UVOD

• Električne instalacije gotovo uvek zahtevaju

zaštitu od kratkog spoja koji se javlja kad god
postoji određeni električni diskontinuitet.
• Diskontinuitet vrlo često odgovara tačkama u
instalaciji u kojima dolazi do promene
poprečnog preseka provodnika.
• Struja kratkog spoja mora biti proračunata na
svakom naponskom nivou instalacije u cilju
određivanja karakteristika opreme, potrebne da
izdrži i isključi kvar (kratak spoj) u što kraćem
vremenskom intervalu.
 PRORAČUN (PROCENA !!!)STRUJA
KRATKOG SPOJA
• KRATAK SPOJ (KS)?
• DEFINICIJA: KRATAK SPOJ JE DIREKTAN SPOJ
IZMEĐU TAČAKA U ELEKTRIČNOJ INSTALACIJI
IZMEĐU KOJIH JE U NORMALNIM USLOVIMA
POSTIGNUT NOMINALNI NAPON INSTALACIJE
• UOPŠTENO U PRORAČUNU KRATKIH SPOJEVA
MORAJU BITI IZRAČUNATE ili PROCENJENE DVE
VREDNOSTI STRUJA:
-MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA
-MINIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA
 MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA
KORISTI SE ZA ODREĐIVANJE:
• Prekidne moći zaštitnih prekidača
• Struje isključenja ili struje ponovnog uključenja kvara
kod prekidača
• Elektrodinamičkog kapaciteta instalacije i rasklopne
opreme, i naročito u slučaju:
-kada se kratak spoj dešava u blizini generatora, grupe
generator-transformator ali i na priključnim tačkama zaštitnih
uređaja
Stoga se struja kratkog spoja mora što tačnije
izračunati uzimajući i odgovarajući stepen sigurnosti
(tzv. sigurnosna margina)
 MINIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA
Izračunavanje minimalne vrednosti struje KS je
neophodno kada se vrši izbor zaštitnog elementa
(zaštitnog prekidača ili osigurača) korišćenjem
zaštitnih krivih STRUJA-VREME(I-t), i to naročito u
slučaju:
•Dugačkih trasa kablova i/ili relativno visokih vrednosti
impedansi izvora (manji generatori, dizel agregati, UPS-evi,
i sl.)
•Zaštite od smrtonosnog dejstva (strujnog udara) zavisno
od tipa zaštitnog prekidača ili osigurača, odnosno u TN i IT
sistemima električne zaštite
 MINIMALNA STRUJA KRATKOG SPOJA-
napomene
• Napomenimo da minimalna struja KS odgovara
slučajevima :
-kada se KS ima na kraju štićenog voda, generalno pri
spojevima FAZA-ZEMLJA za niskonaponske (NN) sisteme i
FAZA-FAZA za visokonaponske (VN), bez neutralnog
provodnika
-u podkritičnim uslovima, kvar na kraju napojnih vodova,
odnosno na opterećenju koje je značajno udaljeno od izvora
napona (generatora) ili transformatorskih stanica, itd.
 VAŽNA NAPOMENA ZA MIN I MAX
STRUJU KRATKOG SPOJA!!!
• Zaštitni elemenat mora isključiti kratak spoj u
intervalu vremena tc koje odgovara
termičkom stresu koji priključni provodnik
(kabl) može izdržati:
∫i² dt ≤ k² A²
A- površina poprečnog preseka provodnika
K- konstanta koja se izračunava na bazi različitih
korekcionih faktora u zavisnosti tipa instalacije,
blizine strujnih kola i kablova, izolacije kablova,
načina i uslova njihovog polaganja i sl.
PRETHODNA RELACIJA ZA IZRAČUNAVANJE DOPUŠTENOG MINIMALNOG
PRESEKA PROVODNIKA i ZAVSINOSTI OD STRUJE i VREMENA TRAJANJA
KRATKOG SPOJA SE MOŽE NAPISATI U SLEDEĆEOJ FORMI (koja se
najčešće koristi u projektovanju, a dobija se iz prethodno navedene):

Amin = k r ⋅ I ef ⋅ tc

Amin − minimalni presek provodnika u ( mm²)

