Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Тезе

 1.Наука о становништву

 2.Предмет и задаци

 3.Методе истраживања

 4.Подела (науке) географије становништва

 5.Везе са другим наукама

2
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

1.Наука о становништву

Становништво је веома сложен предмет проучавања, којим се бави

читав низ наука: медицина, етнологија, социологија, психологија, историја,
економија итд. Наука која проучава величину становништва, његов састав,
развој и његове опште карактеристике назива се демографија (demos - народ,
graphein писати, описати). То је релативно млада научна дисциплина, коју је у
научну праксу први увео француски статистичар и природњак Achille Guillard
(1799 - 1876) у свом раду објављеном 1855. године. Он је демографију
дефинисао као природну и друштвену науку људске врсте, односно у ужем
смислу као математичко знање о становништву, његовом општем кретању,
његовом физичком, грађанском, интелектуалном и моралном стању.
Неки од аутора сматрали су да је демографија наука која се бави
првенствено природним (рађање, умирање и плодност становништва односно
наталитет, морталитет и фертилитет) и механичким (миграције) кретањем
становништва, као и дескрипцијом (описивањем) неких основних структура
становништва: пол и отарост) брачно стање, професија, верска припадност итд.
Други аутори су опет демографију, схватали, као знатно ширу и свеобухватнију
науку.
Руски демограф Б.Ц. Урланис је 1957. године у једном чланку изнео
тезу да је демографија свеобухватна наука о становништву у чији домен спадају
све појаве, процеси и закономерности у области бројности, структуре,
размештаја и динамике становништва. Хрватски демограф Alica Wertheimer-
Baletić дефинише демографију као друштвену науку која истражује законе
развитка становништва у њиховој историјској, социјалној и економској
условљености.

3
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Део географије који је тесно повезан са демографијом назива се

географијом становништва. Разграничење измсђу ових двеју научних
дисциплина јако је тешко, пошто се оне у многим елементима преплићу,
Као израз тог преклапања јавља се појам демогеографије или геодемографије.
Географија становншптва проучава у квантитативном и квалитативном смислу
становништво на одређеном простору, односно његове различитости и
специфичности. Једна дефиниција географије становништва.из 1962. године
гласи:. "Географија становништва је друштвено-географска дисциплина која
изучава промене чињеница и закономерности размештаја становншптва у
територијалном систему насељених места, при чему се раст, структура,
премештање и Друге особине становништва разматрају у процесу економских
активности.
С.А. Ковалев је 1966. године дао следећу дефиницију: "Географија
становништва треба да комплексну карактеристику територијалних скупова
становништва и система насеља, као места живота и рада људи, да открива
закономерности и регионалне особености њиховог формирања и проблема
развитка. Она такође проучава миграције становништва и њихове
закономерности, као и територијални размештај становништва на земљи и у
појединим земљама и рејонима" .
И све остале дефиниције географије становништва првенствено у
обзир узимају становништво на одређеном простору (насеље, регија, држава,
континент...), при чему се уочавају узрочно-последичне везе и фактори који
условљавају демографске особине становништва,а потом и врше његову
квантитативну и квалитативну компарацију са другим
адекватним просторним јединицама.

4
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

2.Предмет и задаци

У прошлости је предмет демографије обухватао бројност и просторни

размештај становништва, његово природно и механичко кретање, као и полно -
старосну и друге структуре становшшггва. Овако уже сведен предмет
демографије базирао се првенствено на природном кретању становништва,
посебно рађању. И данас постоји мањи број заговорника оваквог предмета
демографије, који истичу потребу сужавања предмета географије да не би
дошло до преклапања са другим научним дисциплинама које проучавају
становнштво.
За предмет демографије у ширем смислу Alica Wertheimer-Baletić
сматра да представља проучавање бројности, просторног распореда
становништва, његовог природног и механичког кретања, свих промена
у сфери структуре становништва, као и проучавања породице, домаћинства и
насеља као демографских елемената, односно проучавање политике
усмеравања становништва (популациона политика).
Наш познати демограф Душан Брезник сматра да је предмет
демографије становништво које живи на некој територији и које мења своје
особине под одређеним правилима и условима, карактеристичним за одређени
историјски период.
Из предходно наведених ставова произилази да је основа предмета
демографије демографски развој. Овај појам у научну праксу увео је наш
истакнути демограф Милош Мацура. Он је под демографским развојем
подразумевао комплексан интерактиван процес природног и механичког
кретања становншптва, као промене у свим његовим структурама. Међусобна
интеракција огледа се у деловању двеју компоненти кретања становништва на
структуре и обрнуто, с тим да је овај обострани процес условљен деловањем
биолошких, социјалних, економских, културних, еколошких и других фактора.

