Аница Смиљанић 20/2018

Одређивање основних карактеристика Гајгер-Милеровог

бројача

Гајгер-Милеров или ГМ бројач је гасни јонизациони уређај који због великог степена
гасног појачања (до 108) има највећу осетљивост и даје највећи импулс. Намењен је за
детекцију свих врста радиоактивних зрачења. Гајгер-Милеров бројач ради у области
високих напона и не разликује честице по енергијама па не може служити за
спектрометрију. Састоји се од цеви направљене од метала или стаклене цеви на коју је
напарен метални слој који има улогу катоде. На оси цеви постављена је анода-танка жица
дебљине око 0,1 mm. Запремина ГМ цеви је испуњена радним гасом, најчешће аргоном
или неким другим племенитим гасом под сниженим притиском. Цев је затворена танким
прозором од лаких материја (лискун, алуминијум...) при чему избор материјала зависи од
намене бројача.

Механизам процеса на којима се заснива рад овог бројача су: образовање јонских парова у
гасу, гасно појачање путем сударне јонизације, рекомбинација уз емисију фотона и
поновна јонизација гаса тим фотонима.

Основне карактеристике Гајгер-Милеровог бројача су:

плато,

мртво време и

основна активност бројача.

Плато бројача представља опсег напона у оквиру ког нема значајне промене броја
регистрованих импулса у цеви. Од ширине ове области и нагиба платоа зависи избор
радног напона бројача.

Радни напон бројача можемо одредити на следећи начин:

Плато бројача одређујемо на основу ескперимента у којем се прати број регистрованих

импулса у функцији примењеног напона. Мерење се завршава када након области са
релативно константим вредностима одброја дође до пораста броја импулса. Плато се
одређује на основу повлачења праве кроз експерименталне тачке, узимајући у обзир
грешке екпсеримента. За платое мале ширине (до 100 V) радни напон се бира на средини
платоа. За средње дуге платое (до 300 V) радни напон се бира између првее трећине и
половине платоа.
Аница Смиљанић 20/2018

Мртво време бројача,  , представља време које је треба да протекне од регистрације

једног догађаја до појаве новог импулса.

Електрони се из лавине наелектрисања крећу знатно већом брзином него тешки јони, па ће
они доћи до аноде, а да се позитивни јони скоро нису ни померили према катоди. У том
моменту анода је у облаку позитивних јона који служе као елекростатичка заштита и
преузимају улогу аноде. Пошто је њихово наелектрисанје релативно мало, они ће уствари
редуковати напон у бројачу испод онога који је неопходан да настану нове лавине. У том
моменту бројач постаје неосетљив на пролаз нових честица, јер нема услова за појачање.
Та неосетљивост траје све док позитивни јони не дођу на катоду. Каже се да је у том
периоду бројач ,,мртав”, а време за које је мртав се назива управо мргво време бројача.

Одређивање мртвог времена бројача:

Одређује се најчешће методом методом два извора. Губици при бројању су нелинеарни,
односно одброј добијен при истовременом мерењу два извора није једнак суми одброја
при појединачним мерењима. Одброј позадине (шум) R0 је константан. Неопходно је
нагласити да се сва мерења морају изводити под истим условима, односно положају и
растојању од детектора.

R A + R B−R AB −R 0
Формула коју користимо гласи: ¿
R2AB −R 2A −R 2B

Основна активност бројача представља импулсе које бројач мери у одстуству извора
радиоактивног зрачења.

Експериментални део:
Бројач се прикључује на напон мреже од 220 V. После десет минута се укључи висок
напон на цеви. Извор 137Cs се поставља на прву полицу у бројачкој кутији ( на прву
одозго). Повећавањем напона уочила сам да одброј импулса почиње на напону од 380 V.
Повећавати напон за по 20 V, све до 560 V. За сваки од напона мерити број регистрованих
импулса у току једног минута.

Вредност основне активности бројача: Ro = (13,0 ± 4,0) imp/min

Вредности релативних активности измерених на различитим вредностима напона се

налазе у табели:
Аница Смиљанић 20/2018

U (V) R ± ∆ R (imp/min)
380 31500±200
400 33900±200
420 34700±200
440 35100±200
460 35500±200
480 35800±200
500 36400±200
520 36200±200
540 36000±200
560 36100±200

На основу експериментално измерених вредности релативних активности, црта се график

зависности R=f (U).

График зависности R= f (U)

Плато почиње на напону од 480 V до 560 V. Дугачак је 80 V, што га сврстава у платое

мале ширине. Радни напон се бира на средини платоа, па је његова вредност:

U= 520 V
Аница Смиљанић 20/2018

Одређивање мртвог времена бројача:

При мерењу сам користила два извора 137Cs који имају приближне активности.

Мерила сам активности ова два извора при радном напону који сам одредила у првом делу
вежбе, односно U= 520 V, прво појединачно, а затим заједно. Добијене вредности су:

R A = (1230±40) imp/min

R B= (1180 ± 40) imp/min

R AB = (2330 ± 50) imp/min

R A + R B−R AB −R 0
Израчунала сам мртво време бројача према формули ¿ и вредност
R2AB −R 2A −R 2B
изразила са грешком. Израз за грешку је дат на слици:

Експериментално добијена вредност за мртво време бројача је:

= (2,5 ± 0,9)∙ 10−5 min/imp

Аница Смиљанић 20/2018

Након мерења бројач сам вратила на мрежни напон.