bi​bli​ote​ka

Ured​nik
IVAN ŠKUN​CA

Li​kov​na opre​ma
IVAN BA​LA​ŽE​VIĆ

2
 DA​VID MOR​RELL

OKUS KRVIRAM​BO

S en​gle​sko​ga pre​ve​la
ANJA PI​CELJ

OTO​KAR KER​ŠO​VA​NI
OPA​TI​JA

3
 Nas​lov iz​vor​ni​ka
Da​vid Mor​rell
FIRST BLO​OD
Fawcett Crest Book
New York

Copyrig​ht ©1972 by Da​vid Mor​rell

All rig​h​ts re​ser​ved.

4
Phi​li​pu Kla​ssu i Wil​li​amu Ten​nu:
sva​kom na svoj na​čin

5
PRVI DIO

6
 www.balkandownload.org

1.
Zvao se Ram​bo, i za sve koji su ga vi​dje​li bio je samo bez​ve​zan fra​jer koji
sto​ji po​kraj ben​zin​ske pum​pe u pred​gra​đu Ma​di​so​na u Ken​tuc​kyju. Imao je
dugu, gus​tu bra​du, a kosa mu je pre​ko uši​ju pa​da​la sve do vra​ta. Is​pru​že​‐
nom je ru​kom po​ku​ša​vao autos​to​pi​ra​ti auto​mo​bil koji se bio za​us​ta​vio na
pum​pi. Vi​djev​ši ga on​dje, nas​lo​nje​nog na bok, s bo​com coca-cole u ruci i s
vre​ćom za spa​va​nje smo​ta​nom po​kraj nogu, ni​ka​da ne bis​te po​mis​li​li da će
ga u uto​rak, samo dan kas​ni​je, go​ni​ti ve​ći​na po​li​ca​ja​ca u po​kra​ji​ni Ba​salt.
Si​gur​no ne bis​te ni​ka​da po​mis​li​li da će do če​t​vrt​ka bje​ža​ti od te​ri​to​ri​jal​nih
je​di​ni​ca Ken​tuc​kyja i od po​li​ci​je šest po​kra​ji​na i od ve​li​kog bro​ja gra​đa​na
br​zih na oki​da​ču. Ali s dru​ge stra​ne, vi​djev​ši ga on​dje odr​pa​nog i praš​nja​‐
vog po​kraj ben​zin​ske sta​ni​ce, ni​ka​da ne bis​te mo​gli po​go​di​ti ka​kav je fra​jer
Ram​bo uis​ti​nu bio ili kako je to sve uop​će po​če​lo.
Pa ipak, Ram​bo je znao da će doći do ne​pri​li​ke. Do ve​li​ke ne​pri​li​ke, ako
net​ko ne pri​pa​zi. Auto​mo​bil koji je po​ku​ša​vao autos​to​pi​ra​ti za​ma​lo ga je
pre​ga​zio dok je na​pu​štao pum​pu. Mla​dić na pum​pi je str​pao u džep ra​čun i
blok s nov​ča​ni​ca​ma i is​ke​sio se na tra​go​ve guma na vru​ćem asfal​tu bli​zu
Ram​bo​vih nogu. U tom se tre​nut​ku iz pro​me​ta is​klju​či po​li​cij​ski auto​mo​bil i
kre​ne pre​ma nje​mu, a on pre​poz​na po​če​tak she​me i uko​či se: »Za boga mi​‐
lo​ga, ne. Ne ovaj put. Ovaj me put neće ni​na​što na​tje​ra​ti.«
Na pa​trol​nim je ko​li​ma pi​sa​lo KO​MAN​DANT PO​LI​CI​JE, MA​DI​SON.
Kola su se za​us​ta​vi​la po​kraj Ram​ba, an​te​na se za​nji​ha​la, a po​li​ca​jac se nag​‐
nuo pre​ko pred​njeg sje​da​la, otva​ra​ju​ći vra​ta za su​put​ni​ka. Za​gle​dao se u
čiz​me pr​lja​ve od sa​su​še​nog bla​ta, u otr​ca​ne tra​pe​ri​ce po​de​ra​ne na no​ga​vi​ca​‐
ma i za​kr​pa​ne na be​dru, u pla​vu ma​ji​cu umr​lja​nu ne​čim što je iz​gle​da​lo kao
osu​še​na krv, u kož​na​tu jak​nu. Po​gle​dom je pre​šao pre​ko bra​de i du​gač​ke

7
kose. Ne, nije to bilo ono što ga je uz​ne​mi​ri​lo. Bilo je to ne​što dru​go, a nije
mo​gao toč​no oci​je​ni​ti što.
– Pa haj​de, uska​či – reče.
Ali Ram​bo se nije mi​cao.
– Re​kao sam uska​či – po​no​vi čo​vjek. – Mora da ti je užas​no vru​će u toj
jak​ni.
Ali Ram​bo samo srk​nu svo​ju coca-colu, baci po​gled li​je​vo i des​no na
auto​mo​bi​le u pro​la​zu, po​gle​da po​li​caj​ca u pa​trol​nim ko​li​ma i os​ta​ne tamo
gdje je i bio.
– Mo​žda ne ču​ješ do​bro? – upi​ta po​li​ca​jac. – Ula​zi pri​je nego što se na​‐
lju​tim.
Ram​bo ga pro​uči baš kao što je i sam bio pro​učen: ni​zak i ši​rok iza vo​la​‐
na, bore oko oči​ju i plit​ki ožilj​ci na obra​zi​ma.
– Ne pi​lji u mene – reče po​li​ca​jac.
Ali Ram​bo ga nas​ta​vi pro​uča​va​ti: siva uni​for​ma, gor​nje dug​me ko​šu​lje
ot​kop​ča​no, ola​bav​lje​na kra​va​ta, pred​nji dio ko​šu​lje tam​ni​ji od zno​ja. Ram​bo
po​gle​da, ali nije mo​gao vi​dje​ti ka​kav je pi​štolj no​sio. Po​li​ca​jac ga je imao u
fu​tro​li s li​je​ve stra​ne, da​le​ko od su​put​nič​kog sje​da​la.
– Ka​žem ti – reče po​li​ca​jac. – Ne vo​lim kada net​ko pi​lji u mene.
– Tko voli?
Ram​bo još jed​nom baci po​gled una​oko​lo, a za​tim po​dig​ne svo​ju vre​ću za
spa​va​nje. Kada je ušao u pa​trol​na kola, smjes​ti tor​bu iz​me​đu sebe i po​li​caj​‐
ca.
– Dugo če​kaš? – upi​ta po​li​ca​jac.
– Je​dan sat. Ot​kad sam sti​gao.
– Mo​gao si če​ka​ti i mno​go duže od toga. Lju​di ov​dje uglav​nom ne sta​ju
autos​to​pe​ri​ma. Na​ro​či​to ako iz​gle​da​ju kao ti. To je pro​tu​za​ko​ni​to.
– Iz​gle​da​ti kao što ja iz​gle​dam?
– Ne​moj se pra​vi​ti pa​me​tan. Mis​lio sam reći da je autos​to​pi​ra​nje pro​tu​‐
za​ko​ni​to. Pre​vi​še lju​di sta​je fra​je​ri​ma na ces​ti, a na​kon toga budu op​ljač​ka​‐
ni ili mo​žda mr​tvi. Za​tvo​ri vra​ta.
Ram​bo po​la​ko ot​pi​je gut​ljaj coca-cole pri​je nego uči​ni ono što mu je bilo
re​če​no. Još jed​nom baci po​gled na mla​di​ća s pum​pe koji se još uvi​jek ke​sio
dok se po​li​ca​jac uklju​či​vao u pro​met i kre​nuo pre​ma gra​du.
– Ne mo​raš se bo​ja​ti – reče Ram​bo po​li​caj​cu. – Neću te po​ku​ša​ti op​ljač​‐

8
 www.balkandownload.org

ka​ti.
– Jako du​ho​vi​to. U slu​ča​ju da nisi do​bro vi​dio oz​na​ku na vra​ti​ma, ja sam
ko​man​dant po​li​ci​je. Te​as​le. Wil​fred Te​as​le. Ali za​pra​vo ne vi​dim za​što ti
uop​će go​vo​rim svo​je ime.
Pri​je​đe glav​no ras​kr​š​će kroz žuto svje​tlo na se​ma​fo​ru. S obje stra​ne uli​ce
pro​te​za​li su se du​ća​ni na​gu​ra​ni je​dan do dru​go​ga: dro​ge​ri​ja, bi​ljar​ni​ca, pro​‐
da​va​oni​ca oruž​ja i pri​bo​ra za lov i ri​bo​lov i de​se​ti​ne dru​gih. Iza njih su se,
da​le​ko na ho​ri​zon​tu, uz​di​za​le pla​ni​ne, vi​so​ke i ze​le​ne, sa cr​ve​nim i žu​tim
mr​lja​ma na mjes​ti​ma gdje je liš​će već po​če​lo umi​ra​ti.
Ram​bo je pro​ma​trao sje​nu obla​ka kako kli​zi pre​ko pla​ni​na.
– Kamo si kre​nuo? – za​ču​je Te​as​lea.
– Je li to važ​no?
– Nije. Samo sam po​mis​lio, čini mi se da nema smis​la ni to zna​ti. Sve​jed​‐
no, kamo si kre​nuo?
– Mo​žda u Lo​uisvil​le.
– A mo​žda i ne.
– Baš tako.
– Gdje si spa​vao? U šumi?
– Upra​vo tako.
– Čini mi se da je sada tamo si​gur​no. Noći pos​ta​ju sve hlad​ni​je i zmi​je
ra​di​je os​ta​ju u ru​pa​ma nego da iz​la​ze u lov. Pa ipak, jed​nog od ovih dana
mo​gao bi se za​te​ći u pos​te​lji sa part​ne​rom lu​dim od že​lje za tvo​jim to​plim
ti​je​lom.
Proš​li su pra​oni​cu auto​mo​bi​la, jed​no sa​mo​pos​lu​ži​va​nje, res​to​ran uz ces​‐
tu sa ve​li​kim zna​kom Dr. Pep​pe​ra u iz​lo​gu.
– Po​gle​daj samo taj od​vra​tan res​to​ran – reče Te​as​le. – Po​di​gli su ga ov​‐
dje na glav​noj uli​ci i sve što od tada ima​mo su klin​ci u auto​mo​bi​li​ma koji
lu​đač​ki tru​be i ba​ca​ju sme​će na ploč​nik.
Ram​bo srk​nu coca-colu.
Net​ko te iz gra​da do​veo ova​mo? – upi​ta Te​as​le.
– Do​pje​ša​čio sam. Pje​ša​čim od zore.
– Stvar​no mi je žao što to ču​jem. Ba​rem će ti ova vož​nja malo po​mo​ći,
zar ne?
Ram​bo ne od​go​vo​ri ni​šta. Znao je što će se do​go​di​ti. Pre​ko mos​ta i ri​je​ke
do​vez​li su se do grad​skog trga, sa sta​rom ka​me​nom sud​ni​com na des​nom

9
kra​ju i tr​go​vi​na​ma na​gu​ra​nim s obje stra​ne.
– Da, po​li​cij​ska sta​ni​ca se na​la​zi baš do sud​ni​ce – reče Te​as​le. Ali pro​ve​‐
zao je kroz trg i niz uli​cu sve dok nisu os​ta​le samo kuće, prvo ured​ne i bo​‐
ga​ta​ške, a za​tim sive dr​ve​ne kuće pred ko​ji​ma su se u pr​ljav​šti​ni igra​la dje​‐
ca. Vo​zio je uz​br​di​com iz​me​đu dvi​ju sti​je​na do mjes​ta na ko​jem više nije
bilo ni​kak​vih kuća, samo po​lja za​kr​ž​lja​log ku​ku​ru​za koja su od sun​ca pos​ta​‐
ja​la sme​đa. I od​mah iza nat​pi​sa SADA NA​PU​ŠTA​TE MA​DI​SON. VO​ZI​TE
OPREZ​NO, skre​nu sa ces​te na šlju​nak.
– Ču​vaj se – reče.
– I iz​bje​ga​vaj ne​pri​li​ke – od​go​vo​ri Ram​bo. – Ne ide li to tako?
– Do​bro je. Pro​šao si već ovo. Ne mo​ram gu​bi​ti vri​je​me objaš​nja​va​ju​ći ti
kako mom​ci tvog iz​gle​da ima​ju na​vi​ku da sme​ta​ju. – Po​dig​ne vre​ću za spa​‐
va​nje koju je Ram​bo sta​vio iz​me​đu njih dvo​ji​ce, sta​vi je Ram​bu u kri​lo i
nag​ne se pre​ko nje​ga ne bi li mu otvo​rio vra​ta. – Sada se do​bro ču​vaj.
Ram​bo po​la​ko iz​a​đe iz auto​mo​bi​la.
– Vi​di​mo se – reče i za​lu​pi vra​ti​ma.
– Ne – od​go​vo​ri Te​as​le kroz otvo​re​ni pro​zor na su​put​nič​kim vra​ti​ma. –
Mis​lim da se ne​će​mo vi​dje​ti.
Odve​ze se niz ces​tu, okre​ne se i kre​ne na​trag pre​ma gra​du, za​tru​biv​ši u
pro​la​zu.
Ram​bo je pro​ma​trao pa​trol​na kola kako nes​ta​ju iz​me​đu dvi​je sti​je​ne. Ot​‐
pio je do kra​ja coca-colu, ba​cio bocu u gra​bu i s vre​ćom za spa​va​nje na ra​‐
me​nu kre​nuo na​trag u grad.

10
 www.balkandownload.org

2.
Zrak je bio ljep​ljiv od ulja za pr​že​nje. Ram​bo je gle​dao kako sta​ra gos​po​‐
đa iza šan​ka kroz svo​je bi​fo​kal​ne na​oča​le zuri u nje​go​vu odje​ću i kosu i bra​‐
du.
– Dva ham​bur​ge​ra i coca-colu – reče joj.
– Za van – za​ču​je iza sebe.
Po​gle​da u ogle​da​lo iza šan​ka i ugle​da Te​as​lea nas​lo​nje​nog na ulaz​na vra​‐
ta. Pri​dr​žao je vra​ta, a za​tim ih pus​tio da se za​lu​pe uz jak tre​sak.
– I na​pra​vi to brzo, ho​ćeš li, Mer​le? – reče Te​as​le. – Ovom se mom​ku
stra​ho​vi​to žuri.
U lo​ka​lu je bilo samo ne​ko​li​ko po​sje​ti​la​ca, za šan​kom i u ne​ko​li​ko se​pa​‐
rea. Ram​bo je u ogle​da​lu pro​ma​trao kako su pres​ta​li jes​ti i po​gle​da​li u nje​‐
ga. Ali tada se Te​as​le nas​lo​ni na džu​boks po​kraj vra​ta i iz​gle​da​lo je kao da
se ni​šta oz​bilj​no neće do​go​di​ti, pa su se svi vra​ti​li jelu.
Sta​ra gos​po​đa iza šan​ka je zbu​nje​no na​he​ri​la svo​ju si​je​du gla​vu.
– Ah, da, Mer​le, i dok to pri​pre​maš, daj mi na br​zi​nu jed​nu kavu – reče
Te​as​le.
– Što god že​liš, Wil​fred – reče ona još uvi​jek zbu​nje​na, i ode na​to​či​ti
kavu.
Ram​bo je u ogle​da​lu pro​ma​trao Te​as​lea kako ga gle​da. Te​as​le je s dru​ge
stra​ne po​li​cij​ske znač​ke imao znač​ku Ame​rič​ke le​gi​je. Pi​tam se iz ko​jeg
rata, po​mis​li Ram​bo. Malo si pre​mlad za onaj dru​gi.
Okre​ne se na sto​li​ci i po​gle​da ga u lice.
– Ko​re​ja? – reče, po​ka​zu​ju​ći na znač​ku.
– Toč​no – od​rje​ši​to od​go​vo​ri Te​as​le.
I nas​ta​ve pro​ma​tra​ti je​dan dru​go​ga.

11
 Ram​bo skre​ne po​gled na Te​as​le​ovu li​je​vu stra​nu, na pi​štolj koji je no​sio.
Bilo je to iz​ne​na​đe​nje, nije to bio stan​dar​dan po​li​cij​ski re​vol​ver, već po​lu​‐
auto​mat​ski pi​štolj, i pre​ma ve​li​koj dr​š​ci Ram​bo za​klju​či da se radi o 9 mi​li​‐
me​tar​skom brownin​gu. Jed​nom je i sam upo​tri​je​bio brownin​ga. Dr​ška je bila
ve​li​ka jer je sa​dr​ža​va​la šar​žer sa tri​na​est me​ta​ka umjes​to se​dam ili osam
kao ve​ći​na pi​što​lja. Jed​nim se met​kom ne bi mo​gao us​mr​ti​ti čo​vjek, ali bi ga
se mo​glo te​ško ra​ni​ti, sa još dva do​kraj​či​ti, a os​ta​lo bi ih još de​set za sve os​‐
ta​le uoko​lo. Ram​bo je isto tako mo​rao priz​na​ti da ga Te​as​le zna jako do​bro
no​si​ti. Te​as​le je bio vi​sok me​tar šez​de​set osam, mo​žda šez​de​set de​vet, i tako
ma​lec​nom čo​vje​ku taj bi ve​li​ki pi​štolj mo​rao sta​ja​ti nez​grap​no, ali nije. Pa
ipak, po​mis​li Ram​bo, mo​raš biti pri​lič​no ve​lik da bi čvr​sto uhva​tio tako ve​li​‐
ku dr​šku. I tada on po​gle​da Te​as​le​ove ruke, za​pa​njen nji​ho​vom ve​li​či​nom.
– Upo​zo​rio sam te za pi​lje​nje – reče Te​as​le. Nas​lo​njen na džu​boks, od​li​‐
je​pi mo​kru ko​šu​lju sa svo​jih gru​di. Lje​vo​ruk, iz​va​di ci​ga​re​tu iz ku​ti​je u dže​‐
pu ko​šu​lje, za​pa​li je, pre​lo​mi ši​bi​cu na​po​la, a za​tim se na​smi​ju​lji, tre​su​ći
gla​vom od ve​se​lja. Pri​đe šan​ku i čud​no se na​smi​je​ši Ram​bu. – Pa, pre​šao si
me, zar ne? – reče.
– Nije mi to bila na​mje​ra.
– Na​rav​no da ne. Na​rav​no da nije. Ali ipak si me pre​šao, zar ne?
Sta​ra je gos​po​đa spus​ti​la Te​as​le​ovu kavu i po​gle​da​la Ram​ba.
– Kako že​li​te vaše ham​bur​ge​re? Obič​ne ili one po​vrt​ne?
– Što?
– Obič​ne ili sa za​či​ni​ma?
– Sa puno luka.
– Kako god že​li​te. – Oti​đe is​pe​ći ham​bur​ge​re.
– Daa, stvar​no jesi – reče mu Te​as​le i po​no​vo se čud​no na​smi​je. – Stvar​‐
no si me pre​šao. – Na​mr​šti se na pr​lja​vu vatu koja je vi​ri​la iz ras​po​ra na
sto​li​ci po​kraj Ram​ba i ne​ra​do sjed​ne. – Mis​lim, pra​viš se pa​me​tan. I go​vo​riš
kao da si pa​me​tan, pa sam pri​rod​no pret​pos​ta​vio da si shva​tio. Ali onda se
ti do​vu​češ na​trag i na​sa​ma​riš me, a to je do​volj​no da čo​vjek po​sum​nja da ti
uop​će nisi pa​me​tan. Je li sve u redu s to​bom? Je li u tome stvar?
– Gla​dan sam.
– Čuj, to me ni naj​ma​nje ne za​ni​ma – reče Te​as​le, uv​la​če​ći dim ci​ga​re​te.
Ci​ga​re​ta nije ima​la fil​ter i kad je is​puh​nuo dim pi​juc​kao je ko​ma​di​će du​ha​‐
na koji su mu se za​li​je​pi​li na usne i na je​zik. – Mo​mak kao ti bi mo​rao ima​ti

12
 www.balkandownload.org

to​li​ko moz​ga u gla​vi da nosi ru​čak sa so​bom. Znaš, za slu​čaj opas​nos​ti u

kak​voj se ti sada na​la​ziš. – Po​dig​ne vr​čić s mli​je​kom da ga uli​je u kavu, ali
tada pri​mi​je​ti dno vr​či​ća i usta mu se ski​se​le pri po​gle​du na žute tra​go​ve
sko​re​nog mli​je​ka. – Tre​baš po​sao? – upi​ta po​ti​ho.
– Ne.
– Zna​či da već imaš po​sao?
– Ne, ne​mam po​sao. Ne že​lim po​sao.
– To se na​zi​va skit​njom.
– Na​zo​vi to kako god prok​le​to ho​ćeš.
Te​as​le​ova ruka opa​li po šan​ku kao pu​canj.
– Pri​pa​zi što go​vo​riš!
Svi u lo​ka​lu okre​nu​še gla​ve pre​ma Te​as​leu. On ih po​gle​da i na​smi​je​ši se
kao da je re​kao ne​što smi​ješ​no, te se nas​lo​ni na šank da po​pi​je kavu.
– Ovo će im dati ma​te​ri​ja​la za pri​ča​nje. – Na​smi​je​ši se i po​vu​če još je​dan
dim, i da​lje pi​juc​ka​ju​ći du​han sa je​zi​ka. Šala je bila go​to​va. – Slu​šaj, ni​šta ne
ku​žim. Taj tvoj iz​gled, odje​ća, kosa i sve os​ta​lo. Zar nisi znao da ćeš, kad se
opet po​ja​viš u glav​noj uli​ci, str​ča​ti kao bi​je​la vra​na? Moji su mi lju​di ja​vi​li
da si se vra​tio pet mi​nu​ta na​kon što si sti​gao.
– Zar im je tre​ba​lo tako dugo?
– Za​če​pi – reče Te​as​le. – Upo​zo​rio sam te.
Iz​gle​da​lo je kao da će još ne​što reći, ali u tom tre​nut​ku sta​ra gos​po​đa do​‐
ne​se Ram​bu pa​pir​na​tu vre​ći​cu s hra​nom i reče:
– Do​lar i tri​de​set pet.
– Za što? Za ovo malo?
– Rek​li ste da že​li​te za​či​ne.
– Samo joj pla​ti – reče Te​as​le.
Dr​ža​la je vre​ći​cu sve dok joj Ram​bo nije dao no​vac.
– Do​bro. Ide​mo – reče Te​as​le.
– Kamo?
– Tamo kamo te ja odve​dem. – Is​praz​ni ša​li​cu u če​ti​ri brza gut​lja​ja i
spus​ti če​t​vrt do​la​ra. – Hva​la, Mer​le.
Svi su gle​da​li u njih dvo​ji​cu dok su na​pu​šta​li lo​kal.
– Go​to​vo sam za​bo​ra​vio – reče Te​as​le. – Čuj, Mer​le, samo još ne​što.
Kako bi bilo da ope​reš dno onog vr​či​ća za mli​je​ko?

13
 3.
Kola su bila par​ki​ra​na pred sa​mim vra​ti​ma.
– Ula​zi – reče Te​as​le, na​te​žu​ći svo​ju oz​no​je​nu ko​šu​lju. – Do​đa​vo​la,
stvar​no je to​plo za prvi lis​to​pa​da. Ne znam kako mo​žeš pod​ni​je​ti tu vru​ću
jak​nu na sebi.
– Ne zno​jim se.
Te​as​le ga po​gle​da.
– Na​rav​no da ne. – Baci ci​ga​re​tu kroz re​šet​ku od ka​na​li​za​ci​je i oni uđo​še
u kola. Ram​bo je pro​ma​trao pro​met i lju​de u pro​la​zu. Na​kon za​mra​če​nog
šan​ka bo​lje​le su ga oči. Neki pro​laz​nik mah​nu Te​as​leu i ovaj mu od​mah​nu,
a za​tim s ploč​ni​ka kre​nu u pro​met. Ovo​ga je puta vo​zio brzo.
Pro​đo​še že​lje​za​ri​ju i pro​da​va​oni​cu rab​lje​nih auto​mo​bi​la i star​ce koji na
klu​pa​ma puše ci​ga​re i žene koje u ko​li​ci​ma gu​ra​ju dje​cu.
– Po​gle​daj ove žene – reče Te​as​le. – Ova​ko vru​ći dan, a one nisu to​li​ko
pa​met​ne da za​dr​že dje​cu u ku​ća​ma.
Ram​bo se ni ne po​tru​di da po​gle​da. Samo zak​lo​pi oči i nas​lo​ni se. Kada je
po​no​vo otvo​rio oči, kola su ju​ri​la ces​tom iz​me​đu dvi​je sti​je​ne sve do mjes​ta
gdje je ku​ku​ruz ve​nuo u po​lji​ma, po​kraj zna​ka SADA NA​PU​ŠTA​TE MA​DI​‐
SON. Te​as​le na​glo za​us​ta​vi auto​mo​bil na šljun​ku po​kraj ces​te i okre​ne se
pre​ma Ram​bu.
– Neka ti ovaj put bude jas​no – reče. – Ne že​lim u svom gra​du fra​je​ra
koji iz​gle​da kao ti i koji ne želi po​sao. Prva stvar koja će se do​go​di​ti bit će
hrpa tvo​jih pri​ja​te​lja koji će mo​lja​ka​ti hra​nu, mo​žda kras​ti, mo​žda pro​da​va​‐
ti dro​gu. Kako stva​ri sada sto​je, čini mi se da bih te mo​rao za​tvo​ri​ti zbog
ne​pri​li​ka koje si mi pri​re​dio. Ali kako ja gle​dam na to, mo​mak kao ti pre​do​‐
dre​đen je za gre​šku. Kao da tvo​ja spo​sob​nost ra​su​đi​va​nja nije ra​zvi​je​na kao

14
 www.balkandownload.org

kod ne​kog odras​log čo​vje​ka i ja mo​ram ra​di​ti us​tup​ke. Ali ako se po​no​vo
vra​tiš, tako ću te sre​di​ti da ne​ćeš više zna​ti da li je tvo​joj gu​zi​ci do​sad​no, da
li je stis​nu​ta ili je klju​ca​ju vra​ne. Je li ti do​volj​no jas​no re​če​no da bi shva​tio?
Ra​zu​mi​ješ li?
Ram​bo zgra​bi svo​ju vre​ći​cu s ruč​kom i vre​ću za spa​va​nje te iz​a​đe iz
auto​mo​bi​la.
– Pi​tao sam te ne​što – reče Te​as​le kroz otvo​re​na vra​ta. – Že​lim zna​ti jesi
li čuo kada sam ti re​kao da se više ne vra​ćaš.
– Čuo sam te – reče Ram​bo za​lu​piv​ši vra​ti​ma.
– Onda, do​đa​vo​la, i uči​ni ono što ti se kaže!
Te​as​le pri​tis​nu pa​pu​či​cu za gas, pr​s​nu šlju​nak i kola na​glo kre​nu na glat​‐
ku, vru​ću ces​tu. Na​glo se okre​ne uz cvi​lje​nje guma i po​ju​ri na​trag pre​ma
gra​du. Ovaj put nije po​tru​bio u pro​la​zu.
Ram​bo je pro​ma​trao kako kola pos​ta​ju sve ma​nja i kako nes​ta​ju iza brda
iz​me​đu dvi​je sti​je​ne, pa kada ih više nije vi​dio po​gle​da uoko​lo na ku​ku​ruz​‐
na po​lja i na pla​ni​ne u da​lji​ni i na bi​je​lo sun​ce na blje​šta​vom nebu. Spus​ti se
u ja​rak i is​pru​ži se na vi​so​koj, pra​ši​nom po​kri​ve​noj tra​vi i otvo​ri svo​ju pa​‐
pir​na​tu vre​ći​cu.
Je​be​ni ham​bur​ger. Tra​žio je puno luka a do​bio je je​dan zgnje​če​ni ko​lu​tić.
Kri​ška pa​ra​daj​za bila je tan​ka i žuta. Pe​ci​vo je bilo mas​no, meso puno svinj​‐
ske hr​ska​vi​ce. Žva​ču​ći pro​tiv svo​je vo​lje, otvo​ri pok​lo​pac plas​tič​ne čaše
coca-cole, is​pe​re usta i pro​gu​ta. Sve je otiš​lo do​lje u obli​ku slat​ke, od​vrat​ne,
bez​o​blič​ne mase. Za​klju​či da mora sa​ču​va​ti do​volj​no coca-cole za oba ham​‐
bur​ge​ra da ne bi osje​tio nji​hov okus.
Kada je po​jeo, sta​vi čašu i oba mas​na pa​pi​ra od ham​bur​ge​ra u vre​ći​cu i
kres​ne ši​bi​cu, te sve to za​pa​li. I da​lje je dr​žao vre​ći​cu, pro​uča​va​ju​ći ko​li​ko
će bli​zu nje​go​ve ruke sti​ći va​tra dok sve ne is​pus​ti. Va​tra mu dođe do pr​sti​‐
ju i spa​li mu dla​či​ce na gor​njoj stra​ni šake pri​je nego što je is​pus​tio vre​ći​cu
u tra​vu i do​pus​tio da se pre​tvo​ri u pe​peo. Tada čiz​mom zga​zi pe​peo, i, pa​ze​‐
ći je li uga​šen, ras​pr​ši ga una​oko​lo. Is​u​se, po​mis​li, već je proš​lo šest mje​se​ci
ot​kad se vra​tio iz rata, a još je uvi​jek osje​ćao po​riv da uni​šti ono što je os​ta​‐
lo od jela, da ne bi za so​bom os​ta​vio trag.
Za​tre​se gla​vom. Bila je po​gre​ška mis​li​ti na rat. Od​mah po​tom sje​ti se
dru​gih na​vi​ka iz rata: ne​sa​ni​ce, ho​da​nja uz naj​ma​nju mo​gu​ću buku, po​tre​be
za spa​va​njem na otvo​re​nom, ži​vog sje​ća​nja na rupu gdje su ga dr​ža​li za​rob​‐

15
lje​nog.
– Bo​lje bi bilo da mis​liš na ne​što dru​go – reče glas​no i tada shva​ti da go​‐
vo​ri sam sebi. -Kako će to biti? Ko​jim pu​tem? – Po​gle​da u prav​cu ces​te za
grad, pa u prav​cu ces​te koja je vo​di​la iz gra​da i tada od​lu​či. Zgra​bi špa​gu na
vre​ći za spa​va​nje, pre​ba​ci je pre​ko ra​me​na i opet kre​ne pje​ške pre​ma Ma​di​‐
so​nu.
Na dnu brda pre​ma gra​du ras​lo je po​kraj ces​te dr​ve​će, pola ze​le​no, pola
cr​ve​no, cr​ve​ni lis​to​vi uvi​jek na gra​na​ma iz​nad ces​te. Od is​puš​nih pli​no​va,
po​mis​li. Is​puš​ni ih pli​no​vi rano ubi​ja​ju.
Mr​tve ži​vo​ti​nje leže tu i tamo uz ces​tu, na​puh​nu​te i pune muha na sun​‐
cu. Vje​ro​jat​no ih je uda​rio auto​mo​bil. Prvo mač​ka, ti​gras​ta, mora da je to
jed​nom bila li​je​pa mač​ka, pa ko​ker špa​ni​jel, pa zec, pa vje​ve​ri​ca. Bila je to
još jed​na od na​vi​ka koje je ste​kao u ratu. Više je za​mje​ći​vao mr​tve stva​ri.
Ne sa stra​vom. Samo sa zna​ti​že​ljom kako su za​vr​ši​le.
Pro​šao ih je sa des​ne stra​ne ces​te, autos​to​pi​ra​ju​ći. Odje​ća mu je bila po​‐
kri​ve​na žu​tom pra​ši​nom, duga kosa i bra​da bile su mu raš​ču​pa​ne i pr​lja​ve, i
svi bi vo​za​či u pro​la​zu ba​ci​li na nje​ga po​gled, a nit​ko se nije za​us​ta​vio. Pa
za​što onda ne sre​diš svoj iz​gled, po​mis​li. Obrij se i oši​šaj. Do​ve​di u red odje​‐
ću. Tako ćeš moći us​pješ​no za​us​ta​vi​ti auto​mo​bil na ces​ti. Zato. Bri​tva je
samo još je​dan od na​či​na da te se us​po​ri, a na ši​ša​nje se tro​ši no​vac koji mo​žeš
po​tro​ši​ti na hra​nu, a i gdje bi se obri​jao; ne mo​žeš spa​va​ti u šumi i iz nje iz​a​ći
kao princ. Pa za​što onda ho​daš ova​kav oko​lo, za​što spa​vaš u šumi? I s tom
po​mis​li mis​li mu se zbr​ka​ju i on se nađe po​no​vo u ratu. Mis​li na ne​što dru​‐
go, reče sam sebi. Za​što se ne okre​neš i ne odeš odav​de? Za​što se opet vra​‐
ćaš u ovaj grad? Nije ni​šta po​seb​no. Zato. Imam pra​vo sam za sebe od​lu​či​ti
hoću li os​ta​ti ili ne. Ne že​lim da net​ko dru​gi o tome od​lu​ču​je umjes​to mene.
Ali ovaj je paj​kan pri​ja​telj​ski​je ras​po​lo​žen nego što su bili os​ta​li. Ra​zum​‐
ni​ji je. Za​što ga lju​ti​ti? Uči​ni kako ti je re​kao.
Samo zato što se net​ko smi​je dok ti pru​ža vre​ću punu go​va​na ne zna​či da je
ti mo​raš i uze​ti. Jebe mi se je li on pri​ja​telj​ski ras​po​lo​žen ili ne. Važ​no je ono
što on čini.
Ali ti za​is​ta iz​gle​daš po​ma​lo gru​bo, kao da bi mo​gao pro​uz​ro​či​ti neku ne​‐
pri​li​ku. Ima on pra​vo.
Imam i ja. Ovo mi se već do​go​di​lo u pet​na​est gra​do​va. Ovo je po​s​ljed​nji.
Više neću biti ova​ko je​be​no iz​ba​čen.

16
 www.balkandownload.org

Za​što mu to ne objas​niš, za​što se malo ne ope​reš? Ili že​liš ovu ne​pri​li​ku

koja na​ila​zi? Osje​ćaš glad za ak​ci​jom, je li to to? Pa da mu mo​žeš po​ka​za​ti
svo​je?
Ne mo​ram obraz​la​ga​ti svo​je pos​tup​ke ni nje​mu ni iko​me dru​gom. Na​kon
sve​ga kroz što sam pro​šao, imam pra​vo i bez obraz​la​ga​nja.
Ba​rem mu reci za svo​ju me​da​lju, ko​li​ko te je sta​ja​la.
Pre​kas​no da bi spri​je​čio mis​li od vr​te​nja u kru​gu. Opet se vra​ti ratu.

17
 4.
Te​as​le ga je če​kao. Čim je pro​šao po​kraj nje​ga, po​gle​dao je u re​tro​vi​zor i
jas​no ga vi​dio. Ali fra​jer se nije mi​cao. Samo je sta​jao po​kraj ces​te, na is​tom
mjes​tu kao i proš​li put i gle​dao u kola. Samo je sta​jao, gle​dao u kola i pos​ta​‐
jao sve ma​nji u da​lji​ni.
Pa do​bro, u čemu je stvar, po​mis​li Te​as​le. Haj​de, nes​ta​ni.
Ali fra​jer nije nes​tao. I da​lje je tamo sta​jao, pos​ta​ju​ći sve ma​nji u da​lji​ni,
i gle​dao u kola. A tada ces​ta pre​ma gra​du na​glo skre​nu iz​me​đu sti​je​na i Te​‐
as​le ga više nije vi​dio.
Bože moj, opet se na​mje​ra​vaš vra​ti​ti, odjed​nom shva​ti, za​tre​sav​ši gla​vom
i na​smi​jav​ši se. Ti se stvar​no na​mje​ra​vaš vra​ti​ti.
Skre​ne udes​no u po​kraj​nju uli​cu i pro​ve​ze niz red si​vih dr​ve​nih kuća.
Skre​ne na šljun​ča​ni pu​te​ljak, okre​ne i vož​njom una​trag par​ki​ra auto​mo​bil
tako da mu je pred​nji dio gle​dao na glav​nu ces​tu s koje je i skre​nuo. Za​tim
se za​va​li u sje​da​lo i za​pa​li ci​ga​re​tu.
Iz​raz nje​go​va lica. On se sa​svim si​gur​no na​mje​ra​va vra​ti​ti. Te​as​le nije
mo​gao pres​ta​ti o tome mis​li​ti.
S mjes​ta na ko​jem je bio par​ki​ran, mo​gao je vi​dje​ti sve što se do​ga​đa na
glav​noj ces​ti. Nije bilo mno​go pro​me​ta, nema ga ni​ka​da po​ne​djelj​kom pos​‐
li​je​pod​ne: fra​jer nije mo​gao ići dru​gom stra​nom uli​ce i biti skri​ven auto​mo​‐
bi​li​ma u pro​la​zu.
Tako je Te​as​le pro​ma​trao. Uli​ca u ko​joj se na​la​zio spu​šta​la se u obli​ku
slo​va T na glav​nu ces​tu. Pro​ma​trao je auto​mo​bi​le i ka​mi​one koji su u oba
prav​ca pro​la​zi​li glav​nom ces​tom, ploč​nik s dru​ge stra​ne ces​te, iza nje​ga ri​‐
je​ku koja je tek​la duž ces​te i iza nje sta​ru ples​nu pa​la​ču Ma​di​son. Za​tvo​re​na
je proš​log mje​se​ca. Te​as​le se sje​ti kako je kao gim​na​zi​ja​lac pet​kom i su​bo​‐

18
 www.balkandownload.org

tom ra​dio tamo na par​ki​ra​li​štu za auto​mo​bi​le. Ho​agy Car​mic​ha​el je tamo

jed​nom go​to​vo nas​tu​pio, ali mu vlas​ni​ci nisu mo​gli obe​ća​ti do​volj​no nov​ca.
Gdje je fra​jer?
Mo​žda neće doći. Mo​žda je stvar​no oti​šao.
Vi​dio sam onaj iz​raz na nje​go​vu licu. Si​gur​no će doći.
Te​as​le du​bo​ko uvu​če dim ci​ga​re​te i po​gle​da ze​le​no-sme​đe pla​ni​ne na ho​‐
ri​zon​tu. U jed​nom tre​nut​ku za​pu​še hla​dan vje​tar svje​žeg mi​ri​sa i odjed​nom
isto tako nes​ta​ne.
– Te​as​le sta​ni​ci – reče u mi​kro​fon ra​di​ja – je li po​šta već sti​gla?
Kao i obič​no, Shin​gle​ton, dnev​ni ra​dist, brzo od​go​vo​ri, gla​sa puc​ke​ta​vog
od smet​nji u pri​je​no​su.
– Na​rav​no da: je, šefe. Već sam je pre​gle​dao. Žao mi je, ali nema ni​šta od
vaše žene.
– A od advo​ka​ta? Ili mo​žda ne​što iz Ka​li​for​ni​je, a da nije na​pi​sa​la ime na
omot​ni​ci.
– I to sam već pro​vje​rio, šefe. Žao mi je. Ni​šta.
– Ima li ne​što važ​no što bih mo​rao zna​ti?
– Samo su neki se​ma​fo​ri pres​ta​li ra​di​ti, ali ih već po​prav​lja​ju.
– Ako je to sve, vra​ćam se za ne​ko​li​ko mi​nu​ta.
Fra​jer je bio gnja​va​tor, to če​ka​nje! Že​lio se vra​ti​ti u sta​ni​cu i na​zva​ti je.
Već je proš​lo tri tjed​na ot​ka​ko je otiš​la i obe​ća​la je da će pi​sa​ti naj​kas​ni​je do
da​nas i eto nije. Nije ga se više ti​ca​lo ni nje​go​vo obe​ća​nje da je neće zva​ti,
ipak će je na​zva​ti. Mo​žda je raz​mis​li​la i pre​do​mis​li​la se.
Ali sum​njao je u to.
Za​pa​li još jed​nu ci​ga​re​tu i po​gle​da us​tra​nu. Na ve​ran​da​ma su sta​ja​le
žene iz su​sjed​stva i gle​da​le što to on na​mje​ra​va. To je kraj, po​mis​li. Baci ci​‐
ga​re​tu kroz pro​zor, po​kre​ne auto​mo​bil i odve​ze se do glav​ne ces​te da vidi
gdje je taj prok​le​ti fra​jer.
Nig​dje na vi​di​ku.
Na​rav​no, oti​šao je, a onaj je iz​raz lica bio samo da ja po​mis​lim kako će se
vra​ti​ti.
Kre​ne pre​ma sta​ni​ci da te​le​fo​ni​ra, i u jed​nom tre​nut​ku, tri blo​ka da​lje,
spa​zi fra​je​ra na li​je​voj stra​ni ploč​ni​ka, nas​lo​nje​nog na ži​ča​nu ogra​du iz​nad
ri​je​ke. Od iz​ne​na​đe​nja za​ko​či tako na​glo da se auto​mo​bil iza nje​ga za​le​ti u
straž​nji dio pa​trol​nih kola.

19
 Tip koji ga je lu​pio sje​dio je u šoku za vo​la​nom, s ru​kom na us​ti​ma. Te​‐
as​le otvo​ri vra​ta pa​trol​nih kola i na tre​nu​tak se za​bu​lji u tipa, pri​je nego
kre​ne pre​ma fra​je​ru nas​lo​nje​nom na ži​ča​nu ogra​du.
– Kako si ušao u grad a da te ja ni​sam pri​mi​je​tio?
– Ča​ro​li​ja.
– Ula​zi u kola.
– Mis​lim da neću.
– Raz​mis​li malo bo​lje.
Iza auto​mo​bi​la koji je uda​rio u pa​trol​na kola već se na​pra​vio red vo​zi​la.
Vo​zač je sada sta​jao na​sred ces​te, vi​re​ći na slu​pa​no straž​nje svje​tlo, vr​te​ći
gla​vom. Te​as​le​ova su otvo​re​na vra​ta kola pre​la​zi​la i na dru​gu tra​ku te su
tako us​po​ra​va​la pro​met. Vo​za​či su tru​bi​li; kup​ci i pro​da​va​či su iz​mi​li​li iz
du​ća​na pre​ko puta uli​ce.
– Slu​šaj ti – reče Te​as​le. – Idem raš​čis​ti​ti onaj ne​red tamo. Dok za​vr​šim,
ti ćeš biti u mo​jim ko​li​ma.
Po​gle​da​še se. Za​tim se Te​as​le u tre​nut​ku nađe po​kraj tipa koji je lu​pio u
pa​trol​na kola. Ovaj je još uvi​jek vr​tio gla​vom.
– Vo​zač​ku, osi​gu​ra​nje, pro​met​nu – reče mu Te​as​le. – Mo​lim. – Ode i za​‐
tvo​ri vra​ta svog auto​mo​bi​la.
– Ali ni​sam mo​gao sta​ti.
– Vo​zi​li ste pre​bli​zu.
– Ali vi ste pre​na​glo za​ko​či​li.
– Nema veze. Za​kon kaže da je uvi​jek kriv onaj auto​mo​bil koji je iza. Vo​‐
zi​li ste pre​bli​zu za slu​čaj opas​nos​ti.
– Ali...
– Ne že​lim s vama ras​prav​lja​ti – reče Te​as​le. – Mo​lim vas, daj​te mi vašu
vo​zač​ku, osi​gu​ra​nje i pro​met​nu. – Po​gled pre​ma fra​je​ru ali nje​ga na​rav​no
tamo više nije bilo.

20
 www.balkandownload.org

5.
Ram​bo je nas​ta​vio po otvo​re​noj ces​ti, da​ju​ći time na zna​nje da se ne po​‐
ku​ša​va sa​kri​ti. Te​as​le bi sada već mo​gao pre​ki​nu​ti svo​ju igru i os​ta​vi​ti ga
na miru; ako to ne uči​ni, onda sam Te​as​le želi ne​pri​li​ke, a ne Ram​bo.
Ho​dao je po li​je​voj stra​ni ces​te, pro​ma​tra​ju​ći na sun​cu ši​ro​ku i brzu ri​je​‐
ku. S dru​ge stra​ne ri​je​ke na​la​zio se jar​ko​žu​ti, svje​že obo​je​ni zid zgra​de s
bal​ko​ni​ma iz​nad vode i s nat​pi​som vi​so​ko na kro​vu: PO​VI​JES​NI HO​TEL
MA​DI​SON. Ram​bo je po​ku​šao do​ku​či​ti što je to po​vi​jes​no u zgra​di koja iz​‐
gle​da kao da je sa​gra​đe​na proš​le go​di​ne.
U cen​tru gra​da skre​ne li​je​vo na ve​li​ki na​ran​čas​ti most, kli​ze​ći ru​kom po
me​koj to​ploj boji me​tal​ne ogra​de sve do po​lo​vi​ce mos​ta. Zas​ta​ne da po​gle​‐
da do​lje u ri​je​ku. Pos​li​je​pod​ne je blje​šta​lo vru​ći​nom, voda je bila brza i iz​‐
gle​da​la je hlad​no.
Do nje​ga, pri​č​vr​š​će​na na ogra​du, na​la​zi​la se ma​ši​na sa stak​len​kom pu​‐
nom žva​ka​ćih guma. Iz​va​di nov​čić iz dže​pa tra​pe​ri​ca i htje​de ga uba​ci​ti u
pro​rez ali se za​us​ta​vi na vri​je​me. Ma​ši​na nije bila puna žva​ka​ćih guma. Bila
je puna zr​na​tih ku​gli​ca rib​lje hra​ne. Na ma​ši​ni je bila mala me​tal​na plo​či​ca.
Na njoj je pi​sa​lo HRA​NI​TE RIBU. 10 CEN​TI. PRI​LO​ZI NA​MI​JE​NJE​NI
OMLA​DIN​SKIM JE​DI​NI​CA​MA PO​KRA​JI​NE BA​SALT. ZA​POS​LE​NA
OMLA​DI​NA JE SRET​NA OMLA​DI​NA.
Na​rav​no da je, po​mis​li Ram​bo. A rana pti​ca do​bi​va stri​je​lu.
Opet po​gle​da u ri​je​ku. Nije proš​lo dugo i iza sebe za​ču​je ne​či​je ko​ra​ke.
Nije ga za​ni​ma​lo da vidi tko je to.
– Ula​zi u kola.
Ram​bo se skon​cen​tri​ra na vodu.
– Po​gle​daj svu onu ribu tamo do​lje – reče. – Mora da ih je ne​ko​li​ko ti​su​‐

21
ća. Kako se zove ona ve​li​ka zlat​na? To si​gur​no nije pra​va zlat​na ri​bi​ca. Pre​‐
ve​li​ka je.
– Pas​tr​va pa​lo​mi​no – za​ču​je glas iza sebe. – Ula​zi u kola.
Ram​bo nas​ta​vi zu​ri​ti u vodu.
– Mora da je to neka nova vr​sta. Ni​ka​da ni​sam za nju čuo.
– Čuj, mom​če, tebi go​vo​rim. Po​gle​daj me.
Ali Ram​bo to ne uči​ni.
– Ne​ka​da sam čes​to išao u ri​bo​lov – reče, zu​re​ći do​lje. – Kad sam bio
mlad. Ali sada u ve​ći​ni ri​je​ka ili više nema ribe ili su za​ga​đe​ne. Da li grad
snab​di​je​va ovu ri​je​ku? Da li zato tamo do​lje ima to​li​ko riba?
Da, bilo je to zbog toga. Ot​kad se Te​as​le sje​ćao, grad je snab​di​je​vao ri​je​‐
ku ri​bom. Otac ga je čes​to vo​dio na ri​je​ku da gle​da kako je rad​ni​ci iz dr​žav​‐
nog mri​jes​ti​li​šta pune ri​bom. Rad​ni​ci bi od ka​mi​ona niz na​sip no​si​li vje​dra
do ri​je​ke, spus​ti​li bi ih u vodu i is​kre​nu​li, pus​ti​li da riba skliz​ne. Riba je
uglav​nom bila du​ži​ne ruke i glat​ka i po​ne​kad u du​gi​nim bo​ja​ma.
– Bože, po​gle​daj me! – reče Te​as​le.
Ram​bo na ru​ka​vu osje​ti ne​či​ju ruku. Iš​ču​pa se.
– Ruke s mene – reče, i da​lje zu​re​ći do​lje u vodu. Tada po​no​vo na sebi
osje​ti ruku i ovo​ga se puta okre​ne. – Re​kao sam ti! – reče. – Mak​ni ruke s
mene!
Te​as​le sleg​nu ra​me​ni​ma.
– Do​bro, budi fra​jer​či​na ako ho​ćeš. To me ni​ma​lo ne sme​ta. – S re​me​na
ot​ka​či li​si​ce. – Daj mi tvo​je ruke.
Ram​bo ih za​dr​ži uz sebe.
– To za​is​ta mis​lim. Os​ta​vi me na miru.
Te​as​le se na​smi​je.
– Ti to za​is​ta mis​liš? – reče i na​smi​je se. – Ti to mis​liš? Čini mi se da ne
ra​zu​mi​ješ da i ja to mis​lim. Pri​je ili kas​ni​je ući ćeš u ta kola. Pi​ta​nje je samo
ko​li​ko ću ja sna​ge mo​ra​ti upo​tri​je​bi​ti pri​je nego što to uči​niš. – Spus​ti li​je​vu
ruku na pi​štolj i na​smi​je​ši se. – Pa to je tako lako, ući u pa​trol​na kola. Kako
bi bilo da ne iz​gu​bi​mo našu per​s​pek​ti​vu?
Pro​laz​ni​ci su u njih gle​da​li sa za​ni​ma​njem.
– Po​vu​kao bi tu stvar, zar ne? – reče Ram​bo, pro​ma​tra​ju​ći Te​as​le​ovu
ruku na pi​što​lju. – U prvi sam tren po​mis​lio da si ti dru​ga​či​ji. Ali sada vi​‐
dim da sam već sreo lu​đa​ke kao što si ti.

22
 www.balkandownload.org

– Onda smo je​dan nula – reče Te​as​le. – Jer ja ni​ka​da ni​sam sreo ni​šta
slič​no tebi. – Pres​ta​ne se smi​je​ši​ti i spus​ti ruku na dr​šku pi​što​lja. – Kre​či.
I, to je to, za​klju​či Ram​bo. Je​dan će se od njih dvo​ji​ce mo​ra​ti po​vu​ći ili će
Te​as​le nas​tra​da​ti. Šte​ta. Pro​ma​trao je Te​as​le​ovu ruku na pi​što​lju u fu​tro​li i
po​mis​li: Prok​le​ti glu​pi paj​ka​ne, pri​je nego po​teg​neš taj pi​štolj, mo​gao bih ti
od​lo​mi​ti obje ruke i noge. Mo​gao bih tvo​ju Ada​mo​vu ja​bu​či​cu pre​tvo​ri​ti u
kašu i ba​ci​ti te pre​ko ogra​de. Tada bi se riba za​is​ta ima​la čime hra​ni​ti.
Ali ne zbog ovo​ga, odjed​nom reče sam sebi, ne zbog ovo​ga. Samo raz​‐
miš​lja​nje o tome što bi mo​gao uči​ni​ti Te​as​leu bilo je do​volj​no da za​do​vo​lji
nje​go​vu ljut​nju i da se kon​tro​li​ra. Bila je to kon​tro​la za koju pri​je nije bio
spo​so​ban, te ga samo raz​miš​lja​nje o toj kon​tro​li odo​bro​vo​lji. Pri​je šest mje​‐
se​ci, dok se opo​rav​ljao u bol​ni​ci, nije se mo​gao kon​tro​li​ra​ti. U ne​kom noć​‐
nom lo​ka​lu u Phi​la​delp​hi​ji neki se tip pro​gu​rao is​pred nje​ga da vidi strip​ti​‐
ze​tu kako ski​da ga​ći​ce i on mu je zbog toga slo​mio nos. Mje​sec dana kas​ni​‐
je, u Pit​t​sbur​g​hu, pre​re​zao je grlo ne​kom ve​li​kom crn​cu koji je na nje​ga po​‐
te​gao nož dok je jed​ne noći spa​vao po​kraj je​ze​ra u par​ku. Cr​nac je do​veo
pri​ja​te​lja koji je po​ku​šao po​bje​ći, i Ram​bo ga je lo​vio kroz či​tav park sve
dok ga nije uhva​tio u tre​nut​ku kad je ovaj po​ku​ša​vao upa​li​ti svoj ka​bri​olet.
No, ne zbog ovo​ga, reče sam sebi. Sada si do​bro.
Bio je red na nje​ga da se na​smi​je​ši.
– Do​bro. Haj​de​mo se još jed​nom pro​vo​za​ti – reče on Te​as​leu. – Ali ne
vi​dim čemu. Tako i tako ću po​no​vo uše​ta​ti u grad.

23
 6.
Po​li​cij​ska se sta​ni​ca na​la​zi​la u sta​roj škol​skoj zgra​di. K tome je još i cr​ve​‐
na, po​mis​li Ram​bo dok je Te​as​le ula​zio u par​ki​ra​li​šte po​kraj zgra​de. Go​to​vo
za​pi​ta Te​as​lea je li ide​ja da se škol​ska zgra​da obo​ji u cr​ve​no bila ne​či​ja šala,
ali znao je da ni​šta od ovo​ga nije šala, i za​pi​ta se ne bi li se mo​žda mo​gao
na​go​va​ra​njem iz​vu​ći iz sve​ga ovo​ga.
Uop​će ti se ne svi​đa ovo mjes​to. Čak te ni ne za​ni​ma. Da te Te​as​le nije
po​veo, ti bi i da​lje išao svo​jim pu​tem.
To ni​šta ne mi​je​nja na stva​ri.
Be​ton​ske su mu ste​pe​ni​ce do glav​nog ula​za u sta​ni​cu iz​gle​da​le nove,
sjaj​na alu​mi​nij​ska vra​ta su sa​svim si​gur​no bila nova, a unu​tra se na​la​zi​la
blje​šta​vo bi​je​la soba koja se pros​ti​ra​la duž ci​je​le du​ži​ne i pola ši​ri​ne ci​je​le
zgra​de i smr​di​la je na ter​pen​tin. Soba je bila pre​pu​na pi​sa​ćih sto​lo​va, za
samo dva sto​la je net​ko sje​dio, je​dan je po​li​ca​jac ne​što tip​kao, a dru​gi je go​‐
vo​rio u voki-toki koji se na​la​zio des​no na straž​njem zidu. Obo​ji​ca sta​do​še
kad ga ugle​da​še, a on je samo če​kao da poč​ne.
– Kako li je ovo tu​žan pri​zor – reče onaj kod pi​sa​će ma​ši​ne.
Ni​ka​da se još nije do​go​di​lo da ne poč​ne.
– Na​rav​no – reče mu Ram​bo. – A sada me ti mo​raš upi​ta​ti što sam ja, cu​‐
ri​ca ili deč​ko? A na​kon toga mo​raš reći da ćeš mi po​pu​ni​ti zbir​ku ako sam
pre​si​ro​ma​šan da se oku​pam ili oši​šam.
– Ne sme​ta mene nje​gov iz​gled – reče Te​as​le. – Sme​ta​ju me nje​go​va
usta. Shin​gle​ton, ima li što no​vo​ga a što bih ja mo​rao zna​ti? -upi​ta čo​vje​ka
po​kraj ra​di​ja.
Čo​vjek je sje​dio vi​sok i čvrst. Imao je go​to​vo sa​vr​še​no pra​vo​kut​no lice,
ured​ne krat​ke za​li​ske do malo is​pod uši​ju.

24
 www.balkandownload.org

– Ukra​den auto​mo​bil – reče.

– Tko je to pre​uzeo?
– Ward.
– U redu – reče Te​as​le i okre​ne se pre​ma Ram​bu. – Haj​de, onda. Ide​mo
to ri​je​ši​ti.
Pro​đo​še kroz sobu i hod​nik do straž​njeg di​je​la zgra​de. Iz soba s obi​ju
stra​na hod​ni​ka do​pi​ra​li su do njih ko​ra​ci i gla​so​vi. U ve​ći​ni soba bili su
služ​be​ni​ci, a po​li​caj​ci u onim os​ta​lim. Hod​nik je bio sjaj​no​bi​jel, i ter​pen​tin
je tu još jače smr​dio, a na kra​ju se, pod pr​lja​vim još neo​bo​je​nim ze​le​nim di​‐
je​lom stro​pa na​la​zi​la ske​la. Ram​bo pro​či​ta nat​pis pri​ljep​ljen na ske​lu: NES​‐
TA​LO BI​JE​LE BOJE ALI ĆEMO SU​TRA DO​BI​TI NOVU PO​ŠILJ​KU I DO​BI​LI
SMO PLA​VU BOJU KO​JOM ŽE​LI​TE PRE​KRI​TI CR​VE​NU IZ​VA​NA.
Tada Te​as​le otvo​ri vra​ta ure​da na sa​mom kra​ju hod​ni​ka i Ram​bo na tre​‐
nu​tak us​tuk​nu.
Jesi li sto pos​to si​gu​ran da že​liš pro​ći kroz sve ovo, za​pi​ta sam sebe. Još
uvi​jek nije pre​kas​no da se po​ku​šaš iz​vu​ći.
Iz​vu​ći odak​le? Pa ja ni​šta ni​sam uči​nio.
– Pa haj​de, ula​zi – reče Te​as​le. – Ovo je ono što si sam tra​žio.
Po​gri​je​šio je što nije od​mah ušao. Za​dr​ža​va​ju​ći se na vra​ti​ma iz​gle​da​lo je
kao da se boji, a on to nije že​lio. Ali kada bi ušao sada, na​kon što mu je Te​‐
as​le to na​re​dio, iz​gle​da​lo bi kao da je pos​lu​šan, a on ni to nije že​lio. Uđe pri​‐
je nego što mu Te​as​le uz​mog​ne još jed​nom na​re​di​ti.
Gla​vom je go​to​vo do​di​ri​vao strop ure​da, i Ram​bo se osje​ćao tako sku​če​‐
no da se htio sag​nu​ti, ali nije si to mo​gao do​pus​ti​ti. Na podu se na​la​zio ze​‐
len i is​tro​šen te​pih, kao tra​va po​ko​še​na pre​bli​zu zem​lje. S li​je​ve stra​ne iza
pi​sa​ćeg sto​la na​la​zi​la se ku​ti​ja sa pi​što​lji​ma. Svu paž​nju usre​do​to​či na mag​‐
num ka​li​bra .44 i sje​ti ga se iz cen​tra za obu​ku spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca: naj​moć​‐
ni​ji re​vol​ver ika​da na​prav​ljen, može pro​bi​ti če​lič​nu plo​ču de​be​lu dva​na​est i
pol cen​ti​me​ta​ra, ili ubi​ti slo​na, ali s tak​vim tr​za​jem da ga on sam ni​ka​da
nije vo​lio upo​treb​lja​va​ti.
– Sjed​ni na klu​pu, dje​ča​če – reče Te​as​le. -Da ču​je​mo tvo​je ime.
– Zovi me samo dje​ča​če – reče Ram​bo. Klu​pa se na​la​zi​la uz des​ni zid.
Pris​lo​ni svo​ju vre​ću za spa​va​nje uza zid i sjed​ne iz​u​zet​no us​prav​no i uko​če​‐
no.
– Ni​šta više nije smi​ješ​no, mom​če. Da ču​je​mo tvo​je ime.

25
 – Poz​nat sam i kao mo​mak, ta​ko​đer. Mo​žeš me zva​ti i tako ako ho​ćeš.
– Da znaš da hoću – reče Te​as​le. – Do​veo si me do toga da ću te zva​ti
kako god ja hoću.

26
 www.balkandownload.org

7.
Fra​jer je bio prok​le​to veća gnja​va​ža nego što je on mo​gao pod​ni​je​ti. Sve
što je že​lio bilo je da on što pri​je iz​a​đe iz nje​go​va ure​da pa da može te​le​fo​ni​‐
ra​ti. Bilo je pola pet, i uzi​ma​ju​ći u ob​zir vre​men​sku raz​li​ku, u Ka​li​for​ni​ji je
mo​glo biti pola če​ti​ri, pola tri, pola dva. Mo​žda je neće za​te​ći kod ses​tre.
Mo​žda je iz​iš​la s ne​kim na ru​čak. S kim, pi​tao se. Kuda? Zbog toga je on to​‐
li​ko vre​me​na i pro​veo s ovim fra​je​rom; zbog toga što je bio nes​trp​ljiv da te​‐
le​fo​ni​ra. Ne smi​ješ do​pus​ti​ti da ti se bri​ge mi​je​ša​ju u po​sao. Mo​raš svoj ži​‐
vot za​dr​ža​ti kod kuće, tamo gdje on i pri​pa​da. Ako te pro​ble​mi gone da ne​‐
što uči​niš na br​zi​nu, onda se pri​si​li, us​po​ri i uči​ni to što je bo​lje mo​gu​će.
U ovom slu​ča​ju, mo​žda se to pra​vi​lo i is​pla​ti. Fra​jer nije htio reći svo​je
ime, a je​di​ni raz​log zbog ko​jeg lju​di ne žele reći svo​je ime je kada ne​što sa​‐
kri​va​ju, kada se boje da bi ih se mo​glo pro​na​ći na lis​ta​ma bje​gu​na​ca. Mo​žda
ovo i nije samo ne​pos​lu​šan fra​jer.
Pa do​bro, samo po​la​ko i ot​krit će. Sjed​ne na ugao svog sto​la, na​su​prot
fra​je​ru na klu​pi i smi​re​no za​pa​li ci​ga​re​tu.
– Ho​ćeš ci​ga​re​tu? – upi​ta ga.
– Ne pu​šim.
Te​as​le kim​nu gla​vom i po​la​ko po​vu​če dim.
– Kako bi bilo da kre​ne​mo is​po​čet​ka? Kako se zo​veš?
– Ne tiče te se.
Mili bože, po​mis​li Te​as​le. Us​pr​kos sa​mom sebi us​ta​ne sa sto​la i kre​ne
pre​ma mom​ku. Ipak po​la​ko, reče sam sebi. Samo mir​no.
– Ti to nisi re​kao. Ne mogu vje​ro​va​ti da sam to za​is​ta čuo.
– Do​bro si me čuo. Moje je ime moja stvar. Nisi mi iz​nio raz​log zbog ko​‐
jeg bi to mo​ra​la biti i tvo​ja.

27
 – Go​vo​riš sa ko​man​dan​tom po​li​ci​je.
– To nije do​volj​no jak raz​log.
– To je prok​le​to naj​ja​či raz​log na svi​je​tu – reče, pa sa​če​ka da mu se lice
malo ohla​di. Mir​no. – Daj mi svo​ju lis​ni​cu.
– Ne no​sim lis​ni​cu.
– Daj mi svo​je is​pra​ve.
– Ni njih ne no​sim.
– Ne​maš vo​zač​ku, ne​maš zdrav​s​tve​nu knji​ži​cu, ne​maš voj​nu knji​ži​cu,
ne​maš kr​s​ni list, ne​maš...
– Toč​no – pre​ki​ne ga mo​mak.
– Ne​moj me ze​za​ti. Iz​va​di svo​je is​pra​ve.
Sada ga mo​mak više nije ni gle​dao. Okre​nuo se pre​ma ku​ti​ji s pi​što​lji​ma,
po​ka​zu​ju​ći me​da​lju iz​nad reda stre​ljač​kih tro​fe​ja.
– Križ za zas​lu​ge za na​rod. Stvar​no si im pri​re​dio pa​kao u Ko​re​ji, zar ne?
– Do​bro – reče Te​as​le. – Us​taj.
Bila je to dru​ga po ve​li​či​ni me​da​lja koju je mo​gao do​bi​ti, iz​nad Bron​ča​ne
zvi​jez​de, Sre​br​ne zvi​jez​de, Gri​miz​nog srca, Me​da​lje za le​tač​ke zas​lu​ge i Me​‐
da​lje za zas​lu​ge za na​rod. Samo je Kon​gres​na me​da​lja čas​ti bila iz​nad nje.
Mor​na​rič​kom na​red​ni​ku za​po​vjed​ni​ku Wil​fre​du Lo​ga​nu Te​as​leu. Za iz​u​zet​no i
hra​bro vod​stvo us​pr​kos go​le​me ne​pri​ja​telj​ske palj​be, pi​sa​lo je na služ​be​noj
po​hva​li. Bit​ka kod Cho​isin re​zer​vo​ara. 6. pro​si​nac 1950. Tada mu je bilo dva​‐
de​set go​di​na, i u to vri​je​me nije ni​ko​me tko nije iz​gle​dao puno sta​ri​ji od
nje​ga do​pu​štao da mu se zbog toga ruga.
– Us​taj. Zlo mi je već od toga što ti sve mo​ram dva​put po​nav​lja​ti. Us​taj i
is​kre​ni dže​po​ve.
Mo​mak sleg​ne ra​me​ni​ma i po​la​ko us​ta​ne. Is​kre​ne prvo je​dan a onda dru​‐
gi džep svo​jih tra​pe​ri​ca ali u nji​ma nije bilo ni​če​ga.
– Nisi is​kre​nuo dže​po​ve svo​je jak​ne – reče Te​as​le.
– Is​u​se, u pra​vu si. – Kad ih je is​kre​nuo, iz​va​di iz njih dva do​la​ra i dva​de​‐
set tri cen​ta i ku​ti​ju ši​bi​ca.
– Što će ti ši​bi​ce? – reče Te​as​le. – Re​kao si mi da ne pu​šiš.
– Mo​ram s ne​čim za​pa​li​ti va​tru na ko​joj ku​ham.
– Ali ne​maš ni po​sao ni lovu. Odak​le ti hra​na koju ku​haš?
– Što že​liš da ti ka​žem? Da je kra​dem?
Te​as​le po​gle​da u vre​ću za spa​va​nje po​kraj klu​pe, i po​mis​li kako je ot​krio

28
 www.balkandownload.org

gdje se na​la​ze is​pra​ve. Ra​zve​že je i ras​tvo​ri po podu. Pro​na​đe čis​tu ko​šu​lju i

čet​ki​cu za zube. Kada poč​ne pre​ko​pa​va​ti ko​šu​lju, mo​mak mu reče:
– Hej, dugo mi je tre​ba​lo da is​pe​glam tu ko​šu​lju. Pazi da je ne iz​gu​žvaš.
– I Te​as​le odjed​nom pos​ta​ne užas​no umo​ran od nje​ga. Pri​tis​ne dug​me in​‐
ter​fo​na na svom sto​lu.
– Shin​gle​ton, vi​dio si onog fra​je​ra kad je ušao. Že​lim da dr​žav​noj po​li​ci​ji
ja​viš nje​gov opis. Reci da že​lim nje​go​vu iden​ti​fi​ka​ci​ju naj​br​že što je mo​gu​‐
će. Kad si već kod toga, daj po​gle​daj od​go​va​ra li ne​kom opi​su u na​šim do​‐
sje​ima. Nema ni po​sao ni lovu, ali iz​gle​da do​bro uhra​njen. Že​lim zna​ti za​‐
što.
– Dak​le, od​lu​čio si ovo is​tje​ra​ti do kra​ja – reče mo​mak.
– Kri​vo. Ni​sam ja taj koji ne​što is​tje​ru​je.

29
 8.
Mi​rov​ni je su​dac imao kli​ma-ure​đaj koji je po​ma​lo zu​jao i sva​ko to​li​ko
za​š​tro​po​tao, a to​li​ko je ra​s​hla​dio ured da je Ram​bo drh​tao. Čo​vjek iza sto​la
je bio za​bun​dan u pre​ve​li​ki pla​vi džem​per. Na vra​ti​ma je pi​sa​lo da se zove
Dob​zyn. Žva​kao je du​han, i čim je ugle​dao Ram​ba kako ula​zi, pres​tao je
žva​ka​ti.
– Pa do​bro, ja ću – reče i uz škri​pu za​vr​ti se u sto​li​ci. – Kad si na​zvao,
Will, tre​bao si mi reći da je u gra​du cir​kus.
Uvi​jek bi pala neka pri​mjed​ba. Uvi​jek. Ci​je​la mu je ova stvar po​če​la iz​‐
mi​ca​ti iz ruku, i znao je da će bo​lje biti što se pri​je pre​da. Znao je da bi mu,
ako to ne uči​ni, mo​gli pri​re​di​ti dos​ta ne​pri​li​ka. Ali ov​dje se sra​nje nas​tav​lja​‐
lo, oni neće po​pus​ti​ti, i, Is​u​se, on to više neće moći pod​ni​je​ti.
– Slu​šaj, sin​ko – go​vo​rio je Dob​zyn. – Za​is​ta te mo​ram ne​što pi​ta​ti. –
Lice mu je bilo jako okru​glo. Dok je go​vo​rio, po​tis​nuo bi du​han za žva​ka​nje
u je​dan obraz i taj bi mu obraz na​bu​brio. – Vi​dim klin​ce na TV kako de​‐
mons​tri​ra​ju i bune se i sve to, i...
– Ja ni​sam de​mons​trant.
– Ono što mo​ram saz​na​ti je, ne svr​bi li te ta kosa po vra​tu.
Uvi​jek su isto pi​ta​li.
– U po​čet​ku me svr​bi​la.
Dob​zyn se po​če​še po obr​vi i raz​mis​li o tom od​go​vo​ru.
– Da, pret​pos​tav​ljam da se čo​vjek može na sve na​vik​nu​ti samo ako tako
od​lu​či. Ali kako je s bra​dom? Ne svr​bi li te po ovoj vru​ći​ni?
– Po​ne​kad.
– Pa što te onda spo​pa​lo da ju pus​tiš?
– Imam osip na licu i ne smi​jem se bri​ja​ti.

30
 www.balkandownload.org

– Kao što mene boli gu​zi​ca i ne smi​jem je bri​sa​ti – reče Te​as​le po​red vra​‐
ta.
– Samo tre​nu​tak, Will. Mo​žda go​vo​ri is​ti​nu.
Ram​bo nije mo​gao odo​lje​ti.
– Ne go​vo​rim.
– Pa za​što si onda sve ovo re​kao?
– Umo​ran sam od lju​di koji me is​pi​tu​ju za​što sam pus​tio bra​du.
– Pa za​što si pus​tio bra​du?
– Imam osip na licu i ne smi​jem se bri​ja​ti.
Dob​zyn je iz​gle​dao kao da ga je net​ko oša​ma​rio. Kli​ma ure​đaj je zu​jao i
štro​po​tao.
– Gle, gle – reče po​ti​ho, ra​z​vla​če​ći ri​je​či. – Iz​gle​da da sam se na​sanj​kao.
Zar ne, Will? Tko se zad​nji smi​je naj​sla​đe se smi​je. – Po​ku​ša se na​smi​ja​ti. –
Na​sanj​kao sam se. Je​sam, da. Bože, da. – Nas​ta​vi žva​ka​ti du​han. – Reci mi
samo koja je op​tuž​ba, Will?
– Dvi​je su. Skit​nja i ot​por pri hap​še​nju. Ali to su op​tuž​be koje će ga
samo za​dr​ža​ti dok ne ot​kri​jem da li ga neg​dje tra​že. Moja je pret​pos​tav​ka
neka kra​đa.
– Prvo ćemo kre​nu​ti sa skit​njom. Jesi li kriv, sin​ko?
Ram​bo reče da nije.
– Imaš li po​sao? Imaš li više od de​set do​la​ra?
Ram​bo reče da nema.
– Onda nema oko​li​ša​nja, sin​ko. Ti si skit​ni​ca. To će te ko​šta​ti pet dana
za​tvo​ra ili pe​de​set do​la​ra kaz​ne. Što že​liš?
– Upra​vo sam re​kao da ne​mam de​set, pa odak​le bih, do​đa​vo​la, na​ba​vio
pe​de​set?
– Ovo je sud​ni​ca – reče Dob​zyn, nag​nuv​ši se iz​ne​na​da na​pri​jed. – Neću
tr​pje​ti po​gr​dan je​zik u svo​joj sud​ni​ci. Još je​dan is​pad i op​tu​žit ću te za ne​‐
po​šti​va​nje suda. – Pro​đe još tre​nu​tak pri​je nego se opet za​va​li u sto​li​cu i
poč​ne po​no​vo žva​ka​ti, raz​miš​lja​ju​ći. – Pa čak i u pos​to​je​ćoj si​tu​aci​ji ne vi​‐
dim kako bih mo​gao pri​je​ći pre​ko tvog po​na​ša​nja dok te osu​đu​jem. Kao i to
tvo​je opi​ra​nje hap​še​nju.
– Ni​sam kriv.
– Ni​sam te još ni pi​tao. Če​kaj dok te ne pi​tam. Kako se on to opi​rao hap​‐
še​nju, Will?

31
 – Po​veo sam ga dok je autos​to​pi​rao i uči​nio mu us​lu​gu i odveo ga sve do
iza gra​da. Či​ni​lo mi se da će za sve biti naj​bo​lje ako nas​ta​vi put. – Te​as​le se
jed​nim bo​kom nas​lo​ni na škri​pa​vu ogra​du koja je odva​ja​la ured od če​ka​oni​‐
ce po​kraj vra​ta. – Ali on se vra​tio.
– Imao sam pra​vo.
– Tako sam ga ja opet odve​zao iz gra​da i on se po​no​vo vra​tio i kada sam
mu re​kao da uđe u kola, on je to od​bio. Ko​nač​no sam mo​rao za​pri​je​ti​ti si​‐
lom pri​je nego što me pos​lu​šao.
– Mis​liš da sam ušao u auto​mo​bil zato što sam te se bo​jao?
– Ne želi mi reći svo​je ime.
– Za​što bih ti ga re​kao?
– Tvr​di da ne po​sje​du​je ni​kak​ve is​pra​ve.
– Do​đa​vo​la, za​što bi mi one tre​ba​le?
– Slu​šaj​te, ne mogu sje​di​ti ov​dje ci​je​lu noć slu​ša​ju​ći vas dvo​ji​cu kako se
pre​pu​ca​va​te – reče Dob​zyn. – Žena mi je bo​les​na i ja sam već u pet tre​bao
biti kod kuće i sku​ha​ti dje​ci ve​če​ru. Već kas​nim. Tri​de​set dana za​tvo​ra ili
dvjes​to do​la​ra kaz​ne. Što že​liš, sin​ko?
– Dvjes​to? Is​u​se bože, upra​vo sam vam re​kao da ne​mam više od de​set.
– Onda tri​de​set pet dana za​tvo​ra – reče Dob​zyn i us​ta​ne sa sto​li​ce, ot​‐
kop​ča​va​ju​ći džem​per. – Htio sam uki​nu​ti onih pet dana zbog skit​nje, ali
tvo​je je dr​ža​nje ne​do​pus​ti​vo. Mo​ram ići, kas​nim.
Kli​ma-ure​đaj poč​ne štro​po​ta​ti više nego zu​ja​ti i Ram​bo nije mo​gao reći
drh​ti li od hlad​no​će ili od bi​je​sa.
– Čuj, Dob​zyn – reče, hva​ta​ju​ći ga u pro​la​zu. – Još uvi​jek če​kam da me
pi​taš je​sam li kriv zbog pru​ža​nja ot​po​ra pri hap​še​nju.

32
 www.balkandownload.org

9.
Vra​ta s obje stra​ne hod​ni​ka su sada bila za​tvo​re​na. Pro​đe ske​lu pri kra​ju
hod​ni​ka, kre​nuv​ši pre​ma Te​as​le​ovu ure​du.
– Ne, ovaj put ideš ovim pu​tem – reče Te​as​le. Po​ka​že na po​s​ljed​nja vra​ta
s des​ne stra​ne, vra​ta s re​šet​ka​ma na ma​lom pro​zor​či​ću pri vrhu, i kre​ne ih
ot​klju​ča​ti kada pri​mi​je​ti da su vra​ta već otvo​re​na. Vr​te​ći na to gla​vom s ga​‐
đe​njem, otvo​ri skroz vra​ta i po​ka​že Ram​bu da pre​ma do​lje kre​ne be​ton​skim
ste​pe​ni​štem sa že​ljez​nom ogra​dom i flu​ores​cent​nim svje​tli​ma na stro​pu.
Čim je ušao, Te​as​le uđe za njim. Za​klju​ča vra​ta i oni kre​nu​še do​lje, a nji​ho​‐
vi su ko​ra​ci odje​ki​va​li na ste​pe​ni​ca​ma.
Ram​bo za​ču​je pr​ska​nje i pri​je nego je sti​gao do po​dru​ma. Be​ton​ski je
pod bio mo​kar i re​flek​ti​rao je flu​ores​cent​na svje​tla, a na sa​mom je kra​ju
mr​ša​vi po​li​ca​jac po​li​je​vao pod će​li​je, voda je oti​ca​la iz​me​đu re​še​ta​ka i kroz
odvod. Kad ugle​da Te​as​lea i Ram​ba čvr​sto za​tvo​ri pipu; voda šik​nu u ve​li​‐
kom luku i na​glo sta​ne.
Te​as​le​ov je glas odje​ki​vao.
– Galt. Za​što su gor​nja vra​ta opet ot​klju​ča​na?
– Je​sam li...? Ne​ma​mo više za​tvo​re​ni​ka. Po​s​ljed​nji se baš pro​bu​dio i ja
sam ga pus​tio.
– Nije važ​no ima​mo li za​tvo​re​ni​ke ili ne. Ako se na​vik​neš os​tav​lja​ti ih
otvo​re​na dok nema ni​ko​ga, mo​žda ćeš ih za​bo​ra​vi​ti za​klju​ča​ti i kada bu​de​‐
mo ima​li ne​ko​ga ov​dje do​lje. Zato bez ob​zi​ra na sve že​lim da ta vra​ta budu
za​klju​ča​na. Na​ža​lost, mo​ram reći da je mo​žda te​ško pri​la​go​di​ti se na novi
po​sao i na novu ru​ti​nu, ali ako usko​ro ne na​učiš biti pa​ž​ljiv, mo​žda ću mo​‐
ra​ti po​tra​ži​ti ne​kog dru​gog.
Ram​bu je bilo hlad​no kao i u Dob​zyno​vu ure​du, drh​tao je. Svje​tla na

33
stro​pu su bila pre​bli​zu nje​go​ve gla​ve; pa ipak, mjes​to je iz​gle​da​lo mrač​no.
Že​lje​zo i be​ton. Is​u​se, nije ni​ka​da smio do​pus​ti​ti da ga Te​as​le do​ve​de ova​‐
mo. Iz​la​ze​ći iz sud​ni​ce tre​bao je lu​pi​ti Te​as​lea i po​bje​ći. Sve, čak i bi​jeg, bo​‐
lje je nego tri​de​set pet dana ov​dje do​lje.
Pa što si ti, do​đa​vo​la, oče​ki​vao, upi​ta sam sebe. Sam si to tra​žio, nisi li?
Ne smi​ješ us​tuk​nu​ti.
Na​rav​no da ne smi​jem. A još ni neću. Ne zna​či da sam go​tov samo zato
što sam u za​tvo​ru. Bo​rit ću se pro​tiv ovo​ga dok​le god mogu. Do tre​nut​ka
kada će me pus​ti​ti na slo​bo​du, bit će on i te kako je​be​no sre​tan što me se
rje​ša​va.
Na​rav​no da ćeš se bo​ri​ti. Na​rav​no. Kako li je to smi​ješ​no. Po​gle​daj se.
Već drh​tiš. Već znaš na što te pod​sje​ća ovo mjes​to. Dva dana u toj sku​če​noj
će​li​ji i pi​šat ćeš kroz no​ga​vi​ce.
– Mo​ra​te shva​ti​ti da ja ov​dje ne mogu os​ta​ti. – Nije se mo​gao za​us​ta​vi​ti.
– Vla​ga. Ne mogu pod​ni​je​ti da sam za​tvo​ren neg​dje gdje je vlaž​no. – Rupa,
raz​miš​ljao je, nje​gov živi skalp. Re​šet​ka od bam​bu​sa. Voda koja curi kroz
pr​ljav​šti​nu, zi​do​vi koji se dro​be, ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra slu​za​vog bla​ta na ko​‐
jem je tre​bao po​ku​ša​ti spa​va​ti.
Reci mu, za boga mi​lo​ga.
Jebi se, mis​liš moli ga.

Na​rav​no, sada kada je bilo pre​kas​no, sada je fra​jer pro​mi​je​nio miš​lje​nje i

po​ku​ša​vao se iz​vu​ći iz ovo​ga. Te​as​le nije mo​gao pri​je​ći pre​ko ne​po​treb​nos​ti
ci​je​le ove si​tu​aci​je, na koji na​čin je fra​jer za​pra​vo svim svo​jim sna​ga​ma
nas​to​jao doći ov​dje do​lje.
– Budi samo za​hva​lan što jest vlaž​no – reče on fra​je​ru. – Da sve is​pi​re​‐
mo. Ov​dje dr​ži​mo vi​ken​da​ške pi​jan​ce i dođi samo po​ne​djelj​kom kad ih iz​‐
ba​cu​je​mo, da vi​diš pob​lju​va​ne zi​do​ve i sve oko​lo. – Baci po​gled na će​li​je i
zbog vode na podu uči​ne mu se čis​te, blis​ta​ve. – Mo​žda jesi ne​pa​ž​ljiv s
onim vra​ti​ma gore, Galt – reče mu – ali si u sva​kom slu​ča​ju oba​vio do​bar
po​sao u će​li​ja​ma. Uči​ni mi us​lu​gu, mo​lim te, oti​đi gore i do​ne​si pos​te​lji​nu i
odje​ću za ovog fra​je​ra? Ti – reče on fra​je​ru – čini mi se da je sred​nja će​li​ja
u redu. Uđi, ski​ni čiz​me, hla​če, jak​nu. Os​ta​vi ča​ra​pe, do​nji veš, ma​ji​cu. Ski​ni
sav na​kit koji imaš, lan​čić oko vra​ta, sat... Galt, što gle​daš?

34
 www.balkandownload.org

– Ni​šta.
– Što je sa stva​ri​ma po koje sam te pos​lao?
– Samo sam gle​dao. Do​ni​jet ću ih. – Po​žu​ri uz ste​pe​ni​ce.
– Zar mu ne​ćeš opet reći da za​klju​ča vra​ta? – reče mo​mak.
– Nema po​tre​be.
Te​as​le os​luh​ne zvuk ot​klju​ča​va​nja vra​ta. Sa​če​ka, pa za​ču​je Gal​ta kako za
so​bom za​klju​ča​va vra​ta.
– Poč​ni sa čiz​ma​ma – reče fra​je​ru.
A što je on dru​go i oče​ki​vao? Mo​mak ski​ne jak​nu.
– Opet po​či​nješ. Re​kao sam ti da poč​neš sa čiz​ma​ma.
– Pod je mo​kar.
– I re​kao sam ti da uđeš unu​tra.
– Neću ući pri​je nego što to bude po​treb​no. – Slo​ži svo​ju jak​nu, za​ški​lji
na vodu na podu i sta​vi jak​nu na ste​pe​ni​ce. Čiz​me sta​vi po​kraj jak​ne, ski​ne
tra​pe​ri​ce, slo​ži i njih i sta​vi ih na jak​nu.
– Ka​kav ti je to ve​lik oži​ljak iz​nad li​je​vog ko​lje​na? – reče Te​as​le. – Što ti
se do​go​di​lo?
Mo​mak ne od​go​vo​ri.
– Iz​gle​da kao oži​ljak od met​ka – reče Te​as​le. – Gdje si ga za​ra​dio?
– Moje su ča​ra​pe mo​kre.
– Pa ski​ni ih onda.
Te​as​le se mo​rao po​mak​nu​ti da ga ča​ra​pe ne bi lu​pi​le.
– Sada ski​ni ma​ji​cu – reče.
– Za​što? Ne​moj mi samo reći da još uvi​jek tra​žiš moje is​pra​ve.
– Re​ci​mo da vo​lim te​me​ljit pre​tres, da že​lim vi​dje​ti skri​vaš li ne​što pod
ru​ka​ma.
– Kao što? Dro​gu? Tra​vu?
– Tko zna? Ne bi bilo prvi put.
– Pa ne kod mene. Već sam odav​no pres​tao s tim stva​ri​ma. Kvra​gu, pa to
je pro​tu​za​ko​ni​to.
– Jako du​ho​vi​to. Samo ski​ni tu ma​ji​cu.
Prvi put mo​mak uči​ni ono što mu je bilo re​če​no. Naj​po​la​ga​ni​je što je
mo​gao, na​rav​no. Po​ka​žu se čvr​sti tr​buš​ni mi​ši​ći a pre​ko gru​di​ju tri rav​na
ožilj​ka.
– Odak​le ti ovo? – reče Te​as​le iz​ne​na​đe​no. – Ožilj​ci od noža. Kroz što si

35
ti sve pro​šao?
Mo​mak za​ški​lji pre​ma svje​tlu i ne od​go​vo​ri. Na gru​di​ma je imao gus​te
crne dla​ke. Dva su ožilj​ka išla kroz dla​ke.
– Dig​ni ruke uvis i okre​ni se – reče Te​as​le.
– To nije po​treb​no.
– Da pos​to​ji brži na​čin da te pre​tra​žim si​gur​no bih ga već ot​krio. Okre​ni
se.
Na le​đi​ma je imao de​se​ti​ne ma​lih na​zup​ča​nih oži​lja​ka.
– Is​u​se, pa što je ovo? – reče Te​as​le. – Ovo su ožilj​ci od biča. Tko te bi​če​‐
vao?
Mo​mak opet ni​šta ne od​go​vo​ri.
– Dr​žav​na će po​li​ci​ja o tebi si​gur​no pos​la​ti za​nim​ljiv iz​vje​štaj.
Ok​li​je​vao je: sada je do​la​zio onaj dio ko​jeg je mr​zio.
– Do​bro, ski​ni gaće.
Mo​mak ga po​gle​da. I opet ga po​gle​da.
– Ne​moj me tako stid​lji​vo gle​da​ti – reče. Ovo mu se nije svi​dje​lo. – Svat​‐
ko mora ovo pro​ći, i svat​ko os​ta​je dje​vi​ca kada ja s tim za​vr​šim. Samo ski​ni
gaće. To je do​volj​no. Za​dr​ži ih na ko​lje​ni​ma. Ne že​lim vi​dje​ti ni​šta više
nego šio mo​ram. Os​ta​ni tako. Že​lim vi​dje​ti skri​vaš li ne​što. Ne dvi​je ruke.
Samo jed​na. Samo tvo​ji vr​š​ci pr​sti​ju.
Za​dr​ža​va​ju​ći se po​da​lje, Te​as​le se sag​ne i za​bu​lji se u nje​go​ve pre​po​ne iz
ne​ko​li​ko uglo​va. Muda su mu bila vi​so​ko. A sada je nas​tu​pao naj​go​ri tre​nu​‐
tak. Re​kao bi ne​ko​me kao što je Galt da to uči​ni, ali nije vo​lio pr​lja​ve pos​lo​‐
ve pre​pu​šta​ti dru​gi​ma.
– Okre​ni se i nag​ni se.
Mo​mak ga oši​nu po​gle​dom.
– Za​bav​ljaj se s ne​kim dru​gim. Neću ovo više pod​no​si​ti.
– O ho​ćeš, ho​ćeš. Ni​sam uop​će za​in​te​re​si​ran za tvo​ju gu​zi​cu, osim za
ono što bi u njoj mo​gao ima​ti sa​kri​ve​no. Uči​ni samo kako ti se kaže. Sada se
sag​ni i ra​ši​ri gu​zo​ve. Haj​de, nije to po​gled u kome uži​vam. Tako. Znaš, dok
sam ra​dio u Lo​uisvil​leu, jed​nom sam za​tvo​re​ni​ku u šup​ku na​šao nož dug
se​dam i pol cen​ti​me​ta​ra. Uvi​jek sam se pi​tao kako je mo​gao sje​di​ti.
Gore je Galt ot​klju​ča​vao i otva​rao vra​ta.
– U redu, čist si – reče Te​as​le mom​ku. -Mo​žeš na​vu​ći gaće.
Te​as​le os​luh​ne kako Galt za​tva​ra i za​klju​ča​va gor​nja vra​ta, a za​tim se

36
 www.balkandownload.org

Galt spus​ti stru​žu​ći po be​ton​skim ste​pe​ni​ca​ma. No​sio je iz​bli​je​dje​li tra​per​‐

ski kom​bi​ne​zon, tan​ki ma​drac, gu​mi​ra​nu plah​tu, sivu deku. Po​gle​da mom​ka
u ga​ća​ma i reče Te​as​leu:
– Ward je upra​vo na​zvao zbog onog ukra​de​nog auto​mo​bi​la. Pro​na​šao ga
je u ka​me​no​lo​mu sje​ver​no od gra​da.
– Reci mu da os​ta​ne tamo i reci Shin​gle​to​nu da po​zo​ve dr​žav​nu po​li​ci​ju
radi oti​sa​ka pr​sti​ju.
– Shin​gle​ton ih je već po​zvao.
Galt uđe u će​li​ju i mo​mak kre​ne za njim, cup​ka​ju​ći po vodi na podu.
– Još ne – reče mu Te​as​le.
– Pa do​bro, od​lu​či već jed​nom. Prvo ho​ćeš da uđem. Sada ne​ćeš da uđem.
Vo​lio bih da znaš što ho​ćeš.
– Ono što že​lim je da odeš do onog tuša na kra​ju hod​ni​ka. I že​lim da ski​‐
neš gaće i da se do​bro ope​reš pri​je nego obu​češ čis​tu uni​for​mu. Sva​ka​ko
ope​ri tu svo​ju kosu. Že​lim da bude čis​ta pri​je nego ju do​tak​nem.
– Kako to mis​liš, do​tak​nem?
– Mo​ram je oši​ša​ti.
– O čemu ti to go​vo​riš? Ne​ćeš oši​ša​ti moju kosu. Ne​ćeš joj pri​ći ni bli​zu
sa ška​ra​ma.
– Re​kao sam ti da svat​ko mora pro​ći kroz isti pos​tu​pak. Svat​ko, od krad​‐
lji​va​ca auto​mo​bi​la do pi​ja​na​ca, pro​la​zi kroz isti pre​tres kao i ti i tu​ši​ra se i
ši​ša​mo ga ako ima dugu kosu. Ma​drac koji ti da​jem je čist i že​li​mo ga na​‐
trag čis​to​ga. Bez kr​pe​lji i buha koje si mo​žda za​ra​dio spa​va​ju​ći po šu​pa​ma i
po​lji​ma i bog zna gdje sve ne.
– Ne​ćeš je oši​ša​ti.
– Uz malo po​mo​ći mo​gao bih ure​di​ti da os​ta​neš ov​dje još tri​de​set pet
dana. To​li​ko si prok​le​to že​lio doći ov​dje. Sada ćeš pro​ći kroz ci​je​li pos​tu​pak.
Za​što se samo ne pre​pus​tiš i ne olak​šaš stva​ri i sebi i meni. Galt, za​što ne
po​đeš gore i ne do​ne​seš ška​re, kre​mu za bri​ja​nje, bri​tvu?
– Pris​tat ću samo na tuš – reče mo​mak.
– Za​sad će to biti do​volj​no. Sve po redu.
Dok je mo​mak po​la​ko ho​dao pre​ma tušu, Te​as​le je po​no​vo po​gle​dao
ožilj​ke od biča na nje​go​vim le​đi​ma. Bilo je go​to​vo šest sati. Dr​žav​na će po​li​‐
ci​ja usko​ro pos​la​ti iz​vje​štaj.
Iz​ra​ču​nav​ši vre​men​sku raz​li​ku, koja je u od​no​su na Ka​li​for​ni​ju iz​no​si​la

37
tri sata, više nije bio si​gu​ran da li da zove ili ne. Da je pro​mi​je​ni​la miš​lje​nje,
već bi si​gur​no stu​pi​la s njim u vezu. Ako bi i te​le​fo​ni​rao, mo​žda bi samo iz​‐
vr​šio na nju pri​ti​sak i ona bi se još više uda​lji​la.
Na isto ti dođe, mo​rao je po​ku​ša​ti. Mo​žda će kas​ni​je, kada za​vr​ši s ovim
fra​je​rom, na​zva​ti i samo raz​go​va​ra​ti, ne spo​mi​nju​ći ras​ta​vu.
Koga ti za​va​ra​vaš? Prva stvar koju ćeš je pi​ta​ti bit će je li se pre​do​mis​li​la.
Mo​mak je pod tu​šem otvo​rio pipu.