I ef − efektivna vrednost struje kratkog spoja za vreme tc u (kA)

tc − vreme trajanja kratkog spoja u (s)

kr − korekcioni koeficijent koji zavisi od tipa kabla (kablovi do 1kV)

kr = 8.7, za bakarne provodnike sa PVC izolacijom

kr = 9.31 za bakarne provodnike papir/olovo
kr= 13.5 za aluminijumske provodnike sa PVC izolacijom
kr= 14.4. za aluminijumske provodnike papir/olovo
 I²t karakteristika provodnika
• ZAVISNA OD
TEMPERATURE
OKOLINE
• Prihvatlljivi strujni
limit (trajna struja)
Iz1 je niži od
strujnog limita Iz2
Trajno dozvoljena struja opada
sa porastom temperature okoline
Pri velikim strujama ( koje su
bliske struji KS, i vremenima kraćim
od 5s, praktično da nema uticaja Pri porastu struje vreme koje provodnik može
Izdržati se smanjuje (vreme 5s je okvirna granica).
 STRUJNA ZAŠTITA OSTVARENA
PREKIDAČEM (ENGL. Circuit Breaker)
BC- prekidna moć
(Breaking Capacity)

Isc-trajna struja
kratkog spoja

Iz-prihvatlji strujni limit

(struja provodnika)

Ir-nominalna struja
prekidača

IB-trajna struja
potrošača
( tzv. dimenziona
struja)
 STRUJNA ZAŠTITA OSTVARENA
OSIGURAČEM
TIPIČNI I-t
DIJAGRAM
ZA
aM OSIGURAČ
 OSNOVNI TIPOVI KRATKIH SPOJEVA
KARAKTERISTIKE KRATKIH SPOJEVA
• TRAJANJE(prolazni sa samoisključenjem, tranzijentni i
ustaljeni)
• POREKLO
- mehaničko (proboj u provodnicima, slučajni električni
kontakt između dva provodnika preko stranih provodnih
tela kao što su alati ili čak životinje
-unutrašnji ili atmosferski prenaponi
-proboj izolacije usled preteranog zagrevanja, usled
vlage ili prisustva korozivne sredine (materija).
• LOKACIJA (unutrašnji ili spoljašnji delovi mašina ili
električnih razvodnih oramana, pogonskih jedinica i sl.)
 KRATAK SPOJ SE MOŽE DESITI IZMEĐU:
• FAZNOG PROVODNIKA (FAZE) I ZEMLJE
(UZEMLJENJA)-STATISTIKA: 80 % KVAROVA

“ZEMLJA”=engl: EARTH

STRUJA KRATKOG SPOJA

PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI I “ZEMLJA”)
• IZMEĐU DVA FAZNA PROVODNIKA
(ovaj kvar često prelazi u trofazni)-
STATISTIKA: 15% KVAROVA

“ZEMLJA”=engl: EARTH

DVOFAZNI KRATAK SPOJ DVOFAZNI KRATAK SPOJ

ODVOJEN OD “ZEMLJE” SA “ZEMLJOM”
• IZMEĐU SVA TRI FAZNA PROVODNIKA (bez spoja
sa PE ili sa) TROPOLNI KRATAK SPOJ- STATISTIKA:
5% KVAROVA
• SIMETRIČAN TROFAZNI KRATAK SPOJ

“ZEMLJA”

STRUJA KRATKOG SPOJA

PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI )

 POSLEDICE KOJE SU IZAZVANE
KRATKIM SPOJEVIMA
• POSLEDICE ZAVISE OD: TRAJANJA KVARA
(KRATKOG SPOJA), TAČKE U INSTALACIJI GDE SE
DESIO KRATAK SPOJ i OD SNAGE KRATKOG SPOJA
• NA MESTU KVARA PRISUSTVO
ELEKTRIČNOG LUKA DOVODI DO:
-OŠTEĆENJA IZOLACIJE
-ZAVARIVNJA PROVODNIKA
-VATRE
-ŽIVOTNE OPASNOSTI
 U KOLIMA KVARA KRATAK SPOJ
USLOVLJAVA POJAVU:
ELEKTRODINAMIČKIH SILA , KOJE DOVODE DO:
- deformacije sabirničkih sistema i sabirnica
- diskonekcije kablova
• INTENZIVNOG PORASTA TEMPERATURE
USLED JAKO IZRAŽENOG DŽULOVOG EFEKTA
(DŽULOVIH GUBITAKA)
- postoji rizik od uništenja izolacije
 U OSTALIM KOLIMA U MREŽI i
INTERKONEKCIJAMA OKO MREŽE KRATAK SPOJ
DOVODI DO:

