Povratak na sadržaj

UPRAVLJANJE KOTLARNICOM I PUŠTANJE U RAD

THE CONTROL OF A BOILER ROOM AND ITS START UP

Stanko Stankov

Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, A. Medvedeva 14, 18000 Niš, Srbija

E mail: stanko.stankov@elfak.ni.ac.rs

Rezime: Kotlarnica je sastavni deo većine tehnoloških procesa. U metalskoj i prerađivačkoj

industriji, prehrambenoj, tekstilnoj, hemijskoj i td. kotlarnice malog, srednjeg ili velikog
kapaciteta služe kao samostalne celine za zagrevanje stambenih objekata ili proizvodnih
pogona i za pripremu tople vode koja je neophodna za odvijanje raznih tehnoloških procesa.
Nezavisno od kapaciteta, kotlarnice poseduju isti princip rada i sastavne elemente. U
tehnološkom smislu kotlarnica sadrži dve celine: sistem za proizvodnju toplotne energije i
sistem za distribuciju te energije. U ovim sistemima potrebno je održavati na zadatim
vrednostima razne procesne veličine kao što su: temperatura i nivo vode, temperatura i nivo
goriva, pritisak vazduha, protok goriva i dr. U radu je opisan sistem za nadzor i upravljanje
kotlarnicom pomoću PLC i SCADA sistema.

Ključne reči: kotlarnica, procesne veličine, SCADA, PLC

Abstrakt: A boiler room is an integral part of most technological processes. In the metal and
manufacturing industry, food processing, textile, chemical industry, etc., boiler rooms of a
small, medium or large capacity serve as independent units for heating residential buildings or
manufacturing plants and the hot water which is needed for conducting various technological
processes. Regardless of capacity, boiler rooms have the same operating principles and
constituent elements. In terms of technology, a boiler room consists of two parts: a system for
heat generation and distribution systems of that energy. In these systems, it is necesary to
maintain various process variables to match the given values, such as temperature and water
level, temperature and fuel level, air pressure, fuel flow, etc. The paper describes a system for
monitoring and controlling of boiler rooms using PLC and SCADA systems.

Key words: boiler room, process variables, SCADA, PLC

1. UVOD

Kotlarnica je namenjena za pripremu tople vode, koja služi prvenstveno za grejanje prostorija.
Često i razni tehnološki procesi zahtevaju toplovodno grejanje. U sklopu kotlarnice nalaze se
kotlovi sa gorionicima, skladišni i dnevni rezervoari goriva, pretakališta, kotlovske pumpe,
transportne i cirkulacione pumpe, elektromagnetni i elektromotorni ventili, ekspanzioni sudovi,
merni elementi za nivo, protok goriva, pritisak, temperaturu polazne i povratne vode,
temperaturu goriva, protok goriva, merači količine toplotne energije, merači brzine i td.
Uprošćena tehnološka šema jedne kotlarnice koja napaja toplotnom energijom četiri grane i
 Povratak na sadržaj

jenu fabričku halu sa kaloriferskim grejanjem, prikazana je na sl. 1. Opisana je kotlarnica sa

pogonom na mazut. Kotlarnice je kompleksno postrojenje, koji se u tehnološkom smislu sastoji
iz sistema za proizvodnju toplotne energije i sistema za distribuciju toplotne energije.

2. SISTEM ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE

Proizvodnja toplotne energije obavlja se sagorevanjem teškog gorivog ulja – mazuta u

gorionicima vrelovodnih kotlova, pri čemu se oslobađa energija goriva i predaje nosiocu
toplote – vodi. Ovaj sistem čine:
- skladištenje, priprema i transport goriva (u ovom slučaju mazuta)
- uređaji koji služe sa sagorevanje goriva – gorionici
- uređaji u kojima se vrši transformacija energije – kotlovi
- sistem za odvod produkata sagorevanja iz kotla – dimovodni sistem.

2.1. SISTEM ZA SKLADIŠTENJE, PRIPREMU I TRANSPORT MAZUTA

Ovaj sistem sadrži: sezonski rezervoar mazuta, pumpni agregat za pretovar i dopremanje
mazuta, razmenjivač toplote mazut – voda, dnevni rezervoar mazuta, dogrevanje mazuta.

