1.

Предмет и задаци геогфије насеља

Предмет проучавања географије насеља су људска насеља свих врста, величина И

видова почевши од појединачних кућа, привремених станишта, И
најпримитивнијих видова боравка људи до савремених градова. Проучава како она
најбројнија насеља која имају развијене стамбене, производне И друге функције
које служе за становање али И одмор лечење људи, опоравак, производњу, научна
истраживања. Важна карактеристика насеља су И мали локалитети са богатим И
разноврсним садржајима. У њима живи становништво, одвија се производња И
материјална достигнућа људског рада, у њима је природна средина највише
измењена. Проучавањем људских насеља баве се И историја, економија,
социологија, демографија, екологија, медицина… Свака од наука има свој предмет
проучавања.
Географија насеља проучава:
 Распрострањење људских насеља
 Регионални И локални положај насеља
 Постанак И развој насеља
 Функције насеља
 Морфолошке карактеристике насеља
 Неке карактеристике насеља
 Систем насеља
Географија насеља није самостална дисциплина, она приступа проучавањем
људских станишта као центрима живљења И самим тим узима улогу интегралног
дела географије становништва И интегралног дела привредне географије.
Небојша Царић: Географија насеља је интегрални део географије становништва
који се бави проучавањем насеља градских И сеоских центара производње,
потрошње И живљења становништва.
2. Развитак географије насеља до 20. Века

Географија насеља је до 18. века имала дескриптивни карактер, а у 18. и 19. веку
добија научни. Развитак до 18. века- Сазнања о насељима допиру до античких
времена када је човек почео да бележи прва знања о свету око себе. Описивао је све
што је видео, према томе нема посебне систематичности и концепције научних
истраживања. Географске појаве и процеси нису посебно издвајани. Први познат
план града је план Вавилона из 7. века п.н.е. Ову фазу карактерише скупљање
прегршт података о земљама и насељима. Изузетно битни записи су арапских
путописаца и писаца из времена великих открића. Развитак током 18. и 19, века-
Основне идеје развитка географских наука постављају радови Канта, Ритера,
Хердера, Хумболта и других, у којима се заговарају поставке идеализма,
позитивизма и материјалистичких филозофских идеја. Такође географија напушта
улогу помоћне историјске науке и постаје самостална научна дисциплина. Нова
научна сазнања указала су на тесну везу између природних појава и
друштвеногеографских појава. Дат је примат природним појавама кроз природни

1
 детерминизам који су заступали Дарвин и Рацел. Рацел 1882. издаје
Антропогеографију у којој одређује смернице друштвене географије. У географији
насеља фокус је био на граници распрострањења људских насеља,
карактеристикама насеобинског ареала, разликама између села и градова,
разликама у густинама код мреже насеља и морфолошким карактеристикама
насеља. И поред тога што се и даље истраживања базирају на природном
детерминизму, озбиљно се постављају питања о могућностима повратних утицаја
људских активности на природу. Географија насеља се још увек проучава у оквиру
регионално-географских истраживања. Битни кораци у развоју географије насеља
су отварања географских катедру, увођење катастарског и топографског картирања,
развој статистике и урбанизација.
3.Развитак географије насеља током 20. Века

Поступном еволуцијом интересовања географске науке и нарастањем географских

проблема у градовима, почетком 20. века јасније се издваја географија насеља као
посебна научна дисциплина. Јасније се изграђује методологија истраживања,
диференцирају се појаве и процеси у насељима, а насеља су све чешће изолован
предмет проучавања. Усвојени су нови методолошки принципи познатији као
француска географска школа. Најзначајнији представник ове школе био је Пол
Видал де ла Блаш. Он је запазио да се не могу све друштвеногеографске појави
објаснити само деловањем физичкогеографских фактора. Такође многе особине
природне средине имају низ трагова деловања људи. То је резултат узајамног
деловања природне средине и друштва. Овај правац је нов и назван је географски
посибилизам. Изузетно велики утицај на развог географије насеља имала је и књига
Раула Бланхарда, Географија градова, у којој су изнети нови методолошки
приступи на којима се базирала француска географска школа.Штилер се истицао
својим радовима у којима је заступано мишљење да је предео јединствена целина
чији су елемент и насеља. Овај методолошки принцип заступао је идеју да је
задатак географије проучавање физиономских и функционалних карактеристика
пејзажа као и узрока њиховог формирања. Између два светска рата у САД, под
утицајем урбаних проблема у великим градовима везаним за процесе урбанизације,
настаје нова школа названа социјална економија. Ова школа највише пажње је
посвећивала функцијама појединих делова града као и карактеристичним
доминантним функцијама градова. Кристалер поставља теорију централних места,
која подстиче истраживања функције и структуре насеља и просторна и планерска
истраживања. Каснији истраживачи су обраћали више пажње на утврђивање
правилности, законитости и доминантних фактора који служе као основа за
рангирање насеља и прављење система, просторних модела, теорија локација,
модела регионализације,... У исто време у СССР јавља се економски детерминизам.
Послератна емпиријска истраживања су пребацила тежиште на изучавање односа
града и околине, положаја градова у простору односно систему насеља и просорне
структуре града. На крају се долази до примењене односно апликативне фазе. На
нашим просторима географија насеља се развијала заједно са географијим

2
становништва. Представником код нас се сматра Јован Цвијић. Покренуо је Српски
етнографски зборник, Насеља и порекло становништва. На простору Војводине
велике доприносе је дао Бранислав Букуров, основао је катедре за географију.
Значајна дела: Војводина знаменитости И лепоте, затим Бачка, Банат И Срем, низ
монографија: Беочин, Суботица, Рума,Тител…
4.Подела географије насеља И значај проучавања географије насеља
Географија насеља се може поделити на теоријску,руралну,урбану,географију
привремених насеља И апликативну географију насеља.
Теоријска географија насеља се бави општим питањима,она даје одговоре на
питања шта је географија насеља И каква она треба да буде са становишта
друштвеног прогреса.
Рурална И урбана географија у својим називима садрже суштину проучавања-сеска
И градска насеља. Према томе може се говорити о регионалној димензији
сеоских,градских И привремених насеља.
Географија привремених насеља је најслабије развијена научна област.У новије
време већи значај имају викенд насеља.
Апликативна географија насеља обухвата примену географских истраживачких
резултата о насељима у различитим областима чпвекове праксе.
Значај проучавања- где,зашто И како људи одлучују да живе помаже у изради
планова територијалног развоја. То може помоћи у фокусирањуразвоја држава,
регија И општина са стабилном економијом И циљевима. Велики допринос
географија насеља даје И регионалном планирању.
5.Физичко географски фактори у гаографији насеља- геолошке прилике и
рељеф
Условљавају неке карактеристике насеља углавном посредно, преко
геоморфолошких, хидролошких и педолошких прилика. Ти утицаји су углавном
везани за услове привређивања и виде се приликом избора топографског положаја
насеља /контакт геолошких формација, орографских целина и типова земљишта,
извори). Специфична су и насеља чије су функције одређене геолошким приликама
– рударска насеља, виноградарска насеља на песковитом земљишту. Такође,
геолошке прилике могу утицати на физиономију насеља кроз материјал за градњу
(камене куће у крашким пределима).
Утицај се одражава преко бројних орографских својстава. Најчешће утиче у
садејству осталих физичкогеографских фактора.
Апсолутне висине земљишта утичу заједно са климатским, биогеографским и
педолошким карактеристикама земљишта. Најизраженији је утицај на
распрострањење насеобинске екумене, а унутар екумене на густину мреже насеља.
На већим висинама насељеност је генерално мања. Ипак, у тропским областима
долази до појаве насеобинске инверзије, јер је у нижим крајевима клима
неповољнија за живот. Релативне висине земљишта могу бити фактор у
одређивању топографског положаја насеља. Примери за то су водоплавни терени,
где и мале релативне висине насеља могу да заштите то насеље од поплава. У
местима која имају проблема са водоснабдевањем насеља се граде на нижим

3
теренима и у депресијама. Оне такође имају и велики стратешки значај за тврђавска
насеља која се налазе на значајним путевима, а немају добре услове за
водоснабдевање и слично.
Велики нагиби ометају градњу кућа, ограничавају коришћење земљишта, утичу на
функције планинских насеља, ограничавају њихов развитак, дају специфичну
морфологију (села разбијеног типа). Веома дисециран (рашчлањен) рељеф утиче на
формирање мреже насеља, гравитационе зоне, топографски положај насеља и
њихову морфологију.
Карактеристични облици рељефа – речне терасе, косе, платои, проширења
поточних долина... Ови облици утичу на топографски положај насеља, те је Јован
Цвијић по том критеријуму одредио карактеристичне положаје села на Балканском
полуострву. Они такође утичу и на морфологију насеља и границу до које насеље
може да се шири. Значај имају и за функције насеља – стратегијске (раскрснице,
ушћа река), саобраћајне (прелази преко река, места погодна за луке), мануфактурне
(у близини потока, водопада, брзака).
Савремени брзи геоморфолошки процеси – клизишта, ерозије, урвински
процеси, земљотреси, вулканске ерупције. Утичу на промене топографског
положаја, функција насеља (код аграрних насеља након деградације земљишта,
еолске ерозије и акумулације и сл.), морфолошке и физиономске карактеристике
(материјал за градњу, специфична конструкција кућа).
6.Физичко географски фактори у гаографији насеља-климаолошке прилике
Климатске прилике утичу посредно И непосредно на насеља. Посредни утицаји се
огледају преко услова за привређивање, а најдиректнији утичу температура
ваздуха, падавине И ветрови. Температура ваздуха утичу на границе насеобинске
екумене И на мрежу насеља. Осунчаност И температура утичу на топографски
положај, присојни положаји су погоднији за градњу насеља од сеновитих.
Руски град Јакутск- зиме -40,љета +40, морфолоске карактеристике-куће се граде
2м изнад земље,како би се спречило њихово урушавање.Осунчаност је битна за
положај насеља али И кућа И просторија (соларна архитектура). Код температуре је
значајна И локална насеобинска инверзија, у котлинама нема слободне циркулације
ваздуха па се током зиме хладнији И тежи ваздух акумулира у нижим деловима.
Насеља се због овога подижу на ободима котлине изнад зоне хладног ваздуха.
Утицај температуре на морфолошке карактеристике као што су структура насеља,
конструкција кућа, грађевински материјал доводи до разликовања насеља у
климатским појасевима. У топлим крајевима прилагођено је заштити од сунца
улице су уске, зидови кућа дебели, прозори И врата су широки. У хладним
срединама се користе мере како би куће биле што топлије, то су дебели зидови,
изолација, мали отвори на кућама. Падавине утичу на морфолошке
карактеристике. Конструкције кућа се разликују у аридним И хумидним регијама.
У аридним зонама мало пажње је посвећено крововима јер нема опасности од
влаге, кровови су равни И грађени од несолидног материјала. У хумидним зонама
граде се куће са стрмим крововима и јаких конструкција. Кровови у Африци од
тропских ка саванским регијама се не мењају по материјалу И конструкцији, али у

4
кишним областима кровови су дебљи И долазе скоро до земље, док са опадањем
падавина граде се мањи кровови који минимално штите од влаге.
7. Физичко географски фактори у гаографији насеља-хидролошке прилике
Хидролошке прилике делују на насеље некад поспешујуће, а некад ограничавајуће.
Утицаји су изражени преко општих хидролошких прилика, хидролошких услова за
градњу, услова за водоснабдевање насеља И неких хидролошких специфичности.
Опште хидролошке прилике – овде спадају општа хумидност И аридноствеликих
територија која утиче на формирање мреже насеља. Пример су пустињске регије
где су насеља на периферијама уз реке И оазе. Хидролошки услови утичу на
привређивање И водоснабдевање.
Хидролошки услови за градњу – средине у којима је овај фактор битан су
водоплавни терени. Значајан је избор топографског положаја насеља, села се граде
на мањим или већим узвишењима. У изузетним случајевима граде се сојеничка
насеља или су потребни велики мелиоративни подухвати, као у Венецији. Раније су
градови због стратешког положаја грађени у близини река због природне заштите.
У случају отежаних хидролошких услова се насељу прилагођавају морфолошке
карактеристике. Најбољи пример водоплавних регија је бсен реке Амазон где је
отежан саобраћај, па се насеља граде само уз пловне реке.
Услови за водоснабдевање – они су примарни фактор за одређивање
топографских положаја. Примери оаза у пустињама, села И градова у крашким
регијама. Количина воде може одредити И границе развитка неког насеља у
аридним пределима.
Неке хидролошке специфичности – могу да услове појаву посебних функција
насеља. На неким местима настају луке, на неким која су богата термалним И
минералним водама настају бање. Раније су водопади И брзаци омогућавали рад
погона.
8.Физичко географски фактори у гаографији насеља-фитогеографске и
педолошке прилике
Вегетација је фактор који утиче на развој насеља и урбаних карактеристика.
Биогеографске прилике одрећују могућности за привређивање и функције насеља.
То се највише види у зонама где су природни услови за привређивање ограничени.
То су високопланински пашњаци, тајге... Биогеографске прилике одрећују и
грађевинске материјале у складу којих се граде куће од дрвета, траве, трске..
Педолошке прилике утичу преко услова за привређивање. Утиче на густину и
распрострањење мреже сеоских насеља.
9.Друштвеногеографски фактори у географији насеља- економскогеографске
прилике
Врсте и начини привређивања су најважнији економскогеографски фактор. Они
утичу на положај насеља (аграрна насеља захтевају плодно земљиште, луке,
рудници, бање...), морфолошке карактеристике и сталност насеља (номадски
народи, Бедуини, Монголи, различити типови привремених станишта), облик
основе насеља (Сајан – специфичан облик због гајења дувана), доминантне
функције и унутрашње уређење места (бање имају више зеленила), физиономске