5
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

То значи да ће се становништво у одређеним економским и

друштвеним условима развијати према одређеним демографским правилима
својственим том степену развоја. Према Д. Брезнику, основни задатак
демографије јесте да, "сирове" статистичке податке применом демографске
анализе и синтезе претвори у демографски релевантне показатеље.
Предмет проучавања географије становништва доста је сличан
(бројност, размештај, природно и механичко кретање, структуре становништва,
фактори), с тим да је овде акценат стављен на просторну различитост
демографског развоја неке просторне јединице (држава, општина, град, село
итд.), могу се издвојити просторне целине са више или мање истим
демографским обележјима и процесима. Њихово просторно дефинисање,
демографско изучавање и поређење са другим просторним целинама један је од
основних задатака географије становништва.

Према бугарском географу Петру Славејкову, задаци географије

становнипггва су:
1) утврђивање и истраживање фактора који утичу на демографску
ситуацију и промене у свету и другим регионалним целинама;
2) утврђивање тенденција демографског развоја и проблема везаних за
њега (глад, незапосленост и сл.) у свету и регионима;
3) утврђивање фактора и тенденција развоја јединствене светске
популације и давање прогноза; и
4) истраживање миграционих процеса у свету и утврђивање регионалних
разлика и специфичности.

Демографија и географија становништва, обе понаособ, проучавају

становништво, односно његове квантитативне и квалитативне карактеристике.
Док демографија у оквиру проучавања становништва на некој територији жели
да на основу карактеристика одреди основна обележја те популације, али и

6
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

одударајућа обележја појединих особа које чине то становништво, дотле

географија становништва такође жели да уочи основна демографска обележја
популације на некој територији и на тај начин, поредећи је са другим
територијалним скуповима становништва, изврши његово просторно
дефинисање и издвајање.
Основне јединице у истраживању становништва јесу: особа (становник,
лице, раније и душа, глава и сл.), домаћинство, породица (или фамилија),
насеље и територија. Појам особе или становника подразумева лице на неком
насељу и/или на некој територији, са свим додатним својим демографским
обележјима (старост, пол, брачно стање, професија, етничка припадност итд.).
Домаћинство је социјално економска категорија коју представља скуп особа
које заједно живе и које се заједнички хране. Породица је исто социо економска
категорија, али овде тај скуп јединки, поред заједничког становања и исхране,
чини првенствено сродство. Насеље је сваки компактан скуп зграда (од
најмањег засеока до највећих вишемилионских градова) у којем трајно живи
неко становништво. Територија је одређени простор, издвојен на основу
административно-политичком (сеоски или градски атар, општина, округ,
покрајина итд.), физичко-географском (низија, планина, слив, висораван и др.)
или регионално-географском (нека регионална целина, на пример Средња
Европа, Србија, Рашка област, Шумадија, Бачка итд.), на коме такође живи
одређена популација.

3.Методе истраживања
Свака наука у свом систематизованом истраживачком раду користи различите
истраживачке методе. Проучавање становништва најчешће се одвија у три фазе:
• прикупљање и обрада података (углавном статистичких),
• анализа тих података (првенствено нумеричка) и
• изналажење и дефинисање узрочно-последичних веза (каузалност).

