Povratak na sadržaj

POSTROJENJE ZA KOMBINOVANU PROIZVODNJU TOPLOTNE

I ELEKTRIČNE ENERGIJE KORIŠĆENJEM BIOMASE

PLANT FOR COMBINED HEAT AND POWER GENERATION

USING BIOMASS

Branislav S. Repić, Dragoljub V. Dakić, Dejan M. Đurović, Aleksandar M. Erić

Univerzitet u Beogradu
Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
P.Fah 522, 11001 Beograd

Email – brepic@vinca.rs

Rezime: Republika Srbija raspolaže sa 3,4 Mten obnovljivih vidova energije od čega su
resursi u biomasi 2,6 Mten. Trenutno se samo mala količina otpadne biomase koristi u
proizvodnji energije. Najbolji način za korišćenje otpadne biomase je za proizvodnju energije
u industrijskim ili postrojenjima za daljinsko grejanje. Jedan od najefikasnijih načina,
preporučen od strane mnogih institucija širom sveta, je kombinovana proizvodnja toplotne i
električne energije, sa što manjom sopstvenom potrošnjom energije, i bez narušavanja
ravnoteže u proizvodnji hrane. U radu su izloženi rezultati projekta izgradnje postrojenja za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP postrojenje) cigaretnim
sagorevanjem balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje. Postrojenje bi se realizovalo u
okviru PKB Korporacije koja ima velike potencijale u poljoprivrednoj biomasi. Projektom je
predviđeno da se CHP postrojenje koristi za zagrevanje plastenika i grejanje raznih društvenih
objekata razmeštenih u okolini, a da se paralelno sa tim vrši i proizvodnja električne energije.
Sada se u te svrhe koristi tečno gorivo koje bi se zamenilo biomasom. U radu su izloženi
detalji ovog projekta kao i izbor tehnologije za proizvodnju električne energije u
kogenerativnim postrojenjima Organik Renkin Ciklusom.

Ključne reči: Biomasa; CHP postrojenje; proizvodnja; tehnologija.

Abstract: Republic of Serbia has 3,4 Mtoe of renewable energy resources, of which 2,6 Mtoe
in biomass. Currently only a small amount of biomass is used for energy production. The best
way to use waste biomass for energy production is in industrial plants or district heating. One
of the most efficient way, recommended by many institutions around the world, the combined
production of heat and electricity with the least possible consumption of energy his own, and
without disturbing the balance in food production. This paper presents the results of the
construction of plants for combined heat and power (CHP plant) to cigarette type biomass
combustion from agricultural production. The plant would be realized within the PKB
Corporation that has great potential in agricultural biomass. The project envisages that the
CHP plant is used for heating greenhouses and various social structures deployed in the
region, and that parallel is the production of electricity. Now for this purpose using liquid fuel
that would be replaced by biomass. The paper presents the details of this project and the
choice of technology for electricity production in cogeneration plants Organic Rankin cycle.

Keywords: Biomass; CHP plant; generation; technology.

 Povratak na sadržaj

1. UVOD

Prema podacima Srpske Agencije za Energetsku Efikasnost (SEEA), Srbija raspolaže sa 3,4
Mt.e.n obnovljivih vidova energije od čega su resursi u biomasi 2,6 Mt.e.n. [1]. Od
registrovanog potencijala biomase ≈ 60% su ostaci poljoprivredne proizvodnje, dok ostalo
predstvlja biomasa šumskog porekla. Trenutno se samo mala količina otpadne biomase koristi
u proizvodnji energije (ne računajući njihovo sagorevanje u domaćinstvima) i to većinom za
grejanje. Za to postoji nekoliko razloga i to: niska cena električne energije, nerešeni problemi
u logistici prikupljanja i distribuciji, nepostojanje regulisanog tržišta biomase kao i
odgovarajućih tehnologija za njenu primenu kao goriva. Uz sve to treba dodati i slabu
finansijsku moć potencijalnih kupaca kao i skupe komercijalne kredite, odnosno izostanak
države u subvencioniranju izgradnje postrojenja na biomasu.
Najbolji način za korišćenje otpadne poljoprivredne biomase za proizvodnju energije u
industrijskim ili postrojenjima za daljinsko grejanje je onda kada se ona koristi blizu mesta
njenog sakupljanja – u velikim poljoprivrednim preduzećima. Takvi slučajevi su optimalni, i
najefikasniji, kako sa energetskog tako i sa ekonomskog stanovišta. Biomasa iz
poljoprivredne proizvodnje se najčešće sakuplja u formi bala, različitih oblika i dimenzija, pa
bi zbog toga bilo najlogičnije koristiti ih u tom obliku. Jedan od najefikasnijih načina,
preporučen od strane mnogih institucija širom sveta, je kombinovana proizvodnja toplotne i
električne energije, sa što manjom sopstvenom potrošnjom energije, i bez narušavanja
ravnoteže u proizvodnji hrane [2]. Predloženo postrojenje analizirano u ovom radu u
potpunosti ispunjava te preporuke. Ukoliko dođe do realizacije predloženog projekta
predviđeno postrojenje bi bilo prvo kombinovano postrojenje za proizvodnju toplotne i
električne energije (CHP) koje bi koristilo otpadnu biomasu iz poljoprivredne proizvodnje.

