BIBLIOTEKA ..

KULTURA"
ŽAN-POL SARTR

MUKA

KULTURA, BEOGRAD. 1964.

Naslov originala:
JEAN-PAUL SARTRE
LA NAUSEE

KASTORU
 UPOZORENJE IZDAVAČA
Ove sveske nađene su mcđu hartijama Antoana Ro-
kantcna. Mi ih objavljujemo ne menjajući u njima
ništa.
Prva stranica nije datirana, ali imamo valjanih raz­
loga da raislimo, da za nekoliko ncdclja prethodi po-
čelku samog dncvnika. Ona treba da je bila napisana,
U to vreme Antoan Rokanten, pošto jc putovao po
centralnoj Evropi, sevemoj Africi i Dalckom istoku,
nastanjcn jc bio, već tri godine, u Buvilu, da tu završi
istorijska istraživanja o markizu od Rolbona.
 LIST BEZ DATUMA
Najbolje bi bilo. pisati događaje iz dana u dan. Vo-
diti dnevnik da se u njemu jasno vidi. No pustiti da
wmaknu tananosti, sitne činjenice, čak iako izgledaju
ništavne, a naročito klasirati ih. Treba reći kako ja
•vidim ovaj sto, ljude, moj paklić duvana, pošto je to
oho Sto se promenilo. Treba tačno opredeliti obim i
prirodu te promene.
Evo, na primer, jedne kartonske kutijice koja sa-
drži bočicu mastila. Trebalo bi pokuSati da se ka?.e,
kako sam je video pre i kako je sada* Dakle! to je
pravougli paralelopiped, on se ‘ocrtava na — to je idi-
otizam, nema šta. Eto šta treba izbedi, ne treba unositi
čudnovato tamo gde ničega nema. Ja mislim da je to
opasnost ako se vodi dnevnik: sve se preuveličava, vre-
ba se, neprestano se izopačuje istina. S druge strane,
povSmTe Jku«jiM,°m m S rSkojeg drugog predmeta
— ponovo naći utisak od prekjuče. Moram biti uvek
pripravan, inače će da mi opet isklizne između prstiju.
Ne treba ništa*, već brižljivo i s najve^om podrobnošću
beležiti ono što se događa.
Naravno, ja ne mogu više nifita jasno da napišem
o pričama od subote i od prekjuče, od njih sam već

suviše udaljen; što samo mogu reći, to je đa ni u jed­
nom ni u drugom slučaju nije bilo ničega što se obično
naziva događajem. U subotu derani su igraU ođskoka
i ja sam hteo da kao oni bacim šljunak u more. U tom
trenutku sam se zaustavio, ispustio šljunak i pošao
n. Svakako da sam izgledao zbunjen, jer su se derani
nejali i? mojih lc
□ je
sam gledao more ili šljunak. šljunak je bio pljosnat,
suv s jedne stranc, vlažan i blatnjav s drugc. Držao
uprljam.
Prekjuče, bilo je mnogo kompUkovanije. A postoji
takođc onaj niz podudamosti, ncsporazuma, kojc scbi
ne mogu da objasnim. Ali neću se zabavljati da sve to
od čega'me bilo stralTučimo bih većvelik koni!™00
Možda je, zbilja, to bila jedna mala krizn lud:
Od nje nema viSe traga. Moja čudnovata oscčanja
prošle nedelje izgledaju mi danas zaista smcfina:
ulazim više u njih. Večeras mi je veoma ugođno.
preina sevcroistoku. Dole ulica Osakaćenih i radilište
nove stanice. Sa moga prozora vidim, na uglu Đulevara
Viktor Noar, crven i beo plamen »Sastanka železniča-
stanice i rasturaju se po ulicama. Cujem korake i gla-
sove. Mnogc osobe čekaju poslednji tramvaj. One pred-
stavljaju tužan mali skup oko gasne svetiljke, upravo
pod mojim prozorom. Elo, ireba da čekaju još neko­
liko minuta: tramvaj neće proći pre deset i četrdeset-
nici: tako mi se hoće da spavam. Dobra jedna noćfsa-
mo jcdna, i svc te priče bićc pometene.
№ 2 na prvom spratu, ona koja ima b
da se dovuče: Cesto popije čašu piva 1
želczničara«. On ne larma, uostalom. M
Ja sam ga čuo kako se penje uz stepe-
nice, nešto me Strecnulo u srce, tako je to delovalo
uspokojavajuće: čega se plašiti od jednogtakourednog
sveta? Cini mi se da sam izlečcn.
A evo tramvaja 7 »Klanica — Veliki Baseni«. Stize
s velikom larmom gvoždarije. Ponovo kreće. Sada se
gnjura, natovaren koferima i zaspalom decom, prema
 n tepihu, pored telefonskog aparata. Izgledalo
da sam ispunjen ИтГот, ili mlakim mlekorn.
i mi je govorio s andeoskim strpljenjem koje je

da odmah prihvatite.«
Njegova jc brada crna i ide u ride, > ™ na-
mirisana. Pri svakom njegovom pokretu udisao sam
talas mirisa. A zatim sam se, najedared, probudio iz
šestogodišnjcg sna.
Statua mi se učinila neprijatna 1 glupa. Nisam
uspcvao da razumem zašto sam u Indokini. Sta ja tu
radim? ZaSto ja s tim ljudima govorim? Zašto sam ta­
ko čudnovato odcven? Moja strast je umrla. Ona me
je prcplavila i kotrljalA godinama; sada sam se ose-
----------- A.i to nije bilo najgore: preda mnom, po-
;snom nemamošću, bila je jedna ideja.
i bljut o bilo, a
av, bezvezan vid. Kada sam otputovao iz jc ...»a... — ................... mi se gadila. S
Francuske, na primer, našlo sc dosia ljudi koji su rc- za mene meSalo s mirisom Mersijeove brade.
kli da sam pošao zbog svoje Iakoumnosti. A kada sam Rozdrmao sam se, ispunjen besom protiv njega
sc vratio, iznenadno, poslc Scst godina putovanja, mo- suvo sam odgovorio:
glo sc opet vrlo lako govoriti o mojoj Iakoumnosti. Vi­ — Zahvaljujem vam, ali mislim da sam dovoljno
dim opct sebe s Mersijeom, u urcdu onog francuskog putovao: sada treba da sc vratim u Francusku. ^
činovnika koji jc proSle godinc dao ostavku usled afcre
Petru. Mersijc je polazio u Bengal* u arheološkoj mi-
siji. Uvck sam želeo da odem u Bengal,^ on^me zvao lavahfpretcče jednog novog preokreta u mome životu,
onda ja se bojim. Nije, ba5. da je moj život begat m
nao da motrim na njega. Nisam video nikakvog raz- tcžak, Hi dragocen. Ali bojim se onoga Sto ce sc roditi,
loga da odbijem. I čak da sam prcdosetio, u to vrcmc. Sto dc me dohvatiti — i odvući me, gde? Da li će bin
potrebno da ponovo odem, da sve ostavim nedovrSeno.
moja istraživanja, moju knjigu? Da li ću se kroz neko-
 leseci, kroz nekoliko gođina probuditi satrven,
sivanja načisto.
Sada je jedan i po £as. Ja sam u kafani Mabli.
jedera sendvič, sve je gotovo normalno. Uostalom. u
kafanama je sve uvek normalno, a posebno u kafani
Mabli zbog poslovođe g. Faskela, koji na svome lieu
nosi pcčat nitkovluka, pozitivan i uspokojavajud. Sko-
ro de vreme popodnevnog odmora i odi su mu ved ru-
Kčaste, ali mu opšti izgled ostaje živahan i odlufian.
5ad?m? između stolova ‘ Prilazi- u povcrenju. potro-
»Tako je u redu, gospodine?«
SmeSim se videdi ga tako živahnog: u dasovima ka­
da se njegova radnja prazni. njegova se glava takođe
prazni. Od dva do cetiri kafana je pusta; tada g. Faskel
korakne nekoliko koraka s glupavim izrazom, kelneri
pogasc svetlost i on klizi u nesvest: kada je taj čovek
Ostaje јоб dvadesetina gostiju, neženja, sitnih in-
ženjera, nameštenika. Na brzinu rudaju u pansionima
koje oni nazivaju domadim kuhinjama. a pošto im je
potrebno malo raskoši. dolaze ovamo, posle obeda, po-
piju kafu i igraju poker-kocke; pomalo larmaju, bez-
stojali, moraju da sc udruže po nekolicina.' * * P<>
Postoji, istina, Fransoaza, gazdarica »Sastanka železni-
čara«. Ali zar ja s njom razgovaram? Ponekad, posle
ručka, dok me poslužuje čašom piva, upitam je:
»Imate li večeras vremena?«
Ona nikada ne kaže ne i ja idem za njom u jednu
od velikih soba na prvom spratu, koje izdaje na sat
i na dan. Ja je ne pladam: bavimo se bludom al pari*
Ona u tome nalazi zadovoljstvo (potreban joj je jedan
muškarac dnevno, a ima dosta drugih osim mene), a
ja se na taj način pročistim od izvesnih melanholija
diji uzrok odved dobm poznajem. Ali jedva izmenjamo
poneku red. Cemu? Svak za sebe; u njenim očima ja
ostajem, pre svega, gost njene kafane. Skidajuci halji-
nu, ona mi ka/e:
»Recite, poznajete li vi ono, aperitiv Briko? Imala
nije znala, došia je da me izvcsii. BiU su putnici, mora
da su to pili u Parizu. Ja ne volim da kupujem, a da
ne znam Sta. Ako vam ne smeta, ja bih zadržala da-
1 Nckada — za dugo, dak, poSto bi me napustila —
mislio sam na Ani. Sada viSc ni na koga ne mislim;
ne brinem se dak ni da tražim rcči. To tede u^meni,
Najčešde, umesto da se vežu za reci, moje misli ostaju
magle. Ocrtavaju oblike neodređene i prijatne, rastu-
Ti mladi ljudi me zadivljuju: pripovedaju, pijudi
njihovom mestu ja bill trabunjao. talIno^nito те,, odav-
ito fe vćrovatno, iSdezava istovremeno s prijateljimn.
 Dopđaji se takođe prcpuStaju da leku; čovek najeda-
red vidi kako se pojavljuju ljudi koji govore i koji od- daleko. Pretpostavljam da se usamljenosti пе može či-
laze. gnjura se u priče bez glave i repa: čovck bi bio nili krivo. To ne znači da ja zagledam pod krevet pre
gadan svedok. Ali, kao nadoknada, sve neverovatno □o što legnem, niti da strahujem da ću videti kako se,
sve ono čemu se u kafanama пс bi moglo poverovati' usred noći, vrata mojs sobe najedared otvaraju. Sarao,
ne propusli sc. Na primer subotom, oko četiri po pod- ipak, zabrinut sam: već pola sata izbegavam da gledam
tu čašu piva. Giedam iznad, ispod, dcsno, levo: ali nju
,rot?ara staniCnog gradilišta. jedna že- neću da gledam. I ja vrlo dobro znam da svi ti ne-
mca odevedena u ncbesko-plavo, trčala je natrike sme-
jući 1 masući maramicom. Istovrcmeno neki crnac ženje koji ше okružuju ne mogu mi biti ni od kakvc
pomoći: suviše je kasno, ne mogu više da pobegnem
L T C Z ” ? ; ; S£
se o njega udarila, idući još uvek natraške. ispod jed- »Dakle, šta je s tom čašom piva? Caša kao svaka dru-
nog fenjera obesenog o ogradu, koji uveče pale. Znači ga. Pločasta je, s drškom, ima mali štit s lopatom, a
JC, lu' "stovremcno, ta ograda koja tako iako miriSe na Stitu je ispisano »Spatenbrau«.* Ja sve to znam,
ali znam da tu postoji i druga stvar. Skoro ništa. Ali
T oS °cZ
noga tmca, dr '°pod
’ Jajplamenim
!enjer; 13 plava
nebom. ženica u narufj«
Učetvoro, jed-
ili upe- ja više ne mogu da objasnim ono što vidim. Nikome.
toro. pretpostavljam da bismo primetili sudar sve tp Eto: lagano klizim na dno vode, ka strahu.
Sam sam usred tih radosnih i razumnih glasova.
° v S miu!>
Sn!!i mantn,
™ P;-,PlaVi kap"‘
crvena koji
stakla ie li£i°
fenjera; na'jorgan,
smciali bismo Svi ti tipovi provode vreme objašnjavajući se, prizna-
se_zaprepa5&„ju koje Sc ukazalo na ta dva detinja jući, srećni, da su istoga mišljenja. Kakav značaj pri-
Retko se čoveku samom prohle da se smeie: ta ce- voljnobjeevidea njihov izraz^dzUzmedu пјпГрго£
lina za шепс se nadahnula jednim smislom vrlo snaž jedan od onih ljudi s ribljim očima, koji izglcdaju kao
da gledaju unutra, i s kojima se nikako ne možc biti
? ^ ;™ kf SV-repim' ®Ц čistim- Zatim se raspala, ostaJ saglasan. Kada mi je bilo osam godina i kada sam se
1 ncb?:
lepo. Cas kasnije, fenjer je biobil° J'e to Ј'об
osvetljen, iivek ie
duvao đosta
ve- igrao u Luksemburgu,* bio je jedan takav koji je do-
lazio i sedao u jednu stražamicu, pored ogradc koja
Г' SvetJC •‘IOCT : niŽta više пјЈе ostalo. ide duž Ulice Ogist-Kont * Nije govorio. ali je, s vre-
nit-,,1* ™ lt0 novo: 13 be7-azk>na uzbuđenja mena na vreme, protezao nogu i zaprcpašćeno gledao
nikada ja nisara odbijao; naprotiv. Da bi se osetiln н«.
svoje stopalo. To stopalo imalo je cipelu, ali drugo
Jedo™4” : „ stopalo obuvcno je bilo u papuču. Cuvar je rekao mo-
ЛИja sam oslajaosasvim blizu ljudi,'na povrttafusam- me stricu da je to neki bivši cenzor* Penzionisali su
ga zato što je bio doSao u fraku akademika da pročita
ЂојаН, jer smo osećali da je sam. Jednoga dana nasmc-
šio se Roberu pružajući put njega izdaleka ruke: Ro-
 m°',° nijC Pn“ vcstia Nismo se bojali bednog
kojf^je češao o*’- ™ ии?ога ^ Је imao na vratu i
osećaii da je u slojoj ' tobl'ih
raka. I užasavaio nas je to da se mogu obrazovati račje
° «*га*апиа. o našim obruaima, o žbunovima.
Da ,]l *° zbi]ia Ceka? Po prvi put neprijat-
,, tome-1!,
o što °nuSam Ј “,Ш' Hteo
se dešava. pre bih
negos što
Itekim dapretasno.
bude govorim
£h° W b u d f , „ mone bud“ plaSili deiaci- H,“>
Cudnovato: ispisao sam deset stranica i nisam r.
kao istinu - ne bar ceiu istinu. Kada sam pod dan
mom ptsao »NiSta novo«, učmio sam to nečiste savest
u stvari maii jedan dogadaj, koji nije ni sraman t
izvanredan, otkazivao je da izbije. »Ništa novo.. Divii
se kako se može iagati stavljajući tazum na svoju stri
nu. Oiigledno, nije se dogodilo ništa n, ’ opipavam, prosto gledajući ih iz-bliza, nekada ih cepam
ЈШп~ ~ •
— еГа p'rentanija da odem u bibHotekuk hK»
nisam mogao, da podignem neku hartiju koja
ia Kazemceiu?'0 istinu.
.i?.sve‘.t0 Caktime
bio sam nij<=duboko
ni d°Sadaj-
im-
ran: misho sam da nisam Slobodan. U bibli-
m bczuspcSno pokuSavao da se oslobodim te
co sam da otl nje pobegnem u kafanu Mabli*.
am sc da će so razvejati pri svetlosti. Ali ona
^tu, u mcni.jcSka i bolna. Ona mi je diktirala
j o lomc nisam govorio? Mora biti iz ponosa,
m Рота,° ‘ zb°s nespretnosti. Nemam
1 « « prlcam 5ta mi se desava, tada re nala-
wo unistopnost događaja. ne razabiram ono
mota; ja neću tajni, ni dušcvnih stanja, ni neiskazivog;
ja nisam ni dcvica, ni sveštenik da bih sc igrao unu-
trašnjeg života.
Nema bogzna šta da se kaže: nisam mogao da po-
digncm hartiju. to je sve.
Mnogo volim da skupljam kestcne, stare dronjke,
naročito hartije. Prijatno mi je da ih dohvatim, da ih
stisnem u ruku; bezmalo prineo bih ih ustima, kao
što čine deca. Ani je besncla do belog usijanja kada
sam iz nekog kuta dizao hartije. teške i raskošne, ali
verovatno uprljane govnom. U leto i početkom jcseni
po baštama se mogu naći komadi hartije koje je sunce
ispeklo, suvi i lomljivi kao mrtvo lišće, tako žuli da
se može pomisliti da su provučeni kroz pikrinsku ki-
selinu. Drugi listovi, po zimi, istucani su, samlcveni,
umrljani, vraćaju se zemlji. Neki su sasvim novi i čak
su uglačani, sasvim beli, skroz drhtavi, položeni kao
labudovi, ali ih odozdo zemlja već uvlači. Ponekada ih
da čujem njihovo šuštanjc. ili, ako su odveć mokri,
stavljam ih u vatru, što ne ide bez teškoće; zatim bri-
šem dlanove pune blata o zid, ili o stablo drveta.
Dakle, danas sam gledao ride čizme jednog konjič-
kog oficira koji je izlazio iz kasame. Prateći ga pogle-
dom, video sam neku hartiju koja je ležala pored jedne
Iokvc. Pomislio sam da će oficir svojom pctom sabiti
hartiju u blato, ali ne: prekoračio je. jednim korakom,
i hartiju i lokvu. Prišao sam: bila je to jedna stranica,
na linije. ižčupana, nema sumnje, iz Skolske sveske.
Kiša ju jc bila promočila i iskrivila, izgužvana je bila
i naklobučena, kao opečena šaka. Crvena linija marj-iiK-
pustila jc boju kao ružičastu izmaglicu; mestimhv inn
stilo se bilo razlilo. Donji deo stranice iSfczav ><•!■•i«..l
korom blata. Sagnuo sam se, već sam so i...i........