7
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

У првом делу овог процеса најзаступљенији је статистички метод (или

демографска статистика), којим се прикупљју подаци о становништву, обрађују
и приказују. У оквиру овог метода статистички подацио становништву такође
се диференцирају према разним карактеристикама и на тај начин формирају се
бројни статистички подскупови. Демографску статистику први је почео да
користи John Graunt још у 17.веку, који је статистички пратио и анализирао
смртности становништва према узроку смрти. Даиас се под демографском
статистиком подразумева проучавање проблематике прикупљања података о
становништву: пописи, анкете, разне демографске статистике (витална,
миграциона итд.) проучавање обележја становништва и његова класификација и
проблематику обраде и презентације података о становииштву.
У прошлости је веома распрострањен метод била дескрипција.
Бројни путописци и истраживачи непознатих предела су велике делове својих
бележака или књига посвећивали аутохтоном становништву, његовим
навикама, традицији, као и многим демографским обележјима, која данас могу
послужити као важни подаци за развој иеке популације али људског друштва
уопште.
Историјски метод је веома сличан дескриптавном. На основу различите
историјске грађе могуће је реконструисати многе демографске карактеристике
становништва у одређеном временском периоду.
За изналажење и дефинисање узрочно-последичних веза у проучавању
становништва користе се из домена филозофије различити логички методи:
апстракције, индукције, дедукције, анализе и синтезе. На основу филозофског
поимања проблематике, када често нема јасних и прецизних нумеричких
података, једино је могуће утврдати каузалност између одређених процеса и
појава.
За презентацију демографских података и резултата веома велики значај
има графички метод. Потреба за једноставним и прегледним приказивањем
статастичког и другог материјала нарочито је изражена у оквиру ове научне

8
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

дисциплине. Због тога се у оквиру ње користе разни графикони и дијаграми:

логаритамски, линијски, површински (хистограм), стубасти, кружни графикон
итд.
Са развојем демографије као науке јавио се и развио један специфичан
метод – демографски метод. Он је специфичан у многнм својим видовима,
односно уско прилагођен потребама проучавања становништва. Демографски
метод у себи обједињује читав низ демографских мера и процеса: израду
демографских таблица, израду демографских пројекција и прогноза, анализу
демографских структура, хронолошки приступ проучавању популације,
примену рачуна вероватноће итд. Његов концепт, поступци и резултати веома
су значајни за каузално истраживање.
У оквиру географије становништва посебно су изражена два метода:
картографски и компаративни. Картографски метод користи се за презентацију
података и резултата, али и за њихову анализу. Уз примену картодијаграма и
картограма могу се израдити веома добре статистичке и популационе карте,
које јасно приказују територије са одређеним јединственим демографским
обележјима и процесима. Развојем географских информационих система (ГИС)
у новије време, овај метод добија све више на значају, јер ГИС технологијом
могућа визуализација обимног статастичког материјала и његова лака и
ефикасна обрада у циљу добијања решења на постављене упите.
Метод компарације веома је често заступљен у географији
становништва. Њиме се путем поређења на аналитичко-синтетички начин. могу
издвојити простори са идентичним или сличним демографским обележјима и
процесима, у виду засебннх демографско-територијалних целина, које је
касније могуће поново поредити са другим демографским, истим, сличним или
различитим целинама.

