Povratak na sadržaj

PRIMENA GASOVA U INDUSTRIJI VINA

APPLICATIONS OF GASES IN WINE INDUSTRY

mr Mirjana Jeremić, dipl.maš.inž, Marija Vuković, dipl.teh.inž.

Messer Tehnogas ad, Banjički put 62, Beograd

mirjana.jeremic@messer.rs

Rezime:
Azot se široko koristi u prehrambenoj industriji, tako da je našao primenu i u
vinarijama.
Predviđeno je stvaranje zaštitne atmosfere u skladišnim rezervoarima za vino
(blanketiranje) i injektiranje azota u cevovode sa vinom pri punjenju (sparging sistem). U tu
svrhu predviđena je izgradnja instalacija koja obuhvata sledeće:
- Izvor gasovitog azota i podstanica sa baterijama boca azota,
- razvodna mreža cevovoda azota sa odgovarajućom zaštitnom opremom na
potrošnim mestima.
Gasoviti azot se koristi za inertizaciju i sprečavanje oksidacije vina tokom procesa
proizvodnje i skladištenja.
Sparging sistem služi pri punjenju i pretakanju vina.

Ključne reči: azot, blanketiranje, sparging sistem, inertizacija

Abstract:
Nitrogen is widely used in the food industry, and it is also applied in wineries.
Such application of nitrogen includes creating a protective atmosphere in wine storage
containers (blanketing) and injecting nitrogen into pipelines with wine during the course of
filling (sparging system). For this purpose, the installation includes the following:
- source of nitrogen and substation with nitrogen bundles
- distribution pipeline network with appropriate protective equipment at consumption
points
Gaseous nitrogen is used for inertization and preventing oxidation of wine during the
processes of manufacturing and storing.
The sparging system is used for filling and refilling wine.

Key words: nitrogen, blanketing, sparging system, inertization

 Povratak na sadržaj

1. UVOD

Duži kontakt sa atmosferskim vazduhom uništava kvalitet vina i indukuje promene. Ovo
proizilazi iz dva fenomena:
- hemijska oksidacija: enzimske procese oksidacije proizvodi maderizaciju vina;
- katalitička oksidacija: proces uzroka prevremenog starenja
- biološki fenomeni: bakterijski razvoj izaziva promene.
Osim toga, zaštita od oksidacije postaje od suštinske važnosti za pomoć pri obrađivanju
berbe i promoviše kvalitet za svaku sortu vinove loze.
Hemijski tretman pomoću antioksidanasa se široko praktikovao u prošlosti, ali danas
stručnjaci imaju skeptičan pristup ovom metodu. Druge tradicionalne tehnike (održavanja
najvišeg mogućeg nivoa tečnosti u rezervoaru, koristeći plutajuće poklopce) su ograničena
samo kao preventivna rešenja koja zahtevaju stalno praćenje i česta prilagođavanja.
Korišćenje tehnike inertiranja predstavlja krajnje rešenje. Oni nude prednosti što se
ekonomski i lako primenjuju i jednostavna je upotreba.

OSOBINE I PREDNOSTI GASOVA

Ugljen-dioksid CO2

Bezbojni, bez mirisa i ukusa, nezapaljivi gas, CO2 je 1,5 puta teži od vazduha! U podrumima
ili loše provetrenim prostorijama može zameniti vazduh i ispuniti prostor – rizik od gušenja!
CO2 ima bakteriostatičke efekte – koristi se za čuvanje!
U kljuku, širi i vinu formira se karbonska kiselina – moguće su promene ukusa!
Suvi led (ugljen-dioksid u čvrstom stanju) ima temperaturu od – 80°C.
Zato je veoma efikasno sredstvo za hlađenje.

Azot N2
Gas bez ukusa, mirisa i boje, nije zapaljiv. Inertni gas -nije reaktivan, nema oksidativna
svojstva
U vazduhu ga ima 78%, gotovo je nerastvorljiv u vodi, malo je lakši od vazduha.

Argon Ar
Gas bez ukusa, mirisa i boje, nije zapaljiv. Inertni gas -nije reaktivan, nema oksidativna
svojstva
U vazduhu ga ima oko 1%, vrlo malo je rastvorljiv u vodi i teži je od vazduha.

Gas Azot (N2) Ugljen-dioksid (CO2) Argon (Ar)

Specifična težina (vazduh= 1) 0.97 1,52 1,38
Rastvorljivost u vodi (mg/L) 20 2000 61

Prisutnost azota i argona u vinu ne daje nikakvu promenu ukusa, dok ugljen-dioksid u vinu
stvara ugljenu kiselinu!
Zbog visoke cene argona najčešće se koristi azot.

2. OPIS INSTALACIJE

Inertizacija rezervoara sa vinom (azot, argon, ugljen-dioksid, gasne smeše):

 Povratak na sadržaj

Sloj vazdušnog prostora iznad vina se istiskuje neutralnim gasom i površina vina se
čuva od oksidacije.

