UDC 902/904:[56+57+572

ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ И ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ

НЕО­ЛИТ­СКЕ РЕ­ВО­ЛУ­ЦИ­ЈЕ У ИС­Х РА­НИ СТА­НОВ­НИ­ШТВА

Мр Ти­ја­на Стан­ко­вић Пе­ште­рац

Му­зеј Вој­во­ди­не
ti­ja­na.pe­ste­rac­@mu­zej­voj­vo­di­ne.or­g.rs­

Ап­с тракт: Сма­т ра се да је нео­лит­ска ре­во­л у ­ци­ја или нео­ли­ти­за­ци­ја један од нај­зна­чај­них про­це­са у
исто­ри­ји чо­ве­чан­ства. Про­ме­не ко­је је она до­не­ла, по­кре­ну­те нај­пре кли­мат­ским усло­ви­ма, ви­ше­стру­ко су
ути­ца­ле на раз­вој људ­ских за­јед­ни­ца, ка­ко у би­о­ло­шком та­ко и у дру­штве­ном сми­слу. Оне су под­ра­зу­мева­
ле пре­ла­зак са ло­вач­ко-са­ку­пљач­ког на се­де­лач­ки на­чин жи­во­та, кул­ти­ва­ци­ју би­ља­ка и при­пи­то­мља­ва­ње
жи­во­ти­ња као пр­ве об­ли­ке по­љо­при­вред­них ак­тив­но­сти, а та­ко­ђе и от­кри­ће грн­ча­ри­је. Пр­ви об­ли­ци кул­
ти­ва­ци­је би­ља­ка и при­пи­то­мља­ва­ња жи­во­ти­ња по­ја­ви­ли су се у обла­сти тзв. Плод­ног по­лу­ме­се­ца и ода­тле
се про­ши­ри­ли у дру­ге кра­је­ве све­та, а пр­во на­се­ље на ко­јем је кон­ста­то­ван се­де­лач­ки на­чин жи­во­та от­кри­
ве­но је на ло­ка­ли­те­т у Оха­ло II у Изра­ел­ у. Бу­д у­ћи да се те­жи што пре­ци­зни­јим и ег­закт­ни­јим са­зна­њи­ма у
про­у ч
­ а­ва­њу нео­лит­ске ре­во­л у­ци­је нео­пх­ од­на је ин­тер­ди­сци­пли­нар­ност ко­ја укљу­ч у­је ка­ко при­род­не тако
и дру­штве­не на­у ­ке. Са­зна­ња ко­ја су омо­г у­ћи­ле ме­то­де при­род­них на­у ­ка у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја
зна­чај­но су про­ме­ни­ла сли­ку о нео­лит­ским дру­штви­ма и ефек­ти­ма ко­је су њи­хо­ва от­кри­ћа оства­ри­ла на
уку­пан раз­вој чо­ве­чан­ства.

Кључ­не ре­чи: нео­лит­ска ре­во­л у ­ци­ја, нео­ли­ти­за­ци­ја, кул­ти­ва­ци­ја, до­ме­сти­фи­ка­ци­ја, се­ден­та­ри­зам,

био­ар­хе­о­ло­ги­ја, ар­хе­о­бо­та­ни­ка, ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја, ге­о­ар­хе­о­ло­ги­ја

Увод ка­ме­ног до­ба. На­чин жи­во­та ло­ва­ца-са­к у ­пља­ча

Пре око 10.000 го­ди­на крај пле­и­сто­це­на обе­ле­
жи­ле су зна­чај­не кли­мат­ске про­ме­не ко­је су ди­
рект­но усло­ви­ле про­ме­не у на­чи­ну жи­во­та пра­ис­ то­
риј­ског ста­нов­ни­штва. На­гло ото­пље­ње узро­ко­ва­ло
је крај ле­де­ног до­ба, а ти­ме и про­ме­ну биљ­ног и
жи­во­тињ­ског све­та. По­ред број­них дру ­гих фак­
то­ра као што су де­мо­граф­ске про­ме­не, епи­де­ми­је,
ра­то­ви, еко­ном­ске и тех­но­ло­шке про­ме­не, то­ком
це­ле исто­ри­је чо­ве­чан­ства кли­мат­ски усло­ви били
су зна­ча­јан фак­тор ко­ји је дик­ти­рао кре­та­ње и раз­
вој људ­ских за­јед­ни­ца. Оп­ште је при­х ва­ће­но да је
то­ком пле­и­сто­це­на, епо­хе ко­ја об­у х­ ва­та вре­ме из­
ме­ђу 1,87 ми­ли­он­ а и 11.600 го­ди­на, на­стао са­вре­ме­
ни биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет, а чо­век ево­л у­ир ­ ао
у homo sapiensa. Ову епо­х у обе­ле­жи­ле су кул­т у­ре
па­ле­о­ли­та – ста­ри­јег ка­ме­ног до­ба и ме­зо­ли­та –
сред­њег ка­ме­ног до­ба, ко­је су пред­с та­вља­ле ло­
вач­ко-са­ку­пљач­ке за­јед­ни­це, док су по­че­так епо­
хе хо­ло­це­на обе­ле­жи­ле кул­т у­ре нео­ли­та – мла­ђег
зах­те­вао је ве­ли­ку мо­бил­ност, ко­ја је, из­ме­ђу оста­
лог, би­ла узро­ко­ва­на спе­ци­ја­ли­за­ци­јом на лов од­
ре­ђе­не вр­сте жи­во­ти­ња. С тим у ве­зи, они ни­с у
има­ли стал­на на­се­ља, већ при­вре­ме­на ста­ни­шта,
за ко­ја су ко­ри­сти­ли при­род­не за­кло­не – пе­ћи­не
и под­ка­пи­не. Ото­пља­ва­ње с по­чет­ка епо­хе хо­ло­
це­на, би­ло је је­дан од глав­них фак­то­ра ко­ји су
узро­ко­ва­ли тзв. нео­лит­ску ре­во­лу­ци­ју. Нео­лит­ска
ре­во­лу­ци­ја об­у х­ ва­та чи­тав низ про­на­ла­за­ка, ко­ји
су до­ве­ли до пре­ла­ска са мо­бил­ног на се­ден­тар­ни
на­чин жи­во­та. Из­град­ња стал­них на­се­ља и ку­ћа
усло­вље­на је ино­ва­ци­ја­ма као што су кул­ти­ва­ција
би­ља­ка и до­ме­сти­фи­ка­ци­ја жи­во­ти­ња, што се може
сма­тра­ти пра­по­че­ци­ма по­љо­при­вред­них ак­тив­
но­сти. Због то­га се про­ме­не ко­је су се до­го­ди­ле по­
чет­ком нео­ли­та не зо­ву слу­чај­но ре­во­лу­ци­јом. Оне
су има­ле све­об ­ у­х ва­тан ути­цај на чо­ве­ко­ву би­ол­ о­
ги­ју, ис­хра­ну, здра­вље и до­ве­ле су до де­мо­граф­ске
тран­зи­ци­је. Де­мо­граф­ска тран­зи­ци­ја ре­зул­тат је

28
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
Обла­сти Плод­ног по­лу­ме­се­ца (цр­ве­но), са озна­че­ним прав­ци­ма ши­ре­ња нео­ли­та ка ју­го­и­сточ­ној Евро­пи
(Баљ, Ста­ро­вић 2022: 45)
зна­чај­ног по­ра­ста фер­ти­ли­те­та ко­ји се де­сио то­
ком нео­ли­та. Ова по­ја­ва пр­во­бит­но је до­ка­зи­ва­на
ин­ди­рект­но – на осно­ву ар­те­фа­ка­та и дру­гих ма­
те­ри­јал­них дока­за, ме­ђу­тим већ ду­же вре­ме при­
зна­та је у на­у ц­ и. Услед про­до­ра при­род­них на­у ­ка
у ар­хе­о­ло­ги­ју, у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, нај­
са­вре­ме­ни­је при­род­но-на­у ч­не ме­то­де при­ме­њу­ју
се са ци­љем да се до­би­ју што ег­закт­ни­ји по­да­ци о
жи­во­ту људи у про­шло­сти. Сто­га се, за про­у ­ча­ва­
ње фе­но­ме­на де­мо­граф­ске тран­зи­ци­је у нео­ли­т у,
ко­ри­с те све­о бу ­х ват­не фи­зич­ко-ан­т ро­по­ло­ш ке
ана­ли­зе пра ­ће­не ге­нет­ским и дру ­г им ана ­ли­зама
(по­п ут ана­л и­зе про­ме­на ви­д љи­вих као мар­ке­ри
стре­са у це­мен­т у ко­ре­на зу­ба).
Број­не те­о­ри­је о ши­ре­њу нео­лит­ског на­чи­на
жи­во­та, још од вре­ме­на Гор­до­на Чајл­да (пр­ва по­
ло­ви­на 20. ве­ка), у осно­ви су има­ле иде­је ди­фу­зио­
ни­зма и ми­гра­ци­о­ни­зма. Сма­тра се да је нео­лит­
ски на­чин жи­во­та на европ­ски кон­ти­нент до­спео
пу ­тем не­ко­ли­ко мо­г у­ћих ме­ха­ни­за­ма ди­фу­зи­је,
као што су ми­гра­ци­ја, ко­ло­ни­за­ци­ја у ма­њим гру­
па­ма, ин­фил­тра­ци­ја, по­ступ­но осва­ја­ње по­гра­нич­
них те­ри­то­ри­ја и кон­так­ти због раз­ме­не про­из­во­да
(Zve­le­bil 2001). Број­ним ар­хе­ол­ о­шким ис­тра­жи­ва­
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
њи­ма до да­нас је по­твр­ђе­но да се нео­лит раз­ви­јао
по­сте­пе­но и дру ­га­чи­је у раз­ли­чи­тим кра­је­ви­ма
све­та. За раз­вој нео­ли­та на на­шим про­сто­ри­ма од
из­у­зет­ног је зна­ча­ја област тзв. Плод­ног по­лу­ме­се­ца,1
ода­кле је нео­лит­ско ста­нов­ни­штво при­сти­гло на
про­сто­ре Бал­ка­на, кре­ћу­ћи се пре­ко за­пад­не Ана­
до­ли­је. Област цен­трал­ног Бал­ка­на сма­тра се зна­
чај­ном за про­у ­ча­ва­ње про­це­са нео­ли­ти­за­ци­је јер
се ту су­сре­ћу ути­ца­ји са Бли­ског ис­то­ка и цен­трал­
не Евро­пе.
Ода­бир ме­с та за по­д и­за­ње на­с е­ља и у вре­ме
нео­л и­т а дик­т и­ра­л и су при­род­н и усло­ви. Слич­
ност гео­г раф­ских усло­ва на ко­ји­ма је нео­лит­ско
ста­нов­ни­штво по­ди­за­ло сво­ја на­се­ља (бли­зи­на реке
1
На­зив Плод­ни по­лу­ме­сец осми­слио је аме­рич­ки ар­хе­о­лог
Џејмс Хен­ри Бре­стед са Уни­вер­зи­те­та у Чи­ка­гу ми­сле­ћи на
плод­ну те­ри­то­ри­ју у ју­го­за­пад­ној Ази­ји и се­ве­ро­ис­ точ­ној
Афри­ци, с ју­жне стра­не оме­ђе­н у Си­риј­ском пу­сти­њом,
а са се­вер­не Ана­до­ли­јом, чи­ји об­лик под­се­ћа на по­л у­ме­
сец. Ова област про­те­же се од ис­точ­не оба­ле Сре­до­зем­ног
мо­ра до Пер­сиј­ског за ­ли­ва, за ­х ва­та­ју­ћи те­ри­то­ри­ју по­
вр­ши­не из­ме­ђу 400.000 и 500.000 км, ко­ја се са­сто­ји од
плод­них под­ре­ги­он ­ а Ме­со­по­та­ми­је и Ле­ван­та и кроз коју
про­ти­чу че­ти­ри ве­ли­ке ре­ке: Нил, Јор­дан, Еу­фрат и Ти­гар
(Clay 1924).
29
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65 АРХЕОЛОГИЈА

и ода­бир су ­вих уз­ви­ше­них по­вр­ши­на, по­п ут ле­
сних гре­да) го­во­ри о то­ме да су љу­ди то­га до­ба има­
ли од­ре­ђе­на ис­ку­стве­на зна­ња.
Ка­ко би се раз­у м ­ ео сло­же­ни про­цес нео­ли­ти­
за­ци­је и ви­ше­стру­ке про­ме­не у раз­во­ју људ­ске вр­сте
до ко­јих је до­вео, нео­п­хо­дан је ин­те­рд­ и­сци­пли­нар­
ни при­ступ, ко­ји укљу­чу­је ар­хе­ол­ о­ги­ју и ан­тро­по­
ло­ги­ју, али и ге­ог­ ра­фи­ју, ге­ол­ о­ги­ју, ге­оф
­ и­зи­ку, гео­
мор­фо­ло­ги­ју, пе­до­ло­ги­ју, би­о­ло­ги­ју (зо­о­ло­ги­ју и
бо­та­ни­ку), ге­не­ти­ку, ме­ди­ци­ну, фи­зи­ку, хе­ми­ју и
др.
јом на­ста­ле су и дру­ге ди­сци­пли­не ко­је зах­те­ва­ју
на­ро­чи­те спе­ци­ја­ли­за­ци­је – ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја, ар­хе­
о­бо­та­ни­ка, ар­ге­о­ге­о­гра­фи­ја или ар­хе­о­ло­ги­ја пеј­
са­жа, ар­хе­о­ло­ги­ја на­се­ља, гео­ар­хе­о­ло­ги­ја, ар­хе­о­
ге­о­фи­зи­ка, ет­но­ар­хе­о­ло­ги­ја, ар­хе­о­а­стр­о­но­ми­ја,
ар­хе­ом
­ е­три­ја, би­оа­ р­хе­ол­ о­ги­ја, фо­рен­зич­ка ар­хе­
о­ло­ги­ја, па­ле­о­па­то­ло­ги­ја, итд.