9
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

4.Подела (науке) географије становништва

Основна подела демографије је на два велика дела: матерејалну или

садржајну демографију и формалну демографију. Ова подела последица је све
веће тежње и потребе за специјализацијом унутар демографије.
Материјална или садржајна демографија даље се дели на три велике
целине: Општу или теоријску - проучава опште карактеристике становншитва
које су својствене свакој популацији, односно не односи се ни на једно
конкретно становништво. Посебна пажња поклања се изучавању законитости
развоја становништва у датим социо-економским условима.
Примењену или апликативну демографију - проучава демографска
обележја и процесе са аспекта који залазе у домен других научних дисциплина,
а које имају велики број додирних тачака саДемографијом. Тако се јављају:
економска или привредна демографија (проучава проблеме економске и
професионалне структуре становништва, запослености и сл.), друштвена или
социјална демографија (проучава структуре становништва према писмености,
образовању, школској спреми и сл.), историјска демографија (проучава развој
становништва хронолошком стратиграфијом ради уочавањао основних фактора
који су у датом историјском периоду условили одређене демографске трендове
и процесе), палеодемографија (део историјске демографије која проучава
становништво првенствено са аспекта археолошких открића), медицинска
демографија (на првом месту анализира здравствено стање популације, посебно
са аспекта умрлих према узроку смрти али и других анализа смртности
становништва), генетска демографија (проучавају се наследне особине и
њихов утицај на становништво) и сл.
Посебну демографију - проучава и открива законитости у развоју
територијално јасно одређене популације, па се због тога често назива и
демографијом конкретне популације. Њено истраживање односи се на

10
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

становништво једног подручја, било да је оно просторно мало или веома велико
(Срем, Србија, ЈужнаАзија...),
Формална демографија се поистовећује са демографском статистиком,
која се у новије време све чешће назива и демометријом. Углавном се служи
квантитативним методом истраживања кроз израду разних модела, таблица и
система. Многи демографи не признају ову поделу, већ формалну демографију
(или демографску статистику) сматрају само за инструмент опште демографије,
односно демографије. Формална демографија дели се на три велике целине:
Статистику становништва или популациону статистику – региструје
масовне демографске појаве: број, размештај, структуре становништва.
Виталну статистику или статистику природног кретања
становништва - региструје рађање и умирање, склапање и развод бракова.
Статистику домаћинстава, породица и насеља - региструје све
квантитативне показатеље везане за домааћинства, породице и насеља.
Миграциону статистику - региструје сва померања становништва
унутар једне територије, најчешће неке државе, и споља према суседним
територијалним јединицама, најчешће према иностранству.
Према карактеру материје коју демографија користи у свом
истраживачком процесу, јавља се подела на квантитативну демографију,
квалитативну демографију и демографске теорије или доктрине.
Квантитативну демографију срећемо свугде тамо где се демографска
обележја и процеси анализирају на основу цифарског материјала.
Квантатативна демографија даље се дели на два дела:
- описну или дескриптивну демографију (називају је још и емпиријска
или искуствена демографија) бави се бројем, просторним размештајем,
саставом и развојем становништва, првенствено на основу података добијених
од демографске статистике.

11
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

- теоријска или чиста демографија бави се проучавањем становништва у

општем и апстрактном смислу, водећи рачуна о величинским пропорцијама
између разних демографских појава.
Квалитативна демографија анализира и истражује демографска обележја и
процесе кроз призму њихових квалитативних, односно атрибутивних обележја
(физичким, социјалним, интелектуалним). Демографија која се бави
квалитатавном анализом се понекад назива и демологијом. /
Демографске теорије или демографске доктрине (понекад и демографска
учења) раде на томе да на основу неких социо-економских и других фактора
протумаче и предвиде ток демографских обележја и процеса, а потом и да
објасне њихова даља међудејства. Њихова истраживања имају многе елементе
историјске географије, пошто се паралелно са етапама развоја становништва
изучавају тада доминантни фактори, као и међудејство између становништва и
тих фахтора. Резултати демографских теорија и доктрина могу послужити као
полазна основа за израду демографске политике (усмеравања развоја
становништва).

