258 Богословље

се говорити о метафизичком и етичком корену религије.* To

су доиста два корена, два битна извора религиозности. Као
што смо раније видели, постоје рационални и ирационални
мотиви религиозности. А у сваком случају можемо рећи да
суштину религиознога чини веза душе с једном надсветском
(и надрационалном) реалности.12 Питање психичке суштине
религиозног доживљавања свакако може бити предмет пси-
хологије религије. Али питање о садржајној суштини религије,
како вели Вобермин, претставља проблем смисла.3 А после
свега досад реченог јасно је да тај проблеи не може бити
предмет емпиријске психологије религије.

ХВЕТА СЛОВЕСА" СВ. САВЕ

ЗАИСТА СУ ПОСТОЈАЛА.

Архијепископ Никодим у предговору ка свом преводу

јерусалимског типика (1319) каже, између осталог:
„Обр^тохомБ же вб светмхћ »го (то јест Савиним) сло-
весехБ, 1еже состави намв вб оугћшеним, ико рече: „Молк> по
мн% хотеш,ихћ бити, за маловр%менБНБШ жизни недоконБ-
чанћнаи мнокз, исплБнитев1(=„Нађосмо у његовим „светим сло-
вима“, која нам остави на утеху, да је рекао: „Молим оне
који he после мене бити, испуните оно што ја због кратко-
временог живота не доврших").
У последње доба неки код нас нису уверени, да ли је
ово тврђење Никодимово истинито, и према томе, да ли је
Св. Сава заиста у неком свом спису, кога ми данас више не-
мамо, оставио такву поруку својим наследницима, и уопште
доцнијем српском свештенству. Први се тако о томе изјаснио
В. Ћ о р о в и h. Он вели: „Ја не мислим рећи, да те речи неће
бити Савине, али их је тешко проверити: 1) што није сигурно,
да их Никодим наводи дословно или по смислу и 2) што је

1 W. Wundt, Volkerpsychol. VI. р. 530, 536.

2 К. Kesseler, Religionsphilos., р. 37.
8 Q. Wobbermin, System. Theol. nach religionsychol. Methode II, p. 64.
1 Гласн. Др. Cp. Слов. XI (1859)190 (= Љ. C т o j a и o в и ћ, Стари
српс. записи и натп. Бр. 52).
 ,Света словеса* Св. Саве заиста су постојала 259

то једна реченица доста општег садржаја. Доментијан, који

казује једну Савину беседу ученицима (взд. Даничићево, 282
—5), развија и проширује у њој мисао донекле сличну: ја сам
вас родио, будите ми слични и настављајте моје дело; не бри-
ните се за живот земаљски, „н^ стб бо никомоуже насв остати
зд £ .“ Очевидно је да Доментијан говори овде само по сећању."1
Л. М и р к о в и h се не само повео за Ћоровићем, него
је отишао још један корак даље од њега. Он, наиме, држи,
„да Никодим није написао своје споменуте речи дословно из
каквог списа св. Саве, за који ми данас не знамо, но да је
Никодим написао своје речи по сећању на наведене речи св.
Саве, односно Симеона, односно Стевана Првовенчанога." A
to су:
1) У Савину Уставу за држање псалтира (изд. Ћ о р о-
в и ћ , 201): „То тоу вв пршгћжанн твоемв и мене гр^шБнаго
пом-ћни, мниха Савоу, да твоимб свврБшенТемБ мои недостБ-
т б к б наплБнит се“;
2) Речи св. Саве, наведене у Доментијана (235): „ мнојо
хоте недостатБки отбцб нашихћ исплбнити“ ;
3) Заповест св, Симеона, пре него што је умро, св. Савв,
наведена у Теодосија (56): „ш срвбскмихБ црБквахБ не на-
ко(нча)нна многаа сввршити“; и
4) Писање Стефана Првовенчаног оцу Симеону, наведено
у Доментијана (65): „ нб моли господа о мн£, ико не nptcTOy-
пити ми твоихб светБШХБ повелЈзнии ни оумалити ми свето-
положеннаго тобок) благов^рига Христова, нв паче исплбнити
и наконБчати, икоже пр^моудрвш С оломонб исплбни и нако-
нћча отБца свотго Давида."5
Друкчије рећи, по Мирковићеву мишљењу није било ни-
каквих Савиних „светих словеса" са речима, какве помиње
Никодим, нити је он те речи могао тамо прочитати, него је
у ствари прочитао оно што наводи Мирковић из Савина Устава
за држање псалтира, или оно из Доментијана, или оно из Тео-
досија, па је погрешно мислио, да је тако нешто нашао у не-
каквим Савиним „светим словесима".
Али, Никодима потврђује краљ Стефан Дечански у својој
дечанској ктиторској хрисовуљи од 1330 г., то јест 11 година
доцније. Јер ту на једном месту пише:12*

1 В. Ћ о р о в и ћ , Списи св Саве, стр. XLIV и д.

