Великог Моста;
али она ни по простирању ни по вегетацији коју
носи не спада у ову Формацију. Стене се овде
једним делом. увлаче у воду, те и не носе елементе
карактеристичне за камењаре. Праве камењаре са.
већим простирањем и типском Флором налазимо на
десној обали реке Власине код Карапанџинога Моста.
Овде се стране врло стрмо опуштају према реци и
из н>их стрче местимично веће камене масе. Услед
великога нагиба површински слојеви лако се сии-
рају, стене у подлози оголићене су, те се на овим
местима могу одржати само биљке, које у својој,
економији могу да поднесу велику оскудицу у води
и неорганској храни и које су прилагођене јакој;
инсолацији. С.тога је вегетација камењара ксеро-
Фитна и ако падежи на Власини за вреаде целе / •

вегетациоае периоде нису ретки. Живот би^ака.

■

на овим местима отежава и сама Физичка природа

стена. Оне су од кристадастих шкриљаца богатих « »

лискуном, лако се распадају и троше у ситне та-

бличасте делове, који се на нагнутом земљишту
лако слирају, а на равнијој подлози тешко про- ■

пуштају воду. Биљкама је тешко ухватити корена.

и везати лако покретљиве делиће, а они биљнн
пионири, који су усдели, да овако судгау лодлогу
докрију, кржљави су. Нигдв се на овим. каменитим
странама не може видети шиб или жбун; једина је
боровндца, која местимично у пукотинама стена
застуда дрвенасте биљке. Од зељастих биљака,
које су на вамењарима застудљене, најчешће су:
Agrostis vulgaris, Cynosurus cristatus, Poa bulbosa,.
%

Poa compressa, Festuea duriusoula, Bromus mollis,.

 В Л A С И H A 131

Nardus stricta, Ornithogalum tenuifolium, Rumex ace-

4
• *

tosella, Scleranthus perennis, Dianthus ambiguus, Na­

sturtium pyrenaicum, Draba verna, Stenophragma
thalianum, Sedum acre, Potentilla alba, Alchemilla
vulgaris, Trifolium aureum, Geranium sanguineum,
Erodium cicutarium, Hypericum quadrangulum, Heli-
anthemum vulgare, Armeria rumelica, Thymus ser-
pyllum, Verbascum phoeniceum, Melampyrum nerao-
rosum, Asperula cynanchica, Galium verum, Filago
arvensis, Gnaphalium silvaticum, Antennaria dioica,
Anthemis cotula, Carlina vulgaris, Achillea nobilis,
Hieracium pilosella. Од иаирата: Asplenium septen-
trionale y пукотинама стена. Маховине cy много
распрострањеније, нарочито на голим стенама. Че-
сто тле покрива местимично застирач од Racomi-
trium canescens и Polytrichum piliferum. Од осталих
,на стенама налазимо: Frullania dilatata, Weisia vi-
ridula, Didymodon rubellus, Tortella tortuosa, Tortula
ruralis, Grimmia pulvinata var. longipila, Webera
elongata, Webera cruda, W. nutans, Leucodon sciu-
roides, Plagiothecium denticulatum.

2. Формација прљуша,
9

m *

И y OBoj Формацији доминира неоргански суп-

страт, као и у пређашшој; али се оба супстрата
4

у физичком иогледу знатно разликују, па како

пгодлога овде условљава карактер вегетадије, то
је лриродно, што прљуше имају свој специФичан
Г

изглед и елементе. Прљушама; у недо-

статку подеснијега термина; она места
где је испирана руда и где је маса раздробљенога
камена наслагана у виду брежуљака. Стране ових
брежуљака често су стрме и голе; јер се под ути-
/
9 *
132 Д -Р НЕДЕЉКО КОШАНИН

цајем атмосФарских падежа непрестано осипају.

Трошна лискуновита маса представља овде ве-
и

штачка узвишења, чија Физичка природа има доста

особина пешчаних дина. Услед тога ова су места
врло неповољна за насељивање све дотле, док на
њима вишегодишње биљке са јаким и разгранатим
4

кореном не вежу растресите делиће земље и не

створе стабилну подлогу. Пошто су ова места више
мање оголићена осветљење је на њима јаче, а у
вези с тим стоје и већа колебања у темпера-
тури. Она немају велико простирање; али се ла-
лазе готово свуда, где је руда испирана. Нарочито
их има на западној страни Блата, где је испирање
због хидрограФСких прилика било интензивније.
Таквих је места доста у близини Црквене Мале,
за тим у Престојчевој и Дојчиновој Мали. Од др-
већа је јасика прва која се јави на овим ископи--
нама, наравно на равнијем земљишту; за тим глог,
дивља ружа и бреза. Од зељастих биљака најчешће
сусрећемо Carlina vulgaris, Nardus stricta, Festuca
duriuscula, Agrostis vulgaris, Leontodon autumnalis,
- I

Jasione Jankae, Alchemilla montana, Scleranthus pe-

rennis, Poa co.mpressa, Anthemis arvensis. O b ii еле-
менти набројани cy редом, који одговара њиховом
учешћу. Пошто ова Формација показује на разним
местима разне стадијуме у развићу, природно је,
што се однос у развићу појединих елемената мења
и што се састојцима, које rope истакох, придру-
жују још и други. Оваквих имиграната нарочито
а«

је много из Формације оцедних ливада и сувата,

од којих се истичу поглавито : Helianthemum vul-
gare, Gnaphalium silvaticum, Thymus serpyllum и
Antennaria dioica.
 Г. Културне Формације.
Формације, које стоје под утицајем културе,
нису на Власини многобројне. Ако се не издвоје
у засебну Формацију места са рудералном Флором,
онда остаје Формација њива као једина културна
*

Формација. Јер тако званих вештачк.их ливада на

Власини нема. Као што је у одељку »Ливадске
Формације« већ напоменуто, ливаде се само ме-
стимично дренирањем исушују или наводњавањем
влаже. 0 воћњацима и баштама за поврће не може
бити ни говора. Истина нађе се овде онде по ма-
лама која закржљала шљива или трешња, али се
од њиховога плода никад ништа не очекује. У Дра-
жиној Мали видео сам на једноме месту, које је
окренуто југозападу, десетак кржљавих и слабо
разгранатих дрвета шљива, на којима је више од ■

половине грана било суво (јули, 1908.). Од станов-

ника овога места сазнао сам, да и ако ова дрвета
понекад цветају и заметну плод, овај готово никад
не сазри.
Оно што би се на Власини могло назвати ба-
штом јесте само неколико квадратних стопа земље
на јужној или ј.-западној страни куће или какве
друге зграде, где се гаје неколико најббичнијих
украсних и миришљавих биљака са дугогодишњим
кореном или подземним стаблом. У ове спадају
Levisticum paludapifolium (силин), Tagetes recta (го-
лемо цвеће), Dahlia variabilis (тодор), Chrysanthemum
balsamita (калавер), Melissa officinalis (маточина, гаји
се no уљаницима) Iris (перуника), питома ружа (тран-
даФил! и Saponaria officinalis (пењавиче). У Црквеној
Мали саде црни и бели лук, али се једу само зе-
лени, јер слабо замећу главицу.
 • «

Д -Р НЕДЕЉКО КОШАНИН

1. Формација њива.
Број културних биљака, које се на Власини
гаје, ограничен је и условљен климатским прили-
кама, пошто се хемијска и Физичка природа зе-
мљишта може за разне «ултуре више или мање
вештачки подешавати. Отуда долази то, да се на
9

Власини културне парцеле групишу не по каквоћи

земљишта, него према климатскоме оптимуму, т.ј.
према томе, како би утицај топлих сунчаних зра-
кова био што јачи и дуготрајнији и како би се
избегао утицај хладних ветрова.
Од жита сеју се јечам, овас, раж и крупник;
пшеница, и то јара,' врло је редак усев на закло-
њенијим и присојнијим местима. Поред ових жита
кромпир, купус и коноиља једини су још представ-
9

ници културних биљака на власинским њивама.

Али све усеве прати већи или мањи број других
биљака као коров. У опште се може рећи, да је
Флора корова по њивама релативно сиромашна,
јер се њиве доцкан у пролеће преоравају, услед
чега се затрпају и униште оне бшвке, које су по-
следње јесени биле исклијале. На њивама се ви-
ђају Bquisetum arvense, Agropyrum repens, Vicia
craca, Convolvulus arvensis, Rumex acetosella, Sam-
bucus ebulus, које чшају трајне подземне делове и
које се више година одржавају на њивама. Од је-
дногодишњих зељастих пратилаца усева најчешћи
су на ■Власини1: Stellaria media, Cerastium arvense,
\

Herniaria hirsuta, Scleranthus perennis, Spergularia

rubra, Sinapis arvensis, Nasturtium pyrenaicum, Ste-
nophragma thalianum, Veronica chamaedrys, Anagalis
arvensis, Echium vulgare, Linaria elatine, Galeopsis
tetrachit, Jnula britannica, Chrysanthemum inodorum,
Centaurea cyanus и Xeranthemum annuum. Овим 7
 •\

. *
BЛACИ HA
A
• • • "• •

елементима придружују се на ђубревитим њивама

у близини насеља још: Chenopodium album, Gheno-
podium Bonus Henricus, Polygonum convolvulus, Malva
moschata. ' ’
Њиве које ce годину или две дана остављају
ради одмора незасејане, зову се Њихова
је Флора у почетку ' (у првој години) поглавито од
једногодишњих биљака, које прате усев-е; доцније
преобладају двогодишње и вишегодишње тако, да
већ у другој години орница показује изглед, који
је приближава типу ливаде. Нарочито се брзо на-
сељавају траве: Роа annua, Р. compressa и Agrostis
vulgaris. Иначе у другој години доминирају на ор-
ници ове биљке: Salvia verticillata, Hypochoeris ra-
/

dicata, Carduus acanthoides, Potentilla argentea, ЛЦп1а

lutea, Herniaria hirsuta, Brunella vulgaris, Leontodon ♦

autumnalis, Scabiosa columbaria, Carlina vulgaris,

Euphorbia stricta, Poterium sanguisorba, Trifolium
“
X

repcns, Leonurus cardiaca, Teucrium chamaedrys,

.Ajuga genevensis, Nonnea pulla, Galium verum, Plan-
tago media и Sonchus arvensis. -
2. Рудера^на Ф*лора. - • 4 «

Гребнер1) ставља биљке, које прате као корови

људска насел>а, у засебну Формацију, коју назива
ч ■

полукултурном. Флора ове Формације зависна је

од човека у толико, што јој је станиште на дво-
риштима, око штала и торова, на ђубриштима,
поред путова и ограда, на међама између њива
итд. На Власини Флора ових места није богата,'
што је у опште случај са свима местима, која су
удал>ена од већих културних центара и јачег сао-
браћаја. Највише представника рудералне Флоре
.т) Graehner, Р., Die Pflanzenwelt Deutschlands, 1909. cip. 75.
136 Д - Р НЕДЕЉКО КОШ АНИН

налазимо код Царинарнице и у Црквеној Мали,

коју као културно средиште Власине саобраћај
највише додирује. Тамо расту: Роа annua, Agropy-
rum repens, Lolium perenne, Bromus mollis, Urtica
4
......................... — шЉ

dioica, Polygonum aviculare, Chenopodium album,

Chenopodium Bonus Henricus, Stellaria media, Sinapis
arvensis, Capsella bursa
m --a f mi t
Thlaspi arvense
" _
__
___ » • *“ '' ”

Stenophragma thaUanum, Geranium phaeum. Erodium

4

cicutarium, Malva moschata, M, neglecta, Conium ma-

culatum, Convolvulus arvensis, Echium vulgare, Ga-
. • V
^ « , f - '
• •" * * * * * * • • ** r* *

leopsis tetrahit, Leonurus cardiaca, Hyoscyamus niger,

Plantago major, Sambucus ebulus, Dipsacus si-lvestris,
Matricaria chamomilla, Achillea millefolium, Artemisia
. _ _ ^ ................................................................................. - 7 - - * ^ V -

vulgaris, Lappa major, Cichorium inthybus, Lampsana

communis, Cirsium eriophorum.

V. Блато.
1. Еколожки Фактори.
I ,

Међу Факторима, од којих је зависила веге-

тација Вдасинскога Блата у развићу, најважнији
су после климатских, брзина отицања воде и хе-
мијска прироДа и количина растворених соли у
њој. Први Фактор условљава начин појављивања
и развића, други одлучује, који he се елементи
одржати. Природно је, што ова два Фактора не
доминирају на делој површини од 10,5 квадратних
километара, него се њихов утицај паралише ме-
стимично другим моментима. На тачкама, где се
у Блато улива каква већа притока и где је оти-
цање воде брже, ту је у исто време хемијска и
Ч

Физичка природа воде друкчија, него далеко према %

средини Блата или у каквој плиткој бари поред

обале, где је изложена јачем загревању. Кад се
има на уму, да је Блато језерскога порекла (Цви-
 ВЛАСИHA 137

јић, стр. 88) -и да је од његове данашње површине

једна трећина под тресавом, а остало под ливадама
које се косе, онда је лако појмити ону огромну
разлику у ггриликама ва развиће језерске и данашње
4 ________

вегетације. Данас. на Власинскоме Блату нема ни-

једнога места, где би ма ц приближно владале
• •

језерске прилике. Језероје потпуно подлегло про-

цесу Фнтогеног зарастан>а.
Као што је наиред изложено, Блато пуне водом
притоке, од којих су нер;олике са знатном коли-
чином воде. Из Блата вода отиче врло незнат-
ном брзином, једно због малога нагиба а с друге
стране и због тога; што јој брзину смањује ве-
гетациони покривач тресаве и Филтрирање кроз
густ сплет коренова и других биљних делова, који
су у воду зароњени. Слободна водена површина
редукована је на једну узану пругу, која држи
♦ .

средину Блата и коју је вегетациони покривач

местимично тако сузио, да се једва примећује.
Онасе нешто проширује у близини Великога Моста,
да се у области Гаџине Бистрице изгуби у неко-
лико повећих бистрица. Само на овоме простору
и у Топлику испод Страторије вода има дубину
преко два метра и не носи барску вегетацију.
Иначе слободну водену површину налазимо још
само на неколико места уз источну обалу; алије
вода тамо плитка, више мање стагнирана носи
елементе барске вегетације и у своме простирашу
зависи од висине воде у Блату. Тако се на пример
на савијутвгу према Гаџиној Бистрици одржава це-
лога јуна поширока водена зона на периФерији
тресаве уз источну обалу, па се око половине
августа изгуби (1907/8) и обод тресаве наслони на
обалу. У Биљеној Бари еФемернога је трајања ве-
138 Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н
т

лика водена површина, која се одржава дубоко у

лето и која због тога условљава особити изглед
вегетације.
Из ових напомена о брзини воде, о дубини и
о њеном распореду у Блату може се већ закљу-
чити и о типу вегетације, коју Блато носи. Она
је барска и трееавска. Пошто је зависна још и
од особина воде, нарочито вегетација тресаве, по-
требно је напоменути, да је вода не само у ба-
рама на периФерији Блата, него и у дубоким би-
стрицама за време целе вегетационе периоде мутна
и мале провидности. Непровидност јој долази од
I »

ситних биљних отпадака, од великог развића алга;

а особито од многобројних црвених и ситних пра-
♦ •*

менова гвожђаних једињења. Због ових носледњих

вода из Блата показује јаку реакцију гвожђа.1) 4

Напротив нисам могао ни у једној од проба, које

су узете са разних места у Блату, констатовати ни ♦

трага од калцијумкарбоната и азотне киселине.

Водаје сиромашна у растворима неорганских соли,
што омогућава иојаву и енормно развиће сФагнума
на тресави; али у исто време ограничава број друг-
гих бдљних; становника и смањује у опште годиш.њу
продукцију вегетационога покривача.
На вегетацију у Блату утиче и температура
воде; али је овај утицај тешко прецизирати. Вода
на ободу Блата, особито она поред иоточне крше^
вите обале.загрева се јаче него у бистрицама, где
отиче лолако али стално. Водена маса ио барама
на ободу у свима својџм особинама па и у загре-
вању има само локални значај, а често је еамо
• • « >

* * • ■■■■ * » ‘ •#

• • • 4 ?

*) Квалихативне анализе у догдеду садржаја CaC03l HN03 и Fe

• • • т

вршио сам иа месту. Гвожђе је констатовано помоћу H2S04 и рбдан-

> %

калијума. •. '
 %
В Л А С И Н А 139

привременог трајања. С тога нас овде интересује

поглавито питање о загревању водене масе, на
I

којој плива вегетациони покривач. ЦвијиН (стр. 831

« •

наводи, да је температура воде у жмиравцу само

нешто виша од средње темиературе извора на
Власини. Готово све притоке Влата имају кратак
ток, те њихова вода долази релативно хладна у
Блато. Поред транспирације вегетационога покри-
вача температуру воде'смањују још и издани, којих
је велики број на ободу и по дну Блата. Тако је
♦

5. јуна 1907. температура воде у једноме извору

у Биљеној Бари била 8,5" С док је температура
ваздуха износила 16°. Вода ових издани и осталих
притока улазећи у Блато губи се под вегетационим
покривачем, који је заклања од инсолације, а он као
« 1
♦
•

рђав топлоноша не утиче <:ам на њено загревање.

Особито дубљи водени слојеви показују ниску тем-
пературу, јер она вода која натапа ловршни слој
■

СФагнумске тресаве може се доста знатно загрејати.

Због тога се при идењу по тресави осећа са већим
угибањем жмиравца све хладнија вода. Као што се
види, у .погледу температуре владају за време ве-
• •

гетационе периоде са свим друкчије прилике у

• •

површном слоју жмнравца него у слојевима на- већој■

дубини, Загревањеповршнога слоја инсолацијом иде

највише на дубину од десет сантиметара. Тако се
% •

водени слој, који сФагнумска тресава одржава капи-

ларношћу над нивоом воде у суседним бистрицама,
може загрејати скоро до исте висине као и ваздух.
3. јуна 1907. темџература ваздуха у висини од пола ♦

метра над тресавом износила је 19,5°, а у покривачу

од СФагнума на дубини од 5. сантиметара (у води)
18°, док је на 15 сантиметара испод површине
термометар показивао 16,3°. Услед јаке инсолације

\
140 Д -Р НЕДЕЉКО. К О Ш А Н И Н

загревање воде у површном слоју тресаве врло

је брзо. Тако сам на пр. 20. септембра 1908. на
потпуно ведром дану нашао на тресави код Гаџине
Бистрице у 9 часова пре подне температуру воде
у површном слоју СФагнума 11°, која се до 121/*
»
• ♦

часова попела на 14°. Овим брзим загревањем воде /

на површини тресаве могу се користити у својој

економији само оне биљке, чији апсорпциони ор-
ft

гани не залазе дубоко у тресаву. Сем сФагнума и

дрозере, која. се иначе храни на особити начин,
готово ниједна виша бил>ка на тресави не користи
се овим загревањем. Свака од њих има корен врло
разгранат и несразмерно дугачак. Он у Menyanthes
trifoliata достиже на пр. 120 сантиметара и плива
својим врхом у води испод СФагнумске тресаве. «

Ове биљке имају дакле своје апсорпционе органе

у дубини, где се вода инсолацијом не. загрева и
♦ •

где је температура релативно ниска, те им отежава

апсорпцију воде; која је и иначе сиромашна ра-
створима неорганских соли. Ограничен број врета
и кржљавост Фанерогама кад расту на сФагнумским
тресавама сматрају се као последице недовољне
Г\
хране у неорганским солима. Уверен сам? да се ка
Власгти оеоме утицају иридружује још и слабљење
•
аисориционе сиоаобности коренове услед ниске тем- ♦

иературе, чиме се још више ограничава узимање

неорганске хране. Поред теоријских разлога на
овај ме закључак наводе и посматраша вегетације
у Блату. Као што ћу мало доцније показати, Сагех.
•••

rostrata је један међу најважнијим пионирима биљ-

ним, којима се врши зарастање Блата. Ова биљка
расте на дубљим местима поред обале и често
њени бусенови пливају као ливадска тресава на
> •

површини воде. Њен је иораст на овим местима

 ВЛAСИHA 141

врло бујан, те га је још Панчић*1) означио као од-

ступање од нормалног тииа. Биљка расте овде
\ . ' • ’

онде и на сфагнумској тресави; али су примерци

са овога места редовно два-три пута мањи, њихово
лишће уже, цвстни- класци краћи и у опште цела
биљка кржљавија него иначе. Њени корени увлаче
се дубоко у тресаву, где је вода релативно хладна
и кржљавост њена зависи не само од сиромаштва
воде у раствореним неорганским солима него још
и од смањивања апсорпционе сдособности корена,
јер на местима где се биљка нормално развија за-
гревање воде у подлози много је веће него у
жмиравцу.
Са овога гледишта било би потребно утврдити,
да ли ксероФитан карактер великога броја тресав-
ских биља^га не представл>а у исто време и при-
лагођеност на хладан супстрат, као што је то случај
v бил>ака поларних предела.
Видели смо, да загревање воде у површном
слоју сФагнумске тресаве не користи много оним
биљкама, чији корен иде дубоко у вегетациони
докривач; али морамо још напоменути, да се у
толико више овом температуром користе маховине,
особито СФагнум, који у опште и доминира. Водени
слој што се загрева управо је средина, у којој ова
маховина расте. 'И док остале биљке на тресави
и у Блату не могу у продеће отпочети да расту
док год је водена маса хладна и док се још ра-
схлађује водом од отопљенога снега, дотле актив-
л

1) •
У хербару
.
Ботаничкога Завода ПанчиКје нримерке са Власпне ‘
ш џ

означио својом руком као forma robustior л АдомовиК је 1904 (5, стр.
:2б.) ову Форму објавио као нову под истим именом не свомињући Пан-
чићево име. Адамовић је међутим Revisio glumacearum serbicarum изра-
.дио на основи хербара Вотаничког Завода, у коме је н сав материјал
Ланчићев.

/
 142 Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н

ност сФагнума отпочиње чим се са тресаве дигну

снег и лед. Ово не долази само отуда, што СФаг-
нуму за растење у опште није потребна висока
температура, него поглавито зато/ш то су сунчани
зраци још дрвих ■дана пролећа у стању, да по-
дигну температуру у воденом слоју, где СФагнум
расте. Слично' бива и у јесен. Кад остале биљке
на Власини обуставе растење СФагнум продужава
још расти и тако ј'е његоца вегетациона периода
овде дужа него осталих водених и барских биљака.
Због тога је његово развиће на тресави релативно
брзо, а с њим упоредо иде и процес зарастања
Блата. Свакојако површни слој воде на СФагнум-
ској трерави изложен је већим колебањима у тем-
ператури него дубљи слојеви. *

2. Зарастање Блата.
Засипање и исушивање Блата подлежи ф и -
зичким и Фитогеним процесима, који се често уза-
јамно помажу, те није могућно на основи садашњих
прилика у Блату ни приближно, тачно одреДити,
| • ♦ '

који су од њих играли већу улогу и како су се

смењивали. To би се могло постићи само проуча-
вањем тресета и језерских наслага власинске де-
пресије. За мој циљ довољно је, да се покаже
утицај, који данас има вегетација у исушивању
Блата и да се ближе прецизирају облиди ф и т о -
геног засидања, које ћу назвати зарастањем (Ver-
ft

landung). Од ових облика у главноме и зависи чла-

нање вегетације Блата у засебне типове.
Данас се Блато иоушује поглавито активношћу
биљака и наслагањем њихових остатака, при чему
се разликују два начина зарастања: сукцедано и
симултано. Разуме се до себи, да многобројне лри-
#
 4

ВЛАСИНА ' 143

токе Блата доносе у ово и материјал са стране а

да се Фитогени процес на многим тачкама комби-
нује са засипањем* Али је засипање Блата у да-
нашњој ®>ази његовога живота несразмерно мање,
него што је некада било, а знатно слабије од ф и -
тогенога зарастања. Нарочито је јако засипање
морало бити за време испирање руде и после уни-
штења шума, када је западна страна Блата, коју
данас представљају влажне ливаде, у главноме и
засута. Цвијић је у иоменутој расправи опширно
изложио утицаје ове врсте, те ћу се ја ограни-
чити само на појаве данашњега зарастања Блата.
■

а. Сукцедано зарастање.
1. Постана^ и развиђе тресаве.
При овоме процесу вегетација се пружа од.
обале, за коју је утврђена, према слободној воде-
ној површини, коју све више осваја и прекрива
у виду зеленога покривача. Овај покривач у по-
четку је танак и лабав, али из године у годину
наслагањем биљних делова, који овде не могу да
%

иструну, постаје дебљи и чвршћи. За релативно

кратко време он представља за многе биљке по-
вољну подлогу на којој се могу населити и разви-
јати, при чему се процес зарастања још више убрза.
Овај тип зарастања карактеристичан је за водене
басенвЈ који су дубоки и са тихом водом. Пр ема
томе он је данас на- Власини ограничен на ме-
ста са знатном дубином, а таквих места са сло-
бодном воденом површином врло је мало. Њих
налазимо, као што је већ раније споменуто, само
поред матице, која кроз Блато пролази, код To
плика и нарочито у области Гацине Бистрице, где
је дубина Блата највећа. Некада је процес сук-
144 Д -Р НЕДЕЈБКО К О Ш А Н И Н

цеданог зарастања играо много већу улогу при

зарастању него данас, што показује велико про-
стирање сФагнумскога покривача, који на води
плива још и данас за време високог нивоа воде.
Данас се-овај процес најбоље може посматрати
дуж матице изнад Великога Моста на простору
према рту Братановог Дела. На томе простору
матица представља у зеленом покривачу Блата
водену ггругу; која је у пролеће после отопљеног
снега знатно шира, него у јулу и августу. Она се
шта више у позно лето на многим местима са
и

свим губи под тресавом. Тако сам је 11. јула 1908

-могао врло лако прекорачити на месту, које се
налази у правој линији, што везује златну букву
са Страторијом. Лишће од Menyanthes trifoliata,
чији оу се изданци пружали на су.срет од обадве
обале, са свим је покривало водену површину
матице на овоме месту. Идући из ливада према
матици примећује се под ногама, да се на из-
весној даљини од матице прелази са чврсте ли-
вадске подлоге на тресаву, која бива све лаба-
вија, што се више приближује матици. На овоме
делу Блата вегетациони је покривач једним кра-
јем везан за чврсту подлогу, другим је слободан
и плива на води. Његов слободни крај представља
зону која расте поглавито у хоризонталном правцу
и осваја водену површину, док му утврђени крај
расте у вертикалном лравцу (дсбља). Овде се могу
ова два процеса не само у свима иојединостима
t

посматрати, него се потпуно јасно види и сукце-

сија тресавских биљака, која прати старост тре-
саве. Тако слободан руб тресаве заузима Meny­
anthes, чија стабла у води граде врло чврст сплет,
који појачавају местимично још и врло дугачка
 В Л А С II H A 145

стабла од.Сошагиш palustre. Због густог сплета

субмерсних стабла и због њиховога трајања кроз
више вегетационих периода ове две биљке врло
•

-брзо освајају водену површину одржавајући при

том чврсту везу са тресавом. . Процес зарастања
биће два пута бржи, ако се врши истовремено на
наспрамним обалама и ако иде на сусрет, као што
бива при замржњавању река, у којих се лед от- -
почне хватати на обадвема обалама, па се све
- више шири према матици и с једне и са друге
Љ 9

отране, док се најзад не споји у једноставан ле-

# _

дени покривач. Зарастање матице у Блату врши

се у овоме смислу и што она већ није зарасла на
многим местима узрок је јако колебање врденога
нивоа и залеђавање Блата. Ова два Фактора пе-
риодично се понављају, долазе један за другим и
у својој акцији воде растрзатву не само најмлађих
и најслабијих делова тресаве, него често и оних, који
9

су се овим оилама успешно више година одирали.

Ако се преко лета наспрамни рубови баш и споје над
матицом и ако се при том њихова вегетација ме-
ђусобно веже у чвршћи сплет, овај ће се ипак
морати раскинути, кад се водена маса при пре-
тварању у лед почне ширити или кад при отапању
снега вода под тресавом набуја и ову почне на
себи дизати. Са свим је природно, што he се у
обадва случаја раскидаше тресаве извршити баш
на ономе месту, где су рубови преко лета срасли,
јер је ту веза најслабија.
Према овоме изгледало би, да матица не може
никако ни зарасти, докле год вода отиче њоме.,
Али је њена судбина условљена брзином, којом се
засипа водено дно, а која је врло знатна због ве-
лике продукције тресавске вегетације, чији изу-
ГДАС LXXXI 10
 146 Д -Р НЕДЕЈБКО К О Ш А Н И Н
•*

мрли делови падају на дно корита и издижу га.

