Универзитет у Новом Саду

Технички факултет „Михајло

Пупин“
Зрењанин

ПРОЈЕКАТ МОСТОВСКЕ ДИЗАЛИЦЕ

- пројектни рад -

Предмет: Транспортне машине

Професор: Др. Славица Првуловић Студент: Александар Перлић

Aсистент: Јасна Толмач Број индекса: MИ 23/16
Смер: Maшинско инжењерство

Зрењанин, 2016. година

 ПРОРАЧУН МЕХАНИЗМА ЗА ДИЗАЊЕ

- 1.Полазни подаци:

Носивост: m=10 t
Сила тежине терета: Q= m ∙ g = 10 ∙ 9,81 = 98,1 kN
Брзина дизања: Vd=16 m⁄min = 0,2666 m⁄sec
Брзина кретања витла: Vv= 25 m⁄min = 0,4166 m⁄sec
Брзина кретања дизалице: Vm= 50 m⁄min= 0,8333 m⁄sec
Висина дизања: H=25 m
Распон дизалице: L=16 m
Погонска класа: 3 (тешка).

v −t
Слика 1. Средњи радни циклус дизалице у дијаграму

Легенда:

1. Дизање оптeрећене куке

2. Кретање моста
3. Померање витла (колица)
4. Спуштање оптерећене куке
5. Дизање растерећене куке
6. Кретање моста
7. Померање растерећеног витла (колица)
8. Спуштање растерећене куке.
 Слика 2.Средњи радни циклус механизама за дизање терета у дијаграму v −t

Средњи радни циклус дизања терета износи :

RC Dt =t 1 +t 2+ t 3 +t 4=24+24 +16+16=80 s

-Шема механизма за дизање терета

Пошто је дизалица опште намене усваја се једнокрака кука, као универзални уређај
за захватање терета у склопу доње двојне котураче. Оба краја ужета намотавају се на
добош, чији је погон остварен помоћу зупчасте спојнице специјалне изведбе.

Слика 3. Шематски приказ механизма за дизање

Ознаке позиција:

1. Електромотор
2. Еластична спојница
3. Двопапучна кочница
4. Редуктор
5. Добош
6. Челично уже
7. Доња котурача дуге конструкције
8. Котур за изравнање

- Доња котурача
За носивост m=16 t и трећу (тешку) погонску класу из табеле I Практикума усваја се
стандардна котурача (редни број 08) са два котура, која се у механизму за дизање
користи као двојна котурача.

1.1.Општи подаци

Број кракова ужета: n=4

Преносни однос котураче: i k =n /2=2
Коефицијент искоришћења:
1−ηiko 1−0,982
η k= = =0,99
i k (1−ηo ) 2(1−0,98)
где је:

ηо =0,98−степен корисности једног котура са котрљајућим лежајевима .

1.2.Избор ужета

Максимална сила у ужету:

Q 98,1
F umax= = =24,772 kN
n ∙η k 4 ∙ 0,99
Сила кидања у ужету:
S=k ∙ F umax=6,3 ∙ 24,772=156,063 kN
где је:
k =6,3−степен сигурности ужета на кидање за 3 погонску класу

На основу силе кидања усваја се десноходо унакрсно предено уже:

d 22 ( 6 × 37=222 ) тип B−DIN 655

са јачином кидања једне жице σ m=1570 N /mm 2 чија је рачунска сила кидања
So =279 kN (табела 11).
Стварни степен сигурности:
S 279
γ= o = =11,26
F umax 24,772
Карактеристике ужета:
- пречник жице δ =1 mm ,
- површина металног пресека A=174,4 mm2

- маса дужног метра m=1,65 kg /m

Укупна маса ужета (80 m дужине) G u=132 kg .

1.3.Изравнавајући котур

Пречник изравнавајућег котура:

 ( Dd ) ∙ d =12 ∙22=264 mm
D ik =
ik
u

( Dd ) =12−за трећу погонску класу(табела12)

ik

Усваја се стандардни котур: D i =320 mm−табелаV I Практикума

k

Укупна маса изравнавајућег котура G i =90 kg .

k

1.4.Главне мере котураче

За усвојену котурачу 08 са два котура, главне мере су:

- Пречник котура на месту налегања ужета: d 1=500 mm

- Пречник осовине котура: d 2=100 mm
- Спољашњи пречник котура:d 3=5 76 mm
- Пречник заштитника котура: d 4 =605 mm
- Распон између котурова: e 1=366 mm
- Дужина осовине котура: e 2=555 mm
- Осно растојање траверзе и средишта куке V =345mm
- Осно растојање осовине котурова и средишта куке: W =555 mm
- Маса: M kot =315 kg
- Аксијални лежај: 110ТА12
- Радијални лежај: 100ВС02
 Слика4. Доња котурача дуге конструкције

Пречник котура:
D
Dkot =( ) ∙ d u=22 ∙22=484 mm
d k
D
( ) =22−за трећу погонску класу (табела12)
d k

Стандардни пречник је D kot =500 mm што одговара вредности d 1 усвојене котураче.

1.5.Прорачун добоша

Конструкција добоша је заварена са цилиндричним омотачем на којем су нарезани

жљебови (леви и десни навој). Крајеви ужета везани су за омотач добоша помоћу
плочица и вијака.