• Naponskih propada tokom vremena isključenja

kvara, trajanja od nekoliko milisekundi do
nekoliko stotina milisekundi.
• Prekida i isključivanja delova mreže, u meri
zavisnoj od dimenzionisanja mreže i
diskriminacije niovoa koje nude zaštitni uređaji.
• Dinamičke nestabilnosti i/ili gubitka sinhronizacije
mašina i agregata.
• Poremećaja u kontroli/monitoring kolima, itd…
 IZRAČUNAVANJE STRUJE
KRATKOG SPOJA (KS)
• U realnoj mreži impedansu
izvora čini sve što je
„uzvodno“ od kratkog spoja,
uključujući mreže sa različitim
naponskim nivoima (NN, VN)
i serijski povezane vodove i
S sisteme sa različitim
Zsc<<Zs poprečnim presecima A i
dužinama trasa

• Kada je prekidač S uključen

UPROŠĆENO KOLO
u nominalnom režimu (kada
Zsc-impedansa KS
nema KS) tada u kolu protiče
Zs- impedansa
nominalna struja opterećenja
opterećenja
KRATAK SPOJ (KS)=engl. Short Circuit (SC)
 ŠTA SE DOGAĐA KADA SE U NOMINALNOM REŽIMU
DESI KRATAK SPOJ IZMEĐU TAČAKA A i B U MREŽI?

• Kada se desi kvar (kratak

spoj) između tačaka A i B ,
tada se ima zanemarljiva
impedansa između tih tačaka,
što rezultuje veoma veliku
struju kratkog spoja Isc, koja
je ograničena jedino
impedansom „izvora“ Zsc.
U distribucionim mrežama , reaktansa X = L ω je • Struja kratkog spoja Isc se
mnogo manja od aktivne otpornosti R i odnos R / X razvija u prelaznom režimu
je između 0.1 i 0.3.
zavisno od vrednosti
Faktor snage pri kratkom spoju cos φsc reaktanse X i aktivne
je jednak: otpornosti R koje čine
impedansu Zsc:
DISTANCA GENERATOR-MESTO KVARA
JE VEOMA BITNA!!!!!

• Međutim tranzijenti preovlađuju u svakom

slučaju, ali se struja kratkog spoja razvija
različito od rastojanja između mesta kvara i
lokacije generatorskog agregata.
• Ova distanca je uslovljena činjenicom da je
impedansa generatora manja (u nekim
slučajevima mnogo manja) od impedanse voda
(vodova) između generatora i mesta kvara.
 KVAR „DALEKO OD GENERATORA“
• Ovo je vrlo česta situacija. Tranzijentni uslovi su stoga
rezultat primene punog napona izvora u kolu koga čini
redna veza reaktanse i otpornosti. Ovaj napon je jednak:
E - max vrednost napona

• Struja i je tada zbir dve komponente:

• Prva komponenta (ia) je naizmenična i

sinusna:
I - max vrednost struje
α – fazni ugao koji predstavlja fazni pomeraj
napona izvora, neposredno pre kvara.
• Druga komponenta (idc) je aperiodična

Njena početna vrednost je zavisna od α i od stepena

prigušenja koji je proporcionalan odnosu R / L

NA POČETKU, PRE DEŠAVANJA KRATKOG SPOJA

(trenutak t=0+), trenutna struja i je jednaka nuli
(odnosno struja Iks je zanemarljiva)???
 GRAFIČKA PREDSTAVA STRUJE KRATKOG SPOJA-
RASPREZANJE NA NAIZMENIČNU I JEDNOSMERNU
KOMPONENTU

TRENUTAK
NASTANKA
KRATKOG
SPOJA
IZRAZ ZA STRUJU KRATKOG SPOJA:
E = Emax = 2 Eeff
ANALIZA TALASNOG OBLIKA STRUJE KRATKOG SPOJA

I SLUČAJ- SIMETRIČAN (URAVNOTEŽEN KRATAK SPOJ)

Struja kratkog spoja je

SIMETRIČNA:
II SLUČAJ- ASIMETRIČAN (NEURAVNOTEŽEN KS)

POČETNA VRŠNA VREDNOST ip

STOGA ZAVISI OD φ, tj. OD ODNOSA
R/X = cosφ KRATKO SPOJENOG
KOLA.