Поред тога тресава постаје из године у годину
» •

све дебља и тежа, те се и сама приближује дну

корита. Кад се овим процесом смањи одстојање из-
међу тресавскога покривача и воденога дна толико,
» • • •

да за време нискога стања воде тресава налегне

на дно корита и да се за њега својим притиском •9 џ %

и посредовањем биљака тако веже, да је више не

може одвојити ни лед ни висок ниво воде у про-
леће, онда се вода мора разлити преко тресаве,
као што се још и данас редовно излива по лива-
дама на Влату, које се косе. Овакав случај морао
је наступити недавно са тресавом између Велтакога
Моста и Гаџине Бистрице.
Постанак и растење вегетационога покривача
готово. су исти на целоме Блату. Menyanthes и
»
Comarum, који су се већ учврстили за обалу, пру-
/ '

жају своје изданке у воду, где се гранају и граде

густ сплет. На овај сплет падају у јесен изумрли
листови од истиХ биљака и претварају га у густ
покривач, на коме могу да се задрже и ситнији
биљни делови, које~вода носи. Идућега лета нови
изданци учине овај лабави вегетациони покривач
још збивенијим и чвршћим, те може отпочети на
њему насељавање и развиће других биљака. Сфа-
гнум ј е ’међу ирвима, који на оваквом покривачу
л

налази повољне прилике за живот и који га ре-

лативно за кратко време освоји. Стабла Menyathes-a
и Comarum-a, која служе као подлога, одржавају
вегетацију СФагнума увек на истоме нивоуу води,
'јер покривач прати колебање његово и тако је
билзци обезбеђено континуално развиће и при ви-
соком и ниском стању воде у Блату, Пошто нове
генерације ове биљке продужују развиће на ста-
 В Л A. С И H -A 147
♦

рима, и дошто изумрли делови не могу да иструну,

то тресавски покривач од сФагнума бива из године
у годину све дебљи. Али са његовим развићем иде
• A

•упбредо и узмицање мениантеса и комарума, који

се повлаче и ограничавају на слободан крај тре-
саве. Њихова крупна стабла одржавају истина живот
још и у слоју сФагнума тиме, што пуштају врло
дугачке корене у воду испод тресаве и пружају
кратке лиснате изданке над тресаву; али са де-
бл>ањем соагнумскога слоја њих је све мање. На-
рочито Comarum рано узмакне. У накнаду за то
СФагнуму се придружују са површине други тре-
савски елементи, у првом реду Drosera, за тим
неке врсте карекса, чији се корени у слоју од
сФагнума енормно развијају и у погледу величине
и бројно. Тиме се наравно стабилност тресаве
знатно повећава. На неким местима, као на пр. на 4

тресави код Гаџине Бистрице, прве почетке тре-

<заве прати и развиће Equisetum limosum, који се
доцније и у слоју од сФагнума одржава напоредо
са мениантесом. Тако сам на вертикалноме пре-
секу СФагнумске тресаве код Гаџине Бистрице,
чија дебљина износи 85 сантиметара, нашао у нај-
дубл>им слојевима изукрштана стабла овога ра-
втавића. Стабла се пружају на велику дужину и
хоризонтално и вертикално, тако да се јасно види,
да су она ту у СФагнуму дорасла, а не као седи-
шенат донесена.
Докле год вегетациони покривач плива на по-
вршини воде, дотле је повољно и развиће СФагнума,
ове јединеupa.ee т ресавске биљ н
ке а власинској тре-
сави. Чим се тај покривач састави са дном Блата и
вбдаГотпочне преко њега отицати и на њему тало^
жити органски материјал, развиће је СФагнума деФи-
 %

148 Д -Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

нитивно завршено. живот тресаве престајв. а Јавља

се барскаЈвегетација^ којом отлочиње симултано
зарастање воде. На вегетационом покривачу, који л

је при ниском стању воде срастао за дно, депонује

се мул> за време 'високе воде, чиме се потонула
тресава изолује од трулења и претвори у слој
тресета, над којим се развије доцније барска ве-
гетација. Овакав се процес данас може посматрати
на спољашњем рубу тресаве између Мале Бистрице 4

и Великога Моста, затим на левој обали матице

•■ ►

испод Дворишта. На овом последњем месту пред

матидом се обично налази зона са барском веге-
тацијом, из које се постепено прелази на младу
тресаву. Барска вегетација развила се овде на.
потонулој СФагнумској тресави.
Има места поред матице; где се на мрежи од
мбниантеса и комарума, в;оја плива на површини
воде, никако и не јавља сФагнум. To су места, где
каква притока Блата или слаба издан доносе ве-
* • •

лику количину муља и црвену.масу гвожђаних је-

дињења, која развиће СФагнума искључују или га
ограниче на Места око стабла врба и на хумке од.
карекса, уз које се вода пење капиларношћу и.
узгред Филтрира. Под оваквим приликама СФагнум џ

се не може јавити на тресави, стога се ту СФа-

гнумска тресава и не јавља. Скелет вгоји Мепу-
arlthes и Comarum дају као подлогу, за развиће,
тресаве, постаје временом гушћи и чвршћи, споји
се за дно и омогући појаву елемената барске ве-
гетације. Р а зв и ћ е и животтресаве в е за н о ј е н а В л а -
с и н и з а и о ја в у и р а з в и ћ е с ф а г н у м а . У барама и
језерима нижих региона, где се СФагнум због ви-
соке температуре не може ни да одржи и где ее
вегетациони покривач може развити на 'Воденој
• *

9
 4

» ___
В Л А С И Н А 149
* ■
•

површини само на чврстој мрежи од ризома трске

{Fragmites communis), ту за појаву и развиће других
барских биљака на покривачу није ни потребно да
се овај веже и утврди за дно басена. На Власини
трска у зарастању Блата не игра бар данас ни-
какву улогу. Њу овде замењују Menyanthes и Со-
marum, чији ризоми по чврстини и трајању далеко
изостају иза оних од трске. Отуда они не могу ни
носити на себи тешке елементе барске вегетације,
којима је потребна солидна подлога. To је узрок,
те се на Власиви не развија тресава из других
биљака и без учешћа ОФагнума. Зато је власинска
тресава с ф а гн у м с к а . Она је то не само по томе, што
је сФагнум њен битни елеменат, него и зато, што
у њој џ р е к о 9 0 °/0 од у к у и н о г ж и во г и мрт вог м а -
т еријала п р и и а д а с ф а г н у м у . Из овога лако је уви-
дети, какву важну улогу уопште : игра вегетација
сФагнума.при сукцеданом зарастању Блата. Стога
тресава, под кбјом ее са свим губи водена маса,
изгледа н а . Власини као пространа СФагнумска
тундра. Овакву слику пружа тресавски покривач
нарочито у почетку јесени, када је ниво воде у
Блату достигао минимум. Тада су се бистрице ре-
дуковале на мања водена огледала и тако дред
нашим погледом доминира монотона хоризонтална
површина- покривена СФагнумом.
■ Раније сам споменуо, да сФагнумска тресава
код Гаџине Бистрице има у вертикалном пресеку
знатну висину, ирема којој се може приближно
судити и о н>еној великој старости. Али њено ра-
звиће вије пр.отеклб без поремећаја. Свака тресава,
под којом је ниво воде изложен великим осцила-
цијама, мора се пасивно кретати за нивоом воде
у вертикалном правцу. To кретање врши тресава

ч
 I
I Л

150 Д -Р НЕДЕЉ КО КОШ АНИН

много лакше док joj je површина мала и док се

може таласима воде прилагођавати. Са растењем
у хоризрнталнрм и вертикалном правцу тресава
ову. способност све више губи и редукује на ону
узану зону, којом се за обалу везује и која оунк-
ционише. као зглоб. Пошто веза са обалом. непро-
стано слаби: издизањем и спуштањем нивоа воде
и пошто њу вегетација не може да рјача, то се
она најзад прекине и тресава одвоји' од обале у
виду острва, које плива и које своје мебто може
мењати. На овај је -начин одвојена тресава од обале
на простору. од мале Бистрице до Великог Моста
и изнад овога према Страторији. Откидање од обале
могло се. убрзати .и залеђивањем тресаве; које је,
независно од осцилирања нивоа воде, откинуту
тресаву изразбијало у већи број засебних острва.
To се види такође на тресави код Гаџине Бич
стрице.за време високог нивоа воде, на пр. у про-
леће одмах после отопљеног снега. У то доба ниво
воде достиже максимум, водена се површина знатно
повећа и поједини делови раздробљене тресаве
више или мање размакну и на воденом оглед^лу
обележе. своје контуре.. С тога се број бистрица
у ово доба повећа. Кад вода спласне наступа обрт
нут случај : острва ое примакну и :ободом: додирну
а бистрице једним делом са свим ишчезну, дру-
гим се знатно смање и промене облик. За време
високог стања воде острва су рдвојена рд обале
такође цгиром или ужом зоном врде, из које из-
бија у ваздух лишће од Alisma. Plantago и Butomus
%

umbellatus, Кад се са рбале преко ове зоне наи-

лази на тресаву јасно се види, да обод тресаве
слрбодно плива на врди; али са спуштањем нивоа
воде обрд се; опет наслони на обалу и за њу при-
 r r гџ *r
■PW

ВЛАСИНА 151
V

времено веже. Кад сам у другој половини септем-

бра 1908. посетио Блато ишчезла је била потпуно
ивична зона воде, која.је 3.' маја исте године на
обали према Гаџиној Бистрици достизала мести-
мично ширину од два метра. .Усахнулу: зону воде
обележавале оу местимично сувоземне Форме Alisma
Plantago и Potamogeton .natans. Kao што се види,
тресава пружа знатно друкчију слику у. позно
т

лето него у пролеће. . . .

Пошто СФагнумска тресава покрива готово целу
водену површину за време нискога стања воде
искључено је веће померање острва од њиховога
места постанка. Стога he се она временом везати
на томе месту са дном и претворити у чврсту под-
логу. Такав је случај већ наступио са оним делом
%

тресаве, што је на окуци између Мале Бистрице

и Великог Моста. И ако се овде зарастање врши
помоћу СФагнумских острва, ипак нема разлога овај.
случај зарастања. на Власини издвојити у засебан.
тип, као што се то често чини за друге тресаве.
Јер су острва на Власини постала сукцедано, па 1
и ако су откинута од обале, ипак остају на месту
свога постанка. . Наравно ово важи за прилике,
које данас владају на Власини, јер у времену кад
је слободна водена површина заузимала веће ди-
менсије, могла су се сФагнумска острва однети и
на удаљенија места. џ •

Видели смо да постајање тресаве отпочиње

од обале и да јој као подлога служе Menyanthes \

и Comarum. Ако не узмемо у обзир развиће тре-

саве на подлози од барске вегетације, о чему ће
бити говора мало доцније, него се ограничимо само
на посматрање даљега развића једне старије тре-
саве,. онда. у њеном хоризонталнОм растењу могу
« »
*
•9
►

I
152 Д -Р Н ЕДЕЉ КО КО Ш А Н И Н

Menyanthes и Comarum заменити друге бшвке. На

тресави више Великог Моста и код Гаџине Би-
стрице обод ОФагнумског покривача око бистрица
• I*

не заузимају свуда и претежно поменуте две биљке.

Напротив многе мање бистрице оивичене су венцем
од густог бусена Carex filiforrtiis, кроз који се само
местимично пробија по које стабло мениантеса и ко-
марума. И ако је тешко на овим местима недооредно
утврдити растење тресаве и зарастање бистрица,
ипак нема никаквога разлога сумњати у т о 1). Моја
посматрања уверила су ме, да ое процес врши у
овоме смиелу. Као што је познато, сФагнум може
угушити у своме домашају све бил>ке нискога по-
раста, на чијим деловима као на скелету може да
се одржи. Он то може учинити и са густим бусе-
нрвима карекса на тресави. Из овога разлога и
зато, што се сФагнум на ивиди тр.есаве теже може
*

да одржи^ на њој је карекс нашао прибежиште

за своје развиће. Ивица тресаве довољна је за
њега и због недосреднога додира са водом, која
овде није потлуно стагнирана и која садржи више
раствора неорганских соли, него она коју сФагнум
на тресави кадиларношћу одржава. Али СФагнум
са тресаве својим брзим развићем све више пог
тиокује Carex fililormis ирема бистрици тиме, што
прекрива и угушује онај део бусена, са којим се
се додирује. Услед узмицања карекса дродукцијом
нових изданака на слободној страни и надирања
сФагнума у истом лравцу бистрица ое мора су-
жавати. Подлогу за нове делове тресаве дају мно-
гобројни и дугачки корени _од карекса.. Има би-
9

стрица, у'којима ову улогу карекса лотдомажу у

■) Ch-aebner, Р. Die Heide Norddеutschlands, 1901, cip. 94..

t
\
r
 ВЛAСИHA 153

великој мери и стабла од Menianthes и Comarum. *

У једном троугластом ведарцу испод Гаџине Би-

стрице пооматрао сам још компликованији начин
зарастања. Источну обалу овога ведарда оивичава
венац од Carex filiformis између кога избијају
лисната стабда мениантеса и комарума (сл. 1.).
Јужну обалу заузеле су искључиво ове две билже,
док је западну, која језнат- Сд. 1. '
но пдића, покрио Equisetum
limosum. Све ове биљке гра-
де ивицу сФагнумске тре-
саве и својим развићем пре-
ма ведарцу све оне дају
скелет за напредовање тре-
■

саве у томе правцу и за

зарастање ведарца.
Што се тиче питања,
које врсте сФагнума прве Једиа мала бистрица иа тресави
насељавају тресаву, оно би код Гаџиие Бистрице.
морало бити предмет спе-
Carex filiformis
цијалне студије. Ја ћу се
+ Comarum palustre
ограничити на то, да са-. ^ Menyanth^s trifoliata
општим само оно7 што сам ooo Equisetum Hmosum
у овом погледу констато-
вао без нарочитих систематских посматрања, која
су за овај посао неопходна. Природно је очеки-
вата; да ће ce на реткој мрежи од стабала ме-
ниантеса и комарума населити најпре оне врсте
v

СФагнума, које могу расти пливајући на води, У

такве долази на Власини Sphagnum recurvum у
типској. Форми и као варијетет amblyphyllum, за
тим Sphagnum squarrosum и Sph. obtusum var ri-
■ *

parioides. Али како ирилике за пејаву СФагнума на

младој тресави нису свуда исте; прир.одно је прет-
154 Д -Р НЕДЕЛ>КО К О Ш А Н И Н

поставити, да се као прв.и колонист може јавити и

свака друга врста, која данас насељава тресаву.

2. Равви^е СФагиумс^е тресаве иа хливадс^ој.

г
, ♦

Ливадска тресава може прећи у сФагнумску и

тај прелаз на Власини могућан је ако се ливадска
тресава пружанад места са дубоком врдом, те њен
обод мож.е населити СФагнум и ливадска тресава
♦

продужити даље хоризонталнораетење каосФагнум-

ска. При том може СФагнум освојити и један део
ливадске тресаве и претворити је у сФагнумску.
На Власини овакво развиће СФагнумске тресаве
врши се местимично на лакту испод Гаџине . Би-
стрице, где вода из Блата прелази у реку, која
дуж источне обале Блата тече ка Маломе Мосту.
На ФотограФСКОј слици на табли Г види се такво
т»

једно место у десном углу, где Gomarum palustre

ч •

представља главну .масу вегетационога покривача.,

■ < ' * ' ♦ -

Ова биљка служи својим зароњеним деловима као

сплав, ,на коме се насељава СФагнум; али овај
облик развића сФагнумске тресаве није на Вла-
сини од већега значаја. :

3. Вертш^а<лно разви^е СФагнумс^е трееаве.

За-историју вертикалнога развића тресаве, за
њено дебљање, можемо сепослужити и вертикалним
пресецима кроз њу. Један такав проФил са тресаве
код Гаџине Бистрице показује висину од 85 санти-
метараи садржи преко 90°/о материјалаод сФагнума.
Изумрла стабла ове маховине и других биљака, које
на овоме вресеку налазимо, показују својим поло-
жајем, да су се очувала на месту свога постанка
и развића. Материјала, који је инФилтриран споља,
врло је мало. To је поглавито материјал, који ве-
 в л a с и н a 155
--------------------------------- 3-------------------------------------------;------------------- -
► ••

тар или животиње донесу на површину тресаве и

који се сФагнумом покрије, као што су на пр. п о
ленова зрнца четинара. На прОФилу кроз тресаву џ

може се дакле јасно видети, какве је биљке тре-

савајкроз цело своје развиће носила и колико су
биле' на њој распрострте. Он показује, да тресава
носи и данас готово исте елементе и у истој сраз-
мери развијене као и у својим доњим слојевима;
Menyanthes, Comarum, Equisetum limosum и врсте
. карекса играле су исту улогу у развићу тресаве
•• . ■■ ■

као и данас на местима дал>е од обода и од ут№

цаја животиња. Само на дубини испод 50—60 са®-
тиметара сплет од стабала поменутих биљка нешто
је гушћи; али је због непосреднијег додира са
водом материјал од СФагнума знатно растреситији,
више је испран, те су се испол>или дугачки корени
од мениантеса. С тога. проФил тресаве на овој ду-1
бини показује готово влакнасту структуру. Зна- ч

чајно је, да се у сФагнумском покривачу нигде не

налазе остаци дрвенастих биљака.. Данас се на
стабилнијим жмиравцима нађе гхо негде само Balix
rosmarinifolia. Због тога што на тресави нема би-
љака са чвршћом грађом, она је и при великој
дебљини својој релативно слаба да носи већи терет.
У стадијуму вертикалнога развића, у коме се данас
налази сфагнумска тресава на Власини, она би у .
Средњој Европи већ носила и друге праве тресав-
ске биљке, као што су Erica, Andromeda, Empetrum, ,
Vaccinium, Ledum, Scirpus caespitosus, Eriophorum
vaginatum и друге, од којих на Власини нема ни
једне. Поред одсуства ових карактеристичних пра-
*

тилаца високих тресава власинску тресаву одли-

кује још и то, што се она развија и одржава само
на површини воде, као покривач који плива, и што

V
156 Д -Р НЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

лрестаЈу услови за егзистенциЈу сфагнума и даље

вертикално развиће тресаве, чим се она споји са
воденим дном.
Као што се види, вертикално развиће тресаве
условљава СФагнум, остале више биљке на њој
дају поглавито материјал, који СФагнум одржава у
маси и даје тресави чврстоћу. Збивеност тресета
у сФагнумској тресави постаје из године у годину
*

све већа прирастањем пових генерација на повр-

лшни, које притискују овојом тежином старије.
У овоме смислу утиче и снег, који на Власини
достиже редовно знатну висину. Ако је тресава
постала довољно чврста, да може на себи носити
ситну етоку, ова се с јесени, за време ниског
стања воде и кад на суватима не може да се на-
пасе, усуђује прићи на тресаву, те својом тежином
утиче на сабијање тресети. Овакви оу утидаји на
старијим тресавама чешћи, те је и њихово верти-
кално растење: спорије не.го у интактних. На ве-
ликом делу тресаве више Великог Моста и код
Гаџине Бистрице отлочив^е се већ косити и она
сиромалша Флора карекса, мениантеса и комарума.
To се не дешава редовнО;, већ за време сушних
лета, као на пр. 1907. и 1908., али утицај кошења
на вегетадију тресаве не изостаје. Он се огледа
нарочито у томе, лгго косач у тежњи да поме-
нуте биљке штб ниже одсече одрубљује косом и
♦ •

стабла СФагнума, која се једним. делом однесу са

тресаве у осталом покошеном материјалу. Поп1то
су тресаве на овим местима врло стабилне, оне
могу носити не само човека него и говеда, која
лоред гажења врл1е и нађубравање л тиме омо-
♦

гућавају насељивање биљака, које не припадају

4 •

иначе трбсавп. На Фототрафској слици ла табли I

М " I м Т иц i «и чм9 mm
▼T

BЛACИHA 157

виде co говеда на сФагнумској тресави у непо-

средној близини Гаџино Бистрице, где је тресава
ведарцима највише ана.

•
Тип сфагнумеке трееавв. •

• т

Као Функција места и његове климе, за тим

воде и вегетације, власинска тресава по своме типу
заузима засебно место међу осталим тресавама.
Она је и на местима, која су потпуно изолована
» •

од утицаја културе, привременога. трајања, јер по-

стаје, развија се и одржава само на површини воде
као вегетациони покривач, који плива (Sehwing-
moor). Како вертикално растење тресаве и изди-
зање воденога дна под њом услед наслагања тре-
сети воде временом сиајању дна са тресавом, то
* Г

'
в •

. %

Сл. 2.

Профил сфагнумске тресаве код Гаџиие Бистрице.

Пресек је замипгљен кроз једно ведарце (в) и матпцу (^).
Ж в и ц у ведарца з а у з и м а ј у Carex filiformis (2 ) и Menyanthes trifoliata ( 3 ) .
Код 4 С Ф а г н у м с к а т р е с а в а у status nascendi.
Поред обаде бару насељава поглавито Alisma plantago (1).

је трајање тресаве зависно од брзине, којом се

овај процес врши. Видели смо; да је данас тај
процес на Власини доста брз. Констатовано је
даље, Да са Фиксирањем тресаве за водено дно
престају услови за развиће ОФагнума и да СФагнум-
ска тресава прелази у ливадску губећи способност
вертикалнога растења. Услед тога што се ливадска
тресава пасе и коси и што се овим утицајима сузбија.

X
 T

158 Д -Р НЕДЕЈБКО К О Ш А Н И Н
«

појава дрвенастих биљака, сФагнум се на ливадској

џ

тресави не може да одржи. Његов опстанак оте-

жава се још исушивањем ливадске тресаве на по-
вршини за време нискога стања воде у Блату. Јер
• *

поред атмосФерских д ад еж аза време вегетационе

периоде, који на Власини при њеној огоЛићености
нису довољни за развиће СФагнума, долази у обзир
еамо још вода на површини, која се капиларношћу
може узети и које. мора бити у довољној количини
за време целога лета. Због тога СФагнум налазимо
на ливадској тресави само на таквим местима,
чију површину стално кваси изворска вода или су
под заклоном тресавскога жбуња, као на пример
у Биљној Вари. Еколошке прилике дакле не до-
пуштају, да се сФагнумска и ливадска тресава раз-
вију у високу, која у вертикалноме пресеку пока-
зује више или мање СФеричан облик. Да су и раније
на тресави владале сличне прилике показује Факат,
што је површина 'Блата на целоме простору од
Ч ^ • * Џ # * ♦

10,5 km.2 готово гттпуно равна. С тога власинска

тресава има тии равне тре1 (Flachmoor),
СФагнумски .покривач.представља само један пре-
лазан стадијум у Са.високим тресавама
има заједничке само две особине: доминантну ве-
гетацију СФагнума и биологију тресавоких биљака. • I

(Види проФил на сл. 2.)'.

*
б. Симултано зарастање. * ■

Симултано зарастају длића места, у близини.

обале, где је вода тиха. Оно показује према ду-
бини воде, према колебању њенога нивоа и према
особинама иодлоге знатне разлике, које' се испо-
»

• ^

*) ЦвијаЛ у својој расиравн о тресавама дели ове на високе и

■ виске са другога гледишта.
 ♦

ВЛAСИ HA

љавају нарочито у елементима, којима Блато за-

раста. Вегетација осваја центрииетално, почињући
од обале, а како ова може бити равна и непре-
стано се издизати наносом од притока Блата, то
оваква
" места са свим друкчије зарастају, него она
»
где је обала стрма и где се таложи само органски
материјал. Ирема елементима, којима Блато симул-
тано зараста и према начину, како се зарастање
врши, на Власини се могу разликовати три главна
типа симултаног зараста. .

1. Тип рострето-<лимозетума.
Зарастање се врши на местима, где вода не
ишчезава ни при најнижем своме стању у Блату,
где је врло тиха и где је подлога муљевита. Биљни
пионири при зарастању јесу Carex rostrata и Equi-
setum limosum, са којима кад више кад мање уче-
ствује и Carex gracilis. Овај тип развијен је данас
у Блату поглавито на .простору између Великог и
Малог Моста и у области Биљене Баре и то на
разним тачкагма. Тако он заузима западну равну
обалу почињући од Малог Моста па до рта, од
кога се скреће за Биљену Бару, затим делимично
♦

западну обалу између Гаџине Бистрице и Великог

Моста и најзад обалу између поменутог рта и Би-
љене Баре. На другим тачкама овај тип заузима
мање простираже и комбинује се често са друга
два типа, као на пр. у области Мале Бистрице.
У најпотпунијем облику развијен је више Малога
Моста, зато ћу њега изложити.
Код рта испод Гаџине Бистрице вода из Блата
отиче у виду реке, која се прибија уз источну
стрму обалу. Западна обала је равна и постепено
прелази у влажну ливаду. Прелаз од слободне
 \

160 Д -Р Н ЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

водене површине према овој ливади гради вона ро-

стрето-лимозетума, која је на разним местима друк-
чије ширине, па је често развијена или као Фација
ростретума или лимозетума. Да ли he се Carex
rostrata и Equisetum limosum развити више мање
♦

подједнако зависи од дубине воде и од тога, да

ли је вегетација чврсто везана за подлогу или 'је
повећан ниво воде одваја од земље и понесе на
себи. На местима, где се вегетациони покривач са
нивоом воде диже и спушта, или где вода није
• •

дубока, доминирају Carex rostrata и С. gracilis. *

Напротив Equisetum limosum осваја места, где је

вегетациони покривач чврсто везан за подлогу и
где мора за време високе воде дуже време бити
под овом. Пошто Е. limosum овакве прилике може
лакше да, поднесе и да им се својим начином ра-
стења прилагоди, него карекси, то је природно, што
на поменутим местима он гради често типски ли-
мозетум. Carex rostrata и С. gracilis својим густим
бусеном и способношћу да развијају бочне изданке
и расту хоризонтално имају више услова, да се на
површини воде одрже и да се са нивоом њеним дижу
k • •

и спуштају, те у овој појави лежи узрок, што руб

вегетационога покривача заузима час Carex rostrata
*
• ♦

час Equisetum limosum. Јер док ова последња осваја

подлогу и на дубљим местима, на којима се карекс
■

ни при минималном нивоу воде не може настанити,

дотле овај, кад се једанпут већ настани, потисне
еквизетум, чији се ризом у чврстој подлози врло
далеко пружа, обилато грана и коренима везује
за земљу. Стабло му достиже местимично висину
преко 110 сантиЈмгетара, од кога већи део (70 —80 см.)
може бити под водом. Многобројна једногодишња
усггравна стабла ове биљке покрију у јесен дно

/
воде, на. које се још депонују остаци од Utricularia
vulgaris и зелених алга, које лети покривају во-
дену површину између стабала еквизетума.На овај
начин дно се издиже. Депонован материјал вежу
идуће вегетационе периоде нови ризоми од екви-
зетума. При ниском стању воде, особито за време
сушнога лета, на овим местима населе се и друге
барске биљке, у првом реду Carex rostrata и gra­
cilis. Са њиховом појавом зарастање иде знатно Л

брже, јер оне брзим бочним гранањем и развићем

великог броја коренова стварају за кратко време
компактне бусенове, који су у почетку усамл>ени
и између њих комуницира вода, али се доцније
• ♦

хоризонталним растењем отпочну међусобно спа-

јати у једноставан покривач потискујући све више
т • * 1 * •

еквизетум. Ако је овај покривач чврсто везан за

подлогу, и ако је на месту, где високо стање воде
не траје дуго, он пређе брзо у ливаду; али ако
%
га набујала вода ишчупа из земље и понесе на
* , * ' .

