MEDIJACIJA

Medijacija je drugi klaster u kognitivnom trijasu. Procesiranje se odnosi na aktivnosti unosa

informacija koje utiču na formiranje mentalne predstave ili slika, medijacija je aktivnost
identifikovanja i prenosa predstava. Proces zahteva pomirenje između predstave koja se skladišti i
ajtema dostupnih u memoriji individue, kako bi se izvršio zadatak da bi se odgovorilo na pitanje "Šta
bi to bilo?". Analiza medijacije sadrži više procena: da li je odgovor odgovarajući karakteristikama
mrlje (što govori o testiranju realiteta jedne osobe), da li je odgovor popularan, da li je prevođenje
stimilusa uobičajeno, neuobičajeno ili netačko, kakve su okolnosti u kome se netačno prevođenje
manifestuje.
Slika objekata iz realiteta može biti konkretna i prepoznatljiva, dok je taj proces
komplikovaniji kada je stimulus nedovoljno jasan po svim svojim karakteristikama. Tada se subjekat
koristi "kritičkim bitovima", odnosno prepoznatljivim delovima objekta koji su najsličniji ranije
poznatom i memorisanom objektu.
"Kritični krajnji bit" (critical distal bits) je najpotentnija karakteristika stimulus polja, koja je
nosilac informacije o objektu. Ona kreira parametre koji ograničavaju raspon mogućih identifikacija i
ohrabruju specifičnu identifikaciju. Mrlje nisu potpuno nejasne, već imaju određeni stepen neod-
ređenosti i arbitrarnu formu. One su i nastale ne nasumičnim prosipanjem boje, već kasnije
doteravanjem detalja, tako da ograničavaju grupu objekata koju je moguće prepoznati.
Dobar primer za to su popularni odgovori, koji se sreću u najmanje jednom od tri protokola,
ali se većina njih sreće i češće. Npr. 90% ispitanika na Dl lokalizaciji VIII karte daje odgovor
"životinja", oko 85% subjekata na karti I i V vidi leptira ili slepog miša, 80% njih vidi na VII karti
ljudsku figuru. Samo dva od 13 popularnih odgovora vide se na manje od 50% od 7500 protokola na
kojima je izvršeno ispitivanje. Najmanje njih, 39% vidi na IX karti ljudsku figuru na lokalizaciji D3 i
samo 35% vidi životinju ili animalnu glavu na lokalizaciji Dl II karte.
Ponekad postoje kompetitivni kritički bitovi, npr. na karti V se javljaju podjednako odgovri
"leptir" i "slepi miš" i ova preferencija je nezavisna od pola, godina, patologije ili bazičnog stila
odgovaranja. Istraživanja pokazuju da to zavisi od toga da li osoba prepoznaje jedan ili više od tri
kritična bita. Prvi je sivo-crna boja koja je nepodudarna s odgovorom "leptir". Ukoliko se boja mrlje
promeni u roze dobija se 55% odgovora "leptir" i 45% odgovora "slepi miš". Druga dva su
karakteristike konture mrlje. To je D 10 lokalizacija koja izgleda kao da je nesaglasna sa oba
odgovora. Međutim, kada se ona ukloni, dobija se 70% odgovora "leptir" a samo 15% odgovora "slepi
miš". Dakle, ona služi bilo olakšavanju da se da odgovori "slepi miš" ili da se sukobljava sa
odgovorom "leptir". Treća kritična oblast je Dd 34, kada se ona ukloni 70% ispitanika identifikuje
"slepog miša" a samo 15% "leptira". Dakle, oblast Dd 34 je "važna krajnja karakteristika" za one koji
selektuju odgovor "leptir".
Prepoznavanje kritičnih bitova zavisi i od položaja karte, od kontura i boje mrlje, čak i od
potencijala za pokret viđenog objekta, ili viđenja pokreta kao agresivnog ili kooperativnog.