12
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

5.Везе са другим наукама

Становништво је веома комплексан предмет проучавања, чијим се

истраживањем баве бројне друге научне и истраживачке дисциплине, које могу
бити међусобно блиске и сродне, али и веома различите. Сваки проблем
истражен и обједињен са више страна боље се упознаје, а резултати су на тај
начин вреднији а њихова искористљивост свестранија. Са једне стране
демографи се често ослањају на ставове и мишљења представника других
научних дасциплина (социолога, лекара, економиста, политиколога, психолога,
историчара итд.), а са друге стране многе научне дисциплине, посебно из
корпуса друштвених наука, веома су заинтересоване за резултате демографских
истраживања. Због тога можемо рећи да демографија има мултидисциплинарни,
интердисциплинарни и трансдисциплинарни карактер.
Мултидисциплинарни приступ је онај када свака наука решава
проблеме из свог домена самостално и релативно изоловано од осталих
(проблем избеглиштва на пример, који се доста изоловано третира са правног,
економског, психолошког, социолошког или демографског аспекта). Предност
мултидисциплинарног приступа огледа се у експертском истраживању
одређене проблематике, а недостатак овог приступа је што свака дисциплина
током истраживања остаје само у границама своје специјалности. Због тога је
повезивање истражених сегмената отежано, чиме се смањује успешност
анализе.

13
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Интердисциплинарне везе географије становништва и других научних

дисциплина које проучавају човека

14
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Одређену предност у односу на мултидисциплинарни праступ има

интердисциплинарни приступ, који представља функционалну сарадњу разних
научних и истраживачких дисциплина ангажованих: на заједничком задатку.
У овом случају сарадња може да се усмери иа једну дисциплину којој је
потребна помоћ других, или да у решавању једног проблема учешће узме више
дисциплина. На пример, проблем незапослености економсти не могу да
истражују без демографских података, док демографи у својем истраживању
овог проблема морају да користе разне економске параметре. И код оваквог
приступа истраживања су самостална и изолована, али су контакти између
дисциплина чешћи и дубљи. Да би се успешно извршила сарадња, потребно је
формирати радне тимове састављене од експерата из различитих научних
дисциплина.
Најинтензивније међусобно прожимање различитих струка пружа
трандисциплинарни приступ. Под овим термином подразумева се
координирана сарадња свих потребних дисциплина у решавању неког
задатка, као и нови приступ научно-истраживачком раду.
Трансдисциплинарним приступом уклањају се границе између
специјалиста за одређене проблемске области. То подразумева да стручњак
припремљен за овакав приступ мора познавати више наука, или из сваке од њих
само онај део који се односи на проблем који он проучава и за који се
специјализирао (на пример просторни планер, стручњак за заштиту животне
средине, или код проучавања становништва стручњак који прати и проучава
миграције, који мора познавати и делове економије, права, етнологију и сл.).
Предност оваквог приступа је у релатавно лакој синтези свих проучених
елемената, што знатно олакшава доношење потребних решења.
Већ је истакнуто да се демографија и географија, односно географија
становништва преплићу на многим пољима. Географске позиције проучавања
становништва налажу потребу анализирања великог броја елемената у оквиру
природне и друштвене средине, односно географске средине која у себи

15
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

сублимира обе претходне. Наш друштвени географ Милован Радовановић

овако посматра природну и друштвену средину: "природна средина се састоји
од биолошких и физичкнх структура које су настале природним законом,
изван утицаја људи, док, супротно томе, друштвена средина настаје и
мења се под непосредним утицајем људске заједнице". Други наш значајан
друштвени географ, Небојша Царић, сматра да на становништво у простору
делују економски фактори као примарни, природно-географски као секундарни
и други као споредни. Основне додирне тачке демографије и географије
становништва су бројност, географски размештај, кретања, динамика и однос
према географској средини, како на глобалном тако и на регионалном плану.
Демографија и географија доста се преклапају, па су се услед тога јавиле
демогеографија и геодемографија као граничне дисциплине између њих.

Међузависност географије становништва и других друштвених наука

16
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Већ је раније истакнуто да се демографија развила из демографске