До­ла­зак до са­зна­ња о пр­вим об­ли­ци­ма

по­љо­при­вред­не де­лат­но­сти
Ар­хе­о­ло­ги­ја је, као и дру­ге на­у ­ке, пре­шла дуг
раз­вој­ни пут од вре­ме­на свог на­стан­ка до да­нас,
су­оч­ а­ва­ју­ћи се са про­ме­ном па­ра­диг­ме и пра­те­ћи
оп­шти раз­вој на­ук­ е. Ње­ни по­че­ци на­ла­зе се у људ­
ској те­жњи ка са­ку ­пља­њу и по­се­до­ва­њу ле­пих и
нео­бич­них пред­ме­та, из ко­је је по­те­као рад тзв.
ста­ри­на­ра, али и по­тра­га за ар­хе­о­ло­шким бла­гом
(Станковић Пештерац 2014: 219). Пра­те­ћи оп­ште
на­у ч­не прав­це, упо­ре­до са прак­сом раз­ви­ја­ла се и
ар­хе­ол­ о­шка те­ор ­ и­ја. На­гли про­дор при­род­них на­
у ­ка у ар­хе­о­ло­ги­ју сре­ди­ном 20. ве­ка те­ко­ви­на је
тзв. про­це­сне или но­ве ар­хе­о­ло­ги­је као на­ро­чи­тог
и но­вог прав­ца у те­о­риј­ском и ег­закт­ном раз­во­ју
ар­хе­о­ло­ги­је, али та­ко­ђе и по­сле­ди­ца по­тре­бе за
усва­ја­њем но­вих ме­то­да ко­је ће олак­ша­ти от­кри­
ва­ње на­ла­зи­шта. У на­сто­ја­њу да на­у ч­но об­ја­сне
човекa и дру ­штве­не по­ја­ве и да уста­но­ве оп­ште
за­ко­ни­то­сти у ве­зи са њи­ма ар­хе­ол­ о­зи су при­х ва­
ти­л и по­зи­т и­ви­с тич­к у епи­с те­мо­ло­г и­ју (Trig­ger
2007: 29). Кроз рад Лу ­и­са Бин­фор­да, но­ва ар­хе­о­
ло­ги­ја је, из­ме­ђу оста­лог, пред­ла­га­ла ка­ко се може
пре­мо­сти­ти јаз из­ме­ђу са­да­шњо­сти и про­шло­сти.
Кључ­но пи­та­ње би­ло је ка­ко ар­хе­о­лог из са­да­шњег
тре­нут­ка мо­же ис­прав­но и објек­тив­но про­т у ­ма­
чи­ти не­што што се до­го­ди­ло у да­ле­кој или дав­ној
про­шло­сти. У том сми­слу, јед­но од ре­ше­ња ко­је је
пред­ла­гао Бин­форд је по­сма­тра­ње ак­тив­но­сти са­
вре­ме­них при­ми­тив­них за­јед­ни­ца у уда­ље­ним обла­
сти­ма, ко­ри­шће­њем ет­но­граф­ских ме­то­да. Из ет­
но­граф­ских сту­ди­ја раз­ви­ла се екс­пе­ри­мен­тал­на
ар­хе­ол­ о­ги­ја, ко­ја је и да­нас ве­ом­ а ва­жна гра­на у
Ге­о­маг­нет­на про­спек­ци­ја ло­ка­ли­те­та Бор­ђош – при­пре­ма
ре­кон­стру­и­са­њу тех­но­ло­ги­ја ста­рих дру­шта­ва (Tite за сни­ма­ње те­ре­на (фо­то до­к у ­мен­та ­ци­ја ис­тра ­жи­ва­ња,
1972: 3). Као по­сле­ди­ца при­ме­не раз­ли­чи­тих на­у ч­ Му­зеј Вој­во­ди­не); ин­тер­пре­та­ци­ја ре­зул­та­та гео­маг­нет­не
них са­зна­ња и њи­хо­вог про­жи­ма­ња са ар­хе­ол­ о­ги­ про­спек­ци­је (Hof­mann et al. 2020: 313)