Kada ispitanik skenira mrlju, tada kreira potencijalne odgovore. Krajnje karakteristike mrlje,
uključujući kritičke bitove, omogućavaju ili čak podstiču multipla prevođenja. Njihova selekcija se
odvija kroz proces medijacije kada se komparira jedan mogući odgovor sa drugim mogućim odgovo-
rom. Mnogi potencijalni odgovori se odbacuju bilo u ovom procesu kompariranja parova odgovora ili
usled cenzure. Ovaj proces odlučivanja zavisi od niza faktora: stila odgovaranja, ideacionog stila,
ličnih potreba, pozitivnih i negativnih emocija, socijalnih potreba. Kada se interpretira medijacija, in -

I
terpretator se ne fokusira na uzroke odluka, već na meru u kojoj osoba priznaje spoljašnju realnost
kada donosi odluke ili je pak, pod uticajem ličnih aspekata.
Interpretator u analizi klastera medijacije traži odgovore na sledeća pitanja:
(1) U kojoj meri će medijacione aktivnosti dovesti do ponašanja (odgovora) koji su
realistični i odgovarajući situaciji?
(2) U kojoj meri će medijacione aktivnosti dovesti do ponašanja (odgovora) koji su
nerealistični i neodgovarajući situaciji?
(3) Da li se instance medijacionih disfunkcija odvijaju po uočljivom obrascu?
(4) Da li postoje podaci o značajnom medijacionom poremećaju?
(5) U kojoj meri se konvencionalno ponašanje (odgovori) dešavaju u situacijama u
kojima se očekivano i prihvatljivo ponašanje lako identifikuje
(6) Kakva je opšta orijentacija ka konvencionalnom prevođenju inputa?
(7) U kojoj meri je prevođenje inputa individualističko ili manje konvencionalno?
Interpretativna strategija uključuje šest bazičnih koraka koji se proširuju u osam zavisno od
minus odgovora u protokolu. Kod razmatranja medijacionih mera, treba voditi računa o njihovoj
zavisnosti od druge tri varijable: R. OBS i Lambda. U kratkim protokolima pojedinačni minus
odgovor dobija na većem značaju, nego što je to slučaj u dugim protokolima. Kada ispitanik ima
istaknut OBS indeks, to govori o težnji perfekcionizmu i preciznom prevođenju stimulusa, pa se
očekuje da vrednosti medijacionih indikatora budu više (XA%, WDA%, X+%). Ukoliko to nije
slučaj, tada su opse- sivne karakteristike kontraprbduktivne i ometaju medijaciju. Lambda omogućava
neke putokaze kada se analizira homogenost minus odgovora i konvencionalnost u medijacionim
odlukama.
KORAK 1: XA% & WDA% Procena odgovarajućeg korišćenja forme je ključna za
interpretaciju medijacije, a o tome govore varijable XA% i WDA% . Znak su u kojoj meri
medijacione aktivnosti dovode do odgovora - ponašanja koje je odgovarajuće situaciji. Mere se
analiziraju zajedno, svaka pojedinačno nije dovoljna za procenu odgovarajućeg korišćenja forme. XA
% je proporcija svih odgovora dobre forme u protokolu, a WDA % se odnosi na samo one odgovore
date na W i D lokalizacijama. Obično WDA% ima veću vrednost, jer su date na češćim
lokalizacijama koje imaju osobenu formu. Interpretira se vrednost obe varijable i njihova razlika.
Potencijalni nalaz 1: Ukoliko je XA% između .78 i .90 a WDA% jednako ili veće od XA%
- medijacija je odgovarajuća situaciji. Nastaviti sa korakom 2.
Potencijalni nalaz 2: Ukoliko je XA% veće od .90 a WDA% jednako ili veće od XA% -
individua pravi posebni napor da obezbedi medijaciju odgovarajuću situaciji. To je očekivani nalaz za
osobe opsesivnog stila, ali ne mora automatski da bude izjednačeno s opsesivnošću. To samo znači da
je medijaciona aktivnost pod uticajem izrazite orijentacije da se precizno prevede situacija. Preci na
korak 2.
Potencijalni nalaz 3: Ukoliko je XA% .78 ili veće i WDA% manje od .75 to je veoma redak
nalaz koji može biti rezultat ili greške u proračunu ili se radi o kratkom protokolu (manje od 16
odgovora) koji ima veliki broj Dd odgovora (čiji je kvalitet forme većinom FQo i FQu) i veću
proporciju W i D lokalizacija (koji imaju FQ minus ili none). Ovakav protokol može da reflektuje
probleme u procesiranju, ali i simulativne tendencije individue. Preći na korak 2.