5
карактеристике (силоси, амбари, штале и сл. у аграрним насељима; фабрике,
хотели, облакодери у градовима). Промене код функција насеља могу довести до
настанка, расељавања (услед исцрпљивања рудних богатстава, деградације
земљишта...), или трансформације насеља (луке и планинска села постају бање;
дешава се након промене саобраћајница најчешће). КАТУНИ И САЛАШИ?
Власништво на земљом и организација производнње утичу на морфолошке
карактеристике насеља (велепоседи – дељење поседа, разбијени тип насеља,
најамни рад – посед се не дели, збијена села).
Економска ситуираност становништва утиче највише кроз величину стамбених
објеката, украсе, уређеност објеката и слободних површина. Код градова се то види
и на јавним и пословним објектима. Ова карактеристика насеља је резистентна –
траје и након економске деградације становништва или насеља.
10. Друштвеногеографски фактори у географији насеља-историјске прилике
Историјске прилике су битан фактор, битни су аспекти организованости државе као
што су: величина државне територије, лична И имовинска сигурност становништва
И државно уређење. Историјске прилике могу непосредно И посредно да утичу на
све географске прилике.
Величина државне територије је услов за развитак насеља, пре свега градска
насеља. Током старог века за време оснивања првих насеља она су по правилу
била мала са аграрним функцијама. Касније формирањем великих монархија ствара
се хијерархија међу градовима И функционалне диференцијације. Највећа
деградација насеља је за време распада монархија И економских И политичких
криза. У свету постоје И мале земље са великим престоницама (Беч, Будимпешта),
то је резултат наслеђеног стања када су државне територије биле знатно веће.
Лична И имовинска сигурност становништва утиче на избор топографског
положаја, на неке морфолошке карактеристике И на развој неких карактеристичних
функција. У мирним периодима насеља се граде на прометним локацијама које
имају добре економске квалитете. За време немирних времена економски квалитети
губе значај И насеља се граде у скровитим И теже доступним локацијама. Промене
историјских ситуација доводе до измештања насеља или читавих етничких група. У
Војводини су то Стари И Нови Раковац, Стари И Нови Лединци. Читави народи као
на пример Бербери у највише делове Атласа, Туарези у Сахару..
Морфолошке карактеристике насеља су да је било обавезно обезбеђивање
насеља зидинама. Примери су истарска села, села у западној Македонији, арапска
села са уским улицама И утврђеним кућама. Ратни периоди потичу развој
стратешких И војних функција насеља. Граде се тврђаве И насеља на положајима
која наџиру путеве, раскрснице, пловне реке… (Голубац, Петроварадин, Гибралтар,
Малта, Аден, Сингапур).
Државно уређење може да утиче на неке морфолошке карактеристике И на развој
насеља. У неорганизовани државама насеља настају стихијски што се одражава на
морфолошке карактеристике. Разбијеног су типа, а распоред кућа је без икаквог
реда. У савременим државама врше се планирања И контроле градње. Виде се јасне
разлике између војвођанских села И оних која су грађена стихијски. Тоталитарни

6
режим такође успорава развој многих функција насеља, пример Источне И Западне
Немачке. Такозване затворене државне границе успоравају развој околних градива
због отежаног промета робе. Отварањем тих граница долази до наглог развоја. Ови
утицаји су били присутни И у развоју Сремске Митровие И Руме (државна граница
између Аустрије И Турске).
11.Друштвеногеографски фактори у географији насеља-култне и социолошке
прилике
Културне прилике – спадају у секундарне факторе у географији насеља И
условљавају физиономске карактеристике насеља као што су организационе И
архитектонске разлике између насеља И делова насеља. Разлике међу различитим
етничким И религиозним групама: градња куће, уређеност насеља, украшавање,
коришћење различитог грађевинског материјала. Битан фактор је И стил времена
који се огледа у украшавању зграда, бојама, стиу градње. Од културног нивоа
становништва зависи развој функција насеља као што су индустријска, турристичка
или универзитетска функција.
Социолошке прилике – условљавају неке морфолошке карактеристике насеља. У
нашим срединама се разликују села И куће хришћанског И муслиманског
становништва. Типови села: Хришћанска села су разбијеног типа, док су
муслиманска збијеног типа са уским кривудавим улицама И високим зградама.
Неке карактеристике зависе И од појма лепог код неких етничких група па оне на
пример користе одређене боје или украсе на кућама. Сви знаци уређења насеља
поклапају се са менталитетом И начином живота становништва.
12.Друштвеногеографски фактори у географији насеља-демографске И
насеобинске прилике
Демографске прилике и процеси условљавају неке особине насеља. Велика
миграциона кретања знатно су мењала особине мреже насеља. Насељавани су нови
крајеви или су неки од њих пустошени. Доводе и до промена код морфолошких
карактеристика насеља, јер када у једну средину дође становништво са другачијим
склоностима у становању и привређивању, оно доноси и нове начине градње и нове
функције насеља (Јевреји, Јермени, Цинцари-трговци, Бугари-баштовани, Цигани-
ковачи). Развитак популације оставља директне последице на насеља. У
депопулационим насељима старење и исељавања могу угрозити виталне функције
насеља. Исто тако развитак насеља често не може да прати развитак популације
што доводи до урбаних проблема. Насеобинске прилике утичу најконкретније на
две функције: положај насеља у мрежи насеља и материјално наслеђе насеља.
Положај насеља у насеобинској мрежи је изузетно важан у развијеним системима и
у спрези је са формирањем или трансформисањем функције насеља. Насеља могу
бити специфичне аграрне, стамбене, индустријске или туристичке функције.
Материјално наслеђе представља све зграде, инсталације и слично. Често су то
културни или историјски споменици, амбијенталне целине које могу иницирати
туристичку функцију насеља. Умногим деловима света то су доминантне функције
(Дубовник, Сент Андреја,Венеција)

7
 13.Распрострањење људских насеља-насеобинска екумена
Велике разлике у насељавању Земљине површине довела су до потребе проучавања
санељености на планетарном нивоу. Земља се дели на карктеристичне делове:
еконосмку екумену, насеобинску екумену, субекумену И анекумену.
Насеобинска анекумена – чине је делови света у којим је насељеност изузетно
мала, насеља су изолована у географској целини. Климатске промене утичу на
погодности за живот И привређивање људи. Обухвата 4 природне средине:
поларни предели, ппустињски предели, високопланински предели И велике зоне
тропских шума.
Насеобинска субекумена – окружује анекуменске пределе И представља прелазну
зону ка екуменским пределима. Насељеност је мала, већина је привремених насеља,
а услови за привређивање су ограничени.
Насеобинска екумена – део света у ком су нормални услови за борвак људи И
привређивање. Постоје велике разлике у степену насељености које су одређене
природним И друштвеним факторима. Велике разлике у распрострањењу насеља су
због следећих природних услова: елементарни услови, нормални услови И
оптимални услови.
Елементарни услови за боравак људи на једној територији ограничени су само на
њихов биолошки опстанак. То су минимум светлости, топлоте, кисеоника И
ваздушног притиска. Омогућени су кратки боравци ( научне експедиције, војне
базе).
Нормални услови подразумевају да поред елементарних постоји И настањиво тло,
биљна И животињска храна. Постоје услови за привређивање.
Оптимални услови подразумевају елементарне И нормалне услове коа И извор
енергије, минералне сировине И друга природна богатства. Људска станишта
посматрана као центре привређивања делимо у три основне групе:
 Полуфункционална насеља чије становништво сопственом производњом
задовољава део својих потреба. Други део потреба задовољава разменом са
другима. Данас нема потпуно аутономних насеља (раније насеља у Амазонији И
насеља Пигмеја).
 Монофункционална насеља имају уску специјалност у производњи, а све остале
потребе становништва задовољавају се разменом. То су рударска, ловачка,
рибарска, сточарска насеља у анекуменским И субекуменским зонама.
 Издржавана насеља немају привредне функције, налазе се у анекумени или
субекумени И њихово постојање има научни или стратешки значај. Немају стално
становништво, посаде се стално мењају И формирана су у последњих сто година.
14.Услови за насељавање
Одлучујући услови за насељавање је простирање копна и мора. Ван копна
насељеност је минимална,станишта на чамцима, сојеницама,бродовима,вештачким
острвима живи мали број светске популације. Различит распоред копна И мора на

8
северној И јужној хемисфери условио је И велике разлике у насељености. На
северној је 67,33% копна а на њему живи 89,9% популације. На јужној је само
32,67% копна И њу насељава 10,1% популације.По правилу насељеност је мања у
зонама већих надморских висина.Европа насељеност до 200м н.в.
У Африци И Јужној Америци на висинама до 1000 или 1500м живи велики број
популације. Насељеније су Етиописка висораван И Анди.
15.Области са максималним густинама насељености
Источна Азија – од Манџурије на северу, преко Источнокинеске низије, до
Вијетнама на југу, између Тибета и обала мора. Овој области припадају и Јапан и
Јужна Кореја. Карактеристике: велика и урбана и рурална ГН, висока стопа
природног прираштаја, одлични услови за пољопривреду (земљиште, клима)
привлаче велики број становника, високи приноси, две-три жетве у току године.
Највише се гаје пиринач, соја, уљана репица, кикирики, шећерна трска и пшеница.
Од грана сточарства најзаступљеније је свињогојство, а велики део становништва
бави се и риболовом. Пекинг је први град на свету са милион становника, а данас
ова област има преко 40 вишемилионских градова.
Индијски потконтинент – највећа концентрација ст. у долини Ганга и
Брамапутре, као и у приобаљу. Карактеристике су сличне као у Источној Азији.
Овде се налази око 16 милионских градова.
Западна и Средња Европа – почиње у Енглеској, наставља се преко Француске,
Бенелукса, Немачке и јужних делова Скандинавије до индустријских центара
Украјине, а на југу се пружа до Магреба. Ово је прва зона у којој је почела
урбанизација и достиже своје највише ступњеве развоја. Карактеристике: велика
урбана ГН, градови средње величине и мањи градови, пространа приградска
подручја и насеља која немају доминантне аграрне функције. У овој области има
око 50 милионских градова, али сем Москве, Париза и Лондона ниједан не спада у
ред највећих светских градова.
Источни делови САД-а – између атлантске обале, реке Мисисипи, Великих језера
и реке Св. Лоренца. Карактеристике су сличне као у претходној зони, с тим што је
овде општа ГН мала, а велика је у околини великих градова (Вашингтон, Бостон,
Чикаго...). Овде се налази око 20 милионских градова.
Изоловане зоне велике ГН: између Форталеза и Буенос Ајреса
(псеудоурбанизација, миграције село-град, висок ПП), северна обала Гвинејског
залива (3 милионска града, сличне карактеристике као у Јужној Америци), доњи
ток Нила (велика ГН условљена ограниченим екуменским простором), острво Јава
(сличне карактеристике као у Источној Азији).
16.Области са минималним густинама насељености-северна И јужна граница
Северна:
Арктички предели – Гренланд, северни делови Исланда и полуострва Кола, сва
острва у Северном Леденом океану, североисточна периферија Европе и Сибира,
средњи део слива Лене, долина реке Анадир, источни делови Аљаске, северна
периферија Америке и Арктички архипелаг. Највећа насеља: Мурманск (381.000),

9
Нориљск (180.000), Дудинка (100.000), Готхаб (10.000), Холстајнборг... *места из
55. питања, причати и о степену поларности
Субарктички предели – окружују арктичку зону, а јужна граница се простире до
65 СГШ у Скандинавији, у европском делу Русије до 63 СГШ, у Азији чак до 47
(допире до Кине), делова Сахалина, обухвата цела Курилска и Алеутска острва, део
пацифичке обале до 58 СГШ и око Хадсоновог залива допире до 50 СГШ. На овом
простору су пре живели углавном старински народи чија се привреда базирала на
лову, риболову, сакупљању птичјих јаја... Интересовање за ове пределе расте са
проналаском и већим истраживањем ресурса – нафта, гас, злато, бакар, никл,
дијаманти, гвожђе, алуминијум, уранијум... Према подацима из 1978. године у овом
региону живело је око 9 милиона људи, а данас је тај број нешто изнад 13 милиона.
Густина насељености је испод 1 ст/км2 јер је површина ове области око 20 милиона
км2. Девет насеља има преко 100.000 становника, а највећа су Архангелск
(385.000), Петропавловск (200.000), Анкореџ, Сиктивкар, Јакутск, Рејкјавик...
Већина арктичких и субарктичких насеља су мала сеоска монофункционална
насеља – рибарска, рударска, научне станице... Чак су и већи градови само
изоловани центри око којих не настају мања насеља која му гравитирају.
Најсеверније насељено место на Земљи је метеоролошка станица Алерт у Канади
(82⁰ 31“ СГШ), а њену посаду чини око 20 људи. Следеће најсеверније насеље је
Северна станица, такође метеоролошка и сеизмолошка станица, на 81 ⁰ 36“ СГШ и
са око 30 људи у посади.
Јужна:
Главни разлог ненасељавања Антарктика јесте његова клима – само најсевернији
делови континента имају позитивне летње температуре, просечне зимске
температуре варирају од -18 до -36 степени, а овде су измерене и најниже
температуре на планети, -87.5⁰С. Дебљина леденог покривача прелази 3000 метара.
Антарктик је велики акумулатор хладноће и његови утицаји се шире далеко према
северу, што чини и многа острва у близини ненастанљивим.
Научна интересовања: 57 експедиција у 19. веку, 1911. године Раул Амундсен из
Норвешке и Роберт Скот из САД-а допиру до самог Јужног пола. Временом се
оснивају метеоролошке и разне друге научне станице на Антарктику. Америчка
станица Амундсен-Скот смештена је на самом Јужном полу, а руска станица
Восток у центру континента.
Економска интересовања: велика риболовна подручја (китови), насељавање
острва у близини Аустралије и Новог Зеланда ради гајења оваца и риболова, брзо
напуштање ових насеља због економске неисплативости. Гритвикен је рибарско
насеље на острву Јужна Џорџија, основано је 1904. године и представља најјужније
стално насеље на Земљи. Антарктик обилује природним богатствима (гвожђе и
оплемењивачи челика, племенити метали), али и поред тога нема већег напора да
се насели и да се ти ресурси искористе.
Политички интереси: многе државе показале су интересовање за истраживање
Антарктика и његово коришћење у војно-стратешке сврхе. Да не би долазило до
сукоба, средином 20. века у Вашингтону је склопљен „Споразум дванаесторице“

10
којим је одлучено да се Антарктик користи искључиво у научне, а не војне сврхе.
Територија Антарктика тада је подељена између Велике Британије, Аргентине,
Чилеа, Норвешке, Аустралије, Новог Зеланда и Француске, док је један део остао
слободан.
Насеобинска екумена допире до најјужнијих тачака околних континената и
великих острва (Огњена Земља, Африка, Аустралија, Тасманија, Нови Зеланд).
Субекумену чине малобројна острва између ових континената и Антарктика, а сам
Антарктик представља насеобинску анекумену.
Најјужнија насељена места: Пуерто Торо (Чиле), Пуерто Вилијамс (Чиле), Ушуаја
(Аргентина, 50.000 становника). Највеће међу најјужнијим местима: Пунта Аренас
(Чиле) – 125.000 становника.