За један крај ужета предвиђене су три везе. Обртни момент са излазног вратила
редуктора на добош се преноси помоћу посебно изведене зупчасте везе (зупчасте
спојнице). Омотач добоша је израђен од челичних лимова Č.0361 (S235JRG2), а
осовине од Č.1530 (C45).

Слика 5. Конструктивни приказ добоша у склопу

1.5.1.Мере омотача добоша

Називни пречник добоша:

D
Ddob =( ) ∙d u =22∙ 22=484 mm
d d
D
( ) =22−за трећу погонску класу (табела 12)
d d
Усваја се стандардни пречник Ddob =500 mm .

Димензије жљебова:
За пречник ужета d=22mm усвојене су следеће димензије жљебова (табела 14):
S=25 mm- корак жљеба,
r =13 mm- радијус заобљења жљеба,
a=3 mm- вертикално растојање центра ужета од врха жљеба.

Слика 6. Димензије жљебова добоша

Дужина добоша:
Ldob =2 b+2 l nar + Lq

b=50 mm−(табелаVII )

Укупан број жљебова:

ik ∙ H 2∙ 25
z=4+ =4+ =34,84=3 5
π ∙ D dob 3,14 ∙ 0,5

l nar =z ∙ s=3 5∙ 25=87 5 mm

Lq=255 mm−( табелаVII )

Ldob =2 ∙50+2 ∙ 87 5+2 55=2105 mm

Однос: Ldob / D dob =1610/500=4,21> 5

Дебљина омотача добоша:

Fumax 24,772
h= = =1,268 cm=12,79 mm =13 mm
s ∙ σ doz 2,5∙ 12,5

Дозвољени напон за Č.0361 износи σ doz =12,5 kN /cm2 .

1.5.2.Прорачун добоша на савијање

 Слика 7. Оптерећење добоша

∑ Y i=0 ; F A + F B=2 ∙ F u=49,45 kN

∑ M A =0 ; F B ∙ ( 2 b+ 2lnar + Lq ) −F u ∙ ( lnar + Lq ) −F u ∙ lnar=0
F B ∙ ( 2 ∙5 0+ 2∙ 87 5+2 55 )−24,772 ∙ ( 875+ 255 )−24,772∙ 87 5=0

F B=23,289 kN

F A=49,45−23,289=26,161 kN

Моменти савијања на месту деловања сила ужета:

M s А =F A ∙ l nar =26,161 ∙87 5=22890 kN m m

M s Б=F Б ∙ ( l nar +2 b ) =23,289 ∙ ( 87 5+ 2∙ 50 )=29381,6 kN mm=2938,16 kN c m

Аксијални отпорни момент:

π ∙ h ∙ d 22 π ∙h ∙ D 2dob 3,14 ∙ 502 ∙ h 3

WX≈ = = =1962,5 h cm
4 4 4

π ∙ h ∙ d 22
WX≈ −таблица I II , Данило Рашковић ,Таблице из отпорности материјала
4

Нормални напон савијања:

M sB 267 3 , 5 1 2
σ s= = ≤ σ doz =12,5 kN /cm
W X 1962,5 h
2 673,51
h= =0,109 cm≈ 1,1 mm ≤ 9 mm−задовољава .
1962,5 ∙ 12,5

1.6.Избор лежајева

Број обртаја добоша:

i ∙V 2∙ 16
n dob= k d = =20,382min−1=0 , 339 sec−1
π ∙ Ddob 3,14 ∙0,5

У ослонцу А је усвојен дворедни самоудесиви лежај са бурићима типа 75 SD 23:

Унутрашњи пречник: d=75 mm
Спољашњи пречник: D=160 mm
Ширина лежаја: B=55 mm
Радијус заобљења: T =3,5 mm
Динамичка носивост: C=294,30 kN
Статичка носивост: C o=245,50 kN
Провера носивости лежаја у ослонцу А:

F=F r=F A=42,384 kN

Lh=( 10000 ÷ 15000 ) h , усвојено L h=12500 h

10
n= − за котрљајне лежајеве
3
n 60 ∙ ndob ∙ Lh
C A=F A ∙
√
10
10
6

60 ∙ 20,382∙ 12500
C A=26,161 ∙ 3
√ 106
=59,333 kN ≤C=196 kN− лежај задовољава

У ослонцу B је усвојен дворедни самоудесиви лежај са бурићима типа 90 SD 22:

Унутрашњи пречник: d=110 mm

Спољашњи пречник: D=200mm
Ширина лежаја: B=53 mm
Радијус заобљења: T =3 , 5 mm
Динамичка носивост: C=353 kN
Статичка носивост: C o=309,5 kN

Провера носивости лежаја у ослонцу А:

F=F r=F B =36,876 kN
Lh=( 10000 ÷ 15000 ) h , усвојено L h=12500 h
10
n= − за котрљајне лежајеве
3

60∙ n dob ∙ Lh
C B=F ∙
√
n

10 6
10
60∙ 20,382 ∙12500
C B=23,289∙ 3
√ 10 6
=52,820 kN ≤ C=212 kN− лежај задовољава

Укупна маса добоша је G d ≈ 770 kg .