себи, он плива на њој као жмиравац, који се опет

веже за подлогу, кад вода опадне. Издизањем на
* 4 ' . • •

површину воде вегетациони покривач не обуставл>а

своје хоризонтално растење и освајаље слободне
водене површине. Врло лепо се овако надирање
тресаве према воденој маси види одмах више Ве-
ликога Моста, где покривач ©д Сагех-а наилази на •i

воду у правцу од Страторије ка Маломе Мосту (види

•Фотографски снимак на табли III.). Вегетациони по-
• •

кривцч може се и откинути од остале ливадске

тресаве и као покретљиво острво одржавати се
неко време на површини воде. Такво једно повеће
острво види се испод рта код. Гаџине Бистрице,
које је притерано уз источну обалу, где се утвр-
дило.. Највећи, део његов обрастао је са Сагех
ГЛАС I.XXXI 11
162 Д -Р Н ЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

rostrata и gracilis/ међутим стрма источна обала

на целоме простору од М. Моста до Гаџине Би-
стрице нема иначе ни струка од ових бшвака.
Ливадска тресава не постаје на свима тачкама.
више Малога Моста у виду једноставнога покри-
вача од поменута два карекса, који као жмиравац
осваја водену површину. На многим местима јав-
л>ају се спорадично у води струкови Equisetum
limosum, Potamogeton natans, Typha latifolia и Ra-
« '• *

nunculus lingua, који отпочињу издизање барскога.

Сл. 3.

Профил ливадске тресаве више М. Моста.

1. Nitella syncarpa. 4. Typha latifolia, Ranunculus
2. Potamogeton natans, Utricu- lingua.
laria vulgaris. 5. Carex rostrata,'С. gracilis.
3. Equisetum limosum. 6. Влажна ливада.
r .

* ,
дна, потпомажу посредно наслагање органског ма-
теријала и омбгућавају колонизацију других бар- v (I ■.

ских биљака. На сл. 3. која представља проФил

• « _ _
- *.
9 < _

речнога корита више Малога Моста у правцу И—3_

види се, којим се редом и у којој сразмери сме-
њују елементи ливадске тресаве. Најплића. места 1 _ /

источне стрме и кршевите обале насељава Nitella

syncarpa, док средину реке заузима Potamogeton
natans, чије лишће са с/габлима од Utricularia yul-
• • •

garis крајем јуна прекрива водену површину. За-

падну обалу отпочиње обележавати Equisetum li-
» • *

liiosum, који ca издизањем дна замењују сукцесивно-

 »

ВЛАСИНА • 163

висока стабла од Typha latifolia и Ranunculus lingua,

за којима тек долазе Carex rostrata и gracilis. Ове
*
• /
..

две .последше биљке јављају се у виду бусенова, %

• •

Сл. 4. "

Лр офил кроз матицу и ливадску тресаву више Малог Моета.

који се као засебне хумке издижу над водом, док

преко Carex canescens и . др. не пређу у равну ли-
ваду. На другим местима Typha и R. lingua дру-
гују са Comarum palustre, као на пр. испод Гаџине
Сл. 5. 4

Лрофил кроз матицу у којој је иотонуло острво од

Carex rostrata п gracilis.
За слике 4. и 5. види објашњење у тексту.
»

Бистрице. Поучни еу и проФили на сл. 4. и 5., који

су узети на другим местима више Малог Моста.
На првоме од њих Equisetum и Carex граде за-
себне Фације, које су раздвојене једном узаном
воденом зоном. Equisetum заузима најунутрашњији
п*
\
164 . Д -Р НЕДЕЉКО К О Ш А Н И Н
- «— ^ ■ чч — ^ ■ 4 1 <1 ■ ■ I ч ■ ■■■ ■ ■ ■ ! ■ ■ IM — Mr f — *

део тресаве док се Carex везује на длићим местима

са влажном ливадом. Црекид је овде настудио услед
тога, што је матица лроменила свој ток и ударила
кроз тресаву између еквизетума и карекса. Цро-
ф и л н£ слици 5. интересантан је стога, што се у

средини баре, где би дубина њена требала да је

највећа, налази једно повеће платно од Сагех го-
strata и gracilis, а с обадве стране слободна во-
♦ * ’* . Vf *

дена површина (2 и 7). Зарастање баре у средини

извршило се на тај начин, што је на томе месту
лотонуло острво од ливадске тресаве, које је но-
сило вегетацију карекса,
Али овим лримерима нису исцрлене све ком-
бинације Фитогеног зарастања бара на овоме, инте-
ресантноме месту Блата. v близини Гаџине Би-
W

стрице, 'према ономе оавијутку, којн је често

спомињат, Carex rostrata и gracilis другују често у
лродесу исушивања Блата и са Comarum palustre.
У томе случају Comarum замењује Equisetum, јер
он лретходи дојави Carex-а и ствара прилике за
његово наеељавање.
*• - •
*ш *
V. +

Equisetum limosum игра у зарастању Блата

особито значајну улогу у области Бшвене Баре,
где му се сем Carex rostrata и gracilis дридру- 9

жују нарочито Carex stricta и Schoenus ferrugineus.

На дростору између Биљене Баре и оног каменог ■: 9

рта црема Гаџиној Бистрици обала је цлитка и

лостелено лрелази лод сФагнумску тресаву. Али • *

између слољашњег обода овв: тресаве и обале ве- * *

лики је лростор докривен водом целога лета. На

овоме месту, лреко кога је немогуће газити због
ванредно глибовите додлоге, из воде, избијају само
/ •' •

стабла Equsetum limosum, између којих се мести-

% «

мично виђа до неки струк од Rumex hydrolapathum

 i
В Л A С И H A
•
165

и Alisma plantago. Само на ободу према Биљеној

Бари увлаче се у воду хумке од карекса и сите,
а на једноме месту Heleocharis acicularis гради на
плиткој обали засебну Фацију. У овој бари фито-
генсх зарастање врши поглавито Equisetum limosum,
при чему се услед стагниране и плитке воде ствара
место тресета једна врста црнога муља, кога по-
крију сува стабла од еквизетума за време сушнога
лета, када се вода повуче из једнога дела ове баре.

2. Тип ^омаретума.
Овај тип ограничен је ва мали простор из-
међу тресаве код Гаџине Бистрице и рта, који са
северозападне стране према овој тресави упире
у Блато. To се место види у ФотограФији на табли I,
X

где се о десне стране при дну олике увлачи у

облику клина између обале и СФагнумске тресаве
Ф

довршина обрасла комарумом. Само се на спо-

љашњем ободу њеном, који је окренут обали, види
неколико раштрканих бусенова од Сагех rostrata.
Нигде се на овој површини не види какво ведарце,
вегетација је водену масу потпуно потиснула и
учврстила се за земљу. To није случај са покри-
вачем од комарума, који је од описанога места
* *' • "

раздвојен матицом и који заузима западну обалу.

т

(На олици десно rope). Comarum је на овоме месту

са ливадске тресаве наишао на слободну водену
површину и на њој плива. Како на овоме месту
♦

достаје ливадска тресава, ако ое на сплаву од

комарума не настани СФагнум и не претвори је у
СФагвумску тресаву, видели смо раније. Интересује
нас за сада оудбина вегетације онога острва, које♦

комарум гради на каменитој и плиткој о.бали.

♦
166 Д -Р Н ЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н

Comarum је на овоме месту први и главни

колонист. Он се утврђује за земљу и својим ду-
гачким изданцима избија на површину воде за
време највишег јој нивоа. Кад вода осекне ови
изданци полегну на плићим местима на дно и
утврде се за њега адвентивним коренима. Острво
на тај начин расте хоризонтално, док густ сплет
стабала и грана задржава органске остатке и из-
диже дно. На плиткој и муљевитој подлози брзо
се населе Carex rostrata и gracilis, које брзим и
обилним развићем хоризонталних изданака потисну
Comarum и ограниче га само на дубља места.
__ \

Једно мало острво мало ниже низ матицу пока-

зује овај процес скоро у деФинитивној Фази. Co­
marum је ограничен само на руб острва, које
покрива Сагех. Острво од Comarum, које пред-
ставља поменута слика, јесте дакле ливадска тре-
сава у status nascendi. На овај начин, као штб је
» V " _

споменуто, ливадска тресава постаје данас на Вла-

сини само на ограниченом простору. Comarum по-
ред Сагех-а потискују још местимично Typha lati-
folia и Ranunculus lingua.
I

3. Тип стрир^тетума.
Нарочитим се типом одликује зарастање на
местима, где се вода разлива у цространом и плит-
ком басену, у коме се одржава или перманентно
или за прве 2/s вегетационе периоде. Вода се у
таквим басенима знатно загрева, обично је ста-
ч •

гнирана и сиромашна ваздухом и у њој труну

органске материје. Она покрива дно, на које се
таложи ситан муљ, који по својим особинама -не
допушта продирање ваздуха у земљу ни онда, када
/

се вода повуче и он остане на суву. Под таквим

%
#
 I

• .
л

— i •^ 1 ■" — —
•
ВЛАСИНА
' 1 ■ ■ ■ ■■ ■ “ 11 м 1
I . ,

»■ ■ ■ " ■ ■ ■ 1 ■ 1 ■ " 1 ■ ■
167
и ■
4

9
. . . . . . \ ' -

приликама могу се развијати поред Equisetum Н-

mosum, још само оне биљке, које су способне да
развијају адвентивне корене близу водене повр- ♦ 4

шине и у најгорњим слојевима- влажне и ваздухом

сиромашне земље. У те биљке долазе на Власини
од дрвенастих Salix pentandra и Betula pubescens,
од зељастих Carex stricta, и Schoenus ferrugineus.
Од свију њих најважнију улогу игра у зарастању
плитке стагниране воде Carex stricta, no којој је
дато име овоме типу зарастања. Ова биљка је пре-
теча дрвенастим при зарастању.
Еколошке прилике, какве овде изложих, вла-
дају данас у- једном делу Биљене Баре, али на
простору релативно великом. Крајњи угао залива
■

Биљене Баре мало је издигнут и вода се са њега ■

повуче још крајем јуна. Он је покривен жбуно-

вима од врбе и брезе, који се у правцу према
Блату проређују и.постепено ишчезавају. Њихова *

граница овде приближно означава почетак баре,

у којој се вода задржава највећи део лета а мало
даље према Блату и цело лето. Пружање ове баре
према Блату иде у два бочна лука, од којих се
један свршава испод Мале Бистрице, други на су-
протној обали више Гаџине Бистрице. Делови њени
према врбаку зарашћују хумкама од Carex stricta,
понегде и од Schoenus ferrugineus. У јуну, док је-
овај део још под водом, водену површину преки-
дају у већим или мањим размацима зелене, хумке,
које из воде вире у виду букета. Хумке су ме-
стимично густо збивене и тако груписане, да из-
гледају као острво. (Види Фотограм на табл. II.).
Развиће хумака зависи од висине нивоа воде
и од начина растења биљке, која има осцилаци-
јама нивоа воде да се прилагоди. Carex stricta и
 >■

168 Д- Р НЕДЕЉКО КОШАНИН

■

остале врсте што граде хумке населе се обично

за време нискога нивоа воде. Кад вода у пролеће
надође, потопи биљке и отежа им дисање и аси-
милацију, услед чега отпочне обилато развиће њи-
хових вертикалних изданака, који треба да изађу
на површину воде. Као подлога, из које ее разви-
јају и на којој се учвршћују нови изданци, служи
бусен од прошле генерације, са којим они срасту
у компактну и врло чврсту целину помоћу мно-
гобројних, ■врло дугачких и разгранатих корена.
Идуће вегетационе периоде процес се у истом
(Смислу обнови и тако се генерадије везују из го-
дине у годину у вертикалан втуб, доји допире до
максималнога нивоа .воде. Издизање овога стуба и
■

даље над нивоом воде није могућно из разлога

Физиолошко-нутритивних; али сада отпочиње ра-
звијање у хоризонталном правцу: хумке се пшре.
Према томе висина хумака над муљевитом под-
логом, из које израшћују, зависи од дубине воде,
стога су оне на периФерији баре према врбаку
4 ♦

најниже, а све више у правцу према Блату. За

време сушнога лета 1908 вода се из ове баре била
првукла далеко према Блату и у септембру нај-
#

већи њен део био је сув, те оам ове лојаве за-

растања могао тачно посматрати. Једну партију
*

баре, са које се вода повуклаЈ показује и фото-

грам II. На њему се в^де поред великог бррја за-
себних хумака и два острва од њих. У овим остр-
вима хумке нису још потпуно међу собом сра-
.ш *

сле, те острво посматрано изближе изгледа као

мозаик од хумака. Само се местимично може видети
сливање хумака у једноставан бусен. Висина ху-
мака износи овде 25—^30 сантиметара; али највише
• • •

које сам посматрао високе су око 45 сантиметара.

Ј
 в ллсина' 169
• 1 * | .

Г. Сребрн Благојевић, свештеник власински, по-

слао ми је једну хумку од Carex stricta, која је
била висока са оним .делом што је покрив.ен му-
љем 85 сантиметара. Хумке се под слојем муља
' >

утврђују за чврсту подлогу, стога их је иемогућно

ишчупати. Осем тога, врло су чврсте и тако ела-
- ■

стичне, да се при гажењу по њима брзо измичу

V ш

иопод ногу, те је ход по острву од њих готово

немогућан, ако се нису спојиле у једноставан
Зарастање баре врши се поред седиментације
органског материјала поглавито појавом нових ху-
мака карекса, чије хоризонтално растење игра при
том процесу мању улогу. Простор што раздваја хум-
ке обрастао је Equisetum limosum у оним деловима
баре, где се вода лети врло дуго задржава. На тим
местима овај раставић гради прави лимозвтум. Сува
стабла његова покрију већ у половини августа
муљевиту подлогу у виду застирача од сламе, што
се депо види и у поменутом ФотограФрком снимку
(део предњи део слике до острва). На плићим ме-
стима баре, особитр у женом периФврном делу
• • ■

према врбаку, где се вода задржава краће време

и где се могу одржати траве, ту хумке раздваја
често права ливадока вегетација. Разуме се, пре-
лаз од лимозетума у ливаду постепен је и може ,
бити различан на разним тачкама. Обично се. као
• “
♦

посредници постепености јављају врсте карекса,

а од маховина Hypnum exannulatum и Climacium
dendroides, које заузимају нарочито она места, која
облива вода од притока Блата. Хумке карекса, које
♦

су највећи део вегетационе периоде већ на суву,

обрастају постепено другим биљкама. Један део
данашњег врбака развио се по свој прилици на
хумкама од карекса, ч;оје су изашле ван домашаја
 ч

170 Д -Р НЕДЕЈБКО К О Ш А Н И Н

баре. 0 издизању ливадске тресаве, пошто се на

њој населе тресавска врба и бреза, говори се у
»Формацији тресавског жбун»а“.

3. Вегетационе Формације Блата1.

♦
, k
* •
%

Досадашња излагања показала су, да је чла-

нање вегетационога локривача Блата условљено • ” • ф • •

поглавито супстратом. Према њему могу се издво-

јити ове биљне заједнице: •
1. Формација водених биљака,
2. Формација сФагнумске тресаве,
3. Формација ливадске тресаве и баре,
4. Формација тресавског жбуња и
5. Флора поред извора и потока што у Блато
• 4 •

утичу.* * • « . . . • • (, » ;

• ■ • • I

1. Формација водених би«ља^а. ;

Водене биљке насељавају се само у води, чија
је површина слободна. Ми смо већ видели, да је
слободна водена површина у власинској тресави
разбијена у многобројна мања и већа ведарца, у
којима вода показује велике разлике у дубини,
провидности, загревању, кретању, у садржини ваз-
духа и растворених неорганских материја. Све ове
особине играју врло важну улогу у биологији во-
дене Флоре,' стога је распоред и развиће лојединих %

водених биљака зависно од њих. Друкчије био-

лошке прилике владају у плиткој води поред обале,
где је загревање јаче и трулење органских мате-
4 •* *, % •

рија интензивније, где је вода стагнирана и са

•ш
1 Формација вдажних ливада на рубу Влата дрипада такође
Блату; ади је она због везе са осталим дивадским Формадијама вздо-
жена у IV одељку на стр. 119. (Види напомену на стр. 99.).

I
 ■ у « »■ — " Ч ‘

ВЛAСИ НA 171

мало киоеоника у себи, него у близини матице^

где је дубина већа, температура-нижа и кретагае
воде непрекидно; са свим су друкчије прилике за
живот опет на местима, где ое вода непрестано
бсвежава и хлади притицањем из каквог извора
са, дна или са обода^Блата^него у "бистрицама^на
СФагнумској тресави, где је вода сиромЗМна у
« • * ’ •• • • * • * • - ,

растворима неорганских соли. С тога би се на вла-

синској тресави могла водена вегетациЈе рашчла-
* • • •

нити врло лако на основи разноврсности у особи-

нама воде на разним местима, али ми ћемо је по- . п * • ' -

делити у три групе према начину живота у води

• • *

и , * • • I , , « ^ • ч ■

Те су груие илапктон, хидрбхарите и лимнее.

Јш
—- аг.^ћаанкт он. *

Микроскопски биљни организми, који пливају

на површини воде у бистрицама на тресави, нису
•• •

сви прави планктонти. Врло много елемената са

СФагнума и са биљака на ободу ведараца придру-
жује се становницима планктона и готово их ре-
довно прате. У онако малим воденим огледалима,
што су на власинској тресави, и при привременом
трајању многих од њих није чудновато, што у њима
налазимо релативно мали број правих представ- S'

ника планктона. Бистрице на сфагнумској тресави

одликују се, као и вода са саме тресаве, ванредним
развићем дезмидијацеа, које су заступљене вели-%

ким бројем родова и врста. Пробе узете у току

јуна и јула са површине воде из разних бистрица
СФагнумске тресаве и из оних поред обале садр-
жале су ове елементе: Nostoc Linkia, Anabaena
Flos aquae, Merismopedia glauca, Aphanocapsa Gre-
vilei, Clathrocystis aeruginosa. Chroococcus schizo-
clermaticus, Chroococcus limneaticus, Chroococcus
 172 Д -Р НЕДЕЈБКО К О Ш А Н И Н

9 •

helveticus* Dinobryon sertularia, Euglena viridis, Pha-

I U * 1 ■* — — ' - - ■ ' " " m ‘Ч I . — . -- ------------------------------- , , ‘+ —

ctis pleuronectes, Trachelomonas hispida, Peridiniunx

tafoulatum, Tabellaria flocculosa, Gonatozygon mono-
taenium var. Gonatozygon,. e-
trium Nageli, Penium libellula losten didvmo-
tocumT~Closterium striolatum, C. Dianae ~ utzinffll
eurotaenium maximum rum a
ans, Micrasterias truncata a apicu-
lata var. fimbriata, M. apiculata rotata, M. den-
ticulata denticulata var. angulosa и notata
rui-melitensis ostafinskii. C. praemor-
____ A - -

sum umile var. striatum, Xanthidium cristatum.

Arthrodesmus taurastrum brefispina var. k- —

retusum Borge, 8. deiectum. S. polytrichum. Hvalo-

tbeca dissiliens, JJesmidium □JTO-
rum, Eudorina almella Palmoda-
ctylon varium, Dictyosphaerium pulchellum, Raphidium
fas cicu 1a tu m ^.spiralis, Kirchneriella lun aris, Ohio -
■ I 1

rella vulgaris. Scenedesmus ohliquus var, dimorphus.

— Промене y планктону, које наступају ca доба
године и са дубином воде нису праћене.
_ в . . . ___ . . • » ' t • # ♦

_ — * — " 9
/

б. Х идрохарите.
Водене биљке из ове групе сличне су план- А *

ктону у начину живота у води. Ни оне нису утвр-

ђене за дно него пливају или на површини воде 9

или зароњене у њој, те их ток воде и таласи могу

преносити с једнога места на друго. У својој по- . •

јави и развићу на власинској тресави показују ове

одлике. Зелене кончасте алге, које пливају у води,
ограничене су поглавито на водену зону поред
обале, на бразде којима је Блато местимич-но дре-
нирано и у опште на плића места са мирном водом. ••

На овим местима оне ое развијају у маси. Напротив

 - - - -.» 1 « “ 1 џ —
7 T " '
' V Т

ВЛAСИНЛ 173

бистрице на сФагнумској тресави и водена огле-

♦

дала, у којима је вода уопште мање отагнирана,

џ

испуњава нарочито Ceratophyllum demersum, док

, ' •

водену површину покрива Lemna minor на местима. • ■

где избија каква издан или где се изворска вода

улива у Блато. Од свију биљака из ове групе нај-
више пада у очи развиће Utricularia vulgari’s. Она ■ I ' W I — ^ 1 ■»»'•■Ч и И ■ 1<|

од половине јуна па до краја августа испуњава

готово све бистрице и целу водену зону норед
обале. У половини јула 1908 водена површина из-
међу Малог Моста и Гаџине Бистрице била је н>оме
потпуно покривена. To је исто било и са једним
делом водене површине више Великог Моста, док
се у половини септембра нигде није могла ова
бшвка видети на ‘површини воде. ^Овакво њено
развиће мора утицати на остале водене бидже,
особито на оне, које су утврђене за дно у води и
чији асимилациони органи не допиру до површине,
као што су. Zannichellia palustris, Potamogeton pusil-
lus, P. obtusifolius и друге, o којима he бити говора
мало доцније. Овим биљкама онемогућени би били
растење и опстанак на Власини, кад не би завршиле
своје развиће пре него што их Utricularia покрије.
Од представника кончастих алга, који овој за-
« » • »•

једници гхрипадају најчешћи су: Zygnema lejo-

• ш

spermum, Z. insigne, Spirogyra gracilis, S. Weberi,

Conferva
- ^ >
ma r floccosa, • . . * % »

amoena. capsa nuda, C. involuta, Oedogoniom

sociale, Oe. varians, Oe. acrosporum, Oe. undulatum,
Bulbochaete setigera.

в. Димнее

Водене биљке из заједнице лимнеа-утврђене

су за дно у води, које је муљевито и уопште ме-

*
 rv
* r-
1

174 Д -Р Н ЕДЕЉ КО К О Ш А Н И Н
' V
*

кано и живе или потпуно зароњене у води или им *•

само лишће плива на површини воде. Представ- •

ника црве групе у.Блату .је мало због слабе про-

видности воде и због тога, што водену површину
брзо освоје нешто хидрохарите нешто лимнее, чије
лишће плива на води. Тако је осветљење воденога
дна и дубљих слојева воде врло слабо и неповољно
за асимилацију лимнеа, које насељавају и прекри-
вају дно. С тога њих налазимо еамо на таквим ме-
стима, где је вода релативно бистра и плитка, на
пример при обали где стока ретко прилази и не *

мути воду. На оваквоме месту више Великог Моста

syncarpa застире у виду зеленог тепиха ме-
стимично повећи простор воденога дна, којој се
придружује Zannichellia palustris. Ове две биљке
I
Једини су представници ив заједнице лимнеа, које
• » v

налазимо у Блату и које своје асамилационе органе >■

имају ниско уводи. Јер Potamogeton pusillus и obtu- #*

----
^.-„који .расту такође у оној великој бистрици
*•
- ------- * • •

код Великог Моста, пружају своја дугачка лисната

стабла скоро до површине воде. Ове две биљке • •

иепуњавају местимично бистрицу својим многоброј-

♦ * ,

ним дугачким (преко 120 сантиметара) стаблима,

која се у виду повесама лелујају. у води, и граде
прави
• подводни иотамбтум.
• У неким
• бистрицама ■ •

на СФагнумској тресави испод Великог Моста расте

um и opargamum . minimum;
* > ••

f * «

последња још и на СФагнумској тресави.

Од лимнеа, чије лишће плива на води највише
је раепрострањен •natans. Њега нала-• ................ ............ ■■

зимо у свима бистрицама на СФагнумској тресави,

мање у води поред обале, а највише у бцстрици ♦ ,

код Великог Моста (види Фотограм на таб. III.) и

дуж матице од Великог до Малог Моста, па чак.и

■ •
* *
г9
 •V^
/ / " 7 ; т “« • ,,? ' r '• - У 7 ^ ** * Г ^ ' f ------ f - * • ••■ * • - — л • ■ <---------------
•» ■ •>••• -< • — # — - ’

■ *«
В ЛAСИНA 175

у кориту реке Власине далеко испод Малога Моста. * * • . . - • / . .. (

Он је са is нај распр острањ ениј a

водена бил>ка Власипскога Блата.- Он пада у очи
не само својим великим развићем, него и бојом
лишћа, која је угасито црвенкаста. Да ова боја I

зависи од.светлости види се по томе, што цримерци

исте биљке који расту у хладу под Великим Мо-
стом имају јасно зелено лишће, без трагова црвене
боје.1 У води поред обале више Великог Моста,
код Мале Бистрице и .на другим местима, расте
Ranunculus - aquatilis, док стагниране плићаке по-
крива чеото Callitriche stagnalis. Riccia fluitans, кој a
насељава y сувоземној Форми места на обали, може
се такође у ову даједницу уврстити.
<Ц 4 % . * ••
I . • Ј

2, Формациј а СФагнумс^е тресдве.

• • .
, - ч _________

Офагнумска тресава има у Блату внатно про-

стирање, а раздвојена је бистрицом код Великог
у две партије заузима источни
• • •«
« * ,Ч> - Ј

ш т * .•

Блата између Великог Моста и Страторије, другој

. ,Г * >, ’« . «_ _ * * ' «

је средина на улазу у затон Бил>еие Баре. Прва

партија представља једноставну СФагиумску тундру,
у којој је Топлик највећа водена маса. Напротив t *

тресава код Гаџине Бистрицс ана је ма--

тицом и бистрицама у више делова. Пошто сам ра-
• л • • * •

није изложио начин постајања, развиће 0 биолошке

одлике сФагнумске тресаве, навешћу овде само'
елементе, роји је саставл>ају. • « •* ' • •
' Ш

: Sphagnum squarrosum, S. obtusum, S; • • * •' _ \ * * * -k

obtusum var. riparioides, S. recurvum var. amblyphyl-

tier
• • •

1 Црвенкасту боју y Utricularia vulgaris ca Вдасине Катић (2.

стр. 5.) приписује интезивнијем карниворном храљењу ове биљке. Егзак-
тан доказ нпје наведен. (Confr. Kerner. Л. Das Pflanzenleben П. AufL
р. 349. и С. Schroeter, Das Pflanzenleb in d. Alpen, p. 725.)

ф
 ••
.•% " r• 'Т — 1■
V f I ^

* <f .

176 Д -Р НЕДЕЉКО КОШАНИН

lum^ S; acutifolium (и S.. laricinum var. crispulum2?

Mnium Seligevi. фх^ерџдрфгста : Equis,etum limosum,
гама,: mimmum _ i

Carex canescens, Carex

limosa, Carex rostrata, C. filiformis, Salix rosmari- . • - * * ,

nifolia,, Drosera rotundifolia, Lythrum salicaria, Epi-

lobium palustre, Lysimachia vulgaris, Menyanthes tri-
foliata, Scutellaria galericulata, Euphrasia pectinata,
Pinguicula vulgaris....Алге, што на тресави расту из-
међу СФагнума: rix tenuis onema hor- ------- ....................................................................................................... ......■ m

moides, S. turfaceum, S. tomentosum, Anabaena Flos

aquae, Synechococcus aeruginosus, Clathrocystis aerti- - -- I * w

ginosa, Chroococcus turgidus, Peridinium tabula^ffi^

" l1 v 1 Г Ш Г РИН11 I — | 1 Г> r I ' 1,11 ir> 1 ' ~ ^ m9 m i I 1 ) - џ ----------- 1---- • T~ — ~ ■» > 1 ■ ■■■ 1 ■ ■ ■ - ■ ■ ^ ч-'* ■ 1

Netrium Na Penium.iihellula^—E^_Clevei
nospermum, Closterium Ehrenbergii. C.'lnrinla var.
biconvex:
' H r- »
____ eurotaenium —

maximum, P. Ehr Jnuncatum. P. .tfurjca;

• •

turn var. granulatum. Eua&tmm_..oMa ansa-

tUm, Micrasterias apiculata
var rotata > inMoulata denticu- : *
&
.
4

ata var. angulosa и CPs-

«. i 1
.* 4
*
- H
k(

marium obsoletum um ucumis var. i : v

helvelicum contractual C. con- «. ki

riatum circulare. C. tetraophthalmum uadra-

tum abru turgidum Wittrockn .r.
#t

crenatum. Xantbidmm ТОГГ

rodesmus convergens, Staurastriim polymorplmm " X .