30
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
У овом ра­ду по­ме­ну­ће­мо ди­сци­пли­не и ре­зул­
та­те до ко­јих се до­шло за­х ва­љу­ју­ћи њи­хо­вој при­
ме­ни у ар­хе­о­ло­ги­ји – ар­хе­о­бо­та­ни­ку, ар­хе­о­зо­о­ло­
ги­ју, ар­хе­о­ге­о­гра­фи­ју и би­о­ар­хе­о­ло­ги­ју.
Ка­да про­у ­ча­ва­мо про­шлост јед­но од ва ­жних
пи­та­ња пред­ста­вља пи­та­ње од­но­са љу­ди пре­ма
при­род­ном окру­же­њу и на­чи­на на ко­ји су се они
при­ла­го­ђа­ва­ли том окру­же­њу, об­ли­ку­ју­ћи га сход­
но сво­јим по­тре­ба­ма. Овај од­нос се ме­њао – од не­
ан­дер­тал­ца до по­ја­ве мо­дер­ног чо­ве­ка, ло­вач­ко-
-са­к у ­п љач­к их кул­т у ­ра па­ле­о­ли­та и ме­зо­ли­та до
нео­лит­ских се­ден­тар­них кул­ту­ра, чији су но­си­оц ­ и
би­ли пр­ви ра­та­ри и сто­ча­ри.
* * * ма­те­ри­ја­ла (углав­ном угље­ни­са­них, фо­си­ли­зо­ва­
Чо­век у Евро­пи уз­га­ја жи­та­ри­це, уља­ри­це и
ма­х у­нар­ке ви­ше од осам ми­ле­ни­ју­ма. Не­ке биљ­ке
из­дво­јио је из при­ро­де и уз­го­јио ка­ко би од њих
до­био врп­це и пиг­мен­те за пра­вље­ње и бо­је­ње тка­
ни­на. Се­лек­ци­јом и опле­ме­њи­ва­њем би­ља­ка на­
ста­ле су но­ве биљ­ке по­бољ­ша­них осо­би­на, док су
у пе­ри­фер­ним обла­сти­ма оп­ста­ле не­из­ме­ње­не по­
пу­ла­ци­је пр­во­бит­них биљ­них кул­ту­ра. Се­ме прво­
бит­них кул­ту­ра да­нас је до­ступ­но ис­тра­жи­ва­чи­ма
и по­љо­при­вред­ни­ци­ма у ба­н­кама ге­на. По­је­ди­не
са­мо­ни­кле биљ­ке, ко­је су љу­ди ко­ри­сти­ли у пра­
и­сто­ри­ји за ле­че­ње и да­нас се ко­ри­сте у на­род­ној
меди­ци­ни (Ме­до­вић 2017: 7).
Ар­хе­о­бо­та­ни­ка је сло­же­на на­у ­ка ко­ја ком­би­
ну ­је бо­та­нич­ко зна­ње и ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал
(Ful­ler 2014: 306). Тер­мин па­ле­ое­ т­но­бо­та­ни­ка под
ко­јим је та­ко­ђе по­зна­та, од­но­си се на ко­ри­шће­ње
са­вре­ме­них ет­но­бо­та­нич­ких сту­ди­ја, док се тер­
мин па­ле­об­ о­та­ни­ка ко­ри­сти у про­у ­ча­ва­њу не­ка­
да­шњих биљ­них кул­т у­ра, њи­хо­вих адап­та­ци­ја и
ево­лу­ци­је на осно­ву оста­та­ка у се­ди­мен­ти­ма (Ful­ler
2014: 306). Ар­хе­об ­ о­та­ни­ка про­у ­ча­ва биљ­не остат­
ке про­на ­ђе­не на ар­хе­о­ло­шким ло­ка­ли­те­ти­ма са
ци­љем да се до­би­ју ег­закт­ни по­да­ци о на­чи­ну ис­
хра­не у од­ре­ђе­ном пе­ри­од­ у про­шло­сти (нпр. са­ку­
пља­ње, кул­ти­ва­ци­ја), про­ме­ни при­род­ног окру­же­
ња, дру­штве­ном по­на­ша­њу љу­ди, кон­ти­ну­ит­ е­ту и
про­ме­на­ма (Nes­bitt 2006: 20; Van der Veen 2018: 53;
Ful­ler 2014). С јед­не стра­не ар­хе­о­бо­та­ни­ка пред­
ста­вља део ар­хе­о­ло­ги­је, а са дру­ге ко­ри­сти чи­тав
низ при­род­но-на­у ч­них ме­то­да, фо­ку­си­ра­ју­ћи се
пре све­га на од­нос чо­ве­ка и би­ља­ка (Van der Veen
2018: 53, 54).
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
Је­дан од екс­пе­ри­мен­тал­них ви­до­ва ар­хе­о­бо­та­
нич­ке прак­се је фор­ми­ра­ње ар­хе­об­ о­та­нич­ких ба­
шти. Пре око 20 го­ди­на на­ста­ла је пр­ва ар­хе­о­бо­та­
нич­ка ба­шта у скло­пу При­род­њач­ког и ар­хе­ол­ о­шког
му­зе­ја Тур­гау у Фра­у­ен­фел­ду у Швај­цар­ској, а по­
том их је на­ста­ло још не­ко­ли­ко. Го­ди­не 2005. у Но­
вом Са­д у је фор­ми­ра­на Ар­хе­о­бо­та­нич­ка ба­шта
Му­зе­ја Вој­во­ди­не, је­ди­на ар­хе­о­бо­та­нич­ка ба­шта у
ре­ги­о­ну (Му­зеј Вој­во­ди­не, н.д.). У овој ба­шти ра­
сту број­не биљ­не вр­сте и то баш оне ко­је су не­ка­да­
шњи жи­те­љи пра­и­сто­риј­ских на­се­ља на под­руч­ју
да­на­шње Вој­во­ди­не и цен­трал­не Ср­би­је ко­ри­сти­ли
у свом сва­ко­днев­ном жи­во­т у. Осно­ва за ода­бир
кул­т у­ра би­ла је на­у ч­на ана­ли­за ар­хе­о­бо­та­нич­ког
них оста­та­ка), узор­ко­ва­ног на број­ним ар­хе­о­ло­шким
ло­ка­ли­те­ти­ма. На­гла­сак је ста­вљен на ра­тар­ске
вр­сте – жи­та­ри­це, зр­на­сте ма­х у­нар­ке и уља­ри­це,
али се ту мо­г у на­ћи и ко­ров­ске вр­сте, ко­је су вре­
ме­ном не­ста­ле услед упо­тре­бе са­вре­ме­не ме­ха­ни­
за­ци­је и хе­миј­ског тре­ти­ра­ња, као и аро­ма­тич­но
и ле­ко­ви­то би­ље (Ме­до­вић 2017: 10, 11).2
Пре не­го што је до­шло до кул­ти­ва­ци­је жи­та­
ри­ца, на про­сто­ри­ма Ју ­го­за­пад­не Ази­је, се­вер­не
Афри­ке, Ме­со­по­та­ми­је и Ле­ван­та – Плод­ног по­лу­
ме­се­ца, у ис­хра­ни је ко­ри­шће­на са­мо­род­на пше­
ни­ца. Ту је про­на­ђен ве­ли­ки број ар­хе­о­ло­шких ло­
ка­ли­те­та из пе­ри­о­да од 9600. до 6500. го­ди­не п. н. е.
на ко­ји­ма су ви­дљи­ви тра­го­ви жи­во­та у стал­ним
на­се­љи­ма, као и при­пи­то­мље­не биљ­ке и жи­во­ти­
ње, али без тра­го­ва упо­тре­бе ке­ра­ми­ке (тзв. пре­
ке­ра­мич­ки нео­лит). 3 Из ис­к у­с тва, а и на осно­ву
2
Ар­хе­о­бо­та­нич­ка ба­шта осми­шље­на је 2011. го­ди­не као
пра­те­ћи део из­ло­жбе Го­спо­да­ри гли­не и жи­та та­ко што
је у про­сто­ру Ла­пи­да­ри­ју­ма Му­зе­ја на ква­драт­ној по­вр­ши­
ни од јед­ног ква ­драт­ног ме­тра по­се­ја ­но 50 зр­на нај­ста­
ри­је кул­ти­ви­са­не пше­ни­це – јед­но­зр­не пше­ни­це (Tri­ti­cum
mo­no­coc­cum L.). Зр­на по­ти­ч у из изра­ел­ске бан­ке се­ме­на
и пред­ста­вља­ју по­клон Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­
ство у Но­вом Са­д у Му­зе­ју Вој­во­ди­не. С об­зи­ром на то да
је ова ба­шта сво­је­вр­стан об­лик екс­пе­ри­мен­тал­не ар­хе­о­
ло­ги­је, при­ли­ком же­тве јед­но­зр­не пше­ни­це (на­кон осам
не­де­ља од се­ја­ња), ко­ри­шће­на је ре­пли­ка брон­за­но­доб­ног
ср­па, на­чи­ње­на од је­лен­ског ро­га и окре­са­них кре­ме­них
но­жи­ћа ко­ји су уса­ђе­ни у ње­га (Ме­до­вић 2017: 11).
3
Јед­но од глав­них (тех­но­ло­шких) до­стиг­ну­ћа ко­ја ка­рак­
те­ри­шу нео­лит­ску ре­во­лу­ци­ју је­сте и от­кри­ће но­вог мате­
ри­ја­ла – ке­ра­ми­ке. Од ке­ра­ми­ке су из­ра­ђи­ва­ни раз­ли­чи­ти
пред­ме­ти, али нај­ва­жни­је су по­с у­де. Оне су обли­ко­ва­не
од гли­не, ко­ја се су­ши­ла на ва­зду­х у, па пе­к ла у ог­њи­шту,
31
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65
Га­је­ње јеч­ма и спел­те у Ар­хе­о­бо­та­нич­кој ба ­шти Му­зе­ја
Вој­во­ди­не (фо­то: Алек­сан­дар Ме­до­вић, Му­зеј Вој­во­ди­не)
ар­хе­о­бо­та­нич­ких ана­ли­за, мо­же се прет­по­ста­ви­
ти да је био по­тре­бан ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од да
се љу­ди упо­зна­ју са ци­к лу­сом ра­ста жи­та­ри­ца и
да поч­ну са­ми да их уз­га­ја­ју. По­сто­је по­да­ци ко­ји
да­ти­ра­ју у вре­ме око 20.000 го­ди­не п. н. е., ка­да је
на оба­ли Га­ли­леј­ског је­зе­ра (да­нас ло­ка­ли­тет Оха­
ло II, Изра­ел), у ре­ла­тив­но стал­ном на­се­љу жи­ве­
ла јед­на ри­бо­ло­вач­ка за­јед­ни­ца. На­се­ље је би­ло
ор­га­ни­зо­ва­но и са­сто­ја­ло се од гру­пи­са­них ко­ли­
ба на­чи­ње­них од гр­мља, чи­ја уну­тра­шњост по­ка­
зу­је зна­ко­ве стал­ног чи­шће­ња и об­но­ве. Сва­ка ко­
ли­ба има­ла је ма­ло цен­трал­но ог­њи­ште, док су се
ве­ли­ка ог­њи­шта на­ла­зи­ла на отво­ре­ном и ве­ро­
ства­ра­ју­ћи та­ко не­по­ро­зан ре­ци­пи­јент. Пре от­кри­ћа ке­
ра­ми­ке, љу­ди су ко­ри­сти­ли ма­те­ри­ја­ле ко­ји су им би­ли
до­ступ­ни из при­ро­де – др­во и биљ­на влак­на за при­пре­м у
хра­не, кор­пе и тор­бе од пру­ћа, ме­ши­не и живо­тињ­ске коже
за при­пре­м у и пре­нос хра­не (Баљ, Ста­ро­вић 2022).
32
АРХЕОЛОГИЈА
ват­но су слу ­жи­ла це­лој за­јед­ни­ци. От­пад­не ја­ме
на­ла­зи­ле су се ис­точ­но од ко­ли­ба, а из­ме­ђу ко­ли­ба
про­на­ђен је и је­дан гроб (Wat­kins 2010: 622). Се­ме
ко­је је ов­де скла­ди­ште­но ука­зу­је на то да су се људи
на овом ме­сту са­свим си­г ур­но за­др­жа­ва­ли не­ко­
ли­ко ме­се­ци, по­чев од ра­ног ле­та (Wat­kins 2010: 623).
Раз­лог њи­хо­вог се­де­лач­ког жи­во­та би­ло је оби­
ље хра­не, о че­м у све­до­че оста­ци ди­вље дво­зр­не
пше­ни­це (Tri­ti­cum di­coc­co­i­des), ди­вљег јеч­ма (Hor­
de­um spon­ta­ne­um), ди­вљег ба­де­ма (Amygda­lus com­
mu­nis), ди­вље ма­сли­не (Olea eu­ro­pea), ди­вљег пи­ста­
ћа (Pi­sta­cia atlan­ti­ca), ди­вљег гро­жђа (Vi­tis vi­ni­fe­ra),
ма­х у­нар­ки, и др., ко­је су ов­да­шњи ста­нов­ни­ци са­
ку ­п ља­л и и скла­д и­ш ти­л и. На овом ло­ка­л и­те­т у
про­на­ђе­но је пре­ко сто­ти­ну ра­зно­вр­сних биљ­них
вр­ста ко­је су слу­жи­ле за ис­хра­ну љу­ди, а са­чу­ва­не
су за­хва­љу­ју­ћи чи­ње­ни­ци да је на­се­ље би­ло по­пла­
вље­но, па су их во­да и пе­сак за­пра­во кон­зер­ви­ра­ли
(Ki­slev, Na­del, Car­mi 1992: 161–162). Ар­хе­об­ о­та­нич­
ке ана­ли­зе по­ка­за­ле су да се део кла­сног вре­те­на
јеч­ма зна­чај­но раз­ли­ку­је код ди­вље и до­ме­сти­фи­
ко­ва­не вр­сте. Ве­ћи број фраг­ме­на­та кла­сног вре­
те­на јеч­ма про­на­ђе­них на Оха­лу II при­па­да ди­вљем
ти­пу, али се не­ко­ли­ко иден­ти­фи­ку­је као до­ме­сти­
фи­ко­ва­ни тип, ко­ји прет­хо­ди пра­вом при­пи­то­
мља­ва­њу ове вр­сте на­кон ско­ро 10 ми­ле­ни­ју­ма.
Ар­те­фак­ти по­пут жрв­ње­ва, сту­па и ава­на слу­
жи­ли су за усит­ња­ва­ње и мле­ве­ње жи­та­ри­ца, пло­
до­ва и раз­ли­чи­тог зр­не­вља. Оста­ци ко­сти­ју га­зе­ла,
ср­на, ли­си­ца, зе­че­ва, раз­ли­чи­тих пти­ца и ри­ба
све­до­че о то­ме ко­је су жи­во­ти­ње при­пад­ни­ци ове
за­јед­ни­це ло­ви­ли (Ki­slev, Na­del, Car­mi 1992: 161;
Wat­k ins 2010: 623).
Ово на­ла­зи­ште пред­ста­вља из­у­зе­так од дру­гих
на­ла­зи­шта ко­ја по­ти­чу из истог пе­ри­о­да и по­казу­
ју тра­го­ве жи­во­та ти­пич­ног за лов­це-са­ку­пља­че.
Ко­ли­чи­на и ра­зно­вр­сност биљ­них и жи­во­тињ­ских
оста­та­ка по­твр­ђу­је те­зу да хра­не ов­де ни­је не­до­
ста­ја­ло ни у јед­ном пе­ри­о­д у го­ди­не. Ве­ро­ват­но је
по­сто­ја­ла од­ре­ђе­на стра­те­ги­ја у ко­јој су гру­пе људи
(„екс­пе­ди­ци­је”) сла­те по од­ре­ђе­не ре­с ур­се, док је
нај­ве­ћи део ста­нов­ни­штва оста­јао у по­сто­је­ћем
на­се­љу (Bin­ford 1980). Дво-се­зон­ска упо­тре­ба биљ­не
хра­не на истом на­ла­зи­шту и очи­глед­но исто­вре­
ме­на кон­зу ­ма­ци­ја ди­вљег и до­ме­сти­фи­ко­ва­ног
јеч­ма мо­же се ин­тер­пре­ти­ра­ти као ини­ци­јал­ни
ко­рак у се­ден­та­ри­зму и га­је­њу жи­та­ри­ца (Ki­slev,
Na­del, Car­mi 1992: 165).
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
Жр­вањ за усит­ња­ва­ње жи­та­ри­ца, ло­ка­ли­тет Го­мо­ла­ва,
вин­чан­ска кул­ту­ра (Баљ, Ста­ро­вић 2022: 17) и ке­ра­мич­ка
ка­ши­ка, ло­ка­ли­тет Бор­ђош, по­ти­ска кул­т у­ра (фо­то доку­
мен­та­ци­ја ис­тра­жи­ва­ња, Му­зеј Вој­во­ди­не)
При­ча о овом ло­ка­ли­те­ту на­во­ди на раз­ми­шља­
ња, ка­ко о адап­ти­бил­но­сти људ­ске вр­сте, та­ко и о
вре­ме­ну по­треб­ном да се до­ђе до про­на­ла­за­ка који
за­у ­век ме­ња­ју на­чин жи­во­та (по­пут кул­ти­ва­ци­је
би­ља­ка). Ар­хе­бо­та­ни­ча­ри су у ско­ри­је вре­ме при­
хва­ти­ли иде­ју о ду­гом про­це­с у при­пи­то­мља­ва­ња
жи­та­ри­ца и уве­ли тер­мин зе­мљо­рад­ња пре до­ме­
сти­фи­ка­ци­је. Овај тер­мин упу­ћу­је на то да је кул­
ти­ва­ци­ја по­с то­ја­ла и пре не­го што су у ар­хе­о­бо­
та­нич­ком ма­те­ри­ја­л у по­че­л и ја­с но да се ја­вља­ју
пре­по­зна­тљи­ви тра­го­ви кул­ти­ва­ци­је. Мор­фо­ло­
шки нај­ра­ни­је до­ме­сти­фи­ко­ва­не жи­та­ри­це при­
па­да­ју пе­ри­од­ у из­ме­ђу ра­ног и ка­сног пре­ке­ра­мич­
ког нео­ли­та. Раз­вој га­је­ња жи­та­ри­ца ути­цао је и
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
на про­ме­ну стра­те­ги­је по­ди­за­ња на­се­ља и њи­хо­ве
струк­ту­ре – по­ве­ћа­њем по­тре­бе за скла­ди­ште­њем
убра­них усе­ва, ра­сла је и те­жња за се­ден­та­ри­за­мом,
што усло­вља ­ва по­раст бро­ја чла ­но­ва за­јед­ни­це
(Wat­k ins 2010: 624).
До пре 10.000 го­ди­на кул­ти­ви­са­не биљ­ке и до­
ме­сти­фи­ко­ва­не жи­во­ти­ње би­ле су део ши­ро­ког
спек­тра ре­с ур­са ста­нов­ни­штва Бли­ског ис­то­ка.
До 7500 го­ди­на пре са­да­шњо­сти њи­хо­ве еко­но­ми­
је су се у све ве­ћој ме­ри спе­ци­ја­ли­зо­ва­ле за га­је­ње
од­ре­ђе­них вр­ста. Прет­по­ста­вља се да је ера по­л у­
но­мад­ског са­ку­пља­ња и ло­ва (од 12.000 до 10.000
го­ди­на пре са­да­шњо­сти), прет­хо­ди­ла пр­вим кул­
ти­ви­с а­н им жи­т а­ри­ц а­м а – јеч­м у и пше­н и­ц и, и
пр­вим до­ме­сти­фи­ко­ва­ним жи­во­ти­ња­ма – ко­зи и
ов­ци, а за­тим на­сту­па пе­ри­од ра­не по­љо­при­вре­де
(је­чам, пше­ни­ца; ов­ца и ко­за) без на­вод­ња­ва­ња
(10.000–7500. пре са­да­шњо­сти). То­ком пе­ри­од­ а спе­
ци­ја­ли­за­ци­је (7500–5500. пре са­да­шњо­сти), по­ја­
вљу­ју се но­ве вр­сте и про­дук­тив­ни­је фор­ме пше­ни­
це и јеч­ма, го­ве­че и сви­ња, а по­сле ње­га по­љо­при­
вре­да се ши­ри на плод­ну област из­ме­ђу Еу­фра­та
и Ти­гра (Flan­nery 1969).
Жр­тве­ник у об­ли­ку ди­во­јар­ца, ре­пли­ка, До­ња Бра­ње­ви­на,
стар­че­вач­ка кул­т у­ра (Баљ, Ста­ро­вић 2022: 25)
Тран­зи­ци­ја од са­ку­пља­ња хра­не и ло­ва до по­
љо­при­вре­де јед­на је од те­ма у ар­хе­о­ло­ги­ји о ко­ји­
ма се нај­ви­ше рас­пра­вља­ло. Но­ве те­о­ри­је ре­зул­
тат су за­н и­ма­ња дру ­г их струч­ња­ка за ову те­м у:
по­ред ан­тро­по­ло­га и ар­хе­ол­ о­га, ту су и еко­но­ми­сти,
ге­не­ти­ча­ри, би­о­ло­зи. Оне фа­во­ри­зу­ју мул­ти-ка­у­
зал­но об­ја­шње­ње, а две су по­себ­но за­ни­мљи­ве: јед­
на је сту­ди­ја ин­тер­ак­ци­је чо­ве­ка и при­ро­де, из­ве­
де­на из би­хе­ви­о­рал­не еко­ло­ги­је, а дру­га је те­ор­ и­ја
33
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65
ко­ја је у ве­зи са вла­снич­ким пра­ви­ма и прет­по­ста­
вље­ном ко-ево­лу­ци­јом. Сва­ка од њих да­је убе­дљи­ве
до­ка­зе, али су то још увек не­ком­плет­на об­ја­шње­
ња. Јед­на од те­о­ри­ја ка­же да се по­љо­при­вре­да кон­
цен­три­ше око об­ра­ди­вих по­вр­ши­на, чи­ји усе­ви
при­вла­че ди­вљач, ко­ју је сто­га би­ло мо­г у­ће ла­ко
уло­ви­ти, а у дру­гој се на­во­ди да је ини­ци­јал­на по­
љо­при­вре­да за­пра­во би­ла сред­ство за лак­ши лов.
Са­мо ка­да би лов био не­ус­ пе­шан, лов­ци-са­ку­пља­чи
су спро­во­ди­ли же­тву. Лов и про­це­си до­ме­сти­фи­
ка­ци­је бли­ско-ис­точ­них ка­при­на (ов­це и ко­зе) дају
ар­хе­о­ло­шке до­ка­зе у овом све­тлу (Sviz­ze­ro 2016: B17).
Пре­ла­зак са ло­вач­ко-са­ку­пљач­ке еко­но­ми­је на
по­љо­при­вре­д у мо­же се по­сма­тра­ти и из угла ло­
ва­ца-са­ку­пља­ча, ко­ји­ма су сви ре­сур­си хра­не (лов­
не жи­во­ти­ње, пло­до­ви, ри­бе) на­ста­ли при­род­но.
На­с у­прот то­ме, са раз­во­јем по­љо­при­вре­де чо­век
је по­чео да про­из­во­ди хра­ну. Ду­го се сма­тра­ло да
је је­дан си­стем за­ме­нио дру­ги, али су­штин­ски то
ни­је би­ло та­ко (Sviz­ze­ro 2016: B15). На при­ме­ру ло­
ка­ли­те­та Бор­ђош ја­сно се ви­ди да су ста­нов­ни­ци
овог на­се­ља ко­ри­сти­ли све рас­по­ло­жи­ве из­во­ре
хра­не – од ри­бе ко­ју су про­на­ла­зи­ли у ре­ци Ти­си,
пре­ко ди­вља­чи ко­ју су ло­ви­ли у око­ли­ни, до до­ма­
ћих жи­во­ти­ња ко­је су уз­га­ја­ли и би­ља­ка ко­је су кул­
ти­ви­са­ли (Me­do­vić et al. 2014; Stan­ko­vić Peš­te­rac et
al. 2014; Hof­mann et al. 2019).
* * * во­ри на пи­та­ња ко­ја по­ста­вља­ју ар­хе­о­ло­зи (Ol­sen
Пр­ви до­ка­зи о до­ме­сти­фи­ко­ва­ној ов­ци и ко­зи,
го­ве­че­т у и сви­њи про­на­ђе­ни су на на­ла­зи­шти­ма
у Си­ри­ји и ју­го­ис­ точ­ној Тур­ској, убр­зо на­кон што
су се по­ја­ви­ле пр­ве до­ме­сти­фи­ко­ва­не жи­та­ри­це
(Wat­k ins 2010: 624).
Археозоологијa се ба­ви про­у ­ча­ва­њем оста­та­ка
жи­во­тињ­ских ко­сти­ју, ко­је су про­на­ђе­не на ар­хео­
ло­шким ло­ка­ли­те­ти­ма.4 То су углав­ном чвр­сти де­
ло­ви ске­ле­та, као што су ко­сти и зу­би кич­ме­ња­ка,
од­но­сно љу­шту ­ре бес­кич­ме­ња­ка. Ме­ђу ­тим, пред­
мет ње­ног ис­тра­жи­ва­ња мо­г у би­ти и ме­ка тки­ва
жи­во­ти­ња (уко­ли­ко су очу­ва­на), као и њи­хов ге­
4
Тер­мин ар­хе­оз­ о­ол­ о­ги­ја ко­ри­сте ис­тра­жи­ва­чи у Евро­пи,
Ази­ји и Афри­ци и упу­ћу­је на би­о­ло­шку при­ро­д у жи­во­
тињ­ских оста­та­ка. Тер­мин зо­о­ар­хе­о­ло­ги­ја че­шће се ко­ри­
сти у се­вер­ној и ју­жној Аме­ри­ци и пред­ста­вља про­у ч ­ ава­
ње жи­во­тињ­ских оста­та ­ка са ар­хе­о­ло­шких ло­ка ­ли­те­та
из ан­тро­по­ло­шке пер­спек­ти­ве у ци­љу до­би­ја­ња са­зна­ња
о људ­ском по­на­ша­њу (Re­itz, Wing 2008).
34
АРХЕОЛОГИЈА
нет­ски ма­те­ри­јал. Жи­во­тињ­ски оста­ци на­ла­зе се
на свим ар­хе­о­ло­шким на­ла­зи­шти­ма и нај­че­шће
пред­ста­вља­ју нај­број­ни­је еко­фак­те5 та­ко што се
на па­ле­о­лит­ским и ме­зо­лит­ским ло­ка­ли­те­ти­ма
на­ла­зе у нај­ве­ћим ко­ли­чи­на­ма, док се на мла­ђим
пра­и­сто­риј­ским, ан­тич­ким и сред­њо­ве­ков­ним на­
ла­зи­шти­ма по за­сту­пље­но­сти на­ла­зе од­мах по­сле
грн­ча­ри­је (Di­mi­tri­je­vić 2021: 13). Осим то­га, ар­хео­
зо­о­ло­ги­ја се слу­жи и дру­гим ма­те­ри­јал­ним из­во­
ри­ма, по­пут пи­са­них из­во­ра или ар­хе­о­ло­шких арте­
фа­ка­та са пред­ста­ва­ма жи­во­ти­ња (умет­нич­ки или
пред­ме­ти при­ме­ње­не умет­но­сти, те упо­т реб­ни
пред­ме­ти, ко­ји мо­г у би­ти у ве­зи са сва­ко­днев­ним
жи­во­том, ри­т у­а­ли­ма или ре­ли­ги­јом).
Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја пред­ста­вља део пра­и­сто­риј­ске
ар­хе­ол­ о­ги­је још од ње­них по­че­та­ка у 19. ве­ку и пру-
жа по­дат­ке о хро­но­ло­ги­ји ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­
те­та, од­но­с у љу­ди пре­ма при­род­ном окру­же­њу, о
њи­хо­вој ис­хра­ни и по­на­ша­њу. Ар­хе­оз­ о­о­ло­шке ана­
ли­зе та­ко­ђе да­ју ин­фор­ма­ци­је ко­је су ва­жне за про­
у ­ча­ва­ње од­ре­ђе­них жи­во­тињ­ских вр­ста, њи­хов
оп­ста­нак и из­ум ­ и­ра­ње (Bro­ug­hton 2015: 849). Иако
су још од 19. ве­ка жи­во­тињ­ски оста­ци би­ли осно­ва
за ре­кон­струк­ци­ју при­род­них усло­ва и ис­хра­не у
про­шло­сти, њи­хов пу­ни по­тен­ци­јал от­кри­вен је
тек на­кон јед­ног ве­ка (Gif­ford-Gon­za­les 2018: 19).
Тер­ми­ном зо­о­ар­хе­о­ло­ги­ја Ол­сен је 1971. при­клад­
но опи­сао ана­ли­зу фа­у ­не ко­ја има за циљ да од­го­
1971). Ар­хе­о­ло­шко про­у ­ча­ва­ње жи­во­тињ­ских ко­
сти­ју зах­те­ва зо­о­ло­шко и ан­тро­по­ло­шко зна­ње,
али је за њи­хо­во „чи­та­ње” нео­пх­ од­на ин­тер­ди­сци­
пли­нар­ност – ме­то­де при­род­них на­у­ка ком­би­нују
се са ар­хе­о­ло­ги­јом и дру­гим дру­штве­ним на­у ­ка­
ма (Gif­ford-Gon­za­les 2018: 4). За­х ва­љу­ју­ћи то­ме, у
са­вре­ме­ној ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ји вр­ше се ана­ли­зе ис­хра­
не, ре­сур­са, еко­но­ми­је, на­се­ља­ва­ња, ри­ту­ал­ а, дру­
штве­ног иден­ти­те­та и дру ­гих аспе­ка­та људ­ског
жи­во­та ко­ји укљу­чу­ју жи­во­ти­ње. Би­о­ло­шки прин­
ци­пи и те­ме су фун­да­мен­тал­ни за ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ју
(Re­itz, Wing 2008: 1).
Ар­хе­оз­ о­о­ло­ги­ја да­је од­го­во­ре и на пи­та­ња која
су у ве­зи са про­це­сом при­пи­то­мља­ва­ња жи­во­ти­
ња, стра­те­ги­ја­ма ло­ва ди­вљих и уз­го­ја до­ма ­ћих
жи­во­ти­ња, на­чи­ном при­пре­ма­ња и тран­спор­то­
ва­ња хра­не, де­по­но­ва­њем оста­та­ка и дру­штве­но-
ри­ту­ал­ном уло­гом жи­во­ти­ња (Mar­ko­vić 2018: 142).
5
Ор­ган­ски оста­ци ко­ји ни­с у об­ли­ко­ва­ни у ар­те­фак­те.
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
Ис­ко­па­ва­ња нео­лит­ских ло­ка­ли­те­та че­сто су била
ве­ли­ког оби­ма и обез­бе­ђи­ва­ла су ве­ли­ку ко­ли­чи­ну
осте­ол­ о­шког ма­те­ри­ја­ла, што је омо­гу­ћи­ло морфо­
ме­триј­ска по­ре­ђе­ња и утвр­ђи­ва­ње так­со­ном­ских,
ста­ро­сних, пол­них и по­пу­ла­циј­ских раз­ли­ка уну­
тар јед­не вр­сте или из­ме­ђу раз­ли­чи­тих вр­ста жи­
во­ти­ња. Ана­ли­зе древ­не ДНК, ли­пи­да и изо­топ­ске
ана­ли­зе у нај­ве­ћој ме­ри раз­ви­ле су се у скло­пу ове
те­ме (Di­mi­tri­je­vić 2021: 24).
Про­цес при­пи­то­м ља­ва­ња жи­во­ти­ња (до­ме­
сти­фи­ка­ци­је) не мо­же се ла­ко де­фи­ни­са­ти, па су о
ње­му на­пи­са­не мно­го­број­не књи­ге, по­чев од Дар­
ви­но­вог ре­во­л у­ци­о­нар­ног де­ла Ва­ри­ја­ци­је жи­во­
ти­ња и би­ља­ка услед при­пи­то­мља­ва­ња.6 Под до­
ме­сти­фи­ка­ци­јом се под­ра­зу­ме­ва про­цес то­ком ко­јег
љу­ди оства­ру­ју кон­тро­лу раз­мно­жа­ва­ња од­ре­ђе­не
за­јед­ни­це би­ља­ка и жи­во­ти­ња, а у ци­љу њи­хо­ве
екс­пло­а­та­ци­је.
По­сто­је не­ки ви­до­ви при­пи­то­мља­ва­ња и ко­ри­
шће­ња ди­вљих би­ља­ка и жи­во­ти­ња ко­ји прет­хо­де
до­ме­сти­фи­ка­ци­ји, као и ра­зи­чи­те фа­зе овог проце­
са: од по­чет­них фа­за до пу­не кон­тро­ле чо­ве­ка над
ре­про­дук­ци­јом и по­на­ша­њем при­пи­то­мље­них би­
ља­ка и жи­во­ти­ња. У не­ким ло­вач­ко-са­ку­пљач­ким
за­јед­ни­ца­ма у Ама­зо­ни­ји, Но­вој Гви­не­ји и Ја­па­ну,
за­бе­ле­жен је оби­чај чу­ва­ња жи­во­ти­ња ме­зи­ма­ца
– лов­ци хва­та­ју ди­вље мла­д ун­це, др­же их у ку­ћи,
да бих ка­сни­је осло­бо­ди­ли или при­не­ли на жр­тву
(Di­mi­tri­je­v ić 2021: 146, 147). До­ме­сти­фи­ка­ци­ји у
ужем сми­слу ре­чи, као ге­нет­ској изо­ла­ци­ји од ди­
вљих пре­да­ка, прет­хо­де на­кло­ност жи­во­ти­ња пре­
ма љу­ди­ма, кон­тро­ла ди­вљих жи­во­ти­ња и њи­хо­во
др­жа­ње у за­ро­бље­ни­штву, ко­је вре­ме­ном из­ра­ста
у екс­тен­зив­но сто­чар­с тво (ма­ло ула­г а­ња и пу ­но
па­шња­ка), ин­тен­зив­но сто­чар­ство (ве­ћа ула­га­ња
у ис­хра­ну и сме­штај жи­во­ти­ња) и га­је­ње љу­би­ма­
ца. Про­цес се не од­ви­ја са­мо у јед­ном сме­ру, већ
има и слу­ча­је­ва ка­да до­ма­ће жи­во­ти­ње по­ди­вља­
ју (тзв. фе­рал­не жи­во­ти­ње), као што је нпр. слу­чај
европ­ског му­фло­на ко­ји се још у пра­и­сто­ри­ји раз­
вио од до­ма­ће ов­це (Di­mi­tri­je­vić 2021: 148).