17.Области са минималним густинама насељености-горња И доња граница

У општем случају, са променом надморске висине мењају се и климатолошки,
биогеографски, педолошки и други услови за живот људи, а са њима се мења и
горња граница насељености. Горња граница мења се у зависности и од климе у
којој се нека планина налази (у тропским областима је на већим висинама, а са
повећањем ГШ спушта се висина горње границе). Ипак, на ово много делују и
различити локални фактори – орографске прилике, геолошки састав тла,
експозиција терена. На горњу границу утичу још и друштвени фактори –
историјске прилике, економски, стратешки и научни разлози *из питања о тим
факторима.
Највиша насељена места: чуварска постаја Денки на Тибету (5486 м), Ла Риконада
(Перу, 5085 м), Гаите (Индија, 4400 м), Долпа (Непал, 4360 м).
Највиша градска насеља: Ла Паз (Боливија, 3869 м), Кито (Еквадор, 2784 м),
Толука (Мексико), Кочабамба (Боливија), Богота (Колумбија), Адис Абеба
(Етиопија), Мексико Сити.

Доњу границу насељености представљају морске обале, ипак постоје И неки

примери насељавања нижих И даљих површина.
Сојенице – традиционална станишта рибара која су грађена на обалама рекла,
језера, мора И на замочвареним теренима.Таква села постоје још у југоисточној
Азији. Граде се из доњу обалску линију тако да их море увек окружује. У
развијеном свету постоје сличне форме као што су туристичка насеља или
платформе за експлоатацију нафте.
Џунка – назив за једну врсту чамца који се користи у Индокини И Кини, има раван
труп. Користи се за пловидбу по рекама, језерима И мору. У пренасељеним
деловима југоисточне Азије део становништва живи у џункама. Неке се користе за
превоз путника, робу, продавнице, кафане, док су неке само за становање. У Кини у
џункама живи око 10 000 000, а на Тајланду 4 000 000 становника.
Подземни објекти – најчешћи су у центрима великих градова где је велика
концентрација становника И саобраћаја. Због велике цене земљишта граде се под

11
 земљом. То су метрои, транзитни путеви, поџемне гараже, пешачки пролази,
складишта, железничке станице. Неки објекти се стратешки граде под земљом:
поморске базе, ракетне рампе, склоништа.
Подводни објекти – били су актуелни за време хладног рата (склоништа, фабрике,
стамбена насеља). Ови објекти су требали да реше проблем пренасељености
приобалних подручја и да створе чистије услове становања. До реализације ових
објеката није дошло због високе цене градње И издржавања као И због
прилагођавања људи на боравак у условима већег притиска (кесонска болест).

18.Области са минималним густинама насељености-пустињске регије

У пустињским регијама постоје две групе насеља, то су стара и нова насеља. Стара
се базирају на старим, традиционалним привређивањима као што су сточарство и
земљорадња. По правилу су то сеоска насеља. Сточари номади живе под шаторима,
а ако су сезонске миграције и остају дуже на пашњаку онда праве и колибе или
куће од ћерпича. Земљорадничка насеља настањују мање оазе и живе у сталним
насељима изграђеним на ободима оазе. То су гомиласта села са кућама од ћерпича
са равним крововима. Негде еволуирају у градове, тако у Сахари постоји 12 оазних
градова. У градовима живи од 12000 до 18000 становника, а у селима неколико
стотина. Нова насеља у пустињама настају уз руднике, изворе нафте и гаса и
слично. То су насеља савременог типа која се по физиономији и опреми мало
разликују од екуменских насеља. Многа су сада велики градови као Кувајт.
Процењује се да је 60% стално насељено 30% номадско и 10% полуномадско
становништво. Пустињске регије највећим делом представљају насеобинску
субекумену.
19.Типови кућа-привремена станишта
Привремена станишта граде људи који се баве различитим видовима номдског
привређивања.
Склоништа су најпримитивнија станишта, гради их становништво на најнижим
културним нивоима, а пружају минимум удобности И заштите. Ту бораве номади
најдуже неколико месеци, баве се ловом И сакупљањем. Настањују углавном
тропске зоне. У склоништима живе Пигмеји из Африке, Пигмеји из југоисточне
Азије, Албижани, Бушмани…
 Пигмеји граде карактеристичне колике, а конструкцију им чине луци од танког
шибља, преко тога набацују слој траве или лишћа. Не кувају храну, немају
покућство. Групе Пигмеја на ободу џунгле већ граде сталне куће.
 Станишта Пигмеја из југоисточне Азије су од настрешнице без зидова, понекад
граде платформу како не би боравили на влажној земљи. Граде их од грана, траве И
лишћа, а ватра их штити од инсеката. Оваква станишта праве И Албижани.
 Бушмани из пустиње Калахари у време лова правее примитивна склоништа која их
штите од ветра. Праве их од прућа, стална станишта су колибе. Десетак колиба
чини село, граде их тако што преко костура од грања пребацују траву.
Шатори су друга врста станишта, карактеристична за сточаре номаде И ловце.

12
 Шатори Арапа бедуина су од сукна, грубе дебеле тканине од козје или камиље
длаке. Шатори се брзо склањају И постављају што им је битно, а пружају им
заштиту од пешчаних олуја. Гради се тако што се преко штапова пребацује сукно
које се учвршћава каменчићима или кочићима, имају облик дина што пружа
заштиту од ветра. Сукно је добар температурни изолатор, добро штити од хладноће
И топлоте.
 Јурта је шатор типичан за становништво средње Азије. Прави се од истог
материјала као код бедуина, али је полулоптастог облика. У унутрашњости су
сандуци са стварима, подови су прекривени ћилимима, а на средини се ложи ватра.
Јурте су удобније И боље оопремљене што смањује мобилност, али сточари се
свакако селе сезонски. Могу служити И као стална станишта јер пружају добру
заштиту.
 Вигвами су шатори неких група Индијанаца Северне Америке. Конструкција је
једноставна, основу чине штапови постављени у облику купе преко којих се
пребацују животињске коже И учвршћују каишима, а на врху се налази мали отвор
за дим.
 Шатори лапонаца су слични вигвамима, имају исту конструкцију. Под је прекривен
маховином или иглицама четинара. На средини шатора пале ватру. Становништво
је на високом цивилизацијском нивоу али им начин привређивања не допушта
другачија станишта.
 Игло је станиште Инуита у арктичким пределима, имају најскромнији грађевински
материјал, поседују само фирнски лед И камен. Градња каменом није могућа јер не
постоји везивни материјал па се станишта граде од леда. Полулоптастог је облика,
за градњу је потребно од 1 до 3 сата. На врху се остављају отвори за вентилацију,
кров се ојачава штаповима И кожама од којих лети праве шаторе. Загревање И
осветљавање је уз помоћ уљаних лампи. Стално насељени граде куће од камена И
бусења И дрвета И елемената које увозе.
 Јаранге су традиционална станишта која праве сибирски народи.Јарунга се покрије
са 50кожа ирваса или моржа. Гради се И колиба под називом јоронга,изолована
кожама И сувом травом,која греје породицу током оштрих зима.
 Привремена станишта Балканских народа-Раније су се градила станишта по
збеговима данас су то ретка И махом у планинским регијама суже као помоћни
објекти или економске зграде.Називају се сибара,бусара,дубирог,сламара. У облику
купе слажу се бусенима,сламом…
 Кулаче су склоништа која пружају минималну заштиту И удобност. Могу се
пронаћи у Јужном Судану.
20.Стална станишта- пећине
Пећине, природне или копане људском руком су одувек служиле као људска
склоништа. Бушмани из пустиње Калахари су користили пећине и поткапине без
икакве адаптације и уређивања. Слично томе су Веди са Цејлона у џунглама радије
боравили у сеновитим пећинама него у шумама. Арапи из Туниса такође живе у
пећинама ископаним у меким пешчарима, широким десетак метара. У тим копаним
пећинама имају просторије у којима чувају производе и до којих се силази

13
мердевинама. Скровити су, ефикасни за одбрану и имају пријатну климу у топлом
поднебљу. Кинези у провинцијама Шанси и Шенси укопавају станишта у лесне
одсеке да не би користили обрадиво земљиште и то су куће у неколико нивоа. Ни у
Србији то није непознаница, пошто сличан пример коришћења и градње просторије
у лесу постоји у Тителу и његовој општини.
21.Стална станишта-куће од дрвета
Куће од дрвета су честе јер је дрво изузетно добар грађевински материјал. Користе
га сви од најпримитивнијих народа до најразвијенијих савремених друштава.
Његова својства су погодна јер се може користити у различитим културама,
различитим природним срединама и најразличитијим условима привређивања.
Сики у југоисточној Азији користе дрвене куће издигнуте 3м од тла и праве свега
2-3 куће од дрвећа из раскрчене џунгле. У тим кућама живи неколико породица.
Куће су сојенице и штите их од гмизаваца, спарине и влаге. Користи се бамбус и
палмино лишће. Приметно је одсуство украшавања и мноштво просторија.
Јапанске куће од дрвета карактерише масивно дрво за стубове, платформа
издигнута од земље, масиван кров са широким стрехама. Оваква градња штити
кућу од влаге и зидове, у којима је лакше дрво, од падавина. Алпске куће су
настале у хладној планинској клими која је наметнула потребу за масивним
зидовима од дебала и благо нагнуте кровове који задржавају снег, са широким
стрехама. Кровови су од шиндре или црепа да штите од ветра, а темељи од камена.
Негде се, код већих падавина, граде и стрмији кровови. Канадски дрвосече, трапери
и Индијанци граде приземне брвнаре од масивних дебала, а пукотине између њих
попуњавају земљом. Руске избе су готово идентичне канадским брвнарама. Брвна
су спојена жљебовима и земљом. Кровови су стрми, а стрехе широке. Старије имају
само једну, а новије више просторија и веранду. Ајл је дрвена кућа која се може
наћи само у Алтајском крају.Мало је другачија од руске избе. Има 6-8
зидова.Прекривен је кожама или кором дрвета.У средини се налази пећ а дим
излази кроз рупу на крову.Има земљани под.
22.Стална станишта-куће од траве
Заступљене су у крајевима у којима нема погоднијег грађевинског материјала. То
су топпле саванске регије.Јужни Судан је један од регија где се граде куће од траве.
Конструкција куће је од оплетеног грања,зидови су облепљени блатом,стрехе се
спуштају до пода И оне су од траве.Високе су И до 7м. Дебели кровови су добар
термоизолатор али боравак ометају инсекти.Села су ограђена зидовима од прућа
која их штите од дивљих звери.На острвима јужног Пацифика куће су такође од
траве.Одигнуте су од подлоге,граде се од бамбусове трске,зидови су од плетене
траве а кров од дебелог слоја траве И лишћа.
23.Сталне станишта-куће од земље
Карактеристичне су за регије у којим нема довољно дрвета илли камена. У Африци
постоји постепен прелаз из зона где су куће од траве ка зонама где су куће од
земље. Граде се у областима где је мала количина падавина или их нема.
Куће у северној Нигерији су грађене од земље, а кровови су од траве. Имају мала
врата И кружне отворе за прозоре. У Уганди И Кенији куће су пространије И

14
користе се сушене цигле. Ради заштите стоке граде колибе у круг унутар кога је тор
за стоку. Тај облик села се зове крал И карактеристичан је за племена Зулу, Масаи
И Хотентоте.
У потпуно аридним пределима становништво гради куће од земље,
карактеристично је за арапско становништво од Туниса до Алжира. Четвороугане
су основе грађене од цигле, а кровои су од палминог дрвета И лишћа равни су И на
њима су терасе. Улице су уске И сеновите како би заштитиле од сунца. Постоји
неколико врста арапских кућа. У Тунису имају заобљене кровове, једини отвор су
врата И граде се на спрат. У Судану, северној Нигерији И Ирану због већих
падавина киша се одводи дугим олуцима са кровова.
Пуебло Индијанци из Новог Мексика граде куће истих конструкција. У куће се
улази кроз отворе на крову (због заштите), а испод кућа су подруми.
У јужној Индији се такође куће граде од земље, али због веће количине падавина
кровови су коси И прекривени сламом.
У Панонској низији у југоисточном делу постоје површине под лесом од ког су
грађене куће техником набоја. Иситњен И мокар лес измешан са неким везивним
материјалом (слама) набија се иизмеђу две даске којима је оодређена дебљина
зидова. Кровови су од лаких материјала као што су трска И слама. Везивност леса
је слаба И хидрофилан је, али је одличан термички исолатор.
24.Стална станишта-куће од камена
Распрострањене су у свету а карактеристичне су за камене регије.Камен је добар
грађевинки материал.
Колибе од камена спадају у најпримитивније форме. Имају кружну основу 3-4м а
високе су до 2м.Грађене су слагањем без везивног маеријала.Користе се као
склоништа или повремена станишта сточара. Граде их тибетски номади И сељаци
из Далмације.
Тибетске куће се граде у срединама где камен једини доступан грађевински
материал. Имају квадратни облик И више спратова. Због ниских температуре
зидови су дебели И до 120цм.Камен је повезан земљом измесаном травом.Прозори
су мали а кровови равни.
25.Аутохтоне куће народа на Балканском полуострву
Брвнаре су типичне за планинска шумовита подручја, граде се од трупаца или
дебелих дасака, док је кров од шиндре. Куће од камена су типичне за медитерански
појас, обично су у групама и на малом растојању. Уске улице и мала дворишта, а
кровови покривени сламом, даскама, каменим плочама или црепом. Две куће могу
имати и заједнички зид, а кров да буде на бразду. Куће од черпића и плетари су
карактеристичне а Моравско-вардарску зону и на њима су видљиви утицаји
византијске и турске културе. Земљани зидови који су доста лоши су покривени
широким стрехама и масивне кровове. Опремљеност и изглед зависе од
имовинског стања, али у моравском делу су углавном приземне док су у
вардарском на спрат. Најмање из ове групе биле су чивчијске куће кметова које је
чинила једна просторија, а граде се од плетари. Горњевардарске куће су двоспратне
и имају веће двориште опасано јаким каменим зидовима. Стока се налази у