Prednosti primene azota:

-azot ima funkciju da „pročisti“ mirnu tečnost od zaostalog kiseonika i produži rok
trajanja proizvoda, uz zadržavanje organoleptičkih svojstava
-u inertnoj atmosferi azota nema razvoja mikroorganizama, algi, spora
-laka montaža opreme (ugrađuje se na cevovodu ispred punjača)

Gasoviti azot predviđen je za blanketiranje i injektiranje azota u cevovode sa vinom radi

inertizaciju i sprečavanje oksidacije vina tokom procesa proizvodnje i skladištenja.
Zavisno od kapaciteta proizvođača može se postaviti rezervoar kao izvor snabdevanja
azotom ili se mogu koristiti baterije boca azota.

Za snabdevanje potrošača azotom predviđena je sledeća oprema:

- Izvor azota (rezervoar ili baterija visokog pritiska),
- Kolektor sa dve grane (radna i rezervna) za priključenje, kao i sva zaporna,
regulaciona, merna i sigurnosna oprema i armatura.
- Spojni cevovodi.
Ako su izvor baterije boca radni pritisak je max. 200 bar.m.
Ako je izvor rezervoar radni pritisak je oko 22 bar.m.
Armatura za održavanje pritiska se postavlja na potrebni radni pritisak za potrošnju.

Tehnološki proces karakterišu sledeće faze:

- skladištenje azota,
- izuzimanje azota, snižavanje pritiska na potreban radni u razvodnom cevovodu i
transport magistralnim cevovodom,
- transport razvodnim cevovodima na potrebnom radnom pritisku do potrošnih
mesta za sparging sistem,
- transport razvodnim cevovodima do sekundarne redukcije za blanketiranje i
transport do potrošača
Ako je izvor snabdevanja azotom baterije boca potrebno je obezbediti kolektor za
njihovo priključivanje.

Kolektor za priključenje baterija azota:

Namena kolektorske cevi je da sakuplja gasoviti azot koje se isporučuje iz baterija boca.
Baterije su na kolektor priključene pomoću fleksibilnog creva DN8 NP200. Kolektor je
opremljen priključcima i zapornom, mernom i sigurnosnom armaturom potrebnim za
bezbedan i nesmetan rad.
Svaka kolektorska grana se sastoji od sledećih elemenata:
- kolektorska cev od nerđajućeg čelika Č.4580, visokog pritiska, dimenzija φ 16 x
2 mm,
- priključni ventil za priključenje baterije boca na kolektor, DN5 NP200,
- manometar G1/2", φ100 mm, opsega merenja 0-400 bar.m ,
- glavni granski zaporni ventil podstanice azota, DN5 NP200,
- rasteretni ventil DN5 NP200, sa odušnim cevovodom, φ 8 x 1 mm.
Kolektor kao celina se sastoji od dve grane. Na svaku je moguće priključiti po jednu
bateriju boca. Jedna grana je u radu, a druga se nalazi u rezervi, i uključuje se u potrošnju po
 Povratak na sadržaj