S. furcigerum cristat culatUm_S.JQk_

ckiei elifemm,—S^untricat um.-S-.
midium aptogonium uadrangulatum. Sbhaero-
zosma excavatum, Gloepcystis infusionuffi.
»<
• W • • 0 •

gelatiiiosa, Eiemio-caacns— B
> * • *

j* 2 По Катићу, 3. exp. 4. a

1
 **г rr Tjgrrim ~ Г " I H ^ I W f i p i j I | , Ч ■ Ц ј .

ВЛACИHA ј.77

vulgaris, Oocystis Nageli. Nephror-.yt.i.nm ohp,snm;_Er-ia^-

mosphaeraT viridis, Urococcus iasignis, Ophiocytium
majus, 0. cap it atom. Pediastrum tetras. P. angulo-
sum, P. Borvanum, Coelastrum cambricum, Scene-
— • / ______________ --------~ ~ ---------------------------------------- -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- - , -

atus.
'J

3. Формација *дивадсЈ^е тресаве и баре.

V -

Да Формацију ливадске тресаве'сдојим уједно

са Формацијом баре разлог је не толико у њиховој •■ 4 ••

генетској вези, која их често врло тесно спаја,

колико слична Физиогномија и Флористички карак-
тер њихов. Бара на Власини у опште има огра- • ?' " * * % * *

ничено простирање. Поред тога, она је врло често

1
•
• ' * *
т .т
'*
, #
•
. т
.

привременог трајања или се ,у току вегетационе

• « . , Ј " • 9 . . ’ * *■ • I • | • - *

лериоде знатно редукује. To је један од узрока

• * . в * ; ‘ ; - § t ’ • , I ■ - - г Г

што елементи праве барске вегетације имају на

Власини врло ограничено простирање.. Ливадска је--
4
•а “
I
л
•’
ш
» V ' I
«
* 1
• ’*
• *
.
•

тресава готово свуда постепено везана са баром,

те се овде јасније него на другим местима бара 1 ’ •• * * - * . Л " ■ . • : ; ‘ . . . .

испољава као млад стадијум, ливадске тресаве.

- I ’ г‘ : ’ • . 4

#
Ливадску тресаву на Власини цредставља онај
v - - ,s џ' 4 •’ ? • Ч . * - ♦

зелени оквир око бистрица, дуж обале и поред

♦
*
• •
,
,• •
• ’ I , • ;
1 ‘ ..
‘ 1 !
• ♦
*
• •
.
; 4 • S •
« "
A - -
•
- .

матице, којим Блато зараста симулт&но и на коме

- ’ • ► - Г ? -• • т . . * * ■ '

се још јасно испол>ава утицај водене масе. Од ста-

рости тресаве и од начина варастања зависи у
првом реду5 да- ли вегетациЈа у овоме оквиру гради
* »

•Ђ • - V .

једноставан покривач или је водом ена. Ло-

калне прилике на обалама бистрица условљавају
тии зарастања, па према томе и флористички кат
рактер и изглед младр требаве. Са старошћу и пот-
пуиијим зарастањем ■воде разлике joe све више no-
тиру и ливадска тресава прелази свуда на. исти
начин у влагкиу ливаду. •
.
%I
*.
Ј
"
ш
*
ц
*
г

ГЛАС LXXXI 1
. f 9
12

ч
 r

J * 'a
I«

178 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО КОШ АННН

опширнога излагања o постанку, раз-

вићу и променама ливадске треса-ве (види стр. 158.) * «

довољно ће битиј ако се овде ограничим оамо на

истицање гмемената који састављају ливадску тре-
саву, не обзирући се при том на старост- -тресаве,
на начин номбиновања елемената и на њихов однос
у развићу. ■ ,
‘^ШаШдипа налазимо: Riceia , Marchan-
tia polymorpha, Sphagnum squarrosum, Polytrichum
gracile, Thuidium delicatulum, Hypnum vernicosum,
II. fluitans, (H. cuspidatum). :
Шфидбфита: EqUiSetum limosum и E.
■ r / v • V r- > . . . . . . - • • '

* . • ; . _ , • * « • ; , • i ' - • , • ; • *

Фанерога.ме : Typha latifolia, Potamogeton natans,

Alisma PI ant ago, Butomus umbellatus, Agrostis alba,
• J . . • . . t ' : * ' / * ' Г * - , .• .* .■ ; } ‘ ‘ i . . * * • K * '

Catabrosa aquatica, Eriophorum latifolium, Heleocha-

ris palustris, H. acicularis, Schoenus ferrugirieus, Carex
r *• * ' * '• ' • • * ! • • • . * * • ; . . * • T • . . • * • . , .4 . - . .

paradoxa, Carex leporina, С /canescens, C. caespitosa

(C. vulgaris), C. gracilis, C. rostrata, Juncus conglo-
meratus, Rumex hydrolapathum, Stellaria uliginosa,
_____ • i .* ■ f • * . • J J t * - ;

Ranunculus lingua, Comarum

: . ; « . . • • ••■ . 7 • 5 . 1 ' « . • • ................................w , . .

stagnalis, Epilobium palustre, LysimacKia

■ * ' ! > « . * { . ‘ J ' *' ' ‘ I * - .. " ; > * . r , ; . ( ■ Г

Menyanthes trifoliata, Polemonium coeruleum, Myoso-

• • • • « i , * •. , 1 # « i • 1 , j 4 . % * • • i | •

tis palpstris, Scutellaria galericulata, Mentha aquatica.

• » 4 £

"♦ /
• • »

:
Формација тресавсх^ог ^бун>а
I J • • % • •* € 9 . . •* t
ч '
«
^
4 .•

Формација спомињата je раније под име-

ном сшицето- јер јој Фивиогномију услов- • •

љавају; жбунови од Salix pentandra vi Betula pubescens S - ^ * * * * * ---- --- - | ^ ( | ----

којима ce местимично придружује и-

nifolia. епше и најпотпуније.је развијена ова * • • *

Формација ■у •крајњем углу Биљене Баре и >на про-

стору између Великог Моста и Стратор^је, где је
са источне стране граничи СФагнумска тресава, са

»*
 ттг 'Т W •

7!
Л

ВЛ AСИ ПA 179

западне •матица Блата. Истина, она се продужава

и изнад Страторије, али је жбуње овде разбијено
у мање груде, састављене поглавито од Salix реп-
tandra и раздвојене већим или мањим ливадским
пропланцима. вијћи
Цстиче, да су шибљаци од на-
ведене две биљке данас знатно мањи према њи-
ховом ранијем простирању. Крчење жбунова и ули-
вађивање врши" се и данас, особито у Биљеној
Бари, тако да је Фррмација тресавског жбуња за-
држала првобитност једино још на местима, којима
%

човек и стока тешко прилазе и где је подлога тако

влажна, да њена вегетација није ни за пашу ни за » •
У.

кошење. Прво је случај нарочито са жбуњем изнад %

Великога Моста, које с једне стране гатити сФаг-

. ___ *

нумска тресава, с друге матица. У Биљеној Бари

Формација тресавског жбуња мањс је под утицајем
••

воде и з' Блата, ;него изворске, кбја пшија на врло

♦ •• '1
јшого места и од које поглавито зависи одржање
* «

и простирање Формације. л
Треоавски жбунови су сниски, просечна им је
к
•S
4 '

I‘Л
0

висина око 170 сантиметара, а највиши једва пре- »*

• >

I4
лазе два мстра (види Фотограм на таб. ¥.). Бреза 'И
има врло кривудаво стабло, као и на другим тре-
сашша~1тој&~пр1ГТШКљи достигке максималну деб-
Л>ину ол 7—8 сантиметара. Старост је оваквих жбу- \
нова 58—63 годИне (у Биљеној Бари),’ ирема чему
годИшњи прираштај стабла у радијалном правцу
• *
Г «.
•. ♦

износи просечно 1,15 mm. л>ина.

дишљих прстенова врло ј е неједнака
гради између бреза већином засебне жбунове и
има да-
леко према Блату. Њена старост ниј е вел.ика;: нај- ••С
5
• л

коју • сам тто годишњим прстеновима могао

► %
• • 9
 —
•m • • « гГ? • ’

180 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н

утврдити износи 21 'Годину, Стабла ове старости ♦

достижу у пречнику др 45 милиметара.

, , Жбунови од обадве-. биљке карактеришу се
• *

купастим узвишењима из којих • су израсли. Ова

узвишења у толико су виша, што је земља подв.од-
%

нија. У Бшвеној Бари достижу висину од 25—30 *

сантиметара и врло су често са свим обрасли сФаг-

нумом и другим маховинама. Купаета подлога жбу-
нова знатно је већа у тресавског жбуња испод
Страторије, где су местимично високи око 40 сан-
тиметара. Ностанак и висина ових хумака зависе
♦

од висине и трајања воде у овој Формацији за

време вегетационе периоде. У пролеће, после топ-
• *

љења снега, Блато редовно плави вода, која се

особито у Формацији жбуња испод Страторије врло • # ,

дуго задржава на површини земље. Ова вода и

њени седименти изолују од ваздуха корен биљака
и отежавају му дисање и. остале Функције. И Salix
pentandra и Betula pubescens помажу се при томе
. > " .

развијањем адвентрвних коренова из приземног •

Јорени задржавају се у води и ј [_

Ј£Дир_-аа-вазду-
затр иај у -седи мо нт и
' ♦

*' ,Г
Тако_с€
хумка свв-више
издиже овом
вих жила уз. стабло. Уолед тога постају
JR
комуницирају и граде за време нивоа « •

воде водену мрежу, чија пол^ца заузх1мају тресав:-

•ски жбунови. Кад сс вода- из бразда и
испари, површина земље у овој Формацији личи
на њиву после окопавања кукуруза. Овакву појаву
♦

налазимо у тресавском жбуњу. испод Страторије,,

 mr r m -m
• • r *•

ВЛАСИНА 181

где ce могу посматрати и: постепени прел^зи из

неравне подлоге у дотпуно равну суна/ при- /•

у матице сниски и кржљави;

али су бразде између њих дубље и шире, него
тамо где жбуње прелази у кошену ливаду и где
су хум ке. сниске, а бразде између њих готово за-
суте и зарасле. 'наводи, ,да узвшцења на
ребн
Г
којима се налазе врбе и брезе на тресавама, по-
стају и.на други начин. Он претпоставља, да жбу-
нови првобитно поотају на равној, али муљевитрј и
• I • * ♦ * * . % * f • ' * • ' ’ . . . •

меканој подлози, која со сушењем доцније слегне,

више из?деђу’жбунова него под. овима, јер коре-
тч * 4 '* * " ’’ ^

нов систем представља више мање чврст скелет.

. %
* .ч

Овакав начин постајања куаастих узвишења на

Власини не игра никакву улогу. To показује не
само развијаље хумака од Carex rostrata и Schoenus
*• '• * ’ \ ’ * 4 ■’ V \

,...него још и ова два важна момента. ' / г .* џ . v , 1 у. - '* i \

■, ♦ . ■ S

Сушно лето 1908 показало ми јс, да у Формацији

•i *

тресавског изнад Великог Моста вода у . * ' : * г. •

олуцима и! еђу нова не пресушује никако у

близшш матице. Још у половини оептембра олуци
су имали воде, што значи да. овде није могло бити
I / ; . ч 1 * • . . • * * i - <*
«•
» * .
•
-* < . a

слргања (мул>а , услед исушивања. С друге стране,

% *• * f

, м ож е;се готово свуда на вертикалним пресецима

кроз к пратити сукцесивно ра адвен-
тивних корена као што сам раније изложио. :—
Г 1 * . Ј • •
*
j i * ј • • i i , ^ #. V • ^ . г
• .
• • # •
, » ». ,

су ове хумке ,у'Биљеној Бари често обрасле сФа-

гнумрм д .другим маховинама, понокад карексом
и другим биљкама, дотле су оне у тресавског жбуња
изнкд Великог Моста најчешће покривене са Сагех
‘ * ј ; *. * * . • » , • , ; . • * - >'• • ' • • *

c&espitosa, (С. vulgaris). У опште, вегетација зеља-

сти х; га на' овом последњем месту показује у
Ј> •• * »

Graebner, Р., Das Pflanzenleben Deutschlands, стр. 242.

t
 182 Д -Р Н ЕД ЕЉ КО К О Ш А Н И Н

своме саставу знатно више елемената, који су при-

. •

лагођени стагнираној води, него што је то случај

у Биљеној Бари, коју квасе свежом водом много-
'бројне издани.
Ову ФОрмацију саставља
.. •

Шибље: Salix Betula pubescens, Sa­

lix rosmarinifolia.
Зељасте фанерогаме.Agrostis alba, Calamagrostis
• • ., • i, , • i *

lanceolata, Deschampsia caespito'sa, Phragmites com­

munis, Molinia coerulea, Briza media, Eriophorum angu-
stifolium, E. latifolium, Scirpus silvaticus, Blysmuscom-
pressus, Heleocharis palustris, Schoenus ferrugineus,
*■

Carex paradoxa, G. leporina, C. canescens, G. caespi-

tosa, G. stricta, C. gracilis, C. rostrata, C. flava, Jun- • * - s' , 4

cus conglomerates, J. articulatus, J. silvaticus, Luzula

multiflora, bistorta, Stollaria
Lychnis flos cuculi, Caltha palustris, euro-
.paeus, Aconitum divergens, R. flam-
mula, Cardamine Haynfeana, Parriassia palustris, Fi- • * .

ulmaria, Trifolium filiforme, Vicia craca, м J * . f

Geranium palustre, Lythrum salicaria, Epilobium pa-

■f , i -

lustre, Astrantia major )P irola minor,

vulgaris. Menyanth es-trJ f o1iat-a^Pol em oniiim
Scutellaria galericulata,
•
onica * r — • •

serpyllifolia, Alectorolophus major,

stris, Melampyrum scardicum, Galium aparine,
paludosus, Girsium canum, Crepis paludosa.
' ; 1 •' ; . •' f • ; . ' / * ' / • * Г

Пдеридофита. Equisetum limosum и E. palustre.

Џ • • . . ’ * • « • I | * • . ' • , . f I • .
. • • • ♦ « , • » . • . , * • • . . % m

•
Маховине. Marchantia polymorpha, Sphagnum
% * * * _ 9 * • J *

squarrosum, Philonotis fontana, Mnivim Seligeri, Aula- • , • • • ' * • 1 • # ' • *

comnium palustre, Climacium dendroides, Hypnum • • * % * ' " , . ’ * / ' » J * * *

vernicosum, Hypnum exannulatum, Bryum sp. ?

• • •

/
 В Л AC И H A

5. Ф«дора поред извора и потор^а

. Овде ће нас интересовати само ве-
гетација на обалама потока у њиховом току ван
шуме и врбака, пошто/је њихова вегетација у
шуми изложена на страни 108. Све притоке Блата
теку пре улаза у њега равном долином, те или
имају врло сниске обале (Враташница, МуринаРека),
преко којих се воДа разлива по целој долини у про-
леће и лети за време бујних киша, или због не-
#

знатног пада ж непрестаног депоновања наноса

нису могле ни- усећи корито^ те више или мањ е
равномерно натапају долину разливајући се по њој.
(Чавдарова). Стога су све долине влажне и носе
типску вегетацију влажних ливада. Пре уласка у
долину потоци већином теку кроз Формацију сувата,
усдед чега им је обалска Флора врло сиромашна.
Само они потоци, којима стока лети не прилази,
носе на својим обалама местимично праве пред-
ставнике обалске Флоре. Такве су притоке Блата,
једним делом само Чавдарова, Престојчев и Црквени
Поток и Браташница. На њиховим обалама сусре-
ћемо ове елементе: Equisetum maximum, Gatabrosa

i-lis, Ranunculus repens, Thalictrum flavum, Car-

Geum rivale,
Peplis
biuni spicatum, Oenanthe
/ Mentha , Scro-
nana officinalis, Inula
s. :
/.4

\
 184 Д -Р Н ЕДЕЉ КО КО Ш А Н И Н

. * , ^

1. иИзвори. Стране на рубу Блата имају велики

број иЗДани, од којих је највећи део са малом ко-
личином воде, која шпија из земље често на гго-
већем простору претварајући земљу у глибовиту *

пишталину. Вода ових издани релативно је хладна,

особито у пролеће, због чега вегетација на њима
задоцни. Али је ова вода због своје свежине за веге-
тацију много повољнија, него уст&јала. Ниска тем-
пература воде ових издани, сиромаштво у раство-
реним неорганским солима и врло лагано. отицање
узрок су, те издани често обилују развићем СФа-
гнума. На некима од њих сФагнум с генерације на
генерацију издиже ниво своје подлоге и гради ви-
соку тресаву у. маломе (Quellmoore). Такву једну
високу тресаву, која се над површином осталога
земљишта издиже преко пола метра, носматрао
сам у долишг Мурине Реке. Њену вегетацију са-
етављали оу ови.елементи: Sphagnum cymbifolium,
S. subsecundum, Dicranum Bonjeani, ' Hypiium exa-
nunlatum и Drosera rotundifolia. Ha сличним изда-
. t -- •

нима налазе ce још и ове биљке: Aneura_pinguis,

polyanthus, Marchantia polymorpha,
num recurvum . subsecundum; var.
mollej Philonotis fontana var. aristinervis, Polytrichum
perigonale, Aulacomnium palustre,. Climacium den-
droides, Bryum Schleicheri. Ha. местима, где вода
*
■ f «#

извире'не из муљевите подлоге,. него из п.есвовДте,

расту маховине.: Ditrichum homomallum, Mnium pun-
ctatum, Philonotis seriatay Catharinea undulata и Hy-
»
••
•
/

locomium pyrenaicum.
i
..> - . . / • *. • р- -

Изворска вода, удаљујући ce од; места исти-

дања, све ,се више загрева и оптерећује трулим
органским делићима, те се и Флора постеиено мења
са већим одстојашем од главе извора. Она пређе
' I

В л- А с И н A 185

готово неприметно у Флору .влажних ливада, ако

се исворска вода у даљем току разлијејпо равној
ливади. Према нагибу земљишта и температури
изворске воде, затим према инсолацији изврра и
количини растворених неорганскжх материја у води
и према другим утицајима, вегетација око извора
на ободу Блата може бити различно комбинована.
Елементи Фанерогама, који цри том поглавито. до-
лазе у обзир, јесу ови: - Eriophorum angustifolium,
Lemna minor, Montia rivularis, Stellaria glauca, Caltha
* +

palustris, Ranunculus aquatilis, R. flammula, Carda-

mine amara, Cardamine Hayneana, Drosera rotundi-
folia, Parnassia palustris, Menyanthes trifoliata, Myo-
• * ' • _« V • • —

sotis palustris и Utricularia, Bremii. чОва последња

нов je становнив наше Фанерогаме Флоре.
9

Биљно-геограФСКИ положај Власине.

Чланање власинске вегетације показује, да

наша *
област припада у целиии
*
монтанскоме ре- •

гиону, у коме природне Формације доминирају над

културнима, ма да су и оне измењене и у великој
мери изгубиле од своје примитивности под ути- ✓

цајем човека. Данас се' природне .Формације на

Власини карактеришу _поглавито двема важним
одликама: великим бројем ендемита и развићем
елемената из предалпискога региона. Ендемити,
који су само- на Власину ограничени или им рро-
стирање у опште није велико, представљају: Avena
flavescens, Allium melanantherum, Orchis serbica,
Aconitum divergens и Pastinaca hirsuta. Поред њих
♦ » #

Влаеина носи join многе опште ендемите Балкан-

скога Полуострва, међу којима су Crocus veluchen-
sis, Silene Asterias, Ranunculus serbicus, Verbascum
I *
* ✓

*
186 Д -Р Н БД Е Љ К О К О Ш А Н И Н

pannosum, Digitalis viridiflora, Gentiana bulgarica,

G. lutescens, Melampyrum scarclicum најчешћи.
Климатске прилике на Власини омогућавају'
појаву и развиће знатнога броја елемената пред- Ш

алписке Флоре, који овде налазе често врло по-

вољне услове за егзистенцију. Њихово велико раз-
виће на неким местима даје нам слику, коју оу-
ерећемо само у предалпијском региону \ Такво
развиће показује нарочито Nardus stricta.

*
t

-+

♦
X

I
* 4

• t 1 B * * .1 ■. V * ■

1 Вероватно због тога je и Адамовић (6, 1906) у својој' биљно-

геограФСкој карти Србије унео Вдасину у предалпиеки регион, што је
* • • ♦

у доднијим публикацијама исправио (види, Adamovitf L., Pfianzengeo-

graphisehe Stellimg und Grliederang der Balkanhalbinsel. Denkschriften
• _ % • m
* e •

der wiener Akademie, Bd. 80 (1907) и Die Verbreitung der Holzgewachse

in Bulgarien uild Ostrumelien, на истом месту, Bd. 84 (1909.) — карте).
 > > ’• ■ ' i 4 :/

\* •л /

/
‘ . N
N .*

■
•
» « € » ♦ •: :.V- JV5V-5V4-'-- f l

cs
Г V .,■«—••:; •—•• • . г . pH
,♦
cd
•a
• • . .. - ^ • •# . . z o
a
o
\ " У : ј : ј - =|v-)v ‘ v -
гД *4
:. - Л:- * .V<%- - •I. y/Jjh <r3 '

• • * • ' }•
ч?
*-
V

■•>■"**.
::.V- ;** m Z r < -..v-v-v

"• . . >•' / !; ,u*

Гл CD
r-v

■: - ■ • • ■ -’• •• •• 1 •• ■ ■* ч!.: ’ *У 1

• ‘ >“ - ' */•• :.'• '•*■ .................. ...•• . •

• , . 4 4 • ' * ■ . ; • ■ * v •. > •' O
.• ■ .:■ • r .

••■ - K - . . - / A V r
- •■ ■ ' •-•• :. ' Ј & V ' . - . • • : . • v
S ' •

o -
w
•

*• - • *
/ Ж Л

0 3
Л '
’
рц 00
• : •

; ^ -vм- хтжш
• • ' . - • • - ■■ - • » » -• .: , ■ • . . . . . • . . , < * • / « ■ . -<цгУ»г; Л

• . * .’ *••. ; .’.A 'K / > "T 7C*

A - : . ' 4 > C
o
. . •’ ... o
V • v. .
:•• • :■- • : .■ • • •-* - У ^ ^ и

g XI
' .

\
*
-• . v -:-v
* . 1 ' ' * / ■ . ’' j .*1 • • •. .• v * * * —j f

Јј : > ’

Ш # 1
*. • *
. » • •
“ •• •
с o
•Г *ч

o
CQ
Ф
*5C g
o
< к
Ф
Л
P l-
и
\o cS
o
/ I ' '
od
Ч ffi
H K
iW
o
\ 1 %

# |
0 1
1

■ *-•
5 ^ / ^ ; ‘ i v r;*
• ^ *•*
{VS.-V. o5
•• ••» • *. Ј . ,т tr u
РЧ -+3
t o - ■ 7 Х Д | cd m
•P4 a
L
’d. H - cS
!>■» pH
<D
tf

H
§y
O
a
PQ
CD '
Ш
s
И -’
;- ј e2
\L ‘ v -Aft"; -
If? >•* .*.'•>•. " ,

fciii? '•• ' I o

.» .. a
cP S
5
eOS
Ф
• P .
H i
» ;.v- • - •'■■:V V. V- - :

1^-

4v

\ .

• «
 0Дs

ДгРА НЕДЕЉКА KOUIAHHrtA

ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ПРОСВЕТНОГ Г71АСНИКА<

£

Ј ВЕОГРАДУ
ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПДРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
* •

1910
 у т - Р- - ; т — / г. / ^ лгј *- ‘Т - / T ^ p ^ H i - py u v ■. Г гг~ т .г~ т
• ТГ -

: * Г

Г. д-р Нед. К ош ан и н , доценат за ботанику на нашем универ-

зитетуу уступио је Музеју Српске Земље, за његова издања, „Елементе
влаеинеке Флоре. “ Рад овај поелужио му је као основа за ФитогеограФСке
студије тога краја и оне ће се ускоро објавити на другоме месту. Захва-
љујући на пажњи, коју је и овом приликом указао Музеју Српеке
- ’ ' „ e ' I «■ ' . ' л • • . . 9 . . . • | . . | . •

Земље вегов вредни сарадник и пријатељ, Управа Музејска налази,

* ' I ; ’ • • • • • | 4

да је овај нови Придог, по садржини, обиму и обдику свом, подесан

да уђе у музејске публикације и да ће припомоћи даљем Флористичком
познавању ове мале-, али врдо интересантне, облаети, о којој је и ра-
није а нарочито у посдедље време у нас доста писано.

X
У В ОД
4

. . . . . . . * •

„Фдора Влаеине* постада је и развијала се као саставни део моје

бшБногеограФеке студије о Вдаеини, која ће се објавити у издању Срп-
ске томе она обухвата Фдориетички матери-
јал из обдаети, која је у тој студији омеђвна и која Заузима депресију
и н>ене стране између узвивдења Плане, Букове Главе, Панчиног Гроба
и Чемерника. Њен је задатак да у сређенбм и иреглодном распореду
изнесе све биљне етановнике ове обдасти, које је писац сам посма-
трао или еу их други објавиди. Као и еваки рад ове врсте ни овај
нема претензија на апсолутну потпуност. Ади он представља ревизију
.» •
’ 1, # ♦ ; 1 .• : ” •• ! • * * • * * •-

Флориетичкрга материјада, којиједо данае објављен и доноси знатан

број новина за Флору Власине и Србије, Од свију додадашњих до-
кадних Флора Србије она се разднкује не само тиме, што пе садржи
* . • « , ' * * • ' ” * 'i * k

описе биљних врста, него особито окодаошћу, што сем Фдоре Фанеро-
гама и птеридоФита обухвата још и Фдору маховина и алга.1
адга, птеридоФИта и Фанерогама проучио. сам еам, док су
ми збирку маховина одредиди стручњаци г.г. W. Monkemeyer (Musci),

1 Од гљива ж дишајева наведене су неке интересанхнвгј е врсте иеђу елемен-

тима, који вараЕтершпу поједине Формадије. Гљиве је одредио г. Н. Ранојевић, тт<х
• - ' ј

је у тексту нарочихо ознадено. ' -- * 4' ^ *

1* *, ‘

4 I
> ♦ *
 ✓

G. Roth (Sphagnum) и K. Muller (Hepaticae) којима и на овоме месту

срдавно благодарим. . * ••

Преглед Флористичке литературе и кратка историја ботаничкога

проучавања Влаеине ушли су у расправу, коју раније споменух, те их
нисам хтео и овде понављати, где би им: иначе било место.
У погледу номенклатурс тежио еам, да је саобразнм еа прави-
лима, које јс усвојио Интернационални Ботанички Конгресу Бечу 1905.1

Algae2 .
0 scillatoriaceae < * *
• • 4
' t • •

• 1

Oscillai'oriasancta Kiitz. Tab. phyool. I, T. 42. Спрата ca Pliilo-

notis fontana из реке Чавдарове. . . . . ‘ . .♦ •; ~ # • •. . / - • . _____ . •;
•
• ; {
« <
• ; ; 9
и . -.% * *

‘0. limosa (Roth) Ag. Disp. Alg. Suee. 35. Ha Pbtairiogeton natatis . * i
• * ’ * % : • ' ' . 4 4. * • j ? ; 4* •- 1 *’ • - . : * .V • » r 5 -.# # ’ i r ' 7 - •• ’ -

на другим биљкама y бистрицама.

0. chalybea (Mertens) Gom. Mori. 232. t. VII f. 19. У идиткнм 6a- . . • .. • • • j . . • ’ ‘ • ‘ ; * . - . . * • * * ' * * ;

рицама код Малог Моста.

• 4

: Lyngbya (aesturiMert.) Liebm. Bemek. og Tilliig. til danske Algfe.

Kroyers Tidskr. 1841. 492. Међу алтама које пливају у ведарцима на
тресави. ,
S c y t o n e ma t a o e a e .
Scytonema Hofmanni Ag. Synops. 117. Ha биљкама око ведарпца
и бистрица на тресави. i -
• г # ? -

S. rivulare Borzi, Morph, е biology in N. G. B. ital, XI 3,73. > t -

• • i

* \

, Tolypothrix tenuis Kutz. Phycol. gen. ,228.. У

• I , • 5 * . , i : : * • • e " • * * * " * ’ »

OKO ведараца на Sphagnum-y и другим биљкама.

\ *
•
•
*
• * *
/ ..