15
приземљу, нема помоћних зграда. Куле у Херцеговини и Босни су грађена слично,
приземље је од камена, а виши спратови од дрвета и плетари. Турско-источњачке
куће су опасане високим зидовима, а просторије су оријентисане ка дворишту и
још увек су честе у муслиманским варошима. Њима су сличне грчко-егејске куче
које су грађене од лаких материјала, на спрат, са великим прозорима, а кровови
имају широке стрехе. Улице су уске, а дворишта мала и сеновита.
Вајат је зграда коју је добијао сваки син кад се ожени.Опремљеност мала
Амбар-објекат изграђен поред куће,служио је за чување жита а салаш за кукуруз.
Мишиана-објекат у коме се сушило воће.
Качара-објекат за печење ракије.
Штала-градила се најдаље од главне куће.Зидала се на два спрата,на спрату су
овце а у приземљу стока.
Плетаре-су грађене од материјала који су људи налазили у свом окружењу.Темељ
од камена,зидови од плетеног прућа које су премазивали блатом ,кров исто плетен
и премазан блатом .Нису имале прозоре.
Кованица-је слична плетари,камени темељ а дврена конструкција.Међупростор
мјешавина иловаче и сламе.
26.Нискоенергетске куће и принцип еколошке градње
27.Главне категорије енергетских ефикасних кућа
28.Локални положај насеља
Локални или топографски положај насеља је заправо положај агломерације у
односу на физичкогеографске (првенствено) и друштвеногеографске објекте у
непосредној близини. Он може да условљава низ морфолошких и функционалних
особина насеља, а у неким случајевима и одлучује о правцима и обиму развитка
агломерација. Доминантан значај има код сеоских насеља. Погодности локалног
положаја се оцењују према: близини површина или локалитета на којима се
привређује, условима за водоснабдевање, стратешком значају, безбедности од
поплава, јаких ветрова, загађивача, могућности ширења насеља. Локалне
карактеристике као што су рељеф, вода, клима, енергетски потенцијали и
расположиве минералне целине могу да услове његов развитак, функције, величину
и ранг у мрежи насеља.
29.Регионални положај насеља- градови на раскрсницама путева
Градови на раскрсницама су најбројнији у великим равницама, на површима,
саставима речних долина, или на неким другим важним путним правцима. У
мирним временима развијају се саобраћајне и трговачке функције, а у рату
стратешке функције. Прве две групе функција иницирају често и развој
производних и услужних функција, које могу да засене оне првобитне функције.
Значај неких места се мења и са променама државних граница, путних праваца,
начина транспорта – смањење значаја градова у Средоземљу након Великих
географских открића. У планинским пределима те промене су ређе, зато што је
саобраћај највише одређен различитим рељефним формама, као што су речне
долине, превоји... Примери: Париз, Праг, Москва.

16
Париз је настао на реци Сени, у близини места где се у њу у различитим правцима
улива шест притока. Овим рекама повезани су различити делови западне Европе.
Настанак Париза био је условљен и различитим локалним факторима – настао је на
острвима Сите и Свети Луј, која олакшавају прелаз преко реке, а значајна су и као
стратешко место. У близини се налази брег Свете Геновеве, са ког је била могућа
контрола пловидбе реком. У околини Париза налазе се и простране равнице, које су
олакшале ширење агломерације и развој сателитских насеља. Са развојем
саобраћаја (каравански, речни, железнички), значај Париза није умањен. Од 15.
века постаје највећи град Европе, а у 19. веку милионски град. Париз у време
Капета постаје престоница Француске, у град се досељава елита, развијају се разне
нове функције и производња се подиже на виши ниво. Правци развитка
агломерације имају правце главних регионалних путева, тако да Париз има
радијалан облик.
Праг је настао центру Европе, у долини реке Влтаве из два издвојена нуклеуса –
Вишехрада и Храчана. Близина притока Лабе омогућила је повезаност са
Северноевропском и Панонском низијом и Баварском. У 10. веку Праг постаје
престоница Чешке, у 14. веку је основан универзитет, а у 15. и 16. веку Праг спада
у највеће градове Европе. Његов значај је смањен под утицајем пре свега Беча, као
велике престонице у близини. Развој Прага се наставља након што поново постаје
престоница након Другог светског рата.
Москва је настала у средишњем делу Руске низије на реци Москви, у близини
изворишта Волге, Дњепра и Западне Двине – главни саобраћајни правци између
Балтика и Средоземља. Налази се на контакту шумског и шумостепског појаса, а
упореднички повезује Русију са Европом. Настала је у 12. веку, а након слома
Византије средином 15. века добија све већи значај као чувар хришћанства у
Источној Европи. У вековима који следе била је полазиште многих истраживања и
експедиција, па је тако до данас остала престоница највеће државе на свету.
Истанбул је једини град на свету који се простире на два континента. Налази се на
северозападу турске у Мраморној регији.Босфорски мореуз који спаја Мраморно
море са Црним раздваја град на европски и на азијски. Истанбул је познат кроз
историју као Византон,Константинопољ и Цариград.Најнасељенији град је у
Турској као и привредно,културно и историјско средиште земље.Највећи град у
Европи.Мјесто гдје се сударају двије културе.Сматра се једним од најбрже
растућих економских метропола у свету.
30.Регионални положај насеља-градови на контактима различитих
производних рејона и градови на рекама
Овакав положај насеља је веома погодан за развој насеља, зато што спаја више
комплементарних функција у једном месту. Најтипичнији је контакт између
планинских регија и равница, где је у низијама одвија ратарство и већи део услуга,
а на планини сточарство, експлоатација руда, камена и дрвета. На насеља са
оваквим положајем често утичу и други фактори, попут близине река,
саобраћајница, стратегијски положај, па се некад не налазе тачно на контакту.

17
Примарне функције које се овде развијају су трговачке, а затим и производне,
занатске, услужне... Трговина се одвија између места на различитим целинама.
Насеља ове групе су многобројна и често се налазе на ободима великих низија. На
ободу Панонске низије налазе се: Београд, Темишвар, Арад, Орадеа, Мишколц,
Будимпешта, Братислава, Беч, Грац, Загреб и многи други мањи градови. Ако се уз
контакт различитих рејона јављају и још неки важни путеви, та насеља постају
веома значајна.
Београд – контакт рејона уз близину Моравско-вардарске долине, која је
најзначајнија саобраћајница Балканског полуострва. Иако се МВ долина завршава
код Смедерева, прелаз у Панонску низију ту је био замочварен и не толико
проходан, тако да је Београд најзначајнији град. Над рекама доминира
Калемегдански брег.
Беч – контакт Алпа и Панонске низије, спаја Балкан са Западном и Централном
Европом долином Дунава.
Лион – контакт Централног масива западно и Предалпа источно, долина реке Роне,
пут који спаја север и југ Француске.
Гренобл – контакт Предалпа западно и Алпа источно, долина реке Изер.
Милано и Торино – контакт Алпа и Ломбардијске низије, важне раскрснице и
места где се одвајају путеви ка северу и југу.
Реке насељима пружају више могућности за привређивање, водоснабдевање,
заштиту, пловидбу. Регионални значај односи се највише на саобраћајне аспекте
река – пловност, могућности премошћивања... Градови такође настају на местима
где реке престају да буду пловне, а од њих се настављају копнени путеви.
Првобитне функције у овим насељима су саобраћајне, као и све оне које прате ту
функцију (складиштење робе, различите производње и услуге, трговина). Ови
градови често имају и стратегијску функцију.
Локални положај је такође важан за ове градове – бити што ближе речном кориту, а
опет бити сигуран од поплава. Због тога су најбољи узвишенији делови
инундационих равни. Раније су се градови градили и унутар меандара или на
речним острвима, ради лакше одбране. Често на супротним странама реке настају
коресподентна насеља са комплементарним функцијама.
Варшава – настала на левој обали Висле на ком је лако премошћивање те реке
(мост 1573. године, ширење града на обе обале); спајање путева запад-исток; добија
статус града у 15. веку, а постаје престоница у 16. веку; градња железничких пруга
и експанзија индустријских производа доводе до убрзаног развијања индустрије у
19. веку.
Стразбур – настао на месту где Рајна престаје да буде пловна (до отварања
Алзашког канала); значајна раскрсница путева између Париза и јужних делова
Немачке.
Карловац – настао на месту где је престала пловност реке Купе; претовар терета
између Панонске низије и Ријеке.
31.Регионални положај насеља-положај морских лука

18
Естуари спадају у ред најповољнијих положаја за формирање морских лука. Они
могу да продуже морски пут И за више од 100 км па се пристаништа могу налазити
дубоко у унутрашњости континетнта. На естуаре се по правилу настављају дуге
реке које олакшавају даљи транспорт.
Лондон – саграђен је на естуару Темзе. У долини реке било је довољно простора за
формирање агломерације Велики Лондон. Центар града је у дну естуара дугог 88
км, са плимским колебањем око 6 м што омогућава приступ И највећим
прекоморским бродовима за време плиме. Темза је добро повезана са околином, а
канали је повезују са Бристолским заливом И Ирским морем. Положај града је
одређен речном терасом на левој обали реке, на којој је настао римски Лондонијум.
Лондон је имао одличну локацију у односу на најпрометније поморске путеве.
Пресудан тренутак је било откриће Америке када је успостављен северноатлански
пут, данас најпрометнији. У 19. Веку Лондон постаје најпрометнија светска лука, а
регионални положај је био кључан да се Лондон развије у престоницу И
најзначајнији привредни центар Велике Британије.
Њујорк – најбољи пример како је регионални положај утицао на развој града.
Њујорк се налази на западној обали Атланског океана наспрам великих лука
западне Европе. У близини су формиране ривалске луке Бостон, Филаделфија И
Балтимор. Предност Њујорка је била добра веза са залеђем, град је настао у естуару
реке Хадсон која се протеже далеко ка северу чак до Монтреала. Локални положај
Њујорка је такође повољан. Ушће реке Хадсон чини разгранат систем морских
залива, мореза И речних рукаваца што даје добре услове за изградњу лука.
Сачињен је од Горњег И Доњег залива, мореуза Источна река, Неварк залива И
рукавцима Кил ван Кул И Артур Кил. Потенцијали за изградњу лука су
максимално искоришћени, а развиле су се И друге активности као што су
бродоградња, пооправка бродова, производња бродске опреме…
Хамбург – изграђен је на завршетку Лабиног естуара. Предност ове луке је та што
је плимски талас мали па је пловидба могућа током целог дана. Дубина залива је
велика па долазе И највећии бродови. Хамбург је настао у 9. Веку као стратегијско
место, мостобран на Лаби, а од 12. века јачају лучке И трговачке функције.
Предности луке су што је дубоко увучена у копно,а на естуар се наставља пловна
Лаба која је једна од најзначајнијих средњоевропских пловних путева. Касније је
значај повећан копањем Мителанд канала.
Буенос Аирес – настао је у 16. Веку на естуару Ла Плата, бржи развој је заблежен
од 19. века када постаје седиште федералне владе. Услови за луку су лоши јер је
естуар плитак па је због тога прокопан канал до реке Чуело чије је ушће претворено
у естуар Ла Плате. Естуар И лука су увчени дубоко у копну где је богато аграрно
подручје одакле се извозе велике количине ратарских И сточарских производа,
развијена је снажна аграрна индустрија.
Фјордови су повољни за успостављање лучког саобраћаја. По правилу су
пространи, дубоки и дубоко увучени у копно, што је идеално за поморски
траснпорт. Ипак у њима нема много великих лука јер су фјордови на знатним

19
 географским ширинама у којима је и насељеност мала, а многи су зими заробљени
ледом. Примери су Осло (лука не леди) и Стокхолм (лука се леди).
Делте имају двојак утицај на насеља. Пружају погодности јер их граде велике реке
које су добре везе са лукама И гаравитационе зоне. Терени на делти су често
нестабилни И непогодни за градњу насеља.
Ротердам је данас највећа светска лука, изграђен је на делти Рајне, на њеном
рукавцу Нови Мас. У залеђу делте је пространа равница коју пресецају реке Рајна
И Меза. Ту леже пространо рударско-индустријски рејоин Рур, Сар И Рајнска
област. Лучки промет је И до 280 милиона тона годиишње. Положај у делти је
изазвао проблем па је Ротердаму претила опасност да изгуби везу са морем,
изграђен је канал дуг 33 км који није био изложен засипању.
Калкута је настала од факторије Источноиндијске компаније крајем 17. века.
Саграђен је на рукавцу Хугли у делти Ганга. Услови за изградњу насеља И луке су
били лоши због мочварног земљишта, брзина отицаја је велика, засипање је
интезивно И плима је изазивала велика колебања воде. Лука је од мора удаљена
139 км. Положај Калкуте је угрожен стварањем државе Бангладеш јер су пресечени
путеви који су пролазили кроз овај град.
Њу Орлеанс је изграђен на делти Мисисипија, основали су га Французи почетком
18. века. Био је главна лука у Америци све док Њујорк 1825. године није преузео
ту улогу.
Марсељ је саграђен у близини велике делте И користи добар регионални положај,
долина реке Роне. Град је проблем решио градњом насеља И луке 40 км источније
како би избегао засипање мора речним муљем. Стара лука је постал сувише мала па
је изграђена нова вештача. Марсељ је најпрометнија лука Средоземља И
Француске.
Александрија има положај сличан као Марсељ. Изграђена је на периферији Нила.
По промету је на трећем месту у Средоземљу, после Марсеља И Ђенове.
32.Регионални положај насеља-луке без добрих саобраћајних веза са
заглеђем,градови на средокраћама путева и локални гравитациони центри
Најчешће имају само неке видове лучких функција и више стратешких и војних
функција, контролишу морске путеве и прилазе лукама.
 Гибралтар – улаз у Гибралтарски мореуз, војна база без привредних функција
 Малта – главни град Ла Валета, контрола пловидбе између Сицилије и Туниса,
између истока и запада Средоземља, недостатак пијаће воде :(
 Аден – контролише улаз у Црвено море, нема активно привредно залеђе
 Мумбај – економски међу најзначајнијим индијским градовима, богато
пољопривредно залеђе, добре везе са Хиндустанском низијом, стратешки положај
на острву на улазу у естуар
 Сингапур – на истоименом острву, насипом повезан са Малајским полуострвом,
значајна лука још од 11. века, данас кроз њега пролази преко 30% поморских
путева
 Хонг Конг – подигнут у 19. веку као британска војна база, био веза Кине и Запада,
једна од најзначајнијих светских лука данас