2.1.1. Sezonski rezervoar mazuta Mazut se u ovaj rezervoar dovodi putem autocisterne.
Mora biti u tečnom stanju, što znači da se dogrevanjem održava na temperaturi iznad tačke
očvrščavanja (min. 30 oC), zbog čega je u podu rezervorara ugrađen cevni vrelovodni grejač
koji povećavanjem temperature mazuta u okolini grejača uspostavlja prirodnu cirkulaciju
prouzrokovanu razlikom gustina. Ovim se obezbeđuje da se temperatura mazuta u rezervoaru
održava na nivou 45 ÷ 50 oC. Na mestu gde se vrši uzimanje mazuta za kotlove ugrađena je
štedna grejalica, koja mazut u svojoj okolini održava na temperaturi 70 ÷ 75 oC. Štedna
grejalica je cevni razmenjivač toplote kod koga je u primaru vrela voda iz sistema za
dogrevanje mazuta, a u sekundaru mazut čija se temperatura reguliše. Temperatura mazuta na
izlazu iz štedne grejalice se nadgleda senzorom B100 a regulacija se obavlja preko
elektromotornog trokrakog regulacionog ventila ugrađenog na vodenoj strani grejalice, koji je
pod nadzorom SCADA sistema.

2.1.2. Pumpni agregat za pretovar i dovod mazuta Za pretovar i dovod mazuta u dnevni
rezervoar koristi se zupčasta pumpa pri izlaznom pritisku od 3 bar. Izlazni pritisak se može
podešavati - smanjiti ili povećati, uz promenu protoka – kapaciteta.

2.1.3. Razmenjivač toplote mazut – voda je protivstrujni uređaj u kome se vrši dogrevanje
mazuta, kako bi on dostigao temperaturu pogodnu za rad gorionika. U primarnom krugu
razmenjivača je mazut koji se dogreva sa temperature 70 ÷ 75 oC na temperaturu 85 ÷ 90 oC. U
sekundarnom krugu razmenjivača je vrela voda temperature oko 150 oC. Regulacija
temperature vode vrši se prolaznim elektromotornim regulacionim ventilom Vpreg. Primarna i
sekundarna strana su priključene na razmenjivač preko zapornih ventila. U normalnom pogonu
svi ventili su otvoreni. Na primarnom i sekundarnom cevovodu ugrađeni su kontrolni
manometri i termometri za kontrolu pritiska i temperature. Ove vrednosti se računaju i putem
SCADA sistema i prijavljuje se poruka upozorenja ako je razlika pritisaka iznad 0.5 bar.
U sastav sistema za dogrevanje mazuta ulaze:
- protivstrujni razmenjivač toplote voda – voda
- električni dogrevač vode za hladni start
- pumpa za cirkulaciju vode u sistemu
 Grana I
Grana II
Grana III
Grana IV

Grana " I"

MI-1, MI-2
Grana " II"
MII-1, MII-2
Grana " III"
Grana " IV"
MIV-1, MIV-2



MIII-1, MIII-2

 


Kugla ventil

Merac protoka
B22 (70 C)
P2 (3.2 bar)
Pr2 (3.8 bar)

Napojni vod tople vode

Ravni zaporni ventil
T

Povratni vod tople vode

T T T

Elektromagnetni ventil

Kablovi
TM M

Signali sa senzora
Upravljacki signali
 

 
 

Mrcp1.1, Mrcp1.2 Mrcp2.1, Mrcp2.2 Mrcp3.1, Mrcp3.2
PR1 (8.5 bar)

MKM

PS TS PS TS
Vras
M

K2

K1
M

P2 (8bar)
Vreg1 Vreg2
K3

Vreg3
Y22
Vd1

merenje nivoa vode

G2

G1
M7

G3
  
ROg9 ROg10

Sl. 1. Tehnološka šema dela kotlarnice

ROg11

L min2

L min1
L min3
M44.1


M44
RO

LEGENDA
K1. Vrelovodni kotao na mazut
PLC

G1. Gorionik Monarch, Weishaupt

M81

M51 M52 M53 M54 M55 M56 M57 M58 M59

K2. Vrelovodni kotao na mazut
B81 (5 C)

G2. Gorionik Monarch, Weishaupt

K3. Vrelovodni kotao na mazut kaloriferi na spol jnjem zidu snaga ventilatora P =0.37 kW kalorifer grane I
G3. Gorionik Monarch, Weishaupt
5. Zatvorena ekspanziona posuda V=1000 l
6. Hemijska priprema vode JOV-2, kapaciteta 1-2 m3 /h
7. Klipni kompresor FX-90, 190 l/min, p=8 bar, P=1,1 kW M61 M62 M63 M64 M65 M66 M67 M68 M71 M72 M73 M74 M75 M76 M77 M78
8. Razdelnik O267,0x6,3 mm, l=2400 mm
B70 (5 C)
RACUNAR
SCADA