38
 www.balkandownload.org

10.
Rupa je bila du​bo​ka tri me​tra, je​dva do​volj​no ši​ro​ka da je mo​gao sje​di​ti s
is​pru​že​nim no​ga​ma. Noću bi po​ne​kad do​la​zi​li sa ba​te​ri​ja​ma i zu​ri​li u nje​ga
kroz re​šet​ku od bam​bu​sa. Ne​po​sred​no na​kon zore, sva​ko​ga dana, mi​ca​li su
re​šet​ku i di​za​li ga da im obav​lja kuć​ne pos​lo​ve. Bio je to isti lo​gor u džun​gli
u ko​jem su ga mu​či​li, iste slam​na​te ko​li​be i bo​ga​te ze​le​ne pla​ni​ne. Iz raz​lo​ga
koji mu je u prvi mah bio ne​ja​san, iz​li​je​či​li su mu rane dok je još bio bez
svi​jes​ti: po​sje​ko​ti​ne na gru​di​ma gdje ga je ofi​cir ne​ko​li​ko puta za​re​dom
pro​bo tan​kim no​žem i pre​ko toga pre​šao oš​tri​com; rane na le​đi​ma, kad mu
se ofi​cir pri​šu​ljao i iz​ne​na​da ga oši​nuo bi​čem. Bi​če​va​nje. Noga mu je bila
jako in​fi​ci​ra​na, ali kada su na nje​go​vu je​di​ni​cu otvo​ri​li palj​bu i kada su ga
za​ro​bi​li, ni​jed​na mu kost nije bila po​go​đe​na, samo be​dre​ni mi​šić, i ko​nač​no
je mo​gao še​pa​ti oko​lo.
Sada ga više nisu is​pi​ti​va​li, nisu mu pri​je​ti​li, nisu s njim više ni raz​go​va​‐
ra​li. Uvi​jek su mu kret​nja​ma po​ka​zi​va​li što mora ra​di​ti: iz​ba​ci​ti blat​nu
vodu, ko​pa​ti za​ho​de, pra​vi​ti va​tru za ku​ha​nje. Pret​pos​tav​ljao je da je nji​ho​‐
va ni​je​most pre​ma nje​mu kaz​na za pre​tva​ra​nje da ne ra​zu​mi​je nji​hov je​zik.
Pa ipak, noću bi u rupi ne​jas​no čuo nji​ho​ve raz​go​vo​re i iz di​je​lo​va ri​je​či
mo​gao je za​klju​či​ti da im čak ni u be​s​vjes​nom sta​nju nije re​kao ono što su
oni že​lje​li saz​na​ti. Na​kon za​sje​de i za​rob​lje​niš​tva, os​ta​tak je nje​go​ve je​di​ni​‐
ce si​gur​no nas​ta​vio ka svo​jem ci​lju, jer čuo je pri​če o eks​plo​zi​ja​ma u tvor​ni​‐
ca​ma i o tome kako je ovaj lo​gor je​dan od mno​gih u pla​ni​na​ma koji če​ka​ju
dru​ge ame​rič​ke ge​ril​ce.
Usko​ro su mu dali više pos​lo​va, te​žih, ma​nje su ga hra​ni​li, tje​ra​li ga da
du​lje radi, da ma​nje spa​va. Po​la​ko je po​čeo shva​ća​ti. Pre​vi​še je vre​me​na
proš​lo a da bi mo​gao zna​ti gdje mu je eki​pa. Bu​du​ći da im nije mo​gao dati

39
ni​kak​ve in​for​ma​ci​je, za​li​je​či​li su mu rane da bi se mo​gli s njim još malo po​‐
igra​ti i ot​kri​ti ko​li​ko rada može pod​ni​je​ti dok ga ne ubi​je. Pa do​bro, po​ka​zat
će im da će mo​ra​ti dugo če​ka​ti. Nije bilo ni​če​ga što bi mu oni mo​gli uči​ni​ti,
a kroz što on već nije pro​šao sa svo​jim ins​truk​to​ri​ma. Ško​la za spe​ci​jal​ne je​‐
di​ni​ce sa svo​jih pet mi​lja tr​ča​nja uju​tro pri​je do​ruč​ka, de​set mi​lja tr​ča​nja
pos​li​je do​ruč​ka. Pri​tom bi uvi​jek is​po​vra​ćao ci​je​li do​ru​čak, ali oprez​no, pa​‐
ze​ći da ne is​tu​pi iz reda, jer je za sva​kog tko bi iz​a​šao iz reda po​vra​ća​ti kaz​‐
na bila de​set do​dat​nih mi​lja. Pe​nja​nje na vi​so​ke tor​nje​ve, iz​vi​ki​va​nje red​‐
nog bro​ja de​žur​nom ofi​ci​ru, ska​ka​nje, nogu skup​lje​nih, ve​za​nih sto​pa​la, la​‐
ka​ta čvr​sto uz ti​je​lo, ur​la​ju​ći: »Ti​su​ću, dvi​je ti​su​će, tri ti​su​će, če​ti​ri ti​su​će«
dok je pa​dao. Že​lu​dac bi mu se pri​tom di​gao do grla, i uže koje ga je za​dr​ža​‐
lo uz tr​zaj malo pri​je zem​lje. Tri​de​set skle​ko​va za sva​ku po​gre​šku, plus
sklek uz po​vik »Za one u letu!«. Još tri​de​set skle​ko​va ako bi po​vik bio pre​‐
tih, plus još je​dan »Za one u letu!«. U bla​go​va​oni​ci, na za​ho​du, po​svu​da,
ofi​ci​ri bi če​ka​li, iz​ne​na​da ur​lik​nuv​ši »Sada« i on bi se na​glo mo​rao pos​ta​vi​ti
u po​zi​ci​ju za ska​ka​nje, ur​la​ju​ći »Ti​su​ću, dvi​je ti​su​će, tri ti​su​će, če​ti​ri ti​su​‐
će«, za​tim se isto tako na​glo pos​ta​vi​ti u stav mir​no sve dok mu ofi​cir ne bi
dao volj​no. Za​tim bi uzvik​nuo »Jas​no, gos​po​di​ne« i otr​čao uzvi​ku​ju​ći »u
letu, u letu, u letu«. Dnev​ni sko​ko​vi u šume. Noć​ni sko​ko​vi u mo​čva​re, ži​‐
vje​ti tamo tje​dan dana, s no​žem kao je​di​nom opre​mom. Pre​da​va​nja o oruž​‐
ju, eks​plo​zi​vi​ma, nad​gle​da​nju, is​pi​ti​va​nju, bor​bi prsa o prsa. Po​lje puno sto​‐
ke, on i os​ta​li stu​den​ti s no​že​vi​ma u ru​ka​ma. Cri​je​va i že​lu​ci ra​za​su​ti po po​‐
lju, a ži​vo​ti​nje još žive i cvi​le. Šup​lje str​vi​ne i na​red​ba da upu​žu unu​tra, da
se umo​ta​ju u str​vi​nu i da se ope​ru u krvi.
U tome je bio smi​sao pos​ta​ja​nje Ze​le​nom be​ret​kom. Mo​gao je sve pod​ni​‐
je​ti. Ali sva​kim da​nom u lo​go​ru u džun​gli pos​ta​jao je sve sla​bi​ji, i na kra​ju
se po​bo​jao da mu ti​je​lo neće moći iz​dr​ža​ti. Još više pos​la, više te​škog pos​la,
ma​nje hra​ne, ma​nje sna. Ono što je vi​dio pos​ta​ja​lo je sivo i ne​jas​no; po​sr​tao
je, ste​nju​ći, raz​go​va​rao sam sa so​bom. Na​kon tri dana bez hra​ne, ba​ci​li su
mu u rupu zmi​ju da gmi​že u pr​ljav​šti​ni, i gle​da​li su ga kada joj je otrg​nuo
gla​vu i po​jeo si​ro​vo ti​je​lo. Us​pio je do​lje za​dr​ža​ti samo mali dio. Tek se pos​‐
li​je, na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta, na​kon ne​ko​li​ko dana, vri​je​me nije bilo važ​no,
za​pi​tao nije li zmi​ja mo​žda bila otrov​na. To i kuk​ci koje je pro​na​la​zio u svo​‐
joj rupi i ko​ma​di sme​ća koje su mu po​vre​me​no ba​ca​li, bilo je sve što mu je
u ne​ko​li​ko idu​ćih dana, ili tje​da​na, nije to mo​gao sa si​gur​noš​ću reći, da​va​lo

40
 www.balkandownload.org

ži​vot. Te​gle​ći obo​re​no drvo kroz džun​glu do lo​go​ra, do​pus​ti​li su mu da ube​‐

re plod i da ga po​je​de, i do ve​če​ri je imao di​zen​te​ri​ju. Otu​pje​lo je le​žao u
svo​joj rupi, za​bla​ćen svo​jim iz​me​ti​na​ma, i slu​šao ih kako go​vo​re o nje​go​voj
glu​pos​ti.
Ali on nije bio glup. U de​li​ri​ju mu je um ra​dio bo​lje nego ikad ot​kad je
pao u za​rob​lje​niš​tvo, a di​zen​te​ri​ja je bila na​mjer​na. Po​jeo je sa​svim do​volj​‐
no da do​bi​je la​gan oblik, tako da se, kada ga dru​gi dan iz​vu​ku van, može
pre​tva​ra​ti da su mu gr​če​vi jači nego što za​pra​vo jesu i da se može sru​ši​ti te​‐
gle​ći dr​ve​će do lo​go​ra. Mo​žda ga tada neće neko vri​je​me vo​di​ti na po​sao.
Mo​žda će ga nje​gov ču​var os​ta​vi​ti u džun​gli i oti​ći po po​moć da ga od​ne​su
u lo​gor, i dok će se ču​var vra​ti​ti, on bi već mo​gao po​bje​ći.
Ali tada shva​ti da mu um uop​će nije ni​šta bo​lje nego što je bio. Po​jeo je
pre​vi​še plo​do​va i gr​če​vi su bili gori nego što je oče​ki​vao da će biti, i u tre​‐
nut​ku kada više neće moći ra​di​ti ču​var će ga naj​vje​ro​jat​ni​je ubi​ti, a čak ako
i po​bjeg​ne, ko​li​ko bi dugo mo​gao iz​dr​ža​ti, ko​li​ko bi se mo​gao uda​lji​ti, iz​‐
glad​njen i po​lu​mr​tav i s pro​lje​vom? Nije se mo​gao sje​ti​ti je li to shva​tio pri​‐
je ili pos​li​je. Sve je pos​ta​lo kon​fuz​no i odjed​nom se na​šao sam sa so​bom,
pro​bi​jao se kroz džun​glu, sru​šio se u ri​je​ku. Sli​je​de​ća stvar koje se sje​ćao
bilo je pu​za​nje kroz pa​prat uz obro​nak, pri vrhu više nije mo​gao sta​ja​ti,
samo pu​za​ti. Pla​nin​ska ple​me​na, po​mis​li. Sve na što je mo​gao mis​li​ti bilo je
kako da dođe do ne​kog ple​me​na.
Net​ko mu je da​vao piće. Bio je si​gu​ran da su ga uhva​ti​li voj​ni​ci, i bo​rio
se ne bi li po​bje​gao, ali net​ko ga je obuz​da​vao i tje​rao ga da guta. To nisu
bili voj​ni​ci, nisu mo​gli biti oni: oni su ga pus​ti​li da po​bjeg​ne, po​sr​ću​ći kroz
šumu. Po​ne​kad mu se uči​ni​lo da je opet u svo​joj rupi, da samo sa​nja da je
na slo​bo​di. Dru​gi mu se put opet uči​ni da još uvi​jek pada iz avi​ona za​jed​no
sa os​tat​kom eki​pe, da mu se pa​do​bran ne otva​ra, da pla​ni​ne ras​tu pre​ma
nje​mu. Pro​bu​di se iz​va​ljen is​pod ne​kog grm​lja, ot​kri​je da je tr​čao, nađe se
is​pru​žen na sti​je​ni. Kada sun​ce poč​ne za​la​zi​ti, ori​jen​ti​ra se pre​ma nje​mu i
kre​ne pre​ma jugu. Tada se po​bo​ja da je opet po​br​kao vri​je​me, da je ci​je​lu
noć le​žao u ne​svi​jes​ti, da je po​br​kao iz​laz sun​ca sa za​la​zom, i da je kre​nuo u
kri​vom smje​ru, pre​ma sje​ve​ru umjes​to pre​ma jugu. Po​gle​da i sun​ce se nas​‐
ta​vi spu​šta​ti i on odah​nu. Tada nas​tu​pi noć i kada više ni​šta nije mo​gao vi​‐
dje​ti, sru​ši se.
Dođe k svi​jes​ti uju​tro, među gra​na​ma, vi​so​ko na dr​ve​tu. Nije se sje​ćao

41
kada se ili kako po​peo gore, ali bio bi mr​tav da to nije uči​nio: sam čo​vjek u
ne​svi​jes​ti nije mo​gao pre​ži​vje​ti po​kraj noć​nih ži​vo​ti​nja koje love džun​glom.
Os​tao je na dr​ve​tu ci​je​li dan, svi​ja​ju​ći tu i tamo gra​ne ne bi li se bo​lje sa​‐
krio, spa​vao je, po​la​ko žva​kao su​še​no meso i ri​ži​ne ko​la​či​će koje je iz​ne​na​‐
đen pro​na​šao za​ve​za​ne oko vra​ta u vre​ći​ci na​prav​lje​noj od krpa u koje je
bio odje​ven. Lju​di koji su ga pri​dr​ža​va​li i tje​ra​li ga da guta, to mora da su
bili se​lja​ci, a ova hra​na mora da je bila nji​ho​va. Sa​ču​vao je malo za noć kada
se spus​tio niz drvo i ori​jen​ti​ra​ju​ći se pre​ma za​la​ze​ćem sun​cu nas​ta​vio pre​‐
ma jugu. Ali za​što su mu oni po​mo​gli? Da li su mu zbog nje​go​va iz​gle​da od​‐
lu​či​li dati šan​su?
Na​kon toga je bje​žao samo noću, slu​že​ći se zvi​jez​da​ma kao kom​pa​som,
jeo je ko​ri​je​nje, koru dr​ve​ta, u ri​je​ka​ma po​to​čar​ke. Čes​to je u mra​ku čuo
voj​ni​ke u bli​zi​ni i le​žao bi mir​no u ši​ka​ri sve dok se zvu​ko​vi ne bi iz​gu​bi​li.
Čes​to mu je de​li​rij pro​la​zio a za​tim se vra​ćao kon​fuz​ni​ji nego ikad. Za​miš​‐
ljao bi škljo​ca​nje auto​mat​ske pu​ške, ot​ko​tr​ljao bi se do gu​šta​re i tek onda
shva​tio da škljo​ca​nje do​la​zi samo od gran​či​ce koju je on sam slo​mio.
Za dva tjed​na je po​če​la kiša, i pa​da​la je za​uvi​jek. Bla​to. Tru​lež dr​ve​ta.
Plju​sko​vi tako jaki da je je​dva di​sao. Nas​tav​ljao bi da​lje, oša​mu​ćen plju​šta​‐
njem kiše, bi​je​san zbog upi​ja​nja bla​ta, zbog mo​krog grm​lja koje se pri​pi​ja​lo
uz nje​ga. Više nije mo​gao odre​di​ti put pre​ma jugu, noću bi se obla​ci raz​bi​li i
on bi se ori​jen​ti​rao pre​ma zvi​jez​da​ma, ali tada bi se obla​ci po​no​vo za​tvo​ri​li i
mo​rao je pu​to​va​ti nas​li​je​po, a kada bi se obla​ci po​no​vo raz​bi​li, us​ta​no​vio bi
da je iz​gu​bio pra​vac. Jed​nog ju​tra ot​kri​je da je lu​tao u kru​gu, i pos​li​je toga
od​lu​či pu​to​va​ti samo da​nju. Mo​rao se kre​ta​ti po​la​ga​ni​je, pa​ž​lji​vi​je, da ga
tko ne pri​mi​je​ti. Kada bi obla​ci za​mra​či​li sun​ce, kre​tao bi pre​ma uda​lje​nim
ci​lje​vi​ma, pla​nin​skim vr​hun​ci​ma ili vi​so​kom dr​ve​ću. A sva​ko​ga, baš sva​ko​‐
ga dana kiša je i da​lje pa​da​la.
Is​pao je iz šume, po​sr​ću​ći pre​ko po​lja i net​ko je pu​cao u nje​ga. Po​sr​ne na
zem​lju i poč​ne pu​za​ti na​trag pre​ma dr​ve​ću. Još je​dan pu​canj. Lju​di trče
kroz tra​vu.
»Re​kao sam ti da se iden​ti​fi​ci​raš«, go​vo​rio je neki čo​vjek. »Da ni​sam vi​‐
dio da ne no​siš oruž​je, ubio bih te. Us​ta​ni, do​đa​vo​la, i iden​ti​fi​ci​raj se.«
Ame​ri​kan​ci. Poč​ne se smi​ja​ti. Nije se mo​gao pres​ta​ti smi​ja​ti. Za​dr​ža​li su
ga mje​sec dana u bol​ni​ci, sve dok ga nije proš​la his​te​ri​ja. Kada je bio iz​ba​‐
čen na sje​ve​ru bio je po​če​tak pro​sin​ca, a sada je bio po​če​tak svib​nja, re​ko​še

42
 www.balkandownload.org

mu. Nije znao ko​li​ko je dugo bio za​rob​ljen. Nije znao ko​li​ko je dugo bio u
bi​je​gu. Ali do​sad je pre​šao pet​sto dva​de​set če​ti​ri ki​lo​me​tra od po​dru​čja gdje
je bio uba​čen do ove ame​rič​ke baze na jugu. A ono zbog čega se po​čeo smi​‐
ja​ti bila je či​nje​ni​ca da je mo​rao već da​ni​ma biti na ame​rič​kom te​ri​to​ri​ju, i
da su voj​ni​ci koje je noću čuo i od ko​jih se krio si​gur​no bili Ame​ri​kan​ci.

43
 11.
Od​la​gao je po​vra​tak naj​du​lje što je mo​gao. Znao je da neće moći pod​ni​‐
je​ti tre​nu​tak kada Te​as​le sa ška​ra​ma do​tak​ne nje​go​vu kosu i poč​ne je re​za​ti.
Pod mla​zom vode, po​gle​da na tre​nu​tak van i ugle​da Gal​ta na dnu ste​pe​ni​ca,
sa ška​ra​ma, li​men​kom kre​me za bri​ja​nje i bri​tvom u ruci. Že​lu​dac mu se
stis​ne. Iz​van sebe od stra​ha gle​dao je Te​as​lea kako po​ka​zu​je na stol i sto​li​cu
pri dnu ste​pe​ni​ca, kako go​vo​ri ne​što Gal​tu a zvuk nje​go​va gla​sa je do​pi​rao
do nje​ga pri​gu​šen zvu​kom vode. Galt do​ne​se sto​li​cu is​pred sto​la, iz​va​di iz
sto​la neke no​vi​ne i ra​ši​ri ih po podu is​pod sto​li​ce. Za to mu uop​će nije tre​‐
ba​lo puno vre​me​na. Te​as​le dođe do nje​ga pod tu​šem, do​volj​no bli​zu da ga
može čuti.
– Za​tvo​ri vodu – reče Te​as​le.
Ram​bo se pra​vio da ne čuje.
Te​as​le pri​đe još bli​že.
– Za​tvo​ri vodu – po​no​vi.
Ram​bo nas​ta​vi pra​ti ruke i gru​di. Sa​pun je bio ve​lik i žut i jako je smr​dio
na neko sred​stvo za de​zin​fek​ci​ju. Poč​ne sa​pu​na​ti noge. To je bilo već tre​ći
put da ih sa​pu​na. Te​as​le kim​nu gla​vom i nes​ta​ne iz​van vi​do​kru​ga na​li​je​vo
gdje se si​gur​no na​la​zio glav​ni ven​til jer je voda u se​kun​di pres​ta​la teći.
Ram​bo​ve se noge i ra​me​na nap​nu, voda je s nje​ga ka​pa​la na šup​lje me​tal​no
dno tuša i tada se opet po​ja​vi Te​as​le s ruč​ni​kom u ruci.
– Nema smis​la to od​la​ga​ti – reče Te​as​le. – Samo ćeš se pre​hla​di​ti.
Ram​bo nije imao iz​bo​ra. Iz​a​đe po​la​ko is​pod tuša. Znao je da će ga Te​as​le
iz​vu​ći ako to sam ne uči​ni, a nije že​lio da ga Te​as​le do​di​ru​je. Ne​ko​li​ko se
puta obri​sao ruč​ni​kom. Od hlad​no​će mu se naj​e​ži koža na ru​ka​ma. Osje​ćao
je muda iz​lo​že​na po​gle​di​ma.

44
 www.balkandownload.org

– Ako se nas​ta​viš bri​sa​ti, iz​li​zat ćeš ruč​nik – reče Te​as​le.

Nas​ta​vi se bri​sa​ti. Te​as​le kre​nu da ga po​ve​de pre​ma sto​li​ci, ali se Ram​bo
iz​mak​nu, za​dr​ža​va​ju​ći Te​as​lea i Gal​ta is​pred sebe dok je uz​mi​cao pre​ma
sto​li​ci. Bez pre​ki​da sve se odvi​je br​zim sli​je​dom.
Prvo mu Te​as​le ška​ra​ma do​tak​nu gla​vu sa stra​ne, odre​že malo kose, i
Ram​bo po​ku​ša, ali se nije mo​gao suz​dr​ža​ti od tr​za​nja.
– Budi mi​ran – reče Te​as​le. – Uda​rit ćeš o ška​re i mo​žda se oz​li​je​di​ti. –
Za​tim Te​as​le odre​že ve​li​ki pra​men kose i Ram​bo​vo li​je​vo uho os​ta​ne hlad​‐
no i ne​za​šti​će​no na vlaž​nom po​drum​skom zra​ku. – Imaš više kose nego što
sam mis​lio – reče Te​as​le i is​pus​ti pra​men na no​vi​ne pros​tr​te po podu. –
Gla​va će ti usko​ro biti puno lak​ša. – No​vi​ne su upi​ja​le vodu i pos​ta​ja​le sive.
Za​tim Te​as​le odre​že još malo i Ram​bo se po​no​vo trg​ne. Te​as​le us​tuk​ne, i
Ram​bo pos​ta​ne na​pet zbog ne​mo​guć​nos​ti da vidi što mu se do​ga​đa iza leđa.
Okre​ne gla​vu da po​gle​da ali ga Te​as​le gur​ne na​pri​jed. Ram​bo iz​mak​ne gla​‐
vu is​pod Te​as​le​ove ruke.
Ali Te​as​le po​no​vo kre​ne sa ška​ra​ma pre​ma kosi i Ram​bo se po​no​vo trg​‐
ne, i iz​ne​na​da ga snaž​no trz​ne kosa uhva​će​na iz​me​đu no​ži​ca ška​ra. Više to
nije mo​gao pod​ni​je​ti. Us​ta​ne na​glo sa sto​li​ce i okre​ne se pre​ma Te​as​leu.
– Od​la​zi.
– Sje​daj na tu sto​li​cu.
– Ne​ćeš me više ši​ša​ti. Ako me ho​ćeš oši​ša​ti, do​ve​di ova​mo bri​ja​ča.
– Proš​lo je šest. Ni​je​dan bri​jač više ne radi. Ne​ćeš obu​ći tu uni​for​mu dok
te ne oši​šam.
– Onda ću os​ta​ti ova​ko.
-- Sjest ćeš na tu sto​li​cu. Galt, pođi gore i do​ve​di Shin​gle​to​na. Uči​nio sam
već dos​ta us​tu​pa​ka. Tako ćemo ga brzo oši​ša​ti da će iz​gle​da​ti kao da smo
upo​tri​je​bi​li ška​re za ši​ša​nje ova​ca.
Galt je bio sre​tan što može oti​ći. Ram​bo začu kako ot​klju​ča​va vra​ta na
vrhu ste​pe​ni​ca, zvec​ka​nje se čulo sve do do​lje. Sada se sve do​ga​đa​lo još
brže. Nije že​lio ni​ko​ga po​vri​je​di​ti, ali je znao da će do toga doći, osje​ćao je
kako mu bi​jes iz​mi​če kon​tro​li. Odjed​nom je neki čo​vjek ju​rio do​lje po ste​‐
pe​ni​ca​ma, Galt od​mah iza nje​ga. Bio je to čo​vjek koji je u pred​njem ure​du
sje​dio po​kraj ra​di​ja, Shin​gle​ton. Sada, dok je sta​jao, iz​gle​dao je ve​lik, gla​va
mu je go​to​vo do​ti​ca​la svje​tla na stro​pu. Kos​ti iz​nad oči​ju i one na vi​li​ci bi​‐
jes​no su mu str​ši​le. Po​gle​da Ram​ba i Ram​bo se osje​ti pot​pu​no ogo​lje​no.

45
 – Ne​pri​li​ke? – reče Shin​gle​ton Te​as​leu. – Ču​jem da imaš ne​pri​li​ke.
– Ne, ali on ima – reče Te​as​le. – Ti i Galt ga po​sjed​ni​te na sto​li​cu.
Shin​gle​ton od​mah pri​đe bli​že. Galt je ok​li​je​vao, a onda pri​đe i on.
– Ne znam o čemu se radi – reče Shin​gle​ton Ram​bu. – Ali ja sam ra​zu​‐
man. Dat ću ti mo​guć​nost iz​bo​ra. Ho​ćeš li ići sam ili ću te ja mo​ra​ti od​ni​je​‐
ti?
– Mis​lim da će biti bo​lje da me ne di​raš. – Od​lu​čio je sa​ču​va​ti mir. Osje​‐
ćat će samo još idu​ćih pet mi​nu​ta sta​lan do​dir ška​ra, a tada će sve biti go​to​‐
vo i on će biti u redu.
Kre​ne pre​ma sto​li​ci, s no​ga​ma pot​pu​no u vodi, a Sin​gle​ton iza nje​ga
reče:
– Dra​gi bože, gdje si za​ra​dio sve te ožilj​ke na le​đi​ma?
– U ratu. – Bila je to sla​bost. Nije tre​bao od​go​vo​ri​ti.
– Ah da. Na​rav​no. U ko​joj voj​s​ci?
Ram​bo ga go​to​vo na licu mjes​ta ubi​je.
Ali Te​as​le mu odre​že još malo kose i upla​ši ga. Bilo je mno​go pra​me​no​va
duge kose ra​za​su​to po si​vim mo​krim no​vi​na​ma, neki su od njih bili za​mr​še​‐
ni oko Ram​bo​vih go​lih nogu. Oče​ki​vao je da će mu Te​as​le nas​ta​vi​ti ši​ša​ti
kosu. Ali tada Te​as​le iz​ne​na​da pri​bli​ži ška​re nje​go​vom des​nom oku, ši​ša​ju​ći
mu bra​du i Ram​bo ins​tin​k​tiv​no okre​nu gla​vu na​li​je​vo.
– Budi mi​ran – reče Te​as​le. – Shin​gle​ton, ti i Galt ga čvr​sto dr​ži​te.
Shin​gle​ton se us​pra​vi i Ram​bo mu udar​cem od​mak​ne ruku. Te​as​le nas​ta​‐
vi ši​ša​ti bra​du, ču​pa​ju​ći ga po licu.
– Is​u​se. – Pro​me​ško​lji se. Ška​re su bile pre​bli​zu. Tako su ga sme​ta​le da
po​že​li vri​šta​ti.
– Ovo bi mo​glo po​tra​ja​ti ci​je​lu noć – reče Te​as​le. – Galt, pođi po kre​mu
za bri​ja​nje i po bri​tvu.
Ram​bo se pro​me​ško​lji.
– Ne​ćeš me bri​ja​ti. Ne​ćeš mi pri​ći s tom bri​tvom.
I odjed​nom spa​zi Gal​ta kako ju do​da​je Te​as​leu, i gle​dao je kako je du​gač​‐
ka oš​tri​ca bljes​nu​la na svje​tlu i sje​ti se ne​pri​ja​telj​skog ofi​ci​ra kako mu je re​‐
zao gru​di i to je bio kraj. Slo​mi se, zgra​bi bri​tvu i us​ta​ne, od​gur​nuv​ši ih. Bo​‐
rio se pro​tiv po​ri​va za na​pa​dom. Ne ov​dje. Ne u prok​le​toj po​li​cij​skoj sta​ni​ci.
Sve što je htio bilo je da im oduz​me bri​tvu. Ali Galt je bio bli​jed, po​gle​da
upe​re​nog u bri​tvu i po​ku​ša​vao je na​pi​pa​ti svoj re​vol​ver.

46
 www.balkandownload.org

– Ne, Galt! – po​vi​če Te​as​le. – Bez re​vol​ve​ra!

Ali Galt nas​ta​vi tra​ži​ti svoj re​vol​ver i nes​pret​no ga iz​vu​če: iz​gle​dao je
kao da ne vje​ru​je da drži re​vol​ver, ruka mu se tres​la, sti​ska​ju​ći oba​rač, i
Ram​bo mu ja​kim za​ma​hom bri​tvom raz​re​že tr​buh ci​je​lom du​ži​nom. Galt
nas​ta​vi glu​po zu​ri​ti u čist du​bo​ki rez pre​ko svog tr​bu​ha, u ko​šu​lju na​pi​je​nu
krv​lju i u krv koja mu se sli​je​va​la niz hla​če, or​ga​ni su mu iz​vi​ri​va​li kao
unu​tar​nja guma na po​de​ra​noj auto​mo​bil​skoj gumi. Pr​stom po​ku​ša ugu​ra​ti
or​ga​ne ali su mu oni i da​lje is​pa​da​li, krv mu se niz hla​če sli​je​va​la na pod, is​‐
pus​ti neki smi​je​šan tihi zvuk i sru​ši se pre​ko sto​li​ce, pre​vr​nuv​ši je.
Ram​bo se već pe​njao po ste​pe​ni​ca​ma. Po​gle​da u Te​as​lea i Shin​gle​to​na,
je​dan se na​la​zio po​kraj će​li​ja a dru​gi po​kraj zida i znao je da su pre​da​le​ko
je​dan od dru​go​ga a da bi ih obo​ji​cu mo​gao ras​po​ri​ti pri​je nego ba​rem je​dan
od njih po​vu​če re​vol​ver i opa​li. Još na pola puta na ste​pe​ni​ca​ma za​ču​je iza
sebe prvi pu​canj. Za​bi​je se u be​ton​ski zid na za​vo​ju.
Gor​nja je po​lo​vi​ca ste​pe​ni​ca bila u su​prot​nom smje​ru od do​nje, pa ga oni
više nisu mo​gli vi​dje​ti, bio je iz​nad nji​ho​vih gla​va, i brzo od​mi​cao pre​ma
vra​ti​ma glav​ne dvo​ra​ne. Za​ču​je po​vi​ke is​pod sebe, a za​tim tr​ča​nje na pr​voj
po​lo​vi​ci ste​pe​ni​ca. Vra​ta. Za​bo​ra​vio je na vra​ta. Te​as​le je upo​zo​rio Gal​ta da
ih sva​ka​ko za​klju​ča. Po​žu​ri gore, mo​le​ći boga da se Gal​tu pre​vi​še žu​ri​lo
kada se vra​ćao sa Shin​gle​to​nom. Za​ču​je „Stoj!” iza sebe i na​pi​nja​nje re​vol​‐
ve​ra, pri​mi kva​ku, nas​lo​ni se na vra​ta i, hva​la bogu, ona se otvo​re. Baš je iz​‐
mi​cao iza ugla kada se u zid pre​ko puta nje​ga za​bi​ju dva met​ka. Baci se na
ske​lu i ona se sru​ši is​pred vra​ta, sa svim da​ska​ma, kan​ta​ma boje i že​ljez​nim
šip​ka​ma, za​kr​čiv​ši tako pro​laz.
– Što se to do​ga​đa? – reče net​ko iza nje​ga i kad se okre​ne ugle​da iz​ne​na​‐
đe​nog po​li​caj​ca kako bu​lji u go​log Ram​ba i hva​ta se za re​vol​ver. Če​ti​ri brza
ko​ra​ka i Ram​bo mu br​zim udar​cem ruke raz​bi​je nos i zgra​bi re​vol​ver dok
mu je pa​dao iz ruke. Net​ko je iz po​dru​ma gu​rao ru​še​vi​ne ske​la. Ram​bo opa​‐
li dva​put, za​ču​je Te​as​lea kako viče i po​na​da se da će puc​nje​vi za​dr​ža​ti Te​as​‐
lea do​volj​no dugo dok on ne stig​ne do glav​nih vra​ta.
Stig​ne do tamo, opa​li još jed​nom na ske​lu pri​je nego što gol iz​le​ti van na
vru​će blje​šta​vi​lo ve​čer​njeg sun​ca. Neka sta​ri​ca na ploč​ni​ku vris​ne; neki čo​‐
vjek us​po​ri auto​mo​bil i za​bu​lji se. Ram​bo pre​sko​či glav​ne ste​pe​ni​ce, kre​ne
ploč​ni​kom, po​kraj sta​ri​ce koja je vri​šta​la, pre​ma čo​vje​ku u rad​nom kom​bi​‐
ne​zo​nu koji je pro​la​zio na mo​to​ru. Čo​vjek uči​ni gre​šku i us​po​ri da po​gle​da

47
što se to do​ga​đa, ali kada od​lu​či ubr​za​ti Ram​bo ga je već bio zgra​bio i ba​cio
s mo​to​ra. Čo​vjek uda​ri o ploč​nik i žuta mu ka​ci​ga od​le​ti pre​ko kol​ni​ka.
Ram​bo za​ja​ši na mo​tor, nje​go​vi goli bo​ko​vi na vru​ćem cr​nom sje​da​lu, i mo​‐
tor za​tut​nji. Ram​bo opa​li po​s​ljed​nja tri met​ka u Te​as​lea koji je baš iz​le​tio
kroz pred​nja vra​ta po​li​cij​ske sta​ni​ce a onda us​tuk​nuo kada je ugle​dao Ram​‐
ba kako ni​ša​ni. Ram​bo se pro​ve​ze po​kraj sud​ni​ce, vo​ze​ći u cik-cak li​ni​ji ne
bi li iz​bje​gao Te​as​le​ovim me​ci​ma. Is​pred nje​ga su lju​di sta​ja​li na uglu, pro​‐
ma​tra​li su što se to do​ga​đa i po​na​da se da će nji​ho​va pri​sut​nost spri​je​či​ti
Te​as​lea da puca. Za​ču​je po​vi​ke iza sebe, po​vi​ke is​pred sebe. Neki čo​vjek po​‐
tr​či pre​ma nje​mu u na​mje​ri da ga za​us​ta​vi, ali ga Ram​bo od​gur​nu i tada
skre​nu li​je​vo iza ugla. Za​sad je bio si​gu​ran i po​tje​ra mo​tor do da​ske.

48
 www.balkandownload.org

12.
Šest me​ta​ka, iz​bro​ji Te​as​le. Re​vol​ver mu je pra​zan. Iz​ju​ri van, ški​lje​ći na
sun​cu baš u tre​nut​ku kada je fra​jer nes​ta​jao iza ugla. Shin​gle​ton je dr​žao
upe​ren pi​štolj; Te​as​le ga na​glo spus​ti.
– Is​u​se, zar ne vi​diš sve ove lju​de?
– Mo​gao sam ga po​go​di​ti!
– Mo​gao si ih ne​ko​li​ko po​go​di​ti! – Utr​či na​trag u sta​ni​cu, otvo​riv​ši ši​‐
rom ulaz​na vra​ta, s tri rupe od met​ka u alu​mi​ni​ju. – Ula​zi ova​mo! Pro​vje​ri
Gal​ta i Pres​to​na! Po​zo​vi dok​to​ra! – Po​tr​či pre​ko sobe do voki-to​ki​ja, za​pa​‐
njen či​nje​ni​com da je Shin​gle​ton po​ku​šao pu​ca​ti. Bio je tako dje​lo​tvo​ran u
ure​du, uvi​jek je dva​put o sve​mu raz​mis​lio; sada, bez ikak​ve ru​ti​ne u ovak​‐
voj vr​sti ne​pri​li​ka, pos​tu​pio je glu​po na​gon​ski.
Vra​ta se za​lu​pi​še u tre​nut​ku kada je Shin​gle​ton ule​tio unu​tra i pro​ju​rio
kroz dvo​ra​nu; Te​as​le na​glo uklju​či ra​dio i poč​ne ne​što brzo go​vo​ri​ti u mi​‐
kro​fon. Ruke su mu se tres​le; imao je osje​ćaj da mu je utro​ba pre​pu​na te​ku​‐
ćeg iz​me​ta.
– Ward! Kvra​gu, gdje si, Ward? – vik​nu u ra​dio, ali Ward nije od​go​va​‐
rao, i tada ga je ko​nač​no do​bio i is​pri​čao mu što se do​go​di​lo, raz​miš​lja​ju​ći
koju će tak​ti​ku pri​mi​je​ni​ti. – On zna da će ga Glav​na uli​ca odve​si iz gra​da.
Kre​nuo je pre​ma za​pa​du, u tvom smje​ru! Pre​sret​ni ga!
Shin​gle​ton iza ugla do​tr​či do Te​as​lea u pred​nju sobu.
– Galt. Mr​tav je. Bože, cri​je​va mu vise van – od​mah reče. Pro​gu​ta sli​nu,
po​ku​šav​ši doći do zra​ka. – Pres​ton je živ. Ne znam ko​li​ko će još ži​vje​ti. Krv
mu ide na oči.
– Pre​ki​ni! Po​zo​vi hit​nu po​moć! Dok​to​ra! – Te​as​le do​hva​ti još je​dan pre​‐
ki​dač na ra​di​ju. Ruke su mu se i da​lje tres​le. Utro​ba mu se či​ni​la još to​pli​ja,

49
još mek​ša. – Dr​žav​nu po​li​ci​ju – po​zo​ve brzo u mi​kro​fon. – Ma​di​son zove
dr​žav​nu po​li​ci​ju. Hi​tan slu​čaj. – Oni nisu od​go​va​ra​li. Po​zo​ve glas​ni​je.
– Ni​sam gluh, Ma​di​son – za​puc​ke​ta glas s dru​ge stra​ne. – Što je?
– Bi​jeg iz za​tvo​ra. Je​dan po​li​ca​jac mr​tav – reče brzo, mr​ze​ći što gubi vri​‐
je​me na po​nav​lja​nje ono​ga što se do​go​di​lo. Za​tra​ži blo​ki​ra​nje ces​ta. U gla​su
se od​mah osje​ti uz​bu​na.
Shin​gle​on spus​ti slu​ša​li​cu. Te​as​le ga nije ni čuo dok je te​le​fo​ni​rao.
– Hit​na po​moć već sti​že.
– Na​zo​vi mi Or​va​la Kel​ler​ma​na. – Te​as​le do​hva​ti još je​dan pre​ki​dač, po​‐
zo​ve još jed​na pa​trol​na kola i na​re​di im da kre​nu za fra​je​rom.
Shin​gle​ton je već po​no​vo na​zvao. Hva​la bogu da je sada bio opet do​bro.
– Kel​ler​ma​na nema. Do​bio sam nje​go​vu ženu. Ne želi mi ga dati na te​le​‐
fon.
Te​as​le pre​uz​me slu​ša​li​cu.
– Gos​po​đo Kel​ler​man, ov​dje Wil​fred. Tre​bam hit​no Or​va​la.
– Wil​fred? – Glas joj je bio ta​nak i kr​hak. – Kak​vo iz​ne​na​đe​nje, Wil​fred.
Tako nam se dugo nisi jav​ljao. – Za​što ne go​vo​ri brže. – Mis​li​li smo te po​‐
sje​ti​ti i reći ti ko​li​ko nam je žao što je Anna otiš​la.
Mo​rao ju je pre​ki​nu​ti.
– Gos​po​đo Kel​ler​man, mo​ram raz​go​va​ra​ti s Or​va​lom. Važ​no je.
– Dra​gi moj, kako li mi je samo žao. Vani je sa psi​ma, a ti znaš da ga ne
mogu ome​ta​ti dok radi sa psi​ma.
– Mo​ra​te ga za​mo​li​ti da dođe do te​le​fo​na. Mo​lim vas. Vje​ruj​te mi, važ​no
je.
Čuo je nje​no di​sa​nje.
– U redu, pi​tat ću ga, ali ti ne mogu obe​ća​ti da će ući. Znaš i sam ka​kav
je kad radi sa psi​ma.
Za​ču​je kako spu​šta slu​ša​li​cu i na br​zi​nu za​pa​li ci​ga​re​tu. Već je pet​na​est
go​di​na bio po​li​ca​jac i ni​ka​da još nije iz​gu​bio za​tvo​re​ni​ka i ni​ka​da mu još
nisu ubi​li part​ne​ra. Že​lio je raz​bi​ti fra​je​ro​vo lice o be​ton.
– Za​što je to mo​rao uči​ni​ti? – reče Shin​gle​to​nu. – To je je​be​no ludo. Do​‐
la​zi ova​mo, tra​ži ne​pri​li​ke, a po​pod​ne od skit​ni​ce pos​ta​je ubo​ji​ca. Čuj, je li
ti do​bro? Sjed​ni i sta​vi gla​vu među ko​lje​na.
– Ni​ka​da još ni​sam vi​dio ras​po​re​nog čo​vje​ka. Galt. Za boga mi​lo​ga, ru​‐
čao sam s njim.

50
 www.balkandownload.org

– Nije uop​će važ​no ko​li​ko to puta vi​diš. Ja sam u Ko​re​ji vi​dio naj​ma​nje
pe​de​set lju​di ubi​je​nih ba​jo​ne​tom, i ni​ka​da mi nije pres​ta​lo biti zlo. Znao
sam jed​nog čo​vje​ka u Lo​uisvil​leu, dva​de​set go​di​na u po​li​ci​ji. Jed​ne je ve​če​ri
oti​šao u neki bar zbog tuč​nja​ve s no​že​vi​ma, a na podu je bilo to​li​ko krvi po​‐
mi​je​ša​ne s pi​vom da je do​bio sr​ča​ni udar i umro po​ku​ša​va​ju​ći doći do svo​‐
jih kola.
Za​ču​je kako s dru​ge stra​ne li​ni​je net​ko po​di​že slu​ša​li​cu. Mo​lim te neka
to bude Or​val.
– Pa do​bro, što je, Will? Na​dam se da je tako važ​no kao što ti ka​žeš.
Bio je to on. Or​val je bio naj​bo​lji pri​ja​telj nje​go​va oca, i njih su tro​ji​ca
obič​no sva​ke su​bo​te to​kom se​zo​ne od​la​zi​li u lov. A onda, kada je Te​as​le​ov
otac ubi​jen, Or​val mu je pos​tao dru​gi otac. Sada je bio u pen​zi​ji, ali je bio u
bo​ljoj for​mi nego upo​la mla​đi mu​škar​ci, i imao je naj​bo​lje dre​si​ra​ni čo​por
lo​vač​kih pasa u po​kra​ji​ni.
– Or​val, upra​vo smo ima​li bi​jeg iz za​tvo​ra. Ne​mam vre​me​na da ti sada
objaš​nja​vam, ali mi lo​vi​mo tog fra​je​ra, a on je ubio jed​nog od mo​jih lju​di.
Mis​lim da sa dr​žav​nom po​li​ci​jom za vra​tom neće os​ta​ti na ces​ti. Si​gu​ran
sam da će kre​nu​ti pre​ma pla​ni​na​ma, i prok​le​to se na​dam da si ras​po​lo​žen
da svo​jim psi​ma pru​žiš trku ži​vo​ta.

51
 13.
Ram​bo na mo​to​ru pro​tut​nji Glav​nom uli​com. Vje​tar mu je ši​bao lice i
gru​di, oči su mu su​zi​le od vje​tra, i bo​jao se da će mo​ra​ti us​po​ri​ti da vidi što
se na​pri​jed zbi​va. Auto​mo​bi​li su se na​glo za​us​tav​lja​li, vo​za​či su kroz pro​zo​‐
re bu​lji​li u nje​ga go​log na mo​to​ru. Lju​di duž ci​je​le uli​ce su se za njim okre​‐
ta​li, po​ka​zu​ju​ći na nj pr​stom. Iza nje​ga se za​ču​je si​re​na. Po​ve​ća br​zi​nu na
šez​de​set, pro​ju​ri kroz cr​ve​no svje​tlo, u po​s​ljed​njem tre​nut​ku skre​ne da iz​‐
bjeg​ne ve​li​ku cis​ter​nu koja je pre​la​zi​la ras​kr​š​će. S li​je​ve stra​ne za​ču​je još
jed​nu si​re​nu. Nije bilo na​či​na na koji bi mo​tor mo​gao pres​ti​ći po​li​cij​ske
auto​mo​bi​le. Ali mo​tor je mo​gao tamo kamo po​li​cij​ski auto​mo​bi​li nisu mo​‐
gli: u pla​ni​ne.
Uli​ca se na​glo spu​šta​la a za​tim se us​pi​nja​la uz​br​do, i Ram​bo, za​čuv​ši si​‐
re​ne, po​ve​ća br​zi​nu. Čuo je da je si​re​na s li​je​ve stra​ne skre​nu​la i pri​dru​ži​la
se onoj iza nje​ga. Sti​gao je na vrh brda tako brzo da je mo​tor iz​le​tio s ces​te,
nag​nuo se nas​tra​nu i tako ga pri​si​lio da us​po​ri i po​no​vo uhva​ti rav​no​te​žu.
Tada opet jur​nu.
Pro​đe ta​blu SADA NA​PU​ŠTA​TE MA​DI​SON, pro​đe ja​rak u kome je to
po​pod​ne po​jeo ham​bur​ge​re. S obje su se stra​ne pru​ža​la po​lja sme​đeg ku​ku​‐
ru​za, si​re​ne su se pri​bli​ža​va​le, a pla​ni​ne su mu bile s des​ne stra​ne. Skre​ne u
tom smje​ru na praš​nja​vi sel​ski put, te go​to​vo pad​ne kada okre​ne na​glo ne
bi li iz​bje​gao mlje​kar​ski ka​mi​on. Vo​zač se nag​ne kroz pro​zor, ur​la​ju​ći za
njim.
Sada je iza sebe di​zao pra​ši​nu, za​dr​ža​va​ju​ći br​zi​nu na pe​de​set da se ne bi
ok​liz​nuo na šljun​ku. Si​re​ne su prvo bile iza nje​ga s des​ne stra​ne, a onda di​‐
rek​t​no iza nje​ga. Do​la​zi​le su pre​br​zo. Ako os​ta​ne na ovom pu​telj​ku, ni​ka​da
ih se neće ota​ra​si​ti na vri​je​me da stig​ne do pla​ni​na; mo​rao je na​pus​ti​ti ovu

52
 www.balkandownload.org

ces​tu i kre​nu​ti ne​ka​mo kamo oni ne mogu. Na​glo skre​nu uli​je​vo kroz otvo​‐
re​na vra​ta dvo​ri​šta i niz usku ces​ti​cu za kola, svu punu du​bo​kih i žu​tih ru​‐
pe​ti​na. S obje se stra​ne i da​lje na​la​zio ku​ku​ruz, pla​ni​ne su mu i da​lje bile s
des​ne stra​ne i on je tra​žio put da do njih dođe. Si​re​ne su se čule sve glas​ni​‐
je. On stig​nu do kra​ja ku​ku​ruz​nih po​lja, i skre​nu na​des​no na sa​su​še​nu li​va​‐
du. Mo​tor je po​ska​ki​vao na ne​rav​nom tlu, spu​štao se i di​zao, ši​bao je kroz
tra​vu. Ali po​li​cij​ski će ga auto​mo​bi​li ovim pu​tem i da​lje moći go​ni​ti, a onda
za​ču​je si​re​ne još glas​ni​je, od​mah iza sebe.
Ve​li​ka dr​ve​na ogra​da is​pred. Po​ju​ri bli​že, iz​be​zum​ljen od si​re​na, i ugle​da
go​ve​da. Mora da ih je bilo oko sto​ti​nu. Sto​ka je po​la​ko is​pred nje​ga ula​zi​la
kroz otvo​re​na vra​ta na ogra​di i uz​br​do pre​ma dr​ve​ću. Rika nje​go​va mo​to​ra
na​tje​ra je u ga​lop pri​je nego što je i sti​gao do ogra​de. I po tri kra​ve su ju​ri​le
za​jed​no kroz vra​ta, a vi​me​na puna mli​je​ka su im se nji​ha​la. Pos​ta​ja​le su sve
veće što im se više pri​bli​ža​vao, na​tje​ra​ne u bi​jeg, ko​pi​ta su im gr​mje​la i on
je s po​s​ljed​nji​ma pro​šao kroz vra​ta i ubr​zao uz brdo. Bilo je str​mo i mo​rao
se nag​nu​ti na​pri​jed da mu se pred​nji ko​tač ne dig​ne. Pro​đe jed​no drvo, pa
još jed​no, pri​bli​ži se pla​ni​na​ma i tada sa str​mi​ne pri​je​đe na rav​ni te​ren. Pre​‐
sko​či mo​to​rom usku rje​či​cu te se go​to​vo pre​vr​ne na dru​goj oba​li. Ali pla​ni​‐
ne su sada bile ču​des​no bli​zu te on is​pra​vi mo​tor i da gas do da​ske. Is​pred
nje​ga red dr​ve​ća, za​tim gus​ta šuma, sti​je​ne, ši​ka​ra. Na​pos​li​jet​ku ugle​da ono
što je tra​žio: pu​te​ljak iz​me​đu dvi​je str​mi​ne što vodi u kr​še​vi​ta brda, i on
kre​ne tim pu​tem dok je zvuk si​re​na nes​ta​jao iza nje​ga.
To je zna​či​lo da su se pa​trol​na kola za​us​ta​vi​la. Po​li​caj​ci će sada is​ko​či​ti
ni​ša​ne​ći na nje​ga. Skon​cen​tri​ra se na pu​te​ljak. Pu​canj, me​tak za​zvi​ždi po​‐
kraj nje​go​ve gla​ve i za​bi​je se u drvo. Ubr​za pre​ma ra​š​tr​ka​nom dr​ve​ću i u
cik-cak li​ni​ji pre​ma pu​telj​ku. Još je​dan pu​canj, ali me​tak ne pro​đe bli​zu nje​‐
ga. Odjed​nom se nađe u gus​toj šumi, iz​gu​biv​ši se s vida po​li​ci​ji. De​se​tak
me​ta​ra is​pred nje​ga hrpa sti​je​na i dr​ve​ća mu blo​ki​ra put i on siđe s mo​to​ra,
pus​tiv​ši ga da se raz​bi​je o sti​je​ne. Pop​ne se uz str​mi​nu, a oš​tre su ga gra​ne
bole po ci​je​lom ti​je​lu. Si​gur​no će za njim pos​la​ti još po​li​ci​je. Puno više.
Usko​ro. Ba​rem će dok ne stig​nu ima​ti vre​me​na us​pe​ti se vi​so​ko u pla​ni​ne.
Kre​nut će pre​ma Mek​si​ku. U Mek​si​ku će se sa​kri​ti u ne​kom ma​lom gra​di​ću
na moru i sva​ki će dan pli​va​ti. Ali bo​lje da više ni​ka​da ne vidi onog kur​vi​‐
nog sina Te​as​lea. Sam je sebi bio obe​ćao da više neće lju​di​ma na​no​si​ti bol, a
sada ga je taj kur​vin sin na​tje​rao da još jed​nom ubi​je, i ako Te​as​le nas​ta​vi

53
tje​ra​ti svo​je, Ram​bo je od​lu​čio da će mu pru​ži​ti tak​vu bor​bu da će Te​as​le
po​ža​li​ti što ju je ika​da za​po​čeo.

54
www.balkandownload.org

DRU​GI DIO

55
 1.
Te​as​le nije imao mno​go vre​me​na; mo​rao je or​ga​ni​zi​ra​ti svo​je lju​de i kre​‐
nu​ti u šumu pri​je dr​žav​ne po​li​ci​je. Skre​nu pa​trol​nim ko​li​ma sa praš​nja​ve
ces​te na li​va​du, ju​re​ći pre​ko tra​go​va koje su dva po​li​cij​ska auto​mo​bi​la i fra​‐
je​rov mo​tor os​ta​vi​li u tra​vi, pre​ma dr​ve​noj ogra​di na kra​ju po​lja, pre​ma
otvo​re​nim vra​ti​ma. Po​kraj nje​ga se Shin​gle​ton dr​žao za šo​fer​sku plo​ču, a
pa​trol​na su kola po​ska​ki​va​la i za​no​si​la se na po​lju. Rup​ča​ge su bile tako du​‐
bo​ke da je te​ška ka​ro​se​ri​ja pre​ko amor​ti​ze​ra uda​ra​la o oso​vi​nu.
– Vra​ta su pre​uska – upo​zo​ri ga Shin​gle​ton. – Ni​ka​da ne​ćeš kroz njih
pro​ći.
– Dru​gi su proš​li.
Iz​ne​na​da za​ko​či, us​po​ri dok je pro​la​zio kroz vra​ta os​ta​viv​ši sa stra​ne
samo dva-tri cen​ti​me​tra, a za​tim po​no​vo ubr​za str​mom uz​br​di​com pre​ma
po​li​cij​skim auto​mo​bi​li​ma koji su bili par​ki​ra​ni na če​t​vrt puta do vrha. Mora
da im je crk​nuo mo​tor: u tre​nut​ku kada je sti​gao do njih, uz​br​di​ca je pos​ta​la
tako str​ma da mu mo​tor poč​ne gu​bi​ti sna​gu. Uba​ci u prvu, doda gas i osje​ti
kako mu se straž​nji ko​ta​či uko​pa​va​ju u tra​vu, i tada pa​trol​na kola po​le​te
pre​ma vrhu brda.
Še​ri​fov za​mje​nik Ward je bio gore na uzvi​si​ni i če​kao ih je, sav cr​ven od
sun​ca koje je već blje​šta​lo na pola puta iza pla​ni​na s li​je​ve stra​ne. Ra​me​ni​‐
ma je bio pog​nut na​pri​jed i ho​dao je s iz​ba​če​nim tr​bu​hom, s opa​sa​čem vi​so​‐
ko o stru​ku. Bio je kod auto​mo​bi​la pri​je nego što se Te​as​le za​us​ta​vio.
– Ovim pu​tem – reče po​ka​zu​ju​ći na pu​te​ljak koji je vo​dio iz​me​đu dr​ve​ća.
– Pazi na ri​je​ku, Les​ter je već upao u nju.
Po​kraj ri​je​ke su se čuli zri​kav​ci. Te​as​le je baš iz​a​šao iz auto​mo​bi​la kada
za​ču​je zvuk mo​to​ra do​lje na pu​telj​ku. Brzo se okre​nu u nadi da to nije dr​‐

56
 www.balkandownload.org

žav​na po​li​ci​ja.
– Or​val.
Sta​ri vol​k​swa​ge​nov kom​bi, i on sav usi​jan od sun​ca, štro​po​tao je li​va​dom
na dnu bri​je​ga. Za​us​ta​vi se jer nije mo​gao uz tak​vu uz​br​di​cu kao nje​gov
auto​mo​bil, i iz nje​ga iz​a​đe Or​val, vi​sok i mr​šav, u druš​tvu po​li​caj​ca. Te​as​le
se po​bo​ja da psi nisu u kom​bi​ju jer nije čuo la​ja​nje. Znao je da ih je Or​val
tako do​bro iz​dre​si​rao da laju samo kada se to od njih i oče​ku​je. Ali ipak nije
pres​ta​jao bri​nu​ti da ih sada ne čuje samo zato što ih Or​val nije ni do​veo.
Or​val i po​li​ca​jac su žu​ri​li uz obro​nak. Po​li​caj​cu je bilo dva​de​set šest go​‐
di​na i bio je naj​mla​đi među Te​as​le​ovim lju​di​ma. No​sio je opa​sač na obra​tan
na​čin nego Ward, ni​sko na bo​ko​vi​ma kao što su ne​kad no​si​li re​vol​ve​ra​ši.
Or​val ga pres​tig​ne u trku, pro​te​žu​ći svo​je du​gač​ke noge. Ćela mu se sja​ji​la
na​vrh gla​ve, a s obje je stra​ne bio si​jed. Imao je na​oča​le i ze​le​nu naj​lon​sku
jak​nu, ze​le​ne plat​ne​ne hla​če, vi​so​ke ci​pe​le na žni​ra​nje.
Dr​žav​na po​li​ci​ja, po​mis​li po​no​vo Te​as​le i po​gle​da do​lje na pu​te​ljak pro​‐
vje​ra​va​ju​ći nisu li mo​žda već na putu. Opet baci po​gled na Or​va​la koji je
sada bio već bli​zu. Pri​je je samo mo​gao vi​dje​ti mr​ša​vo, tam​no, sun​cem opa​‐
lje​no lice, ali sada je na nje​mu vi​dio i du​bo​ke bore i mlo​ha​vu kožu na pred​‐
njem di​je​lu vra​ta, i za​pre​pas​ti se ko​li​ko je os​ta​rio ot​kad ga je po​s​ljed​nji put
vi​dio pri​je tri mje​se​ca. Pa ipak Or​val nije dje​lo​vao sta​ri​je. Još se uvi​jek mo​‐
gao po​pe​ti uz tu str​mi​nu, go​to​vo da i nije os​tao bez daha, puno pri​je od
mla​dog za​mje​ni​ka.
– Psi – po​vi​če Te​as​le. – Jesi li do​veo pse?
– Na​rav​no, ali ne vi​dim ni​kak​vu svr​hu u sla​nju za​mje​ni​ka po njih – od​‐
go​vo​ri Or​val već na vrhu, us​po​ra​va​ju​ći. – Po​gle​daj sun​ce. Za je​dan će sat
pas​ti mrak.
– Mis​liš da ja to ne znam.
– Vje​ru​jem da znaš – reče Or​val. – Ni​sam mis​lio po​ku​ša​ti i reći ti bilo
što.
Te​as​le po​že​li da Or​val za​šu​ti. Nije si mo​gao pri​ušti​ti da opet sve kre​ne iz
po​čet​ka. Ovo je bilo pre​vi​še važ​no. Or​val se pre​ma nje​mu uvi​jek po​na​šao
kao da ima tri​na​est go​di​na, go​vo​rio mu što tre​ba uči​ni​ti i kako da to uči​ni,
baš ona​ko kako je to ra​dio i kada je Te​as​le kao dje​čak s njim ži​vio. Te​as​le bi
čis​tio pi​štolj ili bi pri​pre​mao po​seb​no pu​nje​nje me​ta​ka, i od​mah bi ušao Or​‐
val sa svo​jim sa​vje​tom, pre​uzi​ma​ju​ći stvar u svo​je ruke. Te​as​le je to mr​zio,

57
go​vo​rio bi mu da pres​ta​ne, da može i sam ne​što na​pra​vi​ti, čes​to se s njim
pre​pi​rao. Shva​ćao je za​što ne voli sa​vje​te: pos​to​ja​li su uči​te​lji koje je ne​kad
upoz​nao a koji nisu mo​gli pres​ta​ti dr​ža​ti pre​da​va​nja ni kada su iz​aš​li iz raz​‐
re​da, a on je po​ma​lo sli​čio na njih. To​li​ko je bio na​učen iz​da​va​ti na​re​đe​nja
da nije mo​gao pri​hva​ti​ti da mu net​ko go​vo​ri što tre​ba ra​di​ti. Nije uvi​jek od​‐
bi​jao sa​vjet. Ako bi sa​vjet bio do​bar čes​to ga je i ko​ris​tio. Ali nije mo​gao do​‐
pus​ti​ti da mu to pos​ta​ne na​vi​ka; za do​bro obav​lja​nje pos​la bilo je neo​p​hod​‐
no da se os​la​nja samo na sebe. Da mu je Or​val samo tu i tamo go​vo​rio što
da čini, ne bi mu to to​li​ko sme​ta​lo. Ali ne sva​ki put kada bi se naš​li za​jed​no.
I sada su go​to​vo opet za​po​če​li di​sku​si​ju, ali je Te​as​le od​lu​čio šu​tje​ti. Or​val
je bio je​di​ni čo​vjek ko​je​ga je u ovom tre​nut​ku tre​bao, a Or​val je bio do​volj​‐
no tvr​do​glav da odve​ze svo​je pse na​trag kući samo ako se po​no​vo poč​nu
pre​pi​ra​ti.
Te​as​le uči​ni sve da se na​smi​je​ši:
– Čuj, Or​val, to ja opet samo zvu​čim jad​no. Ne​moj obra​ća​ti paž​nju. Dra​‐
go mi je što te vi​dim. – Is​pru​ži ruku da se ru​ku​je s njim. Or​val ga je još dok
je bio di​je​te na​učio kako se ru​ku​je. Dugo i čvr​sto, re​kao je Or​val. Uči​ni ru​‐
ko​va​nje tako do​bro kao i ri​ječ. Dugo i čvr​sto. Sada, kada su im se ruke sre​le,
Te​as​le osje​ti kako ga ne​što ste​že u grlu. Us​pr​kos sve​mu, vo​lio je ovog star​ca
i nije se mo​gao pri​vik​nu​ti na nove bore na nje​go​vu licu, na si​je​du kosu koja
je pos​ta​ja​la sve ta​nja i proz​rač​na kao pa​uči​na.
Nji​ho​vo ru​ko​va​nje is​pad​ne nes​pret​no. Te​as​le na​mjer​no nije vi​dio Or​va​la
već tri mje​se​ca, sve ot​kad je iz​a​šao ur​la​ju​ći iz Or​va​lo​ve kuće samo zato što
je nje​go​va mala pri​mjed​ba pre​ras​la u dugu pre​pir​ku oko toga na koju se
stra​nu opa​su​je fu​tro​la pi​što​lja, pre​ma na​pri​jed ili pre​ma na​trag. Malo pos​li​‐
je mu je bilo ne​ugod​no što je tako na​pus​tio kuću, a bilo mu je ne​ugod​no i
sada, po​ku​ša​va​ju​ći iz​gle​da​ti naj​pri​rod​ni​je mo​gu​će i gle​da​ti Or​va​la rav​no u
oči, ali ne​ka​ko mu to baš i nije naj​bo​lje us​pi​je​va​lo.
– Or​val, za ono proš​li put, žao mi je. Stvar​no to mis​lim. Hva​la ti što si
do​šao tako brzo kada te tre​bam.
Or​val se samo os​mjeh​nu; bio je di​van.
– Zar ti ni​ka​da ni​sam re​kao da ni​šta ne go​vo​riš čo​vje​ku dok se s njim ru​‐
ku​ješ? Po​gle​daj ga rav​no u oči. Ne​moj mu ni​šta kle​pe​ta​ti. Ja još uvi​jek mis​‐
lim da fu​tro​la mora gle​da​ti pre​ma na​trag. – Na​mig​nu os​ta​li​ma. Glas mu je
bio tih i zvu​čan. – A što je s tim fra​je​rom? Kamo je oti​šao? – Or​val kim​nu

58
 www.balkandownload.org

na pre​pre​ku od sti​je​na i dr​ve​ća pre​ko pu​telj​ka, na ši​ka​ru s obje stra​ne. –

Da, može se vi​dje​ti kuda se po​peo kroz grm​lje s des​ne stra​ne.
Kao da je nje​gov glas bio znak, ne​što ve​li​ko za​šu​šta tamo u grm​lju, i po​‐
mis​liv​ši da pos​to​ji mo​guć​nost da je to fra​jer, Te​as​le us​tuk​nu, ins​tin​k​tiv​no
trg​nuv​ši pi​štolj.
– Nema ni​ko​ga – reče čo​vjek tamo gore, i Te​as​le je mo​gao vi​dje​ti Les​te​ra
kako se gu​be​ći rav​no​te​žu spu​šta kroz grm​lje uz odro​nja​va​nje ka​men​či​ća i
pra​ši​ne. Bio je pot​pu​no mo​kar od pada u ri​je​ku. Oči su mu ina​če bile malo
iz​bu​lje​ne, a kada ugle​da Te​as​le​ov pi​štolj, još mu se više iz​bu​lji​še. – Hej, pa
to sam samo ja. Samo sam pro​vje​ra​vao nije li fra​jer mo​žda još u bli​zi​ni.
Or​val se po​če​še po bra​di.
– Bo​lje bi bilo da to nisi uči​nio. Mo​žda si za​mi​je​nio mi​ri​se. Will, imaš li
ne​što od tog fra​je​ra što bih mo​gao dati svo​jim psi​ma da po​nju​še?
~ U prt​ljaž​ni​ku. Do​nji veš, hla​če, čiz​me.
– Sve što nam onda tre​ba je hra​na i pros​pa​va​na noć. Mo​ra​mo sve do​bro
or​ga​ni​zi​ra​ti i mo​že​mo kre​nu​ti već u zoru.
– Ne. Ve​če​ras.
– Kako to mis​liš?
– Kre​će​mo ve​če​ras.
– Zar nisi čuo da sam upra​vo re​kao kako će za je​dan sat pas​ti mrak? Ve​‐
če​ras nema mje​se​ca. To​li​ko nas je da ćemo se, kad se raz​dvo​ji​mo, u mra​ku
iz​gu​bi​ti.
Te​as​le je ovo i oče​ki​vao, bio je si​gu​ran da će Or​val htje​ti od​go​di​ti stvar
do ju​tra. To je bilo prak​tič​ni​je. Ali s tim prak​tič​nim na​či​nom samo jed​na
stvar nije šti​ma​la: on nije mo​gao to​li​ko če​ka​ti.
– Mje​se​či​na ili ne, mo​ra​mo kre​nu​ti za njim sada – reče on Or​va​lu. – Is​‐
tje​ra​li smo ga iz naše sud​ske oblas​ti, i je​di​ni na​čin da ga za​dr​ži​mo je da nas​‐
ta​vi​mo s pro​go​nom. Ako če​kam do ju​tra mo​rat ću či​ta​vu ovu stvar pre​da​ti
dr​žav​noj po​li​ci​ji.
– Pa pre​daj im. To je tako i tako pr​ljav po​sao.
– Ne.
– Pa kak​va je raz​li​ka? Dr​žav​na će po​li​ci​ja tako i tako usko​ro biti ov​dje;
čim ih vlas​nik ovog zem​lji​šta po​zo​ve zbog svih ovih auto​mo​bi​la koji su
preš​li pre​ko nje​go​vih po​lja. Bez ob​zi​ra na sve ovu ćeš stvar mo​ra​ti pre​da​ti
nji​ma.

59
 – Ne ako se ja iz​gu​bim u ovoj šumi pri​je nego oni stig​nu ova​mo.
Bo​lje bi bilo da je po​ku​šao na​go​vo​ri​ti Or​va​la bez svih nje​go​vih lju​di oko​‐
lo. Ako ne pri​tis​ne Or​va​la, imat će ma​nje us​pje​ha kod svo​jih lju​di, ali ako
ga pak bude pre​vi​še na​go​va​rao, Or​val će samo dići ruke i oti​ći kući.
Ono što je Or​val na​kon toga re​kao nije ni​šta po​mo​glo.
– Ne, Will, žao mi je što te mo​ram ra​zo​ča​ra​ti. Uči​nit ću mno​go toga za
tebe, ali vrlo je te​ško pro​bi​ti se kroz ova brda čak i po danu, a ja neću tamo
po​ves​ti svo​je pse noću da os​li​je​pe samo zato što ti ovu pred​sta​vu že​liš sam
za sebe.
– Ne tra​žim od tebe da ih os​li​je​piš. Sve što tra​žim je da po​ve​deš svo​je pse
sa mnom, i onog tre​nut​ka kada po​mis​liš da je pre​mrač​no, stat ćemo i pos​ta​‐
vi​ti lo​gor. To je sve što mi tre​ba da nas​ta​vim po​tra​gu. Haj​de, već smo kam​‐
pi​ra​li vani, ti i ja. Bit će to kao kad je tata bio živ.
Or​val is​pus​ti dug uz​dah i po​gle​da oko​lo na šumu. Bilo je mrač​ni​je, hlad​‐
ni​je.
– Zar ne vi​diš kak​va je to lu​dost? Ne​ma​mo opre​mu za tak​vu po​tra​gu.
Ne​ma​mo ni pu​ške ni hra​nu ni...
– Shin​gle​ton može os​ta​ti i na​ba​vi​ti sve što nam tre​ba. Dat ćemo mu jed​‐
nog psa da nas uju​tro može pro​na​ći. U gra​du imam do​volj​no za​mje​ni​ka, pa
ih če​tvo​ri​ca može su​tra doći sa Shin​gle​to​nom. Imam pri​ja​te​lja na lo​kal​nom
aero​dro​mu koji kaže da će nam po​su​di​ti he​li​kop​ter i odves​ti nas kamo god
ho​će​mo i le​tjet će is​pred nas da vidi može li lo​ci​ra​ti fra​je​ra. Pi​tam, ho​ćeš li
po​mo​ći?
Or​val je gle​dao u svo​je noge, vu​ku​ći čiz​mu gore-do​lje po pra​ši​ni.
– Ne​mam mno​go vre​me​na, Or​val. Ako se usko​ro pop​ne​mo tamo gore,
dr​žav​na će mi po​li​ci​ja mo​ra​ti do​pus​ti​ti da za​dr​žim kon​tro​lu. Po​dr​žat će me i
pos​ta​vi​ti pa​trol​na kola na glav​ne ces​te koje vode iz brda, i os​ta​vi​ti nas da ga
lo​vi​mo po pla​ni​ni. Ali ka​žem ti, isto tako mogu za​bo​ra​vi​ti da ću ga ika​da
pro​na​ći ako mi ti ne daš svo​je pse.
Or​val po​gle​da pre​ma gore i po​la​ko seg​nu u svo​ju jak​nu po vre​ći​cu za du​‐
han i ci​ga​ret pa​pir. Raz​miš​ljao je dok je pa​ž​lji​vo mo​tao ci​ga​re​tu, i Te​as​le je
znao da ga ne smi​je po​žu​ri​va​ti. Ko​nač​no, tre​nu​tak pri​je nego što Or​val za​‐
pa​li ši​bi​cu:
– Mo​glo bi ići, ako sam do​bro ra​zu​mio. Što ti je taj fra​jer uči​nio, Will?
– Pre​re​zao je jed​nog za​mje​ni​ka go​to​vo na​po​la, a dru​gog je mo​žda os​li​je​‐

60
 www.balkandownload.org

pio.
– Da, Will – reče Or​val i za​pa​li ši​bi​cu, pri​bli​ža​va​ju​ći ju da pri​pa​li ci​ga​re​‐
tu. – Ali nisi mi od​go​vo​rio. Što je tebi uči​nio taj fra​jer?

61
 2.
Kraj je bio vi​sok i div​lji, s gus​tom šu​mom, is​pre​si​je​can gu​du​ra​ma i pu​‐
telj​ci​ma i pre​pun rupa. Baš kao i brda Sje​ver​ne Ka​ro​li​ne gdje je bio na obu​‐
ci. Vrlo sli​čan br​di​ma kroz koja je bje​žao za vri​je​me rata. Nje​go​va vr​sta te​‐
re​na i nje​gov na​čin bor​be, i bo​lje da mu se nit​ko pre​vi​še ne pri​bli​ži jer će on
oš​tro od​go​vo​ri​ti. Bo​re​ći se da po​bi​je​di svje​tlo koje je nes​ta​ja​lo, tr​čao je što
je mo​gao da​lje i brže. Golo mu je ti​je​lo bilo obli​ve​no krv​lju od gra​na koje su
ga ši​ba​le, bose noge su mu bile pune po​sje​ko​ti​na i kr​va​ve od oš​trih gra​na
koje su le​ža​le na putu, od kr​še​vi​tih str​mi​na i sti​je​na. Dođe do uzvi​si​ne na
ko​joj se ras​kre​čio kos​tur da​le​ko​vod​nog stu​pa i gdje su vr​ho​vi sta​ba​la bili
odre​za​ni ne bi li se spri​je​či​lo uda​ra​nje vi​so​ko​na​pon​skih elek​trič​nih ka​blo​va
o njih. Čis​ti​na je bila pre​kri​ve​na šljun​kom i ka​me​njem i oš​trom ši​ka​rom, pa
se on uz ve​li​ke bo​lo​ve pe​njao is​pod ka​blo​va vi​so​kog na​po​na. Tre​bao je sti​ći
do naj​vi​še toč​ke pri​je nego se smra​či; mo​rao je vi​dje​ti što se na​la​zi s dru​ge
stra​ne uz​br​di​ce i od​lu​či​ti ko​jim pu​tem kre​nu​ti.
Zrak je na vrhu is​pod da​le​ko​vod​nog stu​pa bio bis​tar i čist i do​di​ri​va​le su
ga po​s​ljed​nje zra​ke za​la​ze​ćeg sun​ca koje je već bilo da​le​ko s li​je​ve stra​ne.
Zas​ta​ne na tre​nu​tak, do​pus​ti da mu ti​je​lo upi​je bla​go to​plo svje​tlo, uži​va​ju​ći
u me​ko​ći zem​lje pod svo​jim no​ga​ma. I vr​hu​nac pre​ko puta nje​ga sja​jio se
na sun​cu, ali nje​gov je obro​nak bio siv, a ko​tli​na tam​na. Upu​ti se tamo, i s
meke zem​lje pri​je​đe opet na šlju​nak i sti​je​ne, pre​ma ko​tli​ni. Ako tamo ne
nađe ono što tra​ži, mo​rat će skre​nu​ti uli​je​vo pre​ma ri​je​ci koju je vi​dio, a za​‐
tim će mo​ra​ti kre​nu​ti uz ri​je​ku. Bilo bi lak​še ići tim pu​tem uz oba​lu, a ono
što je on tra​žio si​gur​no će biti bli​zu ri​je​ke. Jur​nu pre​ma ko​tli​ni po šljun​ku,
po​s​kli​zu​ju​ći se, pa​da​ju​ći, sla​ni ga je znoj pe​kao na ra​na​ma. Ko​tli​na mu se
nije svi​dje​la, toč​no pre​ko puta nje na​la​zi​la se mo​čva​ra, mulj i tam​na voda.

62
 www.balkandownload.org

Ali ba​rem je zem​lja bila po​no​vo meka, te on za​obi​đe mo​čva​ru s li​je​ve stra​‐
ne, sve dok ne dođe do ri​je​ke koja se u nju uli​je​va​la, za​tim kre​ne uzvod​no,
više ne tr​če​ći, sada samo brzo ho​da​ju​ći. Pro​šao je go​to​vo pet mi​lja, i to ga je
umo​ri​lo: još nije bio u tako do​broj for​mi u kak​voj je bio pri​je za​rob​lje​niš​tva
u ratu, još se nije opo​ra​vio od tje​da​na pro​ve​de​nih u bol​ni​ci. Pa ipak, sje​ćao
se svih vje​šti​na bje​ža​nja, pa čak i ako neće moći da​lje tr​ča​ti bez po​te​ško​ća,
ovih je pet mi​lja jako brzo pre​šao.
Ri​je​ka je vi​ju​ga​la i kri​vu​da​la i on ju je sli​je​dio. Znao je da će usko​ro za
njim biti psi, ali nije ni po​ku​šao pre​ga​zi​ti ri​je​ku i tako za​mes​ti mi​ris. To bi
ga samo us​po​ri​lo, a bu​du​ći da bi u jed​nom tre​nut​ku mo​rao iz​a​ći iz ri​je​ke
bilo na jed​nu ili na dru​gu oba​lu, dre​ser bi pse samo po​di​je​lio na obje oba​le
dok ne bi po​no​vo uhva​ti​li mi​ris, a on sam bi samo iz​gu​bio vri​je​me.
Smra​či​lo se brže nego što je oče​ki​vao. Pe​nju​ći se uz​br​do uhva​tio je po​s​‐
ljed​nje tra​ke su​mra​ka, a tada su se šuma i ši​ka​ra pre​to​pi​le u sje​nu. Usko​ro
su se na ho​ri​zon​tu mo​gli pre​poz​na​ti obri​si samo naj​ve​ćeg dr​ve​ća i sti​je​na, a
tada nas​tu​pi noć. Čulo se žu​bo​re​nje ri​je​ke, zri​kav​ci i noć​ne pti​ce i ži​vo​ti​nje
i on za​poč​ne zva​ti. Si​gur​no nit​ko od onih koje je tra​žio neće ot​kri​ti da su
tamo ako samo nas​ta​vi sli​je​di​ti ri​je​ku i zva​ti. Mo​rao je uči​ni​ti ne​što da za​‐
zvu​či za​nim​lji​vo. Mo​rao ih je na​tje​ra​ti da po​že​le vi​dje​ti tko je to. Vik​nu na
vi​jet​nam​skom, na ono malo fran​cu​skog što ga je na​učio u ško​li. Poč​ne go​‐
vo​rom opo​na​ša​ti juž​njač​ki na​gla​sak, pa za​pad​njač​ki, pa cr​nač​ki. Iz​go​vo​ri
duge lis​te naj​go​rih pros​to​ta ko​jih se mo​gao sje​ti​ti.
Ri​je​ka se spu​šta​la u malu ko​tli​nu na stra​ni uz​br​di​ce. Ni​ko​ga. Ri​je​ka se
pe​nja​la i spu​šta​la u još jed​nu ko​tli​nu i pe​nja​la i spu​šta​la, ali i da​lje ni​ko​ga, a
on je i da​lje zvao. Ako usko​ro ne nađe ne​ko​ga, bit će tako du​bo​ko u br​di​ma
da će mo​žda doći i do iz​vo​ra i više neće ima​ti ri​je​ku kao smjer koji će pra​ti​‐
ti. Upra​vo to se i do​go​di. Znoj ga je hla​dio na noć​nom zra​ku; dođe do mjes​‐
ta gdje se ri​je​ka pre​tva​ra​la u malu baru i za​ču​je klo​ko​ta​nje iz​vo​ra.
Kamo da kre​ne? Vik​nu još jed​nom, pros​to​te odjek​nu kroz mrak, on sa​če​‐
ka, a za​tim kre​nu uz​br​do. Ako nas​ta​vi rav​no uz​br​do, pa onda niz​br​do, mis​‐
lio je da će mo​žda na​ići na još neku ri​je​ku i onda ju sli​je​di​ti. Pro​đe ne​kih
de​se​tak me​ta​ra od iz​vo​ra kada s li​je​ve i s des​ne stra​ne bi​jes​nu dvi​je ba​te​ri​je.
Zas​ta​ne, pot​pu​no mi​ran.
Pod bilo ko​jim dru​gim okol​nos​ti​ma iz​ju​rio bi iz​van do​me​ta svje​tilj​ki i ot​‐
pu​zao u mrak. Bilo je opas​no po ži​vot lu​ta​ti noću ovim br​di​ma, za​ba​da​ti nos

63
tamo gdje mu nije mjes​to.
Ko​li​ko li je samo lju​di do​bi​lo me​tak u gla​vu samo zbog onog što je i on
sam či​nio, i na​kon toga bilo ba​če​no u pli​tak grob za hra​nu noć​nim ži​vo​ti​‐
nja​ma.
Svje​tilj​ke su bile upe​re​ne rav​no u nje​ga, jed​na u lice a dru​ga u nje​go​vo
golo ti​je​lo. Još uvi​jek se nije mi​cao, samo je mir​no sta​jao, uz​dig​nu​te gla​ve,
zu​re​ći mir​no na​pri​jed iz​me​đu svje​tilj​ki kao da mu je tamo i mjes​to i kao da
to čini sva​ke noći. Kuk​ci su le​tje​li oko svje​tla. Pti​ca od​le​pr​ša sa sta​bla.
– Da, bo​lje bi ti bilo da ba​ciš taj pi​štolj i bri​tvu – reče sta​rac hra​pa​va gla​‐
sa s des​ne stra​ne.
Ram​bu lak​ne: neće ga ubi​ti, ba​rem ne od​mah, do​volj​no ih je za​in​te​re​si​‐
rao. Pa ipak, bilo bi ne​si​gur​no za​dr​ža​ti pi​štolj i bri​tvu. Kad su ih ovi lju​di
već vi​dje​li, mo​gli bi se osje​ti​ti ugro​že​ni​ma i ubi​ti ga. Ali nije si mo​gao do​‐
pus​ti​ti da luta noću ovim šu​ma​ma bez iče​ga s čim bi se mo​gao obra​ni​ti.
– Da, gos​po​di​ne – reče Ram​bo jed​no​lič​nim gla​som i is​pus​ti pi​štolj i bri​‐
tvu. – Ne mo​ra​te se za​bri​nja​va​ti. Pi​štolj nije na​pu​njen.
– Na​rav​no da nije.
Ako je onaj čo​vjek s des​ne stra​ne star, onaj bi dru​gi, s li​je​ve stra​ne, mo​‐
rao biti mlad. Mo​žda otac i sin. Ili ujak i ne​ćak. Tako su se uvi​jek vo​di​le te
eki​pe u obi​te​lji, sta​ri​ji da iz​da​je na​red​be i je​dan ili ne​ko​li​ci​na mla​dih da
rade. Ram​bo je osje​ćao kako ga ova dvo​ji​ca iza svje​tilj​ki pro​cje​nju​ju. Sta​ri​ji
je sada šu​tio, i Ram​bo od​lu​či da neće ni​šta go​vo​ri​ti sve dok ga se ne pita.
Uljez, bo​lje da drži za​čep​lje​nu gu​bi​cu.
– Da, svo ono sme​će i pros​to​te koje si iz​vi​ki​vao – reče sta​ri​ji čo​vjek. –
Zvao si nas ili koga si na​zi​vao piz​dun​ci​ma?
– Tata, pi​taj ga za​što hoda oko​lo go​lo​guz i s ja​ji​ma koja mu vise – reče
onaj s li​je​ve stra​ne. Zvu​čao je mla​đe nego što je Ram​bo oče​ki​vao.
– Ti za​če​pi – na​re​di sta​ri​ji čo​vjek dje​ča​ku. – Re​kao sam ti da ne že​lim
čuti ni gla​sa od tebe.
Ram​bo s des​ne stra​ne za​ču​je na​pi​nja​nje oro​za.
– Če​kaj malo – reče brzo. – Sam sam. Tre​bam po​moć. Ne​moj pu​ca​ti dok
ne ču​ješ sve.
Sta​rac ne od​go​vo​ri ni​šta.
– Stvar​no to mis​lim. Ne že​lim ov​dje stva​ra​ti ni​kak​ve ne​pri​li​ke. Nije uop​‐
će važ​no ako znam da vi nis​te dva mu​škar​ca, da je je​dan od vas samo još

64
 www.balkandownload.org

dje​čak. Neću po​ku​ša​ti ni​ko​ga po​vri​je​di​ti samo zato što to znam.