FAKTOR JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUŠNOJ

APERIODIČNOJ KOMPONENTI , ODREĐENOJ
ODNOSIMA R / L , odnosno R / X .

KAKO IZRAČUNATI UDARNU STRUJU ip?????

SIMULACIJE -monofazno kolo u
kratkom spoju
 nominalna
struja KRATAK SPOJ

Kratak spoj se desio

u trenutku t=2s
kada je napon
prošao kroz “nulu”.
Odnosno fazni pomeraj je
iznosio:
α=0
KRATAK SPOJ U SLUČAJU α=0
KRATAK SPOJ SE DESIO U TRENUTKU KADA JE FAZA MREŽNOG NAPONA
JEDNAKA α=54º (3ms kasnije od trenutka prolaska napona kroz “nulu”)
α=60º
Vršna vrednost struje (početna struja KS) je iznosila 500A, što je
manje nego u prethodnom slučaju
 α=180º

U ovom slučaju je udarna struja negativna -750A, ali u pogledu dinamičkih

naprezanja ima isti efekat kao i struja +750A (prvi slučaj)- dinamička sila je ~i²
 KAKO IZRAČUNATI UDARNU STRUJU ip?????
ASIMETRIČAN (NEURAVNOTEŽEN KS)

POČETNA VRŠNA VREDNOST ip STOGA

ZAVISI OD φ, tj. OD ODNOSA R / X = cos φ
KRATKO SPOJENOG KOLA.

FAKTOR JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUŠNOJ

APERIODIČNOJ KOMPONENTI , ODREĐENOJ
ODNOSIMA R / L ili R / X .

OVAJ FAKTOR U MNOGOME ODREĐUJE VREDNOST UDARNE STRUJE!!!

 UDARNA STRUJA KRATKOG SPOJA
• Vrednost ip mora biti izračunata da bi se odredila
prekidna moć zahtevanih zaštitnih prekidača i da bi se
definisale elektrodinamičke sile koje instalacija mora biti
sposobna da podnese i izdrži.
• Njena vrednost se može dobiti iz RMS vrednosti
simetrične struje kratkog spoja Ia:
Ia
• UDARNI KOEFICIJENT-K
• Koeficijent K je funkcija odnosa R/X (tj.R/L)
 UDARNI KOEFICIJENT K-zavisnost od
parametara impedanse KS
• Kada je R>>X
(tipično kod kablova na
NN)
K→1
• Kada je R<<X
(transformatori i
generatori, kao i vodovi)
K→2
ZAVISNOST UDARNOG KOEFICIJENTA • Kada je R≈X,
OD ODNOSA R/X- IEC 60909
K→1.08
MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA
PASIVNE POTROŠAČE
MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA
“AKTIVNE POTROŠAČE”

ŠTA SVE MOŽE

BITI GENERATOR
G2?

-INVERTOR?
-MOTOR?
-BATERIJA
KONDENZATORA?
-FAZNI
KOMPENZATOR?
-MREŽA?
 TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJU-
PASIVNA POTROŠNJA

NAPONI, STRUJE
I IMPEDANSA
SU PO FAZI!!!!
TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJU-
”AKTIVNA POTROŠNJA”

ŠTA SVE MOŽE

BITI 3ph
GENERATOR G2?