II
 Potencijalni nalaz 4: Kada je XA% između .70 i .77 a WDA% je .80 ili veće - medijacija je
generalno odgovarajuća u jasnim situacijama, ali postaje manje odgovarajuća pod drugim
okolnostima. Gubljenje efektivnosti medijacije (ili testiranja realiteta) može biti posledica: ideacionih
ili emocionalnih uticaja, ali i pogrešnih identifikacija (o čemu će nam više reći pregled odgovora bez
forme ili minus forme). Preći na korak 2.
Potencijalni nalaz 5: Ukoliko je XA% manje od .70 a WDA% je .80 ili veće, to pokazuje da
medijacija slabi značajno u situacijama gde signal za odgovarajuću medijaciju nije očigledan. Razlika
između dve vrednosti je obično rezultat Dd odgovora loše forme. Dd nije znak ekonomičnosti u
procesiranju, već neka vrsta reformulacije sačuvanih predstava, do koje može doći usled
defanzivnosti, neuobičajenih preokupacija detaljima ili negativističnog seta. Pregled karakteristike
odgovora čiji je FQ minus ili none daje informacije o razlozima smetnji u medijaciji.
Potencijalni nalaz 6: Kada je XA% između .70 i .77a WDA% je između .75 i .79 radi se o
umerenim medijacionim disfunkcijam. Kada je XA% ispod .70 a WDA% između .75 i .79 to je znak
ozbiljnijih disfunkcija. Fokus je tada na WDA% i traga se za uzrocima njegove sniženosti. Dok
povećani broj Dd odgovora minus ili none kvaliteta forme, utiče na sniženje XA%, to nije slučaj i sa
WDA%. To je stoga što W i D lokalizacije imaju jasnije odlike forme i lakše se prepoznaju. Ukoliko
je WDA% manje od .80 znači da od pet odgovora W i D lokalizacije, više od jednog odgovora ima
distorziju i to reflektuje problem u testiranju realiteta. Obično su uzrok tome ideacioni ili emocionalni
uticaji, što se može videti pregledom karakteristika odgovora minus ili none forme.
Potencijalni nalaz 7: Kada je XA% manje od .70 a WDA% je manje od .75 to govori o
značajnom medijacionom poremećaju.
1) Kada je WDA% između .65 i .74 disfunkcionalnost je ozbiljna i utiče značajno na
izmenu u testiranju realiteta. Kada je WDA% manje od .65 disfunkcija je još veća i testiranje realiteta
upadljivo izmenjeno. Oba nalaza se sreću kod psihotičnih procesa, ali se zaključak o tome ne donosi
samo na osnovu ovog nalaza.
2) razlika između dve vrednosti daje informacije u kom stepenu poremećenost u
testiranju realiteta utiče na svakodnevno funkcionisanje. Kada je razlika .10 ili veće - disfunkcija je
upadljivija kada okolnosti nisu očigledne. Kada je razlika manja od .10 poremećaj je globalan,
disfunkcionalnost je vidljiva bez obzira na očiglednost situacije.
KORAK 2: FQx none. Ova distribucija se analizira u klasterima afektiviteta i ideacije, ali
su odgovori bez forme značajni i za medijaciju. U odgovorima bez forme ispitanik se tokom
medijacije ne obazire na konture stimulusa već na unutrašnje uticaje. Forma je karakteristika mrlje
koja je najočiglednija i njeno ignorisanje je neuobičajeno i reflektuje defekt u medijaciji. Najveći broj
odgovora bez forme koriste hromatsku boju (C), neki ahromatsku boju ili senčenje (C', T ili V) i u
relaciji su sa snažnim afektom. U retkim slučajevima javljaju se MQ none odgovori, koji reprezentuju
ideacionu aktivnost koja je loše kontrolisana.
U većini protokola srećemo nijedan ili jedan odgovor bez forme i oni tada imaju mali uticaj
na medijaciju. Ukoliko je njihova frekvencija veća, utiče na XA% i WDA%. Ukoliko u protokolu
imamo dva ili više odgovora bez forme, tada se u koraku 1 interpretira da je medijaciona aktivnost
ometana uticajem ideacije ili snažnog afekta. Nastaviti sa korakom 3 ukoliko ima minus odgovora ili
preći na korak 4 ukoliko ih nema.