1.7.Електромотор

Снага дизања:
Q ∙ V d 98100 ∙ 0,2666
P= = =29,05 kW
1000 ∙ η 1000 ∙ 0,90

где је укупни степен искоришћења механизма за дизање:

η=ηk ∙η dob ∙ ηr=0,99∙ 0,98 ∙ 0,93=0,90

η k =0,99−степенискоришћења доње котураче ,

ηdob =0,98−степен искоришћења добоша ,
ηr =0,93−степенискоришћења редуктора .

Релативно трајање укључења (стварна интермитенца):

i=4

∑ ti 2(24+16)
ε d ( % )= i =1 ∙ 100 %= ∙ 100 %=44,44 %
To 180
где је:
t 1=t 4=24 sec−време дизањаи спуштања оптерећене куке ,
t 2=t 3=16 sec−време дизања и спуштања растерећене куке ,
T o=180 sec −време трајања радног циклуса дизалице.

Број радних циклуса на час.

3600 3600
C= = =20 ciklusa/h
To 180

Број укључења мотора на час:

z=( z n + z k ) ∙C=[ 4+ ( 2 ÷ 4 ) ] ∙ 20=120 ÷ 160 uklju č enja /h

где је:
z n=4−нормални број укључења мотора у току једног радног циклуса ,
z k =2 ÷ 4−коректурни број укључења мотора у току једног радног циклуса .

Потребна снага мотора са стандардном интермитенцом ED = 40%:

εd
Po =P
√ ED
=29,06 ∙ √ 44,44 /40=30,62 kW

-Избор електромотора:

Из табеле IX Практикума, за врсту погона S4, ЕD = 40% и број укључења

z=150 uklju č enja/h, усваја се клизноколутни дизалични електромотор типа:
ZPD 250 Mk-6 – „Север“ - Суботица
Карактеристике мотора:

Pn=33 kW −номинална снага мотора ,

n1 =974 min−1=16,233 sec−1−број обртаја ,
I r=1,52 kg m 2− момент инерције ротора мотора ,
ψ m=M m /M n =5,7−превртни фактор преоптерећења ,
G m =520 kg− маса електромотора.

Угаона брзина погонског вратила:

 π ∙ n1 3,14 ∙ 974 −1
ω 1= = =102 sec
30 30

Номинални момент мотора:

Pn 33
M n=9550 ∙ =9550∙ =323,6 Nm
n1 974

Момент упуштања (залетања) мотора – средња рачунска вредност:

M u=ψ sr ∙ M n=1,6 ∙323,6=517,8 Nm

где је:
ψ min +ψ max 1,1+ 2,1
ψ sr = = =1,6−средњи фактор преоптерећења
2 2
Усвојено је:
M M
ψ min = min =1,1и ψ max = max =2,1<ψ m=5,7.
Mn Mn

1.8.Еластична спојница

Моменат мотора при устаљеном кретању терета:

Q∙ D dob P 29,06
M= =9550 ∙ =9550 ∙ =284,83 Nm
2∙ i k ∙ i r ∙ η n1 974

Пошто се део еластичне спојнице користи као кочиони добош двопапучне кочнице,
из табеле 15, за називну снагу мотора Pn=33 kW , при 40% ED и броју обртаја мотора
n1 =974 min−1 , усваја се пречник кочионог добоша D k =315 mm.

Усваја се еластична спојница ∅ 315 JUS M . C 1.516 , где су:

M =630 Nm−обртни момент који може да пренесе спојница,

l 5=120 mm−ширина кочиног добоша ,
Ges =62 kg− маса еластичне спојнице .

1.9. Кочница са хидрауличним подизачем

1.9.1 Мере двопапучне кочнице

Пречник и ширина кочионог добоша:

D k = D es=315 mm ; l 5=120 mm .

Облоге папуча су од пресованог азбеста са провученим месинганим жицама, чији је

коефицијент трења μk =0,4 , обухватни угао β=700 ,а ширина:

B=l 5− (5 ÷ 10 )=120−10=110 mm
Површина облоге:
π ∙ Dk∙ β 3,14 ∙ 31,5 ∙700 2
Ap= 0
∙ B= 0
∙11=212 cm
360 360

Димензије полуга и преносни однос кочнице:

e
Pogled “A”
g

s
d
m

L
70

b
H

f c

h l

Слика 8. Двопапучна кочница са хидрауличним подизачем

Димензије полуга:
 D k 315
b= = ≈160 mm ;
2 2

d=50 mm

a=2,5 ∙b=2,5 ∙ 160=400 mm;

c=4,2∙ d =4,2 ∙50=210 mm

Преносни однос полужја:

a c 400 210
i koč = ∙ = ∙ =10,5
b d 160 50

1.9.2.Хидраулички подизач

Момент кочења кочнице:

M k =γ ∙ M ∙ η2=2,5 ∙284,83 ∙ 0,92=576,78 Nm

где је:

γ =2,5− усвојена вредност степенасигурности кочења кочнице .

Сила кочења:

Mk 576,78
F k= = =468,77 N
i koč ∙ ηkoč ∙ μ k ∙ D k 10,5∙ 0,93 ∙ 0,4 ∙ 0,315

где је:

η koč =0,93−степен корисности полужја кочнице .

На основу силе кочења усваја се хидраулички подизач:

EHT-50F – „Електротековина“ – Марибор чија је.