Pređmcti ne bi trebalo da čoveka diram zato St
nisu živi. Njima se služimo, vraćaiu se na mcslo
se među njima: oni su korisni, ništa više. A meni or
duaju, to jc nepodnošijivo. Bojim se da dodem u dodi
s njima, upravo kao da su žive životinjc.
^Sada vidim: boije se sećam onoga Sto sam osetic
je bila neka vrsta sladunjave gadijivosti. Kako^je to
bdo nepnjatno! I to je poticalo od šliunka uveren sam
prelazilo je iz šljunka na moje Sake. Da tako ie upra
vo je tako: neka vrsta muke u rukama.
make. Gazdariea je s naporom govorila u kratkim rc-
čemcama, jer još nije imala svoje zubalo: bila je manje-
v.le goia, u ružiSastoj sobnoj haljini, s papučama. Lisi
je bila, po svom obićaju, prljava; s vremena na vTeme
prestajala je da trlja i uspravljala se na kolena da po-
пишп gaZdaricU- Govori!a Је bez preslanka, na izgled
»Sto piita bih više volcla da juri ženske, govoril
je; bilo bi mi svejedno. pošto mu to ne bi škodilo «
Govorila je o svome mužu: u eetrdesetim god'in:
ta mala -ajedno sa svojom uštedon
jednom oiaravajućem miadidu, u mn
Lckoant. L braku jc nesrećna. Muž je ne bije, no «
je: on pije, svako vcčc vraća se pijan. Ufitiljio je;
je to od pica. Ja pre verujem da je tuberkulozan.
»Treba se savladati«, govorila jc Lisi.
To je grize, uveren sam, ali lagano, strpljivo: sa-
vladava se. nije u stanju ni da se uteši, ni da sc„pre-
pusti svojoj nevolji. Misli malko na nju, sasvim mal­
ko, tu i tamo, gricka je. Naročito kada jc s ljudima
vori o svojoj prošlosti oclmerenim tonom, kao da daje
savete. Kada je sama. u sobama, čujem je kako pevuši
da bi sebe sprcčila da misli. Ali je ccloga dana mrgod-
ла. začas se zamori i gunda:
»Tu, veli dodirujuci grlo, tu ne prolazi.«
Ona pati kao tvrdica. Mora da je takode tvrdica
i u svojim zadovoljstvima. Pitam se da li ne priželj-
kuje, ponckad, da se oslobodi toga monotonoga bola,
tih gundanja koja ponovno počinju čim ne pcva, da li
ne želi da pati odjednom, kako valja, da sc utopi u
očaj. Ali, u svakom slučaju, to bi joj bilo nemoguće:
zakržljala je.
»G. de Rolbon bio je vrlo ružan. Kraljica Marija-
Antoaneta* rado ga je nazivala svojom »dragom maj-
municom«. Medutim. on je imao sve žene na dvoru,
ne lakrdijašeći kao Voazenon*. majmunče: jednim
magnetizmom koji je bacao njegovc lepe plenove u naj-
gore eksccsc strasti. On intrigira, igra dosta sumnjivu
ulogu u afcri ogrlice* i iščezava godine 1790. pošto je
održavao redovne veze s Miraboom-Buretom i s Nersi-
jaom. Nalazimo ga zatim u Rusiji, gde je pomalo ubio
Pavla I, a otuda putuje u najudaljenije krajcve, u In-
diju, u Kinu, u Turkestan. On trguje, intrigira, špiju-
nira. Godine 1813. vraća se u Pariz. Godine 1816. do-
stigao je svemoć: jedina je poverljiva ličnost vojvotki-
nje od Angulcma*. Ta starica, kapriciozna i opscdnuta
užasrum uspomenama iz detmjstva, smiri se i smeška
kada ga viđi. Pomodu nje on na dvoni vedri i
U marEu 1820. ženi se gcom de Roklor* vrlo
kojoj je osamnaest godina. G. de Rolboiu je s
deset; on je na vrhuncu poćasti, u apogeju svoga ži-
vola. Sedam meseci kasnije, optužen za izdaju, uhap.
Sen je. bačen u samicu, gđe je i umro posle pel go-
drna zatocenja, a da njegov proces nije bio isleđcn..
S melanholijom sam ponovo proditao ln belešku
Germena Beržea.' Iz tiii nekoliko redova najpre sam
upoznao g. de Rolbona. Kako mi se učinio primamljiv,
njega, za tog dovečuljka, ja ! e. Kada sam se v.
:ii ill Marselju. Ali najvedi deo dokumenata *oji
se odnose na markizevc duge boravke u Francuskoj
nalaze se u Opštinskoj biblioteci u Buvilu. Rolbon je
bio vlastelin Maroma*. Pre rata u toj vamšici još se
nalazio jedan od njegovih potomaka koji se zvao Rol-
bon-Kampujre i koji je pred svoju smrt ostavio bibli­
oteci u Buvilu jedan vrlo značajan legaLr markiževa
pisma, odlomak iz njegovog dncvnika, svakojake har-
tije. Nisam jol sve pregledao.
Zadovoljan sam Sto sam pronaSao te zabelcške
Evo vcd deset godina kako ih nisam ponovo čitao. Ru-
kopis mi so promenio, čini mi se: pisao sam zbijenije.
Kako sam voleo, te godine, g. de Rolbona! Sedam se
jednog večcra — utorka uvcče: celoga dana radio sam
“a 1789-1790, majslorskt
p°gcdio sam bio' na
p° njeE°v<>j prevario
p“ pisd
mSin koji je
Ncrsija. Pain jc bila nod, silazio sam niz aveni Men i
Vesclja kupio sam kcstene. Srcćan li sam
njim bavim.
Pre svega, počev od ДОЈ1. ništa više ne razumem
u njegovom ponašanju. Nema nedostatka dokumenata:
pisma, odlomci njegovih memoara, tajni izveštaji, po-
licijska arhiva. Imam ih skoro odviSe, naprotiv. Sto
nedostaje u tim svedočanstvima, to je čvrstina, pouz-
danost. Ona se ne protivreče, ne, ali se isto tako i ne
đutim. drugi istoričari rade po dokumentima iste yr-
teligentan? Tako postavljeno pitanje, uostalom, ostavlja
me potpuno ravnodušna. U suštini, šta ja tražim? Ni
sam ne znam. Za dugo me taj čovek. Rolbon, intere-
sovao vise nego knjiga koju valja napisati. Ali sada.
Ćovek... Čovek počinje da mi biva dosadan. Knjizi sam
se predao, osećam sve jaču potrebu da je napišem —
ukoliko viže starim, reklo bi se.
Očigledno, može se prihvatiti da je Rolbon uzeo
aktivnog učešća u ubistvu Pavla I, pa se zatim primio
jedne misije visoke špijunaže na Istoku, za carev ra-
čun, i da je stalno izdavao Aleksandra u Napolenovu
korist. Mogao je istovremeno da vodi aktivnu prepisku
s grofoin od Artoa i da mu dostavlja obaveštenja od
malog znaćajarkako bi ga ubedio u svoju vemost: ni-
šta od svega toga nije neverovatno; Fuše* je, u istoj
epohi, igrao komediju mnogo kompleksniju i opasniju.
Možda je i markiz, takode, za svoj račun trgovao pu-
škama sa azijatskim kneževinama.
U redu, jeste: mogao je on sve to da radi, ali to
nije dokazano: počinjem da verujem da se nikada ni-
šta ne može dokazati. To su čestite hipoteze koje oba-
veštavaju o činjenicama: ali ja tako lepo osećam da
one potiču od mene, da su, prosto-naprosto, jedan na-
čin udruživanja mojih znanja. Nijedan zrak svcllostl
ne dolazi sa strane Rolbona. Spore, lenje, turobnc £1-
 im dam; ali on im ostaje spoljan. Imam
n jedan čisto imaginativan posao. Uz
je, bile, u svakom sludaju^prijatnije.
Probavljam teSko, blizu radijatora, unapred zi
da je dan izgubljen. Ncću uraditi ništa valjano, o:
možda, pošto padne nod To je zbog sunca; ono пејг
zlati bele izmaglice obešene u vazduhu iznad gra
Sta, teče u moju sobu, sasvim plavo, sasvim bledo,
tiri odbleska bez sjaja, lažna.
oduševljeno donesene naveče, na stranice napisane bez
precrlavanja, iz jednoga daha. Cetiri kafanc na bule-
varn Viktor Noar* koje noću zrače jedna pored dru-
ge, i koje su znatno više nego kafane — akvarijumi.
brodovi, zvezde ili velike plave oči — izgubile su svoju
sumnjivu ljupkost. •
SavrŠen dan za razmišljanje o sebi: ta hladna svet-
lost koju sunce baca kao neku presudu bez milosti na
stvorenja — ona u mene ulazi kroz oči; osvetljen sam,
iznutra, jednom osiromašavajućom^svetlošću. Cetvrt
bunskog gnušanja nad samim sobom. Hvala lepO, ne
držim do toga. Takođe, neću prečitavati Sto sam juče
napisao o Rolbonovom boravku u Sankt-Peterburgu.
Sedim, opuStenih ruku, ili nabacim nekoliko reči, bez
hrabrosti, zevam, čekam da padne noć. Kada bude
mrak, predmeti i ja izaći ćemo iz neizvesnosti.
Da li je Rolbon, ili ne, učestvovao u ubistvu Pa­
vla I? To je na dnevnom redu: dospeo sam dotle i
lie mogu da nastavim pre nego što odlučim.
Po Cerkovu, plaćen je bio od strane grofa Palena*.
Većina zaverenika, kaže Cerkov, zadovoljili bi se da
zbace cara i da ga zat\-ore. (Alcksandar je, izgleda,
uistini bio pristalica toga rešenja.) AU Palen je navod-
no hteo da s Pavlom sasvim svrši. G. Rolbon je bio
zadužen da zaverenike individualno tera na ubistvo.
»Posetio je svakoga od njih i glumio scenu koja ćc
se odigrati s neuporedivom snagom. Tako je u njima
u toj melodramatičnoj ulozi. On glumi scenu ubistvc
KojeStaL On je hladan, on ne navodi na običan naču
on ne pokazuje, on insinuira i njegov metod, bled i be
bojan, može da uspe samo s ljudima njegova kova, i
intrigantima dostupačnim razlozima, s političarima.
»Ademar de Rolbon, piše gđa de Sarijer, nijc r.
kao govoreći, nije pravio gestove, nije nikako menjf
intonaciju. Oči je držao poluzatvorene i jedva ako it
se mogao uhvatiti, između trepavica, krajnji rub nj
vih sivih zcnica. Nema mnogo godina otkada smen
bi da priznam da mi je bio mrzak preko svake rr
Govorio je, po malo, kao Sto je pisao opat Mabli.«
»Godine 1787, u jednoj krčmi blizu Mulena, umirao
je jedan starac, prijatelj Didroa*, formiran od strane
filozofa. SveStenici iz okoline bili su već baldisali: sve
' d pokušavali: čiča nije hteo poslednju pričest,
olb ..............
nikom da mu nec'e trebati n i _ Ne mogu čak da odlučim da li je lepo ili ružno. Mi-
ti hrišćanskim osećanjima. Zupnik jc prihvatio opkladu
i izgubio: preuzet u tri časa izjutra, bolesnik se ispo-
vedio u pet i umro u sedam. »Jeste li tako jaki u ve-
telj, dopralio ga jc do njegovih vra
izašao, kako jc mogao da prode kro
a da ne bude uznemiravan? Pavle napola I
o narcdcnje da sc, posle d
hapsc s . ..... ____
li verovati u apsurdnu legendu, po kojoj se Rolbon pre-
ruSio u babicu kako bi stigao do dvora? Na kraju kra-
jeva, on je na to bio sposoban. U svakom slučaju, on
u noći zločina nije bio kod svoje kuće, to izgleda do-
kazano. Alcksandar mora da je žestoko u njega sum-
njao, jer je jedan od prvih postupaka njegove vladavi-
ne bio da markiza odstrani, pod izgovorom neke mi-
sije na Dalekom istoku.
se u toj bledoj svetlosti; vidim kako se ona menja na
’ ni se ona gadi. Zevam.
će njena svetlost moći
i. Ali ne: lampa oko svog stopala
u baricu. Gasim, ustajem. Na zidu
postoji jedna bela rupa, ogledalo. To je zamka. Znam
da ću dopustiti da se u nju uhvatim. Tako je. Siva
stvar ukazuje mi se u ogledalu. Prilazim i zaglcdam je.
To je odraz moga lica. Cesto, u tim pustim dani-
ma, zadržavam se da ga posmatram. Ništa ne razumem
u tom lieu. Lica drugih imaju jedan smisao. Moje ne.
iuiin grudva zenilje ill blok kamena.
Ipak, ima jedna stvar koju jc prijatno videU, iz-
nad mlitavih oblasti obraza, iznad cela: to je crveni
plamen koji zlati moju'lobanju, to je moja kosa. To
je, eto, prijatno videti. To je bar jedna odredena boja:
zadovoljan sam što sam rid. Tu, u ogledalu, to se vidi,
to zrači. Imam još jednu sreću: ako bi mi čelo nosilo
jednu od onili bezbojnih kosa koje nikako da se odluče
izmedu kestenjastog i plavog, moje lice bi se gubilo
u neodredenosti, dobijao bill vrtoglavicu.
Pogled mi silazi lagano. s dosadom. na čelo, na
obraze: ne susreće ništa čvrsto, zariva se u pesak. Ra-
zume se, postoji tu i nos, oči. neka usta, ali sve to ne­
ma smisla, čak ni ljudskog izraza. Medutim, Ani i Velin
nalazili su da imam živahan izgled; moguće je da sam
odveć navikao na svoje lice. Moja tetka Bižoa govorila
mije. kada^am bio mali: »Ako se^dugojledaš u ogle-
 čistim i jasnim, išaranim velikim boginjama, gde je
bila čudna lukavost koja se bacala u oči, ma koliko
na granici biljnog svcta, na nivou polipa. To živi, ne ларога ulagao da je prikrije. Vodio je, dodaje ona, ve-
kažem da nc živi; ali Ani nije mislila na takav život: liku brigu o svojoj frizuri i nikada ga nisam vidcla bez
ja vidim sitna podrhtavanja, vidim jednu otužnu put perike. AU obrad su mu biU plavi, prelazeći u сгло,
koja se rascvetava i zapuštena dahće. Naročito su oči,
tako izbliza, užasne. To je staklasto, mekano, slepo, što je vrlo lose radio. Imao je običaj da se izmaže
oivičeno crvenilom, reklo bi sc riblja krljušt. olovnim belilom, i ~ " '
govorio da liči, sa svim tin
ivicu, približavam lice oglcdalu gotovo da ga dodir- rokforski sir«.
nem. Oči, nos i usta iščezavaju: ne ostaje više ništa
čovečje. Mrke bore s obe strane grozničavog uzdignuća nacno, on nije tako izgledao gđi de Sarijer.’ Nalazila
usana, pukotine, krtičnjaci. Svilenkasto belo papcrje je, verujem, pro bi se reklo, da je potuljen. Možda je
na velikim strminama obraza, dve dlake izlaze iz no-
zdrva: to je geološka reljefna karta. I, uprkos svemu, WA“ to Sto ram ja usamljen čovek? Ljudi koji five
taj lunami svet mi je blizak. Ne mogu da kažem da na
njemu prepoznajem pojedinosti. Ali celina mi ostavlja ri izgledaju svojim prijateljima. J:
utisak veđ viđenog, što me kočanji: lagano klizim u telja: < li je, u o gola? 1
eprirodiab
k oscćaj bi me
u na obraz, vučem kožu;
pravim grimasu. Cela jedna polovina moga lica popu-
šta, leva polovina usfa krivi se i nadima, otkrivajući
jedan zub, očna duplja se otvara nad belom loptom,
nad ružičastom i krvavom puti. To nije ono što sam
tražio: ničega snažnog, ničega novog; sladunjavost,
mutnost, već viđeno! Uspavljujem se otvorenih očiju,
već lice raste, raste u ogledalu, to je ogroman magličast
krug koji klizi u svetlost...
Neočekivano me budi gubljenje-ravnoteže. Obreo
sam se kako opkoračujem stolicu, još sasvim ošamu-
ćen. Da li drugi ljudi imaju toliko teškoća da sude o
svome lieu? Cini mi se da ja svoje vidim kao što ose-
ćam svoje telo, jednim podmuklim i organskim ose-
ćanjem. Ali drugi? Ali Rolbon, na primer? Da li se i
on uspavljivao, takođe, gledajući u ogledalu ono što

je prošla preko tavanice i
napred. Plovio sam, bio sa:
ma koje su sa svih strana u mene ulazilc isto-
Madlena je. ploveći, došla da mi skinc kaput
da je zategla kosu unazad i stavila
!] e n j? S ^ ° Jpod je“dv
vojenc mžičastc mrlje kojima kao da jc b
na toj siromaSnoj puti. Obrazi su išli, išli pi
ne lagano kružc boje. litelo mi so da povraćam. I e
otada, Muka me nije ostavljala, drži me.
gazi na mermeru lokvu žutog piva na kojoj ptovi i
huric. Kiupa je pravaljena na mcstu gde sedim i
voljan sam šlo snažno pritiskam đ
bih skliznuo; hladno je. E
igraju karte. Ulazeći n'
. . paket; na polovinu na kli
polovinu na stolu, u dnu, s parovima ruku koje i
ću. Onda im je Madlena donela karte. tepih i že1
jednom čančetu. Njih je trojica ili petorica, n
hrabrosti J- !L — ' ' ” • ■ - -
opruga:
sasvim ml
njuje njen rodak. 2 ................... .... _ _
dam, sedajući, i nastavio sam jer nisam mogao da o-
krenem glavu. U košulji je, s tregerima golubije boje;
zavmuo je rukave košulje do iznad lakata. Tregeri sc
jedva vide na plavoj košulji, izbrisani, zagnjureni u
plavetnilu, ali to je iz lažne poniznosti: u stvari oni ne
ostaju neprimećeni, razdražuju me svojom ovnujskom
tvrdoglavošću, kao da su se, krenuvši da postanu ljubi-
časti, zaustavili na putu, ne napuštajući svoju ambici-
ju. Coveku se prohte da kaže: »Hajde, postanite ljubi-
časti i da više o tome ne bude govora.« Ali ne, oni sto-
je u neizvesnosti, uporni u svom nedovršenom naporu.
Ponekad plavetnilo koje ih okružuje klizi preko njih i
sasvim ih pokrije: za trenutak viSe ih ne vidim. Ali to
je samo jedan talas, uskoro, mestimično, plavetnilo iz-
bledi i vidim kako se pojavljuju kolebljiva ostrvca go-
lubije boje, koja se šire, sustižu i ponovo izgraduju
tregere. Rodak Adolf nema očiju: njegovi otečeni i po-
isuvrnuti kapci otvaraju se tek toliko da se vidi malo
zafrkti, ćavka i proteže se kao pas u snu.
Njegova plava pamučna košulja veselo se izdvaja
od čokoladnog zida. Od toga takode hvata Muka. Ili,
bolje reći, to je Muka. Muka nije u meni: osećam je
tamo na zidu, na tregerima, svuda oko mene. Ona je
jedno s kafanom, ja sam u njoj.
' S desne strane od mene, mlaki paket stao je da
huči, pokreće svoje parove ruku.
*Gle, evo tvoga aduta.— Sta beše adut?« Velika,
crna leda se povijaju nad igrom: »Ura!« »Sta? Ovo je
adut, on ga je igrao.« »Ne znam, nisam video. . .« »Da,
sad sam ia igrao adut.« »Ah, u redu, znači adut je
here.« Pevuši: »Adut here, adut sree, od-sveg-srea.« Go-
vbm'o: »Sta je to> g
Tregeri.
>, napravio je nekoliko koraka, sta-
” se, digao glavu i zabacio se
. U tom položaju se uspavlja.
Hoće da padne. Naginje se natrag, naginje,
nutog prema. tavanici, zatim, u trenutku k;
padne, vešto zgrabi ivicu tezge i uspostavi г
;a ponovo počinje. D
žavJcu:
. »Madlen, svirajte mi neku ariju, n;
dite ljubazni. Onu koja mi se sviđa, zm
se days*.*
»Da, ali to će možda da bude ncprijatno
spodi;. ta gospoda ne vole muziku kada igroju partiju.
Cinim krupan napor 1 okrcčcm glavu. Njih jo Co-
tvoro. Nagnuli sc prcma purpurnom starcu koji nu vr-
hu nosa ima cviker oivičen crnlp. On skriva svojc kar-
te na grudi i preko njih mi upućuje jedan pogled.
»Izvolite^sarno, gospodine.«^ • d n , crve
na ruka, ona je njcgovog suseda, nekog tipa R crnlm
brkovima. Taj tip s brkovima ima ogromnc nozdrve ko­
je bi moglc da pumpaju vazduh za ceiu jednu porodlcu
i koje mu proždiru polovinu lica, ali, uprkos tomo, on
diše na usta dahćući pomalo. S njima jc, lokođc, Je­
dan mladić sa psećom glavom. Ne razabiram čolvrtog
igrača.
Karte padaju na sukneni tepih prevrćućl ле. Zn-
tim su ih ruke s prstenjem pokupile. grabcd noktlma
tepih. Ruke ostavljaju bele mrlje na toplhu, Izgle-
daju naduvene i plašljive. Jednako padaj.i druge knrte.
neldči'Mlgru, ni na ritual, ni na naviku.Mislim oni
ve/šLrokofn ^^ se’i^unit^Sve^бш se u nj zagžjura,
razmekša se i razvlači. Na primer taj pokret crvene m
ke koja, saplićući se, kupi karte sasvim jejnlitav. Tre
balo bi ga rašiti pa ga ponovo krojiti. *
Madlen o’kreće ručicu gramofona. Sam nije
prevarila, da nije postavila, kao nelđjten,
iz Kavalerije Rustikane. Ne, nije, u lu je, p
jem ariju od prvih takt< •i jedan rđg-tir.
s pevanim refrenom. Cuo »ш e«.
mcrički vojnici u La Rošeli. Svakako je predratm. Ali
je ploča mnogo npvija. Ipak je to najstarija ploča iz
kolekcije, Pateova* ploča za igle sa safirom.
Sada <fe da naiđe refren: njega ja naročito volim,
strm način na koji stupa napred kao hridina u more.
Za trenutak to svira džez; melodije nema, samo note,
ljivi*poredak^ih porađa "uništa™, ncdozvoljavajući im
nikada raskoS da se ponove, da se sobom zanose. Jure,
Jure se, one u proiazu udare samo oštar. udaraci urn-
lgte sebe. Voleo bih da ih zadržim, ali znam da. ako bih
uspeo da zaustavim jednu, među mojim prstima ostac
bi samo prostački i nemoćan zvuk. Valjda da prihvatim
Sm7opori}ih UaSh S k a *
_očinjem da se ™~ ■,
nije јоб niSla izvanredno, samo mala jedna sreća Mu*
ona se prostire na driu Ijigave.lokve, na dnu rudes »
mena — vremena golubijih tiegera i provaljemh klu
saCinjena je od pmstranih i mekanih trenutaka 1
ji se po ivicama Sire kao.mrlja zejtina. Tek rodena 0
•je već stara, iini mi se da je poznajem od pre dv.uk«
 lovine. Ne sećam se više nijedne njihove pojedinosti,
ali nazirem strogo povezivanje okolnosti. Prešao sam
rnora, ostavio sam za sobom gradove i plovio sam uz
reke, Шsam se udiibljivao u šume, i uvek sam išao ka
drugim gradovima. Imao sam žena, tukao sam se s ti-
povima; nikada nisam mogao da se vratim natrag, isto
tako kao što jedna gramofonska ploča ne može da se
Okreće unazad. I kuda me sve to vodilo? U ovaj trenu-
tak, na ovu klupu, u ovaj mehur svetlosti koja buči od
muzike.
li Tibra, da u Barseloni*, uveče, sto puta prođem go-
re-dole po Ramblasu, ja koji sam, u blizini Ankhora*,
video na ostrvcu Baray Prah-Kana kako jedna indijska
smokva prepliće svoje korene oko hrama Naga, ja sam
tu, živim u istoj sekundi u kojoj i ti igrači manilje,
. slušam jednu cmkinju kako peva dok napolju tumara
slabacka nod. 1 ■ .
Ušla je nođ, sladunjava, kolebljiva. Ona sc nc vidi,
ali ona je tu, obavija lampe; u vazduhu se udiše neSto
•gusto: to je ona. Hladno je. Jedan igrač gurnu karie u
neredu prema drugome koji ih skuplja. Jedna je ostala
odostrag. Zar je oni ne vide? Devetka here. Neko je naj-
zad uzima, daje je mladiću s psećom glavoin.
»Ah! To je devetka here!«
Lepo, ja odlazim. Ljubičasti starac nnRlnJo ne nad
list hartije, sisajući vrh svoje olovkc. Mudicn gn glcda
prevrće, devetku here među prstima. BoJ.o nmjl .
Sjiaporom ustajem; u ogledalu, i/mul u-torlnarove •
lobanje, vidim kako klizi jedno пс1јшЦко Ike.
:o je hladno!
. kino počinje
:k u devet, šta ću da radim? Treba da hodam, brzo, da
le bulevar vodi u sree..
le ukrase centralnih ulica, u Pa-;
u palatu, u Imperijal, velike magazine 2an. '
’ To me ni najmanje ne dovodi u iskušenje: vreme je za
aperitiv; žive stvari, pse, ljude, sve te mlitave mase
koje se spontano kreću, dovoljno sam za trenufak vi-
Skrećem ulevo, hodu da se uvučem tamo, u onu ru-
pu, na kraju redova gasnih svetiljki: hoću da idem bu-
levarom Noar, do prilaza Galvani. Rupa duva ledenim
proizvodi neki zvuk školjke: ti ,
prisustvo oplodilo je sto prvih metara Bulevara N
— od Bulevara Reduta do Ulice Paradi — porodilo je.
desetinu svetlećih stubova, i naporedo s njima, četiri:
kafane, „Sastanak železničara« i tri druge, koje povaz-
dan čame, ali se osvetle noću i bacaju svetle pravouga-
onike na kolovoz. Triput sam se još okupao u žutoj sve- .
tlosti; vidim kako iz bakalsko-sitničarske Rabašove
radnje izlazi jedna starica koja namešta svoju poveza-
ču na glavi i počinje da trči: sada je svršeno. Na.ivici
sam trotoara ulice Paradi, pored poslednjeg uličnog fe­
njera. Asfaltna vrpca se najedared prekida. S druge
strane ulice su mrak i blato. Prelazim preko ulice Pa­
radi. Gazim desnom npgom u jednu baricu, čarapa mi
se pokvasila; šetnja poČinje.
Ne stanuje se u ovoj oblasti bulevara Noar. Klima
je tu odveć surova, tie odveć neblagodarno da bi se na
 Ijaju oko svojih dotnaćićkih poslova, da izv
ju svoje pse: one nemaju više odgovomosti
vete ideje, dobre ideje koje su poprimile oc. 5jiho
sva; jedan bronzani čovek proglasio se njihovim
Vehka .Enciklopcdija posveduje nekoliko redova
Mi ličnosti; pročitao sam ih proSIc godine. Položio sam
Mo faijigu na prozorskl naslon; kroz staklo mogao sam
da vidim zclenu lobanju Empetrazovu. Saznao sam da
je cvetao oko 1890. Bio je inspektor akademijc. Slikao
jc prekrasne tričarijc i napisao tri knjige: OрорШато-
st, koddrcmihGrkaimv.RotemvapedagogijaiWl)
i jedan Pesnicki testamcnat godine 1899. Umro je 1902
odnosedi sobom žaljcnje svojih potiinjemh i ljudi od
ukusa.
Naslonio sam sc na fasadu biblioieke. Cimam lulu
koja preti da se u^asi. Vidim jednu staru damu koja
bojažljivo izlazi ispod galerijc sa arkadama i gleda Em-
pctraza sa izrazom tananim i upornim. Najedared se
ohrabrila, prcsekla dvoriSte u punoj brzini svojih šapa
i zaustavila se. jedan trenutak. prcd kipom, mrdajući
vilicama. Zatim je pobegla, cma na ružičastom plodni-
ku, i iSčezIa u jednoj pukotini zida. r
Možda jc taj trg bio vesco, oko 1800, sa svojim ru-
žičastim opekama i svojim kućaraa. Sada jc to ncSto
suvo i zlo, tanana jedna trunčica užasa. To dolazi od
toga Coveka, gore, na njegovom podnožju. Livenjcm to­
ga universitetlije u bronzi, načinjen jc od njega veštac.
Glcdam Empetraza s lica. On nema ojiju, jedva da
ima nos, bradu izgriženu onom čudnom gubom koja se
ponckad stuSti, kao epidcmija, na sve kipovc jednoga
kvarta. On pozdravlja; njegov prsluk, na mcstu gdc jo
sree, ima veliku svetlo-zelenu mrlju. Izgleda boleSljiv
i zao. On nije živ, ne, ali nije, isto tako, ni bcživotan.
Hipoteka. Neću poći pre nego što dovršim ovu lulu!
Velika jedna mršava senka iskrsava. najedared, iza
mene. PoskoČio sam.
»Izvinite, gospodine, nisam hteo da vas uznemirim.
Vi/li»n cam Ha «e Vaše usne miču. Ponavljali ste, svaka-
vaSe knjige.« Smeje se. >Lovili stealek-
Sa zaprepašćenjem glcdam Autodidakta. Ali on iz­
gleda iznenađen zbog moga iznenađenja.
»Zar ne treba, gospodine, brižljivo izbegavati alek-
sandrince u prozi?«
Moj ugled jc malko opao u njegovim očima. Pitam
je gazda pustio i da je došao pravo u biblioteku; da
neće ručati, da će čitati do zatvaranja. Ja ga ne slu-
5am, ali mora biti da se udaljio od svog prvobitnog
predmeta, jer najedared čujem:
.....imati kao vi sreću da se napiSe knjiga.«
On se prebacuje u pogledu smisla moga odgovora
»Gospodine, trebalo je da kažem: zaslugu.«
Penjemo se uza stepenice. Nemam volje da radim.
Neko je ostavio Evgeniju Grande* na stolu; knjiga je
otvorena na stranici dvadesetsedmoj. Mehanički jc do-
tim stranicu devedesetosmu: nemam hrabrosti da poč-
nem s početka. Autodidakt se uputio živahnim kora-
kom prema policama uza zid; donosi dvc sveskc koje
stavlja na sto, sa izrazom psa koji je našao kosku.
se koleba, koluta svojim velikim, bludećim očima, za­
tim mi pruža knjige, kao na silu. To su Treset i treseti-
 suh, uostalom ja sam ga. video samo kad me je dodir-
nuo. Tako znam još da je bio visok i suh: izvesna skra-
ćena saznanja ostaju u mome pamćenju. Ali ne vidim
. više ništa: uzalud kopam po prošlosti, iz nje vadim sa­
mo mrvice slika i ne znam ba5 dobro šta*one predstav-
.ljaju, ni da U su sećanja ili fikcije.
Ima mnogo slučajeva, uostalom, gde su i same te
•mrvice iščezle: ostaju samo reči: mogao bih još da pri-
Campriče, h vrlo dobro pričain (što se tiče anegdo-
ta nikoga s bojim, osim pomorskih oficira i profe-
sionalaca),
tipu koji uradi ovo ili ono, i
čega opštega s njim. On šeta •ozemljama o kojima ja
nisam obavešten više nego 1 .......__________
bio. Ponekad, u mojoj priči, desi se da izgovorim neko
od onih Iepihjmena koja se čitaju u atlasu, Aranhues*
ke, kakve oblikuju, po štivima, ljudi koji nikada nisu
Na sto mrtvih priča, ostanu ipak jedna ili dve žive
priče. Njih se podsećam s obazrivošću, ponekad, ne od-
već često, iz straha da ih ne pohabam. Upecam jednu
od njih, ponovo vidim, dekor, ličnosti, stavove. Najeda-
red, zastanem: osetio sam habanje, video sam kako se
pomalja reč pod mrežom osećaja. Ta reč, eto, pogađam,
ubrzo će zauzeti mesto mnogih slika koje volim. Sme-
sta se zaustavim, brzo mislim na drugo; neću da zama-
prizivao, dobar deo njih veđ će biti okamenjen.
Nagovestim neodređen pokret da ustanem, da o-
dem da potražim svoje fotografije iz Meknesa, u sandu-
ku koji sam gumuo pod sto. Cemu? Ta uzbuđujuća
sredstva nemaju vise dejstva na moje pamćenje. Neki
dan sam pod Upijačom pronašao jednu malu izbledelu
fotografiju. Neka žena se smeSila pored jednoga base-
na. Posmatrao sam, jedan trenutak, tu osobu ne pre-
poznajući je. Zatim sam na poleđini video: »Ani Port-
smaut*, 7. aprila 27.«
Nikada toliko danas nisam tako silna iman oseda-
nje da sam bez tajnih dimenzija, ograničen na svoje
telo, s lakim mislima koje se iz nje^ dižu kao mehu-
rići. Moje uspomene konstruišem sa mo16m sadašnio-
5ću. Odbačen sam, napušten u sadašnjosti. Uzalud po-
kuSavam da stignem prošlost: ne mogu da umaknem.
Neko kuca. To je Autodidakt: zaboravio sam ga
bio. Obećao sam da ću mu pokazati svoje fotografije
s putovanja. Neka ga davo odnese.
Seda na jednu stolicu; njegova zategnuta stražnjica
dodiruje naslon, a njegova kruta prsa nagnuta su na-
»Ne za gledanje fotografija. . .«
Uzeo sam mu šešir s kojim ne zna Sta da radi.
»Istina, gospodine? Zbilja ćete da mi ih pokažete?«
To je računica: nadam se da će ćutati dok ih bude
razgledao. Ronim ispod stola, guram sanduk uz moie
lakovane cipele, polažem mu na kolena naramak dopi-
smh karata i fotografija: španiju i španski Maroko.
Ah po njegovom nasmejanom i otvorenom izrazu
ja Iepo vidim da sam se veoma prevario računajući da
će umuknuti. Bacio je pogled na jedan prizor San-Se-
bastijana,* smmljen s brda Igveldo, pažljivo da postav-
Ija na sto i nastaje trenutak ćutanja. Zatim uzdiše:
»Ah! gospodine. Vi imate sreće. Ako je istina ono
Шј“ ја Sk0la’ JeS,e 11" ,0ga
Napiavio sam neodređen gest Srečom, on nije za.