9. Sabirnik O267,0x6,3 mm, l=2000 mm

10. Cirkulaciona pumpa kaloriferi g r a n e III snaga ventilatora P=0.37 kW kaloriferi g r a n e IV snage ventilatora P=0.37 kW
11. Cirkulaciona pumpa, 12. Kotlovska zastitna pumpa
Povratak na sadržaj
 Povratak na sadržaj

2.1.4. Dnevni rezervoar mazuta (DR) napaja se iz sezonskih rezervoara pomoću već
pomenute zupčaste pumpe, koja je u normalnom režimu rada pod nadzorom SCADA sistema i
upravlja se PLC – om. Može raditi i u ručnom režimu. Rad pumpe je u funkciji nivoa mazuta u
DR. Postoje četiri nivoa: donji radni i donji sigurnosni nivo, gornji radni i gornji sigurnosni
nivo. DR se nalazi na koti većoj od kote gorionika.

2.1.5. Protivstrujni razmenjivač toplote voda – voda je protivstrujni pločasti uređaj, koji u
primaru koristi vodu temperature 170 oC proizvedenu u kotlovima a u sekundaru je vrela voda
temperature 150 oC. Sekundar je nezavisan grejni krug koji hidraulički razdvaja krug
daljinskog grejanja od kruga mazuta, čime je sprečeno eventualno mešanje mazuta i vode u
sistemu daljinskog grejanja u slučaju havarija na mazutnom sistemu.
Manipulacija razmenjivačem je isključivo automatska i obavlja se preko PLC – a i SCADA
računara. Kada kotao postigne zadatu temperaturu na izlazu (150 oC) otvara se elektro
magnetni ventil VE1 i stavlja se u funkciju protivstrujni razmenjivač toplote. Temperatura
vode u primarnom krugu (u polaznom vodu meri se senzorom B2). U uslovima kada kotao ne
radi ili se postrojenje sprema za start primarni krug razmenjivača toplote se zatvara –
odgovarajući elektro magnetni ventil je zatvoren, a grejanje vode u sekundaru preuzima
električni grejač E1.

Sl. 2. Jedan SCADA ekran kotlarnice sa trend grafom temperature povratne vode

2.1.6. Električni dogrevač vode za hladni start služi za dogrevanje mazuta za prvi start
gorionika. To je električni protočni grejač smešten u sekundarnom vodu sistema za dogrevanje
mazuta. Grejač je regulisan termostatom i ima ulogu u fazi pripreme gorionika za start.
Električnim grejačem se upravlja preko SCADA sistema, ali on može raditi i u ručnom režimu.
Preduslov za rad grejača je uključenje cirkulacione pumpe Mcp, što osigurava konstantan
protok kroz grejač, u protivnom sigurnosni termostat isključuje grejač.

2.1.7. Cirkulaciona pumpa za cirkulaciju vode u sistemu Mcp služi za savladavanje otpora
u sekundarnom grejnom krugu sistema za dogrevanje mazuta. Pumpa je priključena preko
frekvencijskog regulatora i radi sa promenljivim brojem obrtaja što omogućuje funkcionisanje
 Povratak na sadržaj

sistema i u uslovima kada su gubici pritiska u sistemu povećani zbog zaprljanosti razmenjivača
ili filtera. Pumpa je u funkciji uvek kada je sistem za dogrevanje mazuta u pogonu. Zbog
važnosti sistema za dogrevanje mazuta projektuje se i rezervna pumpa. Pumpom se može
upravljati ručno ili automatski preko SCADA sistema. U normalnom režimu rad pumpe je
automatski.

Sl. 3. SCADA prikaz sistema za distribuciju tople vode sa dijagramom spoljnje temperature

2.2. GORIONICI

U gorionicima (G1, G2, G3) vrši se priprema smeše goriva i vazduha, paljenje smeše i
sagorevanje iste u kotlu. Rad gorionika je automatizovan pod dejstvom upravljačke jedinice
koja je povezana sa PLC – om i SCADA – om. Osnovni elementi gorionika su:
- sistem za dovod vazduha za sagorevanje
- sistem za dovod goriva (mazuta)
Sistem za dovod vazduha za sagorevanje čine ventilatori sa pripadajućim kanalima za vazduh.
Motori ventilatora se napajaju preko frekvencijskih regulatora, što omogućava održavanje
konstantnog predpritiska u ložistu kotla. Sistem za dovod goriva na gorionicima započinje sa
zapornim ventilima na polaznom i povratnom vodu. Gorionik poseduje regulator za regulaciju
pritiska mazuta, termometar za kontrolu temperature mazuta i merač protoka goriva.