- повратна кочиона опруга јачине F k =470 N ,

- сила подизања F p=500 N ,
- висина у неукаченом стању H=420 mm ,
- ход подизања h p =50 mm ,
- искоришћена вредност хода h=50−( 10 ÷ 20 ) ≈ 30 mm ,
- висина подизача у укоченом стању H k =H −( 10 ÷20 )=420−20=400 mm ,
- маса подизача M =20 kg ,
- укупна маса кочнице Gk =50 kg .

1.9.3 Провера кочнице

Степен сигурности

-Нормална сила на кочионом добошу:

F N =F k ∙ i koč ∙ ηkoč =470 ∙ 10,5∙ 0,93=4589,55 N

Стварни момент кочења кочница:

M k =F k ∙ i koč ∙ ηkoč ∙ μk ∙ D k =4589,55∙ 0,4 ∙ 0,315=578,28 Nm

Стварни степен сигурности кочења кочнице:

Mk 578,28
γ= 2
= =2,506−што задовољава .
M ∙η 284,83∙ 0,92

Провера кочионих облога

Специфични притисак:

F N 4589,55 2
p= = =21,68 N /cm −што је у дозвољеним границама
Ap 212

Критична брзина кочења на ободу кочионог добоша:

π ∙ D k ∙ n1 3,14 ∙ 0,315∙ 974

V k= ∙K= ∙1,1=17,66 m/s
60 60

где је:

K=1,1÷ 1,2−степен сигурности .

Специфична снага кочења кочнице:

p V k =21,68 ∙ 17,67=383 ¿

На основу овог приближног (топлотног) прорачуна, облоге папуча задовољавају.

1.10.Преносник снаге (редуктор)

Преносни однос редуктора:

n1 974
i r= = =76,50
n dob 12,732

Избор стандардног редуктора:

-за трећу погонску класу (3)

- улазни број обртаја n1 =974 min−1 ,

- преносни однос i r=76,5

- улазна снага Pn=33 kW .

Усваја се стандардни тростепени хоризонтални редуктор: H3.71.00/XI – S MIN – NIŠ

који може да пренесе снагу P=40 kW , при броју обртаја n=950 min−1 и има стварни
преносни однос i st =73

Габаритне мере редуктора дате су у одговарајућој табели стандарда. Укупна маса

редуктора је M ¿ =1770 kg .

Провера одступања брзине дизања:

- стварни број обртаја добоша:

n 974
n dob= 1 = =13,342min−1
i st 73

- стварна брзина дизања:

π ∙ D dob ∙n dob 3,14 ∙ 0,5∙ 13,342
V= = =10,48 m/min
ik 2

-одступање брзине:
V −V d 10,48−10
W= ∙100 %= ∙100 %=+7,7 %
Vd 10

Одступање брзине је у границама дозвољеног ± 8% према JUS M.D1.023.

1.11. Динамика механизма за дизање

Елементи кретања при кочењу спуштања терета

Време кочења:

J ¿r ∙ ω 1 2,318 ∙102
t= ¿= =0,68 sec ≈ 0,7 sec
M k −M 578,28−230,71

где је:

J ¿r − редуковани момент инерцијепри кочењу :

Vd 2 0,1666 2
J ¿r =1,5 I r + m ( )
ω1 (
∙ η=1,5∙ 1,52+16 ∙10 3
102 ) ∙ 0,9=2,318 kg m2

M ¿ −момент терета на првом вратилу у периоду кочења :

Q ∙ D dob
M ¿= ∙ η=M ∙ η2=284,83 ∙ 0,92=230,71 Nm
2 ∙i k ∙i r

M k =578,28 Nm−момент кочења кочнице

Успорење:

V d 0,1666 2
a= = =0,238 ≈ 0,24 m/ s
t 0,7

Зауставни пут:

V d ∙ t 0,166 ∙ 0,7
sk = = =0,058 m ≈ 60 mm
2 2

1.12. Спецификација маса елемената механизма за дизање:

1. Електромотор 520 kg
2. Еластична спојница 62 kg
3. Кочница 50 kg
4. Редуктор 1770 kg
5. Добош 770 kg
6. Уже 132 kg
7. Доња котурача 315 kg
8. Изравнавајући котур 90 kg
Укупно: 3709 kg

Прорачун механизма за кретање електричног витла

1.12.1.Полазни подаци

Носивост: m=16 t ; Q=150,96 kN

Брзина кретања витла: V v =32m/min=0,5333 m/sec

Погонска класа: 3

Дијаграм средњег радног циклуса:

 Слика 9. Средњи радни циклус механизма за кретање електричног витла

Укупна приближна маса витла:

m v =( 0,3÷ 0,4 ) m ±10 %=( 0,3 ÷ 0,4 ) 10 ± 10 % ≈ 3,5 t

1.12.2.Избор врсте механизма за кретање

Како је механизам намењен средњој носивости дизалице, то је погодно усвојити
централни погон са два слободна и два погонска точка. Саставни подсклопови механизма,
приказаног на слици 10, су следећи:

1. Електромотор (К2К),
2. Еластична спојница (JUS M.C1.515),
3. Вертикални редуктор,
4. Погонско вратило преноса,
5. Зупчаста спојница,
6. Погонски точак (JUS M.D1.110),
7. Слободни точак (JUS M.D1.111).
 Слика 10. Механизам за кретање електричног витла

Ширина конструкције витла B и распон точка L одређују се према габариту механизма за

дизање електричног витла. Ова слика послужиће да се, након изведеног прорачуна
погонског механизма, одреде све основне геометријске величине.