u njihovi najbliži
On nespretno rukuje jednira velikim paketom fo-
tografija. Uzima jeđnu i, ne gledajući je, polaže je na
sto; zatim upomo gleda u sledeću fotografiju, koja
predstavlja svetoga 2eroma*, izvajanog na jednoj pro-
povednici katedrale u Burgosu.
»Da li ste videli onoga Hrista u životinjskoj koži
koji se nalazi u Burgosu? Postoji jedna veoma čudno-
vata knjiga, gospodine. o kipovima u životinjskoj koži
i. čak, u čovečjoj koži. A cma Devica? Ona nije u Bur­
gosu, ona je u Saragosi*? Ali možda postoji jedna i u
Burgosu? Hodočasnici je Ijube, zar ne? — hoću da ka-
žem: onu u Saragosi. I postoji otisak njene noge na
jednoj ploči? Koja je u jednoj rupi? gde majke guraju
svoju decu?«
Sav ukrućen, on obema rukama gura imaginamo
dete. Covek bi rekao da odbija Artakserksove poklone.
»Ah! običaji, gospodine... to je tako čudnovato.«
magareću vilicu. Miriše na duvan i na listajalu vodu!
Njegove lepe, bludeće oči blistaju kao vatrene lopte, a
njegova retka kosa kružno osvetljava izmaglicom njego-
vu lobanju. Pod tom lobanjom Semojedi*, Njam-Nja-
mi*> Malgaši*. stanovnici Ognjene Zemlje priređuju naj-
čudnovatije svetkovine, jedu svoje stare očeve, svoju de-
se odaju amoku, spaljuju svoje mrtve, izlažu ih po kro-
vovima, puštaju ih niz maticu voda, u bari osvetljenoj
I- a l... • ... ;e nasumice) majka i sin,
»ti s, štroje s.
usnicc pomoću kolutova, urezuju s< a krstima Cu-
dovišne životinje.
»Možemo li reći, zajedno s Pask k, da je običaj
druga priroda?
Ali slededa fotografija, :o je ushićenje. Kriknuo je
od radosti.
»Segovija!* Segovija! 1‘а ja sam pročitao jednu
ta sam zažalio svoju rečenicu: konačno, on
i nije govorio o svom metodu čitanja, mora da
:i zanos tajnovitosti. Uistini. on gubi priscb-
'gove debele usne se puće, plačljive. Zatim o-
a gla\u i razgleda tuce dopisnih karata, bez ijedne
Ali jasno vidim, poslc trideset sekundi, da ga silno
oduševljenje nadima i da će prsnuti ako ne progovori:
»Kada budem završio svojc obrazovanje (računam
još žest godina za to), pridružiću se, ako mi to bude
dozvoljeno, studcntima i profcsorima koji idu na godi-
šnje krstarenje po Bliskom istoku. Hteo bih da preci-
bih takođe da raise desi nešto neočekivano, nešto no­
vo, jcdnom reči pustolovine.«
Spustio je glas i poprimio neki ugursuski vid.
»Kakvu vrstu pustolovina«, rekao sam začuđen.
 »Svake vrste pustolovinc, gospodine. Pogreši čovek
voz. Siđe u neki nepoznat grad.Tzgubi novčanik, gre-
škom je uhapšen, provodi noć u zatvoru. Gospodine, ja
sam mislio da se pustolovina može definisati: događaj
koji izlazi iz oubičajenog, sve ne budući obavezno iz-
vanredan. Govori se o čaroliji pustolovina. Da li vam
taj izraz izgleda taćan? Hteo bih da vam postavim jed­
no pitanje, gospodine.«
»Ipak kažiti
Nagnuo se i upitao, napola zг
očiju:
»Da li ste imali mnogo pustolovina, gospodine?
Mehanički sam odgovorio:
»Poneku«
povlačeći se nazad da izbegncm njcgov kužni dah. Da
rekao sam to mchanički, ne razmišljajući. ObiĆno, ui
stini, pre bih rekao da sam ponosan Sto sam imao to
liko pustolovina. Ali danas, tek Sto sam izgovorio t<
reći, obuzelo me veliko negodovanje prema samom se
bi:
ni najmanju pustolovinu, ili, bolje rečeno, da čak i ne
mam više šta ta reč znači. Istovremeno, ramena mi pri-
tiska isto ono obeshrabrenje koje me zgrabilo u Hano-
iu*. ima skoro četiri godine, kada je Mersije navalji-
i. I IDEJA je ti
»liko gadila: nisam je viSe video ima čet'iri godine.
»Mogu li vas upitati. . .«, rekao je Autodidakt.
Dabome! Da mu ispričam neku od onih čuvenih pti
»To je, rekao sam nagnut preko njegovih tizanih
ramena, upirući prstom u jednu fotografiju, to' je San-
tiljana, najlepše selo Spanije.«
•Zil Blazova Santiljana*? Nisam verovao da ona
postoji. Ah, gospodine, kako je vaš razgovor koristan.
Lepo se vidi da ste putovalL«
Izbacio sam Autodidakta napolje, pošto sam mu
nabio džepove dopisnim kartama, gravirama i fotografi*
jama. Pošao je očaran i ja sam ugasio svetlost. Sada
sam s&m. Ne sasvim s4m. Tu je još ona ideja, preda
mnom, koja deka. Uklupčila se, stoji tu kao neka veli-
voljava se da kaže ne. Ne, ja nisam imao pustolovina.
Nabijam lulu, pripaljujem je, izvaljujem se na kre-
vet, prebacujući kaput preko nogu. Cudi me Sto se ose-'
10 pustolovina, St
glo di
reči. Ta priča o Meknesu, na primer,"
na koju sam maio pre mislio: jedan Marokanac se ba-
cio na mene i hteo je da me udari velikim perorezom.
Ali ja sam mu zadao pesnicom udarac koji ga je pogo-
dio ispod slepoočnice... Onda je on počeo da viče na
arapskom i pojavila se gomila vaSljivaca, koja nas je ju?
rila sve do suka Atarena. Dakle, može se to nazvati k!a-
kvim god se želi imenom, ali, u svakom slučaju, to je
dogadaj koji Mi se desio:
Sasvim je mračno i ne znam više sasvim taćno da
li mi je lula upaljena. Prolazi tramvaj: crveni blesak na
tavanici. Zatim tresak kola od kojih se potresa kuća.
Bide da je šest Časova.
Ja nisam imao pustolovina. Desila mi se nezgoda,
događaj, neprilika, Stogod hođete. Ali ne pustolovina.
Nije to pitanje reči; ja počinjem da shvatam. Postoji
nešto do čega sam držao više nego do svega ostaloga
— ne saznaiući to. Nije to bUa Jjubav, Bože moj, ni sla-
va, ni bogatstvo. Bilo je to... Konačno, uobražavao sam
da je u izvesnim trenucima moj život mogao poprimiti
jedan redak i dragocen kvalitet. Nisu bite potrebne iz-
vanredne okolnosti: tražio sam samo malo tačnosti.
Moj život ne predstavlja ništa naročito blistavo: ali, s
vremena na vreme, na primer kada je u kafanama svi-
da u Londonu, u Meknesu, u Tokiju doživeo sam veli-
se oduzima, sada. Doznao sam, iznenadno, bez vidljivo-
ga razloga, da sam deset godina sebe Iagao. Pustolovlne
su knjige. I. prirodno, sve što se u knjigama priča može
se istinski dogoditi, ali ne na isti način. Do načina na
koji se'događa, ja s§m mnogo držao.
Pre svega, trebalo je da počeci budu pravi počed.
Avaj! Ja sada tako dobro vidim Sta sam hteo. Prave po-
jedne arije džeza, iznenadno, prekraćujući dosadu, u-
krepljujući trajanje; te večeri među vederima o kojima
se kasnije govori: »šetao sam se, bilo je to jeđno maj-
ličari se, besposlidari, pomalo je čovek prazan. Azatim,
najednom, pomisli: »Nešto se dogodilo.« Makar Sto:
blag prasak u tami, laka silueta koja prelazi ulicu. AU
taj mršavi događaj nije istovetan s drugima: smesta
se vidi da je on ispred velikog jednog oblika dtji se cr-
tež gubi u izmaglici i čovek sebi kaže, takođe: »Nešto
počinje.«
NeSto počinje da bi se svršUo: pustolovina ne da
da joj se doda produžetak; ona ima smisla samo svo-
sara nepovratno vučen. Svaki trenutak nustaje samo da
bi doveo one koji slede. Svakom trenutku privržen sam
od sveg srca; znam da je jedini; nezamcnljiv —a, me-
đutim, ne bih učinio nijedan pokret da ga sprečim da
se ne uništi. Onaj poslednji minut — u Berlinu, u Lon­
donu — koji provodim u zagrljaju one žene, susretene
preksinoć — minut koji strasno volim.lene koju sam
blizu da zavolim — okončaće se, ja to znam. Uskoro ću
niti ikada tu no?. Nadnosim se nad svakom sekundom,
pokušavam da je iscrpem; ništa ne prolazi što ne do-
hvatim, Sto zauvek ne zaustavim u sebi, ništa, ni pro-
lazna nežnost tih lepih očiju, ni šumovi ulice, ni varlji-
va svetlost zore: a, međutim, minut proteče i ja ga ne
zaustavljam, volim da prođe.
A zatim se, najedared, nešto oštro prelomi. Pusto-
lovina je svršena, \тете poprima svoju svakodnevnu
mlitavost. Okredem se; iza^mene onaj lepi melodični
jući se sažima se, sada svrSetak predstavlja jedno s po-
četkom. Prateći pogledom tu zlatnu tačku, mislim da
bih prihvalio — čak da sam тогао da umrem, da izgu-
bim čitavo jedno blago, prijatelja — da ponovo pro-
živim sve, u istim okolnostima, s kraja na kraj. AU pu­
stolovina se ne započinje ponovo, niti se produžava.
Da. to je ono što sam hteo - avaj! to je ono što
još hoću. Tako sam srećan kada jedna cmkinja peva:
kakve Ubih vrhunce dostigao, ako bi moj sopstveni H-
vot predstavljao materiju melodije.
Ideja je uvek tu, neiskaziva. Ona spokojno čeka.
Sada. ona kao da hoće da kaže:
»Da? To je ono Sto si ti hteo? Pa dobro. to je upra-
vo ono što nikada nisi imao (podseti se: zavaravao si
se rečima, nazivao si pustolovinom Sljokice putovanja,
ljubav devojćure, tučnjave, staklariju) i to je ono Sto
nikada nedeš iroati —’niti drugi iko, kao ni ti.«
AU zašto? — ZASTO?