2. OPIS PROJEKTA

2.1. Trenutna situacija

Poljoprivredna Korporacija Beograd (PKB) je najveće poljoprivredno preduzeće u Srbiji.

Osnovne delatnosti preduzeća su ratarstvo i stočarstvo, sa ukupno 22000 ha obradive
površine. Proizvodnja u PKB-u se prvenstveno sastoji od ratarskih kultura (kukuruz, pšenica,
ječam, soja, uljana repica i šećerne repe), mleka i povrća. U ukupnoj proizvodnji biomase
ostaci ratarskih kultura: soja sa ≈5.760 t/god i kukuruz sa ≈25.000 t/god predstavljaju
značajan deo u potencijalu biomase koja se može koristiti kao gorivo. Svake godine posle
žetve, velike količine sojine slame (≈3.000 t/god) i kukuruzovine (10-15.000 t/god) ostaje na
poljima. U isto vreme u izgrađenom postrojenju snage 1,5 MW za zagrevanje 1 ha plastenika,
koje radi već tri grejne sezone, uspešno se koristi sojina slama kao osnovno gorivo, dok je
uspešno isprobano korišćenje i balirane kukuruzovine i slame od uljane repice [3].
Prikaz objekata predviđenih za grejanje, sa njihovim površinama, instalisanom ili
potrebnom snagom i trenutnim načinom grejanja je prikazan u tabeli 1. U okviru plastenika
već postoji kotlarnica na biomasu sa kotlom toplotne snage 1,5 MW koja greje 1 ha
plastenika. U postojećoj kotlarnici primenjena je originalna domaća tehnologija cigaretnog
sagorevanja balirane biomase [1,2,3]. Za sagorevanje balirane slame potrebno je izgraditi novi
kotao, u kome će se bale sagorevati na efikasan i po okolinu neškodljiv način. Istovremeno,
na osnovu iskustava zemalja Evropske Unije, biomasa se može koristiti na efikasan način u
postrojenju za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije [4].
Korišćenje svih tipova biomase, a naročito poljoprivredne, u energetske svrhe u velikoj
meri zavisi od pripreme biomase za njeno sagorevanje (baliranje, sečenje, usitnjavanje,
vezivanje u snopove itd.). Ovaj deo energetskog ciklusa biomase često zna da bude najteži i
 Povratak na sadržaj

najskuplji, i može da proizvede najveće troškove koji ulaze u cenu biomase. Pored toga ako se
biomasa, koristi blizu mesta njenog nastanka i sakupljanja, predstavlja ekonomsku
opravdanost za korišćenje u energetske svrhe. Sve ovo ukazuje na mogućnost izgradnje CHP
postrojenja za kogeneraciju u okviru PKB korporacije [5].

