Apolonija

"Mandej, tjuzdej, trzdej, venzdej, frajdej, sandej, saturdej!"

Nakon letećeg starta Simonete Stefaneli u "Kumu", megasvadbe, toplesa u 16. godini, takođe se
"Plejboj" odmah okoristio o njene božje darove (a linkove za te fotografije možete sami izguglati),
međutim posle toga se brzo udala za italijanskog filmadžiju Mikelea Plasida, rodila dete, pa joj je
tako i karijera usporila, stigavši tek ponekad da se pojavi u ponečemu prosečnom do solidnom, sve
do konačnog i definitivnog povlačenja 1992. godine. 
Pored Paćina, stigla je da bude glumačka partnerka Lankasteru, Entoniju Kvejlu, kao i Ingrid Tulin.
Holivudsku stazu je u startu odbila, jer prema njenim rečima sve što su želeli jeste golotinja iz uloge
u ulogu. Podržavamo nju, razumemo i njih.
Pre desetak godina se proširila svetom vest o njenoj navodnoj smrti, ali tu nije bilo istine. Plasido je
verovatno bezbedniji muž nego što je to Korleone ikad mogao biti, a danas se naša junakinja bavi
isključivo dizajniranjem ženskih torbi i cipela.

Klemenca

"It's a Sicilian message. It means Luca Brasi sleeps with the fishes." 
"Leave the gun; take the cannoli."
Izgovornik ovih gornjih rečenica, majstor kulinarstva, ratosiljanja leševa i podučavanja bivših
vojnika hladnokrvnom ubijanju u restoranu, kao i navodno manje pametni od dvojice Vitovih
glavešina, a u stvari onaj koji preživljava prvi deo (jebiga ako moramo da se pazimo i spojlera za
Kuma). Doživeo bi i drugi da nije bilo mimoilaženja sa Kopolom oko budućih akcija njegovog lika,
ali to je već druga priča.
Naravno da Pit Klemenca nija jedina vredna pomena uloga ovog čoveka pozamašne glumačke i
telesne mase, ali nije ni daleko od toga, pošto je u svega još pet filmova imao potpisano učešće plus
tri-četiri nezabeležena. Veliki uspeh predstavlja podatak da je za jedan od tih pet filmova
("Ljubavnici i ostali stranci") nominovan za Oskara. Ipak, velika vrata sveta besmrtnih su mu se
otvorila naravno sa Klemencom i on je na njih ušao kao boss.

Vili Ćići

Momak koji je oženio poznatu porno glumicu Džin Dženings, bio kum detetu Silvestera Stalonea,
takođe njegov blizak prijatelj i pomagač u najtežim godinama kada je Stalone jedva preživljavao, a
pre svega toga i sam Džo je jedva ostajao na površini radeći kao taksista, poštanski službenik,
prodavac pića. To ga je naučio skromnosti, pa u narednim godinama nije Slaj bio jedini kome je
pružio ruku kad je teško, već su mnogi mladi glumci hleba našli pod humanim krilom ove gromade.
Njegova smrt u 53. godini je i danas stvar mita. Naime, ranom zorom 13. januara 1989. se opasno
posekao po vratu tako što je zakačio staklena vrata tuš kabine, a onda ceo dan ostao u kući nijednog
momenta ne pomislivši da pozove lekara. Uveče se čak čuo sa prijateljem koji je trebalo da navrati i
rekao mu da pokupi hranu usput. Kada je ovaj pola sata nakon razgovora stigao, Džo je već bio
mrtav. Ključa nije bilo, pa se hitna pomoć popela požarnim stepenicama i pronašla ga beživotnog.
Istinski razlog smrti jeste hemofilija (poremećaj u sistemu zgrušavanja krvi) od koje je bolovao, ali
epskije zvuči da je krvario do smrti ne želeći pomoć, a uostalom to i nije neistina.
A epski je sav i bio. Njegovo a la Boris Malagurski lice sa žestinom u svakoj roši, cinizam u glasu
do nivoa samoponištenja cinizma, očigledno ulično iskustvo iz stvarnog života koje ga je lasno
ubacivalo u cipele svojih (anti)junaka, uistinu je pripadao grupi najvećih epizodista američkog
filma. Kao Vili Ćići, soldat Korleone familije u prva dva "Kuma", ostao je upamćen najviše po
carskim scenama svedočenja na sudu u drugom delu, zatim je bio službenik kod kog je Trevis
ostavljao podatke na početku "Taksiste", a čim vidimo ovu sliku setimo se Rokija Balboe i njegove
tmurne svakodnevice sa krimosima i zelenašenjem. Tu Rokijev nije prirodan teren, ali Džoov i te
kako jeste. Pored ovih klasika moramo pomenuti i dva Fridkinova ("Sorcerer", "Cruising"), a u
njima se pojavljuje ne samo jer je to normalno i jer bi trebalo da se pojavljuje u svakom filmu ikad,
već i iz razloga što su Fridkin i on bili veliki ortaci takođe.
Posebno mesto u biografiji velikog sporednjaka zaslužuje njegova najznačajnija uloga, koja je u isto
vreme i glavna (!), a govorimo o filmu "Manijak" Vilijema Lustiga. Tu Džo tumači naslovnog
psihopatu koji je sasvim sigurno bio jedna od inspiracija za lika Pere Mitića iz našeg "Davitelja", a
uz manir u kom ga je odigrao teško da nekoga posle odgledanog filma možete ubediti da glavni
glumac i u privatnom životu ne ubija mlade žene, skalpira ih i lepi njihove kose na lutke sa kojima
razgovara. Mada ko to ne radi..

Don Fanući

Gaston Moskin (Don Fanući), kada pričamo o izgledu možda i najopasnija njuška od pobrojanih,
što govori mnogo. Osim "Kuma II" nije imao većih izleta u englesko govorno područje i to ga je
koštalo slave van Italije, ali ju je u otadžbini imao i na pretek. Preminuo je 2017. godine, a za života
je stigao da odigra neke vrhunske badass motherfuckere, između ostalih u žabarskom podžanru
"policioteski" (legendarni film "Kalibar 9" među ostalima), kao i kod Bertolučija u klasiku
"Konformista". U njemu je igrao specijalnog agenta Manđanijela, zaduženog da "pazi" na
Trintinjana. Hit trilogija sa Čizme "Moji prijatelji" ga je ipak najviše proslavila, a 1975.
godine najgledaniji film u bioskopima Italije nije bio "Ajkula" kao svuda u svetu, već prvi deo
pomenutog serijala. Jedna od glavnih uloga bio je Gaston.

Džoni Fontejn
"Možeš da se ponašaš kao muško! Pretvorio si se u pravog holivudskog pederčića!"
Uzevši u obzir pevačku slavu i prisne veze s mafijom, Džonija Fontejna bismo mirne duše mogli
nazvati "američkim Zoranom Kalezićem", a momak koji ga je igrao je bio isti takav i u stvarnosti.
Ako oduzmemo drugu stavku, naravno. Al Martino je veliko muzičko ime u tradiciji američkih
"kruner" pevača, što se smatra određenom podvrstom džeza. Njegov hit "Here in my heart" je 1952.
ušao u Ginisovu knjigu rekorda, bila je to prva pesma ikad koja je devet uzastopnih nedelja
zauzimala prvu poziciji na britanskoj top listi. Snimio je ukupno 36 albuma, imao još gomilu
numera koje su dosegle vrhove popularnosti, a preminuo 2009. godine.