1.12.3.Избор точка
Еквивалентни притисак по точку електричног витла:

( m+m v ) ∙ g ( 10+3,5 ) ∙ 9,81

F ekv=F pmax= = =34 kN
N 4

где је:

N=4− укупанброј точкова електричногвитла .

Према табели 17, за условну носивост точка F ur =69 kN > F , усвојен је точак пречника
D=250mm и ширине b=45 mm са радијусом заобљења r =4 mm. Материјал точка је
тврдоће 45 HRC.

Провера пречника точка:

Из табеле 18: pdr =0,75 kN /cm2

k 1=1

Број обртаја точка:

 Vv 25 −1
nT = = =31,847 min
D T ∙ π 0,25 ∙3,14

Из табеле 18: k 2=0,97

Из табеле 19: k 3=0,9.

F ekv 34
DTmin= = =14,03 cm
pdr ∙ k 2 ∙ k 3 ∙ ( b−2 r ) 0,75∙ 0,97 ∙ 0,9 ∙ ( 4,5−2 ∙ 0,4 )

D Tmin=14,03 cm< D T =25 cm

Усвојено:

Погонски точак: ∅ 250 JUS M . D 1.110 (ком. 2)

Слободни точак: ∅ 250 JUS M . D 1.111 (ком. 2)

Тежина погонског точка: G=0,65 kN

Потребне димензије погонског точка : l=220 mm , b2 =285 mm .

1.12.4.Одређивање отпора и потребне снаге

Отпори и снага устаљеног кретања:

f =0,05 cm

μ=0,01

β=2,5

d=60 mm−из табеле XXI ( табела3 ) за ∅ 250 , за рукавац вратила на месту лежаја .

f d 0,05 6
F W =( m+mv ) ∙ g ∙ 2 ( DT
+μ
DT ) (
∙ β=( 10+3,5 ) ∙ 9,81∙ 2∙
25
+0,01 ∙
25
∙ 2,5)
F W =2,1189 kN

F W ∙V v 2,1189 ∙ 0,4166
Pst = = =1,9 80 kW
η 0,9

Снага за савлађивање инерционих отпора кретања, претпостављајући време убрзања

електричног витла t u=2,5 sec , момент инерције I r=0,05 kg m2.

π ∙ n1 3,14 ∙ 960 −1
ω 1= = =100,5 s
30 30

( m+ mv ) ∙ V 2v ω 21 ( 10+3,5 ) ∙ 0 , 41662 100,52

P¿ = +1,5 I r ∙ 3 = +1,5 ∙0,05 ∙ 3
tu ∙ η 10 ∙t u 2,5∙ 0,9 10 ∙ 2,5

P¿ =4,85 kW
Укупна снага за избор мотора, претпостављајући ψ sr =2:

Pst + P¿ 1,9 80+ 4,85

Puk = = =3,41 kW
ψ sr 2

Усваја се електромотор KZK 112 M-6 „Север“ – Суботица (табела XI) са следећим
карактеристикама:

Pn=3 kW ,

n1 =960 min−1 ,

I r=0,0370 kg m2 ,

ψ k =M m / M n=2,8−таблица X ,

ψ p=M p / M n=2,4−таблица X ,

M kmax =0,1 kNm−максимални кочиони момент .

С обзиром на величину кочионог момента, вађењем половине опруга преполовљује се

ефективни кочиони момент. Ово се ради из разлога што се за брзине кретања мање од
25 m/min не мора уграђивати кочница:

1 1
M k = M kmax = 0,1=0,05 kNm=50 Nm
2 2

Погонске карактеристике мотора:

Номинални момент:

P 3
M n=9550 =9550 =29,84 Nm
n1 960

Средњи момент упуштања мотора:

2 ψ k +ψ p 2 2,8+2,4
M u=0,85 M n=0,85 29,84=56,054 Nm
2 2

Угаона брзина:

π ∙ n1 3,14 ∙ 960 −1
ω 1= = =100,5 s
30 30

Геометријски подаци (табеле X и XI):

Прикључна мера рукавца:

D=38 mm ; H =132mm

Маса мотора:

m em =60 kg

1.13.Избор еластичне спојнице

За M n=29,84 Nm одговара еластична спојница без кочионог добоша

∅ 100 JUS M . C 1.515(табела XII ). Из конструктивних разлога бира се спојница ∅ 160 mm.

1.14.Избор вертикалног редуктора

Преносни однос редуктора:

n1 960
i r= = =23 ,144
nT 31,847

Избор стандардног редуктора:

- за трећу погонску класу (3)

- улазни број обртаја n1 =950 min−1 ,

- преносни однос i r=22,9

- улазна снага Pmax =5,6 kW .

Конструктривне мере:

G+2 L=300+2 ∙ 90=480 mm; E=320 mm ; G1+ l=160+60=220 mm

d=28 mm; D=55 mm ; a=625mm .

Укупна маса редуктора је M ¿ =110 kg .

Провера одступања брзине кретања колица:

- стварни број обртаја точка:

 n1 960 −1
nT = = =41,921 min
i st 22,9

- стварна брзина кретања колица:

V vst =π ∙ DT ∙ nT =3,14 ∙ 0,25 ∙ 41,921=32,92 m/min

- одступање брзине:
V vst−V v 32,92−25
W= ∙100 %= ∙100 %=+2 , 3168 %
Vv 25

Одступање брзине је у границама дозвољеног ± 8% према JUS M.D1.023.