Tabela 1 Grejanje objekata u Padinskoj Skeli – trenutna situacija

Tip objekta Godišnja potrošnja
Površina [m2] Gorivo
goriva/Termička snaga
Plastenik 1 1 ha Sojina slama ili lako 1,5 MW
lož ulje
Plastenik 2 1 ha Nema grejanja 1,5 MW
Upravna zgrada 130 [m2] Sojina slama 25 kW
plastenika
Škola 4 025 [m2] Lako lož ulje 110 t/god (600 kW)*
Bolnica Teško lož ulje 300 t/god
8 600[m2]
(mazut) (1,3MW)
Potrebna toplotna snaga je ≈ 3 МW

2.2. Predloženo rešenje

Projekat se sastoji od izgradnje nove kotlarnice sa postrojenjem za kogeneraciju. Kotlarnica

će se sastojati od sledećih glavnih elemenata koji su ušli u obradu biznis plana (tabela 2.):

Tabela 2 Glavni elementi projekta (kotlarnice koja će se izgraditi)

Br. Element kotlarnice
1. Kogenerativno postrojenje na biomasu
sa svom pratećom opremom
2. Toplovodni kotao na mazut ili lako
lož ulje sa svom pratećom opremom
3. Akumulator toplote
4. Kotlarnica zgrada (nova kotlarnica će
biti povezana sa postojećom)
5. Povezivanje sa postojećom
kotlarnicom i njena rekonstrukcija
6. Automatizovano skladište bala i
oprema za manipulaciju balama
Preliminarni podaci i objašnjenja
3.000-4.000 kW termička + 400-600 kW
električna (neto)
3 000-4000 kW (služi kao rezerva)
Služi za peglanje pikova u potrošnji energije
Neophodna zgrada za smeštaj predviđene
opreme
Postojeću i predviđenu kotlarnicu povezati u
funkcionalnu celinu
Uz kotlarnicu je predviđena izgradnja
nedeljnog automatizovanog skladišta.

Uz pomenute elemente (funkcionalne celine) kogenerativnog postrojenja postoje i drugi

infrastrukturni delovi opisane tehnologije koji nisu ušli u obradu biznis plana (Tabela 2).
Predloženo tehničko rešenje postrojenja za kogeneraciju je bazirano na kombinaciji dve, već
proverene tehnologije u praksi, čime se umanjuje tehnološki rizik:
a) Tehnologija sagorevanja balirane slame (razvijene u Laboratoriji za termotehniku i
energetiku Instituta Vinča u Beogradu, u saradnji sa Tipo-Kotlogradnjom iz Beograda, koja se
već koristi na postojećem postrojenju snage 1,5 MW za zagrevanje plastenika u PKB-u.
b) Korišćenje Organik Rankinovog Ciklusa (ORC) za proizvodnju električne energije.
ORC tehnologija uglavnom koristi paru silikonskih ulja za pokretanje turbina, mada mogu da
se koriste i pare drugih tečnosti.
Funkcionalna šema CHP postrojenja sa predloženim tehnologijama sagorevanja i
konverzije toplotne u električnu energiju prikazana je na slici 1. Tehnologija sagorevanja u
ovom slučaju (zasnovana na cigaretnom tipu sagorevanja) je detaljno opisana u više radova
 Povratak na sadržaj

[1,2,3] i razvijena je do nivoa industrijske primene. Ova tehnologija sagorevanja je u velikoj

meri razvijena uz pomoć Ministarstva Nauke Republike Srbije. Pored cigaretnog načina
sagorevanja, ova tehnologija uključuje i neka originalna tehnička rešenja koja se odnose na
organizaciju dogorevanja biomase u fluidizovanom sloju. Primena ove tehnologije
omogućava primenu baliranih (oblik u kome se biomasa sakuplja na poljima) nus proizvoda
iz poljoprivredne proizvodnje, bez naknadne promene forme biomase (sitnjenje, mlevenje i
slično), što povećava prihode iz poljoprivredne proizvodnje, a u isto vreme održava balans
proizvodnje hrane i smanjenjuje zagađenja životne sredine. Ova tehnologija se takođe može
koristiti za sagorevanje energetskih useva, što predstavlja veliki značaj za Srbiju. Cigaretni tip
sagorevanja balirane biomase je i u EU označen kao najpogodniji način za sagorevanje
balirane poljoprivredne biomase [4]. Ova tehnologija, dokazana u praksi u PKB-u, će se
koristiti i za kogenerativno postrojenje i za dodatni (rezervni) kotao na biomasu.