KORAK 3: X-%. FOx-. FOxS-. Dd sa FO- Odnos XA% i WDA% pokazuje u kom
stepenu su dati odgovarajući odgovori, a pregled minus odgovora je fokusiran na neodgovarajuće,
minus odgovore kod kojih su karakteristike mrlje prevedene na način koji je inkopatibilan njihovim
svojstvima. Minus odgovori se sreću u svakom protokolu, oni na Dd i S lokalizacijama su manje

III
nepovoljni od odgovora na W i D lokalizacijama. Nastaju usled pogrešnog procesiranja, emocionalnih
elemenata, ideacionog seta ili internih preokupacija subjekta. Personalne karakteristike tada čine da se
stimulus polje ignoriše i zameni internim aspektima osobe koji se projektuju u odgovor. Minus
odgovori znak su nepažnje ili distorzije realiteta i obično imaju homogenost u pogledu lokalizacije,
determinanti ili sadržaja, na osnovu čega možemo analizirati faktore koji utiču na njihovo javljanje.
Ako se minus odgovori javljaju u velikom procentu, znak su kognitivne disfunkcije koja je u
relaciji sa ozbiljnim psihološkim i neurološkim problemima. Najpre se procenjuje proporcija minus
odgovora u protokolu (X-%), frekvencija minus odgovora (FQx-), frekvencija S minus odgovora,
lokacija distribucija minus odgovora.
Potencijalni nalaz 1: Očekuje se da X-% bude manje od .15 a da frekvencija minus
odgovora bude između jedan i tri. Tada se zaključuje da se medijaciona distorzija ne događa češće
nego kod drugih ljudi. Pregledom S- odgovora možemo videti da li se to dešava pod uticajem
negativizma ili besa. Preći na korak 3a.
Potencijalni nalaz 2: Kada je X-% između .15 i .20 to je znak umereno uvećane mogućnosti
za medijacionu disfunkciju. Tri ili četiri minus odgovora u prosečno dugom protokolu učiniće da X-%
bude između .15 i .20 i razlog za disfunkciju biće jasniji kada se pogleda homogenost minus
odgovora. Isti broj minus odgovora u kratkom protokolu, mnogo je nepovoljniji nalaz, jer se
disfunkcija javlja uprkos konzervativnosti i opreznosti osobe. U kratkom protokolu se ne očekuju Dd i
S odgovori i većina minus odgovora je na W i D lokalizacijama. Ukoliko je S- frekvencija jednaka ili
skoro jednaka FQx- tada se može reći da je disfunkcija direktno posledica afektivnih karakteristika
subjekta.
Potencijalni nalaz 3: Kada je X-% između .21 i .25 tada to može biti trajna tendencija
medijacionoj disfunkciji. Vrednost R, frekvencija minus odgovora i S minus frekvencija su važni za
razumevanje nalaza. Npr. ukoliko je protokol između 14 i 16 odgovora, ima tri ili četiri minus
odgovora na W i D lokalizacijama, disfunkcija se može smatrati trajnom i ozbiljnom.
Protokol prosečne dužine u kome je najmanje polovina minus odgovora na Dd lokalizacijama
i uključuje S minus, tada medijaciona disfunkcija nije trajna odlika, već posledica afekta ili
specifičnih problema procesiranja.
Potencijalni nalaz 4: Ukoliko je X-% veća od .25, a posebno ukoliko je .30 ili veće to je
signal ozbiljnog medijaciong poremećaja. Tada je od četiri odgovora najmanje jedan minus.
Disfunkcija je dramatična i trajna, osoba ima ozbiljni poremećaj u testiranju realiteta.
Potencijalni nalaz 5: U nekim slučajevima X-% prevazilazi .70 i bez obzira na S- i Dd
odgovore verovatno je da osoba ima simulativne tendencije ili sklonost preterivanju. Ukoliko to nije
slučaj, osoba je u toj meri ekstenzivno poremećena daje i nepogodna za testiranje. Podaci iz istorije
mogu razjasniti da li se radi o aktivnom psihotičnom procesu ili simulaciji.
KORAK 3a: Homogenost. Obično je uzrok medijacione disfunkcije specifičan, što vidimo
analizom homogenosti minus odgovora.
Potencijalni nalaz 1: Ukoliko se svi minus odgovori daju na prve dve ili tri karte,
disfunkcija je reakcija na test situaciju, osoba ne razume prirodu zahteva, anksiozna je ili ima
negativni stav prema testiranju (tada ima S- odgovora). Tada je disfunkcija tranzitorni fenomen, a u
istoriji individue možemo videti da li se slična disfunkcija javljala tokom njenog života i u drugim za
nju nepoznatim situacijama s nejasnim zahtevima.