, Autodidakt me nijc video kada. sam ulazio u Citao-
ijicu. Sedeo je-na kraju stola, u dnu; knjigu je postavio
pred sebe, ali nije čitao. Smešeći se gledao je svoga su-
seda s desne strane, jednog musavog gimnazistu koji
često dolazi u biblioteku. Taj je pustio da bude posma-
tran jedan časak, zatim mu je isplazio jezik, praveći
strašnu grimasu. Autodidakt je pocrveneo, brže-bolje
je zabio nos u svoju knjigu i udubio se u čitanje.
Vratio sam se na jučerašnja razmišljanja. Bio sam
sasvim suh: bilo mi je svejedno Sto nije imao avantura.
Samo sam bio radoznao da doznam da li ih ne mole
imati.
Evo Sta sam mislio: da bi najbanalniji dogadaj po-
stao pustolovina, potrebno je i dovoljno je da se stane
pričati. To ljude prevari: čovek je uvek pripovedač pri-
ča. on uvek Svi od svojih priča i od priča drugih, on
živi kao što bi ga pripovedao.
Ali treba birati: živeti ili pripovedati. Na primer,
kada sam bio u Hamburgu, s onom Eraom, u koju sam
sumnjao i koja se mene bojala, živeo sam čudnim ži-
votom. Ali bio sam u njemu, ne misleći na to. A zatim,
jednoga večera, u jednoj kafanici San Paulija, ostavila
me da ode u umivaonicu. Ostao sam sam, bio je jedan
gramofon koji je svirao Blue Sky. Stao sam sam sebi
da pričam šta se dogodilo otkako sam se iskrcao. Re-
Цо sam sebi: »Trećeg večera, ulazeći u jedan dansing,
zvan Plava pećina, primetio sam jednu krupnu ženu na-
pola pijanu. I to je žena koju u ovom trenutku čekam,
sluSajući Blue Sky, i koja de se vratiti da sedne s moje
desne strane i da me rukama obgrli oko vrata.« Tada
sam sa žestinom osetio da sam imao pustolovinu. Ema
se vratila, sela je pored mene, ob'grlila mi je vrat ruka-'
ma i mrzeo sam je ne znajući upravo zašto. Sada razu-
mcm: zato što je trebalo ponovo preživljavati i zato
što je utisak pustolovine ižčezao.
Kada se živi, ne dešava se ništa. Dekori se menjaju,
ljudi ulaze i izlaze, to je sve. Nikada nema početaka.
Dani se dodaju danima bez ikakvoga smisla, to je jedno
pravi se delimični zbir: kaže se: ima tri godine kako pu-
tujem, tri godine otkako sam u Buvilu. Isto tako nema
ni kraja: ne napuštaju se nikada žena, prijatelj, grad
odjedanput. A zatim sve liči jedno na drugo: Sangaj,
Moskva, Alžir, posle petnaestak dana, sve je isto. U iz-
vesnim trenucima — retko — čini se obračun, čovek
uvidi da se zapetljao s nekom 2<?nom, uvukao se u ne­
ku gadnu stvar. To traje kao blesak. A posle. povorka
se nastavlja, čovek stane da sabira ćasove i dane. Po-
nedeljak, utorak, sreda. April, maj, jun. 1924, 1925,
To je, eto, živeti. Ali kada se život priča, sve se me-
nja; samo Sto je to promena koju niko ne primećuje:
dokaz je da se priča o istinskim pričama. Kao da mogu
postojati istinske priče; dogadaji se zbivaju u jednom
smeru, a mi ih pričamo u obmutom smeru. ćovek jz-
gleda kao da počinje od početka: »Bilo je to jednog le-
pog jesenjeg večera 1922. Bio sam pisar kod beležnika
u Maromu.« A u stvamosti, počelo se s kraja. Kraj je
tu, nevidljiv i prisutan, to on daje tim malobrojnim re-
čima svečanost i vrednost jednoga početka. »Setao sam
se, izašao sam bio iz sela i ne primećujući, mislio sam
na svoje novčane neprilike.« Ta rečenica, uzeta prosto
za ono što ona jeste, znači da je tip zamiiljen, mrgo-
dan, na sto milja od pustolovine; upravo u onoj vrsti
neraspoloženja, kada čovek pušta dogadaje da prolaze
ne videći ih. Ali kraj je tu koji preobražava sve. Za
nas je taj tip već junak pustolovine. Njegova zlovolja.
njegove novčane neprilike mnogo su dragocenije nego
naše, pozlaćene su svetlošću budućih strasti. I priča se
 nastavlja naopačke: trenuci su prratai: đa se nasumice
nagomilavaji; jedni na druge, njih proguta kraj priče
koja ih pnvlači, i svaki od njih, redom, privlači tremi-
;tafc koji mu prethodi: .Bila je nod, ulica je bila puslai
Rečenica je nemamo bačena, izgieda suvilna; ali mi st
čiju i, U
4I„
ne damo zavesti, ostavljamo je po strani: to je podatak
чишвдкицишеи snije. *I mi imamo o
ćanje đa je junak doživeo sve pojeđinosti t, __
blagovesti, kao obećanja, ili čak da je doživeo samo one
Jtpje su bile obe>Sanja, slep i gluv za sve 3to nlie nago-
veltavalo pustolovinu. Zaboravijamo da budućnost ioš
nije bila tu; tip se šetao u jednoj nodi bez predskaza-
nja, koja mu je pružala bez reda svoja monotona bo-
gatstva i on nije birao.
Ja sam hteo da se trenuci moga života nižu i re-
đajti kao trenuci jednoga života kojeg se prisečamo.
Isto bi značiio pokušati da se zgrabi vreme za гер.
NEDEUA
Zaboravio sam bio. jutros, đa je neđelja. Izašao
sam i po obicaju krenuo ulicama. Odneo sam bio Eieni
Grande. A zatim, kada sam gumuo vrata od ograde
la nedelja.: T_ M,VVUj 1Jet
dicama, kao neki blag osmeh. To nije moglo da se
Se, trebalo je vrlo brzo izgovoriti: »To je park, zi
stanice, svuda unaokolo va oši ima praznih hangara i
nepomičnih mašina u mral 1. U svim kućama ljudi se
briju iza prozora; zabacili s iglave, zure čas u ogledalo,
das u hladno nebo da vide da li de biti lepo vreme. Jav-
ne kude otvaraju se pred svojim prvim muSterijama—
seljacima i vojnicima. U crkvama, pri svetlosti voštani-
ca, jedan čovek pije vino pred ženama n^ kolenima. U
predgrađima, izmedu beskrajnih fabričkih zidova, dugi,
crni redovi krenuli su u pohod, lagano napreduju pre-
ma centru grada. Da ih dočekaju, ulice su poprimile
svoj izgled iz dana pobuna: svi dućani, osim onih iz
Ulice zaokreta, spustiU su svoje gvozdene kecelje. U-
skoro, u tiSini, cme kolone de preplaviti te ulice koje
se prave da su mrtve: najpre de doči železnidari iz Tur-
vua i njihove žene, koje rade u fabrikama sapuna u
Sen-Sinforenu, zatim mali građani iz žukstbuvila, za­
tim radnici iz predionica Pino, zatim svaštari iz kvarta
Sen-Maksans; ljudi iz Tjeraša stici se poslednjim tram-
vajem od jedanaest časova. Uskoro ce nedeljna gomila
da^se rodi izmcdu zamandaljenih dudana i zatvorenih
Sat odzvanja pola deset i ja polazim na put: nede-
Ijom, u to vreme, može se videti izvrstan pxizor, ali ne
treba dodi odved kasno po izlasku s velike mise.
Mala Ulica 2ozefin-Sulari mrtva je. miriSe na pod-
rum. Ali, kao svake nedelje, ispunjava je svečani Sum.
Sum phme. Krecem uUlicu Predsednika Samara, dije
su kuce trospratnc s dugim belim storama. Ta ulica
beležmka sva je Obuzeta zamašnom nedeljnom grajom.
U pasažu Žije, gum još viSe raste i ja ga prepoznajem:
to je sum koji dine ljudi. Zatim, najedared, ulevo, de-
Sava se neSto kao prasak svetlosti i zvukova. Stigao
£Vu- Zaokreta’ treba saino ^ se uvrstim
medu sebi slidmma i videcu kako otmeni ljudi skidaju
jedm pred drugima Sešire.
Još pre samo Sezdeset godina niko se ne bi usudio
da predvida dudesnu sudbinu Ulice zaokreta, koju sta-
novnici Buvila nazivaju danas malim Pradom*. Video
sam jedan plan s datumom 1847. godine, gde dak ona i
 ne postoji. Mora da je to tada bilo jedno cmo, sjnrdlji-
vo crevo; s olukom koji je vukao, izmedu kamenja kal-
*me, riblje glave i utrobe. Ali krajem 1873. Narodna
skupština je proglasila javriom potrebom izgradnju cr-
kve na bregu Monmartr.* Nekoliko meseci kasnije že-
na predsednika opštine Buvil imala je prividenje: sveta
Sesihja njena pokroviteljica, došla je da je opomene.
Je k bUo podnošljivo da se elita blatnjavi svake nede-
lje idudi u Sen-Rene ili u Sen-Klodijen da odstoji misu
s trgovčićima? Zar nije Narodna skupStina dala ori-
mer? Zahvaljujući zaštiti Neba, Buvil je sada bio u pr-
voklasnoj ekonomskoj situaciji; zar nije priličilo da se
gradi jedna crkva u slavu Gospoda.
Te vizije su bile prihvaćene: Opštinski savet održao
je istorijsku sednicu, a biskup se primio da prikuplia
pnloge. Ostajalo je da se odabere mesto. Stare poro-
dice trgovaca i brodovlasnika bile su mišljenja da se
gradevina podigne na vrhu Zelenog brega, gde su one
stanovale »kako bi sveta Sesilija bdela nad Buvilom,
kao sveto srce Isusovo nad Parizom.« Nova gospoština
s Pnmorskog bulevara jo§ malobrojna, ali veoma bo-
gata, oglušavala se: dade oni'što bude trebalo, ali de se
crkva graditi na Trgu Marinjan*; ako pladaju za crkvu
podrazumevali su da se njom i koriste; nije im bilo
krivo da njihovu mod oseti ta ohola buržoazija koja ih
je smatrala za skorojevide. Biskup se dosetio jednog
kompromisa: crkva je sagradena na pola puta izmedu
Zelenog brega i Primorskog bulevara, na Trgu Tržnice
bakalara. koji je prekršten u Trg svete Sesilije od Mo­
ra. Ta čudovišna gradevina, koja je bila dovršena 1887,
stajala je ništa manje od četmaest miliona.
Ulica Zaokreta, siroka ali prljava i na zlu glasu,
morala je biti potpuno iznova gradena, a njeni stanov-
nici bili su odlučno potisnuti iza Trga svete Sesilije;
mali Prado je postao — osobito nedeljom izjutra — sa-
stajalište elegantnih i uvaženih. Jedan po jedan, otva-
rali su se lepi dudani na proiazima elite. BiU su otvo-
reni u Uskršnji ponedeljak, cele noći Božida, svake ne-
delje do. podne. Pored Zilijana, kobasičara, čije su to-
ple Paštete na glasu, poslastičar Fulon izlaže svoje ču-
vene specijalitete, divne kupaste čajne kolače od sve-
tloljubičastog masla, s IjubiČicom od šcdera na vrhu. U
izlogu knjižara Dipatija, vide se Plonovi* noviteti, neka
tehnidka dela, kao teorija o Brodu. Шrasprava o Je-
dnma, veUka Uustrovana istorija BuvUa i elegantno
razmeštena luksuzna izdanja: Kenigsmark* u plavom
kožnom povezu, Knjiga mojih sinova, Pola Dumera * u
povezu boje sirove kože s purpumim cvetidima. Gislen,
»Visoka moda, pariski modeli«, razdvaja cvedara Pje-
žoa od Pakena, antikvara. Berberin C
rade četiri manikirke, zauzim
nove, žuto obojene zgrade.
Pre dve' godine, na uglu idičice Mlinovi blizanci i
Ulice Zaokreta, jedno, bezobrazno dudanče još je isti-
calo reklamu za Ste-ni-cin, insekticidni proizvod. On je
cvetao u vremenu kada se bakalar prodavao izvikiva-
njem na Trgu svete Sesilije, bilo mu je sto godina. Sta-
kia izloga retko su bila prana: trebaio je učiniti napor
da se kroz praSinu i pant razabere sijaset malih vošta-
nih ličnosti odevenih u purpurne grudnjake, koji su izo- -
bražavali pacove i miSeve. Te iivoUnje iskrcavale su se
s jednog broda daleke plovidbe, osianjajući se na šta-
pove; tek Sto bi stupffi na zemlju. jedna seljanka, Ijup-
ko odevena aU bleda i cma od prljavštine, rasterivala
ih je skropeci ih Ste-ni<mom. Mnogo sam voleo taj du-
dan, imao je пеИ ciničan i tvrdoglav izraz, drsko je
podsedao na prava gamadi i prljavštine, na dva koraka
od najskuplje crkve u Francuskoj.
Stara travarka je umrla prošle godine i njen nedak
je prodao kuću. Dovoljno je bilo sružiti nekoliko zido-
va: sada je to sala za konferencije .Bombonjera«. Lani
je Ann Bordo* održao tu jednu kozeriju o alpiUzmu.
 UUlici Zaokreta ne treba se žuriti; porodice kora-
čaju lagano. Ponekad napredujete za jedan red, zato Sto
je neka porodica uSla kod Fulona, ili kod Pježoa. Ali,
u drugoj prilici, treba še zaustaviti.i tapkati zato Sto
su se dve porodice. od kojih jedna pripada koloni koja
se penje a druga koloni koja silazi, srele i čvrsto zaka-
čile za ruke. Napredujcm sitnira koracima. Nadvisu-
šira. Većina ih je cmih i krutih. S vremena na vreme
vidi se koji od njih kako uzleće na kraju neke ruke i
otkriva nežno bleskanje temena; zatim, posle nekoliko
trenutaka teškog leta, sleće. U broju 16 Ulice Zaokreta
šeširdžija Irben, specijalista za šapke, istakao je da leb-
di kao simvol ogromni jedan crveni nadbiskupski šešir,
čije zlatnc kićanke vise na dva metra od zemlje.
Covek zastaje: upravo pod kićankama obrazovala
se jedna grupa. Moj sused bez nestrpljenja čeka, opu-
Stenih ruku: taj starčić je bled kkrt kao porcelan, čini
mi se da je to Kofije, predsednik Trgovinske komore.
Izgieda da deluje zastrašujuće zato sto nikada ništa
ne govori. Stanuje na vrhu Zelenog brega, u jednoj ve-
Iikoj kući od opeka. čiji su prozori uvek širom otvore-
ni. Gotovo: grupa se raspala, ponovo se polazi. Obrazo­
vala se druga, ali ona zauzima manje mesta: tek što se
sastala, progurala se uz Gislenov izlog. Kolona se čak
i ne zaustavlja: jedva ako malko skrene; defilujemo is-
pred šest osoba koje se drže za ruke: »Dobardan, go­
spodine. dobardan, dragi gospodine. kako ste; ali sta-
vite šešir zaboga, gospodine, prehladićete se; hvala, go-
spođo. zaista nije vrućina. Draga moja, predstavljam ti
doktora Lefransoa; doktore, veoma sam srećna da se
s vama upoznam. moj muž mi jednako govorio o dok-
toru Lefransou koji ga je tako dobro lečio, ali stavite
šešir zaboga. doktore, po ovoj hladnoći vi ćete da se
razbolite. AU doktor bi sebe brzo izlećio; avaj, gospo-
žičar. Bbže, doktore, aU ja to nisam žnala, vi svirateyi-
olinu? Doktor je vrlo talentovan.« '
Starčić pored mene* to je, svakako, Kofije; u grupi
je jedna žena. crnka, koja ga proždire očima, sve sme-
šeći se doktoru. Ona kao da misli: »Eto g. Kofijea,
predsednika Trgovinske komore; kako zastrašujuće iz­
gieda, kažu da je tako hladan.« Ali g. Kofije nije izvo-
leo ništa videti: to su ljudi s Primorskog bulevara, oni
ne pripadaju otmenom društvu. Otkad dolazim u ovu
uUcu da vidim nedeljno mahanje šeširima, naučio sam
da razlikujem ljude s Bulevara i ljude sa Brega. Kada
neki tip nosi nov novcijat kaput, mekan šešir, blistavu
košulju. kada se razmahuje, tu nema sumnje: to je ne­
ko s Primorskog bulevara. Ljudi sa Zelenog brega od-
Ukuju se nečim, ne znam čim, žalosnim i^kljokanim.
Ramena su im uzana, a na iznošenim Ucima imaju iz-
raz drskosti. Onaj debeU gospodin što drži za ruku de-
te. zakleo bih se da je s Brega: lice mu je sasvim sivo,
Debeli gospodin nam se primiče: on netremice gle^
da g. Kofijea. Ali malo pre nego Sto <5e da mu preseće
put, on okreće glavu i počinje da se očinski SaU sa svo­
jim dečkićem. Prošao je još nekoliko koraka, nagnut
jedared, okrećući se brzo put nas/baca živahan pogled
starčiću i šalje mu širok i suh pozdrav kružnim pokre-
tom ruke. Dečačić, zbunjen, nije skinuo kapu: to je
stvar koja se tiče odraslih osoba.
Na uglu UUce Grgečev rep naša kolona se sudara s
kolonom vemika koji izlaze iz crkve; desetak osoba se
sudara i u vihoru se pozdravlja, ali pozdravi SeSirima
odveđ su brzi da bih ih mogao podrobno zapažati; iznad
te gojazne i blede gomile Crkva svete Sesilije uzdiže
svoju čudovišnu belu masu: belina krede na tamnom
nebu; iza tih svetlih zidova ona u svojoj utrobi zadrža-
va malko tame noći. Polazi se, u poretku malko izme-
njenom. G. Kofije jc potisnut iza mene. Jedna dama u
momarsko-modrom zalepila se uz moj levi bok. Dolazi
s mise. Trepće oćima, malko zasenjena Sto je ponovo
našla jutro. Onaj gospodin što ide ispred nje i što ima
tako mršav potiljak, to je njen muž.
Na drugom trotoaru jedan gospodin koji drži svo­
ju ženu za ruku šanuo joj je nekoUko reči na uho i
stao je da se smeši. Ona smesta briiljivo lišava svakog
kao slepica. Ti znaci ne varaju: nekoga će da pozdra-
ve. Zaista, trenutak kasnije, gospodin izbacuje svoju
ruku u vazduh. Kad su prsti u blizini filca, kolebaju se
Sešir. Dok lagano podiže šešir, saginjući malko glavu
da olakša i^vlačenje, žena malčice poskoči ubeležavaju-
ći na svome licu mladalački osmeh. Jedna senka ih
pretiče klanjajući se; ali njihova dva osmeha-blizanca
пе brišu se smesta: oni neko vreme ostaju na njiho-
vim usnama, po nekoj vrsti magnetskog preostajanja.
Kada me gospodin i gospođa mimoilaze, vraća im se
njihova ravnodužnost, ali im oko usta ostaje još neki
Svršeno je: gomila je manje gusta, pozdravi šeši-
rom su ređi, izlozi dućana imaju nešto manje prekra-
sno: ja sam na kraju Ulice zaokreta. Da li da pređem
i da prodem dui nje uz drugi trotoar? čini mi se da mi
je dosta, dosta sam se nagledao tih ružičastih temena,
tih sitnih lica, otmenih, izbrisanih. Kako se briiljivo iz-
vlačim iz kolone, glava jednoga pravoga gospodina iz-
bija blizu mene iz jednog cmog šešira. To je mui dame
u modro-mornarskom. Ah! lepe li duge lobanje doligo-
kefala, zasađene kratkom, krutom kosom, lepih li amc-
rikanskih brkova, zasjajenih srebmim vlaknima. A os­
meh, naročito, divni kultivirani osmeh. Postoji takode,
Okrenuo se svojoj ieni i govorio joj:
mi je.«
Uz ogledalo kobasičara 2ilijana, mladi crtač, lcoji
tek što se začešljao, jo§ sasvim ružičast, spuStenih oči-
ju, jogunasta izgleda, ima spoljašnjost koja odaje sil-
no nasladivanje. To je prva nedelja, nema sumnje, ka­
da se usudio da prođe Ulicom zaokreta. Izgleda kao da
je pri svom prvom pričešću. Prekrstio je ruke odostrag
i okrenuo prema izlogu lice s veoma uzbudljivim izra-
zom stidljivosti; on gleda, ne videći ih, Četiri kobasice,
blistave od piktija koje se razgaljuju po njihovoj garni-.
je cinični blesak njenih očiju, njen p
izraz. Prave dame ne znaju vrednost stvari, one vole
lepe ludosti; njihove oči su lepi, čedni cvetovi, cvetovi
iz staklaraika.
Tačno u jedan stižem u ph-nicu Vezeliz. Starci su
po običaju tu. Dvojica od njih su već počela svoj obed.
Cetvorica igraju manilju*, pijući aperitiv. Ostali stoje
i posmatraju ih kako igraju, dok im se postavlja sto.
Najviši, čija je brada-kao neka reka, menjač je. Drugi
jedan je penzionisani komesar pomorske službe. Jedu
i piju ka9 da im je dvadeset godina. U nedelju jedu ki-
seo kupus. Oni koji poslednji stižu, oslovljavaju ostale
koji ve<£ jedu:
»Dakle? uvek nedeljni kiseo kupus?«
Sedaju i uzdiSu od zadovoljstva:
»Merijeta, mala moja, jednu kriglu- bez kragne i
 Tai Marijeta je sila od žcne. Dok .sedam za sto u •
dnu, jedan skarlatni starac počinje da kašljc od besa
»Sipajte malo više, de« — veli kašljući.
Ali sada je red na niu da se ljuti: još nije zavrSila
biia da sipa:
. »Ali piistite me da naspem, ko vam Sto kaže? Vi
ste .kao osoba koja se ljuti pre no što se s njom pro-
Ostali se smeju.
»Pogođen.«
Odlazcći da sedne, menjač hvata Marijetu za ra-
»Danas je nedelja, Marijeta. Po podne se ide u
.bioskop, sa svojim dečkom?
»Pa da! Danas je Antoanetin Slobodan dan. Sto
se tiče dečka, ja danas rintam cco dan.«
izgleda nesrećan. Obrijani starac smesta započinje ne-
ku živahnu priču. Menjač ga ne sluša; mršti.se i čupka
svoju bradu. Oni nikada ne sluSaju jedan drugoga.
Prepoznajem moje susede: to su trgovčićl iz su-
sedstva. U nedelju, njihova služavka je na »izlctu«.
lorn. Muž jede dobar ružičast goveđi kotlet. Zagleda ga
.izbliza i s vremena na vreme ga njuSka. žena mrljavi
nešto u svom tanjiru. Ona je krapna plavuša od četr-
desetak godina, crvenih i pamučastih obraza. Pod sa-
muškarac, .svoju bocu crajaka pr?Jsvakom obedu.’ .
Ja đu da čitam Evgeniju Grande. Ne što bih u to­
me nalazio veliko zadovoljstvo: ali valja, ipak, nešto
činiti. Otvaram knjigu nasumice: majka i ćerka govore
o Evgenijinoj ljubavi koja se rada:
»Evgeitiia- foj je poljubila ruku rekavši:
— Koliko si ti dobra, draga moja Mamo!
Te reii ozarile su staro materinsko lice, uvelp od
dugib patnji: ,
— Dopada li ti se? upita Evgenija.
Gda Grande odgovorila je samo jednim osmehom:
zatim, posle trenutka ćutanja, rekla je tihim glasom:
. — Zlo, ponovila je Evgenija, zaSto? Tebi se dopa-
da, dopada se i Nanoni, zašto se meni ne bi dopadao?
De, Mama, da postavimo sto za njegov doručak.
Bacila je svoj ručni rad, majka je uradila isto,
rekavSi joj:
AH bilo joj je prijatno da opravda ludost svoje
ćerke deleći je s njom.
Evgenija je pozvala Narion.
— Sta, Sta vam joS treba, Gospojice?
— Nanon, imaćeš valjda krema za podne?
— Ah! Za podne, da, odgovori stara slulavka.
— Dakle, daćeS mu vrlo jaku kafu, čtila sam kako
g. đe Grasen kale da se u Parizu kafa ktiva vrlo jaka.
— A gde da je uzmetn, recite?
— Kupi.
— A ako me gospodin sretne?
— On je kod svojih...«
Od moga dolaska susedi su bili tihi', ali, najeda­
red, muževljev glas me je otrgao od moga štiva.
Muž, sa izrazom zabavnim i tajanstvenim:
»Reci, jesi li videla?« '
Žena se trgla i gleda ga, dolazeći iz nekog sna. On
jede i pije, zatim nastavlja, sa istim obešenjačkim iz­
razom:
*Ha, haU
Tišina, žena je ponovo pala u svoj san.
Najedared je zadrhtala i pita:
»Sta kažeS?«
od beloga cementa, koja ide duž Mola šetališta. more
jebhslalo kroz prosekotine. Porodica je pošla udesno.
Ulicom ispovednika Hilera, koja se pentra na ZeleS
Ш se lianimkorakom
Due su to tn erne mrlje na svetlucanju asfalta. Skre-
skom^id CVO* UŠa° U gom^u’ k°Ja je defilovala mor-
if pomešanija nego jutros. Izgledalo je kao da
svi ti ljudi nemaju vlše snage da izdrle onu Ion,. Hr,,
Stvenu hijerarhiju, na koju su, pre ručka bili ta£>’
ponosni. Trgovci i dinovnici koradali su rame uz rame-
dopustali su da ih dodiruju. čak da se o njih očešu
mah nameštemci siromašna izgleda. Aristokratiia elita
profesionalne grupacije, istopile su se u toj jilakoi
gomih. Ostajali su skoro sami ljudi koji više ne r^
prezentuju. J nc re^
Nekoliko grebinovfnf^vS!niode°proWjaH susvJ
jim glavama površinu svetlosti. Na pesku su ležale ri-
barske barke, nedaleko od Ijigavih kamenih kocki, raz-
bacamh tamo-amo u podnožju mola da ga štitž od ta
S f. 1 k°je izmf u. sebe ostavljaju rupe pune brujanja!
Na ulazu u predpnstanište, na pozadini neba izbeljenog
suncem, jedan bager ocrtavao je svoju senku. Svako
veče, do ponodi, on urlide i stenje i diže paklenu lar-
mu. Ali u nedelju radnici Setaju po kopnu. na palubi
je samo jedan čuvar: bager duti.
Bila jc nedelja; naslagana između ogradc i reše-
taka Vila za uživanje, gomila je oticala u malim tala-
sima, da bi se gubila u hiljade potoćića iza velikog
hotela Prekookeanske plovidbe. Koliko li je decel Dece
u kolicima, u naručjima, vodene za ruku, ili koja ko-
račaju dvoje po dvoje, troje po troje, pred roditeljima,
ukrudena. Sva ta lica ja sam video malo dasova ranije,
skoro pobedonosna, u mladosti jednog nedeljnog jutra.
Sada, oblivena suncem, ona su izražavala samo spokoj-
Malo pokreta, slati su još poneki pozdravi Seši-
rom, ali bez širine, bez jutrošnje nervoznc radosti. Svi
ljudi su se naginjali unazad, uzdignute glave, poglcda
uperenog u daljinu, prepušteni vetru koji ih je gurao
nadimajudi njihove kapute. S vremena na vreme suh
smeh, brzo ugušen; krik neke majke, 2ano, 2ano, ho-
to trgovadki putnici puše. Salmabo, Ajša, nedeljne ci-
garete. Na nekim licima, opuštenijima, činilo mi se da
.<fitam tugu: odmarala su se. Njihove širom otvorene
i ukočene oči pasivno su odražavale more i nebo. Još
malo pa de se vratiti kudama, popide Solju caja, u po-
rodičnom krugu, za trpezarijskim stolom. Za trenutak
hteli su da žive sa što manje troška, štedeti pokretc.
reči, misli, ležati bez pokreta na vodi: imali su svega
jedan dan da izbrišu svoje bore, svoje mrlje oko odiju.
gorke brazde koje daje sedmidni rad. Jedan samo dan.
 More je sada imaio. boju Skriljc^; lagano'se pelo.
Do noćl će biti visoko; ove npći Molo Setalište bide
pUstije nego bulevar Viktor Noar. Napred i s leve stra­
ne blistaće crveno. svetlo na ulazu u kanal.
, . Sunce je lagano silazilo na more. Prolazeći, palUo
je požar na prozoru jedne normandske vile. Zasenjena,
— je шпото dizala ruke ispred očiju i vrtela
glavom.
»Gastone. c e zaslepljuje,« ; a je kroz n
odlučan smeh.
»E! Dobro je to sunašce, rekao je njen muž, ne
•greje, ali je ipak prijatno.«
Ona je joS rekla, okrećući se put mora:
»Mislila sam da ćetno ga videti.«
»Nema izgleda, rekao je čovek, u suncu je.«
Mora da su govorili o ostrvu Kajbot, čiji se južni
rt mogao videti izmedu bagera i podzidane obale pred-
pristaništa.
Svetlost je postala blaža. U tom nepostojanom času
neSto je nagoveštavalo veče. Već je ta nedelja imala,
jednu prošlost. Vile i siva ograda izgledale su bliske
uspomene. Jedno po jedno, lica su gubila svoje doko-
ličarstvo, mnoga su postala gotovo nežna.
Jedna trudna žena oslanjala se na jednog plavog
On je slegnuo ramenima: galebova nije bilo. Nebo
je postalo gotovo čisto, pomalo ružičasto na vidikii.
, »Cula sam ih. Slušaj, krešte.«
On je odgovorio:
»To je nešto zaškripelo.«
Gasni fenjer je blesnuo. Pomislih da je prošao pot-
paljivaC fenjera. Deca ga vrebaju* jer on daje znak za
povratak..Ali to, je bio samo poslednji odblesak sunca.
da Иću zavoleti ljude. Ali, na kraju krajeva, bi ......
njihova nedelja a ne moja.
Prva svetlost koja se upalila bila je svetlost sve-
tiomka Kajbot; pored mene se zaustavio jedan dečačić
i prošaputao, sa izrazom ushićenja: »Ohl svetionik!«
Tada sam osetio da mi srce nadima jedno veliko
Skrećem levo i kroz Ulicu Jedrenjaka izbijam na!
Mali Prado. Spušteni su gvozdeni zastori na izlozima..
Ulica Zaokreta je svetla, ali pusta, izgubila je svoju
kratkoročnu jutarnju slavu; ništa je više ne razlikuje,
u tom času, od susednih ulica. Podiže se dosta jak ve-
tar. Cujem kako škripi nadbiskupov plelianl šešir. /
Sam sam, većina ljudi vratila se u svoje domove,
čita večemju novinu slušajući radio. Nedelja koja se
završava, ostavila im je ukus pepela i njihova misao
ponede^ka° iJ п^јеГрозГоје^ат којПГ^п^е^и
guraju, a zatim, najedared, blesci kao ovaj.
Ništa se nije promenilo, a, medutim, sve postoji
na drugi jedan način. Ne mogu da opišem; to je kao
Muka, a, međutim, to je upravo suprotno: najzad mi
se dešava pustolovina i kada sebe upitam, vidim de-
Sava mi se da sam ja ja i da sam ovde; to ja proseca
me očekuje, tamo, upravo na uglu te tihe ulice, moj
ćanjem fatalnosti. Na uglu ulice pOstoji nešto kao beii
međaž. Izdaieka, izgledao je'sav ern i pri svakom ko-
raku skreće pomalo više u belo. To mračno telo, koje
se osvetljava malo-pomalo, ostavlja na mene neobičan
utisak: kada bude sasvim svetlo, sasvim belo, zausta-
viću se tačno pored njega i tada <5e da počne pusto-
lovina. Sada je tako blizu, taj beli svetionik koji izlazi
iz tame, da me je skoro strah: jedan trenutak pomi-
šljam da se vratim istim putem, AU nije raoguće pre-
kinuti čaroliju. Idem napred, protežem ruku, dodirix-
jem međaš.
Tu je Ulica Grgečev rep i ogromna nasa svete Se-
silije, šćućurena u tami, a njeni vitraži bleskaju. Njena
limeqa kapa škripi. Ja ne znam da li se svet najednom
sabio, ili to ja izmedu zvukova i oblika, postavljam
tako silno jedinstvo: ne mogu čak da zamisljm da je
išta Sto me okružuje drugo do ono što jeste. '
Zaustavio sam se jedan trenutak, ćekam, osećam
kako mi srce bije; očima pretražujem pusti trg. Ništa
ne vidim. Digao se dosta jak vetar. Prevario sam se;
Ulica GrgcČev rep samo je jedna postaja: stvar me oče-
kuje u dnu Trga Dikoton.
Ne žurim se da nastavim dalje. Izgleda mi da sam
dostigao vrhunac sre<že. Sta nisam činio u Marselju, u
Sangaju, u Meknesu da postignem tako potpuno ose-
ćanje? Danas ništa više ne očekujem, vraćam se kući,
na kraju jedne prazne nedelje: ono je tu.
' Ponovo polazim. Vetar mi donosi krik sirene. Pot­
puno sam sam, ali koračam kao vojska koja se spu-
šta na neki grad. U tom trenutku ima brodova na moru
koji se razležu od muzike; svetlosti se pale u svim gra-
dovima Evrope; komunisti i nacisti pucaju po ulicama
Berlina, nezaposleni tumaraju kaldrmom Njujorka, že-
ne pred svojim toaletnim stolovima, u toploj sobi, stav-
ljaju crnilo na trepavice. A ja sam tu, u toj pustoj ulici
i svaki pucanj ispaljen s nekog prozora u Nojkelnu.
svaki krvavi grcaj ranjenika koje odnOse, svaki precizni
i sitni pokret žena koje se ukraSavaju, odgovara sva-
se od mene oiekuje. Medutim, valja birati: žrtvujem
prolaz 2ije, nikada neću saznati šta mi je pripremao.
Trg Dikoton je prazan. Da li sam se prevario? Cini
mi se da to ne bih podneo. Da li se, zaista, ništa neće
dogodlti? Primičem se svetlostima kafane Mabli. Zbu-
kroz velika zamagljena stakla.
Dvorana je dupke puna. Vazduh je plav usled di-
ma cigareta i isparenja koja ispušta vlažna odeća. Bla-
gajnica je za svojom kasom. Poznajem je dobro: rida
je kao ja; ima neku bolest u trbuhu. S melanholičnim
osmehom, ona lagano truli pod svojom suknjom, slična
mirisu ljubičice koji ponekad odaju tela u raspadanju.
Od glave do nogu podilazi me drhtaj: to... to ona mene
čeka. Bila je tu, uzdignuta poprsja nad tezgom, sme-
šila se. Sa dna kafane nešto se vraća na razbacane tre-
nutke te nedelje i zalemljuje ih jedne za druge, daje
im smisao: prevalio sam ceo taj dan da dospem tu,
se smeši na zastoru boje granita. Sve je stalo; stao je
moj život: to veliko staklo, taj teški vazduh, plavetan
kao voda, ta debela i bela biljka na dnu vode, i sam
ja, svi mi sačinjavamo jednu nepokretnu i punu celinu:
je samo jedno gorko žaljenje.^Gcivono^ *^е'
do toga osećanja pustolovine. Ali ono dolazi kada ono