Tabela 3. Elementi infrastrukture koji se ne obrađuju biznis planom

Br. Element infrastrukture Preliminarni podaci i objašnjenja
1. Izgradnja mreže radi povezivanje Predviđa se izgradnja cevovodne mreže u
potrošača sa novom kotlarnicom ukupnoj dužini od ≈1000 m
2. Instalacija grejanja u drugom Primeniće se isti sistem grejanja kao u
izgrađenom plasteniku prvom plasteniku
2. Povezivanje postrojenja sa elektro- Postavljanje neophodnog broja stubova i
distributivnom mrežom svega ostalog što je neophodno
3. Izgradnja komunikacionih puteva Izgradiće se putevi od tvrdog materijala
4. Izgradnja centralnog pokrivenog skla- Postojeće skladište biomase ne zadovoljava
dišta biomase za godišnju potrošnju ni postojeće potrebe
5. Mehanizacija za sakupljanje i Obezbeđenje neophodne mehanizaciju za
transport biomase sakupljanje i skladištenje biomase u
optimalnim vremenskim uslovima

Tehnologija kogeneracije, takođe na nivou industrijske primene, je bazirana na ORC -

Organski Rankinov Ciklus. Postoji više svetski priznatih proizvođača ove opreme. ORC
tehnologija se ne koristi samo za proizvodnju struje (efikasnost proizvodnje je do 20%) već
uvek u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju struje i toplotne energije, sa ukupnim
stepenom iskorišćenja od preko 80%. Više od 100 ovakvih kogenerativnih postrojenja je
postavljeno u zemljama EU, pa se tehnologija može smatrati potpuno proverenom u praksi.
Kombinacijom dve opisane tehnologije i njihovim spjanjem dobilo bi se
eksperimentalno, demonstraciono i industrijsko postrojenje jer bi to bio primer prve takve
kombinacije u praksi. Pošto takvih postrojenja nema u ovom delu Evrope, koliko je iz
dostupne literature poznato, ono može poslužiti i kao dobra referenca za sve koji su uključeni
u njegovu izgradnju (projektanti, kostruktori, proizvođači kotlova i ORC tehnologije).
PKB će gorivom (sojina slama, slama uljane repice i kukuruzovina) snabdevati
postrojenje. Predviđeno je da postrojenje bude u sklopu PKB korporacije. To je veoma
povoljna okolnost jer u PKB-u postoji iskustvo u korišćenju sličnog postrojenja. Preduzeće
JKP “Beogradske elektrane”, takođe u vlasništvu grada Beograda, bi trebalo da pruži usluge u
projektovanju i izvođenju radova na realizaciji izgradnje potrebne infrastrukture (povezivanje
postojećeg sistema grejanja sa novim, koje se planira).
Potrebno je napomenuti da će se u sklopu kotlarnice izgraditi neophodni akumulator
toplote (rezervoar tople vode) pomoću koga će se pokrivati pikovi u potrošnji energije. Iz
iskustva u radu sa izgrađenim kotlom u PKB korporaciji zaključeno je da u okviru opisane
tehnologije mora postojati i akumulator toplote kapaciteta dovoljnog da zadovolji neophodne
potrebe za toplotnom energijom.
 Povratak na sadržaj

Slika 1. Funkcionalna šema CHP postrojenja

2.3. Realizacija projekta

Projekat izgradnje CHP postrojenja u naselju Padinska Skela, blizu Beograda, predstavlja
nastavak napora saradnika instituta Vinča, Laboratorije za termotehniku i energetiku i
saradnika Centralno Evropske Inicijative (CEI) da se jedno takvo postrojenje izgradi u Srbiji.
Saradnici CEI su kroz realizacije jednog ovakvog projekata prepoznali važnost u izgradnji
jednog takvog postrojenja u Srbiji, jer se slični projekti mogu preslikati na mnogim mestima u
Srbiji, kao i svim zemljama okruženja, koje takođe imaju intenzivnu ratarsku proizvodnju.
Vreme potrebno za punu primenu projekta je 1,5-2 godine, računajući od dana
odobravanja sredstava i prve isplate (6-8 meseci za pripreme: dobijanje svih neophodnih
odobrenja i dozvola, i projektovanje; 8-12 meseci za: izgradnju postrojenja i montiranje
opreme, i 4 meseca za: testiranje i ocenjivanje). Radni vek postrojenja je 25 godina, što je
sasvim prihvatljiv radni vek sa odgovarajućim održavanjem.