Нај­ве­ћи број те­ор­ и­ја ка­же да до­ме­сти­фи­ко­ва­не
жи­во­ти­ње по­ти­ч у од раз­ли­чи­тих ди­вљих вр­ста,
од ко­јих не­ке и да­нас жи­ве, а дру­ге су из­у ­мр­ле.
По­ре­кло до­ме­сти­фи­ко­ва­них жи­во­ти­ња утвр­ђу­је
6 mi­ge­ni­us) од ко­га је по­те­кло го­ве­че (Bos ta­ur­ us), ди­
У пи­та­њу је књи­га Чар­лса Дар­ви­на, штам­па­на у Лон­до­
ну 1868. го­ди­не: The Va­ri­a­tion of Ani­mals and Plants un­der
Do­me­sti­ca­tion.
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
се на осно­ву ге­нет­ских, иму­но­ло­шких осо­би­на,
ка­па­ци­те­та ре­про­д ук­ци­је, по­ре­ђе­ња ана­то­ми­је и
па­ле­он­то­ло­ги­је (Hu­tu, Ol­den­bro­ek, Wa­a­ij 2020: 20).
До­ма­ће жи­во­ти­ње су оне ко­је чо­век при­пи­то­
мља­ва и уз­га­ја ра­ди ко­ри­сти и ра­зо­но­де, од­ре­ђу­је им
те­ри­то­ри­ју и за­ли­хе хра­не и кон­тро­ли­ше њи­хо­во
раз­мно­жа­ва­ње. При­пи­то­мља­ва­ње ути­че како на
жи­во­ти­њу, та­ко и на чо­ве­ка (Di­mi­tri­je­vić 2021: 148).
По­ми­њу се три глав­на обра­сца до­ме­сти­фи­ка­
ци­је: ко­мен­сал­ски, обра­зац пле­на и усме­ре­ни обра­
зац. Ко­мен­сал­ски обра­зац у ве­зи је са жи­во­ти­ња­
ма ко­је су при­вла­чи­ли от­па­ци ко­је чо­век пра­ви у
на­се­љи­ма или бли­зи­ни (пас, мач­ка, миш, ко­кош).
Обра­зац пле­на је мо­дел при­п и­то­м ља­ва­ња ов­це,
ко­зе, го­ве­че­т а, круп­н их бо­ви­да, ла­ме, ал­па­ке и
ирва­са ко­је су љу­ди пр­во­бит­но ло­ви­ли због ме­са.
У пр­вом слу­ча­ју, бр­зо се ме­ња­ју и фи­зи­о­ло­ги­ја и
мор­фо­ло­ги­ја жи­во­ти­ње, а дру­ги мо­же да тра­је ми­
ле­ни­ју­ми­ма, а да се мор­фо­ло­ги­ја не ме­ња до тре­
нут­ка ка­да жи­во­ти­ње поч­ну да се при­ла­го­ђа­ва­ју
ан­тро­по­ге­ној сре­ди­ни (ро­го­ви­ма и сма­ње­њу ве­
ли­чи­не). Тре­ћи мо­дел је усме­ре­на до­ме­сти­фи­ка­ци­
ја и од­но­си се на при­пи­то­мља­ва­ње ди­вљих жи­во­
ти­ња за­рад екс­пло­ат­ а­ци­је не­ких њи­хо­вих осо­би­на
или про­д у­ка­та – коњ, ма­га­рац, ка­ми­ла, кр­зна­ши­
це, ној, аква­тич­ни до­ме­сти­ка­ти итд. (Ze­der 2012;
Di­mi­tri­je­vić 2021: 150, 151)
Нај­ста­ри­ја до­ма­ћа жи­во­ти­ња је пас (Ca­nis fa­
mi­li­a­ris). До­ме­сти­фи­ко­ван је кра­јем по­след­њег гла­
ци­ја­ла пре око 15 до 17 хи­ља­да го­ди­на, а мо­жда и
ра­ни­је (пре око 20 до 30 хи­ља­да го­ди­на). Пре­дак
пса је вук (Ca­nis lu­pus), а обра­зац ње­го­вог при­пи­
то­мља­ва­ња је ко­мен­сал­ски. На нео­лит­ским на­ла­
зи­шти­ма оста­ци па­са ре­дов­но су при­с ут­ни, као и
тра­го­ви њи­хо­вих зу­ба, са ма­лим бро­јем оста­та­ка
ко­ји по­ка­зу­ју тра­го­ве ка­са­пље­ња. Не­рет­ко су пси
са­хра­њи­ва­ни са љу­ди­ма, као при­ло­зи у гро­бо­ви­ма
или део по­греб­ног ри­ту­а­ла, што је до­ку­мен­то­ва­но
на број­ним на­ла­зи­шти­ма. На по­чет­ку хо­ло­це­на, у
обла­сти бли­ског ис­то­ка при­пи­то­мљен је ве­ли­ки
број би­ља­ка и жи­во­ти­ња, што је пред­ста­вља­ло по­
че­так нео­ли­ти­за­ци­је сре­ди­ном 9. ми­ле­ни­ју­ма п. н. е.
При­пи­то­мље­ни су му­флон (Ovis ori­en­ta­lis), од ко­јег
је на­ста­ла ов­ца (Ovis ari­es), бе­зо­ар (Ca­pra ae­ga­grus)
од ко­јег се раз­ви­ла ко­за (Ca­pra hir­cus), тур (Bos pri­
вља сви­ња (Sus scro­fa) од ко­је је раз­ви­је­на до­ма­ћа (Sus
do­me­sti­cus). Ове жи­во­т и­ње га­је­не су у ста ­д и­ма,
35
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65
пре­вас­ход­но због екс­пло­а­та­ци­је ме­са, а при­бли­
жно у исто вре­ме при­пи­то­мље­ни су мач­ка (Fe­lis
sil­ve­stris – Fe­lis ca­tus) и миш (Mus mu­scu­lus). На ло­
ка­ли­те­т у Ге­бе­кли Те­пе у јо­го­ис­ точ­ној Ана­до­ли­ји
от­кри­ве­на је ма­сив­на ар­х и­тек­т у­ра са пред­ста­ва­
ма жи­во­ти­ња у ка­ме­ну, а за пре­ке­ра­мич­ки нео­лит
ве­зу­је се и нај­ста­ри­ја до­ме­сти­фи­ка­ци­ја пап­ка­ра.
Сре­ди­ном 8. ми­ле­ни­ју­ма п. н. е. сто­чар­ство је де­
фи­ни­тив­но по­ста­ло глав­ни из­вор ме­са, а зна­чај­не
мор­фо­ло­шке про­ме­не ука­зу­ју на по­че­так ве­штач­
ке се­лек­ци­је и укр­шта­ња. У 7. ми­ле­ни­ју­м у п. н. е.
до­ма­ћа ко­за, ов­ца, го­ве­че и сви­ња га­је се у ши­ро­
кој обла­сти од Ки­пра и цен­трал­не Ана­до­ли­је до
Иран­ске ви­со­рав­ни, и гор­њег то­ка Еу­фра­та и Ти­
гра до ју­жне гра­ни­це Па­ле­сти­не да би се при­бли­
жно у исто вре­ме нов, нео­лит­ски на­чин жи­во­та
про­ши­рио на ис­точ­ну Ази­ју, се­ве­ро­ис­ точ­ну Афри­
ку и ју­го­и­сточ­ну Евро­пу (Di­mi­tri­je­vić 2021).
* * * пше­ни­це, јеч­ма, про­са, гра ­хо­ри­це и со­чи­ва, док
Ка­да је реч о на­шој зе­мљи, још увек ни­је са­свим
ја­сно ка­да и на ко­ји на­чин нео­лит­ски чо­век уво­ди
по­љо­при­вре­д у као сво­ју основ­ну де­лат­ност. Сва
до­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ла су да на на­шим
про­сто­ри­ма ни­је би­ло пре­ке­ра­мич­ког нео­ли­та,
већ да се код нас нео­лит на­до­ве­зу­је на ме­зо­лит, без
не­ког на­ро­чи­то по­сте­пе­ног пре­ла­за (Be­nac, Ga­ra­
ša­nin, Sre­jo­vić 1979: 12). Не­ма по­да­та­ка о по­че­ци­ма
кул­ти­ва­ци­је тим пре што прет­ход­ни­це кул­ти­ви­
са­них би­ља­ка ни­с у по­зна­те у на­шој зе­мљи ма­хом
због не­до­вољ­не ис­тра­же­но­сти, док је ау­тох­то­но
при­пи­то­мља­ва­ње жи­во­ти­ња до­ку­мен­то­ва­нао на
ло­ка­ли­те­ти­ма Ди­во­стин, где је припитомљeно ди­
вље го­ве­че, а та­ко­ђе и на ло­ка­ли­те­ту Ле­пен­ски вир,
где по­сто­је тра­го­ви при­пи­то­мља­ва­ња пса (Bökönyi
1969: 227; Bökönyi 1988: 422).
Нео­лит­ске кул­ту­ре, зе­мљо­рад­ња и сто­чар­ство
раз­ви­ја­ју се код нас у усло­ви­ма бла­ге кли­ме, ко­ја
се од­ли­ку­је сме­ном вла­жни­јих и су­вљих пе­ри­о­да,
што је у ве­ли­кој ме­ри по­го­до­ва­ло раз­во­ју ве­ге­та­
ци­је. Са­свим је си­г ур­но да су кли­мат­ски усло­ви
дик­ти­ра­ли про­ме­не ко­је су до­ве­ле до тран­зи­ци­је
па­ле­о­лит­ског ка ме­зо­лит­ском на­чи­н у жи­во­та –
ства­ра­ње стал­них на­се­ља због при­род­ног из­о­би­
ља усло­вље­ног по­год­ним кли­мат­ским усло­ви­ма
(Ан­то­но­вић 2006: 48).
Ба­вље­ње зе­мљо­рад­њом и сто­чар­ством у ар­хео­
ло­ги­ји до­ка­зу­ју се ди­рект­ним и ин­ди­рект­ним до­
36
АРХЕОЛОГИЈА
ка­зи­ма. Ди­рект­ни до­ка­зи сва­ка­ко су биљ­ни и живо­
тињ­ски оста­ци ко­је ана­ли­зи­ра­ју ар­хе­об ­ о­та­ни­ча­ри
и ар­хе­о­зо­ол­ о­зи, док се ин­ди­рект­ним сма­тра­ју ар­
хе­о­ло­шки атре­фак­ти про­на­ђе­ни на ло­ка­ли­те­т у –
по­крет­ни објек­ти ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре, али и не­по­
крет­ни објек­ти – си­ло­си и пи­то­си за чу­ва­ње зрне­
вља, пла­стич­не пред­ста­ве кул­ти­ви­са­них би­ља­ка
и до­ма ­ћ их жи­во­т и­ња, зе­м љо­рад­н ич­ко ору­ђ е, и
слич­но (Ан­то­но­вић 2006: 49).
На на­шим ар­хе­ол­ о­шким ло­ка­ли­те­ти­ма ди­рект­
ни до­ка­зи по­твр­ђу­ју да су од жи­та­ри­ца га­је­не јед­
но­зр­на, дво­зр­на и ме­ка или хлеб­на пше­ни­ца (Tri­
ti­cum mo­no­coc­cum – ein­korn, Tri­ti­cum di­coc­cum –
em­mer, Tri­ti­cum ae­sti­vum), је­чам (Hor­de­um vul­ga­re),
про­со (Pa­ni­cum mi­li­a­cum), зоб (Ave­na sp.), а од ма­
ху ­нар­к и – гра­шак (Pi­sum sa­ti­v um), со­ч и­во (Lens
cu­li­na­re) и гра ­хо­ри­ца (Vi­cia sp.). На ра­но­не­ол­ ит­
ским на­ла­зи­шти­ма (Стар­че­во, Ди­во­стин, Ме­сар­
ци, Бе­ло­тић, За­бла­ће) до­ку­мен­то­ва­на је упо­тре­ба
су на по­зно­не­о­лит­ским на­ла­зи­шти­ма (Се­ле­вац,
Ди­во­стин 2, Го­мо­ла­ва, Ва­лач, Пре­ди­он ­ и­ца) про­на­
ђе­ни оста­ци пше­ни­це, јеч­ма, зо­ба, про­са, со­чи­ва,
гра­шка и гра­хо­ри­це (Ан­то­но­вић 2006: 49; Bo­ro­je­vić
1990: 71–77; McLa­ren, Hub­bard 1990: 247, 250; Grüger,
Beng 1988: 418; van Ze­ist 1974: 16; Hopf 1974: 7, 9).
На ра­но­не­о­лит­ским и ка­сно­не­ол­ ит­ским ло­ка­
ли­те­ти­ма од до­ма­ћих жи­во­ти­ња код нас су га­је­не
ов­ца, ко­за, го­ве­че, сви­ња и пас, али су раз­ли­чи­то
за­сту­пље­не.
По­след­њих го­ди­на на­ши струч­ња­ци су ра­ди­ли
на ве­ли­ком бро­ју ар­хе­о­зо­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња,
пре све­га за­хва­љу­ју­ћи раз­во­ју Ла­бо­ра­то­ри­је за био­
ар­хе­о­ло­ги­ју на Ка­те­дри за ар­хе­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­
ског фа­кул­те­та у Бе­ог­ ра­ду, на ко­јој се мла­ди ар­хе­
о­ло­зи спе­ци­ја­ли­зу­ју за фи­зич­к у ан­тро­по­ло­ги­ју,
ар­хе­о­бо­та­ни­ку и ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ју, при че­м у су два
струч­ња­ка из обла­сти ар­хе­о­бо­та­ни­ке и ар­хе­о­зо­о­
ло­ги­је за­по­сле­на у стал­ном рад­ном од­но­с у у Му­
зе­ју Вој­во­ди­не, што је из­у­зе­так (Ми­ха­и­ло­вић н. д.;
МВ, н. д.). Ар­хе­о­зо­о­ло­шке ана­ли­зе спро­во­де се на
ко­сти­ма са ве­ли­ког бро­ја ло­ка­ли­те­та, чи­ја су ар­хе­
о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња и ре­ког­но­сци­ра­ња у то­ку, по­
пут нео­лит­ских ло­ка­ли­те­та у Вој­во­ди­ни, по­го­то­
во оних ко­ја се вр­ше од 2014. го­ди­не у скло­пу про­
јек­та Бор­ђош – ме­ђу­на­род­на мул­ти­ди­сци­пли­нар­на
ар­хе­ол­шка ис­тра­жи­ва­ња, а ко­ја Му­зеј Вој­во­ди­не
спро­во­ди у са­рад­њи са Ин­сти­т у ­том за пра­и­сто­
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
ри­ју и ра­ну исто­ри­ју Кри­сти­јан Ал­брехтс Уни­вер­
зи­те­том из Ки­ла (СР Не­мач­ка) – Бор­ђош и Но­во
Ми­ло­ше­во код Но­вог Бе­че­ја, Пер­лек код Бе­че­ја,
Ара­дац – Ка­ме­ни­ти Ви­но­гра­ди код Зре­ња­ни­на,
Жа­баљ – Но­ве зе­мље код Но­вог Са­да, Лок код Ти­
те­ла (Me­do­vić et al. 2014; Stan­ko­vić Peš­te­rac et al. 2014;
Hof­mann et al. 2019), али и дру­га – Ма­ли Иђош код
Ки­кин­де и сл.
Ре­зул­та­ти ге­о­маг­нет­не про­спек­ци­је, из­глед на­се­ља на
ло­ка­ли­те­т у Бор­ђош (Hof­mann et al. 2020: 312)
За­ни­мљив је по­да­так да је од све­у ­куп­ног по­
крет­ног ма­те­ри­ја­ла ко­ји се про­на­ђе на не­ком архе­
о­ло­шком на­ла­зи­шту нај­ве­ћи про­це­нат жи­во­тињ­
ских ко­сти­ју. Та­ко се нпр. на ло­ка­ли­те­т у Бор­ђош
про­на­ла­зи из­у­зет­но ве­ли­ка ко­ли­чи­на ко­сти­ју и на
са­мој по­вр­ши­ни ло­ка­ли­те­та ко­ји је из­ло­жен ви­ше­
де­це­ниј­ском пре­о­ра­ва­њу. Ов­де су нај­ви­ше за­сту­
пље­не ко­сти го­ве­че­та, сви­ње, ри­ба и је­ле­на (Me­
do­v ić et al. 2014: 15). Ана­ли­за изо­то­па по­ка­за­ла је
вео­ма ма ­ли про­це­нат по­кре­тљи­во­сти ста ­нов­ни­
штва и до­ма ­ћ их жи­во­т и­ња, што се мо­же ин­тер­
пре­ти­ра­ти као ин­ди­ка­тор еко­но­ми­је за­сно­ва­не на
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
ин­тен­зив­ној зе­м љо­рад­њи са ви­со­к им зах ­те­ви­ма
рад­не сна­ге (Hof­mann et al. 2019: 19).
Ар­хе­о­зо­о­ло­зи су за­к љу­чи­ли да је у нео­лит­ско
вре­ме у на­шим про­сто­ри­ма у нај­ве­ћој ме­ри га­је­но
го­ве­че, за раз­ли­ку од ова­ца и ко­за ко­је су пре­ов­ ла­
ђи­ва­ле у Грч­кој, Ма­ђар­ској и у Кар­пат­ској обла­сти.
Мо­гу­ће прет­по­став­ке су да је раз­лог за то би­ла по­
тре­ба за мле­ком или те­гле­ћа функ­ци­ја го­ве­да (Ан­
то­но­вић 2006: 50).
Ар­хе­о­бо­та­ни­ка и ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја но­ви­је су дис­
пиц­ли­не, без ко­јих се да­нас ар­хе­о­ло­ги­ја не може
за­ми­сли­ти, али се ова на­у ­ка у ра­ни­јем пе­ри­о­д у
осла­ња­ла у нај­ве­ћој ме­ри на про­у ­ча­ва­ње ма­те­ри­
јал­них оста­та­ка, би­ло да се ра­ди о по­крет­ним или
не­по­крет­ним ка­ко би до­шла до по­да­та­ка о раз­во­
ју по­љо­при­вре­де. Алат­ке од ко­сти, ро­га и ка­ме­на
за об­ра­д у зе­мље, уби­ра­ње ле­ти­не и при­пре­ма­ње
хра­не, мо­гле су би­ти ко­ри­шће­не и ка­да је у пи­та­њу
са­мо­ни­кло би­ље и за­то че­сто не мо­гу пред­ста­вља­ти
си­гу­ран до­каз за по­сто­ја­ње по­љо­при­вред­не ак­тив­
но­сти. Као ору­ђе за об­ра­д у зе­мље по­ми­њу се мо­
ти­ке, се­ки­ра, се­ки­ре-че­ки­ћи, бу­да­ци, пи­ју­ци, рала
и са­диљ­ке, а че­сто и бо­де­жи од ро­га ко­ји су ко­ри­
шће­ни за ва­ђе­ње кр­то­ла­стог ко­ре­ња из зе­мље. За
уби­ра­ње ле­ти­не ко­ри­шће­на су ка­ме­на се­чи­ва из
ком­по­зит­них алат­ки (по­пут ср­по­ва), док су жрв­
ње­ви и рас­ти­ра­чи ко­ри­шће­ни за при­пре­ма­ње хра­не
(Ан­то­но­вић 2006: 51). Жрв­ње­ви и рас­ти­ра­чи би­ли
су ма­сив­ни и из­ра ­ђе­ни углав­ном од маг­мат­ских
сте­на и пе­шча­ра, па су ко­ри­шће­ни за мле­ве­ње не
са­мо зр­не­вља већ и пиг­мен­та, ке­ра­ми­ке или об­ра­
ду пред­ме­та од чвр­стих ма­те­ри­ја­ла – ка­ме­на, ко­сти
или ро­жи­не (Ан­то­но­вић 2006: 58). Екс­пе­ри­мен­ти су
по­ка­за­ли да је за об­ра­ду зе­мље нај­по­год­ни­је др­во,
па мо­же­мо са си­г ур­но­шћу да твр­ди­мо да су алат­
ке од др­ве­та по­сто­ја­ле, али због скло­но­сти рас­па­
да­њу и због хе­миј­ског са­ста­ва зе­мље код нас, оне
ни­с у мо­гле би­ти са­чу­ва­не.
По­сле­ди­це нео­лит­ске ре­во­л у­ци­је
Да би ар­хе­ол­ о­зи би­ли успе­шни у раз­у ­ме­ва­њу
раз­ли­чи­тих кул­т у­ра у про­шло­сти, по­треб­но је да
раз­у­ме­ју ве­зе из­ме­ђу љу­ди и при­род­ног окру­же­ња.
Та­ко­ђе је по­треб­но да про­у ­че ка­ко се чо­век адап­
ти­рао на при­род­не усло­ве и ка­ко је при­род­но окру­
же­ње при­ла­го­ђа­вао сво­јим по­тре­ба­ма.
За пе­ри­од ме­зо­ли­та ве­зу­ју се по­че­ци чо­ве­ко­вог
де­ло­ва­ња на пеј­саж – кр­че­ње шу­ме уз по­моћ кон­
37
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65
тро­ли­са­них по­жа­ра, мо­жда због ре­ге­не­ра­ци­је шу­ма
или због сма­ње­ња ње­ног бу ­ја­ња, ра­ди ства­ра­ња
па­шња­ка и при­род­них оку­пља­ли­шта ди­вљих лов­
них жи­во­ти­ња, што иде у при­лог те­зи о по­че­цима
ор­га­ни­зо­ва­ног ба­вље­ња зе­мљи­штем и фор­ми­ра­
ња соп­стве­не те­ри­то­ри­је још од вре­ме­на ме­зо­ли­
та (Ан­то­но­вић 2006: 48). Ово је те­ма ко­јом се ба­ви
ар­хе­о­ге­ог­ ра­фи­ја или ар­хе­о­ло­ги­ја пеј­са­жа. То је ди­
сци­пли­на ко­ја про­у ч ­ а­ва про­стор ко­ји су за­уз­ и­ма­
ла од­ре­ђе­на дру­штва у про­шло­сти, од­но­сно на­чин
на ко­ји су љу­ди ко­ри­сти­ли и при­ла­го­ђа­ва­ли при­
род­но окру ­же­ње. Ко­ри­шће­њем ге­о­граф­ских ме­
то­да и ге­о­ис­ то­риј­ских са­зна­ња ана­ли­зи­ра се њи­
хо­ва ди­на­ми­ка, а по­себ­на па ­жња усме­ра­ва се на
ду­го­трај­ну ди­на­ми­ку пеј­са­жа (Bri­gand 2015: 173).7
Ар­хе­о­ло­ги­ја пеј­са­жа или ар­хе­о­ге­о­гра­фи­ја је мул­
ти­ди­сци­пли­нар­на и по­ве­зу­је ма­те­ри­јал­ну кул­т у­
ру са ло­ка­ли­те­ти­ма, де­ло­ва­ње чо­ве­ка са мо­ди­фи­
ка­ци­јом при­род­ног окру­же­ња.
То­ком нео­ли­та на­се­ља су се по­ди­за­ла на па­жљи­
во ода­бра­ним ло­ка­ци­ја­ма, са до­брим ге­о­граф­ским
по­ло­жа­јем. У об­зир се узи­ма бли­зи­на во­де, али и
за­шти­та од мо­гу­ћег пла­вље­ња, та­ко да се нај­че­шће
би­ра­ју уз­диг­ну­те реч­не оба­ле у бли­зи­ни зе­мље по­
год­не за об­ра­ду; та­ко­ђе и сте­пе и шу­мар­ци бо­га­ти
лов­ном ди­вља­чи (Баљ, Ста­ро­вић 2022: 23).
Већ по­ме­ну­то на­се­ље на ло­ка­ли­те­ту Оха­ло II за
са­да је нај­ста­ри­је до­ку ­мен­то­ва­но стал­но на­се­ље,
ко­је се да­т у­је у вре­ме пре око 22.000 го­ди­на. Мно­
ге гру­пе љу­ди вре­ме­ном пре­ла­зе на се­де­лач­ки на­
чин жи­во­та и фор­ми­ра­ју стал­на на­се­ља, у ко­ји­ма
је жи­ве­ло не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја за ре­дом. За­са­ђе­на
по­ља ко­ја је тре­ба­ло чу­ва­ти и об­ра­ђи­ва­ти, као и по­
сто­ја­ње за­ли­ха хра­не из­и­ски­ва­ле су жи­вот љу­ди
на јед­ном истом ме­сту (Баљ, Ста­ро­вић 2022: 21, 22).
Ју­го­ис­ точ­на Евро­па, укљу­чу­ју­ћи и област се­вер­
но­е­геј­ске обла­сти и за­пад­не Ана­до­ли­је ве­о­ма је
зна­чај­на за раз­у ­ме­ва­ње тран­зи­ци­је и ши­ре­ња но­
вог на­чи­на жи­во­та као сво­је­вр­сног мо­ста из­ме­ђу
Плод­ног по­лу­ме­се­ц а и Евро­пе, пре­ко ко­јег су се
ши­ри­ле ино­ва­ци­је. У овој обла­сти от­кри­ве­но је на
сто­ти­не нео­лит­ских на­ла­зи­шта са из­у­зет­ном ра­
зно­вр­сно­шћу у про­стор­ном об­ли­ко­ва­њу.
На­се­ље­ни су раз­ли­чи­ти ха­би­та­ти и про­сто­ри
– од обал­ских до ло­ка­ци­ја са све­жом во­дом, и плод­
них ба­се­на до пла­нин­ских ло­ка­ци­ја, ко­ји су захте­
7
Још од 19. ве­ка при­ме­ће­не су ве­зе из­ме­ђу пеј­са­жне архе­
о­ло­ги­је и ге­о­гра­фи­је (Ro­bert 2019).
38
АРХЕОЛОГИЈА
ва­ли раз­ли­чи­те адап­та­ци­је и ути­ца­је на сре­ди­ну,
што је од­ре­ђе­не за­јед­ни­це вре­ме­ном до­во­ди­ло у
ве­зу са од­ре­ђе­ним про­с то­ром. На­се­ља и ку­ће су
би­ле зна­чај­ни цен­три ак­тив­но­сти и дру­штве­не ин­
тер­ак­ци­је. Упо­тре­бом и пре­о­бли­ко­ва­њем од­ре­ђе­
ног про­сто­ра у кон­тек­сту њи­хо­вог сва­ко­днев­ног
жи­во­та, нео­лит­ске за­јед­ни­це по­љо­при­вред­ни­ка
ство­ри­ле су про­стор у ко­јем су ко­ха­би­ти­ра­ли љу­ди,
жи­во­ти­ње и пред­ме­ти. То­ком ду­гог пе­ри­о­да тра­
ја­ња нео­ли­та, до­го­ди­ле су се број­не тран­сфор­ма­
ци­је, не са­мо у кул­тур­ном пеј­са­жу и ор­га­ни­за­цији
на­се­ља, већ и ка­да су у пи­та­њу ор­га­ни­за­ци­ја на­
се­ља, упра­вља­ње жи­во­тињ­ским и биљ­ним све­том,
на­ви­ке у ис­хра­ни, кре­и­ра­ње ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре
и ње­на цир­ку­ла­ци­ја. Од ве­ли­ког зна­ча­ја су от­кри­
ва­ње и ева­л у­а­ци­ја кон­та­ка­та из­ме­ђу ре­ги­о­на, те
про­у ­ча­ва­ње ди­на­ми­ке тран­сфор­ма­ци­је од­ре­ђе­
них по­пу­ла­ци­ја у од­ре­ђе­ном ге­ог­ раф­ском кон­тек­
сту. Ана­ли­за ДНК и изо­то­па у ске­лет­ним оста­ци­ма
жи­во­ти­ња и љу­ди ко­ри­сти се у про­у ­ча­ва­њу ис­хра­
не и мо­бил­но­сти, ана­ли­за ар­хе­об ­ о­та­нич­ких и ар­
хе­оо
­ ­зо­ло­шких оста­та­ка и тра­го­ва на ке­ра­ми­ци уче­
ству­је у про­у ч ­ а­ва­њу ис­хра­не, али и по­љо­при­вред­
не прак­се, за­јед­но са уо­би­ча­је­ним тех­но­ло­шким и
пе­т ро­ло­ш ким ана­л и­за­ма ке­ра­м и­ке и ка­ме­них
алат­ки (Ta­sić, Urem-Kot­sou and Bu­rić 2020: 2).
Ве­ли­ки број нео­лит­ских ино­ва­ци­ја зна­чај­но је
уна­пре­дио жи­вот љу­ди у мно­гим аспек­ти­ма, што
је би­ло ја­сно још од са­мих по­че­та­ка ис­тра­жи­ва­ња
овог пе­ри­о­да, чак и са­мо на осно­ву кла­сич­них ме­
то­да ар­хе­о­ло­шког ис­тра­жи­ва­ња. Ме­ђу­тим, тек су
не­дав­но би­ол­ о­шки аспек­ти про­це­са нео­ли­ти­за­ци­
је ис­так­ну­ти у пр­ви план. У на­шој зе­мљи, ве­ли­ки
до­при­нос у овом по­љу дао је про­је­кат BIRTH (Births,
mot­hers and ba­bi­es: Pre­hi­sto­ric fer­ti­lity in the Bal­kans
bet­we­en 10000-5000 cal BC), чи­ја су те­ма би­о­ло­шки
и кул­т ур­ни ме­ха­ни­зми, ко­ји су ути­ца­ли на раст
фер­ти­ли­те­та то­ком нео­лит­ске де­мо­граф­ске тран­
зи­ци­је – глав­не де­мо­граф­ске про­ме­не у људ­ској
ево­лу­ци­ји. Ан­тро­по­ло­шке ана­ли­зе ске­ле­та и дру­ге
би­о­ар­хе­ол­ о­шке, фо­рен­зич­ке и хе­миј­ске ана­ли­зе
по­слу­жи­ле су за про­у ­ча­ва­ње по­сле­ди­ца про­ме­не
на­чи­на ис­хра­не у кон­тек­сту фер­ти­ли­те­та и здра­
вља љу­ди.8
Број­ни на­у ч­ни­ци сма­тра­ју да су про­ме­не до
ко­јих је до­ве­ла нео­ли­ти­за­ци­ја има­ле по­зи­ти­ван
8
https://www.erc­birth.com­/ (при­сту­пље­но: 26. 11. 2022).
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
ефе­кат на фер­ти­ли­тет же­на, што је ре­зул­ти­ра­ло
зна­чај­ним по­ве­ћа­њем по­пу­ла­ци­је у ро­ку од не­ко­
ли­ко хи­ља­да го­ди­на. Сто­га је про­ме­на у ис­хра­ни
же­на јед­но од глав­них об­ја­шње­ња нео­лит­ске де­
мо­граф­ске екс­пан­зи­је. Сма­тра се да је пре­ла­зак са
про­те­ин­ске ис­хра­не на ис­хра­ну бо­га­т у угље­ним
хи­дра­ти­ма, до­вео је до по­ве­ћа­ња енер­гет­ског ба­
лан­са. Пи­та­ње ис­хра­не про­у ч­ а­ва­но је пу­тем ана­
ли­зе ста­бил­них изо­то­па и скроб­них зр­на из зуб­
ног ка­мен­ца, као и пу­тем ма­кро­скоп­ских ана­ли­за
ка­ри­је­са и зуб­ног ка­мен­ца (Jo­va­no­vić 2017).
Та­ко­ђе, уче­ста­ла ден­тал­на и па­то­ло­шка ста­ња
ви­дљи­ва кроз мар­ке­ре стре­са на раз­ли­чи­тим де­
По­су­да и ко­шта­на ка­ши­ка из на­се­ља стар­че­вач­ке кул­ту­ре,
ло­ка­ли­тет Ви­зић, Го­ло­к ут (Баљ, Ста­ро­вић 2022: 12); ко­
шта­на ка­ши­ка из Стар­че­ва, са тра­го­ви­ма деч­јих зу­ба (Баљ,
Ста­ро­вић 2022: 115; Ste­fa­no­v ić et al. 2019)
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
ло­ви­ма зу­ба до­ве­ла су до за­к ључ­ка да је то­ком ра­
ног нео­ли­та до­шло и до по­гор­ша­ња здрав­стве­ног
ста­ту­са. Ана­ли­зом скроб­них зр­на по­ка­за­ло се да је
про­ме­на ис­хра­не ути­ца­ла на то да глав­ни из­во­ри
хра­не по­ста­ју коп­не­ни из­во­ри хра­не, ко­ји по­ка­зу­ју
ве­ћу ко­ли­чи­ну угље­них хи­дра­та. Жи­та­ри­це и мле­
ко, као и но­ви на­чин при­пре­ме хра­не (ку­ва­ње), ве­
ро­ват­но су омо­гу­ћи­ли мај­ка­ма да кра­ће вре­ме доје
де­цу јер су има­ле за­ме­ну за сво­је мле­ко – мле­ко до­
ма­ћих жи­во­ти­ња и жи­та­ри­це, од ко­јих су мо­гле да
се пра­ве ка­ши­це за бе­бе. Ис­хра­на бо­га­ти­ја угље­
ним хи­дра­ти­ма до­ве­ла је до по­ја­ве уче­ста­лог ка­
ри­је­са, што је у ве­зи и са по­ја­вом ле­пљи­ве ку­ва­не
хра­не бо­га­те угље­ним хи­дра­ти­ма и не­по­сто­ја­њем
све­сти о по­тре­би за ден­тал­ном хи­ги­је­ном. Раз­ли­
чи­те бо­ле­сти у ком­би­на­ци­ји са кра­ћим до­је­њем и
пре­ла­зак на но­ву хра­н у оста­ви­л и су број­не тра­
го­ве на здра­вље љу­ди. Број труд­но­ћа, ко­ји се ре­
флек­т у­је кроз ви­дљи­ве мар­ке­ре стре­са на зуб­ном
Зуб­ни ка ­ме­нац из ви­ли­ца ста ­нов­ни­ка Вла­сца и пре­сек
зуб­ног це­мен­та осо­бе са Ле­пен­ског ви­ра, уз озна­че­не мар­
ке­ре стре­са (Ste­fa­no­v ić et al. 2019)
39
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65 АРХЕОЛОГИЈА