2.3. KOTLOVI

Kotlovi koji su sudovi pod pritiskom vrši transformaciju energije oslobođene sagorevanjem
goriva u toplotnu energiju i predaju je nosiocu toplote – vodi. U kotlarnici su instalirana tri
vrelovodna kotla: kotlovi K1 i K2 kapaciteta po 12 MW, 16 bar i kotao K3 kapaciteta 8 MW,
16 bar. Kotlovi K1 i K2 su radni, a kotao K3 je rezervni. Radna temperatura u kotlovima je 170
°C. Zadata temperatura povratne vode je 110 oC. Ova temperatura se kontroliše sistemom
recirkulacije koji je izveden na svakom kotlu. Sistem recirkulacije čini:
- recirkulacione pumpe (Mrcp1.1, Mrcp1.2, Mrcp2.1, Mrcp2.2, Mrcp3.1 i Mrcp3.2)
 Povratak na sadržaj

- mešačkii regulacioni ventili ( Vreg1, Vreg2 i Vreg3)

- spojni cevovod
Recirkulaciona pumpa je instalirana na kotlovskom povratnom vodu i ima zadatak da ostvari
cirkulaciju vode u by – pas (cevovodu koji spaja potisni i usisni cevovod). Pumpa uzima deo
vode čija je temperatura 170 oC. Ova voda se meša sa povratnom vodom čime se podiže
temperatura na oko 110 oC. Predviđeni redosled rada kotlova je: kotao K1 - radni, kotao K2-
stand by, kotao K3 - rezervni. U kotlovima su postavljene i sonde donjeg kritičnog nivoa vode
(Lmin), koje isključuju gorionike uz svetlosni i zvučni alarm na SCADA sistemu.

3. SISTEM ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

Distribucija proizvedene toplote vrši se posredstvom medija – nosioca toplote koji je u ovom
slučaju vrela voda. Vrela voda se putem cevne instalacije (mreže) transportuje do sekundarnih
toplotnih postrojenja (podstanica) u kojima se vrši predaja toplote sekundarnim sistemima –
potrošačima a zatim se ponovo vraća u postrojenje za proizvodnju toplotne energije. Ovaj
sistem čine sledeći podsistemi: sabirnik vrele vode 170 oC, razdelnik povratne vode 75 oC,
razdelnik povratne kotlovske vode, mešački regulacioni ventil, razdelnik tople vode 130 oC,
sabirnik povratne vode iz sistema grejanja 75 oC, sitemske cirkulacione pumpe sa sabirnim
kolektorom, postrojenje za održavanje pritiska u sistemu, postrojenje za pripremu i tretman
napojne vode, postrojenje za čišćenje – filtriranje vode.
Sabirnik vrele vode ima sledeće priključke:
- priključak vrele vode 170 oC proizvedene u kotlovima K1, K2 i K3
- 1 priključak za primarni vod sistema za dogrevanje mazuta
- 1 priključak – sabirna cev za sisteme grejanja
Na sabirnik su priključene cirkulacione pumpe, radne i rezervne: MI1, MI2; MII1,
MII2; MIII1, MIII2; MIV1, MIV2.
Pumpe ciklično menjaju ulogu radne i rezervne nakon određenog broja radnih sati, putem
SCADA - e.
Kontroliše se permanentno i temperaturu ležajeva pomoću senzora. Ova temperatura sme da
raste maksimalno 50 oC iznad temperature okoline s tim da maksimalna temperatura ne sme da
pređe 80 oC. U slučaju da temperatura jednog od ležajeva poraste na 70 oC signal upozorenja se
javlja na SCADA - i. U slučaju porasta temperature do 80 °C, javlja se svetlosni i zvučni alarm
uz poruku na ekranu SCADA računara, pri čemu se isključuje motor pumpe. Startovanje i
regulacija motora pumpi ostvaruje se posredstvom frekvencijskih pretvarača (FR), kojima
upravlja PLC ili operater putem SCADA - e. Pomoću FR, promenom odnosa U/f motora,
menja se broj obrtaja pumpe, čime je omogućeno upravljanje i vođenje pumpi u zavisnosti od
radnih uslova – konzuma. Promenom toplotnog konzuma menja se karakteristika cevovoda –
javlja se pad pritiska u sistemu. Porastom konzuma povećava se pad pritiska, odnosno
smanjenjem konzuma. Promenom broja obrtaja pumpe sistem se prilagođava stanju konzuma.