3. KORISTI PREDLOŽENOG PROJEKTA

3.1. Profitabilnost

Proračun ušteda i parametara profitabilnosti je urađen sa pretpostavkom da novo postrojenje

za kogeneraciju proizvodi toplotnu i električnu energiju i radi najmanje 180 dana godišnje.
Profitabilnost se može odrediti ukoliko se predvide parametri postrojenja. Parametri
postrojenja se sa druge strane mogu predvideti samo ukoliko se računom ustanove i parametri
rada tog postrojenja. U ovom slučaju analizu komplikuje drugačija dinamika rada predviđenih
potrošača. Škola ima različitu dinamiku grejanja u odnosu na bolnicu, a sve to je u potpunosti
drugačije od dinamike rada sistema grejanja plastenika jer se plastenik najviše greje noću dok
se bolnica i škola najviše greju danju. Zbog toga je urađena analiza svih potrošača i
zaključeno je sledeće:
a) Analiza dinamike potrošnje energenata u sistemima grejanja gde borave ljudi:
Analiza je urađena na osnovu višegodišnjih podataka dobijenih od saradnika JKP Beogradske
 Povratak na sadržaj

elektrane koja pokazuje različitu prosečnu potrošnju energenata za potrebe grejanja objekata
(oktobar i april po 5%, novembar 11%, mart 14%, decembar i februar 20% i januar 25%).
b) Analiza dinamike potrošnje energenata u sistemima grejanja plastenika: Analiza je
urađena na osnovu tehnoloških potreba grejanja plastenika kao i kultura koje se u njima gaje
za vreme grejne sezone. Podaci su zasnovani na trogodišnjem radu plastenika koji se greje i
pokazuju da se prosečna potrošnja energenata u grejnoj sezoni kreću od 5% u septembru do
20% u januaru i aprilu mesecu.
v) Analiza potreba za angažovanom snagom u toku grejne sezone: Da bi se izračunala
potrebna tj. optimalna snaga instalisanog postrojenja moralo se izračunati: maksimalna,
srednja i minimalno potrebna snaga grejanja za svaki objekat koji bi se grejao, a potom uraditi
i zbirnu analizu. Tek nakon toga se može prići usvajanju instalisane snage. Pri usvajanju
instalisane snage potrebno je izabrati najoptimalnije rešenje. To je ono rešenje koje iziskuje
najmanja investiciona ulaganja uz dobijanje najveće potencijalne dobiti. Analiza je pokazala
da je prosečna godišnja angažovana snaga u sezoni grejanja za bolnicu 45% od instalisane
snage postrojenja, za školu 38%, za upravnu zgradu plastenika 35% i za plastenike 55%.
Prema navedenim podacima ukupno potrebna maksimalno instalisana snaga toplotnog
(toplotnih) agregata za potrebe grejanja iznosila bi 5100 kW. Kotlovi na čvrsta goriva (i
biomasu), po pravilu, nemaju moguć širok dijapazon snage kao što imaju kotlovi na tečno ili
gasovito gorivo. Da bi se u sistemu grejanja obezbedili uslovi pogodni za rad kotlova na
biomasu predviđa se ugradnja akumulatora toplote. Time se može smanjiti instalisana snaga
kotla/kotlova i obezbediti njihov rad u što optimalnijim uslovima, odnosno u uslovima rada
što bližim optimalnim. Time se ne postižu uštede u investiciji, jer se ono što se uštedi na
jednoj strani izgubi na drugoj, odnosno u investiciji za akumulator toplote.
Ugradnjom akumulatora postižu se dugoročne uštede u eksploatacionom smislu.
Spregom kotlova sa akumulatorom toplote sprečavaju se česta paljenja i gašenja i omogućava
se rad kotlova u režimima sa većim stepenima iskorišćenja, što opet ima kao posledicu veći
stepen zaštite životne sredine. Uzimajući u obzir toplotno opterećenje predviđeno za dnevni i
noćni režim grejanja došlo se do realne potrebne instalisane snage kotla/kotlova za grejanje i
ona iznosi 3850 kW. Da bi ova realna instalisana snaga kotla/kotlova bila jednako efikasna
kao i potrebno maksimalna snaga definisan je odgovarajući akumulator toplote korisne
zapremine 250 m3 za parametre rada od 90/700C.