ка­мен­цу, ути­цао је на це­ло­куп­но здра­вље. Ве­ћи број До да­нас су ар­хе­о­ло­зи фе­но­мен нео­лит­ске ре­
труд­но­ћа са јед­не стра­не, до­во­дио је до по­ве­ћа­ног во­лу­ци­је ана­ли­зи­ра­ли и по­сма­тра­ли из нај­ра­зли­
бро­ја ста­нов­ни­ка, али је са дру­ге до­вео и до ве­ли­ке чи­ти­јих угло­ва, аку­м у­ли­ра­ју­ћи та­ко ве­ли­ки број
смрт­но­сти же­на и сла­би­јег иму­ни­те­та де­це узро­ са­зна­ња. Осим кла­сич­них ар­хе­о­ло­шких ме­то­да
ко­ва­ног кра­ћим пе­ри­о­дом до­је­ња (Jo­va­no­vić 2017). кул­т ур­но-исто­риј­ске ар­хе­о­ло­ги­је, по­чев од 50-их
го­ди­на 20. ве­ка, у ар­хе­о­ло­ги­ји се при­ме­њу­ју при­
За­к љу­чак
род­но-на­уч­не ме­то­де, ко­је омо­гу­ћа­ва­ју но­ва от­кри­
Нео­лит­ска ре­во­лу­ци­ја тра­си­ра­ла је пут раз­во­ја ћа и ме­ња­ју струк­ту­ру са­ме ар­хе­ол­ о­ги­је. Са­вре­мена
људ­ског дру­штва. Кул­ти­ва­ци­ја би­ља­ка, до­ме­стифи­ тех­но­ло­шка ре­во­лу­ци­ја и ди­ги­тал­на тран­сфор­ма­
ка­ци­ја жи­во­ти­ња, из­град­ња чвр­стих стам­бе­них ци­ја дру­штва да­ли су но­ви за­ма­јац. Тех­но­ло­шки
обје­ка­та уз фор­ми­ра­ње стал­них на­се­ља и упо­тре­бу раз­вој је у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, отво­рио
грн­ча­ри­је, ино­ва­ци­је су ко­је су до­ве­ле до ве­ли­ких мо­гућ­ност да се од­го­во­ри на не­ка но­ва пи­та­ња, која
про­ме­на, ка­ко у би­о­ло­шком, та­ко и у дру­штве­ном су да­ла дру­га­чи­ју пер­спек­ти­ву у по­сма­тра­њу нео­
сми­слу. Про­ме­не у би­ол­ о­шком сми­слу у ве­зи су са лит­ске ре­во­лу­ци­је и ње­них по­сле­ди­ца. Број­не ана­
дра­стич­ном про­ме­ном на­чи­на ис­хра­не, ко­ји је усло­ ли­зе ко­је су из­ве­де­не као ре­зул­тат тог раз­во­ја, дове­
вио ве­ћи фер­ти­ли­тет же­на и кон­ту­и­ран раст попу­ ле су до не­ких ре­во­лу­ци­он ­ ар­них от­кри­ћа. Узев­ши
ла­ци­је, као и да­ле­ко­се­жну про­ме­ну здрав­стве­ног у об­зир да­љи на­пре­дак у овом сми­слу и ра­сту­ћу
ста­ња. ин­тер­ди­сци­пли­нар­ност, ве­ру­је­мо да ће­мо у на­ред­
Дру­штве­не про­ме­не јед­на­ко су да­ле­ко­се­жне. ним де­це­ни­ја­ма има­ти но­ву, пот­п у ­но дру ­га­чи­ју
Раз­вој по­љо­при­вре­де, гра­ди­тељ­ства, грн­чар­ства, сли­ку нео­ли­ти­за­ци­је и све­га оно­га што је она до­
те уса­вр­ша­ва­ње тех­ни­ка за из­ра­д у алат­ки, по­ред не­ла чо­ве­чан­ству.
оста­лог, до­ве­ли су до по­ја­ве но­вих за­ни­ма­ња, а са
тим у ве­зи и но­ве ор­га­ни­за­ци­је по­сло­ва у окви­ру
за­јед­ни­це. Ви­шак од­ре­ђе­них про­из­во­да до­вео је до
по­тре­бе за раз­ме­ном и ко­м у­ни­ка­ци­је са дру­гим,
че­сто уда­ље­ним за­јед­ни­ца­ма, али и до аку­му­ла­ци­
је вред­но­сти и ге­не­ри­са­ња бо­гат­ства, што је сва­
ка­ко узро­ко­ва­ло ра­сло­ја­ва­ње дру­штва. По­ве­ћа­ње
бро­ја ста­нов­ни­ка до­во­ди­ло је до про­ме­на и у са­
мој ор­га­ни­за­ци­ји на­се­ља, до по­тре­бе за ве­ћом гра­
ди­тељ­ском де­лат­но­шћу, као и до ела­бо­ра­ци­је кућ­ног
про­сто­ра. Па­ра­лел­но са тим, раз­ви­ли су се но­ви
об­ли­ци упра­вља­ња за­јед­ни­цом и ре­сур­си­ма (Trip­
ko­vić 2015: 387).
Ана­ли­зе су по­ка­за­ле да ме­зо­лит­ско-нео­лит­ска
тран­зи­ци­ја ни­је би­ла јед­но­о­бра­зан про­цес, већ је
у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си­ла од при­род­ног окру­же­ња,
кул­тур­них тра­ди­ци­ја и на­ви­ка ста­нов­ни­штва. Људ­
ске за­јед­ни­це би­ра­ле су окру­же­ње у ко­јем ће по­ди­
за­ти на­се­ља, у скла­д у са сво­јим ис­ку­ством и зна­ По­с у­де, ло­ка­ли­тет Бор­ђош, по­ти­ска кул­т у­ра (фо­то:
Го­ран До­бо­жа­нов)
њем ко­је се ши­ри­ло и пре­но­си­ло уну­тар за­јед­ни­
це. Мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да је раз­ме­на зна­ња
би­ла уо­би­ча­је­на и из­ме­ђу раз­ли­чи­тих кул­т ур­них
ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:
гру­па, с об­зи­ром на ве­ли­ку мо­бил­ност љу­ди у то
вре­ме, ко­ја је до­ка­за­на не са­мо ана­ли­за­ма ма­те­ри­ An­to­no­vić, Dra­ga­na. 2006. „Neo­lit­sko ze­mljo­rad­nič­ko
јал­не кул­ту­ре, већ и број­ним ДНК ана­ли­за­ма, које oru­đe i nje­gov zna­čaj u po­če­ci­ma po­ljo­pri­vre­de na
се у по­след­њој де­це­ни­ји све ин­тен­зив­ни­је спро­во­ tlu Sr­bi­je.” Zbor­nik Na­rod­nog mu­ze­ja 18-1: 47–67.
де и на све ве­ћем бро­ју узо­ра­ка. (ćir.)