20
 Тулон – војна база на југу Француске
 Пула – полуострво Истра, доминира северним делом Јадрана и контролише путеве
ка најпрометнијим лукама тог дела (Ријека, Трст, Венеција)
 Ђенова – ограђена планинским ланцем у залеђу, друга лука по промету у
Средоземљу
Градови на средокаћама настају у пространим низијама или теренима где нема
већег фаворизовања значаја подручја. У условима караванског саобраћаја, дневна
етапа једног транспорта била је И до 40 км. На завршецима тих етапа било је
потребно обезбедити смештај И услуге. Због тога су на правилној удаљености
грађени каравансераји И свратишта где су се окупљали трговци, занатлије,
пијанице.. Неки од ових места су прерасли у градове И варошице. Регионални
положај ових места одређен је природним саобраћајем И полазиштима као што су
луке, преко река, раскриснице. Дуж тих путева нстајала су мања места, а њихова
удаљеност одговарала је дневној маршути каравана. Такви градови су Осијек,
Нашице, Вараждин, Нови Сад, Србобран, Суботица, Вараждин. Неки градови су се
развили у мале регионалне центре, а неки су израсли у градове вишег ранга.
Локални гравитациони центри развијају се у малим предеоним целинама,јасно
издвојени од околних предела. Типични примери су острва,крашка
поља,котлине,мање висоравни.Величина И значај ових центара сагласни су са
величином гравитационе сфере,њеним економским значајем И величином
популације која живи у њој.
33.Развој насеља кроз историју-праисторија
Настанак првих сталних људских насеља поклапа се са преласком са ловно-
сакупљачке привреде на земљорадничку привреду. Такође се у том периоду
појављује вишак производа. Прва насеља су настала у неолиту око 5500 година
п.н.е. на простору југозападне Азије. Одатле се шире према Средоземљу, Индији и
централној Азији. Напредак у обради камена, метала, грнчарије и пољопривреде
утиче на то да се појављују вишкови робе. Такође утиче на то да се људи ангажују
на специфичном пољу рада и развијају прве облике занатства, док се вишкови
производа размењују и почиње да се развија трговина. Већ око 3500 година п.н.е.
јављају се нове фукције градова у виду фнкција управе и функција религиозних
центара. Први сумерски градови су Ур, Урук, Исин, асирски су Вавилон, Нинива и
Асур, у Египту су Теба и Мемфис, у источном Средоземљу су Микена, Троја и
Кносос, а у Индији су Харапа и Мехањо Даро. У Кини се развијају око 1600 година
п.н.е. у Италији око 800 година п.н.е. и у Шпанији 500 година п.н.е. Првобитни
градови су били мање насељени (5000-10000 становника), али је на пример
Вавилон у зениту моћи имао око 80000 становника. У Србији вреди поменути
Благотин и Плочник који датирају из 6000 година п.н.е. односно 5500 година п.н.е.
и Винчанску културу која датира из 4400 година п.н.е. и сматра се технолошки
најразвијенијом праисторијском културом на свету.
34. Развој насеља кроз историју-стари век
У старом веку градови постају носиоци развитка читаве насеобинске мреже.
Појављују се градови са брзим развитком и постају центри целих држава. Мале

21
 градове-државе замењују велике државе попут Асирије, Вавилона, Египта, Римског
царства. Велике државе пружају већу сигурност и боље услове за привређивање,
сигуран транспорт, лакшу размену, јединствено велико тржиште, већи степен
специјализације у производњи. До изражаја долазе локални и регионални положаји
градова и најбрже се развијају главни градови, централни градови периферија,
градови на рекама и лучки градови, важни стратегијски градови. Све то доводи до
појаве мреже или система насеља – градска и сеоска насеља међусобно повезана
функционалним везама.
У овом периоду повећава се и број великих градова – Атина 100-150.000, Рим
200.000, Лондон 30.000 становника. То утиче на низ морфолошких промена у
градовима и њихову комуналну опремљеност.
Након пада Западног Римског царства у 5. веку нове ере и доласка варвара, долази
до деградације и привреде и насеља. Уместо великих држава формирају се мале
нестабилне државе, отежан је транспорт, као и трговина. Градови настављају да се
развијају тек у средњем веку.
35. Развој насеља кроз историју-средњи век
До оживљавања градова долази тек крајем првог миленијума нове ере. Привредне и
плитичке промене довеле су до обнављања старих и градње нових градова.
Стратешки квалитети топографског положаја градова су: острва, меандри, река,
узвишења, окриља замкова или утврђених манастира. Економски квалитети су:
луке, рудна лежишта, раскрснице, прелази преко река. Први средњовековни
градови били су мали. На периферији Европе Немачка, Пољска, Русија.
Градови су настали у: Париз – острво Сите, Болоња – унутар римског каструма,
Арл – унутар амфитеатра, Сплит – у палати Диоклецијана.
Најбројнији градови су били са 1 000 становника, а највећа насеља су била на
Медитерану.
Средњовековни градови имали су развијене неаграрне функције: трговачке,
занатске, банкарске, управне, верске (просветне, културне, социјалне и
здравствене) и заштитне.
Морфолошке особине: градске зидине и ограничено ширење, претерана заузетост
површина и избочени виши спратови, одсуство комуналне опрмљености и мера
опште хигијене (поплочавање и чишћење улица и пијаца, одвођење кишнице,
изношење смећа и угинулих животиња), поплочавање главних улица и тргова тек
од 13. и 14. века (Праг, Нирнберг, Франкфурт), улице се осветљавају тек од 16.
века, чести су пожари, средина је нездрава, честе су катастрофалне епидемије.
Форме функционалног зонирања:
 Централни тргови са пијацама и берзама
 Слчне функције имале су и главне улице које су се протезале између градских
капија и пијаце
 Већница – центар управних функција
 Црква са пратећим установама – болнице, школе, сиротишта
 Цитаделе или замкови племића
 Стамбене четврти

22
 Највећи број градова имао је овалну основу са радијалним решеткастим
распоредом улица
36. Развој насеља кроз историју-период ренесансе
За корените промене у начину изградње предуслови су били друштвене и
политичке промене, формирање већих И централизованих држава И развој науке,
технике И уметности. Током ренесансе развој науке И технике је захватио
грађевинарство. За разлику од средњовековних градова овде је заговаран ред,
правилност И симетричност улица, водило се више рачуна о украшавању зграда И
тргова, геометријским правилностима, висини И облику кућа. Примери овакве
градње су Трг светпг Марка у Венецији И улица Уфичи у Фиренци. При изградњи
градова тежило се ка стварању идеалног града који је требао да буде добро
заштићен И безбедан, да буде опасан широким зидинама. Улице су радијално
распоређене, праве су И широке, а у центру насеља се налазио трг, већи градови су
имали неколико тргова. Пример идеалног града Палма Нова деветостраног је
облика, опасана широким зидинама, има шестоугаони централни трг, а око њега
још шест споредних тргова, главне улице су радијалне, а споредне су кружне.
Нојбрајсах и Витри и Франсоа су такође грађени на овај начин.
37. Развој насеља кроз историју-период барока
Током 16. и 17. века стекли су се бољи услови за темељније реконструкције
средњовековних градова. Типичне форме уређења градова биле су радијалне улице,
кружни тргови, широки булевари, градско зеленило и паркови (Версајски парк
најбољи пример). Сви већи градови руше зидине које више нису имале праве
функције. Највећи утицај на даље уређивање градова и градови који су служили
као пример другима били су градови резиденције владара. Такви су били Версај,
Карлсруе, Манхајм, Петроград, Вашингтон,.. Већи део средњовековних градова
доживљава мале промене попут ослобађања од градских зидина, проширивања
улица, градње нових кућа, комуналне опремљености,... Најзначајније су билие
промене функција из малих занатских радњи у мануфактуре и мале индустрије, док
су мале трговине претворене у велике трговачке радње. Највећи барокни градови
су били престонице великих држава. Урбани развој градова су иницирале
првенствено управне функције.
38. Развој насеља кроз историју-период капитализма
Револуционарне промене код насеља настала су тек проналаском парне машине и
појавом железнице. Развитак мреже градских насеља одређивали су правци
железничких пруга, раскрснице путева, морске луке и пловне реке.Изузетно брз
развој градова и оштре диференцијације између градова и села изазвала је појава
индустријске производње. Крајем 19. и почетком 20. века развија се ратна
индустрија и црна металургија, па због тога расту и становништво у градовима који
имају исту. Расте број милионских градова, а први такав је био Пекинг, затим
Лондон, Париз, Берлин, Беч и Њујорк (сви у 19. веку). Почетком 20. века постоји 16
милионских градова, тридесетих година 39, у седмој деценији 113, а у осмој 171.
Ови трендови најављују савремене урбане процесе. Оваквим растом долази до
саобраћајних проблема који се испољавају у центрима градова. До њега је довео

23
 несклад између све јачих и многобројнијих функција градова и старих
морфолошких форми градског центра. Појавом железнице превоз путника и роба је
био олакшан што је омгућило развој великих приградских зона за толику
популацију градова. Већи део градова руши одбрандбене зидине и уместо њих
гради широке кружне улице, такозване рингове. Воз постаје и локално саобраћајно
средство. Таква градња је донела делимичне резултате, и даље су нерешиви
саобраћајни проблеми и све већа цена земљишта, тако да су они имали утицај на
диференцијацију активности које остају у центру града. У центру остају оне које
могу да функционишу на малим површинама и да плаћају ренту попут трговине,
услужних делатности, банки, осигурања, управе, културе и забаве. Највећи део
производње и стамбене функције се измештају из центра града. Долази до
повећања спратова у зградама услед развитка лифтова и металне конструкције
зграда. Градњом високих кућа долази и до вертикалне зоналности у коришћењу
градских простора. Рационализација коришћења скупог градског земљишта доводи
до тога да се површине које се неекономски користе, као што су паркови и градска
зеленила, све више смањују. Демографски притисак на велике градове изразитији је
у земљама брже репродукције становништва. Нагло неконтролисаном градњом на
периферији градова настају квартови са ниском хигијеном за сиромашнији слој
становништва који једва има минималну егзистенцијалну моћ. Такви делови се
зову фавеле (Јужна Америка) или сламови (Северна Америка).
39.Савремени урбани процеси
Савреме тенденције развитка насеља зачете су још у 19. веку
 инициране индустријом
 земље западне Европе
 Англоамерика и Аустралија
Урбанизација (лат. урбс=град) је комплексан процес а географија прати
њене демографске и морфолошке аспекте, функције насеља и функционалне
везе међу њима
Процеси урбанизације развијају се у неколико фаза:
Примарна урбанизација:
 промене ограничене на градска насеља
 повећање популације
 јачање и концентрација градских функција
 морфолошке промене
 издвајање насеља са стамбеним, производним, туристичким, услужним и другим
функцијама
 промене код сеоских насеља – база аграрне индустрије града, снабдевачи градских
тржница
Секундарна урбанизација:
 овим процесима се смањују разлике између градова и села, тако да се у савременим
анализама све ређе говори о изолованим градовима а све више о градским регијама
Енглеска конурбација:Лондон,Бирмингем,Манчестер,Ливерпул,Њукасл,Глазгов

24
70их у њима је живила трећина популације В.Б.Густине насељености се крећу у
распону од 500 до 2.500ст./км2
У Немачкој градским регијама се сматрају урбане форме које чине један или више
нуклеуса у којима је концентрисано најмање 80.000 становника. Минимална
густина насељености треба да је 500ст./км2 а удео аграрног становништва највише
10%. Ту су највећи градови Келн,Сортмунд,Диселдорф.Центри других већих
градских језгара Хамбург са 1,8милиона,Минхен 1,3
У САДу овакве урбане форме назване су урбанизована подручја а у њима
централност насеља мора да има најмање 50.000становника.У Канади градске
регије назване су велика урбана подручја а њихов центар мора да има најмање
25.000становника.У процесс урбанизације се убраја И мегалополис.То су огромне
зоне у којима се више градова преплиће И где се не може јасно одредити где су
границе,где се завршава један,а где почиње други.Ова подручја су густо насељена
И имају мало аграрних површина. У свету се може издвојити 16 мегалополиса а
неки од њих су:
Североисточни мегалополис је у Северној Америци И има дужину од 700 км
између Бостона И Вашингтона. Обухвата Њујорк, Филаделфију, Бостон,
Вашингтон И Балтимор. На овом подручју живи 40 милиона становника.
Мегалополис великих језера протеже се од језера Мичиген И градова Милвоки И
Чикаго према истоку где обухвата насеља око језера Ири И Онтарио. Највећа
насеља су Детроит Кливленд И Торонто, даље се протеже до Монтреала. Ово
насеље је веће од претходног али мање је насељено.
Мегалополис западне обале протеже се уз пацифичку обалу између Сан Дијега И
Сан Франциска. Највећи градови Сан Франциско, Сан Дијего И Лос Анђелес, живи
25 милиона становника.
Енглески мегалополис се протеже од Лондона до Ливерпула, око 30 милиона
становника. Разликује се од претходних јер је у њему број великих градских
центара мали, чине га 5 конурбација (лондонска, бирмингемска, манчестерска,
ливерпулска И брадфордско лидска).
Западноевропски мегалополис простире се од холандске обале до Рурске
области, обухвата 36 великих градова И 20 милиона становника, ниједан град није
милионски.
Индијски мегалополис формира се у троуглу Милана, Торина И Ђенове, 6
милиона становника, једино Торино И Милано имају више од милион становника.
Шангајски мегалополис у долини Јангценкјанга, центар је Шангај са 11 милиона
становника, чини га 24 града. Преко милион имају Вухан и Нанкинг. Укупно 30
милиона.
Токаидо је јапански мегалополис од Хоншуа до Токија И Окајаме, обухвата 12
великих градова. Укупно 40 милиона становника.
Бразилски мегалополис између Рио де Жанеира И Сао Паула. Две конурбације
око ова два града чине мегалополис, има око 25 милиона становника И чине га 8
великих градова.