2 Л. Мирковић, Светосавски зборник 1 (1936) 316. Гл. и стр. 315.
17*
260 Богословље

„Речено бо истб господиномб нашимБ пастиремБ и оучи-

телимБ, СрБбБскии землк просв-ћтителимБ светнмБ СавомБ:
„ЧедБца, и недостатБЧБнаи исплБнинмце, сврБшаите**1 ( = „јер
је речено господином нашим пастиром и учитељем, Српске
земље просветитељем светим Савом: „Децо, и што недо-
стаје свршавајте испуњавајући").
Два сведока, дакле, наиме, не само архијепископ Нико-
дим, него и краљ Стефан Дечански, тврде сасвим независно
један од другога, да је Св. Сава заиста у неком свом спису
изрекао горњу мвсао, — а свеједно је, којим баш речима.
Према томе, то је сад ваљда несумњиво, премда се та иста
мисао и иначе често cpehe, између осталог и у повељама. A
онда је, дабогме, такође несумњиво, да је и неки Савин спис
постојао, у коме је Св. Сава то казао, и да ће тај спис бити
неко „свето слово" Савино, како је забележио Никодим.
Какве би врсте био тај Савин спис, и из кога времена?
Судећи по смислу Никодимових речи, то је свакако мо-
рала бити нека од поучних беседа, или посланица, или ножда
повеља Савиних, из последњег доба његова архијепископо-
вања, ако не и после његове оставке, или са његовог другог
путовања по светим местима Истока.
Како било да било, тек ми од Никодима и краља Де-
чанског сазнајемо за још један Савин спис који нам је пропао.
На један други такав његов спие указао сам недавно8.
Наиме, Сава је из грчког евергетидског типика превео (или
дао превести) не само оно што ми данаС' имамо као хилан-
дарски и студенички типик, то јест, не само одељак који са-
држи правила о монашком животу, него и „синаксар* целог
богослужења и појања у све дане преко целе године. Другим
речима, преведен је цео евергетидски типик, а не само један
његов део. Т о и з р е ч н о к а ж е с а м св. С а в а н а јед-
ном месту хиландарског и студеничког типика. „Пошто, дакле
— вели — многи почеше састављати приповести о познатим
овим стварима, западе и мени најхуђем од свију, и шта више

1 М. С. Милојевић, Дечанске хрисовуље (Гласн. Ср. уч. Др. XII,

одељење II, Београд 1880), стр. 63.
* „Богословље" XI (1936) 267, прим. 3.
 Света словеса" Св. Саве заиста су постојала 261

најгрешнијем, записати вам све по реду, јер ми је стало и

желим, да добијете и ви, љубимци моји, установљени вам
у с т а в о в а ј б о г о п р е д а н и х пој ања, б о г о с л у -
ж е њ а и молитава, а и п о к о р н о с т и итрпљења,
којима ћемо Господа милостивим учинити себи.*1 Дакле, да
добију не само део евергетидског устава, где су правила о
„ м о н а ш к о ј п о к о р н о с т и и т р п љ е њ у , " него и део
којидајетекстовесвакодневних „ б о г о п р е д а н и х пој ања,
б о г о с л у ж е њ а и м о л и т а в а " , то јест „ с и н а к с а р “.
Јагић је, не опазивши то место, криво помишљао, да
Сава ипак можда није превео из евергетидског оригинала и
„синаксар“, већ да је место њега усвојио затечени превод
једног другог грчког „синаксара*; а што се у хиландарском
и студеничком типику при свем том на више места упућује
на евергетидски „синаксар," да је то тобоже због тога, што
је преводилац одељка евергетидског типика, у коме су дата
правила о монашком животу, преводио одатле све од реда,
па и места где се помиње евергетидски „синаксар", ве ми-
слећи при том ни мало, да ли је „синаксар* који је усвојио
Св. Сава, баш евергетидски, или који други у словенском
преводу.2 За ауторитетом какав је ■био Јагић, ишле су, ра-
зуме се, и наше слависте. Но да Јагић у овом случају нема
право, јасно је као дан из rope наведеног места хиландарског
и студеничког типика. Ствар је у толико јаснија, што на том
месту евергетидски оригинал није преведен дословно, већ ту
Св. Сава умеће и своје властите речи. О н , д а к л е , т у с ве -
сно каже, да је у с в о ј и о б а ш е в е р г е т и д с к и
„ с и н а к с а р " , а н е н е к и д р у г и . Кад је тако, Јагић
би, да је жив, сигурно и сам напустио своје горње доми-
шљање, пошто се оно противи поменутој изречној сведоџби
Св. Саве. Према томе, кад по неко код нас и даље трчи за
тим Јагићевим домишљањем, а не види, шта о томе каже сам
Св. Сава, то је само смешан дилетантизам.
Д. Анастасијевић

1 Ћ о р о в и ћ , навед. кн>., стр. 14— 15.

» Споменик С. Кр. Акад. 34 (1898)3.