-INVERTOR?
-MOTOR?
-BATERIJA
KONDENZATORA?
-FAZNI
KOMPENZATOR?
-MREŽA?
 KRATAK SPOJ NEPOSREDNO ILI „BLIZU
“ GENERATORA
• Kada se kvar dogodi neposredno u blizini generatora ,
promena impedanse generatora (u ovom slučaju
dominantne impedanse), je odgovorna za prigušenje struje
kratkog spoja.
• Razvoj struje kratkog spoja i tranzijentni uslovi se
komplikuju promenama elektromotorne sile generatora,
koje su posledice kratkog spoja.
• Radi određenog uprošćenja analize kratkog spoja,
pretpostavićemo da je elektromotorna sila generatora
konstantna i da je jedino promenljiva reaktansa generatora
(pri tome se aktivna otpornost se zanemaruje).
 IMPEDANSA (REAKTANSA) KRATKOG
SPOJA- je PROMENLJIVA!!!
Reaktansa se razvija u tri stepena:
• SUBTRANZIJENTNA (prvih 10...20ms kvara) X"
• TRANZIJENTNA (od 20ms do 500 ms) X'
• USTALJENA (steady-state) ili sinhrona
reaktansa X=Xs
• Treba imati na umu da je reaktansa u svakom sledećem
koraku, odnosno fazi razvoja, kratkog spoja veća .
• Drugim rečima subtranzijetna reaktansa je manja od
tranzijentne, a ova od reaktanse u ustaljenom stanju.
 KOMPONENTE STRUJE KRATKOG SPOJA

• Sukscesivni efekat ove tri reaktanse dovodi do

postepenog smanjenja struje kratkog spoja koja
ustvari predstavlja zbir četiri komponente :

-TRI NAIZMENIČNE KOMPONENTE

(subtranzijentna, tranzijentna i ustaljena)

-JEDNA JEDNOSMERNA (induktivna, aperiodična)

 RAZVOJ KRATKOG SPOJA
I II III
DOMINANTNA SUBTRANZIJENTNA
REAKTANSA X”

DOMINANTNA TRANZIJENTNA
REAKTANSA X’

DOMINANTNA REAKTANSA
USTALJENOG STANJA X

APERIODIČNA KOMPONENTA

I-SUBTRANZIJENTNI INTERVAL t€[0…0.1s]

rezultantna struja kratkog II-TRANZIJENTNI INTERVAL t€[0.1…0.3s]

spoja
III- USTALJENO STANJE t > 0.3s
 ŠTA PROUZROKUJE SMANJENJE
GENERATORSKE REAKTANSE?
• Napomenimo da je smanjenje generatorske
reaktanse brže nego kod aperiodične
komponente .
• Ovo je retka situacija koja može da izazove
zasićenje magnetnih kola i prekid kvara pošto je
nekoliko perioda koje se dešavaju pre stvarnog
prolaska subtranzijentne struje kroz nulu
• Karakteristika generatora Iks=F(J) , J- pobudna
struja je prava linija pošto magnetno kolo nije
zasićeno
PRIGUŠNI NAMOTAJ U SINHRONOJ MAŠINI
ZNAČAJNO UTIČE NA SMANJENJE
SUBRTANZIJENTNE REAKTANSE!!!!
Prigušni namotaj ima
osnovnu ulogu da priguši
oscilacije brzine obrtanja
rotora oko sinhrone brzine u
prelaznim režimima, i kao
takav se ponaša kao kavezni
rotor asinhronog motora

U ustaljenom stanju nema

uticaj pošto se u tom slučaju
u njemu ne indukuje napon.

Ugrađuje se u polne
papučice mašina sa
istaknutim polovima a sastoji
se od okruglih bakarnih
štapova koji se postavljaju u
polne nastavke
POPREČNI PRESEK
Konture štapova prigušnog
POBUDNOG POLA kaveza su postavljeni
SINHRONE MAŠINE upravno na pravac
pobudnog fluksa Φ (d-osa)
Male oscilacije rotorske
pobude usled indukovanih
Φ struja u štapovima prigušnog
kaveza bivaju amortizovane

U ustaljenom režimu nema

indukovanja struja tako da
prigušni kavez nema uticaja

U subtranzijentnom periodu, pored

namotaja statora i rotora, veliku ulogu imaju
prigušni namotaji koji su ugrađeni u rotorski
pol, kao što pokazuje slika.