1.15.Избор зупчастих спојница

Момент на излазном вратилу редуктора:

M i=M n ∙i st ∙ η=29,84 ∙ 22,9 ∙0,9=615 Nm

Момент на зупчастој спојници механизма за кретање витла:

1
M zs = M i=307,5 Nm
2

Задовољава зупчаста спојница број 01 са M tmax=500 Nm . Из конструктивних разлога, због

пречника излазног вратила редуктора D=55 mm, усваја се зупчаста спојница број 03 чије
су конструктивне мере:

Пречник рукавца вратила d 4 =50 ÷ 63 mm ,

Спољашњи пречници: D=200mm,

D1=145 mm ,

D2=100 mm,

Дужина: l=166 mm ,

Маса спојнице: ms =16,6 kg .

Прорачун времена убрзања

Редуковани момент инерције свих маса на првом вратилу:

 Vv 2 1
J r =1,5 I r + ( m+ m v ) ( )
ω1 η
∙

0,4166 2 1
J r =1,5 ∙0,037+ ( 10∙ 103 +3,5 ∙10 3 ) ∙ ( 100,5 )∙
0,9
=0,2549 kg m2

Момент статичких отпора на првом вратилу:

FW ∙ D T 2118 ∙ 0,25
M= = =12,84 Nm
2 ∙i st ∙ η 2∙ 22,9 ∙ 0,9

Момент убрзања мотора:

M u=56,054 Nm

Време убрзања:

J r ∙ ω1 0,719∙ 100,5
t u= = =2,014 s
M u −M 56,054−20,18

1.16.Прорачун времена заустављања

Момент инерције свих маса редукован на првом вратилу за период кочења:

Vv 2
J ¿r =1,5 I r + ( m+ mv ) ( )
ω1
∙η

0 , 4166 2
J ¿r =1,5 ∙0,037+ ( 10 ∙103 +3,5 ∙ 103 ) ∙ ( 100,5 ) ∙ 0,9=0 , 26205 kg m 2

Момент услед статичких отпора редукован на вратило електромотора, а за најнеповољније

услове кочења, тј. када нема отпора трења обода точка о шину (β=1 ¿ :

M ¿ =8,072 Nm
Момент кочења мотора:

M k =50 Nm

Време заустављања:

J ¿r ∙ ω1 0 ,26205 ∙ 100,5
t k= ¿= =1,0 45 s
M k+ M 50+ 8,072

Зауставни пут:

V v ∙ t k 0 , 4166 ∙ 1,045
sk = = =0,217 m
2 2

2.Прорачун механизма за кретање колица

2.1Полазни подаци

Носивост: m=16 t (Q=156,96 kN )

Брзина кретања дизалице: V m =50 m/min=0,833 m/sec

Распон дизалице: L=25 m

Погонска класа: 3 (тешка)

Дијаграм средњег радног циклуса:

 Слика 11. Средњи радни циклус моста дизалице

Претпостављене масе (тежине) витла и моста:

m v =5,2 t ; G v =51kN

m m=23,8t

G m =233 kN

2.2.Шема механизма

За кретање дизалице усваја се централни погон са спороходним вратилом. Механизам за

кретање дизалице се састоји из: клизноколутног мотора (1), еластичне спојнице са
кочионим добошем (2), двопапучне кочнице са ЕХТ-подизачем (3), хоризонталног
редуктора (4), 4 зупчасте спојнице уз редуктор и точкове (5), крутих спојница (6), вратила
(7) са лежајевима и 2 кретна точка (8).
 Слика 12. Механизам за кретање дизалице

2.3.Избор точкова

Шема оптерећења:

Слика 13. Оптерећење точкова дизалице

Претпоставља се растојање e=2 m.

Притисци по точковима:

1 L
F L=
L [
Gm ∙ + ( Q+G v ) ( L−e )
2 ]
1 16
F L=
16 [ ]
233 ∙ + ( 10+3,5 ) ∙ 14 ∙ 9,81=161 kN
2

1 L
FD= [
G ∙ + ( Q+G v ) ∙ e
L m 2 ]
1 16
FD=
16 [ ]
233 ∙ + ( 10+3,5 ) ∙2 ∙ 9,81=134 kN
2

F L 161
F pmax= = =80,5 kN
2 2

F D 13 4
F pmin= = =6 7 kN
2 2

2 F pmax + F pmin 2∙ 80,5+6 7

F ekv= = =76 kN
3 3

Из табеле Т.17 усваја се точак D 1=400 mm , чија је површинска тврдоћа нагазне површине
430 HB (45 HRc) и шина са равном површином главе, чија је ширина b=65 mmи радијус
заобљења r =6 mm .