stranica sa izvesnim zadovoljstvom, iitoliko pre što su
to bila apstraktna razmatranja o vladavini Pavla I. Po­
sle jučcrašnje orgije ostao sam celoga dana tesno za-
kopčan. Nije bilo potrebe da apelujem na svoje srce!
Ali osećao sam se vrlo ugodno rastavljajući opruge ru-
ske autokratije.
Samo, taj Rolbon me razdražuje. Izigrava tajan-
stvenost u najsitnijim stvarima. Sta li je mOgao da
radi u Ukrajini meseca avgiista 1804? O svom putu on
govori uvijenim izrazima:
»Potomstvo će suditi da U moji napori, koje nije
mogao nagraditi uspeh, zaslužuju viSe od grubog ospo-
ravanja i poniženja koje je valjalo ćuteći podnositi, ka­
da sam u sebi imao ćime da ućutkam ismejivače i da ih
bacim u strahovanje.«
parnog prećutkivanja o jednom svom putovanju u Bu­
vil, godine 1790; Izgubio sam mesec dana da proverim
njegovo ponašanje i postupke. Na kraju krajeva, s njim
je ostala u drugom stanju ćerka jednog od njegovih
arendatora. Pa zar to nije, prosto naprosto, komedijaš.
Pun sam ljutnje protiv toga malog uobraženka ta­
ko lažljivog; možda je to srdžba: bio sam ushićen što
laže druge, aH želeo sam da u pogledu mene učini izu-
i, istinu! Ništa nije rekao, baš ništa;
ništa više nego Aleksandru ili Luju XVIII, koje je va-
rao. Mnogo mi je stalo da je Rolbon bio pristojan tip.
Ugursuz, na svaki način: ko to nije? Ali da li veliki
ili mali ugursuz? Ja ne cenim dovoljno istorijska istra-
živanja da bih gubio лтете s ' "
da je živ, ne bill udostojio d
. i! Trebalo je poznavati
njegov pogled, možda je na dražesan način nakljanjao
s lukavim izrazom dizao kažiprst
mrtav: od njega su ostali jedna »Rasprava o Strategi-
ji« i »Razmišljanja o VrUni«.
Ako bih pustio sebi na volju, lako bih uobrazio:
pod blistavom ironijom koja diže toliku larmu, običan
čovek, skoro naivćina. On misli malo, ali, u svakoj pri-
lici, s velikom ljupkošću on čini upravo ono što treba.
Njegovo obešenjaStvo je čedno, spontano, plemenito,
isto toliko iskreno kao i njegova ljubav prema \Tlini.
A kada je propisno izdao svoje dobročinitelje i svoje
prijatelje, on se okrenuo događajima, s ozbiljnošću, da
iz njih izvuče naravoučenije. Nikada nisam mislio da
je imao bilo kakvo pravo nad drugima, niti drugi nad
opravdane i besplatne. On se čvrsto veže za svaku
stvar, ali se i lako nje oslobada. A svoja pisma, svoja
dela, on nikada nije sain pisao: on je davao da mu
ih sastavlja javni pisar.
Samo, ako je trebalo da dodem do log zaključka,
onda je pre trebalo da pišem roman o markizu de
Rolbonu.
I »Sastanka železničara«. Gazdarica
ma; zatim mi je ruka otežala. Mislio sam na g. de
Rolbona: konačno, šta me sprečava da ne napišem o
njemu roman? Pustio sam da mi ruka ide' niz slabinu
gazdaričinu i najedared sam video malu jednu baštu
s niskim drvećem s kojega je visilo ogromno lišće po-
kriveno dlakama. Mravi su svuda jurili, stonoge i molj-
ci. Bilo je i još užasnijih životinja: telo im se sastojalo
od parčeta prženoga hleba kakav se podmeće pod pe-
čenim golubovima; iSle su ukoso, na račjim nogama.
Siroko lišće sve je bilo crao od životinja. Iza kaktusa
i barbarijske smokve, Veleda* iz parka pokazivala je
prstom svoj seks. »Ova bašta miriše na izbljuvotinu«,
htela da vas probudim, rekla je gazdarica,
n jedan nabor od čaršava pod zadnjicom,
■am da sidem dole zbog klijenata s pari-
je tri vojnika i jedan od nas je imao rupu posred lica.
svakome je dao po buketić ljubičica. »Ne znam kud
da ga metnem«, rekao je vojnik's probušenom glavom.
rape koju imate u glavi.« Vojnik je odgovorio: »Sta-
i razgaćili smo ga. Pod gaćama je imao crvenu kardi-
je stao da viče: »Pazite, ja imam pantalone s potpet-
njici s i nacrtali, s listićima ljubiči a, Deruledovu*
ć često se sećam svojih sno\
peljavi utorak, a
jedva ako u celo
skiraju.
n silazio niz stepenice, gazdarica n
Pismo: poslednje koje sam dobio bilo je od kon-
zervatora biblioteke u Ruanu, prošlog maja. Gazdarica
me vodi u svoj biro; pruža mi dug žut koverat, pode-
beo: piše mi Ani. Ima pet godina kako od nje nisam
imao vesti. Pismo je išlo da me traži u mom posled-
njem boravištu, u Parizu, nosi pečat od prvog februara.
Izlazim; držim koverat medu prstima, ne usudujem
se da ga otvorim; Ani nije promenila hartiju za pisma,
pitam se, kupuje li je uvek u maloj papirnici na Pi,
kadiliju*. Mislim da je, takođe, zadržala svoju frizuru,
svoju tešku plavu kosu koju nije h ’ ' ' ”
da se strpljivo bori p : .............
" ;: nije to iz k *
* ' ' a .. ...... .
. . :o -kod nje najviše voUm, tu moćnu i
strogu vemost najmanjoj crti svoga lika.
Pouzdana slova adrese, ispisana ljubičastim masti-
lom (ni mastilo takode nije promenila) još pomalo
blistaju.
»Gospodin Antoan Rokanten.«
Kako volim da pročitam svoje ime na tim kover-
tima. U nekoj izmagUci pronašao sam jedan od njc-
nih osmeha, naslutio sam njene oči, njenu naklonjenu
glavu: kada sam sedeo, dolazila je da se ukipi preda
mnom smešeći se. Nadvisivala me za celo poprsje, do-
hvatala me za ramena i tresla ispruženih ruku.
Koverat je tcžak, mora da je u njemu najmanje
Sest strana. Skrabotine moje bivše vratarke jaše taj
lepi rukopis;
:»Hotel Prentanija ^ Buvil.«

Ani je pisala o
»Provešću nekoliko dana u Parizu. Dodi da me vi
Š u hotelu Spanija, 20. februara. Molim te (dodala je
nolim te« iznad reda i povezala ga je sa *da me vi
š« čudnovatom spiralom). Treba da te vidim. Ani.«
U Meknesu, u Tangeru, kada sam se uveče vradac
idi, ponekad sam na krevetu nalazio zabelešku: »Hoćl
podignutih obrva, zacudena: ništa više nije ii
mi kaže; ljutila se. pomalo, što sam
možda će odbiti da me primi. Hi će
da je promenila mišljenje i da demo to osiaviti za
drugi put.
Ljudi su na svome poslu. NagoveStava sc vrlo ne-
zanimjiv Pepeljavi utorak. Ulica Osakadenih jako mi-
riše na vlažno drvo, kao uvek kada de da pada kiša.
Ja ne volim te čudnovate danie: bioskopi daju popo-
dnevne predstave, daci imaju raspust; na ulicama neki
neodređen mali izraz svetkovine, koji neprestano mami
pažnju i išdezne čim se na njega obrati pažnja.
kažem da mi ta misao baš pridinjava radost. Otkako
sam primio njeno pismo osedam se kao bespostidar.
Sredom, podne je;- nisam gladan, ali -du da jedem da
mi vreme prode. Ulazim kod Kamija. u Ulicu Casov-
. To je sasvim zatvorena krčma; tu se služi kiseo
kupus i pasulj sa svinjskim. Ljudi dolaze da vederaju
posle pozorišta; tu ulični stražari upuduju strance koji
stižu po nodi i koji su gladni. Osam mermernih sto*
lova. Jedna kožna klupa proteže se uza zid. Dva ogle-
dala nagrižena ridim mrljama. Stakla oba prozora i
vrata zamudena su. Tezga je u jednom udubljenju. Po­
stoji i jedna prostorija po strani. Ali ja u nju nikada
ravo. Hocete li omlet s
Porudio s
Služavka odlazi. Sam sam u toj st
storiji. U mojoj lisnici je Anino pisn
spredava da ga ponovo proditam. Pok
-tim redenica, jedne po jedne.
SmeSim se: ne, na svaki nadin ,
stali — odludio sam bio da otputujem u
sao sam joj nekoliko redi. Nisam više me
vem »draga moja ljubavi«; podeo
leno sa »draga moja Ani«.
»Divim se tvojoj Iakodi izražavanja. odgovorila n
je; ja nikada nisam bila, ja nisam, draga tvoja An
I ja tcbe molim da vcrujcS, da ti nisi dragi moj Ai
toan. Ako ne znaS kako da me и
<5e biti bolje.«
Uzimam njeno pismo iz
gi moj Antoane«. Na kraju pi
učtivosti: »Treba ć
moglo obavestiti o _
požalim: u tome prepoznajem njenu ljubav p:
vršenstvu. Ona je uvek htela da ostvaruje »trenutke
savršenstva«. Ako se trenutak nije tome podavao, ni
za šta više nije imala interesovanja, iz njenih očiju iš-
»Brišeš nos kao buržuj, svećano, i kašljucaš u ma-
ramicu sa zadovoljstvom.«
Nije trebalo odgovoriti; trebalo je čekati: na neki
znak koji ja nisam zapažao ona je drhtala, njene čež-
njive crte postajale su tvrde i počinjao je njen mravi-
nji rad. Imala je zapovedniČku i dražesnu magiju; pe-
vušila je na pola usta i gledala na sve strane, zatim
je smešeći se ustajala, drmala me za ramena i u toku
nekoliko trenutaka izgledalo je kao da izdaje narede-
nja predmetima koji je okruzavaju. Tihim i brzim gla-
som objašnjavaJa mi je Sta od mene qcekuje.
»Cuj, ti ćeš učiniti napor, zar ne? Bio si tako glup,
poslednji put. Vidiš kako bi ovaj trenutak mogao da
bude lep? Pogledaj nebo, pogledaj boju sunca na te-
pihu. Upravo sam obukla svoju zelenu haljinu i nisam
našminkana, sva sam bleda. Odbij se malko, sedi u
senci; razumeš šta treba da uradiš? Dakle, hajde! Kako
•si. Govori mi.« -
Osećao sam da je uspeh pothvata u njenim ruka-
ma: trenutak je imao neki nejasan smisao koji je tre-.
balo razmrsiti i dopuniti; valjalo je nešto uraditi, iz-
vesne reči je valjalo izgovoriti: bio sam satrven bre-
menom svoje odgovomosti, bečio sam oči i niSta ni­
sam video, koprcao sam se u. ritualima. koje je Am.
trenumo izmišljala i ja sam ih svojim velikim Sakajna
raskidao kao paučine. U tom trenutku ona me mrzela.
Svakako ću ići da je vidim. Smatram da je joS
<5d sveg srea volim. Želim da je drugi neko imao više
sreće i viSe veštine u Igri savršenih trenutaka.
»Tvoja vražja kosa sve pokvari, govorila je. Sta da
se radi s ridim tovekom?«
SmeSUa se. Najpre sam izgubio sedanje na njene
oči, zatim sećanje na njeno dugo telo. Upamtio sam,
najduže što sam
godine, i njega s;
majući pismo iz ju»u gaiuai«.«., ----- •>^
K!tm ^ vidim Ani Удкп se smeši. Pokušavam d_ „----
opet setim: potrebno mi je da osetim svu nežnost koju
mi Ani uliva; ona je tu, ta nežnost, sasvim je blizu,
svršeno je. Ostajem prazan i suh.
Neki čovek je ušao, zimljivo.
»Gospodo, dame, dobardan.«
Seda ne skidajući svoj izbledeli kaput. Trlja jednu
o drugu svoje duge šake, preplićući prste.
>Cime mogu da vas poslužim?«
Trgao se, zabrinuta pogleda:
»Ah? Daćete mi jedan bir s vodom?«
Služavka se ne miče. Njeno lice, u ogledalu, iz­
gleda kao da ona spava. U stvari, ofii su joj otvorene,
ali to su samo pukotine. Ona je takva, ne žuri se da
usluži mušterije, treba joj uvek izvesno vreme da sa-
njari o njihovim porudžbinama. Mora da misli na bocu
koju će da uzme iznad tezge, bocu s belom nalepnicom
s crvenim slo^ma, na gusti crni sirup koji će da sipa:
to je. pomalo, kao da sama pije.
Gumuo sam Anino pismo u lisnicu; ono mi je dalo
Sto je moglo da da; ne mogu da dospem do zene koja
ga je držala u ruci, presavila ga, stavila u koverat. Da
 li je uopite moguće mislitio neko;
Slom. Sve dok smo se voleli, mi si
vali da se ni najkraći naš i
patnja od nas odvoji i da os
risi, nijanse dana
rekli, sve smo mi to odnosili'i šve je
nismo prestajali da kroz t~ m Debela služavka se pribira prva:
menu sadaSnjem. Ni jedna
Tn godine prisutne istovremeno. Žato smo se
— i praznina se uveličala. Zatim. u Sa
sam odiučio da se vratim u Francusku, sve što je ioš
postojajo - tuda lica, trgovi, pristaništa uz duge reke
— sve je urmteno. I eto, moja prošlost je samo jedna
rUP*: °Ja S?dažnjica: ta služavka u cmoj
k°ja sanJan Pored tezge, taj mali čičica. Sve Sto
o svom z.votu znam. čini mi se da sam naučio u knji-
gama. Dvorac u Benaresu*. terasa kralja Gubavca, hra-
movi na Javi sa svelim, izlomljenim stepenicama. je­
dan trenutak su se odraziii u mojim očima aU su ostali
Iji se s cmim staklima. P Ud3'
doS\?cugi
»Evo, gospodine.«
pod“‘svoiu
»Gospodine Asile«, veli on ugladeno
ne odgovarajući; najedared on brže-bolje
izvlači prst iz nosa 1 polaže obe Sake dlanom na sto.
Zabacio je glavu unazad, a oči mu bli:
nim glasom:
»Jadna devojka.«
Devojka se trže i ja se takode trz
je neobjašnjiv, možda čuđenje, kao da
izgovorio. Sve troje se osećamo nelag
zilje. Merka g. Ašila dostojanstveno: 01
da bi joj dovoljna bila i jedna njena т
s njegovoga mesta i da ga izbaci nai
"a dAU°jona ™ jo ^ e ”SaTodlazi iza tezge: zb:
je uvredena. On se joS smeje: .................
*Ha! Ha! Omaklo mi se, de! Ljudi se ljute? (
je ljuta«, kaže obraćajući se neodredeno meni.
Okrenuo sam glavu u stranu. On podiže ma
svoju čaSu, ali ne pomišlja đapije: ^ к а оИта^
ie rućni rad. Nastala je nanovo tišina: ali to nije vise
ista tiSina: Eto kiSe: blago udara u zamagljena stakla;
ako na ulici joS ima maskirane dece, kiša ćc razmek-
šati i zamazati njihove kartonske maske.
Služavka pripaljuje lampe: tek je dva časa, ali je
nebo sasvim cmo, ona vise ne vidi da šije. Blaga svet­
lost; ljudi su po kućama, upalili su takode. svakako.
Citaju, gledaju kroz prozor nebo. Za njih... to je dru­
ga stvar. Oni žive usred zaostavština, poklona i svako
parče njihovog name§taja je neka uspomena. Mali ča-
sovnici s klatnom. medalje, portreti, Skoljke, pritr>kači
za hartiju, paravani, Salovi. Njihovi su ormam puni
 boca tkhnina,. starog odela, novina:sve oni čuvaju. »2ana, mala moja 2ana.«
ProSIost je raskog vlasnjka. Kaska do čiviluka da obesi o kuk
Gdc li ću ja da sačuvam svoju? Svoja prošlost can! šcšir. Služavka je savila ručni r
se ne može stavm ц džep; treba imati kuću da seu nju vajući, da doktora izvufie iz njegove ki
smesti. Ja imam samo svoje telo, potpuno sžlm čovek, »Sta ćete da pijete, doktore?«
° sa, « 1™. М može da zadrži uspomene; n je ozbiljno posmatra. £
one prolaze kroz njega. Ne bi trebalo đa
ог fijega. da se žalim: ja
ia
da budem Slobodan,
Covcčulja se vrpolji i uzdiše. Sklupčan je u svom
ponosit stav. Ni on, takođe, ncma proSlosti. Tražeći »Uopštc ne znam Šta ću«, veli dubokim glasom.
bnžljivo, svakako bi se, kod njegovih rođaka s kojima Sručio se na klupu preko puta mene; briše čelo.
ne održava veze, mogla naći kakva fotografija koja ga
predstavlja na nekoj svadbi, s tvrdom zalomljenom оеГгђипјији, velike crae i'zapovedm£keoei°
S u,J°m nštirkanog grudnjaka i. s krutiin »Neka bude... neka bude, neka bude, neka bude
mladićkim brkovima. Od mene, verujem, nije ostalo — jedan stari kalva*, detc moje.«
Bez i jednog pokreta, služavka posmatra to ogrom-
no, izbrazdano lice. Zamišljena jc. CiCica je podigao
mnom^govori^ose^ °PM ^ & “ glavu sa osmehom olakšanja. I istina je: taj kolos nas
postoji nije simpatija: mi smo "istovetS, je oslobodio. Tu je postojalo ncšto strašno što bi nas
zgrabilo; Ja snažno dišem: sada smo među ljudima.
»Dakle, hoće li da bude. nešto od tog mog kalva-
sadaurn ljudi koji me prepozm.ju, koji misle poSto su dosa?«
me odmenh: .Ovaj je od naSih.« Dakle? On mora do­
bra da zna da mi jedan za drugoga ne mo/emo niSta. Služavka se trže i odlazi. On je opružio svoje de-
Porodice su u kućama, usred svojih uspomena A mi belc ruke i čvrsto dohvatio sto. G. ASil je sav rado-
smo, eto, dve olupine be^amienja. Ako bi, najedared stan; hteo bi da privuče dok-^rovu pažnju. Ali uzalud
ustao ako bi mi se obratio, eksplodirao bih. ti nogama i skakuće na svojoj klupi, on je tako si-
Vrata se s treskom otvaraju: to je doktor Rože
»Dobardan svima.«
Ulazi,- nedruževan i podozriv, lelujajući se malko
□a svojim dugačkim nogama koje s mukom mogu da
nose njegov trup. Cesto ga vidim, nedeljom, u pivnicl
Vezeliz; ah on me ne poznaje. Građen je kao stari mo-
niton u 2ocnvilu*: ruke kao butine, obim midi sto
deset i jedva se drži na nogama.
 On gleda ćovečuljka zverskim poglcdom. Direktnim
pogledom koji stvari posiavlja na svoje rnesto. Obja-
»To je stari jedan SaSavko. eto Sta je.«
Cak se i ne trudi da pokaže da se Sali. On zna da
se stari šašavko ncće naljutiti, da de se smejati. Tačno
tako: on se ponizno smeSi. Stari SaSavko: on se, opu-
Sta, oseća da je zaštićen proliv samoga sobo: niSta mu
se danas ncće dogoditi. A Sto je najlepSe, i ja sam
uspokojen sam. Stari SaSavko: dakle to je, samo to.
Doktor sc smeje i dobacujc mi prijatan i saučesnički
pogled: zbog moga stasa, svakako — a zatim, meni jc
koSulja Čista — izvoleo je pridružiti me svojoj Sali.
Ja se ne smejem, ne odgovarain na njegove prvfc
korake: tada, ne prestajudi da se smeje, on proba na
meni groznu vatru svojih zenica. Posmatramo se u ti-
šini nekoliko sekundi; odmerava me praveci se da je
kratkovid, klasira me. U kategoriju SaSavaca? Ili u ka-
tegoriju mangupa?
Ipak on okrede glavu: malo splašnjavanje pred jed-
nim tipom koji je sSm, bez društvenog značaja, o tome
ne vredi ni govoriti, to se tako brzo zaboravi. Zavija
cigaretu i pripaljuje je, zatim, ostaje nepokrctan, očiju
uperenih u zid, netremice i strogo. kao Sto to čine
Lepe bore; ima ih svakojakih: transversalne crte
dela, guščje noge, gorki nabori na krajevima usta, ne
radunajudi žute konopce koji vise ispod brade. Eto
čoveka koji ima srede: ma s kolikc daljine ga gledali,
mora se redi da je patio i da je to neko ko je doživlja-
vao. On zaslužuje svoje lice, uostaiom, jer se nijednog
jedinog trenutka nije prevario o načinu kako da upamti
i iskoristi svoju proSIost: prosto-naprosto on je slagao,
nadinio je od nje opit za upotrebu žena i mla'dih ljudi.
G. ASil je srećan kako odavno nije mogao biti.
Blene od divljenja; pije svoj bir malim gutljajima, na-
dimajudi obrazc. No, daklel Doktor je znao kako da
mu pride1 Neće doktora opseniti jedan stari SaSavko
do te mere da dobije napad; jedna dobra dosetka, neko­
liko grubih reči koje Sibaju, eto Sta njima treba. Dok­
tor ima iskustva. On je profesionalac u iskustvu: leka-
ri, sveštenici, sudije i oficiri poznaju doveka kao da su
ga pravili.
Ja se stidim za g..ASila. Mi smo iz istog tabora,
trebalo bi da dinimo celinu protiv njih. Ali.on me osta-
vio, prešao jc na njihovu stranu: on pošteno veruje
u Iskustvo. Ne u svoje, ni u moje. U iskustvo doktora
Rožea. Malo pre, g. ASil se ćudnovato osećao, imao je
gih njegove vrste, mnogo drugih: doktor Rože ih je
sretao, mogao bi da priča g. ASilu istoriju svakoga od
njih i da mu kaže kako se zavrSila. G. ASil je jedan
slufiaj, prosto-naprosto, koji se lako može podvesti pod
neke^opSte^pojmove^ ^^ ^ obmanjuju da
podigrava kartu onima Sto sc prave važni. Profesionalci
iskustva? Povlačili su svoj život kroz otupelost i polu-
san, na brzinu su se poženili, iz nestrpljivosti, i pravHi
su decu nasumice. Sretali su druge ljude po kafanama,
na svadbama, na pogrebima. S vremena na vreme, zah-
vadeni vrtlogom, koprcali su se ne shvatajudi Sta im
se dešava. Sve Sto Se oko njih događalo, počelo je i
zavrŠilo se izvan domaSaja njihovog pogleda; dugi tam-
ni oblici, dogadaji koji su dolazili izdaleka, brzo su se
o njih očeSali i kada su oni hteli da pogledaju, sve je
ved bilo svrSeno. A zatim, oko četrdeset godina, oni
svoja mala jogunstva i nekoliko poslovica krste bne-
nom iskustva, počinju da izigravaju automatske razda-
vače; dva marjaSa u prorez s leve strane i eto anegdota
uvijenih u srebrnu hartiju; dva marjaSa u prorez s de-
sna dobiju se tačni saveti, koji se lepe za zube kao me-
kane karamele. Po toj računici, mene bi, takode, ljudi
mogli da pozivaju i oni bi izmedu sebe govorili-da sam
veliki putnik pred Go'spodom. Da: muslimaiii pišaju
čučeći; indijske babice upotrebljavaju. umesto ergo-
tina, istucano staklo u kravljoj balegi; na Borneu, kada šašavko« - i doktor B
devojka ima menstruaciju, tri dana i tri noći provodi •d kojih se ni
Da krovu svoje kuće. U Veneciji sam video pogrebe s ne može iznen
na gondolama, u Sevilji svetkovine Velike nedelje, vv i: pošto on je sl
~ * Naravno sve je to
zavalim u jednu stolicu i zabavljajući se da počnem: se pred nju. sam, bez pomoći;
»Znate li Jihlavu, draga gospođo? To je jedan čud- ništa ne bi pomogla. A zatim. on
novat grad u Moravskoj, gde sam boravio godine čovek razumeo iščezne s njom.
Oplti pojmovi su laskaviji. /
Ipredsednik suda. koji je video toliko slučajeva,
uzeo bi reč na kraju moje priče:
.Kako je to tačno, dragi gospodine. kako je to hu-
mano. Video sam jedan istovetan slučaj u početku moje

Samo, eto, odveć su -me s tim gnjavili u mojoj

mladosti. Medutim. nisam bio iz porodice profesionala-
ca. Ali postoje takode i amateri. To su sekretari, name-
Stenici, trgovci, oni koji slušaju druge u kafani: oscćaju
se naduvani, kako stane da se primiče cetrdeseta, ne-
kim iskustvom koje ne mogu da raskrčme napolje.
Srećom, napravili su decu i primoravaju ih da konsu-
miraju u mestu. Hteli bi da nas uvere da njihova pro-
šlost nije izgubljena, da su se njihove uspomene sa-
žele, jezgrovito preobrazile u Mudrost. Udobna pro-
Šlostl Džepna prošlost, pozlaćena knjižica puna lepih
»Verujte mi, govorim vam iz iskustva, s "
n, dobio ! Л pobrir
.? Oni eksploatišu n<
>uobjasnili još starijim događajima, kao oni ist
koji od Lenjina prave ruskog Robespjera, i
iskog Kromvela*: na kraju krajeva, oni nikac
Doktor Rože je popio svoj kalvados. Njegovo krup-
no telo se sabija i oćni kapci mu teško padaju. Po
prvi put vidim njegovo lice bez očiju: rekao bi čovek
neka maska od kartona, kao one koje danas prodaju
po dućantma. Obrazi su mu strašno ružičaste boje...
Istina mi se najedared ukazuje: taj čovek će ubrzo
umreti. On to sigumo zna; dovoljno mu je da se po-
gleda u ogledalu: svakoga dana. sve više, liči na IeSinu
kakav će biti. Eto šta je njihovo iskustvo, eto zašto
sam sebi govorio. tako Često, da ono liči na smrt: to
je njihova poslednja odbrana. Doktor bi rado htio da
veruje, hteo b; da raaskira neodrživu stvarnost: da je
sam, bez stečenog znanja, bez proSlosti, sa začmalom
inteligencijom, s telom koje se razlaže. Onda je on
zgodno izgradio, zgodno udesio, zgodno obložio svoje
malo bunilo koropenzacije: kaže sam sebi da napreduje.
On ima rupe u pamćenju, ima trenutaka kada se melje
u prazno u njegovoj glavi? Zato što njegovo rasuđivanje
kasame; s moje desnc strane automobilski.faro
gama pročita^ zato* što°je sada udaljen od knjiga. Ne su pred sobom mokru svetlost i nemoguće je bilo znati
može višc polno da opšti? All on je to radio. Polno op-
štenje u prošlosti je mnogo boljc nego raditi to. još u- sam bat njihovih koraka, ili, ponekad, sitno brujanje
vek: sa odstojanja se procenjuje, upoređuje i razmišlja. njihovih reči; ali nikoga nisam video. Jednom, na' vi-
A da bi mogao da podnese da glcda to strasno lice u og-
lcdalima, on sebe sili da veruje da su se na njemu ure- magla ga je smesta progutala; drugi put neko sc o
zale lekcije iskustva. mene očešao, dišući vrlo snažno. Nisam znao lcuda
idem, suviŠe sam bio zamišljen: valjalo je obazrivo iči
otvarajii, gleda me očima ružičastim od sna. Smešim napred, opipavati tie vrhom stopala i čak pružati na-
pred ruke. Ta vežba mi nije pričinjavala nikakvo za-
^kuiavada od sebe^krije! To bi ga probudilo, ako dovoljstvo. Ipak nisam pomišljao da se \Tatim kući,
bi moirao sebi da kaže: »Eto jednoga koji zna da ću bio sam uhvaćen. KonaČno, posle pola Ćasa, u daljini
njegovi kapci ponovo padaju: uspav- sam primetio neku plavičastu izmaglicu. Upravljajući
Ijuje se. avljam g so po njoj ubrzo sam đospeo na ivicu jedne velike
govim si svetlosti; u središtu, probadajući poglcdom maglu, pre-
prestala, vazduh je blag, n<
lepe, erne slike: to je vise nego Sto je pi
kadar jednog savršenog trenutka; da

ii spokojan, pod nciskorišćenim nebom.