IV
 Potencijalni nalaz 2: Ako se minus odgovori sreću u kombinaciji s belim lokalizacijama (S)
tada je disfunkcija posledica afektivnih problema - negativizma ili besa, a u koliko su determinante
ahromatski, hromatski kolor ili senčenje uzrok disfunkciji mogu biti i druga snažna osećanja.
Potencijalni nalaz 3: Minus odgovori s determinantama kretanja su u relaciji sa mišljenjem,
koje je neobično i utiče na distorziju realiteta. Posebno su značajni M minus odgovori koji su u
relaciji s direktnim i kontrolisanim mišljenjem. Jedan M minus odgovor streće se kao privremena
logička greška, ali dva ili više takva odgovora znak su poremećenog mišljenja koje utiče na
medijaciju.
FM i m minus odgovori reprezentuju perifernu, manje voljnu formu ideacione aktivnosti.
Kada većina minus odgovora ima determinante FM i m, to je znak da periferna mentalna aktivnost
koja nastaje pod uticajem potreba ili stresa, utiče na efikasnu medijaciju, verovatno prekida
koncentraciju i pažnju i ometa logičke obrasce mišljenja.
Potencijalni nalaz 4: Kada većina ili svi minus odgovori imaju determinantu refleksije, tada
se zaključuje da problemi predstave o sebi utiču na medijaciju.
Potencijalni nalaz 5: Kada je frekvencija minus odgovora (FQ-) veća od tro, kada je većina
njih s F determinantom, tada je važna visina Lambde. Ukoliko je Lambda veća od .99 to indikuje
izbegavajući stil, a homogenost minus odgovora pokazuje da je izbegavajući stil ipak bio neefikasan i
da nije uspeo da spreči medijacioni distorziju. Ukoliko je Lambda manja od .99, homogenost čistih F
minus odgovora znak je više promišljenih defanzivnih distorzija realiteta. Često, minus odgovori su
dati na Dd lokalizacijama, ali i ukoliko su na W ili D lokalizacijama reprezentuju strategiju u kojoj
osoba izbegava suočavanje s očiglednom realnošću, već pribegava distorziji situacije.
Potencijalni nalaz 6: Kada je homogenost minus odgovora u relaciji sa sadržajem odgovora
ili podacima vezanih za samopercepciju, tada možemo reći da je preokupacija nekim psihološkim
sadržajem dovela do distorzije realiteta.
Potencijalni nalaz 7: Kada je frekvencija minus odgovora (FQx-) veća od tri i kada su svi
(ili gotovo svi) odgovori dati kao prvi na karti, tada su znak ležernosti ili užurbanog pristupa u
medijaciji. To može biti posledica problema u procesiranju, ali takođe je i znak medijacione
impulsivnosti. To je posebno tačno ukoliko između ima odgovora odgovarajućih formi. U drugom
slučaju, ukoliko su minus odgovori grupisani na kraju svake od karti, to može biti znak da su oni
posebno važni za subjekta (o čemu nam može više reći sadržaj tih odgovora) ili da subjekat simulira
patologiju. To je posebno sumnjivo kada su svi minus odgovori poslednji na kartama.
KORAK 3b: Nivoi minus distorzija. Minus odgovori mogu reflektovati različit nivo
nepažnje prema realitetu. Neki minus odgovori su odgovarajući elementima stimulusa, neke
komponente odgovora se mogu lako prepoznati, lokalizacija je relativno precizno određena. Takvi su
odgovori "lice" na kartama II, III i X, neki anatomski odgovori na kartama II, III ili VIII, odgovori
"kraba" na kartama IV i V ili "slomljeni kolač" na karti VII. Ovi odgovori refelektuju umereni nivo
distorzije. Mnogo ozbiljniji tip minus odgovora su oni u kojima je forma najpre odgovarajuće
prepoznata, a zatim u daljoj elaboraciji pokvarena, jer je neka komponenta mrlje prepoznata kao
potpuno neodgovarjuća. Npr." Dva muškarca (D9) se tuku oko glave žene (D7)". Ovde je humana
figura adekvatno prepoznata, ali je zbog drugog elementa odgovor skorovan kao minus.