- I
* ♦ A . . 9 “ •

* \ 4 •- *
♦
.
>
S t i g o n e m a t a c e a е. 9 - г* г *■
> г

Stigonema hormoides (Kutz.) Born, et FI. Rev. 68. На биљкамд y

води Гаџине Бистриде и на еФагнуму. . . .= :ј
Stigonema turfateum (Berk.) Cooke Brit. Freshw. Algae 273. Ca
»

прегходном. • • ■ •
, S. tomentosum (Kiitz.) Hioron. in Hedwigia 1895, 166. Kao и 'npe-
ђашае две.. . • -< -■ f ' "-*1•• .v-.- >v*:
' a

No sto ca c e a e. ♦ • - • *

• . - . . . - . . . _ .• . • - ■ - r

Nostoc Linckia (Roth) Bornet in Bornet et Thuret Not. Alg. 86, t.

'* ■ * • * • • * * * ' ♦ ' * *• » A*- 1 I ‘ 0 • * * . • .« • •

XVIII t 1—12. Ha поврпгани воде y Гаџиној Бистрици. 'S']

J 1. Eagles internationales de la nomenclature botanique, Jena, 1906.

4 ,. X ,

f
Џ *
2
J
^, Ko пеa o h . H.^ Алге Власинскога •Вл.ата. Претходно: саошпхење*''
• i '
-

Наставнив<<с 1908. . :: • *•*= 5•' *••• - ■'>ч‘ > 4 /

г .

• * N
• - /
• • •« • % ••
•• Ј\ •
 Anabaena Flos aquae (Lyngb.) Breb. in Breb et God. Alg. de Fa-
laise, 36. У свима ведарцима y биетрицама, ллива на површиаи воде
као •„водени цвет“ у маси.
A. osciMarioides Вогу Diet., . 308, 1822. H a. Philonotis fontana у
реци Чаидарови. ' - . • V# •

Р. Richter in Lemm. Phytopl. Sachs. Teiche

Ploner Ber. VII, 38.
* • • • Џ. %

. -
• ■
l
Chroococcaceae.
Synechococcus aeruginosus Nag. Gatt. einzell. Alg. .56 t .; I E. Међу
лишћем Sphagnum-a на тресави. ♦ *

Merismopedium glaucum (Ehrb.) Nag. Gatt. einzell. Alg. 55, t. ID .

• . * • . џ

Ha површини воде y Гаџиној Бистрици. Лл

Grrevillez
ђашњом.
- . - g • r

Clathrocystisaeruginosa Heufrey in Micr. Joura. 1856, p. 53, t. 4,

f. 28—36. Ha сФагнуму тресаве код Гаџинс Бистриде.
* f 9 •Т V- . т - . . . ^ • • . _ ' •
г • k • ' ч в ’ • • * . . • ;

sehizodermatiem West Alg. of. Engl. Lake Distr. in J.

R. M. S., 1892, 742 t. X f. 61—63. Ca дређашње дне.
• • • • • •

Ch. turgidus (Kiitz.) Nag. Gatt. einzell. Alg. 46. Међу Sphagnum-pai
*
•
■ '
. .
4
■ 9
••
V ф \ ..
a
1 .
* a

да .тресави, Т * * ' ' * ч - * " : ■ • 4 . ■ " ; . • • • ' ! •- ' ■ .

Ch. limneatieus Lemm. Beitr. z. Kenntn. Planktonalgen I Bot. Cpm*

tralbt. 1898,153. У баридама поред кршевите обале изнад Мадога Моста.
Ch. helveticus Nag. Gatt. einzell. Alg. 46. t. I. У води око веда-
раца, крбз коју Garex. >

• • •

-9 - в ' •<
I .
.* •
'Ј
Chr omul i nac е а е . 9 ; *
♦.

Dinobryon sertularia Ehrenb., Jnfus. 124, t. VIII f. 8- У баридама

ha ободу Влата и y бистридама (pe'fye). 4 .

i . ;•
Euglenaceae.
Euglena viridis Ehrenb. Jnfus. 104. F уетајалој вбди барица на ' • » ' 1

Fhacus pleuroneetes Nitzseh. Beitr. z. Infusorienlmnde (Neiie Schrif

ten d. naturf. Gcs. Halle, Bd. Ill, 1817). У
" . ’ • * ; • '* - '• . \ V \ • * ’• ‘i . ; :.k : 5 • : ' *

Tmchelomonas S
hispda tein. Der Organismus der Infusionstiere 1878.
У баридама на ободу Влага и-у бистрицама. • . *• • i • 1 • . • * * . • • ^ . 1 ^ V *• » ; • • 4 . ' - . 1 • • ’ ' * . . #

• ч

\
Peridinaceae. •5
* '
4 - ♦ ♦ r . t

v
N• Feridinmmr tabulatum Ehrenb. Infus.
V:
\ ' »

num-a и y ведарцима / • ? -
♦ •

■ *.
r •

J
/

* 1- 9
f

• £
, r -

* <
\

9
 Tabellaria flocculosa Kiitz. Bacill. 127. t. 17, f. 21. У барицама на.
4 4 • ■ * l , - .* * . . ■ 1 Г < « • * . v, • v * % » . . . . . ^ J ‘ i ' L 1

ободу Вдата. • • • ; ■ • . • ’ * • : • • ■ < • 1 У - • ‘ . • • •■ '

-
J -.; V i ■ ■

и .
-v

; ,
: ч; ;

% ш- * «
♦ Л

V * .

Eunotia Soleirolii Kiitz. Bacill. 39. t. 16, 9. Мусмн Кладенац

под Чемерником.
Navicula elliptica Kiitz. Bacill. 98, t. 30, f. 55. ca
tis fontana из долине Чавдарове.
Epithemia turgida Kiitz. Bac. 34. t. 5, f. 14. Ca пређашњом.
Campylodiscus hibernicus Ehrenb. Microg. t. 15, A. f. 9. Ha једном
извору y Биљеној Бари, чија је темпсратура 6. јуна (1907) бида 8,2° С.
» •

* * D е smi di a о е a е. > /
Г* V

Gotiatozygon lilosellum Nordst. in Wittr. et. Nordst.

Alg. Exie. 1886. no. 750 fasc. 21, p. 48. У води на ободу Гаџине Бистрице.
џ •' • _____ .* * , . * '

Gonatozygon Kinahani (Arch.) Rabh. Flora Eur. Alg. Ill, 1858,

P- a повргаини воде више Великог Моста. t - 7

Netrium Ndgelii (Breb.) West et G. S. West. Brit. Desm. 1(1904),

д! Vll. f.¥ —б! У^води међу Sphagnum-ом на тресави код Гаџине ) . . Ч 4

Вистрице и више Ведиког Моста. * * •

Penium TAhelluln, (Focke) Nordst. Bornh. Desm. 1888, p. 184. Ca

Д " * " ' — ■*

P. Olevei Lundl. Desm. Suec. 1871. p. 86, t. 5, f. 11.

j • " f * - ■* ' •
•* * ••

num-OM на трееави код

• •

_ _____ * ~

P. spinospermum Josh. Notes Brit. Desm. II, 1888 p.

Sphagnum-ом поред једног извбра испод Дворшпта.
Closterium didymotocum. Corda in Aim. de P V 4

t. 5, f. 64, 65. У устајалој води поред обаде код Ведике Бистрице.

На овој врсти и на врстама рода Mierasterias врдо је чест паразит
Mysocytium proliferum; један нов члан наше Фдоре гљива. - • » . •

Closterium, striolatum Ehrenb.■ >Entwick, Leb. d. Infus. 1832. p. 68.

Ha тресави код Гаџине Бистрице.!
Шаш•E £ hrenb. Infus. 1838. р. 92, t. 5, f. 17, Ha no-
вршини воде код Ведиког Моста. ., r # ♦ *. *.
•* '
*,
' . • •*

Closterium Venus Kiitz. Phyc. germ. 1845, p. 130. Биљена »Бара,

спрата ca маховинс, aoja je: под водом,. . ; .... i * 1 'г * * :• *

CiostenumGEhrenbergii Menegh. Syn. Desm.-, 1840, p. 232. Ha тре-

■ ^ B- * * ^ • » • I » | 1 V ■ I, r • ' • . - - -w , •

p Вистрице,.спр%та.са Sphagnum-av .
S%t
♦ r «

Xi ; 1’.''<•»* 5‘ -•i - V'» ' v'x\ji .л*} n :' •t v' ■• 1;1 ’ -V

T ir •r !"'
• ?
‘
var. !• Р- IP
-f. 18. Ha тресавп кбд Гаџине Бистрице, са иређапшом.
. 4 * л

- . «iS V *i • W0 * в.

± Ова Фамидија и^а j Рлаоинскраге Бдату већи број представника него гато
Х& 035де наводи. Пжсац јје ^смафрао за потребно ;да наведе бар ; некодико обиади.јих
врста, пошто cie у дроучарање ове, велике Фамидије није жогао упулиати. -
.
4 f ' . 4.
b
I
■
*
Z *s
i г -
 Closterium KuteinaivjBreb.. Liste Desm. 1856. p. 156, t. 2, f. 40.
Ha ловршини воде код Вслнког Моста.
Disphinctium annulatum Nag. Gatt. einzell. Alg. 1849. p. 111. t. VI f.
Ha трееави код 1'азЈ:и1е~БШЈТрице, међу СФагнумом.
• • •

Pleurotaemium maximum (Reinsch) Lundl. Desm. Suec. 1871^ p. 89.

Међу СФагнумом на тресави код Гаџине Вистрице и на другим махо-
винама (у води) у Биљеној Бари.
Pleurotaenium Ehrenbergii (Breb.) De Bary, Conj. 1858, p. 75.
Me^y^SpEagnam-OM на трееаВИ' код Гадине Биетрице.
Pleurotaenium truncatum (Breb.) Nag. Gatt. einzell. Alg. 1849.
p. 104. Ca пређашњом. . . c
Pleurotaenium
*- m ■* m truncatum var. ^aranulatum- —
* "" | 1" 11— West et G. S. West
Brit. Deism. I, p. 205, f. 29, f. 7—8. Ca пређашње две.
Tetmemorus granulatus (Br6b.) Ralfs, Ann. Mag. Nat. Hist., 1844.
p. 257, t. 8, f. 2. Спрата ca СФагнума из једне живобаре под Двориштем.
Tetmemorus laevis (Kiitz.) Ralfs. Brit. Desm. 1848, p. 146, t. 24, f: 1.
Ca пређадшом.
' Euastrum oblongum (Grev.) Ralfs, Ann. Nat. Hist. XIV, 1844, p. 189,
. t; 6, I. 4. JHa тресав{Гк:од Гаџине Биетриде, y маховични поред из-
вора у Вшвеној Бари и иеиод Дворишта, у барицама на оооду
Euastrum ansatum Bjllfs. Brit. Desm. 1848, p. 85, t. 14, f. 2. Ha
треса&и код Гаџине Бистриде и у барицама испод Дражине Чесме.
Euastrum eh (Br6b.) Kiitz. Phycol. Germ. 1845, p. 135. Bape
y ливадама идући од Страторије Округл.иди.
л
41 _
Euastrum verrucosum Ehrenb. Infus, 1838, p. 162, t. 12, f. 5. У
барицама на иеточној обали Бдата изнад Малог Моста.
• W V % % •

Euastrum insulare (Wittr.) Roy in Scott. Naturalist, 1877. *Спрауа

ca СФагнума из једне пишталине исиод Дворишта < .
Micrasterias truncata fCorda) Breb. in Ralfs Brit. Desm. 1848, p. 75,
V
!i
a на тресави међу СФагнумом, у бистридама
. в

и!у баридама поред обаае.

%
Micrasterias papillifera Breb. in Ralfst Brit. Desm. 1848, p. 72, t. 9,
I1. нређашвом. “ • ^
• Micrasterias apiculata var. fimbriata. Nordst. Index Desm. 1896,
Р* r води на ивиди бистрица, нарочито међу бусеновима Сагех-а.
- ’ • •• ч*

-
— Од типа се раздикује краћим бодљама и тачкастом ћеличиом опном.
•• . > * • *

■ Micrasterias apiculata (EhrenbЛ Menegh. Synop. Desm. 1840.4). 216.

Ha тресави код Гаџиде Бистриде, у води мањих бистрица. — Од
тииа се раздикује само тиме, што бодље у средини сваке иолуЕе.;шде
одмах изнад истмуса нису поређане тако да граде квадрат,^већ су у • •• |

подукругу, окренутом према истмусу. Број бодља је у луку 5—6.

1 У еписЈку моме »Адге вдасннекога Бдата« погрешно ie наведен var. genu:
mum Kirch.
• Т Г • -1 А ♦ . ••* v : r ' *
 Micrasterias rotata Ralfs. in Ann. Mag. Nat. Hist. 1844, p. 259. Ha
тресави код Гаџине Бистрице и према Пешчиновом Кдаденцу, и у
бистрицама. . .
M i c r a s t e r i a s d e n t i c u l a t a Breb. Alg. Falaise, 1835, p. 54, t. 8. C
пређашњом, врло честа.
Micrasterias denticulata var. angulosa West et G. S. West. Alg. N.
Jreland, Ш)а, p. зи. Ca пређатњом^
Micrasterias denticulata var. notata. Nordst. in Bot. Notiser 1887.
-------------------------- - ~ ~ . - — j

p. 155. У ведардима поред обале кодТаџиве Бистрице.

Micrasterias сгш-melitensis fEhrenbl Hass. Brit. S'reshw. Alg. 1845,
p. 134. Свуда на тресави међу СФагнумом и у Биљеној Бари међу другом
маховином (под водом), понекад у бистридама. .
Cosmarium obsoletum (Hantzsch) Reinsch, Spec. Gen. Alg. 1867, p. 142.
Ha тресави код Гаџине Бистрице.
Cosmarium pachydermum Lundl. Desm. Suec. 1871, p. 39, t; 2, f. 15.
Ca npeljашњом. : ~
Cosmarium cucumis yar. helveticum Nordst. in Wittr. et Nordst. Alg.
Exic. 1880, № 378. Ca пређапгаом.
Cosmarium contractual Kirchn. Alg. Scbles. 1878, p. 147, Ca npe-

Cosmarium nitidulum De Not. Desm. Ital., 1867, p. 42, t. 3, f. 26.

Cosmarium Bostafinskii Gutw. Flora Glon. okol. Lwowa,p. 41,4. 1,
f. 15. У води no браздама. идући од Страторије Великој Заноги.
Cosmarium pyramidatum Breb. in Ralfs Brit; Desm. 1848, p. 94,
t. 15.JX 1 a-c. Ha тресави код Гаџине Бистрице.
TCosmarium
j 1 *- ' connatum Breb. in Ralfs Brit. Desm. 1848, p. 108, t. 17,
f. 10. Ca пређаш.њом.
Cosmarium circulare Reinsch. Algfl. von Frnken, p. 108, t. 10, f. 2.
Ca пређашње две. л .^ - _ ______ .; , t

Cosmarium tetraophthalmum Breb. in Ralfs Brit. Desm. 1848, p. 98.

t. 17, f: 11, t. ‘. 8. На тресави код Гаџине Бистрице и испод
Страторије. ч

Cosmarium Brebisonii 'enegh. in Linnea, 1840. р. 219, n. 5. Тре-

сава код Гаџине Бистрице.
Cosmarium quadratum Ralfs >in Ann. Mag. Nat. Hist., 1844, p. 395,
t. 11, f. 9. Ca пређашњом.* • ,/ . 1-
um Perty in Mitteil. d. naturforsch. Gesv in Bern.
184&-, p. 173. У Виљеној Бари на маховини (под водом).
* « * * • 4
_. Л * * * f

Cosmarium abrmtum Lundl. Desm. Suec. 1871, . p. 43, t. 2,*£* 22.

y Форми ajostyliense Racib. de nonn. novis alg. p. 24, t. H. f. 13.
Ha тресави код Гаџине Вистрице.
Cosmarium turgidum Breb. in Ralfs’ Brit. Desm. 1848, p. 110. t.
32, f. 8. Ca пређашњом. ,
 )

4 '
J

♦i

6
it
Hnsmn/rium r.ap.latum Baits, Brit. Desm. '18/48. p. 403, t. 17, i. 1.
Међу СФагнумом y једној питталини испод Дворишта.
Cosmarium orbiculatum Ralfs in Transact. Bot. Soc. ofEdinb. II. 1,
__________ —___ 1---- ~ — ■ ^ м г л п п -^ -ш т г т ^ II ^ 4 ' '

p. 1487 4. 16, f. 2. Тресава код Гаџине Вистриде.

Cosmarium WittrocMi Lundl. Desm. Suec. 1871, p. 31, t. 3, f. 14.
Ha трееави код Гаџине .Бистрице.
Cosmarium maemdrsum Breb. Liste Desm. 1856, p. 128, t. 1. f. 8.
-------- I ♦ >

У баридама на обали Блата код Гаџине Блстриде и испод Годемих ч.

Букава.
Cosmarium. yunctulatum, Breb. Liste Desm. 1856, p. 129, t. 1, f. 16.
Ha трееави код Таџине Бистриде.
Cosmarium humile (Gay.) Nordst. var. striatum Schmidle, Beitr.
alp. Alg. 1895, p. 389. У дланктону Гаџине Бнстриде.
Cosmarium crenatum Ralfs in Transact, of the Bot. Soc. of Edinb.
II, 1, p. 150, t.. 16, f. БГТресава код Гадине Бистриде, међу бшвкама
које заузимају обалу Виетрице.
Xanthidium fasciculatum Ehrenb. Jnfus. 1838, p. 146, t. 10, f. 24.
/ Ha тресави код Гаџине.Биетриде. .
Breb. in Rdlfs Brit. Desm. 1848, p. 115,
t. 19, f. 3. У плаиктону ведараца на тресави код Гаџине Бистриде.
Arthrodesmus convergens Ehrenb. Jnfus. 1838, p. 152, t. 10, f. 18.
Ca пређашњом.
Staurastrum brevispina1 var. retusum Borge. У планктону Гадине
Бистрице.
Staurastrum polymorphum Breb, in Ralfs Brit. Desm, 1848, p. 135,
t. 22, T. 9, et t. 34. 1. 6. Ha тресави код Гаџине Бистрице.
Staurastrum deiectum Breb. in Linnea, 1840, p. 227. У планктону
ведарада ла тресави код Гаџине Бистрице. ♦ •

J
Staurastrum Manfeldtii, Delp. Spec. Desm. subalp. 1873, p. 160,
t.. 13. f. 6—19. Ca пређашњом.
Staurastrum furcigerum Breb. in Meneg. Syn. Desm. 1840, p. 226.
Ha тр'есари код Гаџине Бистрице.
Staurastrum cristatum Nag. Einzell. Alg. 1849, p; 127, t. 8, -f. C. 1.
Ca npebanraoM. / *

^Staurastrum eorniculatum Lpnd. Desm. Suec. 1871,. p. 57, t. 3, f. 23.

Ca пређашње две. • j

Staurastrum orbiculare Ralfs,. Ann. Nat. Hist., 1845, XV, p. 152,1.10.

Var. denticulatum Nordst. Desm. Bras. t. 4,
f. 42. У води лоред обале код Гаџине Бистрице.
• t љ

1 У списку »Алге Власинскога Блата« при иренисивању иогрешно је наведена

Staurastrum aversum Lundl, као синоним Staurastrum brevispina Cleve. Ову врсту • I

еисам вашао ла Власини. •.

1
*
‘:
\
»г.

* 'г

- t. . *■ ‘
‘ Л ' ‘ ч"'.
 Staurastrum connatum Eoy et Biss? On Jap. Desm. p.237. Барице
азрше Бистрице. > *
4

-
‘

Staurastrum Dickiei Rails Brit. Desm. 1848, p. 123, Л., 21, f 3.

Тресава код Гаџине Бистрице.
Sturastrum polytrichum Perty Kl. Lebensf; p. 210, 1.16. f. 24. Баре
идући од Страторије Ђеликој Заноги. • • . * . *

Staurastrum teliferum Ealfs Brit., Desm. 1848, p. 128, t. 22, f. 4,

t. 34Г Г 14. Тресава код Гаџине Бистриде и више Великог Моста.
# *

Staurastrum intrieatum Delp. Spec Desm. subalp. 1873. p. 139.

t, n , T 'i o 2i. antzse u Reinsch). , Тресава код Гаџине Бнстрице.
; Staurastrum brachiatum Ralfs Ann. Nat. Hist. 1845, p. 151. t. 10,
f. 3. Ca пређашњом,
Hyalotheca dissiliens i Sm.) Breb. in Ralfs Brit. Desm. 1848, p. 51,
n. 1. t. 1,; f. 1. У барама идући од Страторије Вел. Заноги. ^ у л •

Desmidium Swartzii Ag. SySt. Alg. p. 9. У ведарцима, бистрицама

и у. води поред обале.
Desmidium aptogonium Breb. Alg. Fal. p. 65, t. 2. Ha-тресави
међу биљкама на -ободу бистрица и ведарада.
• * " * . , * .. * • , * - * * 4

Desmidium quadrancjulatum 1 Ralfs in Ann. Nat. Hist. 1845. p. 405,

t. 12, f. g. Ca пређашњом! __ 4

Sphaerozosma excavatum Ralfs Arn. Nat. Hist. 1845, p. 15, t. 3,

f. 8. Ha тресави ко не Бистрице. *•
l r *

1 ' . >

Zygnemataceae
• ** " V " • • • « ' * • м " - . • , . ♦ , •
. \ i' ' » • • * • r • ■ 9 • ? • • , •

Zygnema lejospermum De Bary in Rabhst. Alg! N. 638. У води no

i • . . r « • J i * . i « . • j 1 • ? * . ' . • . * «

браздама идући од Страторије Вел. Заноги. . ' * I s' 1 “ . 1 с| . 4 ' ! л 9 I • ’ . • I •

•
Zygnema insigne Kutz. Spec. Alg. p. 444. Ca пређашњом.
• . ■ ^ f % » Џ «1 # .a ** I . J

Spirogyra gracilis (Hass.) Kiitz! Spec. Alg. 438. Ca пређашње две.

Spirogyra Weberi Kiitz. Phyc. gen. 1843, p. 279. t. 14, f. 3! Ca
пређашњом врстом. " ^ ’ ‘; . , • * . ; : • . r • 9
; • . Л • i ^ r
♦ . • ' ■’ ' ■ \ —

^ ’Vo.lvoo.aoea .
»

Pandorina- morum Bory. Ehrenb. Jnfus. p. 53. t. 2, f. 33. У бари-

цама на ободу Блата. .r# •

•
Eudorind elegans Eprenb. Monatsber, d. Akad. Berlin’ 1831, p. 78,
1
*
•
■
. T \ • • • . » . • .
^ • t
. » •
■
•
• j.

t. 2, f. 10. У планктону ведсараца на трссави код Гаџинс Бпстриде. - * к -

Grloeoeystis infusionum (Schrank) W. et. O. S. West (West Brit.

Fresehwat. Alg. 1904., p. 245. fig. 113. A—E.). Ha тресави код Гаџине
Вистриде. 4 • 4 •

1 У »Алге Влас. Блата« погрешво штамнано Staurastrum qnadratiim*'

 4 •Ч • r • - •» >*••

11

- -r . Ј .. '.V .W
' 4 . ' ,
\ . ' • «• r
* •! . sporaoeae v •

л
Tetraspora gelatinosa (Vaueh.) :BPsv. Flor. Anger, p. 18. Ha тре-
сави код Гаџине Бистрице.
Palmetto, hyalina Rabh. FI. Eur. Alg, III, p. 33. У води поред
обале испод Великог Моста.
Palmodactylon varium Nag. Gatt. einzell. Alg. 1849, p. 70, t, 2, B. 1

У води поред обале код Гаџине Бистрице.

Dactylococcus raphidioides Hansg. Physiol, und algolog. Stfcdien,
t. 4. Ha воденим биљкама. ■ _. • »•

Dictyosphaerium pulchellum Wood. Fresehwat. Alg. t. 10. У води

/ на ободу Блата код Гаџине Бистрице.
•г , «

Pleurococcaceae
9 л - •» • 4 ' ' ; « „ • • S r * ч • *.

gelatinosa A. Br. in Kiitz. Spec. p. 891, t. 4. Ha тре-

сави код Гаџиие Бистрице.
Pleurococcus vulgaris Menegh. Nostoch. p. 38, n. 6, t. 5. f. 1. Мођу
-oil евуда на тресав
A. Br. Unicell. gen- p. 94. Свуда ca upe-
ђаш&њом и y барама идући од Страторије Вел. Заноги.
Nephroeytium obesum West. Brit. Fresehwat. Alg. 1904, p. 228,
f. 98 A. Ha СФагнуму под водојд код Гаџине Бистрице.
Eremosphaera viridis De Bary. Conjug. p. 56, t. 8, f. 26—27. Ha I I' ^

тресави код Гаџине Биетриде.

Baphidium fasciculatum Kiitz. б. spiralis (Turn.) Chodat, 1902,
vert, de la Suisse, p. 199, f. 115. У води поред обаде код Гаџине
1 -

Kirchneriella lunaris (Kirchn.) Moeb. Chodat Alg. vertas de la

Suisse, p. 202, f. 121. У пданктону поред обале код Гаџине Биетрнде. I

4 I
СМогеНа vulgaris Beyerink in Bot. Ztg. 1890. (Chodat, Alg. vertes
s •
I ф*

de la Suisse, 1902, p. 187, t 102). 'У баридама поред обаде изнад Ве-
диког Моста.
Uroeoccus insignis Hass, Brit. Freshw. Alg. pr 325, t. 80, f. 6. Ha
тресави код Гаџине Бистрицо, на сФагдуму.
' 4

Protococcaceae
*
.•
um majus Nag. Gatt. einzell. Alg. 1849, ;p. S9r t. 4, f. A 2.
^
•

Ha тресави међу сФагнумом, свуда. ♦ i »

... I . Ophioeytium capitatum, Wolle. , Freshwat. Alg. of. the U. S. 1887,

t. ‘? , k, 1.58. f. 3—13. Ca ире^ашњол. - •
•♦• •

Stipitococcus urceolatus.West, et G. S. West, in Journ. Bot. 18У8.

Џочобдику, величини и епиФитичџој природи потпуносе слаже адга
са Власине са врстом под овим именом, коју аутор.и њени наводе за

; ^
* *
• S
. . . . .
4 г
- I
'р •
 4

12

Скотску. Али док она у Енглеекој живи 'епиФИТски на концима Мои-

geotia и Sphaerozosma, дотле власинска. живи •иоглавито на концима
' 1 ■' . •; " • ‘ * . * ' : , . ' • . : ,

разних врста Oedogonium-a. :;

• « * • • »
• • • * . ; • ? •

Ну drodictyaceae • .* **' ... " V \ . . . . .

Pediastrum tetrasRalfs. Brit. Desm. p. 182, t. 31, f. 1. Ha тре

сави код Гаџиис Бистрице. >
■sPediastrum angulosum Menegh. Ralfs Brit. Desm. 1848, p. 187,
t. 31, f. 11. Oa пређашњон. • ; - ^ , :
Pediastrum Boryanum Menegh. Nag, Gatt. einzell. Alg,, 1849, p. 9
t. 5 B, f. 1. Ca пређашње две.
Coelastrum cambricum Archer. Cooke Brit. Freshw. Alg. p. 46. Ha
тресави код Гаџине Бистрице. • ■ + * : >

Coelastrum sphaericum Nag. Gatt. einzell. Alg. p. 98, t. 5, C. 1.

Спрата ca водених биљака, које раету у реци одмах изнад Ма- * • . • » " •* .

лога Моста. * .
A
* “ • i.
sm

Scenedesmus bijugatus Ktitz. таг. seriatus Ghodat Alg. vertes (je la . • il •

I
*
. *
l » 1 - m . * a

Suisse, 1902, p. 212. Ha трееави код Гаџине Бистрице. - r * 'Ч 4

Scenedesmus obliquus Kiitz. var. dimorplws Rabh. FI. Eur. Alg. HI. <• • • •

p. 64. У води поред обале код Гаџине Бистрице,

Ul . o t r i c h a c e a e ■
•

. : *

г • . • . «

г
* : • ' . ч • ч t ! • ,

Conferva hyalina Ktitz. Tab. pyc. Ill, t. 32. Ha лишку карекеа,

које плива y води, изнад Малога Моста. -v
Conferva martialis Hanst. (in Sitzber. der niederrh. Ges.yv 1878.)
f. verrucosa De Toni ( = Conf. rufescens. Ktitz.). У води исиод Ma-
лога Моста.
• •
; ■. . . . . •

Microspora floccosaThur. Recherch. sur les zoosp. d. Algues, p. 12,

t. 17, f. 4—7. Ha камењу y реди Власини под Мадим Мостом.
♦ , ; ; ,. • ' * .. ^ •.