40
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ...
Balj, Li­di­ja i An­drej Sta­ro­vić. 2022. San neo­lit­ske no­ći,
No­vi Sad: Mu­zej Voj­vo­di­ne. (ćir.)
Be­nac, Alojz, Mi­lu­tin Ga­ra­ša­nin i Dra­go­slav Sre­jo­vić.
1979. „Uvod.” U: Pra­i­sto­ri­ja ju­go­sla­ven­skih ze­ma­lja
II – Neo­lit­sko do­ba, gl. ur. Alojz Be­nac, 11–31. Sara­
je­vo: Aka­de­mi­ja na­uk­ a i umjet­no­sti Bo­sne i Herce­
go­vi­ne.
Bin­ford, Le­wis R. 1980. “Wil­low Smo­ke and Dogs’ Ta­ils:
Hun­ter-Gat­he­rer Set­tle­ment Systems and Ar­cha­eo­
lo­g i­c al Si­te For­ma­t ion.” Ame­r i­can An­ti­qu­ity 45:
4–20.
BIRTH. n. d. При­сту­пље­но 20. 11. 2022. https://www.
erc­birth.com­/
Bökönyi, Sándor. 1969. „Kič­me­nja­ci.” U: Le­pen­ski Vir, ur.
Dra­go­slav Sre­jo­vić, 224–228. Be­o­grad: Srp­ska knji­
žev­na za­dru­ga (ćir.)
Bökönyi, Sándor. “The Neo­lit­hic Fa­u­na od Di­vo­stin.” 1988.
In: Di­vo­stin and the Neo­lit­hic od Cen­tral Ser­bia,
Eds. Alan McPher­ron, Dra­go­slav Sre­jo­vić, 419–445.
Pittsburgh: De­part­ment of An­thro­po­logy, Uni­ver­
sity of Pittsburgh.
Bri­gand, Ro­bin. “Ar­cha­e­o­ge­o­graphy and Pla­ni­me­tric
Lan­dsca­pes.” 2015. In: De­tec­ting and Un­der­stan­ding
Hi­sto­ric Lan­dsca­pes, Eds. Ale­xan­dra Cha­var­ria Ar­
nau and An­drew Reynolds (eds.), 173–209. Man­
to­va: SAP Società Ar­che­o­lo­gi­ca S.R.L.
Bo­ro­je­vić, Kse­ni­ja. 1990. Ana­li­ze pa­le­o­bo­ta­nič­kih ma­kro­
o­sta­ta­ka sa ar­he­o­loš­kih lo­ka­li­te­ta u Sr­bi­ji. Ma­gi­
star­ski rad. Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du: Fi­lo­zof­ski fa­
kul­tet Be­og­ rad.
Bro­ug­hton, Јack М. 2015. “Zo­oa­ r­cha­e­ol­ogy.” In: In­ter­
na­ti­o­nal Encyclo­pe­dia of the So­cial & Be­ha­vi­o­ral
Sci­en­ces, Vol. 25, 2nd edi­tion, ed. Ja­mes Wright, 849–
853. El­se­vi­er Ltd.
Clay, Al­bert T. 1924. “The So-Cal­led Fer­ti­le Cre­scent and
De­sert Bay.” Jo­ur­nal of the Ame­ri­can Ori­en­tal So­
ci­ety 44: 186–201.
Di­mi­tri­je­vić, Ve­sna. 2021. Ar­he­o­zo­o­lo­gi­ja. Uvod u stu­di­je
za­jed­nič­ke isto­ri­je ži­vo­ti­nja i lju­di. Be­o­grad: Fi­lo­
zof­ski fa­kul­tet.
De­ne­van, Wil­li­am M. and Kent Mat­he­son. 2009. Carl
Sa­ue­ r on Cul­tu­re and Lan­dsca­pe: Re­a­dings and Com­
men­ta­ri­es. Lo­u­i­si­a­na Sta­te Uni­ver­sity Press.
Flan­nery, Kent Va­ughn. 1969. “Ori­gins and Eco­lo­gi­cal
Ef­fects of Early Do­me­sti­ca­tion in Iran and the Ne­ar
East.” In: The Do­me­sti­ca­tion and Ex­plo­a­ta­ti­on of
Plants and Ani­mals, Eds. Uc­ko, Pe­ter J. and Ge­of­
frey W. Dim­bleby, 73–100. Lon­don: Duc­kworth.
Ful­ler, Do­rian Q. 2020. “Ar­cha­e­o­bo­tany.” In: Ex­ca­va­ti­ons
at Pa­it­han, Ma­ha­ras­htra, Tran­sfor­ma­ti­ons in Early
Hi­sto­ric and Early Me­di­e­val In­dia, Eds. De­rek Ken­
ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ
net, J. Va­ra­pra­sa­da Rao, M. Ka­stu­ri Bai, 245–280.
De Gruyter.
Ful­ler, Do­rian Q. and Le­i­la­ni Lu­cas. 2014. “Ar­cha­eo ­ ­bo­
tany.” In: Encyclo­pe­dia of Glo­bal Ar­cha­e­ol­ ogy, Ed.
Cla­i­re Smith, 305–310. New York: Sprin­ger.
Gif­ford-Gon­za­les, Di­a­ne. 2018. An in­tro­duc­tion to zo­o­
ar­cha­eo­ ­logy. Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing AG.
Grüger, Eber­hard and Hans-Jürgen Be­ug. 1988. “Bo­ta­
ni­cal in­ve­sti­ga­ti­ons at Di­vo­stin and Gri­vac.” In:
Di­vo­stin and the Neo­lit­hic od Cen­tral Ser­bia, Eds.
Alan McPher­ron, Dra­go­slav Sre­jo­vić, 415–418. Pitts­
burgh/Kra­gu­je­vac: De­part­ment of An­thro­po­logy,
Uni­ver­sity of Pittsburgh / Na­rod­ni mu­zej Kra­gu­
je­vac.
Hopf, Ma­ria. 1974. “Pflan­zen­re­ste aus Si­e­d lun­gen der
Vin­ča-Kul­tur in Ju­go­sla­wi­en.” Ja­hr­buch des Römisch-
ger­ma­nischen Zen­tral­mu­se­ums Me­inz 21: 1–11.
Hof­mann, Ro­bert et al. 2020. “La­te Neo­lit­hic mul­ti­com­
po­nent si­tes of the Tis­za re­gion and the emer­gen­ce
of cen­tri­pe­tal set­tle­ment layouts.” Pra­e­hi­sto­rische
Ze­itschrift 95 (1): 305–309.
Hu­tu, Ioan, Kor Ol­den­bro­ek and Li­es­beth Van Der Wa­a­ij.
2020. Ani­mal Bre­ed ­ ing and Hus­ban­dry. Ti­mi­so­ar­ a:
Agro­print.
Jo­va­no­vić, Je­le­na. 2017. Is­hra­na i zdrav­stve­ni sta­tus sta­
nov­ni­ka cen­tral­nog Bal­ka­na u ra­nom neo­li­tu (6200–
5200). Dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja. Uni­ver­zi­tet u Be­og­ ra­
du: Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Be­o­grad.
Ki­slev, Mor­dec­hai E., Da­ni Na­del and Israel Car­mi.
1992. “Epi­pa­la­e­o­lit­hic (19,000 BP) ce­real and fru­it
di­et at Oha­lo II, Sea of Ga­l i­lee, Israel.” Re­vi­ew of
Pa­la­e­o­bo­tany and Palyno­logy 73: 161–166.
Mar­ko­vić, Ne­ma­nja. 2018. „Ar­he­o­zo­ol­o­gi­ja isto­rij­skih pe­
ri­od
­ a: raz­voj di­sci­pli­ne u Ar­he­o­loš­kom in­sti­tu­tu.”
U: Ar­he­ol­ o­gi­ja u Sr­bi­ji – pro­jek­ti Ar­he­ol­ oš­kog in­sti­
tu­ta u 2016. go­di­ni, ur. Ivan Bu­gar­ski, Na­de­žda Ga­
vri­lo­vić Vi­tas, Vo­ji­slav Fi­li­po­vić, 141–149. Be­o­grad:
Ar­he­ol­oš­k i in­sti­tut.
Me­do­v ić, Alek­san­d ar et al. 2014. “The La­te Neo­l it­h ic
Set­tle­ment Mo­und Bor­đoš ne­ar No­vi Be­čej, Ser­bian
Ba­nat in a Mul­ti­re­gi­on ­ al Con­text – Pre­li­mi­nary
Re­sults of Ge­ophysi­cal, Ge­oa­ r­cha­eo ­ l­o­gi­cal and Ar­
chae­ol­o­gi­cal Re­se­arch.” Rad Mu­ze­ja Voj­vo­di­ne 56:
53–77.
Me­do­vić, Alek­san­dar. 2017. „Ar­he­o­bo­ta­nič­ka baš­ta Muze­
ja Voj­vo­di­ne.” Rad Mu­ze­ja Voj­vo­di­ne 59: 7–21. (ćir.)
McCla­ren, Fran­ces, Ric­hard N. L. B. Hub­bard. 1990.
“The Ar­cha­eo ­ ­bo­ta­ni­cal Re­ma­ins”, In: Se­le­vac: A
Neo­lit­hic Vil­la­ge in Yugo­sla­via, Eds. Ruth Tring­ham,
Du­šan Kr­stić, 215–246. Los An­ge­les: In­sti­tu­te of
Ar­cha­eo ­ ­logy, Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia.
41
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65 АРХЕОЛОГИЈА