Bio je u kaputiću, bez prsluka i bez kravate/s
lom košuljom Ijubićasto izbrazdanom. Zevao je, glci
me kiselim pogledom provlačeći prstima kroz kosi
Protrljao je oči ne odgovarajući i udaljio se. M
mi je bio u duši, gadan, ledeni mrak. Radijator sif
no nije bio grejan.
 Nisam bio sam. Jedna žena voStane boje kože se­
deia je preko puta mene i njene ruke su se neprestano
micale. čas da poglade bluzu. čas da nameste crni Se-
Sir. Bila je s jednim visokim plavim čovekom koji
je jeo slatko pecivo ne progovarajući ni reči. TiSina
mi se učinila teSka. Imao sam želju da pripalim lulu,
ali bi mi neprijatno bilo da njihovu pažnju privučem
grebanjem Sibice.'
Telefonsko zvonce. Ruke su se zaustavile: ostale
dovršio metenje, pre no sto je podigao sluSalicu. »Alo,
je It to gospodin 2orž? Dobardan, gospodine 2orž...
Da, gospodine 2orž... Gazda nije tu ... Da, trebalo je
da je sišao... Ah, po ovom maglovitom vremenu...
Obicno silazi oko osam časova... Da, gospodine 2orž,
preneću mu vašu poruku. Dovidenja, gospodine 2orž.«
Magla je pritiskala prozore kao težak zastor od
sivoga velura. Jedan trenutak. neko lice se zalepilo za
»Kclncr, koliko^plaćam?«^ ^
Oborio sam pogled fla ne bi izgledalo da ih posma-
tram. Posle nekoliko trenutaka čuo sam neku Skripu
i videh kako se pojavljuje ivica suknje i dve cipele
uprljane sasušenim blatom. Muškarčeve su sledile, la-
kovane i Siljate. Kretale su se prema meni, zaustavile
suknju.
»Gotova si?« rekao je muškarac.
Saka sc otvorila i dodimula Siroku.blatnu zvezdu
na desnoj cipeli, zatim iSčeznu.
»l)f!« rcče muSkarac.
Dohvatio je bio jedan kofer pored čiviluka. IzaSIi
su, videh ih kako se zagnjurise u maglu.
oni izvode tačku za vreme odmora u kino Palasu. 2ena
zaveže oči i čita imena i godine rodcnja posetilaca. Da­
nas odlaze, jer je petak i program se menja.
PoSao jc da donese tanjir s kiflama sa stola koji
umctnici tck behu napustili.
»Ncmojte še truditi.«
Nisam imao volje da jedem od tih* kifli.
»Treba da ugasim elektriku. Dve lampe za svega
jednu mušteriju, u devet časova izjutra gazda de da
me grdi.«
Polutama je pritisla kafanu. Slabačka svetlost, ubr-
ljana sivim i mrkim, padala je sada s visokih prozora.
»Hteo bih da vidim g. Faskela.«
Nisam video kada je starica ušla. Talas ledenoga
vazdulia naterao me da uzdrhtim.
»To je ta magla. odgovorio je, isto kao i kod g.
Faskela; čudim se da još nije sišao. Zvali su ga na
telefon. Obicno silazi u osam časova.«
Mchanički. starica je pogledala u tavanicu:
 »Gore je?«
»Da, u svojoj sobi.«
Kao da govori sama sa sobom, starica je rekla
otegnutim glasom:
»Da nije slučajno umro...«
»Ah, čujtc — kelnerovo lice izražavalo je najživlje
negodovanje. — Ahl čujte! hvala lepo.«
Da nije slučajno umro... Ta misao me okrcnula.
Te misli dolaze u glavu po ovom maglovitom vremenu.
Starica je izašla. Trebalo je da je imitiram; bilo
je hladno i mračno. Magla je filtrirala ispod vrata;
penjaće se i sve će potopiti. U opštinskoj bibliotcci
našao bih svetlosti i toplotc.
Ponovo se neko lice pripilo uz staklo; pravilo je
grimasc.
»Pričekaj malo« — rekao je ljutito kelner i trčeći
je izašao.
Licc se zbrisalo, ostao sam sam. Gorko sam sebi
prebacivao što sam izlazio iz sobe: Sada ju je magla
morala ispuniti; strah bi me bilo da u nju uđem.
Iza kase nešto je u mraku zaškripalo. To je dopi-
ralo sa privatnih stepcnica: da li poslovođa najzad si-
lazi? Ali ne: niko se nije pojavio; stepcnice su škripale
same od sebe. G. Faskel je jo5 spavao. Ili je umro iz-
nad moje glave. Naden mrtav u svom krevetu, jednog
maglovitog jutra. — Kao podnaslov: ц kafani su mu-
A da li je on јоб bio u svom krevetu? Da se nije
strovalio, povlačeći sa sobom Čaršave i udarivši glavom
o pod?
kad za moje zdravlje. To8je debeli jedan veseljak.Tod-
negovanom bradom: ako je umro. mora da je od uda-
ra. Biće boje plavog patlidžana, sa isplaženim jezikom.
Brada uvis; vrat Ijubićast ispod kudravih dlaka.
Privatne stepenice gubile su se u mraku. Jedva sam
mogao da razaberem jabuku od ograde.' Treba proći
kroz tu senku. Stepenište će škripati. Gore ću naći vra­
ta sobe...
Telo je tu. iznad moje glave. Okrcnuću prekidač:
dodimuću to mlako telo, da vidim. — Ne mogu da se
uzdržim, ustajem. Ako me kelner iznenadi na stepeni-
Kelner je naglo ušao, zadihan.
»Da, gospodine!« povikao je.
Budala! Ide pravo meni.
»To čini dva franka.«
1кгајп*Гјеа™етеТ«ГС1<’ "
»Da, ali ja mislim da nešto ne ide: rekao bi čovek
kao neko krkljanje, a zatim neki potmuli šum.«
U toj. mračnoj dvorani, s tom maglom iza prozora,
to je zvučalo sasvim prirodno. Neću zaboraviti izraz
njegovih oCiju.
»Trebalo bi da se popnete da vidite«, dodao sam
podmuklo.
»Ah, ne! rekao je; zatim: bojim se da me ne izgr-
di. Koliko je časova?«
»Je li to bilo pravo krkljanje?«
»Ne znam, rekao sam mu izlazeći, možda je to bilo
zato što mi je to bUo u mislima.«
Magla se malo digla. Zurio sam da stignem u Uli-
je to razočaranje: svetlosti je bilo, svakako, oblivala je
izloge dućana. Ali to nije bila vesela svetlost: bilo je sve
belo zbog magle i padalo vam je na ramena kao tuS.

Mnogo syeta, naročito žena: služavki, domaćica, ga-
zdarica, takođe, od onih koje kažu: »Da kupujem sama,
tako je sigurnije.« Njuškale su pomalo izloge i konač-
no se vraćale kući.
Zastao sam ispred kobasičarnice Žilijan. S vrcmcna
na vreme video sam kroz staklo jednu ruku koja je
pokazivala noge nadevene gomoljicama i kobasičice..
Onda se jedna debela devojka naginjala, izloženih gru-
di, i prstima uzimala parče mrtye puli. U svojoj sobi,
Tražio sam oko sebe neki cvrst oslonac, neku od-
branu protiv svojih misli. Nijc ga bilo: maJo-pomalo,
magla se pocepala, ali je nešto zabrinjavajuće ostalo da
se povlači po ulici. Možda ne neka prava pretnja; to je
bilo izbrisano, prozracno. A" ‘ '
iz izlog. Na majonezu
u kap: t
ie na povraćanje.
Najedared, imao sam prividenje: neko jc bio pao,
ničice, i krvario je i po jelima. Jaje sc valjalo u krvi;
kriška paradajza koja ga je krunisala bila se odvojila,
pala. je pljoStimice, crveno na crvenom. Majonez jc ma­
lo procurio: barica žutoga krema Sto deli mali jarak
krvi na dva rukavca.
»Odveć je glupo, treba da se trgnem. Idem u bibli-
Da radim? Dobro sam znao da neću napisati nije*
dan redak. Opet jedan propao dan. Prolazeci kroz park,
videh, na klupi gde obicno sedim, veliku jednu plavu
nepomičnu pelerinu. Eto jednoga komc nije zima.
Kada sam ušao u čitaonicu, autodidakt je izlazio.
Videći ga, imao sam trenutak nade: udvoje, možda,
biće mi lakše da prebrodim ovaj dan. Ali sa autodidak-
tom čovek je samo prividno udvoje.
Lupnuo je po jednom in-kvaito. Bila je to Istonja
rel'SlGispodine, niko nije kvalifikovaniji od Nusapjea
da pokuša tu ogromnu sintezu. Da li je to tačno?.
Izgledao je umoran i ruke su mu drhtale:
*Vi izglcdate loSe«, rekao sam mu.
■Ah, gospodine, vcrujem vam! To je 5to ml se de-
Slla Cu“a”Aiimaje"prilazio: bio je to jedan mali prgavi
Korzikanac, s.brkovima tambur-mažora. Satima on se
Seta izmedu stolova, lupkajući pctama. Zimi pljuje u
maramice, koje zatim suši na peći. . .
Autodidakt se primakao, tako da mi je
domislim, ako mi za to ostavi vremena.
Bilo jc jedanaest i po časova. Ja sam radio do
manje četvrl. Slab rad: imao sam pred očima kn
ali misao mi se stalno vraćala na kafanu Mabii. I
je sad g. Faskel sišao? Konačno, nisam baš verov
njegovu smrt i to mi je, upravo, bilo nesnosnol to
lelujava misao u koju niti sam mogao biti ubcden, ni­
ti se nje osloboditi. Korzikančeve cipele škripale su po
podu. Nekoliko puta ukipio se preda-mnom kao da ho-
de sa mnora da govori. Ali bi se predomislio i udaljavao
Oko jednoga časa poslednji ditači su izaSli. Nisam
bio gladan; a naročito nisam hteo da odlazim. Radio
se zatrpan tišinom. ’ ** ^ ^ tfga°' osedao sam
Podigao’ sam glavu: bio sam sam. Korzikanac je
svakako sišao kod svoje žene, koja je vratarka bibliote-
ke; zeleo.sam bat njegovih koraka. Jedva sam čuo šum
sitnog pada uglja u pedi. Magla je bila obuzela prosto-
nju: ne prava magla koja se odavno bila raziSIa — dru-
ga ona koje su ulice još pune, koja izlazi iz zidova, iz
fostSk mVrSta nepOSt°j^ OSti stvari- Кп^ е
na poHcama sa P° p<? redu
5n,iJavna upotreba — Prancuska knji-
zeynost) ili UP sn (Javna upotreba — Prirodne nauke).
All ■•- kako da kažem? ObiČno, modne i zdepaste, s pcdi,
zelenim lampama, velikim prozorima, lestvicama, one
ogranicavaju bududnost. Sve dok je dovek između tih
zidova, sve Sto će se desiti mora se desiti desno Шle-
vo od pedi. Ako bi sam Sveti Deni* došao, noseci sop-
stvenu glavu u rukama, morao bi da uđe s desne stra-
ne. da prode izmcđu polka posvedenih francuskoj lite­
ratim , stola odredenog za čitače. I ako ne dodimje
zemlju, ako lebdi na dvadeset santimetara od tla, nje-
ГпкашГтЛо1^ b “ k ! ^ b i t
verovatnoga.
Dakle, danas oni niSta vile nisu utvrđivali: izgledato
je čak kao da je njihovo postojanje dovedeno bilo p ™-
tanje, da sulmali grdne muke da prođu iz jednoea
nutka u drugi. Cvrsto sr ■ --- — 10 ■ " koju
knjigu
sam ćitao- ali najžešći osećaji bili su otupljeni. NiSta
niie izgledalo istinito; osećao sam se okružen jedium
kartonskim dekorom koji je, odjedanput, mogao da bu­
de nresaden Svct je čekao, zadržavajuci dah, praveći
se malen - očekivao je svoju krizu, svoju Muku, kao
mertti tim onemodalim stvarima. Pošao sam da s prozo-
S bacim jedan pogled na Empetrazovu lobanju. Sapu-
U dogodili, - Ra7U'
se sruSe: pa da; bio sam tu, živeo sam usred tih knjiga
punih znanja, od kojih su jedne opisivale nepromenji-
ve oblike životinjskih vrsta, druge objašnjavaie da se
svojstvo energije integralno konscrvira u vasioni; bio
sam tu, na nogama. pred jednim prozorom cija su sta-
kla imala odredeni pokazatelj prelamanja Ah kakve li
slabašne ograde! Iz lenjosti, ja pretpostavljam, svet li-
či na sebe iz dana u dan, Danas je izgledao kao da hoće
da sc prombni. Pa dakle sve, sve može da se dogodi
Nemam vremena za gubljenje: u poreklu ove ne
godnosti je prica iz kafane Mabli. Treba Ja sc tamo
vratbn, da vidim g. Faskela živog, to, po potrebi, dodir-
nem njegovu bradu, ili njegove ruke. Tada cu, mozda.
li i,
io- kaput ,.w obladcci ga,
au sun,. Prolazedi kroz park, na is
doveka s pelerinom; imao je ogi
no bledo lice između dva uha skerletna od
Iz daljine blistala je kafana Mabli; ovoga p
ra da je bilo upaljeno svih dyanaest sijahca.
sam korak: treba s tim svršiti. Najpre sam b:

slagani su bili ćasopisi u cmim kartonski
Vrebao sam najmanji Sum, zadržavajući c
stepenište lako je zaškripalo. Napolju, s
broda. Izašao sam natraške, ne puštajući
Obuzela nie prava panika. Nisam v
em. Jurio sam duž dokova, skretao i ,
:a Bovoazi; kuće su me gledale svojim sumornim
ia kako bežim. U
" ' ' ’ ‘ navljao: Kuda
me, dok mi srce lupa, iznenada sam sc
Sta se dešavalo za mojim leđima? M___
njalo za mnom, i kada se budem okrenuo. najedared,
biće odveć kasno. Sve dok budem mogao da gledam
predmete ništa se neće dogoditi: gledao sam ih Sto vi-
Se mogu, kaldrmu, kuće, gasne fenjere; oči su mi brzo
prelazile s jednih na druge, da ih iznenadim i da ih za­
ustavim usred njihove metamorfoze. Nisu izglcdali od-
već prirodno, ali ja sam sebi krepko govorio: to je ga­
in na njihov svakodnevni vid. V
puta sam na svome putu susretao barove: kafam Bre
tonaca, bar Mornarice. Zaustavljao sam se, kolebao san
se pred njihovim zastorima od ružičastog tila: mozd;
su te dobro obložene krčme bile pošteđene, mozda s.
ioš zadržale deliđ jučerašnjeg sveta. izolovanog, zabc
ravijenog. Ali trebalo je gurnuti vrata. uei Nisam ima.
smelosti; odlazio sam. Naročito su mi kućna vrata ut<
nafno sam išao^redinom ulice.
Iznenadno sam izbio na molo Sevemih basena. R
barske barke, male jahte. Stupio sam nogom na jedn
alku zakovanu u kamcnu. Tu. daleko od kuca, dalek
od vrata, upoznaću trenutak predaha. Na tihoj vodt 1
bockanoj crnim zrncima, plovio je jedan zapušač.
»A pod vodom? T....................
UCJld u uiaiu; ““r
muij. Zivotinja se, malko uzdiže, s
Na dnu vode. Primicao sam se, vreuau ucu m.uB, ^
ko talasanje. Zapušač je stajao nepokretan među cr-
nim zrncima.
U"tom trenutku začuo sam glasove. Bilo je vec vre-
me. Okrenuo sam se oko sebe i nastavio jumjavu.
Sustigao sam dva čoveka koji su govorili, u Ulici
Kastilione. Na bat mojih koraka, oni su žestoko za-
drhtali i zajedno se okrenuli. Video sam njihove uzne-
mirene oči koje su uperene^Ue u niene^zatim i^me-
znači bojali su se? Kada sam ih prešao, mi smo se po-
gledali: malo još pa bismo se jedni drugima obratili.
............... j, najedared, izražavali nepoverenj^ed-
Dakle,
 1“Gum™, sam kapiju i jednim skokom ga stigao.
>Ej, vi!« povikao sam.

glupav i sladunjav način. A „ . . . »Velika opasnost p:

sobom, rietremice gledao nešto, što ja nisam mogao da
vidim, pogledom tako oštrim i intenzivnim, da sam sc
najedared okrenuo. sam u ćitaonicu i s jednoga stola uzeo Kar-
i ninnastir it Parmi*. Fokušao sam da se udu-
luzijansi ivo
Iovinu otvorcnih usta, jedna devojčica od desetinu g£ da nautili
nadem prrbežište u kratkim
Stendalovoj svetlo^
dina, opčinjena, posmatrala ga je vukući ncrvozno svo­ ---------.tvo, tia H halucmaci-
Italiji. Uspeo sam. s i . pretcći dan, prema
ju maramu, s napred isturenim svojim šiljatim licem.
* « “ jednom * * * * *
vi dobru šalu. Najedared jc ustao, s rukama u džepo- koji je sanjario zavaljen u svojoj stolici. ■
vima svoje pelerine koja mu je padala do peta. Korak-
nuo je dvaput i oči su mu se prevrnulc. Pomislio sam . Z svoji.

Najednom sam shvatio: pelcrina! Hteo sam da to

sprcčim. Dovoljno mi jc bilo da sc zakašljem i da gur-
nem kapiju. Ali i ja sam, takođe, bio opčinjen licem
devojčice. Strah je istegao bio njene crte, mora da joj i nepoverljiv pogled put
it iednom trcnutku starcic je stao da se sm j
je srcc strahovito lupalo: samo, ja sam na toj miSjoj , u v lii^Shda iena zadrhta od glave do pete. All ja
njuškici takođc čitao nešto moćno i rđavo. Nije to bila sam naopačke bio deSifrovao naslov knjige koju on ci-
pre neka vrsta sigurnog očckivanja.

vani jedno za drugo mračnom sil«m njihovih želja, o- hiti bačen u grad. Kuda da idem? Sta tla ra
brazovali su jedan par. Zadržao sam dah, hteo sam da
vek bude otvorio peSeve svoje pelerine.
Ali, najedared, oslobodena, mala je zatresla glavom
i'stala da trči. Tip s pelerinom me video: to ga je zau-
 Mladić se trgao i dobacio mi brz pogled. Mlada že-
na okrenula se bila put Korzikanca, zatim je ponovo
prihvatila svoju knjigu i izgledalo je da se u nju udu-
bila.
»Zatvaramo«, rekao je Korzikanac pet minuta ka-
snije.
Starac je neodlučno klimnuo glavom. Mlada žena
je odgumula knjigu, ali nije ustajala.
Korzikanac nije dolazio sebi. Koraknuo je nekoli-
čitalačkim stolovima lampe su se pogasile. Samo je sre-
dišna sijalica oslala upaljenp.
»Treba ići?« — upitao je tiho starac.
Lagano, sa žaljenjem, mladić je ustao. Svi su se
Dok sam izlazio, žena je još sedela, s rukom pljoStimi-
ce položenom na svoju knjigu.
did, koji je išao napred, okrenuo se, lagano siSao niz
stepenice, prešao preko predsoblja; na pragu se zausta-
vio jedan trenutak, zatim bacio pogled u noć i iščezao.
Dospevši do dna stepenica, podigao sam glavu. Po-
sle malo vremena starčić je napustio čitaonicu, zakop-
čavajući svoj kaput. Kad jc prešao prva tri stepenika,
ja sam se zaletco zatvarajući oči.
Na svom licu osetio sam sveže milovanjc. U daljini
neko je zviždao. Podigao sam očne kapke; padala je ki*
ša. Blaga, tiha kiša. Trg je bio spokojno osvetljen sa
svoja četiri fenjera, Provincijski trg pod kišom. Mla-
did se udaljavao krupnim koracima; to je on zviždao
dvojici drugih, koji još nisu znali, imao sam želju da
snc^t'prošla? 08U beZ b°iaZDl đa “ * U’ da je °pa
Na pragu se pojavio starčić. Počešao se po obrazu,
zbunjena izgleda, zatim se Siroko osmehnuo i otvorio
svoj kišobran.
Carobno sunce, s blagom izmaglicom koja obećava
MabGđa Floran, kasirka, Ijubazno mi se nasmešila. Sa
svoga stola sam doviknuo:
»Da И je g. Faskel bolestan?«
»Da, gospodine; gadan grip: moraće da provedc ne-
koliko dana u krevetu. Jutros je došla njegova ćerka
iz Denkerka. Odsela je ovde da ga neguje.«
budem budala, đa je ne oneraspoložim u samom po-
Setku. Dobro je setiti se da joj, dolazeći, nc pružira
Шк1Ко°1ко'danTćemo ostati zajedno? Možda ću je do-
vesti u Buvil. Dovoljno bi bilo da proboravi tu nekoli­
ko časova; da prespava jcdnu noć^ujiotelu Prcntanija^
plašim.
ProSle godine, kada sam prvi put posct.o buvilski
muzej, portre Olivijea Blovmja nacinio je na mene uti-
sak. GreSka u proporcijama? U perspektivi? No bih
znao da kaiem, alineSto mi јо smetalo: taj narodm po-
slanik nije izgledao uravnotežen na platnu.
Otada sam dolazio više pula da ga vidim. All rnoja
nelagodnost je ostajala. Nisam hteo da prilivatim đa je
Bordiren, nosilac Rimske nagrade* i šestostruko odh-
kovan medaljama, načinio grešku u crtežu.
Danas popodne, međutim, prelistavajući jednu sta-
ru kolekciju BuvilskoR satiričara, ucenjivačkog lista, či-