Провера изабраног точка:

F ekv
D= =32,37 cm
pdr ∙ K 2 ∙ K 3 ∙ ( b−2 r )

D=3 2,37 cm< Dt =40 cm

где су:

pdr =0,75 kN /cm2−табела18

Vm 50 −1
K 2=0,94 за nT = = =39,8 min −табела19
D 1 ∙ π 0,4 ∙ 3,14

K 3=0,9−за трећу погонску класу (табела 20)

Усвојено:

Погонски точак: ∅ 400 JUS M . D 1.110 (ком. 2)

Слободни точак: ∅ 400 JUS M . D 1.111 (ком. 2)

Маса погонског точка: mT =255 kg

2.4.Одређивање отпора, потребне снаге и избор електромотора

Отпори и снага устаљеног кретања:

f =0,05 cm

μ=0,01

β=2,5

d=100mm−пречник рукавца

f d
(
F W =( m+mv +mm ) ∙ g ∙ 2
D1
+μ
D1 )
∙β

0,05 10
(
F W =( 10+3,5+23,8 ) ∙ 9,81 ∙ 2∙
40
+ 0,01∙
40)∙2,5

F W =2,8586 kN

FW ∙ V m 28586 ∙0,833
Pst = = =2,646 kW
1000 ∙ η 1000∙ 0,9

где је:

η=0,9−степенискоришћења преноса

Снага за савлађивање инерционих отпора кретања, претпостављајући убрзање моста

a u=0,26 m/sec 2 , које захтева време убрзања t u=4 sec, и момент инерције
I r=0,547 kg m2 и n1=958 min−1 :

π ∙ n1 3,14 ∙ 960 −1
ω 1= = =100,5 sec
30 30
 ( m+ mv + mm ) ∙ V 2m ω 21
P¿ = + 1,5 I r ∙
tu ∙ η 103 ∙t u

(1 0+3,5+23,8 ) ∙ 0,83332 100,5

P¿ = +1,5 ∙ 0,547 ∙ 3
4 ∙ 0,9 10 ∙ 4

P¿ =11,946 kW

Укупна снага за избор мотора, претпостављајући ψ sr =1,8:

Pst + P¿ 2,646+11,946
Puk = = =8,106 kW
ψ sr 1,8

Релативно трајање укључења (стварна интермитенца):

i =2

∑ ti 29+ 28
ε d ( % )= i =1 ∙ 100 %= ∙ 100 %=31,66 %
To 180
где је:
t 1=29 sec −радни ход моста ,
t 2=28 sec−повратни ход моста ,
T o=180 sec −време трајања радног циклуса дизалице.

Број радних циклуса на час.

3600 3600
C= = =20 ciklusa/h
To 180

Број укључења мотора на час:

z=z u ∙ C=4 ∙20=80 uključenja/h
где је:

z u=4−просечан број укључења мотора у току једног радног циклуса

Потребна снага мотора са стандардном интермитенцом ED = 25%:

εd 31,66 %
Po =P uk
√ ED
=8,106
25 %√ =9,122 kW

Избор електромотора:
Из табеле IX Практикума, за врсту погона S4, ЕD = 25% и број укључења
z=150 uključenja /h, усваја се клизноколутни дизалични електромотор типа:
ZPD 180L - 6 – „Север“ – Суботица – B3
Карактеристике мотора:
Pn=14 kW −номинална снага мотора
n1 =950 min−1=15,83 sec−1−број обртаја
I r=0,24 kg m2−момент инерције ротора мотора
ψ m=M m /M n =3−превртни фактор преоптерећења

Gem =227 kg−маса електромотора

Погонске карактеристике мотора:

Номинални момент:

Pn 14
M n=9550 =9550 =140,74 Nm
n1 950

Момент упуштања (залетања) мотора:

M u=ψ sr ∙ M n=1,8 ∙140,74=253,332 Nm

Угаона брзина:

π ∙ n1 3,14 ∙ 950 −1
ω 1= = =99,5 min
30 30

2.5.Избор еластичне спојнице

За Pn=14 kW , ED=25 % , n1 =950 min−1 ,V m=63 m/min, из табеле 16 усвојен је пречник

кочионог добоша D k =200 mm.

Усваја се еластична спојница са кочионим добошем (табела XII):

∅ 200 JUS M . C 1.516

где је:

M =200 Nm−обртни момент који можеда пренесе спојница

l 5=75 mm−ширина кочионог добоша

Gsp =14 kg−маса спојнице

3.1. Кочница са хидрауличним подизачем

Мере двопапучне кочнице:

D k = D es=200 mm ;
l 5=75 mm ;

B=l 5− (5 ÷ 10 )=75−5=70 mm

Димензије полуга:

D k 200
b= = =100 mm ;
2 2

d=50 mm

a=2,5 ∙b=2,5 ∙ 100=250 mm ;

c=4,2∙ d =4,2 ∙50=210 mm

Преносни однос полужја:

a c 250 210
i koč = ∙ = ∙ =10,2
b d 100 50

Момент кочења кочнице:

M k =γ ∙ M n ∙ η2=1 ∙140,74 ∙ 0,92=114 Nm

где је:

γ =1− усвојена вредност степена сигурности кочења кочнице .

Сила кочења:

Mk 114
F k= = =150 N
i koč ∙ ηkoč ∙ μ k ∙ Dk 10,2∙ 0,93 ∙0,4 ∙0,2

где је:

η koč =0,93−степен корисности полужја кочнице .

μk =0,4−коефицијент трења папуча

На основу силе кочења усваја се хидраулички подизач (табела XX):

EHT-20F – „Електротековина“ – Марибор

чија је.