Bilo je to ga​đa​nje nas​li​je​po. Na​rav​no da je sta​rac već mo​gao iz​gu​bi​ti in​‐
te​res za nje​ga i od​lu​čio pu​ca​ti. Ali Ram​bo je mis​lio da ona​ko gol i kr​vav
star​cu iz​gle​da opas​no, te da on više neće ni​šta pre​pus​ti​ti slu​ča​ju sada kada
Ram​bo zna da su oni samo je​dan mu​ška​rac i je​dan dje​čak.
– Ja bje​žim od po​li​ci​je. Oni su uze​li moju odje​ću. Jed​nog od njih sam i
ubio. Zvao sam u po​moć.
– Da, tre​baš po​moć – reče sta​rac. – Pi​ta​nje je samo, od koga?
– Pos​lat će za mnom pse. Pro​na​ći će ko​tao za ra​ki​ju ako ne uči​ni​mo ne​‐
što da ih za​us​ta​vi​mo.
Sada do​la​zi onaj naj​o​sjet​lji​vi​ji dio. Ako ga mis​le ubi​ti, sada je za to pra​vi
tre​nu​tak.
– Ko​tao? – reče sta​rac. – Tko ti je re​kao da ov​dje gore pos​to​ji neki ko​‐
tao? Mis​liš da ov​dje pe​čem ra​ki​ju?
– Na​la​zi​mo se u mr​k​lom mra​ku ko​tli​ne bli​zu iz​vo​ra. Što bi te dru​go do​‐
ve​lo ova​mo? Mora da ti je jako do​bro skri​ven. Čak iako znam da je ov​dje,
ne mogu vi​dje​ti pla​men tvo​je peći.
– Ti mis​liš da bih ja gu​bio vri​je​me s to​bom umjes​to da ra​dim kada bih
znao da je u bli​zi​ni ko​tao? Kvra​gu, ja sam lo​vac na ra​ku​ne.
– Bez pasa? Ne​mam ja vre​me​na za ovo. Mo​ra​mo sve sre​di​ti pri​je nego
oni pra​vi psi stig​nu su​tra ova​mo.
Sta​rac je sam za sebe pso​vao.
– Toč​no je da si u gu​žvi – reče Ram​bo. – Žao mi je što sam te u to uvu​‐
kao, ali ne​mam iz​bo​ra. Tre​bam hra​nu i odje​ću i pu​šku i neću te pus​ti​ti sve
dok to ne do​bi​jem.
– Ubij​mo ga, tata – reče dje​čak s li​je​ve stra​ne. – Na​sa​ma​rit će nas.
Sta​rac ni​šta ne od​go​vo​ri, a i Ram​bo je šu​tio. Mo​rao je dati star​cu vre​me​‐
na za raz​miš​lja​nje. Ako po​ku​ša po​žu​ri​ti stvar, sta​rac bi se mo​gao osje​ti​ti
stje​ran u tjes​nac i pu​ca​ti.
S li​je​ve stra​ne Ram​bo za​ču​je na​pi​nja​nje oro​za.
– Spus​ti tu sač​ma​ri​cu, Mat​t​hew – reče sta​rac.
– Ali on će nas na​sa​ma​ri​ti. Zar ti to ne vi​diš? Zar ne vi​diš da je on vje​ro​‐
jat​no neki vla​din čo​vjek?
– Omo​tat ću ti uši tom sač​ma​ri​com ako je ne spus​tiš kao što sam ti re​‐
kao. – Sta​rac se za​tim za​smi​ju​lji. – Vla​din čo​vjek. Glu​pos​ti. Po​gle​daj ga,

65
gdje bi on, do​đa​vo​la, mo​gao sa​kri​ti svo​ju znač​ku?
– Bo​lje pos​lu​šaj svog tatu – reče Ram​bo. – On shva​ća vezu. Ako me ubi​‐
je​te, po​li​caj​ci koji me uju​tro nađu htjet će saz​na​ti tko je to uči​nio. A za​tim
će za va​šim tra​gom pos​la​ti pse. Neće uop​će biti važ​no gdje me po​ko​pa​te ili
kako ćete po​ku​ša​ti sa​kri​ti mi​ris, oni će ...
– Živo vap​no – reče dje​čak mu​dro.
-- Na​rav​no da će živo vap​no po​mo​ći da se sa​kri​je moj mi​ris. Ali psi će
os​ta​ti na vama, i oni će na taj mi​ris na​hu​ška​ti pse.
Zas​ta​ne na tre​nu​tak, zu​re​ći u sva​ku svje​tilj​ku, da​ju​ći im vre​me​na za raz​‐
miš​lja​nje.
– Pro​blem je u tome da ako mi ne date hra​nu i odje​ću i pu​šku, tada neću
oti​ći odav​de sve dok ne pro​na​đem taj vaš ko​tao, a uju​tro će po​li​ci​ja sli​je​di​ti
moj trag do tamo. Neće uop​će biti važ​no ako ga no​ćas ras​ta​vi​te i sa​kri​je​te.
Ja ću vas sli​je​di​ti do mjes​ta na ko​jem ćete sa​kri​ti di​je​lo​ve.
– Če​ka​li bi​smo do zore da ga ras​ta​vi​mo – reče sta​rac. – Ne mo​žeš si pri​‐
ušti​ti da os​ta​neš tako dugo ov​dje.
– Bo​sih nogu tako i tako ne mogu da​le​ko od​mak​nu​ti. Ne. Vje​ruj​te mi.
Ima​ju ve​li​ke šan​se uhva​ti​ti me ovak​vog ka​kav sam, a ja isto tako mogu do​‐
pus​ti​ti i da vas uhva​te za​jed​no sa mnom.
Malo pos​li​je sta​rac opet poč​ne pso​va​ti.
– Ali ako mi po​mog​ne​te, ako mi date ono što tre​bam, onda ću brzo oti​ći
odav​de, i po​li​ci​ja se va​šem ko​tlu neće ni pri​bli​ži​ti.
Bilo je to naj​jed​nos​tav​ni​je što je mo​gao reći. Za​mi​sao mu se uči​ni uvjer​‐
lji​vom. Ako žele za​šti​ti svo​ju opre​mu, mo​rat će mu po​mo​ći. Na​rav​no, može
se do​go​di​ti da se na​lju​te zbog na​či​na na koji ih je na to pri​si​lja​vao i od​lu​če
ga ubi​ti. A mo​žda su i in​ces​tu​oz​na obi​telj, ne​do​volj​no in​te​li​gent​ni da vide
lo​gi​ku u nje​go​vim ri​je​či​ma.
Pos​ta​ja​lo je sve hlad​ni​je i Ram​bo poč​ne drh​ta​ti. Sada, kada su svi šu​tje​li,
zri​kav​ci su se čuli jako glas​no.
Ko​nač​no sta​rac pro​go​vo​ri.
– Mat​t​hew. Mis​lim da će biti naj​bo​lje da otr​čiš do kuće i do​ne​seš ono što
ti on kaže. – Glas mu nije zvu​čao naj​sret​ni​je.
– I do​ne​si kan​tu ke​ro​zi​na – reče Ram​bo. – Bu​du​ći da mi po​ma​že​te, po​‐
bri​nut ćemo se da zbog toga ne stra​da​te. Na​mo​čit ću odje​ću u ke​ro​zin i osu​‐
ši​ti je pri​je nego se obu​čem. Ke​ro​zin neće odves​ti pse sa mog tra​ga, ali će ih

66
 www.balkandownload.org

spri​je​či​ti da na​nju​še vaš mi​ris na odje​ći i da, sli​je​de​ći ga, pro​na​đu ono​ga tko
mi je po​mo​gao.
Dje​ča​ko​va je ba​te​ri​ja i da​lje bila upe​re​na u Ram​ba.
– Uči​nit ću ono što mi kaže tata, a ne vi.
– Uči​ni ona​ko kako on želi – reče sta​rac. – Ni meni se to ne svi​đa, ali on
sva​ka​ko zna u kak​vo nas je sra​nje uva​lio.
Dje​ča​ko​va svje​tilj​ka os​ta​de upe​re​na u Ram​ba još na tre​nu​tak, kao da je
dje​čak bio neo​d​lu​čan da li da kre​ne ili ne, ili je mo​žda ču​vao lice. Tada snop
svje​tla sa Ram​ba pri​je​đe na grm​lje a za​tim nes​ta​de i Ram​bo ga za​ču​je kako
šu​ška kroz ši​ka​ru. Vje​ro​jat​no je to​li​ko puta išao i vra​ćao se kući od ovog iz​‐
vo​ra da je put mo​gao pri​je​ći i za​tvo​re​nih oči​ju, a da o svje​tlu i ne go​vo​ri​mo.
– Hva​la – reče Ram​bo star​cu čija mu je svje​tilj​ka i da​lje bila upe​re​na u
lice. A za​tim se svje​tlo uga​si. – Hva​la i za to – reče Ram​bo. U oči​ma je još
ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka vi​dio zvjez​di​ce, a za​tim se one po​la​ko iz​gu​bi​še.
– Samo šte​dim ba​te​ri​je.
Ram​bo ga za​ču​je kako mu se pri​bli​ža​va kroz ši​ka​ru.
– Bo​lje mi ne​moj​te pri​la​zi​ti – reče on star​cu. – Ne že​lim po​mi​je​ša​ti vaš
mi​ris s mo​jim.
– Ni neću. Samo sam htio sjes​ti na panj.
Sta​rac za​pa​li ši​bi​cu i pri​ne​se je luli. Ši​bi​ca ne os​ta​ne dugo upa​lje​na, ali
kako je sta​rac uv​la​čio lulu, a va​tra ši​bi​ce se raz​buk​ta​la, Ram​bo je mo​gao vi​‐
dje​ti raš​ču​pa​nu kosu i siv​kas​to lice i gor​nji dio cr​ve​ne ka​ri​ra​ne ko​šu​lje s na​‐
ra​me​ni​ca​ma pre​ko nje.
– Imaš li pića kod sebe? – upi​ta Ram​bo.
– Mo​žda.
– Užas​no je hlad​no. Pri​jao bi mi gut​ljaj.
Sta​rac pri​če​ka, a za​tim upa​li svo​ju ba​te​ri​ju i po​dig​nu vrč tako da ga
Ram​bo može vi​dje​ti na svje​tlu i uhva​ti​ti. Vrč je bio te​žak kao ku​gla za ku​‐
gla​nje i na svo​je iz​ne​na​đe​nje Ram​bo ga go​to​vo is​pus​ti. Sta​rac se za​smi​ju​lji,
Ram​bo iz​va​di čep, vla​žan i škri​pav, i us​pr​kos te​ži​ni ot​pi​je dr​že​ći vrč u jed​‐
noj ruci, upra​vo ona​ko kako je znao da će sta​rac po​što​va​ti, gur​nuv​ši ka​ži​‐
prst kroz kuku na vrhu i ba​lan​si​ra​ju​ći vrč na lak​tu. Imao je okus na dvjes​to​‐
pos​tot​ni al​ko​hol, zlat​no jak i pe​kao mu je je​zik i grlo, pa​le​ći sva​ki mi​li​me​tar
sve do nje​go​va že​lu​ca. Go​to​vo se ugu​ši. Oči su mu su​zi​le kada je spus​tio
vrč.

67
 – Malo pre​jak? – upi​ta sta​rac.
– Malo – reče Ram​bo, nas​to​je​ći da dođe do gla​sa. – Što je to?
– Ku​ku​ruz​na slad​na kaša. Ali ipak je malo pre​ja​ka, zar ne?
– Da, re​kao bih, malo pre​ja​ka – po​no​vi Ram​bo, a glas mu je još uvi​jek
za​da​vao te​ško​će.
Sta​rac se na​smi​je:
– Da, stvar​no je malo pre​ja​ka.
Ram​bo po​dig​ne vrč i opet ot​pi​je gut​ljaj, is​pu​niv​ši usta vru​ćom, gus​tom
te​ku​ći​nom i sta​rac se još jed​nom na​smi​je.

68
 www.balkandownload.org

3.
Prvi ju​tar​nji pjev pti​ca pro​bu​di Te​as​lea u mra​ku. Le​žao je na zem​lji po​‐
kraj va​tre, za​mo​tan u deku koju je do​nio iz kola, zu​re​ći u kas​ne zvi​jez​de iz​‐
nad vr​ho​va dr​ve​ća. Proš​lo je mno​go go​di​na ot​kad je po​s​ljed​nji puta spa​vao
u šumi. Pre​ko dva​de​set go​di​na, shva​ti, bro​je​ći una​zad do 1950. go​di​ne. Ne
do kra​ja 1950-e: nije ra​ču​nao spa​va​nje u smrz​nu​tim ro​vo​vi​ma u Ko​re​ji.
Kvra​gu, ne, po​s​ljed​nji put kad je uis​ti​nu kam​pi​rao bilo je ono pro​lje​će kad
je do​bio po​ziv za voj​sku i kad se od​lu​čio za mor​na​ri​cu. Tada su on i Or​val
prvi li​je​pi vi​kend ot​pje​ša​či​li u brda. Sada je bio sav uko​čen od spa​va​nja na
ne​rav​noj zem​lji, odje​ća mu je bila vlaž​na na mjes​tu gdje je rosa pro​mo​či​la
kroz deku, i hlad​no​ća mu je us​pr​kos va​tri pro​di​ra​la sve do kos​ti​ju. Ali već
go​di​na​ma nije osje​ćao u sebi to​li​ko ži​vo​ta, uz​bu​đen što je po​no​vo u ak​ci​ji,
nes​trp​ljiv za lo​vom na fra​je​ra. Ipak nije bilo po​treb​no pro​bu​di​ti os​ta​le pri​je
nego što se Shin​gle​ton vra​ti sa svim po​treb​nim stva​ri​ma i os​ta​li​ma. Za​sad
je, bu​du​ći da je je​di​ni bio bu​dan, uži​vao u sa​mo​ći, to​li​ko raz​li​či​toj od sa​mot​‐
no pro​ve​de​nih noći ot​kad je otiš​la Anna. Za​mo​ta se čvr​š​će u deku.
Tada do nje​ga do​pre mi​ris, on po​gle​da i ugle​da Or​va​la kako sje​di po​kraj
va​tre i puši tan​ko smo​ta​nu ci​ga​re​tu. Hla​dan ju​tar​nji po​vje​ta​rac je dim no​sio
pre​ma Te​as​leu.
– Ni​sam znao da si bu​dan – pro​šap​će Te​as​le ne že​le​ći pro​bu​di​ti os​ta​le. –
Kako dugo?
– Pri​je tebe.
– Ali ja sam bu​dan već pre​ko je​dan sat.
– Znam. Više ne spa​vam puno. Ne zato što ne mogu. Ne mogu si pri​ušti​ti
da to​li​ko vre​me​na pro​ve​dem spa​va​ju​ći.
Sti​ska​ju​ći deku, Te​as​le se pri​vu​če bli​že Or​va​lu i na uža​re​nom pru​ti​ću s

69
va​tre za​pa​li ci​ga​re​tu. Pla​men se sma​nji, a kada Te​as​le gur​nu pru​tić na​trag
opet se to​plo raz​buk​ta, puc​ke​ta​ju​ći. Bio je u pra​vu kada je re​kao Or​va​lu da
će ovo biti kao ne​kad, iako u tre​nut​ku kada je to go​vo​rio nije u to vje​ro​vao.
Re​kao je to samo zato jer je tre​bao Or​va​la i ga​dio se sam sebi što je mo​rao
upo​tri​je​bi​ti tako emo​ti​van ar​gu​ment ne bi li ga uvje​rio. Ali sa​kup​lja​njem
drva za og​rjev, raš​čiš​ća​va​njem ka​me​nja i gran​či​ca da po​rav​na zem​lju, pros​‐
tri​jev​ši deku za​bo​ra​vio je kako je to sve bilo čvr​sto i do​bro.
– I tako je ona otiš​la – reče Or​val.
Te​as​le nije že​lio o tome raz​go​va​ra​ti. Ona je bila ta koja je otiš​la, nije bilo
obr​nu​to, i tako je sve iz​gle​da​lo kao da je on sve​mu kriv. Mo​žda je i bio. Ali
bila je i ona. Nije se, me​đu​tim, mo​gao pri​si​li​ti da svu kri​vi​cu sva​li na nju
samo da Or​val ne bi o nje​mu loše mis​lio. Po​ku​ša to objas​ni​ti ne​pris​tra​no:
– Mo​žda se vra​ti. Raz​miš​lja o tome. Već smo se neko vri​je​me dos​ta sva​‐
đa​li.
– S to​bom nije lako.
– Pa, bože, nije ni s to​bom.
– Ali ja već če​tr​de​set go​di​na ži​vim sa is​tom že​nom, i ko​li​ko se meni čini,
Bea nije puno raz​miš​lja​la o od​la​sku. Znam da te lju​di stal​no pi​ta​ju jed​no te
isto, ali uzi​ma​ju​ći u ob​zir ono što smo ti i ja, mis​lim da imam pra​vo. Oko
čega ste se sva​đa​li?
Go​to​vo ne od​go​vo​ri. Uvi​jek ga je zbu​nji​va​lo go​vo​ri​ti o osob​nim stva​ri​‐
ma, po​go​to​vo o ovoj si​tu​aci​ji koju još nije pro​su​dio: tko je u pra​vu, ima li
on kak​vo oprav​da​nje.
– Oko dje​ce – reče, a bu​du​ći da je već po​čeo, nas​ta​vi. – Mo​lio sam je bar
za jed​no di​je​te. Nije važ​no, dje​čak ili dje​voj​či​ca. Samo bih vo​lio ima​ti ne​ko​‐
ga kao što sam ja bio tebi. Ja, ja ne znam kako da ti to objas​nim. Čak se
osje​ćam glu​po go​vo​re​ći o tome.
– Ne​moj mi samo reći da je to glu​po, pri​ja​te​lju moj. Ne​moj mi samo to
reći kada sam se ja tako dugo tru​dio da imam svo​je vlas​ti​to di​je​te.
Te​as​le ga po​gle​da.
– Ah, pa ti si kao moj sin – reče Or​val. – Kao moj vlas​ti​ti. Ali ne mogu
pres​ta​ti raz​miš​lja​ti o tome kak​vo bi bilo Be​ino i moje di​je​te. Da smo ga
samo mo​gli ima​ti.
Bo​lje​lo je. Kao da sve ove go​di​ne nije bio Or​va​lu ni​šta dru​go nega si​ro​to
di​je​te po​koj​nog naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja. Nije se mo​gao s tim po​mi​ri​ti; bila je to

70
 www.balkandownload.org

veća sum​nja u sebe sa​mo​ga nego či​nje​ni​ca da je Anna otiš​la. A sada, kad je
već go​vo​rio o njoj, mo​rao je to iz​ves​ti na čis​tac, za​vr​ši​ti s tim.
– Proš​li Bo​žić – reče – pri​je nego smo doš​li kod vas na ve​če​ru, otiš​li smo
kod Shin​gle​to​na na piće. Tada sam, gle​da​ju​ći nje​go​vo dvo​je dje​ce, nji​hov iz​‐
raz lica kada su ugle​da​li pok​lo​ne, po​mis​lio da bi mo​žda bilo do​bro ima​ti jed​‐
no svo​je. Iz​ne​na​di​lo me da u mo​jim go​di​na​ma že​lim di​je​te, a u sva​kom je
slu​ča​ju i nju jako iz​ne​na​di​lo. Raz​go​va​ra​li smo o tome, i ona je to upor​no od​‐
bi​ja​la, a na​kon ne​kog vre​me​na sam, čini mi se, po​čeo pre​vi​še in​zis​ti​ra​ti. Do​‐
go​di​lo se to da je ona odvag​nu​la mene i pro​ble​me za koje je mis​li​la da će
doći s be​bom. I otiš​la je. Naj​lu​đe u ci​je​loj stva​ri je to što ko​li​ko god ne
mogu spa​va​ti zbog toga što je otiš​la, s dru​ge sam stra​ne zbog toga sre​tan.
Opet sam sam, nema više sva​đa, slo​bo​dan sam ra​di​ti što hoću, kada hoću,
mogu doći kas​no kući a da ne mo​ram na​zi​va​ti i objaš​nja​va​ti da mi je žao što
ne mogu doći na ve​če​ru, mogu iz​a​ći ako mi se iz​la​zi, mogu še​vi​ti oko​lo. Po​‐
ne​kad mi se čini da je naj​go​ra stvar u tome ko​li​ko će me ta ras​ta​va ko​šta​ti.
A is​to​vre​me​no ne mogu ti reći ko​li​ko že​lim da mi se vra​ti.
Kad iz​dah​ne iz usta mu iz​a​đe ma​gli​ca. Pti​ce su po​če​le glas​no pje​va​ti. On
nas​ta​vi gle​da​ti Or​va​la kako uv​la​či po​s​ljed​nji dim ci​ga​re​te među kvr​ga​vim i
od ni​ko​ti​na žu​tim pr​sti​ma.
– A što je s ovim ti​pom ko​jeg lo​vi​mo? -reče Or​val. – Da li se na nje​mu
sve​tiš?
– Ne.
– Jesi li si​gu​ran?
– Znaš do​bro da je​sam. Znaš da ne pos​tu​pam oš​tri​je nego što bih tre​bao.
Znaš isto kao i ja da je grad si​gu​ran zbog sit​ni​ca koje dr​žim pod kon​tro​lom.
Ne mo​žeš uči​ni​ti ni​šta da spri​je​čiš raz​boj​nič​ki pre​pad ili uboj​stvo. Ako to
net​ko za​is​ta želi uči​ni​ti, on će to i uči​ni​ti. Ali sit​ni​ce čine grad onak​vim ka​‐
kav je. Sit​ni​ce na koje mo​žeš pa​zi​ti, a da grad os​ta​ne si​gu​ran. Da sam se
samo na​ce​rio i uzeo ono što mi je fra​jer pru​žao, mo​žda bih se usko​ro na to
na​vik​nuo, pa bih i dru​gim fra​je​ri​ma do​pu​štao to isto. A usko​ro bih pu​štao i
dru​ge stva​ri. Za​bri​nuo sam se za sebe isto ko​li​ko i za tog fra​je​ra. Ne mogu
si do​pus​ti​ti po​pu​šta​nje. Ne mogu jed​nom dr​ža​ti red a dru​gi put ne.
— Još ga uvi​jek sil​no že​liš uhva​ti​ti, iako je tvoj dio pos​la za​vr​šen. Ovo je
sada po​sao dr​žav​ne po​li​ci​je.
– Ali on je ubio mog čo​vje​ka i moja je duž​nost da ga pri​ve​dem. Že​lim da

71
moji lju​di zna​ju da neću pre​za​ti ni pred čim da uhva​tim ono​ga tko ih po​vri​‐
je​di.
Or​val po​gle​da zgnje​če​ni opu​šak ci​ga​re​te koji je dr​žao u ruci i kim​nu, ba​‐
civ​ši opu​šak u va​tru.
Po​če​le su se po​jav​lji​va​ti sje​ne, po​če​la su se ra​za​bi​ra​ti sta​bla i gr​mo​vi.
Bila je to laž​na zora, i usko​ro će se či​ni​ti da svje​tlo po​no​vo nes​ta​je, a tada će
se po​ja​vi​ti sun​ce i sve će se raz​bis​tri​ti. Mo​gli su već biti na no​ga​ma i kre​nu​‐
ti, po​mis​li Te​as​le. Gdje je Shin​gle​ton s lju​di​ma i opre​mom? Mo​rao se vra​ti​ti
već pri​je pola sata. Mo​žda se ne​što do​go​di​lo u gra​du. Mo​žda mu dr​žav​na
po​li​ci​ja ne do​pu​šta da uđe u šumu. Te​as​le gran​či​com pro​mi​je​ša žar i po​dig​‐
ne se pla​men. Gdje je?
Tada za​ču​je prvi pse​ći la​vež da​le​ko u šumi, i to usko​me​ša pse pri​ve​za​ne
za drvo naj​bli​že Or​va​lu. Bilo ih je pet, i bili su bud​ni, le​ža​li su na zem​lji, oči​‐
ju upr​tih u Or​va​la. Sada su us​ta​li, uz​bu​đe​ni, i la​ja​li su na poz​drav.
– Pst – reče Or​val, oni ga po​gle​da​še i umi​ri​še se. Sla​bi​ne su im po​drh​ta​‐
va​le.
Ward, Les​ter i mla​di za​mje​nik se uz​vr​po​lji​še u snu. Bili su s dru​ge stra​ne
va​tre i čvr​sto su uza se priv​la​či​li deke.
– Uh – reče Ward.
– Samo tre​nu​tak – reče Les​ter u snu.
Pas opet za​la​je u da​lji​ni, iako se sada uči​ni da je ne​što bli​že, a psi po​kraj
Or​va​la na​ću​li​še uši, uz​bu​đe​no la​ju​ći.
– Pst – reče Or​val od​luč​ni​je. – Lezi do​lje.
Umjes​to toga oni trg​nu​še gla​ve pre​ma još jed​nom la​ve​žu iz da​lji​ne, a
noz​dr​ve im za​drh​ta​še.
– Lezi do​lje – na​re​di Or​val, i oni po​la​ko, je​dan po je​dan pos​lu​ša​še.
Ward se pro​me​ško​lji na svo​joj stra​ni deke, sk​vr​če​nih nogu.
– Što je? Što se do​ga​đa?
– Samo je vri​je​me da us​ta​neš – reče Te​as​le.
– Što? – reče Les​ter i pro​me​ško​lji se. – O bože, kako li je hlad​no.
– Vri​je​me je za us​ta​ja​nje.
– Za tre​nu​tak.
– Za to​li​ko će oni već biti ov​dje.
Lju​di su se pro​bi​ja​li kroz ši​ka​ru, pri​la​ze​ći sve bli​že. Te​as​le za​pa​li još jed​‐
nu ci​ga​re​tu, usta i grlo su mu bili suhi, i osje​ti kako se puni ener​gi​jom.

72
 www.balkandownload.org

Odjed​nom shva​ti da bi to mo​gla biti i dr​žav​na po​li​ci​ja i brzo us​ta​ne, uv​la​če​‐

ći dim ci​ga​re​te, na​pre​žu​ći se da vidi kroz šumu, u smje​ru iz ko​jeg su do​la​zi​li
šu​mo​vi.
– O bože, kako li je hlad​no – reče Les​ter. – Na​dam se da Shin​gle​ton nosi
ne​što to​plo za jelo.
Te​as​le se na​dao da je to samo Shin​gle​ton sa za​mje​ni​ci​ma, a ne dr​žav​na
po​li​ci​ja. Odjed​nom is​kr​s​ne pe​to​ro lju​di. Tr​ča​li su iz​me​đu dr​ve​ća i kroz grm​‐
lje u sla​bom hlad​nom svje​tlu, ali Te​as​le nije mo​gao vi​dje​ti koje su im boje
uni​for​me. Go​vo​ri​li su ne​što je​dan dru​go​me, je​dan se od njih spo​tak​ne i op​‐
su​je, ali Te​as​le nije mo​gao ra​zaz​na​ti gla​so​ve. Ako je to dr​žav​na po​li​ci​ja, po​‐
ku​ša​vao je pro​na​ći na​čin da slu​čaj i da​lje os​ta​ne pod nje​go​vim vod​stvom.
Tada su priš​li bli​že, žu​re​ći iz​me​đu dr​ve​ća uz onu krat​ku uz​br​di​cu i Te​as​‐
le ugle​da Shin​gle​to​na kako po​sr​če iza psa koji ga je vu​kao na lan​cu, i vi​dje
da se iza nje​ga na​la​ze nje​go​vi vlas​ti​ti lju​di. Ni​ka​da nije bio tako sre​tan što
ih vidi. No​si​li su pre​na​tr​pa​ne plat​ne​ne vre​će, i pu​ške i ko​no​pac, i Shin​gle​‐
ton je pre​ko ra​me​na no​sio polj​ski ra​dio. Pas ga je vu​kao pre​ma lo​go​ru.
– To​pla hra​na? – za​pi​ta ga Les​ter. – Jesi li do​nio ne​što to​plo za jelo?
Shin​gle​ton ga oči​gled​no nije čuo. Bio je bez daha, i pre​da​vao je psa Or​‐
va​lu. Les​ter se brzo okre​nu pre​ma za​mje​ni​ci​ma.
– Jes​te li do​ni​je​li ne​što to​plo za jelo?
– Sen​dvi​če sa šun​kom i ja​ji​ma – reče je​dan od za​mje​ni​ka, sav us​pu​han. –
Ter​mo​si​cu punu kave.
Les​ter kre​nu pre​ma vre​ći koju je no​sio za​mje​nik.
– Ne tamo – reče mu za​mje​nik. – Mit​ch. Iza mene.
Mit​ch se ce​rio otva​ra​ju​ći vre​ću i va​de​ći iz nje sen​dvi​če za​mo​ta​ne u vo​‐
šta​ni pa​pir. Svi po​gra​bi​še sen​dvi​če i po​če​še jes​ti.
– Preš​li ste prok​le​to ve​li​ku uda​lje​nost si​noć u mra​ku – reče Shin​gle​ton
Te​as​leu, hva​ta​ju​ći dah, nas​la​nja​ju​ći se na drvo. – Mis​lio sam da ću vas naći
za ma​nje od pola sata, a tre​ba​lo mi je dvos​tru​ko više.
– Mi se ni​smo mo​gli kre​ta​ti tako brzo kao oni si​noć, sje​ti se – reče Mit​ch.
– Ima​li smo više te​re​ta.
– Sve​jed​no su preš​li prok​le​to ve​li​ku uda​lje​nost.
Te​as​le nije mo​gao odre​di​ti da li se Shin​gle​ton is​pri​ča​va zbog kaš​nje​nja ili
mu se za​is​ta di​vio.
Te​as​le za​gri​ze u sen​dvič, mas​tan i mlak, ali bože, bio je tako do​bar. Uzme

73
pa​pir​na​tu čašu koju je Mit​ch do vrha na​pu​nio vru​ćom ka​vom, puh​ne u nju i
ot​pi​je gut​ljaj. Pri tom si spr​ži gor​nju us​ni​cu i nep​ce i je​zik. Osje​ti kako mu
hlad​na smje​sa jaja i šun​ke u us​ti​ma pos​ta​je vru​ća.
– Što se do​ga​đa tamo do​lje?
Shin​gle​ton se na​smi​je.
– Dr​žav​na se po​li​ci​ja raz​lju​ti​la zbog ovo​ga. – Za​šu​ti da za​gri​ze u sen​dvič.
– Kao što si re​kao, malo sam si​noć pri​če​kao u onom po​lju i po​ja​vi​li su se
de​set mi​nu​ta na​kon što si se po​peo u šumu. Bili su je​be​no bi​jes​ni zbog toga
što si is​ko​ris​tio ono malo da​njeg svje​tla što ti je pre​os​ta​lo da kre​neš u lov za
fra​je​rom i da os​ta​neš u igri. Iz​ne​na​di​lo me kako su brzo shva​ti​li koje su tvo​‐
je na​mje​re.
– Ali što se do​go​di​lo tamo do​lje?
Shin​gle​ton se po​nos​no na​ce​ri i od​gri​ze još je​dan za​lo​gaj sen​dvi​ča.
– Pro​veo sam pola noći s nji​ma u sta​ni​ci, i ko​nač​no su pris​ta​li na su​rad​‐
nju s to​bom. Blo​ki​rat će ces​te koje vode iz brda i neće ula​zi​ti ova​mo. Mogu
ti reći da sam ih dos​ta dugo mo​rao uvje​ra​va​ti da ne ula​ze ova​mo.
– Hva​la. – Znao je da Shin​gle​ton to i oče​ku​je.
Shin​gle​ton kim​nu žva​ču​ći.
– Ono što je ko​nač​no uč​vr​sti​lo naš do​go​vor bilo je kad sam re​kao da ti
fra​je​ra poz​na​ješ bo​lje nego oni i da ti naj​bo​lje znaš što bi on mo​gao uči​ni​ti.
– Zna​ju li oni išta o nje​mu, tko je ili zbog čega ga još tra​že?
– Rade na tome. Rek​li su neka se re​dov​no jav​lja​mo na ovaj ra​dio. Na prvi
znak ne​pri​li​ke ula​ze sa svim oruž​jem koje im je na ras​po​la​ga​nju.
– Neće biti ne​pri​li​ke. Neka net​ko pro​bu​di Bal​for​da – reče, po​ka​zu​ju​ći na
mla​dog za​mje​ni​ka za​mo​ta​nog u deku po​kraj va​tre. – Taj će sve pres​pa​va​ti.
Or​val po​tap​ša psa ko​jeg mu je do​veo Shin​gle​ton, odve​de ga do Bal​for​da
te mu ovaj po​li​že lice. Mla​di za​mje​nik po​sko​či, lju​ti​to bri​šu​ći sli​nu sa svo​jih
usta.
– Pa što se to, kvra​gu, do​ga​đa?
Mu​škar​ci se na​smi​ju, i odjed​nom zas​ta​nu iz​ne​na​đe​ni. Za​ču​je se bru​ja​nje
mo​to​ra. Bio je pre​da​le​ko a da bi Te​as​le mo​gao po​go​di​ti koje je vr​ste, ali je
tut​njao sve jas​ni​je, a tada se iz​nad dr​ve​ća po​ja​vi he​li​kop​ter, ve​lik, blis​ta​ju​ći
na sun​cu.
– Pa što ... – za​poč​ne Les​ter.
– Kako je znao gdje smo?

74
 www.balkandownload.org

Psi poč​nu la​ja​ti. Iz​nad buke mo​to​ra, kri​la pro​pe​le​ra su fi​ju​ka​la kroz zrak.
– Ne​što novo što mi je dala dr​žav​na po​li​ci​ja – reče Shin​gle​ton. Iz​va​di ne​‐
što što je iz​gle​da​lo kao tam​no​si​va ku​ti​ja za ci​ga​re​te. – Emi​ti​ra ra​dio sig​na​le.
Rek​li su da u sva​ko doba žele zna​ti gdje se na​la​ziš i na​tje​ra​li su me da to po​‐
ne​sem a dru​gu po​lo​vi​cu su dali fra​je​ru ko​jeg si mo​lio da ti po​su​di svoj he​li​‐
kop​ter.
Te​as​le pro​gu​ta po​s​ljed​nji ko​mad sen​dvi​ča.
– Tko je od na​ših za​mje​ni​ka gore s njim?
– Lang.
– Da li imaš ra​dio-vezu s njim gore?
– Na​rav​no da imam.
Ra​dio je bio tamo gdje ga je Shin​gle​ton i sta​vio, na ni​skoj gra​ni na sta​‐
blu. Te​as​le pri​tis​nu pre​ki​dač na kon​trol​noj plo​či i bu​lje​ći u he​li​kop​ter koji
je kru​žio u bli​zi​ni, reče glas​no u mi​kro​fon:
– Lang. Por​tis. Sve sprem​no gore?
– Kad god ste vi sprem​ni, šefe. – Glas mu je bio jed​no​li​čan i kre​štav.
Zvu​čao je kao da do​la​zi iz ve​li​ke uda​lje​nos​ti.
Te​as​le ga je je​dva čuo od buke mo​to​ra. Po​gle​da oko​lo na svo​je lju​de. Or​‐
val je užur​ba​no skup​ljao pa​pir​na​te čaše i vo​šta​ni pa​pir od sen​dvi​ča, ba​ca​ju​‐
ći ih u va​tru. Os​ta​li su se opa​sa​va​li, pre​ba​cu​ju​ći pu​ške pre​ko ra​me​na. Kad
su se čaše i pa​pir pre​tvo​ri​li u pe​peo, Or​val na va​tru baci zem​lju.
– Sve je sada u redu – reče Te​as​le. – Po​kret.
Od uz​bu​đe​nja nije mo​gao pri​č​vr​sti​ti mi​kro​fon na​trag na ra​dio.

75
 4.
Ci​je​lo ju​tro, dok je tr​čao i ho​dao mi​lja​ma, čuo je bru​ja​nje mo​to​ra i po​‐
vre​me​ne pri​gu​še​ne puc​nje​ve iz pu​ške i mrm​lja​nje du​bo​kog mu​škog gla​sa
kroz me​ga​fon. Tada odjed​nom za​ču​je mo​tor samo ne​ko​li​ko brda da​lje i on
iz rata pre​poz​na zvuk he​li​kop​te​ra te ubr​za ko​rak.
Bio je obu​čen već go​to​vo dva​na​est sati, ali na​kon što se po hlad​nom noć​‐
nom zra​ku po​peo gol u brda, sada je još uvi​jek uži​vao u to​ploj odje​ći. Na
no​ga​ma je imao te​ške sta​re ci​pe​le koje mu je oko po​no​ći dje​čak do​nio u ko​‐
tli​nu po​kraj iz​vo​ra. U pr​vom su mu tre​nut​ku ci​pe​le bile pre​ve​li​ke, ali je on
u njih na​gu​rao liš​će pa su mu tako ci​pe​le pos​ta​le ta​man, noge mu se u nji​‐
ma nisu skli​za​le i nije do​bi​vao žu​lje​ve. Čak je i tada na bo​sim no​ga​ma osje​‐
ćao oš​tru i kru​tu kožu, i ža​lio je što se dje​čak nije sje​tio do​ni​je​ti mu i ča​ra​‐
pe. Mo​žda ih je na​mjer​no za​bo​ra​vio. S dru​ge su mu stra​ne hla​če bile pre​‐
uske, i po​mis​liv​ši kako je i njih dje​čak na​mjer​no do​nio, mo​rao se na​smi​ja​ti.
Pre​ve​li​ke ci​pe​le, pre​uske hla​če, do​bro se s njim na​ša​lio.
Hla​če su iz​gle​da​le kao da su jed​nom bile sve​ča​ne hla​če koje su se iz​li​za​le
na gu​zi​ci pa ih je onda net​ko po​kr​pao, i sada su slu​ži​le kao rad​nič​ke hla​če,
svi​je​tle sa tam​nim mas​nim mr​lja​ma. Ko​šu​lja je bila bi​je​la, pa​muč​na, iz​li​za​na
na man​še​ta​ma, krag​ni i oko ru​pi​ca za dug​mad. Za pre​ko ko​šu​lje i da bi mu
bilo to​pli​je po noći, sta​rac mu je čak dao svo​ju de​be​lu cr​ve​nu ka​ri​ra​nu vu​‐
ne​nu ko​šu​lju. Iz​ne​na​di​lo ga je to što je sta​rac na kra​ju pos​tao tako da​re​ž​lji​‐
vo i pri​ja​telj​ski ras​po​lo​žen. Mo​žda je to bilo za​hva​lju​ju​ći vi​ski​ju. Na​kon što
su on i sta​rac po​je​li mr​k​vu i hlad​nu pr​že​nu pi​le​ti​nu koju je do​nio sin, stal​no
su iz vrča pili vi​ski, sin za​jed​no s nji​ma, pa je sta​rac oti​šao tako da​le​ko i dao
mu svo​ju pu​šku sa za​ve​ž​lja​jem pu​nim me​ta​ka.
– Jed​nom sam se i ja mo​rao skri​va​ti ne​ko​li​ko dana u br​di​ma – re​kao je

76
 www.balkandownload.org

sta​rac. – Pri​je puno go​di​na. Tada ni​sam bio puno sta​ri​ji nego što je moj sin
da​nas. – Nije re​kao za​što se mo​rao skri​va​ti u br​di​ma, a Ram​bo je bio do​volj​‐
no opre​zan da ni​šta ne pita. – Ni​sam čak imao pri​li​ku oti​ći kući i uze​ti svo​‐
ju pu​šku. Na​rav​no da sam je mo​gao upo​tri​je​bi​ti. Iz​vu​ci se i po​ša​lji mi no​vac
za ovu pu​šku. Že​lim tvo​ju ri​ječ. Nije mi sta​lo do nov​ca. Sa ovak​vim pi​ćem
koje pro​izvo​dim, sam bog zna da si mogu pri​ušti​ti i novu. Ali kada se iz​vu​‐
češ, že​lio bih zna​ti kako ti je to us​pje​lo, a na​dam se da će te pu​ška pod​sje​ti​ti
da mi to ja​viš. Do​bra je to pu​ška. – I za​is​ta je bila do​bra, .30-30 ka​ra​bin, i
bila je tako snaž​na da je mo​gla po​go​di​ti čo​vje​ka na osam​s​to me​ta​ra kao
kroz ko​mad sira. Sta​rac je na kraj kun​da​ka sta​vio de​be​li kož​na​ti jas​tu​čić da
uma​nji tr​zaj. Na ni​ša​nu na vrhu ci​je​vi imao je toč​ku svje​tle​će boje za bo​lje
ci​lja​nje po noći.
Tada Ram​bo uči​ni ono što je obe​ćao, i po​vu​če se ni​zvod​no u su​prot​nom
smje​ru od mjes​ta na kome bi sta​rac mo​gao ima​ti ko​tao i spi​ra​le i vr​če​ve;
brzo za​tim kre​nu pre​ma za​pa​du, još uvi​jek pla​ni​ra​ju​ći put za Mek​si​ko. Nije
se za​va​ra​vao ide​jom da će biti lako sti​ći do tamo. Bu​du​ći da nije že​lio ri​ski​‐
ra​ti i oda​ti se kra​đom auto​mo​bi​la, mo​rat će pje​ši​ce pu​to​va​ti mje​se​ci​ma kroz
pus​te kra​je​ve, pre​hra​nji​va​ti se samo sa plo​do​vi​ma pri​ro​de. Pa ipak, nije se
mo​gao sje​ti​ti niti jed​nog bli​žeg mjes​ta gdje bi bio si​gu​ran, i ko​li​ko god gra​‐
ni​ca bila da​le​ko, ba​rem mu je za​sa​da da​va​la neki smjer kre​ta​nja. Kada je
pre​šao ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra, pri​si​ljen kre​ta​ti se po​la​ko zbog mra​ka, zas​pe na
sta​blu. Pro​bu​di ga sun​ce i za do​ru​čak po​je​de još mr​k​ve i pi​le​ti​ne koju je
spre​mio za put. Sada, kada je sun​ce već bilo vi​so​ko i za​s​ljep​lju​ju​će, bio je ki​‐
lo​me​tri​ma da​le​ko, i ju​rio je iz​me​đu dr​ve​ća uz du​gač​ku ši​ro​ku uz​br​di​cu.
Puc​nje​vi su se čuli sve glas​ni​je, glas iz zvuč​ni​ka sve jas​ni​je i znao je da će
usko​ro he​li​kop​ter pre​le​tje​ti i ovu uz​br​di​cu. Iz​le​ti iz šume u na​mje​ri da pre​‐
tr​či otvo​re​nu li​va​du i na če​t​vrt puta, go​to​vo toč​no iz​nad sebe, za​ču​je zvuk
pro​pe​le​ra i pa​nič​no se okre​nu tra​že​ći zak​lon. Je​di​no što je vi​dio bio je bor
koji je le​žao na li​va​di, te po de​blu Ram​bo za​klju​či da ga je vje​ro​jat​no obo​rio
grom. Nije više bilo vre​me​na za po​vra​tak u šumu. Po​tr​či i za​ro​ni is​pod gus​‐
tih za​guš​lji​vih gra​na, te si pri​tom ogre​be leđa. I tada spa​zi he​li​kop​ter kako
se po​jav​lju​je uz obro​nak. Iz tre​nut​ka u tre​nu​tak je pos​ta​jao sve veći i veći.
Staj​ni trap je go​to​vo do​di​ri​vao naj​gor​nje gra​ne dr​ve​ća.
– Ovo je po​li​ci​ja – tut​njao je mu​ški glas iz me​ga​fo​na. – Ne​maš šan​se,
pre​daj se. Tko god se na​la​zi u ovoj šumi. Opa​san bje​gu​nac vam može biti u

77
bli​zi​ni. Po​ka​ži​te se. Mah​ni​te ru​kom ako ste vi​dje​li jed​nog sa​mog mla​di​ća. –
Glas se pre​ki​ne, a za​tim opet nes​pret​no nas​ta​vi, kao da čita tekst. – Ovo je
po​li​ci​ja. Ne​maš šan​se, pre​daj se. Tko god se na​la​zi u ovoj šumi. Opa​san bje​‐
gu​nac vam može biti u bli​zi​ni.
I tako se nas​tav​lja​lo, pa bi pres​ta​lo i opet po​če​lo, a Ram​bo je le​žao pot​pu​‐
no mi​ran is​pod gra​na. Znao je da ga gus​te igli​ce šti​te sa zem​lje, ali pro​ma​‐
tra​ju​ći he​li​kop​ter kako sa šume pre​la​zi na li​va​du nije bio si​gu​ran da li ga se
vidi iz zra​ka. He​li​kop​ter je bio vrlo bli​zu i mo​gao je vi​dje​ti u pi​lot​sku ka​bi​‐
nu. Sa stra​ne je jas​no vi​dio dva mu​škar​ca koji su bu​lji​li kroz otvo​re​ne pro​‐
zo​re, ci​vil​ni pi​lot i po​li​ca​jac u si​voj uni​for​mi Te​as​le​ovih lju​di. Kroz pro​zor
je dr​žao upe​re​nu vi​so​ko​ka​li​bar​sku pu​šku sa te​le​skop​skim ni​ša​nom. Odjek​‐
nu pu​canj, na​ci​ljan na hrpu sti​je​na i grm​lja na rubu šume, pre​ko koje je he​‐
li​kop​ter upra​vo bio pre​le​tio.
Bože, Te​as​le ga za​is​ta jako želi, s ob​zi​rom na či​nje​ni​cu da je re​kao svom
čo​vje​ku da puca na sva mo​gu​ća skro​vi​šta, bez stra​ha da će po​go​di​ti ne​kog
ne​vi​nog. Ve​ći​na lju​di bi tako i tako pos​lu​ša​la oba​vi​jest i iz​aš​la bi van na čis​‐
ti​nu. S Te​as​le​ovog gle​di​šta, za​što ne? Po Te​as​leu, on je bio ubo​ji​ca po​li​caj​ca
i nije se smje​lo do​pus​ti​ti da im po​bjeg​ne. Mo​rao je pos​ta​ti pri​mjer dru​gi​ma,
da slu​čaj​no i net​ko dru​gi ne dođe na istu ide​ju. Pa ipak, Te​as​le je bio pre​do​‐
bar po​li​ca​jac a da bi ga ubio pri​je nego što bi mu dao šan​su da se pre​da.
Zato je vje​ro​jat​no oba​vi​jest i pu​ca​nje u mo​gu​ća skro​vi​šta bilo više da ga
zas​tra​ši nego da ga po​go​di. Ali sada su šan​se da bude po​go​đen bile pre​ve​li​‐
ke, i nije više bilo važ​no jesu li puc​nje​vi samo za zas​tra​ši​va​nje ili ne.
Bu​uum. Još je​dan pu​canj u gra​nje na rubu šume. Sada je he​li​kop​ter pre​li​‐
je​tao li​va​du i za ne​ko​li​ko će se​kun​di biti iz​nad nje​ga i go​to​vo će si​gur​no pu​‐
ca​ti. Na​ni​ša​ni pu​šku iz​me​đu gra​na, ci​lja​ju​ći u gla​vu čo​vje​ka s pu​škom,
spre​man dig​nu​ti ga u zrak u onom tre​nut​ku kada on spus​ti po​gled na ni​šan.
Nije više že​lio ubi​ja​ti, ali nije imao iz​bo​ra. Još gore, ako ubi​je ovog čo​vje​ka,
pi​lot će leći na pod he​li​kop​te​ra iz​van nje​go​va ni​ša​na i brzo će od​le​tje​ti po
po​moć, i svi će zna​ti gdje se on na​la​zi. Osim ako ne za​us​ta​vi he​li​kop​ter dig​‐
nuv​ši mu u zrak re​zer​vo​are za go​ri​vo. Znao je da je ludo uop​će o tome raz​‐
miš​lja​ti. Si​gur​no bi ih mo​gao po​go​di​ti. Ali dig​nu​ti u zrak? Samo u sno​vi​ma
je net​ko bez fo​sfor​ne mu​ni​ci​je mo​gao u tome us​pje​ti.
Ne​po​mič​no je le​žao u iš​če​ki​va​nju, srce mu je sve po​lak​še ku​ca​lo, dok je
he​li​kop​ter tut​njao iz​nad nje​ga. Od​mah za​tim čo​vjek s pu​škom spus​ti po​gled

78
 www.balkandownload.org

na te​le​skop, a i on sam se baš spre​mao po​vu​ći oba​rač kada spa​zi na što to

čo​vjek ci​lja. Za​hva​lju​ju​ći bogu što je na vri​je​me re​agi​rao, po​pus​ti oba​rač.
Pe​de​se​tak me​ta​ra da​lje bio je ka​me​ni zid pre​kri​ven gra​na​ma, od​mah po​kraj
ma​log je​zer​ca. Go​to​vo se tamo bio sa​krio kada je za​čuo he​li​kop​ter ali je bio
pre​da​le​ko. Sada se he​li​kop​ter obo​rio na zid – pu​canj – i nije mo​gao vje​ro​va​‐
ti svo​jim oči​ma, po​mis​li da ga oči va​ra​ju. Grm​lje se mi​ca​lo. Za​trep​će oči​ma,
i grm​lje se po​mak​nu. Tada shva​ti da ga oči ne va​ra​ju, grm​lje se ši​ro​ko ras​‐
tvo​ri i pre​ko zida se po​sr​ću​ći uzve​re ve​lik je​len sa go​le​mim ro​go​vi​ma. Pad​‐
ne, po​dig​ne se, i po​ju​ri pre​ko li​va​de pre​ma šumi s dru​ge stra​ne, he​li​kop​ter
za njim. Niz be​dro mu je te​kao mlaz tam​ne gus​te krvi, ali ga to iz​gle​da nije
sme​ta​lo, jer je u pre​kras​nim du​gač​kim sko​ko​vi​ma ju​rio pre​ma dr​ve​ću, he​li​‐
kop​ter za njim. Srce mu je lu​đač​ki lu​pa​lo.
Nije pres​ta​ja​lo lu​pa​ti. Vra​tit će se oni. Je​len je bio samo igrač​ka. Čim
zađe među dr​ve​će, iz​van nji​ho​va vi​di​ka, oni će se vra​ti​ti. Ako se ne​što skri​‐
va​lo u grm​lju po​kraj je​zer​ca, mo​žda ima ne​če​ga i is​pod ovog dr​ve​ta. Mo​rao
se brzo mak​nu​ti odav​de.
Ali mo​rao je pri​če​ka​ti da se rep he​li​kop​te​ra okre​ne pre​ma nje​mu i da lju​‐
di u he​li​kop​te​ru budu okre​nu​ti pre​ma je​le​nu ko​jeg su lo​vi​li. Prvo je če​kao, a
onda više nije mo​gao če​ka​ti, is​ko​tr​lja se is​pod gra​na na mjes​tu gdje je tra​va
bila naj​kra​ća da ne os​ta​vi trag. Pri​bli​ža​vao se grm​lju i sti​je​na​ma. Pre​br​zo se
zvuk he​li​kop​te​ra pro​mi​je​ni, bru​je​ći sve jače. Je​len je sti​gao do šume. He​li​‐
kop​ter se vra​ćao. Div​lje po​ju​ri po​grb​ljen pre​ma zak​lo​nu od sti​je​na, baci se
pod grm​lje i spre​mi se pu​ca​ti u slu​ča​ju da su ga vi​dje​li kako bje​ži.
Još dva puc​nja, prvi kada se he​li​kop​ter na​šao iz​nad sru​še​nog bora, dru​gi
kada ga je pre​li​je​tao. Ok​li​je​vao je na tre​nu​tak, a za​tim se po​la​ko okre​nuo i
kre​nuo da​lje uz​br​do. Na​pu​štao ga je.
– Ovo je po​li​ci​ja – opet je tut​njao glas. -Ne​maš šan​se, pre​daj se. Tko god
se na​la​zi u ovoj šumi. Opa​san bje​gu​nac vam može biti u bli​zi​ni. Po​ka​ži​te se.
Mah​ni​te ru​kom ako ste vi​dje​li jed​nog sa​mog mla​di​ća.
Iz že​lu​ca mu se po​dig​nu ki​se​li za​lo​gaj ne​pro​bav​lje​ne mr​k​ve i pi​le​ti​ne i
on ga isp​lju​ne na tra​vu, je​zik mu se pri​tom na​to​pi gor​či​nom. Ovo je bio uži
kraj rupe. Sti​je​ne su se malo da​lje za​tva​ra​le s obje stra​ne, a on je, slab od
po​vra​ća​nja, gle​dao kroz grm​lje he​li​kop​ter kako pre​la​zi pre​ko dr​ve​ća, a za​‐
tim kako se po​di​že, kako pre​la​zi vrh li​ti​ce, i spu​šta se u sli​je​de​ću ko​tli​nu.
Buka mo​to​ra se po​la​ko gu​bi​la, a glas iz me​ga​fo​na je pos​ta​jao sve pri​gu​še​ni​‐

79
ji.
Nije mo​gao sta​ja​ti, noge su mu pre​vi​še drh​ta​le. Zbog toga što se tre​sao,
poč​ne se još jače tres​ti: he​li​kop​ter ga nije smio to​li​ko pre​pla​ši​ti. U ratu je
bio u mno​go go​rim si​tu​aci​ja​ma nego što je ova i iz​a​šao je iz njih jako po​tre​‐
sen, ali ni​ka​da tako jako da nije mo​gao kon​tro​li​ra​ti svo​je ti​je​lo. Koža mu je
bila vlaž​na, hlad​na i ljep​lji​va, i mo​rao je ne​što po​pi​ti. Ali voda je u je​zer​cu
po​kraj grm​lja bila ze​le​na i us​ta​ja​la, i od te bi mu vode bilo samo još gore.
Pre​du​go nisi bio u bor​bi, to je sve, reče sam sebi. Samo nisi u kon​di​ci​ji.
Usko​ro ćeš se već na​vik​nu​ti.
Sva​ka​ko, po​mis​li. To mora da je od​go​vor.
Hva​ta​ju​ći se za sti​je​nu, pri​si​li se us​ta​ti, po​la​ko, i onda se okre​ne da pro​‐
vje​ri ima li koga u bli​zi​ni. Za​do​vo​ljan, nas​lo​ni se na sti​je​nu, još uvi​jek slab
u no​ga​ma i očis​ti bo​ro​ve igli​ce iz puš​ča​nog me​ha​niz​ma za oki​da​nje. Bez ob​‐
zi​ra na sve, mo​rao je odr​ža​va​ti svo​je oruž​je. Smrad ke​ro​zi​na ko​jeg je po​lio
po svo​joj odje​ći se iz​gu​bio, a za​mi​je​nio ga je slab tr​pak mi​ris ter​pen​ti​na s
bora. Po​mi​je​šao mu se s gor​či​nom u us​ti​ma, i Ram​bo po​mis​li kako bi mu
opet mo​glo biti zlo.
U pr​vom tre​nut​ku nije bio si​gu​ran da je do​bro čuo: za​pu​hao je vje​tar i
ras​pr​šio zvuk. Tada se zrak smi​ri i on ih jas​no za​ču​je, prve ne​jas​ne odje​ke
pse​ćeg la​ve​ža iza sebe na kra​ju ko​tli​ne. Skre​nu na​des​no i po​tr​či svom sna​‐
gom.

80
 www.balkandownload.org

5.
Fra​jer nije imao ve​li​ku pred​nost u star​tu, raz​miš​ljao je Te​as​le dok su se
on i nje​go​vi lju​di sa psi​ma pro​bi​ja​li kroz dr​ve​će i ši​ka​ru. Po​bje​gao je iz za​‐
tvo​ra u pola se​dam, mrak je pao u pola de​vet, a po noći nije mo​gao da​le​ko
od​ma​ći u ovim br​di​ma, je​dan sat, mo​žda naj​vi​še dva. Kre​nuo je vje​ro​jat​no
sa sun​cem, kao i oni, pa je tako sada samo če​ti​ri sata is​pred njih. Ali ako se
u ob​zir uzme i sve os​ta​lo, naj​vje​ro​jat​ni​je je samo dva sata u pred​nos​ti, mo​‐
žda čak i ma​nje: gol je i to će ga us​po​ri​ti; ne poz​na​je ovaj kraj, pa će sva​ko
to​li​ko kre​nu​ti niz str​me klan​ce i ko​tli​ne koje ne​ma​ju iz​la​za i iz​gu​bit će
mno​go vre​me​na tra​že​ći dru​gi put. Osim toga nema hra​ne i to će ga iz​mo​ri​ti,
još više us​po​ri​ti, sma​nji​ti raz​da​lji​nu među nji​ma.
– Si​gur​no je ma​nje od dva sata is​pred nas – reče Or​val u trku. – Ne može
biti više od jed​nog sata. Po​gle​daj pse. Mi​ris mu je tako svjež da ne mo​ra​ju
ni nju​ška​ti zem​lju.
Or​val je bio is​pred Te​as​lea i os​ta​lih, tr​čao je sa psi​ma, ruke is​pru​že​ne u
pro​du​že​tak nji​ho​ve glav​ne uzi​ce, a Te​as​le se pe​njao, pro​bi​jao među grm​‐
ljem po​ku​ša​va​ju​ći s njim dr​ža​ti ko​rak. Bilo je to na neki na​čin smi​ješ​no, se​‐
dam​de​set​dvo​go​diš​njak koji odre​đu​je tem​po sve ih je ba​cao s nogu. Ali Or​‐
val je sva​ko ju​tro tr​čao osam ki​lo​me​ta​ra, pu​šio samo če​ti​ri ci​ga​re​te na dan i
ni​ka​da nije pio, dok je on sam pu​šio po ku​ti​ju i pol ci​ga​re​ta dnev​no, pio
pivo na li​tre i nije vjež​bao već go​di​na​ma. Bilo je čudo već i to što je uop​će
mo​gao dr​ža​ti ko​rak s Or​va​lom. Di​sao je tako du​bo​ko i brzo da su ga pek​la
plu​ća, no​ga​ma su mu pro​la​zi​li trn​ci, ali ba​rem nije tr​čao tako nes​pret​no kao
u po​čet​ku. U mor​na​ri​ci je bio bok​sač, i tamo su ga na​uči​li kako tre​ba tr​ča​ti
za tre​ning. Pa ipak, ti​je​lo mu već dugo nije bilo uvjež​ba​no, i mo​rao se po​no​‐
vo pri​sje​ti​ti la​ga​nog br​zog ugod​nog hoda, nag​nut malo pre​ma na​pri​jed, do​‐

81
pu​šta​ju​ći tako da ga ti​je​lo vuče na​pri​jed te na taj na​čin pri​si​li noge da ga
vuku a da ne pad​ne. Pos​te​pe​no je to svla​dao, tr​če​ći brže, lak​še, uz ma​nju
bol, a u nje​mu je ras​tao uži​tak od na​po​ra.
Po​s​ljed​nji se put ova​ko osje​ćao pri​je pet go​di​na, kada se vra​tio iz Lo​‐
uisvil​lea u Ma​di​son kao novi šef po​li​ci​je. Grad se nije mno​go pro​mi​je​nio, ali
je ipak iz​gle​dao dru​ga​či​je. Sta​ra ci​gle​na kuća u ko​joj je odras​tao, drvo u
dvo​ri​štu iza kuće na ko​jem je nje​gov otac na​pra​vio lju​ljač​ku, nad​grob​ni
spo​me​ni​ci nje​go​vih ro​di​te​lja – kroz go​di​ne koje je bio od​su​tan us​po​me​na
na njih je pos​ta​la be​ži​vot​na i bez​boj​na kao na crno-bi​je​lim fo​to​gra​fi​ja​ma.
Ali sada su ti spo​me​ni​ci ima​li du​lji​nu i du​bi​nu, i bili su ze​le​ni i sme​đi i cr​ve​‐
ni, a nad​grob​ni je ka​men bio od gri​miz​nog mra​mo​ra. Nije vje​ro​vao da će
po​gled na te gro​bo​ve tako jako po​ti​šti​ti. Dje​voj​či​ca, za​pra​vo fe​tus, u plas​tič​‐
noj vre​ći kraj maj​či​nih nogu u li​je​su. Oba ti​je​la već odav​no pre​tvo​re​na u
pra​ši​nu. A sve to samo zato što je bila ka​tol​ki​nja. Fe​tus ju je tro​vao, cr​k​va je
od​bi​la po​ba​čaj, pa je ona na​rav​no pos​lu​ša​la i umr​la, i di​je​te za​jed​no s njom.
To se do​go​di​lo kad mu je bilo de​set go​di​na, i nije shva​ćao za​što je na​kon
toga otac pres​tao od​la​zi​ti u cr​k​vu. Otac mu je, po​ku​ša​va​ju​ći is​to​vre​me​no
biti i maj​ka, po​ka​zi​vao sve o oruž​ju i ri​ba​ma, kako da za​kr​pa ča​ra​pe i kako
da ne​što sku​ha, kako da čis​ti kuću i ope​re odje​ću. Tako ga je osa​mos​ta​lio,
kao da je pre​dvi​dio svo​ju smrt od met​ka u šumi tri go​di​ne kas​ni​je. Tada ga
je od​go​jio Or​val, pa Ko​re​ja, i Lo​uisvil​le, i onda se, sa tri​de​set pet go​di​na, na​‐
šao opet kod kuće.
Samo što to više nije bio dom, samo mjes​to gdje je odras​tao, i onog pr​‐
vog dana po po​vrat​ku, dok je obi​la​zio ne​koć poz​na​ta mjes​ta, shva​ti da je
već pro​ži​vio go​to​vo po​lo​vi​cu svog ži​vo​ta. Bilo mu je žao što se vra​tio, go​to​‐
vo je te​le​fo​ni​rao u Lo​uisvil​le da vidi može li se vra​ti​ti. Ko​nač​no se za​pu​tio
kod po​sred​ni​ka za pro​da​ju ne​kret​ni​na, malo pri​je za​tva​ra​nja, i te su se ve​če​‐
ri on i po​sred​nik za​pu​ti​li u obi​la​zak kuća na pro​da​ju ili iz​najm​lji​va​nje. Ali
sve su kuće i sta​no​vi koje je vi​dio još bili nas​ta​nje​ni, i nije se ni u jed​noj
mo​gao za​mis​li​ti kako živi sam. Po​sred​nik mu je dao knji​gu s po​pi​som i fo​‐
to​gra​fi​ja​ma da pro​uči pri​je spa​va​nja, i lis​ta​ju​ći je u ma​loj ho​tel​skoj sobi na​‐
iđe na mjes​to koje mu je bilo po​treb​no: vi​ken​di​ca u brdu bli​zu gra​da, s po​‐
to​kom is​pred, s dr​ve​nim mos​ti​ćem i gus​tom šu​mom iza nje. Pro​zo​ri su bili
raz​bi​je​ni; krov ulek​nut, a pred​nja ve​ran​da sru​še​na; boja je bila os​tru​ga​na i
gu​li​la se; kap​ci su bili po​lom​lje​ni i vi​si​li su.

82
 www.balkandownload.org

Idu​ćeg je ju​tra ta kuća bila nje​go​va, a na​red​nih je dana i noći i tje​da​na

bio za​pos​len kao ni​kad do​tad. Od osam do pet je or​ga​ni​zi​rao svo​ju četu, in​‐
ter​v​ju​irao lju​de koji su tamo već ra​di​li, ot​pu​štao one koji nisu že​lje​li ići
noću na po​li​gon ili u ve​čer​nju ško​lu dr​žav​ne po​li​ci​je, uzi​mao u služ​bu one
koji su že​lje​li ra​di​ti pre​ko​vre​me​no, iz​ba​cio zas​ta​rje​lu opre​mu i ku​pio novu,
efi​kas​ni​je or​ga​ni​zi​rao sav po​sao ko​jeg je nje​gov pret​hod​nik os​ta​vio u ne​re​‐
du kad je na ulaz​nim ste​pe​ni​ca​ma umro od sr​ča​nog uda​ra. Za​tim je od pet
pa sve dok ne bi zas​pao ra​dio u kući, stav​ljao je krov, nova stak​la na pro​zo​‐
re, po​di​gao je novu ve​ran​du i obo​jio je u boju rđe da se bo​lje uk​lo​pi u ze​le​‐
ni​lo šume. Nek​va​li​tet​no drvo koje je ski​nuo s kro​va i s ve​ran​de je sva​ku ve​‐
čer ko​ris​tio za va​tru u dvo​ri​štu, po​kraj koje bi onda sjeo, ku​hao, jeo chi​li s
me​som, odre​zak i pe​če​ne krum​pi​re ili ham​bur​ge​re. Hra​na mu ni​kad nije bo​‐
lje pri​ja​la, niti je ika​da bo​lje spa​vao, niti mu se ti​je​lo ika​da pri​je bo​lje osje​‐
ća​lo. Zbog žu​lje​va na ru​ka​ma osje​ćao se po​nos​no, a uko​če​ne ruke i noge su
pos​ta​le snaž​ne i gip​ke. Ži​vio je tako tri mje​se​ca, kada je za​vr​šio po​sao na
kući. Još je neko vri​je​me po​prav​ljao neke sit​ni​ce, ali tada su nas​tu​pi​le bes​‐
pos​le​ne noći, pa je od​la​zio na pivo ili je os​ta​jao du​lje na po​li​go​nu ili je od​la​‐
zio kući gle​da​ti te​le​vi​zi​ju i piti pivo. Onda se ože​nio a sada je to bilo go​to​vo,
i tr​če​ći među dr​ve​ćem po tra​vi, te​ško di​šu​ći, sav oz​no​jen, osje​ćao se tako
do​bro da se za​pi​ta za​što je uop​će pres​tao pa​zi​ti na sebe.
Is​pred nje​ga su psi cvi​lje​li a Or​va​lo​ve su se duge noge pro​te​za​le ne bi li
dr​ža​le ko​rak s nji​ma. Za​mje​ni​ci su po​ku​ša​va​li dr​ža​ti ko​rak s Te​as​le​om, a on
se na​pre​zao da odr​ži ko​rak s Or​va​lom. Nas​tu​pi tre​nu​tak dok je tr​čao, sav
oku​pan u svi​je​tlom i to​plom sun​cu, ruku i nogu u br​zom jed​no​lič​nom rit​‐
mu, kada osje​ti da bi tako mo​gao za​uvi​jek. Odjed​nom Or​val od​mak​nu na​‐
pri​jed i Te​as​le ga više nije mo​gao uhva​ti​ti. Noge mu pos​ta​do​še te​ške. Do​bar
se osje​ćaj iz​gu​bi.
– Us​po​ri, Or​val!
Ali Or​val nas​ta​vi na​pri​jed sa psi​ma.

83
 6.
Kada je sti​gao do dr​ve​ća i sti​je​na, mo​rao je us​po​ri​ti, pa​ž​lji​vo ko​ra​ča​ju​ći
da se slu​čaj​no ne bi ok​liz​nuo na ne​koj sti​je​ni i slo​mio nogu. U pod​nož​ju li​ti​‐
ce ubr​za ko​rak, u po​tra​zi za naj​lak​šim pu​tem do vrha. Pro​na​đe pu​ko​ti​nu
du​bo​ku oko je​dan me​tar a koja je išla sve do vrha, te se poč​ne pe​nja​ti. Neg​‐
dje pri vrhu više nije bilo ka​me​nja koje mu je slu​ži​lo kao upo​ri​šte i mo​rao
se po​di​ći na ru​ka​ma, ali na​kon toga pe​nja​nje opet pos​ta​ne lak​še i usko​ro se
nađe po​no​vo na rav​nom te​re​nu.
Pse​ći je la​vež glas​no odje​ki​vao na vrhu brda. Čuč​nu da po​gle​da je li he​li​‐
kop​ter neg​dje u bli​zi​ni. Nije ga bilo, a nije ga čak mo​gao ni čuti, i nije pri​‐
mi​je​tio da ga itko gle​da sa su​sjed​nog brda ili odoz​do. Skliz​nu u grm​lje i
među dr​ve​će bli​zu ruba li​ti​ce i brzo ot​pu​že na​des​no pre​ma rubu sa ši​ro​kim
po​gle​dom na ko​tli​nu. Tamo se is​pru​ži pro​ma​tra​ju​ći na​iz​mjen​ce šumu i li​va​‐
du. Na oko ki​lo​me​tar i pol niz obro​nak spa​zi lju​de kako pre​ko li​va​de pre​tr​‐
ča​va​ju iz šume u šumu. U da​lji​ni su ti lju​di bili mali i te​ško pre​poz​nat​lji​vi:
iz​bro​ji de​se​to​ri​cu. Nije mo​gao vi​dje​ti pse, ali zvu​ča​li su kao da ih je mno​go.
Pa ipak, nije ga za​bri​nja​vao nji​hov broj. Ono što ga je za​bri​nu​lo bila je či​‐
nje​ni​ca da su oči​gled​no pro​naš​li nje​gov mi​ris i da su ga brzo sli​je​di​li. Još
pet​na​est mi​nu​ta i biti će na mjes​tu na ko​jem je on sada. Te​as​le ga nije smio
tako brzo dos​ti​ći. Te​as​le je tre​bao biti ne​ko​li​ko sati iza nje​ga. Mora da je
pos​to​jao net​ko, mo​žda Te​as​le, mo​žda net​ko od nje​go​vih lju​di, tko je do​bro
poz​na​vao te​ren i tko će iz nje​go​vog glav​nog smje​ra pro​na​ći pre​ča​ce da ga
za​us​ta​vi.
Po​tr​či na​trag pre​ma pu​ko​ti​ni u li​ti​ci: Te​as​le se ni​ka​ko nije mo​gao po​pe​ti
tako lako kao on. Spus​ti pu​šku na hu​mak pre​kri​ven tra​vom pa​ze​ći pri​tom
da u nju ne uđe pr​ljav​šti​na, i poč​ne gu​ra​ti ve​lik ka​men koji je na​šao bli​zu

84
 www.balkandownload.org

ruba. Ka​men je bio ve​lik i te​žak, ali kada se jed​nom po​čeo ko​tr​lja​ti, pro​mje​‐
na te​ži​ne mu po​mog​ne pri gu​ra​nju. Usko​ro se ka​men na​šao tamo gdje je on
to že​lio, pot​pu​no blo​ki​ra​ju​ći vrh li​ti​ce, a jed​na mu je stra​na vi​si​la pre​ko nje​‐
nog ruba. Onaj tko bi do​šao odoz​do ne bi ga mo​gao prje​ći ili za​obi​ći. Mo​rao
bi ga od​gur​nu​ti sa puta pri​je nego bi se po​peo na vrh, ali po​du​prt odoz​do,
ne bi imao sna​gu po​lu​ge da ga po​mak​ne. Ne​ko​li​ko bi mu lju​di mo​ra​lo po​‐
mo​ći, ali pu​ko​ti​na je bila pre​uska da u nju is​to​vre​me​no uđe ne​ko​li​ko lju​di.
Te​as​le će neko vri​je​me pro​ves​ti u raz​miš​lja​nju kako da uk​lo​ni taj ka​men, a
do​ta​da će on već biti da​le​ko. Ba​rem se tako na​dao.
Ba​civ​ši po​gled do​lje niz obro​nak, za​pa​nji se či​nje​ni​com da je, dok je on
na​mje​štao ka​men, po​tje​ra tako brzo na​pre​do​va​la da su već bili kod je​zer​ca i
grm​lja u koje se on bio sa​krio. Mi​ni​ja​tur​ni su se lju​di za​us​ta​vi​li po​kraj grm​‐
lja da pro​mo​tre pse kako nju​ška​ju zem​lju, ne​pres​ta​no la​ju​ći. Ne​što je si​gur​‐
no po​br​ka​lo mi​ri​se. Ra​nje​ni je​len, odjed​nom shva​ti. Kada se sa​krio u grm​lje,
umr​ljao se s malo je​le​no​ve krvi, i sada su psi po​ku​ša​va​li od​lu​či​ti koji trag
tre​ba sli​je​di​ti, nje​gov ili je​le​nov. Prok​le​to su brzo iz​a​bra​li. U onom tre​nut​ku
kada su la​ju​ći jur​nu​li na nje​gov put pre​ma li​ti​ci, on se okre​nu i zgra​bi svo​ju
pu​šku, te po​tr​či pre​ma unu​traš​njos​ti kroz grm​lje i dr​ve​će. Znoj mu je od
na​po​ra gu​ra​nja ka​me​na pre​krio lice i gru​di, i pe​kao ga je i na​gri​zao, a sada
se još jače oz​no​jio bo​re​ći se s hr​pom ko​pri​va, ogu​liv​ši do krvi zglo​bo​ve na
ru​ka​ma.
A onda je odjed​nom bio slo​bo​dan. Iz​le​ti iz mrač​ne šume na obro​nak oku​‐
pan sun​cem, sav pun ka​me​nja i ka​men​či​ća, i na tre​nu​tak zas​ta​ne da dođe
do daha. Skliz​nu oprez​no do ruba. Po​gle​da i ugle​da do​lje li​ti​cu i go​le​mu
šumu, cr​ve​nog, na​ran​čas​tog i sme​đeg liš​ća. Li​ti​ca je bila pres​tr​ma a da bi uz
nju mo​gao sići do​lje.
Tako je sada imao li​ti​cu i is​pred i iza sebe, što je zna​či​lo da mu na iz​bor
os​ta​ju još samo dva puta. Ako kre​ne pre​ma is​to​ku, vra​tit će se u do​li​nu. Ali
Te​as​le je naj​vje​ro​jat​ni​je pos​ta​vio gru​pe da pre​tra​žu​ju brda s obje stra​ne do​‐
li​ne, u slu​ča​ju da se on vra​ti na​trag. To mu je os​tav​lja​lo samo još je​dan
smjer, pre​ma za​pa​du, u onom prav​cu u ko​jem je od​le​tio he​li​kop​ter. Po​tr​či u
tom smje​ru dok ne dođe do još jed​nog po​no​ra i shva​ti da je sam sebe ulo​vio
u zam​ku.
Bože. Psi su la​ja​li sve glas​ni​je, i on stis​nu svo​ju pu​šku, prok​li​nju​ći sa​mog
sebe što se nije os​vr​tao na jed​no od naj​os​nov​ni​jih pra​vi​la koje je ika​da na​‐

85
učio. Uvi​jek iz​a​be​ri onaj put koji te neće do​ves​ti u zam​ku. Ni​ka​da ne bje​ži u
onom smje​ru gdje bi se mo​gao pre​sje​ći. Bože. Da li mu je um os​la​bio za​jed​‐
no s ti​je​lom od sil​nog le​ža​nja po bol​ni​ca​ma? Nije se smio po​pe​ti uz ovu li​ti​‐
cu. Zas​lu​žio je da ga uhva​te. Zas​lu​žio je svo ono sra​nje koje će mu pri​re​di​ti
Te​as​le ako do​pus​ti da ga uhva​te.
Psi su la​ja​li sve bli​že i bli​že. Znoj mu je pe​kao lice, ru​kom do​dir​ne lice i
osje​ti krat​ku, oš​tru i gru​bu bra​du. Spus​ti ruku kr​va​vu od rana koje mu je
na​ni​je​lo grm​lje i ko​pri​ve koje su ga iši​ba​le i iz​de​ra​le. Od krvi se raz​bjes​ni
sam na sebe. Mis​lio je da će bje​ža​nje od Te​as​lea biti pri​lič​no jed​nos​tav​no i
ru​tin​sko. Mis​lio je da će na​kon ono​ga što je pro​šao u ratu moći sre​di​ti bilo
koju si​tu​aci​ju. Sada je sam sebi go​vo​rio da bi bo​lje bilo da raz​mis​li još jed​‐
nom. Znao je da mu je onaj uža​san strah od he​li​kop​te​ra tre​bao biti upo​zo​re​‐
nje, ali je on još uvi​jek bio to​li​ko sa​mo​uvje​ren, to​li​ko si​gu​ran da može nad​‐
mu​dri​ti Te​as​lea da je sam sebe na​tje​rao u škri​pac. Sada će biti prok​le​to sre​‐
tan ako se iz ovo​ga iz​vu​če samo s krv​lju i ra​na​ma koje je već za​ra​dio. Pos​‐
to​ja​la je samo još jed​na stvar koju je mo​gao uči​ni​ti. Po​ju​ri do vrha li​ti​ce i
za​gle​da se do​lje, pro​vje​ra​va​ju​ći vi​si​nu, te se za​us​ta​vi na mjes​tu koje mu se
uči​ni naj​ni​že. Šez​de​set pet me​ta​ra.
U redu, reče sam sebi. To je tvo​ja prok​le​ta gre​ška i sam ćeš je i pla​ti​ti.
Ali po​gle​daj​mo samo ko​li​ko je za​is​ta čvr​sta tvo​ja gu​zi​ca.
Čvr​sto gur​ne pu​šku iz​me​đu opa​sa​ča i hla​ča, okre​nuv​ši je tako da se spu​‐
šta​la rav​no sa stra​ne, kun​dak bli​zu pa​zu​ha, ci​jev po​kraj ko​lje​na. Pro​vje​riv​ši
da je uč​vr​š​će​na, da neće pas​ti i raz​bi​ti se o sti​je​ne, leg​ne na tr​buh i spus​ti se
pre​ko ruba. Obje​si se na ruke dok su mu noge vi​si​le do​lje. Po​čet​no upo​ri​šte,
nije mo​gao naći ni​kak​vo upo​ri​šte.
Psi po​če​še his​te​rič​no la​ja​ti, kao da su sti​gli do blo​ki​ra​nog puta u li​ti​ci.

86
 www.balkandownload.org

7.
Da upo​tri​je​bi ko​lu​tor i di​za​li​cu da po​mak​ne ka​men, da pro​vje​ri blef u
slu​ča​ju da je još uvi​jek gore, iz ko​jeg god raz​lo​ga, Te​as​le mora da ga je od​‐
mah po​zvao pre​ko ra​di​ja. Ram​bo je bio de​set du​ži​na ti​je​la niz li​ti​cu kada ga
je po​no​vo za​čuo, bru​ja​nje u da​lji​ni koje je pos​ta​ja​lo sve glas​ni​je. Tre​ba​lo
mu je, po nje​go​voj pro​cje​ni, oko mi​nu​tu za du​ži​nu ti​je​la. Mo​rao je pro​vje​ra​‐
va​ti sva​ko upo​ri​šte za nogu, spus​ti​ti se, os​lo​ni​ti te​ži​nu na upo​ri​šte malo po​‐
ma​lo, odah​nu​ti s olak​ša​njem kada bi ono os​ta​lo čvr​sto. Čes​to je vi​sio kao na
sa​mom vrhu, ci​pe​le bi mu kliz​nu​le po sti​je​ni, u po​tra​zi za pot​por​njem. Nje​‐
go​va su upo​ri​šta bila tako da​le​ko jed​no od dru​go​ga da bi pe​nja​nje gore bilo
isto tako te​ško kao i spu​šta​nje. Pa čak ni tada vje​ro​jat​no ne bi sti​gao do
gore pri​je nego što bi ga he​li​kop​ter pre​le​tio, tako da nije bilo po​treb​no ni
po​ku​ša​va​ti. Može isto tako nas​ta​vi​ti sa spu​šta​njem, na​da​ju​ći se da ga he​li​‐
kop​ter neće uoči​ti.
Sti​je​ne is​pod nje​ga uči​ni​še mu se go​le​mi​ma. Priv​la​či​le su ga, kao da se
nas​la​nja sve bli​že i bli​že na nji​ho​vu sli​ku u po​ve​ća​lu. Po​ku​ša​vao se pre​tva​‐
ra​ti da je ovo samo vjež​ba u ska​kač​koj ško​li. Pa ipak, nije to bila samo vjež​‐
ba, i os​lu​šku​ju​ći pse i bru​ja​nje he​li​kop​te​ra u bli​zi​ni, ubr​za spu​šta​nje. Više
nije pa​ž​lji​vo pro​vje​ra​vao upo​ri​šta, znoj mu je ka​pao i pe​kao ga na licu,
skup​ljao se tre​pe​re​ći na nje​go​vim us​na​ma i bra​di. Kada je pri​je, dok je tr​čao
pre​ko li​va​de, za​čuo he​li​kop​ter, taj je zvuk bio kao ne​što čvr​sto i snaž​no što
ga gura na​pri​jed. Ali ov​dje, sada, ogra​ni​čen, po​la​gan us​pr​kos žur​be, osje​ćao
je sve glas​ni​je bru​ja​nje kao ne​što skli​sko što mu se od kri​ža pe​nje uz leđa i
pos​ta​je sve teže i teže. Kada mu to ne​što stig​nu do lu​ba​nje, on po​gle​da pre​‐
ma nebu iza sebe i ne​po​kre​tan se pri​lju​bi uz zid. He​li​kop​ter je iz​nad dr​ve​ća
pos​ta​jao sve veći i veći. Skre​nu pre​ma li​ti​ci. Vanj​ska vu​ne​na ko​šu​lja se cr​‐

87
ve​nje​la na si​vom ka​me​nu; mo​lio je boga da je onaj s pu​škom ne pri​mi​je​ti.
Ali znao je da ju mora pri​mi​je​ti​ti.
Pr​sti su mu kr​va​ri​li dok se dr​žao za li​ti​cu. Sta​jao je pri​pi​jen na iz​bo​či​ni
ši​ro​koj samo ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Grlo mu ne​ho​tič​no za​drh​ti kada mu jed​‐
na ci​pe​la skliz​nu s upo​ri​šta. Oša​mu​ti ga uda​rac met​ka o sti​je​nu sa​svim bli​zu
nje​go​va des​nog ra​me​na. Tako se pres​tra​ši da uma​lo pade, stre​se gla​vu ne bi
li je malo raz​bis​trio, te se za​poč​ne mah​ni​to spu​šta​ti.
Us​pi​je pri​je​ći samo još tri upo​ri​šta, a tada ih odjed​nom više nije bilo.
Dru​gi se me​tak od​bi​je od sti​je​ne, po​go​div​ši bli​že nje​go​voj gla​vi, pres​tra​šiv​ši
ga još više nego onaj prvi. Znao je da je go​tov. Po​drh​ta​va​nje he​li​kop​te​ra je
bio je​di​ni raz​log zbog ko​jeg je me​tak oti​šao tako da​le​ko od nje​ga: iz​ba​ci​va​lo
je cilj, pi​lot je pre​br​zo uprav​ljao he​li​kop​te​rom, što je pro​uz​ro​či​lo još jače
po​drh​ta​va​nje. Ali usko​ro će pi​lot to shva​ti​ti i smi​rit će ga. Ruke i noge su
mu od na​po​ra drh​ta​le, po​seg​nu za upo​ri​štem, pa još za jed​nim, gre​bu​ći ci​‐
pe​la​ma po sti​je​ni za ne​čim, bilo čim, na što bi mo​gao sta​ti.
Ali nije bilo ni​če​ga. Vi​sio je na kr​va​vim pr​sti​ma i he​li​kop​ter se pre​ma
nje​mu obo​ri kao neki gro​te​skan zmaj, i, dra​gi bože, ne do​pus​ti da se smi​ri
pa da ovaj može mir​no pu​ca​ti. Bu​uuum! Ko​ma​di​ći ka​me​nja mu se za​bo​du u
obraz. Po​gle​da pre​ma sti​je​na​ma koje su bile oko tri​de​se​tak me​ta​ra is​pod
nje​ga. Znoj mu je pe​kao oči i on je​dva ra​zaz​na buj​nu jelu koja se uz​di​za​la
pre​ma nje​mu; gor​nje su joj gra​ne bile na oko tri me​tra is​pod nje​ga. Ili če​ti​ri
i pol, ili šest: nije imao vre​me​na za pro​cje​nu.
He​li​kop​ter se uka​za pri​je​te​ći. Ši​bao ga je vje​tar iz pro​pe​le​ra. Na​ci​lja ti​je​‐
lo na vrh dr​ve​ta, pus​ti gnje​ca​ve pr​ste i sko​či. Že​lu​dac mu se okre​nu, grlo
mu se pro​ši​ri od iz​ne​nad​ne praz​ni​ne, i pro​đe tako dugo, tako bes​kraj​no
dugo vre​me​na pri​je nego uda​ri o prve gra​ne. Pro​le​ti kroz gus​to gra​nje, i uz
jak uda​rac se za​us​ta​vi na jed​noj de​be​loj gra​ni.
Pot​pu​no oba​mro.
Nije mo​gao di​sa​ti. Udah​nu i bol mu pros​tru​ji ti​je​lom. Srce mu oš​tro lu​pa​‐
še, isto tako i leđa, i bio je si​gu​ran da je po​go​đen.
Ali nije bio, i buka ga he​li​kop​te​ra iz​nad dr​ve​ta i me​tak koji je do​le​tio
kroz gra​ne na​tje​ra na po​kret. Bio je vi​so​ko na dr​ve​tu. Pu​ška mu je još uvi​‐
jek bila iz​me​đu re​me​na i hla​ča, ali ju je uda​rac od sko​ka na​bio žes​to​ko na
sla​bi​ne, na​po​la ga pa​ra​li​zi​ra​ju​ći. U ago​ni​ji, na​si​lu svi​nuv​ši ruku, zgra​bi pu​‐
šku i po​vu​če je ali nije išlo. Iz​nad nje​ga je kru​žio he​li​kop​ter, vra​ća​ju​ći se da

88
 www.balkandownload.org

još jed​nom opa​li, a on po​teg​nu i iz​vu​če pu​šku uz ta​kav tr​zaj da se gra​na

pod nje​go​vim no​ga​ma za​nji​še. Iz​gu​bi rav​no​te​žu, ogre​be be​dro na oš​tru
koru; očaj​nič​ki se ru​kom uhva​ti za gra​nu iz​nad sebe. Za​puc​ke​ta. On pres​ta​‐
ne di​sa​ti. Ako se slo​mi, past će kroz gra​ne na sti​je​ne. Gra​na za​puc​ke​ta još
jed​nom pri​je nego se smi​ri i on opet poč​ne di​sa​ti.
Ali zvuk je he​li​kop​te​ra sada bio dru​ga​či​ji. Ne​pro​mjen​ljiv. Jed​no​li​čan. Pi​‐
lot je shva​tio da ga tre​ba umi​ri​ti. Ram​bo nije znao vide li ga oni ili ne, ali to
nije bilo ni važ​no. Pros​tor na vrhu dr​ve​ta je bio tako mali da bi ga si​gur​no
po​go​di​li u slu​ča​ju da snaj​pe​rist sas​pe na nje​ga kišu me​ta​ka. Nije imao vre​‐
me​na pre​ba​ci​ti se na dru​gu gra​nu, na snaž​ni​ju gra​nu; idu​ći bi ga me​tak mo​‐
gao do​kraj​či​ti. Užur​ban, oča​jan, od​gur​nu igli​ce i tan​ke gran​či​ce i po​tra​ži
mjes​to na ko​jem je leb​dio he​li​kop​ter.
Pre​ko puta nje​ga. Na uda​lje​nos​ti od ne​ko​li​ko me​ta​ra. A bio je tamo i
snaj​pe​rist koji je upra​vo is​pru​žio gla​vu kroz otvo​ren pro​zor ka​bi​ne. Ram​bo
pri​lič​no jas​no ugle​da nje​go​vo okru​glo lice s ve​li​kim no​som dok se čo​vjek
pri​pre​mao da još jed​nom opa​li; po​gled je bio sve što je Ram​bu bilo po​treb​‐
no. U jed​nom mir​nom ins​tin​k​tiv​nom po​kre​tu on po​dig​nu puš​ča​nu ci​jev na
gra​nu iz​nad sebe, uč​vr​sti je i na​ci​lja na sre​di​nu okru​glog lica, na vr​šak ve​li​‐
kog nosa.
La​ga​ni pri​ti​sak na oki​dač. Sre​di​na mete.
U ka​bi​ni snaj​pe​rist stis​nu svo​je upa​lo lice. Bio je mr​tav pri​je nego što je
us​pio otvo​ri​ti usta i krik​nu​ti. Na tre​nu​tak je pi​lot nas​ta​vio dr​ža​ti he​li​kop​ter
kao da se ni​šta nije do​go​di​lo, a od​mah za​tim Ram​bo vi​dje kako je čo​vjek
ugle​dao ko​ma​di​će kos​ti i kose i moz​ga po​svu​da, i kako nje​go​vu part​ne​ru
ne​dos​ta​je gor​nja po​lo​vi​ca gla​ve. Ram​bo vi​dje kako čo​vjek sa stra​vom zuri u
svo​ju ko​šu​lju i hla​če po​š​pri​ca​ne krv​lju. Oči mu se ši​rom ras​tvo​re; usta mu
se zgr​če. U idu​ćem je mo​men​tu pet​ljao ne​što oko po​ja​sa, i mah​ni​to sti​skao
dr​šku gasa dok je za​ra​njao u ka​bi​nu.
Ram​bo ga po​ku​ša po​go​di​ti s dr​ve​ta. Nije mo​gao vi​dje​ti pi​lo​ta, ali mu se
či​ni​lo da zna gdje bi on mo​gao biti šću​ću​ren na podu i baš je ci​ljao na to
mjes​to u podu kada he​li​kop​ter oš​tro skre​nu uz li​ti​cu pre​ma gore. Gor​nji dio
he​li​kop​te​ra li​je​po pri​je​đe gre​ben, ali kut je he​li​kop​te​ra bio tako strm da
straž​nji dio zap​ne za sti​je​ne. U buci mo​to​ra Ram​bu se uči​ni da je čuo me​tal​‐
ni pra​sak u tre​nut​ku kada je straž​nji dio uda​rio: nije mo​gao biti si​gu​ran. Či​‐
ni​lo se da će he​li​kop​ter os​ta​ti vječ​no tamo vi​sje​ti, a tada se iz​ne​na​da poč​ne

89
ru​ši​ti rav​no niz sti​je​nu, cvi​le​ći, lo​me​ći se. Elip​se se od eks​plo​zi​je sa​vi​še i
slo​mi​še, a kraj dr​ve​ta buk​nu za​glu​šu​ju​ća ku​gla va​tre i me​ta​la. Vanj​ske gra​‐
ne dr​ve​ta pla​nu. Pro​ši​ri se smrad ben​zi​na i spa​lje​nog mesa.
Ram​bo se od​mah po​kre​nu i poč​ne se spu​šta​ti s dr​ve​ta. Gra​ne su bile pre​‐
gus​te. Mo​rao je obi​ći ci​je​lo de​blo dok nije na​šao mjes​to na ko​jem se može
pro​bi​ti. Psi su la​ja​li sve glas​ni​je, ra​zja​re​ni​je, kao da su proš​li ba​ri​ka​du na
sed​lu. Pre​br​zo su uk​lo​ni​li onaj ka​men; nije mo​gao shva​ti​ti kako su se Te​as​le
i po​tje​ra tako brzo po​pe​li. Čvr​sto pri​vi​je pu​šku i strug​nu niz gra​ne, kroz oš​‐
tre igli​ce koje su mu boc​ka​le ruke i lice. Srce mu je žes​to​ko lu​pa​lo od sko​ka
na drvo – bo​lje​lo ga je kao da su mu neka re​bra smr​ska​na ili slom​lje​na, ali
nije si mo​gao do​zvo​li​ti da o tome raz​miš​lja. Psi su za​vi​ja​li sve bli​že; mo​rao
se spus​ti​ti brže, kri​vu​da​ju​ći i kli​ze​ći. Vu​ne​na mu se ko​šu​lja zak​va​či za gra​‐
nu i on je strg​ne sa sebe. Bože. Ovi je​be​ni psi. Mo​rao je po​žu​ri​ti.
Pri dnu ga za​gu​ši gus​ti crni dim, i on kroz nje​ga ne​jas​no ugle​da is​kriv​lje​‐
ne os​tat​ke he​li​kop​te​ra u pla​me​nu. Na šest me​ta​ra od zem​lje nije se više mo​‐
gao spu​šta​ti: više nije bilo gra​na. Nije mo​gao ra​ši​ri​ti ruke oko de​bla i spus​‐
ti​ti se: de​blo je bilo pre​de​be​lo. Sko​či​ti. Nema dru​gog iz​bo​ra. Psi su za​vi​ja​li
na vrhu li​ti​ce, on pro​vje​ri sti​je​ne i ka​me​nje pod so​bom i iz​a​be​re mjes​to koje
mu se či​ni​lo naj​mek​še zbog hrpe pra​ši​ne, bla​ta i su​hih sme​đih igli​ca. Bez
raz​miš​lja​nja se na​smi​je​ši – to su ga na​uči​li da radi za mno​gih tje​da​na pro​‐
ve​de​nih u pa​do​bran​skoj ško​li kada je mo​rao ska​ka​ti sa tor​nje​va. S pu​škom
u ruci, on slo​bod​nom ru​kom do​hva​ti po​s​ljed​nju gra​nu, obje​si se na nju i
sko​či. I sa​vr​še​no se do​če​ka na zem​lji. Ko​lje​na mu se pra​vil​no sa​vi​ju i on
pad​ne pra​vil​no, i ot​ko​tr​lja se i us​ta​ne ona​ko kako je to či​nio ti​su​ću puta pri​‐
je toga. Bol mu se u gru​di​ma po​ja​ča​la tek kada se zak​lo​nio iza dr​ve​ta ne bi
li iz​bje​gao za​guš​ljiv dim i kada je po​tr​čao pre​ko sti​je​na. Bol se jako po​ja​ča​‐
la. I smi​je​šak se iz​gu​bio. Bože, iz​gu​bit ću.
Kre​nu pre​ko sti​je​na niz​br​do pre​ma šumi. Ko​lje​na su mu kle​ca​la, gru​di su
mu se bol​no na​di​ma​le. Spa​zi is​pred sebe li​va​du i is​tr​či na nju, po​tr​či pre​ma
dr​ve​ću i u tom tre​nut​ku za​ču​je iz​nad sebe lu​đač​ki la​vež pasa. Mora da se
na​la​ze na is​tom onom mjes​tu s ko​jeg se on po​ku​šao spus​ti​ti niz li​ti​cu; po​‐
tje​ra će sva​kog tre​nut​ka po​če​ti pu​ca​ti u nje​ga. Na otvo​re​nom nije imao ni​‐
kak​vu šan​su, mo​rao je doći do šume. Tr​če​ći u cik-cak li​ni​ji, sag​nuv​ši gla​vu,
mo​rao je upo​tri​je​bi​ti sve poz​na​te tri​ko​ve da ne pos​ta​ne sa​vr​še​na meta. Dok
se pro​bi​jao kroz grm​lje i uli​je​tao u šumu, nap​ne se da pri​mi prvi me​tak koji

90
 www.balkandownload.org

će mu raz​ni​je​ti leđa i gru​di. I da​lje je tr​čao, po​sr​ću​ći pre​ko vi​ti​ca i ko​ri​je​nja

sve dok se nije spo​tak​nuo i pao i os​tao le​ža​ti, udi​šu​ći vlaž​nu šum​sku zem​lju
slat​kas​tog mi​ri​sa.
Nisu pu​ca​li. Nije to mo​gao shva​ti​ti. Le​žao je tako dah​ću​ći, du​bo​ko udi​šu​‐
ći, pa po​no​vo udi​šu​ći, i nije se os​vr​tao na bol u pr​si​ma koja se jav​lja​la sva​ki
put kad bi udah​nuo. Za​što nisu pu​ca​li? A tada shva​ti: zato što ni​ka​da nisu
ni bili na vrhu li​ti​ce. Tek su sti​za​li tamo. Samo je zvu​ča​lo kao da su na vrhu.
Že​lu​dac mu se stis​ne, ali ovaj put ne po​vra​ti. Iz​va​li se na leđa i za​gle​da se u
du​bo​ko nebo kroz liš​će je​se​njih boja. Što se to s njim do​ga​đa? Ni​ka​da pri​je
nije tako kri​vo pro​ci​je​nio.
Mek​si​ko. Pred oči​ma mu pro​đe sli​ka to​ple pla​že koju zap​lju​sku​ju va​lo​vi.
Kre​ni. Mo​raš kre​nu​ti. Te​ško se po​dig​nu na noge i baš je ula​zio još dub​lje u
šumu kada za​ču​je ljud​ske gla​so​ve, la​vež pasa i po​tje​ra je sada bez ikak​ve
sum​nje bila na vrhu li​ti​ce. Zas​ta​ne i os​luh​ne, i još uvi​jek dah​ću​ći se okre​ne
i kre​ne na​trag.
Ne baš is​tim pu​tem. Li​va​da po​kraj šume je bila ve​li​ka, i znao je da je na
njoj os​ta​vio trag koji će oni s li​ti​ce od​mah vi​dje​ti. Po​tje​ra će pro​nju​ška​ti
onim di​je​lom šume gdje je on u nju ušao, i dok se vra​ćao, mo​gao bi im dati
neki znak koji će im po​ka​za​ti gdje se na​la​zi. Zato kre​ne na​li​je​vo, pri​bli​ža​va​‐
ju​ći se kra​ju šume na ko​jem ga neće oče​ki​va​ti. Kada je dr​ve​će pos​ta​lo ri​jet​‐
ko, sag​ne se i ot​pu​že do ruba šume. Zgu​ren iza grma ugle​da pre​kra​san pri​‐
zor: sto​ti​njak me​ta​ra da​lje, na vrhu li​ti​ce, jas​no ugle​da lju​de i pse. Svi su tr​‐
ča​li pre​ma mjes​tu s ko​jeg se on spus​tio, psi su la​ja​li, je​dan je čo​vjek bio iza
psa sa glav​nom uzi​com, a os​ta​li su tr​ča​li iza nje​ga. Svi se za​us​ta​vi​še i pro​‐
ma​tra​še dim i pla​men he​li​kop​te​ra. Ovo je bilo prvi put ot​kad je po​tje​ra po​‐
če​la da ih je Ram​bo vi​dio tako iz​bli​za. Sun​ce ih je oba​sja​va​lo i či​ni​lo se da
su vrlo bli​zu, iz​gle​da​li su čud​no uve​ća​ni. Iz​bro​ji šest pasa i de​se​to​ro lju​di,
de​vet u si​vim po​li​cij​skim uni​for​ma​ma Te​as​le​ovih lju​di i jed​nog u ze​le​noj
jak​ni i hla​ča​ma. Onaj u ze​le​noj jak​ni je dr​žao glav​nu pse​ću uzi​cu. Psi su
nju​ška​li mjes​to na ko​jem se on pre​ba​cio pre​ko ruba, vr​tje​li su se da pro​vje​‐
re nije li mi​ris oti​šao neg​dje drug​dje, vra​ća​li su se do ruba i ra​zo​ča​ra​no la​ja​‐
li. Čo​vjek u ze​le​nom je bio viši i sta​ri​ji od os​ta​lih; umi​ri​vao je pse, tap​šao ih,
bla​go im go​vo​rio ne​što što je do Ram​ba do​la​zi​lo vrlo pri​gu​še​no. Neki su po​‐
li​caj​ci sje​di​li i gle​da​li do​lje u he​li​kop​ter u pla​me​nu, ili u mjes​to u šumi gdje
je on u nju ušao.