бао sam da se prošetam po muzeju.
Brzo sam prešao polutamu predsoblja. Po belim
i cmim ptočama moji koraci nisu dizali nikakav Sum.
Oko mene Citav jedan gipsani svet kršio je ruke. Kroz
dva velika otvora, u prolazu, spazih ispucane vaze, ta-
njirc, jednog plavog i žutog satira na jednom postolju.
To je bila dvorana Bernara Palisija,* posvećena kera-
vcseli! JeT^iospodinTjcdna gospođa u žalosti, s po-
stovanjcm su posmatrali te pcčene objekte.
Iznad ulaza u veliki salon — ili salon Bordiren-Re-
noda — obešeno je bilo. odskora sigurno. veliko jedno
platno koje ja nisam znao. Nosilo je potpis »Rišar Sc-
žave. * - / J i izvajani od strane Renodaa i Bofdirena.
Go do pojasa, poprsja pomalo zelenog kao Sto do-
likuje mrtvacima, neženja je ležao na jednom nesprem-
Ijenom krevelu. Caršavi i pokrivači u neredu, svedoci
su duge agonije. Nasmešio sam sc. misleci na g. Faskc-
la. On nijc sam: ncgujc ga njegova ćerka. Na platnu.
rokom, otvorila je već bila ladicu komode i brojala
zlatnikc. Kroz otvorena vrata video se, u polumraku,
jedan čovck s kačketom kako čcka, s cigaretom zalep-
Ijcnom za donju usnu. Pored zida jedna mačka je rav-
nodušno lokala mlcko.
služenoj kazni ^nikoga pored njegovog samrtnog odra
jim slopama! Ali ako mu ne poklonim pažnju, neka do-
preko sto pedeset portreta obeSeno je bilo o zidove; ako
se izuzme nekoliko mladića i Majka staresica jednog
sirotišta, nijedan od onih koji su bili predstavljeni ni­
je umro kao neženja, nijedan od njih nije umro bez de-
ce ni zaveštanja, nijedan bez poslednjeg pričešća. Pre-
čiš<5enih računa, toga dana kao i ostalih dana, s bogom
i sa svetom, ti ljudi su lagano skliznuli u smrt da za-
hteVjir onijs f ГтГцртуоп? sv? na^ivot^a radTa
bogatstvo, na zapovedanje, i, konačno, na bcsmrtnost.
spavao pored jednog prozora. Blcda svetlost koja jc
padala s prozora prayila je mrlje na slikama. Ništa ni­
ne mačke koja je, uplašena mojim ulaskom, pobegla.
AUosećao sam na sebi pogled sto'pedeset pari očiju.
Ti ljudi su sagradili Svetu Ceciliju od Mora. Oni
su, godine 1882^osnovali Federaciju brodovlasnika i tr-
nja i da se suprotstavc partijama nereda...« Oni su
od Buvila napravili najopremljcnijc francusko prista-
nište za istovar uglja i drveta. Produženje i proširenje
keja bilo je njihovo. delo. Oni su dali svu željcnu eks-
panziju primorskoj stanici i upornim kopanjem dote-
rali do 10,70 mctara dubinu vode za pristajanje pri
oseci. Za dvadeset godina, tonaža ribarskih brodova, ko­
ja je bila 5.000 tona 1869. godine, popela se, blagodarc-
ći njima, na 18.000 tona. Ne uzmičući ni pred kakvom
žrtvom da bi olakSali uzdizanje najboljih predstavnika
radne klase, oni su stvorili, svojom sopstvenom inicija-
tivom, razne centre tehničkog i stručnog obrazovanja,
koji su napredovali pod njihovom visokom zaštitom.
Oni su slomili čuveni Strajk godine 1898. i dali svoje
sinove domovini godine 1914.
 :ne, U
ллли,, U3LUJU6 »uiuugc
dostojne supruge Шtih1 boraca,
uuiđtu, usuuvtut
o: tovale si
ćinu dobrotvomih društava, jasala, radničkih domova.
Ali one su, pre svega, bile supruge i majke. Podiglc su
lepu decu, naućile ih dužnostima i pravima, veri, po-
Štovanju tradicija koje su stvoriie Francusku.
Opšti ton portreta naginjao je u tamnomrko. Žive
boje bile su prognane zbog brige prema pristojnosti.
U Renodaovim portretima, koji je više voleo da slika
starce, medutim, sneg kose i zalizaka odudarao je od
cmih pozadina; on se odlikovao u prikazivanju ruku.
d Bordirena, koji je 1imao n .....................
чк.оa
oile pomalo žrtvovane, a u okovratnici t
Bilo je veoma toplo i Cuvar je tiho hrkao. Bacio
sam jedan kružni pogled na zidove: videh ruke i oči;
tu i tamo neka mrlja svetlosti proždirala je neko lice.
Kako sam se uputiO portretu Olivijea Blevinja, nešto
me zadržalo: s komisa. trgovac Pakom obruiavao je na
mene svoj svetli pogled.
Uspravan blago zabačene glave unazad, jednom ra-
kom je uz sVoje sivobiseme pantalone držao cilindar
i rukavice. Nisam se mogao odbraniti od izvesnog div-
ljenja: u njemu nisam video ništa osrednje, ništa što
bi podložno bilo kritici: mala stopala, tanane ruke, §i-
roka ramena rvača, diskretna elegancija, s trunkom
fantazije. Posetiocima je ljubazno nudio ćistotu svoga
lica, bez bora; senka osmeha lebdela je Cak na njego-
a. Ali njegove si ' .........
10je £ io je mlac
tridesetoj. Bio je lep.
Odustao sam da mu iznalazim manu. Ali on me ni-
je pustio. Pročitah u njegovim očima spokojnu i neu-
moljivu presudu.
sam ja o njemu mogao da mislim nije ga pogadalo; hi-
lo je to jedva neko psihologiziranje kak’vo se pravi u
romanima. Ali njegova . presuda me probadala skroz,
kao mač, i dovodila u pitanje moje pravo na, postoja-
nje. I to je bila istina, ja sam uvek toga bio svestan:
Cajno, postojao sam Lo^karaenrbilika^mikrob^Moj
život je rastao nasumice i u svim pravcima. On mi je
ponekad slao nejasne signale; a nekada' sam osećao sa­
mo neko brujanje bez posledica.
Ali za toga lepoga čoveka bez grešaka, danas mr-
tvog, za Žana Pakoma, sina Pakoma iz Narodne odbra-
ne, stvar je sasvim drukćije stojala: otkucaji njegovo-
ga srca i prigušeni glasovi njegovih organa stizali su do
šezdeset godina, bez klonulosti, on^ekorisSo^rav^da
živi. Vcličanstvene sive oći! Nikada ni najmanja sum-
nja kroz njih nije prošla. Isto tako nikada se Pakom
nije prevario.
On jc uvek vrSio svoju dužnost, svoju duznost u ce-
takode bez slabosti zahtcvao svoja prava: dete, pravo
da bude dobro vaspitan, u jednoj složnoj porodici, pra­
vo da nasledi ime bez mrlje, pravo na unosan posao;
muž, pravo da bude negovan, okružcn nežnom ljubav-
lju; otac, pravo da bude duboko poštovan; siarešina,
je nikada ništa drugo doZdrugtiavUi jSni^užnosTi. N^e-
gov izvanrcdni uspeh (Pakomi su danas najbogatija po-
nikada sebi nije rekao dTje srećan i kada je doživlji
uzdržanoSću, govoreći: »Odmaram se.« Na taj način je
zadovoljstvo, prelazcći lakođe u red prava, gubilo svo­
ju agrcsivnu nižtavnošt. Na levoj strani, malo iznad nje­
gove plavičastosive kose, primetio sam na jednoj poli-
ci knjige. Povezi su bili lepi; bili su to sigurno klasici.
Pakom je; bez sumnje, prećitavao uveče, pre no što će
da zaspi, koju stranicu »svoga staroga Montenj'a*« ili
jednu Horacijevu* odu u latinskom tekstu. Ponekad,
takođe^svakako ječitao, da bi se obavestio, neko savre-
kratkog vremena odlagao je knjigu. Smešio se. Njegov
pogled, gubeći svoju divnu budnost, postajao je gotovo
sanjalački. Govorio je: »Koliko jc prostije i teže vr-
šiti svoju dužnost!«
On nikada nije činio drugi osvrt na samoga sebe:
bio je zapovednik.
Bilo je i drugih zapovednika koji su visili na zidu:
ćak je samo toga i bilo. Bio je zapovednik onaj krupni
sivozeicni starac u svojoj naslonjači. Njegov beli pr-
sluk bio je u srednom skladu s njegovom srebmom ko-
som. (U tim portretima, slikanim naročito u cilju mo­
raine pouke i čija je veniost bila dovedena do krajnje
savesnosti, umetnička briga nije bila iskljucena.) Du-
ga, tanana ruka položena mu je bila na glavu jednog
dcčačića. Otvorena knjiga ležala je na njegovim kole-
nima, uvijenim nekim pokrivačem. Ali pogled mu je lu-
tao u daljinu. Video je sve one stvari koje su mladima
nevidljive. Njegovo ime ispisano je bilo na rombu od
pozlaćenog drveta ispod njegovoga portreta: mora da
se zvao Pakom, Paroten ili Senjo. Nije mi palo naum
samoga, on je, prosto, bio deda; uskoro, ako bude sma-
trao da je došLo vreme da svome unuku nagovesti obim
njegovih budućih dužnosti, on će o sebi da govori u
trecem lieu.
»Obećaćeš svome dedi da ćeš biti pametan, dragi
moj mali, da ćeš dobro raditi iduće godine. Možda. idu-
će godine, deda više neće biti ovde.«
Na zalasku života, on je na svakoga iziivao svoju
milostivu dobrotu. I .sam ja — ali ja sam bio prozra-
čan za njegov pogled — u njegovim očima našao bih
samilost: pomislio bi da sam i ja, nekada, imao pret-
ke. On ništa nije zahtevao: u njegovim godinama čovek
nema više želja, Ništa osim da se malko spusti ton ka­
da on ude, osim da se, kada on prolazi, pokaže jedna
nota nežnosti i poštovanja u osmesima, ništa do da nje­
gova snaha ponekad kaže: »Otac je iz\'anredan; on je
mladi od svih nas«; osim da samo on uzmogne da stiša
srdžbe svoga unuka, polažući mu ruke na glavu i da ka-
ši«,J ništa do da njegov sin, više puta godišnje, dode da
od njega zatraži savet u tugaljivim pitanjima, ništa
osim da se oseti vedar, smiren, beskrajno mudar. Ruka
staroga gospodina jedva da je pritiskala unukove kovr-
misli? OSvojoj časnoj prošlosti koja mu je^davala pra-
vo da govori o svemu i da o svemu ima poslednju reč.
više nego odbrana od smrti; bilo je pravo: pravo sta-
Га General Obri * okačen visoko na zidu, sa svojom
velikom sabljom, bio jc žapovcdnik, Isto je zapovednik
bio i predsednik Eber, tanani poznavalac književnosti,
Empetrazov prijatelj. Lice mu je bilo dugo i simetrič-
no, s beskrajnim podbratkom, naglašenim, taćno ispod
usne, jednom carskom mušicom; istbrao je malko vi-
licu, sa uveseljenim izrazom kao da <fe da kaže distin-
guo * da će da izvali neku načelnu primedbu, kao što
lagano podrigne. Sanjao je da drži guščije pero; on se,
takode. dabome, odmarao, i činio je to praveci sti-
hove. Ali je imao orlovsko oko zapovednika.
A vojnici? Bio sam u sredini prostorije. Bio sam
na nišanu svim tim zamišljenim očima. Nisam bio de­
da, ni otac, čak ni muž. Nisam glasao, jedva ako sam
plaćao nešto poreza: nisam se mogao pohvaliti ni pra-
vima oporezovanog lica, ni pravima birača, čak ni
skromnim pravom na čestitost koju dvadeset godina
poslušnosti dodeljuju službeniku. Moje postojanje po-
činjalo je ozbiljno da me zabrinjuje. Da ja nisam pro-
sta prividnost?
»Se, rekao sam najedared sebi, pa ja sam vojnik!«
To me nateralo da se smejem, bez zlobe.
Jedan gojazni pedesetogodišnjak uctivo mi je uz-
vratio lepim osmehom. Renoda ga je naslikao s Iju-
bavlju, nije imao odvcć nežne poteze za njegove male,
ke, duge, nervoznc, s tankim prstima, prave ruke nauč-
nika ili umetnika. Njegovo lice bilo mi je nepoznato:
mora da sam često prolazio pred tim platnom ne pri-
đen u Buvilu, godine 1849, profesor Medicinskog fakul-
teta u Parizu.«
Paroten: doktor Uekfild mi je o njemu govorio:
»Jedanput u svom veku sreo sam jednoga vclikoga Co*
proveo dve godine studirajući poradanje). Na njemu
sam shvatio šta znači biti zapovednik. On je imao fluid,
kunem vam se. On nas je clektrisao, poveo bi nas do
na kraj sveta. A uz to, bio je džentlmen: imao jc og-
siromašnih studenata.«
Tako mi je, prvi put kada sam ga čuo kako govori,
ulio nekoliko snažnih osećanja. Sada sam bio pred njim
i on mi se smeSio. Koliko inteligencije i blagosti u tom
osmehu! Njegovo debeljuškasto telo nemamo je poči-
valo u udubljenju vclike kožne naslonjače. Taj nepre-
tenciozni naučnik smesta je odobrovoljavao ljude. Bez
produhovljenosti njegovoga pogleda čak bi čovek pomi-
Nije trebalo dugo vremena da se pogodi uzrok nje-
njemu se sve moalo reći. Ličio je pomalo na Renana,*
Bio je od onih koji kažu:
»Socijalisti? Dakle, ja idem dalje nego oni«. Kada
je čovek išao za njim na.tom opasnom putu morao je
uskoro, drhteći, da napusti porodicu, domovmu, pravo
svojine, najsvetije vrednosti. Jedan trenutak posumnjao
je ćak u pravo buržoaske elite da zapoveda. Korak
dalje i, najedared, sve je bilo vaspostavljeno, lzvarired-
no zasnovano na čvrstim razlozima, po starinski. Osvr-
ćući se, čovek je primećivao socijaliste, iza sebe, već
daleko, sasvim male, kako mašu svojim maramicama
i viću: »Cekajte nas.«
Znao sam, uoslalom, po Uekfildu, da jc učitelj vo-
leo, kako je sam s osmehom govorio, »da porađa duše«.
Ostao mlad, okružavao se omladinom: ćesto je pnmao
mladiće iz dobrih porodica, koji su se bili odlučili za
medicinu. Uekfild je više puta bio kod njega na ručku.
Posle obeda, prclaziio se u pušionicu. Gazda se pona-
šao prema Lim sLudentima, koji nisu bili odmakli mno-
go od svoje prve cigarete, kao prema ljudima: nudio
ih je cigarama. Opružio bi se na divan i dugo govorio,
poluzatvorenih oćiju, okružen žudnom gomilom svojih
ućenika. Prizivao je uspomene, pripovedao anegdote,
izvlaćio iz njih duhovite i dubokfe moraine pouke. I
ako bi, medu tim dobro vaspitanhn mladićima, bio
neki koji bi' pokazao malko tvrdoglavosti, Paroten se
za nieea posebno interesovao. Navodio ga je da govori,
■ pailjivo ga je slušao, snabdevao ga Мејаша prcdmoti-
ma И razmiSljanje. Neminovno se dcSavalo da. j=d-
noga dana, mladić, pun plemenitih ideja, razdražen ne-
prijateljstvom svojih, umoran da mish sam i protiv
svih, traži od gazde da ga primi nasamo 1, da mu, mu-
caiući stidljivo, oda svoje najintimmje xrnsh, svoja.ne-
godovanja, Svoje nade. Paroten ga je priUskao na^voje
o^prvoga dana.« Razgovarali r-
.o, još dalje, tako la je mla<
prati. Sa nekolifc e moglo se kon-
 о poboljšanjc' kod mladog b
n je js
:zuju sa svojom porodicom, sa svojom sre-
kraju, kao omađijana, zalutala ovca, koja je ukorak
išla za Parotcnom, obretala se u staji, prosvećena, po-
kajnička. »Qn jc izlečio više duša, zaključivao je Uck-
fild, nego što sam ja tela izlećio.«
Remi Paroten umiljato mi se smeSio.' Kolebao sc,
pokušavao je da razume moje stanovište, da ga la­
gano okrenc i da me vrati u lor. Ali ja se njega nisam
plašio: ja nisam bio ovca. Gledao sam njegovo lepo
čelo, spokojno i bez bora, njegov trbuščić, njegovu ru­
ku pljoštimice položenu na koleno. Uzvratih mu njcgov
osmeh i ostavih ga.
Žan Paroten, njegov brat, predsednik S.A.B.,* osla-
njao se obema rukama o ivicu stola natrpanog harti-
jama; svim svojim držanjcm on je posetiocu stavljao
na znanje da je audljeneija završena. Pogled mu je bio
izvanredan; kao apstraktan i blistav od čistoga prava.
Njegove zaslepljujuće oči proždirale su celo njegovo
lice. Ispod toga otvora zapazih dve usne, tanke i sažcte
od mistike. »Cudnovato, rekao sam sam sebi, on liči
na Remija Parotena.« Okrenuo sam pogled prema vc-
Iikom gazdi: ispitujući ga u svetlosti te sličnosti, na
njegovom lieu je. najedared. izbijalo nešto suho i pu-
sto, opšta porodična sličnosl. Vraćam se Žanu Paro-
Taj £> o jed
njemu ništa nije ostal
čistog prava. Istinski slučaj b
Kada Pravo zgrabi čoveka, ne postoji zaktlnjanje koje
ga može isterati; 2an Paroten ceo svoj život posvetio
je bio mislima o svom Pravu: ništa drugo: Umesto
blage glavobolje koju sam osećao kako nastaje, kao
slepoočnicama osetio bolno pravo da bude Iečen.Њ-
kako nije trcbalo navoditi ga da odveć m.sl. Р™“ '‘‘
nipcrovu Dažniu na neprmtne stvamosti, na mogucu
S na oatnie drugih. Nema sumnje. na svojoj sa-
mrtničkoj postelji, u času kada je Pf^va^er^joS od
Sokrata da se izgovori nekoliko uzvišemh reci, on bi
rekao svojoj ženi, kao jedan od mojih ujaka. svojoj,
^ jX l j u j ™ “ t £ u X ^ o s ^ d 4 s , ;
Kada je čovck dotle doterao, pred njim treba skmutl
kapuwi„nve su mi oči koie sam netrcmice gledao,
stavijiie na znanj" da mogu da idem. la nisam poSao,
bio sam odlućno radoznao. Znao sam, jer sarn dugo
posmatrao u biblioteei Eskurijala* jedan izvesm por-
[re Fiiipa II,- da kada se s lica gleda nek, portre koj.
sc sija od prava, posle nekog vremena taj sjaj se gas.,
ostaje neki pepeljavi talog: taj talog je mene intere-
Paroten jc pružao jak olpor. Ali. najedared nje-
eov nocled se ugasio. slika jc postala tamna. Sta je
Š«aiaS' Oči Slcpc usta tanka kao mrtva zmija. i obra-
zi. Tamni i okrugti deSji obrazu prućili se pff platnu
SAB nikada ih nisunaslućivali: nisuostajali
dovoijno dugo u Parotenovom uredu. Kada dolazil.
sretali su taj strasni pogled, kao neki zid. Pozadi, ODra
zi su bili u zaklonu, bcli i mekani. Posle toliko go-
Him ih ie niesova žena primetila? Dve godine. ret
godina? Jednoga dana, pretpostavljam, dok je njen muz
a mesccev uon mu milovao nos. i_
probavljao, zavaljen u fotelji, polu-
Шočiju, s lokvicom sur * /'n51 SR
da ga pogleda s lica: :
^ Načinio sam nekoliko когака unafrag, jednim op-
Pakoma, predsednika Ebera, oba Parotena, generala
ObrijaANosili su cilindre; u nedelju, u Ulici zaokreta
sretali su gđu Grasijan, ženu predsednika opStinc. koja
je u snu videla svetu Sesiliju. Upućivali su јој duboke,
svečane pozdrave, čija se tajna već izgubila.
Slikani su bili vrlo verno; a, međutim. pod kičicom
s njihovih lica izgubila se bila tajanstvcna slabost
Ijudskih lica. Njihova lica, čak i najmlLtavija, bila su
glatka kao fajansa; uzalud sam u njima tražio kakvu
srodnost s drvećem i životinjama, s mislima zemlje ill
u trenutku prelaza potomstvu, poveravala su se kak-
vom čuvenom slikaru da on na njihovom licu diskret-
no obavi bagerovanja, bušcnja, navodnjavanja, pomoću
Jcojih su, svuda oko Buvila, preobrazili bili more i po-
lja. Tako su, uz pomoć Renodaa i Bordirena, potčinili
bili celu Prirodu: izvan sebe i u sebi. Оло što su ta
tamna platna pružala mojim pogledima, to je bio čo-
vek dublje promišljcn od strane čoveka, s jedinim ukra-
som, najlepšom tekovinom čovekovom: buketom Prava
Covcka -i Građanina. Bez zadnjih misli divio sam se
vladavini čovekovoj.
Ušli su biU jedan gospodin i jedna gospođa. Bili
su odeveni u сгпо i starali su se da budu neprimećcni.
Zaustavill su se, potreseni, na pragu, i gospodin je me-
hanićki skinuo kapu.
»Ah! Gle!«t rckla je gospođa silno uzbuđena.
Gospodin je brže povratio svoju hladnokrvnost.
Rekao je tonom punim poštovanja:
»To je cela jedna epoha!«
»Da, rekla je gospoda, to je epoha moje babe.«
Načinili sn nekoliko koraka i sreli pogled 2ana
Parotena. Gospođa je zastala otvorenih usta, ali gospo­
din je bio pokunjen: izgledao je smeran, шога da je
poznavao zastrašujuće poglede i skraćene audijencije.
Lagano je povukao svoju ženu za niku:
»Pogledaj ovoga«, гекао je.
Osmeh Remija Parotena uvek je skromne odobro-
voljavao. Žena se priraakla i brižljivo pročitala:
»Portre Remija Parotena, rođenog u Buvilu, godine
1849, profesora Medicinskog fakulteta u Parizu, rad
Renodaa.«
»Paroten, član Akađemije nauka, rekao je njen
muž, rad Renodaa, člana Institute. To je Istonja!«
Gospođa je klimnula glavom, zatim pogledala Ve-
likoga G *
a u toj o
гопшој dvorani. Muž koji se iz poštovanja smejao, til
mi je dobacio jedan zabrinuti pogled i najedared pi
•stao da se sraeje. Okrenuo sam se i pošao bio da
ukipim pređ portreom OUvijea Blevinja. Obuzelo n
slatko uživanje: dakle! bio sam u ргата. Zaista je bi
»Gle, nastavila je, onaj tamo ima svoju ulicu: Oli
vije Blevinj. Znaš, mala uHca koja se pentra na Ze
Ieni Breg, tačno рге no što se đođe u žukstbuvil.« -
Trenutak kasnije dodala je:
»Ne izgleda nimalo prijatan.«
*Ne! Bundžije su imali s kim da razgovaraju.«
 :a Је п upućena. Gospodin п
- ‘ meje,
glasnije, sa izrazom uobraženosti i šitničarstva, kao da
je on lično Olivije Blevinj.
Olivije Blevinj nije se smejao. Upirao je put nas
svoju zgrčenu vilicu, a jabučica mu je strsila,
Nastao je trenutak tišine i divljenja.
»Rekao bi čovek da će da mrdne«, rekla je gospođa.
Muž je ljubazno objasnio:
*Bio je to krupan trgovac pamukom. Zatim se ba-
vio politikom, bio je poslanik.«
Ja sam to znao. Pre dve godine konsultovao sam,
povodom njega, »mali rečnik Velikih ljudi Buvila«, od
opata Morelea. Prepisao sam članak.
Blevinj Olivije* Marsijal, sin prcthodnoga, rođen i
umro u Buvilu (1849—1908); studirao prava u Parizu
i diplomirao 1872. žestoko potresen ustankom Коши-
ne, koja ga jc prinudila, kao i mnogc Parižane, da po-
begne u Versalj pod zaštitu Nacionalne skupštine, za-
kleo se, u godinama kada mladići misle samo na za-
dovoljstva, »da će svoj život posvctiti vaspostavljaniu
Reda«. Održao je reč: smesta po povratku u naš grad.
osnovao je čuveni klub Reda koji je svako veče oku-
pljao, u tofcu dugog niza godina, glavne trgovce i bro-
dovlasnike Buvila. Taj aristokratski serkl, o kome je
u šali rečeno da je bio zatvoreniji od D2okeja * vršio
je, do 1908, spasonosan uticaj na sudbinu naSeg vcli-
kog trgovaćkog pristaništa. Olivije Blevinj oženio se,
godine 1880, s Marijom Luizom Pakom, mlađom ćer-
kom trgovca šarla Pakoma (vidi ovo imc) i osnovao,
posle srarti ovoga, firmu Pakom — Blevinj i sin. Uskoro
se okrenuo ka aktivnoj politici i kandidovao se za po-
.'lasti, okreću se od nje iz bezvoljnosti, ili
sti?' Ja sam više puta rekao: komandovanje nije pravo
elite; to je njena glavna dužnost. Gospodo, ja vas pre-
klinjem: obriovimo princip autoriteta!«
Izabran pri prvom glasanju, 4. oktobra 1885, otada
je stalno ponovo biran. Energične i surove rečitosti,
održao je mnoge sjajne govore. Bio je u Parizu godine
1898, kada jc buknuo strašni štrajk. Hitno se prebacio
u Buvil, gde je bio oduhotvorač otpora. Njegova je ini-
cijativa pregovaranjc sa štrajkačima. Ti prcgovori, in-
spirisani duhom široke pomirljivosU, bili su prekinuti
sukobom kod Zukstbuvila. Poznato je da je jedna di-
skretna intervencija vojske povratila spokojstvo u du-
Prerana smrt njegovoga sina Oktava, koji je vrlo
mlad stupio u Politehničku školu i od koga je želeo
da »načini zapovedhika« nanela je strahovit udarac
Olivijeu Blevinju. Od njega se nije više oporavio i
iimm je dve godine kasnije, u februam 1908.
Zbirka govora: Moraine snage (1894. Iscrpeno),
Dužnost kažnjavanja (1900. Govori ove zbirkc bili su
držani povodom Drajfusove afere. Iscrpeno), Volja
(1902. Iscrpeno). Posle njegove smrti sabrani su nje-
govi poslednji govori i nckoliko pisama njegovim naj-
bližim pod naslovom Labor improbus (kod Plona,
1910). Ikonografija: postoji jedan njcgov izvrstan por-
tre od Bordirena, u muzeju u Buvilu.
Izvrstan portre, neka bude tako. OUvije Blevinj
iraao'je male erne brkove, a njegovo maslinasto lice
ličilo je, pomalo, na lice Morisa Baresa. Ta dva čoveka
su se. na svaki način, poznavala: zasedali su na istim
klupama. Ali buvilski poslanik nije imao nemarnost
Predsednika Iige Rodoljuba.* Bio je krut kao batina i
šikljao je s platna kao đavo iz kutije. Oči su tnu se-

