Антифашистичка коалиција

Ратна 1944.
Велика британија, САД и Совјетски Савез су због борбе против фашизма и
нацизма потиснули политичке и идеолошке разлике. Склапали су савезе.
Америка је од почетка помагала В.Б. Августа 1941. састали су се Винстон
Черчил, британски премијер и Френклин Делано Рузвелт, амерички
председник.Потписали су споразум познат као Атлантска повеља. У њој су
изнети циљеви и замисао о послератном уређењу света.Убрзо је потписао
и СССР и још петнаест антифашистичких земаља.
Декларација уједињених народа потписана је у јануару 1942.Учествовали
су представници из 26 земаља. Формално је основана Антифашистичка
коалиција.
На састанку Рузвелта и Черчила у Казабланци у јануару 1943. ратни циљ
савезника формулисан је као безусловна предаја Немачке.
Техеранска конференција „велике тројице“,Черчила, Рузвелта и Стаљина
одржана је од 28.11 до 1.12.1943.г.Тема разговора било је отварање
другог Стаљин и Руфронта у Европи и решавање спорних питања. САД су
ради олакшања своје позиције на Пацифику тражиле од СССР да објави
рат Јапану. СССР је на то пристао али тек по окончању рата у Европи.
Черчил је тежио отварању фронта на Балкану, да би очували свој
утицај.Стаљин и Рузвелт су били за идеју савезничког искрцавања у
Нормандији. Ова конференција је имала значај за југословенско ратиште.
Савезници су први пут званично признали партизански покрет.Пружају
помоћ у оружју, опреми, храни и збрињавању рањеника.
Искрцавање у Нормандији
Англоамеричко искрцавање 6.јуна 1944. на обали Нормандије променило
је ток рата у Европи. У овој операцији „Оверлорд“ познатој као Дан Д било
је укњучено око три милиона људи. Операцијом је командовао амерички
генера Двајт Ајзенхауер касније председник САД.Тиме је отворен нови
фронт у Европи.Битка за Европу и сламање немачке силе настављено је
операцијама из ваздуха бомбардовањем војних и других циљева. Широм
континента а посебно на простору Немачке и Аустрије. Поред војних и
индустријских циљева страдале су и стамбене четврти и цивилно
становништво. Немци су узвраћали тзв. осветничким оружјем летећом
бомбом В1 и В2 гађајући највише Лондон али и друге градове. Француске
снаге предвођене Шарлом де Голом ушле су у августу 1944. у ослобођени
Париз.
Операције на Источном фронту
Прекинута је почетком 1944. опсада Лењинграда која је трајала 900 дана. У
Другом светском рату ово је била најдужа опсада једног града, али и једна
од најдужих у историји ратовања. Офанзива Црвене армије је у више
праваца. Прелазе границе СССР-а и помажу ослобођење средње и источне
Европе и напредују ка Берлину. У Пољској се средином септембра
зауставила испред Варшаве у којој је 1. августа избио велики устанак.
У октобру је побуна сурово угушена, Немци су разорили град усмртивши
око 200 000 Пољака. Црвена армија је у јануару 1945. заузела Варшаву.
Црвена армија је заузела источну Пруску, ослободила Чехословачку,ушла у
Румунију,Бугарску и Мађарску. У Румунији и Бугарској помогла је рушење
фашистичких режима док је у Мађарској покушај преласка на страну
савезника изазвао немачку интервенцију и масовно страдање јеврејског
становништва. У Југославији је допринела ослобођењу Београда и
омогућила формирање Сремског фронта. Немци су због ових догађаја
морали да почну повлачење својих војника из Грчке.
Московска конференција (октобар 1944)
Конференција министара иностраних послова СССР, САД и В.Б. Доносе
Декларацију о немачким зверствима. У исто време Стаљин и Черчил
разговарају о подели интересних свера на Балкану и његовом окружењу.