4. POSTROJENJE ZA ODRŽAVANJE PRITISKA U SISTEMU

Pritisak u stanju kada cirkulacione i recirkulacione pumpe ne rade (piezometarski pritisak u

sistema) je 8 bar. Ovaj pritisak je uslovljen zahtevom da u svakoj tački sistema pritisak mora
biti iznad pritiska isparavanja vode na maksimalnoj radnoj temperaturi. Budući da je kritični
pritisak vode na temperaturi 170 oC 7.9 bar, piezometarski pritisak sistema je podešen na 8 bar.
Postrojenje za održavanje pritiska sadrži: vertikalni sud, presostat za kontrolu pritiska, koji je
ugrađen na ekspanzionom vodu, cirkulacione pumpe za dopunu vode u (radna i rezervna
pumpa) Md1 i Md2, nepovratne ventile, regulacioni ventili konstantnog pritiska, prestrujni
ventil bez pomoćne energije, elektro magnetne rasteretne ventile Vras1 i Vras2, ventili za
dopunu Vd1, Vd2, zaporni ventili , zaporni ventil u by pas vezi, sonde donjeg i gornjeg nivoa
NSD i NSG, donji sigurnosni nivo – DSN i gornnji sigurnosni nivo - GSN, sigurnosni ventili.
 Povratak na sadržaj

Početkom procesa grejanja povećava se temperatura vode u sistemu, a time i njena zapremina
što izaziva porast pritiska. Kada pritisak poraste iznad podešenog, presostat koji je ugrađen na
kolektoru sistema za održavanje pritiska, registruje pritisak u sistemu, otvara rasteretne
elektromagnetne ventile Vras1 i Vras2 da bi višak vode iz sistema prebacili u posude. Rad
rasteretnih ventila signaliziran je signalnom LED – rasterećenje, koja svetli kad su rasteretni
ventili aktivni. Ako se iz bilo kog razloga desi da elektro magnetni ventili ne otvore, tada
prestrujni ventil bez pomoćne energije, koji je podešen na pritisak otvaranja nešto iznad
podešenog pritiska na presostatu treba da prebaci višak vode u ekspanzionu posudu. U slučaju
da je i ovaj ventil otkazao ili je količina vode koja expandira veća od količine vode koju može
propustiti rasteretni ventil, reagovaće sigurnosni ventil koji je podešen na pritisak otvaranja 11
bar. Kada, iz bilo kojih razloga, pritisak u sistemu opadne ispod podešenog piezometarskog
pritiska presostat pokreće pumpu za dopunu Md1 (Md2) koja vrši dopunu sistema. Pritisak
punjenja se ograničava regulacionim ventilima postavljenim na potisnom cevovodu pumpi.
Kada se postigne podešeni pritisak presostat isključuje pumpu. Indikacija rada pumpi je
pomoću LED koje su postavljene na vratima komandnog ormara. Status pumpe se prati i na
SCADA – i. U slučaju nekontrolisanog gubitka vode u sistemu, što može biti posledica pucanja
cevovoda, dolazi do naglog pada pritiska. Ako sistem za održavanje nije u stanju da održi
zadati pritisak aktivira se zaštita koja isključuje pogon u potpunosti.
Ekspanzioni sud je opremljen sa četiri sonde za merenje nivoa: DSN (donji sigurnosni nivo) -
posuda prazna/nedostatak vode–pumpe za dopunu ne mogu startovati, DN (donji nivo) - nizak
nivo–otvaraju se ventili za dopunu, GN (gornji nivo) - maksimalni nivo–zatvaraju se ventili za
dopunjavanje, GSN (gornji sigurnosni nivo) – previsok nivo - posuda prepunjena/alarm (i
aktiviranje rasteretnih ventila). Postrojenje za održavanje pritiska u sistemu mora uvek da
funkcioniše, čak i u slučajevima ispada električnog napajanja. Iz tog razloga je kompletno
postrojenje priključeno i na agregat. Za postrojenje je važan i sistem za pripremu i tretman
napojne vode.