3.2. Određivanje parametara CHP postrojenja

Pri određivanju parametara rada CHP postrojenja usvojeno je sledeće: faktor konverzije
toplotne u električnu energiju je 0.2 %, a stepen iskorišćenja elektro dela tehnologije
ηel. = 0,85 %. Na osnovu toga dobijena je snaga CHP postrojenja:
PCHP = Pterm + 0,2 x PCHP = 4,8 MW.
Maksimalno moguća efektivna snaga elektro postrojenja iznosi:
Pel = (PCHP x 0,2) x 0,85 = 816 kW.
Usvojena snaga elektro dela od 800 kW mora se u konačnom projektu uskladiti sa
standardnom snagom električnih modula potencijalnog isporučioca te opreme.
Moguća količina proizvedene električne energije računata je na bazi srednjeg toplotnog
opterećenja grejnog sistema koji iznosi 2200 kW, i pod pretpostavkom da elektro sistem radi
180 dana u godini:
PCHPsr = Pterm.sr + 0,2 x PCHPsr = 2,75 MW.
Prosečna efektivna električna snaga postrojenja: Pel.sr = (PCHPsrx0,2)x0,85 = 468 kW.
Moguća količina proizvedene električne energije iznosi 2030000 kWh/god.
 Povratak na sadržaj

3.3. Analiza mogućih ušteda na godišnjem nivou

Analiza je urađena na osnovu postojećih sistema grejanja a to je da se škola greje korišćenjem

lakog lož ulja, da se bolnica greje korišćenjem mazuta, dok je za plastenik usvojeno da bi se
takođe grejao mazutom, iako se trenutno u te svrhe koriste kaloriferi na lako lož ulje.
Usvojenom pretpostavkom išlo se na stranu sigurnijih pokazatelja za izračunavanje mogućih
godišnjih ušteda. Pored toga u račun godišnjih ušteda uzeto je u obzir da deo postrojenja za
proizvodnju električne energije takođe troši određenu količinu goriva. Kod završnog
računanja troškova goriva za rad elektro dela uzeta je u obzir i dobit od prodaje električne
energije čija je cena garantovana, uredbom Vlade Republike Srbije, u sledećih 12 godina. Ta
garantovana cena je 13,6 €C/kWh. Da bi pokazatelji mogućih godišnjih ušteda bili realni uzeti
su u obzir i eksploatacioni troškovi (na godišnjem nivou) i to za: trošak radne snage, trošak za
sopstvenu potrošnju i trošak servisiranja. Pri sprovedenoj računici usvojeno je da je: bruto
plata zaposlenog 800 €, cena biomase 45 €/t, cena gasa i mazuta 400 €/t, cena lakog lož ulja
900 €/t. Potrošnja goriva računata je na bazi prosečno izračunate angažovane snage za
grejanje od 2200 kW.
Na osnovu ukupnih godišnjih troškova goriva, troškova radne snage, sopstvene
potrošnje (za manipulaciju gorivom, cirkulaciju radnog fluida u okviru kotlarnice i rad
sistema za proizvodnju električne energije), troškova redovnog servisiranje i remonta opreme
određena je moguća ušteda na godišnjem nivou koja iznosi oko 500.000€. Određeno je i
prosto vreme povraćaja investicije na bazi investicionih troškova za izgradnju celog CHP
postrojenja koje iznosi oko 7 godina. Paralelno, izvršen je pokušaj da se procene moguće
uštede u odnosu na projektovan rast cena fosilnih goriva i biomase. Projektovani rast cena
baziran je na podacima o desetogodišnjem rastu cena sirove nafte, kukuruza i soje. Na bazi tih
analiza usvojeno je da će cena biomase rasti prema srednjem rastu cene soje i kukuruza.
Takođe je usvojeno da će svi ostali troškovi poslovanja (radna snaga, održavanje i.t.d.) rasti
prema srednjoj vrednosti rasta biomase i sirove nafte, dok bi rast cene gasa pratio rast sirove
nafte. Korigovano prosto vreme otplate je izračunato uzimajući u obzir dobit nakon usvojene
promene cene goriva pri čemu je usvojeno da će dobit od prodaje električne energije biti
konstantan. Korigovano prosto vreme otplate bi bilo oko 4,4 godine. Iz date analize sa
sigurnošću se može zaključiti da će realno prosto vreme otplate investicije biti između 4,4 i 7
godina.