25
40.Степен урбанизованости света
Савремени процеси урбанизације нису захватили све делове света у исто
време.Промене размештаја становништва по насељима карактеристичних величина
пратиле су развој урбанизације.Почетком 19.века када је урбанизација била у
зачетку,минималан део светске популације живео је у великим насељима И
насељима средње величине.Током читавог века раст је минималан.У 20.веку
ширењем индустрије,почиње И ширење урбанизације ван граница западне
Европе.Половином 20.века урбанизација постаје светски светски процесс И није
одсутна ни у једној већој средини.Петина популације живи у насељима средње
величине или у велики насејима.Након 20 година рас прати трећину светске
популације.Средином прве деценије 21.века број становника у градовима
премашује број становника у селима И тај раст постаје све интезивнији.Процењује
се да ће у четвртој деценији 21.века доћи до лаганог опадања броја становника у
сеоским подручијима а број у градовима ће све више расти.У период од 1950-2050
интезиван И константан раст процента урбаног становништва имају мање
развијени делови света.(Африка,Азија,Јужна Америка)Најурбанији делови света су
Северна Америка,Европа,Аустралија са Океанијом..До 2015.године дошло је до
промена.Порастао је удео урбаног становништва Азије у укупном урбаном
становништву света.Предвиђа се да ће током 21.века урбанизација да се још развија
те ће захватити И делове Африке,док ће удео урбаног становништва Азије
четрдесетих година да опада.1950.године само једно насеље имало је више од
10милиона становника а то је Њујорк.У њему је било 1,7%светске популације.У
развијеним деловима света је спор раст броја великих градова али зато слабије
развијени делови света имају знатно бржи пораст броја градова свих величина.У
Јапану се предвиђа И опадање промене урбане популације у период 2020-
2050.године.
41.Географски проблем градских насеља-загађеност атмофере у градовима
Загађеност потиче од три главна загађивача: индустијски објекти, димњаци
стамбених зграда И издувни гасови аутомобиле.
Фабрике су највећи загађивачи у случају коришћења старих технологија, одсуства
заштитних мера. У долини Мезе у Белгији смештена је индустријска зона са
великим индустријским И рударским предузећима, у њеном центру је Лијеж. Ту су
велики металуршки комплекси фабрике машинске И хемијске индустрије, фабрике
стакла, термоелектране… И сви су велики загађивачи атмоспхере. Једина заштита
су ветрови који односе фабричке димове (сумпор-диоксид). У одређеним
климатским условима то изостаје као што је било од 1. до 5. 12. 1930. године када
се створила магла у коју су се уливали отровни гасови фабричких димњака.
Последња два дана умрло је 40 људи, а већи број је оболео. 1948. оваква ситуација
се десила у САД-у, смог је трајао 5 дана И умрло је 20 људи. У Лондону 1952.
године смог је однео 4 000 живота. Код нас су загађени Бор, Трепча, Зеница, Шабац
И Ниш. Индустријски сумрак је смањење осунчавања И до 35%.

26
Решења су увођење модерних технологија у индустријама, пречишћавање гасова И
отпадних вода. Ове мере се примењују у развијеним државама, док се у
неразвијеним не примењују пре свега због застареле технологије. Фабрике треба да
се граде тако да ветар носи дим од насеља, а не ка насељима.
Аутомобили са моторима на унутрашње сагоревање загађују највише у деловима
града са најпрометнијим саобраћајем И у време када је највећи интезитет
саобраћаја. Једна од заштита мера је повремена забрана употребе аутомобиле.
Главни продукти сагоревања су угљен-моноксид, угљоводоник, олово И азотни
оксиди. Концентрација угљен-моноксида је 15 пута већа од дозвољене у Београду,
олова 7,5 пута, а азотних оксида 3 пута веће од дозвољене. Такође стварају И буку
која погоршава услове живота у градовима.
Димњаци стамбених градова су сезонски загађивачи против којих постоје
заштитне мере. Проблеми се решавају увођењем централног грејања са топланама
изван града, као И коришћењем чистих грејања као што је електрична струја.
42. Географски проблем градских насеља-загушеност градског саобраћаја
Загушеност саобраћаја у градовима је један од проблема који отежава живот и
функцију насеља. Некад доводи и до потпуне саобраћајне парализе, а често је
сразмеран величини града. Проблеми расту са повећаним уделом аутомобила у
превозу, а главни проблеми су оптерећеност улица возилима, спорост одвијања
саобраћаја, интензивније загађење атмосфере и већа потрошња горива.
Решење:бицикла,Амстердам Но1 онда скандинавске земље практикују.
43. Географски проблем градских насеља-дефицит градског зеленила
Зеленило у градовима је проблем великих градова. Још у средњовековним
градовима се повећава број становника па су баште И паркови измештени ван
зидина, тек за време барока зелене површине добијају своје место у градовима.
Зеленило у савременим градовима има битну улогу, поред декоративног значаја
битан је И као регулатор климе. Регулише влажност, температуре, брзину ветра,
служи као заштита од буке, врши регенерацију кисеоника у атмосфери.
У критеријумима комуналне хигијене изграђена су И мерила којим се утврђује
количина неопходне количине градског зеленила. Изражена је у квадратним
метрима зелене површине по становнику. Нпр у Немачкој је 30м2 зеленила по
становнику, у совјетском Савезу 5-15м2, а код нас 13м2. Поред унутрашњег
зеленила унутар граница грађевинског земљишта постоји И спољашње зеленило.
Стање у скоро свим великим градовима не задовољава критеријуме Париз мање од
1м2, Берлин 2,5м2, Праг 3м2. Постоје изузеци, то су градови окружени шумама као
што су Загреб, Београд, Скопље где је И преко 100м2.Москва 27км по једном
становнику.
44. Географски проблем градских насеља-градска бука И светлосно загађење
Градска бука је специфични облик загађења у савременом свету. Као проблем
јавља се са почецима урбанизације, а као еколошки проблем јавља се појавом
индустрије И развојом аутомобиле.Еу означава буку у животној средини као један
од водећих проблма у Европи.Општи ниво буке повећава се за један децибел
годишње а око 120 милиона људи има проблема са слухом. У ЕУ око 40%

27
становништва је изложено комуналној буци јачине преко 55дб у току дана а више
од 30% становништва је изложено током ноћи.У основне мере заштите од буке
спадају акустично зонирање градова,израда карата буке.Код саобраћајне буке се
користе звучне баријере.
Светлосно загађење представља најбржи растући глобални проблем.Оно што је
позитивно да се овај проблем може ријешити једноставним гашењем сувишне
савете а затим постављањем еколошке расвете.У мерама за смањење светлосног
загађења спадају коришћење сензора,система који аутоматски искључују улична
светла када нису потребна,смањење декоративног светла,коришћење топлих лед
сијалица.
45.Опимална величина градских насеља
У географији насеља И у другим наукама које се баве проучавањем урбаних
проблема, поставља се питање оптималне величине града са економског
становишта И са становишта услова живота људи.Неки од проблема потпуно
паралишу функцију насеља или угрожавају животе људи.Потпуна комунална
опремљеност већа је него код мањих насеља.Економски критеријуми утврђивања
оптимада.влне величине града, да се раст трошкова одржавања града креће у виду
извијене линије и да су најмањи код градова одређене величине.Сразмерно са
повећањем града расте и продуктивност а самим тим и приходи грађана.Када се то
узме у обзир оптимална величина грда била би она при којој постоји највећа
дистанца између криве трошкова издржавања града и линије прихода.Градови те
величине су најекономичнији.Други критеријум се базира на оптимализацији
личних трошкова становништва и услова живота.Испитивања између тих аспеката
нису дали добре рзултате.Утврђено је да свака градска функција и аспект живота у
њему има своје захтеве за оптималном величином и не се разликују.У Русији
постоје велика неслагања географа па неки померају горњу величину града на
400.000 становника.Француски географи говоре да је идеална величина града
75.000 становника а када се популација увећа на 500.00 треба вршити радикалне
интервенције.Кина у којој је велики број агломерација са више од милион
становника,сматра да је 50.000 до 100.000 људи а у изузетним случајевима до
300.000. Сви критеријуми за одређивање оптималне или горње границе користе
економске или урбане параметре.Важан аспект је величина града и његова
повредивост у ратним условима.
46.Град у рату
Опстанак градова у време ратних опасности је проблем којим се бави војна
географија.Међутим и географија насеља чија се достигнућа користе приликом
планиања и реконструкција насеља.Неки од ових аспеката проучавао је и Небојиша
Царић.Ратне технихетоком кориштене током Другог св.рата и развијене после тога
су масовно разарале грађевине и људе.Заштитне мере које географија насеља може
да понуди односе се углавном на дисперзију насеља у правцу ограничавања
пораста насеља и промена у њиховој структури.У ратним ситуацијама велики
допринос може да донесе структура града и низ превентивних мера.Препоручује се
мала густина насељености и широке улице.Такође облик основе града.Већу

28
безбедност нуде градови који имају разруђену основу, одвојену квартовима.Затим
мере које такође могу да смање ратна страдања су смишљени подземни објекти,као
што су метрои,подземни пролази,гараже...Као склоништа могу да послуже и
природне пећине,напуштени рудници,тунели...Многе земље у подземље
премештају неке објекте значајне важности као што су аеродроми,поморске
базе,фабрике... Такође граде и строго наменска подемна склоништа у новим
деловима насеља.
47.Развитак сеоских насеља
Развитак села је пратио развој градова, али је развој села био спорији и мањег
обима. Развој је био спонтан кроз прилагођавање на нове услове привређивања.
Неке промене су последице планске градње на коју утичу топографски положај,
функције и морфолошке карактеристике.Промене топографског положаја су
последица промена услова живота и привређивања. Изражено је у регијама у којим
је основни разлог избора положаја насеља била безбедност становништва. У новије
време фактор безбедности губи значај, за села је битно да су у близини тржишта.
Измештања села се некад мењају како би била ближа путевима, земљишту,
централним деловима. Не ремети се генерални размештај популације. Промене
функције су савремени процес. Села мењају топ аграрне производње, постајј
специјализовани произвођачи аграрних сировина. Највећа промена је код села у
околини гравитационих центара, где се поједине градске функције измештању у
околна места. Морфолошке промене су резултат промене функција и општих
друштвених промена. Једна од најчешћих промена је прелазак из разбијеног у
збијени тип насеља јер је комунална опремљеност збијених насеља много лакша.
Употреба нових грађевинских материјала, веће куће, градња нових објеката и
комплекса... Демографски проблеми су везани за преразмештај становништва
између сеоских и градских насеља. Већи је раст градова, због миграција са села.
Смањење фертилитета, напуштање села, мали број становника, слаба комунална
опремљеност...
48.Географски проблем сеоских насеља
Они су везани за привредне,демографске И насеобинске прилике. Типична села су
мала насеља, доминантних аграрних занимања, у којим становништво потребу за
храном задовољава сопственом произвоњом. Каракеристично је индивидуално
становање, што доводи до мање густине насељености. Комунална опремљеност је
мања, а потребе за куповином се задовољавају у оближњим градовима.
Демографски проблем везани су за размештај станивништва између сеоских И
градских насеља.Све већи број људи који живи у градовима резултат је
миграција.Покрећу младо,радон способно И кфалификовано
становништво.Размештај становништва између сеоских И градских насеља
негативне ефекте показује у регијама са малом репродукцијом
становништва.Последице су смањење фертилитета,смањење прилива
становништва.Сеоске популације старе,смањују се због мањка радон способног
становништва.Низ проблема вуче један за другим, демографски због мањка

29
становништва отежава И развој основних функција као што су школа,
амбуланта,продавница,пошта..Таква села су изузетно непривлачна за живот.
49.Проблеми дефинисања сеоских И градских насеља
У већини држава постоје два основна типа насља-село И град те њхови прелазни И
мешовити облици.Одвајање градова од села последица је развоја друштвене
организације.Село је друштвено просторна скупина која настаје обликовањем
првих сталних насеља.Граови су густо насељена места са већим бројем становника
и значајних функција.Градови су постал средиште цултуре у цивилизованим
друштвима. Разликама између села И градова се баве многе научне дисциплине.
Архитектонско-урбанистички –град је плански уређен процтор док је село
спонтано обликовано насеље.
Демографски-град ј густо насељено место са великим бројем становника који су
већином непољопривредници.
Еколошки-село је много ближе природи од града.Село је најприроднија друштвена
средина док је град вештачка средина.
Економски-сеоска привреда се битно разликује од градске производње.Сеоски
радови обављају се у природним срединама .
Социолошки-сеоска заједница се одликује трајним присним односима међу
рођацима И комшијама који су међусобно слични.Градско друштво је вештачки
створена друштвена скупина који се много више разликују.Са географске стране:
Типична села-су мала насеља, доминантних аграрних занимања, у којим
становништво потребу за храном задовољава сопственом произвоњом.
Каракеристично је индивидуално становање, што доводи до мање густине
насељености. Комунална опремљеност је мања, а потребе за куповином се
задовољавају у оближњим градовима.
Типични градови -су већа многољудна насеља, у којима су заступљене неаграрне
функције базног карактера. Карактеристично је колективно становање, што помаже
већој густини насељености. Постоји разлика у стамбеном делу у односу на
производни и услужни. Своје потребе становништво задовољава куповином
(градски начин живота).
50.Методе за утврђивање типа насеља- аналитичке методе
У квантитативни критеријум се убрајају статистички подаци који су најлакше
доступни. То су величина насеља и густина насељености. Код величине насеља
полази се од чињенице да су градска насеља многољудна, гранична вредност се у
просеку креће од 2000 до 5000 људи да би се место прогласило градом (има
изузетака). У регијама на северу са највише аграрног становништва (Финска,
Шведска, Данска) градови могу имати и свега 200 становника. Постоје примери
села која имају изузетно велики број становника и где је граница померена
(Шпанија, Турска 10000, Италија 20000, Јапан 30000 становника). Закључак тога је
да је критеријум доста једноставан, али се мора прилагодити свакој насеобинској
регији. Густина насељености је по правила већа у градовима где има и више
становника и изграђених кућа. Од релевантних података најчешће се користи
просечна удаљеност суседних зграда, број зграда на јединици површине и број