91
 Ali nje​ga ti nisu za​ni​ma​li. Za​ni​mao ga je samo onaj koji je ho​dao gore-
do​lje, lup​ka​ju​ći ru​kom o be​dro. Te​as​le. Nije mo​gao pre​vi​dje​ti to ni​sko zde​‐
pas​to ti​je​lo, ta na​du​ta prsa, tu ni​sku gla​vu koja se kli​ma​la s jed​ne na dru​gu
stra​nu kao kod pi​je​tlo​va za bor​bu. Na​rav​no. Kao ko​kot. To si ti, Te​as​le. Ko​‐
kot.
Na​smi​je se šali. Mjes​to na ko​jem je le​žao is​pod grma bilo je sje​no​vi​to i
od​mor je bio ra​sko​šan. Uzme Te​as​lea na ni​šan upra​vo u tre​nut​ku kada je
ovaj ne​što go​vo​rio čo​vje​ku u ze​le​nom. Te​as​le bi si​gur​no bio iz​ne​na​đen kad
bi mu usred ri​je​či me​tak pro​šao kroz grlo. Kak​va bi to samo bila šala. To​li​ko
se odu​še​vi tom ide​jom da go​to​vo po​vu​če oki​dač.
Bila bi to gre​ška. Že​lio ga je ubi​ti: na​kon stra​ha ko​jeg je pre​tr​pio prik​li​je​‐
šten iz​me​đu he​li​kop​te​ra i po​tje​re, nije više ma​rio što sve mora uči​ni​ti da
po​bjeg​ne. I dok je sada raz​miš​ljao o onoj dvo​ji​ci koje je ubio u he​li​kop​te​ru,
shva​ti da se nije tako uz​ne​mi​rio kao na​kon što je ubio Gal​ta. Opet se po​čeo
pri​vi​ka​va​ti na smrt.
Ali mo​rao je raz​mis​li​ti o pri​ori​te​tu. Li​ti​ca neće za​us​ta​vi​ti Te​as​lea, samo
će ga us​po​ri​ti za ot​pri​li​ke je​dan sat. A Te​as​le​ova smrt neće nuž​no za​us​ta​vi​ti
po​tje​ru; još će uvi​jek ima​ti pse koji će za njim tra​ga​ti. Psi. Nisu bili tako
ćud​lji​vi kao nje​mač​ki ov​ča​ri koje je vi​dio u ratu, ali su ipak po svo​joj pri​ro​‐
di bili lov​ci, i ako ga ika​da uhva​te, mo​gli bi ga čak i na​pas​ti umjes​to da ga
samo stje​ra​ju u škri​pac kao što su bili dre​si​ra​ni. Zato je prvo tre​bao ubi​ti
njih. Na​kon toga će ubi​ti Te​as​lea. Ili čo​vje​ka u ze​le​nom, ako mu se nađe na
ni​ša​nu pri​je Te​as​lea. Po na​či​nu na koji je pos​tu​pao sa psi​ma, Ram​bo je bio
si​gu​ran da zna mno​go o go​nje​nju. Ako ubi​je nje​ga i Te​as​lea, os​ta​li bi naj​‐
vje​ro​jat​ni​je iz​gu​bi​li gla​vu, mo​ra​li bi se po​vu​ći kući.
U sva​kom se slu​ča​ju či​ni​lo da ne zna​ju mno​go o ovoj vr​sti bor​be. Sta​ja​li
su ili sje​di​li na jas​no vid​lji​vom mjes​tu, i on pre​zir​no frk​ne no​som. Oči​gled​‐
no im ni na pa​met nije palo da bi on još mo​gao biti u bli​zi​ni. Čo​vjek u ze​le​‐
nom je imao pro​ble​ma sa smi​ri​va​njem pasa; bili su na hrpi, is​pre​ple​te​ni je​‐
dan pre​ko dru​gog. Odvo​ji glav​nu uzi​cu i pre​da tri psa za​mje​ni​ku. Ram​bo je
le​žao is​pod pro​hlad​nog grm​lja i na​ni​ša​ni na ona tri psa koje je čo​vjek u ze​‐
le​nom za​dr​žao. Samo tako ubi​je dva. Bio bi po​go​dio i tre​ćeg sa idu​ćim met​‐
kom da ga čo​vjek u ze​le​nom nije po​teg​nuo s ruba. Po​li​caj​ci po​če​še vi​ka​ti,
ska​ka​ti. Os​ta​la tri psa su div​lja​la, za​vi​ja​la, na​pre​za​la se da po​bjeg​nu od za​‐
mje​ni​ka. Ram​bo jed​nog ubi​je na br​zi​nu. Dru​gi se upla​ši i skliz​nu s li​ti​ce, a

92
 www.balkandownload.org

za​mje​nik ga po​ku​ša po​vu​ći umjes​to da ga pus​ti, iz​gu​bi rav​no​te​žu i po​vu​‐

kav​ši pre​os​ta​le pse za so​bom sle​ti do​lje. Krik​nu malo pri​je nego što uda​ri o
sti​je​ne.

93
 8.
U jed​nom su tre​nut​ku svi le​ža​li pot​pu​no pa​ra​li​zi​ra​ni. Sun​ce je blje​šta​lo,
bez vje​tra, bez iče​ga. Tre​nu​tak je tra​jao i tra​jao. A tada Shin​gle​ton na​ni​ša​ni
do​lje na šumu, i opa​li duž ruba. Is​pa​li če​ti​ri met​ka, i tada mu se pri​dru​ži još
je​dan po​li​ca​jac, pa još je​dan, a tada su svi, svi osim Te​as​lea i Or​va​la, le​ža​li u
boj​nom redu. Puc​nje​vi su odje​ki​va​li jed​no​glas​no, kao da je net​ko ba​cio re​‐
de​nik mu​ni​ci​je u peć, a usi​ja​ne pa​tro​ne su jed​na za dru​gom eks​plo​di​ra​le.
– Dos​ta – na​re​di Te​as​le.
Ali nit​ko ga ne pos​lu​ša. Bili su po​re​da​ni duž ruba, iza sti​je​na i hu​ma​ka, i
pu​ca​li su brzo ko​li​ko su im to pu​ške do​pu​šta​le. Bum, bum, bum, ne​pre​kid​no
su pov​la​či​li oki​da​če, iz​ba​ci​va​li is​pa​lje​ne ča​hu​re, uba​ci​va​li nove. Za​pra​vo
uop​će nisu ci​lja​li dok su pov​la​či​li oki​da​če, a tr​za​ji su ih samo dr​ma​li. Bum,
bum, bum. A Te​as​le je le​žao iza sti​je​ne i ur​lao.
– Dos​ta je, re​kao sam vam! Re​kao sam da pres​ta​ne​te!
Ali oni su nas​tav​lja​li, mi​tra​lji​ra​ju​ći dr​ve​će i ši​ka​ru, ci​lja​ju​ći na mjes​ta
gdje je ne​či​ji tuđi me​tak uz​bur​kao liš​će pa se či​ni​lo kao da se net​ko miče.
Neki su po​no​vo pu​ni​li pu​ške i po​či​nja​li va​tru. Ve​ći​na je to već uči​ni​la. Pu​‐
ške raz​li​či​te vr​ste: win​c​hes​ter, Sprin​g​fi​eld, re​min​g​ton, mar​lin, sa​va​ge. Raz​li​či​‐
tih ka​li​ba​ra: .270, .300, .30-06, .30-30. Za​su​ni i kun​da​ci i ma​ga​zi​ni raz​li​či​tih
ve​li​či​na sa šest ili se​dam ili de​vet na​bo​ja. Praz​ne su se ča​hu​re na​la​zi​le po​‐
svu​da, i sva​kim tre​nom ih je bilo sve više i više. Or​val je čvr​sto dr​žao po​s​‐
ljed​njeg psa i vi​kao „Pres​ta​ni​te!”. A Te​as​le je us​ta​jao iza sti​je​ne, zgu​riv​ši se
kao da će sko​či​ti. Vene na vra​tu su mu na​brek​le dok je vi​kao:
– Do​đa​vo​la, re​kao sam da pres​ta​ne​te! Onaj koji prvi po​teg​ne oki​dač gubi
dva dana pla​će!
To ih po​go​di. Neki još nisu bih na​pu​ni​li svo​je pu​ške po dru​gi put. Os​ta​li

94
 www.balkandownload.org

su se ne​ka​ko us​pje​li kon​tro​li​ra​ti, na​pe​ti, s pu​ška​ma na ra​me​ni​ma, s pr​sti​ma

na oba​ra​či​ma, nes​trp​lji​vo oče​ku​ju​ći da po​no​vo poč​nu s va​trom. Tada oblak
pre​kri​je sun​ce i opet je sve bilo u redu. Udah​nu​še du​bo​ko i po​la​ko spus​ti​še
pu​ške.
Po​dig​nu se vje​trić, njež​no no​se​ći suho liš​će kroz šumu iza nji​ho​vih leđa.
– Is​u​se – reče Shin​gle​ton. Bio je bli​jed i lice mu je bilo na​pe​to kao koža
na bub​nju.
Ward se s lak​to​va spus​ti na tr​buh i obli​že ku​to​ve us​ni​ca.
– Is​u​se je pra​va ri​ječ – reče.
– Ni​ka​da ni​sam bio tako pres​tra​šen – net​ko je ne​pre​kid​no mum​ljao. Te​‐
as​le po​gle​da i vi​dje da je to mla​di za​mje​nik.
– Ka​kav je to smrad? – reče Les​ter.
– Ni​ka​da tako pres​tra​šen.
– To je on. Do​la​zi od nje​ga.
– Moje hla​če. Ja ...
– Pus​ti ga na miru – reče Te​as​le.
Oblak koji je bio sa​krio sun​ce la​ga​no je pro​šao i sun​ce ih opet zab​ljes​ne.
Po​gle​dav​ši pre​ma mjes​tu gdje je sun​ce bilo ni​sko u do​li​ni, Te​as​le ugle​da još
je​dan oblak kako se pri​bli​ža​va, veći, a od​mah iza nje​ga nebo je bilo pre​pu​no
obla​ka, cr​nih, tmas​tih. Od​li​je​pi oz​no​je​nu ma​ji​cu s ti​je​la i pus​ti je jer se ona
od​mah po​no​vo za​li​je​pi za kožu. Na​dao se da će pas​ti kiša. To bi ba​rem ohla​‐
di​lo si​tu​aci​ju.
Po​kraj sebe za​ču​je Les​te​ra kako go​vo​ri o mla​dom za​mje​ni​ku:
– Znam da nije kriv, ali, Is​u​se, ka​kav li je to smrad.
– Ni​ka​da tako pres​tra​šen.
– Pus​ti ga na miru – reče Te​as​le, još uvi​jek pro​ma​tra​ju​ći obla​ke.
– Hoće li se tko kla​di​ti da smo sada po​go​di​li tog fra​je​ra? – reče Mit​ch.
– Net​ko po​vri​je​đen? Svi OK? – reče Ward.
– Da, na​rav​no – reče Les​ter. – Svi smo do​bro.
Te​as​le ga oš​tro po​gle​da.
– Po​ku​šaj još jed​nom. Samo nas je de​vet. Je​remy je pao sa sti​je​ne.
– I moja tri psa za​jed​no s njim. A još dva su po​go​đe​na – reče Or​val. Glas
mu je bio jed​no​li​čan, kao da je do​la​zio iz ma​ši​ne, i baš zbog te čud​no​va​tos​ti
se svi okre​nu​še pre​ma nje​mu. – Pet. Pet ih je otiš​lo. – Bio je bli​jed kao krpa.
– Or​val. Žao mi je – reče Te​as​le.

95
 – Prok​le​to ti tre​ba biti žao. Ovo je bila tvo​ja prok​le​to glu​pa za​mi​sao. Nisi
mo​gao če​ka​ti i pre​pus​ti​ti stvar dr​žav​noj po​li​ci​ji.
Po​s​ljed​nji je pas drh​tao i cvi​lio.
– Haj​de, haj​de – reče mu Or​val, njež​no ga gla​de​ći po le​đi​ma dok je kroz
na​oča​le pos​kri​več​ki ba​cao po​gled na dva mr​tva psa na rubu li​ti​ce. – Osve​ti​‐
će​mo se, ne bri​ni. Ako je on tamo do​lje još uvi​jek živ, osve​ti​će​mo se. – Po​‐
gle​da Te​as​lea i po​ja​ča glas: – Nisi mo​gao pri​če​ka​ti i pre​pus​ti​ti stvar dr​žav​‐
noj po​li​ci​ji, zar ne?
Svi po​gle​da​še u Te​as​lea oče​ku​ju​ći od​go​vor. On po​kre​ne usta ali iz njih
ne iz​a​đe ni​ka​kav zvuk.
– Što je to? – reče Or​val. – Is​u​se, ako imaš ne​što za reći, reci to jas​no i
glas​no kao pra​vi mu​ška​rac.
– Re​kao sam da te nit​ko nije tje​rao da kre​neš sa mnom. Do​bro si se pro​‐
vo​dio do​ka​zu​ju​ći nam kako si ži​la​vo sta​ro gov​no, tr​čao si is​pred svih, brzo
se po​peo uz pu​ko​ti​nu u li​ti​ci da po​mak​neš onaj ka​men i do​ka​žeš svi​ma
kako si mu​dar. Tvo​ja je gre​ška što su psi po​go​đe​ni. To​li​ko toga znaš, tre​bao
si ih dr​ža​ti po​da​lje od ruba.
Or​val se bi​jes​no trg​ne i Te​as​le po​že​li da ni​šta nije re​kao. Spus​ti po​gled.
Nije bilo pra​ved​no od nje​ga što je is​mi​jao Or​va​lo​vu po​tre​bu da sva​ko​ga
nad​ma​ši. Bio je za​hva​lan kad je Or​val shva​tio kako tre​ba po​mak​nu​ti onaj
ka​men, da se tre​ba po​pe​ti i je​dan kraj uže​ta pri​ve​za​ti oko ka​me​na, is​to​vre​‐
me​no go​vo​re​ći dru​gi​ma da vuku dru​gi kraj uže​ta dok je on upo​tri​je​bio de​‐
be​lu gra​nu da sis​te​mom po​lu​ge iz​ba​ci ka​men. Ka​men se sru​šio uz tut​nja​vu i
pra​sak i svi su se na vri​je​me sklo​ni​li od ko​ma​di​ća koji su po​svu​da le​tje​li.
– Do​bro, slu​šaj, Or​val – reče, sada mir​nim gla​som. – Žao mi je. Bili su to
do​bri psi. Vje​ruj mi, žao mi je.
Po​kraj nje​ga se odjed​nom ne​što po​mak​nu. Shin​gle​ton je na​ni​ša​nio i opa​‐
lio do​lje na grm​lje.
– Shin​gle​ton, re​kao sam ti da pres​ta​neš!
– Vi​dio sam da se ne​što miče.
– To te sta​ja​lo dva dana pla​će, Shin​gle​ton. Žena će ti po​bjes​ni​ti.
– Ali kad ti ka​žem da sam vi​dio da se ne​što miče.
– Ne go​vo​ri mi o ne​če​mu za što mis​liš da si vi​dio. Pu​caš isto ona​ko uz​bu​‐
đe​no kao što si htio pu​ca​ti i u sta​ni​ci kada nam je fra​jer zbri​sao. Samo me
pa​ž​lji​vo slu​šaj. To važi za sve vas. Slu​šaj​te. Nis​te pu​ca​li nig​dje bli​zu fra​je​ra.

96
 www.balkandownload.org

Za ono vri​je​me ko​li​ko je vama tre​ba​lo da uz​vra​ti​te va​tru, on se mo​gao po​‐

sra​ti i za​ko​pa​ti gov​na i još uvi​jek po​bje​ći.
– Ma haj​de, Will, dva dana pla​će? – reče Shin​gle​ton. – Ne mis​liš to valj​‐
da oz​bilj​no.
– Ni​sam još za​vr​šio. Svi vi, po​gle​daj​te samo ča​hu​re koje ste po​tro​ši​li. Po​‐
tro​ši​li ste po​lo​vi​cu mu​ni​ci​je.
Oni pom​no raz​gle​da​še praz​ne pa​tro​ne koje su le​ža​le oko njih u pra​ši​ni,
te se iz​ne​na​di​še kad vi​dje​še ko​li​ko ih je.
– Što ćete uči​ni​ti kada opet na​le​ti​te na nje​ga? Upo​tri​je​bi​ti os​ta​tak me​ta​‐
ka a onda ga ga​đa​ti ka​me​njem?
– Dr​žav​na po​li​ci​ja nam može pos​la​ti još mu​ni​ci​je – reče Les​ter.
– I ne​ćeš li se osje​ća​ti fan​tas​tič​no kada stig​nu ova​mo i is​mi​ju te zbog
toga što si po​tro​šio sve svo​je met​ke?
Po​ka​že još jed​nom na praz​ne pa​tro​ne i po prvi put pri​mi​je​ti da je jed​na
hr​pi​ca ča​hu​ra pot​pu​no dru​ga​či​ja od os​ta​lih. Lju​di su mo​ra​li obo​ri​ti po​gled
od sra​ma dok je on sa​kup​ljao ča​hu​re.
– Ovi nisu ni bili is​pa​lje​ni. Je​dan od vas kre​te​na je iz​ba​cio sve svo​je met​‐
ke bez da je uop​će po​vu​kao oki​dač.
Bilo mu je sa​svim jas​no što se do​go​di​lo. Uz​bu​đe​nje lov​ca. Pr​vog dana lo​‐
vač​ke se​zo​ne čo​vjek se može tako uz​bu​di​ti kada ugle​da metu da iz​ba​ci sve
met​ke bez pov​la​če​nja oki​da​ča, pot​pu​no zbu​njen što ne po​ga​đa ono na što
ci​lja. Te​as​le nije mo​gao do​pus​ti​ti da to pro​đe tek tako, mo​rao je to iz​ves​ti
na čis​tac.
– Haj​de, tko je to uči​nio? Tko je taj? Daj mi svo​ju pu​šku, dat ću ti jed​nu
dru​gu koja is​pa​lju​je ka​pi​ce.
Broj na pa​tro​na​ma je bio .300. Baš je htio pro​vje​ri​ti tko ima pu​šku toga
ka​li​bra, kada ugle​da Or​va​la kako po​ka​zu​je pre​ma rubu li​ti​ce. A tada za​ču​je
cvi​lje​nje. Nisu svi psi u koje je fra​jer pu​cao bili mr​tvi. Je​dan je pao u ne​svi​‐
jest pa je sada do​la​zio k sebi, ri​ta​ju​ći se i cvi​le​ći.
– Po​go​đen je u cri​je​va – reče Or​val s ga​đe​njem. Plju​nu i po​gla​di psa ko​‐
jeg je dr​žao te pre​da uzi​cu Les​te​ru. – Drži ga čvr​sto. Vi​diš kako drh​ti. Osje​‐
ća mi​ris krvi onog dru​gog psa i može od toga po​lu​dje​ti. – Još jed​nom plju​nu
i us​ta​ne, sav pr​ljav od pra​ši​ne i zno​ja.
– Če​kaj malo – reče Les​ter. – Mis​liš li da bi ovaj mo​gao pos​ta​ti div​lji?
– Mo​žda. Sum​njam. Naj​vje​ro​jat​ni​je će se htje​ti os​lo​bo​di​ti i po​bje​ći. Samo

97
čvr​sto drži.
– Ne svi​đa mi se ovo.
– Nit​ko od tebe nije ni tra​žio da ti se svi​đa.
Os​ta​vi Les​te​ra sa psom i ode do ra​nje​nog psa. Le​žao je na boku, ri​tao se,
po​ku​ša​vao se okre​nu​ti i us​ta​ti, ali mu to nije us​pi​je​va​lo, i ne​sret​no je cvi​lio.
– Pa na​rav​no – reče Or​val. – Po​go​đen u cri​je​va. Ono ko​pi​le ga je po​go​di​‐
lo u cri​je​va.
Obri​še usta o ru​kav i po​gle​da psa koji nije bio ra​njen. Vu​kao je uzi​cu i
htio po​bje​ći od Les​te​ra.
– Pazi samo da ga dr​žiš čvr​sto – reče Or​val. – Uči​nit ću sada ne​što zbog
čega bi mo​gao sko​či​ti.
Sag​nu se da pre​gle​da ranu na pse​ćem tr​bu​hu, i us​ta​ne vr​te​ći gla​vom s
ga​đe​njem. Ne ok​li​je​va​ju​ći ni tre​nut​ka opa​li hi​tac psu iza uha.
– Prok​le​ta sra​mo​ta – pro​mrm​lja, pro​ma​tra​ju​ći ti​je​lo kako se grči a za​tim
smi​ru​je. Lice mu je po​cr​ve​nje​lo, na​bo​ra​ni​je nego ika​da. – Pa što još če​ka​‐
mo? – reče tiho Te​as​leu. – Haj​de​mo zak​la​ti tog fra​je​ra.
Od​mak​nu se za je​dan ko​rak od psa, iz​ne​na​da za​te​tu​ra i iz​gu​bi rav​no​te​žu,
is​pus​ti pu​šku, čud​no se pri​mi za kič​mu, a iz šume pod li​ti​com odjek​nu pra​‐
sak pu​ške. Or​val se nag​nu pre​ma na​pri​jed i sru​ši se po​tr​bu​ške na zem​lju.
Od udar​ca mu se na nosu raz​bi​ju na​oča​le. Ovo​ga puta nit​ko ne uz​vra​ti palj​‐
bu.
– Do​lje! – vi​kao je Te​as​le. – Svi le​ži​te do​lje!
Svi se ba​ci​še na zem​lju. I po​s​ljed​nji se pas os​lo​bo​di i sko​či pre​ma Or​va​lu.
I nje​ga po​go​di me​tak. A iza sti​je​na, stis​nu​tih pes​ni​ca, Te​as​le se kleo da će
za​uvi​jek pra​ti​ti tog fra​je​ra, šče​pa​ti ga, una​ka​zi​ti ga. Ni​ka​da neće po​pus​ti​ti.
Ne više zbog Gal​ta. Ne više zbog toga što nije mo​gao do​pus​ti​ti da po​bjeg​ne
onaj koji je ubio jed​nog od nje​go​vih lju​di. Sada je to pos​ta​la osob​na stvar.
Za sebe. Otac, očuh. Obo​ji​ca us​tri​je​lje​na. Lu​đač​ki bi​jes na tre​nu​tak kada je
nje​gov pra​vi otac bio ubi​jen. Že​lio je da​vi​ti fra​je​ra sve dok mu ne smr​ska
grlo i dok mu ne is​ko​če oči. Ti ko​pi​le jed​no. Ti je​be​ni kur​vin sine. Tek kada
mu gla​vom pro​đe po​mi​sao kako da se spus​ti s ove li​ti​ce i uhva​ti fra​je​ra,
odjed​nom shva​ti kako je ve​li​ku po​gre​šku uči​nio. Ne lovi on fra​je​ra. Obr​nu​‐
to. Do​pus​tio je da ga fra​jer na​ve​de u za​sje​du.
A, Is​u​se, kak​va li je to samo bila za​sje​da. Fra​jer ih je svih mo​gao ski​nu​ti
kad god mu se to proh​tje​lo. Naj​bli​ži je grad bio uda​ljen oko če​tr​de​set pet ki​‐

98
 www.balkandownload.org

lo​me​ta​ra kroz mo​čvar​no po​dru​čje, a više nisu ima​li ni he​li​kop​ter ni pse. Iza
njih je bilo brdo. Ako bi se htje​li po​vu​ći, mo​ra​li bi tr​ča​ti uz​br​do na otvo​re​‐
nom dok bi fra​jer pu​cao na njih iz šume. Gdje je on, do​đa​vo​la, na​ba​vio pu​‐
šku i ot​ku​da je on znao pos​ta​vi​ti ovak​vu za​sje​du.
U tom tre​nut​ku obla​ci se za​cr​ni​še na nebu i glas​no za​gr​mi.
Bal​kan​Dow​nlo​ad.org

99
 9.
Or​val. Te​as​le nije mo​gao s nje​ga ski​nu​ti po​gled. Sta​ri je čo​vjek le​žao na
tr​bu​hu po​kraj ruba, a Te​as​le je je​dva di​sao. Zbog mene. Samo je ovaj je​di​ni
put u ži​vo​tu bio neo​pre​zan, a ja ga ni​sam upo​zo​rio da os​ta​ne sag​nut. Poč​ne
pu​za​ti pre​ma nje​mu.
– Fra​jer će nam doći iza leđa – reče Les​ter pro​muk​lim gla​som.
Pre​vi​še pro​muk​lim, po​mis​li Te​as​le. Ne​ra​do se okre​ne za​bri​nut za svo​je
lju​de. Os​ta​lo ih je samo se​dam. Na​pe​tih lica, po​igra​va​li su se pu​ška​ma i iz​‐
gle​da​li su pot​pu​no be​sko​ris​no. Svi osim Shin​gle​to​na.
– Ka​žem vam da će nam doći iza leđa – reče Les​ter. Ko​lje​no mu je vi​ri​lo
kroz rupu na hla​ča​ma. – Doći će iza nas.
Lju​di se trg​nu​še i svi po​gle​da​še u uz​br​di​cu iza njih, kao da su oče​ki​va​li
da će tamo vi​dje​ti fra​je​ra.
– Stvar​no će doći – reče mla​di za​mje​nik. Sa straž​nji​ce nje​go​vih si​vih hla​‐
ča ci​je​di​la se sme​đa te​ku​ći​na i lju​di se od​mak​nu​še od nje​ga. – Dra​gi bože,
že​lim nes​ta​ti odav​de. Iz​vu​ci me odav​de.
– Pa idi onda – reče Te​as​le. – Po​tr​či uz​br​do. Vidi do kuda ćeš sti​ći pri​je
nego te on upu​ca.
Za​mje​nik za​šu​ti.
– Što če​kaš? – reče Te​as​le. – Kre​ni. Po​tr​či uz​br​do.
– Ne – reče za​mje​nik. – Neću.
– Onda pres​ta​ni.
– Ali mo​ra​mo se po​pe​ti tamo gore – reče Les​ter. – Pri​je nego nas on pre​‐
tek​ne. Ako bu​de​mo pre​du​go če​ka​li, on će se po​pe​ti tamo gore i mi se ni​ka​‐
da ne​će​mo mak​nu​ti s ove hri​di.
Kroz tam​ne obla​ke koji su se sve više pri​bli​ža​va​li poč​nu si​je​va​ti mu​nje.

100
 www.balkandownload.org

Opet za​gr​mi, dugo i glas​no.

– Što je to? Čuo sam ne​što – reče Les​ter. Ko​lje​no mu je bilo iz​gre​be​no na
mjes​tu na ko​jem je vi​ri​lo iz rupe na hla​ča​ma.
– Grm​lja​vi​na – reče Shin​gle​ton. – Za​va​ra​va nas.
– Ne. I ja sam ne​što čuo – reče Mit​ch.
– Slu​šaj​te.
– Fra​jer.
Bio je to zvuk sla​bog po​vra​ća​nja, kao kada se čo​vjek guši. Or​val. Po​čeo
se mi​ca​ti, zgrb​ljen, če​tve​ro​no​ške. Ru​ka​ma se dr​žao za gru​di. Iz​gle​dao je kao
gu​sje​ni​ca koja po​di​že leđa da se po​vu​če još koji cen​ti​me​tar da​lje. Ali nije
ni​ku​da išao. Leđa mu se po​dig​nu u vi​so​kom luku, uko​či se i skljo​ka. Krv mu
je ka​pa​la iz ruku, i išla na usta.
Te​as​le zas​ta​ne ne vje​ru​ju​ći svo​jim oči​ma. Bio je si​gu​ran da je Or​val mr​‐
tav.
– Or​val – reče. I ne raz​miš​lja​ju​ći po​ju​ri pre​ma nje​mu. „Os​ta​ni do​lje,”
mo​rao se pod​sje​ti​ti, te se pri​vi​je uz sti​je​nu, po​ku​ša​va​ju​ći ne pos​ta​ti me​tom
kao Or​val. Ali Or​val je bio pre​bli​zu ruba. Te​as​le je bio si​gu​ran da će ga vi​‐
dje​ti od do​lje. Zgra​bi Or​va​lo​vo rame i po​ku​ša ga po​vu​ći na​trag u zak​lon. Ali
Or​val je bio pre​te​žak, sve je to pre​du​go tra​ja​lo, fra​jer bi sva​ki tren opet mo​‐
gao pu​ca​ti. Po​vu​če Or​va​la i Or​val se po​la​ko po​mak​nu. Ali ne do​volj​no brzo.
Ka​me​nje je bilo pre​oš​tro. Or​va​lo​va se odje​ća zak​va​či​la za oš​tre sti​je​ne kod
ruba.
– Po​mo​zi​te mi – po​vi​če Te​as​le lju​di​ma iza sebe.
Or​val is​kaš​lje još krvi.
– Neka mi net​ko po​mog​ne! Po​mo​zi​te mi!
Odjed​nom se net​ko stvo​ri po​kraj nje​ga, po​ma​žu​ći mu, i obo​ji​ca po​vu​ku
Or​va​la s ruba. Nađu se na si​gur​nom. Te​as​le dah​ću​ći uz​dah​nu. Obri​še znoj s
oči​ju i nije tre​bao ni gle​da​ti tko mu je po​mo​gao: Shin​gle​ton.
A Shin​gle​ton se ce​rio, smi​jao, ne glas​no, ne ve​se​lo i buč​no, ali se ipak
smi​jao. Uglav​nom u sebi. Gru​di su mu se na​di​ma​le i smi​jao se.
– Us​pje​li smo. Nije pu​cao, us​pje​li smo.
I stvar​no je bilo smi​ješ​no i Te​as​le se isto tako poč​ne smi​ja​ti. Tada Or​val
is​kaš​lja još krvi i Te​as​le ugle​da bol na Or​va​lo​vu licu i na​kon toga ni​šta više
nije iz​gle​da​lo smi​ješ​no.
Kre​nu ot​kop​ča​ti Or​va​lo​vu kr​va​vu ko​šu​lju.

101
 – Samo mir​no, Or​val. Po​gle​dat ćemo i sre​di​ti te.
Po​ku​ša njež​no ot​kop​ča​ti ko​šu​lju, ali je krv tka​ni​nu pri​li​je​pi​la za meso pa
ju je na kra​ju mo​rao po​teg​nu​ti da je od​li​je​pi, a Or​val zas​te​nje.
Rana je bila tak​va da je Te​as​le nije že​lio dugo gle​da​ti. Iz otvo​re​nih se
gru​di ši​rio od​vra​tan smrad.
– Kako ... te​ško? – reče Or​val, trg​nuv​ši se od boli.
– Ne bri​ni za to – reče Te​as​le. – Sre​dit ćemo mi to. – Dok je go​vo​rio, ot​‐
kop​ča svo​ju ko​šu​lju i ski​ne je.
– Pi​tao sam te... kako te​ško? – Sva​ka je ri​ječ bila raz​go​vi​je​tan ša​pat pun
bola.
– Vi​dio si do​volj​no rana u ži​vo​tu, Or​val. Znaš isto tako do​bro kao i ja ko​‐
li​ko je te​ška tvo​ja rana. – Smo​ta svo​ju oz​no​je​nu ko​šu​lju u lop​tu i sta​vi je na
rupu u Or​va​lo​vim gru​di​ma. Ko​šu​lja od​mah poč​ne upi​ja​ti krv.
– Že​lim da mi ti to ka​žeš. Pi​tao sam te ...
– Do​bro, Or​val, ču​vaj sna​gu. Ne​moj ni​šta go​vo​ri​ti. – Ruke su mu bile
ljep​lji​ve od krvi dok je za​kop​ča​vao Or​va​lo​vu ko​šu​lju pre​ko smo​tulj​ka ko​jeg
je sta​vio na ranu. – Neću ti la​ga​ti i znam do​bro da ne že​liš da ti la​žem. Ima
puno krvi i te​ško je do​bro vi​dje​ti, ali čini mi se da je po​go​dio plu​ća.
– O bože.
– Sada že​lim da pres​ta​neš pri​ča​ti i da ču​vaš sna​gu.
– Mo​lim te. Ne​moj me os​ta​vi​ti. Ne mo​žeš me os​ta​vi​ti.
– To je po​s​ljed​nja stvar o ko​joj sada mo​raš bri​nu​ti. Odvest ćemo te na​‐
trag i uči​nit ćemo sve što mo​že​mo za tebe. Ali i ti mo​raš uči​ni​ti ne​što za
mene. Ču​ješ li me? Mo​raš se kon​cen​tri​ra​ti i dr​ža​ti gru​di. Moja je ko​šu​lja is​‐
pod tvo​je i že​lim da je dr​žiš na mjes​tu gdje si po​go​đen. Mo​ra​mo za​us​ta​vi​ti
kr​va​re​nje. Ču​ješ li me? Ra​zu​mi​ješ li me?
Or​val obli​že usne i sla​baš​no kim​nu gla​vom, a Te​as​le u us​ti​ma osje​ti suhu
pra​ši​nu. Nije bilo ni​kak​vih iz​gle​da da smo​ta​na ko​šu​lja za​us​ta​vi kr​va​re​nje iz
tako ve​li​ke rane. Usta su mu i da​lje bila puna pra​ši​ne i osje​ti kako mu se
znoj ci​je​di niz goli vrat. Sun​ce je već odav​no bilo nes​ta​lo iza obla​ka, ali ga je
vru​ći​na i da​lje pri​ti​ska​la i po​mis​li na vodu, shva​tiv​ši da je Or​val vje​ro​jat​no
jako že​dan.
Znao je da mu ne smi​je dati vode. Znao je to iz Ko​re​je. Čo​vjek po​go​đen
u prsa ili tr​buh po​vra​tio bi vodu koju bi po​pio i rana bi pos​ta​la još veća, a
bol jača. Ali Or​val je obli​zi​vao usne i Te​as​le nije mo​gao pod​ni​je​ti po​gled na

102
 www.balkandownload.org

tu bol. Dat će mu malo. Malo mu neće na​ško​di​ti.

Or​val je za opa​sa​čem imao ču​tu​ru. Te​as​le je ski​nu, odvi​je čep i iz​li​je
malo vode u Or​va​lo​va usta. Or​val za​kaš​lje i za​pr​šti voda po​mi​je​ša​na s krv​‐
lju.
– Mili bože – reče Te​as​le. Na tre​nu​tak pot​pu​no otu​pi i nije znao što da​‐
lje. Tada se sje​ti ra​di​ja i do​gra​bi ga. – Te​as​le zove dr​žav​nu po​li​ci​ju. Dr​žav​na
po​li​ci​ja. Hit​no. – Po​vi​si glas. – Hit​no.
Ra​dio je puc​ke​tao od sta​tič​kog elek​tri​ci​te​ta iz obla​ka.
– Te​as​le zove dr​žav​nu po​li​ci​ju. Hit​no!
Bio je od​lu​čio da neće zva​ti po​moć bez ob​zi​ra što se de​si​lo. Nije zvao čak
ni kada je vi​dio sru​šen he​li​kop​ter u pla​me​nu. Ali Or​val. Or​val će umri​je​ti.
– Javi se, dr​žav​na po​li​ci​ja.
Ra​dio za​kre​šti is​to​vre​me​no kada si​jev​nu mu​nja, a iz da​lji​ne se za​ču​je
glas, ne​ra​zum​ljiv i kre​štav.
– Dr​žav​na ... ov​dje ...
Te​as​le nije smio gu​bi​ti vri​je​me i tra​ži​ti ga da po​nav​lja.
– Ne ču​jem vas – reče brzo. – Naš he​li​kop​ter se sru​šio. Ov​dje imam ra​‐
nje​nog čo​vje​ka. Tre​bam još je​dan he​li​kop​ter za nje​ga.
– ... uči​nje​no.
– Ne ču​jem vas. Tre​bam još je​dan he​li​kop​ter.
– ... ne​mo​gu​će. Na​ila​zi olu​ja. Svi... su sle​tje​li.
– Ali, kvra​gu, on će umri​je​ti!
Glas mu ne​što od​go​vo​ri, ali ga Te​as​le nije mo​gao ra​zu​mje​ti. Tada se glas
pot​pu​no iz​gu​bi. Kada ga je po​no​vo čuo, bilo je to usred re​če​ni​ce.
– Ne ču​jem vas! – vi​kao je Te​as​le.
– ... sva​ka​ko iz​a​bra​li... fra​je​ra ko​je​mu ćete su​di​ti i lo​vi​ti ga ... Ze​le​na be​‐
ret​ka ... Me​da​lja čas​ti.
– Što? Po​no​vi​te to.
– Ze​le​na be​ret​ka? – reče Les​ter.
Glas poč​ne po​nav​lja​ti, pre​ki​ne se i više se ne ogla​si. Poč​ne pa​da​ti kiša.
Crni obla​ci sve za​sje​ni​še. Si​jev​nu mu​nja i osvi​je​tli li​ti​cu kao re​flek​tor. Isto
se tako brzo i uga​si kao što se i upa​li​la. Po​no​vo se sve za​mra​či, i poč​nu pra​‐
ska​ti gro​mo​vi.
– Me​da​lja čas​ti? – reče Les​ter Te​as​leu. – Za tim si nas ti po​veo? Za rat​‐
nim he​ro​jem? Za je​be​nom Ze​le​nom be​ret​kom?

103
 – Nije pu​cao! – reče Mit​ch.
Te​as​le ga osi​ne po​gle​dom, po​bo​jav​ši se da je iz​gu​bio kon​tro​lu nad so​‐
bom. Ali nije. Bio je uz​bu​đen, po​ku​ša​vao im je ne​što reći, a Te​as​le je znao i
što: već je na to bio po​mis​lio i za​klju​čio da ne vri​je​di.
– Kada si po​vu​kao Or​va​la na​trag – go​vo​rio je Mit​ch – on nije pu​cao. On
više nije do​lje. Sada nam do​la​zi s leđa i sada je naša šan​sa da kre​ne​mo.
– Ne – reče mu Te​as​le, dok mu je kiša li​je​va​la niz lice.
– Ali ima​mo šan​su da ...
– Ne. Mo​žda nam do​la​zi s leđa, ali što ako ne. Što ako on ne želi samo
jed​nu metu, pa čeka do​lje da svi mi pos​ta​ne​mo neo​prez​ni i po​ka​že​mo se.
Svi pro​bli​je​di​še. Obla​ci se raz​ri​je​di​še i spus​ti se pra​va kiša.

104
 www.balkandownload.org

10.
Kiša je pa​da​la i pa​da​la. Snaž​no ih je ši​ba​la. Te​as​le ni​ka​da pri​je nije bio u
ne​čem slič​nom. Vje​tar mu je no​sio kišu u oči, u usta.
– Kak​va je​be​na olu​ja. Ovo je prok​le​ti pro​lom obla​ka.
Le​žao je u vodi. Mis​lio je da ne može jače pa​da​ti, a tada se kiša po​ja​ča i
voda ga go​to​vo pre​kri​je. Mu​nja si​jev​nu i osvi​je​tli ih kao sun​ce. Odjed​nom
se spus​ti mrak, mrak koji je pos​ta​jao sve tam​ni​ji i tam​ni​ji, sve dok se nije
pre​tvo​rio u noć. Samo što je tek bilo kas​no po​pod​ne, a kiša ga je za​s​ljep​lji​‐
va​la. Te​as​le nije mo​gao vi​dje​ti ni rub li​ti​ce. Stre​se ga grm​lja​vi​na.
– Što je ovo?
Za​šti​ti oči. Or​val je le​žao na le​đi​ma, otvo​re​nih usta na kiši. Uda​vit će se,
po​mis​li Te​as​le. Usta će mu se na​pu​ni​ti vo​dom, on će udah​nu​ti i uda​vi​ti se.
Baci po​gled na svo​je lju​de is​pru​že​ne u vodi, i shva​ti da Or​val nije je​di​ni
koji bi se mo​gao uda​vi​ti. Tamo gdje su oni le​ža​li na​pra​vi​lo se sada ko​ri​to
po​mah​ni​ta​le ri​je​ke. Niz brdo iza njih sli​je​vao se br​zak, pre​li​je​vao se pre​ko
njih, otje​cao pre​ko ruba, te iako nije mo​gao vi​dje​ti gre​ben, znao je kako iz​‐
gle​da. Bio je to vrh vo​do​pa​da: ako se olu​ja po​ja​ča, voda će ih sve od​ni​je​ti
pre​ko ruba.
A Or​val će biti prvi.
Zgra​bi Or​va​la za noge.
– Shin​gle​ton! Po​mo​zi mi! – vik​nu, a usta mu se na​pu​ni​še ki​šom. Usred
nje​go​vih ri​je​či glas​no za​gr​mi. – Zgra​bi ga za ruke, Shin​gle​ton! Ide​mo odav​‐
de! – Tem​pe​ra​tu​ra se na​glo spus​ti​la. Kiša je sada užas​no hlad​na plju​šta​la po
nje​go​vim le​đi​ma i on se sje​ti pri​ča o lju​di​ma za​hva​će​nim u bu​ji​ce po pla​ni​‐
na​ma, o lju​di​ma koje je voda is​pra​la s brda i ba​ci​la pre​ko sti​je​na i smr​ska​la
o hri​di. – Mo​ra​mo se mak​nu​ti odav​de!

105
 – Ali fra​jer! – po​vi​če net​ko.
– Sada nas ne može vi​dje​ti! Ni​šta ne može vi​dje​ti!
– Ali on nas mo​žda čeka tamo gore!
– Ne​ma​mo sada vre​me​na raz​miš​lja​ti o nje​mu! Mo​ra​mo se mak​nu​ti odav​‐
de pri​je nego se olu​ja po​ja​ča! Od​ni​jet će nas!
Mu​nja sjaj​no bi​jes​nu. Zak​li​ma gla​vom na pri​zor pred svo​jim oči​ma. Lju​‐
di. Nji​ho​va lica. Na svje​tlu mu​nja i kiše nji​ho​va su lica iz​gle​da​la kao bi​je​le
lu​ba​nje. Lu​ba​nje se iz​gu​bi​še isto tako brzo kao što se i po​ja​vi​še. Žmir​kao je
u mra​ku. Grm​lja​vi​na za​tut​nji kao niz snaž​nih eks​plo​zi​ja.
– Ov​dje sam! – po​vi​če Shin​gle​ton, zgra​biv​ši Or​va​la za ruke. – Imam ga.
Ide​mo!
Iz​vu​ko​še ga iz vode i kre​nu​še pre​ma uz​br​di​ci. Kiša pos​ta​de jača, teža,
brža. Sli​je​va​la se po nji​ma go​to​vo ho​ri​zon​tal​no, na​ma​ka​la ih, plju​šta​la po
nji​ma. Te​as​le se ok​liz​nu. Pad​ne na rame i is​pus​ti Or​va​la u uz​bur​ka​nu stru​‐
ju. Bo​rio se plju​ska​ju​ći kroz vodu da do​hva​ti Or​va​la, da odr​ži Or​va​lo​vu gla​‐
vu iz​nad vode, a tada se po​no​vo ok​liz​nu i on sam za​ro​ni pod vodu. Udah​nu.
Udah​nu. Voda koju je usi​sao kroz nos za​če​pi mu sve nos​ne pro​la​ze i iz​‐
ba​ci dvi​je male ru​pi​ce na straž​njem di​je​lu nep​ca, ši​rom ih otvo​riv​ši. Po​div​‐
lja, po​mah​ni​ta, poč​ne kaš​lja​ti i iz​bi​je opet na po​vr​ši​nu. Net​ko ga je iz​vla​čio.
Shin​gle​ton.
– Ne! Or​val! Uhva​ti Or​va​la!
Nisu ga mo​gli pro​na​ći.
– Od​ni​jet će ga!
– Ov​dje – vik​nu net​ko. Te​as​le za​trep​će oči​ma ne bi li iz njih iz​aš​la voda,
po​ku​ša​va​ju​ći vi​dje​ti tko to viče. – Or​val! Imam ga!
Voda na​ras​te do Te​as​le​ovih ko​lje​na. Pre​ga​zi je, i kre​ne pre​ma mjes​tu na
ko​jem je net​ko dr​žao Or​va​lo​vu gla​vu iz​nad vode.
– Stru​ja ga je već bila zgra​bi​la! – reče. Bio je to Ward i iz​vla​čio je Or​va​la,
po​ku​ša​va​ju​ći ga odvu​ći pre​ma uz​br​di​ci. – Stru​ja ga je no​si​la pre​ma rubu.
Us​put je uda​rio u mene!
Odjed​nom se kraj njih stvo​ri i Shin​gle​ton i svi za​jed​no po​di​go​še Or​va​la
iz vode i ote​tu​ra​še s njim pre​ma uz​br​di​ci. Kada ko​nač​no sti​go​še do​ta​mo,
Te​as​le shva​ti za​što je voda tako na​vi​ra​la. Na pa​di​ni se na​pra​vi​lo ko​ri​to i svi
su se to​ko​vi s vrha u nje​ga sli​je​va​li i pre​plav​lja​li ga.
– Mo​ra​mo kre​nu​ti da​lje! – reče Te​as​le. – Mo​ra​mo pro​na​ći lak​ši put za

106
 www.balkandownload.org

us​pon.
Vje​tar pro​mi​je​ni smjer i kiša ih poč​ne ši​ba​ti u lice s li​je​ve stra​ne. Svi kao
je​dan kre​nu​še na​des​no, a vje​tar im je pu​hao u leđa. Ali gdje su os​ta​li, že​lio
je zna​ti Te​as​le. Jesu li se već pe​nja​li uz​br​do? Jesu li još uvi​jek do​lje? Za​što,
do​đa​vo​la, nisu pri​sko​či​li u po​moć Or​va​lu?
Voda na​ras​te do iz​nad nje​go​vih ko​lje​na. Po​dig​nu Or​va​la još više i oni
nas​ta​vi​še te​tu​ra​ti. Tada vje​tar po​no​vo pro​mi​je​ni smjer: nije ih više gu​rao u
smje​ru u kom su že​lje​li ići, gu​rao ih je na​trag u smje​ru iz ko​jeg su i doš​li.
Pro​bi​ja​še se kroz jak vje​tar i kišu. Shin​gle​ton ru​ka​ma ob​gr​li Or​va​lo​va ra​me​‐
na. Te​as​le ga je dr​žao za noge, a Ward je pa​zio na leđa. Kli​zi​li su i po​sr​ta​li
kroz kišu sve dok nisu sti​gli do mjes​ta na ko​jem je us​pon iz​gle​dao naj​lak​ši.
I na ovom se mjes​tu pre​li​je​va​la bu​ji​ca, ali ne tako jaka kao ona prva. Osim
toga, ov​dje je bilo mno​go sti​je​na koje su im mo​gle pos​lu​ži​ti kao upo​ri​šta.
Kad bih samo mo​gao vi​dje​ti vrh, po​mis​li Te​as​le. Kada bih samo mo​gao biti
si​gu​ran da je ova​ko sve do vrha.
Za​poč​nu s pe​nja​njem. Shin​gle​ton kre​ne prvi: okre​nut le​đi​ma, pog​nut da
drži Or​va​la za ra​me​na. Uk​li​je​šti nogu iza ne​kog ka​me​na i kre​ne na​tra​ške,
za​tim baci po​gled i ugle​da još je​dan ka​men iza sebe, pa i iza toga uk​li​je​šti
nogu i opet se po​mak​ne na​pri​jed. Te​as​le i Ward su ga pra​ti​li, pog​nu​ti, pri​‐
hva​tiv​ši ve​ći​nu Or​va​lo​ve te​ži​ne i pre​pu​šta​li su Shin​gle​to​nu da bri​ne o tome
gdje će sta​vi​ti nogu i po​mak​nu​ti se. Stru​ja je pos​ta​ja​la sve jača i zap​lju​ski​‐
va​la ih je po no​ga​ma.
Ali gdje su os​ta​li, že​lio je zna​ti Te​as​le. Za​što, po​bo​gu, ne po​ma​žu? Kiša
ga je le​de​no šti​pa​la po le​đi​ma. Nas​li​je​po je po​di​zao Or​va​la, i osje​ćao je
Shin​gle​to​na is​pred sebe, osje​ćao ga je kako ko​ra​ča una​trag uz obro​nak, vu​‐
ku​ći Or​va​la za so​bom. Te​as​lea su ruke bo​lje​le u zglo​bo​vi​ma, mi​ši​ći su mu se
na​pi​nja​li od Or​va​lo​ve te​ži​ne. Ovo tra​je pre​du​go. Znao je da ga više neće
moći dugo no​si​ti. Mo​ra​li su što pri​je sti​ći do vrha. Ali tada se Ward ok​liz​nu
i pad​ne i Te​as​le go​to​vo is​pus​ti Or​va​la. Svi po​pa​da​še na zem​lju, ot​kli​za​še se
ne​ko​li​ko me​ta​ra i usi​še ih stru​ja dok su se mu​či​li da za​dr​že Or​va​la.
Ima​li su ga. Kre​nu​še opet uz​br​do.
I to je bilo naj​da​lje što su s njim sti​gli. Shin​gle​ton odjed​nom is​pus​ti krik i
pro​le​ti po​kraj Or​va​la. Uda​ri Te​as​leu o gru​di. Svi iz​gu​bi​še rav​no​te​žu, Te​as​le
is​pus​ti Or​va​la, i sli​je​de​će čega se sje​ćao bilo je da leži na le​đi​ma na dnu
brda, da se voda pre​li​je​va pre​ko nje​ga, i da ka​me​nje bol​no uda​ra o nje​ga.

107
 – Ni​sam ni​šta mo​gao uči​ni​ti! – uzvik​nu Shin​gle​ton. – Ka​men mi se iz​‐
mak​nuo pod no​ga​ma!
– Or​val! Stru​ja ga je do​hva​ti​la!
Te​as​le od​ga​ca do ruba. Ru​kom obri​še oči, žmir​ka​ju​ći da vidi ne​što u kiši.
Nije se smio pre​vi​še pri​bli​ži​ti rubu; stru​ja je tamo bila pre​ja​ka. Ali bože,
mo​rao je za​us​ta​vi​ti Or​va​la.
Us​po​ri, po​la​ko i oprez​no se pri​bli​ža​va​ju​ći, bri​šu​ći oči. Bi​jes​nu mu​nja. I u
da​lji​ni jas​no ugle​da Or​va​la kako leti pre​ko ruba. U tom se tre​nut​ku sve opet
smra​či i Te​as​leu poz​li. Vru​će mu se suze po​mi​je​ša​še s hlad​nom ki​šom na
licu, i on krik​nu dok mu se ne stis​nu grlo.
– Prok​le​ti kur​vi​ni si​no​vi, ubit ću ih zato što mi nisu htje​li po​mo​ći!
Shin​gle​ton se stvo​ri po​kraj nje​ga.
– Or​val! Vi​diš li ga?
Te​as​le pro​đe po​kraj nje​ga. Stig​nu do uz​br​di​ce.
– Ubit ću ih!
Pri​mi se za sti​je​nu i us​pra​vi se, za​ga​zi na ka​men, za​gre​be i is​ko​pa upo​ri​‐
šte kroz vodu koja se sli​je​va​la mimo nje​ga. Odjed​nom se nađe na vrhu i po​‐
bjeg​ne u šumu. Buka je gore bila za​glu​šu​ju​ća. Vje​tar je svi​jao dr​ve​će, a kiša
je zvi​žda​la kroz gra​ne. U bli​zi​ni mu​nja uda​ri u drvo uz oštar zvuk, kao sje​‐
ki​ra koja kala čvrst ko​mad dr​ve​ta.
Is​pred nje​ga se sru​ši jed​no drvo. On ga pre​sko​či.
– Šefe! – net​ko zov​nu. – Ov​dje, šefe!
Nije mo​gao vi​dje​ti lice. Vi​dio je samo ti​je​lo šću​ću​re​no uz drvo.
– Ov​dje, šefe! – Čo​vjek je ši​ro​ko ma​hao ru​ka​ma. Te​as​le se za​pu​ti pre​ma
nje​mu i zgra​bi ga za ko​šu​lju. Bio je to Mit​ch.
– Što ra​di​te? – reče Mit​ch. – Što vam je?
– Od​le​tio je pre​ko ruba! – reče Te​as​le. Po​vu​če k sebi šaku, a za​tim snaž​‐
no uda​ri Mit​c​ha među zube, od​ba​civ​ši ga na drvo i u bla​to.
– Is​u​se – reče Mit​ch. Zak​li​ma gla​vom jed​nom, pa za​tim još jed​nom. Zas​‐
te​nje i pri​mi se za kr​va​va usta. – Is​u​se, što vam je? – pla​kao je. – Les​ter i
os​ta​li su po​bje​gli! Ja sam os​tao uz vas!

108
 www.balkandownload.org

11.
Te​as​le mora da je sada već sti​gao do šume. Ram​bo je u to bio si​gu​ran.
Olu​ja je tra​ja​la pre​du​go i bila je pre​ja​ka. Te​as​le i nje​go​vi lju​di nisu mo​gli iz​‐
dr​ža​ti na onoj otvo​re​noj hri​di. Pod zak​lo​nom kiše si​gur​no su is​ko​ris​ti​li pri​‐
li​ku da se pop​nu uz​br​do i sa​kri​ju u šumi. To je u redu. Nisu mo​gli biti da​le​‐
ko. Mno​go je ra​dio na kiši i toč​no je znao kako da po tak​vom vre​me​nu lovi
lju​de.
Iz​a​đe iz šume i una​toč ja​koj kiši kre​ne pre​ma pod​nož​ju li​ti​ce. U ovak​vom
me​te​žu znao je da može po​bje​ći u su​prot​nom prav​cu, du​bo​ko u šumu, ako
to želi. Po ve​li​kim tmas​tim obla​ci​ma pro​ci​je​ni da će pro​ći sati i sati pri​je
nego se olu​ja sti​ša do​volj​no da bi ga Te​as​le mo​gao nas​ta​vi​ti tra​ži​ti – to​li​ko
da ga Te​as​le više ni​ka​da neće po​no​vo dos​ti​ći. Pos​to​ja​la je mo​guć​nost i da
Te​as​le na​kon za​sje​de i kiše više neće ima​ti ni srca za nas​ta​vak po​tje​re, ali to
nije bilo važ​no: u tom je tre​nut​ku od​lu​čio da više neće bje​ža​ti, bez ob​zi​ra
lovi li ga tko ili ne. Le​žao je pod grm​ljem i pro​ma​trao vrh li​ti​ce oče​ku​ju​ći
još neku metu, raz​miš​lja​ju​ći o tome kako ga je Te​as​le na​tje​rao da po​no​vo
ubi​je i kako ga tra​ži zbog tog uboj​stva; pos​ta​jao je sve lju​ći raz​miš​lja​ju​ći o
mje​se​ci​ma, naj​ma​nje dva mje​se​ca, koje bi mo​rao pro​ves​ti u bi​je​gu, u skri​va​‐
nju, u bi​je​gu, u skri​va​nju, pri​je nego što bi sti​gao do Mek​si​ka. Sada će, za​‐
ku​ne se, okre​nu​ti igru u svo​ju ko​rist i na​tje​rat će Te​as​lea da bje​ži od nje​ga,
po​ka​zat će mu kako je to. Taj će kur​vin sin pla​ti​ti za sve ovo.
Ali i sam si za po​ne​što kriv. Nije to bila samo Te​as​le​ova gre​ška. Mo​gao si
se po​vu​ći.
Po šes​na​es​ti put, za ime bož​je? Ni​ka​ko.
Pa čak da je bilo i po sto​ti put, što onda? Pov​la​če​nje bi bilo bo​lje nego
ovo. Os​ta​vi sve. Svr​ši s tim. Bje​ži.

109
 I do​pus​ti mu da to opet ne​ko​me uči​ni? Jebi se. Mora ga se za​us​ta​vi​ti.
Što? Ne či​niš ti to zbog toga? Priz​naj da si že​lio da se ovo desi. Sam si to
tra​žio: da mu mo​žeš po​ka​za​ti sve što znaš, da ga mo​žeš iz​ne​na​di​ti kada ot​‐
kri​je da nisi tip za is​pro​ba​va​nje i hap​še​nje. Tebi se ovo svi​đa.
Ni​sam ja ni​šta sam tra​žio. Ali prok​le​to mi se svi​đa. Taj će kur​vin sin sve
to pla​ti​ti.
Zem​lja je bila mrač​na, le​de​na mu se odje​ća li​je​pi​la za ti​je​lo. Is​pred nje​ga
vi​so​ka je tra​va bila srav​nje​na sa zem​ljom. Pro​ga​ca kroz tu skli​sku tra​vu.
Dođe do ka​me​nja i sti​je​na koje su vo​di​le pre​ma pod​nož​ju li​ti​ce. Oprez​no
za​ko​ra​či. Iz​me​đu i pre​ko sti​je​na tek​li su po​to​ci vode, i na vje​tru bi se lako
mo​gao ok​liz​nu​ti i pas​ti i još jače oz​li​je​di​ti re​bra. Bo​lje​la su ga ot​kad je sko​‐
čio s li​ti​ce i uda​rio o gra​nu, a sva​ki put kad bi udah​nuo osje​tio bi kako ga s
des​ne stra​ne gru​di ne​što oš​tro pri​tiš​će. Kao da mu je tamo bila neka ve​li​ka
udi​ca ili kr​ho​ti​ne slu​pa​ne boce. Mo​rat će to sre​di​ti. Brzo.
Vrlo brzo.
Za​ču​je hu​ča​nje. Čuo ga je već kod šume i tada je po​mis​lio da do​la​zi od
vje​tra i kiše. Ali sada, dok se pre​ko sti​je​na pe​njao pre​ma li​ti​ci, to je hu​ča​nje
pos​ta​ja​lo sve glas​ni​je i on shva​ti da to nije kiša. Li​ti​ca se za​si​vi pred njim i
on ugle​da. Vo​do​pad. Li​ti​ca je pos​ta​la vo​do​pad i bu​ji​ca se pre​li​je​va​la u ka​‐
ska​da​ma, hu​ča​la na sti​je​na​ma, špri​ca​la ma​gli​cu vi​so​ko u kišu. Nije bilo si​‐
gur​no pri​bli​ži​ti se; kre​ne na​des​no.
Znao je da se na tri​de​se​tak me​ta​ra odav​de na​la​zi drvo na koje je bio sko​‐
čio. A vrlo će bli​zu biti i ti​je​lo po​li​caj​ca koji je sa psi​ma pao s li​ti​ce.
Nije pro​na​šao ti​je​lo nig​dje u bli​zi​ni dr​ve​ta. Ka​nio je po​gle​da​ti u os​tat​ke
he​li​kop​te​ra kada shva​ti da je vo​do​pad ti​je​lo vje​ro​jat​no od​nio do li​va​de. Za​‐
pu​ti se pre​ma li​va​di i nađe tipa na sa​mom rubu. Po​tr​bu​ške je le​žao u vodi.
Gla​va mu je bila sp​ljo​šte​na, a ruke i noge su mu str​ši​le u čud​nim smje​ro​vi​‐
ma. Ram​bo se za​pi​ta što je sa psi​ma, ali ih nije mo​gao pro​na​ći. Str​vi​ne su si​‐
gur​no bile još da​lje na li​va​di. Brzo klek​ne da pre​tra​ži ti​je​lo.
Nje​gov opa​sač – tre​bao mu je. Dr​žao je pu​šku da mu ne pad​ne u vodu, a
dru​gom ru​kom okre​ne ti​je​lo. Lice nije bilo tako straš​no, u ratu je vi​dio i
gore. Ski​ne po​gled s nje​ga i skon​cen​tri​ra se na ot​kop​ča​va​nje opa​sa​ča. Po​ku​‐
ša ga ski​nu​ti uz tr​zaj. Trg​ne se od na​po​ra i boli – re​bra mu se za​bo​du u gru​‐
di. Ko​nač​no os​lo​bo​di opa​sač i pro​vje​ri što se sve na nje​mu na​la​zi.
Ču​tu​ra, ulup​lje​na, ali ne i ras​puk​nu​ta. Otvo​ri čep i ot​pi​je. Ču​tu​ra os​ta​ne

110
 www.balkandownload.org

na​po​la praz​na. Voda je ima​la blju​tav, me​tal​ni okus.

Re​vol​ver je le​žao u fru​tro​li. Pre​ko dr​ške je bila kož​na​ta ve​zi​ca; vje​ro​jat​no
nije ušlo puno vode. Iz​va​di re​vol​ver iz fu​tro​le, im​pre​si​oni​ran kako je Te​as​le
do​bro opre​mio svo​je lju​de. Bio je to colt pyt​hon: bu​banj de​beo če​ti​ri cen​ti​‐
me​tra s ve​li​kom mu​ši​com na kra​ju. Plas​tič​na je dr​ška, koja se uvi​jek pro​da​‐
va​la s tim re​vol​ve​rom, bila za​mi​je​nje​na s ve​li​kom dr​ve​nom dr​škom, na​‐
prav​lje​nom spe​ci​jal​no da ne pos​ta​ne skli​ska kada se smo​či. Ni​šan bli​zu ko​‐
ko​ta je isto tako bio pro​mi​je​njen. Obič​no su bili ne​po​mič​ni, ali ovi su se dali
pre​pra​vi​ti za pu​ca​nje na ve​li​ke uda​lje​nos​ti.
Nije se na​dao tako do​brom re​vol​ve​ru. Bio je na​pu​njen sa .357 mag​num
pa​tro​na​ma, dru​gom po ja​či​ni mu​ni​ci​jom za re​vol​ve​re. Tak​vom mu​ni​ci​jom
mo​žeš ubi​ti i je​le​na. Mo​žeš ga samo pros​tri​je​li​ti. Iz​vu​če iglu i os​lo​bo​di ci​lin​‐
dar za met​ke. U nje​mu nađe pet ča​hu​ra; le​ži​šte met​ka is​pod udar​ne igle bilo
je praz​no. Brzo gur​ne re​vol​ver na​trag u fu​tro​lu ne bi li ga za​šti​tio od kiše i
pro​vje​ri vre​ći​cu s na​bo​ji​ma. Iz​bro​ji pet​na​est ča​hu​ra. Tada opa​sa re​men oko
sebe i sag​ne se, uz bo​lo​ve u pr​si​ma, da pre​tra​ži dže​po​ve. Ali tamo nije bilo
ni​če​ga što bi mo​gao uze​ti. Na​ro​či​to ne hra​ne. Po​mis​lio je bio da bi tip mo​‐
gao ima​ti bar malo čo​ko​la​de kod sebe.
Dok je bio sag​nut, re​bra su ga bo​lje​la jače nego pri​je. Mo​rao je to sre​di​ti.
Sada. Ot​kop​ča opa​sač i bol​no se us​pra​vi, ot​kop​ča​va​ju​ći vanj​sku vu​ne​nu ko​‐
šu​lju i bi​je​lu pa​muč​nu ko​šu​lju is​pod nje. Kiša mu je plju​šta​la po gru​di​ma.
Omo​ta opa​sač oko re​ba​ra i stis​nu ga snaž​no. Bol se iz​gu​bi. Pre​tvo​ri se u
otek​li​nu. Bo​lio ga je pri​ti​sak na opa​sač. Te​ško je di​sao. Ti​jes​no.
Ali ba​rem se iz​gu​bi​la bol.
Za​kop​ča se i osje​ti na sebi mo​kru i hlad​nu pa​muč​nu ko​šu​lju. Te​as​le. Vri​‐
je​me je za po​kret. Za njim. Na tre​nu​tak je ok​li​je​vao i go​to​vo kre​nuo na​trag
pre​ma šumi: lov na Te​as​lea će ga sta​ja​ti puno vre​me​na, a ako u br​di​ma pos​‐
to​ji još jed​na po​tje​ra mo​glo bi se lako de​si​ti da na nju na​le​ti. Ali dva sata
nije mno​go vre​me​na. Samo će mu to​li​ko tre​ba​ti da ga uhva​ti, a pos​li​je toga,
pod zak​lo​nom noći, imat će još uvi​jek do​volj​no vre​me​na za bi​jeg. Vri​je​di​lo
je žr​tvo​va​ti dva sata i na​uči​ti tog kur​vi​nog sina pa​me​ti.
Pa do​bro onda, ko​jim pu​tem kre​nu​ti? Pu​ko​ti​nom u li​ti​ci, od​lu​či. Ako Te​‐
as​le želi brzo sići s te li​ti​ce, vje​ro​jat​no će se vra​ti​ti onu​da. Uz malo sre​će,
moći će pres​ti​ći Te​as​lea i pre​sres​ti ga. Po​žu​ri na​des​no, uz rub li​va​de. Ubr​zo
na​le​ti na još jed​no ti​je​lo.

111
 Bio je to sta​ri čo​vjek u ze​le​nom. Ali kako je on pao s li​ti​ce i za​vr​šio tako
da​le​ko? Na nje​go​vom opa​sa​ču nije bilo re​vol​ve​ra. Ali zato nađe lo​vač​ki nož
i vre​ći​cu. Ram​bo u njoj na​pi​pa ne​što – hra​nu. Ko​ma​de mesa. Pre​gršt. Za​gri​‐
ze, je​dva žva​ču​ći, gu​ta​ju​ći, od​gri​za​ju​ći još. Ko​ba​si​ca, dim​lje​na ko​ba​si​ca, mo​‐
kra i zgnje​če​na od udar​ca, ali bila je to hra​na, i on ju je gri​zao, žva​kao, brzo
gu​tao, pri​si​lja​va​ju​ći se da us​po​ri i da je do​bro pro​žva​če; tada je više go​to​vo
nije bilo i ugu​ra po​s​ljed​nje ko​ma​di​će u usta i obli​že pr​ste. Na​kon toga sve
što mu je pre​os​ta​lo bio je okus na dim i je​zik ga je malo pe​kao od lju​tih pa​‐
pri​ka koje su bile u mesu.
Iz​ne​nad​no si​je​va​nje i grm​lja​vi​na, kao da je zem​lja za​drh​ta​la. Bo​lje da se
pri​pa​zi; do​sad je imao pre​vi​še sre​će. Prvo re​vol​ver, meci, ču​tu​ra, a sada nož
i ko​ba​si​ca. Znao je kako te stva​ri idu i kako se iz​jed​na​ča​va​ju. U jed​nom tre​‐
nut​ku imaš sre​će, a u dru​gom – do​bro, prok​le​to će pa​zi​ti da bude na opre​zu
i da sva sre​ća os​ta​ne s njim.

112
 www.balkandownload.org

12.
Te​as​le je ma​si​rao svo​ju šaku, otva​rao je, za​tva​rao. Zglo​bo​vi su se po​re​za​‐
li na Mit​c​ho​vim zu​bi​ma i sada su po​če​li oti​ca​ti. Mit​c​ho​ve su us​ni​ce, me​đu​‐
tim, oti​ca​le dvos​tru​ko jače. Mit​ch usred grm​lja​vi​ne po​ku​ša us​ta​ti; jed​no ga
ko​lje​no izda i on pla​ču​ći pad​ne na drvo.
– Nisi ga tre​bao tako jako uda​ri​ti – reče Shin​gle​ton.
– Mis​liš li da to ne znam i sam – reče Te​as​le.
– Ti si bok​sač. Nisi ga mo​rao tako jako uda​ri​ti.
– Re​kao sam da znam. Ni​sam ga uop​će tre​bao uda​ri​ti. Pus​ti sad to.
– Ali po​gle​daj ga. Ne može ni sta​ja​ti. Kako će nas​ta​vi​ti da​lje?
– Nema to veze – reče Ward. – Ima​mo puno ve​ćih pro​ble​ma. Pu​ške, ra​‐
dio, sve je to voda od​ni​je​la.
– Još uvi​jek ima​mo pi​što​lje.
– Ali oni ne​ma​ju ni​ka​kav do​met – reče Te​as​le. – Ne u od​no​su na pu​šku.
Čim se raz​da​ni, fra​jer nas može po​go​di​ti i s ki​lo​me​tra i pol uda​lje​nos​ti.
– Osim ako ne is​ko​ris​ti pri​li​ku i iz​gu​bi se – reče Ward.
– Ne. Mo​ra​mo pret​pos​ta​vi​ti da će doći po nas. Već smo bili do​volj​no
neo​prez​ni, i mo​ra​mo se po​če​ti po​na​ša​ti kao da će se do​go​di​ti ono naj​go​re.
Čak ako i ne dođe, mi smo go​to​vi. Ne​ma​mo ni hra​ne ni opre​me. Ni​smo or​‐
ga​ni​zi​ra​ni. Mr​tvi smo umor​ni. Imat ćemo sre​će ako bu​de​mo mo​gli i pu​za​ti
dok stig​ne​mo do gra​da.
Po​gle​da pre​ma mjes​tu na ko​jem je Mit​ch sje​dio na kiši i bla​tu, dr​že​ći se
za usta, ste​nju​ći.
– Po​mo​zi​te mi s njim – reče, po​di​žu​ći Mit​c​ha na noge.
Mit​ch ga od​gur​nu.
– Do​bro sam – pro​mrm​lja kroz ono malo zubi što mu je os​ta​lo. – Do​volj​‐

113
no si već uči​nio. Ne​moj mi se pri​bli​ža​va​ti.
– Daj da ja po​ku​šam – reče Ward.
Ali Mit​ch od​gur​nu i nje​ga.
– Do​bro sam, ka​žem vam. – Us​ni​ce su mu bile ote​če​ne i lju​bi​čas​te. Gla​va
mu je vi​si​la i po​kri​je lice ru​ka​ma. – Kvra​gu, do​bro sam.
– Na​rav​no da si do​bro – reče Ward i uhva​ti ga dok je pa​dao na ko​lje​na.
– Ja ... Is​u​se, moji zubi.
– Znam – reče Te​as​le, te on i Ward za​jed​no po​di​go​še Mit​c​ha.
Shin​gle​ton po​gle​da Te​as​lea, ki​ma​ju​ći gla​vom.
– Kak​va zbr​ka. Po​gle​daj nje​gov tupi po​gled. A po​gle​daj sebe. Kako ćeš
pro​ves​ti noć bez ko​šu​lje? Smrz​nut ćeš se.
– Ne​moj za to bri​nu​ti. Samo po​tra​ži Les​te​ra i os​ta​le.
– Do​sad su već da​le​ko od​mak​li.
– Ne u ovoj olu​ji. Neće moći vi​dje​ti put is​pred sebe. Lu​tat će po ovom
brdu, i ako na​ba​sa​mo na njih, pri​pa​zi​te. Les​ter i onaj mla​di za​mje​nik su to​li​‐
ko pres​tra​še​ni ide​jom da će se fra​jer vra​ti​ti, da mogu po​mis​li​ti da smo mi
on i poč​nu pu​ca​ti. Vi​dio sam jed​nom ne​što slič​no.
Snjež​ne olu​je u Ko​re​ji kada je stra​žar gre​škom ubio svog vlas​ti​tog čo​vje​‐
ka, raz​miš​ljao je, ne​ma​ju​ći vre​me​na za objaš​nja​va​nje. Kiš​ne ve​če​ri u Lo​‐
uisvil​leu kada su se dva po​li​caj​ca zbu​ni​la i upu​ca​la je​dan dru​go​ga. Nje​gov
otac. Ne​što slič​no se do​go​di​lo i nje​go​vom ocu, ali nije si mo​gao do​pus​ti​ti da
o tome raz​miš​lja, da se toga sje​ti.
– Ide​mo – reče odjed​nom. – Mo​ra​mo pri​je​ći mno​go ki​lo​me​ta​ra a ne pos​‐
ta​je​mo ni​šta jači.
Kiša ih je tuk​la u leđa, dok su oni vo​di​li Mit​c​ha među dr​ve​ćem. U po​čet​‐
ku su mu se noge vuk​le po bla​tu, a onda se po​la​ko i nes​pret​no oso​vi na
noge.
Rat​ni he​roj, po​mis​li Te​as​le, umr​tv​lje​nih leđa od le​de​ne kiše koja je po
nji​ma tek​la. Fra​jer je re​kao da je bio u ratu, ali tko mu je mo​gao po​vje​ro​va​‐
ti? Za​što nije bo​lje objas​nio?
Da li bi to ne​što pro​mi​je​ni​lo? Da li bi tada s njim pos​tu​pao dru​ga​či​je
nego s ne​kim dru​gim?
Ne. Ne bih mo​gao.
Do​bro, onda samo raz​miš​ljaj o tome što ti sve on zna uči​ni​ti jed​nom
kada dođe do tebe.

114
 www.balkandownload.org

Ako dođe. Mo​žda kri​vo mis​liš. Mo​žda neće doći.

Vra​tio se sva​ki put u grad, nije li? A vra​tit će se i sada. Da, si​gur​no će
doći.
– Hej, drh​tiš – reče Shin​gle​ton.
– Samo pazi na Les​te​ra i os​ta​le.
Nije mo​gao pres​ta​ti o tome raz​miš​lja​ti. Uko​če​nih nogu i je​dva se mi​ču​ći,
pri​dr​ža​va​ju​ći Mit​c​ha dok su se on i os​ta​li vuk​li umor​no kroz šumu, nije mo​‐
gao pres​ta​ti raz​miš​lja​ti o onom što se do​go​di​lo nje​go​vom ocu, te su​bo​te, o
šes​to​ri​ci dru​gih mu​ška​ra​ca koji su otiš​li u lov na je​le​ne. Otac je že​lio po​ves​‐
ti i nje​ga, ali su tro​ji​ca rek​li da je pre​mlad, a nje​go​vom se ocu nije svi​dio
na​čin na koji su oni to rek​li. Ipak im je po​pus​tio: ta je su​bo​ta bila prvi dan
se​zo​ne i sva​đa bi ga samo pok​va​ri​la.
I tako se pri​ča opet vra​ti​la. Kako su za​uze​li po​zi​ci​je duž is​u​še​nog ko​ri​ta
ri​je​ke koje je bilo oz​na​če​no svje​žim tra​go​vi​ma i je​le​njom ba​le​gom. Kako je
nje​gov otac skre​nuo pre​ma vrhu gdje je po​di​gao buku da pre​pla​ši je​le​na i
na​tje​ra ga pre​ma ko​ri​tu gdje će ga os​ta​li vi​dje​ti i us​tri​je​li​ti. Pra​vi​lo: svi su
mo​ra​li os​ta​ti na svo​jim po​zi​ci​ja​ma da se nit​ko ne zbu​ni oko toga gdje su os​‐
ta​li. Ali je​dan od njih, u svom pr​vom lovu, umo​ran od cje​lod​nev​nog če​ka​nja
na je​le​na, od​lu​tav​ši da vidi što može pro​na​ći sam na svo​ju ruku, za​ču​je
buku, ugle​da kako se ne​što miče u ši​ka​ri, opa​li i ra​sko​li gla​vu Te​as​le​ovog
oca go​to​vo po​po​la. Ti​je​lo go​to​vo i nije le​ža​lo na sve​ča​nom odru: gla​va je
bila više raz​mr​ska​na nego što se to u prvi mah uči​ni​lo. Ali po​greb​nik je
upo​tri​je​bio pe​ri​ku i svi su rek​li da ti​je​lo iz​gle​da sa​vr​še​no živo. Or​val je bio
u tom lovu, a sada je i Or​val bio us​tri​je​ljen, i dok je Te​as​le vo​dio Mit​c​ha
kroz olu​ju, bio je sve više i više upla​šen da će i on umri​je​ti. Na​pi​njao se da
vidi jesu li Les​ter i os​ta​li među tam​nim sta​bli​ma is​pred njih. Ako su iz​gu​bi​li
smjer i sada poč​nu pu​ca​ti, znao je da će to biti samo nje​go​va gre​ška. Što su
uop​će bili nje​go​vi lju​di? Pro​met​na po​li​ci​ja s pla​ćom od pet ti​su​ća se​dam​s​to
do​la​ra go​diš​nje, za​mje​ni​ci iz ma​log mjes​ta obu​če​ni da se bave zlo​či​ni​ma
ma​log mjes​ta, stal​no u nadi da se ni​šta oz​bilj​no​ga neće do​go​di​ti, uvi​jek bli​‐
zu po​mo​ći ako su je tre​ba​li; a sada su se naš​li u naj​div​ljim pla​ni​na​ma Ken​‐
tuc​kyja bez ikak​ve po​mo​ći sa stra​ne, su​oče​ni s is​kus​nim ubo​ji​com, i sam
bog zna kako su ova​ko dugo iz​dr​ža​li. Shva​ti da ih ni​ka​da nije smio do​ves​ti
ova​mo. Mo​rao je pri​če​ka​ti dr​žav​nu po​li​ci​ju. Pet go​di​na se samo za​va​ra​vao
da je nje​gov od​sjek iz​dr​ž​ljiv i dis​ci​pli​ni​ran kao onaj u Lo​uisvil​leu, shva​ća​ju​‐

115
ći sada da su se to​kom ovih go​di​na, malo po​ma​lo, nje​go​vi lju​di na​uči​li na
ru​ti​nu i otu​pje​li. A isto to se do​go​di​lo i nje​mu. Raz​miš​lja​ju​ći sada o tome
kako je ras​prav​ljao s Or​va​lom, umjes​to da se skon​cen​tri​ra na fra​je​ra, o
tome kako ih je sve do​veo u za​sje​du, o tome kako su iz​gu​bi​li opre​mu i kako
se po​tje​ra ras​pa​la i otiš​la do​đa​vo​la i kako je Or​val mr​tav, po​či​njao je shva​‐
ća​ti – po​mi​sao se po​jav​lji​va​la a on ju je po​ti​ski​vao da bi se ona jav​lja​la još
jača – kako je za​is​ta pos​tao me​kan i neo​pre​zan.
Kao što je uda​rio Mit​c​ha.
Kao što nije upo​zo​rio Or​va​la da os​ta​ne pog​nut.
Prva se buka po​mi​je​ša​la s grm​lja​vi​nom i nije mo​gao biti si​gu​ran da ju je
uis​ti​nu čuo. Zas​ta​ne i po​gle​da os​ta​le.
– Jes​te li čuli?
– Ne znam toč​no – reče Shin​gle​ton. -Tamo na​pri​jed, mis​lim. Na​des​no.
Tada do njih do​pru još tri i to su si​gur​no bili hici iz pu​ške.
– To je Les​ter – reče Ward. – Ali on ne puca u ovom smje​ru.
– Mis​lim da ni on kao ni mi nije sa​ču​vao svo​ju pu​šku – reče Te​as​le. – To
puca fra​jer.
Za​ču​je se još je​dan pu​canj, opet iz pu​ške, on os​luh​ne ne bi li čuo još je​‐
dan, ali ga nije bilo.
– Tr​čao je oko​lo i ulo​vio ih u pu​ko​ti​ni – reče Te​as​le. – Če​ti​ri puc​nja. Če​‐
ti​ri puc​nja. Če​tvo​ri​ca. Peti je bio da ne​kog do​kraj​či. Sada će kre​nu​ti za
nama. – Po​žu​ri da po​ve​de Mit​c​ha u su​prot​nom smje​ru od puc​nje​va.
Ward sta​ne.
– Če​kaj malo. Zar im ne​će​mo po​ku​ša​ti po​mo​ći? Ne mo​že​mo ih tek tako
os​ta​vi​ti.
– Za​vi​si. Oni su mr​tvi.
– A sada će doći po nas – reče Shin​gle​ton.
– Si​gur​no – reče Te​as​le.
Ward po​gle​da uz​ne​mi​re​no u smje​ru odak​le su doš​li puc​nje​vi. Zak​lo​pi
oči, zga​đen.
– Jad​ni glu​pi kur​vi​ni si​no​vi. – Ne​volj​ko po​mog​ne Mit​c​hu i oni kre​nu​še
na​li​je​vo, sve brže. Kiša malo po​pus​ti, a za​tim se još više po​ja​ča.
– Fra​jer će nas vje​ro​jat​no če​ka​ti na li​ti​ci u slu​ča​ju da ni​smo čuli – reče
Te​as​le. – Tako ćemo doći u pred​nost. Čim bude si​gu​ran da ne​će​mo doći,
kre​nut će pre​ko uz​br​di​ce da nađe naš trag, ali ova će ga kiša iz​bri​sa​ti i on

116
 www.balkandownload.org

neće pro​na​ći ni​šta.

– Onda smo si​gur​ni – reče Ward.
– Smo si​gur​ni – po​no​vi Mit​ch glu​po.
– Ne. Kada ne nađe naš trag, po​ku​šat će po​tr​ča​ti do vrha i sti​ći nas. Pro​‐
na​ći će mjes​to za koje mis​li da ćemo se s nje​ga spus​ti​ti i leći će u za​sje​du.
– Pa do​bro onda – reče Ward – mo​ra​mo samo sti​ći prvi, zar ne?
– Prvi, zar ne – po​no​vi Mit​ch te​tu​ra​ju​ći; po War​du je to iz​gle​da​lo tako
jed​nos​tav​no, a Mit​c​ho​va jeka za​zvu​či tako smi​ješ​no da se Te​as​le mo​rao na​‐
smi​ja​ti, ner​voz​no.
– Kvra​gu, da. Mo​ra​mo samo prvi sti​ći tamo – reče gle​da​ju​ći u Shin​gle​to​‐
na i War​da, im​pre​si​oni​ran nji​ho​vom sa​mo​kon​tro​lom, i odjed​nom po​mis​li
kako bi na kra​ju sve mo​glo do​bro is​pas​ti.

117
 13.
U šest se kiša pre​tvo​ri u ve​li​ke pra​ska​ju​će ko​ma​de tuče, i neki od njih
tako jako uda​ri​še Shin​gle​to​na u lice, da su se mo​ra​li sklo​ni​ti pod drvo. Liš​će
je već bilo palo s dr​ve​ta, ali je ipak bilo do​volj​no ogo​lje​lih gra​na o koje se
tuča od​bi​ja​la, a os​ta​li su ko​ma​di uda​ra​li oš​tro o Te​as​le​ova gola leđa i gru​di i
ruke koje je on za za​šti​tu po​di​gao iz​nad gla​ve.
Očaj​nič​ki se že​lio mak​nu​ti s tog mjes​ta, ali znao je da bi bilo ludo po​ku​‐
ša​ti: ne​ko​li​ko bi ja​kih uda​ra​ca ovo​li​kih ko​ma​da tuče mo​glo obo​ri​ti čo​vje​ka.
Ali što je du​lje os​ta​jao po​kraj ovog dr​ve​ta, to je fra​jer imao više vre​me​na da
ih dos​tig​ne, i je​di​na mu je šan​sa bila da je i nje​ga tuča pri​si​li​la da sta​ne i
zak​lo​ni se.
Če​kao je, po​gle​da​va​ju​ći uoko​lo, spre​man za na​pad. Tada tuča ko​nač​no
pres​ta​ne i nije više ki​ši​lo. Poč​ne se raz​da​nji​va​ti, vje​tar se poč​ne sti​ša​va​ti, pa
oni kre​nu​še pre​ko uz​br​di​ce. Ali bez šu​mo​va vje​tra i kiše, zvu​ko​vi koje su
pro​izvo​di​li kroz ši​ka​ru bili su glas​ni, znak za fra​je​ra. Po​ku​ša​še us​po​ri​ti ko​‐
rak, ali zvu​ko​vi i da​lje os​ta​še glas​ni, pa tako oni opet ubr​za​še, uz pra​sak.
– Zar ova uz​br​di​ca nema kra​ja? – reče Shin​gle​ton. – Ho​da​mo već ki​lo​‐
me​tri​ma.
– Ki​lo​me​tri​ma – odjek​nu Mit​ch. – Če​ti​ri ki​lo​me​tra. Pet. Šest. – Opet je
vu​kao noge.
A za​tim pok​lek​nu; Ward ga po​dig​nu, a za​tim se i sam Ward po​dig​ne,
nag​nuv​ši se una​trag. Pu​canj iz pu​ške za​ori kroz šumu i Ward se nađe na le​‐
đi​ma, ruku i nogu is​pru​že​nih u sa​mrt​nič​koj ago​ni​ji. S mjes​ta na ko​jem je
Te​as​le le​žao na zem​lji vi​dio je da je War​du me​tak ušao rav​no u gru​di. Bio je
iz​ne​na​đen što leži na zem​lji. Nije se sje​ćao da se ba​cio. Bio je iz​ne​na​đen što
u ruci drži pi​štolj.