- повратна кочиона опруга јачине F k =180 N

- висина подизача H=400 mm
- маса подизача m p=18 kg
- укупна маса кочнице mkoč =40 kg

Стварни момент кочења кочница:

M k =F k ∙ i koč ∙ ηkoč ∙ μk ∙ D k =180 ∙10,2 ∙ 0,93∙ 0,4 ∙ 0,2=12 6,6 Nm

3.2. Избор редуктора

Преносни однос редуктора:

n1 950
i r= = =14 , 949
nT 50,134

Избор стандардног редуктора:

-за трећу погонску класу (3)

- улазни број обртаја n1 =950 min−1 ,

- преносни однос i r=18,949 ,

- улазна снага Pn=14 kW .

Усваја се стандардни двостепени хоризонтални редуктор:

H2.40.00/III – S MIN – NIŠ

који може да пренесе снагу P=11,2 kW , при броју обртаја n=950 min−1 и има стварни
преносни однос i st =17,9

Укупна тежина редуктора је G¿ =320 kg .

Провера одступања брзине кретања колица:

- стварни број обртаја точка:

 n1 950 −1
nT = = =53,07 min
i st 17,9

- стварна брзина кретања колица:

V vst =π ∙ DT ∙ nT =66,69 m/min=1,10 1 m/sec

-одступање брзине:
V vst−V m 66,69−50
W= ∙100 %= ∙ 100 %=+ 3,202%
Vm 50

Одступање брзине је у границама дозвољеног ± 8% према JUS M.D1.023.

3.3. Избор зупчасте и круте спојнице, димензионисање вратила

Момент на излазном вратилу редуктора:

M i=M n ∙i st ∙ η=140,74 ∙ 17,9∙ 0,9 ≈ 224 7 Nm

Расподела излазног момента на кретним точковима:

Слика 14. Оптерећење точкова дизалице

a 2,316
M L =M max =M izl ∙ =224 7 ∙ =156 3 Nm
1+a 1+ 2,316

1 1
M D =M min =M izl ∙ =224 7 ∙ =66 4 Nm
1+a 1+ 2,316

где је:

F pmax 80,5
a= = =1,2044
F pmin 6 7

Усваја се једнострана зупчаста спојница (ком. 4):

∅ 200−S MIN −Niš

која може да пренесе обртни момент M =1800 Nm, a масе је G z sp =16 kg .

Усваја се крута спојница (ком. 4):

∅ 220−S MIN −Niš

која може да пренесе обртни момент M =20000 Nm, a масе је m ksp=32 kg .

Пречник вратила:

5 ∙ M t 3 5 ∙158,3
d=
√
3

τ doz
=
√ 10
=4,29 cm

Усваја се: d=50 mm

за Č0545: τ doz =10 kN /cm2

l=2345 mm−дужина вратила ( 6 ком . )

Gv =36 kg−маса вратила.

3.4. Прорачун времена убрзања

Редуковани момент инерције свих маса на првом вратилу:

Vm 2 1
J r =1,5 I r + ( m+ m v + mm ) ( )
ω1 η
∙

0,833 2 1
J r =1,5 ∙0,24 +45 ∙ 10 ∙ 3
(
99,5
∙
0,9 )
=5,93 kg m2

Момент статичких отпора на првом вратилу:

FW ∙ D T Pst 6,438
M= =9550 =9550 =64,72 Nm
2 ∙i st ∙ η n1 950

Момент упуштања мотора:

M u=253,332 Nm

Време убрзања:
 J r ∙ ω1 5,93 ∙ 99,5
t u= = =3,13 sec ,
M u −M 253,332−64,72

Време убрзања је у дозвољеним границама

3.5. Прорачун времена заустављања

Момент инерције свих маса редукован на првом вратилу за период кочења:

Vm 2
J ¿r =1,5 I r + ( m+ m v + mm ) ( )
ω1
∙η

0,833 2
J ¿r =1,5 ∙0,24 +45 ∙ 103 ∙ ( 99,5 ) ∙ 0,9=4,87 kg m 2

Момент услед статичких отпора редукован на вратило електромотора, а за најнеповољније

услове кочења, тј. када нема отпора трења обода точка о шину (β=1 ¿ :

M 64,72
M ¿= = =25,88 Nm
β 2,5

Момент кочења мотора:

M k =136,6 Nm

Време заустављања:

J ¿r ∙ ω1 4,87 ∙ 99,5
t k= ¿= =2,98 sec ≈ 3 sec
M k + M 136,6+ 25,88

Зауставни пут:

V m ∙ t k 0,833 ∙3
sk = = =1,249m
2 2
Успорење:

V m 0,833
a= = =0,27 m/sec 2
tk 3

Маса елемената механизма за кретање дизалице:

1. Погонски точак (2 ком.): m T =255∙ 2=510 kg

2. Електромотор: m em =227 kg
3. Еластична спојница: m sp =14 kg
4. Кочница: m koč =40 kg
5. Редуктор: m ¿ =320 kg
6. Зупчаста спојница (4 ком.): mz sp =16 ∙ 4=64 kg
7. Крута спојница (4 ком.): mksp=6∙ 36=216 kg
8. Вратило (6 ком.): mv =8∙ 36=288 kg

Укупно: 1679 kg ≈ 1680 kg

LITERATURA
[1] Mijajlović, R., Marinković, Z., Jovanović, M., Praktikum iz transportnih uređaja,
Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, Niš.