3.4. Indirektne koristi projekta

Direktne koristi od izgradnje CHP postrojenja se sastoje od obezbeđivanja daljinskog grejanja

za predviđene objekte. Indirektne koristi projekta se ogledaju u činjenici da će objekti od šireg
društvenog značaja koristiti obnovljive izvore energije čime će se podstaći dalja izgradnja
sličnih sistema. Ukoliko bi se u Srbiji u sledećih 20 godina omogućilo iskorišćenje svega 30%
utvrđenog potencijala biomase ovakvih bi se postrojenja moglo graditi godišnje od 20-30.
Korišćenje otpadne balirane poljoprivredne biomase u energetske svrhe pomaže u rešavanju
problema njenog uklanjanja, s obzirom da se ta slama do sada tretirala kao otpad i u mnogim
slučajevima palila na poljima. Konačno, još jedna od koristi predloženog projekta je otvaranje
novih radnih mesta u industriji, poljoprivredi i uslugama i.t.d.
Takođe treba naglasiti i koristi projekta za životnu sredinu. Novo kogenerativno
postrojenje će koristiti biomasu kao gorivo, i na taj način neće doprineti emisiji gasova CO2 i
SO2. Postrojenje će biti opremljeno sa efikasnim prečistačima čestica, koji će doprineti
minimiziranju emisije letećeg pepela u vazduhu. Cigaretni način sagorevanja omogućuje
povoljne uslove za potpuno sagorevanje, i transformaciju CO u CO2. Emisija NOx će biti
dovedena na nivo ne viši od 0.25 t/god, što je značajno manje nego kada je u pitanju emisija
 Povratak na sadržaj

iz kotlova slične snage na mazut. Indirektno, izgradnjom predmetnog CHP postrojenja za će

se smanjiti nivo emisije CO2. Ovo novo postrojenje će takođe smanjiti i potrošnju struje jer će
je i samo proizvoditi, pa i na taj način će doprineti smanjenju CO2 emisije.

4. ZAKLJUČAK

Izloženi rezultati projekta izgradnje postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i

električne energije (CHP postrojenje) pokazali su da je cigaretno sagorevanje balirane
biomase iz poljoprivredne proizvodnje dobra tehnologija koja se može koristiti u pomenute
svrhe. Posebno je značajno to što je ova tehnologija u potpunosti razvijena u Srbiji.
Ekonomska analiza kompletne investicije izgradnje kogenerativnog postrojenja pokazuje da je
moguća ušteda na godišnjem nivou od oko 500.000€, a da je prosto vreme povraćaja
investicije na bazi investicionih troškova za izgradnju celog CHP postrojenja oko 7 godina.
Indirektne koristi projekta se ogledaju u činjenici da će objekti od šireg društvenog značaja
koristiti obnovljive izvore energije čime će se podstaći dalja izgradnja sličnih sistema u Srbiji.

ZAHVALNOST

Rad je realizovan u okviru projekta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije „Razvoj i
unapređenje tehnologija za energetski efikasno korišćenje više formi poljoprivredne i šumske
biomase na ekološki prihvatljiv način, uz mogućnost kogeneracije“, Evidencioni broj projekta
III42011.

LITERATURA

[1] Repić, B.S., Dakić, D.V., Paprika, M.J., Mladenović, R.V., Erić, A.M., Soya straw bales
combustion in high efficient boiler, Thermal Science, 12 (2008), 4, pp. 51.
[2] Mladenović, R., Dakić, D., Erić, A., Mladenović, M., Paprika, M., Repić, B., The boiler
concept for combustion of large soya straw bales, Enery, 34 (2009), 5, pp. 715.
[3] Turanjanin, V., Djurović, D., Dakić, D., Erić, A., Repić, B., Development of the boiler for
combustion of agricultural biomass by products, Thermal Science, 14 (2010), 3, pp.707.
[4] J B. Kavalov, S.D. Peteves, Bioheat applications in the European Union: An Analysis and
Perspective for 2010, European Commission, Directorate-General Joint Research Centre,
Institute for Energy, 2004.
[5] Dakić, D. i dr., Biznis plan postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne
energije sagorevanjem balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje, NIV-ITE-457,
Beograd-Vinča, Avgust 2010.
[6] Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, Uredba o graničnim vrednostima
emisije zagađujućih materija u vazduh, Službeni glasnik Republike Srbije br. 71/2010.