30
становника на јединици површине.У Француској удаљенос између зграда не сме
бити већа од 200м, док у Алжиру не сме бити веће од 50м. По мерилима броја
становника у САД-у градови су насељени са више од 400стан/км2, док у
Филипинима треба да имају више од 500стан/км2 као И на Малти.У Србији нема
таквих података о просечној удаљености само о броју становника. Економске
методе базирају се на разлици између села И градова,тј према базним функцијама.
У Холандији су градови који имају више од 2.000становника И мање од 20%
економско активних мушкараца у пољопривредној делатности.У Литванији
градови требају да имају више од 3.000 становника где 2/3 треба да ради у
индустрији,инфраструктури,саобраћају…
51.Методе за утврђивање типа насеља-комплексне методе
52.Пракса других земаља
Подаци наведени у овом питању су из Демографских годишњака УН и подељени
су у групе по карактеристикама. 1. Број становника као мерило ( Данска 200,
Аустрија 1000, Немачка, Грчка, Куба, Кенија, Етиопија 2000, Гана и Мадагаскар
5000, Малезија, Швајцарска и Сенегал 10000). 2. Произвољно оцењивање типа
насеља, које је узроковано оскудним статистичким подацима и неразвијеној
насеобинској мрежи (Руанда 4 града,Суринаму 2,Боцвана 3 града, Чад 10, Гамбија
и Занзибар 1, Судан 68, Либија 4). 3. Градови административни центри се
појављују у Бразилу, Енглеској и Египту (само значајни административни центри),
у Ираку, Еквадору и Парагвају су проглашени само неки административни центри.
Неке земље уз захтев да неки град буде административни центар имају и друге
захтеве. Примери су Малаја (5000 становника и центар дистрикта), Панама (5000
становника и градска физиономија), Луксембург (2000 становника), Аустрија (5000
становника) и Нови Зеланд (неки административни центри са преко 1000
становника). 4. Више упоредних захтева као на пример Филипини (500ст/км2 и
градска физиономија), Јордан (10000 становника или 5000 ако је 2/3 неаграрно),
Бангладеш (5000 становника, градска физиономија и комунална опремљеност),
Пољска (неаграрна насеља са специфичном наменом), ЈАР (5000 становника и 100
белаца) и Јапан (60% кућа у центру, 60% неаграрног становништва и она са
правним статусом града).
53.Пракса на простору Србије
54.Метод Милоша Мацуре
Милош Мацура преложио 1954. док је примењен већ за статистику у пописима
становништва из 1953. и 1961. године. 1. Приликом пописивања становништва и
коришћења података појављује се проблем административних граница насеља.
Због тога су успостављени појмови формално насеље и административно насеље.
Идеално је када се преклапају па се подаци могу користити без резерви. У
насељима разбијеног типа и малим селима то често није случај. Градови могу и да
прерасту административне границе. Треба више поштовати географске него
административне критеријуме. 2. Приликом избора карактеристике насеља по
којима би била вршена класификација определио се за податке демографске
статистике. Определио се за број становника и удео непољопривредног

31
 становништва. Према томе насеља се деле на сеоска, градска и мешовита. Градови
су готово обавезно збијеног типа. Према пописима је број градова растао:У Србији
има 193 градска насеља,18 у регион Београда,Шумадија И Западна Србија 52, затим
45 Јужна И Источна Србија,52 у Војводини И 26 на Косову И Метохији.Србија има
28градова(НовиСад,Приштина,Ниш,Краљево,НовиПазар,Шабац,Сомбор,Београд…
) Мацурин поступак се може применити када се из података о броју
непољопривредног становништва издвоје дневни мигранти, лица са личним
приходима са члановима домаћинства и радници у иностранству, би се издвојио
број неаграрног становништва који је резултат градских функција насеља. Даје
добре резултате и у Војводини градски статус стиче 52 насеља.
55.Типови насеља по Јовану Цвијићу
Резултате истраживања систематизовао у књизи „Балканско полуострво и
јужнословенске земље“ – једно поглавље о положајима и типовима вароши, једно о
положајима и типовима села и једно о типовима кућа. Дели села на села разбијеног
и збијеног типа, узимајући у обзир положај обрадивих површина у односу на куће.
Код села разбијеног типа, обрадива површина се налази између кућа, а у збијеним
селима обрадиве површине су ван тог села.
Села разбијеног типа
 Старовлашки тип – најраспрострањенија врста на Балкану, од Старог Влаха и
Ужица, преко Босне, Херцеговине, Лике, Баније, до Крањске; мала концентрација
кућа, групе кућа се зову засеоци; називи по презименима породица које их
насељавају;
o Шумадијска врста – настаје уметањем кућа између старих засеока;
окупљање кућа око путева, али нису у једној линији; већа збијања око цркве,
школе, механе; прелазни тип од разбијених ка збијеним селима;
o Мачванска и јасеничка врста – концентрација кућа уз путеве, али су оне
дубоко у двориштима; у Мачви најчешће крстаста, а у Јасеници звездаста
основа; куће много ближе него код шумадијске врсте; на проширењима код
раскрсница су црква, школа...
 Карстни тип – везан за обрадиве површине у красу; куће по ивицама улегнућа,
пружају се у дугим низовима; са порастом популације села постају збијенија.
 Ибарски тип – у долини Ибра, на североистоку Црне Горе и Албаније и југозападу
Србије; чине га групе кућа зване џемати, саграђене на заравњеним врховима,
речним терасама, блажим пл. странама и припадају појединим фамилијама;
ширење села и џемата зависи од природних одлика регије, пре свега рељефа, и није
баш променљива категорија.
Села збијеног типа
 Тимочки тип – у сливу Тимока, Велике и Јужне Мораве; настао спонтаном
концентрисаном градњом кућа; основа овална или неправилна, уске вијугаве улице,
куће без реда; средсело – црква, школа, механа, чесма; села издељена на махале
које насељавају сродници.

32
 Читлучки тип – архаичне насеобине које су биле резултат феудалних друштвених
односа у Турској; нестанак читлука у 19. веку, Цвијић их описује у близини
Солуна; три дела – беогвска кућа, чифчијске куће и економске зграде.
 Медитерански тип – збијене спратне куће, поплочане улице, трг у центру
o Грчко-медитеранска врста – куће су малтерисане и кречене
o Далматинско-медитеранска врста – куће од клесаног камена покривене
каменим плочама
o Каштеланска врста – мале тврђаве, од копна ограђена каналима са
покретним мостићима, 7 у околини Сплита
 Турско-источњачки тип – уске вијугаве улице, дворишта ограђена високим
зидинама, карактеристичан за муслиманско становништво
 Мештовити тип

Подела градова Балканског полуострва

 Медитерански тип – између Трста и Бара, иста физиономија као код села
o Медитеранско-далматински тип
o Арбанашки тип – утицај турске културе
o Грчко-егејски тип – елементи настали под утицајем других медитеранских
култура
 Турско-византијски тип – збијене продавнице дуж кратких и кривудавих улица,
стамбене зграде су груписане по махалама, подгрупа цинцарских вароши јужне
Албаније и граничних делова Грчке, карактеришу их камене куће покривене
каменим плочама
 Вароши патријархалног режима – махом села трансформисана у вароши, јачају
западни утицаји, у центру је трг са пијацом, а на периферији су фабрике
56.Типови насеља по Браниславу Букурову
Анализирао топографски положај, тип и облик већине војвођанских насеља.
Насеља збијеног типа
 Н. полузвездастог облика – низ дуж северне границе фрушкогорске области, а
грађена су на плавинама потока. Основа села се зракасто ширила уз долину Дунава
и потоке.
 Н. рударско-индустријског облика – три примера (Беочин фабрика, две радничке
колоније у Врднику), планска градња, типске куће, нема економских зграда,
униформност изгледа
 Н. тврђавског облика – Петроварадин, збијеност унутар тврђавских зидина, спратне
куће, уске и праве улице, мала дворишта
 Н. издуженог облика – у планинском делу Фрушке горе, у уским поточним
долинама или уз путеве
o Поточна насеља
o Прњаворска насеља – села манастирских кметова
o Друмска насеља

33
 Н. овалног облика – планински део области, у овалним проширењима поточних
долина, збијеност, уске и кривудаве улице, мала дворишта
 Н. четвртастог облика – плански грађена насеља, решеткаста структура
 Н. крстастог облика – спонтана градња уз раскрснице путева
 Н. мешовитог облика – немају неке специфичне одлике, делови насеља се
међусобно разликују
Насеља разређеног типа
 Н. виноградарског облика – у виноградарским рејонима даље од матичног села,
прешла из привремених у стална насеља
 Н. туристичког облика – разбијен размештај кућа, које махом чине зграде за одмор
Терминолошке неуједначености – насеља називана по функцијама (рударска,
виноградска, туристичка), положају (поточна, друмска, тврђавска) или по правном
статусу становника (прњаворска). Нека села су издвојена по неморфолошким
мерилима, иако имају исте морфолошке карактеристике као нека друга места.
57.Елементи морфологије насеља-облик основе насеља
Четвороугаона основа – форме квадрата и правоугаоника, са мањим
деформацијама (до 1/8 обима основе); планска насеља; трећина војвођанских
насеља, највише у Банату и Бачкој; потребна равна топографска површина.
Издужена основа – дужина основе је бар три пута већа од ширине; има једну-две
улице по дужини, а попречне улице су ненаглашене; настају спонтано или плански
уз путеве, реке, дуж орографских контаката; највише их је у Бачкој.
Овални облик – кружна или елипсаста база са минималним деформацијама;
проширења речних долина, ртови тераса; стихијска градња на заравњеним
теренима.
Крстасти облик – базе облика слова Т, крста, двогубог крста, звезде, пресечене
зведе; стихијско нарастање насеља уз путеве; мачванска и јасеничка села
(Цвијићева подела); највише у Срему.
Остали насеља– у Војводини чешћа од насеља са четвороугаоном основом.
Облик села може се мењати с временом.
58. Елементи морфологије насеља-структура насеља
Компоненте структуре насеља су ширине И правци пружања улица, густина уличне
мреже, тргови И неизграђене површине. Подела насеља је сврстана у 5 група, то су
следеће структуре: линеарна, радијална, решеткаста, мрежаста И мешовита.
Линеарна – карактерише је једна или више парарелних улица. Поопречне улице су
малобројне, немају кућа И најчешће представљају само пролаз између главних
улица. Ова структура је последица стихијске градње, али има је И код неких
плански грађених села. Типичне су за насеља која имају издужену основу, овој
групи припада 15% села Војводине, а највише их је у Бачкој.
Радијална – главне улице се зракасто шире од центра ка периферији, уколико има
споредних улица оне окружују центар места. Овако је урађена петина војвођанских
насеља, а већина има основе крстастог облика. Највише овако урађених насеља је у
Срему И села Бачке. Ову структуру има И стари део Новог Сада.

34
Решеткаста – “структура шаховске табле” има праве И парарелне улице које се са
споредним улицама секу под правилним углом. Карактеристична је за плански
грађена насеља која се брзо насељавају, а основа је по правилу квадратна или
праовугаона. Везана је за равне топографске површине, али има изузетака (Милет,
Дубровник, Лос Анђелес). У Војводини је најзасутпљенија ова структура, готово
половина насеља. У Бачкој је највише заступљена, а у Срему најмање.
Мрежаста – кратке И кривудаве улице без одређеног реда које се секу под
различитим угловима И најчешће настају стихијском градњом. Оваква насеља су
грађена на малим И ограниченим површинама. Могу да имају све облике основе, а
на примеру Војводине две трећине насеља има неправилан облик док остали имају
овалан облик.
Мешовита – у ову групу насеља спадају она чији делови имају различита уређења,
то је случај са великим насељима која су грађена током дужег периода. Њихове
основе имају различите облике.
Структуре насеља су резултат природних И друштвених услова за градњу, а
агеографска проучавања ових појава треба да објсне добра И лоша урбанистичка
решења И да укажу на смернице даљег планирања развоја.

59. Елементи морфологије насеља-физиономија насеља Физиономија је

најхетерогенија морфолошка карактеристика насеља. Такође је и најуочљивија.
Чине је разни елементи међу којима је тешко издвојити један или више примарних.
Неки од елемената су силуета насеља, висина, размештај и старост зграда, ширина
и правци пружања улица, тргови и друге неизграђене површине, коришћен
грађевински материјал, конструкција кровова, друга архитектонска решења,
маркантне зграде, ширина хоризонта у насељу, колорит зграда, зеленило,... Ипак
сви поменути елементи се могу поделити на спољашњу физиономију и унутрашњу
физиономију. Спољашња физиономија је изглед места посматран са извесне
дистанце и има два значајна елемента, ширину и вертикале. Унутрашњу
физиономију чине ширине и правци пружања улица, тргови и друге неизграђене
површине, висине и конструкције зграда, коришћен грађевински материјал, ограде,
зеленило, величина плацева и др. Постоје отворена насеља (широке праве улице,
мала густина градње, простране неизграђене површине) и затворена (уске
кривудаве улице, блокови зграда, мало слободних површина).
60.Сеоска насеља Војводине
Војвођанска насеља, пре свега села, имају карактеристике по којима се разликују
од других насеља у Србији.
Природна средина Војводине у време настанка савремених насеља се разликовала
од данашње. Била је опустела и некултивисана површина, а за подизање насеља су
биле битне пространа низија и замочварене и угрожене поплавама области.
Историјски услови базирали су се на томе да је ово била ненасељена, погранична
територија коју је освојила Аустрија.

35
Насељавање и градња насеља су вршени плански и спонтано. Спонтано су се
насељавали Срби, а планско насеље су вршили Немци, Шпанци,Мађари, Русини,
Словаци, Румуни... Насеља је требало изградити брзо од локалних материјала.
Положаји наеља су пажљиво бирани. Најповољнији су на контактима
геоморфолошких чланова која су омогућавала плодно земљиште, лако снабдевање
водом, безбедна од поплава.
Морфолошке карактеристике насеља су имала правоуугаону или квадратну
основу, попречне улице су биле постављане усправно. Широке су, са сваке стране
је био тротоар, затим дренажни канал, па до њега травњак са дрворедима, а у
средини широк коловоз. У центрима је планиран четвороугаони или округли трг оо
ког су биле црква, школа, зграда, кафана...
Куће су биле планиранњ, грађене на парцелама дуж десне или леве ивице. Дуж
куће протезала се тераса наткривена „ганг“. Постојале су само три просторије,
једна уз улицу, затим кухиња и дворишна соба. Градиле су се од локалног
материјала, земља, набој. Наспрам куће је био врт са бунаром, наспрам економских
зграда економско двориште, а на дну плаца башта. Сва села су исто грађена.
Касније је употреба цигле и црепа, затварање ганга прозорима, дограђивање
просторија...
61.Функције насеља општи појмови
Под функцијама се подразумевају све активности које су везане за живот и рад
становништва. Њима се утврђују везе између градова, града и околних насеља,
положај насеља у систему насеља, оптимална решења за уређење насеља (локације
функција унутар насеља, организација саобраћаја, планирање и организација
живота у насељима).
Подела Милана Вреска: А и Б сегмент. А сегмент чине становање и рад, а Б
сегмент производња и услуге. У производњу спадају пољопривреда, рударство,
индустрија и производно занатство, а у услуге трговина, услужно занатство,
банкарство, осигурања, угоститељство, хотелијерство и саобрћај. Издвајају се још и
остале јавне функције – управа, култура, школство, здравство, социјалне
делатности, религиозне активности, забава, спорт, рекреација.
Важност функција у појединим насељима је неједнака, а међу тим функцијама
постоје оне које су основне и које су разлог постојања тих насеља. Критеријум за
издвајање основних функција јесте величина њиховог распростирања. Ако се
важност неке од активности не протеже ван агломерације, она има само локални
значај и реч је о небазној функцији (градоуслужна). Ако се утицај неке друге
активности шири и на становништво ван агломерације и задовољава потребе тог
становништва, ради се о базној функцији (градоносна). Базне функције
представљају економску базу постојања неког места. Према заступљености базних
функција, насеља могу бити монофункционална (једна доминантна функција, мања
места) и полифункционална (више базних функција, већи градови).
62.Класификација насеља по карактеристичним функцијама-квалитативне
методе