Ekstremni su odgovori u kojima je potpuno ignorisano stimulus polje. Obično se tada teško
prepoznaje lokalizacija odgovora i sam viđeni objekat ili njegove komponente. Npr. "Grupa minera
kopa duboko i središtu zemlje" na karti I ili "Lice Gremlina" na centralnom delu IV karte. Ovakvi od-
govori su znak ozbiljne medijacione disfunkcije i obično se sreću kod psihotičnih osoba.

V
 Ukoliko postoji tip ozbiljne distorzije u nekom od minus odgovora može se interpretirati da
postoji ozbiljni prekid-slom kognitivnih operacija i medijacije koji se obično sreće kod psihotičnih.
Ponašanje može upadljivo da odstupa od očekivanog i odgovarajućeg. Ukoliko je više ovakvih
odgovora medijaciona aktivnost je često haotično prekinuta na način koji će neizbežno dovesti do
neefikasnog i neodgovarajućeg ponašanja. Nastaviti s korakom 4.
KORAK 4: Popularni odgovori. Popularni odgovori uključuju korišćenje najjasnijih
karakteristika mrlje. Frekvencija popularnih odgovora u protokolu, govori o sposobnosti osobe da
formira očigledne, uobičajene ili konvencionalne odgovore u situacijama u kojima se znak o tome šta
je očekivano i prihvatljivo ponašanje lako identifikuje. Većina ljudi daje 6, 7, ili 8 popular nih
odgovora. Rede se daje 9 odgovora, a čak i u dugim protokolima retko subjekti daju 10 ili više
odgovora.
Potencijalni nalaz 1: Ukoliko je R između 17 i 28 odgovora očekuje se 5 do 7 odgovora kod
odraslih i 4 do 7 kod dece ispod 12 godina. Ukoliko je R manje od 17 očekuje se 4 do 6 popularnih
odgovora bez obzira na broj odgovora. Ukoliko je R veće od 28, očekuje se 6 do 9 popularnih
odgovora bez obzira starost ispitanika. Ukoliko je P u očekivanom rasponu, osoba je u stanju da
formira očekivane i prihvatljive odgovore ukoliko su okolnosti očigledne. U situacijama koje su
jednostavne i jasne, mala je verovatnoća da će doći nekonvencionalnih odgovora, čak i kada osoba
ima problema u procesiranju. Preći na korak 5.
Potencijalni nalaz 2: Ukoliko je broj populara veći od očekivanog, to govori o
neuobičajenoj brizi osobe o tome šta je konvencionalno i korektno, pa tako i šta je socijalno poželjno
ponašanje. To je očekivano kod osoba opsesivnog stila, perfekcionista. O tome da li postoji
preokupiranost o tome šta je socijalno poželjno, videće se analizom XA% i X+% tokom koraka 6.
Nastaviti s korakom 5.
Potencijalni nalaz 3: Ukoliko je broj popularnih odgovora manji od očekivanog, verovatno
je da će osoba davati manje konvencionalne i više individualističke odgovore, čak i kada je situacija
jednostavno i precizno definisana. To ne mora biti nužno slabost, ali se postavlja pitanje da li osoba
perzistentno ispoljava ovakvu tendenciju, što će se analizirati dalje u koraku 6. Preći na korak 5.
KORAK 5: FQ+ U protokolima inteligentnih i visoko obrazovanih srećemo obično jedan do
tri FQ+ odgovora. To su opširno elaborirani O odgovori u kojima se osoba bavi formom opaženog
objekta. Govori o težnji preciznosti i potvrđuje uključenost osobe u testovni zadatak, retko se sreće
kod osoba izbegavajućeg stila.
Potencijalni nalaz 1: Kada je frekvencija FQ+ nula to nije neobično i nema poseban značaj.
Ukoliko je osoba visoko inteligentna i edukovana, može biti znak ležernosti, defanzivnosti ili čak
poremećenog ideacionog pristupa. Nastaviti s korakom 6.
Potencijalni nalaz 2: Kada je frekvencija FQ+ između jedan i tri, individua ima precizno
prevođenje stimulusa i dobro je motivisana za testiranje. Nastaviti s korakom 6.