5. KONTROLA, PUŠTANJE, UPRAVLJANJE I ZAUSTAVLJANJA KOTLARNICE

Postrojenje daljinskog grejanja projektovano je za automatski rad, nadzor i upravljanje.

Kompletan proces startovanja, upravljanja, nadziranja, zaštite i zaustavljanja obavlja PLC na
osnovu odgovarajućeg programa. Kotlarnica radi pod nadzorom SCADA sistema. Proverava se
da li je SCADA računar priključen na UPS i dali je dizel agregat spreman za pogon (da li
postoji gorivo). Vrši se po određenom algoritmu provera sistema za skladištenje i dovod
mazuta, sistem za dogrevanje mazuta, postrojenje za pripremu napojne vode, sistem za
održavanje pritiska, sistem za cirkulaciju vode i gorionici. Ukoliko procedura provere protekne
korektno kotlarnica se pušta u rad. Dva SCADA ekrana kotlarnice prikazana su na sl. 2 i 3.
Kod SCADA prikaza kotlarnice od interesa je praćenje termičkih, električnih i hidrauličkih
parametara. U tom smislu, SCADA aplikacija ima tri dela, i to jedan sa električnim, drugi sa
hidrauličkim, treći sa termičkim parametrima. Oni se uporedo mogu prikazivati na po trećinu
ekrana, ili pak pojedinačno. Parametri koji se mere ili preračunavaju prikazuju se na slikama
SCADA–e (ali samo oni osnovni koji su dovoljni dispečeru da ga ne bi preopterećivali
nepotrebnim podacima). Od parametara koji se prikazuju na električnoj šemi ističu se:
parametri motora pumpi (struja–srednja vrednost faznih struja), aktivna (zbir faznih snaga),
reaktivna (zbir faznih snaga) i prividna snaga, cos φ. Pojedina polja se boje žutom ili crvenom
bojom kada se nešto događa sa nekim od parametara. Npr. ako je asimetrija po fazama veća od
neke unapred zadate vrednosti polje će se obojiti žuto. Temperatura namotaja elektro motora
kontrolisana je termo sondama. U slučaju porasta temperature namotaja motora preko
dozvoljene granice, upravljačka logika isključuje motor uz odgovarajući alarm na SCADA-i.
Kod pumpi je data mogućnost da se desnim klikom na bilo koju od njih otvara meni kojim se
nude brojne opcije, kao što su: broj uključenja/isključenja (u toku tekućeg dana, meseca,
odnosno godine), pregled uključenja/isključenja (pregled po danima i mesecima), broj sati rada
 Povratak na sadržaj