118
 www.balkandownload.org

Is​u​se, i Ward je mr​tav. Že​lio je ot​pu​za​ti do nje​ga, ali čemu. A što je s

Mit​c​hom? Samo ne i on. On je pao u bla​to i le​žao je mir​no kao da je i on po​‐
go​đen. Ne. On je bio u redu, otvo​rio je oči i trep​tao na drvo.
– Jesi li ga vi​dio? – reče brzo Te​as​le Shin​gle​to​nu. – Jesi li vi​dio ot​ku​da je
pu​cao?
Bez od​go​vo​ra. Shin​gle​ton je le​žao na zem​lji, tupo je bu​ljio pred sebe, lica
na​pe​tog oko ja​kih ja​bu​či​ca.
Te​as​le ga pro​dr​ma.
– Jesi li vi​dio, pi​tao sam te. Dos​ta!
Dr​ma​ti ga bilo je kao pri​ti​ska​ti ot​pus​ni ven​til. Shin​gle​ton se po​kre​ne, sa
ša​kom po​kraj Te​as​le​ove gla​ve.
– Drži svo​je je​be​ne ruke da​lje od mene.
– Jesi li ga vi​dio, pi​tao sam te.
– Ne, re​kao sam!
– Ni​šta nisi re​kao!
– Ni​šta – tu​pa​vo odjek​nu Mit​ch.
Oni ga po​gle​da​še.
– Brzo, po​mo​zi mi – reče Te​as​le i oni ga odvu​ko​še u malu udu​bi​nu okru​‐
že​nu grm​ljem. Udu​bi​na je bila puna vode, i Te​as​le po​la​ko u nju uto​ne, osje​‐
ća​ju​ći hlad​no​ću na gru​di​ma i tr​bu​hu. Ruke su mu drh​ta​le dok je pro​vje​ra​‐
vao pi​štolj, ne bi li se uvje​rio da voda nije pro​dr​la u ci​jev. Znao je što sada
tre​ba uči​ni​ti, i to ga je pla​ši​lo, ali nije vi​dio ni​je​dan dru​gi na​čin, a ako bude
pre​vi​še o tome raz​miš​ljao, mo​žda se neće moći pri​si​li​ti da to uči​ni. – Os​ta​ni
ov​dje s Mit​c​hom – reče su​hih usta Shin​gle​to​nu. Je​zik mu je već sa​ti​ma bio
suh. – Ako net​ko kre​ne kroz ovo grm​lje, a pri​je toga ne kaže „Ja sam”, us​tri​‐
je​li ga.
– Kako to mis​liš, os​ta​ni ov​dje? Gdje ...
– Tamo na​pri​jed. Ako po​ku​ša​mo po​bje​ći tamo odak​le smo doš​li, on će
nas samo pra​ti​ti. Mo​že​mo si isto tako ušte​dje​ti taj trud i po​ku​ša​ti s tim za​‐
vr​ši​ti ov​dje.
– Ali on je obu​čen da se tako bori.
– A ja sam bio obu​čen za noć​nu pa​tro​lu u Ko​re​ji. Bilo je to pri​je dva​de​set
go​di​na, ali ni​sam sve za​bo​ra​vio. Mo​žda sam po​la​gan i ne​mam prak​se, ali ni​‐
sam čuo neku bo​lju ide​ju.
– Os​ta​ni ov​dje i če​kaj ga. Do​pus​ti mu da dođe k nama. Zna​mo da će

119
doći. Sprem​ni smo za nje​ga.
– A što će se do​go​di​ti kada pad​ne noć i on nam se pri​šu​lja pri​je nego što
ga ču​je​mo?
– Iz​a​ći ćemo kada pad​ne noć.
– Na​rav​no, i po​di​ći tak​vu buku da nas neće mo​ra​ti ni vi​dje​ti da nas us​tri​‐
je​li. Mo​rat će samo na​ni​ša​ni​ti pre​ma mjes​tu s ko​jeg će do​la​zi​ti buka. To si ti
upra​vo re​kao. On je obu​čen za to, i ja se kla​dim da je to naš kraj. Uz malo
sre​će neće oče​ki​va​ti da ću se po​ja​vi​ti tamo vani i za​igra​ti na nje​gov na​čin.
Oče​ki​vat će da ću po​bje​ći, ne na​pas​ti.
– U tom slu​ča​ju ja idem s to​bom.
– Ne. Mit​c​hu je po​treb​no da os​ta​neš s njim. Nas dvo​ji​ca tamo vani bi
mo​gli po​di​ći to​li​ku buku da upo​zo​ri​mo fra​je​ra.
Pos​to​jao je još je​dan raz​log zbog ko​jeg je to že​lio uči​ni​ti sam, ali nije če​‐
kao da da bilo kak​vo objaš​nje​nje. Već je i ova​ko pre​du​go če​kao. Od​mah is​‐
pu​že iz udu​bi​ne, na​li​je​vo pre​ma ne​kom sru​še​nom dr​ve​tu. Osje​ćao je hlad​no
bla​to na tr​bu​hu i mo​rao se pri​si​li​ti da nas​ta​vi put. Iz​vi​ja​ju​ći se pro​đe još ne​‐
ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra, zas​ta​ne da os​luh​ne, a za​tim kre​nu da​lje. Sva​ki puta
kada bi ci​pe​le uko​pao u bla​to da se od​gur​ne pre​ma na​pri​jed, bla​to bi zaš​‐
ljop​nu​lo i on bi se na​peo. Zvuk je pos​ta​jao sve glas​ni​ji, sve dok se nije pres​‐
tao od​gu​ri​va​ti no​ga​ma. Poč​ne mi​go​lji​ti na lak​to​vi​ma i ko​lje​ni​ma, stal​no pa​‐
ze​ći da mu bla​to ne uđe u pi​štolj. Dok je gmi​zao niz kič​mu su mu tek​le le​de​‐
ne kap​lji​ce vode. Zas​ta​ne, os​luh​ne i nas​ta​vi pu​za​ti.
Shin​gle​ton tako i tako ne bi shva​tio onaj dru​gi raz​log zbog ko​jeg sve ovo
čini, po​mis​li. Shin​gle​ton nije bio vođa i nije uči​nio gre​ške koje su ubi​le Or​‐
va​la i Les​te​ra i mla​dog za​mje​ni​ka i War​da i Gal​ta i onu dvo​ji​cu u he​li​kop​te​‐
ru i sve os​ta​le. Pa kako bi onda Shin​gle​ton mo​gao shva​ti​ti da on ne može
do​pus​ti​ti da još net​ko umre za nje​ga? Ovo​ga će puta biti samo on i fra​jer i
nit​ko dru​gi, baš kao što je sve ovo i po​če​lo, i ako dođe do još ne​kih gre​ša​ka,
ovo​ga će puta pla​ti​ti samo on.
Ka​zalj​ke na satu su po​ka​zi​va​le šest i tri​de​set kada je kre​nuo. Bio je to​li​ko
skon​cen​tri​ran na po​kre​te i na zvu​ko​ve oko sebe da je, kada je sli​je​de​ći puta
po​gle​dao na sat, bilo već se​dam.
Upla​ši ga vje​ve​ri​ca koja se ve​ra​la po dr​ve​tu i po​mis​liv​ši da je to fra​jer
go​to​vo je us​tri​je​li. Po​no​vo se po​če​lo mra​či​ti, sada ne od obla​ka nego od po​‐
čet​ka noći. Zrak je pos​tao hlad​ni​ji i drh​tao je pu​ze​ći. Pa ipak, znoj mu je u

120
 www.balkandownload.org

po​to​ci​ma cu​rio niz lice i leđa i is​pod ruku.

Bio je to strah. Osje​ćao je žes​tok pri​ti​sak na anus. Adre​na​lin je štr​cao u
nje​gov že​lu​dac. Očaj​nič​ki se želi okre​nu​ti i vra​ti​ti, i zbog toga se pri​si​li nas​‐
ta​vi​ti. O bože na nebu, ako pro​pus​ti ovu pri​li​ku, neće to biti zbog toga što se
boji smr​ti. Is​u​se, ne. Du​go​vao je to Or​va​lu. Du​go​vao je to svi​ma os​ta​li​ma.
Se​dam i pet​na​est. Već je da​le​ko ot​pu​zao i pro​šao amo-tamo po šumi, zas​‐
taj​ki​vao, za​gle​da​ju​ći u šu​mar​ke i gu​šta​re da vidi ne skri​va li se fra​jer mo​žda
tamo. Tr​zao se i na naj​ma​nje zvu​ko​ve, na zvu​ko​ve koje nije mo​gao ra​zjas​‐
ni​ti, puc​ke​ta​nje gra​ne koje bi mo​glo zna​či​ti da fra​jer na​mje​šta pu​šku, šu​‐
ška​nje liš​ća koje bi mo​glo zna​či​ti da fra​jer kru​ži oko nje​ga. Pu​zao je po​la​ko,
bo​re​ći se pro​tiv svo​je pa​ni​ke da ubr​za i za​vr​ši već jed​nom s tim, bo​re​ći se
da se skon​cen​tri​ra na sve oko sebe. I naj​ma​nji zak​lon je bio sve što je fra​je​‐
ru tre​ba​lo. Sve što je on tre​bao uči​ni​ti bilo je malo neo​pre​za. Samo da ne
pro​vje​ri je​dan grm ili panj ili ulek​nu​će u zem​lji i to bi mo​gao biti kraj. Bilo
bi to tako ne​na​da​no da ni​ka​da ne bi ni čuo pu​canj koji ga je ubio.
Odjed​nom je bilo već pola osam i sje​ne su se sto​pi​le do​volj​no da ga za​va​‐
ra​ju. Ono što je iz​gle​da​lo kao fra​jer bilo je samo tam​no de​blo na​kriv​lje​nog
sta​bla da​le​ko u po​lu​mra​ku. Na isti ga na​čin pre​va​ri i sru​še​no de​blo iza grma
i znao je da sve radi naj​bo​lje mo​gu​će. Doš​lo je vri​je​me za po​vra​tak. To je
bio naj​go​ri dio. Oči su mu već bile umor​ne i sje​ne su ga do​ti​ca​le i samo se
že​lio što pri​je vra​ti​ti Shin​gle​to​nu i od​mo​ri​ti se na tre​nu​tak i pre​pus​ti​ti Shin​‐
gle​to​nu da mo​tri na fra​je​ra. Ali nije se usu​đi​vao pre​ki​nu​ti po​tra​gu samo
zato da po​žu​ri na​trag. Čak i dok se vra​ćao, mo​rao se kre​ta​ti po​la​ko i pro​vje​‐
ri​ti sva​ki grm, sva​ko drvo. Mo​rao se os​vr​ta​ti, u stra​hu da mu se fra​jer ne
pri​šu​lja iza leđa. Osje​ćao je svo​ja gola leđa, tako bi​je​la u su​mra​ku da je stal​‐
no oče​ki​vao da će se okre​nu​ti i vi​dje​ti fra​je​ra kako sa smi​je​škom ci​lja među
nje​go​ve lo​pa​ti​ce. Me​tak bi mu ra​sko​lio kič​mu i ras​co​pao tr​buh i on bi u is​‐
tom tre​nut​ku bio mr​tav. Us​pr​kos tome po​žu​ri na​trag.
Go​to​vo za​bo​ra​vi oba​vi​jes​ti​ti Shin​gle​to​na da se to on vra​ća. Ne bi li to
bilo smi​ješ​no. Ri​ski​ra​ti po​tra​gu za fra​je​rom, a da ga na​kon toga ubi​je nje​‐
gov vlas​ti​ti čo​vjek.
– Ja sam – pro​šap​će. – Ja sam, Te​as​le.
Ali nit​ko mu ne od​go​vo​ri.
Šap​nuo sam pre​ti​ho i nije me čuo, po​mis​li Te​as​le.
– Ja sam – po​no​vi glas​ni​je. – Ja sam, Te​as​le. – Ali po​no​vo nit​ko ne od​go​‐

121
vo​ri i Te​as​le je znao da ne​što si​gur​no nije u redu.
Obi​đe udu​bi​nu i uvu​če se u nju odos​tra​ga. Bilo je gore nego što je mis​lio.
Shin​gle​to​na nije bilo, a Mit​ch je na le​đi​ma le​žao u vodi, vra​ta ured​no pre​re​‐
za​nog od uha do uha. Krv se pu​ši​la na hlad​no​ći. Shin​gle​ton. Gdje je Shin​‐
gle​ton? Za​bri​nut i umo​ran od če​ka​nja mora da je i sam kre​nuo za fra​je​rom i
os​ta​vio Mit​c​ha, a fra​jer je do​šao dov​de i pre​re​zao mu grlo da ga tiho ubi​je.
Fra​jer, shva​ti Te​as​le, fra​jer mora da je jako bli​zu. Sag​ne se i okre​ne, i od po​‐
gle​da na Mit​c​ha, od lu​di​la da se pu​ku​ša za​šti​ti​ti iz svih uglo​va, po​že​li vik​nu​‐
ti, Shin​gle​ton, vra​ti se ova​mo, Shin​gle​ton! Dva čo​vje​ka iz dva smje​ra će mo​‐
žda vi​dje​ti fra​je​ra pri​je nego ih on na​pad​ne. Shin​gle​ton, po​že​li po​zva​ti.
Umjes​to toga, za​ču​je Shin​gle​to​na kako viče nje​mu s des​ne stra​ne:
– Pazi se, Will, ima me! – Nje​gov po​vik za​vr​ši s puc​njem iz pu​ške, i to
Te​as​le više nije mo​gao pod​ni​je​ti. Ko​nač​no do​ži​vi slom ži​va​ca, po​tr​či pri​je
nego što je toga i bio svjes​tan, vris​nu. Bje​žao je, ju​rio kroz sje​ne, kroz dr​ve​‐
će i grm​lje. Eeeeej, vri​štao je. Sve o čemu je uop​će mo​gao raz​miš​lja​ti bila je
pu​ko​ti​na u li​ti​ci. Li​ti​ca, li​ti​ca!.

122
 www.balkandownload.org

14.
Pu​cao je u Te​as​lea, ali je svje​tlo bilo vrlo sla​bo, a i sta​bla su zak​la​nja​la vi​‐
dik. Osim toga, Shin​gle​ton ga je zgra​bio za pu​šku pa je me​tak uda​rio ni​sko.
Shin​gle​ton je tre​bao biti mr​tav. Pu​cao mu je u lu​ba​nju. Po svim se pra​vi​li​ma
nije mo​gao po​di​ći sa zem​lje, zgra​bi​ti pu​šku i spri​je​či​ti ga da po​go​di metu.
Ram​bo mu se za​is​ta mo​rao di​vi​ti dok je u nje​ga opet is​pa​lji​vao me​tak, ovog
puta kroz oko. Sada je Shin​gle​ton si​gur​no bio mr​tav.
Bez zas​taj​ki​va​nja po​tr​či za Te​as​le​om. Bilo je oči​gled​no da je Te​as​le kre​‐
nuo na​trag pre​ma usje​ku u li​ti​ci, i tamo ga je na​mje​ra​vao do​tu​ći. Nije toč​no
pra​tio Te​as​le​ov put, Te​as​le bi mo​gao doći k sebi i leći neg​dje te ga do​če​ka​ti,
pa je zato tr​čao pa​ra​lel​no sa Te​as​le​om, žu​re​ći da pri​je nje​ga stig​ne do li​ti​ce.
Baš ga je pro​ma​šio. Po​žu​ri kroz šumu, i sada je mo​gao vi​dje​ti rub li​ti​ce i
vrh usje​ka. Pad​ne na ko​lje​na, skri​va​ju​ći se od Te​as​lea. Ali tada is​pod li​ti​ce
za​ču​je štro​po​ta​nje šljun​ka i zvuk te​škog di​sa​nja, po​ju​ri i stig​ne baš u tre​‐
nut​ku kada je Te​as​le pre​ska​kao po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra usje​ka,
pri​pi​jen uz zid li​ti​ce. Ugle​da i ti​je​la če​tvo​ri​ce za​mje​ni​ka tamo gdje ih je us​‐
tri​je​lio, i nije mu se svi​đao po​lo​žaj u ko​jem se na​šao. Sada je Te​as​le bio u
pred​nos​ti. Ako bi se spus​tio u usjek, pos​tao bi od​lič​na meta za Te​as​lea, isto
kao što su ona če​ti​ri za​mje​ni​ka bila za nje​ga.
Prok​le​to je do​bro znao da Te​as​le neće sta​ja​ti ci​je​lu noć tamo do​lje i če​ka​‐
ti ga. Usko​ro će Te​as​le is​ko​ris​ti​ti pri​li​ku i zbri​sa​ti, a on će os​ta​ti na vrhu,
pret​pos​tav​lja​ju​ći da je Te​as​le oti​šao, a ne usu​đu​ju​ći se ri​ski​ra​ti u slu​ča​ju da
ipak nije. Da bi bio si​gu​ran mora pro​na​ći dru​gi put s ove stra​ne, a taj put
mora biti u smje​ru ko​jim će Te​as​le kre​nu​ti kući.
Po​ju​ri na​trag pre​ma mjes​tu na ko​jem je ubio Shin​gle​to​na, pro​đe nje​go​vo
ti​je​lo, te nas​ta​vi ju​ri​ti pre​ma mjes​tu na ko​jem se na​dao da se li​ti​ca spu​šta u

123
rav​ni​cu, i po​tr​či kroz šumu pre​ma li​va​di koju je ne​jas​no vi​dio s vrha. Svje​‐
tlost je sve brže bli​je​dje​la, a on je žu​rio da stig​ne do li​va​de pri​je nego što
mrak iz​bri​še Te​as​le​ov trag. Stig​ne do li​va​de i po​tr​či iz​me​đu dr​ve​ća koje ju
je okru​ži​va​lo, ne že​le​ći pos​ta​ti me​tom dok je tra​žio tra​go​ve koji bi iz šume
vo​di​li na čis​ti​nu. Po​gle​da i po​tr​či, pa onda po​no​vo po​gle​da, ali još nije bilo
ni​kak​vih tra​go​va na mo​kroj zem​lji. Po​mis​li da Te​as​le mo​žda nije od​mah na​‐
pus​tio li​ti​cu, poč​ne bri​nu​ti da je Te​as​le mo​žda iza nje​ga, da mu se pri​bli​ža​‐
va, da ga gle​da. Upra​vo u tre​nut​ku kada je opet po​či​nja​la kiša i kada je već
go​to​vo pao mrak, spa​zi gdje je tra​va bila iz​ga​že​na.
Tamo.
Ali mo​rao mu je dati pred​nost, mo​rao je Te​as​leu dati pred​nost u star​tu.
Zato što je, us​pr​kos is​ku​še​nju da po​tr​či za njim pre​ko li​va​de, mo​rao pri​če​‐
ka​ti dok pot​pu​no ne pad​ne mrak: Te​as​le mo​žda uop​će ne bje​ži, mo​žda leži u
grm​lju s dru​ge stra​ne i ni​ša​ni. Tada za​klju​či da je do​volj​no mrač​no i da
može pre​tr​ča​ti li​va​du a da ne pos​ta​ne me​tom, ali nje​gov je oprez bio ne​po​‐
tre​ban jer Te​as​lea više nije bilo. Ki​ši​ca je si​pi​la kroz dr​ve​će, i sla​bo je pri​gu​‐
ši​va​la zvu​ko​ve. Is​pred nje​ga net​ko se po​ku​ša​vao pro​bi​ti kroz gus​tu ši​ka​ru.
Kre​ne za tim zvu​kom, zas​ta​ne i os​luh​ne, is​pra​vi smjer pre​ma zvu​ku, i
kre​ne da​lje. Oče​ki​vao je da će usko​ro Te​as​le pres​ta​ti tr​ča​ti i da će mu po​ku​‐
ša​ti pos​ta​vi​ti za​sje​du, ali dok god ga je čuo kako trči, bilo je si​gur​no tr​ča​ti
za njim i di​za​ti svu onu buku koju je di​zao. U jed​nom se tre​nut​ku za​us​ta​vi i
os​luh​ne. Tr​ča​nje is​pred nje​ga zas​ta​ne ta​ko​đer, pa se baci na zem​lju i poč​ne
tiho pu​za​ti pre​ma na​pri​jed. Tren kas​ni​je tr​ča​nje se is​pred nje​ga opet nas​ta​vi
i on sko​či na noge i kre​ne za njim. Tako je to išlo je​dan sat: tr​ča​nje, zas​taj​‐
ki​va​nje, os​lu​ški​va​nje, pu​za​nje, tr​ča​nje. Ki​ši​ca je i da​lje sla​baš​no si​pi​la. Re​‐
men koji mu je bio steg​nut oko re​ba​ra se ola​ba​vi, i mo​rao ga je po​no​vo pri​‐
teg​nu​ti da sma​nji bol. Sada je bio si​gu​ran da su mu re​bra slom​lje​na i da mu
oš​tre kos​ti pro​ba​da​ju tr​buh. Bio bi odus​tao, ali je znao da će usko​ro ima​ti
Te​as​lea; sa​vi​je se od boli, ali Te​as​le je još uvi​jek tr​čao, pa se on us​pra​vi i po​‐
tr​či da​lje.
Go​nio je Te​as​lea pre​ko šu​mo​vi​tog obron​ka do ri​je​ke, pa duž oba​le, pa
pre​ko ri​je​ke opet u šumu, pre​ko gu​du​re. Bol ga u gru​di​ma oš​tro pro​bo​de
dok je pre​ska​kao i go​to​vo se ok​liz​ne, ali se ipak po​dig​ne, os​luh​nu Te​as​lea,
za​ču​je ga i kre​ne za njim. Sva​ki put kada je des​nom no​gom do​ta​kao zem​lju,
tr​zaj mu pro​đe des​nom stra​nom ti​je​la i uda​ri mu o re​bra. Dva​put mu je poz​‐

124
 www.balkandownload.org

li​lo.

125
 15.
Gore-do​lje, struk​tu​ra se zem​lji​šta po​nav​lja​la. Po​sr​ću​ći pre​ko ka​me​njem i
ši​ka​rom pre​kri​ve​ne str​mi​ne, Te​as​le se osje​ćao kao da je opet na li​ti​ci, i po​‐
ku​ša​vao se po​pe​ti do šume. U mra​ku nije mo​gao vi​dje​ti vrh; že​lio je zna​ti
ko​li​ko je da​le​ko, više se neće moći dugo pe​nja​ti. Od kiše je ka​me​nje pos​ta​lo
skli​sko, iz​gu​bi rav​no​te​žu i pad​ne. Poč​ne pu​za​ti i po​de​re hla​če na sti​je​ne, ka​‐
me​nje mu se za​re​že u ko​lje​na. Iza sebe za​ču​je fra​je​ra kako se pro​bi​ja kroz
grm​lje.
Poč​ne se pe​nja​ti sve brže i brže. Kada bi samo mo​gao vi​dje​ti vrh i kada bi
samo znao ko​li​ko još ima za pri​je​ći. Fra​jer mora da je iz​a​šao iz šume i kre​‐
nuo uz obro​nak. Te​as​le po​mis​li kako bi mo​gao nas​li​je​po pu​ca​ti ne bi li ga
za​dr​žao. Nije to mo​gao uči​ni​ti: pla​mič​ci iz nje​go​vog pi​što​lja bi fra​je​ru mo​gli
po​ka​za​ti metu, ali, Is​u​se, mora ne​što uči​ni​ti.
U očaj​nič​kom na​po​ru stig​ne do vrha, ali nije znao da je to vrh sve dok
nije po​sr​nuo i je​dva se uhva​tio za sti​je​nu pri​je nego se ot​ko​tr​ljao na dru​gu
stra​nu. Sada. Sada može pu​ca​ti. Is​pru​ži se i os​luh​nu pre​ma mjes​tu na ko​jem
se fra​jer pe​njao i is​pa​li šest me​ta​ka. Tada se pri​pi​je uz zem​lju u slu​ča​ju da je
pro​ma​šio, a po​kraj gla​ve mu pro​zu​ji me​tak. Za​ču​je fra​je​ra kako skre​će na​li​‐
je​vo pa is​pa​li još je​dan me​tak u tom smje​ru. Za​tim se sju​ri niz dru​gu stra​nu
brda. Opet po​sr​nu i ovaj put snaž​no ra​me​nom uda​ri o sti​je​nu i ot​ko​tr​lja se
pre​ma do​lje.
Le​žao je tamo oša​mu​ćen. Os​tao je bez zra​ka i bo​rio se da dođe do daha,
ali mu to nije us​pi​je​va​lo. Dah​tao je i uv​la​čio tr​buš​ne mi​ši​će, ali oni ga nisu
slu​ša​li, a tada ko​nač​no us​pi​je udah​nu​ti malo zra​ka i još malo. Go​to​vo je
opet nor​mal​no di​sao kada za​ču​je fra​je​ra kako se vere gore na sti​je​na​ma. Po​‐
dig​ne se na ko​lje​na, pa na noge, i us​ta​no​vi da je pri padu iz​gu​bio pi​štolj. Bio

126
 www.balkandownload.org

je neg​dje na obron​ku. Nije imao vre​me​na vra​ća​ti se po nje​ga. Nije bilo do​‐
volj​no svje​tla da ga nađe.
Te​tu​rao je kroz šumu, vje​ro​jat​no vr​te​ći se u kru​gu, idu​ći ni​ku​da, oko​lo i
na​oko​lo sve dok ne bude pri​si​ljen na obra​nu. Ko​lje​na su mu već kle​ca​la.
Hod mu je bio kli​mav. Uda​rao je o sta​bla, s lu​dom vi​zi​jom pred oči​ma, za​‐
miš​lja​ju​ći se u svom ure​du, go​lih nogu na sto​lu, nag​nu​te gla​ve kako pi​juc​ka
vru​ću juhu. Juhu od pa​ra​daj​za. Ne, od gra​ha sa sla​ni​nom. Onu do​bro za​či​‐
nje​nu sku​pu vr​stu, na ko​joj eti​ke​ta kaže da nije po​treb​no do​da​va​ti vodu.

127
 16.
Sada je već samo pi​ta​nje mi​nu​ta kada će ga uhva​ti​ti. Zvu​ko​vi is​pred nje​‐
ga su se us​po​ra​va​li, pos​ta​ja​li su ne​rav​no​mjer​ni​ji, nez​grap​ni. Čuo je Te​as​lea
kako pro​muk​lo diše, tako mu je bli​zu bio. Te​as​le ga je na​tje​rao na oš​tru
trku, to je si​gur​no. Ra​ču​nao je da će ga ulo​vi​ti već pri​je ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​‐
ra, a evo još su uvi​jek tr​ča​li. Ali ne za​du​go. Još samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta. I to
je sve.
Mo​rao je us​po​ri​ti zbog boli u re​bri​ma, ali bio je to još uvi​jek rav​no​pra​‐
van tem​po, bu​du​ći da je i Te​as​le us​po​rio, pa ga to nije jako za​bri​nja​va​lo.
Ru​kom se dr​žao za re​bra, i još je jače ste​go re​men. Ci​je​la mu je des​na stra​na
bila ote​če​na. Na kiši se re​men još više ola​ba​vio i mo​rao ga je pri​ti​ska​ti ru​‐
kom.
A tada po​sr​ne i pad​ne. Pri​je mu se to ni​kad nije do​go​di​lo. Ne, nije bio u
pra​vu. Tada po​no​vo po​sr​ne i us​ta​ju​ći, i kre​ću​ći da​lje za​klju​či da će mu tre​‐
ba​ti ne​što više od samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta da uhva​ti Te​as​lea. Pa ipak, bit će to
usko​ro. To uop​će nije u pi​ta​nju. Samo ne​što više od ne​ko​li​ko mi​nu​ta. I to je
sve.
Je li to re​kao na​glas?
Ci​je​lim li​cem zap​ne za grm ku​pi​na. Tr​nje ga je ši​ba​lo po ti​je​lu i on us​‐
tuk​ne, hva​ta​ju​ći se za iz​gre​be​ne obra​ze. Znao je da to nije kiša što mu vla​ži
lice i ruke. Ali to nije bilo važ​no, jer je među ku​pi​na​ma čuo Te​as​lea. To je
to. Ima ga. Kre​ne na​li​je​vo duž ruba ku​pi​nja​ka, če​ka​ju​ći da za​vi​ne na​do​lje i
da ga odve​de do kra​ja gdje će se od​mo​ri​ti i če​ka​ti Te​as​lea da is​pu​že. U mra​‐
ku neće moći vi​dje​ti Te​as​le​ovo iz​ne​na​đe​no lice kada će u nje​ga opa​li​ti me​‐
tak.
Ali što je da​lje žu​rio uz rub ku​pi​nja​ka, po​čeo se pi​ta​ti ne po​kri​va​ju li ku​‐

128
 www.balkandownload.org

pi​ne mo​žda ci​je​li ovaj dio bre​žulj​ka. Po​žu​ri da​lje, i još uvi​jek su ku​pi​ne bile
duž puta. U tom je tre​nut​ku bio si​gu​ran da se ku​pi​njak pros​ti​re pre​ko ci​je​le
uz​br​di​ce. Htio je sta​ti i kre​nu​ti na​trag, ali po​mis​li da će ako nas​ta​vi samo
još malo ipak doći do kra​ja. Pet mi​nu​ta se po nje​go​voj pro​cje​ni pre​tvo​ri u
pet​na​est, a tada i dva​de​set i gu​bio je vri​je​me, tre​bao je od​mah ući za Te​as​le​‐
om, ali sada više nije mo​gao. U mra​ku više nije imao poj​ma gdje je Te​as​le
ušao.
Kre​ni na​trag. Mo​žda s dru​ge stra​ne ku​pi​ne ne idu do kra​ja ovog brda,
mo​žda je tamo kraj. Po​žu​ri na​trag, dr​že​ći se za gru​di, ste​nju​ći. Pri​je​đe ve​li​ki
ko​mad puta kada shva​ti da ku​pi​ne ne za​vr​ša​va​ju nig​dje. Kada se idu​ći put
spo​tak​nuo i pao, os​tao je po​tr​bu​ške le​ža​ti u blat​noj tra​vi.
Iz​gu​bio ga je. Ulo​žio je to​li​ko vre​me​na i sna​ge da mu pri​đe tako bli​zu i
da ga iz​gu​bi. Lice ga je pek​lo od rana. Re​bra su mu go​rje​la, ruke su mu bile
ka​šas​te, odje​ća raz​de​ra​na, ti​je​lo puno po​sje​ko​ti​na. I iz​gu​bio ga je, ki​ši​ca je
po nje​mu njež​no si​pi​la ra​s​hla​đu​ju​ći ga. Le​žao je iz​vr​nut na leđa, du​bo​ko di​‐
šu​ći, za​dr​ža​va​ju​ći zrak, iz​di​šu​ći ga po​la​ko, pa po​no​vo du​bo​ko udi​šu​ći, opu​‐
šta​ju​ći mr​tvu te​ži​nu svo​jih udo​va sa sva​kim po​la​ga​nim iz​da​hom – i po prvi
je puta ko​li​ko se mo​gao sje​ti​ti pla​kao, tiho pla​kao.

129
 17.
Sva​ki će se tren fra​jer pro​bi​ti za njim kroz ku​pi​ne. His​te​rič​no poč​ne pu​‐
za​ti. A onda ku​pi​ne pos​ta​še niže i guš​će i mo​rao se spus​ti​ti na zem​lju i mi​‐
go​lji​ti. Čak su ga i tada naj​ni​že gra​ne gre​ble po le​đi​ma i uv​la​či​le mu se u
hla​če. Kada se u jed​nom tre​nut​ku okre​nuo da ih iz​va​di, dru​ge ga gra​ne iz​‐
gre​bu po ru​ka​ma i ra​me​ni​ma. Do​la​zi, po​mis​li, i svi​nu se pre​ma na​pri​jed, do​‐
pu​šta​ju​ći tr​nju da se za​bo​de u nje​ga. Kop​ča nje​go​va re​me​na za​gra​bi u bla​to
i hla​če mu se na​pu​ne nji​me.
Ali kuda ide? Ot​kud zna da se ne vrti u krug, da se ne vra​ća fra​je​ru? Za​‐
us​ta​vi se, pres​tra​šen. Te​ren se spu​štao. Mora da je na ne​kom obron​ku. Ako
nas​ta​vi pu​za​ti pre​ma do​lje od​mah će od​mak​nu​ti. A hoće li? Te​ško je raz​‐
miš​lja​ti u za​guš​lji​voj gus​toj cr​noj gu​šta​ri i na kiši koja ne pres​ta​je pa​da​ti. Ti
kur​vin sine, po​bje​ći ću i ubi​ti te zbog ovo​ga.
Ubi​ti te zbog ovo​ga.
Po​dig​ne gla​vu iz bla​ta. I ko​li​ko se mo​gao sje​ti​ti, neko se vri​je​me nije mi​‐
cao. Malo--po​ma​lo shva​ti da se one​svi​jes​tio. Uko​či se i po​gle​da uoko​lo. Fra​‐
jer je u nje​go​voj oba​mr​los​ti mo​gao do​pu​za​ti do nje​ga i pre​re​za​ti mu grlo
baš kao što je to uči​nio Mit​c​hu. Is​u​se, reče na​glas, a glas mu za​kre​šti i upla​‐
ši ga. Is​u​se, po​no​vi – da os​lo​bo​di svoj glas – ali ri​ječ mu iz​a​đe kao ko​mad
leda.
Ne, ni​sam u pra​vu, po​mis​li, i poč​ne mu se po​la​ko bis​tri​ti u gla​vi. Ne bi
on do​pu​zao do mene i ubio me na spa​va​nju. Prvo bi me pro​bu​dio. Že​lio bi
da znam što se do​ga​đa.
Pa gdje je onda? Vre​ba li neg​dje u bli​zi​ni? Pro​na​la​zi moj trag, do​la​zi? Os​‐
luh​ne zvu​ko​ve u ši​ka​ri i ne za​ču​je ni​šta. Mo​rao je kre​nu​ti da​lje, da odr​ži
raz​da​lji​nu među nji​ma.

130
 www.balkandownload.org

Ali kada je po​ku​šao brzo pu​za​ti, us​pi​je se samo malo po​mak​nu​ti na​pri​‐
jed. Mora da je dugo le​žao u ne​svi​jes​ti. Svje​tlo sada nije bilo crno, bilo je
sivo, i po​svu​da oko sebe je vi​dio ku​pi​ne, gus​te i ruž​ne, pune ogrom​nog tr​‐
nja. Opi​pa leđa, i osje​ti se po​put di​ko​bra​za, s le​đi​ma pu​nim bod​lji. Za​bu​lji se
u svo​ju kr​va​vu ruku i s na​po​rom nas​ta​vi pu​za​ti. Mo​žda je fra​jer neg​dje u
bli​zi​ni i gle​da ga, uži​va u nje​go​voj pat​nji.
Tada se sve po​br​ka i odjed​nom je sun​ce bilo vi​so​ko, a kroz ku​pi​ne ugle​‐
da sjaj​no i žar​ko pla​vo nebo.
Na​smi​je se. Čemu se smi​ješ?
Smi​ješ? Ne sje​ćam se ni da je pres​ta​la kiša, a sada je nebo ve​dro i, za ime
bož​je, dan je. Opet se na​smi​je i shva​ti da pos​ta​je ne​pro​miš​ljen. A to je bilo
smi​ješ​no i tome se on smi​jao. Ot​pu​že de​se​tak cen​ti​me​ta​ra iz ku​pi​nja​ka na
uzo​ra​no po​lje i tek tada shva​ti da se iz​vu​kao. Bila je to stvar​no šala. Za​ški​lji
i po​ku​ša vi​dje​ti kraj po​lja ali nije mo​gao. Po​ku​ša us​ta​ti ali ni to nije mo​gao,
a u gla​vi mu se tako za​vr​ti da se mo​rao po​no​vo na​smi​ja​ti. A tada se odjed​‐
nom pres​ta​ne smi​ja​ti. Fra​jer mora da je tu neg​dje u bli​zi​ni i drži ga na ni​ša​‐
nu. Uži​vao bi gle​da​ti me kako iz​la​zim sav u ko​ma​di​ma pri​je nego me us​tri​‐
je​li. Kur​vin sine, ja ću ...
Juha od gra​ha sa sla​ni​nom.
Dig​nu mu se že​lu​dac.
A i to je bilo smi​ješ​no. Jer što mu se, za ime bož​je, u že​lu​cu mo​glo dig​nu​‐
ti? Ni​šta. Toč​no tako, ni​šta. Pa što je onda to na zem​lji is​pred nje​ga? Ko​lač
od ma​li​na, na​ša​li se. I od toga mu opet poz​li.
I tako poč​ne po​sr​ta​ti pre​ko po​lja kroz braz​de i sru​ši se, i onda ot​pu​že još
malo. Iz​me​đu dvi​je braz​de se na​la​zi​la mla​ka crne vode. Ci​je​lu je noć okre​‐
tao lice pre​ma nebu ne bi li se na​pio kiše, ali je​zik ga je još uvi​jek gu​šio,
grlo mu je još uvi​jek bilo ote​če​no od su​ho​će. Ot​pi​je malo blat​nja​ve vode,
gur​ne lice do vode i lok​ne i go​to​vo se one​svi​jes​ti s li​cem u vodi. U us​ti​ma je
osje​ćao slat​ku zr​na​tu pr​ljav​šti​nu. Još ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Po​ku​šaj samo
još malo. Kad po​bjeg​nem, ubit ću tog kur​vi​nog sina... ras​tr​ga​ti ga ...
Zato što sam ja, i tada iz​gu​bi nit.
Ja sam, ali se nije mo​gao sje​ti​ti, a tada je mo​rao zas​ta​ti i od​mo​ri​ti se, nas​‐
lo​njen na mo​kru braz​du, dok mu je sun​ce gri​ja​lo leđa. Ne mo​žeš sta​ti. One​‐
svi​jes​ti se. Umri. Po​kre​ni se.
Ali nije se mo​gao po​kre​nu​ti.

131
 Nije se mo​gao dići i ot​pu​za​ti na ru​ka​ma i ko​lje​ni​ma. Po​ku​ša se ru​ka​ma
uhva​ti​ti za pra​ši​nu is​pred sebe i po​vu​ći se na​pri​jed, ali nije se mo​gao pri​si​li​‐
ti ni da se po​mak​ne. Mo​raš. Ne mo​žeš se one​svi​jes​ti​ti. Umri​je​ti. Po​du​pre
noge o braz​du i po​gur​ne i po​gur​ne još jače i ovo​ga se puta malo po​mak​ne.
Srce mu je lu​đač​ki lu​pa​lo. Još se jače od​gur​ne i po​la​ko se po​mak​ne kroz bla​‐
to. Nije se usu​đi​vao sta​ti. Znao je da više ni​ka​da neće sku​pi​ti do​volj​no sna​‐
ge da po​no​vo kre​ne. Gur​ni. Iz​vij se. Fra​jer. Tako je. U tom se tre​nut​ku sje​ti.
Sre​di​ti će on tog fra​je​ra.
Ja ni​sam tako do​bar bo​rac.
O da, fra​jer je puno bo​lji bo​rac.
O da, ali ja sam, i tada po​no​vo iz​gu​bi nit u tre​nut​ku kada je po​no​vo za​‐
pao u me​ha​nič​ki ri​tam. Gur​ni, još jed​nom, i gur​ni, još jed​nom. Nije se sje​ćao
kada je ru​ka​ma po​no​vo po​čeo gra​bi​ti zem​lju. Or​ga​ni​zi​ra​ti. To je bila ri​ječ
koju je tra​žio. A tada kre​ne da​lje i do​tak​ne ne​što.
Tre​ba​lo mu je neko vri​je​me da shva​ti.
Žica.
Po​gle​da gore i ugle​da još žica. Ogra​da. I, mili bože, kroz ogra​du ugle​da
ne​što tako pre​kras​no da nije mo​gao vje​ro​va​ti svo​jim oči​ma. Ja​rak. Poš​ljun​‐
če​na ces​ta. Srce mu je lu​đač​ki lu​pa​lo, smi​jao se, gu​rao gla​vu kroz žicu, po​‐
ku​ša​vao se pro​gu​ra​ti. Ogra​da je bila od bod​lji​ka​ve žice, još je jače iz​gre​bao
leđa, ali sada mu to nije bilo važ​no, smi​jao se, ot​ko​tr​lja se u ja​rak. Ja​rak je
bio pun vode i Te​as​le se iz​vr​ne na leđa. Voda mu uđe u uši, a onda poč​ne
pu​za​ti pre​ma ces​ti, kli​za​ti na​trag, tap​ka​ti pre​ma gore, pa opet kli​za​ti na​trag.
Pre​va​li se pre​ko ruba. Nije uop​će osje​ćao šlju​nak pod ru​ka​ma. Ali ga je vi​‐
dio. Žmir​kao je toč​no u nje​ga. Ali nije osje​ćao.
Or​ga​ni​zi​ra​ti. To je bilo to. Sada se sve​ga sje​ćao.
Ja znam or​ga​ni​zi​ra​ti.
On je bo​lji bo​rac. Ali ja znam ... or​ga​ni​zi​ra​ti.
Za Or​va​la.
Za Shin​gle​to​na i War​da i Mit​c​ha i Les​te​ra i mla​dog za​mje​ni​ka i za sve
njih.
Za sebe.
Ras​tr​gat ću tog je​be​nog kur​vi​nog sina.
Le​žao je tamo na rubu ces​te, ne​pres​ta​no to po​nav​lja​ju​ći. Žmir​kao je na
sun​ce, smi​ju​lje​ći se na svo​je hla​če u kr​pa​ma, na to kako je sav kr​vav. Dok

132
 www.balkandownload.org

se ce​rio, krv mu je cu​ri​la na bla​to, a on je po​nav​ljao tu mi​sao. Re​kao je to i

pri​pad​ni​ku dr​žav​ne po​li​ci​je koji je re​kao „O moj bože” i odus​tao od po​ku​ša​‐
ja da ga pre​ba​ci u kola, te po​tr​čao po ra​dio u auto​mo​bil.

133
TRE​ĆI DIO

134
 www.balkandownload.org

1.
Bila je noć i straž​nji je dio ka​mi​ona smr​dio na naf​tu i ulje. Pre​ko ka​mi​‐
ona je kao krov bilo na​teg​nu​to plat​no, a is​pod nje​ga je na klu​pi sje​dio Te​as​‐
le i bu​ljio u ve​li​ku zem​ljo​pis​nu kar​tu koja je vi​si​la na​su​prot nje​mu. Je​di​no
svje​tlo do​la​zi​lo je od jed​ne ogo​lje​ne ža​ru​lje što je vi​sje​la iz​nad kar​te. Po​kraj
kar​te se na sto​lu na​la​zio ra​dio za vezu.
Ve​zist je imao slu​ša​li​ce.
– Te​ri​to​ri​jal​ne je​di​ni​ce, ka​mi​on 28 na po​lo​ža​ju – go​vo​rio je za​mje​ni​ku. –
Tri mi​lje ni​zvod​no od za​vo​ja na ri​je​ci. – Za​mje​nik kim​ne, za​pik​nuv​ši još
jed​nu cr​ve​nu pri​ba​da​ču u kar​tu po​kraj os​ta​lih duž juž​ne stra​ne. Na is​to​ku
su žute pri​ba​da​če oz​na​ča​va​le raz​mje​štaj dr​žav​ne po​li​ci​je. Crne pri​ba​da​če na
za​pa​du oz​na​ča​va​le su po​li​ci​je iz okol​nih gra​do​va i po​kra​ji​na; bi​je​le su pri​‐
ba​da​če na sje​ve​ru oz​na​ča​va​le po​li​ci​ju iz Lo​uisvil​lea, Fran​k​for​ta, Lexin​g​to​na,
Bowling Gre​ena i Co​vin​g​to​na.
– Ne​ćeš os​ta​ti ov​dje ci​je​lu noć, zar ne? – reče net​ko Te​as​leu iz​va​na. Te​‐
as​le po​gle​da i ugle​da Ker​na, ka​pe​ta​na dr​žav​ne po​li​ci​je. Bio je do​volj​no da​le​‐
ko pa mu je od​sjaj ža​ru​lje os​vjet​lja​vao samo dje​lo​mič​no lice, a oči i čelo su
mu bili u sje​ni.
– Za​što ne odeš kući i ne nas​pa​vaš se? -reče Kern. – Dok​tor ti je re​kao
da se od​mo​riš a ni​šta se oz​bilj​ni​je​ga ov​dje neće tako sko​ro do​go​di​ti.
– Ne mogu.
– Da?
– No​vi​na​ri me tra​že kod kuće i u ure​du. Naj​bo​lji na​čin za od​mor koji
znam je da ne pro​đem još jed​nom kroz sve što mi se do​go​di​lo.
– Usko​ro će tako i tako doći ova​mo i tra​ži​ti te.
– Neće. Re​kao sam tvo​jim lju​di​ma na ba​ri​ka​da​ma na ces​ti da ih ne pro​‐

135
pus​te.
Kern sleg​ne ra​me​ni​ma i za​ko​ra​či pre​ma ka​mi​onu, na svje​tlo. Svje​tlo je
bilo ne​ugod​no blje​šta​vo i na​gla​ša​va​lo je bore na nje​go​vu čelu, sme​žu​ra​nu
kožu oko nje​go​vih oči​ju, i na tom je svje​tlu iz​gle​dao sta​ri​ji nego što je uis​ti​‐
nu bio. Svje​tlo nije ba​ca​lo od​sjaj na nje​go​vu cr​ve​nu kosu, pa je tako i ona
iz​gle​da​la bez sja​ja i mut​no.
Star je kao i ja, po​mis​li Te​as​le. Ako on tako iz​gle​da, kako li onda iz​gle​‐
dam ja na​kon ovih na​ko​li​ko dana?
– Onaj je dok​tor go​to​vo na​pra​vio ka​ri​je​ru za​viv​ši tvo​je lice i ruke – reče
Kern. – Kak​va ti je ono tam​na mr​lja na ko​šu​lji? Ne​moj mi samo reći da po​‐
no​vo kr​va​riš.
– To je ne​kak​va mast koju je on pre​de​be​lo na​ma​zao. Imam za​vo​je i is​pod
odje​će. Oni na no​ga​ma i ko​lje​ni​ma su tako čvr​sto steg​nu​ti da je​dva ho​dam.
– Na​smi​je se, kao da su čvr​sto steg​nu​ti za​vo​ji ne​ka​kav vic. Nije že​lio da
Kern shva​ti kako se on loše osje​ća, kako mu je zlo i kako mu se vrti.
– Boli li te što? – reče Kern.
– Ma​nje me bo​lje​lo pri​je nego što mi je ova​ko ste​gao za​vo​je. Dao mi je
neke ta​ble​te da pi​jem sva​ki sat.
– Po​ma​žu li?
– Do​volj​no. – To je do​bro zvu​ča​lo. Mo​rao je biti opre​zan kada je o tome
go​vo​rio Ker​nu, mo​rao je bol pri​ka​za​ti ma​njom nego što je bila, ali ne opet
to​li​ko da mu Kern pres​ta​ne vje​ro​va​ti i da ga na​tje​ra da se vra​ti u bol​ni​cu.
Pri​je, u bol​ni​ci, Kern je bio užas​no bi​je​san zbog toga što je kre​nuo za fra​je​‐
rom a da nije pri​če​kao dr​žav​nu po​li​ci​ju.
– Ovo je moja oblast a ti si me pre​va​rio i sada mo​žeš mir​ne duše sve pre​‐
pus​ti​ti meni - re​kao je Kern. Te​as​le je to sve pri​mio mir​no i če​kao da se
Kern is​pu​še a onda je po​la​ko, kako je naj​bo​lje znao i umio, uvje​rio Ker​na da
je za or​ga​ni​za​ci​ju po​tra​ge po​treb​no više lju​di. Pos​to​jao je još je​dan ar​gu​‐
ment ko​jeg nije spo​me​nuo, ali je bio si​gu​ran da Kern o tome raz​miš​lja: ovo​‐
ga bi puta mo​glo po​gi​nu​ti isto to​li​ko lju​di kao i proš​li put, a net​ko mora biti
u bli​zi​ni da po​di​je​li od​go​vor​nost. Kern je bio od onih sla​bih vođa. Te​as​le ga
je pre​čes​to vi​đao kako se os​la​nja na dru​ge. Tako je sada Te​as​le ov​dje po​ma​‐
gao, ali ne nuž​no za​du​go. Us​pr​kos svih Ker​no​vih mana, on se bri​nuo za
svo​je lju​de i za to ko​li​ko pos​la mogu pod​ni​je​ti, i ako u jed​nom tre​nut​ku po​‐
mis​li da su Te​as​le​ovi bo​lo​vi pre​ja​ki, mo​gao bi ga vrlo lako pos​la​ti odav​de.

136
 www.balkandownload.org

Vani su ka​mi​oni štro​po​ta​li u noći, ve​li​ki te​ret​nja​ci u ko​ji​ma su se po Te​‐

as​le​ovom miš​lje​nju si​gur​no na​la​zi​li voj​ni​ci. Za​ču​je si​re​nu kako brzo juri po
ces​ti, kako za​vi​ja u prav​cu gra​da i bio je sre​tan što može raz​go​va​ra​ti o ne​‐
čem dru​gom a ne o tome kako se osje​ća.
– Čemu hit​na po​moć?
– Još je je​dan ci​vil us​tri​je​ljen.
Te​as​le za​vr​ti gla​vom.
– Kako samo umi​ru od že​lje da po​mog​nu.
– Uži​va​nje je pra​va ri​ječ za to.
– Što se do​go​di​lo?
– Glu​post. Jed​na je gru​pi​ca lo​go​ro​va​la u šumi, ra​ču​na​ju​ći da će kre​nu​ti
uju​tro s nama. Za​ču​še neko šu​ška​nje u mra​ku i po​mis​li​še da je to fra​jer koji
se po​ku​ša​va od​šu​lja​ti pre​ko ces​te, zgra​bi​še pu​ške i odo​še u iz​vid​ni​cu. Prvo
su se u mra​ku iz​mi​je​ša​li. Je​dan od njih je za​čuo dru​gog i po​mis​liv​ši da je to
fra​jer po​čeo je pu​ca​ti, dru​gi mu od​vra​ti, i svi dru​gi po​če​še pu​ca​ti. Hva​la
bogu da nema mr​tvih, samo te​ško ra​nje​nih. Ni​ka​da ni​sam vi​dio tako ne​što.
– Ja je​sam. – U jed​nom je tre​nut​ku pri​je toga, dok je bu​ljio u kar​tu, osje​‐
tio kao da mu je gla​va na​tr​pa​na va​tom, a sada se, bez ikak​vog upo​zo​re​nja,
opet tako osje​ćao. I uši je osje​ćao za​čep​lje​ne, i ri​je​či „Ja je​sam” kao jeka do​‐
pr​le su do nje​ga. Gu​be​ći rav​no​te​žu osje​ćao je la​ga​nu muč​ni​nu, že​lio je sta​ti
i leći na klu​pu, ali nije mo​gao do​pus​ti​ti da Kern vidi što se to s njim do​ga​đa.
– Kada sam ra​dio u Lo​uisvil​leu – reče i go​to​vo nije mo​gao nas​ta​vi​ti. – Pri​je
ot​pri​li​ke osam go​di​na. U bli​zi​ni je bio mali gra​dić u ko​jem je bila ote​ta jed​‐
na šes​t​go​diš​nja dje​voj​či​ca. Lo​ka​lan je po​li​ci​ja mis​li​la da je mo​žda si​lo​va​na i
neg​dje os​tav​lje​na, pa su or​ga​ni​zi​ra​li po​tra​gu. Neki od nas koji tog vi​ken​da
ni​smo bili na duž​nos​ti, odvez​li smo se da im po​mog​ne​mo. Pro​blem je bio u
tome da su lju​di koji su or​ga​ni​zi​ra​li po​tra​gu pos​la​li po​ziv u po​moć pre​ko
ra​dio-sta​ni​ca i no​vi​na, i svi oni koji su že​lje​li bes​pla​tan obrok i malo uz​bu​‐
đe​nja od​lu​či​li su doći.
Od​lu​čio je da neće leći. Ali noć je pos​ta​ja​la siva, a klu​pa na ko​joj je sje​‐
dio kao da se na​kri​vi​la. Ko​nač​no je mo​rao po​pus​ti​ti i nas​lo​ni​ti se, na​da​ju​ći
se da iz​gle​da le​žer​no.
– Če​ti​ri ti​su​će – reče, kon​cen​tri​ra​ju​ći se da nas​ta​vi. – Nije za svih bilo
mjes​ta za spa​va​nje, za jelo. Nije bilo mo​gu​će ko​or​di​ni​ra​ti to​li​ki broj lju​di.
Grad je pre​ko noći na​ras​tao i puk​nuo po ša​vo​vi​ma. Ve​ći​na ih je pola dana

137
pila a na​kon toga su ma​mur​ni auto​bu​si​ma od​la​zi​li u po​dru​čje gdje se vr​ši​la
po​tra​ga. Je​dan se go​to​vo uto​pio u mo​čva​ri. Jed​na se gru​pa iz​gu​bi​la, i po​tra​‐
ga je mo​ra​la biti pre​ki​nu​ta zato da ih svi os​ta​li mogu ići tra​ži​ti. Zmij​ski uje​‐
di. Slom​lje​ne noge. Sun​ča​ni​ca. Na kra​ju je sve pos​ta​lo tako zbr​ka​no da su
svi ci​vi​li do​bi​li na​re​đe​nje da se vra​te kući, a po​li​ci​ja je sama nas​ta​vi​la po​tra​‐
gu.
Za​pa​li ci​ga​re​tu i du​bo​ko uvu​če dim, po​ku​ša​va​ju​ći svla​da​ti svo​ju vr​to​gla​‐
vi​cu. Po​gle​da i vi​dje ve​zis​tu i za​mje​ni​ka okre​nu​te pre​ma sebi kako slu​ša​ju
nje​go​vu pri​ču. Ko​li​ko je dugo go​vo​rio? Iz​gle​da​lo je kao de​set mi​nu​ta, iako
nije mo​glo biti. Mis​li su mu u la​ga​nim va​lo​vi​ma le​lu​ja​le gore-do​lje.
– Pa ne​moj sta​ti – reče Kern. – Što se do​go​di​lo s dje​voj​či​com? Jes​te li ju
pro​naš​li?
Te​as​le po​la​ko kim​nu gla​vom.
– Šest mje​se​ci kas​ni​je. U plit​kom gro​bu po​kraj spo​red​ne ces​te, na mjes​tu
uda​lje​nom oko ki​lo​me​tar i pol od mjes​ta na ko​jem je po​tra​ga pres​ta​la. Neki
se sta​ri pi​ju​ći u baru u Lo​uisvil​leu na​ša​lio ne​ko​li​ko puta na temu pip​ka​nja
ma​lih dje​voj​či​ca, i mi smo to do​ču​li. Pos​to​ja​la je mala šan​sa da je po​sri​je​di
neka veza, ali smo ga za sva​ki slu​čaj pra​ti​li. Bu​du​ći da sam ja bio u po​tra​zi i
da sam poz​na​vao slu​čaj, dali su ga meni na is​pi​ti​va​nje i na​kon če​tr​de​set mi​‐
nu​ta zu​re​nja u nje​ga, is​pri​čao mi je ci​je​lu pri​ču. Kako je pro​la​zio po​kraj te
far​me i vi​dio tu malu dje​voj​či​cu kako se pra​ća​ka u plas​tič​nom ba​ze​nu is​‐
pred kuće. Pri​vu​kao ga je njen žuti ku​pa​ći kos​tim, re​kao je. Iz​vu​kao ju je
rav​no iz dvo​ri​šta u auto​mo​bil a da ga nit​ko nije vi​dio. Odveo nas je rav​no
do gro​ba. Bio je to dru​gi grob. Prvi je grob bio toč​no u sre​di​ni po​dru​čja koje
smo pre​tra​ži​va​li, i dok su ci​vi​li lu​ta​li oko​lo i zez​nu​li stvar, on se jed​nu noć
vra​tio i pre​mjes​tio je. – Po​vu​če još je​dan dim ci​ga​re​te, osje​ća​ju​ći kako mu
dim is​pu​naj​va grlo. Pr​sti ko​ji​ma je dr​žao ci​ga​re​tu bili su de​be​lo za​mo​ta​ni i
uko​če​ni. – Ci​vi​li će i ov​dje sve za​je​ba​ti. Nije se smje​lo do​pus​ti​ti da se ovo
pro​ču​je.
– To je moja gre​ška. Je​dan no​vi​nar koji do​la​zi u moj ured čuo je moje
lju​de pri​je nego što sam ih us​pio ušut​ka​ti. Neki od njih baš sada tje​ra​ju sve
aut​saj​de​re na​trag u grad.
– Na​rav​no, a ona bi gru​pi​ca tamo u šumi opet mo​gla pos​ta​ti ner​voz​na i
pu​ca​ti u tvo​je lju​de. Tako i tako ih ni​ka​da ne​ćeš us​pje​ti sve po​hva​ta​ti. Su​tra
će uju​tro sva ona brda biti pre​pu​na ci​vi​la. Vi​dio si kako su pre​uze​li grad.

138
 www.balkandownload.org

Pre​vi​še ih je a da bi ih se mo​glo obuz​da​ti. Ono naj​go​re se još nije ni do​go​di​‐

lo. Če​kaj dok se po​ja​ve pro​fe​si​onal​ci.
– Ne znam što sma​traš pod pro​fe​si​onal​ci​ma. Tko su, do​đa​vo​la, oni?
– Za​pra​vo su ama​te​ri, ali sami sebe na​zi​va​ju pro​fi​ći​ma. Fra​je​ri koji ne​‐
ma​ju pa​met​ni​jeg pos​la nego da od​la​ze od mjes​ta do mjes​ta u zem​lji u ko​ji​‐
ma se or​ga​ni​zi​ra po​tje​ra. Upoz​nao sam ih ne​ko​li​ci​nu dok smo tra​ži​li onu
dje​voj​či​cu. Je​dan se od njih baš bio vra​tio iz Ever​gla​de​sa gdje su tra​ži​li neke
iz​gub​lje​ne iz​let​ni​ke. Pri​je toga je bio u Ka​li​for​ni​ji gdje je tra​žio neku obi​telj
koja je lo​go​ro​va​la i bila za​hva​će​na šum​skim po​ža​rom. Te je zime bio u
Wyo​min​gu u po​tra​zi za ski​ja​ši​ma koje je za​tr​pa​la la​vi​na. U me​đu​vre​me​nu
je od​la​zio u po​dru​čja koja bi po​to​pio Mi​ssi​ssip​pi ili na mjes​ta gdje su ru​da​ri
bili za​tr​pa​ni. Pro​blem je u tome da lju​di kao što je on ni​ka​da ne su​ra​đu​ju s
po​li​ci​jom. Oni žele moć or​ga​ni​zi​ra​nja vlas​ti​te gru​pe i žele sami kre​ta​ti u ak​‐
ci​ju, a vrlo brzo zbu​ne po​tra​gu, ome​ta​ju služ​be​ne gru​pe, jure na mjes​ta koja
iz​gle​da​ju uz​bud​lji​vo, kao što su sta​re far​me, i os​tav​lja​ju iza sebe ci​je​la po​lja
ne​pre​tra​že​na ...
Te​as​le​ovo srce iz​ne​na​da poč​ne ne​pra​vil​no ku​ca​ti, pro​pus​ti je​dan ot​ku​caj,
ubr​za, i on se pri​mi za gru​di, dah​ću​ći.
– Što je? – reče Kern. – Tebi...
– Do​bro. Do​bro mi je. Samo mo​ram po​pi​ti još jed​nu ta​ble​tu. Dok​tor me
upo​zo​rio da će se ovo do​go​di​ti. – To je bila laž. Dok​tor ga uop​će nije upo​zo​‐
rio, ali je ovo već bilo dru​gi put da mu se to do​go​di​lo, a prvi je put ta​ble​ta
do​ve​la srce u nor​mal​no sta​nje, pa je na br​zi​nu pro​gu​tao još jed​nu. Ni​ka​ko
nije smio do​pus​ti​ti da Kern pri​mi​je​ti da s nje​go​vim sr​cem ne​što nije u redu.
Kern nije iz​gle​dao za​do​vo​ljan s od​go​vo​rom. Ali tada ve​zist na​mjes​ti slu​‐
ša​li​ce kao da slu​ša iz​vje​štaj i reče za​mje​ni​ku:
– Ka​mi​on te​ri​to​ri​jal​nih je​di​ni​ca broj 32 na po​lo​ža​ju. – Pr​stom pri​je​đe po​‐
pis na pa​pi​ru. -To je na po​čet​ku ces​te za Bran​ch – i za​mje​nik za​pik​ne još
jed​nu pri​ba​da​ču na kar​tu.
Te​as​leu od ta​ble​te u us​ti​ma os​ta​de okus na kre​du. Udah​ne i na​pe​tost oko
srca poč​ne po​pu​šta​ti.
– Ni​ka​da ni​sam mo​gao shva​ti​ti za​što je onaj sta​ri pre​se​lio ti​je​lo dje​voj​či​‐
ce u dru​gi grob – reče Ker​nu, i srce mu se još više opus​ti. – Sje​ćam se kada
smo je is​ko​pa​li, i kako je iz​gle​da​la od šest mje​se​ci le​ža​nja pod zem​ljom, i od
ono​ga što joj je on uči​nio. Sje​ćam se da sam po​mis​lio, bože, to je si​gur​no

139
bila vrlo sa​mot​na smrt.
– Što ti se ma​lo​čas do​go​di​lo?
– Ni​šta. Umor, re​kao je dok​tor.
– Lice ti je pos​ta​lo sivo kao tvo​ja ko​šu​lja.
Još je ne​ko​li​ko ka​mi​ona pro​tut​nja​lo, i Te​as​le u svoj toj buci nije mo​rao
od​go​vo​ri​ti. Tada se odjed​nom iza Ker​na stvo​ri​še pa​trol​na kola, oba​sja​še ga
fa​ro​vi, i Te​as​le je znao da više uop​će neće mo​ra​ti od​go​vo​ri​ti.
– Čini mi se da mo​ram ići – reče Kern pro​tiv svo​je vo​lje. – Ovo su voki-
to​ki​ji koje tre​ba pre​da​ti. – Za​ko​ra​či pre​ma ko​li​ma, i ok​li​je​va​ju​ći se okre​ne.
– Za​što bar malo ne leg​neš na klu​pu i ne od​spa​vaš dok me nema. Zu​re​njem
u kar​tu ne​ćeš ot​kri​ti gdje je fra​jer, a biti ćeš svjež su​tra kada kre​ne​mo.
– Ako se umo​rim. Že​lim dva​put pro​vje​ri​ti da su svi na svo​jim mjes​ti​ma.
Ni​sam u for​mi da idem s to​bom u ta brda, pa tako mogu biti od po​mo​ći i ov​‐
dje.
– Slu​šaj. Ono što sam ti u bol​ni​ci re​kao o lo​šem na​či​nu na koji si kre​nuo
za njim.
– Go​to​vo je. Za​bo​ra​vi.
– Ali slu​šaj. Znam što po​ku​ša​vaš. Mis​liš o svim svo​jim lju​di​ma koji su
po​gi​nu​li i is​crp​lju​ješ svo​je ti​je​lo zato da sam sebe kaz​niš. Mo​žda je is​ti​na
ono što sam re​kao: da bi Or​val mo​žda bio živ da si od po​čet​ka htio sa mnom
su​ra​đi​va​ti. Ali fra​jer je bio taj koji je po​vu​kao oki​dač na nje​ga i na os​ta​le.
Ne ti. Za​pam​ti to.
Te​as​lea nije tre​ba​lo pod​sje​ća​ti. Ve​zist je go​vo​rio: „Dr​žav​na po​li​ci​ja, je​di​‐
ni​ca broj 19 na po​lo​ža​ju”, a Te​as​le je uv​la​čio dim ci​ga​re​te, pa​ž​lji​vo pro​ma​‐
tra​ju​ći kako za​mje​nik za​ba​da još jed​nu žutu pri​ba​da​ču na is​toč​nu stra​nu
kar​te.

140
 www.balkandownload.org

2.
Na kar​ti nije bilo go​to​vo ni​kak​vih de​ta​lja.
– Nit​ko pri​je nije tra​žio po​dat​ke o ovim pla​ni​na​ma – objas​nio je po​kra​‐
jin​ski ge​odet kad ju je do​nio. – Mo​žda ćemo ih mo​ra​ti ubi​lje​ži​ti u kar​tu jed​‐
nog dana kada ovu​da na​pra​ve ces​tu. Ali mje​re​nje tla je vrlo sku​po, po​go​to​‐
vo u tako div​ljem po​dru​čju, i ni​ka​da nam se nije či​ni​lo ra​zum​no tro​ši​ti naš
vlas​ti​ti bu​džet za ne​što što vje​ro​jat​no ni​ka​da ni​ko​me neće tre​ba​ti.
Ba​rem su okol​ne ces​te bile is​prav​no ucr​ta​ne. Na sje​ve​ru su tvo​ri​le gor​nji
dio kva​dra​ta; ali na jugu je ces​ta za​vi​ja​la u obli​ku do​njeg di​je​la kru​ga, spa​‐
ja​ju​ći se sa ces​ta​ma koje su s obje stra​ne išle rav​no pre​ma gore. Te​as​le​ov je
ka​mi​on za vezu bio par​ki​ran na naj​do​njem di​je​lu luka juž​ne ces​te. Tamo ga
je pro​na​šao po​li​ca​jac, a bu​du​ći da je fra​jer bio po​s​ljed​nji put vi​đen tamo u
bli​zi​ni, bila je to toč​ka s koje je kre​ta​la po​tje​ra.
Ve​zist po​gle​da Te​as​lea.
– Do​la​zi he​li​kop​ter. Pri​ča​ju ne​što, ali ne ču​jem do​volj​no jas​no da bih ih
mo​gao ra​zu​mje​ti.
– Naša dva su baš otiš​la. Ni​je​dan se od njih ne bi tre​bao tako brzo vra​ti​ti.
– Mo​žda ima smet​nje na mo​to​ru.
– Ili to uop​će nije je​dan od na​ših. Mo​žda je to još jed​na no​vi​nar​ska eki​pa
koja sli​ka iz zra​ka. Ako jest, ne že​lim da sle​te.
Ve​zist po​zo​ve he​li​kop​ter, zah​ti​je​va​ju​ći iden​ti​fi​ka​ci​ju. Bez od​go​vo​ra.
Tada Te​as​le za​ču​je buku eli​se i uko​če​no se dig​ne s klu​pe, te uz ve​li​ku muku
za​ko​ra​či na otvo​re​ni pros​tor ka​mi​ona. Po​kraj ka​mi​ona je bilo uzo​ra​no po​lje
koje je on tog ju​tra pro​pu​zao. Bio je mrak, i tada on ugle​da braz​de, dre​ča​vo
bi​je​le, dok je re​flek​tor na do​njoj stra​ni he​li​kop​te​ra pre​la​zio gore-do​lje po
po​lju. Bio je to isti ona​kav re​flek​tor ka​kav je pri​je upo​treb​lja​va​la film​ska

141
eki​pa pri sni​ma​nju.
– Lete vrlo ni​sko – reče on ve​zis​ti. – Po​ku​šaj po​no​vo. Pazi da ne sle​te.
Ali he​li​kop​ter se već spu​štao, mo​tor se sti​ša​vao, eli​se su ši​ba​le zra​kom u
ne​pres​ta​nim fi​ju​ci​ma koji su pos​ta​ja​li sve rje​đi i rje​đi. U pi​lot​skoj je ka​bi​ni
go​rje​lo svje​tlo, i Te​as​le ugle​da čo​vje​ka kako iz​la​zi. Po dr​ža​nju tog čo​vje​ka
dok je pre​ko po​lja ho​dao pre​ma ka​mi​onu, ne​po​ko​leb​ljiv, okre​tan i us​pra​‐
van, Te​as​le je i bez da je vi​dio nje​go​vu odje​ću znao da to nije ni​ka​kav no​vi​‐
nar, niti po​li​ca​jac koji se vra​tio zbog kva​ra na mo​to​ru. Bio je to čo​vjek po
ko​jeg je pos​lao.
Po​la​ko i uz bo​lo​ve spus​ti se s ka​mi​ona i od​še​pa do ruba ces​te. Čo​vjek je
upra​vo bio sti​gao do ogra​de od bod​lji​ka​ve žice s ko​jom je po​lje za​vr​ša​va​lo.
– Opros​ti​te, pro​šao sam ci​je​lu li​ni​ju tra​že​ći ne​ko​ga – reče čo​vjek. – Nije
li on mo​žda ov​dje. Rek​li su mi da mo​žda jes​te. Wil​fred Te​as​le.
– Ja sam Te​as​le.
– Pa, ja sam Sam Tra​ut​man – reče. – Do​šao sam zbog mog deč​ka.
Pro​đo​še još tri ka​mi​ona, voj​ni​ci te​ri​to​ri​jal​nih je​di​ni​ca su sta​ja​li otra​ga s
pu​ška​ma u ru​ka​ma, lica bli​je​dih pod šlje​mo​vi​ma u mra​ku; na svje​tlu fa​ro​va
Te​as​le je vi​dio Tra​ut​ma​no​vu uni​for​mu, nje​go​ve ka​pe​tan​ske či​no​ve, nje​go​vu
ze​le​nu be​ret​ku ured​no slo​že​nu za opa​sa​čem.
– Va​šeg deč​ka?
– Ne baš, pret​pos​tav​ljam. Ja sâm ga ni​sam obu​ča​vao. Moji su lju​di to uči​‐
ni​li. Ali ja sam obu​čio lju​de koji su obu​či​li nje​ga, pa je na neki na​čin on moj
deč​ko. Je li još ne​što uči​nio? Po​s​ljed​nje što sam čuo bilo je da je ubio tri​na​‐
es​to​ro lju​di. – Re​kao je to jas​no, di​rek​t​no, bez na​gla​ša​va​nja, ali je Te​as​le u
nje​go​vu gla​su ipak pre​poz​nao mno​go toga obuz​da​no​ga; pre​čes​to ih je pri​je
slu​šao, pre​vi​še oče​va noću u sta​ni​ci, šo​ki​ra​nih, ra​zo​ča​ra​nih, po​sram​lje​nih
zbog ono​ga što su uči​ni​la nji​ho​va dje​ca.
Ali ovo nije bilo isto, nije bilo tako jed​nos​tav​no. Bilo je još ne​što skri​ve​‐
no u Tra​ut​ma​no​vu gla​su, ne​što tako neo​bič​no u ovak​voj si​tu​aci​ji da to Te​‐
as​le nije mo​gao pre​poz​na​ti, a kada je ko​nač​no us​pio, bio je zbu​njen.
– Zvu​či kao da ste go​to​vo po​nos​ni na nje​ga – reče Te​as​le.
– Za​is​ta? Žao mi je. Ni​sam tako mis​lio. Stvar je samo u tome da je on naš
naj​bo​lji uče​nik i ne​što sa​svim si​gur​no ne bi bilo u redu sa ško​lom da se nije
tako do​bro bo​rio.
Po​ka​že na ogra​du od bod​lji​ka​ve žice i poč​ne se pre​ko nje pe​nja​ti s is​tom

142
 www.balkandownload.org

onom la​ko​ćom po​kre​ta s ko​jom je iz​a​šao iz he​li​kop​te​ra i s ko​jom je ho​dao

pre​ko po​lja. Dok se spu​štao u ja​rak s Te​as​le​ove stra​ne ogra​de, bio je do​volj​‐
no bli​zu Te​as​leu da je ovaj mo​gao vi​dje​ti kako mu uni​for​ma sa​vr​še​no sto​ji,
bez ijed​nog na​bo​ra ili pre​gi​ba. U mra​ku mu je koža bila boje olo​va. Imao je
krat​ku crnu kosu za​češ​lja​nu una​trag, mr​ša​vo lice, oš​tru bra​du. Bra​da mu je
bila malo is​tak​nu​ta i to ga je pod​sje​ti​lo kako je Or​val po​ne​kad o lju​di​ma
raz​miš​ljao kao o ži​vo​ti​nja​ma. Ne Tra​ut​man, Or​val bi sada re​kao. Ne pas​tr​‐
va. Nego tvor. Ili la​si​ca. Neka vr​sta spret​nog lov​ca na meso. Sje​ti se ofi​ci​ra
od ka​ri​je​re s ko​ji​ma se su​ko​bio u Ko​re​ji, pro​fe​si​onal​nih ubo​ji​ca, lju​di pot​‐
pu​no na svom te​re​nu kada se ra​di​lo o smr​ti, i zbog njih se on uvi​jek že​lio
po​vu​ći. Za​pra​vo i ne znam da li te stvar​no že​lim ov​dje, po​mis​li.
Mo​žda sam po​gri​je​šio kada sam te po​zvao.
Ali Or​val ga je na​učio da pro​ci​je​ni čo​vje​ka i po sti​sku ruke, i kada je Tra​‐
ut​man iz​a​šao tri ko​ra​ka iz jar​ka, nje​go​vo ru​ko​va​nje nije bilo onak​vo kak​vo
je Te​as​le oče​ki​vao. Umjes​to gru​bog i aro​gant​nog, bilo je neo​bič​no njež​no i
čvr​sto is​to​vre​me​no. Na​kon toga se osje​ti vrlo smi​re​no.
Mo​žda je Tra​ut​man ipak u redu.
– Doš​li ste brže nego što sam oče​ki​vao – reče Te​as​le. – Hva​la vam. Tre​‐
ba​mo svu mo​gu​ću po​moć.
Zato što je baš bio raz​miš​ljao o Or​va​lu, odjed​nom shva​ti da je već jed​‐
nom pro​šao kroz sve ovo, pri​je dvi​je noći kada je za​hva​lio Or​va​lu na do​la​‐
sku, go​to​vo is​tim ri​je​či​ma koje je sada upu​tio Tra​ut​ma​nu.
Ali Or​val je sada bio mr​tav.
– Za​is​ta tre​ba​te svu po​moć – reče Tra​ut​man. – Da bu​dem is​kren, pla​ni​‐
rao sam doći i pri​je nego ste me po​zva​li. On više nije u služ​bi, ovo je stro​go
ci​vil​na stvar, ali ja se sve​jed​no osje​ćam dje​lo​mič​no od​go​vor​nim. Samo da
vam ka​žem: ja sâm se neću pet​lja​ti ni u ka​kav me​sar​ski po​sao. Po​mo​ći ću
samo ako vi​dim da se sve radi pra​vil​no, da ga se hap​si, a ne da ga se ubi​ja
bez ikak​ve šan​se. Mo​žda će i po​gi​nu​ti, ali ne že​lim da to bude kraj​nji cilj. Da
li se u tome sla​že​mo?
– Da. – Go​vo​rio je is​ti​nu. Nije ni​ka​ko že​lio da fra​je​ra ras​tr​ga​ju na ko​ma​‐
de u br​di​ma iz​van nje​go​va vi​di​ka. Že​lio je da ga vra​te, že​lio je vi​dje​ti sve što
će mu se do​go​di​ti.
– Onda u redu – reče Tra​ut​man. – Iona​ko ni​sam si​gu​ran da ću vam uop​‐
će moći po​mo​ći. Mis​lim da mu se nit​ko od va​ših lju​di neće do​volj​no pri​bli​‐

143
ži​ti ni da ga vidi, a ka​mo​li da ga uhva​ti. Kako to da nije i vas ubio? Ne vi​dim
kako ste mu uop​će us​pje​li po​bje​ći.
Evo opet se ja​vio, taj ton po​mi​je​šan s po​no​som i ra​zo​ča​ra​njem.
– Zvu​či kao da vam je žao što je​sam.
– Pa u neku ruku i jest, ali ne​moj​te to shva​ti​ti osob​no. Strik​t​no go​vo​re​ći,
nije smio po​gri​je​ši​ti. Ne uz svu nje​go​vu vje​šti​nu i obu​ku. Da ste vi bili ne​‐
pri​ja​telj ko​jeg je on pus​tio da po​bjeg​ne, mo​glo je to biti vrlo oz​bilj​no i že​lio
bih zna​ti za​što se to do​go​di​lo u slu​ča​ju da pos​to​ji lek​ci​ja koju mogu pre​ni​je​‐
ti svo​jim lju​di​ma. Re​ci​te mi koji su vaši pla​no​vi do​sad. Kako ste tako brzo
us​pje​li mo​bi​li​zi​ra​ti te​ri​to​ri​jal​ne je​di​ni​ce?
– Ima​li su voj​nu vjež​bu pla​ni​ra​nu za ovaj vi​kend. Opre​ma im je bila
sprem​na, i sve što su tre​ba​li uči​ni​ti bilo je da ak​ti​vi​ra​ju lju​de ne​ko​li​ko dana
ra​ni​je.
– Ali ovo je ci​vil​no mjes​to upra​ve. Gdje je voj​ni štab?
– Niz ces​tu, u dru​gom ka​mi​onu. Ali ofi​ci​ri do​pu​šta​ju da mi iz​da​je​mo na​‐
re​đe​nja. Žele vi​dje​ti kako se nji​ho​vi lju​di sna​la​ze sami, pa tako oni samo
kon​tro​li​ra​ju, baš kao što bi ra​di​li i na voj​noj vjež​bi.
– Vjež​ba – reče Tra​ut​man. – Is​u​se, svi vole vjež​be. Zbog čega ste si​gur​ni
da je on još uvi​jek u bli​zi​ni?
– Zbog toga što mo​tri​mo na sva​ku ces​tu ot​kad se on po​peo u brda. Nije
se mo​gao spus​ti​ti a da ga net​ko ne pri​mi​je​ti. Pa čak i da jest, ja bih to osje​‐
tio.
– Što?
– Ne mogu to objas​ni​ti. Neki po​se​ban osje​ćaj ko​jeg imam ot​kad sam
kroz sve ovo pro​šao. Nije važ​no. On je u sva​kom slu​ča​ju gore. A su​tra uju​‐
tro ću pos​la​ti to​li​ko lju​di da će na sva​ko drvo doći je​dan čo​vjek.
– Što na​rav​no nije mo​gu​će, pa je on tako još uvi​jek u pred​nos​ti. On je
struč​njak za ge​ril​ski na​čin bor​be, zna kako da se pre​hra​ni u div​lji​ni, pa
nema vaš pro​blem da za lju​de mo​ra​te no​si​ti hra​nu i za​li​he. Na​učio se strp​‐
lje​nju, pa se može neg​dje skri​va​ti i če​ka​ti ovu bor​bu ci​je​lu go​di​nu ako je to
po​treb​no. Je​dan je, pa ga je te​ško ot​kri​ti. Sam je, ne mora slu​ša​ti na​re​đe​nja,
ne mora se sin​hro​ni​zi​ra​ti s dru​gim je​di​ni​ca​ma, pa se može kre​ta​ti brzo, pu​‐
ca​ti i po​bje​ći, pa se sa​kri​ti neg​dje drug​dje, i onda sve is​po​čet​ka. Baš kao što
su ga moji lju​di na​uči​li.
– Od​lič​no – reče Te​as​le. – A sada vi na​uči​te mene.

144
 www.balkandownload.org

3.
Ram​bo se pro​bu​di u mra​ku na hlad​nom plos​na​tom ka​me​nu. Pro​bu​di se
zbog svo​jih gru​di. Bile su tako bol​no ote​če​ne da je mo​rao po​pus​ti​ti re​men
ko​jim ih je steg​nuo, i sva​ki put kad je udah​nuo, re​bra bi ga pro​bo​la i on bi
se lec​nuo.
Nije znao gdje se na​la​zi. Po​mis​li da je noć, ali nije mo​gao shva​ti​ti za​što je
mrak tako pot​pun, za​što nema si​vih to​no​va po​mi​je​ša​nih s cr​nim, za​što ne
tre​pe​re zvi​jez​de, za​što nema bla​gog od​sja​ja od obla​ka. Za​trep​će, ali mrak
os​ta​de isti, i po​bo​jav​ši se da mu se ne​što do​go​di​lo s oči​ma, brzo ra​ši​ri ruke
na ka​me​nu is​pod sebe i sav iz​van sebe poč​ne tap​ka​ti uoko​lo, do​dir​ne zi​do​ve
vlaž​ne sti​je​ne. Špi​lja, po​mis​li zbu​njen. Ja sam u špi​lji. Ali kako? I još uvi​jek
zbu​njen poč​ne te​tu​ra​ti pre​ma iz​la​zu.
Mo​rao je sta​ti i vra​ti​ti se na mjes​to na ko​jem se pro​bu​dio zato što u ruci
nije imao pu​šku, ali tada se malo trg​ne iz oba​mr​los​ti i shva​ti da je pu​ška uz
nje​ga, gur​nu​ta iz​me​đu opa​sa​ča i hla​ča, pa tako opet kre​ne pre​ma van. Pod
se špi​lje pos​te​pe​no spu​štao, a on je znao da je otvor špi​lje naj​vje​ro​jat​ni​je
neg​dje gore, ne do​lje, pa se opet okre​ne i kre​ne pre​ma iz​la​zu. Smjer vje​tri​ća
koji je kroz tu​nel do​la​zio iz​va​na tre​bao mu je reći ko​jim pu​tem da kre​ne, ali
on to ne shva​ti sve dok ne po​sr​ne i dođe do otvo​ra.
Vani je bila jas​na noć, sjaj​ne zvi​jez​de, mlad mje​sec, a do​lje je jas​no mo​‐
gao vi​dje​ti obri​se dr​ve​ća i sti​je​na. Nije znao ko​li​ko je dugo bio u ne​svi​jes​ti,
niti kako se na​šao u špi​lji. Po​s​ljed​nja stvar koje se sje​ćao bilo je te​ško po​di​‐
za​nje u zoru s mjes​ta na ko​jem je le​žao po​kraj ku​pi​nja​ka, ba​ulja​nje kroz
šumu i ru​še​nje po​kraj ri​je​ke kad se htio na​pi​ti vode. Sje​ćao se da se na​mjer​‐
no ot​ko​tu​rao u ri​je​ku i da je do​pus​tio da po nje​mu teče hlad​na voda koja ga
je oži​vje​la, a sada se na​la​zio na otvo​ru ove špi​lje i bila je noć i nije si mo​gao

145
objas​ni​ti ci​je​li je​dan dan i pri​je​laz pre​ko ci​je​log jed​nog po​dru​čja. Ba​rem je
mis​lio da je pro​šao samo je​dan dan. Odjed​nom po​mis​li, nije li mo​žda pro​‐
tek​lo i više vre​me​na?
Da​le​ko do​lje vi​dio je svje​tla koja su iz​gle​da​la kao sto​ti​ne sjaj​nih mr​lji​ca,
samo što su se ove po​jav​lji​va​le na ma​ho​ve, do​la​zi​le su i od​la​zi​le, uglav​nom
žute i cr​ve​ne. Pro​met na ces​ti, po​mis​li, mo​žda auto​put. Ali bilo ga je pre​vi​še
a da bi bio uobi​ča​jen. I još ne​što: či​ni​lo se da ni​ku​da ne vodi. Svje​tla su us​‐
po​ra​va​la. Onda bi se za​us​ta​vi​la; sve​obu​hva​tan niz koji se s nje​go​ve des​ne i
li​je​ve stra​ne pro​te​zao na oko tri ki​lo​me​tra. Mo​žda je po​gri​je​šio u pro​cje​ni
uda​lje​nos​ti, ali sada je bio si​gu​ran da svje​tla ima​ju neke veze s po​tje​rom.
To​li​ko ži​vah​nos​ti tamo do​lje, po​mis​li. Te​as​le me si​gur​no želi više nego išta
dru​go u ži​vo​tu.
Noć je bila vrlo hlad​na, i nisu se čuli ni​kak​vi kuk​ci ni šu​ška​nje ži​vo​ti​nja
u ši​ka​ri, samo la​ga​ni vje​trić koji je šu​štao pa​lim liš​ćem i stru​gao go​lim gra​‐
na​ma. Čvr​sto se umo​ta u vu​ne​nu ko​šu​lju i za​drh​ti, a tada za​ču​je dah​ta​nje
he​li​kop​te​ra sa svo​je li​je​ve stra​ne, za​tim hu​ča​nje, a po​tom se zvuk sti​šao
kada je he​li​kop​ter od​le​tio da​le​ko iza nje​ga. Iza nje​ga je bio još je​dan he​li​‐
kop​ter, i još je​dan s des​ne stra​ne, a s des​ne stra​ne za​ču​je i tihu jeku pse​ćeg
la​ve​ža. Vje​tar u tom tre​nut​ku pro​mi​je​ni smjer, i poč​ne pu​ha​ti pre​ma nje​mu
iz prav​ca onih svje​ta​la do​lje, i do​ne​se do nje​ga la​vež pasa, i uda​lje​ni mr​mor
mo​to​ra te​ških ka​mi​ona. Bu​du​ći da su svje​tla i da​lje go​rje​la, mo​to​ri si​gur​no
rade na mjes​tu, po​mis​li. Po​ku​ša iz​bro​ji​ti svje​tla, ali ga ona u da​lji​ni zbu​ni​še,
i pom​no​ži nji​hov ne​iz​bro​jiv broj sa bro​jem lju​di koje sva​ki ka​mi​on može
po​ni​je​ti, dva​de​set pet, mo​žda tri​de​set. Te​as​le ga si​gur​no želi. I ovo​ga puta
ni​šta neće pre​pus​ti​ti slu​ča​ju da ne us​pi​je, doći će sa sva​kim čo​vje​kom, sa
sva​kim di​je​lom opre​me koju može pri​ku​pi​ti.
Ali Ram​bo se više nije že​lio s njim bo​ri​ti. Bio je bo​les​tan i sve ga je bo​lje​‐
lo, i neg​dje iz​me​đu tre​nut​ka kada je iz​gu​bio Te​as​lea u ku​pi​nja​ku i onog
kada se pro​bu​dio u ovoj špi​lji nje​gov je bi​jes nes​tao. Po​čeo je nes​ta​ja​ti već
kada se lov na Te​as​lea odu​žio, kada je bio is​crp​ljen i očaj​nič​ki že​lio uhva​ti​ti
čo​vje​ka, ne više iz za​do​volj​stva da mu odr​ži lek​ci​ju, već samo zato da to
može oba​vi​ti i za​vr​ši​ti s tim i biti slo​bo​dan. A na​kon što je ubio sve one lju​‐
de, na​kon što je žr​tvo​vao to​li​ko vre​me​na i sna​ge koji su mu bili po​treb​ni za
bi​jeg, nije čak ni po​bi​je​dio. Glu​po bes​po​treb​no tra​će​nje vre​me​na, po​mis​li.
Zbog toga se osje​ti praz​no i ogor​če​no. Zbog čega sve to? Tre​bao je is​ko​ris​ti​‐

146
 www.balkandownload.org

ti pri​li​ku u olu​ji i po​bje​ći.