Microsporaатоепа (Ktitz.) Lagerh. Ztir Entwick. einiger rva-

ceen. p. 417. Ha мртвом литћу иснод Великог Моста.
Hormospora irregularis Wille Bidrag til Kundsk etc. p. 63, t. 2,
f. 41—42. Ha камењу y реци Власини, нод Малим Мосгом.

Ohaetophoraceae
Мухопст
На камењу у води под Малим Мостом. . ______ * ___ •

Draparnaldia glomerata (Vauch.) Ag. bCdistans Hansg/ Predr. I, p,

72. Ha камењу y води под Малим Мостом и на лисним дртпкама Ро- , ■ • • • ••

tamogeton natans у реци Власипи. ] * . ••

Ghaetophora pisiformis (Both) . р. 27, На биљкама у води

поред обале изнад Малога Моста. •. . . i • » - «
с
<

I•

4
 -«т т

18
I , v «

(Roth.). Ag. Syst. p. 27. Еод Ведцког Моста у

natans и Typha.
Chaetophora tuberculosa (Roth) Hook.in Ag. Syst. p. 27. Ha воденим
биљдама под Великим Мостом и у реди Власини.

г. \ / I ■ \ш
Cylindrocapsace a е
Cylindrocapsa nuda Remsch. Algenflora v. Mittel-Frank. p. 67,. t. 6,
f.. 2. У води.иоред обале код Велике Бистрице.
Cylindrocapsa involuta Reinsch Algenflora von. Mittel - Franken,
p,.66, L >6, f. 1. Ca пређашњом.
< •

Oedogoniaceae
Oedogonium sociale Wittr. in Wittr. et Nordst. Alg. aqu. dulc. ex.
n. 401. У води поред обале, свуда. - I

Oedogonium varians Wittr. et Lund, in Wittr. Prodr. Monogr. Oedog.

p. 11 n. 6. Ca нређашвом.
Oedogonium acrospommT)e Bary, Tiber Oedog. u. Bulboch. p. 60—64,
94, t. 3, f. 1—12. Ca пређапгње две.
Oedogonium undulatum A. Br. in De Bary Uber Oedog, u. Bulboch.
* • • i . •

p> 94. Ga пређашњима и y ведарцима на тресави код Гаџине Бистрице.

Bulbochaete setigera Ag. Syn. Alg. p. 71. Свуда ca прсђашњом.
»
* -

Characeae
џуџсагра) (Truill.) Kiitz. Phyc. germ. 1845., Впше Великог
» ' * *• • ’ J 1 * ’ • " ' •

Моста y води иде на дубину од 60 сантнметара, на источној обали

изнад Малога Моета. • ч.
‘ «

Helminth ocladiaceae
v . .. . • . • ; - • ч ■ . Г ' 4

* *
Batrachospermum moniliforme Roth var. setigerum Rabenh. (Cooke,
Brit. Freshwart. Alg. p. 288.). Ha стаблу и лисним дршкама Potamo-
. geton natans y реди Власини одмах испод Малога Моста и на камењу
^х.од Моетом. . ,
'л I >

Bryophyta /V v
% -•*

•
Eicciaceae >

.JRiccia fluitans L. Spec. plant, p. 1606 (1763). Само сувоземна

Форма, .свуда на ивиди Бдата.
*.• » д

- :? %
Marchantiaoeae
. . . V • • • ■ • • ;• • - . . .

hemisphaerica (L.) Raddi in Opusc. sclent, di Bologna II, • 1 « •* f ■ * » * . • џ

p. 357 (1818). У Престојчевом Дотоку.

conica Corda in Opiz Beitr. I p. 649 (1829).
*» +

I ft

1 K o s a n in , N. Characeae Serbians (Osterr. botan. Zeitschrift, 1907, Ћ 7—8.) p. 2.

c ♦ •
#

• . • •
I r

- - v? . •/
... • . - •; . .*•

• . / J л •• .4 ♦ . . - -

4 . . . . . . . ____
 v r »I- .
4 • • *.

14

Marchantia polymorpha L; Spec. plant, ed. XE, -p;160S. (1763). 6Q.

Врло честа на тресави y близини матице ^рема Страторији^ вајчешће:
на хумкама које виро из воде. -> > i /
> > Y ' r 'r- г \
• Ј' »« • *
: ј Л • ’Л Т t ,

: r
• - # -• • »
•r c
. • I * - • •

s
Jungermanniaceae anacrogynae 1
,

liiccardia (Aneura) pinguis Dumort. Comm. bot. p . 115 (1823.); O ko

извора y Биљеној. Бари. , Х;;У ;
• Metzgeria pubcscens (Srhrank) Raddi. Jungerm. Etv. p. 46, (1820). • V

Ha каМењу y горњем току Чавдарове.

Pellia epiphylla Lindb. Hep. in Hib. lectae, p. 534 (1874). „Ho
ободу Трееаве“ (Катић).
* 1 * ; .
* •

4
Jungermanniaceae aprogynae • • . ' л
I .

Marsupella Funkii1 (Web. et. Mohr.) Dumort. Rec. d’observ. p. 24.

(1835). Ha земљи y буковој шушг испод чесме Св. Николе. «. ‘

Plagiochila asplenioides (L.) N. et M. Ha буковим стаблима и жи - ■

лама вишо Црквене Мале и на другим пестима. ■,;/ * ' • •

/(Jhiloscyphus polyanthus Corda, Svn. Hep. р. 118. Око извора у

Биљеној Бари. л • • ■
/ »
•

Cephalozia bicuspidata (L.) Dumort. Поред једнога изворана

и в и ц и букове шуме више Црквене Мале* • . •

«, > « * » . .

Kantia trichomanis (L.) S. F. Gray. У буковој уми изнад Цр-

квене Мале.
Scapania undulata (L.) N. ab Е. Око Муслиног Еладепца' под
Чемерником.
Radula complanata Gottsche. На буковим стаблима изнад Цр-
• • в •' v •
4 >

квене Мале. • ••
•
» * • • • •
.
;
.
- .
.
•
•
• •
•
*
!
. .
••

Madotheca platyphylla (L.) Dumort. Еао и пређашња.

• ’ • , . . • ■ » • • | • ' • * * • ’ * v e‘ ; •. . * • .

Frullania dilatata (L.) Dumort.

. . . . • ,• • • ' . • ' • : " • ' ' ’- ' v - - : '

Sphagnaceae • . \ 9

Sphagnum cymbifolium (Ehrh.) Warnst. Ha ивиии Блата испод

Дворшпта/ у живобарама у Дугом Делу, у долини Мурине Реке и
w . • •* « ^ • • ■ -• • _______

на другим местима, особито поред слабих издана, најчешће са Drosera

rotundifolia. • • A * .*

Sphagnum squarrosum Pers. Ha тресави код Гаџине Биетрице и

у бстулето-еалицетуму у Биљеној Вари, нарочито око етабла Betula
pubescens, на ливад. тресави поред матице више Вел. Моста.
• • . # . ' • % ’ . • | * • • ; • . ^ ^ в

Sphagnum teres (Schimper) Angstr. (no Јуришићу). .

1 Sphagnum obtusum Warnstf, (teste Еатић).
Sphagnum obtusum var. riparioides Warnstf. Нова за Србију. Ha тре-
сави код Гаџине Бистрице, где је врло честа, местимично и доминантна.*1
« • . • •

1 Овим словима шт1шпана.су имена биљних врста, које су нове за одору Србије
« •• •

Г
 15
I . •

Sphagnum.гесигпџт i Warnstf. Ha тресави код.Гаџине

'••, cЛ i

з а у з и т ; поглавито, обод, тресаве око биетрица, за тим на једној ци-

% л ”

шталини ван Блата у области Мале Биетрице, где другује ca Brosera,

Dicranum Bonjeani и Aulaconmium palustre.
rvum var. *
gmblyphyll Buss. Ha тресави код Га-
i

џине Биетрице1.
'* ‘ . ' . '* ’ • .• ■ . *

Sphagnum
i. ; . - ’
acutifolium E
( hrh.) Rus, et. Warnstf. (t. .Симић,
\
'
Катић).; . ; • ! • ‘ ' * 1 • * ‘ ’ * * ' ' •

Sphagnum laricinumSpruce. (,У Формацији подводног .караце-

тума*. Катић*).
* ■ ••
.. л
■ (• № ■

Sphagnum laricinum yar. gracile Warnstf. (t. Катић).

• *
; , • , ♦

Sphagnum laricinum var. crispulum Schliephacke (t. Катић). • • %

• — __ • % • « * * • " * * * ' ■ * . ; *•

Sphagnum subsecundum Nees. По шшталинама ва ободу Блата . * i

испод Дворишта, на трссави изнад Всликог Моста, поред једног сла-

бог извора у долини Мурине Реке, где са Sphag. cymbifolium гради
једну малу високу тресаву, у живобарама код Муслиног Кладенца.,
• •' - .. : •' • ( . *

Sphagnum subsecundum var. molle Warnstf. Нова за Орбију. У

једној иишталини између Дугог Дела и долине Мурине Реке, са
Sphagnum cymbifolium. На овоме меету пишталина заузима доста ве-
лики лростор и cpa je покривена застирачем од СФагну^а, на коме
; * • • .* • 1 ’ . * • . \ •

се још издаљје примећују понсћа поља отворено зеленс, готово бели-

частс бојс од Sphagnum cymbifolium и мања угасито зелена поља од
Sphag. subsecundum var. molle. Ова заузима места, која вода облива,
дОк је прва застрла места одеднија. Друга је појава, која такође јако • * " • % * * • • / ' . % ' ' f t

пада у очи, велико развиће Drosera rotundifolia, која је ограничена

искључиво на поља од Sphagnum cymbifolium. ^ » I

•
Dicranaceae •

Dicrumjella curvata (Hedw.) Schimp. (t. K.s).

Dicranum Bonjeani De Not. По пишталинима y области Мал'е
Бистрице и. Дугог Дела, врло често са Drosera.*123
• • •

1 По КатиИу овај СФагнум, помешан местимично са Sphag. squarrosum, »чини

поглавиту вегетацију на површипи воде у власинској тресави*. Моја посматрања
% ^ ^ • ' *i * •

ово не потврђују, јер нпр. на тресави више Великог Моста ова маховина нема тако
онште простирање, а кбд Гаџине Бисхриде само месхимично древлађује над осталима.
2 КатиИ шше свуда caracetum месхо caricettim (од Сагех), који не постоји, као
иодводна (субмерсна) Формација, јер ниједна врста карекса не живи еубмерсџр нити
има субмерсних Форама. Барске врсте карекса имају само субмерсан корен, и. већи
иди мањи део стабда; ади дишће им се увек развија у ваздуху. Таквих карекса има
и на. власинској тресави и они могу, као и великв део влажних дивада, у прблеће и
лети да време бујних киша доћи само аривремепо под воду. '■
.. % г ♦ •'
m • • • I О '
✓ -

3 t. К. = teste Катић. На сдичан начин скраћена су имена Јуришић (Ј;), Симић

(С.)} и Матушек (М.). * ; .• .

• i .•
 Dieranum scoparium (L.) Hedw. У букбвој шуми изнад 1|рквене
I* •

Male и испод Панчиног Гроба. ^ . ♦ * .

..‘Bitrichum homomallum(Hedw.) једнбг извбра у Јан- 0

чином Потоку.
Pottiaceae
Weisia viridula (L.) Hedw. Кршеви више Мадог Моста и на
“ S 4 » ’ ‘ ' ■

десној обали рске Власине изнад Еарапанџиног

Tortella tortuosa (L.) Lirripr. Кршевита обада изнад Мадог Моста.
Didymodonrubellus (Hoffm.) Bryol. eur. Ha етенама випге Мадог
Моста.
Tortula ruralis Ehoh, У проређеној буковој шуми више Црквене
Мале и на стенама на источној обади реке Власине према Престој-
чевој
Encalypta ciliata 0. Mull. У буковој шуми изнад Црквене Мале.
« %

Grimmiaceae * .•

Grimmia pulvinata Smith, var. Iongipila Schirup. Нова за Фдору

Србије. Ha Стенама више Малог Моста. •
Rhaeowiitrmm canescens Brid. Свуда на крш евтт и еушник ме-
отима, оеобито у проређеној брезовој трт из&еђу Џрсстојчеве и Дој-
чинове Мале, најчешћс је лрати Pdlytrichum piliferum.

Orthotrichaceae
Orthotriehum .'ad. (t. J.).
Orthotrichum stramineum Hornseh. Ha буковим стаблима y шуми
изнад Црквене Мале
сеае
Splachnum sphaericum Schwarz, (t. J.). • 1 / * *

4 ' Funariaceae
Funaria hygrometrica (L.) Sibih. У Чавдаровој Мали

Бгуаоеае
Bryum inclinatum Br. eur. (J.).
Bryum fallax Milde (K.).
Br. eun (K.).
Bryum Buvalli Yoit. (J.).
____
^ . • . t - . \

Г
Bryum pseudotriquetrum Schwgr. (K.).
* .
• *•
* % • * • • .
‘‘ ,
•
, » i | 1 *
' • I ,
1 •• . Г 4

Bryum, Schleicheri Schwgr. У пишталинама испод Големих Букава.

Webera polymorpha Sehimp. Ha оцедпиј им местима на периФерији
Биљене Варе, дуж источне обале реке Вдасине и на пашњацима исиод
Чвмерника. Нова за Флору Србије.
 \

17
• a k

Webera elongata Sehwgr. Ha источној, каменитој обали реке Вла-

сине изнад Карапанџиног Моста. Нова за Србију.
Webera cruda Bruch. На стенама .више Малог Моета. Нова за
Фаору Србије.
Webera nutans Hedw. На истоме месту са пређашњом.
Webera (Diphyscium) sessile (Schmid.) Liudb. Поред пута y бу-
ковој шуми идући од Црквене Мале ка чесми Св. Николе.
Mniaceae
Mnium
жбуновима Salix peutandra и Betula pubescens y Биљеној Бари.
Mnium punctatum Hedw. Поред једног извора y Јанчином По-
току у области букове шуме.
■
4

, Meeseaceae ♦

Meesea triquetra Aongstr. Ga СФагнумом y Биљ. Бари.

•■ • ••

, ♦
..
Aulacomniaceae * , *

Aulacomnium palustre Sehwgr. Скоро свуда no пшпталинама око

Блата, тако код Маде Бистрице, у Биљеној Бари, испод Страторије,
Дворишта итд.
Bartramiaoeae
Philonotis fontana Brid. Поред реке Чавдарове, у Биљеној Варн,
« 1 * •' •

свуда око издани на ободу Влата, па чак и на тресави код Гаџине

Бистриде.
Philonotis fontana var. aristinervis Monkem. in lit.. Око једног
4 * •

извора y врх Биљене Баре.

Philonotis seriata Lindb. У буковој шуми западно од Црквене • •

Мале и у Јанчином Потоку.

Bartramia ithyphylla Brid. По земљи у буковој шуми изнад Цр-
квене и Престојчеве Мале.
Bartramia Halleriana Hedw. (Ј. и C. за Чемерник).
Bartramia pomiformis Hedw. (J. за исто место).
V ——

• - . • « •
.*. . /
„ 4 *

Polytrichaceae
Polytrichum piliferum Schreb. Ha стенама више Малог Моста, у
брезовој шуми између Преетојчеве и Дојчинове Маде и на хумкама
где је испирана руда. Катић (2, стр. 9.) наводи и var. Ђ
Polytrichum gracileDicks. Уз иеточну обалу. Блата више Мал
Моста, на вдажшш ливадама и.у Биљеној Бари у бетулето-еадидетуму*1.
* • . , + ♦ 9 > - У; * t' * ' .

1 Катић дримерке' ове маховине са бујнијим дорастом, какви се несто сусрећу

у Виљеној Бари у бусеновима сФагнума, издваја као засебну Форму дод именом major.
(»Неколико маховинских дринова Флори Орбије«, 1907. стр. б.).
ЕЛ.ЕМЕНТИ ВЛАСИНСКЕ ФЛОРЕ 2
 r

18

Polytrichum juniperinum Wild. Испод Залиса код Црквене Мале.

Polytrichum commune L. У потоку код Златне Букве.
Polytrichum commune var. minus Weis. (K.).
Polytrichum perigonale Miehx. Ha источној обали Блата између
____ #

Мадог Моста и Биљене Баре.

Pogonatum abides Р. Beauv. У буковој шуми изнад Престој-
чеве Мале.
Catharinea undulata Web. et Mohr. Испод Записа код Црквене 4

Мале и око једног извора у горњем току Јанчиног Потока у бу-

ковој шуми. • •

%
Fontinalaceae
•

lontincdis antipyretica L. У горњем: току реке Чавдарове.

Cryphaeaceae
Leucodonsciuroides Schwagr. f. aterrima. Стене више Малога
/ *

Моста. •• •- • 4

Antitrichia cwrtipendula Brid. (K.).

N

Pterogoniaceae
Pterigynandrum filiforme Hedw. Ha буковим деблима y шуми више
Црквене Мале.
Leskeaceae
Leshea nervosa Myrin. Ha деблима букава.
Thuidium delicatulum Mitten. Ha ливадској тресави изнад Стра-
торије местимично покрива земљу под водом као једноставан застирач.
У . • / V

•• • џ0

♦
Нурпасеае
Climacmm> dendroides Web. et Mohr. Биљена Бара и* влажне ли-
ваде свуда око Блата.
Isothecium myurum Brid. На буковим етаблима у шуми изнад
Црквене Мале. \
Amblystegium subtile Br. eur. У буковој шуми вшпе Црквене ♦

Мале и испод Панчиног Гроба.

Bhytidium rugosum (Ehrh). Xindb. (K.).
Plagiothecium denticulatum Br. eur. Стене више Малога Моста.
Plagiothecium Buthei Yar. pseudosilvaticum Warnstf. Ha буковим
стаблима мш е Црквене Мале.
Camptothecium nitens Schimp. (K.).
•
Brachythecium velutinum Br. eur. Свуда y буковој шуми на ста-
s •

блима дрвета.
Brachythecium rutabulum Br. eur. (G. и J.),
 Hypnum vernicoswm Warnstf. У Биљеној Бари ова маховина гради
местимично застирач под водом. «

HypnumSendtneri Warnstf. Ливадска трееава више Страторије,

осббито око жбунова Salix pentandra. Нова за Флору Србије.
Hypnum exannulatum Warnstf. Црквени Поток и у долини Му-
ркне Реке са Sphagnum eymbifolium.
Hypnum fluitans var. falcatus Br. eur. (K.).
•• ♦

Hypnum cupressiforme L. Испод Записа код Црквене Мале.

Hypnum cuspidatum Kindb. Ha влажним ливадама идући од Стра^
торије Округлицкг, са Thuidium delicatulum и Climacium dendroides.
Hypnum purum L. (K.). ,
[Hypnum giganteum Kindb. Бистрице више Ведиког Моста.
Hypnum Schreheri Willd. У буковој шуми вшпе Црквене Male.
Hylocomium pyrenaicum Lindb. Око извора y Биљеној Бари, нова
за Фдору Србије. *

Hylocomium splendens Br. eur. Букова шума код чесме Св. Николе.
Hylocomium squarrosum Br. eur. (C. и J. за Букову Главу.).
■ • г . •

Pteridophyta
( *
РоЈуpodiaoeae
■• •

Cystopteris fragilis Brunh. Ha стенама y буковој шуми испод By-

кове Главе, на местима где је шума ретка.
Aspidium filix mas Sw. Влажна и кршевита обала више Малог
Моста и поред Црквеног Лотока у буковој шуми.
Aspidium spinulosum Sw. Поред Дрквеног Потока у области бу-
кове rope.
_ + ; Т ___ ^

Phegopteris dryopteris Fee, На стенама вигае Малог Моста.

Asplenium trichomanes Huds. Изнад Карапанџиног Моста.
Asplenium septentrionale Hoffm. На стенама више Малог Моста и
« ..

на десној обали реке Влаеине изнад Карапанџиног Моета.

Athyrium filix femina Roth. У буковој шуми више Црквене Мале.
Pteridium aquilinum Kuhn. Изнад Чавдарове Мале са Heleborus
odorus. _s

Equisetaceae
Eqmsetum maximum Link, У Потоку иепод Дојчинове Мале, чија
је околина обрасла брезом, јасиком, а местимично и буквом.
Equisetum arvense L. На ливадама. поред реке Власине, вшпе
Карапанџиног Моета,
Eqmsetum palustre L. На влажнкм лпвадама свуда око Блата н
у додинама његових притока.
1*
 I

20

Equisetum limosum L. (E. heleocharis Ehrh.). У ливадској тресави

на десној обали више Малога Моста и у Биљеној Бари гради засебну
Фацију, иначе је врло честа на тресави и да влажним ливадама око
делога блата. Нова је за Флору Србије.

Mo n o c o t y l e d o n e a e
♦

Typhaceae
Typha latifolia L. палица. Ha ивици дивадске тресаве испод Га-
дине Бистрице и више Великог Моста.
Sparganiacea©
Sparganium minimum Fr. Свуда на тресави с& сФагвумом и у
плићим бистрицама, али никад поред обале на ивиди Блата.
Potam ogetonacea©
Potamogeton natans L. Свуда поред обале на ивиди Блата, где
има слободне водене поврпшне, особито више Ведиког и Малог Моста,
у кориту реке Власине, гдегод је брзина воде врдо мала. На оцед-
нијим местима поред обале јавља се у Форми rotundifolia.
- Potamogeton obtusifolius Mert. et Koch. У бистрици одмах изнад
Великог Моста гради са Р. pusillus L. на дубини око 80 сантиметара
в

велике субмерсне бусенове. Дужина стабла достиже на овоме месту

120 сантиметра.
Potamogeton pusillus L., у. elongatus A. Benn. У води вмше Be-
диког Моста еа пређашњом.
Potamogeton pusillus L., a. mucronatus Fieb. (Панчић, y хербару);
_ Zannichellia palustris L., a. repens Koch. (ПанчвЉ, y хербару).
Alismata oea© • *

Alisma Plantago L. Свуда y ,барама на ободу тресаве.

(Alisma parnassifolium L. Панчић (2, 217.) наводи ову биљку и за
Власину; али је ја и поред брижљивог тражења пигде нисам могао
наћи, тврдим да она тамо и не ^ сте. У хербару Ботаничкога Завода
такође нема лримерака ове врсте са Власине. Младе биљке, које
сам налазио око мочила испод Дворишта и које су имале дашће
више или маље срцаето, показале су се у културама, изве^еним у Бо-
таничкој Башти, као Alisma Plantago).
Sagittaria sagittifolia L. Мада Бистрица.

• • ..ч
B u t o ma c e a e
• - • - • ‘ '

Butomus umbellatus L. Ha ивици Блата код Гаџине Бистрице и

више Велик^г Моста. Двијићева напомена (стр. 87) о овој биљци од-
носи се на Alisma plantago, јер у Butomus-a лишће није елиптично.
%
4
 (

C-ramineae
♦ • >_ . " *

Ђechmannia erucaeformis Host. („Јевремовад“ 1897.). * ‘ * * ■ • * * • * ;

' Anthoxathum odoratum L. Ливаде око Вдата и брежуљци испод

Записа код Дрквене Мале. ;
Phleum alpinum L. Пронланци у буковој шуми внше чесме Св.
Ншсоде. %

AlopScurus pratensis L. Оцедне ливаде, свуда. .

Agrostis alba L. Тресава код Гадине Вистриде, у бетулето-сали-
цетуму у Бш&евој Бари, и иначе свуда на тресави и влажним ливадама.
Agrostis vulgaris With. Испод Записа код Црквене Мале, по • •

сушним падинама и пашњацима.

Agrostis canina L. Ливаде, свуда. » • , • '
Сalamagrostis lanceolata Roth. „По врбадиманаВласини" (Панчић).
Holms lanatus L. Поред обале више Малога Моста и влажне Л.и-
ваде испод Дворишта и Црквене Мале.
г. mollis L. Запи£.
. ►* *

DescHampsia caespitosa Р;^В. Влажне Ливаде испод Дворишта и

на другим местима. 4 ’*'■ /
DeschaMpsia flexuosa Trin. У буковој шуми западно од Црквене
: Маде, у долини реке Чавдарове испод Записа, оцедне ливаде и пашњаци.
. > . • • / - . ■ * • ;

Trisetum ( Avena) flavescens L. (Панчић). Такође 1910 у бетулетуму.

Trisetum flavecens- var. serhica Vel. (Flora bulg. Sup pi. I, 295).
Trisetum rufescens Рапб. (Панчић, 2, 238,). И 1910. H. К.
« I ,

Phragmites eommunis L. У Виљеној Бари заузима одеднија места

> •

у бетулето-салицетуму. ’
Molinia coerulea Monch. Биљена Бара.
Catabrosa aquatica (L.) Beauv. У реди Власини поред обале.
Ч * ,
I. • * * • •
> V
•
4
* •
v •

«
.. •
B rim media L. Свуда no ливадама. око Бдата.
^ ^ t Ј ; , , % - • • »
ф • ' 9

, Jjactylisglomerata L. Одедне ливаде иепод Црквене и Пресхој-

чеве Мале. . _ • • * . :? * ■ • • ' V;

. Cynosurus cristatus L. Сушне иадине исдод Записа код Црк-

вене Мале. •
•
* , ..
•
.
Р
• •
*

Cynosurus echinatusL. Сушни брежуљци испод Престојчеве Мале.

• • • 9
Ч

Роа annua. L. Поред иута идући од Цркв. Мале за Царинарницу

и ка Маломе Мосту.
: Pod bulbosa L. Сутни брежуљци испод Дојчинове и Црквене Жале.
.. Р оаpalustris L. ( = Р.fertilis Host.) (Ничић).
•
Atropis distans (L.) Gris. Поред обале реке Власине. •

Festuca sulcataHack. Сушни брежуљци између Дрквене Мале и

Малог Моста.
Festuca varia Hack. Ga пређашњом. 1 *}
•

c* fnr(L i/CirCi/yli X dA ) 'H

%

r 4
,A 4 ч
.•

/ • / ► * A %
•• %
' / < \ • . r.
•- V. \
r -

.. • - ' Г 1> \ v i
Festuca duriusculaL. Кварцитви окомци на десној обали реке %

Власине и код записа иепод Црквене Мале, ретка брезова шума.

Festuca ovina L. Сушни брежуљци, свуда и у реткој брезовој.шуми,
оцедне ливаде, иашњаци.
Festuca pratensis Huds. Влажне ливаде.
Bromus secalinus L. („Јевремовац* 1897).
Bromus mollis L. Код Малога Моста.
Bromus racemosus L. Око њива.
Gynodondactylon Pers. Испод Дрквене Мале.
Nardusstricta L. Ha пашњацима и оцедним ливадама врдо рас-
прострта, местимично и на вдажним дивадама, особито у додини река
Чавдарове и Братапшице.
Lolium perenne L. Диваде испод Дворшпта.
• • •

"
Сурегасеае « . . •

[Eriophorumgracile Koch. (Адамовић, 5 стр. 26.) И ако сам за

овом биљком, као и за још неким другима, нарочито трагао нисамје
могао наЈш нигде на Власини, У огромном материјалу, који еам на-
рочито на тресави прикупио, нашао сам само идуће две^рсте.]
Eriophorum angustifolium Roth. Свуда на Тресави и у додинам
притока Бдата,
Eriophorum latifolium Hoppe. Вдажне диваде и лиштадине.
Sdrpus silvaticus L. Око извора у Биљеној Бари, поред мочида
испод Дворишта. . .
Blysmus compressus Panz. Вдажне диваде око Бдата, нарочито у
додини реке Чавдарове испод Записа.
eleocharisacicularis R. Br. Ha песковитој обади Бдата код Га-
џине Бистрице, која је пдитка и лако се пдави.
Heleocharis palustris R. Br. Вдажне диваде, особито на западној
страни Бдата код Мадога Моста и у Биљеној Бари лри улазу потова
. . . ♦ ' • . . • * \

у Блато.
Heleocharis uniglumis L. К. Баре око Блата.
Sehoenus ferrugineus L. У Биљеној бари гради местимично хумке
између којих се увлачи вода из Блата.
Garex divisa Huds.
Garex paradoxa Willd. Ha ивици ливадске и високе тресаве, ређе
и на тресави, салицето-бетулетум.
Garex stellulata Good. ( = С. echinata Ehrh.) (Паичић, y хербару).
Garex leporinaL. Свуда на ивици Бдата, где ово предази у под-
• | . v

водне диваде, у долини реке Чавдарове и т. д.