Ovi namotaji u mnogome određuju

(SMANJUJU) ekvivalentnu subtranzijentnu
reaktansu!!!
EKVIVALENTNA ŠEMA (po fazi i po “d-osi”) SINHRONOG GENERATORA

f-parametri namotaja pobude

D-parametri prigušnog
namota po d-osi
Lmd-međusobna induktivnost
po d-osi
r-aktivne otpornosti
Po nastanku KS
dominiraju
prelazni procesi u
uzdužnoj d-osi
OD INTERESA JE OSA
POBUDNOG NAMOTAJA
Ls<<Lmd d-osa!!!
Nakon nastanka KS dolazi do prelaznih
procesa:
-nema oscilacija pošto nema kondenzatora
-energija se prigušuje zahvaljujući L i r
-javljaju se dve prelazne vremenske konstante
(dve konture u ekvivalentnoj šemi)
T”d-subtranzijentni period
T’d -tranzijentni period
Određuju se merenjima (T”d je uvek manja!!!)
TALASNI OBLICI STRUJA KRATKOG SPOJA
KRATAK SPOJ NA KRAJEVIM ILI U BLIZINI
GENERATORA
SIMETRIČNA

SUBTRANZIJENT TRANZIJENT USTALJENO STANJE

t
ASIMETRIČNA
U PRAKTIČNIM SLUČAJEVIMA NIJE NEOPHODNA BAŠ
TAČNA INFORMACIJA O RAZVOJU KRATKOG SPOJA
VEĆ....???

U NN instalaciji, usled relativno velike brzine

zaštitnih prekidačkih elemenata, vrednosti
subtranzijentne struje KS , označene sa Ik" i
maksimalne asimetrične vršne vrednosti amplitude
(udarne struje) ip su dovoljne za određivanje
prekidne moći zaštitnih elementa kao i
elektrodinamičkih sila koje mahanički naprežu
delove instalacije (najčešće sabirničkih sistema)!!!.
• U NN distributivnim i VN aplikacijama ,
ipak se često koriti tranzijentna struja KS ako
do prekidanja kratkog spoja dođe pre
ustaljenog stanja, u kojem slučaju postaje
korisno uzeti u račun prekidnu struju (često
se označava sa Ib, b-engl.break) koja određuje
prekidnu moć prekidača koji ima inherentno
ugrađeno vremensko kašnjenje.
• Ib je vrednost struje kratkog spoja u momentu
efikasnog prekida, odnosno posle vremena t
nakon razvoja kratkog spoja, koje je jednako
t = tmin.
ŠTA USTVARI PREDSTAVLJA VREME
tmin?
• Vreme tmin (minimalno vreme kašnjenja) je
zbir minimalnog radnog vremena zaštitnog
releja i najkraćeg vremena otvaranja
pripadajućeg zaštitnog prekidača, odnosno,
najkraćeg vremena između pojave struje
kratkog spoja i početnog odvajanja polova
kontakata prekidačkog elementa.
PRORAČUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA

STANDARDI PROPISUJU KAKO SE IZVODI

PRORAČUN
• ZEMLJE EVROPSKE UNIJE
– NEMAČKA (VDE 0102)
– FRANCUSKA (NF C 15-100 , Normes Françaises)
– ENGLESKA (IEC 60909)
• DOMAĆI STANDARDI (SRPS IEC 60909-1:1998, SRPS
IEC 60909-2:1997)
• U PRINCIPU SE KORISTE ČETIRI OSNOVNA METODA
KOJA ĆE BITI U NASTAVKU IZLOŽENA
 METODE PRORAČUNA STRUJA
KRATKIH SPOJEVA
• METODA IMPEDANSE
• METODA KOMPOZICIJE
• KONVENCIONALNA METODA
• APROKSIMATIVNA (PRIBLIŽNA I NAJBRŽA METODA
ZA PROCENU)
• METOD BAZIRAN NA TEVENENOVOJ TEOREMI
• TERMIČKI METOD
SVAKA OD OVIH METODA ĆE U NASTAVKU KURSA i
NAREDNIH PREDAVANJA BITI IZLOŽENA DETALJNO,
A OVDE U KRATKIM CRTAMA
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA:
METODA IMPEDANSE
• Metod „impedanse", se koristi za proračun struja kvara u
bilo kojoj tački instalacije sa visokim stepenom tačnosti.
• Ovaj metod uzima u obzir sve aktivne otpornosti i
reaktanse u petlji kvara, odvojeno i to od izvora
uključujući i njegovu impedansu, do posmatrane tačke
kvara, i nakon toga se izračunava ukupna impedansa
petlje kvara.
• Vrednost struje kratkog spoja Isc se dobija iz Omovog
zakona:
• Moraju biti poznate karakteristike svih
elemenata u petlji kvara (izvori i spojni
provodnici-kablovi).