Pa do​bro, ovo​ga će puta oti​ći. Bo​rio se sa Te​as​le​om, i bor​ba je bila po​šte​‐
na, i Te​as​le je pre​ži​vio: bio je to kraj pri​če.
Što to sada bu​laz​niš? reče sam sebi. Koga za​va​ra​vaš? Žu​dio si za no​vom
ak​ci​jom, i bio si prok​le​to si​gu​ran da ga mo​žeš po​bi​je​di​ti, ali iz​gu​bio si i sada
će svat​ko doci na svo​je. Još te neće tra​ži​ti, ne u mra​ku, ali će u zoru kre​nu​ti
za to​bom sa ma​lom voj​skom pro​tiv koje ti ne​maš ni​kak​ve šan​se. Ne od​la​ziš
zato što je on po​bi​je​dio pra​ved​no i time je pri​ča za​vr​še​na. Že​liš samo oti​ći
odav​de dok još prok​le​to mo​žeš. Pa čak i ako ih sve pre​dvo​di on sam, na ni​‐
ša​nu na čelu, bo​lje da se samo iz​gu​biš i os​ta​neš živ.
A tada shva​ti da to neće biti lako. Zato što mu, dok je tako sta​jao drh​te​ći,
bri​šu​ći znoj sa čela, sa obr​va, od tr​ti​ce do lu​ba​nje pro​đe val vru​ći​ne, a na​‐
kon nje​ga iz​ne​nad​na hlad​no​ća. To se po​no​vi ne​ko​li​ko puta, i on shva​ti da
ne drh​ti od vje​tra i hlad​no​će. Bila je to groz​ni​ca. A s ob​zi​rom na to ko​li​ko se
zno​jio mora da je bila vrlo vi​so​ka. Ako se po​ku​ša po​mak​nu​ti i pro​uči​ti
može li se mo​žda od​šu​lja​ti kroz ono dr​ve​će tamo do​lje, past će u ne​svi​jest.
Nije mo​gao više ova​ko sta​ja​ti. Vru​ći​na, to je ono što mu tre​ba. I zak​lon,
neko mjes​to na ko​jem će moći iz​no​ji​ti groz​ni​cu i od​mo​ri​ti re​bra. I hra​na, ni​‐
šta nije jeo ot​kad je na​šao suho meso na onom sta​rom čo​vje​ku ko​jeg je bu​‐
ji​ca od​ni​je​la sa sti​je​ne, ko​li​ko god to dav​no bilo.
Za​drh​ti i za​nji​še se. Mo​rao se pri​mi​ti ru​kom da ne pad​ne. To je to, špi​lja
će mo​ra​ti pos​lu​ži​ti svr​si, nije imao sna​ge da nađe neko bo​lje mjes​to. Tako je
brzo gu​bio sna​gu da nije bio si​gu​ran čak ni da li će ima​ti do​volj​no sna​ge da
pri​pre​mi špi​lju. Pa do​bro, ne​moj ov​dje sta​ja​ti i go​vo​ri​ti sam sebi kako si
slab. Po​kre​ni se.
Iz​a​be​re put niz​br​do po škri​ljev​cu pre​ma dr​ve​ću čije je obri​se vi​dio. Prvo
je dr​ve​će do ko​jeg je sti​gao ima​lo oš​tre gra​ne s ko​jih je ot​pa​lo liš​će, i to nije
ni​če​mu ko​ris​ti​lo, pa se on nas​ta​vi pro​bi​ja​ti kroz liš​će sve dok mu na kra​ju
to liš​će nije pod no​ga​ma pos​ta​lo meki te​pih od bo​ro​vih igli​ca, i tada on
među tim dr​ve​ćem po​tra​ži buj​ne gra​ne koje bi lako mo​gao ot​ki​nu​ti. Stal​no
je bio na opre​zu da sa sva​kog dr​ve​ta ot​ki​ne samo po jed​nu gra​nu, da ne
pos​ta​ne oči​gled​no da je on ovu​da pro​šao sa​kup​lja​ju​ći gra​ne.
Kada ih je sa​ku​pio pet, po​kret po​di​za​nja ruku da od​lo​mi gra​nu za nje​go​‐
va je re​bra pos​tao pre​ve​lik na​por. Htio ih je ot​ki​nu​ti više, ali mo​rat će si po​‐
mo​ći i s pet. Uz bol ih po​dig​ne na rame, da​le​ko od poz​li​je​đe​nih re​ba​ra, i

147
kre​ne na​trag pre​ma špi​lji, a od te​ži​ne gra​na još je više po​sr​tao. Us​pon je za​‐
is​ta bio tra​gi​čan. Ne​pres​ta​no je te​tu​rao na jed​nu stra​nu umjes​to da ide rav​‐
no gore. Jed​nom je iz​gu​bio tlo pod no​ga​ma i po​s​kliz​nuo se li​cem pre​ma na​‐
pri​jed, trg​nuv​ši se od boli.
Čak i kada je sti​gao do vrha, i spus​tio gra​ne po​kraj ula​za u špi​lju, mo​rao
se vra​ti​ti niz​br​do i po​ku​pi​ti svo liš​će i ive​rje koje je bilo ra​za​su​to po zem​lji.
Str​pao je što je više mo​gao pod vu​ne​nu ko​šu​lju i u na​ru​čje uzeo ve​li​ke gra​‐
ne i od​nio ih na​trag do špi​lje. Dva​put uđe i iz​a​đe iz špi​lje, prvo sa gra​na​ma
koje je već imao u ru​ka​ma, a dru​gi put s je​lo​vim gra​na​ma. Raz​miš​ljao je bo​‐
lje, či​ne​ći ono što je mo​rao uči​ni​ti već kad se prvi put mo​tao oko špi​lje. Čim
se na​šao du​bo​ko u špi​lji, da​lje od mjes​ta na ko​jem se pro​bu​dio, no​ga​ma
pro​vje​ri is​pred sebe da ne bi slu​čaj​no na​le​tio na neku rupu. Što je dub​lje
ula​zio, to je strop pos​ta​jao sve niži, i kada je mo​rao po​če​ti pu​za​ti, zgu​ren,
odus​ta​ne. Bol je bila pre​ja​ka.
Ovaj je dio špi​lje bio hla​dan i vla​žan, i on po​žu​ri da na​go​mi​la liš​će na
podu i po nje​mu ras​pros​tre ive​rje, te za​pa​li liš​će sa ši​bi​ca​ma koje mu je pri​‐
je ne​ko​li​ko noći dao sta​rac sa des​ti​le​ri​jom. Ši​bi​ce su se bile na​to​pi​le na kiši i
u ri​je​ci, ali proš​lo je do​volj​no vre​me​na da se osu​še, i dok se prve dvi​je nisu
za​pa​li​le, tre​ća jest, ali se od​mah uga​si​la, a če​t​vr​ta je os​ta​la upa​lje​na i za​pa​li​‐
la liš​će. Pla​men se raz​buk​ta i on pa​ž​lji​vo doda još ne​ko​li​ko lis​to​va, ive​ra​ka,
pa​ze​ći na sva​ki pla​mi​čak sve dok se svi pla​mič​ci ne pre​tvo​ri​še u pla​men do​‐
volj​no ve​lik da se na nje​ga do​da​ju veći ko​ma​di drva, a za​tim i gra​ne.
Drvo je bilo tako sta​ro da se nije jako di​mi​lo, a ono malo dima je vje​trić
no​sio od ula​za u tu​nel. Bu​ljio je u va​tru, is​pru​že​nih ruku, gri​ju​ći ih, drh​te​ći,
i pro​uča​vao je sje​ne na zi​do​vi​ma špi​lje. Po​gri​je​šio je. Nije to bila špi​lja, vi​‐
dio je sada. Pri​je puno go​di​na net​ko je ov​dje is​ko​pao rud​nik. To je bilo oči​‐
gled​no po si​me​tri​ji zi​do​va i stro​pa i po rav​nom podu. Oko​lo nije bilo ni​kak​‐
vog ala​ta, ni​kak​vih zar​đa​lih tač​ki ili slom​lje​nih pi​ju​ka ili tru​lih ka​bli​ca; tko
god je na​pus​tio ovo mjes​to po​što​vao ga je i os​ta​vio ga ured​nog. Pa ipak je
tre​bao za​tvo​ri​ti ulaz. Bila je to čud​na neo​prez​nost. Sada su dr​ve​ni stu​po​vi i
pot​por​ne gre​de sa​svim si​gur​no već bili sta​ri i ulek​nu​ti, i ako neka dje​ca ika​‐
da uđu is​tra​ži​va​ti, mogu slu​čaj​no lu​pi​ti o gre​du ili po​dig​nu​ti pre​vi​še ga​la​me
i ko​mad stro​pa bi mo​gao pas​ti na njih. Ali što bi dje​ca uop​će ra​di​la ov​dje?
Ovo je mjes​to bilo uda​lje​no ki​lo​me​tri​ma od naj​bli​žeg na​se​lja. Pa ipak, on ga
je pro​na​šao; i dru​gi bi ga mo​gli naći. Si​gur​no, i oni će ga su​tra naći, pa će

148
 www.balkandownload.org

biti bo​lje da pri​pa​zi na vri​je​me i na​pus​ti ovo mjes​to pri​je nego oni stig​nu do
nje​ga. Po mje​se​cu na nebu za​klju​či da je je​da​na​est sati. Ne​ko​li​ko sati od​mo​‐
ra. To je sve što mu tre​ba, reče sam sebi. Sva​ka​ko. Tada može oti​ći.
Va​tra je bila to​pla i smi​ru​ju​ća. Do​ne​se do nje bo​ro​ve gra​ne i slo​ži ih jed​‐
nu na dru​gu kao ma​drac, te se na nji​ma is​pru​ži, okre​nut bo​les​nom stra​nom
pre​ma va​tri. Tu i tamo su ga igli​ce boc​ka​le kroz odje​ću, ali nije mo​gao ni​šta
uči​ni​ti. Gra​ne su ga tre​ba​le šti​ti​ti od vla​ge na podu. U is​crp​lje​nos​ti su gra​ne
is​pod nje​ga pos​ta​le me​ka​ne i od​ma​ra​ju​će, i on zak​lo​pi oči i os​luh​ne tiho
puc​ke​ta​nje go​ru​ćeg dr​ve​ta. Neg​dje niz tu​nel je ka​pa​la voda i stva​ra​la jeku.
Pri pr​vom po​gle​du na zi​do​ve rud​ni​ka go​to​vo je oče​ki​vao da će vi​dje​ti cr​‐
te​že, ži​vo​ti​nje s ro​go​vi​ma, lju​de s kop​ljem u ruci, kako se pri​kra​da​ju div​lja​‐
či. Vi​dio je fo​to​gra​fi​je ne​čeg slič​nog, ali se nije mo​gao sje​ti​ti kada. Mo​žda u
gim​na​zi​ji. Sli​ke lova su ga uvi​jek fas​ci​ni​ra​le. Kao mla​dić je kod kuće u Co​lo​‐
ra​du čes​to od​la​zio u pla​ni​ne, i jed​nom kada je oprez​no ušao u špi​lju, za​šao
iza ugla i upa​lio ba​te​ri​ju, ugle​dao je cr​tež bi​zo​na, samo jed​nog, na​cr​ta​nog
žu​tom bo​jom, sa​vr​še​no cen​tri​ra​nog na zidu. Iz​gle​dao je tako stvar​no, kao da
će pred nje​go​vim oči​ma jur​nu​ti i po​bje​ći, i pro​ma​trao ga je ci​je​lo po​pod​ne
sve dok mu se ba​te​ri​ja nije uga​si​la. Na​kon toga je ba​rem jed​nom tjed​no od​‐
la​zio u tu špi​lju, sje​dio bi tamo i gle​dao. Nje​go​va taj​na. Otac ga je jed​no
veće ne​ko​li​ko puta oša​ma​rio zato što nije htio reći gdje je bio. Sje​tiv​ši se
toga, Ram​bo kim​nu gla​vom što nije re​kao. Proš​lo je već puno vre​me​na ot​‐
kad je bio u toj špi​lji, i na ovom se mjes​tu osje​ćao isto tako taj​no​vi​to kao i
tamo. Bi​zon s ve​li​kom gr​bom, sje​di na straž​njim no​ga​ma i zuri u nje​ga.
Tako vi​so​ko u pla​ni​na​ma, da​le​ko od rod​nih rav​ni​ca, i kako li je dugo već
tamo i tko ga je na​cr​tao? I tko je is​ko​pao ovaj rud​nik i kada? Špi​lja ga je
uvi​jek pod​sje​ća​la na cr​k​vu, a i ovo ga je mjes​to isto tako na nju pod​sje​ća​lo,
ali sada ga ta aso​ci​ja​ci​ja zbu​ni. Pa, nije bio zbu​njen dok je bio di​je​te. Prva
pri​čest. Is​po​vi​jed. Sje​ćao se kako je to bilo od​gur​nu​ti te​šku crnu tka​ni​nu i
uvu​ći se u tam​nu is​po​vje​da​oni​cu, klek​nu​ti na jas​tu​čas​tu da​sku, sje​ćao se
gla​sa sve​će​ni​ka, pri​gu​še​nog, kako daje od​rje​še​nje po​kaj​ni​ku s dru​ge stra​ne
ku​ći​ce. A za​tim bi se dr​ve​ni zak​lop malo po​di​gao i on bi se is​po​vi​je​dao. Is​‐
po​vi​je​dao što? Lju​de koje je upra​vo ubio. Bilo je u sa​mo​obra​ni, oče.
Ali jesi li uži​vao u tome, sine moj? Je li to bila pri​li​ka za gri​jeh?
To ga još više zbu​ni. Nije vje​ro​vao u gri​jeh, i nije vo​lio raz​miš​lja​ti o
tome. Ali pi​ta​nje se samo po​nav​lja​lo: je li to bila samo pri​li​ka za gri​jeh? I

149
mis​li mu se od va​tre za​do​volj​no us​pa​va​še, pi​tao se što bi od​go​vo​rio kao di​‐
je​te. Vje​ro​jat​no da. Sli​jed uboj​sta​va je bio vrlo kom​pli​ci​ran. Sve​će​ni​ku bi
kao sa​mo​obra​nu mo​gao oprav​da​ti uboj​stvo pasa i čo​vje​ka u ze​le​nom. Ali
na​kon toga, kada je imao po​volj​nu pri​li​ku za bi​jeg, kada je umjes​to da bje​ži
kre​nuo za Te​as​le​om i us​tri​je​lio nje​go​ve za​mje​ni​ke dok su bez​gla​vo bje​ža​li,
to je bio gri​jeh. I sada će Te​as​le doći za do​bro, po​mis​li kao što je i pri​je mis​‐
lio, i sada je doš​lo nje​go​vo vri​je​me za po​ko​ru. Neg​dje niz tu​nel je voda šup​‐
lje ka​pa​la.
Niz tu​nel. Prvo ga je tre​bao pre​gle​da​ti. Rud​nik je pri​rod​no mjes​to za
med​vje​da. Ili zmi​je. Pa za​što ga onda već nije pre​gle​dao? Uzme za​pa​lje​ni
uga​rak sa va​tre i upo​tri​je​bi ga kao ba​klju niz tu​nel. Svod je pos​ta​jao sve niži
i niži, a on je mr​zio sa​gi​nja​nje, mu​če​nje svo​jih re​ba​ra, ali ovo je tre​ba​lo uči​‐
ni​ti. Za​obi​đe za​voj gdje je voda koju je čuo ka​pa​la sa svo​da, sli​je​va​la se u
mla​ku i otje​ca​la kroz pu​ko​ti​nu na podu, i to je bio kraj. Ba​klja poč​ne pr​šta​ti
pri​je ga​še​nja, on dođe do kraj​njeg zida niz koji se spu​šta​la rupa du​bo​ka oko
je​dan me​tar i on za​klju​či da je si​gu​ran. Kada mu se ba​klja ko​nač​no uga​si​la,
bio je već bli​zu va​tre, tako bli​zu da je mo​gao vi​dje​ti njen svje​tlu​ca​vi od​sjaj.
Ali tada se sje​ti da mora uči​ni​ti još neke stva​ri. Pro​vje​ri​ti iz​va​na da bude
si​gu​ran da se ne vidi svje​tlo od va​tre. Na​ba​vi​ti hra​nu. Što još? Od​mor mu se
u ovom rud​ni​ku u po​čet​ku uči​nio tako jed​nos​tav​nom ide​jom, ali je s vre​me​‐
nom pos​ta​jao sve muč​ni​ji, i pad​ne u is​ku​še​nje da sve za​bo​ra​vi i po​ku​ša se
pro​vu​ći kroz onaj red svje​ta​la tamo do​lje. Us​pio je doći do ula​za pri​je nego
što se za​nji​hao od tak​ve vr​to​gla​vi​ce da je mo​rao sjes​ti. To mora da je to.
Nije imao iz​bo​ra. Mo​rat će os​ta​ti još neko vri​je​me.
Samo još malo.
Prvi pu​canj iz pu​ške odjek​nu neg​dje do​lje s nje​go​ve des​ne stra​ne. Još tri
se za​ču​še od​mah za​tim. Bilo je pre​mrač​no a oni su bili pre​da​le​ko a da bi im
mo​gao biti meta. Odjek​nu još tri puc​nja a na​kon njih tiho za​vi​ja​nje si​re​na.
Što je to, do​đa​vo​la? Što se do​ga​đa?
Hra​na. To je sve o čemu tre​baš bri​nu​ti. Hra​na. I znao je toč​no kak​va: ve​‐
li​ka sova koju je vi​dio kako po​li​je​će sa dr​ve​ta tamo do​lje kada je prvi puta
iz​a​šao iz špi​lje. Od​le​tje​la je ali se za ne​ko​li​ko mi​nu​ta i vra​ti​la. Vi​dio je to
već dva​put. Pti​ca je po​no​vo od​le​tje​la, a on ju je če​kao da za​vr​ši krug.
S des​ne stra​ne od nje​ga opet do​pre puc​nja​va. Ali za​što? Sta​jao je i drh​tao
i če​kao, raz​bi​ja​ju​ći gla​vu mis​li​ma. Ba​rem će se nje​gov pu​canj po​mi​je​ša​ti sa

150
 www.balkandownload.org

svim dru​gim puc​nje​vi​ma tamo do​lje; neće ot​kri​ti nje​gov po​lo​žaj. Ci​lja​nje u
noći je uvi​jek bilo te​ško, ali sa fo​sfo​res​cent​nom bo​jom, koju je sta​rac sa des​‐
ti​le​ri​jom sta​vio na ni​šan ove pu​ške, imao je šan​su. Če​kao je i če​kao, i baš
kada je znoj na nje​go​vu licu, hlad​no​ća na nje​go​vim le​đi​ma pos​ta​la pre​ja​ka,
on za​ču​je jed​no je​di​no la​ma​ta​nje kri​la, po​gle​da i ugle​da brzu si​lu​etu kako
se oba​ra i spu​šta na drvo. Je​dan, dva i već mu je pu​ška bila na ra​me​nu i ci​‐
lja​la je na ta​man obris sove. Tri, če​ti​ri, i on je drh​tao, na​pi​njao mi​ši​će da ih
kon​tro​li​ra. Bu​uum, tr​zaj mu uda​ri o re​bra i od boli po​sr​nu na ulaz u špi​lju.
Po​mis​liv​ši da je mo​žda pro​ma​šio, po​bo​jav​ši se da sova može od​le​tje​ti i više
se ne vra​ti​ti, ugle​da je kako se miče, samo malo. A tada ona gra​ci​oz​no pad​‐
ne sa sta​bla, uda​ri o gra​nu, pre​vr​ne se, iz​gu​bi se u mra​ku. Za​ču​je kako je
šu​šta​vo uda​ri​la o liš​će i brzo se spus​ti pre​ma dr​ve​tu, ne usu​đu​ju​ći se ski​nu​ti
po​gled s mjes​ta na koje je, kako je pro​ci​je​nio, pala pti​ca. Iz​gu​bi ori​jen​ta​ci​ju,
nije mo​gao naći pti​cu, i tek na​kon du​gog tra​že​nja slu​čaj​no na nju na​le​ti.
Kada se ko​nač​no vra​tio u špi​lju, sru​ši se s vr​to​gla​vi​com na gra​ne, jako
drh​te​ći. Bo​rio se da za​bo​ra​vi bol kon​cen​tri​ra​ju​ći se na so​vi​ne za​tvo​re​ne
pan​dže, gla​de​ći nje​no na​kos​tri​je​še​no pe​rje. Za​klju​či da je to sta​ra sova, i
pri​lič​no mu se svi​dje​lo nje​no sme​žu​ra​no lice, ali nije mo​gao do​volj​no smi​ri​‐
ti ruke da nji​ma gla​di pe​rje.
Još uvi​jek, isto tako, nije mo​gao shva​ti​ti čemu ona puc​nja​va tamo vani.

151
 4.
Hit​na po​moć je uz zvuk si​re​ne pro​ju​ri​la po​kraj ka​mi​ona za vezu, žu​re​ći
na​trag pre​ma gra​du, iza nje su štro​po​ta​la tri ka​mi​ona, puna ci​vi​la. Neki su
od njih glas​no gun​đa​li, ne​raz​go​vjet​no vi​ka​li na pri​pad​ni​ke te​ri​to​ri​jal​nih je​‐
di​ni​ca duž ces​te. Od​mah iza ka​mi​ona pro​hu​je dva auto​mo​bi​la dr​žav​ne po​li​‐
ci​je, dr​že​ći ih sve na oku. Te​as​le je sta​jao po​kraj ces​te, a fa​ro​vi su ga os​vjet​‐
lja​va​li u noći. Za​vr​ti gla​vom i po​la​ko od​še​ta do ka​mi​ona.
– Nema ni​kak​vih vi​jes​ti o tome ko​li​ko ih je još us​tri​je​lje​no? – upi​ta ve​‐
zis​tu na ka​mi​onu.
Ve​zist je oko gla​ve imao aure​olu od blje​ska ža​ru​lje koja je vi​sje​la iza nje​‐
ga.
– Baš sada, bo​jim se – reče, po​la​ko, tiho. – Je​dan nji​hov. Je​dan naš. Ci​vil
je po​go​đen u ča​šku ko​lje​na, ali naš je čo​vjek do​bio me​tak u gla​vu.
– Ah. – Na tre​nu​tak zak​lo​pi oči.
– Pra​ti​lac hit​ne po​mo​ći kaže da mo​žda neće pre​ži​vje​ti do bol​ni​ce.
Kako su se stva​ri ra​zvi​ja​le u po​s​ljed​nja tri dana, neće us​pje​ti. Nema sum​‐
nje. On jed​nos​tav​no neće us​pje​ti.
– Da li ga ja poz​na​jem? Ne. Če​kaj. Bo​lje mi ne​moj reći. Već je umr​lo i
pre​vi​še lju​di koje poz​na​jem. Da li su ti pi​jan​ci ba​rem sada svi sa​kup​lje​ni pa
da više ni​ko​ga ne mogu us​tri​je​li​ti? Da li je i po​s​ljed​nji od njih u ka​mi​oni​‐
ma?
– Kern mis​li da je tako, ali ne može biti si​gu​ran.
– Što zna​či da ih isto tako tamo vani može biti još sto​ti​njak.
Bože, ne že​liš li da pos​to​ji i dru​gi na​čin da se ovo sre​di, da ste opet samo
ti i fra​jer. Ko​li​ko će ih još umri​je​ti pri​je nego ovo za​vr​ši?
Pre​vi​še je še​tao uoko​lo. Opet mu se za​vr​tje​lo, i nas​lo​ni se na ka​mi​on ne

152
 www.balkandownload.org

bi li se pri​dr​žao, noge mu na​glo po​pus​ti​še. Osje​ćao je kao da će mu se oči

okre​nu​ti u očne dup​lje. Kao lut​ki​ne oči, po​mis​li.
– Mo​žda bi se tre​bao opet po​pe​ti i od​mo​ri​ti – reče ve​zist. – Čak i kada si
go​to​vo pot​pu​no u mra​ku, vi​dim kako se zno​jiš... tvo​je lice, kroz za​vo​je.
Sla​baš​no kim​nu gla​vom.
– Samo to ne​moj reći kad je Kern ov​dje. Do​daj mi tvo​ju kavu, mo​lim te?
– Ruke su mu se tres​le dok je uzi​mao kavu i pro​gu​ta je s još dvi​je ta​ble​te.
Je​zik i grlo mu se stis​nu od gor​kog oku​sa, i upra​vo se u tom tre​nut​ku vra​ti
Tra​ut​man. Bio je raz​go​va​rao sa sje​no​vi​tim li​ko​vi​ma pri​pad​ni​ka te​ri​to​ri​jal​‐
nih je​di​ni​ca. Po​gle​da Te​as​lea i reče:
– Tre​ba​li bis​te biti u kre​ve​tu.
– Ne dok ovo ne pro​đe.
– Pa do​bro, može vrlo lako po​tra​ja​ti du​lje nego što oče​ku​je​te. Ovo nije
Ko​re​ja i Cho​isin re​zer​vo​ar. Tak​ti​ka ma​sov​nih tru​pa bi bila u redu, pod uvje​‐
tom da ima​te dvi​je gru​pe, jed​nu na​su​prot dru​ge: ako se jed​no kri​lo zbu​ni,
vaš bi ne​pri​ja​telj bio tako ve​lik da bi ga mo​gli vi​dje​ti na vri​je​me i sti​gli bi
po​ja​ča​ti to kri​lo. Ali to se ov​dje ne može uči​ni​ti, ne pro​tiv jed​nog čo​vje​ka,
po​seb​no nje​ga. Naj​ma​nja zbr​ka duž jed​ne li​ni​je, a nje​ga je tako te​ško pri​mi​‐
je​ti​ti da se može pro​vu​ći među va​šim lju​di​ma a da ga nit​ko ne pri​mi​je​ti.
– Is​tak​li ste do​volj​no ne​dos​ta​ta​ka. Mo​že​te li iz​ni​je​ti ne​što po​zi​tiv​no?
Re​kao je to jače nego što je na​mje​ra​vao, pa je, kad je Tra​ut​man od​go​vo​‐
rio „Da”, u tom gla​su bilo ne​što novo, ogor​če​nost skri​ve​na u tom jed​no​lič​‐
nom gla​su:
– Mo​ram još sre​di​ti ne​ko​li​ko sit​ni​ca. Ne znam kako vi vo​di​te svo​ju po​li​‐
cij​sku je​di​ni​cu, ali ja vo​lim biti si​gu​ran pri​je nego kre​nem u ak​ci​ju.
Te​as​le je tre​bao nje​go​vu su​rad​nju i od​mah po​ku​ša po​pus​ti​ti.
– Opros​ti​te. Čini mi se da sada ja zvu​čim kri​vo. Ne​moj​te obra​ća​ti paž​nju.
Ja jed​nos​tav​no ni​sam sre​tan ako se tu i tamo ne osje​tim bi​jed​no.
Opet se po​ja​vi​lo, ono čud​no in​ten​ziv​no mi​je​ša​nje proš​los​ti i sa​daš​njos​ti:
pri​je dvi​je noći kada je Or​val re​kao „Za je​dan će sat pas​ti mrak”, a on se iz​‐
de​rao „Zar mis​liš da ja to ne znam”, da bi se od​mah pos​li​je is​pri​čao Or​va​lu s
go​to​vo is​tim ri​je​či​ma kao sad Tra​ut​ma​nu.
Mo​žda je to od ta​ble​ta. Nije znao što je u nji​ma, ali su sve​jed​no dje​lo​va​le,
vr​to​gla​vi​ca je nes​ta​ja​la, mo​zak mu se po​la​ko vra​ćao na po​če​tak. Bri​nu​lo ga
je što su raz​dob​lja vr​to​gla​vi​ce bili sve češ​ći i što su tra​ja​li sve du​lje. Ba​rem

153
mu srce više nije ne​pra​vil​no ku​ca​lo.
Pri​mi se za rub ka​mi​ona da se pop​ne, ali nije imao sna​ge.
– Evo. Daj ruku – reče ve​zist.
Uz po​moć se us​pio po​pe​ti, ali pre​br​zo, pa je mo​rao pri​če​ka​ti tre​nu​tak
pri​je nego se do​volj​no smi​rio da ode i sjed​ne na klu​pu. Ko​nač​no se nas​lo​ni i
malo pre​dah​ne. Tako. Go​to​vo. Ni​šta za ra​di​ti, nego sje​di​ti, od​ma​ra​ti se. Uži​‐
va​nje u umo​ru i olak​ša​nje koje je po​ne​kad osje​ćao na​kon po​vra​ća​nja.
Tra​ut​man se pop​ne s oči​to ne​s​vjes​nom la​ko​ćom i sta​ne otra​ga, pro​ma​‐
tra​ju​ći ga. Ne​što što je Tra​ut​man ma​lo​pri​je re​kao još je uvi​jek mu​či​lo Te​as​‐
lea. Nije mo​gao za​klju​či​ti što je to bilo. Ne​što o ...
A tada se sje​ti.
– Kako ste zna​li da sam bio u Cho​isin re​zer​vo​aru?
Tra​ut​man ga upit​no po​gle​da.
– Baš sada – reče Te​as​le. – Spo​me​nu​li ste...
– Da, pri​je nego što sam na​pus​tio Fort Bragg na​zvao sam Wa​shin​g​ton i
pro​či​ta​li su mi vaš do​sje.
Te​as​leu se to nije svi​dje​lo. Uop​će.
– Mo​rao sam – reče Tra​ut​man. – Ne​moj​te to shva​ća​ti osob​no, kao da
sam se upli​tao u vaš pri​vat​ni ži​vot. Mo​rao sam shva​ti​ti ka​kav ste vi čo​vjek,
u slu​ča​ju da je ovaj pro​blem s Ram​bom vaša gre​ška, u slu​ča​ju da ste sada u
lovu na krv, da mogu pre​dvi​dje​ti bilo koji pro​blem koji bi mi mo​gli stvo​ri​ti.
Bila je to jed​na od va​ših gre​ša​ka s njim. Kre​nu​li ste za čo​vje​kom o kome ni​‐
šta nis​te zna​li, čak ni nje​go​vo ime. Pos​to​ji pra​vi​lo koje mi po​uča​va​mo: ni​ka​‐
da se ne upu​štaj u bor​bu s ne​pri​ja​te​ljem dok ga ne upoz​naš tako do​bro kao
sebe.
– Do​bro. Što vam Cho​isin re​zer​vo​ar go​vo​ri o meni?
– Kao prvo, sada kad ste mi ne​što rek​li o tome što se tamo do​go​di​lo, to
dje​lo​mič​no objaš​nja​va kako ste us​pje​li po​bje​ći od nje​ga.
– Nema taj​ne. Tr​čao sam brže. – Od sje​ća​nja na to kako se upla​šio i po​‐
bje​gao u pa​ni​ci, na​pus​tiv​ši Shin​gle​to​na, osje​ti od​vrat​nost, gor​či​nu.
– U tome i jest stvar – reče Tra​ut​man. – Nis​te smje​li brže tr​ča​ti. On je
mla​đi od vas, u bo​ljoj kon​di​ci​ji, bo​lje obu​čen.
Ve​zist je sje​dio za sto​lom i slu​šao ih. Sada po​gle​da jed​nog pa dru​gog i
reče:
– Vo​lio bih zna​ti o čemu to vas dvo​ji​ca raz​go​va​ra​te. Ka​kav je to re​zer​vo​‐

154
 www.balkandownload.org

ar?
– Nisi bio u voj​s​ci? – reče Tra​ut​man.
- Na​rav​no da je​sam. U mor​na​ri​ci. Dvi​je go​di​ne.
– Zato ni​ka​da za nje​ga nisi ni čuo. Da si bio ma​ri​nac, znao bi sve de​ta​lje
na​pa​met i hva​li​sao bi se nji​ma. Cho​isin re​zer​vo​ar je jed​na od naj​slav​ni​jih
bi​ta​ka u Ko​rej​skom ratu. Bilo je to za​pra​vo pov​la​če​nje, ali je bilo žes​to​ko
kao bilo koji na​pad, i sta​ja​lo je ne​pri​ja​te​lja tri​de​set se​dam ti​su​ća lju​di. Te​as​‐
le je bio u sa​mom nje​nom ža​ri​štu. Do​volj​no da za​ra​di Križ za zas​lu​ge za na​‐
rod.
Te​as​le se osje​ćao čud​no zbog na​či​na na koji je Tra​ut​man go​vo​rio o nje​‐
mu, kao da nije na is​tom mjes​tu s nji​ma, kao da je neg​dje iz​van ka​mi​ona,
dok Tra​ut​man, ne zna​ju​ći da ga on slu​ša, pri​ča o nje​mu.
– Ono što že​lim zna​ti – upi​ta Tra​ut​man Te​as​lea – je da li je Ram​bo bio
svjes​tan či​nje​ni​ce da ste vi su​dje​lo​va​li u pov​la​če​nju?
Sleg​nu ra​me​ni​ma.
– Služ​be​na po​hva​la i me​da​lja se na​la​ze na zidu u mom ure​du. Vi​dio ih je.
Ako mu je to išta zna​či​lo.
– A, sva​ka​ko mu je ne​što zna​či​lo. To je ono što ti je spa​si​lo ži​vot.
– Ne vi​dim kako. Iz​gu​bio sam gla​vu kada je Shin​gle​ton ubi​jen i tr​čao
sam kao prok​le​to pres​tra​šen šta​kor. – Kada je to iz​go​vo​rio, osje​ti se puno
bo​lje, jav​no priz​nav​ši, otvo​re​no, bez da ga itko kri​ti​zi​ra dok nije u bli​zi​ni.
– Na​rav​no da ste iz​gu​bi​li gla​vu i po​tr​ča​li – reče Tra​ut​man. – Već go​di​na​‐
ma nis​te bili u toj vr​sti ak​ci​je. Tko ne bi tr​čao da se na​šao u va​šoj koži? Ali
vi​di​te, on to nije od vas oče​ki​vao. On je pro​fe​si​ona​lac i on bi pri​rod​no po​‐
mis​lio da je net​ko s tom me​da​ljom isto ta​kav pro​fe​si​ona​lac. Ah, malo iz​van
prak​se i sva​ka​ko ne tako do​bar kao on, ali bi ipak o vama raz​miš​ljao kao o
pro​fe​si​onal​cu. Ja mis​lim da je on na os​no​vi tog raz​miš​lja​nja kre​nuo za
vama. Jes​te li ika​da gle​da​li par​ti​ju šaha iz​me​đu pro​fe​si​onal​ca i ama​te​ra?
Ama​ter do​bi​va više fi​gu​ra. Zato što je pro​fe​si​ona​lac na​učen igra​ti s lju​di​ma
koji igra​ju re​zon​ski i za sva​ki po​tez ima​ju odre​đe​nu she​mu. A ov​dje ima
ama​te​ra koji po​mi​če fi​gu​re po ci​je​loj plo​hi, ne zna​ju​ći za​pra​vo što na​mje​ra​‐
va, po​ku​ša​va​ju​ći iz​vu​ći naj​vi​še s ono malo zna​nja. Do​bro, pro​fe​si​ona​lac se
to​li​ko zbu​ni po​ku​ša​va​ju​ći do​ku​či​ti ne​pos​to​je​ću she​mu i pri​la​go​di​ti joj se da
vrlo brzo os​ta​ne u za​os​tat​ku. U va​šem slu​ča​ju, vi ste sli​je​po bje​ža​li, a Ram​bo
je bio iza vas i po​ku​ša​vao je pre​dvi​dje​ti što bi net​ko kao on sam uči​nio da se

155
za​šti​ti. Oče​ki​vao je da ćete neg​dje leći i če​ka​ti ga, po​ku​ša​ti ga za​sko​či​ti, i to
ga je us​po​ri​lo sve dok nije shva​tio, ali tada je već bilo pre​kas​no.
Ve​zist baš u tom tre​nut​ku sta​vi slu​ša​li​ce na uši da pos​lu​ša iz​vje​štaj koji
je pris​ti​zao. Te​as​le vi​dje kako bli​je​do zuri u pod.
– Što je? Što se do​go​di​lo?
– Naš čo​vjek koji je bio po​go​đen u gla​vu. Upra​vo je umro.
Na​rav​no, po​mis​li Te​as​le. Do​đa​vo​la, na​rav​no.
Pa za​što onda do​pu​štaš da te to uz​ne​mi​ra​va, kao da je to ne​što što nisi
oče​ki​vao? Već si bio si​gu​ran da će umri​je​ti.
U tome i jest pro​blem. Bio sam si​gu​ran. On i ko​li​ko još njih pri​je nego
ovo za​vr​ši.
– Neka mu bog po​mog​ne – reče Te​as​le. – Ne mogu smis​li​ti niti je​dan
dru​gi na​čin da kre​nem za tim fra​je​rom osim sa svim ovim lju​di​ma, ali ako
ne​što že​lim naj​vi​še na svi​je​tu, onda je to da opet bu​de​mo samo on i ja.
Ve​zist ski​ne slu​ša​li​ce i us​ta​de po​la​ko od sto​la.
– Ra​di​li smo u obr​nu​tim smje​na​ma, ali sam po​ne​kad s njim raz​go​va​rao.
Ako ne​ma​te ni​šta pro​tiv, vo​lio bih malo pro​še​ta​ti. – Ras​tre​se​no siđe s ka​mi​‐
ona na ces​tu, i zas​ta​ne na tre​nu​tak pri​je nego opet pro​go​vo​ri: – Mo​žda je
onaj ka​mi​on sa hra​nom još uvi​jek par​ki​ran tamo do​lje na ces​ti. Mo​žda do​‐
bi​jem koji ušti​pak i još malo kave. Ili bilo što. – Zas​ta​ne još na tre​nu​tak, a
tada od​šte​ta i iz​gu​bi se u mra​ku.

– Da se opet na​đe​te vi i fra​jer na​sa​mo – reče Tra​ut​man – ovaj bi put on

znao kako da vas ulo​vi. U trku. Si​gur​no bi vas ubio.
– Ne. Zato što sada ne bih tr​čao. Tamo gore sam ga se bo​jao. Sada ga se
više ne bo​jim.
– Tre​ba​li bis​te ga se bo​ja​ti.
– Ne, zato što učim od vas. Ne kre​ći ni​ka​da za čo​vje​kom ako ga ne poz​‐
na​ješ. To ste rek​li. Pa, sada o nje​mu znam do​volj​no da ga mogu uhva​ti​ti.
– To je užas​no glu​po. Go​to​vo vam ni​šta o nje​mu ni​sam re​kao. Mo​žda bi
neki psi​hi​ja​tar-šar​la​tan mo​gao iz​vu​ći te​ori​ju o tome kako mu je maj​ka umr​‐
la od raka kad je bio di​je​te, kako mu je otac bio al​ko​ho​li​čar, o tome kako ga
je otac po​ku​šao ubi​ti no​žem, i kako je te noći po​bje​gao od kuće s lu​kom i
stri​je​lom, da je pu​cao u sta​rog i go​to​vo ga ubio. Neku te​ori​ju o frus​tra​ci​ji i

156
 www.balkandownload.org

re​pre​si​ji i tome slič​nom. Kako nije bilo do​volj​no nov​ca za hra​nu i kako je
mo​rao na​pus​ti​ti gim​na​zi​ju i ra​di​ti u ga​ra​ži. To bi zvu​ča​lo lo​gič​no, ali ni​šta
ne bi zna​či​lo. Zato što mi ne pri​ma​mo lu​đa​ke. Tes​ti​ra​li smo ga i on je isto
tako urav​no​te​žen kao vi ili ja.
– Ja ne ubi​jam za ži​vot.
– Na​rav​no da ne. To​le​ri​ra​te sis​tem koji do​pu​šta dru​gi​ma da to čine
umjes​to vas. A kada se vra​te iz rata, ne mo​že​te pod​ni​je​ti smrad smr​ti na nji​‐
ma.
– U po​čet​ku ni​sam znao da je bio u ratu.
– Ali ste vi​dje​li da se ne po​na​ša nor​mal​no, a nis​te se baš jako po​tru​di​li
da ot​kri​je​te za​što. Bio je skit​ni​ca, rek​li ste. Pa što bi, do​đa​vo​la, dru​go mo​gao
i biti? Dao je tri go​di​ne da bi oti​šao u rat koji je tre​bao po​mo​ći nje​go​voj do​‐
mo​vi​ni, a je​di​no što je tamo na​učio bilo je kako da ubi​ja. Gdje je mo​gao do​‐
bi​ti po​sao za koji bi tre​ba​lo tak​vo is​kus​tvo?
– Nije mo​rao oti​ći u rat, i mo​gao se vra​ti​ti na po​sao u ga​ra​ži.
– Ja​vio se u voj​sku zato što je pret​pos​tav​ljao da će mu tako i tako pos​la​ti
po​ziv, a znao je da naj​bo​lje obu​če​ni ka​dro​vi, za koje nisu uzi​ma​li re​gru​te
već samo do​bro​volj​ce, ima​ju naj​vi​še iz​gle​da da pre​ži​ve. Ka​že​te da se mo​gao
vra​ti​ti u ga​ra​žu. Sla​ba je to utje​ha, zar ne? Tri go​di​ne i do​bi​va Me​da​lju čas​ti,
slom ži​va​ca i po​sao pod​ma​zi​va​nja auto​mo​bi​la. Tako vi go​vo​ri​te o bor​bi s
njim oči u oči, a ipak da​je​te nas​lu​ti​ti kako mis​li​te da je ne​što bo​les​no u čo​‐
vje​ku koji ubi​ja za ži​vot. Bože, nis​te me us​pje​li za​va​ra​ti, isto ste to​li​ko voj​‐
nik kao i on, i tako je sve ovo i po​če​lo. Na​dam se da ćete se us​pje​ti bo​ri​ti s
njim oči u oči. Bit će to po​s​ljed​nje iz​ne​na​đe​nje va​šeg ži​vo​ta. Zato što je on
ovih dana ne​što po​seb​no. On je struč​njak u svom pos​lu. Tamo do​lje smo ga
u to gur​nu​li, i sada nam on sve to vra​ća. Da bis​te ga nad​mu​dri​li samo jed​‐
nom, mo​ra​li bis​te ga pro​uča​va​ti go​di​na​ma. Mo​ra​li bis​te pro​ći kroz sva​ki te​‐
čaj koji je on pro​šao, kroz sva​ku bor​bu u ko​joj je on su​dje​lo​vao.
– Za jed​nog ka​pe​ta​na, po na​či​nu na koji go​vo​ri​te, ne bi se rek​lo da jako
vo​li​te voj​sku.
– Na​rav​no da ne vo​lim. Tko bi je zdra​ve pa​me​ti vo​lio?
– Pa za​što onda os​ta​je​te u voj​s​ci, na​ro​či​to ba​ve​ći se pos​lom ko​jim se vi
ba​vi​te, po​uča​va​ju​ći lju​de kako da ubi​ja​ju?
– Ne učim ih to. Učim ih kako da pre​ži​ve. Dok god ša​lje​mo lju​de bilo
kuda u bor​bu, naj​važ​ni​ja stvar koju mogu uči​ni​ti je da bu​dem prok​le​to si​gu​‐

157
ran da će se ba​rem neki od njih i vra​ti​ti. Moj je po​sao spa​ša​va​nje ži​vo​ta, ne
odu​zi​ma​nje.
– Ka​že​te da vas ni​sam za​va​rao, da sam isto to​li​ko voj​nik kao i on. Mis​lim
da nis​te u pra​vu. Svoj po​sao obav​ljam kako naj​bo​lje znam i umi​jem. Ali os​‐
ta​vi​mo to na tre​nu​tak. Jer ni vi mene nis​te za​va​ra​li. Ka​že​te da ste doš​li ova​‐
mo po​mo​ći, ali za​sad je​di​no što ste uči​ni​li je to da o tome samo pri​ča​te. Ka​‐
že​te da že​li​te spa​ša​va​ti ži​vo​te, pa ipak još ni​šta nis​te uči​ni​li da ga spri​je​či​te
pri​je nego ubi​je još ne​ko​li​ko lju​di.
– Pret​pos​ta​vi​te ne​što – reče Tra​ut​man. Po​la​ko za​pa​li ci​ga​re​tu iz ku​ti​je
koja je bila na sto​lu. – U pra​vu ste. Suz​dr​ža​vao sam se. Ali pret​pos​ta​vi​te da
sam po​mo​gao. Raz​mis​li​te sada o ovom. Da li za​is​ta že​li​te da vam po​mog​‐
nem? On je naj​bo​lji uče​nik koji je ika​da iz​a​šao iz moje ško​le. Bo​ri​ti se pro​‐
tiv nje​ga bilo bi kao bo​ri​ti se pro​tiv sa​mog sebe, jer ja pret​pos​tav​ljam da je
bio gur​nut u ovo ...
– Nit​ko ga nije na​tje​rao da ubi​je po​li​caj​ca sa bri​tvom. Da raš​čis​ti​mo s
tim.
– Reći ću to dru​ga​či​je. Ov​dje do​la​zi do kon​flik​ta in​te​re​sa.
– Do čega? Do​đa​vo​la, on je ...
– Do​pus​ti​te mi da za​vr​šim. Ram​bo nije kao ja i ne bih bio is​kren kada ne
bih priz​nao da su​osje​ćam sa si​tu​aci​jom u ko​joj se na​la​zi, do​volj​no da bih
vo​lio da po​bjeg​ne. S dru​ge stra​ne, Is​u​se, on je po​div​ljao. Nije vas mo​rao lo​‐
vi​ti na​kon što ste se po​če​li pov​la​či​ti. Ve​ći​na tih lju​di nije mo​ra​la umri​je​ti,
ne kada je on do​bio šan​su za bi​jeg. To je ne​mo​gu​će oprav​da​ti. Ali što​god ja
mis​lio o tome, ja još uvi​jek su​osje​ćam. Što ako ja, a da ni​sam toga svjes​tan,
na​pra​vim plan pro​tiv nje​ga koji će mu omo​gu​ći​ti bi​jeg?
– Ne​će​te. Čak ako ov​dje i po​bjeg​ne, mi ga mo​ra​mo nas​ta​vi​ti lo​vi​ti, i još
će net​ko si​gur​no biti ubi​jen. Već ste pris​ta​li na to da to pos​ta​ne vaša od​go​‐
vor​nost isto ko​li​ko i moja. Pa ako je on vaš naj​bo​lji, onda to, do​đa​vo​la, i do​‐
ka​ži​te. Sta​vi​te pred nje​ga sve za​pre​ke ko​jih se mo​že​te sje​ti​ti. Pa ako i onda
po​bjeg​ne, uči​ni​li ste sve što ste mo​gli i imat ćete dvos​tru​ke raz​lo​ge da se
nji​me po​no​si​te. Već zbog tih ne​ko​li​ko raz​lo​ga ne mo​že​te si pri​ušti​ti da ne
po​mog​ne​te.
Tra​utr​nan po​gle​da svo​ju ci​ga​re​tu, du​bo​ko uvu​če dim, a za​tim je baci iz
ka​mi​ona. Is​kri​ce za​blis​ta​še u mra​ku.
– Uop​će ne vi​dim za​što sam za​pa​lio tu ci​ga​re​tu. Pres​tao sam pu​ši​ti pri​je

158
 www.balkandownload.org

tri mje​se​ca.
– Ne​moj​te iz​bje​ga​va​ti pi​ta​nje – reče Te​as​le. – Ho​će​te li sada po​mo​ći ili
ne?
Tra​utr​nan po​gle​da u kar​tu.
– Pret​pos​tav​ljam da sve ovo što go​vo​rim ni​šta ne zna​či. Za ne​ko​li​ko go​‐
di​na ovak​va po​tra​ga neće uop​će biti po​treb​na. Sada ima​mo ins​tru​men​te
koji se mogu mon​ti​ra​ti na do​nju stra​nu avi​ona. Da bi pro​na​šao čo​vje​ka, sve
što tre​baš uči​ni​ti je da pre​le​tiš pre​ko mjes​ta na ko​jem mis​liš da se na​la​zi i
stroj će re​gis​tri​ra​ti tje​les​nu to​pli​nu. U ovom tre​nut​ku još nema do​volj​no tih
stro​je​va za ma​sov​nu upo​tre​bu. Ve​ći​na ih je u ratu. Ali kada se iz rata vra​ti​‐
mo kući, bje​gu​nac više neće ima​ti nade. A čo​vjek kao ja više neće biti po​tre​‐
ban. Ovo je po​s​ljed​nji tre​nu​tak ne​če​ga. Baš šte​ta. Ko​li​ko god se bo​jim rata,
isto se to​li​ko bo​jim dana kada će stro​je​vi za​uze​ti mjes​ta lju​di. Sada čo​vjek
bar može us​pje​ti sa svo​jim spo​sob​nos​ti​ma.
– Ali vi iz​bje​ga​va​te pi​ta​nje.
– Da, po​mo​ći ću. Nje​ga se mora za​us​ta​vi​ti, a vo​lio bih da oso​ba koja će
to oba​vi​ti bude net​ko kao ja. Net​ko tko ga ra​zu​mi​je i za​jed​no s njim pro​la​zi
kroz nje​go​vu pat​nju.

159
 5.
Ram​bo je u ruci dr​žao me​ka​na gip​ka so​vi​na leđa, zgra​bi šaku punu per​ja
na tr​bu​hu i po​vu​če. Dok je ču​pao pe​rje čuo se pri​gu​šen zvuk tr​ga​nja. Svi​đao
mu se osje​ćaj per​ja u ruci. Oče​ru​pa str​vi​nu, odre​že joj gla​vu i kri​la i kan​dže,
a tada pri​tis​ne vr​šak svog noža na kraj grud​nog koša i po​vu​če oš​tri​cu sve
do iz​me​đu nogu. Ras​tvo​ri str​vi​nu i po​seg​nu unu​tra za to​plom mo​krom
utro​bom. Lako i si​gur​nim po​kre​tom ruke iz​vu​če je van, us​pjev​ši pri pr​vom
po​ku​ša​ju iz​vu​ći veći dio dro​ba, i os​tru​gav​ši no​žem os​ta​tak. Bio bi oti​šao is​‐
pra​ti str​vi​nu u vodi koja je ka​pa​la sa svo​da rud​ni​ka, ali nije znao sa​dr​ži li ta
voda neke otro​ve, a is​pi​ra​nje pti​ce bi tako i tako bila samo još do​dat​na
kom​pli​ka​ci​ja u tre​nut​ku kada je že​lio da sve ovo pro​đe što brže, da po​je​de i
iz​a​đe. Već je iona​ko gu​bio pre​vi​še sna​ge. Uzme du​gač​ku gra​nu koja nije
bila na va​tri, za​ši​lji je i za​bo​de ši​ljak u sovu. Pru​ži je iz​nad va​tre. Ko​ma​di​ći
per​ja koji su još bili na sovi za​is​kre u pla​me​nu. Sol i pa​par, po​mis​li. Bu​du​ći
da je sova sta​ra, vrlo je vje​ro​jat​no ži​la​va i tvr​da. Smrad spa​lje​ne krvi je bio
tr​pak, a naj​vje​ro​jat​ni​je će i meso ima​ti ta​kav okus, pa on po​že​li da ima ba​‐
rem sol i pa​par.
Dak​le to je ono je​be​no do čega je do​šao, po​mis​li. Od kam​pi​ra​nja u šumi s
vre​ćom za spa​va​nje i ham​bur​ge​ra za​li​ve​nih sa coca-co​lom u praš​nja​voj tra​‐
vi po​kraj ces​te, do kre​ve​ta od bo​ro​vih gra​na u rud​ni​ku i str​vi​ne sove i to
bez prok​le​te soli i pa​pra. Nije to bilo to​li​ko raz​li​či​to od lo​go​ro​va​nja u šumi,
ali tada je ži​vot na mi​ni​mu​mu bio na neki na​čin luk​suz, zbog toga što je
tako že​lio ži​vje​ti. Sada pak, mo​žda će biti pri​si​ljen ova​ko ži​vje​ti duže vri​je​‐
me, a stvar​no je iz​gle​da​lo bi​jed​no. Usko​ro mo​žda neće ima​ti ni ovo​li​ko, i
sje​ćat će se ove do​bre noći kada je ne​ko​li​ko sati spa​vao u rud​ni​ku i ku​hao
ovu sta​ru ži​la​vu sovu. O Mek​si​ku više nije čak ni raz​miš​ljao. Samo o sli​je​‐

160
 www.balkandownload.org

de​ćem obro​ku i na ko​jem će dr​ve​tu spa​va​ti. O jed​nom po jed​nom danu. O

jed​noj po jed​noj noći.
Osje​ća​ju​ći bol​no ku​ca​nje u gru​di​ma, po​dig​ne svo​je dvi​je ko​šu​lje i po​gle​‐
da si re​bra, za​pa​njen kako su ote​če​na i upa​lje​na. Kao da tamo ima tu​mor ili
da u nje​mu ne​što ras​te, po​mis​li. San to neće iz​li​je​či​ti. Ba​rem više nije imao
vr​to​gla​vi​cu. Vri​je​me je za po​kret. Sku​pi žar na hrpu, ne bi li se pti​ca što pri​‐
je spek​la. Va​tra mu za​gri​je čelo i nos. A mo​žda je to i groz​ni​ca, po​mis​li. Le​‐
žao je na le​đi​ma na bo​ro​vim igli​ca​ma, oz​no​je​nim li​cem okre​nut pre​ma va​‐
tri. Sluz​ni​ca u us​ti​ma bila mu je suha i ljep​lji​va i že​lio je ot​pi​ti iz ču​tu​ri​ce,
ali je već pre​vi​še iz nje bio po​pio, mo​rao je ušte​di​ti ne​što i za kas​ni​je. Ali
kad​god bi malo otvo​rio usta, među us​ni​ca​ma bi osje​tio tan​ku mre​ži​cu ljep​‐
lji​ve slu​zi. Ko​nač​no srk​ne i pro​grg​lja to​plu me​tal​nu vodu, sa​kup​lja​ju​ći sluz,
raz​miš​lja​ju​ći može li si pri​ušti​ti da isp​lju​ne vodu. Za​klju​či da ne može i pro​‐
gu​ta je.
Glas ga upla​ši. Odjek​nu ne​jas​no niz tu​nel. Za​zvu​čao je kao da vani sto​ji
čo​vjek s me​ga​fo​nom i go​vo​ri mu ne​što. Kako su mo​gli saz​na​ti gdje se na​la​‐
zi? Na br​zi​nu pro​vje​ri jesu li mu pi​štolj, nož i ču​tu​ri​ca pri​č​vr​š​će​ni za opa​‐
sač, zgra​bi pu​šku i štap na koji je bila na​bo​de​na sova i po​ju​ri pre​ma iz​la​zu.
Vje​trić koji je pu​hao kroz rov bio je svjež i hla​dan. Us​po​ri malo pri​je otvo​ra,
pa​ze​ći da ga net​ko ne iz​ne​na​di vani u noći. Ali, nije mo​gao vi​dje​ti ni​ko​ga. A
tada opet za​ču​je glas. Sa​svim si​gur​no do​la​zi iz me​ga​fo​na. Iz he​li​kop​te​ra. U
mra​ku za​ču​je mo​tor kako bru​ji iz​nad nje​ga, i kroz tu buku gla​si: „Gru​pe
dva​na​est do tri​de​set i je​dan. Sa​ku​pi​te se na is​toč​noj pa​di​ni. Gru​pe tri​de​set i
dva pa sve do če​tr​de​set. Pro​ši​ri​te se na sje​ver”. Da​le​ko do​lje još je uvi​jek
mo​gao vi​dje​ti red svje​ta​la, če​kao je.
Te​as​le ga za​is​ta želi. Mora da tamo do​lje ima malu voj​sku. Ali čemu me​‐
ga​fon? Zar nema do​volj​no ra​dio pri​jem​ni​ka za ko​or​di​na​ci​ju gru​pa? Ili je
ova buka mo​žda samo zato da mi ide na živ​ce? po​mis​li. Ili da me pres​tra​ši,
da mi se da na zna​nje ko​li​ko ih do​la​zi po mene. Mo​žda je to samo trik i mo​‐
žda uop​će nema lju​de na sje​ve​ru i is​to​ku. Mo​žda ih ima do​volj​no samo za
jug i za​pad. Ram​bo je u ratu kod spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca čuo za ovak​vu upo​tre​‐
bu me​ga​fo​na. Uglav​nom je slu​ži​la za zbu​nji​va​nje ne​pri​ja​te​lja i na​vo​di​la ga u
is​ku​še​nje da ih po​ku​ša nad​mu​dri​ti. Pos​to​ja​lo je i pro​tu​pra​vi​lo: kada te net​‐
ko želi na​tje​ra​ti da ga nad​mu​driš, ne​moj to ni po​ku​ša​va​ti. Naj​bo​lja re​ak​ci​ja
je nas​ta​vi​ti kao da ni​šta nisi ni čuo.

161
 Sada se glas po​nav​ljao i pos​ta​jao sve ne​jas​ni​ji dok je he​li​kop​ter nes​ta​jao
iza brda. Ali Ram​bo nije ma​rio ni​za​šta što je taj glas go​vo​rio. Što se nje​ga
tiče, Te​as​le u ova brda može do​ves​ti lju​de sa svih stra​na. Nije uop​će važ​no.
Tamo kamo on ide, oni će pro​ći baš po​kraj nje​ga.
Po​gle​da na is​tok. Nebo je sada bilo sivo. Usko​ro će sva​nu​ti. Sjed​ne na
hlad​nu sti​je​nu po​kraj ula​za u rud​nik i pr​stom is​pro​ba je li pti​ca još uvi​jek
pre​vru​ća za jelo. Tada ot​ki​ne ko​mad i pro​žva​če ga. Okus je bio upra​vo od​‐
vra​tan. Gori nego što je oče​ki​vao. Tvr​do i suho i gor​ko. Mo​rao se pri​si​li​ti da
za​gri​ze još jed​nom i mo​rao je žva​ka​ti i žva​ka​ti pri​je nego je us​pio pro​gu​ta​ti.

162
 www.balkandownload.org

6.
Te​as​le uop​će nije spa​vao. Sat pri​je zore Tra​ut​man se iz​va​li na pod i zak​‐
lo​pi oči, ali Te​as​le nas​ta​vi sje​di​ti na klu​pi i reče ve​zis​ti da zvuk iz slu​ša​li​ca
pre​ba​ci na zvuč​nik. Pos​lu​ša do​la​ze​će iz​vje​šta​je o po​lo​ža​ji​ma, ne ski​da​ju​ći
po​gled s kar​te. Iz​vje​šta​ji usko​ro po​če​še pris​ti​za​ti sve rje​đe i rje​đe, i ve​zist se
nas​lo​ni na stol, s gla​vom na ru​ka​ma, i Te​as​le po​no​vo os​ta​ne sam.
Sva​ka je je​di​ni​ca bila na svom mjes​tu. U ma​šti je vi​dio po​li​ci​ju i pri​pad​‐
ni​ke te​ri​to​ri​jal​nih je​di​ni​ca duž po​lja i na ru​bo​vi​ma šuma kako gase ci​ga​re​te
i pune svo​je pu​ške. Bili su u gru​pa​ma od po pe​de​set lju​di, i sva​ka je gru​pa
ima​la čo​vje​ka sa te​ren​skim ra​dio-pri​jem​ni​kom i u šest će sati pre​ko ra​di​ja
kre​nu​ti na​re​đe​nje za po​kret. Još uvi​jek u ši​ro​kom nizu, kre​nut će pre​ko po​‐
lja i kroz šumu, kre​ću​ći sa glav​nih to​ča​ka. Tre​bat će im ne​ko​li​ko dana da
pri​je​đu to​li​ko po​dru​čje i da se sas​ta​nu u sre​di​ni, ali će ga ko​nač​no ima​ti.
Ako neka gru​pa za​lu​ta u gu​šta​ri i na taj na​čin us​po​ri tem​po, onaj s ra​di​om
će ja​vi​ti dru​gim gru​pa​ma da i one us​po​re i da pri​če​ka​ju. To će spri​je​či​ti da
jed​na gru​pa za​os​ta​ne iza glav​ne li​ni​je, da ne​za​mjet​lji​vo pro​mi​je​ni smjer i da
po​no​vo pre​tra​žu​ju po​dru​čja koja su već pre​tra​ži​li dru​gi. Rupe u li​ni​ji neće
biti mo​gu​će osim onih koje su pre​dvi​đe​ne kao zam​ke. Tamo će ga če​ka​ti
gru​pa lju​di i uhva​ti​ti ga u slu​ča​ju da on po​ku​ša is​ko​ris​ti​ti taj bri​sa​ni pros​‐
tor. Fra​jer. Čak i sada, kada je Te​as​le znao nje​go​vo ime, nije se mo​gao pri​si​‐
li​ti da ga nji​me i zove.
Kako se pri​bli​ža​va​la zora, zrak je pos​ta​jao sve vlaž​ni​ji i on Tra​ut​ma​na na
podu po​kri​je voj​nič​kom de​kom, a za​tim se i sam u jed​nu umo​ta. Uvi​jek je
pos​to​ja​lo ne​što što se još mora uči​ni​ti, neki pro​pust u pla​nu; sje​ćao se toga
sa obu​ke u Ko​re​ji, a i sam Tra​ut​man je to spo​me​nuo. Tako je on opet ana​li​‐
zi​rao plan po​tra​ge iz svih mo​gu​ćih uglo​va ne bi li se sje​tio je li što za​bo​ra​‐

163
vio. Tra​ut​man je že​lio da he​li​kop​te​ri iz​ba​ce pa​tro​le na naj​vi​še vr​ho​ve, s ko​‐
jih bi mo​gli pri​mi​je​ti​ti fra​je​ra ako po​tr​či is​pred glav​ne li​ni​je. Bilo je opas​no
u mra​ku spu​šta​ti pa​tro​le na ko​lo​tur​ni​ci​ma, ali ima​li su sre​ću i nije doš​lo ni
do kak​ve ne​sre​će. Tra​ut​man je že​lio da he​li​kop​te​ri lete na​pri​jed-na​trag i da
emi​ti​ra​ju laž​ne prav​ce kako bi zbu​ni​li fra​je​ra, a to je i uči​nje​no. Tra​ut​man
je pret​pos​tav​ljao da će fra​jer po​bje​ći pre​ma jugu: bio je to smjer ko​jim je
bje​žao u ratu, i pos​to​ja​li su ve​li​ki iz​gle​di da će opet po​ku​ša​ti tim pu​tem, pa
je tako juž​na li​ni​ja bila po​ja​ča​na, osim na na​mjer​nim sla​bim toč​ka​ma koje
su bile zam​ke. Te​as​le​ove su oči go​rje​le od ne​dos​tat​ka sna, ali nije mo​gao
spa​va​ti. Tada, kada se više nije mo​gao sje​ti​ti ni​jed​nog di​je​la pla​na ko​jeg
nije pro​vje​rio, poč​ne raz​miš​lja​ti o dru​gim stva​ri​ma koje je že​lio za​bo​ra​vi​ti.
Stal​no ih je tje​rao iz gla​ve, ali sada, kada ga je gla​va po​če​la bo​lje​ti, du​ho​vi
su se po​ja​vi​li sami od sebe.
Or​val i Shin​gle​ton. Ve​če​re pet​kom uve​če kod Or​va​la. „Do​bar na​čin da se
za​poč​ne vi​kend”, rek​la bi gos​po​đa Kel​ler​man, i uvi​jek ga je če​t​vrt​kom na​zi​‐
va​la u ured da saz​na što želi jes​ti idu​ćeg dana. Ne​koć bi ona da​nas na​zva​la,
a su​tra bi oni jeli – jeli što? – ne, po​mi​sao na hra​nu u us​ti​ma mu je bila ne​‐
pod​noš​lji​va. Ni​ka​da Be​atri​ce. Uvi​jek gos​po​đa Kel​ler​man. Tako su od​lu​či​li
kada mu je otac po​gi​nuo i kada je on po​čeo ži​vje​ti s nji​ma. Nije se mo​gao
pri​si​li​ti da je zove „maj​ka”, a „teta Be​atri​ce” mu ni​ka​da nije zvu​ča​lo pri​rod​‐
no, pa je tako za​uvi​jek os​ta​lo gos​po​đa Kel​ler​man, i Or​va​lu se to svi​dje​lo,
bu​du​ći da je i sam bio od​go​jen da svo​je ro​di​te​lje na​zi​va gos​po​di​ne i gos​po​đo.
S Or​va​lo​vim je ime​nom bilo dru​ga​či​je. Or​val je tako čes​to do​la​zio kod nje​‐
go​vog oca, da se Te​as​le već bio na​učio zva​ti ga Or​val, a bilo je te​ško pre​ki​‐
nu​ti tu na​vi​ku. Ve​če​re pet​kom. Ona bi ku​ha​la, a on i Or​val bi bili vani sa
psi​ma. Za​tim bi ušli u kuću na piće pri​je ve​če​re, ali Or​val je u to vri​je​me već
bio pres​tao piti, pa bi tako pili samo gos​po​đa Kel​ler​man i on, a Or​val bi pio
sok od raj​či​ce sa soli i ta​bas​com. Pri​sje​ća​ju​ći se sada toga, Te​as​le​ova se usta
is​pu​ne gor​kom sli​nom, i on po​ku​ša ne raz​miš​lja​ti o hra​ni, po​ku​ša se umjes​‐
to toga sje​ti​ti kako su po​če​le sva​đe i kako su pres​ta​le ve​če​re pet​kom. Za​što
nije po​pus​tio Or​va​lu? Da li je za​is​ta bilo tako važ​no kako se opa​su​je pi​štolj
ili dre​si​ra pas, da su se oko toga mo​ra​li ras​prav​lja​ti? Da li se Or​val bo​jao
sta​re​nja i mo​rao je po​ka​za​ti da je još uvi​jek u pu​noj sna​zi kao i pri​je? Mo​‐
žda su bili tako bli​ski da je sva​ko nes​la​ga​nje bilo shva​će​no kao iz​da​ja i mo​‐
ra​li su se sva​đa​ti. Ili sam ja mo​žda bio tako po​no​san da sam mu mo​rao po​‐

164
 www.balkandownload.org

ka​za​ti da više ni​sam kli​nac, po​mis​li Te​as​le, a Or​val nije mo​gao pod​ni​je​ti da
nje​gov po​si​nak s njim raz​go​va​ra ona​ko kako se on sam ni​ka​da nije usu​đi​‐
vao raz​go​va​ra​ti sa svo​jim vlas​ti​tim ocem. Gos​po​đi Kel​ler​man je bilo šez​de​‐
set osam go​di​na. Već je če​tr​de​set go​di​na bila uda​na za Or​va​la. Što će ona
sada bez nje​ga? Ci​je​li je njen ži​vot bio ve​zan uz nje​gov. Za koga će ona
sada ku​ha​ti? Za koga će čis​ti​ti i kome će sada pra​ti rub​lje?
Meni, pret​pos​tav​ljam, po​mis​li Te​as​le.
A što je sa Shin​gle​to​nom i stre​ljač​kim tur​ni​ri​ma na ko​ji​ma su za​jed​no
su​dje​lo​va​li kao pred​stav​ni​ci ci​je​log od​sje​ka? I Shin​gle​ton je imao ženu i tro​‐
je male dje​ce, i što će ona sada? Naći po​sao, pro​da​ti kuću, pla​ća​ti ne​ko​ga
tko će joj ču​va​ti dje​cu dok će ona ra​di​ti? I kako ću ja nji​ma objas​ni​ti kako
su umr​li nji​ho​vi mu​že​vi, po​mis​li. Tre​bao ih je na​zva​ti već pri​je ne​ko​li​ko
sati, ali se nije na to mo​gao pri​si​li​ti.
Pa​pir​na​ta ša​li​ca s ka​vom bila je puna ra​sk​va​še​nih opu​ša​ka. Za​pa​li svo​ju
po​s​ljed​nju ci​ga​re​tu, zgu​žva ku​ti​ju i poč​ne raz​miš​lja​ti o pa​ni​ci na str​mi​ni, o
Shin​gle​to​nu kako viče: „Pazi, Will! Ima me!” A za​tim pu​canj i nje​gov bi​jeg.
Da je os​tao, mo​žda je mo​gao po​go​di​ti fra​je​ra, da je mo​žda us​pio doći do
Shin​gle​to​na, mo​žda bi ga na​šao još ži​vog i mo​žda bi ga mo​gao spa​si​ti. Pri​‐
sje​ća​ju​ći se svog his​te​rič​nog bi​je​ga sa brda, stre​se se s ga​đe​njem. Baš si mi
ti neki fra​jer, reče sam sebi. A da, puno pri​čaš. A kada bi još jed​nom mo​rao
kroz sve to pro​ći, opet bi isto pos​tu​pio.
Ne, po​mis​li. Umro bih pri​je nego bih opet po​bje​gao.
Ti​je​la tamo gore na brdu. Dr​žav​na ih je po​li​ci​ja po​ku​ša​la naći s he​li​kop​‐
te​rom, ali iz zra​ka sva brda iz​gle​da​ju isto i po​li​ci​ja nije naš​la ono pra​vo, i na
kra​ju su ih po​zva​li na​trag da po​mog​nu u po​tra​zi. Je li ih kiša mo​žda na​po​la
pre​kri​la pr​ljav​šti​nom i liš​ćem? Nju​ška​ju li mo​žda oko njih ži​vo​ti​nje? Puze li
kuk​ci po nji​ho​vim li​ci​ma? Kako li iz​gle​da Or​val na​kon pada s li​ti​ce? Gal​tov
je spro​vod bio ju​čer uju​tro, dok je on pu​zao kroz ono po​lje. Bilo mu je dra​‐
go da nije pri​sus​tvo​vao. Po​že​li da ne mora ići na spro​vod svi​ma os​ta​li​ma
kada ih jed​nom pro​na​đu i od​ne​su na​trag, ono što će od njih os​ta​ti na​kon
ne​ko​li​ko dana pro​ve​de​nih u šumi. Ma​sov​ni spro​vod. Svi li​je​so​vi po​re​da​ni
is​pred ol​ta​ra, za​tvo​re​ni. Ci​je​li grad gle​da u nje​ga pa u li​je​so​ve pa po​no​vo u
nje​ga. Kako će on tim lju​di​ma objas​ni​ti za​što se to mo​ra​lo do​go​di​ti, za​što je
mis​lio da je naj​bo​lje fra​je​ra iz​ba​ci​ti iz gra​da i za​što ga fra​jer u svo​joj gor​či​ni
nije mo​gao pres​ta​ti iz​a​zi​va​ti, i za​što ni je​dan ni dru​gi nije mo​gao pres​ta​ti

165
pr​ko​si​ti onom dru​gom u tre​nut​ku kada je sve po​če​lo.
Po​gle​da Tra​ut​ma​na koji je spa​vao pod voj​nič​kom de​kom na podu i shva​‐
ti da po​či​nje gle​da​ti na fra​je​ra s Tra​ut​ma​no​va gle​di​šta. Ne sa​svim, ali do​‐
volj​no da shva​ti za​što je fra​jer sve to uči​nio, čak da malo su​osje​ća s nji​me.
Na​rav​no, ali ti nisi ni​ko​ga ubio ot​kad si se vra​tio iz Ko​re​je, a pro​šao si
go​to​vo isto to​li​ko ko​li​ko i on.
Ali raz​miš​lja​nje o tome kako se fra​jer tre​bao pri​si​li​ti da se kon​tro​li​ra
neće oži​vje​ti Or​va​la i Shin​gle​to​na i os​ta​le, a nje​gov je bi​jes zbog uboj​stva
Or​va​la bio pre​ve​lik a da bi mo​gao tek tako pri​je​ći pre​ko nje​ga. U po​s​ljed​‐
njih ga je ne​ko​li​ko sati umor nad​v​la​dao. Više nije imao to​li​ko sna​ge da bi se
nas​la​đi​vao okrut​nim sli​ka​ma ono​ga što bi uži​vao uči​ni​ti fra​je​ru.
Raz​mis​li o tome i u omam​lje​nos​ti od ne​is​pa​va​nos​ti, na ludi mu se na​čin
uči​ni da mu je sve iz​mak​lo kon​tro​li već i pri​je nego što su se on i fra​jer uop​‐
će sre​li, on i Anna, fra​jer i rat. Anna. Iz​ne​na​di se kad se sje​ti da već dva
dana nije na nju po​mis​lio, ot​kad je po​če​lo ovo ubi​ja​nje. Sada mu se ona či​‐
ni​la uda​lje​ni​jom od Ka​li​for​ni​je, i bol zbog nje​nog gu​bit​ka je bio uma​njen
svim onim što se do​go​di​lo od po​ne​djelj​ka. Pa ipak, iako mala, bila je to bol,
a on nije že​lio još boli.
Že​lu​dac mu se zgr​či. Mo​rao je pro​gu​ta​ti još dvi​je ta​ble​te, a go​rak kre​das​‐
ti okus je sada bio još gori jer ga je mo​gao pre​dvi​dje​ti. Kroz otvo​re​ni straž​‐
nji dio ka​mi​ona ugle​da sun​ce je​dva iz​nad ho​ri​zon​ta, bli​je​do i hlad​no; tru​pe
sprem​ne na po​kret duž ces​te. Ve​zist je po​zi​vao sva​ku gru​pu po​je​di​nač​no da
pro​vje​ri jesu li sprem​ne.
Te​as​le se nag​nu na​pri​jed i pro​dr​ma Tra​ut​ma​na na podu ne bi li ga pro​‐
bu​dio.
– Po​či​nje.
Ali Tra​ut​man je već bio bu​dan.
– Znam.
Kern se do​ve​ze do ka​mi​ona i brzo se pop​ne.
– Pro​vje​ra​vao sam duž li​ni​ja. Sve iz​gle​da do​bro. Što je sa šta​bom te​ri​to​ri​‐
jal​nih je​di​ni​ca?
– Sprem​ni su hva​ta​ti sig​na​le kad god bu​de​mo sprem​ni – reče ve​zist.
– To je onda to.
– Za​što me gle​da​te? – reče Te​as​le.
– Bu​du​ći da ste vi sve ovo za​po​če​li, mis​lio sam da mo​žda že​li​te iz​da​ti na​‐

166
 www.balkandownload.org

re​đe​nje za po​kret.

167
 7.
Iz​va​ljen na hr​p​tu vi​so​kog brda, Ram​bo po​gle​da do​lje i ugle​da ih kako do​‐
la​ze, prvo male gru​pi​ce koje su se pro​bi​ja​le kroz šumu u da​lji​ni, a za​tim do​‐
bro or​ga​ni​zi​ra​no, me​to​dič​no pre​tra​ži​va​nje te​re​na s više lju​di nego što ih je
on uop​će mo​gao iz​bro​ji​ti. Bili su na oko dva ki​lo​me​tra od nje​ga, ma​le​ne
toč​ki​ce koje su brzo ras​le. He​li​kop​te​ri su ih nad​li​je​ta​li, emi​ti​ra​ju​ći na​re​đe​‐
nja koja je on od​ba​cio, još uvi​jek ne​si​gu​ran jesu li pra​va ili laž​na.
Mis​lio je da Te​as​le od nje​ga oče​ku​je da se po​vu​če dub​lje u unu​traš​njost.
Umjes​to toga on kre​ne niz​br​do, pre​ma nji​ma, stal​no pog​nut, i slu​že​ći se
sva​kim mo​gu​ćim zak​lo​nom. Pri dnu po​ju​ri na​li​je​vo, dr​že​ći se jed​nom ru​‐
kom za gru​di. Usko​ro će moći sta​ti. Nije mo​gao do​pus​ti​ti da ga bol us​po​ri.
Po​tje​ra je bila na samo pe​de​se​tak me​ta​ra da​lje, mo​žda i ma​nje, ali kad bi
samo mo​gao sti​ći do mjes​ta na koje se i za​pu​tio pri​je njih, onda bi imao sve
mo​gu​će šan​se da pre​dah​ne. Jako se mu​čio kre​ću​ći se uz šu​mo​vit obro​nak,
us​po​ra​va​ju​ći us​pr​kos sebi, daš​ću​ći nas​to​je​ći da stig​ne do vrha i do ri​je​ke.
Tra​žio ju je ot​kad je na​pus​tio rud​nik. Ri​je​ka u ko​joj je le​žao na​kon što je
Te​as​le po​bje​gao među ku​pi​ne. Pro​ci​je​nio je da je vje​ro​jat​no neg​dje bli​zu
rud​ni​ka, i čim je kre​nuo po​peo se na naj​vi​šu toč​ku u bli​zi​ni da je pro​na​đe.
Nije imao sre​će. Ri​je​ka je bila pre​ni​sko i pre​vi​še zak​lo​nje​na dr​ve​ćem da bi
on mo​gao vi​dje​ti vodu ili cik-cak li​ni​ju. Go​to​vo je već bio odus​tao kada
shva​ti da je ono što tra​ži stal​no tamo. Iz​ma​gli​ca. Rana ju​tar​nja ma​gli​ca iz​‐
nad vode. Tako on po​žu​ri pre​ma njoj, i sada se uz bo​lo​ve spu​štao do ri​je​ke.
Dođe do mjes​ta na ko​jem je voda tek​la pre​ko ka​me​nja, a obje oba​le su
bile pre​kri​ve​ne tra​vom. Kre​ne duž oba​le i dođe do du​bo​kog i mir​nog mjes​ta
kod ko​jeg je oba​la bila str​ma. Me​đu​tim, i ov​dje je zem​lja bila pre​kri​ve​na
tra​vom. Kre​ne da​lje sve dok ne dođe do idu​ćeg tak​vog mjes​ta. Drvo po​kraj

168
 www.balkandownload.org

ri​je​ke ima​lo je ogo​lje​lo ko​ri​je​nje, zem​lju je od​ni​je​la ri​ječ​na bu​ji​ca. Nije mo​‐
gao za​ga​zi​ti u bla​to a da ne os​ta​vi tra​go​ve. Mo​rao je du​gač​kim ko​ra​kom
pri​ći sta​blu. Tada se pa​ž​lji​vo spus​ti u ri​je​ku, ne usu​đu​ju​ći se uz​bur​ka​ti mulj
s dna. Mulj bi se mo​gao za​dr​ža​ti u mir​noj vodi i oda​ti ga. Skliz​ne iz​me​đu
ko​ri​je​nja i oba​le, a tada se po​la​ko, oprez​no poč​ne uko​pa​va​ti, raz​ma​zu​ju​ći
bla​to po ru​ka​ma i no​ga​ma, pre​ko gru​di, priv​la​če​ći ko​ri​je​nje bli​že k sebi.
Svi​jao se i za​ko​pa​vao du​bo​ko u bla​to po​put raka, sve dok na sebi ne osje​ti
hlad​nu mo​kru te​ži​nu, sve dok ne poč​ne te​ško di​sa​ti. Za di​sa​nje je os​ta​vio
samo pros​tor ši​ri​ne slam​či​ce. Bilo je to naj​bo​lje što je mo​gao uči​ni​ti. Ni​šta
više ne može po​ku​ša​ti. Kao šala mu se vra​ti sta​ra pos​lo​vi​ca: kako pros​treš,
tako ćeš i leći. Tako i uči​ni, i pri​če​ka.
Dugo im je tre​ba​lo. Ko​li​ko je mo​gao pro​ci​je​ni​ti, bili su dva brda da​lje u
tre​nut​ku kada je on do​šao do ri​je​ke, a ra​ču​nao je da će pro​ći pet​na​est mi​nu​‐
ta, mo​žda i du​lje dok stig​nu do nje​ga. Ali pet​na​est je mi​nu​ta već proš​lo, a
od njih još uvi​jek ni tra​ga ni gla​sa. Za​klju​či da je iz​gu​bio osje​ćaj za vri​je​me,
da mu se, dok je le​žao u bla​tu ni​šta ne ra​de​ći, uči​ni​lo da je proš​lo puno više
od ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Pod te​ži​nom bla​ta jako je te​ško di​sao. Nije imao do​‐
volj​no zra​ka, ali nije si mo​gao pri​ušti​ti veći otvor za zrak. Net​ko bi iz​va​na
mo​gao vi​dje​ti rupu i pos​ta​ti zna​ti​že​ljan. Vla​ga mu se po​če​la kon​den​zi​ra​ti u
nosu, i nos mu se is​pu​ni sa slu​zi. Žmi​rio je, a bla​to mu se po​če​lo sko​ri​va​ti
na oči​ma.
Još uvi​jek ni gla​sa od po​tra​ge. Mo​rao je ne​što ra​di​ti, ne​što što će mu po​‐
mo​ći da os​ta​ne tih i mi​ran. Po​čeo je gu​bi​ti živ​ce, pa sta​ne od​bro​ja​va​ti se​‐
kun​de, oče​ku​ju​ći da će ih čuti na kra​ju sva​ke mi​nu​te. Za​tim bi po​no​vo po​‐
čeo novu run​du od šez​de​set, oče​ku​ju​ći da će ih čuti na​kon te mi​nu​te, ali još
uvi​jek ni​šta. Kada po pet​na​es​ti put od​bro​ji do šez​de​set, znao je da je ne​što
kre​nu​lo kri​vo. Bla​to. Mo​žda je u tome stvar, mo​žda je bla​to pri​kri​lo zvuk
ko​ra​ka, i mo​žda ga je po​tje​ra već odav​no proš​la.
Na​rav​no, a mo​žda i ne. Ako ih nije čuo, mo​žda još nisu ni sti​gli. Nije mo​‐
gao ri​ski​ra​ti i is​ko​pa​ti se da po​gle​da; mo​žda se baš sada pri​bli​ža​va​ju ri​je​ci.
Mo​žda su se za​dr​ža​li na ne​kom us​po​nu zbog gus​te ši​ka​re. Če​kao je dok mu
je vla​ga is​pu​nja​va​la nos kao da će ga uda​vi​ti. Bio je iz​van sebe od po​tre​be
za zra​kom. Bla​to ga je sve jače pri​ti​ska​lo, i očaj​nič​ki se že​lio is​ko​pr​ca​ti. Sje​ti
se kako se kao dje​čak igrao u pi​je​sku, kako je u pi​je​sku ko​pao špi​lju, kako
se u nju uv​la​čio. Tada bi ga obič​no spo​pa​la iz​ne​nad​na po​tre​ba da iz nje iz​a​‐

169
đe. Jed​nom se ci​je​la hrpa pi​je​ska obru​ši​la na nje​ga i za​ko​pa​la ga. Po​lu​dio je
od stra​ha, lu​đač​ki je ko​pao po pi​je​sku i iz​mi​lio baš u tre​nut​ku kada se sru​ši​‐
la ci​je​la hrpa. Je​dva se iz​vu​kao na vri​je​me, i te je noći, dok je po​ku​ša​vao
zas​pa​ti, bio si​gu​ran da je to bio na​go​vje​štaj smr​ti, da je taj na​go​vje​štaj bio
ono što ga je na​tje​ra​lo na bi​jeg. Sada, za​ko​pan u mulj i bla​to, mis​lio je da
ako net​ko pro​đe i sta​ne na nje​ga, dio se oba​le može po​mak​nu​ti, spus​ti​ti i
pre​re​za​ti mu do​vod zra​ka. Javi mu se tre​nu​tač​ni na​go​vje​štaj smr​ti, baš kao i
u pješ​ča​noj špi​lji: bit će živ za​ko​pan, umri​jet će ov​dje. Vla​ga mu je u nosu
već pot​pu​no odu​zi​ma​la dah. Mora iz​a​ći odav​de, mili bože, ne bi mo​gao pod​‐
ni​je​ti gu​še​nje u bla​tu.
Ska​me​ni se, za​čuv​ši ih. Tihe jed​no​lič​ne ko​ra​ke. Puno njih. Sve za​jed​no
na vrhu. I pri​gu​še​ne gla​so​ve, štr​ca​nje u ri​je​ci, ko​ra​ke kroz ri​je​ku. Ko​ra​ci su
mu se sve više pri​bli​ža​va​li. Neki se za​us​ta​vi​še, za​tim za​gr​mi​še još bli​že, na
nje​mu, na nje​go​vim gru​di​ma, na slom​lje​nim re​bri​ma. Nije se mo​gao po​‐
mak​nu​ti, nije uop​će di​sao. Ko​li​ko dugo može iz​dr​ža​ti bez zra​ka. Tri mi​nu​te.
Ako pri​je toga ne​ko​li​ko puta du​bo​ko udah​ne. Dvi​je mi​nu​te. Po​ku​šaj za​dr​ža​‐
ti dah dvi​je mi​nu​te. Ali vri​je​me je za nje​ga pos​ta​lo neo​dre​đe​no, i jed​na mi​‐
nu​ta mu se uči​ni kao dvi​je, i mo​žda će osje​ti​ti tak​vu po​tre​bu za zra​kom da
će iz​mi​go​lji​ti i iz​bi​ti van pri​je nego što je na​mje​ra​vao. Pet, šest, se​dam,
osam, bro​jao je. Do dva​de​set, do če​tr​de​set, a kako se niz nas​tav​ljao, bro​je​vi
u gla​vi mu se po​mi​je​ša​še s ot​ku​ca​ji​ma srca koji su bili sve brži i glas​ni​ji.
Gru​di mu se zgr​či​še, gu​še​ći ga. Ko​nač​no. Bla​to iz​nad nje​ga se po​mak​ne, pri​‐
ti​sak po​pus​ti, čo​vjek na nje​mu se po​mak​ne. Ali po​žu​ri, nije do​volj​no brzo.
Gla​so​vi i zvu​ko​vi iz​gu​bi​še se mi​lo​srd​no. Ali pre​po​la​ko. Nije se još mo​gao
is​ko​pa​ti. Mo​žda je net​ko za​os​tao. Mo​žda net​ko slu​čaj​no baci po​gled na​trag.
O Is​u​se, po​žu​ri​te. Na pola puta do kra​ja dru​ge mi​nu​te, tri​de​set pet, tri​de​set
šest, tri​de​set se​dam, grlo mu se is​kri​vi, če​tr​de​set osam, če​tr​de​set de​vet. Ni​‐
ka​da nije sti​gao do šez​de​set, nije više mo​gao iz​dr​ža​ti, odjed​nom po​mis​li da
je to​li​ko slab od ne​dos​tat​ka zra​ka da se neće moći is​ko​pa​ti. Gur​ni. Gur​ni,
do​đa​vo​la. Ali bla​to se nije mi​ca​lo, i po​ku​ša​vao se dig​nu​ti, iš​ču​pa​ti iz bla​ta. I
odjed​nom, o bože, udah​ne svje​ži zrak i nađe se na svje​tlu. Dah​tao je, na​po​la
u vodi. U gla​vi mu sivo pri​je​đe u bi​je​lo; gru​di mu se nad​mu u za​no​su, a za​‐
tim mu se za​bo​du oš​tro u re​bra. Du​bo​ko je udi​sao i iz​di​sao. Pre​ve​li​ka buka.
Čut će ga. Brzo se os​vr​ne.
Ni​ko​ga u bli​zi​ni. Gla​so​vi i šu​ška​nje u ši​ka​ri. Ali nije ih više mo​gao vi​dje​‐

170
 www.balkandownload.org

ti, već su otiš​li. Ko​nač​no je bio si​gu​ran, a mo​rao je pro​ći samo još je​dan te​‐
žak dio. Mo​rao je pri​je​ći pre​ko ces​te u bli​zi​ni. Iz​a​đe na oba​lu. Slo​bo​dan.
Ne, nisi još slo​bo​dan. Mo​raš još mno​go toga pro​ći pri​je nego stig​neš do
ces​te.
Do​đa​vo​la, zar mis​liš da ja to ne znam? reče sam sebi.
Uvi​jek tre​ba još ne​što uči​ni​ti. Uvi​jek. Ni​ka​da nije go​to​vo.
Pa kre​ni onda.
Evo za tre​nu​tak.
Ne. Sada. Moći ćeš se stal​no od​ma​ra​ti ako te ulo​ve.
Udah​ne, kim​ne i gun​đa​ju​ći iz​a​đe iz ri​je​ke, te kre​ne pre​ma ogo​lje​lom ko​‐
ri​je​nju. Na​tr​pa bla​to u rupu u ko​joj se skri​vao, u slu​ča​ju da ovu​da pro​đe
dru​ga gru​pa, pa da ne pri​mi​je​te da ona prva gru​pa nije pro​naš​la nje​go​vo
skro​vi​šte. Htio je da po​mis​le da je vi​so​ko u br​di​ma, a ne bli​zu ces​te.
Za​tim, os​ta​viv​ši pu​šku na oba​li, za​ro​ni u naj​dub​lji dio ri​je​ke i spe​re svo
bla​to sa sebe. Više nije bilo važ​no hoće li za​mu​ti​ti ri​je​ku ili ne; ovi koji su
ma​lo​pri​je ovu​da proš​li to​li​ko su je za​mu​ti​li da ni​kom u onoj dru​goj gru​pi
neće pas​ti ni na kraj pa​me​ti da je to bio on. Za​ro​ni gla​vu da is​pe​re pr​ljav​šti​‐
nu iz kose i da ope​re lice, na​pu​ni usta vo​dom a za​tim je isp​lju​ne sa svim
onim bla​tom. Is​pod vode is​pu​še nos da iz nje​ga iz​ba​ci svo ono bla​to koje se
u nje​mu sku​pi​lo. Samo zato što živi kao ži​vo​ti​nja ne zna​či da se tako mora i
osje​ća​ti, po​mis​li. To je na​učio u ško​li za spe​ci​jal​ne je​di​ni​ce. Budi čist kad
god mo​žeš. Tako ćeš više moći iz​dr​ža​ti i bo​lje se bo​ri​ti.
Iz​a​đe iz ri​je​ke, pro​na​đe tan​ku gran​či​cu na zem​lji i upo​tri​je​bi je da očis​ti
bla​to iz ma​ga​zi​na, da iš​če​pr​ka pr​ljav​šti​nu iz puš​ča​nog me​ha​niz​ma. Tada ne​‐
ko​li​ko puta is​pro​ba po​lu​gu da se uvje​ri da radi kako tre​ba, na​pu​ni je po​no​‐
vo ča​hu​ra​ma koje je bio iz​ba​cio, i ko​nač​no kre​ne da​lje, pa​ž​lji​vo se prov​la​če​‐
ći kroz grm​lje i dr​ve​će pre​ma ces​ti. Bio je za​do​vo​ljan što je sa sebe oprao
bla​to u ri​je​ci; osje​ćao se bo​lje, snaž​ni​je. Osje​ćao je da može po​bje​ći.
Osje​ćaj se iz​gu​bi u onom tre​nut​ku kada za​ču​je pse, dva čo​po​ra, jed​nog
koji je la​ju​ći do​la​zio pre​ma nje​mu, a dru​gi s nje​go​ve des​ne stra​ne. Do​la​zi​li
su vrlo brzo. Oni is​pred nje​ga su si​gur​no pra​ti​li nje​gov mi​ris od mjes​ta na
ko​jem je u ku​pi​na​ma iz​gu​bio Te​as​lea, od​lu​tao do ri​je​ke a za​tim se u po​lu​s​‐
vjes​nom sta​nju po​peo u brda, i ko​nač​no za​vr​šio u rud​ni​ku. Oni s li​je​ve stra​‐
ne su onda sa​svim si​gur​no pra​ti​li put ko​jim je on pra​tio Te​as​lea do ku​pi​na.
Taj je trag bio star već pre​ko dva​de​set če​ti​ri sata, i ako sa psi​ma nije neki

171
struč​njak, neće zna​ti koji je mi​ris pra​vi, onaj koji ide do ku​pi​na ili onaj koji
ide od ku​pi​na. Dak​le, ni​šta ne pre​pu​šta​ju slu​ča​ju; pos​la​li su pse na oba tra​‐
ga.
To mu saz​na​nje nije mno​go po​mo​glo. Još je uvi​jek mo​rao po​bje​ći od
ovih pasa koji jure pre​ma ri​je​ci, a si​gur​no ih neće pres​ti​ći, ne s ovak​vim bo​‐
lo​vi​ma u gru​di​ma. Mo​gao bi im pos​ta​vi​ti za​sje​du i ubi​ti ih kao što je uči​nio
sa Te​as​le​ovom gru​pom, ali bi zvuk pu​ške ot​krio nje​go​vu po​zi​ci​ju, a sa ovo​‐
li​kom po​tje​rom u šumi vrlo bi ga lako uhva​ti​li.
Tako. Tre​ba mu neki trik da ski​ne pse sa svo​jih leđa. Ba​rem za to ima
malo vre​me​na. Neće od​mah doći na ovaj dio ri​je​ke. Prvo će pra​ti​ti nje​gov
mi​ris od ri​je​ke, kroz brda do rud​ni​ka, a tek onda će se spus​ti​ti do​lje. Mo​gao
bi po​ku​ša​ti doći do ri​je​ke, ali će psi na kra​ju kre​nu​ti tim pu​tem, a po​tje​ra će
ra​di​om ja​vi​ti da mu pos​ta​ve zam​ku.
Imao je ide​ju. Nije baš bila do​bra, ali je bila naj​bo​lja koje se mo​gao sje​ti​ti.
Brzo se po​vu​če kroz dr​ve​će do mjes​ta na ko​jem se sa​krio po​kraj ri​je​ke; brzo
skliz​ne u vodu, i pus​ti da ga nosi ni​zvod​no pre​ma ces​ti, za​miš​lja​ju​ći što će
uči​ni​ti psi. Sli​je​dit će nje​gov trag od rud​ni​ka, naći put ko​jim je kre​nuo iz
skro​vi​šta, pra​tit će ga i zbu​nje​no nju​ši​ti kada se nje​gov mi​ris iz​ne​na​da iz​gu​‐
bi u ši​ka​ri. Sva​ko​me bi dugo tre​ba​lo da shva​ti da se on vra​tio po is​tom putu,
da se vra​tio do ri​je​ke i ba​cio u nju; a kad u jed​nom tre​nut​ku shva​te što je
uči​nio, on će već biti da​le​ko. Mo​žda će u tom tre​nut​ku već vo​zi​ti neki auto​‐
mo​bil ili ka​mi​on ko​jeg će us​pje​ti ukras​ti.
Ali po​li​ci​ja će ra​di​om ja​vi​ti svim pa​tro​la​ma da tra​že ukra​de​ni auto​mo​bil.
Onda će ga os​ta​vi​ti na​kon ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra.
A što onda? Ukras​ti još je​dan auto​mo​bil i os​ta​vi​ti i nje​ga? Os​ta​vi​ti ga i
po​bje​ći u po​lje i pus​ti​ti da ga psi po​no​vo na​nju​še?
Dok je ga​cao kroz ri​je​ku, očaj​nič​ki raz​miš​lja​ju​ći o tome kako da po​bjeg​‐
ne, po​la​ko je po​či​njao shva​ća​ti kako će to biti te​ško, go​to​vo ne​mo​gu​će. Te​‐
as​le ga neće pus​ti​ti. Te​as​le mu ni​ka​da neće do​pus​ti​ti da po​bjeg​ne, neće mu
do​pus​ti​ti čak ni da se od​mo​ri.
Za​bri​nut zbog la​ve​ža u bli​zi​ni, po​gle​da upr​tog u noge da iz​bjeg​ne ka​me​‐
nje i cje​pa​ni​ce pod vo​dom na koje bi se mo​gao po​pik​nu​ti, stiš​ću​ći čvr​sto
svo​ja re​bra, nije ga vi​dio dok nije do​šao do nje​ga. Zađe za za​voj na ri​je​ci, i
ugle​da tog čo​vje​ka kako bo​so​nog sje​di na oba​li, s no​ga​ma u ri​je​ci. Imao je
pla​ve oči. U ruci je dr​žao pu​šku, iz​gle​dao je sum​nji​ča​vo. Si​gur​no je čuo

172
 www.balkandownload.org

Ram​ba i za sva​ki se slu​čaj pri​pre​mio. Oči​gled​no nije ni sa​njao da bi to mo​‐

gao biti Ram​bo, jer kad je shva​tio tko je on, ši​rom ra​zja​pi usta i os​ta​ne uko​‐
čen u tre​nut​ku kad ga je Ram​bo na​pao. U ti​ši​ni. Ne smi​je se ni​šta čuti. Bez
puc​nja​ve. Ram​bo iz​vu​če nož, is​trg​ne čo​vje​ku pu​šku iz ruke. Čo​vjek se po​‐
ku​ša​vao svim si​la​ma po​pe​ti uz oba​lu. Ram​bo ga no​žem ubo​de u tr​buh, i po​‐
vu​če ga sve do re​ba​ra.
– Is​u​se – reče čo​vjek iz​ne​na​đe​no. Po​s​ljed​nji mu se slog pre​tvo​ri u fi​juk, i
u tom je tre​nu bio mr​tav.
– Što? – upi​ta net​ko.
Ram​bo se ne​ho​ti​ce lec​nu. Nije se ni​ka​ko mo​gao sa​kri​ti.
– Ni​sam li ti re​kao da se pres​ta​neš ža​li​ti na svo​je noge? – go​vo​rio je glas.
Ne. Ne. – Haj​de, na​vu​ci ci​pe​le pri​je nego ... – Ugle​da čo​vje​ka kako iz​la​zi iz
rupe, za​kop​ča​va hla​če, a kad ga je ugle​dao, bio je brži od svog pri​ja​te​lja. Po​‐
tr​či pre​ma pu​ški koja je bila nas​lo​nje​na na drvo, i Ram​bo po​ku​ša doći prvi
do nje. Ali čo​vjek je prvi sti​gao do pu​ške, i, ne, ne, prst mu se nađe na oki​‐
da​ču, po​vu​če ga, i odjek​nu pu​canj koji sru​ši sve Ram​bo​ve nade. Čo​vjek se
upra​vo spre​mao na dru​gi pu​canj kad mu Ram​bo ras​co​pa gla​vu. Mo​rao si
pu​ca​ti i upo​zo​ri​ti ih, zar ne, kur​vin sine? Mo​rao si me za​je​ba​ti.
Mili bože, što ću sada?
Za​ču​je po​vi​ke u šumi. Gran​či​ce su pu​ca​le i imao je osje​ćaj da se ci​je​la
šuma miče. Lju​di su ju​ri​li. Za​ču​je la​vež pasa. Nije imao kuda oti​ći, nije ni​šta
mo​gao uči​ni​ti. Lju​di su po​svu​da. Go​tov sam.
Bio je go​to​vo za​hva​lan što je iz​gu​bio. Neće više mo​ra​ti bje​ža​ti, neće ga
više bo​lje​ti gru​di, odvest će ga dok​to​ru, na​hra​ni​ti ga, dati mu kre​vet. Čis​tu
odje​ću. San.
Ako ga pri​je toga ne ubi​ju ov​dje, mis​le​ći da se još uvi​jek želi bo​ri​ti.
Onda će ba​ci​ti pu​šku i dići ruke u zrak i vi​ka​ti da se pre​da​je.
Zgro​zi se nad tom ide​jom. Nije mo​gao do​pus​ti​ti da samo sto​ji i čeka ih.
Ni​ka​da to pri​je nije uči​nio. Bilo je to od​vrat​no. Mora da pos​to​ji još ne​što što
se može uči​ni​ti, a tada se po​no​vo sje​ti rud​ni​ka i ko​nač​nog pra​vi​la: ako će iz​‐
gu​bi​ti, ako će ga uhva​ti​ti, ba​rem može iz​a​bra​ti mjes​to na ko​jem će se to do​‐
go​di​ti, a mjes​to na ko​jem je imao naj​ve​ću pred​nost bio je rud​nik. Tko zna
što se sve može pro​mi​je​ni​ti? Mo​žda po putu do rud​ni​ka smis​li neki dru​gi
na​čin bi​je​ga.
Lju​di su mu pri​la​zi​li sve bli​že i bli​že kroz ši​ka​ru. Još ih nije mo​gao vi​dje​‐

173
ti. Usko​ro. U redu, u rud​nik. Više nije imao vre​me​na o tome raz​miš​lja​ti, i
odjed​nom mu ti​je​lom pros​tru​ji val uz​bu​đe​nja zbog po​nov​ne ak​ci​je, i više
nije bio umo​ran, i skre​ne s oba​le du​bo​ko u šumu. Čuo ih je is​pred sebe kako
se pro​bi​ja​ju kroz grm​lje. Skre​ne li​je​vo i os​ta​ne pog​nut. Sada ih je vi​dio sa
svo​je des​ne stra​ne kako trče pre​ma ri​je​ci. Pri​pad​ni​ci te​ri​to​ri​jal​nih je​di​ni​ca.
U uni​for​ma​ma. Sa šlje​mo​vi​ma na gla​vi. U noći se, gle​da​ju​ći la​nac svje​ta​la
uda​ljen ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra, ša​lio kako je Te​as​le za njim pos​lao či​ta​vu malu
voj​sku, ali, Is​u​se, ovo je za​is​ta bila voj​ska.