(u toku tekućeg dana, meseca, odnosno godine (ukoliko se prate i beleže i informacije o
remontima, onda treba ove informacije posmatrati i od poslednjeg remonta)), utrošena
električna energija (aktivna i reaktivna).
Od hidrauličkih parametara prikazuju se: nivoi vode u ekspanzionim sudovima, pritisak vode,
nivoi goriva u skladišnim rezervoarima i dnevnom rezervoaru, pritisak gasa, temperatura
goriva, temperatura odlazne i povratne vode, pritisak vode. Zavisno od toga koje su sonde
potopljene prikazuje se trenutni nivo goriva u rezervoaru (RR). RR se prikazuje
pravougaonikom čije su stranice srazmerne prečniku i dubini rezervoara i prema poziciji
senzora se odrede visine. Ispod svih senzora koji su potopljeni nivo se boji plavo, dok sloj
između poslednjeg potopljenog senzora i narednog blinka.
Na osnovu toga je dežurnom dispečeru jasno šta se događa u RR, a ovaj prikaz se otvara kada
se dispečer pozicionira na RR i odabere SCADA prikaz. S druge strane, veoma je bitan i prikaz
punjenja, odnosno pražnjenja RR. Kada se miš pozicionira na RR, desni klik nudi opcije kao
što su: dijagram promene nivoa goriva u RR, dnevni maksimumi i minimumi, dostizanje
graničnih vrednosti, neregularna stanja (npr: preliv, pražnjenje RR ispod donjeg graničnog
nivoa, nepostojanje informacija o stanju u RR u dužem vremenskom intervalu, kada se
korisniku daju i informacije o najverovatnijem uzroku pojave neregularnog stanja).
Dijagram promene nivoa goriva na apscisi (vremenskoj osi) je klasičan dnevni, odnosno
mesečni prikaz, a na ordinati je prikazan nivo goriva u RR. Pri tome se prikazuju tačke koje
odgovaraju vremenskim trenucima kada je dostignut neki nivo. Prikaz termičkih parametara
daje sliku o temperaturi goriva u skladišnim rezervoarima i dnevnom rezervoaru, temperaturi
vode u kotlovima, temperaturi vode u potisnom i povratnom vodu i spoljnjoj temperaturi.
Određeni podaci se daju i tabelarno.
Na HRD-u (hronološkom registratoru događaja) beleže se sve promene digitalnih i analognih
ulaza i izlaza i svi karakteristični događaji (isključenja pumpi od strane sistema zaštite,
isključenja motora od strane operatera, dostizanja kritičnih nivoa u rezervoarima i td.). Pri
pojavi ovakvih događaja sistem sam pokreće komunikaciju i javlja promene SCADA sistemu.
Sistem je projektovan za automatski start koji zavisi od spoljnje temperature. Kada ova
temperatura padne ispod 14 oC i takvo stanje traje 72 sata, ostvaren je osnovni uslov za
automatski start postrojenja. Proces startovanja počinje. SCADA proverava uslove za start:
temperatura mazuta na izlazu zagrevača vode, pritisak mazuta u distributivnom prstenu -
sensor pritiska P1, piezometarski pritisak u sistemu - sensor pritiska P2. Ako su ostvareni svi
uslovi SCADA startuje kotao K1. Gorionik G1 počinje sa radom i to sa 30% maksimalnog
kapaciteta radi laganog zagrevanja kotlovskih površina (dok ne postigne 100 °C na izlazu iz
kotla), a onda prelazi na puni kapacitet u cilju postizanja zadate temperature na izlazu.
Podešena temperatura je 165 oC. Regulacija kapaciteta je kontinualna i odvija se u rasponu od
10% ÷ 100% kapaciteta. Elektromotorni trokraki ventili regulišu temperaturu povratne vode
(110 oC). U početku rada kotla ventili ostvaruju cirkulaciju u kotlovskom krugu kako bi se
postiglo brže zagrevanje kotla.

6. UPRAVLJANJE I NADZOR

Temperatura u polaznom vodu sistema za grejanje se reguliše u zavisnosti od spoljnje

temperature na osnovu zadatih vrednosti. Regulaciju obavljaju trokraki ventili VregT1 i
VregT2. Pri vrlo niskoj spoljnjoj temperaturi vrednosti temperatura u polaznom vodu i
povratnom vodu treba da su 130 oC i 75 oC respektivno. Ako kotao u zadatom vremenu (3 sata)
ne dostigne zadatu temperaturu na izlazu od 165 oC znači da je konzum grejanja veći od
trenutno raspoloživog kapaciteta i SCADA počinje sa startovanjem kotla K2. Kada kotao
dostigne kapacitet od 35%, SCADA obustavlja rad kotla K1 i u radu ostaje kotao K2. Ako pak
kotao K1 u zadatom vremenu (3 sata) ne dostigne zadatu temperaturu, znači da je konzum
grejanja veći od trenutno raspoloživog kapaciteta i SCADA pokreće start kotla K2 i tako
stavlja na raspolaganje maksimalno instalirani kapacitet.
 Povratak na sadržaj

Kotao K3 je rezervni i stavlja se u pogon samo u slučaju kada otkaže start jedog od dva radna
kotla, ili je neki od kotlova u fazi remonta ili popravki.
Za obezbeđenje cirkulacije vode u sistemu i savladavanje otpora služe cirkulacione pumpe.
Prilikom puštanja postrojenja u pogon, uvek se uključuje jedna od radnih pumpi, zavisno od
toga koja je aktivna. U zavisnosti od konzuma grejanja menja se i pad pritiska u sistemu, što je
dalje indikator za korekciju protoka odnosno broja obrtaja pumpe. U slučaju porasta konzuma
povećava se i pad pritiska u sistemu na osnovu čega treba da se smanjuje raspoloživi napor
pumpe. U takvom slučaju frekvencijski regulator FR povećava broj obrtaja pumpe i tako
održava zadati izlazni pritisak. Ako pak konzum pada proces se odvija u suprotnom smeru i
pumpa radi sa manjim brojem obrtaja. Ovim se ostvaruju uštede u energiji i produžava vek
trajanja pumpi i cevovoda.
Kada konzum toliko poraste da radna pumpa nije u mogućnosti da dostigne zadati pritisak na
izlazu, SCADA pokreće odgovarajuću stand by pumpu, koja ulazi u paralelan rad povećavajući
protok pri konstantnom naporu - pritisku.
SCADA ima potpuni nadzor nad sistemom. Svi značajni parametri mogu da se prate. Parametri
koji imaju bitan uticaj na sigurnost sistema i bezbednost ljudi kontinualno se prate i u slučaju
prekoračenja zadatih vrednosti rad kotlarnice se zaustavlja. To su sledeći parametri:
1. temperatua na izlazu iz kotlova (zadata vrednost 180 oC)
2. maksimalni radni pritisak u sistemu (zadata vrednost 12 bar)
3. minimalni pritisak u sistemu (zadata vrednost 7 bar).