• U ovim proračunima što se tiče impedansi

obično nisu uključeni i uračunati brojni
elementi, navodimo neke:
- reaktanse zaštitnih prekidača i sabirnica
- aktivne otpornosti i reaktanse rotacionih mašina
PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA: METODA
KOMPOZICIJE
• Metoda “kompozicije„ se koristi kada karakteristike izvora
napajnja (generatora) nisu poznate.
• Impedansa do mesta kratkog spoja se izračunava na bazi
procene struje kratkog spoja na početku voda.
• Pretpostavlja se da je faktor snage cos φsc = R / X
identičan na početku kola i na mestu kvara.
• Drugim rečima, pretpostavlja se da su elementarne impedanse
dve sukscesivne sekcije u instalaciji dovoljno slične po
karakteristikama da opravdaju zamenu vektorskog zbira
impedansi algebarskim zbirom.
• Ova aproksimacija se može koristiti za proračun modula vrednosti
struje kratkog spoja sa zadovoljavajućom tačnošću.
• Ovaj vrlo aproksimativni metod se može koriustiti samo za
instalacije do 800 kVA
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA:
KONVENCIONALNA METODA

• Konvencionalna metoda , se može koristiti za

proračun minimalne vrednosti struja kratkih
spojeva i struja kvara na kraju napojnog voda,
kada impedanse ili struje Isc u instalaciji na
mestu izvora, nisu poznate.
• Ona se zasniva na pretpostavci da je napon, za
vreme kratkog spoja ili kvara, na početku kola
(na izvoru) jednak 80% od nazivnog
(nominalnog) napona instalacije.
• Ovaj metod razmatra jedino aktivnu otpornost
provodnika i primenjuje koeficijent veći od 1 za
provodnike sa većom površinom poprečnog
preseka uz uzimanje u obzir njihovih induktivnosti
(koeficijent 1.15 za preseke 150 mm², 1.20 za
preseke 185 mm², etc.)

• Uglavnom se koristi za konačna kola uključujući i

izvor, a na rastojanju koje je dovoljno daleko od
izvora napajanja (mreža ili transformatorska
stanice)
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA:
APROKSIMATIVNA METODA

• Ovaj pojednostavljeni metod, koji se predstavlja preko tabela na osnovu

brojnih pojednostavljenih pretpostavki, za svaku od deonica sa
površinama poprečnog preseka provodnika:
- struje zaštitnih elementa za zaštitu od preopterećenja
- maksimalne dužine instalacije za održavanje zaštite od indirektnog dodira
- dozvoljena dužine u pogledu pada napona (linijska vrednost)

• Podaci u tabelama su ustvari rezultat proračuna koji vode ka korišćenju

ustvari dve navedene metode: kompozicije i konvencionalne.
• Ovaj metod može da se koristi za određivanje karakteristika kola koje će
biti dodate na postojeću instalaciju, za koju nije dostupno dovoljnno
informacija.
• Ovaj metod je direktno primenljiv na NN instalacije, i može se koristiti sa
odgovarajućim korekcionim koeficijentima ako napon nije 230 / 400 V,
50Hz.
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA:
METOD SIMETRIČNIH KOMPONENTI
• Standard IEC 60 909 (VDE 0102) primenljiv na sve
mreže, radijalne ili prstenaste, do 230 kV.
• Ovaj metod se bazira na Tevenenovoj teoremi, i
izračunava ekvivalentni naponski izvor na mestu KS i
onda se na osnovu ekvivalentne impedanse ostatka kola
određuje struja kratkog spoja.
• Svi mrežni izvori kao što su sinhrone i asinhrone mašine
su zamenjeni u proračunu njihovim impedansama
(pozitivnog redosleda, negativnog redosleda i nultog
redosleda).
• Sve linijske kapacitivnosti i paralelne admitanse
nerotirajućih opterećenja, izuzev onih iz nultog
redosleda, su zanemarene.
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA: TERMIČKI
METOD

• Postoje i druge metode, koje koriste metod

superpozicije i zahtevaju da struje opterećenja
moraju biti prvo izračunate.
• Napomenimo takođe da između ostalih postoji
i metod koji propisuje standard IEC 865 (VDE
0103) koji daje postupak proračuna termičkog
ekvivalenta struje kratkog spoja.