174
 www.balkandownload.org

8.
Pri​pad​ni​ci te​ri​to​ri​jal​nih je​di​ni​ca su, pov​la​če​ći se u unu​traš​njost, jav​lja​li
opis te​re​na, li​ti​ce i mo​čva​re i pro​va​li​je koje je za​mje​nik ucr​ta​vao u praz​nu
kar​tu, a Te​as​le se sada spus​ti umo​ran i pra​zan na klu​pu, pro​ma​tra​ju​ći ga
kako sa X-om oz​na​ču​je mjes​to na ko​jem su po​kraj ri​je​ke pro​na​đe​na ti​je​la
dvo​ji​ce ci​vi​la. Osje​ćao se kao da sve to pro​ma​tra iz​da​le​ka, ko​nač​no omam​‐
ljen od svih onih ta​ble​ta koje je pro​gu​tao. Nije ni​šta re​kao Tra​ut​ma​nu ili
Ker​nu, ali malo na​kon što je sti​gao iz​vje​štaj o zak​la​nom i us​tri​je​lje​nom ti​je​‐
lu, osje​tio je oš​tro ste​za​nje oko srca, tako jako da se pres​tra​šio. Još dvo​ji​ca
ubi​je​nih. Ko​li​ko je to sada sve​ukup​no bilo? Pet​na​est? Osam​na​est? Broj​ke
mu se u gla​vi po​br​ka​še u že​lji da iz​bjeg​ne novu sumu.
– Mora da je kre​nuo pre​ma ces​ti kada su ga ot​kri​la ta dva ci​vi​la – reče
Tra​ut​man. – Zna da ga oče​ku​je​mo bli​zu ces​te, pa će se mo​ra​ti okre​nu​ti i
vra​ti​ti u brda. Kada će mis​li​ti da je si​gur​no, po​ku​šat će ne​kim dru​gim pu​‐
tem doći do ne​kog dru​gog di​je​la ces​te. Ovaj puta mo​žda na is​tok.
– Onda je to go​to​vo – reče Kern. – Uhva​ti​li smo ga u stu​pi​cu. Li​ni​ja je iz​‐
me​đu nje​ga i brda, pa ne može tim pu​tem. Je​di​ni otvo​re​ni put mu je pre​ma
ces​ti, a tamo ga čeka dru​ga li​ni​ja.
Te​as​le nas​ta​vi gle​da​ti kar​tu. Sada se okre​nu.
– Ne. Nis​te li slu​ša​li? – reče on Ker​nu. – Fra​jer je vje​ro​jat​no već u br​di​‐
ma. Ci​je​la pri​ča vam je ov​dje na kar​ti.
– Ali to mi ne zvu​či lo​gič​no. Kako će se pro​bi​ti kroz li​ni​ju?
– Lako – reče Tra​ut​man. – Kada su voj​ni​ci čuli puc​nje​ve iza sebe, iz
glav​ne se li​ni​je iz​dvo​ji​la jed​na gru​pi​ca i vra​ti​la se da po​gle​da što se do​go​di​‐
lo. Kad su to uči​ni​li, na nji​ho​vim je mjes​ti​ma os​ta​la rupa, veća nego što mu
je bilo po​treb​no da se pro​vu​če i kre​ne pre​ma br​di​ma. Kao i vi, svi oni oče​‐

175
ku​ju da će on nas​ta​vi​ti bje​ža​ti od li​ni​je, pa neće oče​ki​va​ti da ga uoče tako
bli​zu i on će se pro​vu​ći. Bo​lje im re​ci​te da nas​ta​ve pre​ma br​di​ma pri​je nego
im on od​mak​ne još da​lje.
Te​as​le je već dugo ovo oče​ki​vao od Ker​na. Sada je po​če​lo.
– Ne znam – reče Kern. – Pos​ta​je pre​kom​pli​ci​ra​no. Ne znam što mi je
pa​met​ni​je. A što ako on ne mis​li tako. Što ako on nije shva​tio da je u li​ni​ji
nas​ta​la rupa, i ako je os​tao tamo gdje je i bio, iz​me​đu li​ni​je i ces​te. Pa ako
na​re​dim tim lju​di​ma da kre​nu da​lje pre​ma unu​traš​njos​ti, uni​štit ću stu​pi​cu.
Tra​ut​man po​dig​ne ruke.
– Pret​pos​tav​ljaj što god ho​ćeš. Baš me bri​ga. Kao prvo, uop​će ne vo​lim
po​ma​ga​ti. Pa ipak po​ma​žem. Ali to ne zna​či da mo​ram ne​pres​ta​no po​nav​‐
lja​ti što mis​lim da se mora uči​ni​ti, a za​tim te, kvra​gu, mo​li​ti da to uči​niš.
– Če​kaj, ne​moj kri​vo shva​ti​ti. Ne stav​ljam u pi​ta​nje tvo​je miš​lje​nje.
Samo što on u svom po​lo​ža​ju neće uči​ni​ti ono što je lo​gič​no. Mo​žda će po​‐
mis​li​ti da je op​ko​ljen pa će tr​ča​ti u krug kao pre​pla​šen zec.
Po prvi je put po​nos u Tra​ut​ma​no​vu gla​su bio pot​pu​no otvo​ren:
– Neće.
– Ali ako tako pos​tu​pi, ako samo slu​čaj​no tako pos​tu​pi, ti nisi onaj koji
će od​go​va​ra​ti za sla​nje lju​di u kri​vom smje​ru. Ja sam taj. Ja ovu stvar mo​‐
ram pro​uči​ti iz sva​kog ugla. Na kra​ju kra​je​va, ov​dje samo te​ore​ti​zi​ra​mo. Još
ne​ma​mo iz​vje​šta​ja da bi mo​gli kre​nu​ti.
– Tada do​pus​ti meni da iz​dam na​re​đe​nje – reče Te​as​le, i uči​ni mu se da
se ka​mi​on spus​tio za ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Opet ga poč​ne ste​za​ti oko gru​di.
Bo​rio se da nas​ta​vi go​vo​ri​ti, na​pre​zao je svo​je ti​je​lo. – Ako je na​re​đe​nje kri​‐
vo, ja ću rado za nje​ga od​go​va​ra​ti. – Uko​či se, za​dr​ža​va​ju​ći dah.
– Is​u​se, je li vam do​bro? – reče Tra​ut​man. – Bo​lje leg​ni​te što brže.
Mah​ne ru​kom da za​dr​ži Tra​ut​ma​na. Odjed​nom ve​zist reče:
– Sti​že iz​vje​štaj – a Te​as​le se bo​rio da ne obra​ća paž​nju na ne​pra​vil​ne ot​‐
ku​ca​je svog srca i da slu​ša.
– Le​ži​te – reče Tra​ut​man. – Ili ću vas ja po​le​ći.
– Pus​ti​te me na miru! Slu​šaj​te!
– Ov​dje vođa te​ri​to​ri​jal​ne je​di​ni​ce broj tri​de​set pet. Ni​šta ne ra​zu​mi​jem.
Mora da nas je to​li​ko da su psi iz​gu​bi​li osjet mi​ri​sa. Žele da ide​mo u brda,
umjes​to pre​ma ces​ti.
- Ne, nisu iz​gu​bi​li osjet mi​ri​sa – reče Te​as​le Ker​nu, stis​nuv​ši se, gla​sa

176
 www.balkandownload.org

pre​na​pe​tog od boli. – Ali mi smo iz​gu​bi​li prok​le​to mno​go vre​me​na dok ste
po​ku​ša​va​li do​ni​je​ti od​lu​ku. Mis​li​te li da se sada mo​že​te pri​si​li​ti i iz​da​ti to
na​re​đe​nje?

177
 9.
Upra​vo u tre​nut​ku kada je Ram​bo kre​nuo us​po​nom pre​ma rud​ni​ku, za​bi​‐
je se me​tak u sti​je​nu na ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra od nje​ga. Kroz šumu iza nje​ga
odjek​ne pu​canj iz pu​ške. Bu​lje​ći u ulaz u rud​nik, on po​žu​ri po​sr​ću​ći uz​br​di​‐
com u tu​nel, zak​la​nja​ju​ći lice od kr​ho​ti​na koje su još dva met​ka od​lo​mi​la sa
sti​je​ne. Du​bo​ko u tu​ne​lu, iz​van do​me​ta me​ta​ka, sta​ne is​crp​ljen, nas​lo​ni se
na zid, daš​ću​ći. Nije mo​gao odr​ža​ti raz​da​lji​nu među nji​ma. Nje​go​va re​bra.
Sada su voj​ni​ci bili na ma​nje od ki​lo​me​tar uda​lje​ni od nje​ga, i do​la​zi​li su
brzo, to​li​ko za​hva​će​ni že​ljom za lo​vom da su pu​ca​li i pri​je nego su do​bro
na​ni​ša​ni​li. Vi​ken​da​ški voj​ni​ci. Obu​če​ni za ovo, ali bez ikak​vog is​kus​tva, pa
nisu bili dis​ci​pli​ni​ra​ni i u uz​bu​đe​nju bi mo​gli sva​šta uči​ni​ti. Po​ju​ri​ti glu​po
unu​tra. Is​pa​li​ti ra​fal niz rov. Do​bro je uči​nio što je do​šao ova​mo. Da se po​‐
ku​šao pre​da​ti do​lje na ri​je​ci, oni bi bili pre​br​zi, ubi​li bi ga. Bio mu je po​tre​‐
ban tam​pon pros​tor iz​me​đu nje​ga i njih da ne bi mo​gli pu​ca​ti pri​je nego im
on sve objas​ni.
Vra​ti se niz ta​man tu​nel pre​ma svje​tlu kod otvo​ra, pro​uča​va​ju​ći svod.
Kada je na​šao mjes​to na ko​jem je svod bio opas​no na​puk​nut, od​gur​ne pot​‐
por​ne gre​de, od​sko​čiv​ši na​trag pri​je nego što ga je strop mo​gao za​tr​pa​ti.
Nije ga bri​nuo ri​zik. Ako bi palo to​li​ko ka​me​nja da za​tr​pa ulaz i za​us​ta​vi
do​vod zra​ka, znao je da će ga is​ko​pa​ti pri​je nego umre. Ali kada je od​gur​‐
nuo gre​de, ni​šta se ne do​go​di, i mo​rao je po​ku​ša​ti sa sli​je​de​ćim gre​da​ma,
ne​ko​li​ko de​se​ti​na cen​ti​me​ta​ra da​lje. Ovaj se put, kad je gur​nuo, strop sru​šio
i go​to​vo pao na nje​ga uz tre​sak i grm​lja​vi​nu od ko​jih mu je za​je​ča​lo u gla​vi.
Hod​nik je bio pun pra​ši​ne i on se po​čeo da​vi​ti. Od​mak​ne se kaš​lju​ći. Mo​rao
je pri​če​ka​ti da se sleg​ne pra​ši​na, pa da može vi​dje​ti ko​li​ko je ka​me​nja palo.
Tan​ka zra​ka svje​tla pro​bi​ja​la se kroz pra​ši​nu. Pra​ši​na se po​če​la sli​je​ga​ti na

178
 www.balkandownload.org

pod, a iz​me​đu ba​ri​je​re od ka​me​nja i go​to​vo uni​šte​nog stro​pa os​ta​lo je go​to​‐

vo tri​de​set cen​ti​me​ta​ra pros​to​ra. Još se neko ka​me​nje po​mak​ne i taj se
pros​tor sma​nji na de​se​tak cen​ti​me​ta​ra. Ono malo vje​tri​ća što je pu​ha​lo no​‐
si​lo je pra​ši​nu niz tu​nel. Za​hla​di​lo je. Skliz​ne niz zid na vla​žan pod, os​lu​šku​‐
ju​ći svod kako štro​po​će i smi​ru​je se, a usko​ro iz​va​na za​ču​je i ne​jas​ne gla​so​‐
ve.
– Misl’š li da ga je ovo ubi​lo?
– Kake bi bilo da se uvu​češ i pro​vje​riš?
– Ja?
Neki od njih se na to na​smi​ja​še i Ram​bo se na​smi​je​ši.
– Špi​lja ili rud​nik – reče neki čo​vjek. Go​vo​rio je glas​no i po​la​ga​no, pa
Ram​bo po​mis​li da mo​žda go​vo​ri u ra​dio. – Vi​dje​li smo ga kad je ule​tio unu​‐
tra, a onda se sve sru​ši​lo na nje​ga. Tre​bao si vi​dje​ti pra​ši​nu. Ima​mo ga sa​‐
svim si​gur​no. Če​kaj malo, samo se​kun​du. – U tom tre​nut​ku kao da je po​čeo
go​vo​ri​ti ne​ko​me vani. – Mak​ni svo​ju glu​pu gu​zi​cu s ula​za. Ako je još živ,
može te vi​dje​ti i pu​ca​ti u tebe.
Ram​bo se po​la​ko i oprez​no pe​njao po odro​nu, že​lio je pro​vi​ri​ti kroz
otvor na vrhu. Vi​dio je obje stra​ne ula​za u špi​lju koje su uok​vi​ra​va​le uz​br​‐
di​ca i ogo​lje​lo dr​ve​će i nebo iz​va​na, a tada mu kroz vid​no po​lje pro​tr​či voj​‐
nik s li​je​ve na des​nu stra​nu. Dok je tr​čao o bok mu je uda​ra​la ču​tu​ri​ca koju
je imao za pa​som.
– Hej, zar me nisi čuo kad sam ti re​kao da se dr​žiš da​lje od ula​za? – reče
čo​vjek s des​ne stra​ne.
– Ja ov​dje ne ču​jem što ti go​vo​riš u ra​dio.
– Is​u​se bože.
Ovo isto tako može i za​vr​ši​ti.
– Že​lim Te​as​lea – reče kroz mali otvor. -Že​lim se pre​da​ti.
– Što?
– Jes​te li vi mom​ci ovo čuli?
– Do​ve​di​te Te​as​lea. Že​lim se pre​da​ti. – Nje​go​ve ri​je​či odjek​nu​še u tu​ne​‐
lu. Pa​ž​lji​vo je os​lu​ški​vao u stra​hu da strop ne po​pus​ti i pad​ne na nje​ga.
– Tamo unu​tra. To je on.
– Če​kaj, pa on je živ tamo unu​tra – reče čo​vjek u ra​dio. – Ne​što nam go​‐
vo​ri. – Nas​ta​ne pa​uza i tada čo​vjek pro​go​vo​ri puno bli​že ula​zu, ali još uvi​‐
jek iz​van Ram​bo​va vid​nog po​lja. – Što že​liš ti tamo unu​tra?

179
 – Umo​ran sam od po​nav​lja​nja. Že​lim da Te​as​le dođe ova​mo i že​lim se
pre​da​ti.
Sada su svi ne​što ša​pu​ta​li, za​tim je čo​vjek go​vo​rio ne​što u ra​dio, po​nav​‐
ljao po​ru​ku, i Ram​bo po​že​li da po​žu​re s tim i da se sve ovo već jed​nom za​‐
vr​ši. Nije vje​ro​vao da će se zbog pre​da​je osje​ti​ti ova​ko pra​zan. Sada kada je
bor​ba bila go​to​va, znao je da je pre​ci​je​nio svoj umor i bol u re​bri​ma. Na​rav​‐
no da je mo​gao nas​ta​vi​ti. U ratu je tako pos​tu​pao. Tada se okre​ne i re​bra ga
pro​bo​du i znao je da nije pre​tje​rao.
– Hej, ti tamo – vik​ne čo​vjek s ra​di​om ko​jeg nije mo​gao vi​dje​ti. – Ču​ješ
li me? Te​as​le kaže da ne može doći gore.
– Do​đa​vo​la, ovo je on ci​je​lo vri​je​me če​kao, zar ne? Re​ci​te mu da dođe
ova​mo.
– Ja o tome ni​šta ne znam. Rek​li su samo da ne može doći.
– Upra​vo ste mi rek​li da je to Te​as​le re​kao. Sada su oni. Jes​te li raz​go​va​‐
ra​li sa Te​as​le​om ili ne? Že​lim da dođe ova​mo. Že​lim nje​go​vu ga​ran​ci​ju da
me nit​ko neće gre​škom upu​ca​ti.
– Ne bri​ni. Ako te net​ko od nas i upu​ca, to sa​svim si​gur​no neće biti gre​‐
škom. Iz​a​đi pa​ž​lji​vo i ne​će​mo na​pra​vi​ti ni​kak​vu gre​šku.
Raz​mis​li o tome.
– U redu, ali tre​bam vašu po​moć da raz​gr​nem ovo ka​me​nje. Ne mogu to
uči​ni​ti sa​svim sam.
Po​no​vo ih za​ču​je kako šap​ću, a tada čo​vjek reče:
– Tvo​ja pu​ška i nož. Iz​ba​ci ih.
– Ba​cit ću čak i svoj pi​štolj. Imam re​vol​ver za koji vi čak ni ne zna​te.
Sada sam po​šten pre​ma vama. Ni​sam tako glup da se po​ku​šam pro​bi​ti po​‐
kraj svih vas, pa re​ci​te svo​jim lju​di​ma da drže pr​ste da​lje od oki​da​ča.
– Tek kada vi​dim tvo​je stva​ri.
– Sti​žu.
Mr​zio je to što mora iz​ba​ci​ti svo​je stva​ri. Mr​zio je osje​ćaj bes​po​moć​nos​ti
što će ga ima​ti bez njih. Vir​ka​ju​ći kroz otvor na vrhu odro​na, pro​ma​tra​ju​ći
ogo​lje​lu šumu i nebo tamo vani, pri​jao mu je hla​dan vje​trić koji je pir​kao
kroz tu​nel.
– Još ni​šta ni​sam čuo – reče čo​vjek ko​jeg još uvi​jek nije mo​gao vi​dje​ti. –
Ima​mo mi i su​za​vac.
Tako dak​le. A onaj kur​vin sin ne želi doći gore.

180
 www.balkandownload.org

Gu​rao je pu​šku kroz otvor. Go​to​vo ju je is​pus​tio u tre​nut​ku kada shva​ti.

Vje​trić. Vje​trić niz tu​nel. Ova​ko jak mora da ne​kud ide. Pu​hao je niz ras​‐
puk​li​nu na kra​ju. Oda​tle je bio usi​sa​van i is​i​sa​van kroz dru​gi tu​nel u brdu.
Još je​dan iz​laz. Bilo je to je​di​no objaš​nje​nje. Ina​če zrak ne bi stru​jao i cir​ku​‐
li​rao tu​ne​lom. Adre​na​lin mu sko​či u gla​vu. Još nije bio iz​gub​ljen.
– Gdje je oruž​je, pi​tao sam – ogla​si se čo​vjek iz​va​na.
U tvo​joj gu​zi​ci, po​mis​li Ram​bo. Po​vu​če pu​šku na​trag i dok mu je srce uz​‐
bu​đe​no lu​pa​lo po​žu​ri kroz mra​čan tu​nel. Žar je bio uga​šen i usko​ro je mo​‐
rao tap​ka​ti da pro​na​đe mjes​to na ko​jem je kam​pi​rao. Zgra​bi bo​ro​ve gra​ne i
ne​iz​go​re​ne ko​ma​de dr​ve​ta i po​ne​se ih niz tu​nel sve dok, gla​ve pog​nu​te pod
ni​skim stro​pom, ne za​ču​je ka​pa​nje vode i ne uda​ri u straž​nji zid. Nova va​tra
da ga vodi što da​lje. Dim bo​ro​vih gra​na da lak​še us​ta​no​vi smjer vje​tra na​‐
kon toga. Is​u​se, mo​žda.

181
 10.
Bol se po​no​vo javi, i Te​as​le se nag​ne na​pri​jed na klu​pi, ški​lje​ći na tam​nu
mas​nu mr​lju na dr​ve​nom podu. Znao je da više neće moći dugo iz​dr​ža​ti. Bio
mu je po​tre​ban san. Kako li mu je samo bio po​tre​ban. Ne​što od dok​to​ra.
Nije mo​gao uop​će reći ko​li​ko se na​pre​zao i uni​štio. Hva​la bogu da je ovo
sko​ro go​to​vo.
Još malo, reče sam sebi. Pri​če​kaj samo još malo i ulo​vit će ga.
Če​kao je da Tra​ut​man i Kern po​gle​da​ju u dru​gom smje​ru pa da onda še​‐
prt​lja​vo pro​gu​ta još dvi​je ta​ble​te.
– Ta je ku​ti​ja si​noć bila puna – reče Tra​ut​man i,iz​ne​na​di ga. – Ne bis​te
ih smje​li to​li​ko uzi​ma​ti.
– Ne. Pala mi je i iz​gu​bio sam ne​ko​li​ko ko​ma​da.
– Kada to? Ni​sam pri​mi​je​tio.
– Dok ste spa​va​li. Pri​je nego što je sva​nu​lo.
– Nis​te ih mo​gli to​li​ko iz​gu​bi​ti. Ne bis​te ih smje​li to​li​ko uzi​ma​ti. Ne s
tom sil​nom ka​vom.
– Do​bro sam. To je samo grč.
– Ho​će​te li ići dok​to​ru?
– Ne. Još ne.
– Onda ću ja dok​to​ra po​zva​ti ova​mo.
– Ne dok on ne bude uhva​ćen.
Sada se pri​bli​ža​vao i Kern. Za​što ga ne pus​te na miru?
– Ali on je uhva​ćen – reče Kern.
– Ne. Samo je stje​ran u škri​pac. A to nije isto.
– Mogu ga isto tako uhva​ti​ti. Samo je pi​ta​nje vre​me​na. Za​što je tako
prok​le​to važ​no sje​di​ti ov​dje i mu​či​ti se bez po​tre​be dok ga oni ne zgra​be?

182
 www.balkandownload.org

– Ne mogu vam to pra​vo objas​ni​ti. Vi to ne bis​te shva​ti​li.

– Onda po​zo​vi​te dok​to​ra – reče Tra​ut​man ve​zis​ti. – Na​ba​vi​te auto​mo​bil
da ga odve​ze do gra​da.
– Ne že​lim ići, re​kao sam. Obe​ćao sam.
– Kome? Kako to mis​li​te?
– Obe​ćao sam da ću ovo gle​da​ti do​kra​ja.
– Kome?
– Nji​ma.
– Mis​li​te va​šoj po​tje​ri? Onom Or​va​lu i os​ta​li​ma koji su umr​li?
Nije že​lio o tome go​vo​ri​ti.
– Da.
Tra​ut​man po​gle​da Ker​na i za​vr​ti gla​vom.
– Re​kao sam vam da ne bis​te shva​ti​li.
Okre​ne se pre​ma otvo​re​nom straž​njem di​je​lu ka​mi​ona, a sun​ce koje je
otu​da do​la​zi​lo bolo mu je oči. Tada se upla​ši i smra​či mu se pred oči​ma.
Sru​ši se na pod. Sje​ćao se da su da​ske za​š​tro​po​ta​le kad je pao.
– Upo​zo​ra​vam vas, ne​moj​te zva​ti dok​to​ra – reče po​la​ko. Nije se mo​gao
ni po​mak​nu​ti. – Ja se ov​dje do​lje samo od​ma​ram.

183
 11.
Pla​men osvi​je​tli ras​cjep, dok je vje​trić no​sio dim. Ram​bo je na tre​nu​tak
ok​li​je​vao, a za​tim gur​ne pu​šku iz​me​đu opa​sa​ča i hla​ča, uzme ba​klju i pro​‐
vu​če se iz​me​đu dva zida. Pod no​ga​ma je osje​ćao mo​kar i skli​ski ka​me​ni
pod. Vo​dio je na​do​lje. Pris​lo​ni leđa na je​dan zid da ne bi re​bri​ma stru​gao o
onaj dru​gi. Što je da​lje i niže ula​zio, to je svod ras​cje​pa bio sve niži, a onda
mu u jed​nom tre​nut​ku na​ran​čas​ti od​sjaj ba​klje na mo​kroj sti​je​ni po​ka​že
mjes​to na ko​jem su svod i zi​do​vi za​vr​ša​va​li otvo​rom. Po​dig​ne ba​klju iz​nad
otvo​ra, a sve što je mo​gao vi​dje​ti bila je ljev​kas​ta rupa u sti​je​ni. Iz​va​di puš​‐
ča​nu pa​tro​nu i is​pus​ti je. Iz​bro​ji do tri pri​je nego što je uda​ri​la o dno. Za​ču​‐
je tihu me​tal​nu jeku. Tri se​kun​de nije du​bo​ko, pa spus​ti jed​nu nogu u rupu,
a za​tim i dru​gu, i po​la​ko se poč​ne spu​šta​ti. Kad se spus​tio do gru​di, re​bri​ma
za​gla​vi i nije mo​gao bez​bol​no nas​ta​vi​ti spu​šta​nje. Zu​rio je u va​tru kod ula​za
u ras​cjep. Bila je oba​vi​je​na di​mom koji mu je na​dra​ži​vao nos​ni​ce. Za​ču​je
gla​so​ve u rud​ni​ku. Još je​dan odron, po​mis​li. Ne. Gla​so​vi koji su se sta​pa​li i
tut​nja​li sve do nje​ga. Već do​la​ze. Du​bo​ko udah​ne, sav u zno​ju, za​tvo​ri oči,
od​gur​ne se i pro​đe kroz rupu.
Go​to​vo pad​ne od grča u gru​di​ma. Nije se smio pus​ti​ti. Nije imao poj​ma
što je is​pod nje​ga. Gla​ve još uvi​jek iz​nad otvo​ra, upor​no se dr​žao na ru​ka​‐
ma i lak​to​vi​ma dok je pod no​ga​ma tra​žio neku iz​bo​či​nu ili pu​ko​ti​nu. Sti​jen​‐
ke su bile skli​ske i glat​ke, pa se on spus​ti još malo, no još uvi​jek nije mo​gao
naći ni​šta na što bi se mo​gao os​lo​ni​ti. Te​ži​na ti​je​la mu is​teg​ne gru​di. Ne​jas​‐
no je čuo gla​so​ve u rud​ni​ku. Oči​ju suz​nih od dima, go​to​vo se is​pus​ti i pad​ne
do​lje, na​da​ju​ći se da se neće raz​bi​ti o sti​je​ne, kad mu noge do​tak​nu ne​što
tan​ko i okru​glo.
Gor​nja preč​ka na ljes​tva​ma. Iz rud​ni​ka, po​mis​li. Mora da je mo​mak koji

184
 www.balkandownload.org

je ra​dio u rud​ni​ku ov​dje is​tra​ži​vao. Oprez​no se spus​ti na preč​ku. Svi​ne se

ali ipak iz​dr​ži. Za​ko​ra​či oprez​no na dru​gu preč​ku. Ova puk​ne i on po​lo​mi
još dvi​je preč​ke pri​je nego se za​us​ta​vi. Jeka nje​go​va pada za​tut​nji pro​la​zom
i iz​ne​na​di ga. Kada se jeka iz​gu​bi, on os​luh​ne, ali nije mo​gao čuti gla​so​ve u
rud​ni​ku bu​du​ći da mu je sada gla​va bila pot​pu​no u rupi. A tada, dok se od​‐
ma​rao, svi​nu se preč​ka na ko​joj je sta​jao. Po​bo​jav​ši se da će pas​ti, spus​ti ba​‐
klju da po​gle​da što je do​lje. Još če​ti​ri preč​ke i pod. Kada pada kiša, po​mis​li,
voda iz​va​na se si​gur​no sli​je​va ova​mo. Zbog toga su zi​do​vi tako glat​ki.
Do​dir​ne dno, drh​te​ći. Po​gle​da. Kre​ne ro​vom, ši​rim ras​cje​pom koji je ta​‐
ko​đer vo​dio na​do​lje. Ugle​da sta​ri pi​juk nas​lo​njen na zid, sav rđav, pr​lja​ve
dr​ve​ne dr​ške, svi​nu​te od vla​ge. Pod tre​pe​ra​vim svje​tlom ba​klje, dr​ška pi​ju​‐
ka je ba​ca​la sje​nu na zid. Nije mo​gao shva​ti​ti za​što je ru​dar alat os​ta​vio ov​‐
dje, a ne u gor​njem tu​ne​lu. Zađe za ugao, za​ču​je kako neg​dje kapa voda i
pro​na​đe ga. Ono što je od nje​ga os​ta​lo. Pod tre​pe​ra​vom ba​kljom kos​tur je
iz​gle​dao isto tako od​vrat​no kao i prvi osa​ka​ćen voj​nik ko​jeg je vi​dio. U us​ti​‐
ma je osje​ćao ki​sel​kast okus kad se na tre​nu​tak od​mak​nuo od kos​tu​ra.
Onda po​no​vo za​ko​ra​či pre​ma nje​mu. Kos​ti su pod nje​go​vim svje​tlom bile
na​ran​čas​te, ali bio je si​gu​ran da su za​pra​vo sive, baš kao i bla​to oko njih.
Bile su sa​vr​še​no pos​lo​že​ne. Sva​ka je kost bila na svom mjes​tu. Ni​jed​na kost
nije bila slom​lje​na. Ni​kak​vog zna​ka od čega je umro. Kao da je le​gao spa​va​‐
ti i ni​ka​da se više nije pro​bu​dio. Mo​žda je do​ži​vio sr​ča​ni udar.
Ili otro​van plin. Ram​bo zna​lač​ki onju​ši, ali ne osje​ti ni​šta osim mi​ri​sa us​‐
ta​ja​le vode. Nije mu se vr​tje​lo i nije u že​lu​cu osje​ćao muč​ni​nu, ili bilo koje
dru​ge simp​to​me tro​va​nja pli​nom.
Pa što je onda ubi​lo ovog čo​vje​ka?
Opet za​drh​ti. Užas​nuo ga je pri​zor, pa brzo za​ko​ra​či pre​ko kos​tu​ra u že​lji
da se što pri​je iz​gu​bi s ovog mjes​ta. Kre​ne da​lje i odjed​nom se rov raz​dvo​ji
u dva ogran​ka. Ko​jim od njih kre​nu​ti? Dim baš i nije bio naj​bo​lja ide​ja. Do​‐
sad se već bio ras​pr​šio i nije mo​gao vi​dje​ti u kom smje​ru od​la​zi. Bilo je jako
vlaž​no i pla​men na ba​klji je bio jako slab. Je​di​no što mu je pre​os​ta​lo bio je
dje​čji štos. Nas​li​ni prst pa ga is​pru​ži prvo u je​dan a onda u dru​gi rov. Osje​ti
hla​dan vje​trić na pr​stu u des​nom rovu pa kre​ne ne​si​gur​no tim pu​tem. Na
tre​nut​ke se mo​rao prov​la​či​ti, po​ne​kad sa​gi​nja​ti. Pla​men ba​klje je bio sve
sla​bi​ji i sla​bi​ji. Dođe do još jed​nog ras​kr​š​ća i po​že​li da ima ko​nac koji će pu​‐
šta​ti za so​bom da nađe put na​trag u slu​ča​ju da se iz​gu​bi.

185
 Pa da, a mo​žda bi htio i ba​te​ri​ju? I kom​pas? Za​što ne odeš do že​lje​za​ri​je i
ne ku​piš sve što ti tre​ba?
Za​što već jed​nom ne za​bo​ra​viš vi​ce​ve?
Či​ni​lo se da vje​trić opet do​la​zi iz des​nog rova. Pro​laz je, kako je od​mi​cao,
pos​ta​jao sve kom​pli​ci​ra​ni​ji. Opet na​iđe na za​vo​je i oku​ke. Još ogra​na​ka.
Usko​ro više nije znao kako je dos​pio do ovog mjes​ta. Uči​ni mu se da je kos​‐
tur jako da​le​ko iza nje​ga. Bilo je čud​no​va​to smi​ješ​no da je u tre​nut​ku kada
je po​mis​lio na po​vra​tak, shva​tio da je iz​gub​ljen i da to ne može uči​ni​ti. Za​‐
pra​vo se još i nije že​lio vra​ti​ti, samo je o tome raz​miš​ljao, ali bi mu ipak bila
dra​ža mo​guć​nost da se vra​ti ako vje​tri​ća nes​ta​ne. Tako i tako je vje​trić već
bio jako slab. Po​mis​li da je mo​žda pro​pus​tio neki usjek u sti​je​ni koji je vo​‐
dio van. Bože, može lu​ta​ti ovu​da sve dok ne umre, za​vr​ši​ti kao i one kos​ti.
Do nje​ga do​pre mr​mor i is​pu​ni ga ne​mir. Po​mis​li da to oni do​la​ze, ali
kako su ga samo us​pje​li pro​na​ći u ovom la​bi​rin​tu. Tada shva​ti da je to uda​‐
lje​ni šum vode. Pri​je nego što je uop​će bio svjes​tan, po​ju​ri pre​ma vodi, ko​‐
nač​no ima​ju​ći na umu neki za​mjet​ljiv cilj. Pro​bi​jao se bu​lje​ći pre​ko ba​klje u
tamu.
Tada se zvuk iz​gu​bi i opet se na​šao sam. Us​po​ri i sta​ne, nas​lo​ni se na zid,
bez ikak​ve nade. Ni​kak​va voda nije šu​mi​la, nje​mu se samo pri​či​ni​lo.
Ali zvu​ča​lo je tako stvar​no. Nije mo​gao vje​ro​va​ti da ga ma​šta može tako
lako zbu​ni​ti.
Pa što se onda do​go​di​lo sa šu​mom? Bio je tako stva​ran, gdje je sada?
Skri​ve​ni za​voj, shva​ti. Žu​re​ći da što pri​je dođe do zvu​ka, za​bo​ra​vio je po​‐
tra​ži​ti dru​ge usje​ke u sti​je​ni. Vra​ti se. Po​gle​daj. I baš kad je kre​nuo, po​no​vo
za​ču​je isti taj zvuk, i pro​na​đe otvor, pa uđe. Kako je ula​zio, to je zvuk pos​ta​‐
jao sve glas​ni​ji.
Sada je bio za​glu​šu​ju​ći. Ba​klja mu se go​to​vo uga​si​la. Dođe do mjes​ta na
ko​jem je rov pre​la​zio u iz​bo​či​nu, a is​pod nje​ga, da​le​ko do​lje, kroz rupu u
sti​je​ni je otje​cao po​tok, hu​čao je u ka​na​lu is​pod sti​je​ne. Ov​dje. To mora da
je mjes​to odak​le je pu​hao vje​trić.
Ali nije bilo. Voda se pje​ni​la pre​ko sti​je​ne i nije bilo mjes​ta za zrak. Pa
ipak je ov​dje osje​ćao jako stru​ja​nje zra​ka; mora da je u bli​zi​ni još neki iz​laz.
Ba​klja mu za​tre​pe​ri, i on iz​van sebe od stra​ha po​gle​da uoko​lo da za​pam​ti
oblik sti​je​ne. Odjed​nom se nađe u mra​ku, mra​ku koji je bio pot​pu​ni​ji i tam​‐
ni​ji od ijed​nog u ko​jem je do​tad bio. Mrak je bio po​ja​čan zvu​kom vo​do​pa​da

186
 www.balkandownload.org

u koji bi lako mo​gao pas​ti ako ne bude pa​ž​ljiv. Nap​ne se, če​ka​ju​ći da se pri​‐
vik​ne na mrak. Ni​ka​da mu to nije us​pje​lo. Poč​ne gu​bi​ti rav​no​te​žu, lju​lja​ti
se, i ko​nač​no klek​ne na ko​lje​na i ruke, pa poč​ne pu​za​ti pre​ma ni​skom pro​‐
la​zu na kra​ju sti​je​ne, ko​jeg je vi​dio malo pri​je nego se va​tra uga​si​la. Da bi
pro​šao kroz rupu, mo​rao je leći na tr​buh. Sti​je​ne su tamo bile vrlo oš​tre.
Raz​de​ra​le su mu odje​ću i kožu, te su mu svi​nu​le re​bra dok je on ne​pres​ta​no
ste​njao.
A tada i vris​ne. Ne samo zbog re​ba​ra. Dok je sli​jep ula​zio u pros​to​ri​ju u
ko​joj je ko​nač​no imao do​volj​no pros​to​ra da dig​ne gla​vu, is​pru​ži ruku da se
po​vu​če pre​ma na​pri​jed i na​pi​pa kašu. Za vrat mu pad​ne kap​lji​ca mo​krog
dre​ka, ne​što ga uje​de za prst, a ne​što sit​no mu jur​nu uz ruku. Le​žao je u
gus​toj pje​ni koja mu je pro​mo​či​la obje po​de​ra​ne ko​šu​lje. Za​ču​je sk​vi​ča​nje
iz​nad sebe i pa​pir​na​to kle​pe​ta​nje kri​la. Is​u​se, to su ši​šmi​ši. Le​žao je u nji​ho​‐
vim gov​ni​ma, a ono što je sada već bilo pola tu​ce​ta ška​klji​vih ži​vo​ti​nji​ca što
su ju​ri​le i gric​ka​le ga po ru​ka​ma, to su bili str​vi​na​ri koji su se gos​ti​li na ši​‐
šmi​šjim iz​me​ti​na​ma i na bo​les​nim ši​šmi​ši​ma koji su pali na pod. Te ži​vo​ti​‐
nji​ce mogu po​žde​ra​ti str​vi​nu, a sada su gric​ka​le meso s nje​go​vih ruku, dok
se on očaj​nič​ki po​ku​ša​vao is​ko​pr​ca​ti iz rupe. Is​u​se, gnje​čio ih je po ru​ka​ma,
lu​pao gla​vom o svod. Is​u​se, bjes​no​ća, tre​ći​na sva​ke ko​lo​ni​je ši​šmi​ša obo​lje​la
je od bjes​no​će. Ako se pro​bu​de i osje​te ga mo​gli bi ga na​pas​ti i pre​kri​ti ga i
gris​ti ga dok je on vri​štao. Pres​ta​ni, reče sam sebi. Na​tje​rat ćeš ih na sebe.
Pres​ta​ni vri​šta​ti. Već je čuo le​pr​ša​nje kri​la. Bože, ne može pres​ta​ti vri​šta​ti,
ko​pr​ca​ti se una​zad. Ko​nač​no se opet nađe na sti​je​ni, pro​te​zao je ruke i
noge, tr​ljao ih, pro​vje​ra​vao ne​ko​li​ko puta ima li još koji str​vi​nar na nji​ma,
još je uvi​jek osje​ćao nji​ho​vo ška​klja​nje na svo​joj koži. Mo​žda će me pra​ti​ti,
odjed​nom po​mis​li, tap​ka​ju​ći na​trag od ni​skog ula​za pre​ma rupi. Iz​gu​biv​ši
ori​jen​ta​ci​ju, jed​na mu noga skliz​nu sa sti​je​ne. Upla​ši se od mo​gu​ćeg pada.
Iz​ne​na​da za​te​tu​ra u su​prot​nom smje​ru i uda​ri o sti​je​nu. His​te​rič​no poč​ne o
sti​je​nu bri​sa​ti ka​šas​ta gov​na sa svo​jih ruku, nes​pret​no stru​ga​ti sluz sa ko​šu​‐
lje. Ko​šu​lja. Ne​što ga je gre​blo is​pod ko​šu​lje. Gur​ne ruku, zgra​bi ga, pri​mi
ga za krh​ka leđa, i dok ga je ba​cao pre​ma vo​do​pa​du osje​ti pod pr​sti​ma nje​‐
go​vu meku mo​kru utro​bu.
Ši​šmi​ši. Kuž​na ru​pe​ti​na. Bo​lest. Tru​li smrad iz​me​ta pec​kao mu je grlo i
nos. Tako je umro onaj mo​mak koji je ra​dio u rud​ni​ku. Bjes​no​ća. Ši​šmiš ga
je ugri​zao a da on to nije ni znao, a na​kon ne​ko​li​ko dana je po​lu​dio; u lu​di​lu

187
je lu​tao šu​mom, pa u tu​nel, iz tu​ne​la, pa opet u tu​nel i do​lje kroz rov, oko​lo
na​oko​lo sve dok se nije sk​vr​čio i umro. Si​ro​ti kur​vin sin, si​gur​no je mis​lio
da je to od usam​lje​nos​ti. Ba​rem u po​čet​ku. A kada je po​čeo bun​ca​ti, više si
nije mo​gao po​mo​ći. Ili je mo​žda pred kraj i znao da mu nema po​mo​ći, pa se
po​vu​kao u rov gdje je mo​gao umri​je​ti a da ni​ko​ga ne za​ra​zi.
Glu​post. Što ti o tome, do​đa​vo​la, znaš? Da je imao bjes​no​ću, mr​zio bi
vodu, čak i njen mi​ris, samu po​mi​sao na nju, i ni​ka​da se ne bi po​vu​kao u
vla​žan rov. Samo si za​miš​ljaš da ćeš ti tako umri​je​ti. Ako te pri​je toga ne
po​žde​ru.
Što to go​vo​riš? Ši​šmi​ši te ne mogu po​jes​ti. Ne ova vr​sta.
Ne, ali kuk​ci.
Još je uvi​je drh​tao, po​ku​ša​vao se smi​ri​ti. Vje​trić je u onoj ko​mo​ri bio jak.
Ali nije mo​gao tim pu​tem. A nije znao kako da se vra​ti do gor​njeg tu​ne​la.
Mo​rao se su​oči​ti sa stvar​noš​ću. To je to. Za​gli​bio je.
Osim što si nije mo​gao do​pus​ti​ti da vje​ru​je da je sve go​to​vo. Mo​rao se
bo​ri​ti pro​tiv pa​ni​ke i pre​tva​ra​ti se da pos​to​ji neki iz​laz; mo​rao je sjes​ti i po​‐
ku​ša​ti se opus​ti​ti. Ako bude do​volj​no dugo raz​miš​ljao, ni​ožda i pro​na​đe
neki iz​laz. Ali pos​to​jao je samo je​dan iz​laz, a on je to do​bro znao: pre​ma
vje​tri​ću u ši​šmi​šju jaz​bi​nu. Obli​že usne i iz ču​tu​ri​ce ot​pi​je gut​ljaj vode me​‐
tal​nog oku​sa. Znaš da mo​raš ući među ši​šmi​še, zar ne, reče sam sebi. Ili to
ili sje​di ov​dje i gla​duj i raz​bo​li se od vla​ge i umri.
Ili se ubij. I to su te na​uči​li. Ako više nema iz​la​za.
Ali i sam znaš da se ne​ćeš ubi​ti. Čak i da umi​reš i si​gu​ran si da ćeš umri​‐
je​ti, uvi​jek pos​to​ji mo​guć​nost da će pre​tra​ži​ti ove ro​vo​ve sve dok ne na​ba​‐
sa​ju na tebe i za​tek​nu te ov​dje u ne​svi​jes​ti.
Ali neće. Znaš da mo​raš ići za vje​tri​ćem tamo unu​tra kod ši​šmi​ša. Zar
ne? Ti to znaš.

188
 www.balkandownload.org

12.
Pa haj​de onda, kre​ni, svr​ši već jed​nom s tim, reče sam sebi.
Ali nas​ta​vi sje​di​ti u mra​ku na sti​je​ni, slu​ša​ti hu​ča​nje vode is​pod sebe.
Znao je ka​kav utje​caj ima taj zvuk na nje​ga. Jed​no​li​čan mu je zvuk otu​pio
uši, i malo po​ma​lo to​nuo je u san. Stre​se gla​vom da se raz​bu​di i od​lu​či ući
kod ši​šmi​ša još dok ima do​volj​no sna​ge, ali nije se mo​gao po​mak​nu​ti s
mjes​ta. Voda je i da​lje hu​ča​la, je​če​ći. Kad se pro​bu​dio, opet je bio na rubu
sti​je​ne, a ruka mu je vi​si​la pre​ko ruba. No bio je to​li​ko omam​ljen od spa​va​‐
nja, pa ga ovaj put opas​nost od pada ne uz​bu​di kao prvi put. Bio je pre​umo​‐
ran da bi se na to oba​zi​rao. Od​ma​ra​nje u le​že​ćem po​lo​ža​ju bilo je tako ra​‐
skoš​no. Ti​je​lo mu, us​pa​va​no, nije ni​šta osje​ća​lo, čak ga ni re​bra više nisu
bo​lje​la. Bio je pot​pu​no oba​mro.
Umri​jet ćeš ov​dje, po​mis​li. Ako se usko​ro ne po​mak​neš, tama i buka će
te to​li​ko is​cr​pi​ti da se više ne​ćeš moći po​kre​nu​ti.
Ne mogu se po​mak​nu​ti. Ovo je pre​vi​še za mene. Po​tre​ban mi je od​mor.
U ratu si iz​dr​žao i više od ovo​ga.
Da. A to je ono što me ov​dje do​tuk​lo.
Pa do​bro, onda umri.
Ne že​lim umri​je​ti. Jed​nos​tav​no ne​mam to​li​ko sna​ge.
– Do​đa​vo​la, kre​ni – reče na​glas, i u hu​ča​nju vode ri​je​či mu os​ta​do​še bez
jeke. – Brzo. Samo brzo uđi i kre​ni samo rav​no i naj​go​ri će dio biti iza tebe.
Ne. Ovo je naj​go​re. Ne može pos​to​ja​ti ni​šta gore od ovo​ga.
Vje​ru​jem u to.
Po​la​ko, oprez​no, ot​pu​že u mra​ku pre​ma ula​zu u ko​mo​ru. Pri​če​ka, sku​pi
sna​gu i poč​ne mi​go​lji​ti unu​tra. Pre​tva​raj se da ćeš do​dir​nu​ti čo​ko​lad​ni pu​‐
ding, reče sam sebi, us​pjev​ši se na​smi​je​ši​ti na tu šalu. Ali kada is​pru​ži ruku

189
i pod pr​stom osje​ti ne​što svrab​lji​vo u gov​ni​ma, re​flek​s​no po​vu​če ruku. Udi​‐
sao je sum​por​ni smrad iz​me​ta i tru​le​ži. Plin je si​gur​no otro​van; jed​nom
kada se nađe unu​tra, mo​rat će po​žu​ri​ti. Pa do​bro, evo, oči su ti pune ši​šmi​‐
šjih go​va​na, reče sam sebi, po​ku​ša​va​ju​ći se opet na​ša​li​ti. Na tre​nu​tak zas​ta​‐
ne, a onda za​ro​ni u sluz i us​ta​ne. Od pli​na mu se već vr​tje​lo i bilo mu je
muč​no. Gov​na su mu bila sve do ko​lje​na, a ši​šmi​ši su šu​ška​li o nje​go​ve no​‐
ga​vi​ce dok se on među nji​ma pro​bi​jao. Zrak je stru​jao pre​ma na​pri​jed.
Ne. Opet je po​gri​je​šio. Vje​trić je do​pi​rao iz su​prot​nog prav​ca. Ovo je bila
neka dru​ga zrač​na stru​ja. Ona koju je on sli​je​dio skre​nu​la je neg​dje drug​‐
dje.
Još je u ne​če​mu po​gri​je​šio. Ko​li​ko god je htio po​žu​ri​ti, sje​ti se da ne smi​‐
je. Mo​žda je pod pre​kri​ven ru​pa​ma. Mo​rao je pro​vje​ra​va​ti sva​ki cen​ti​me​tar
is​pred sebe. Sa sva​kim je ko​ra​kom oče​ki​vao da više neće na​ga​zi​ti na gov​na
već na čist te​ren.
Zvuk u pros​to​ri​ji je bio dru​ga​či​ji: pri​je je čuo sk​vi​ča​nje i kle​pe​ta​nje kri​la,
ali sada nije čuo ni​šta osim svog ga​ca​nja kroz du​bo​ko bla​to i ne​ja​san zvuk
vo​do​pa​da s dru​ge stra​ne. Mora da su ši​šmi​ši otiš​li. Vje​ro​jat​no je spa​vao du​‐
lje nego što je mis​lio, u me​đu​vre​me​nu je pala noć i ši​šmi​ši su otiš​li u lov.
Kre​ne pre​ma vje​tri​ću, bo​les​tan od smra​da, ali ba​rem njih više nije bilo, pa
se malo opus​ti. Tru​lo gov​no mu kap​ne na nos.
Obri​še ga, a kosa ga je na vra​tu boc​nu​la u tre​nut​ku kada je pros​to​ri​ja
eks​plo​di​ra​la od zvu​ka ti​su​ću kle​pe​ta kri​li​ma. Bu​du​ći da je dugo bio na sti​je​‐
ni, zvuk vode ga je dje​lo​mič​no za​glu​šio. Ši​šmi​ši su ci​je​lo vri​je​me bili ov​dje.
Sk​vi​ča​li su i le​tje​li kao i pri​je, ali ih on nije čuo. Sada su ši​šmi​ši opet bili po​‐
svu​da, fi​ju​ka​li su po​kraj nje​ga. Ru​ka​ma po​kri​je gla​vu dok je vri​štao.
Uda​ra​li su o nje​ga, kož​na​ta kri​la su mu ši​ba​la lice, pro​dor​ni vri​sko​vi su
ga za​glu​ši​va​li. Tje​rao ih je, ma​hao ru​ka​ma, pa opet po​kri​vao gla​vu, a za​tim
opet ma​hao. Po​tr​či na​pri​jed očaj​nič​ki že​le​ći što pri​je iz​a​ći odav​de. Po​sr​ne,
pad​ne na ko​lje​na.obra​da.bo​den Sada mu je sluz bila sve do ku​ko​va, mo​či​la
mu je ge​ni​ta​li​je. A go​mi​la je ši​šmi​ša na​vi​ra​la, obru​ša​va​li su se, na​pa​da​li ga.
Us​ta​ne, s ru​ka​ma u zra​ku, sli​je​po mla​ta​ra​ju​ći oko sebe. Zrak je bio pre​plav​‐
ljen ši​šmi​ši​ma. Nije mo​gao di​sa​ti. Uda​rao je oko sebe zgu​ren, zak​la​nja​ju​ći
se. Vr​tje​li su se oko nje​ga, kvr​c​ka​li ga, ple​li mu se u kosu. Okre​ne se, još se
više zgu​ri, i sav se naj​e​ži. „Is​u​se! Is​u​se!” Kre​ne na​li​je​vo, opet se po​s​kliz​ne,
pad​ne i uda​ri gla​vom o sti​je​nu. Pred oči​ma mu se za​ma​gli od boli, i je​dva

190
 www.balkandownload.org

smog​ne sna​ge da us​ta​ne, za​nji​še se, pri​mi se za ote​če​ni obraz dok su se ši​‐
šmi​ši i da​lje obru​ša​va​li na nje​ga, po​kraj nje​ga, i na​tje​ra​li ga uz zid. Oča​jan,
iz​u​da​ran i na​po​la be​s​vjes​tan, osje​ti kako se ne​što u nje​mu širi i na​pi​nje i
ko​nač​no puca. Ni​šta tje​les​no. Samo sre​di​šte ono​ga što mu je da​va​lo sna​gu
sve do​sad, ali bilo je to sve. Pre​ki​ne bor​bu s nji​ma, pre​pus​ti im se, pus​ti da
ga gu​ra​ju. Te​tu​rao je za​jed​no s nji​ma, ruke spus​ti po​la​ko uz ti​je​lo, i u tom
fan​tas​tič​nom os​lo​ba​đa​nju od stra​ha i oča​ja, osje​ća​ju​ći se pot​pu​no bez​nad​no
i pa​siv​no, po prvi put to​li​ko slo​bo​dan da ne mari što će mu se do​go​di​ti,
shva​ti što to oni na​mje​ra​va​ju. Nisu ga na​pa​da​li. Le​tje​li su pre​ma iz​la​zu iz
rova. Nije mo​gao kon​tro​li​ra​ti svoj smi​jeh, drh​tao je od olak​ša​nja. Si​gur​no je
vani noć. Osje​ti​li su to, vođa je dao znak i svi kao je​dan su sa svo​da po​le​tje​li
pre​ma iz​la​zu dok je on bio tamo s nji​ma, pres​tra​šen da love nje​ga. Že​lio si
ko​nac da mo​žeš naći put? reče sam sebi. Ti sli​je​pa glu​pa bu​da​lo, do​bio si što
si tra​žio. Bo​rio si se pro​tiv njih, a oni su ti stal​no po​ka​zi​va​li put.
Pop​ne se za nji​ma, po oš​trim sti​je​na​ma. Usko​ro nji​ho​vo sk​vi​ča​nje i kle​‐
pe​ta​nje kri​li​ma pos​ta​ne pre​dvid​lji​vo i poz​na​to kao da se od njih oče​ki​va​lo
da žive za​jed​no, sve dok ga nisu os​ta​vi​li da​le​ko iza sebe. Ne​ko​li​ko ih za​os​ta​‐
ne, pa pro​le​te po​kraj nje​ga. A onda se odjed​nom nađe sam. Je​di​ni zvuk koji
je čuo bila je jeka nje​go​vih ko​ra​ka. Pu​hao je ugo​dan i svjež vje​tar. Okre​‐
nuv​ši lice pre​ma nje​mu, raz​miš​ljao je o tome kako su mu ši​šmi​ši po​mo​gli
da nađe iz​laz. Više nije osje​ćao od​vrat​nost pre​ma nji​ma. Sada, kada ih više
nije bilo, po​če​li su mu ne​dos​ta​ja​ti, kao da je iz​me​đu nje​ga i njih bila pre​ki​‐
nu​ta neka veza. Uži​vao je u svje​žem zra​ku, pro​čiš​ća​vao si nos​ni​ce i grlo i
plu​ća, po​ku​ša​va​ju​ći iz​bri​sa​ti okus iz​me​ti​na iz usta. Srce mu poč​ne ubr​za​no
ku​ca​ti kada se po​peo i do​tak​nuo zem​lju iz​mi​je​ša​nu sa šljun​kom. Još nije bio
vani. Ovo je bio samo mulj koji je kiša na​ni​je​la u pu​ko​ti​nu. Pa ipak, osje​ćao
je da je bli​zu. Nas​ta​vio se pe​nja​ti a zr​na​ti mulj pod pr​sti​ma is​pu​nja​vao ga je
za​do​volj​stvom. Is​pu​že na pre​kra​san hu​mak. Kad se iz​va​lio na vrhu, osje​ti
mi​ris šu​šta​vog liš​ća, vje​tra u vi​so​koj tra​vi i dima. Još samo malo. Oprez​no
is​pru​ži ruku, a ruka mu se za​us​ta​vi na ka​me​noj za​pre​ki. Opi​pa oko​lo, i osje​‐
ti da je za​tvo​ren sa sve tri stra​ne. Ri​ječ​no ko​ri​to. Ko​li​ko vi​so​ko? Mo​glo je
biti do neba. Bio je tako bli​zu slo​bo​de a ipak uhva​ćen u stu​pi​cu. Ko​li​ko god
je u sebi osje​ćao la​ko​ću i za​do​volj​stvo, znao je da nema do​volj​no sna​gu da
se pop​ne vi​so​ko.
Onda za​bo​ra​vi na pe​nja​nje, reče sam sebi. Ne bri​ni o tome. Ili ćeš us​pje​ti

191
ili ne​ćeš. Ni​šta ne mo​žeš uči​ni​ti ako je pre​pre​ka jako vi​so​ka. Za​bo​ra​vi.
U redu, po​mis​li, pa os​ta​ne sje​di​ti u me​ka​nom bla​tu. Od​ma​rao se, pri​vi​ka​‐
va​ju​ći se na pro​mje​nu u sebi. Ni​ka​da pri​je nije bio svjes​tan stva​ri oko sebe.
Bila je is​ti​na da se u ra​ni​jim ak​ci​ja​ma osje​ćao go​to​vo isto ova​ko. Sva​ki bi
po​kret iz​vo​dio glat​ko i pra​vil​no – tr​ča​nje, ni​ša​nje​nje, la​ga​ni pri​ti​sak na oki​‐
dač, tr​zaj koji mu is​pu​nja​va ti​je​lo, ži​vot koji ovi​si o nje​go​voj mi​los​ti. U tak​‐
vim bi tre​nu​ci​ma bio pot​pu​no obu​zet sam so​bom, os​ta​lo bi samo nje​go​vo ti​‐
je​lo, pot​pu​no u skla​du sa pos​tup​ci​ma. Do​ma​ći sa​vez​ni​ci u ratu su to na​zi​va​‐
li Ze​nom, pu​to​va​njem do čis​tog i za​us​tav​lje​nog tre​nut​ka, koji se pos​ti​že
samo na​kon duge i na​por​ne obu​ke i kon​cen​tra​ci​je i od​luč​nos​ti da se pos​tig​‐
ne sa​vr​šens​tvo. Dio po​kre​ta kada sam po​kret sta​ne. Nji​ho​ve ri​je​či nisu ima​‐
le od​go​va​ra​ju​ći en​gle​ski pri​je​vod, a rek​li su da čak i ako bi ta​kav pri​je​vod
pos​to​jao ne bi mo​gao toč​no objas​ni​ti taj tre​nu​tak. Osje​ćaj je bio pot​pu​no iz​‐
van vre​me​na, nije ga se mo​glo opi​sa​ti u vre​me​nu, mo​glo ga se us​po​re​di​ti sa
or​gaz​mom, ali ipak nije bio tako odre​đen zato što nije imao fi​zič​ki cen​tar,
tje​les​no je bio po​svu​da.
Ali ovo, ovo što je sada osje​ćao, bilo je dru​ga​či​je. U ovo​me nije bio sa​dr​‐
žan ni​ka​kav po​kret, a osje​ća​ji nisu bili iz​o​li​ra​ni u jed​noj vječ​noj se​kun​di.
Bila je to sva​ka se​kun​da. Sje​de​ći u me​ka​nom bla​tu, ugod​no nas​lo​njen na
sti​je​nu, u gla​vi je bi​rao ri​je​či i ko​nač​no se od​lu​či za do​bro. Ni​ka​da se nije
osje​ćao ova​ko do​bro.
Po​mis​li da je mo​žda po​lu​dio. One za​guš​lji​ve pare su na nje​ga si​gur​no
utje​ca​le više nego što je bio svjes​tan i ovo je bio samo tre​nu​tak la​ko​um​nos​‐
ti. Ili je mo​žda, već se pre​dav​ši smr​ti, bio jed​nos​tav​no sil​no za​do​vo​ljan što
je živ. Na​kon što je pro​šao kroz onaj pa​kao, mo​žda je u sve​mu dru​go​me
mo​rao naći uži​tak.
Ali ne​ćeš više tako osje​ća​ti ako do​pus​tiš da te ov​dje uhva​te, reče sam
sebi. Sta​jao je tako u mra​ku i opi​pa​vao pros​tor iz​nad sebe da ne bi uda​rio
gla​vom. Čak se i tada na​bo​de na ne​što, lec​ne se, i shva​ti da je to vrh gra​ne.
Bio je to grm, a kada is​pru​ži ruku, do​dir​ne rub ri​ječ​nog ko​ri​ta. Bio mu je do
pasa. Van. Bio je vani ci​je​lo ovo vri​je​me. Noć​no je nebo bilo puno obla​ka i
tako ga za​va​ra​lo, pa je po​mis​lio da je još uvi​jek pod zem​ljom.
Pa​ze​ći na re​bra, po​vu​če se do is​pod grma i du​bo​ko udah​ne, osje​ća​ju​ći
svje​ži​nu, mi​ris dr​ve​ta. Do​lje, dos​ta da​le​ko, ugle​da malu va​tru u šumi. Na​‐
kon pot​pu​nog mra​ka u špi​lji, va​tra mu je iz​gle​da​la svi​je​tlo, bo​ga​to i živo.

192
 www.balkandownload.org

Osje​ti na​pe​tost. Net​ko je kod va​tre ne​što pri​gu​še​no go​vo​rio. Još se net​ko
po​mak​ne kod sti​je​na u bli​zi​ni, za​ču​je kako net​ko pali ši​bi​cu. Tada se pla​‐
men ši​bi​ce uga​si i on ugle​da bla​gi žar ci​ga​re​te.
Dak​le tu su i če​ka​ju ga. Te​as​le je po​go​dio za​što je oti​šao u ro​vo​ve i špi​lje.
Te​as​le je oko brda ras​po​re​dio lju​de u slu​ča​ju da on pro​na​đe iz​laz. Pa do​bro,
ne mogu do​bro vi​dje​ti u mra​ku, a na​kon što je to​li​ko vre​me​na pro​veo pod
zem​ljom, nje​mu je mrak bio pot​pu​no nor​ma​lan, i čim se još malo od​mo​ri,
skliz​nut će do​lje po​kraj njih. Sada će to biti lako. Oni će mis​li​ti da je još uvi​‐
jek u špi​lji, a on će biti ki​lo​me​tri​ma uda​ljen. Bo​lje da mu se nit​ko ne is​pri​je​‐
či na putu. Is​u​se, ne. Sve bi uči​nio. Na​kon ono​ga što je pro​ži​vio, uči​nio bi
sve da ga ne uhva​te.

193
 13.
Opet je bio mrak, a Te​as​le nije mo​gao shva​ti​ti kako se na​šao u tam​noj
šumi. Tra​ut​man, Kern, ka​mi​on. Gdje su svi oni? Što se do​go​di​lo sa da​nom?
Za​što je on tako užur​ba​no po​sr​tao kroz sje​ne sta​ba​la?
Bez daha se nas​lo​ni na de​blo, i opet mu se javi bol u gru​di​ma. Bio je to​li​‐
ko de​zo​ri​jen​ti​ran da se bo​jao. Ne bez smje​ra. Znao je da mora nas​ta​vi​ti rav​‐
no na​pri​jed, mo​rao je ići na​pri​jed, ali nije shva​ćao za​što, kako.
Tra​ut​man. Toga se sje​ćao. Tra​ut​man ga je že​lio odves​ti dok​to​ru. Sje​ćao
se da je na le​đi​ma le​žao na podu ka​mi​ona. Po​ku​ša​vao se sje​ti​ti kako je od
ka​mi​ona do​šao do šume. Da li se sa Tra​ut​ma​nom bo​rio da ne ide kod dok​to​‐
ra? Mo​žda se os​lo​bo​dio, mo​žda je iz ka​mi​ona sko​čio u po​lje i pre​ko po​lja u
šumu. Sve da dođe što bli​že fra​je​ru. Da po​mog​ne u nje​go​vom hva​ta​nju.
Ali to mu se baš nije sla​ga​lo. Znao je da nije mo​glo biti tako. U nje​go​vom
sta​nju nije mo​gao po​bi​je​di​ti Tra​ut​ma​na. Nije mo​gao mis​li​ti. Mo​rao je žu​ri​ti
bez ob​zi​ra na bol u gru​di​ma i na uža​san osje​ćaj da mu je net​ko za pe​ta​ma,
ili će usko​ro biti. Fra​jer. Je li to fra​jer iza nje​ga?
Obla​ci na nebu se raz​bi​še i po​ka​že se ko​ma​dić mje​se​ca. Os​vjet​lja​vao je
dr​ve​će' a po​svu​da oko sebe je mo​gao vi​dje​ti tru​pi​ne sta​rih auto​mo​bi​la, na
hr​pa​ma, nas​lo​nje​ne na dr​ve​će, sto​ti​ne njih, slu​pa​nih, ka​ram​bo​li​ra​nih i tru​‐
lih. Bilo je to po​put grob​lja, gro​te​sk​no. Mje​se​či​na je ba​ca​la svje​tlo na oval​ne
obri​se.
Vla​da​la je pot​pu​na ti​ši​na. Čak i kad se mi​cao kroz liš​će i sru​še​ne ka​me​ne
ogra​de i slom​lje​no stak​lo, či​nio je to u pot​pu​noj ti​ši​ni. Kli​zio je. I ne​ka​ko je
znao da to nije fra​jer iza nje​ga, već net​ko dru​gi. Ali za​što se bo​jao po​gle​da
na ces​tu kroz sa​blas​ne tru​pi​ne? Za​što se bo​jao reda ka​mi​ona te​ri​to​ri​jal​nih
je​di​ni​ca par​ki​ra​nih po​kraj ces​te? Is​u​se, što mu se to do​ga​đa? Je li po​lu​dio?

194
 www.balkandownload.org

Tamo nije bilo ni​ko​ga. Ni​ko​ga po​kraj ka​mi​ona. Strah se iz​gu​bi. Pra​zan
po​li​cij​ski auto​mo​bil, po​s​ljed​nji u redu, naj​bli​ži gra​du. Sada je bio ushi​ćen,
pu​zao je iz tog grob​lja auto​mo​bi​la bez vra​ta, po​de​ra​nih sje​da​la, po​dig​nu​tih
ha​uba, u po​lje, tiho, bli​zu zem​lje, pre​ma tom auto​mo​bi​lu.
Iz​ne​na​da ga buka uz​ne​mi​ri. Za​ču​je lom​lja​vu stak​la, i on trep​nu. Opet je
le​žao na le​đi​ma. Je li ga net​ko upu​cao u po​lju? Poč​ne se opi​pa​va​ti ne bi li
na​šao ranu, i is​pod sebe osje​ti deku, a ne zem​lju. Meke jas​tu​ke. Li​jes. Trg​nu
se, u pa​ni​ci, a onda shva​ti. Kauč. Ali, Is​u​se, gdje? Što se to do​ga​đa? Po​tra​ži
svje​tlo, uda​ri o lam​pu, i za​pa​liv​ši je, trep​ne, ugle​dav​ši svoj ured. Ali što se
do​go​di​lo sa šu​mom, s olu​pi​na​ma, sa ces​tom? Is​u​se, bile su stvar​ne, znao je
to. Htje​de po​gle​da​ti na sat, ali ga nije imao na ruci, po​gle​da na sat na sto​lu,
pet​na​est do dva​na​est. Kroz pro​zor je vi​dio da je vani mrak. Mora da je po​‐
noć, ali po​s​ljed​nje čega se sje​ćao bilo je pod​ne. A što je sa fra​je​rom? Što se
do​go​di​lo?
Te​škom mu​kom sjed​ne i pri​mi se za gla​vu. Ne​što je po​di​glo pod nje​go​va
ure​da. Op​su​je, ali iz nje​go​vih usta ne iz​a​đe ni ri​ječ. Za​te​tu​ra do vra​ta, zgra​‐
bi kva​ku s obje ruke i okre​ne je, ali vra​ta os​ta​nu za​li​jep​lje​na i mo​rao ih je
po​vu​ći iz sve sna​ge. Vra​ta se ši​rom otvo​re, go​to​vo ga od​ba​ce na kauč. Ra​ši​ri
ruke, po​ku​ša​va​ju​ći pos​ti​ći rav​no​te​žu kao ple​sač na žici. S me​ka​nog te​pi​ha u
ure​du za​ko​ra​či na hla​dan ka​me​ni pod u hod​ni​ku. Hod​nik je bio u mra​ku, ali
je u glav​nom ure​du bilo upa​lje​no svje​tlo; na pola puta do ure​da mo​rao se
nas​lo​ni​ti na zid.
– Pro​bu​di​li ste se, šefe? – za​ču​je glas neg​dje u hod​ni​ku. – Je li vam do​‐
bro?
Bilo je pre​kom​pli​ci​ra​no od​go​va​ra​ti na pi​ta​nja. Još je uvi​jek do​la​zio k
sebi. Le​že​ći na le​đi​ma u ka​mi​onu, za​ma​gli​lo mu se pri po​gle​du na mas​nu
tka​ni​nu ko​jom je ka​mi​on bio pre​kri​ven. Glas iz ra​di​ja; – Mili bože, ne od​go​‐
va​ra. Po​bje​gao je du​bo​ko u rud​nik. – Bor​ba s Tra​ut​ma​nom koji ga je htio
od​ni​je​ti do kola. Ali što je to bilo sa šu​mom, s ta​mom...
– Pi​tao sam vas jes​te li do​bro, šefe? – reče glas glas​ni​je. Za​ču​je ne​či​je ko​‐
ra​ke. Nije čuo jeku.
– Fra​jer – us​pi​je reći. – Fra​jer je u šumi.
– Što? – Glas je bio po​kraj nje​ga, i on po​gle​da. – Ne bis​te smje​li še​ta​ti
oko​lo. Opus​ti​te se. Vi i fra​jer više nis​te u šumi. On vam nije za pe​ta​ma.
Bio je to za​mje​nik i Te​as​le je znao da bi ga mo​rao poz​na​va​ti, ali ga se

195
nije mo​gao sje​ti​ti. Po​ku​ša. Ni​šta mu ne pad​ne na pa​met.
– Har​ris? – Da, tako je. Har​ris. – Har​ris – reče po​nos​no.
– Bo​lje do​đi​te sa mnom u moj ured, sjed​ni​te i po​pij​te malo kave. Baš sam
je sku​hao. Slu​pao sam vrč dok sam no​sio vodu iz ku​pa​oni​ce. Na​dam se da
vas to nije pro​bu​di​lo.
Ku​pa​oni​ca. Da. Har​ri​sov je glas odje​ki​vao u nje​go​voj gla​vi. Poz​li mu od
za​miš​lje​nog oku​sa kave u us​ti​ma. Ku​pa​oni​ca. Za​te​tu​ra kroz vra​ta i po​vra​ti
u za​hod. Har​ris ga je pri​dr​ža​vao i go​vo​rio mu:
– Sjed​ni​te ov​dje na pod – ali sada mu je bilo do​bro. Jeka se iz​gu​bi​la.
– Ne. Moje lice. Vode. – I dok je hlad​nom vo​dom zap​lju​ski​vao lice i oči,
sli​ka mu opet bljes​ne pred oči​ma, ne više san, nego stvar​nost. – Fra​jer –
reče. – Fra​jer je u šumi po​kraj ces​te. Na grob​lju auto​mo​bi​la.
– Samo mir​no. Po​ku​šaj​te se sje​ti​ti. Fra​jer je upao u rud​nik i po​bje​gao u
la​bi​rint tu​ne​la. Evo. Daj​te mi ruku.
Te​as​le od​bi​je po​moć, pri​mi se za umi​va​onik, dok mu je s lica ka​pao znoj.
– Ka​žem vam da fra​jer sada više nije tamo.
– Ali vi to ne mo​že​te zna​ti.
– Kako sam dos​pio ova​mo? Gdje je Tra​ut​man?
– U ka​mi​onu. Pos​lao je lju​de s vama u bol​ni​cu.
– Taj kur​vin sin. Upo​zo​rio sam ga da me ne ša​lje u bol​ni​cu. Kako sam
dos​pio ova​mo umjes​to u bol​ni​cu?
– Ni toga se ne sje​ća​te? Is​u​se, za​da​li ste im puno muke. Ur​la​li ste i bo​ri​li
se u ko​li​ma i stal​no ste hva​ta​li vo​lan da slu​čaj​no ne skre​nu u bol​ni​cu. Vi​ka​li
ste da ako vas već ne​kud mo​ra​ju odves​ti, neka vas do​ve​du ova​mo. Da vas
nit​ko neće str​pa​ti u kre​vet pro​tiv vaše vo​lje. Na kra​ju su se pre​pa​li da će
vas po​vri​je​di​ti ako se nas​ta​ve s vama bo​ri​ti, i uči​ni​li su kako ste rek​li. Da
vam pra​vo ka​žem, mis​lim da su je​dva do​če​ka​li da vas se ri​je​še, sa svom
onom ga​la​mom koju ste di​za​li. Kada ste u jed​nom tre​nut​ku šče​pa​li vo​lan,
go​to​vo ste se za​bi​li u neki ka​mi​on. Ov​dje su vas sta​vi​li u kre​vet, a čim su
otiš​li, vi ste iz​aš​li i sje​li u kola da se vra​ti​te ot​kud ste i doš​li. Ja sam vas po​‐
ku​šao za​us​ta​vi​ti, ali to nije bio ni​ka​kav pro​blem. One​svi​jes​ti​li ste se pri​je
nego što ste pro​naš​li ključ. Za​is​ta se ni​če​ga ne sje​ća​te? Dok​tor je od​mah sti​‐
gao, pre​gle​dao vas i re​kao da ste u na​po​la pris​toj​nom sta​nju, osim što ste is​‐
crp​lje​ni i što ste uzi​ma​li pre​vi​še onih ta​ble​ta. Te su ta​ble​te neka kom​bi​na​ci​‐
ja sti​mu​lan​ta i se​da​ti​va, a vi ste ih uze​li to​li​ko da ste već le​tje​li. Dok​tor je

196
 www.balkandownload.org

re​kao kako je iz​ne​na​đen što ste uop​će to​li​ko iz​dr​ža​li.

Te​as​le na​pu​ni umi​va​onik hlad​nom vo​dom i za​ro​ni u nje​ga gla​vom. Obri​‐
še se pa​pir​na​tim ruč​ni​kom.
– Gdje su moje ci​pe​le i ča​ra​pe? Gdje ste ih sta​vi​li?
– Za​što?
– Nije važ​no za​što. Samo re​ci​te gdje ste ih sta​vi​li?
– Ne​će​te se valj​da po​ku​ša​ti tamo vra​ti​ti, zar ne? Za​što ne sjed​ne​te i ne
od​mo​ri​te se? One špi​lje vrve lju​di​ma. Vi ni​šta više ne mo​že​te uči​ni​ti. Rek​li
su da ne bri​ne​te, po​zvat će vas čim na​iđu na neki trag.
– Upra​vo sam vam re​kao da on nije... Pi​tao sam vas gdje su mi ci​pe​le i
ča​ra​pe.
U glav​nom ure​du za​zvo​ni te​le​fon. Har​ri​su lak​ne što je ko​nač​no mo​gao
oti​ći i ja​vi​ti se. Iz​a​đe iz ku​pa​oni​ce, a te​le​fon po​no​vo za​zvo​ni, pa onda još
jed​nom, a onda iz​ne​na​da pres​ta​ne zvo​ni​ti. Te​as​le is​pe​re usta hlad​nom vo​‐
dom i isp​lju​ne. Nije se usu​đi​vao pro​gu​ta​ti je da mu opet ne poz​li. Za​gle​da
se u pr​lja​ve koc​kas​te plo​či​ce na podu i po​mis​li kako čis​ta​či​ce loše obav​lja​ju
svoj po​sao. Iz​a​đe na hod​nik. Har​ris je sta​jao na kra​ju hod​ni​ka, ti​je​lom je
dje​lo​mič​no zak​la​njao svje​tlo. Bilo mu je ne​ugod​no.
– Pa? – reče Te​as​le.
– Ne znam da li vam smi​jem ovo reći. Za vas je.
– U vezi s fra​je​rom? – reče Te​as​le i oza​ri se. – U vezi s onim grob​ljem
auto​mo​bi​la?
– Ne.
– Pa što je onda? Što se do​ga​đa?
– Me​đu​grad​ski po​ziv... vaša žena.
Nije znao da li od umo​ra ili od šoka, ali mo​rao se nas​lo​ni​ti na zid. Kao da
mu se ja​vio net​ko već odav​no mr​tav. Sa svim onim što se do​ga​đa​lo, pos​te​‐
pe​no ju je us​pio za​bo​ra​vi​ti, tako da se sada nije sje​ćao ni kako iz​gle​da. Po​‐
ku​ša, ali nije išlo. Mili bože, za​što se htio sje​ti​ti kako ona iz​gle​da? Je li još
uvi​jek že​lio bol?
– Ako će vas ona još više uz​ru​ja​ti – reče Har​ris – mo​žda je bo​lje da s
njom ne raz​go​va​ra​te. Mogu joj reći da nis​te ov​dje.
Anna.
– Ne. Pres​po​ji​te je na te​le​fon u mom ure​du.
– Jes​te li si​gur​ni? Mogu isto tako reći da ste vani.

197
– Haj​de. Spo​ji​te me.

198
 www.balkandownload.org

14.
Sjed​ne na sto​li​cu iza rad​nog sto​la i za​pa​li ci​ga​re​tu. Ci​ga​re​ta će mu ili raz​‐
bis​tri​ti ili za​ma​gli​ti gla​vu i po​čet će mu se vr​tje​ti, ali vri​je​di​lo je po​ku​ša​ti
zato što s njom nije mo​gao raz​go​va​ra​ti ova​ko ne​mi​ran ka​kav je bio. Pri​če​‐
ka, osje​ti se bo​lje i po​dig​ne slu​ša​li​cu.
– Halo – reče tiho. – Anna?
– Will?
– Da.
Njen je glas bio pro​mu​kao, više nego što se on sje​ćao, gr​len, u ne​kim ri​‐
je​či​ma čak na​puk​nut.
– Will, jesi li oz​li​je​đen? Za​bri​nu​la sam se.
– Ne.
– Stvar​no je​sam. Vje​ro​vao ti to ili ne, ja sam se za​bri​nu​la.
Po​la​ko uvu​če dim ci​ga​re​te. Evo opet je po​če​lo, ne​ra​zu​mi​je​va​nje.
– Ono što sam mis​lio je ne, ni​sam ra​njen.
– Hva​la bogu. – Zas​ta​ne, a za​tim iz​dah​nu, kao da je i ona pu​ši​la. – Ni​sam
gle​da​la te​le​vi​zi​ju ni či​ta​la no​vi​ne ni ni​šta dru​go, a ve​če​ras sam iz​ne​na​da
saz​na​la što se tebi do​ga​đa i pres​tra​ši​la se. Jesi li si​gu​ran da si do​bro?
– Da. – Na tre​nu​tak po​mis​li kako bi joj sve mo​gao is​pri​ča​ti, ali to bi
samo zvu​ča​lo kao da tra​ži sa​ža​lje​nje.
– Is​kre​no ti ka​žem, bila bih te zva​la ra​ni​je samo da sam zna​la. Ne bih
htje​la da po​mis​liš kako mi nije sta​lo do ono​ga što se tebi do​ga​đa.
– Znam. – Po​gle​da zgu​žva​nu deku na ka​uču. Bilo je to​li​ko važ​nih stva​ri
o ko​ji​ma je že​lio go​vo​ri​ti, ali nije se na to mo​gao pri​si​li​ti. Više mu nisu bile
važ​ne. Šut​nja je pre​du​go tra​ja​la. Mo​rao je ne​što reći. – Jesi li pre​hla​đe​na?
Glas ti zvu​či kao da imaš pre​hla​du.

199
 – Već sam je pre​bo​lje​la.
– Or​val je mr​tav.
Za​ču​je da je pres​ta​la di​sa​ti.
– Ah. Svi​đao mi se.
– Znam. Sada mi se čini da mi se svi​đao više nego što sam znao. I Shin​‐
gle​ton je mr​tav i onaj novi čo​vjek Galt i...
– Mo​lim te. Ne​moj mi više o tome go​vo​ri​ti. Ne mogu si do​pus​ti​ti da
znam još ne​što o tome.
On još malo raz​mis​li, i za​klju​či da joj stvar​no nema što reći. Čuv​ši nje​zin
glas nije mu to​li​ko ne​dos​ta​ja​la ko​li​ko se bo​jao da će mu ne​dos​ta​ja​ti, i ko​‐
nač​no se osje​ti slo​bo​dan, na kra​ju sve​ga.
– Jesi li još uvi​jek u Ka​li​for​ni​ji?
Ona ni​šta ne od​go​vo​ri.
– To me se vje​ro​jat​no ne tiče – reče.
– U redu je. Nije važ​no. Da, još uvi​jek sam u Ka​li​for​ni​ji.
– Imaš pro​ble​ma? Tre​ba li ti no​vac?
– Will?
– Mo​lim?
– Ne​moj. Ni​sam te zbog toga zva​la.
– Da, ali tre​baš li no​vac?
– Ne mogu uze​ti tvoj no​vac.
– Ne ra​zu​mi​ješ. Ja... ja mis​lim da će sada sve biti u redu. Mis​lim, sada se
puno bo​lje osje​ćam.
– Dra​go mi je. Bri​nu​la sam i o tome. Nije da te že​lim po​vri​je​di​ti.
– Ali ja mis​lim da ću se puno bo​lje osje​ća​ti, a ti mo​žeš uze​ti no​vac ako ti
tre​ba. Ne​moj mis​li​ti da te hoću na ne​što obve​zi​va​ti ili na​tje​ra​ti da se vra​tiš.
– Ne.
– Ba​rem mi do​pus​ti da pla​tim ovaj raz​go​vor. Pus​ti da ga ja pla​tim.
– Ne mogu.
– Onda do​pus​ti da ga sta​vim na ra​čun ure​da. Neću ga ja pla​ti​ti, grad će
ga pla​ti​ti. Za ime bož​je, do​pus​ti mi da uči​nim ne​što za tebe.
– Ne mogu. Mo​lim te pres​ta​ni. Ne​moj da po​ža​lim što sam te uop​će zva​la.
Bo​ja​la sam se da će se ovo do​go​di​ti i go​to​vo te uop​će ni​sam ni na​zva​la.
Osje​ti te​le​fon​sku slu​ša​li​cu svu znoj​nu u svo​joj ruci.
– Ne vra​ćaš se, zar ne?

200
 www.balkandownload.org

– Ovo je sve kri​vo. Ni​sam že​lje​la u to ula​zi​ti. Ni​sam te zbog toga zva​la.
– Ali ne vra​ćaš se?
– Ne. Ne vra​ćam se. Žao mi je.
Že​lio je samo da je može za​gr​li​ti, samo da je može za​gr​li​ti. Po​la​ko uga​si
ci​ga​re​tu, za​pa​li još jed​nu.
– Ko​li​ko je tamo sati?
– De​vet. Još uvi​jek me zbu​nju​je ova vre​men​ska raz​li​ka. Spa​va​la sam če​‐
tr​na​est sati kad sam sti​gla. Za njih je bilo je​da​na​est sati, a za mene su već
bila dva sata pos​li​je po​no​ći. Ko​li​ko je sada kod tebe, po​noć?
– Da.
– Mo​ram ići, Will.
– Tako brzo? Za​što? – Tada se pri​be​re. – Ne. Nije važ​no. Ni to me se ne
tiče.
– Jesi li si​gu​ran da nisi oz​li​je​đen?
– Sav sam za​mo​tan, ali to su uglav​nom samo ogre​bo​ti​ne. Ži​viš li još uvi​‐
jek kod svo​je ses​tre? Mo​žeš li mi bar to reći?
– Pre​se​li​la sam se u svoj stan.
– Za​što?
– Za​is​ta mo​ram ići. Žao mi je.
– Javi mi što se do​ga​đa s to​bom!
– Ako će ti to po​mo​ći. Ni​sam mis​li​la da će biti ova​ko te​ško. Ne znam
kako da to ka​žem. -Zvu​ča​lo je kao da jeca. – Zdra​vo.
– Zdra​vo.
Pri​če​ka, po​ku​ša os​ta​ti s njom naj​du​lje mo​gu​će. Tada ona pre​ki​ne raz​go​‐
vor i poč​ne mu zu​ja​ti u slu​ša​li​ci. On nas​ta​vi sje​di​ti. Spa​va​li su za​jed​no če​ti​ri
go​di​ne. Kako je mo​gla pos​ta​ti ta​kav stra​nac? Nije to bilo lako. Nje​no je​ca​‐
nje. Bila je u pra​vu. I za nju je sve ovo bilo te​ško, i bilo mu je žao.