Mi­ha­i l­o­v ić, Du­šan. n. d. „O ode­lje­nju.” Uni­ver­zi­tet u
Be­og­ ra­du: Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet – Ar­he­o­lo­gi­ja. Pri­
stu­plje­no 20. 11. 2022. https://www.f.bg.ac.rs/ar­heo­
lo­gi­ja/ode­lje­nje. (ćir.)
Mu­zej Voj­vo­di­ne. n. d. „Ar­he­o­bo­ta­nič­ka baš­ta.” Pri­stu­
plje­no 20. 11. 2022. https://www.mu­zej­voj­vo­di­ne.
or­g.rs­/ca­te­gory/ar­he­o­bo­ta­nic­ka-ba­sta-mu­ze­ja-voj­
vo­di­ne/ (ćir.)
Mu­zej Voj­vo­di­ne [MV]. n. d. „Or­ga­ni­za­ci­o­na struk­tu­ra.”
Pri­stu­plje­no 20. 11. 2022. https://www.mu­zej­voj­
vo­di­ne.or­g.rs­/or­ga­ni­za­ci­o­na-struk­tu­ra/ (ćir.)
Nes­bitt, Mark. 2006. “Ar­cha­e­o­bo­tany.” In: The encyclo­
pe­dia of se­eds: sci­en­ce, tec­hno­logy and uses, Eds.
Mic­hael Black, J. De­rek Bew­ley, Pe­ter Hal­mer,
20–22. Wal­ling­ford, UK: CA­BI.
Re­itz, Eli­za­beth J., Eli­za­beth S. Wing. 2008. Zo­o­ar­cha­
e­o­logy, Se­cond Edi­tion. New York: Cam­brid­ge Uni­
ver­sity Press.
Ro­bert, San­dri­ne. 2019. “Lan­dsca­pe ar­cha­e­ol­ogy and
ge­og­ raphy: bet­we­en ob­ser­va­tion, tran­sfers and co-
con­struc­ti­ons.” Pa­let­hno­lo­gie – Archéolo­gie et sci­
en­ces so­ci­al­ es 9, Ope­nE­di­tion Jo­ur­nals, https://jo­ur­
nals.ope­ne­di­tion.org­/pa­let­hno­lo­gie/341? lang=en
Stan­ko­vić Peš­te­rac, Ti­ja­na. 2014. „Te­o­rij­ska stre­mlje­nja
i pro­dor pri­rod­nih na­u­ka u ar­he­o­lo­gi­ju.” Rad Mu­
ze­ja Voj­vo­di­ne 56: 219–230. (ćir.)
Stan­ko­v ić Peš­te­rac, Ti­ja­na, et al. 2014. “Mul­ti­di­sci­pli­
nary ar­cha­eo ­ l­o­gi­cal re­se­arch at the la­te Neo­lit­hic
si­te Bor­djoš (Bor­jas) ne­ar No­v i Be­čej (Nort­hern
Ser­bia). Ge­o­el­ec­tri­cal Pro­spec­tion of a ho­us­ e.” AR­
HE­O­VEST II2: 545–562.
Stan­ley, J. Ol­sen. 1971. Zo­o­ar­cha­e­o­logy: Ani­mal bo­nes
in ar­cha­eo­ ­logy and the­ir in­ter­pre­ta­tion, Vol. 2. Re­
a­ding: Ad­di­son-We­sley Mo­du­lar Pu­bli­ca­ti­ons.
Ste­va­no­vić, Pe­tar, Mi­lun Ma­ro­vić i Ve­sna Di­mi­tri­je­vić.
1992. Ge­o­lo­gi­ja kvar­ta­ra. Be­og­ rad: Na­uč­na knji­ga.
Ste­fa­no­vić, So­fi­ja et al. 2019. “Bo­ne spo­ons for pre­hi­sto­
ric ba­bi­es: De­tec­tion of hu­man te­eth marks on the
Neo­lit­hic ar­te­facts from the si­te Grad-Star­če­vo
(Ser­bia)”. PLOS ONE: 1–38.
Ta­sić, Ni­ko­la, Dus­hka Urem-Kot­sou and Mar­cel Bu­rić.
2020. Ma­king Spa­ces in­to Pla­ces. The North Ae­gean,
the Bal­kans and We­stern Ana­to­lia in the Neo­lit­hic.
Ox­ford: BAR Pu­blis­hing.
Ti­te, Mic­hael S. 1972. Met­hods of Physi­cal Exa­mi­na­ti­on
in Ar­cha­eo­ ­logy. Lon­don – New York: Se­mi­nar Press.
Trig­ger, Bru­ce G. 2007. A Hi­story of Ar­cha­e­ol­ o­gi­cal Tho­
ught, New York: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.
Trip­ko­vić, Bo­ban. 2015. „Pra­i­sto­rij­ske ‘po­ro­dič­ne za­dru­ge’:
neo­lit­ska do­ma­ćin­stva iz­me­đu tra­di­ci­je i ino­va­ci­je.”
Et­no­an­tro­po­loš­ki pro­ble­mi 10, 2: 383–404.
Van Ze­ist, Wil­chem. 1974–1978. „Uglje­ni­sa­ni bilj­ni osta­ci
na vi­še­sloj­nom na­la­ziš­tu Go­mo­la­va.” Rad voj­vo­đan­
skih mu­ze­ja 23–24: 5–18.
Van der Veen, Ma­rij­ke. 2018. “Ar­cha­e­o­bo­tany: the ar­chae­
o­logy of hu­man-plant in­ter­ac­ti­ons.” In: The Sci­en­ce
of Ro­man Hi­story. Bi­ol­ ogy, Cli­ma­te, and the fu­tu­re
of the past, Ed. Wal­ter Sche­i­del, 53–95. Prin­ce­ton
& Ox­ford: Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press.
Wat­k ins, Tre­vor. 2010. “New light on Neo­lit­hic re­vo­lu­
tion in so­uth-west Asia.” An­ti­qu­ity 84: 621–634.
Ze­der, Me­lin­da. 2012. “Pat­hways to ani­mal do­me­sti­ca­
tion.” In: Bi­od ­ i­ver­sity in agri­cul­tu­re: do­me­sti­ca­tion,
evo­lu­tion, and su­sta­in ­ a­bi­lity, Eds. Jack Rod­ney Har­
lan et al., 227–259. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­
sity Press.
Zve­le­bil, Ma­rek. 2001. “The agri­cul­tu­ral tran­si­tion and
the ori­gins of Neo­lit­hic so­ci­ety in Eu­ro­pe.” Do­cu­
men­ta Pra­e­hi­sto­ri­ca XXVI­II: 1–26.

