Metabolizam Masti U Organizmu

Masti su jedan od pet glavnih nutrijenata neophodnih za funkcionisanje ljudskog organizma. Pored
njih tu su i uglj eni hidrati, proteini, vitamini i minerali. Masti u organizmu imaju nekoliko
funkcija: izgraĎuju masno tkivo koje je odgovorno za termoregulaciju, ulaze u sastav pojedinih
ćelija i organa, ali najvažnija funkcija je skladištenje i oslobaĎanje energije.
Naime, svaka masna ćelija u organiz mu predstavlja po jednu fabriku energije, koja radi non -stop.
One je proizvode iz hrane koju jedemo, skladiš te i po potrebi oslobaĎaju. Da bi proizvele svoje
rezerve, već prisutne masne ćelije u organizmu (a sv ako živo biće ih ima u odreĎenom procentu) iz
krvi uzimaju masne kiseline i šećer koje smo mi uneli hranom. Dalje ih preuzimaju enzimi koji
stvaraju velike molekule ( makromolekule) – trigliceride. Oni se skladište u masnim ćelijama i
stvara se masno tkivo. Ceo ovaj proces diriguje hor mon insulin kojeg luči gušterača. Čim se
poveća nivo insulina, a to se dešava svaki put kada pojedemo nešto, masne ćelije po automatizmu
počinju da skladište energiju. Tada počinje faza stvaranja masti, koja se zove lipogeneza.
Uobičajeno, insulin tri puta u toku dana treba da dostigne maksimum (pik), nakon svakog obroka.
Zatim, posle 60 minuta taj nivo počinje polako da se smanjuje, a to traje još naredna dva sata. Tek
nakon ta tri sata, masne ćelije se polako pripremaju za o slobaĎanje uskladištene energije, odnosno
masti, i taj proces se zove lipoliza. Ovo oslobaĎanje se dešava brže ukoliko se bavimo fizičkim
aktivnostima, jer u tom slučaju postoji veća potražnja za energijom. C eo ovaj proces teče nor malno,
ukoliko imamo dnevni ritam unosa hrane i potrošnje energije. Na žalost, u današnje vreme zbog
ubrzanog načina života, dnevni ritam gotovo da ne postoji. Jedan od najvećih uzroka
nagomilavanja masnog tkiva u organizmu su gr ickalice, koje konzumiramo izmeĎu obroka. One
održavaju nivo insulina visokim, jer kao što sam u prethodnom tekstu spomenula: nivo insulina se
povećava apsolutno svaki put kada nešto pojedemo! Jedna dobra stvar u svemu je to da masne ćelije
pored toga što skladište, i oslobaĎaju energiju. Uskladištene tri gliceride iz rez ervoara je potrebno
prvo razbiti na manje jedinice, da bi oni mogli napustiti masnu ćeliju. Za to je potreban enzim
lipaza. Ali, on se ne mož e aktivirati dok god je insulin prisutan u većoj količini u krvi, jer ga ovaj
blokira. Znači, ne po stoji ni najmanja mogućnost da izgubimo ni gra m masti dok god je insulin
aktivan. Hormoni koji podstiču aktiviranje enzima lipaze su adrenalin i noradrenalin, a oni se
oslobaĎaju pri fizičkoj aktivnosti ili u stanjima stresa (mentalni stres ili napor, topl ota,
hladnoća…) Kada je ovaj proces aktiviran, trigliceridi bivaju razlož eni na masne kiseline i
glicerol, odlaze u krv, i služe kao mišićno gorivo.

Kada se naĎu u krvi, ako ne budu potrošeni, vr aćaju se u masno tkivo, retransformišu se u
trigliceride i ovoga puta biće uskladišteni u rezervoaru za otpad. Svakodnevno ponavljanje ovog
procesa može dovesti do skladištenja ogromne količine otpadnog mateijala. Najviše ga ima oko
stomaka i na bokovima. Jedna količina masne kiseline odlazi i u jetru, gde se pod dejstvom jetrinih
enzima direktno pretvara u trigliceride, tako da je njihova povećana vr ednost u krvi direktan znak
nepostojanja fizičke aktivnosti i stvaranja većih količina masti u organizmu.
Možemo zaključiti da ne postoji nikakva tajna, niti nekakav tajni napitak za sagorevanje masti, već
će sama fizička aktivnost smanjivati količinu masnog tkiva u organizmu.