7. ZAUSTAVLJANJE POGONA

Zaustavljanje kotlarnice može se vršiti automatski ili ručno. Ona se automatski gasi u
slučajevima kada spoljnja temperatura poraste iznad 14 oC i takvo stanje traje neprekidno 72
sata. Rad kotlarnice može obustaviti operater na SCADA sistemu. Po potrebi postrojenje se
može zaustaviti i ručno.

8. ZAKLJUČAK

Upravljački sistem kotlarnice na mazut sastoji se od SCADA sistema, koji sa PLC-om vrši
funkcije praćenja temperatura, pritisaka, nivoa, upravljanja radom gorionika, napojnih
rezevoara, napojnih i cirkulacionih pumpi i drugih elemenata. Temperatura spoljne sredine je
vodeća veličina prema kojoj se održava temperature vode na izlazu. Promenom spoljnje
temperature prema već zadatoj krivoj (tabeli) setuje se vrednost temperature vode (održava se u
regulacionom krugu na parno vrelovodnom razmenjivaču) izlaznog voda. Tako se postiže
održavanje temperature tople vode koja se šalje prema potrošačima, a prema toj temperaturi se
vode i svi procesi u kotlarnici (gorionici, pritisci, pumpe, elektromotorni ventili).
Predloženi nadzorno – upravljački sistem omogućuje:
- Periodično očitavanje radnih sati uređaja i opreme (gorionika, pumpi, elektromotornih i
elektromagnetnih ventila, ventilatora, filtera, nivoa vode i goriva, i dr.) i generisanje alarma u
slučaju prekoračenja određenog perioda,
- Periodično očitavanje statusa uređaja i opreme u XLS (Microsoft Excel file) formatu,
- Dugoročno arhiviranje svih promena na svim digitalnim i analognim ulazima i izlazima
upravljačke jedinice, koja je instalirana u kotlarnici,
- Dugoročno arhiviranje svih akcija operatera,
- Zadavanje fleksibilnih radnih grafika.
Vizuelizaciju objekata upravljanja sa grafičkim i tabelarnim prikazom relevantnih veličina i
parametara, od velikog je značaja i za i za ekipu koja radi na održavanju sistema. Oni, na
ekranu SCADA sistema, imaju uvid u funkcionalnost celog objekta, a pojava alarmnih
izveštaja pomaže u lokalizaciji kvarova, što doprinosi znatnom povećanju efikasnosti
održavanja.
 Povratak na sadržaj

Omogućena je svetlosna i zvučna signalizacija alarmnih stanja. Alarmni događaji po

određenom protokolu, sa prethodno određenim prioritetima, aktiviraju odgovarajuće programe.
Alarmi ostaju aktivni u dispečerskom centru dok ih dispečer ne potvrdi i otkloni uzroke
njihovog nastanka. Oni se generišu ne samo u slučaju neispravnosti i kvarova uređaja i opreme
u sistemu, već i pri nestanku komunikacije između senzora i/ili izvršnog organa sa
upravljačkom jedinicom, ili pak prekida komunikacije dispečerskog centra sa lokalnom
upravljačkom jedinicom (npr. sa upravljačkom jedinicom gorionika).

LITERATURA

[1] S. Stankov, Glavni projekat električnih instalacija i automatskog upravljanja za kotlarnicu u

Bujanovcu, SZP “Zavarivač” Vranje, Projektni biro u Nišu, 2001.
[2] S. Stankov, Glavni projekat električnih instalacija i automatskog upravljanja gasnom
kotlarnicom za Fabriku belih limova “US STEEL – Serbia” u Šapcu, Niš, 2004.
[3] S. Stankov, Glavni projekat Centralnog sistema za nadzor i upravljanje TPC “Merkator”,
Niš, 2007.
[4] Shivaji Choudhuri, Condition Monitoring in Thermal Power Plant