статистике, тако да су њене везе са статистиком веома снажне. Могућност
егзактног истраживања демографских обележја и процеса у виду њихове
квантификације, као и генерално проучавање статистичког материјала о
становништву готово да није уопште данас могуће без статистике.
Повезаност са математиком такође је веома значајна. Читав један део
демографије базира се на пројекцијама и прогнозама које се у својој основи
базирају на неком математачком методу (коришћење разних функција за
екстраполацију и сл.).
У новије време потреба за вишеслојном обрадом све већег статистичког
материјала намеће све чвршће везе између демографије и информатике.
Везе демографије и економије су веома старе. Још на почетку епохе
капитализма становништво је важан предмет проучавања у оквиру класичне
школе политичке економије, поготово оне у Енглеској. После су и
марксистички економисти посвећивали велику пажњу становништву, пре свега
као радној снази0 чији интерес економиста за економске аспекте демографских
обележја и процеса присутан је и данас.
Савремене теорије економског раста такође дају значајно место
становништву у току процеса економског развоја. Заједнички продукт
демографије и економије су разне студије о запослености и незапослености,
кретању радне снаге и сл.
Везе демографије и социологије нарочито су наглашене код социо-
економских структура становништва. То је и логично, пошто је демографија
наука о становншптву а социологија наука о друштву, становништво је
друштво и обрнуто. Због тога се у неким земљама демографија на факултетима
предаје у оквиру социологије као њеног интегрално дела. Читав спектар
структура становништва преклапају се у истраживањима обеју научних
дисциплина (активност, професија, делатност, аграрно становнипзтво и друго.)
образовне (писменост, школска спрема), етничко-верска итд.

17
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Одређене везе постоје и између екологије и демографије. У истраживању

демографских обележја и процеса, демографија проналази и утврђује све
факторе који делују на становништво, а међу њима су и природни, од којих
многе такође проучава екологија. С друге стране, екологија користи пописе
становништва, разне статистике, као и бројне резултате демографских
истраживања.
Слично као и код екологије, јасно одређене и додирне тачке постоје
између демографије и биологије. И једној и друтој дисциплини важан сегмент
научног истраживања је човек. Многе од билошких закономерности у развоју
животињских или биљних популација могу се, уз већу или мању модификацију,
применити и на људски род. Научно истраживачко преклапање демографије и
биологије огледа се код различите смртности беба према полу, у неједнаком
броју рођења мушке и женске деце итд. Од средине 20. века све већи значај има
и део биологије који се назива генетика. Ово је наука о наслеђу код човека и
данас се њен утацај и значај све више шири у друге науке. У оквиру
демографије заступљена је као генетика становништва или популациона
генетика.
Бројним истраживањима утврђено је да се пропорције генетскнх типова
код становништва не мењају из генерације у генерацију, што може имати
великог значаја код неких демографских истраживања (укрштање у оквиру
бракова и сл.).
Демографија и медицина, поготово њен део, социјална медицина, или
социјална хигијена, имају много заједничких веза. У оквиру социјалне
медицине истражује се здравствено стање неке популације, претежно кроз
здравствену статистику која прати: број умрлих према узроку смрти,
распрострањеност општих и специфичних болести, инвалидитет лица,
менталну и физичку дефектност лица. У оквиру медицине велики значај за
демографију има епидемиологија. Она се бави распрострањеношћу неке

18
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

болести у становништву. Код географије становништва епидемиологија даје

карте са подручјима у којима су развијене ендемичне болести.
Демографија и психологија такође имају додирних тачака. Раније је на
висину наталитета становншптва одлучујући утицај имала група социјалних
фактора. Данас се међутим сматра, да је рађање, у оквиру неке популације више
условљено психолошким факторима.
Веза између демографије и етнографије такође је разумљива. пошто обе
науке проучавају становништво. У оквиру становништва етничка структура
становништва третира националну припадност лица. Припадност неком народу
често повлачи за собом одређену традицију и наслеђе, што уз верску
припадност може изразито утицати на нека демографска обележја и процесе
(број деце, старост при ступању у брак, професионална оријентација, школска
спрема итд).
У том склопу могу се посматрати и везе између демографије и
антропологије, пошто је расни састав и расна дистрибуција на Земљи, мешање
раса и расне миграције једна од демографских тема. Пошто демографија
изучава популациони развој кроз временску димензију, историја свакако има
додирних тачака са њом. У својим истраживањима демографи често користе
обиље историјске грађс (архивске или неке друге).

19
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

Литература

20