Garex canescens L. Свуда на Тресави међу СФагнумом, за тим при
♦

прелазу тресаве у влажне ливаде, на влажним ливадама, често гради

читаве бусенове.
 ч

\* 23

Oarex strictaGood. Биљена Бара и на другим меетима.

Carex caespitosd Good. ( = С. vulgaris Fries.) На ивици Блата, где
« , •

је ирешло у ливадску тресаву.

• •

Carex gracilis Curtis. ( = С. acuta L. = С. rufa Beck) /Ј. strictifolia

Aschers. Ca Carex rostrata врши више Малога Моста зарастање Блата.
*, Carex praecox Jacq. Испод Запиеа код Црквене Мале.
Carex limosa L. На трееави код Гаџине Бистрице и више Вел.
Моста између СФагнума готово правилно распоређена. ♦

Carex pallescens L. Влажне ливаде у реци Чавдаровој.

# ♦

Carex flava L. Биљена Бара, на влажним меетима ca Ranunculus / '

flammula.
Carex Oederi Ehrh. Ha вдажним ливадама.
* »

• •

Carex rostrata Stocks ( = ampullacea Good.) Овај карекс највише

je раепрострт на местима где се врши зарастзње слободне водене по-
вршине на периФерији Бдата, с тога је заузео редативно велики про-
стор на западној обади више Мадог Моста готово еве до Гаџине Би- 4

стрице, затим више Великог Моста, дуж^обала Чавдарове. Има га и

на самој тресави м§ђу СФагнумом. Примерци са тресаве два пута су
мањи, и у олште су кржљавији од оних што расту на муљевитој обали
л Kojtf се одликују великим порастом. У хербару Ботаничкога Завода
налазе се велики примерци ове биљке са Власине, које је Панчић
својом руком означио као forma robustior. Адамовић (5. с. 26.) је 1904.
ову Форму објавио као нову иод истим именом које је Панчић дао
и које је остало необјављено, али без икакве напомене о Панчићевом
констатовању, да ј§ то нова Форма. Међутим Адамовић je Revisio glu-
/ macearum serbicarum израдио на основи хербара Вотаничкога Завода,
у коме је и сав материјал од Панчића.
Carex vesicaria L. (Ничић).
. Carex filiformis L. ( = C. lasiocarpa Ehrh.) Ha тресави где ободом
л * * •

ведараца гради венад, често врдо густ..

т
♦
Л

r Carex hirta L. Поред реке Чавдарове и по вдажним ливадама у

♦ «

Биљеној Бари. Ничић (1, стр. 72.) наводи са Вдасине Carex hordeistihos
• • •I

Vill., исто тако налазе се у хербару Ботанилкога Завода два примерка

уз које је Панчићевом руком написано: Carex hordeistichos. Како
Власини нисам могао наћи ову биљку, иокушао сам да проверим Пан-
чићеву детерминацију, при чему се показало, да примерци припадају
врсти Carex hirta. '
I •

Агасеае
, , -Arum, maculatum L. Свуда у буковој шуми

4 «

••
 ■ Lemnaceae
: ft /

Lemna minor L. Око слабијих издани на ободу Блата.

Juncus filiformis L. Влажне ливаде, тако у долини Чавдарове и
у Биљеној Бари.
Јппсасеае
Juncus effu se L. (Панчић, у хербару).
Juncus conglomerate L. (Ј. Leersii Marrson.). Ha многим местима
на ободу Блата, особито на странама Блата идући од Малог Моста
Биљеној Бари, затим дуж реке Власине.
Juncus glaucus Ehrh. Поред обале реке Власине код Карапан-
* •■ »» т I

џиног Моста. ' •• •

Juncus capitatusWeig. (Павчић, Дод. Фл. стр. -231, Хербар бр.

1621). Означено је на етикети уз примерке ове биљке еа Власине, да
раете у југоисточном крају језера. Биљка мора бити врло ретка јер * I

је на Ђласини нисам могао пи иоред најбрижљивијег тражења наКи.

Juncus articulatus L. (— Ј. lampocarpus Ehrh.). Биљена Бара.
. Juncus atratus Krock. Влажне ливаде иепод Црквене Мале.
Juncus silvaticus Beinh. Биљена Бара, приулазу потока у Тресаву.
Luzula pilosa Willd. Букова шума западно од Црквене Мале.
Luzula maxima DC. (Канчић, у хербару: „испод Плане*).
Luzula albida DG. Букова шума на западној етрани Блата.
Luzula albida var. rubella Gaud. (Деген.).
Luzula multiflora DC. Влажне ливаде y Биљеној Бари, и у буковој
шуми изнад Црквене Мале. '
Lumla campestris D.C. Сушне стране код Златне Букве, испод
в

Записа код Црквене Мале. у брезбвој шуми и на ивиди букове шуме.9

| §
s * . • • ш ' Ч в • и
«
и •

Liliaceae
Veratrum album L. По вдажним дивадама и вдажнијим местима
♦

свуда око Влата, низ реку Вдаеину и уз притоке њене и Бдата1.

(Veratrum nigrum L. Ова се биљка наводи у списку еемења Бо-
таничке Баште „Јевремовца* за 1897/8. Међутим. ја је на Вдасини
нисам натао и држим, да она тамо у опште и не раете. Њу не наводи « ■

ии Ничић у грађи за Фдору окодини Врање). ■ * •

Allium melanantherum Рапб. (Панчић, грађа за Флору Бугарске,

стр. 164 и у Хербару12).
Lilium Јапкае Kern. У Хербару Ботаничкога Завода налазе се
%

два примерка, који нису у најповољнијем стању за тачну одредбу. На

1 СимиК М. Veratrum L. album var. Lobelianum Bernh. (Народна имена биљака
y околини врањској, 1898. стр. 11).
2 Ова биљка и Aconitum divergens Рапб. иостале су услед несавесности скул-
љача такве реткости на Власинит да ће их вероватно ускоро са свим нестати. •
 25

њиховој етикети написано је Панчићевом руком, да су са Власине.

Сем тога -Дан-чдћ наводи у „Грађи за Флору Кнеж. Бугарске“ (1883)
чудноватом погрешком Lilium macedonicum Grisb. са напоменом о на-
лазишту: „in pratis silvaticis sub. m. Bukova Glava“. Велеповски (1,
стр. 544.) дитира овај навод Панчићев, али за Lilium Jankae напоми-
њући притом, да. се од ове врсте тешко може разликовати Lilium
albamcum Griseb., (чије је име у поменутом делу Панчићевом омашком
претворено у L. macedonicum). Мој покушај да Панчићеве примерке
са Власине одредим довео ме је до уверења, да они припадају доиста
Кернеровој врсти са једним врло значајним одстулањем од н,е у томе
што еу у власинских примерака листићи иеригона три иута ужи него
у L. Jankae. ________ I

Scilla bifolia L. У области букове шуме на западној страни Блата.

Ornithogalum umbellatum L. Сушни брежуљци.. испод. Црквене
Мале, пашњаци. Ј
Ornithogalum tenuifolium Guss. Страторија и сушне стране испод
Црквене Мале. * џ

Polygondtum verticillatum (L.) All. Свуда y буковој шуми.

Polygondtum officinale All. Шојин Рид, при изласку на‘ Власину.
Paris quadrifolia L. Свуда у буковој шуми.
с Galanthus nivalis L. Са пређашњом.
Crocus veluchensis Herb. Свуда око Блата у области букове шуме
и на пашњадима уз Чемерник и до на врх Стрешера.
/ ___

Crocus Heuffelianus Herb. ,(С .Vandas, у Reliquiae Formanekianae,

• *• » - •

стр. 544 *). • • »

• , 4 %

;
"

'
•

• ;
*

•
.

'
Orchidaceae
,

1
• 4 *

*
, * •

Orchis saccifera Brogn. По влажним ливадама, свуда и у ређој

• •

буковој шуми западно од .Црквене Мале.

■*:' Orchis incarnata L. Ливаде oko Блата и долине поред његових
притока. .•■■■• -
. \
Orchis mono L. („Јевремовац* 1897.)
VV Orchis cordigera Fries. Шојин Рвд и одеднија места по ливадама
око Блата. ‘ "*
Orchus coriophora L. (Панчић, у . хербару; „вдасинске. ливаде“).
Под именом 0. latifolia налазе се у хербару Ботаничкога. Завода два
примерка са Власине, које је Панчић донео, један је од њих 0. coriophora.
. Orchis latifolia L. По влажним ливадама.
Orchis serbica Н. Fleischmann. („Neue Beitrage zur Flora der Bal-
kanhalbinsel insbesonders Serbiens, Bosniens und der .Herzegovina, I Teil.1

1 Овај Crocus вдшра Vandas из збирке Форманекове овим речима: Lac. IVla
sinain S(erbia) (leg. Ili<5) !

t
26
*

von. K. Fritsch, y' Mitteilungen des Naturwissensehaftlichen , Vereins flir

Steiermark, Jahrg. 1908, Bd. 45 p. 179. Graz, 1909.). 0 надазишту ове
биљке аутор наводи само ово: „Serbien, Vlasina, VII. 1896 leg. М. Di-
mitrijevic*. Добротом дирекције Вотаничке Баште и Завода бечкога
универзитета, чиј а су својина оригинадни примерци, ја сам ове видео
и уверио се, да ни у мојој ни у Панчићевој збирди са Власине сдичних
примерака нема те је вероватно, да је овој биљди проетирање на Вда-
сини врло ограничено. Нова врета се оддикује, као’ тпто и вен аутор
наглашује. дугачким танким кдасом и ситним угаситоцрвеним цве-
товима. По сиољашњем изгдеду приближује ее Orchis saecifera Brogn.
с једне стране и групи Latifolia с друге; ади ее од њих јасно издваја
мањим цветним дедовима.
Coeloglossum viride Hartm. Страторија и одедне диваде.
Gymnadenia conopea (L.) R. Вг. По ливадама идући од Пешчи-
новог Кдаденда Страторији.
Platcmthera bifolia Reichb. Брезова шума испод Дојчинове Маде,
Шојин Рид. :
Neottia nidus avis Reichb. У буковој шуми наједној обали Дрк-
#

веног Потока.
Listera ovata R Вг. У буковој шуми свуда.
Corallorrhim trifida Chatelain (С. innata R. Br.) У буковој шуми
западно од Црквене Мале, врж) многобројна.

♦
Dicotyledoneae
Salicaceae
Populus tremula L. Ислод Дворишта, код Црквене Маде и цедом
западном страном Блата испод букове шуме, особито на местима, где
је испирана руда, често помешана са брезом.
Salix pentandra L. На тресави, местимично и уз реку Вдасину.
Salix fragilis L. Поред потока, који са зацадне стране утичу у
Бдато, тако у Црквеном Потоку, у реци Чавдаровој и т. д.
Salix alba L. Поред реке Вдасине испод Дојчивове Маде.
Salix purpurea L. Са пређашњом.
Salix caprea L. Местимично no вдажним ливадама око тресаве
чешће у обдасти букове шуме у пропданцима.
Salix rosmarinifolia L. На тресави ca Salix pentandra и Betula
pubeseens. Ca овом врстом идентични cy и Панчићеви примерци ca
Вдасине у Хербару Ботаничкога, које је Панчић означио као Salix
angustifolia због. круинијег пораста и нешто већег лишћа. Са власин-
ском биљком потпуно су једнаки и Панчићеви примерци Salix rosma-
9 ■•

rinifolia из Барске Реке са Копаоника.

Salix cinerea L. Бшвена Бара. ■
f
 % 1
►

27

Betulaceae
avellana
Г

KOBOJ шуми.
Betula pendula Roth. (B. alba L.) на заиадној етрани Блата осо-
бвдо између Престојчеве и Дојчинове Мале.
Betula pubescens Ehrh. На ливадекој тресави еа Salix pentandra.
I • 1

9
ft t
%

Fagaceae
- i

Fagus silvatica L. Поглавито на етранама Чемерника, Букове

Гдаве и Панчиног Гроба. Као засебан варијетет дитира се буква
„Злата“ са жутим лигаћем, која је на Власини позната у једном је-
дином примерку1 у области Дворишта2.
» v 4

Urticaoe^ae • * v
ft
•
•
•

Urtica dioica L. Свуда око насеља.

•U' mens L. Исиод Ц. Мале.
• * ’»

1 Santalaoeae
l'hesium alpinmn L. У буковој шуми. J

Polygonaceae
■ •
4

Bumex acetosa L. Ливаде око Блата.

Bumex acetosella L. Сушна места на западној страни Блата.
Bumex obtusifolius L. Поред пута иепод Дворишта.
В . sanguineus L. Ц. Мала* -
Bumex hydrolap athum Huds. У води на ободу Блата у Биљеној
Bapfo и испод Големих Букава.
Polygonum lapathifolium L. Поред обале уз реку Чавдарову.
Polygonum bistorta' L. Влажже лдваде, свуда.
Polygonum alpinum All. Стрдторија, близу подножја и на више
места,на десној обали реке Власине изнад Карананџиног Моета.
. V # ______. ^ ^ _

Polygonum aviculare L. Црквена Мала.

♦ ♦

Polygonum convolvulus L. Црквена Мала y њиви, где је посе-

јана раж
1 Ио Адамолићу (Adamovid, L Die Yerbreitung der Holzgaw&chse in Bulgarien
und Ostrumelien, Denkschriften der Wiener Akademie,, Bd. 84, 1909, p. 683.) као да
»Злата« није једина буква на ВЛасини, чије је лишће жуто. Ово тврђење не могу
•*: •

дотврдити.
♦ _ V

~\ ' 2 Мишљење Давидовићево да је жуто лишће у ове букве само знак болести
није хачно. Против њега говоре не само длодност дрвета, његова велика староет,
обилато гранање и ванредно богатство у дотпуно здравом лишћу, него и Фака^ да
се лишће у култури одржава жуто.
Ч/

*
 Chenopodiaceae
Blitum virgatum L. Црквена Мала.
Chenopodium album (L.) Murr. Орниде на левој обали Чавдарове,
код Црквене и Дражине Мале.
Chenopodium Bonus Henrieus L. У близини насеља, на ђубре-
витим местима. џ

Kochia scoparia(L.) Schrad. У купусиштима код Дражине Мал.е.

гаји ее.
с

Portulacaceae
* *

Monfia rivularis Gmel. (М. fontana L.) (Ничић). • • »

Caryophyllaceae
J
Stellaria n етогоџс L. Букова ума више Црквене Мале.
Stellaria medi (L.) Cyrill. Поред реке Чавдарове.
Stellaria uliginosa Murr. Биљена Бара y бетулето-салицетуму, no
влажним ливадама.
Stellaria graminea L. Влажне ливаде испод Дворишта.
Stellaria glauca With. Тресава, пишталине уз реку Чавдарову.
•• • ч

Cerastium vulgatum L. На пашвацима и сушним местима.

Cerastium arvense L. Пашњаци и одедне ливаде.
Moenchia mantiea Bertl. („Јевремовац*, 1897.).
Sagina procumbens L. Уз Чавдарову и реку Власину.
Alsine verna Bertl. На пропланцима y буковој шуми више Црк-
вене Мале. ♦ *

Spergularia rubra Presll. Стрме падине испод Записа код Црквене

Мале, код Малог Моета међу рудералним биљкама.
Herniaria hirsuta L. Орнице испод Црквене Мале.
Sclerahthus perennis L. На прљушастим падинама, на стенама код
Малог Моста, поред пута иепод Црквене Мале.
Agrostema githago L. По усевима испод Црквене Мале:
* ♦

Visearia viseosa (Scop.) Aschers. (Lychnis viscaria L.). Ha ивици

* ' % i

шуме више Црквене Мале, код Записа.

Lychnis flos cuculi L. Свуда no вдажним дивадама, у трес. жбуву.
,,V •

Silene venosa (Gilib) Aschers. Код букве „Злате“ и на другим

сушним местима.
*• “: . *

Silene Boemeri Frival. (Velenovsky, 2, 37.).

Silene F
ri riv. var. orheliea Vel. (Адамовић, 1908.)
oem
B
Silene Otites (L.) Sm, (Ничић)
•
Silene asterias Grisb. (Адамовић).
’+ J * • * •

Silene Sendtneri Boiss. У реткој буковој пгуми и no ливадама.

Melandryum dioieum (L.) Schinz et Tell. (Lychnis diurna Sibth).
 ■’ » ? ,г

29

• /

Melandryum noctiflorum (L.) Fr. Поток иепод Црквене Ma.ie, y

долини Чавдарове, иепод Дворишта.
Bianthus cruentus Grsb. Страторија и свуда no оцедним дива-
1

дама и пашњацима.
Bianthus superbus L. Влажне ливаде на ободу Блата, особито испод
Дворшпта.
Ceratophylla сеае
Geratophyllum demersum L. У бистрицама код Гаџине Бистрице
и више Великог Моста.
___

Ranunoulaceae
Caltha palustris L. По влажним ливадама особито по живобарама
на ивици букове туме.
. Caltha cornuta S. N. К. (Дегеж, у Рајзеровој збирди).
Trollius europaeus L. На вдажним ливадама више Страторије и
иначе, нвз реку Вдаеину и на другим местима.
♦
Helleborus odorus W. К. Изнад Чавдарове Мале само наједномместу.
г
Isopyrum thalictroides L. Шојин Рид, при издазу на. Власину.
- *

Actea spicata L. У буковој шуми изнад Гаџине Мале.

• 1 Aconiium div'erfyens Рапб. У салидето-бетулетуму испод Страто-
« џ ♦

рије, гбтово искорењена!

Anemone nemorosa L. У Буковој шумиди код златне букве.
Anemone ranunculoides L. Са претходном.
Ranunculus aquatilis L. Ha ивици Блата где вода додирује пе-
сковиту обалу, више Великог Моста, код Гадине и Мале Бистрице.
Ranunculus ficaria L. У буковој шуми изнад Округдице.
Ranunculus acris L. Поред реке Власине и код Малог Моста.
Ranunculus breyninus Crantz. Више Малог Моста поред обале.
/ . м .

Ranunculus bulbosus L. У ливадама поред Чавдарове.

> Ranunculus serbims Vis. На источној обали више Малога Модаа,
јјаа ј^дном маломе простору близу боде.
Ranunculus repens L. Влажне ливаде испод Црквене Ма.де.
Ranunculus montanus Willd. Свуда на пашаацима и одедним
ливадама. * »

Ranunculis auricomus L. var monanthus Fritsch. (Fritsch, K. 1, 130).

a * » •" • ____

Ranunculus lingua L. Ca Typha latifolia y води код Гаџине Би-

етрице и код Великог Моста.
• ♦

Ranunculus flammula L. Поред пишталина и на обали притока

Блата, особито у Биљеној Бари, у врбаку.
Ranunculus ophioglossifolius Vill. (Адамовић, 3, стр. 3.). .
Thalictrum flavum L. У ливадама, на ивиди букове шуме. и на
обалама реке Власине обраслим врбаком, и т. д ..
 Thalictrum minus L. Више Карапанџиног Моста y врбацима поред
реке Власине.
Thalictrum angustifolium Jacq. (Панчић, 1).
• •

Papaveraceae
Corydalis cava Schwgg. У буковој шуми изнад Црквене Мале.

0 ruciferae
Thlaspi Kovatsii Heuff. Страторија и свуда на оцедним ливадама
и по иашњацима. Панчић је исту биљку објавио под именом Thlaspi
alpimim са Старе Планине и Копаоника (Флора Кнеж. Србије, 1874,
152), Адамовић (1, стр. 4.) је само детермвдацију корегирао1.
Thlaspi arvense L. Код Црквене Мале.
Sinapis arvensis L ; Орниде, сушна места.
Nasturtium pyrenaicum R. Вг. Ливаде поред реке Чавдарове.
Cardamine amara L. Поред реке Власине. 4 *

Cardamine amara var. hirta Wimm. (Деген).

Cardamine pratensis L. По ливадама код Округлице.
Cardamine Наупеапа Welw. Биљена Бара, Чавдарова, подводне
ливаде.
Dentaria bulbifera L. Свуда у буковој шуми.
Capsella bursa pastoris Mnch. Црквена Мала.
Stenophragma Tkalianum 6el. Деена обала реке Власине и код
Црквене Мале.
• •
* » ♦ ■

Droseraceae
Drosera rotundifolia L. Ha тресави и поред слабијих издани на
' I •

ободу Блата, већином на снаФагнуму.'

• • , . ,

• .■
•*
Crassulaceae •I
•• г
•

Sedum acre L. Стене на источној страни Блата кише Малог Моста.

•
Saxifragaceae ц * ,

Saxifraga rotundifolia L. Вукова шума изнад Дојчинове Мале.

Chrysosplenium alternifolium L. Поред извора и Дотока у бу-
ковој шуми.
Parnassia palustris L. Влажне ливаде на ивици Блата.
Ribes alpinum L. Свуда у буковој шуми.
• 4
•
♦

Rosacea©
Spiraea ulmifolia Scop. У шуми у Престојчевом потоку.
Aruneus Silvester Kostel.
епореди Velenovsky, 1, етр. 44.

©
 /

ч
;*ј

31
• .

УPirns communisL. Чавдарова, Преетојчева и Дојчинова Мала.

Virus malus L. Испод Дворишта.
Sorbus aucuparia L У брежђу између Престојчеве и Дојчинове Мале.
Crataegus топодупа Jcq. На западној страни Блата.
Bubus idaeus L. По крчевинама, у буковој шуми, по међама изнад
Гапине Мале и на другим местима, често са Rubi idaei.
. Bubus caesius L. Ha десној обали реке Власине изнад Карапан-
џиног Моста.
Fragaria vesca L. Изнад Дрквене Мале у проплашџша букоВе шуме.
Fragaria elatior Ehrh. Дојчинова Мала, Шојин Рид дри изласку
на Власину.
(Comarum) Potentilla palustris (L.) Scop. Ha тресави.
. ft Potentilla argentea L. var, incanescens Opiz. Десна обала реке
Власине, испод Чавдарове Мале на орницама, које се више годи-на
не обрађују. >
Potentilla verna L. На десној обали реке Вдасине по сушним
странама.
Potentilla tormentilla Schrk. Више МалогМоста (каменита подлога),
оцедне ливаде и на сФагнумској тресави.
■ *

Potentilla alba L. Сушн.е стране на десној рбади реке Вдасине

изнад Карађанцидог Моста, код Записа испод Црквене Маде, и на
пашњадима идући од Великог Моста Царинарници, на Страторији.
Potentilla reptans L. У долине реке Чавдарове.
л
С
Geumurbanum L. Испод Престојчеве Мале, гаума.
Geurn molle Vis. et Рапб. У врбаку поред реке Власине, ливаде
поред Чавдарове и па другим местима.
Geum L
rivals . Л.иваде у долвни Чавдарове.
Maxim
Бара у врбаку, влажне ливаде, ретка букова шума.
■

Filipendula hexapetala Gilib. Страторија, доњи део поред влажних

ливада. '
Alchemilla vulgaris L. Свуда no ливадама и лашњацима, врло често
са •Uromyces Alchimellae.
Alchemilla montana Willd, (A., pubescens auct.) Запис код Црк-
вене Мале.
Aremonia agrimonioides L. У потоку код Дрквене Мале и код
букве „Здате“.
Sanguisorba officinalis L. Влажне ливаде свуда.
Rosa alpina L. У буковој шуми испод Букове Главе.
Rosa rubiginosa L. Код златне букве.
Rosa сапгпа L. Код златне букве, на путу од Црквене Мале
Маломе Мосту, и на другим местима. «
Rosa subglobosa Desegl. Испод Ц. Мале.

* \

1
 Primus avium L. Код Златне Букве и у Дражиној Мали.
Prunus spinosa L. Код Златне Вукве.
Prunus domestica L. У Дражиној Мали (неуспео покушај културе).
, I •

Leguminosae
Genista ovata W. K. Влажне ливаде иепод Округлице.
Genista sagittalis L. Жспод Запиеа код Црквене Мале, стрме стране
на десној обали Власине и код Златне Букве.
Cytisus hirsutus L. Супши брежуљци испод Дојчинове Мале.
Cytisus eapitatus Jacq. Кршеви вишо Малога Моста.
Cytisus austriacus L. Страторија. %

Trifolium procumbensL. Влажне ливаде иепод Црквене М

Trifoliumfiliforme L. Биљена Бара, y селицето-бетулетуму, на
влажној обали код Малога Моста са Trifolium pratense.
Trifolium aureum Poll. (T. strepens Cr.) Стрме и кршевите етране
на десној обали реке Власине, иепод Црквене Мале.
Trifolium spadiceum L. У долини реке Чавдарове.
Trifolium МепедШапитClem. Влажне ливаде.
Trifolium repens L. Код Малог Моста и влажне ливаде.
Trifolium montanum L. Сушни брежуљци између Престојчеве и
Дојчинове Мале (Мурје).
Trifolium alpestre L. Букова тума изнад Црквене Мале, на ивиди
4 I

:уме I т. д.
Trifolium pratense L. Око потока на Власини, поред Путова и на
другим меетима.
Trifolium arvense L. Испод Црквене Мале.
Trifolium ochroleucum L. Пашњаци.
(^Lotus angustissimus L. (Панчић).^
Lotus tennifolius. Keichb. (Ничић).
Lotus cornieulatus L. Испод Записа код Црквене Мале и иначе на
сушним местима, у ливадама (оцедиим) и т. д.
Astragalus glycyphyllos L. Букова шума између Престојчеве и Га-
џине Мале. ♦
'
Vicia grandiflora Scop. У Преетојчевој Мали.
Vicia silvatica L. У буковој шуми на Шојином Риду при излазу
на Власпну.
Vicia cracca L. Испод Дворишта у жбуновима руже и глога, у Би-
љеној Бари.
Vicia villosa Both. Са пређашњом.
Vicia sepium L. . .
i ' 1
V. sativa L. Ливаде. !
• a

Lathyrus pratensis L. Влажне лнваде-испод Дворишта.

. • » .; • /,

L. palustris L. Салицетум код Страторије.

г
((-роиле.
; fa у
 G e r a n i a c e ’a e
v '.' 4.- '.*> ^/ ' *I/"

Geranium sanguineum L. Отрме етране на десној обади Влаеине.

Geranium phaeurn L. Поред потока изнад Дојчинове Мале, у
области шуме
Geranium silvaticum L. Престојчева Ma.ia и врбак поред реке
Вдасине.
Geranium palusjtreL. У врбаку на хресави и лоред реке Власине.
Geranium Bobertianum L. Код Златне Букве. • • " ' * I * Г ‘ 1 I * I « ♦

Geranium pyren'aicum L. Орнице и супшија месха у Чавда-

ревој Мали. *

Erodium cicutarium L’ Her. Код Малог Моста поред пута.

II •

ш
■O x a l i d a c e a e
Oxalis acetosella L. У буковој шуми свуда.

„
Linaoeae , 4
• •

Linum catharticufn Li Mypje, бре&уљцИ испбд Дојчивово Мале,

Запис код Дрквене Мале, Шојин Рид и^т. д.
Linum holoamum Bchb. Сушни брежуљпи иоибдгДојчинове Мале.
Linum perneL. ШоЈиа; Рид, ftpw издазу. на Власину. •■ ч

Polygalaceae -
- # ' > *9 *

Polygala major Јасф СграФорија н лИваде свуда око Блата.

а г-, 1 \ % +

• •.
Poluqala comosa Schkuhr. . Влажне »зиваде^,
' ’ * * : ' * * : --«4 ■ - , . .

Polygala vulgaris L. Ливаде иедод Двориигта.

» * f

и С* # -

. ’
Eupho.rbiaoeae
! ?: * V . % • t/# § •

M e r e u r i a l i s p e r e n n i s L. Окомци на десној обали реке Влас

...

букова шума изнад Преетојчеве Мале. * /.

Euphorbia striota L. Орнице код Црквене Маде.

4 4 • I ♦ i . •\ • . * • • •* « - * *♦: * • ' • ,* • * - г

Euphorbia amygdaloides L. Букова шума свуда. -

»•» .4 •• 1 * 4
* I , * « . Г «... * 4 - .

