Универзитет у Новом Саду

Академија уметности Нови Сад

Есеј из историје популарне музике:

,Сведочење о духу времена у филму Квентина Тарантина ,,Било
једном у Холивуду”

Студент: Алекса Маринковић

12.08.20
Филм Квентина Тарантина ,,Било једном у Холиводу” је филм који је описао
стање у холивуду бурне 1969. године. Филм је свакако можемо рећи и на неки
начин омаж заборављеним вестерн филмовима који су се снимали како у
Холивуду, тако и у Италији. Главни ликови филма су Рик Далтон, његов дублер-
кааскадер Клиф Бут који су фиктивни ликови, који су управо представљени као
вестерн глумци у филму. Исто тако је занимљиво напоменути да се Квентин
Тарантино осврнуо и на трагично догађај који се догодио 1969. године, где се
десила трагична смрт у Холивуду Шерон Тејт и њених пријатеља, која је била
супруга режисера Романа Поланског. Наиме 8/9 августа 1969. године група
милитантних хипи покрета који су били чланови тзв. Мансонове породице
ушли су у Холивуд и извршили убиство Шерон Тејт и њених званица. У том
догађају страдало је 5-оро људи. Филм се ипак завршава са срећним исходом,
ако то може тако да се назове, те су се убиства једноставно заменила, тачније у
филму нису трагично настрадали Шерон и њене званице него хипици који су је
у реалном животу нажалост убили. Филм се осврће управо на тај бунт који је
био присутан политичким збивањима у Америци тих 1960.-их година, и
хипијевским бунтовништвом против рата. Наиме када хипици у филму улазе у
Холивуд они су заправо кивни на глумце из Холивуда јер сматрају да Холивуд не
ради довољно на томе да се смире тензије и прекине рат него чак напротив, по
њиховом схватању једино чему је подложан Холивуд јесу насиље и позив на
убијање управо кроз те ратне филмове, вестерне, филмове о вијетнамском рату
и сл...Сматрам да је филм исто тако описао тај ,,узвишен свет” Холивуда на тај
начин да су и они исто ,,људи,, као и ми. Та лагодност њиховог живота која нам
се често тако намеће у филму је приказана другачије, у смислу да је невероватан
притисак који они ,,трпе” на послу, те услед претераног притиска често посежу
за алкохолом, или неким другим видовима ,,опуштања” (као што су нпр.
Психоактивне супстанце”) Исто тако сматрам да је јако добро поређење тзв.
дивљег запада са дешавањем која су се догодила на крају у филму, где је дублер
Рика Далтона отишао у насеље где су се стационирали хипици. Наиме дублер је
затекао пробушену гуму на свом аутомобилу, он их је присилно приморао на то
да му поправе гуму, био је на њиховом терену и ,,диктирао” је правила која су се
испоштовала на крају. Управо је тако фунционисао дивљи запад, ради онако
како ти јачи налаже, или ћеш бити убијен. На крају се то и испоставило, да је
јачи победио на чему заправо период тзв. Дивљег запада. Мислим да је Квентин
Тарантино исто тако хтео да каже да су постојали и други глумци који су исто
били становници Холивуда, а који су данас заборављени. Према мом слободном
схватању, филм је покушао да нам објасни стање Холивуда у том периоду, као и
политичка збивања у Америци те бурне 1969. године, где су се дешавале битне
како политичке, тако и друштвене промене.

Што се тиче музике у филму Квентина Тарантина музика је јако лепо описивала
жанрове који су почели да се јављају, али исто тако и жанрове који су настајали
раније, али која је имала велики утицај на тадашње друштво. Наиме тих 60-их
догина прошлог века дешавале су се знатне политичке, војне и уопште
друштвене промене. Сајт радиотајмс је дао следећу критику ,, Тарантино је
одлучио да у филму ,,Било једном у Америци” направи временски звучни
снимак тог тоба, осигуравајући да ниједна песма која ке коришћена у филму
није изашла пре 1969. године. Музика показује тенденцију раскидања са
формама блуза, али исто тако и џез музике. Више је потенцирала музичке
жанрове рока, хард рока, попа, и осталих популарних музичких жанрова. У
филму је углавном коришћена музика која је садржала електричне гитаре, бас,
удараљке, као и људски глас. Управо техничка напредност тог времена може да
се огледа и у музици овог филма, где су скоро сви снимци урађени у том
периоду студијског формата, са доста студијских ефеката што је тада била једна
од новина тог периода. Једна од песама која се користи у филму јесте и
песма ,,Хаш” музичке групе Дип Парпла. Инструментација и начин на који се
инструменти користе одлично одговарају хард року, по масивности тона, али
исто тако и по употреби тзв. хамонд оргуља у нумери, што је карактеристично
за овакав вид музике. Песма је настала 1968. године и била је у њиховом
дебитном албуму ,,Шејдс оф дип парпл”.

Листа музике која је коришћена у филму је следећа:

The Traits – Treat Her Right

Bog Seger – Ramblin’ Gamblin’ Man
Deep Purple – Hush
The Village Callers – Hector
Buchanan Brothers – Son of a Lovin’ Man
Chad & Jeremy – Paxton Quigley’s Had The Course
Paul Revere & The Raiders – Hungry
Paul Revere & The Raiders – Good Thing
The Box Tops – Choo Choo Train
Mitch Ryder & The Detroit Wheels – Jenny Take A Ride
Deep Purple – Kentucky Woman
Buffy Sainte-Marie – The Circle Game
Simon & Garfunkel – Mrs Robinson
Los Bravos – Bring a Little Lovin’
Dee Clark – Hey Little Girl
Neil Diamond – Brother Love’s Traveling Salvation Show
Robert Corff – Don’t Chase Me Around
Paul Revere & The Raiders – MR Sun, Mr Moon (feat. Mark Lindsay)
José Feliciano – California Dreamin’
I Cantori Moderni Di Alessandroni – Dinamite Jim
Vanilla Fudge – You Keep Me Hangin’ On
Maurice Jarre – Miss Lily Langtry

Закључак ми је свакако да музика има изразито место и улоге у филмовима

амеичког режисера Квентина Тарантина. Бред Пит, глумац који је глумео
дублера Рика Далтона (Леонарда ди Каприа) је изјавио у једном интервјуу да он
неке сцене у филмовима не може да глуми ако нису пропраћене адекватном
музиком. Исто тако утицај ова музика апсолутно фантастично описује време у
ком су људи живели. Немачки филозоф Хегел је говорио и мислио је да
уметност ( у овом случају музика) може много боље да објасни дух периода
људске цивилизације од сувопарне историје, управо зато што уметност улази
у ,,дух тог времена” о ком желите да истражујете много више од историје, која
се бави пуким информацијама и бројкама. Свакако музика у филму нам говори
о свим студијским иновацијама која су се појављивала тада, те и све више
присутније електронике у стандарду популарних музичких форма.