Potencijalni nalaz 3: Ukoliko je frekvencija FQ+ veća od tri, to je znak orijentacije ka
preciznom i korektnom. To ne mora bit nužno slabost, ali indikuje da odoba ima ekscesivnu opreznost
kod donošenja odluka. Kada se ovakav nalaz sretne kod opsesivnih osoba znak je perfekcionističke
orijentacije u medijaciji. Nastaviti s korakom 6.
KORAK 6: X+% & Xu%. Pregledaju se konvencionalne nasuprot idiografskih
medijacionih odluka. X+% reprezentuje broj o odgovora u protokolu, u kojima je prevođenje
odgovarajuće stimulusu, a medijacione odluke su uobičajene i konvencionalne.

VI
 Xu% reprezentuje broj u odgovora u protokolu, koji nisu frekventni, ali su odgovarajući
karakteristikama mrlje. Ovi odgovori su nekonvencionalni i više idiografski, a njihova interpretacija
može biti različita. Neki u odgovori su varijacija o odgovora koji je verbalizovan na neuobičajeni
način, ponekad su rezultat opreznosti ili defanzivnosti. Npr. na D3 lokalizaciji II karte
odgovor»leptir» kodiraće se kao o, a «insekt sa krilima» kao u. Iako se radi o klasi objekata naizgled
slične forme, prvi odgovor će se sresti u značajno većem broju odgovora, nego drugi, što je
prihvaćeno kao kriterijum razlikovanja u formiranju tabela za kvalitet forme. Mnogu u odgovori su
originalni ili kreativni, pa iako su odgovarajući mrlji, retko se sreću u protokolima.
Očekuje se da u odgovora bude više od minus odgovora, a između .15 i .20, ako ih je više od .
25 znak su izrazite individualističke orijentacije i / ili manjeg vođenja računa o konvencionalnom i
socijalno očekivanom ponašanju.
Potencijalni nalaz 1: Ukoliko je X+% između .70 i .85 a Xu% između .10 i .20 osoba ima
sklonost da formuliše ponašanje koje je u skladu sa socijalnim zahtevima i očekivanjima. Ukoliko je
Xu% manje od .10 neka vrsta medijacione distorzije upliće se u ovakvu orijentaciju.
Potencijalni nalaz 2: Kada je X+% veće od .85 bez obzira na vrednost Xu% to indikuje
neuobičajenu brigu za konvencionalnost. Iako to ne mora biti nužno slabost, preokupacija socijalno
prihvatljivim obično vodi žrtvovanju individualnosti, a može biti i signal opsesivnosti i
perfekcionizma.
Potencijalni nalaz 3: Kada je X+% između .55 i .69 a Xu% .20 ili veće, može se zaključiti da
medijacione odluke osobe odstupaju od socijalnih zahteva i očekivanja više nego kod drugih ljudi. To
je ponekad rezultat konflikata sa okolinom i sistemom vrednosti koji je kod osobe izrazito drugačiji
nego u njegovoj okolini. Ponašanje osobe je tada neprihvaljivo ili antisocijalno, a težnja
individualizmu izrazitija nego kod drugih. Ukoliko je takav nalaza kod osobe izgegavajućeg stila
(L>.99) znak je socijalnog otuđenja ili socijalne defanzivnosti, gde osoba izbegava konvencije kako bi
održala distancu u odnosu na okruženje koje opaža kao preteče ili zahtevno.
Potencijalni nalaz 4: Kada je X+% manje od .55.tada X-% postaje značajno za
interpretaciju. Ukoliko je X-% veće pd .20 verovatno je atipučno ili čak neodgovarajuće ponašanje,
koje je rezultat medijacione disfunkcije i problema u testiranju realiteta, a ne individualističke
orijentacije.
Ukoliko je X-% .20 ili manje, Xu% će verovatno biti najmanje .25 i često ne preko .30. Kada
je X-% manje od .15 tada će Xu% verovatno biti .30 ili veće. Oba ova nalaza znače da će medijacione
odluke biti nekonvencionalne, što nije rezultat lošeg testiranja realiteta, već nevođenja računa o
sociialnim zahtevima i očekivanjima. Ponašanje takvih osoba je nepoželjno ili je rezultat izbegavanja
socijalnih konvencija. Koliko će ono biti efektivno, zavisi od kreativnosti osobe i fleksibilnosti
okoline prema individualističkom.

VII
VIII
9