Callitrichaceae
♦ ft *
I - *5 <. #• I I • ✓- f :\V;
Gallitriche
; stagnalis Seop. По ’ устајалој
* води на
• *Г ивиди Блата и
у реци Вдасини. ...... , v
/ • •1
f v Ј
ј - 1- ■ *

Абегасеае
>
^ ■:

1 /
• • М' -II

L. Гаџина, и Преетојчева М^ла, .редак

N
••
•

‘а
ч ^

^7
•
v-
. *
л

V
Balsam! aa'c-ea е
vtr ^ v * f «: > tf ,• *. - - I -

> >Ј . f
L. Букова шуоиау евуда V .1 I
*• -Л .
• .1

ЕЛБМЕНТИ ВЛАСИНСКЕ ФДОРЕ 3

 Malva silvestfis L. Орнице y Црквеној Мали. «* • W

Malva m
oschataL. Црквена Мала. V V. Ia
♦•
•4

Malva rotundifoliaL .' (M. vulgaris Fries). Гаџина Мала.

G-uttif e ra e ►
•V \ *

••

Hypericum quadrangulum L, Свуда, врло че.ста.

• * •.

Hipericum barbatum Jacq. Страторија. • . •• 1

Њ tetrapterum Fr. Ha обал.и Бистрице.

Mr
• .»N м , •
ч*Ч Л

Cistaceae
♦

Heliantliemum vulgare Gaertn. Свуда no пашњадима и сушним

местима.
"^г Violaceae
Viola macedonica Boiss et Heldr. Честа.
V Viola tricolor L. Испод Дворижта и код Црквене Мале.
Viola canina L. Код Златне Букве, низ реку Власину и поред • ■ » •

једиог јаза у Биљеној Бари.

Viola silvatica Fries. Букова лтума изнад Црквене Мале.
' Viola lutea Huds. Стрмс стране на десној обали реке Вдасине, • г .. ,'

■
Страторија. . . • .
• . •
%

• *- *
' Thymelaeaceae 9 К

• • . • , , . ♦ *

Daphne mezereum L. Букова шума, свуда; врбаци пореД рекс Вла-

сине изнад Карапанџиног Моста. « >« >д
*
. V ’ ... . .

Ly t h r a c e a e
* ”’ ■ • e • • • « • • . ?
4 ■ . •• * ‘ * •4 * , * •• 4 , , * • » • | , . t

Peplis portula L. Ha ивици Блата код Гаџине Бистрице ii поред

обале Чавдарове. '' . ‘ . 2 . - . , , , 9

Lythrum salicaria L. Тресава испод Вел.. Моста.

N

•
Onagraceae • • •
9
.• « • ј ф

Epilobium montanum L. На ивиди шуме изнад Гаџине Мале, виш^

Малог Моста поред обале. • • v......... .
Epilobium palustre L. Влажне ливаде и свуда на тресави; ; ? :
‘ Epilobium spicatum Lam, (Е. angustifolium L.),, Поред иотока у
шуми испод Престојчеве Мале. .
Gircea L
lutecian . Букова шума у Јанчином Потоку. * , >
ч
• ■. ■•
, . * I • *’ \
• в *• *
•
Г • • ■
, . • t •

Halorrhagidaceae
Myriophyllum vetticillatwm, L. У нлићим'. ведардима на трсеави.
 " ---- * — 9 - ". ••■,* . * -
* г * т г
"7ТГ.1*"- ^Т Т Г " * Т «Ј 1, . Ц И Л 1 М
/

4fc
' • \ -.' ••.'

у
\ Ј
.м

•I
<1

V
35
i *
И!
Ј
г.ае •*

Astrantia major h . Ho вдажним дивадама, на ивици шуме и на

другим местима. • - , v ... • * \

Sanicula europaea L. Овуда у буковој гауми. • « • в (\

Chaerophyllum bulboswn L. Око пута испод Дворишта. . • #•

-Chaerophyllum hirsutum L. Поред Црквеног Потока на ивици шумс.

Ch.aureum 1 ј . » « ^ " * •
/
Г
Bastinaca hirsuta Рапб. По ливадама .око Блата.
Silaus virescens Grisb. Л.иваде.
Bupleurum baldensе Boiss. Одедне ливаде код Зељара, лри излазу
на Власину.
Bupleurum diversifolium Rochel. (Адамовић).
Conium maculatum L. Испод Величове Малег
( Carum carvi L. Влажне Ливаде. -
A

' Aegopodium podagraria h. Букова Шума код Цркв. Мале.

Pimpinella saxifraga L. У врбаку поред реке Власине..
Pimpinella polyclada Boiss. et Helbr. (Адамовић, 4, етр. 36.).
Oenanthe phellandrium Lmck. Поред Црквеног Потока и y врбаку
поред реке Вкасине.
•.
'eracleum sphondylium L. Округлида. . . . . • I • - .. ,

I . ' : "■ V7
A ■ ■' ■

Pirolaceae *' 4 * I '«

Г
• ' . .4* » * •

Pirolaminor L. У врбаку на тресави више Беликог Моста. ♦ • *

Monotropa ;hypopitys L. Букова шума изнад

Ш • ш

• _ ' ’ * . . ..

•• Ц
Ericaceae ,
а •
»*■*
*■ •• •
♦
4
•
■*
t
•
•
’ V
• •
V 14
•
в

Waccinium myrtillus L. По нропланцима у буковој шуми, особито

у брежђу између Ирестојчево и Дојчинове Малб, стрме стране на десној
обали реке Вдасине и д. ■ f • • * • • • m

Bruckenthalia spiculifolia Rchb. У закопинама испод Црквене • * 9 ш

*1

Маде и на путу за Мади Мост, изнад букове шуме идући уз Чемерник

. ■ -

од Црквене Маде и на другим меетима.

‘*1 • ,, ,, "
- ^ ; 1 •. *• * ;

Frimulaceae
Л; \ л ;■!; . •
Primula clatior Jacq. По дивадама, особито у пропданцима и на
' • * . • • • , ,• < • • * V■ ■ . . . • , '

ивици букове шуме. • . ^ V • ' *.1 • * ф . . . • . •• + *.

[Samolus valerandi L. Ову биљку наводи Паичић са Власине (До-

датак Флори Кр. .Србије, стр. 208), али је у хербару Ботаничког Завода
нема,^нити сам је на Власини могао наћи. (Види Ћ. Н и ч и Б, Грађа I * . * • • # , • •

за Флору околине Врање 1898 стр. 61.) У опште није нк вероватно, да

ова халоФитна биљка раете на Власини].Г’
»•р >* v. ; .. • 4 * / : ■1 ■ k •* ■ : , ■ f Л .• ■ * г L•
■ a• • | . : • ^ ‘ :' ј .

Lysimachia nummularia L. Влажне ливаде, врбак у Биљ. Бари*.

/ **
OqIУ. tk
* ♦

/ w -J/VAiJ. ,/4/l/i /*. rfei

 . e , • % > ' i . . j .

Lysimachia vulgaris L. Сфагнумска трерава иепод Вел. Моста иначе

на ливадсвоЈ тресави и у :■A v дј &■. ■:; v:л t • Г • - ' - ■

Anagallis arvensisL. По њивама код Црквевс и ДражинАМше,

Armeriarumelica Boiss. Сушне стране свуда на западној -страни
Блата, особито Мурје и брежуд>ци нзмеђу Нреетојчеве и Дојчиновс
Мале. Пакчић (Дод. Фл., стр. 209.)1 иаводи ову биљку- под-именом %

Statics majellensis Boiss. У његовом хербару нема примерака саВла-

сине и ако се биљка први нут за Србију еа овога места и,итира; али
• * * %

брижљиво трагање за овом биљком ва Влаеини^уверило ме је^ да

majellensis не раете на овоме меету, него само A. rumelica, коју ;#^Веск
(Armeria-Arten der Balkanhalbinsel z. b. Ges. 1897. етр. 578.) даводн за
Власину.23 m 9 Џ ■ •
■ ј
♦’ t

• • ^ •'
' ч V- - •; ' . - . • . ; ( . * a•»
*i • • • •. A

Gentianac^ae
Ј

\т *

Gentiana asclepiadea L. На ивици 6 вдуме и у пропландима.

Gentiana pneumonanfhe L. forma i
det. Degen.) Пашвак на
*, « •

Рсточвој страни Блати код Биљене Баре. Врло сниска Форма, постала
з$руб.фиврљем при паееву четОЈсе. , ‘ . -г Л ' *;

Gentiana utriculosaL. Ливаде, особито сушније, Страторија.

Gentiana bulgarica Vel, Оцедне ливаде и цашњаци ок<> Ддата.
(Панчић, у хербару, sub. G. erispata Vis. еа Плане и Дешчаног Кладенца).
Gentiana lutescensVel. Влажне ливаде испод Дворишта*. :
МеџуџпЦ\џ trifoliata Јј. Д џ тресари, у барицама .оде.рарастају
и на ливадској тресави, чеето на. владгирм ливадама, KQje слабије из-
•• * “ • • ;; * 4 * Л

дани трајно кваее. 7 -•

ГV.

Convo с е'а е
Convolvulus arvensis L. Орнице у Црквеној ■
^ *• џ * • • • • ( • . ^ 4I
A >
*1 1 • ■

-f ..

Cuscuta europaed L. на Urtica dioiea y" и на Ne-

* Џ »•

peta nuda код Златне Букве. 4 +

«.• V ♦т / -- •^
%| € *
: i;;л/i’
< '

V •
t ч
\ \
•% I * •С. \
\
I * - - *
* V* • 4 ' г

- 4 - " I *
> *ч Folemonlaoeae г ^
> • / *

Polemonium
S *

око врба. . 1-
’ *л •ч - К
г # ; •
♦ч ► '

Borragmaoeae V\ 9.

• **

Asperugo procumbens L. Врбак поред реке Власине.

Symphytum tuberosum L. Свуда у буковој шуми.‘
> 'I *
4 I f • Тт * i к "
\ k 4 - ♦ \ '* * •л

* По Панчићу је нвводи и Ничи^Грађа sa Фд. ок. .Врањ.е, .eip..§l).'*

2 Види још од истог пдсвд: E'lora yftp Sjjdpospien und der angrenzepdepiHerje-
v»
govina, Teil. JX (1#8). cip. 11 и 22. ; ; ,; ............ '•
•
* . •4^ <(

3 Gentiana amarella L. цитирана за Власину („Јевремовац1*, 1897) лоуздано не

расте на њој, држим да се ово име односи на G. lutescens Y^L кбја је на вл^жним
дивадама врдо честа. . :, : ^ t-%v. /
 Nomea Ipula)C. Орнице y Чавдаревој Мали.
Anchusa officinalis L. Око торова у Црквеној МаЛи; и код Пеш-
чиновог Кладенца. % I
f' *

Pulmonariarubra Sch. К. У буковој шуми испод Шавс и

у To плоа Долу нод . 1.
% •.

* ' Myosotis palustris L. На ивици Бдата и поред потока, на ивици

* , '

шуме, садацето*
MyosoHs silvatioa Hoffm. У шуми^ код Златне Букво.
• __ 4 \

Myosotis hispida S . ehlecht. Запис код Црквене Мале.

Echium vulgar е L. Црквена Мал а. Ч •
4 !. »

• %
* ♦ > Г « .«

* *
V Labiataе ' #

Ајида gencvensis L. По пашњацима на источној страни Блата,

Страторија и друга места.
Ајида pyramidalis L, Изнад букове туме идући одЦрквене Мале
на Чемерник. -• " "• • р'
Ајида reptans L. По пропланцима у буковој шуми и по ливадаиа
на \ \ ' *

Tcuerium chamaedry%L. Десна обала реке Власине и на другим

'Scutellaria galericutL. Тресава ниже Великог Моета; у долини • • *

Браташнице, у салицето-бетулету. ■ , .
(Dracocephalum ruysehianum L. Адамовић1 наводи ову биљку за
по једном јединоме примерку који није сам нашао гш -
лазак ни ја нити ко други није до данас потврдио, те држим да ова
не на f L i

у толико пре тто се цитира за

на којој је не би бидо тешко наћи, и riixo сбм А-дамовић истиче, да
се <
т иримерак не подудара потпуно са типом).
\

Clinopodium vulgape L. Вдажне ливаде.

• • . ' ' . в : : • . -e ; в * " ; ‘ * • Ј. . ф

Nepeta nuda L. Код Златнс Букве. : ' ^

Brunella alba Pall. Оцедније ливаде и сушна местн, свуда.
Brunella vulgaris L. Страторија, оцодне ливаде, суишс страле
иеггод » шума.
В. grandiflora Jacq. Страторија. ^ 1 ? N %?

В. alba X vulgaris. Код Округлиде. « • •• / •

.« • v

Ђаштт galeoldolon Gr. Букова шума. ♦ « 1

Lamium maculatum L. Дојчинова Мада.

* -
4-

Qaleopsis tetrahit L. Свуда но усевима. . I

Galeopsis ladanum L, (Ничић 1 ,'сл&бД.

-

^ebhurus eardiacd L. Црквбна Мада*

4
\ - < *

• Z t
' r :

Ballota nigra L. Црквена Мала. 4

•*>
* _ r
• t .

• t i
J "
v *J • '• .X ♦ J
• » '
\7 .

1 -Neue Beitra^e zur FI. vdn Serbien c ip . 9. i i -T Л . 4 * \ %

* t
 ♦

38

(Betonica) Stachys officinalis L. Округлида. /

Stfa hys germanica L. Сушна места. ; * ♦ •. »\ sd 'џ

Salvia verticillata L. Свуда no орницама.

Џ •
:m v ;; • •
•\A
.v 1 v*N' -
■}

Salvia pratensisL. Оцедне ливаде. . M.

Calaminthaalpina Lam. Између Црквене Мале и Дворишта.

0. acinos -Scheele.- Испод--Ц. Мале. ..
Origanum vulgare L. Шојин Рид, при излазу на Власину,; ^ ^ ;;
Thymus serpyllumL. Свуда no оцедним дивадама и на лашњацим
Thymus moesiacus Уе1. (Адамовић, Alg. bot. Zeitschr. 1908, етр. 85.
из ПаачиКевог хербара)!
• " • • 4 ,

Mentha aquatica L. Ha тресави испод Вел. Моета, влажне ливаде,

врбак низ реку Влаеину и на другим местима.
. џ. . . . , • . « #

Solanaoeae
Hyoscyamus niger L. Црквена Мала.
t -
i i <*
* 1

•
Sorophulariaoeae
* i

Verbascum monfanum Schrad. Изнад Црквене Мале, за

♦ *

Чемерник.
Verbascum pannosum Vis. et. Pan&. Ha пропландима y буковој шуми
код Црквене Мале и на др. местима. - '
Verbascum lychnitis L. Код Златне Букве. »' m '

V. pannosum X nigrum и V. lychnitis X panosum.

Verbascum phoeniceum L. Код Црквене Мале и десна обала Вла-
у т ' - % « * •

еине иепод Карапанџиног Моета. ,

Linaria elatineDesf. По њивама код Црквене и Дражине Мале.
. * Ј i Ј . ; ј • т• • * ’ * ‘ ‘ л

L. vulgaris Mill. Испод Ц. Мале. • «

Scrophularia nodosa L. Врбаци поред реке Вларине, на ?ивици

шуме и т. д. * %

Scrophularia alaia Gilib. („Јевремовац“ 1897.).

Veronica anagallis L. Влажне ливаде. • • •

Veronica urticifolia Jaeq. У буковој шуми., , V ' J m 4 “ , • " .* *

•• •

Veronica chamaedrys L. Ливаде, y пропландима уме и т. д..

Veronica officinalis L. Златна Буква. v. • ј •
♦ , •

Veronica multifida L. Страторија. « • •л -

Veronica serpyllifolia L. Влажне ливаде, Биљена Бара и на дру-

гим местима. \ I

Veronica
^ Buxbaumii ___ _
Теп. Дркврна Мала. • џ%
4 . » -\
.
;

F. scutelata L. Влалше ливаде. , л • • . •

Digitalis amhigua Murr. Здатна Буква; крчевине изнад јЗрестој-

чевб Мале. < Г-
_ %

. Digitalis viridiflora Ludl. (Адамовић, 4. с. 46).

‘1 - ^

Euphrasia pectinata Ten. Ha тресави ниже Великог Моста.

 Euphrasia stricta Host; Орниде и њиве испод Дворишта. I

Euphrasia drosocalyx Freyn. Влажне диваде. ■. ;.

Euphrasia hirtella Jord. Влажне диваде.
Euphrasia montana Jord. Одедиије ливаде испод дворишта.
Alectorolophus major Rchb. Вдажне диваде, свуда.
Pedicularis sum anaSpr. (P. Hacquetii Grf.) Ha ивици шуаге изнад
Престојчеве Маде.
Pedicularis heterodonta Рапб. (Адамовић, 1, е. 1.)
* ’ • •

Pedicularis palustris L. Влажне диваде свудп око Бдата и његових

лритока;
' Pedicularis comosa L. (НичвЉ,1, с. 56.) %
• ✓

Melampyrum nemorosum L. Стрме стране на Дееној обали реке

Власине изнад*Карапанџиног Моета.
Melampyrum scardicum Wettst. У Биљеној Бари ислод жбунова
Salix pentandra и Betula pubescens; на ивици шуме изнад Црквене Мале.
Од ^ипа се разликује двема особинама: прво, дишће на стабду не су-
« s

жава сс нагдо него постепено, и друго^стабд ce врдо обидно грана

(forma ramosa Begen in litt). w
l- r

/ -
Orobanohaoeae
■ ч

Orobanchegracilis Sm. (0. eruenta Bertol) на Genista sagittlatis y

брезовој шуми код Дојчинове Маде.
1' • . • }
-• 1 * • • Г

Lentibulariaceae •| •" • ' ' 1( •# •

, • % Pinguicula vulgaris L. На тресави. . *'

Utricularia vulgaris Hayn. По бистрицама свуда на тресави и на
ивици
Utricularia Bremii Неег. Уједној живобари идући од Пешчиновог
Кладенда Страторији. Нова за Флору Срби.је. /

Plantaginaceae
•• ' : t

Plantago major L. Свуда y близини насеља. \

Plantago media L. По дивадама и пашњадима.

' Plantago lanceolata t . Ливаде.1
».«• r*

1 JCarufi, (»Свтнији придози Фдори Србије, 1907, cip. 7) разликује у Власинском

Бдату две вове Форме ове бифке ,(fomae: major et minor), за које ништа не вели, у
капвом односу стоје са оних седам Форама исте врсте, које је издвојво Kamienski
(Anzeiger der Akad. der Wiss. in Krakau 1899, стр. 507). Упореди још: Gluck Њ
Biologische und morpltologische Untersuehungen iiber Wasser und Sumpfgewachse,'II
1906, p. 32,34 и 232 и Fr. Meister, Beitrage ziir Kenntnis der europ. Arten von Utricularia.
Memoires de V Herbier Boissier, 1900 стр. 33. ^
 * *' >
V 4 . '■*!
1 • *»•»*•*
• *. . .'. ‘ IW
• * •Jr• *•*
4' * ‘

*740 /

■
c »? •74 * v* -•
*■#>
• tov >.^1
V
00 a e *t • #5 *r *.
> •.
- .# .
.• • VГ
1 1
. ^ *T
. • Л ' p. •
-• : '• v ;
♦ V. *-
’
n*
i

♦ . . : 1 %. л л * * f f *

Asperula laurind L/
,
•l

• Ч
' * Ж * v *; ~i -
•' 'r
* . л *
vV .

Asperula odorata L. У бјтсов0ј; nitiiH (^уда. - - mwavo^mK

Сутна места ■код Записа испод Црквенс
Мале и изнад Малог Моста ' У - •• :л ':-л * • ; V i * » • I*

Galium veL. а, сушна места на западу и низ '■

реку Власину. * ч

Galium .vernum Scop. На истим местима. . *7**: >

Galium аралгте L. Врбак y Биљеној Бари. ;
Galium cruciata Scop. Букова шума код чесме Св. Николе;
Sambucus nigra L. У Величовој Мали. *
. S. ebulus L. Код Црквене и Гаџине Мале.
»

Valerianaoeae .
t

V
4

Valeriana officinalis L. Влажае диваде, букова шума и т. д,

* • *
Dipsacac0ae * • ^ I« . ' • • в • л
■" I

silvestris L. У Црквеној Мали.

' Succisa prdtensisMoench. Влажна истбчаа обала к6д‘М. Моста. ____ " » ; * •• * »V > i • \ ~ • • 4 •' ј ј • . ■

Knautia silvatiea Duby. Букова дгуМа запаДно од Дрквећс Male.

Knautia magnifica var. flavescens Рапб. Страторија, 1910.
. , • . • . г i * • 'V 4 * \ t * г Г * Ј

Seabiosa tnniaefoUd"' FriV.’По' бДвДаМ ливадама између Чавдарове

и Престојчеве Мале. / ■ . . \ ; г‘ . • V
. t. r

X
•

• I *i •

Seabiosa oehroleuca L. Поред обале више Малог Motffa. •. \

l 4

Seabiosa columbaria L. Ораице код Записа испод Црквене Маде. l

• . • v • ;
.*• ,*• ! I •* и f • *И • *, * * %
* * - .. . i • *
• ♦Л Л %•’ ’ ј* * S' *i# Ш . • к- О **• • * •

Campanulaceae
л т

• i , •• •• л
** I* . '* • . •- * ’ ,

Campanulapinifolia Uechtr; Долина реке Чавдарове: ByinHtf стране

t •

њене истјд загшса. . ■ __

• I

• _ «

Campanula persicifolia L. У шуми изнад Црквeнe Male.

• N

Campanula patula L. (Дегев).

% ' " i ' • 4
• .

Campanula expansa Friv. (Панчић, Дод. Фл. 4

C. rupunculus L.
Specularia speculum DC; Испод Ц. Мале.
Podantum canescens Boiss. Сушне Л.иваде испод та и '. 7 . 4 l "
- V ч/ -
• \
• ■
Ч
•*.
\

Страторија. k . k_

Jetstone Јапкае Neilr. Пашњаци и сушна места свуда; ojto Блата.

Oompos i t a e • «

Beilis perennis L.
4
r. свуда. I 4

J *

Erigeron acer L. a места и нашаади k r

' 4 •«
< >

У потоку1y VУ
. »4

<• i ;

‘Азнад IL Мале.
a

A *•
* • * i
4 » * •
r .* i \ K : \

. y .C.Fii L. yars < •

за r • %•
Ф
гарске, 1883, *38,). e - ► * '■ •
... 1
1 • r »

г
 4

J %

*Г Ч_

41
л
Filago arvmsis L. Извад Малога Мрста ,по камеву.
/ Montana
. r ♦ * t *

\ Antennarid dioica (Jartn. 'Сушна места.

# ►

лr Gmaphalium silvaticum L. Оцеднија места и пашњав

у буковрј шуми.
r 6r. silvaticum yar. alpestre Brugg. Испод Округлице.
' • • _

Inula britannicaL. Црквени Доток; пород реке Вдасине.

/
/ \
Anthemis macrantha Heuff. Панчић, Грађа за Фл. Бугарске, 1883,39.).
♦

Anthemis arvensis L. Испод Записа код Црквене Мале и на

/другим местима.
Anthemis cotula L. Стрме стране на десној обали реке Вл.асинв.
Achillea setacea Janka. Сушне стране ислод Дрквене Мале.
( Achillea millefolium L. Ц^квена Мала. 4 •

Matricaria chamomilla L. Црквена Мала. :r • •

Chrysanthemum leucanthemum L. .Аиваде на ободу Блата.

Chrysanthemum inodorum L. Орнице и ливаде. y Дражиној Мали
и иначе.
Chrysanthemum macrophyllum W. К. У врбаку поред реке Вда-
сине; пропланци у буковој шуми. - ■ —
Chrysanthemum vulgare Bernh. Црквени Поток. г
* .
Ch. trichpphyllum Boiss. Сушне Ливаде.
Artemisia vulgaris L. Цркведа Мала. \ •
Tussilago farfara Д. На обалама притока Блата, оеобито Чавдарове.
Ђогопгсит austriacum Jacq. Брезоза шума у. Дојтановај Мали, у
буковој шуми прред Црквеног Потока и т. д. % •’

Senecio paludosus L. Врбцк на тресави дамеђу ВеллкогМоста и

Страторије .. <■ ,
Senecio Fuchsii Gmel. Проређена места у буковој шуми испод
• Буковс Главе и изнад Црквене Мале. ) •• I

Senecio nemorensis L. Стрме стране на десној обали реке Влаеине*

Senecio vernalis W. K. Ершеви изнад Малога Моста.
• ’ • , * * < • • • * '

Xeranthcmum аппиит L. По њивама и око путова код Дркрене Маде.

Echinops commutotus Jur. Испод Дворишта.
•. - 4 х * % ^ * »

. Carlina vulgaris L. Свуда на сушним местима,. нарочито да ме-

. • * • . . . .

стима где је испир.ана руда. , • .

С. acaulis V8LT. caulescens Lam, Испод Д. Мале. закопи. .
Lappa major Gaertnv Дрквена Мала.
, Carduus alpestris W. K. Пашњаци изнад Чавдарове.
Carduus personata Jacq. На ивици шуме у Престојчевој Мали.
■ч #

Carduus personata yar. albidus AdamoVi (Адамовић, 1, стр. 7.)»

• * * ~
• " Џ в г *

^ 1

C. aegnthoides L. Орнице y Дражиној Мали и Давдаровој.

Cirsium lanceolatum Scop. Дрквена Мала.
Cirsium сапит М. В, Влажне ливаде у Биљеној Бари, врбак.

%^

4
 / • i ■л
t
N

42
џ

Cirsium decussaium h ksj Ио брежуљцима код Црквене Мале.

Cirsium heterophyllumAll. Врбак лоред реке Власине. ✓ ' #

С. appendiculatum Griseb. (Ничић, 1, стр. 47.).

G. palustre Scop. Бетулетум код Страторије.
<7. arvense Scop. Испод Ц. Мале.
Ghamaepcuce afra DC. Закопине иза Ц. Мале.
Onopordon acanthium L. Црквена Мала.
• • •

0. tauricum Willd. Испод Ц. Мале.

Serratula tinctoria L. (Ничић, 1, 47.).
Centaurea australis Рапб. Сушна меета код Црквене Мале.
С. Adami Willd. (Деген, 1, 15, за Чеиерник).
Centaurea cyanus L. Њиве код Црквене Мале.
Cichorium intybusL. Поред пута идући од Црквене Мал
Маломе Мосту.
Lapsana communis L. Црквена Мала.
Crepis viscidula Froel. Пашњади идући за Чеморник од Црк. Маде.
♦ 9

Crepis paludosa Moench. Поред реке Власине.

Crepis grandiflora Tseh. Сушне Ллваде.
Crepis setosa L* Испод Ц. Маде.
Hieracium Норреапит Schult. (Адамовић).
Hieracium pilosella L. Пашњади и сушна места, свуда.
Hieracium florentinum All. Шојан Рид.
Hieracium murorum L. Шума изнад Црквене Мале.
Hieracium vulgatum Fries. Златна Буква.
Hieracium anisophyllum Boiss. (Панчић, 1, стр. 175.).
Hieracium cyimosum L. Одедне ливаде.
Hieracium bupleuroides Gmel. (Ничић, 1, 49.).
H umbellatum L. Страторија.
Podospermum Jacquinianum Koch. Црквена Мала.
♦ •

Hypochoeris maculata L. Пашњаци и сушна места свуда.

• т * a • ••

V
*
Leontodon autumnalis L. Пашњади и сушна места свуда.
Leontodon hastilis L. Запис код Црквеве Мале.
Taraxacum officinale Web. Ливаде.
Lactuca muralis L. Букова шума.
Mulgedium alpinum Less, Црквени поток, y буковој шуми.
Prenanthes purpurea L. Свуда y буковој шуми.
. _ , 9

Sonchus uliginosus M. B. Вдажне ливаде.

S. arvensis M. B. 1 i * . . • , ♦

Н а п о м е н а . Рукозшс je предат управи Музвја Срп. Земље још у половини

јануара ове године, а писац је у јулу посетио поново Власину, те је тако у корек-
V
тури могао учини неве исправве и списак биљака знатно допунити.

.S
%.• '

• ••

.• • л. .

- * 4 * .• /4 '

* У
— *•
• v