Ti­ja­na Stan­ko­vić Peš­te­rac, MA, The Mu­se­um of Voj­vo­di­na

THE BE­GIN­NINGS OF AGRI­CUL­TU­R AL AC­TI­VI­TI­ES AND THE CON­SE­QU­EN­CES

OF THE NEO­LIT­HIC RE­VO­LU­TION IN THE DI­ET OF THE PO­PU­LA­TION
Sum­mary
The Neo­lit­hic Re­vo­lu­tion is con­si­de­red to be one of the most sig­ni­fi­cant phe­no­me­na in hu­man hi­story.
The chan­ges it bro­ught abo­ut, ini­ti­a­ted pri­ma­rily by the chan­ges in cli­ma­tic con­di­ti­ons, had mul­ti­ple im­
pacts on the de­ve­lop­ment of hu­man com­mu­ni­ti­es, both bi­o­lo­gi­cally and so­ci­ally. Abo­ut 10,000 years ago,
the end of the Ple­i­sto­ce­ne was mar­ked by sig­ni­fi­cant cli­ma­te chan­ges that di­rectly ca­u­sed chan­ges in the way

42
ПО­ЧЕ­ЦИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИХ АК­ТИВ­НО­СТИ... ТИ­ЈА­НА СТАН­КО­ВИЋ ПЕ­ШТЕ­РАЦ

of li­fe of pre­hi­sto­ric pe­o­ple. Sud­den mel­ting ca­u­sed the end of the ice age, and thus the chan­ge of flo­ra and
fa­u­na. In ad­di­tion to nu­me­ro­us ot­her fac­tors such as de­mo­grap­hic chan­ges, epi­de­mics, wars, both eco­no­mic
and tec­hno­lo­gi­cal chan­ges, thro­ug­ho­ut the hi­story of man­kind, cli­ma­tic con­di­ti­ons ha­ve been a sig­ni­f i­
cant fac­tor that dic­ta­ted the mo­ve­ment and de­ve­lop­ment of hu­man com­mu­ni­ti­es. The main in­no­va­ti­ons
of the Neo­lit­hic Re­vo­lu­tion are the tran­si­tion from a hun­ter-gat­he­rer to a se­den­tary li­festyle­, the cul­ti­va­
tion of plants and do­me­sti­ca­tion of ani­mals as the first forms of agri­cul­tu­ral ac­ti­vi­ti­es, as well as the di­
sco­very of pot­tery. The first forms of plant cul­ti­va­tion and ani­mal do­me­sti­ca­tion ap­pe­a­red in the area of
the so-cal­led Fer­ti­le Cre­scent and from the­re they spread to ot­her parts of the world, and the first set­tle­
ment whe­re a se­den­tary li­festyle­was fo­und was di­sco­ve­red at the Oha­lo II si­te in Israel. By studying the
ma­te­rial re­ma­ins (mo­va­ble and im­mo­bi­le), ar­cha­e­ol­ogy has been de­al­ ing with the Neo­lit­hic Re­vo­lu­tion
sin­ce its be­gin­ning. Sin­ce the aim is to ob­tain as pre­ci­se and exact know­led­ge as pos­si­ble, the study of this
phe­no­me­non re­qu­i­res in­ter­di­sci­pli­na­rity that in­clu­des both na­tu­ral and so­cial sci­en­ces. The know­led­ge
ma­de pos­si­ble by the met­hods of na­tu­ral sci­en­ces in the last few de­ca­des has sig­ni­f i­cantly chan­ged the
ima­ge of Neo­lit­hic so­ci­e­ti­es and the ef­fects the­ir di­sco­ve­ri­es had on the ove­rall de­ve­lop­ment of man­kind.
The con­struc­tion of per­ma­nent set­tle­ments and ho­u­ses is con­di­ti­o­ned by in­no­va­ti­ons such as the cul­ti­va­
tion of plants and the do­me­sti­ca­tion of ani­mals, which can be con­si­de­red the be­gin­nings of agri­cul­tu­ral
ac­ti­vi­ti­es. That is why the chan­ges that to­ok pla­ce at the be­gin­ning of the Neo­lit­hic are not cal­led a re­vo­
lu­tion by chan­ce. They had a com­pre­hen­si­ve im­pact on hu­man bi­o­logy, nu­tri­tion, and he­alth which led to
a de­mo­grap­hic tran­si­tion. The de­mo­grap­hic tran­si­tion is the re­sult of a sig­ni­fi­cant in­cre­as­ e in fer­ti­lity that
oc­cur­red du­ring the Neo­lit­hic. This cla­im was ini­ti­ally pro­ven in­di­rectly – on the ba­sis of ar­te­facts and
ot­her ma­te­rial evi­den­ce, but it has been re­cog­ni­zed in sci­en­ce for a long ti­me. Due to the bre­akthro­ugh of
na­tu­ral sci­en­ces in­to ar­cha­e­o­logy, in the last few de­ca­des, the most mo­dern na­tu­ral-sci­en­ti­fic met­hods are
ap­plied with the aim of ob­ta­i­ning the most exact da­ta abo­ut pe­o­ple’s li­ves in the past. In this re­gard, com­
pre­hen­si­ve physi­cal-an­thro­po­lo­gi­cal analyzes are used to study the phe­no­me­non of de­mo­grap­hic tran­si­tion
in the Neo­lit­hic and are fol­lo­wed by mo­dern ge­ne­tic and ot­her analyzes (such as the analysis of chan­ges
vi­si­ble as stress mar­kers in the ce­men­tum of to­oth ro­ots).

43