36
 Квалитативне методе пимењивале су се у ранијим класификацијама зато што
статистички подаци нису давали толико података као данас. Главни критеријуми
одређивања функција био је на основу морфолошких и других карактеристика
насеља.
Орусо – подела америчких градова према морфолошким физиономских
карактеристика.
 Административни градови
 Одбрамбени градови
 Културни центри
 Продукцијски градови
 Саобраћајни центри
 Рекреацијски центри
Цвијић – медитерански, турско-византијски градови и вароши партијархалног типа
Букуров – панонски, планински и приморски градови
Недостаци квалитативних метода:
 о доминантним функцијама се суди на основу морфологије, а морфологија може да
остане иста и након што се промени доминантна функција (зидине, фабрике,
складишта, палате владара)
 неке важне функције нису пропраћене специфичном морфологијом
 субјективност истраживача
63. Класификација насеља по карактеристичним функцијама-квантитативне
методе
64. .Класификација градова на простору бивше Југославије
65.Функције сеоских насеља
Развитак насеобинске мреже, урбанизација и друштвена подела рада утицали су на
то да се некад тешко може направити јасна граница између села и градова. Села
данас нису искључиво аграрна насеља – јављају се производне, услужне, трговачке,
саобраћајне, просветне, здравствене функције. Из тог разлога је код нас Милош
Мацура издвојио посебну групу мешовитих насеља, у коју спадају насеља где су
доминантне неаграрне функције, а ипак немају карактер градова. Некад ова насеља
могу прерасти у насеља вишег ранга, али се углавном ради о небазним функцијама.
Рангирање по Коваљову: 77.500 села Совјетског Савеза (11% села државе), око
трећине има мање од 10 становника
1. Индустријска насеља – насеља са фабрикама за примарну прераду аграрних
производа чија је сировинска база у непосредној близини. Фабрике чине млинови,
сушаре, фабрике сточне хране...
2. Саобраћајна насеља – мале изоловане настамбе дуж железничких пруга (у близини
аеродрома, пристаништа...) у којима живе радници који их одржавају. Оваква
насеља могу постојати и на великим пољопривредним имањима уз велике гараже и
радионице за сву механизацију имања.
3. Насеља градитеља – настају у време грађења великих објеката као што су
хидроцентрале, фабрички комплекси, нова насеља. Углавном су привременог

37
 карактера, али ако су куће солидније градње, могу еволуирати у насеља других
функција (насеља радника тих објеката, туристичка насеља...).
4. Дрвноиндустријска и шумска насеља – у пространим и изолованим шумским
подручјима у којима се експлоатише и прерађује дрво. Често се налазе уз путеве и
реке којима се транспортује дрво.
5. Рибноиндустријска и ловноиндустријска насеља – уз речне и морске обале и у
северним субекуменским просторима. Ту се обавља велики улов рибе, узгој и лов
топлокрвних животиња, као и прерада и конзервирање рибе и штављење крзна.
6. Насеља научних станица – мале настамбе уз опсерваторије, метеоролошке и друге
научне станице. Посаде таквих станица се често смењују.
7. Насеља здравствених и просветних институција – бањске или болничке функције;
школе у природи, дечја или синдикална летовалишта. Једино стално становништво
су запослени.
8. Викенд насеља – чине их приватне куће или туристички објекти отвореног типа.
Села са туристичким атракцијама могу постати викенд насеља.
9. Сателитска насеља – настају у близини великих градова као резултат наглог
увећања броја становника у граду и ефикасног саобраћаја.
Коваљев је дао и поделу земљорадничких села у СССР-у, али она није тако
универзално применљива – колхозна, софхозна, бригадна, филијале, засеоци,
фарме и салаши, откупне станице...

66.Просторна структура насеља

Под просторном структуром насеља се подразумева размештај појединих функција

унутар англомерације и функционална опредељеност појединих делова насеља. Боргес
је 1925. констатовао да је удаљеност од центра града важан фактор за неке градске
функције, те је израдио модел концентричних зона. Према њему је центар града
предвиђен за пословну зону са продавницама, сервисима, објектима за забаву,
административним функцијама, угоститељство и слично. Центар је окружен зоном у
којој могу бити фабрике лаке индустрије. У наредној зони су стамбени објекти
најсиромашнијег слоја становништва, па тек онда средњег слоја и највишег слоја
становништва. Хојт је 1939. модификовао тај модел на узору америчких градова и
констатовао да није размештај идеалан. Утичу и други фактори на функције, те сектори
пресецају Боргесове концентричне зоне. Дао је модел сектора. Харис и Улман су изнели
модел многоструких градских језгара по којој неки разлози да поједине градске
функције лоцирају у секторским зонама, у другим случајевима условљабају њихову
полицентричност. Основни разлози полицентричних градских структура су: 1. захтеви
за специјалним локацијама 2. захтеви за суседствима 3. одбојност неких функција 4.
високе земљишне ренте на неким локацијама. Сојбјерг је израдио еволутивни модел
који поред просторних обухвата и временску димензију. Поистоветио је просторне

38
моделе са Боргесовим моделом и на основу тога је изнео три основне еволутивне фазе:
прединдустријски, индустријски и метрополитански град. Прединдустријски град
карактеришу само елементарна функционална зоналност и велика густина насељености.
Богато становништво у центру, сиромашно на периферији. Индустријски град
карактерише велика мобилност становништва и изразита зоналност функција. Густине
насељености опадају удаљабањем од центра. Метрополитански град је задржао исту
зоналност функција, али је у њему повећана дисперзија па је густина насељености
мања.

67.Карактеристичне градске зоне-пословне зоне

Постоји неколико класификација пословних градских зона, али је свима заједничко

то да заузимају мало простора, интензивно коришћење земљишта, а најтипичнији
садржаји су трговина на мало и велико, банке, осигурања, личне и професионалне
услуге, управа, угоститељство, хотелијерство, забава и разонода. Величина и
садржај варирају у зависности од величине насеља – већа насеља имају већу
пословну зону и обрнуто. Типови пословних зона: локални центри, центри
суседства, регионални центри, центар града.
Локални центри представљају најелементарнију форму пословног центра који
чини само једна већа продавница прехрамбене и мешовите робе, или неколико
мањих радњи. Оне обезбеђују становништво околних блокова зграда намирницама
за сваконевне потребе.
Центар суседства је већи и може да задовољи и неке дугорочније потребе
становништва. Поред обичних продавница, у њему се налазе и банка, пошта,
осигуравајући завод и низ сервиса. Његова гравитациона зона је најмање двапут
шира од зоне локалног центра (до 20.000 становника).
Регионални центар је центар вишег ранга. Садржи све што и центар суседства,
али и услужне службе, високоспецијализоване продавнице и угоститељске радње.
Овим центрима гравитира и до 100.000 ст.
Центар градаје пословни центар највишег ранга и најтипичнији је за градове који
имају преко милион становника. Назива се још и ЦБД (централни пословни округ)
или сити. Поред објеката који се налазе и у регионалном центру, у ситију постоје и
биоскопи, позоришта, концертне сале, музеји, позоришта, управне и
административне установе. Оваква концентрација функција захтева и велики број
радних места (у неким градовима у ситију ради и до 40% становника), као и лаку
доступност за све становнике. Због тога је сити у централним деловима града, а у
његовој близини су развијене и бројне саобраћајне функције (железничке станице,
линије метроа и аутобуса, јавне гараже...). У близини градова са ситијем налазе се и
фабрике које захтевају да буду лоциране у близини тржишта.
За ове делове града специфична је вертикална рејонизација – у приземљима су
трговине на мало, агенције и сервиси (доступно најширем кругу потрошача),
установе са мање странака налазе се на вишим спратовима, а под земљом су
гараже, магацини, метрои. Специфичну спољну физиономију ситија дају

39
пословне улице и специјализовани центри. Пословна улица је део града са
једноспратним или двоспратним кућама у чијим се приземљима налазе продавнице,
сервиси и друге централноградске функције. На спрату најчешће живе власници, а
ширењем обима посла те просторије се претварају у канцеларије и слично. У малим
насељима је пословна улица уједно и центар насеља, а у већим насељима ове улице
су карактеристичне за центре нижег ранга. У англоамеричким градовима пословне
улице су широке, са бројним рекламама и површинама за паркирање и називају се
тракама. Специјализовани центри почињу да се граде у САД-у почетком 20. века, а
у Европи интензивније тек након Другог светског рата. Ширење ових центара
почело је са масовнијом употребом аутомобила и повећањем земљишне ренте у
самом центру града. У њима се углавном налазе трговине, сервиси, угоститељске
радње и установе за разоноду.
68.Карактеристичне градске зоне-индустријске зоне
У појединим квартовима градова доминантна је индустрија, али она није везана за
искључиво неке делове насеља. Њен размештај зависи од локалних фактора као
што су природни услови за лоцирање И развој, локални саобраћај, урбани И
демографски услови… Такође утичу И дисперзија И количина конзумирања
производа. У првим фазама урбанизације индустријска предузећа су израстала из
старих средњовековних радњи које су биле лоциране у градском језгру. Имали су
одличан положај јер су били у близини станова радника И тржишта. Негативне
стране су што није било простора за ширење, а саобраћај је био отежан па самим
тим И допремање сировина.
У централним деловима градова су остале неке фабрике. То су штампарије,
индустрија готове хране, пецива И посластица, све оне индустрије које захтевају
близину тржишта. Неке индустрије су остале на рубовима градских средишта где
живи становништво нижег социјалног статуса због јефтинијег земљишта И радне
снаге.
Свугдашња индустрија је могућа у свим деловима градова. То су погони који не
захтевају велике површине, велике саобраћајне услове И не сметају градским
функцијама јер не стварају буку И загађења. То су углавном погони текстилне,
фармацеутске, прехрамбене И друге индустрије.
Посебне локационе захтеве имају многа индустријска предузећа као што су
допрема великих количина сировина, отпрема производа великих димензија И
количина. То су локације уз аутопутеве, железничке пруге, реке, канале, морске
обале. Овде спадају фабрике металургије, машинске, нафтне, грађевинске
индустрије. Оне буком И загађењима загађују околину тако да ометају градске
функције. Индустрије захтевају близину лежишта сировина као што су циглане,
фабрике цемента, топионице… Некада ове фабрике постају нуцлеус насељавања И
формирања малих градова И рударских насеља (Бор, Мајданпек, Беочин).
69. Карактеристичне градске зоне-пословне зоне-стамбене зоне
Стамбене зоне по правилу заузимају највеће делове града, а у селима већи део
насеља. У истраживању стамбених функција истражују се размештај стамбених
четврти, морфолошке карактеристике И демографске карактеристике

40
становништва. Размештај – у свим деловима града су присутне стамбене зграде,
али најмање у пословним зонама и центру јер је земљиште сувише скупо. У овим
зонама постоје скупи И одлично опремљени станови доступни само најбогатијим.
У западноеверопским градовима постоје станови који се налазе у заштићеном делу
центра где су зграде лошег квалитета И изнајмљују се сиромашномм становништву
(непожељно становништво, црнци, имигранти), самцима, студентима за релативно
високе станарине. Број стамбених зграда И улица расте ка периферији.
Морфолошке карактеристике – најбитније карактеристике су структура И
физиономија. Структура стамбених делова насеља формирана је у време настанка
тако да одговара тадашњим условима живота, касније је много тога
реконструисано. Старији делове насеља карактерише стихијска градња, уске И
кривудаве улице, док код новијих делова постоје велики булевари, радијалне
улице, решеткасте форме, повећава се удобност живота (зелене површине,
игралишта за децу). Физиономске карактеристике четврти условили су старост
четврти И културно-историјске прилике у време настанка као И природни услови
за градњу. Оне су посебно изражене код англоамеричких градова где је типично
колективно становање код становништва нижих слојева. Постоје четврти које су
настале услед велике имиграције у градовима, првобитно су настале као радничка
насеља. Масовне миграције условиле су деградацију читавих четврти у великим
градовима Англоамерике. То су квартови које је настањивало сиромашно
становништв, познати су под називом сламови. Један од најтипичнијих сламова је
Харлем Њујорку. У Јужној Америци, Африци И Азији настају велика стихијски
грађена предграђа, у Јужној Америци се називају фавеле. Сламови И фавеле су
најтипичнији примери утицаја мале економске моћи на физиономију градова.
Демографске карактеристике – становништво утиче на значајне демографске
разлике. Различити нивои репродукције, покретљивост, старосна структура,
професија, образовање, етничке групе.
70. Карактеристичне градске зоне-пословне зоне-саобраћај
Уобичајена класификаија саобраћаја је на:
1.Путнички(јавна возила,индивидуална возила,пешачки саобраћај)
2.Теретни
Прва ефикасна јавна средства у којима се одвијао саобраћај биле су
железнице,правац пружања пруга одређивао је правац ширења града.Први
озбиљнији железнички саобраћај за превоз путника био је електричнитрамвај.Он се
појавио почетком 20.века а његови претходници били су омнибуси(кола за
коњском запрегом 14-40места) И трамвај са коњском запрегом.Њихови
недостацибили су спорост И мали капацитети.Метрои или подземне железнице
долазе мало касније.Први метро изграђен је у Лондону 1863.године.Тп је заправо
био тунел дужине 4км који је повезивао две железничке станице у центру
Лондона.У новије време појављује се нова врста ефикасног транспорта,то су лаки
шински системи који су изоловани од уличног саобраћаја а користе модеризовану
трамвајску техниху.Најефикаснији вид градског саобраћаја свакако је аутобус(прво
у Лондону 1904)Пешачки саобраћај одвија се на краћим дестинацијама у оквиру

41
стамбених четврти,пословних зона И у околини станица јавниг саобраћаја.Теретни
саобраћај има значај за периферне делове града као што су индустријске
зоне.Посебно значајне су теретне луке,железнице.. Локални саобраћај се одвија на
мањим дистанцама И усмерен је на градске улице.Спољашњи саобраћај је онај који
полази из града И усмерен је ка другим насељима.Транзитни саобраћај није везан
за град кроз који пролази и њега треба усмеравати на кружне путеве који пролазе
око градова да не оптерећују унутрашњи саобраћај.

42