201
 15.
Go​to​vo je. Uči​ni ne​što. Kre​ni. Po​eni opet mis​li​ti na fra​je​ra. Fra​jer. Za vo​‐
la​nom. Vozi brzo.
Ugle​da ci​pe​le i ča​ra​pe po​kraj or​ma​ra sa spi​si​ma i brzo ih na​vu​če. Uzme
browning iz ku​ti​je za pi​što​lje, u ruč​ku gur​ne puni šar​žer me​ta​ka i opa​še se.
Pri​mi​je​ti da je fu​tro​lu okre​nuo na na​trag, ona​ko kako mu je Or​val uvi​jek
go​vo​rio. Kad je kre​nuo hod​ni​kom, kroz vra​ta ure​da do glav​nih vra​ta, Har​ris
ga po​gle​da.
– Ne​moj ni​šta go​vo​ri​ti – reče Har​ri​su. – Ne​moj mi go​vo​ri​ti da ne bih
smio ići tamo.
– Od​lič​no, ni neću.
Vani je već bila upa​lje​na ulič​na ra​s​vje​ta, i on udah​ne svje​ži noć​ni zrak.
Pa​trol​na su kola bila par​ki​ra​na sa stra​ne. Upra​vo je u njih ula​zio kada po​‐
gle​da na​li​je​vo i ugle​da ci​je​li dio gra​da u pla​me​nu. Pla​men se u va​lo​vi​ma re​‐
flek​ti​rao u noć​nim obla​ci​ma.
Har​ris je sta​jao na ste​pe​ni​ca​ma i vi​kao:
- Fra​jer! Iz​a​šao je iz špi​lje! Upra​vo su mi ja​vi​li da je ukrao po​li​cij​ski auto​‐
mo​bil!
– Znam.
– Ali kako?
Od snaž​ne eks​plo​zi​je za​zve​ča​še svi pro​zo​ri na po​li​cij​skoj sta​ni​ci. Či​tav
niz eks​plo​zi​ja odjek​ne iz smje​ra glav​ne ces​te pre​ma gra​du.
– Dra​gi bože, što je to? – reče Har​ris.
Ali Te​as​le je to već znao, uba​ci u prvu, i iz​le​ti s par​ki​ra​li​šta da stig​ne na
vri​je​me.

202
 www.balkandownload.org

16.
Tut​nje​ći sve dub​lje u grad, skre​nuv​ši da za​obi​đe mo​to​cik​lis​tu koji je stao
i iz​ne​na​đe​no ga gle​dao, Ram​bo u re​tro​vi​zo​ru ugle​da uli​cu pre​plav​lje​nu va​‐
trom. Va​tra je do​se​za​la sve do dr​ve​ća koje je ras​lo po​kraj ces​te. Žes​to​ki cr​‐
ve​ni pla​me​no​vi is​i​ja​va​li su to​pli​nu. Stis​ne gas do da​ske, po​ju​ri glav​nom uli​‐
com. Iza nje​ga su se čule eks​plo​zi​je, a na​kon njih je do​la​zi​la va​tra. Sada će
mo​ra​ti iz​gu​bi​ti vri​je​me i ići oko​lo. Za sva​ki će slu​čaj mo​ra​ti sve ovo još jed​‐
nom po​no​vi​ti. Što više di​ver​zi​ja, to će oni biti više zbu​nje​ni. Mo​rat će pre​ki​‐
nu​ti lov i za​us​ta​vi​ti va​tru.
Jed​na ulič​na svje​tilj​ka nije ra​di​la. Pod njom Ram​bo ugle​da čo​vje​ka kako
iz​la​zi iz auto​mo​bi​la i zuri u va​tru iza sebe. Ram​bo skre​ne u li​je​vu tra​ku, i
nađe se oči u oči s ni​skim svje​tli​ma sport​skog auto​mo​bi​la. Auto​mo​bil skre​‐
ne na des​nu tra​ku da iz​bjeg​ne su​dar, baš u tre​nut​ku kada se i on sam vra​ćao
na des​nu tra​ku. Nas​ta​vi vo​zi​ti pre​ma nje​mu, sve dok se auto​mo​bil ne pop​ne
na ploč​nik, lupi u sat za par​ki​ra​nje i pro​đe kroz iz​log tr​go​vi​ne na​mje​šta​ja.
Sofe i sto​li​ce, po​mis​li Ram​bo. Ovo je bilo me​ka​no sle​ta​nje.
Čvr​ste noge na gasu, bio je iz​ne​na​đen što na uli​ci nema više auto​mo​bi​la.
Ka​kav je ovo uop​će grad? Ne​ko​li​ko mi​nu​ta pos​li​je po​no​ći i svi već spa​va​ju.
Svje​tla u iz​lo​zi​ma uga​še​na. Nit​ko ne iz​la​zi iz ba​ro​va pje​va​ju​ći. Sada u gra​du
ima ba​rem malo ži​vo​ta. Jur​nja​va auto​mo​bi​lom, sna​žan zvuk mo​to​ra pod​sje​‐
te ga na su​bot​nje ve​če​ri pri​je mno​go go​di​na kada je vo​zio trke, i opet je u
tome uži​vao. On, auto​mo​bil i ces​ta. Sve će biti u redu. Us​pjet će. Bilo je lako
pro​ći neo​pa​že​no kroz brda do auto​pu​ta. Bilo je lako pro​vu​ći se kroz šumu
slu​pa​nih auto​mo​bi​la, u po​lje i do pa​trol​nih kola. Po​li​caj​ci iz auto​mo​bi​la su
si​gur​no bili u br​di​ma s os​ta​li​ma, ili neg​dje niz ces​tu kod vo​za​ča ka​mi​ona.
Nije bilo klju​ča, ali je lako spo​jio žice. Sada je pro​ju​rio kroz cr​ve​no svje​tlo

203
na ras​kr​š​ću; či​ni​lo mu se da se sna​ga mo​to​ra po​ve​ća​va kroz pa​pu​či​cu za
gas, is​pu​nja​la mu je ti​je​lo, i znao je da je sada pi​ta​nje vre​me​na kada će opet
biti slo​bo​dan. Osje​ćao se pre​do​bro. Po​li​ci​ja će, na​rav​no, ra​di​om ja​vi​ti da ga
sa​če​ka​ju na​pri​jed na ces​ti i za​us​ta​ve, ali ve​ći​na nji​ho​vih je​di​ni​ca je naj​vje​‐
ro​jat​ni​je iza nje​ga sa po​tra​gom, pa tako is​pred sebe vje​ro​jat​no neće na​ići na
ve​li​ki ot​por. Pro​ći će kroz grad i skre​nu​ti na spo​red​ne ces​te i sa​kri​ti auto​‐
mo​bil. Onda će po​bje​ći. Mo​žda usko​či​ti u te​ret​ni vlak. Mo​žda se ušu​lja​ti u
neki auto​bus. Mo​žda čak ukras​ti i avi​on. Is​u​se, imao je to​li​ko mo​guć​nos​ti
na ras​po​la​ga​nju.
– Ram​bo.
Glas ga zbu​ni. Do​la​zio je iz ra​di​ja u auto​mo​bi​lu.
– Ram​bo. Slu​šaj me. Znam da me ču​ješ.
Glas mu je bio poz​nat, go​di​na​ma uda​ljen. Nije znao kuda da ga smjes​ti.
– Slu​šaj me. – Sva​ka je ri​ječ bila glat​ka, zvuč​na. – Zo​vem se Sam Tra​ut​‐
man. Bio sam di​rek​tor ško​le u ko​joj si po​la​zio obu​ku.
Da. Na​rav​no. Ni​ka​da ga nije vi​dio. Pos​to​jan glas pre​ko zvuč​ni​ka u kam​‐
pu. U bilo koje doba. Dan za da​nom. Još tr​ča​nja, još ma​nje obro​ka, još ma​‐
nje sna. Glas koji je uvi​jek oz​na​ča​vao pat​nju. Dak​le, tako je to. Te​as​le ga je
do​veo da mu po​mog​ne. To je mo​glo objas​ni​ti neke tak​ti​ke koje je po​tra​ga
upo​tri​je​bi​la. Kur​vin sin. Okre​nuo se pro​tiv svog vlas​ti​tog čo​vje​ka.
– Ram​bo, že​lim da sta​neš i pre​daš se pri​je nego te ubi​ju.
Na​rav​no, ti kur​vin sine.
– Slu​šaj me. Znam da ti je te​ško ovo shva​ti​ti, ali ja im po​ma​žem samo
zato što ne že​lim da te ubi​ju. Već su mo​bi​li​zi​ra​li još jed​nu je​di​ni​cu is​pred
tebe, a na​kon toga će doći još jed​na, i do​vest će te do toga da od tebe više
ni​šta neće os​ta​ti. Da mis​lim da pos​to​ji i naj​ma​nja šan​sa da ih po​bi​je​diš,
sprem​no bih ti re​kao da nas​ta​viš. Ali ja znam da im ne mo​žeš po​bje​ći. Vje​‐
ruj mi. Ja to znam. Mo​lim te. Dok još mo​žeš, pre​daj se i os​ta​ni živ. Ne mo​‐
žeš više ni​šta uči​ni​ti.
Samo me gle​daj.
Još je​dan niz eks​plo​zi​ja za​tut​nji iza nje​ga. Skre​ne, škri​pe​ći ko​ta​či​ma, na
praz​no par​ki​ra​li​šte na ben​zin​skoj sta​ni​ci. Pum​pa je bila u pot​pu​nom mra​ku.
Is​tr​či iz auto​mo​bi​la, raz​bi​je stak​lo na vra​ti​ma, uđe unu​tra i uklju​či stru​ju na
pum​pa​ma. Za​tim zgra​bi že​ljez​nu po​lu​gu i po​žu​ri van da raz​bi​je lo​ko​te na
pum​pa​ma. Bilo ih je če​ti​ri, na sva​koj su bile po dvi​je ci​je​vi. On ih stis​ne i

204
 www.balkandownload.org

poč​ne špri​ca​ti ben​zin po ces​ti. Za​su​ne os​ta​vi otvo​re​ne, tako da ben​zin nas​‐
ta​vi teći i kada on pus​ti ci​je​vi. Dok je do​šao do kra​ja uli​ce i stao, po ces​ti iza
nje​ga je te​kao ben​zin u po​to​ci​ma. Za​pa​li ši​bi​cu i odjed​nom se noć pre​tvo​ri
u dan, va​tra se dig​ne od ploč​ni​ka do ploč​ni​ka, vi​so​ka šest me​ta​ra. Poč​nu
pu​ca​ti stak​la na iz​lo​zi​ma, pro​zo​ri na ku​ća​ma. Val vru​ći​ne pro​le​ti iz​nad nje​‐
ga. Brzo odju​ri. Pla​men iza nje​ga se ši​rio, do​la​zio do par​ki​ra​nih auto​mo​bi​la.
Eks​plo​di​ra​li su je​dan za dru​gim. Nji​ho​va gre​ška. Znak na stu​pu je li​je​po go​‐
vo​rio ne par​ki​ra​ti pos​li​je po​no​ći. Po​mis​li što će se do​go​di​ti kada pad​ne pri​‐
ti​sak u pod​zem​nim re​zer​vo​ari​ma. Va​tra će kroz ci​je​vi ući u re​zer​vo​are i
eks​plo​di​rat će pola blo​ka kuća. To će ih za​dr​ža​ti. Si​gur​no.
– Ram​bo – reče Tra​ut​man kroz ra​dio. – Mo​lim te. Mo​lim te, sta​ni. Nema
smis​la ovo nas​tav​lja​ti.
Samo me gle​daj, opet po​mis​li i uga​si ra​dio. Već je go​to​vo pre​šao pola
gra​da. Još samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta i bit će s dru​ge stra​ne.

205
 17.
Te​as​le je če​kao. Pa​trol​nim je ko​li​ma blo​ki​rao glav​nu ces​tu koja je vo​di​la
kroz grad​ski trg. Bio je nas​lo​njen pre​ko pred​njeg bra​ni​ka na ha​ubu, s pi​što​‐
ljem u ruci. Svje​tlo je fr​ca​lo iz va​tri i eks​plo​zi​ja. Mo​žda je fra​jer bio brži,
mo​žda je već pro​šao i iz​a​šao iz gra​da, ali nije u to vje​ro​vao. Kao da je is​to​‐
vre​me​no gle​dao iz dva ugla – kroz fra​je​ro​ve oči dok se ukra​de​ni auto​mo​bil
pri​bli​ža​vao grad​skom trgu i iz svog vlas​ti​tog gle​di​šta kad je ugle​dao sjaj​ne
fa​ro​ve, ku​po​lu na kro​vu auto​mo​bi​la. Si​re​na, po​li​cij​ski auto​mo​bil. Po​vu​če
ko​kot na vrhu pi​što​lja, ot​pus​ti ga i mir​no na​ni​ša​ni. Ovo mora uči​ni​ti do​bro.
Neće više ima​ti pri​li​ku. Mo​rao je biti pot​pu​no si​gu​ran da je ovo fra​jer a ne
neki za​lu​ta​li po​li​ca​jac. Mo​tor je bru​jao sve glas​ni​je. Fa​ro​vi su bili upe​re​ni
rav​no u nje​ga. Za​ški​lji da po​gle​da obris vo​za​ča. Proš​lo je već tri dana ot​kad
je po​s​ljed​nji puta vi​dio fra​je​ra, ali nije se mo​gao za​bu​ni​ti. Isti oblik gla​ve,
kosa ne​pra​vil​no oši​ša​na. Bio je to on. I sada su se ko​nač​no naš​li, je​dan na​‐
su​prot dru​go​me, ne u šumi, već u gra​du ko​jeg je on naj​bo​lje poz​na​vao. Na
nje​go​vom te​re​nu.
Fa​ro​vi ga zas​li​je​pe, is​pa​li je​dan me​tak, za​tim još je​dan. Ča​hu​re su fr​ca​le
pre​ko ces​te. Kako ti se svi​đa ovo? Na​ci​lja, i opa​li baš u tre​nut​ku kada se fra​‐
jer sag​nuo is​pod šo​fer​ske ta​ble. Raz​bi​je mu pred​nje stak​lo, a od​mah za​tim
mu pro​bu​ši pred​nje gume. Ruka mu za​bub​nja na ha​ubi od tros​tru​kog hica.
Pa​trol​na kola iz​gu​be kon​tro​lu, poč​nu se okre​ta​ti na ces​ti. Te​as​le od​sko​či u
tre​nut​ku kada kola uda​re o nje​gov auto​mo​bil. Nje​gov se auto​mo​bil okre​ne
za sto osam​de​set stup​nje​va i od​bi​je fra​je​rov sve do ploč​ni​ka na su​prot​noj
stra​ni. Rat​ka​pa se ot​ko​tr​lja niz uli​cu, ben​zin se pro​li​je po ploč​ni​ku. Te​as​le je
pog​nut tr​čao pre​ma fra​je​ro​vom auto​mo​bi​lu, ne​pres​ta​no pu​ca​ju​ći u vra​ta.
Dođe do auto​mo​bi​la i opa​li pod šo​fer​sku ta​blu. Ali fra​je​ra više nije bilo. Vi​‐

206
 www.balkandownload.org

dio je samo pred​nje sje​da​lo tam​no od krvi. Te​as​le se okre​ne pre​ma ces​ti i
kra​do​mi​ce baci po​gled uoko​lo. Is​pod auto​mo​bi​la ugle​da fra​je​ro​ve ci​pe​le
kako pre​ko ploč​ni​ka trče pre​ma jed​noj uli​či​ci.
Kre​ne za njim, dođe do zida od ci​gle od​mah po​kraj uli​či​ce i sku​pi sna​gu
da ule​ti pu​ca​ju​ći. Nije mo​gao shva​ti​ti ot​kud kr​va​ve mr​lje na asfal​tu. Nije
mis​lio da ga je po​go​dio. Mo​žda je fra​jer bio ra​njen u su​da​ru. Bilo je puno
krvi. Do​bro. To će ga us​po​ri​ti. Iz uli​či​ce za​ču​je kako ne​što te​ško uda​ra o
drvo, kao da fra​jer pro​va​lju​je kroz neka vra​ta. Ko​li​ko mu je još me​ta​ka pre​‐
os​ta​lo? Dva u fa​ro​ve, je​dan u pred​nje stak​lo, dva u gume, pet u vra​ta. Pre​‐
os​ta​la su mu još tri. To nije bilo do​volj​no.
Na br​zi​nu iz​va​di šar​žer iz dr​ške, uba​ci novi, za​dr​ži dah, drh​te​ći, a za​tim
po​ju​ri uli​či​com. Opa​li prvi, dru​gi, tre​ći put. Praz​ne su ča​hu​re le​tje​le zra​kom
dok se on sa​kri​vao iza reda kan​ti za sme​će. Ugle​da otvo​re​na vra​ta Og​de​no​‐
ve že​lje​za​ri​je. Kan​te za sme​će su bile pre​tan​ke da ga za​šti​te od met​ka, ali su
ga ba​rem skri​va​le dok je raz​miš​ljao o tome je li fra​jer uop​će u tr​go​vi​ni, ili
su otvo​re​na vra​ta samo trik, a fra​jer leži neg​dje u za​sje​di. Po​gle​dom osmo​tri
uli​či​cu i ne ugle​da fra​je​ra. Kre​nuo je pre​ma vra​ti​ma baš u tre​nut​ku kada se
ne​što raz​le​ti u is​kri​ca​ma. Pa što? Di​na​mit, fi​tilj je bio pre​kra​tak da ga vra​ti
na vri​je​me, pre​kra​tak da do​hva​ti šta​pin i baci ga do​volj​no da​le​ko. Kao uz​‐
mak pred zmi​jom. Vra​ti se na uli​cu, pri​pi​jen uza zid, ru​ka​ma po​kriv​ši uši.
Eks​plo​zi​ja ga za​glu​ši. Na uli​cu do​le​te ko​ma​di dr​ve​ta i me​ta​la i za​pa​lje​nog
kar​to​na. Od​lu​či da se ne vra​ća do slom​lje​nih vra​ta. Raz​mis​li još jed​nom.
Raz​mis​li još jed​nom. Fra​jer mora po​bje​ći pri​je nego što se sku​pe lju​di. Ne
može os​ta​ti i bo​ri​ti se. Di​na​mit je bio samo da te za​dr​ži. Za​bo​ra​vi uli​či​cu.
Pro​vje​ri ulaz​na vra​ta.
Zađe za ugao i ugle​da fra​je​ra da​le​ko is​pred sebe. Ju​rio je ces​tom pre​ma
sud​ni​ci. Bilo ga je te​ško po​go​di​ti pi​što​ljem. Ipak po​ku​ša, pad​ne na jed​no ko​‐
lje​no kao kod mo​li​tve. Dru​go ko​lje​no os​ta​vi gore, na nje​ga nas​lo​ni la​kat,
smi​ri pi​štolj s obje ruke i opa​li. I pro​ma​ši. Me​tak mu se glas​no za​bo​de u ka​‐
me​ni zid sud​ni​ce. Ugle​da ma​len bli​je​sak, za​ču​je pra​sak pu​ške po​kraj sud​ni​‐
ce, i me​tak fi​juk​ne u po​štan​ski san​du​čić bli​zu Te​as​lea. Uči​ni mu se da je vi​‐
dio fra​je​rov ta​man obris kako nes​ta​je iza sud​ni​ce. Po​tr​či za njim u tre​nut​ku
kada odjek​nu tri eks​plo​zi​je i za​pa​le sud​ni​cu. Kr​ho​ti​ne su le​tje​le kroz pro​zor.
Is​u​se, on je po​lu​dio, po​mis​li Te​as​le, i po​tr​či još brže. Ovo nije samo da me
za​dr​ži. Želi dići u zrak či​tav grad.

207
 Drvo u sud​ni​ci je bilo sta​ro i suho. Va​tra se pro​ši​ri i na gor​nje ka​to​ve.
Te​as​lea u tr​ča​nju uhva​ti grč u nozi, ali od​lu​či da ga to neće us​po​ri​ti. Tako je
ju​rio sve dok ga nije iz​da​lo ono malo sna​ge što ju je bio sku​pio. Sru​ši se.
Va​tra je u sud​ni​ci lo​mi​la, raz​bi​ja​la, a dim je is​pu​nio uli​cu tako da više nije
mo​gao vi​dje​ti fra​je​ra. S des​ne se stra​ne, toč​no pre​ko puta sud​ni​ce, net​ko
mi​cao na ste​pe​ni​ca​ma po​li​cij​ske sta​ni​ce. Po​mis​li da je to fra​jer, ali bio je to
Har​ris. Gle​dao je va​tru.
– Har​ris! – po​vi​če, že​le​ći reći sve odjed​nom. – Fra​jer! Vra​ti se! Od​la​zi!
Ali nje​go​ve ri​je​či pro​gu​ta grm​lja​vi​na naj​ve​će eks​plo​zi​je. Eks​plo​zi​ja raz​‐
ne​se po​li​cij​sku sta​ni​cu, iz​bri​še Har​ri​sa jed​nim je​di​nim va​lom va​tre i ka​me​‐
nja. Od šoka Te​as​le os​ta​ne ne​po​mi​čan. Har​ris. Sta​ni​ca. Bilo je to sve što mu
je pre​os​ta​lo, a sada više ni toga nije bilo. Ured, nje​go​vi pi​što​lji, tro​fe​ji, Križ
za zas​lu​ge za na​rod; a onda se opet sje​ti Har​ri​sa, pro​ku​ne fra​je​ra i vris​ne.
Iz​ne​na​da ga novi bi​jes is​pu​ni sna​gom i on po​ju​ri ploč​ni​kom pre​ma va​tri. Ti
kur​vin sine, mis​lio je. Nisi mo​rao, nisi mo​rao.
Is​pred, s des​ne stra​ne ploč​ni​ka, bile su još dvi​je tr​go​vi​ne i park po​li​cij​ske
sta​ni​ce, pre​kri​ven ugar​ci​ma. Dok je tr​čao psu​ju​ći, po​kraj nje​go​vih se nogu
o asfalt od​bi​je me​tak. Ot​pu​že u ja​rak. Uli​ca je bila os​vjet​lje​na pla​me​nom, ali
je straž​nji dio sta​ni​ce još uvi​jek bio u mra​ku. Uz​vra​ti pu​canj, ci​lja​ju​ći na
mjes​to na ko​jem je vi​dio blje​sak pu​ške. Opa​li još dva​put, i kada po​ku​ša us​‐
ta​ti, ko​lje​na ga iz​da​še i on se sru​ši pre​ko ploč​ni​ka. Ko​nač​no mu je po​nes​ta​lo
sna​ge. Sve ono što je pro​šao u po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko dana do​tuk​lo ga je.
Le​žao je na ploč​ni​ku i raz​miš​ljao o fra​je​ru. Fra​jer kr​va​ri i si​gur​no je i on
slab. Pa ipak, to nije za​us​tav​lja​lo fra​je​ra. Ako fra​jer može da​lje, može i on.
Ali bio je tako umo​ran, bilo mu je tako te​ško po​kre​nu​ti se.
A i ono o bor​bi prsa o prsa, bez iko​ga u bli​zi​ni tko bi mo​gao biti ra​njen,
sve je to bila laž, zar ne? I Or​val i Shin​gle​ton i svi os​ta​li, obe​ća​nje koje si
dao, i to je bila laž, nije li?
Ne mo​žeš ni​šta obe​ća​va​ti mr​tvi​ma. Tak​vo obe​ća​nje ne vri​je​di.
Ne, ali obe​ćao si sam sebi, a to vri​je​di. Ako ne po​kre​neš svo​ju gu​zi​cu, ne​‐
ćeš biti od ko​ris​ti ni sebi ni dru​gi​ma. Nisi umo​ran. Bo​jiš se.
Za​je​ča, ot​pu​že, za​te​tu​ra. Fra​jer je bio s des​ne stra​ne, iza sta​ni​ce. Ali nije
mo​gao onu​da pro​ći zato što je na kra​ju straž​njeg dvo​ri​šta bila ogra​da od
bod​lji​ka​ve žice, a s dru​ge stra​ne ogra​de bila je du​bo​ka jama, te​melj no​vog
sa​mo​pos​lu​ži​va​nja. Fra​jer neće ima​ti ni sna​ge ni vre​me​na da se pop​ne pre​ko

208
 www.balkandownload.org

i sko​či do​lje. Po​tr​čat će da​lje uli​com. Na tom su se putu na​la​zi​le dvi​je kuće;
pa dje​čje igra​li​šte, i po​lje gus​te, vi​so​ke tra​ve i gr​mo​va div​ljih ma​li​na s nad​‐
streš​ni​com koju su sa​gra​di​la neka dje​ca.
Pri​šu​lja se, zak​lo​niv​ši se za trav​na​ti obro​nak is​pred po​li​cij​ske sta​ni​ce.
Zu​rio je kroz dim ne bi li ugle​dao fra​je​ra. Nije se že​lio još jed​nom os​vr​nu​ti
na ono što je od Har​ri​sa os​ta​lo ra​za​su​to po uli​ci. Za​šao je iz​me​đu sud​ni​ce i
po​li​cij​ske sta​ni​ce. Os​vjet​lja​vao ga je pla​men s tih zgra​da, dim mu je pe​kao
oči, a vru​ći​na ža​ri​la lice. Pog​nuo se i pri​bli​žio trav​na​to​me obron​ku kako bi
se mo​gao sa​kri​ti pod svje​tlom. Dima je na tre​nu​tak nes​ta​lo, i on tada vi​dje
sta​na​re obliž​njih kuća kako sto​je na ste​pe​ni​ca​ma, raz​go​va​ra​ju i upi​ru pr​‐
stom. Is​u​se, fra​jer bi i nji​ho​ve kuće mo​gao dići u zrak. Mo​gli bi stra​da​ti baš
kao i Har​ris.
Upi​njao se i po​hi​tao pre​ma nji​ma, po​gle​dom tra​že​ći fra​je​ra.
– Bje​ži​te odav​de, do​vra​ga! – vi​kao je. – Po​vu​ci​te se!
– Što? – po​vi​če net​ko među nji​ma.
– On je bli​zu! Tr​či​te! Bje​ži​te!
– Što? Ne mogu vas do​bro čuti!

209
 18.
Šću​ću​ri se po​kraj tri​je​ma po​s​ljed​nje kuće u uli​ci i na​ni​ša​ni na Te​as​lea.
Mu​ška​rac i dvi​je žene koji su sta​ja​li na tri​je​mu bili su to​li​ko iz​van sebe da
nisu ni vi​dje​li da se on skri​va po​kraj njih. Ali u tre​nut​ku kada ot​pus​ti udar​‐
nu iglu na pu​ški, si​gur​no su čuli škljo​caj, jer su se odjed​nom usko​me​ša​li.
Jed​na žena se nag​ne pre​ko ogra​de, ugle​da ga i reče.
– Moj bože. Is​u​se bože.
Bilo je to do​volj​no upo​zo​re​nje; Te​as​le po​tr​ča sa ploč​ni​ka, pre​ko li​va​de do
prve kuće i do zak​lo​na. Ram​bo opa​li, ne ra​ču​na​ju​ći da će ga po​go​di​ti, već
samo da ga pres​tra​ši. Žena vris​ne. Iz​ba​ci praz​nu pa​tro​nu iz pu​ške i na​ci​lja
na prvi tri​jem u uli​ci. Vi​ri​la je Te​as​le​ova ci​pe​la, osvi​jet​lje​na va​trom. Po​vu​če
oki​dač, ali se ne do​go​di ni​šta. Pu​ška mu os​ta​ne praz​na, a bu​du​ći da nije
imao vre​me​na da je po​no​vo na​pu​ni, is​pus​ti je i iz​vu​če po​li​cij​ski re​vol​ver, ali
Te​as​le​ove ci​pe​le više nije bilo. Žena je još uvi​jek vri​šta​la.
– Za ime bož​je, gos​po​đo, za​ve​ži​te – reče joj, i po​tr​či do straž​njeg ugla
kuće, pro​uča​va​ju​ći sje​ne u straž​njem dvo​ri​štu. Te​as​le si​gur​no neće ri​ski​ra​ti
i doći kroz pred​nja vra​ta. Tamo bi, na svje​tlu va​tre, bio laka meta. Si​gur​no
će skliz​nu​ti u mrak iza prve kuće. Ram​bo pri​đe bli​že uglu, po​kraj bi​cik​la i
nad​streš​ni​ce. Če​kao je. Čelo mu je bilo oz​li​je​đe​no od su​da​ra. Li​cem je lu​pio
u po​li​cij​ski ra​dio, a ru​kav mu je bio ljep​ljiv, jer je nji​me bri​sao krv koja mu
je cu​ri​la u oči. Od su​da​ra su ga isto tako opet po​če​la bo​lje​ti re​bra, pa sada
više nije znao što ga jače boli.
Pri​če​ka, na tre​nu​tak mu se za​vr​ti, a za​tim se do​ve​de u sta​nje pri​prav​nos​‐
ti. Nije čuo ni​kak​ve zvu​ko​ve. Uči​ni mu se da neka tam​na fi​gu​ra kli​zi iz​me​đu
zim​ze​le​nog grm​lja. Obri​še krv s oči​ju, na​ci​lja, ali nije mo​gao pu​ca​ti. Sve dok
ne bude si​gu​ran da je to Te​as​le. Ako je to samo var​ka, onda bi pu​ca​nje ot​‐

210
 www.balkandownload.org

kri​lo nje​go​vu po​zi​ci​ju. Bilo bi to, osim toga, be​sko​ris​no gub​lje​nje me​ta​ka: u
pi​što​lju je imao samo pet me​ta​ka, bu​banj is​pod udar​ne igle je bio pra​zan.
Te​as​le​ov browning je imao tri​na​est me​ta​ka. Pre​pus​ti nje​mu da ra​si​pa met​ke.
On si to može pri​ušti​ti.
Pos​to​jao je još je​dan raz​log za​što nije od​mah pu​cao na tu fi​gu​ru: na​kon
što je po​s​ljed​nji put obri​sao krv s oči​ju, vi​dio je dvos​tru​ku sli​ku, kao da mu
je krv os​ta​la u oči​ma. Sada nije mo​gao raz​li​ko​va​ti tam​nu fi​gu​ru i obri​se
zim​ze​le​nog grm​lja. Sve mu se sto​pi u jed​no, a gla​va ga je to​li​ko bo​lje​la da
mu se či​ni​lo da će puk​nu​ti.
Za​što se sje​na ne miče? Ili se mo​žda miče a on to ne vidi? Te​as​le je mo​‐
rao dig​nu​ti neku buku. Haj​de, daj. Pos​ta​ja​lo je već pre​kas​no. Si​re​ne su za​vi​‐
ja​le u bli​zi​ni. Mo​žda su to va​tro​gas​ci. Ili mo​žda po​li​ci​ja. Haj​de, Te​as​le. Lju​di
sa tri​je​ma su sada ušli u kuću, pres​tra​še​no su raz​go​va​ra​li. Osje​ti ne​što,
okre​ne se da po​gle​da ne sto​ji li net​ko mo​žda na tri​je​mu sa pi​što​ljem ili ne​‐
čim što bi ga mo​glo ra​ni​ti, i, Is​u​se, ugle​da Te​as​lea kako do​la​zi. Od iz​ne​na​đe​‐
nja Ram​bo opa​li pri​je nego što je i znao. Te​as​le krik​ne, pre​va​li se na leđa i
od​le​ti na ploč​nik. Ram​bo nije mo​gao shva​ti​ti što se to nje​mu do​ga​đa. Nije
mo​gao shva​ti​ti za​što se za​nji​hao, pao po​tr​bu​ške u tra​vu. Ruke su mu na
gru​di​ma bile to​ple i mo​kre, a za​tim ljep​lji​ve. Is​u​se, po​go​đen je. Te​as​le je us​‐
pio pu​ca​ti i po​go​di​ti ga. Gru​di uop​će nije osje​ćao, živ​ci su mu bili pa​ra​li​zi​‐
ra​ni. Mo​raš se po​mak​nu​ti. Mo​raš po​bje​ći. Si​re​ne.
Nije mo​gao us​ta​ti. Poč​ne mi​go​lji​ti. Ži​ča​na ogra​da po​kraj kuće. Iza nje,
ve​li​ki ne​jas​ni pred​me​ti u noći. Va​tra iz sta​ni​ce i sud​ni​ce je bila ogrom​na,
sve je os​vjet​lja​va​la na​ran​čas​tim svje​tlom, ali još uvi​jek nije mo​gao ra​zaz​na​ti
što je to iza ogra​de. Raz​bis​tri mu se pred oči​ma i ugle​da lju​ljač​ke. Ri​ječ mu
praz​no za​zve​či u gla​vi. Lju​lja​nje. To​bo​ga​ni. Igra​li​šte. Kre​ne pre​ma nji​ma
po​tr​bu​ške. Zvuk va​tre iza nje​ga pod​sje​ti ga na olu​ju u šumi.
– Idem po svoj pi​štolj! Gdje je moj pi​štolj? – vi​kao je net​ko u kući.
– Ne. Mo​lim te – reče žena. – Ne​moj iz​la​zi​ti. Ne​moj se upli​ta​ti.
– Gdje je moj pi​štolj? Gdje si sta​vi​la moj pi​štolj? Re​kao sam ti već da ga
pres​ta​neš se​li​ti s jed​nog mjes​ta na dru​go.
Lak​to​vi​ma se za​bo​de u zem​lju, poč​ne mi​go​lji​ti još brže, dođe do ogra​de,
vra​ta, otvo​ri ih, pro​vu​če se. Iza sebe za​ču​je ko​ra​ke na dr​ve​nim ste​pe​ni​ca​ma.
– Gdje je? – go​vo​rio je čo​vjek. Jas​no ga je čuo. – Kamo je oti​šao?
– Tamo! – reče dru​ga žena his​te​rič​no. Bio je to glas iste one žene koja ga

211
je vi​dje​la na pred​njem tri​je​mu. – Tamo! Kod vra​ta!
Kur​vi​ni si​no​vi, po​mis​li Ram​bo i po​gle​da. Pla​men je bio vrlo vi​sok, a čo​‐
vjek je sta​jao po​kraj spre​mi​šta za alat, ci​ljao je pu​škom. Ci​ljao je nes​pret​no,
ali je u tre​nut​ku kada ga je Ram​bo po​go​dio pos​tao gra​ci​ozan. Pri​mio se za
des​no rame, lako se za​vr​tio, i sa​vr​še​no se sru​šio na bi​cikl po​kraj spre​mi​šta
za alat. Bi​cikl se pod nje​go​vom te​ži​nom sru​ši.
– Is​u​se, po​go​đen sam – reče čo​vjek ste​nju​ći. – Po​go​dio me. Po​go​đen
sam.
Ali čo​vjek nije znao ko​li​ko je imao sre​će. Ram​bo je ci​ljao u nje​go​ve gru​‐
di, ne u rame. Više nije mo​gao do​bro ci​lja​ti, nije više mo​gao mir​no dr​ža​ti
pi​štolj. Brzo je gu​bio krv, nije više imao ni​kak​ve šan​se da po​bjeg​ne, nije se
više ni​ka​ko mo​gao dje​lo​tvor​no za​šti​ti​ti, ni​šta. Osim mo​žda onog šta​pi​na di​‐
na​mi​ta, po​mis​li. Je​beš di​na​mit. S ono malo sna​ge što mu je pre​os​ta​lo, neće
moći ni ba​ci​ti šta​pin da​lje od jed​nog me​tra.
– Po​go​dio me – ste​njao je čo​vjek. – Po​go​dio me. Po​go​đen sam.
Pa i ja sam, pri​ja​te​lju, ali ne ču​ješ moje cmiz​dre​nje, po​mis​li, a bu​du​ći da
nije mo​gao os​ta​ti i če​ka​ti na lju​de u ko​li​ma sa si​re​na​ma, poč​ne opet pu​za​ti.
U pješ​ča​nik na​sred igra​li​šta. A tada nje​go​vi živ​ci za​zve​če, oži​ve, i poč​ne
osje​ća​ti bol. Te​as​le​ov je me​tak pro​šao toč​no kroz nje​go​va slom​lje​na re​bra, i
bilo je to po​put pro​ba​da​nja go​le​mog pri​šta, otrov šik​nu van. Bol ga sav​la​da.
Če​šao si je gru​di, gre​bao, de​rao. Stre​se gla​vom, nap​ne ti​je​lo, tako zgr​če​no
od boli. Je​dva us​ta​ne, pog​nu​te gla​ve, zgrb​lje​nih ra​me​na, i ote​tu​ra pre​ma
ogra​di na rubu igra​li​šta. Bila je ni​ska i pre​ba​ci se pre​ko nje daš​ću​ći; u gro​te​‐
sk​nom sal​tu se sru​ši na dru​gu stra​nu, oče​ku​ju​ći da će lu​pi​ti o zem​lju.
Umjes​to toga osje​ti ši​lja​to tr​nje i ogo​lje​le gra​ne. Po​lje ku​pi​na. Div​ljih ma​li​‐
na. Već je jed​nom bio ov​dje. Nije se mo​gao sje​ti​ti kada, ali znao je da je bio.
Ne. Ne, nije u pra​vu. Te​as​le je bio ov​dje, gore u pla​ni​na​ma, kada je po​bje​‐
gao u onaj ku​pi​njak. Da, tako je. Te​as​le je bio u ku​pi​nja​ku. Sada je bilo obr​‐
nu​to. Sada je bio na nje​ga red. Te​as​le je po​bje​gao ovim pu​tem, kroz ku​pi​ne
kao ove. Za​što ne bi mo​gao i on?

212
 www.balkandownload.org

19.
Te​as​le je na le​đi​ma le​žao na ploč​ni​ku, nije uop​će obra​ćao paž​nju na va​‐
tru, oča​ra​no je zu​rio u žute ulič​ne svje​tilj​ke. Da je sada lje​to, po​mis​li, oko
ža​ru​lja bi le​tje​li noć​ni lep​ti​ri i ko​mar​ci. A onda se za​pi​ta za​što se toga sje​tio.
Više nije mo​gao gle​da​ti, poč​ne žmir​ka​ti, s obje se ruke dr​žao za rupu u tr​‐
bu​hu. Za​pa​nji​lo ga je to što osim svr​be​ža u cri​je​vi​ma nije ni​šta osje​ćao.
Imao je ve​li​ku rupu i u le​đi​ma, znao je to, ali i to ga je samo svr​bje​lo. To​li​ko
šte​te, a tako malo boli. Go​to​vo kao da mu ti​je​lo više nije pri​pa​da​lo.
Slu​šao je si​re​ne, prvo samo ne​ko​li​ko, a za​tim či​ta​vu go​mi​lu, za​vi​ja​nje
neg​dje iza va​tre. Po​ne​kad su mu se či​ni​le da​le​ke, po​ne​kad kao da su tu, po​‐
kraj nje​ga.
– Tu niz uli​cu – reče da os​luh​ne svoj glas, a glas mu je bio tako da​lek
kao da mu je ti​je​lo odvo​je​no od duha. Po​mak​ne jed​nu nogu, a za​tim dru​gu,
po​dig​ne gla​vu, sa​vi​je leđa. Pa do​bro, me​tak mu ba​rem nije smr​skao kič​mu i
slo​mio leđa. Pa ipak, reče sam sebi, stvar je u tome da umi​reš. Tako ve​li​ka
rupa, a tako mala bol, si​gur​no umi​reš. I za​pa​nji​lo ga je to da tako mir​no o
tome može raz​miš​lja​ti.
Baci po​gled s ulič​nih svje​tilj​ki na sud​ni​cu u pla​me​nu, na njen krov u pla​‐
me​nu, na po​li​cij​sku sta​ni​cu iz koje je kroz sve pro​zo​re buk​tao pla​men. A
baš sam ofar​bao unu​traš​nje zi​do​ve, po​mis​li.
Net​ko je bio po​kraj nje​ga. Kle​čao je. Žena. Sta​ra žena.
– Mogu li ne​što uči​ni​ti? – upi​ta njež​no.
Baš si pra​va sta​ra žena, po​mis​li. To​li​ko krvi, a ti si ipak doš​la do mene.
– Ne. Ne, hva​la – reče da​le​kim gla​som. – Mis​lim da ni​šta ne mo​že​te uči​‐
ni​ti. Osim. Je​sam li ga po​go​dio, zna​te li mo​žda? Je li mr​tav?
– Mis​lim da je pao – reče. – Ja sam iz su​sjed​ne kuće. Po​kraj sta​ni​ce. Ni​‐

213
sam baš si​gur​na.
– Do​bro – reče.
– Moja je kuća po​če​la go​ri​ti. Lju​di u ovoj kući, mis​lim da je net​ko po​go​‐
đen. Mogu li vam do​ni​je​ti deku? Vode? Usne su vam suhe.
– Za​is​ta? Ne. Ne, hva​la.
U sva​kom je slu​ča​ju bilo fas​ci​nant​no, nje​gov glas tako da​lek, nje​zin tako
bli​zak, od​mah po​kraj nje​go​vog bub​nji​ća, a si​re​ne, si​re​ne su du​bo​ko u nje​go​‐
voj gla​vi za​vi​ja​le još glas​ni​je. Bilo je sve na​opa​ko. On iz​van sa​mog sebe, a
sve ovo vani u nje​mu. Ča​rob​no. Mo​rao joj je pri​ča​ti o tome. Zas​lu​ži​la je da
to čuje. Ali kada opet po​gle​da, nje više nije bilo, kao da je duh bio po​kraj
nje​ga. Ka​kav je to znak bio da nije pri​mi​je​tio kada je otiš​la? Si​re​ne. Pre​glas​‐
ne. Za​vi​ja​le su po​put no​že​va u nje​go​voj gla​vi. Po​dig​ne gla​vu i po​gle​da iz​‐
me​đu va​tri pre​ma kra​ju grad​skog trga. Ugle​da po​li​cij​ske auto​mo​bi​le kako
do​la​ze iza ugla. Šest, iz​bro​ji. Ni​ka​da pri​je nije vi​dio ne​što jas​ni​je, sva​ki de​‐
talj, na​ro​či​to sva​ku boju svje​tla, si​re​ne is​pre​ki​da​no cr​ve​ne, fa​ro​ve stal​no
žute, lju​de iza sta​ka​la na​ran​čas​te u svje​tlu​ca​vom od​sja​ju va​tre. Sli​ka je bila
pres​naž​na. Uli​ca mu se za​vr​ti pred oči​ma, i mo​rao je ili za​žmi​ri​ti ili bi mu
bilo zlo. Samo mu je to još tre​ba​lo. Da mu još više iz​de​re tr​buh, i da mo​žda
umre ov​dje pri​je nego saz​na kraj ci​je​le pri​če. Već je bila mi​lost što mu do​‐
sad nije bilo zlo. Već je odav​no za​kas​nio. Sa​be​ri se. To je bilo sve što je mo​‐
gao uči​ni​ti. Ako će umri​je​ti, a bio je si​gu​ran da hoće, nije mo​gao do​pus​ti​ti
da smrt dođe već sada. Ne do kra​ja.
Za​ču​je škri​pa​nje guma, a kada po​no​vo po​gle​da, ko​či​li su pred sta​ni​com.
Po​li​caj​ci su is​ka​ka​li i pri​je nego su se auto​mo​bi​li za​us​ta​vi​li. Si​re​ne se sti​ša​‐
še. Je​dan po​li​ca​jac po​ka​že niz uli​cu na nje​ga, i oni svi po​tr​ča​še iz​me​đu va​tri,
zak​la​nja​ju​ći lice od vru​ći​ne, i iz​me​đu njih ugle​da Tra​ut​ma​na. Svi su u ru​ka​‐
ma ima​li pi​što​lje.
Sada među nji​ma ugle​da i Ker​na. Kern je tr​čao dok je go​vo​rio ne​kom čo​‐
vje​ku:
– Vra​ti se u auto! Po​zo​vi hit​nu po​moć! – Kern je po​ka​zi​vao gore i do​lje
na uli​cu, go​vo​rio os​ta​li​ma: – Mak​ni​te ove lju​de odav​de! Gur​ni​te ih na​trag!
Kak​ve lju​de? Nije shva​ćao. Po​gle​da, i odjed​nom se oko nje​ga stvo​ri masa
lju​di. Nji​ho​vo iz​ne​nad​no po​jav​lji​va​nje ga zbu​ni. Gle​da​li su va​tre. Bilo je ne​‐
što u nji​ho​vim li​ci​ma. U go​mi​li su išli pre​ma nje​mu, uz​bu​đe​nih po​gle​da,
uko​če​nih ti​je​la, a on po​dig​ne ruke da ih za​dr​ži da​le​ko od sebe. Ne​ra​zum​no

214
 www.balkandownload.org

se bo​jao, go​to​vo je po​vi​kao „Ne još!” dok su mu po​li​caj​ci pri​la​zi​li, za​us​ta​vi​li

ih, okru​ži​li ih.
– Fra​jer – reče.
– Ne go​vo​ri ni​šta – reče mu Kern.
– Mis​lim da sam ga po​go​dio. – Reče to mir​no. Skon​cen​tri​ra se, po​ku​ša​‐
va​ju​ći za​mis​li​ti da je on fra​jer. – Da. Po​go​dio sam ga.
– Tre​bat ćeš sna​ge. Ne​moj go​vo​ri​ti. Sti​že dok​tor. Bili bi​smo doš​li ra​ni​je,
ali mo​ra​li smo ići oko​lo zbog po​ža​ra.
– Slu​šaj​te.
– Opus​ti se. Uči​nio si sve što si mo​gao. Pre​pus​ti sad stvar nama u ruke.
– Ali mo​ram vam reći gdje je on.
– Ov​dje! – vik​ne žena s pred​njeg tri​je​ma kuće. – Ov​dje otra​ga! Po​zo​vi​te
dok​to​ra!
– Vas osmo​ri​ca po​đi​te sa mnom – reče Kern. – Ra​ši​ri​te se. Pola na onu
stra​nu kuće, pola na ovu. Bu​di​te oprez​ni. Vi os​ta​li po​mo​zi​te da ras​tje​ra​mo
ovu go​mi​lu.
– Ali on nije tamo. – Pre​kas​no. Kern i nje​go​vi lju​di su već otiš​li.
– Ne tamo – po​no​vi sam sebi. – Kern. Za​što on ne može slu​ša​ti? – Bo​lje
da ono veče kada je po​če​la po​tje​ra nije če​kao Ker​na, za​klju​či. S Ker​nom bi
po​tje​ra bila dvos​tru​ko kon​fuz​ni​ja, a Ker​no​vi bi lju​di po​gi​nu​li za​jed​no s os​‐
ta​li​ma.
Tra​ut​man još nije ni ri​ječ re​kao. Ne​ko​li​ci​na po​li​ca​ja​ca koji su os​ta​li, po​‐
ku​ša​va​li su da ne gle​da​ju krv. On, me​đu​tim, ne.
– Ne, ti ne, Tra​ut​man. Tebi krv uop​će ne sme​ta. Na​učen si na nju.
Tra​ut​man ne od​go​vo​ri ni​šta, nas​ta​vi samo zu​ri​ti u nje​ga.
Je​dan po​li​ca​jac reče:
– Mo​žda je Kern u pra​vu. Mo​žda je bo​lje da ne go​vo​riš.
– Na​rav​no, a upra​vo to sam i ja re​kao Or​va​lu kada je on bio po​go​đen.
Ali on nije že​lio umri​je​ti u ti​ši​ni, a to ne že​lim ni ja. Čuj, Tra​ut​man, us​pio
sam. Re​kao sam da ću us​pje​ti, ni​sam li? I je​sam.
– O čemu on to go​vo​ri? – reče je​dan od po​li​ca​ja​ca. – Ne ra​zu​mi​jem.
– Po​gle​daj ga. Nje​go​ve oči – reče dru​gi. – Po​lu​dio je.
Još uvi​jek zu​re​ći u nje​ga, Tra​ut​man im ru​kom da znak da ušu​te.
– Re​kao sam vam da ću ga nad​mu​dri​ti, zar ne? – Glas mu je zvu​čao dje​‐
čje po​bjed​nič​ki. Nije mu se svi​đao, ali se nije mo​gao za​us​ta​vi​ti. Ne​što u nje​‐

215
mu ga je tje​ra​lo da go​vo​ri, da oda taj​nu. – Bio je tamo po​kraj onog tri​je​ma,
a ja sam bio na su​sjed​nom tri​je​mu, i osje​ćao sam da me oče​ku​je. Vaša ga je
ško​la do​bro is​tre​ni​ra​la, Tra​ut​man. Uči​nio je toč​no ono što ste ga na​uči​li da
uči​ni, a tako sam ga ja nad​mu​drio. – Rana ga je svr​bje​la, po​če​še se, po​te​če
krv, i sva​kim mu je tre​nut​kom pos​ta​ja​lo sve fas​ci​nant​ni​je kako može da​lje
ova​ko pri​ča​ti. Mo​rao bi dah​ta​ti, is​ti​ski​va​ti sva​ku ri​ječ, znao je to, a bio je
tako go​vor​ljiv, kao ko​nac koji se od​ma​ta. – Za​miš​ljao sam da sam on. Shva​‐
ća​te? To​li​ko sam o nje​mu raz​miš​ljao da znam sve što čini. I baš u tre​nut​ku
kada smo se naš​li sva​ki na svom tri​je​mu, za​miš​ljao sam što će uči​ni​ti.
Odjed​nom sam shva​tio nje​go​ve na​mje​re. Mis​lio je da neću doći s uli​ce gdje
bi me osvi​je​tli​la va​tra, već da ću doći kroz straž​nji vrt i kroz dr​ve​će, Tra​ut​‐
man. Shva​ća​te? Vaša ga je ško​la is​tre​ni​ra​la za ge​ril​ski na​čin ra​to​va​nja u
pla​ni​na​ma, pa je on ins​tin​k​tiv​no kre​nuo pre​ma dr​ve​ću, i li​va​di i grm​lju
tamo stra​ga. A ja, na​kon ono​ga što se do​go​di​lo u br​di​ma, bio bih prok​let da
sam se ika​da više išao bo​ri​ti s njim pod nje​go​vim uvje​ti​ma. Pod mo​jim uvje​‐
ti​ma. Sje​ća​te li se da sam vam o tome go​vo​rio? Moj grad. I ako sam mo​rao
po​gi​nu​ti, mo​rao sam biti u mo​joj uli​ci, bli​zu mo​jih kuća, s upa​lje​nim svje​‐
tlom u mom ure​du. I us​pio sam. Nad​mu​drio sam ga, Tra​ut​man. Do​bio je
moj me​tak u gru​di.
Tra​ut​man je još uvi​jek šu​tio.
Dugo je gle​dao u ranu pri​je nego je po​ka​zao na nju.
– Ovo? Mis​li​te na ovo, na to po​ka​zu​je​te? Re​kao sam vam. Vaša ga je ško​‐
la do​bro is​tre​ni​ra​la. Is​u​se, kak​vi re​flek​si.
Da​le​ko u noći, iza va​tri, za​ču​je se gro​mo​glas​na eks​plo​zi​ja koja osvi​je​tli
ci​je​lo nebo. Jeka odjek​nu ci​je​lim gra​dom.
– Pre​br​zo. Pre​br​zo – reče je​dan od za​mje​ni​ka s ga​đe​njem.
– Pre​br​zo za što?
Kern se vra​ćao pre​ko li​va​de.
– Nje​ga tamo nema.
– Znam. Po​ku​šao sam vam to reći.
– Us​tri​je​lio je ne​kog tipa u rame. To je ona žena i vi​ka​la. Moji lju​di tra​že
nje​gov trag. Pra​te krv. – Bio je sav iz​van sebe, zu​rio je u va​lo​ve svje​tla na
nebu po​kraj gra​da.
– Što je to bilo? Kak​va je to bila eks​plo​zi​ja? – reče Te​as​le.
– Bože, sum​njam da su ima​li do​volj​no vre​me​na.

216
 www.balkandownload.org

– Vre​me​na za što?
– Za ben​zin​sku pum​pu. Za​pa​lio je dvi​je cr​p​ke. Na ra​di​ju smo čuli od va​‐
tro​ga​sa​ca. Cr​p​ke i glav​ne zgra​de su tako za​hva​će​ne va​trom da nisu mo​gli
pri​ći i za​us​ta​vi​ti do​vod ben​zi​na. Htje​li su is​klju​či​ti stru​ju u ci​je​lom tom di​‐
je​lu gra​da ali su shva​ti​li da će, ako za​us​ta​ve pum​pe, pri​ti​sak okre​nu​ti va​tru
na​do​lje, u glav​ne re​zer​vo​are pa bi eks​plo​di​rao ci​je​li blok. Po​zvao sam ci​je​lo
jed​no svo​je odje​lje​nje da odu po​mo​ći pri eva​ku​aci​ji. Je​dan je po​žar bio u di​‐
je​lu gdje su stam​be​ne kuće. Bože, na​dam se da su sti​gli na vri​je​me, pri​je
nego što je sve od​le​tje​lo u zrak. Tre​ba eks​plo​di​ra​ti još jed​na, i ko​li​ko li će
samo biti mr​tvih kada sve ovo za​vr​ši.
Po​vik sa stra​ne kuće:
– Oti​šao je pre​ko igra​li​šta!
- Do​bro, ne​moj to​li​ko ur​la​ti da ne čuje da zna​mo gdje je!
– Ne bri​ni​te – reče Te​as​le. – On nije na igra​li​štu.
– Ne mo​že​te u to biti si​gur​ni. Pre​du​go le​ži​te ov​dje. Mo​gao je oti​ći bilo
kuda.
– Ne, mo​ra​te se za​mis​li​ti u nje​go​voj koži. Mo​ra​te se pre​tva​ra​ti da ste vi
on. Ot​pu​zao je kroz igra​li​šte i pre​ba​cio se tamo pre​ko ogra​de i sada je među
div​ljim ma​li​na​ma, ku​pi​na​ma. Ja sam od nje​ga po​bje​gao kroz tak​vo grm​lje, a
sada će i on to po​ku​ša​ti, ali je pre​te​ško ra​njen. Ne mo​že​te vje​ro​va​ti kako ga
bole gru​di. Tamo je nad​streš​ni​ca koju su po​di​gla neka dje​ca, i on puzi pre​‐
ma njoj.
Kern se upit​no na​mr​šti pre​ma Tra​ut​ma​nu i dvo​ji​ci po​li​ca​ja​ca.
– Što se s njim do​ga​đa​lo dok sam ja bio tamo otra​ga? Što se do​go​di​lo?
Je​dan od po​li​ca​ja​ca čud​no​va​to stre​se gla​vom.
– Mis​li da je fra​jer.
– Što?
– Po​lu​dio je – reče onaj dru​gi.
– Vas dvo​ji​ca ga ču​vaj​te. Že​lim da bude mi​ran – reče Kern. Klek​ne do
nje​ga. – Pri​če​kaj​te dok​to​ra. Doći će usko​ro. Obe​ća​jem.
– Nije važ​no.
– Po​ku​šaj​te. Mo​lim vas.
Zvo​ni​la su zvo​na i čule su se si​re​ne dok su dvo​ja go​le​ma va​tro​gas​na kola
ula​zi​la na trg, i po​la​ko se za​us​ta​vi​la po​kraj po​li​cij​skih auto​mo​bi​la. Va​tro​‐
gas​ci u gu​me​nim odi​je​li​ma is​ka​ka​li su, tr​ča​li po alat da otvo​re hi​dran​te, iz​‐

217
vla​či​li su ci​je​vi.
Za​ču​je se još je​dan po​vik iz kuće:
– Si​gur​no je pro​šao kroz igra​li​šte. Svo je obli​ve​no krv​lju. Iza igra​li​šta je
neko po​lje i grm​lje!
– Re​kao sam ti da se ne de​reš! – A tada se sag​ne po​kraj Te​as​lea. – Do​‐
bro, ide​mo pro​vje​ri​ti. Da vi​di​mo jes​te li u pra​vu kada ka​že​te da zna​te gdje
je.
– Če​kaj​te.
– Po​bje​ći će. Mo​ram ići.
– Ne. Če​kaj​te. Mo​ra​te mi obe​ća​ti.
– Je​sam. Dok​tor već sti​že. Obe​ća​jem.
– Ne. Ne​što dru​go. Mo​ra​te mi obe​ća​ti. Kada ga pro​na​đe​te, mo​ra​te mi do​‐
pus​ti​ti da bu​dem tamo za kraj. Imam pra​vo na to. Pro​šao sam kroz pre​vi​še
toga a da ne vi​dim za​vr​še​tak.
– Zar ga to​li​ko mr​zi​te?
– Ne mr​zim ga. Vi to ne ra​zu​mi​je​te. On sam to želi. On želi da ja bu​dem
tamo.
– Is​u​se – Kern za​pre​pa​šte​no po​gle​da Tra​ut​ma​na i os​ta​le. – Is​u​se.
– Pu​cao sam u nje​ga i odjed​nom ga više ni​sam mr​zio. Samo mi ga je bilo
žao.
– Pa na​rav​no.
– Ne, ne zato što je i on mene us​tri​je​lio. Bilo bi sve​jed​no je li on mene us​‐
tri​je​lio ili ne. I tada bi mi bilo žao. Mo​ra​te mi obe​ća​ti da ću ja pri​sus​tvo​va​ti
za​vr​šet​ku. Du​gu​jem mu to. Mo​ram biti s njim na kra​ju.
– Is​u​se.
– Obe​ćaj​te mi.
– U redu.
– Ne​moj​te la​ga​ti. Znam da mis​li​te da sam tako te​ško ra​njen da ne mogu
doći do tog po​lja.
– Ne la​žem – reče Kern. – Mo​ram ići. – Us​ta​ne, kre​ne pre​ma svo​jim lju​‐
di​ma koji su bili po​kraj kuće, i oni se ras​po​re​di​še. Kre​nu​še ner​voz​no uli​com
pre​ma igra​li​štu i po​lju iza nje​ga.
Svi osim Tra​ut​ma​na.
– Ne, vi ne, Tra​ut​man – reče Te​as​le. – Vi že​li​te os​ta​ti iz​van sve​ga ovo​ga,
zar ne? Ali zar ne mis​li​te da bis​te mo​ra​li vi​dje​ti? Ne mis​li​te li da bis​te mo​ra​‐

218
 www.balkandownload.org

li biti on​dje i gle​da​ti kako na kra​ju ma​ne​vri​ra?

Kad je Tra​ut​man ko​nač​no pro​go​vo​rio, glas mu je bio suh kao što je si​‐
gur​no bilo i drvo u sud​ni​ci kad ga je za​hva​ti​la va​tra, trud za pla​men.
– Ko​li​ko ste te​ško ra​nje​ni?
– Ni​šta ne osje​ćam. Ne. Opet ne​mam pra​vo. Asfalt je vrlo me​kan.
– O. – Još jed​na eks​plo​zi​ja ra​svi​je​tli nebo. Tra​ut​man ju je bez​iz​ra​žaj​no
pro​ma​trao.
Dru​ga ben​zin​ska pum​pa.
– Još je​dan bod za va​šeg dje​ča​ka – reče Te​as​le. – Stvar​no, vaša ga je ško​‐
la stvar​no do​bro is​tre​ni​ra​la. Nema ni​kak​ve sum​nje.
Tra​ut​man po​gle​da va​tro​gas​ce koji su ga​si​li sud​ni​cu i po​li​cij​sku sta​ni​cu, u
raz​de​ra​nu rupu u Te​as​le​ovu tr​bu​hu, i oči mu za​trep​ću. Uba​ci ča​hu​ru u ci​jev
pri​je nego kre​ne pre​ko li​va​de pre​ma straž​njem di​je​lu kuće.
– Za​što ste to uči​ni​li? – upi​ta Te​as​le. Ali već je znao. – Če​kaj​te.
Nije do​bio od​go​vor. Tra​ut​ma​no​va su se leđa prov​la​či​la kroz od​sjaj va​tre
pre​ma ono malo sje​na po​kraj kuće.
– Če​kaj​te – reče Te​as​le pa​nič​no. – Ne mo​že​te to uči​ni​ti! – po​vi​če. – To
nije vaš po​sao.
Kao i Kern pri​je nje​ga, Tra​ut​man nes​ta​ne.
– Kvra​gu, če​kaj​te! – vi​kao je Te​as​le. Okre​ne se na tr​buh, i poč​ne pu​za​ti
po ploč​ni​ku. -Mo​ram biti tamo! To mo​ram biti ja!
Pop​ne se na ruke i ko​lje​na, kaš​lju​ći; sa tr​bu​ha mu je na ploč​nik ka​pa​la
krv. Dva po​li​caj​ca ga zgra​be i poč​nu ga gu​ra​ti na do​lje.
– Mo​ra​te se od​ma​ra​ti – reče je​dan. – Samo po​la​ko.
– Pus​ti​te me na miru! Za​is​ta to mis​lim!
Bo​ri​li su se da ga obuz​da​ju. On je mla​tio oko sebe.
– Imam pra​vo! Ja sam sve ovo za​po​čeo!
– Bo​lje ga pus​ti. Ako se nas​ta​vi bo​ri​ti s nama, sav će se ras​po​ri​ti.
– Po​gle​daj samo ovu krv na meni. Ko​li​ko li mu je još os​ta​lo?
Do​volj​no, mis​lio je Te​as​le. Do​volj​no. Opet se po​ku​ša po​di​ći na ruke i ko​‐
lje​na, po​vu​če jed​nu, pa dru​gu nogu. Skon​cen​tri​ra se na us​ta​ja​nje. U us​ti​ma
je osje​ćao sla​ni okus krvi. Ja sam sve ovo za​po​čeo, Tra​ut​man, raz​miš​ljao je.
On je moj. Ne vaš. On želi da to bu​dem ja.
Nap​ne se, us​ta​ne, na​pra​vi je​dan ko​rak, za​tim se nag​ne, po​ku​ša​va​ju​ći
odr​ža​ti rav​no​te​žu. Ako pad​ne, znao je da se više ni​ka​da neće po​di​ći. Mo​rao

219
je os​ta​ti mi​ran, odr​ža​va​ju​ći rav​no​te​žu dok se pre​ko li​va​de pri​bli​ža​vao kući.
Ja to znam, Tra​ut​man, raz​miš​ljao je. On želi da to bu​dem ja. Ne vi. Ja.

220
 www.balkandownload.org

20.
U ago​ni​ji, Ram​bo je pu​zao kroz ku​pi​ne pre​ma nad​streš​ni​ci. Va​tra je na
nju ba​ca​la ne​što svje​tla, i vi​dio je kako je je​dan zid na​kriv​ljen, ali nije mo​‐
gao vi​dje​ti unu​tra kroz po​lu​otvo​re​na vra​ta. Unu​tra je bio pot​pu​ni mrak. Pu​‐
zao je, ali mu se či​ni​lo da mu tre​ba pre​vi​še vre​me​na da pri​je​đe tako malu
raz​da​lji​nu. Tada shva​ti da samo iz​vo​di po​kre​te pu​za​nja, a da za​pra​vo ci​je​lo
vri​je​me sto​ji na mjes​tu. Sa​ku​pi sna​gu i po​la​ko se us​pi​je pri​bli​ži​ti nad​streš​‐
ni​ci.
Ali kada ko​nač​no dođe do tam​nog ula​za, pre​do​mis​li se. Unu​traš​njost je
pre​vi​še na​li​ko​va​la rupi u ko​joj su ga dr​ža​li za​rob​lje​nim u ratu. Bila je mrač​‐
na, zbi​je​na, stis​nu​ta. Na ču​dan ga na​čin pod​sje​ti na tuš-ka​bi​nu u koju ga je
na​tje​rao Te​as​le, i na će​li​ju u koju ga je Te​as​le htio za​klju​ča​ti. One su, is​ti​na,
bile žar​ko osvi​jet​lje​ne, ali je od​boj​nost pre​ma nji​ma bila ista. Sve od čega je
bje​žao, po​mis​li, i kako je mo​gao biti to​li​ko umo​ran da uop​će uzme u ob​zir
mo​guć​nost bor​be s tog mjes​ta.
Sada bor​ba tako i tako više nije do​la​zi​la u ob​zir. Vi​dio je pre​vi​še lju​di
koji su umr​li od rana od met​ka, i znao je da će is​kr​va​ri​ti. I da​lje su ga bo​lje​le
gru​di, i gla​va. Bol je bila jača sva​ki put kada bi mu kuc​nu​lo srce. Noge su
mu bile hlad​ne i uko​če​ne od gu​bit​ka krvi, i zbog toga nije mo​gao pu​za​ti. Pr​‐
ste i ruke više nije osje​ćao, i osje​ćao je kako mu se po​la​ko gase živ​ci u udo​‐
vi​ma. Neće još dugo ži​vje​ti. Ba​rem je još uvi​jek imao mo​guć​nost iz​bo​ra gdje
će umri​je​ti. Ne tamo unu​tra, kao u špi​lja​ma. Od​lu​čio je da više ni​ka​da neće
po​no​vi​ti to is​kus​tvo. Ne, na otvo​re​nom. Tamo gdje može vi​dje​ti nebo i osje​‐
ti​ti neo​me​ta​no stru​ja​nje zra​ka.
Kre​ne pre​ma des​noj stra​ni nad​streš​ni​ce, i uko​pa se nes​pret​no još dub​lje
u grm​lje. Pra​vo mjes​to. Toč​no mu je to tre​ba​lo. Neko udob​no i pri​ja​telj​sko

221
mjes​to. Baš za nje​ga. Smi​ru​ju​će. Mo​rao ga je naći pri​je nego bude pre​kas​no.
Pli​tak ja​rak du​ži​ne ti​je​la na prvi mu se po​gled uči​ni vrlo pri​mam​lji​vim, ali
kada leg​ne u nje​ga osje​ti se kao u gro​bu. Do​volj​no će dugo le​ža​ti u gro​bu.
Mora naći neko dru​go mjes​to, upra​vo obr​nu​to od ovo​ga, vi​so​ko, bez ogra​‐
da, da uži​va u po​s​ljed​njim tre​nu​ci​ma ži​vo​ta.
Pu​ze​ći, po​gle​da pre​ma grm​lju i ugle​da malo br​daš​ce is​pred sebe. Obron​ci
su bili pre​kri​ve​ni grm​ljem, a vrh je bio pre​kri​ven tra​vom. Nije baš bilo vi​so​‐
ko ko​li​ko je on že​lio. Ali ipak se uz​di​za​lo iz​nad po​lja. Bilo je udob​no iz​va​li​ti
se na tra​vi, kao na slam​na​toj stru​nja​či. Za​gle​da se u fan​tas​tič​ne na​ran​čas​te
obli​ke koje je va​tra stva​ra​la na noć​nim obla​ci​ma. Na miru. Ovo je bilo ono
pra​vo mjes​to koje je tra​žio.
U sva​kom slu​ča​ju ba​rem nije ni​na​što mis​lio. Ali bol mu se po​ja​ča, poč​ne
ga raz​di​ra​ti, a su​prot​no od toga, noge i ruke mu se umr​tve sve do ko​lje​na,
do lak​to​va. Usko​ro više uop​će neće osje​ća​ti ni ti​je​lo, ni bol, a što će biti na​‐
kon toga? Ili će mo​žda umri​je​ti već i pri​je toga?
Do​bro. Bo​lje da raz​miš​lja mora li još ne​što uči​ni​ti, ne​što važ​no što je mo​‐
žda za​bo​ra​vio. Ne, či​ni​lo mu se da ne mora više ni​šta uči​ni​ti.
A što je s bo​gom?
Po​mi​sao ga zbu​ni. Samo je u tre​nu​ci​ma pot​pu​nog stra​ha po​miš​ljao na
boga i mo​lio mu se. U tim je tre​nu​ci​ma uvi​jek bio zbu​njen zato što nije vje​‐
ro​vao i osje​ćao se tako hi​po​krit​ski kad je mo​lio zbog stra​ha, kao da us​pr​kos
nje​go​vom ne​vje​ro​va​nju bog mo​žda ipak pos​to​ji, bog koji u nje​mu ne bi pri​‐
mi​je​tio hi​po​kri​tu. Vje​ro​vao je kad je bio di​je​te. Da, za​is​ta je vje​ro​vao kad je
bio di​je​te. Kako je ono išlo, noć​no po​ka​ja​nje? Sje​ti se ri​je​či neo​d​luč​no, uči​‐
ne mu se pot​pu​no ne​poz​na​ti​ma. O, dra​gi bože, straš​no mi je žao... za što?
Za sve što se do​go​di​lo u po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko dana. Žao mi je što se uop​‐
će do​go​di​lo. Ali mo​ra​lo se do​go​di​ti. Ža​lio je ali je is​to​vre​me​no znao da bi,
da je da​nas po​ne​dje​ljak, opet pos​tu​pio isto. Isto je tako znao i da bi Te​as​le
pos​tu​pio kao i tada. Nije se mo​glo iz​bje​ći. Ako je nji​ho​va bor​ba bila zbog
po​no​sa, bila je i zbog ne​čeg još važ​ni​jeg.
Zbog čega?
Zbog sra​nja, reče sam sebi: slo​bo​de i pra​va. Nije se u sve ovo upus​tio
zbog prin​ci​pa. Upus​tio se zato da po​ka​že da se zna bo​ri​ti sa sva​kim tko ga
zeza, a to je bilo ne​što dru​go – ne etič​ko, nego osob​no, emo​ci​onal​no. Ubio
je mno​go lju​di, i mo​gao se pre​tva​ra​ti da su oni mo​ra​li umri​je​ti zato što su

222
 www.balkandownload.org

bili dio sis​te​ma koji ga je tla​čio, koji je ne​ko​me kao što je on one​mo​gu​ća​vao
nor​ma​lan ži​vot. Ali nije pot​pu​no u to vje​ro​vao. Pre​vi​še je uži​vao u bor​bi,
pre​vi​še je uži​vao u ri​zi​ku, u uz​bu​đe​nju. Mo​žda je to po​s​lje​di​ca rata, po​mis​li.
Mo​žda se to​li​ko na​vi​kao na ak​ci​ju, da više nije mo​gao bez nje.
Ne, ni to nije bila is​ti​na. Da se za​is​ta že​lio kon​tro​li​ra​ti, mo​gao je. Jed​nos​‐
tav​no se nije že​lio kon​tro​li​ra​ti. Da bi mo​gao ži​vje​ti na svoj na​čin, od​lu​čio je
bo​ri​ti se pro​tiv sva​ko​ga tko se po​ku​ša uples​ti. Pa u redu onda, ipak se bo​rio
za neke prin​ci​pe. Ali nije to bilo tako jed​nos​tav​no, jer je isto tako bio po​no​‐
san i straš​no sre​tan što je mo​gao po​ka​za​ti kako je do​bar u bor​bi. Te​as​le se
na​mje​rio na kri​vog čo​vje​ka, o da, i sada je umi​rao, a nit​ko ne želi umri​je​ti, i
sva su ova raz​miš​lja​nja o prin​ci​pi​ma bila samo zato da se po​ku​ša oprav​da​ti.
Raz​miš​lja​ju​ći kako bi jed​na​ko pos​tu​pio da se opet nađe u is​toj si​tu​aci​ji,
shva​ti da je to samo trik ko​jim se uvje​ra​vao da se ovo nije mo​glo iz​bje​ći. Is​‐
u​se, za​is​ta mu se to do​ga​đa​lo, a nije mo​gao ni​šta uči​ni​ti, i ni prin​ci​pi, ni po​‐
nos mu više neće po​mo​ći u ono​me što tek na​ila​zi. Tre​ba​lo se za​bav​lja​ti s na​‐
smi​ja​nim dje​voj​ka​ma, piti le​de​no hlad​nu vodu i jes​ti di​nje i lu​be​ni​ce. Ali i
to je sra​nje, što je tre​bao uči​ni​ti, i sve te pri​če o bogu, sve je to samo kom​‐
pli​ci​ra​lo ono što je bilo tako lako za​klju​či​ti: ako je po​la​ko umr​tv​lji​va​nje
udo​va laka smrt, is​to​vre​me​na je i bi​jed​na. I bes​po​moć​na. Pa​si​van po​raz. Je​‐
di​ni iz​bor koji mu je pre​os​tao bio je na​čin na koji će umri​je​ti. Neće umri​je​ti
kao uhva​će​na ži​vo​ti​nja, tiho, pa​te​tič​no, po​la​ko gu​be​ći osje​te. Odjed​nom. U
ve​li​kom iz​lje​vu osje​ća​ja.
Ot​kad je u džun​gli prvi put vi​dio kako do​mo​ro​ci ko​ma​da​ju ti​je​lo, bo​jao
se što će se do​go​di​ti s nje​go​vim ti​je​lom na​kon smr​ti. Kao da će nje​go​vo ti​je​‐
lo još uvi​jek biti živo, za​miš​ljao je s od​boj​noš​ću kako će mu is​cr​p​s​ti krv iz
vena, i kako će mu umjes​to nje uš​tr​ca​ti bal​za​mi​ra​ju​ću te​ku​ći​nu, kako će mu
iz​va​di​ti vi​tal​ne or​ga​ne, a grud​nu šup​lji​nu na​pu​ni​ti ne​kim sred​stvom za
kon​zer​vi​ra​nje. Za​miš​ljao je kako će mu po​greb​nik za​li​je​pi​ti usta i oči, i poz​‐
li mu. Smrt, čud​no da ga smrt nije to​li​ko za​bri​nja​va​la kao ono što će mu se
do​go​di​ti pos​li​je nje. Pa, ne mogu mu to uči​ni​ti ako od nje​ga ne os​ta​ne ni​šta.
Ova​ko mu je, ako si to sam uči​ni, ba​rem os​ta​la mo​guć​nost užit​ka.
Iz​va​di po​s​ljed​nji šta​pin di​na​mi​ta iz dže​pa, otvo​ri meko pa​ko​va​nje fi​ti​lja,
za​bo​de jed​nog u šta​pin, a za​tim šta​pin gur​ne iz​me​đu hla​ča i tr​bu​ha. Ok​li​je​‐
vao je. Ovaj prok​le​ti bog samo kom​pli​ci​ra stva​ri. Na​mje​ra​vao je po​či​ni​ti sa​‐
mo​uboj​stvo, a to bi ga za​uvi​jek mo​glo pos​la​ti u pa​kao. Ako vje​ru​je. Ali nije

223
vje​ro​vao, a već je du​lje vre​me​na raz​miš​ljao o sa​mo​uboj​stvu, još od rata
kada mu je ko​man​dant dao kap​su​lu ci​ja​ni​da u slu​ča​ju da ga uhva​te. A kada
su ga uhva​ti​li, nije imao vre​me​na pro​gu​ta​ti je. Sada će zato za​pa​li​ti fi​tilj.
Ali što ako bog za​is​ta pos​to​ji? Pa, ako bog pos​to​ji, neće moći op​tu​ži​ti
nje​ga za ne​vje​ro​va​nje. Za nje​ga je bilo re​zer​vi​ra​no još jed​no in​ten​ziv​no
osje​ća​nje. Bez boli. Pre​krat​ko za bol. Samo je​dan blje​sak. To će ba​rem biti
ne​što. Više nije osje​ćao ti​je​lo, i spre​mi se da za​pa​li fi​tilj. A tada, još jed​nom
ba​civ​ši po​gled na igra​li​šte, na svje​tlu ugle​da dvos​tru​ku sli​ku čo​vje​ka u uni​‐
for​mi Ze​le​nih be​ret​ki kako oprez​no puzi ni​sko uz zem​lju iz​me​đu lju​ljač​ki i
to​bo​ga​na. No​sio je pu​šku. Ili pi​štolj. Ram​bo to više nije mo​gao vi​dje​ti. Ali
vi​dio je da je čo​vjek u uni​for​mi Ze​le​nih be​ret​ki i znao je da je to Tra​ut​man.
Nije mo​gao biti nit​ko dru​gi. A iza Tra​ut​ma​na, po​sr​ću​ći pre​ko igra​li​šta, dr​‐
že​ći se za tr​buh, do​la​zio je Te​as​le, mo​rao je to biti on, i Ram​bo tada shva​ti
da pos​to​ji i bo​lji na​čin.

224
 www.balkandownload.org

21.
Te​as​le se nas​lo​ni na že​ljez​ne šip​ke na lju​ljač​ki, od​mo​ri se, a za​tim za​te​tu​‐
ra pre​ma ogra​di. Bio je sav iz​van sebe od stra​ha da će Tra​ut​man sti​ći do po​‐
lja pri​je nje​ga. Ali sada će sve opet biti u redu; Tra​ut​man je bio samo ne​ko​‐
li​ko ko​ra​ka is​pred nje​ga. Is​pru​ži ruku i uhva​ti se za klu​pu da ne pad​ne, nas​‐
lo​ni se na nju, te​ško di​šu​ći.
Ne ski​da​ju​ći po​gled sa po​lja, Tra​ut​man mu reče:
– Sag​ni​te se, si​gur​no će vas vi​dje​ti.
– Sag​nuo bih se, ali se više ni​ka​da ne bih us​pra​vio.
– Pa za​što bi se uop​će po​no​vo us​prav​lja​li? U ovak​vom sta​nju ne mo​že​te
biti ni od kak​ve po​mo​ći. Ne​moj​te se upli​ta​ti. Ubi​ja​te se.
– Da leg​nem i do​pus​tim da vi za​vr​ši​te umjes​to mene? Je​bi​te se. Tako i
tako umi​rem.
Tra​ut​man ga tek tada po​gle​da.
Kern je bio u bli​zi​ni, iz​van vi​do​kru​ga, ur​lao je.
– Za ime bož​je, sag​ni​te se! On je sa​vr​še​no zak​lo​njen i neću ri​ski​ra​ti i
pus​ti​ti svo​je lju​de da uđu za njim. Pos​lao sam po ben​zin. Voli se igra​ti s va​‐
trom, za​pa​lit ćemo ga.
Da, to je tvoj stil, Kern, po​mis​li. Pri​mi se za ranu na tr​bu​hu i nes​pret​no
kre​ne, os​la​nja​ju​ći se na ogra​du.
– Sag​ni​te se! – po​vi​če opet Kern.
Jebi se. Za​pa​lit ćeš ga, zar ne, Kern? Tako ne​što sam i oče​ki​vao od tebe.
A budi si​gu​ran da će, pri​je nego va​tra dođe do nje​ga, iz​le​tje​ti iz grm​lja pu​‐
ca​ju​ći i po​ves​ti sa so​bom ne​ko​li​ko tvo​jih lju​di. Pos​to​ji samo je​dan na​čin da
se ovo uči​ni, a taj je po​sao za ne​ko​ga kao što sam ja, za ne​ko​ga tko tako i
tako nema ni​kak​ve nade. Nisi do​sad iz​gu​bio do​volj​no lju​di, ina​če bi to znao.

225
 – Što je ovo, do​đa​vo​la, bilo? – po​vi​če Kern, a Te​as​le shva​ti da je ono što
je mis​lio i iz​go​vo​rio na​glas. To ga zbu​ni, i mo​rao je što pri​je pri​je​ći pre​ko
ogra​de, još dok ima to​li​ko sna​ge. Na ogra​di ugle​da krv. Fra​je​ro​va. Do​bro.
Ići će is​tim pu​tem kao i on. Krv mu je ka​pa​la po fra​je​ro​voj. Sku​pi sna​gu i
baci se pre​ko ogra​de. Po​mis​li da je vje​ro​jat​no jako lu​pio o zem​lju, ali nije
osje​tio ni​ka​kav uda​rac.
Tra​ut​man do​le​ti do nje​ga s klu​pe, pre​sko​či ogra​du i čuč​ne u grm​lje po​‐
kraj nje​ga.
– Mak​ni​te se odav​de – reče mu Te​as​le.
– Neću, a ako vi ne za​šu​ti​te, on će nas na​pas​ti.
– Ne ču​jem ga. Vje​ro​jat​no je neg​dje usred po​lja. Slu​šaj​te, znam da on želi
da to ja uči​nim. Imam pra​vo biti ov​dje na kra​ju. Vi to zna​te.
– Da.
– Onda se ne​moj​te mi​je​ša​ti u ne​što što vas se ne tiče.
– Ja sam ovo za​po​čeo puno pri​je vas, i po​mo​ći ću. Za​što od​bi​ja​ti po​moć.
A sada za​šu​ti​te, i kre​ni​mo dok još mo​že​te.
– U redu, že​li​te mi po​mo​ći? Onda mi po​mo​zi​te da us​ta​nem. Ne mogu
sam.
– Za​is​ta to mis​li​te? Kak​va će samo ovo biti zbr​ka.
– Toč​no to je re​kao i Shin​gle​ton.
– Što?
– Ni​šta.
Tra​ut​man ga po​dig​ne na noge, a za​tim ot​pu​že u ši​ka​ru, nes​ta​ne, dok je
Te​as​le sta​jao, gla​ve iz​nad grm​lja, pro​ma​tra​ju​ći, mis​le​ći. Kre​ni. Kre​ni i ot​pu​‐
ži naj​br​že što mo​žeš. Tako i tako nije važ​no što ćeš uči​ni​ti. Pri​je ću sti​ći do
nje​ga.
Za​kaš​lje i isp​lju​ne ne​što sla​no, pa kre​ne kroz ši​ka​ru rav​no pre​ma nad​‐
streš​ni​ci. Po slom​lje​nim gra​na​ma za​klju​či da je fra​jer si​gur​no tuda po​bje​‐
gao. Ho​dao je po​la​ko, da slu​čaj​no ne pad​ne. Čak je bio iz​ne​na​đen kako je
brzo sti​gao do nad​streš​ni​ce. Ali baš kad se spre​mao ući, ins​tin​k​tiv​no shva​ti
da fra​jer nije unu​tra. Po​gle​da uoko​lo, i kao pri​vu​čen mag​ne​tom, od​ge​ga nji​‐
šu​ći se po ne​rav​nom pu​telj​ku pre​ma ve​li​kom hum​ku. Tamo. Fra​jer je si​gur​‐
no tamo. Znao je to, osje​ćao je. Nije bilo ni​kak​ve sum​nje.
Dok je le​žao na ploč​ni​ku, net​ko je re​kao da bun​ca. Ali nije bilo tako. Nije
bun​cao. Ne tada. Sada. Sada je bun​cao, i či​ni​lo mu se kao da mu se ti​je​lo

226
 www.balkandownload.org

ras​ta​pa. Či​ni​lo mu se da samo nje​gov duh leb​di iz​nad ši​ka​re pre​ma br​daš​cu.
Noć se pre​tvo​ri u ve​li​čans​tven dan, na​ran​čas​ti od​sjaj je pos​ta​jao sve širi,
ludo je ple​sao. Na dnu br​daš​ca pres​ta​ne leb​dje​ti, uko​či se, oba​sjan blis​ta​vim
sja​jem. Do​la​zi​lo je. Nije više imao vre​me​na. Kao da nje​go​va vo​lja pri​pa​da
ne​kom dru​gom, ugle​da svo​ju ruku kako se po​di​že, pi​štolj kako ci​lja na br​‐
daš​ce.

227
 22.
Ram​bu su se već uko​či​le ruke do ra​me​na, noge do pup​ka, i dok je ci​ljao
osje​ćao je kao da umjes​to ruku ima dvi​je cje​pa​ni​ce. Ugle​da tros​tru​ku sli​ku
Te​as​lea i na​ni​ša​ni, blis​ta​vih oči​ju. Znao je da ne pos​to​ji dru​gi na​čin. Neće
pa​siv​no pri​je​ći u ni​šta​vi​lo. Neće za​pa​li​ti fi​tilj, neće uni​šti​ti sa​mo​ga sebe.
Oba​vit će to na ovaj na​čin, na je​di​ni pra​vi na​čin. U po​s​ljed​njim će tre​nu​ci​‐
ma bor​be dati sve od sebe da ubi​je Te​as​lea. Oči i ruke su ga po​če​le iz​da​va​ti,
i mis​lio je da ga ne može po​go​di​ti. Ali mora ba​rem po​ku​ša​ti. A ako pro​ma​ši,
Te​as​le će vi​dje​ti blje​sak pi​što​lja i pu​ca​ti u nje​ga. Ba​rem će umri​je​ti po​ku​ša​‐
va​ju​ći uči​ni​ti ne​što, po​mis​li. Tru​dio se svim sna​ga​ma da pr​stom pri​tis​ne
oki​dač, da na​ci​lja toč​no u Te​as​lea. Bu​banj je drh​tao, i ni​ka​da ga neće po​go​‐
di​ti. Ali nije imao sna​ge. Mo​rao je dati sve od sebe. Reče ruci da po​vu​če oki​‐
dač, ali ga ruka nije htje​la pos​lu​ša​ti. I dok se on kon​cen​tri​rao, pi​štolj opa​li
ne​na​mjer​no. Ta​kav neo​prez i po​vr​š​nost. Pro​ku​ne sam sebe. Nije to bila ona
pra​va bor​ba kak​voj se na​dao, a sada će do​le​tje​ti Te​as​le​ov me​tak. Sada kada
ga nije zas​lu​žio. Pri​če​ka. Već je tre​bao biti ov​dje. Za​žmir​ka da bo​lje vidi, i
po​gle​da do​lje. Ugle​da Te​as​lea gdje leži na zem​lji. Is​u​se, po​go​dio ga je. Bože,
pa on to nije že​lio. Sada mu je već ci​je​lo ti​je​lo bilo uko​če​no i ni​ka​da više
neće ima​ti sna​ge da upa​li fi​tilj. Tako bi​jed​no. Tako ruž​no i bi​jed​no. A tada
nas​tu​pi smrt, ali nije to bio onaj omam​lju​ju​ći san, bez dna i ta​man, kak​vom
se na​dao. Bilo je to ne​što slič​no ono​me što je oče​ki​vao od di​na​mi​ta, ali je
doš​lo iz nje​go​ve gla​ve, a ne iz tr​bu​ha, i nije mo​gao shva​ti​ti za​što je to tako.
To ga upla​ši. A bu​du​ći da je to bilo sve što mu je pre​os​ta​lo, do​pus​ti da teče
svo​jim to​kom. Odjed​nom se os​lo​bo​di kroz straž​nji dio gla​ve i lu​ba​nje, od​le​ti
kroz nebo, kroz bez​broj​na pri​vi​đe​nja, pre​ma na​pri​jed, pre​ma van, za​uvi​jek
blis​ta​ju​ći, sja​jan, i on po​mis​li da će, ako ova​ko nas​ta​vi do​volj​no dugo, mo​‐

228
 www.balkandownload.org

žda na kra​ju shva​ti​ti da nije u pra​vu i spoz​na​ti boga.

229
 23.
Pa do​bro, po​mis​li Te​as​le. Pa do​bro. Le​žao je na le​đi​ma u ši​ka​ri, di​vio se
zvi​jez​da​ma, i po​nav​ljao si da ne zna što ga je po​go​di​lo. A za​is​ta nije ni znao.
Vi​dio je blje​sak pi​što​lja i pao je, ali je pao po​la​ko i njež​no, i za​is​ta nije znao
što ga je po​go​di​lo, nije osje​tio, nije od​go​vo​rio na uda​rac. Po​mis​li na Annu, a
za​tim pres​ta​ne o njoj raz​miš​lja​ti, ne zato što je us​po​me​na bila bol​na, već
zato što mu se na​kon sve​ga ona uop​će više nije či​ni​la važ​nom.
Za​ču​je ne​či​je ko​ra​ke, puc​ke​ta​nje kroz ši​ka​ru. Do​la​zi fra​jer, po​mis​li. Ali
po​la​ko, jako po​la​ko. Pa na​rav​no, te​ško je ra​njen.
Ali onda iz​nad sebe ugle​da samo Tra​ut​ma​na, ugle​da nje​gov obris na
nebu, nje​go​vo lice i uni​for​mu svje​tlu​ca​vu od va​tre. Oči su mu me​đu​tim bile
pot​pu​no bez sja​ja.
– Kako se osje​ća​te? – upi​ta Tra​ut​man. – Je li vam jako te​ško?
– Ne – reče. – Za​pra​vo vrlo ugod​no. Ako ne raz​miš​ljam o ono​me što do​‐
la​zi pos​li​je. Kak​vu sam to čuo eks​plo​zi​ju? Zvu​ča​la je kao dru​ga pum​pa.
– Čuli ste mene. Mis​lim da sam to bio ja. Ovim sam mu pi​što​ljem raz​nio
pola gla​ve.
– A kako se vi osje​ća​te?
– Bo​lje nego kada sam znao da pati.
– Da.
Tra​ut​man iz​ba​ci praz​nu ča​hu​ru iz pi​što​lja, a Te​as​le je pro​ma​trao nje​zin
blje​ska​ju​ći luk kroz zrak. Opet se sje​ti Anne, ali ona ga još uvi​jek nije za​ni​‐
ma​la. Po​mis​li na svo​ju kuću koju je ure​dio u br​di​ma, na mač​ke, ali ni to ga
nije za​ni​ma​lo. Po​mis​li na fra​je​ra, i osje​ti se is​pu​njen lju​bav​lju za nje​ga. I se​‐
kun​du pri​je nego je praz​na ča​hu​ra za​vr​ši​la svoj luk do zem​lje, opus​ti se. U
tom je tre​nut​ku bio mr​tav.

230
www.balkandownload.org

Da​vid Mor​rell
OKUS KRVI

*
Iz​da​vač
IRO »OTO​KAR KER​ŠO​VA​NI«
Opa​ti​ja, Mar​ša​la Tita 65

Za iz​da​va​ča
TO​MIS​LAV PI​LE​PIĆ

*
Ti​sak
GRO »TI​SKA​RA RI​JE​KA«
Ri​je​ka, 1987

Nak​la​da 5000

ISBN 86-385-0057-2

231
232
Sadržaj
OKUS KRVI 3
PRVI DIO 6
1. 7
2. 11
3. 14
4. 18
5. 21
6. 24
7. 27
8. 30
9. 33
10. 39
11. 44
12. 49
13. 52
DRUGI DIO 55
1. 56
2. 62
3. 69
4. 76
5. 81
6. 84
7. 87
8. 94
9. 100
10. 105
11. 109
12. 113
13. 118
14. 123
15. 126

233
 16. 128
17. 130
TREĆI DIO 134
1. 135
2. 141
3. 145
4. 152
5. 160
6. 163
7. 168
8. 175
9. 178
10. 182
11. 184
12. 189
13. 194
14. 199
15. 202
16. 203
17. 206
18. 210
19. 213
20. 221
21. 225
22. 228
23. 230

234