pražnjenju radne grane, što se detektuje padom pritiska na manometru radne kolektorske
grane. Potrebna je povremena kontrola pritiska (količine) gasa u baterijama.
Svaka baterija je preko elastičnog creva DN8 NP200 povezana sa priključnim ventilom
na kolektorskoj cevi. Svaka baterija ima svoj priključni ventil i ventil za rasterećenje, tako da
se ista može isključiti iz pogona kako bi se izvršila zamena.
Iza kolektora, odnosno posle rezervoara se postavlja sledeća oprema:
- redukcioni ventil, sa manometrima na ulazu i izlazu,
- manometar G1/2", φ100 mm, opsega merenja 0-16 bar.m ,
- rasteretni ventil, DN15 NP40,
- sigurnosni ventil G1/2, potv= 10 bar, sa odušnim cevovodom Cu Ø 15 x 1 mm,
- zaporni ventil za potrošnju DN20 PN40,
- spojni cevovod iza redukcionog ventila izrađeni od čeličnih cevi Č.4580.
- priključni elementi od nerđajućeg čelika, spojni elementi i ostali montažni
materijal.
Redukcioni ventil snižava pritisak na potrebni radni za potrošnju (8 bar.m). Glavni
zaporni ventili se koriste za isključenje cele kolektorske grane iz potrošnje, a sigurnosni ventil
služi za zaštitu cevovoda za potrošnju od prekomernog pritiska.
Za blanketiranje vina koristi se gasoviti azot niskog pritiska koji se obezbeđuje preko
sekundarne redukcije. Sekundarna redukcija je smeštena u blizini potrošača u hali i sastoji se
od:
- loptasta slavina ispred redukcije DN20 NP40,
- manometar G1/2", φ100 mm, opsega merenja 0-16 bar.m ,
- redukcioni ventil, pul/pizl = 8bar/25 mbar,
- manometar G1/2", φ100 mm, opsega merenja 0-60 mbar.m ,
- sigurnosni ventil G1/2, potv= 51 mbar
- loptasta slavina iza redukcije DN20 NP40.
Iz podstanice se vodi razvodni cevovod ka hali u kojoj se nalaze potrošači. Po ulasku u
halu cevovod se račva na instalaciju za blanketiranje i na sparging instalaciju.
Razvodni cevovodi za instalaciju za blanketiranje su izrađeni od šavnih čeličnih cevi
Č.4580 dimenzija ø33,7x2mm, dok je instalacija sparging sistema izrađena od bešavnih
čeličnih cevi Č.4580 dimenzija ø21,34x2,11 mm. Ispred svakog potrošača na instalaciji za
blanketiranje postavljeni su nepovratni ventil DN25 PN25 i loptasta slavina DN25 PN63 koja
gasoviti azot niskog pritiska (oko 25mbar) razvodi do razervoara sa vinom. Na istoj vertikali
na svakom rezervoaru je preko T-komada i spojnog komada sa stegom postavljen ventil
sigurnosti potv=35mbar.
Za potrošnju azota predviđeni su SPARGING sistemi (Slika 1.) za ubrizgavanje
gasovitog azota u cevovode i posude vina koje se tretira. SPARGING sistem se sastoji od
opreme za merenje i regulaciju i uređaja za ubrizgavanje azota u vino koje se tretira.
Kod SPARGING sistema sklop merno-regulacione armature na ramu od čeličnih profila
se može sa prenositi na razna mesta na kojima je potrebno uvoditi gasoviti azot za inertizaciju
vina. Na svakom takvom mestu postoji priključak razvodne mreže azota iz podstanice sa
zapornim ventilom, kontrolnim manometrom i priključkom za fleksibilno crevo za vezu sa
pokretnim SPARGING sistemom. Na uređaju za ubrizgavanje azota nalaze se priključci za
fleksibilna creva za dovod vina iz rezervoara i za odvod vina u rezervoar. Priključenje merno-
regulacione armature na razvodni cevovod azota ostvaruje se pomoću fleksibilnog creva ½”.
Pokretni SPARGING sistem se priključuje na razvodni cevovod azota pomoću
fleksibilnog creva. Na svakom potrošnom mestu koje je predviđeno za priključenje pokretnog
SPARGING sistema izvedena je vertikala Φ21,34x2,11 mm (Č.4580) iz razvodnog cevovoda
gasovitog azota na čijem kraju se postavlja zaporni ventil DN15 NP40 sa priključkom za
 Povratak na sadržaj

fleksibilno crevo 1/2”. Ispred zapornog ventila se postavlja manometar opsega merenja 0-16
bar, za kontrolu pritiska u razvodnoj mreži.
SPARGING sistem se sastoji od sledećih elemenata:
1. Merno-regulaciona armatura
- filter DN15 NP16,
- redukcioni ventil za N2, za redukciju pritiska azota na potrebni radni za
potrošnju,
- manometar Φ100 mm, G1/2”, 0-16 bar,
- merač protoka, rotametar, 0-20 mN3/h,
- ručni regulacioni ventil DN15 NP16, za regulaciju protoka gasovitog azota,
- zaporni ventil DN15 NP16, za ručnu manipulaciju protoka azota,
- nepovratni ventil DN15 NP16,
- rasteretni ventil DN10 NP16,
- spojni cevovodi Č.4580, Φ21,34x2,11 mm, fitinzi i nosači i kolica za transport.
2. Uređaj za ubrizgavanje azota sa keramičkim dispenzerom, koji ima priključke za
fleksibilna creva za vezu sa vinskim rezervoarima i priključak za dovod azota.
Pre puštanja SPARGING sistema u rad, na isti se priključuju creva za vezu sa
rezervoarom za vino. Zatim se otvara zaporni ventil na razvodnom cevovodu. Pomoću
redukcionog ventila podesi se potreban pritiska azota, a zatim i zaporni ventil na SPARGING
sistemu. Pomoću ručnog regulacionog ventila podesi se poteban protok azota koji se
kontroliše na rotametru. Nepovratni ventil sprečava prodor vina u cevovod azota. Upravljanje
radom je ručno pomoću zapornog ventila. Nakon završetka rada zatvara se zaporni ventil na
SPARGING sistemu, a zatim zaporni ventil na razvodnom cevovodu, nakon čega se
instalacija azota rastereti od pritiska.

Slika 1. Sparging sistem

3. ZAKLJUČAK

Azot se u mnogim vinarijama poput „Rubin“ – Kruševac, Wineco – podrum

Radenković, Podrum „Radovanović“ – Krnjevo i drugim pokazao kao pouzdan gas za
inertizaciju, pretakanje i flaširanje.

LITERATURA

[1] Angélique Renier, An innovative solution for inerting wines stored in tanks: Argon – a
gas that is both inert and dense, Francuska, 2010.
 Povratak na sadržaj

[2] Mirjana Jeremić, Glavni mašinski projekat podstanice azota sa razvodnom mrežom,
Podrum „Radovanović“ – Krnjevo, Beograd, 2009.