kSJ) me sekirao taj portre! Ponekad mi je Ble-
vinj izgledao prevelik, a ponekad premalen. Ali danas
sam znao šta da o tome mislim.
Saznao sam istinu prelistavajući Buvilskog satiri-
iara. Broj od 6. novembra 1906. sav je ]bio
Blevinju. Predstavljali su ga пг '
okačenog o^rivu čiča Komba* s
vaška. A već na prvoj strani s1 o objašnjen
Olivije Bievinj bio je visok met_ . .................
javani su njegov nizak rast i kreštavi glas, koji je to-
Ико puta ushićavao cclu Skupštinu. Optuživan je da
podmeće gumene potpetice u cipele. Suprotno, gđa Ble-
vinj, bila je konj. »Može se mirne duše reći.za bolju
polovinu ima duplo od sebe.«
Melar i pedcset tri! Pa da: Bordiren, s ljubomor-
nom brižljivošću, okružio ga je bio predmetiraa koji
пе predstavljaju rizik da ga umanje; mekani stolac, ni-
ska naslonjača, jedna polica s nekoliko. in-12, jedan
okrugao persijski stočić. Samo, dao mu je bio isti stas
la su iste razmere. Otuda je proizlazilo da jc stocić
na jednom bio gotovo isto toliko velik kao ogromni
sto na dnigom i da b£ stolac dopirao do Parotenovog
ramena. Između ta dva portrea oko je instiriktivno рга-
лгНоuporedcnje: moja nel^odnost otuda je poticala.
set tri! Da sam hteo da s Blevinjom razgovaram, mo-
Nisam se više čudio što je tako plahovito dizao° svoj
nos uvis; sudbina ljudi takovoga stasa uvek se odigra-
va na nekoliko palaca iznad njihove glave.
Zadivljujuća moć umetnosti. Od toga čoveka pi-
skavog glasa ništa ne b" — ---------- ’ * ’
pretećeg lica, oholog gesta i zakn'avljenih očiju bika.
Studenta kojega je prestravila Komuna, poslanika si-
ćušnog i zagriženog, eto šta je smrt uzela. AU zahva-
ljujući Bordirenu, predsednik kluba Reda, besednik o
Moralnim Silama, bio je besmrtan.
»Oh! Jadni mali Pipo.«
Gospođa je prigušeno kriknula: ispod portrea Ok-
tava Blevinja, »sina prethodoog«, jedna pobožna ruka
ispisala je bila ove reči:
»Umro na Politehnici godine 1904.«
»Umro! Kao Arondelov sin. Izgledao je inteligent-
no. Kako je njegova шаша morala da pati! Eto, pre-
*■ u tim Velikim školaraa. Mozalc radi, cak
"■nte dvoroge šešire, to izgleda
. .. j ; kazoari su u Sen-Siru*.«
Sada sam i ja posmatrao politchničai-a umrlog u
ranim godinama. Put mu je biia voštana, a oštro opu-
šteni brkovi mogli su da pobude misao o skoroj smrti.
Uostalom, on je predvideo bio svoju sudbinu: izvesna
* 'z njegovih svetlih očiju koje su
glavu; pod tom uniformom on je predstavljao Fran-
cusku armiju.
Tu Marcetlus eris! Manibus date lilia plenis.. *
Jedna odsečena ruža, jedan mrtav politehničar: šta
od toga može da bude tužnije?
Prešao sam lagano dugu galeriju, pozdravljajuft u
prolazu, ne zadržavajući se, otmena lia
zila iz polusenke: g. Bosoara, predsedn: ;a trgovaČkog
suda, g. Fabrija, predsednika upraraog
nog pristaništa Buvila, g. Bulanžea, trgovta, » njcgu-
vom porodicom, g. Rankena, predsednika opštine Buvil.
g. de Lisijana, rođenog u Buvilu, ambasadora Francu-
ske u Sjedinjenim Državama i pesniba, nekog nepozna-
tog u ruhu prefekta, Majku svetu Mariju-Luizu. stare-
Sicu VeUkog sirotišta’ g. i gđu Terezon, g. Tibust-Guro
na generalnog predsednika saveta esnafskog izabranog
siida, g. Boboa, glavnog administratora Pomorske slu-
žbe, g.g. Briona, Mineta, Greloa, Lefevra, doklora i gđu
Pen, samog Bordirena, koga je slikao njegov sin Pjer
Bordiren. Pogledi jasni i hladni, crte tanane, usta tan­
ka, g. Bulanže bio js ogroman i strpljiv, Majka-sveta
Marija-Luiza dovitljivo pobožna, g. Tubist-Guron krut
momo borila s nekom teškom bolešću. Njena beskraj-
no шпогаа usta dovoljno su-izražavala njenu patnju.
vlađivala se: sastavljala je jelovnike i predsedavala Do-
brotvomom društvu. Ponekad, usred rečenice, lagano
je sklapala oči i život je napuštao njcno lice. Ta slabost
nije trajala više od jedne sekunde; ubrzo je gda Tere­
zon ponovo otvarala oči, nastavljala svoju rečcnicu. I u
radionici se šaputalo: »Jadna gda Terezon! Ona'se ni-
Presekao sam salon Bordiren-Renođa celora duži-
i Iepi Ijiljani puni tana-
itilištima, zbogom
:o postojimo. Zbo-
o Rolbonu; svršeno, n
10 u Moskvi; pisao :
»Pobrinulo se bilo
G. de Rolbon je ir
Markiz je bio prisutan: u očekivanju da ga konačno
smestim u istorijsko postojanje, ja sam mu pozajmio
шој žlvot. Osećao sam ga kao neku blagu VTelmu u u-
dubljenju želuca.
Najedared sam se setio da neće biti propušteno da
mi se stavi primedba: Rolbon je bio daleko od toga da
bude iskren sa svojim nećakom, kojega je hteo da kq-
risti, ako mu pothvat ne uspe, kao svedoka odbrane kod
Pavla I Lako je bilo moguće da je on izmislio priču o
zaveštanju da bi se prikazao naivan. ^ ^ da
roačku obesi o гер. Ona je dovoljna, mcdutim, da шс
baci u mrgodno sanjarcnjc. Video sam, najedared, de-
belu služavku kod »Kamija«, unezverenu glavu g. Aši-
la, prostoriju gde sam tako jasno osetio da sam zabo-
ravljen, napušten u sadašnjosti. Zamoren, sebi sam
sti prošlost nekoga drugoga?«
Dohvatio sam pero i pokušao da se vratim poslu;
imao sam ргеко vrh glave tih razmišljanja o proSIosti,
me ostave da mirno završim svoju knjigu.
Ali kako mi je pogled pao na blok ćisic hartije,
njegov izgled me potresao i ostao sam, s dignutim uvis
perom, da posmatram tu zaslepljujuću hartiju: kako je
bila tvrda i vidljiva, kako je bila prisutna. U njoj nije.
bilo nićega do sadaSnjosti. Slova koja tek što sam ispi-
»Pobrinulo se bi ie pronesu najjezivije gla-
Tu rečenicu ja ss
 prcko pula mene: uzalud bih tražio žia njenoga pore-
kla. Ma 1(0 drug! mogao je da jc napiše. Ali ja, ja nisam
da M je mntem. Sada slova nisu vi!e blista-
jaio više nista od njlhovog protazMg bteska.
Bacio sam zabrinut pogled oko sebe: od sadaSnjo-
sti mSsa dnjgo do sadašnjosti. Mekani i čvrsti name-
Staj, okoreo u svojoj sadašnjosti, sto, krevct, orman s
ogledalom - i ja sam. Prava priroda sadašnjosti sc ol-
krivala: sadašnjost je ono što postoji, a sve sto nije
sadašnjost ne postoji. ProSlost nije postojala. Nikako
Ml u stvarima, ni u mojoj misli. Svakako, ja sam odav-
sada, da se, prosto, povukla izvan moga domaSaja. Za
mene je proslost bila samo neko penzionisanje: bio je
to drugi nafin poslojanja, neko slanjc raspusta i no
dejstva; svaki događaj, kada je njegova uloga zavrse-
na, mudro sc sklanjao, sam po scbi, u jednu kutiju i
posrajao bonorami događaj: toliko jc čovcku teSko da
zamisli niStavnost. Sada sam znao: stvari su u celosti
. ono Sto izgledaju _ a iza njiii... nema niSta.
^ Još nekoliko minuta ta misao me zaokupljala. Za-
vukao sam scbi blfk hartije™1 “ “ “ 0 od™ 1 prl'
»... da je sačinio svoj zaveštaj,.
Ogromno gađenje najedarcd me obuzelo i pero mi
je .spalo između prstiju, pljujući mastilo. Sta se dogo-
ddo? Da b mi je pripala Muka? Ne, nije to bilo to, so-
ba je imala svoj svakidašnji blagonakloni izgled. Jedva
da mi je sto izgledao tea, deblji, a mojc sfflo čvršće.
Samo, g. de Rolbon je umro po drugi put.
Još malo pre bio je tu, spokojan i topao i s vreme-
živ, za mene življi n !0 autodidakt ili gazdarica .
stajjka železničara*. Nema sumnje, on je imao svoje
’ m°8a° je da sc po nekoliko dana ne javlja; ali če-
sto, po tajanstvenom lepom vremenu, kao higrometrič-
ki kapucinac* pomaljao je nos, spazio bill njegovo ble-
do lice i njegove plave obraze. I čak kada se nije pojav-
Ijivao, on je teško pritiskao шоје srce i osećao sam se
ispunjen. ^ ^ ^ ■ i N'5 'š
ovih tragova osušenog mastila, uspomene na rijihov
sve?. sjaj. Bila je to raoja greška: ja sam izgovorio je-
dine reči koje nije trebalo izgovoriti: rekao sam da pro-
šlost ne postoji. I odjednom, bez Suma. g. de Rolbon
se vratio u svoju niStavnost.
ih s nekom vrslom očajanja:
po jedan! te znake. On se naslanjao na tu hartiju^stav-
ljao je svoj prst na te listove da ih spreči da se ne o-
drugo nije vise postojalo do gomila žutih listova koje
sam pritiskao rukom. Postojala je, ipak, komplikovana
priča: Rolbonov nećak, ubijen godine 1810. od strane
careve policije, njegove hartije konfiskovane i prenese-
ne u tajne arhive, zatim, sto deset godina kasnije, uru-
čene. od strane sovjeta, koji su preuzeli vlast, Državnoj
biblioteci, odakle ih ja kradem godine 1923. Ali to nije
izgledalo istinitoiodtekradekojusamja lično počinio
nije mi ostalo nikakvo istinsko sećanje. Da bi se obja-
snilo prisustvo tih hartija u mojoj sobi, ne bi teško bilo
naći sto drugih verovatnih priča: sve bi one, pred tim
rapavim Hstovima, izgledale lake kao mehuridi. Pre ne-
go da računam na njih. da bih stupio u vezu s Rolbo-
nom, bolje bih uradio da se smesta obratim spiritistič-
kim stolovima. Rolbon nije viSe postojao. Nikako. Ako
je od njega ostalo nekoliko kostiju, one su postojale za
sebe. u punoj nezavisnosti, one su bile nešto malo fo-
sfata i kalcijum karbonata sa solima i vodom.
 Učinio sam poslednji pokušaj; ponavljao. sam reči
gđe de Sardis pomoću kojih — obično — prizivam u
sećanjc Markiza: »njegovo majušno, naborano lice, pur-
рштш i čisto. sve išarano boginjama, na kome je bUo
čudne pakosti, koja ie padala u oči, makoliko napora
ulagao da je sakrije.«'
Pokomo mi se ukazalo njegovo lice, njegov šiljati
nos, njegovi plavi obrazi, njegov osmeh. Mogao sam po
volji da oblikujem njegove crte, možđa sa više lakoće
nego ranije.- Samo, to je već bila jedna slika u meni,
jedna fikcija. Uzdisao sarn, zavaljivao sam se na naslon
svoje stolice, sa utiskom nepodnošljive omaške.
Cetiri časa otkucava. Tu sam, eto, jedan čas, na sto­
lid, opuštenih ruku. Počinje da se smrkava. Osim toga,
ništa se mje.promenilo u toj sobi: bela hartija je uvek
na mome stolu, pored naliv-pera i mastionice... Ali ја
idući Ulicom osakaćenih i Bulevarom Redut, neću od-
laziti u Biblioteku da konsultuiem arhive.
Imam želju da đipim na noge i da izadem, da ra-
'mise^esUL^a*3« ^ dTor°e5uvek
doći odveć rano. Ne mičem se. čitam mehanički na li-
stu beležnice pasus koji sam ostavio nedovršen:
»Pobrinulo se bilo da se pronesu najjezivije glasine.
svome nećaku pisao, pod datumom 13. septembra, da
je sačinio svoj zaveštaj.«
Velika Rolbonova afera ie završena. kao neka veli-
ka strast. Trebalo bi naći neSto drugo. Pre nekoliko go-
dina. u Sangaju, u Mersijevom uredu. prisnio mi se
drugi jedan san, živeo sam u dvorcu Careva, u starim
palatama tako hladnim da su se zimi, iznad vrata obra-
zovali ledeni stalaktiti. Danas se.budim pred blokom
bele hartije. Buktinje, ledene svetkovine, uniform© i le-
pa drhtava ramena iščezU su. Umesto toga, ostaje neSto
u mlakoj sobi, nešto što ja neću da vidim.
G. de Rolbon je bio moj ortak: ja sam mu bio po-
treban i on je meni bio potreban da ne osećam svoje
bide. Ja sam liferovao sirovinu, tu sirovinu koju sam
imao za bacanje, s kojom nisam znao Sta da radim: po-
stojanje, тоје postojanje. Njegov udeo bio je da pred-
stavlja. Stajao je preda mnom i dokopao se bio moga
života da bi mi predstavljao svoj. Ja više nisam prime-
ćivao da postojim, ja više nisam postojao u sebi, već u
njemu; za njega sam ja jeo, za njega sam disao, svaki
moj pokret imao je svoj smisao izvana, tu, upravo pre-
ma meni, u njemu; ja višc nisam video moju ruku koja
ispisuje slova na hartiji, čak ni rečenicu koju sam napi-
sao — ali iza, s one strane hartije, -video sam markiza,
koji je zahtevao taj pokret, kome je taj pokret produ-
žavao, učvršćivao postojanje. Ja sam bio samo sred-
stvo da bi on živeo, on je bio moj smisao postojanja,
on me oslobodio bio mene. Sta ću sada da radim?
Taj pokret ramenom ja nisammogao da uzdržim...
Stvar koja je Ćekala, uzbunila se, ustremila se na
taStra!rJato SmCja. Postojanje^Sobođeno! olakšano,
Postojim. To je tako blago, tako blago, tako lagano.
I lako: reklo bi se da se to samo drži u vazduhu. To se
mice. To su dodiri odasvud, koji se tope i iščezavaju.
Sasvim blago, sasvim blago. U mojim ustima je penu-
šava voda. Ja je gutam, ona klizi u mome grlu, miluje
neprekidno' toj anje jedne barice beUčave vode — di-
skretne — koja mi dodiruje jezik. I ta barica, to sam
opet ja. I jezik. I grlo, to sam ja.
 Vidim svoju šaku koja sc prostrla po slolu. Ona
živi — to sam ja. Otvara se, prsti se pružaju i uperuju
se. Ona mi pokazuje svoj gojazni trbuh. Liči na živo-
tlnju poleđuške. Prsti su Sape. Zabavljam se da s nji-
ma mrdam, vrlo brzo, kao noge raka koji je pao na le-
đa. Rak je mrtav: noge se grče, skupljaju se na trbuhu
moje ruke. Vidim nokte—jedinu stvar na meni koja ne
živi. Moja šaka se okrcće, ispruža se potrbuškc, sada mi
pokazuje svoja Ieđa. Srebmasta leđa, malko blistava —
korenovima zglobova. Ja osećam svoju Saku. To sam ja,
te dve životinje koje se pokreću na krajcvima mojih
ruku. Moja бака grebe jednu od svojili nogu noktom
druge noge; oscćam njenu težinu na stolu koji nije ja.
Dug je, dug. taj utisak težine ne prolazi. Nema razloga
da to prode. Na kraju krajcva, to je ncpodnošljivo...
Povlačim ruku, stavljam je u džep. Ali smcsta ose&un,
kroz tkaninu, toplolu moje butine. Odmah istržem ša-
da osećam terct na kraju ruke. Ona malko vuče, jedva,
mlitavo, ugodno, ona postoji. Ne nastojim: kudgod je
stavim, ona <5c naslaviti da postoji i ja ću nastaviti da
oscćam da ona postoji; ne mogu je ukinuti, ni ukinuti
ostatak moga tela, mokru toplinu koja prlja moju ko-
šulju, ni svu tu toplu mast koja se lenjo okrcćc, kao da
Setaju, koji idu tamo-amo, pcnju se od*moje slabine do
pazuha, ili tiho tavore, od jutra do mraka, u svom uo-
bičajcnom kutku.
zaustavim, da ne mislim, išlo bi mnogo bolje. Misli, to
je najbljutavije što postoji. Još bljutavije ncgo put. To
sc razvlači bez kraja i konca i ostavlja čudan neki ukus.
A zatim, tu su reCi, u unutraSnjosti misli, nedovrSene
reči, skice rečenica koje se sve vreme vraćaju: »Treba
da svr... Ja post... Umro... G. de Rolbon je umro...
ma nikad kraja. To je gore nego sve ostalo. jer se ose-
6m odgovoran i saučesnik. Na primer, ta vrsta bolnog
preživanja: ja postojim, ja ga podržavam. Ja. Telo, ono
samo po sebi živi, jednom kada je to počelo. Ali misao,
nju ja nastavljam, odmotavam. Ja postojim. Ja mislim
da postojim. Oh, dugi serpentin, to osećanje da se po­
stoji — i ja ga odmotavam. polagano... Ako bih sebe
mogao sprečiti da mislim! PokuSavam, uspevam: fiini
mi se da mi se glava puni dimom... i eto opet počinje:
»Dim... ne misliti... Neću da mislim... Ja mislim da
neću da mislim. Ne treba da mislim da neću da mislim.
Jer to je opet misao.« Znači nikada ncće biti kraja?
Moja misao, to sam ja: do zaSto nc mogu da sc za­
ustavim. Ja postojim zato što mislim... i ne mogu se­
be sprečiti da mislim. U ovom istom trenulku - to je
janja. To ja, to ja izvJačim sebe iz ništavila kome stre-
mim; mržnja, gađenje da se postoji, to je toliko načina
da činlm da postojim, da sc uvaljujem u postojanje.
Misli sc radaju iza mcne, kao ncka vrtoglavica, osećam
ih kako se rađaju iza moje glavc... ako popustim, one
ćc dodi tu, napred, medu mojim oćima — a ja uvck po­
pustim, misao se uvcličava, uveličava i eto je, ogromna,
kako me celoga ispunjava i obnavlja moje postojanje.
Pljuvačka mi je slatka, telo mi je mlako; osećam
se bljutav. Perorez mi je na stolu. Otvaram ga. ZaSto
vu ruku na notes, nanosim sebi žestok udarac u dlan.
Pokret je odvcć nervozan; oštrica je skliznula, rana jc
zadovoljstvom gledam na belom listu, kroz redove koje
sam malo pre ispisao, tu malu baricu krvi koja je naj-
zad prestala da bude moja. Cetiri reda na jednom be-
balo bi da napišem ispod: »Danas sam odustao da pi-
Sem svoju knjlgu o markizu Rolbonu.«
Hoću li da lečim ruku? Gledam mali monotoni tok
krvi. Eto, upravo se zgrušava. Gotovo. Koža mi izgleda
zarđala oko posekotine. Pod kožom ostaje samo mali
jedan osećaj, sllčan drugima, možda još bljutaviji.
To odzvanja polovina petoga časa. Ustajem, hlad-
na košulja lepi mi se za put. Izlazim. ZaSto? Eto, zato
što isto tako nemam razloga da to ne uradim. Cak ako
ostanem, ako se Sćućurim u jednom kutku, ja sebe ne-
ću zaboraviti. Biću tu, tcžiću na pod. Ja sam.
Na prolazu kupujem neke novine. Senzacionalne.
Telo male Lisijene je pronađenol Miris štamparške bo-
je, hartija se gužva među mojim prstima. Gnusna in-
dividua je u bekstvu. Dete je bilo silovano. Pronađeno
joj je telo, prstiju zgrčenih u blatu. Zgužvao sam har-
tiju u loptu: miris štamparskc boje; Božc kako danas
stvari silno postoje. Mala Lisijcna bila je silovana. Nje-
no telo još postoji, njcna izranjavljena put. Ona više
ne postoji. Njene ruke. Ona više ne postoji. Kuće. Idem
između kuća, između lcuća sam, uspravan па kaldrmi;
kaldrma pod mojim nogama postoji, kuće se prekla-
paju nada mnom kao što se voda preklapa nada mnom,
na hartiji u obliku labudovc gore, ja sam. Ja sam, po-
stojim, mislim, znači ja sam; ja sam zato što mislim,
zašto ja mislim? Ja neću više da mislim, ja sam zato
fujl Bežim, gnusna individua je pobegla, silovana te­
la. Ona je osećala tu drugu put kako jc ulazila u njenu.
la... eto ja... Silovana. Neka slatka krvava želja
silovanja obuzima me odostrag, sasvim slatka. iza u5i-
nek^motora^r “ еПе.'л” ^а koSa^ rij!a Је тоЈ°Ј tfavf.
nje uz postojanje, stvari postoje jednc uz druge! ostav-
duž zida ja prolazini, du2 dugog zida ja postojim, ispied
zida, jedan korak, zid postoji proda mnom, jedan dva,
iza mene, jedan prst koji grebe u mojim gaćama, gre­
be, grebe i izvlači prst iz male umrljane blatom, blato
na mome prstu koji je izlazio iz blatljivog potočića i
lagano ponovo pada, lagano, mlitaveći, grebao manje
snažno nego prsti male koju su davili, gnusna individua,
grebao blato, zemlju manje snažno, prst lagano klizi,
pada glavačke i toplo miluje savijen uz moju butinu;
postojanje je mlitavo i vrli se i ljulja se, ja se ljuljam
između kuća, ja sam, ja postojim, ja mislim da se lju­
ljam, ja sam, postojanje je jedan oboreni pad, neće pa-
sti, paSće, prst grebe na prozorčiću, postojanje je ncsa-
vrSenstvo. Gospodin. Lepi gospodin postoji. Gospodin
oseća da postoji. Ne, lepi gospodin koji prolazi, gord i
blag kao ladolež, ne oseća da postoji. Rascvetati se; me­
ne boli posečena ruka, postoji, postoji, postoji. Lepi go­
spodin postoji Legija Casti, postoje brkovi, to jc^sve;
gija easti i jedni brkovi, a ostalo niko ne vidi, on vidi
dva šiljata vrha svojih brkova s dve strane nosa; ja da-
kle ne mislim da sam ja brk. Ni svoje mršavo telo, ni
svoja velika stopala on ne vidi, pretražujuci tur svojih
pantalona pronašao bi se svakako par malih sivih uu-
je: »Ja postojimJjer je to moje pravo.« Ja imam pravo
da postojim, znači imam pravo da ne mislim: prst se
belu rasevetalu put koja pada blaga, dodirivati cvetnu
vlažnost pazuha, eliksire i tečnosti i fluorescencije puti.
ući u postojanje drugoga. u crvene sluzokože s teškim,
slatkim, slatkim mirisom postojanja, osetiti da posto­
jim izmedu slatkih mokrih usana, usana crvenih od blc-
de krvi, usana ustreptalih koje zevaju skroz mokre od
. postojanja. skroz mokreod svetlog gnoja, izmeđumokrih
 .a koje i i? Moje it
koja živi, put koja gamiže i lagano previre tečnosfi, ko­ je puti, sladosti... pick-up.
ja previre кајшак, put koja previre, previre, previre,
voda slatka i zašećerena moje puti, krv iz moje §ake.
osećam bol. sladak mojoj ranjavoj puti koja previre u
hodu, hodam, bežim, ja sam gnusna individua s ranja-
vom puti, ranjena postojanjem o te zidove. Hladno mi . Glas, dubok i rapav, iznenadno se pojavljuje i svet
je, koraknuo sam, hladno mi je, korak. okređem ule- išćezava, svet postojanja. Taj glas je imala jedna žena
od puti, pevala je pred jednom pločom, u svojoj naj-
li°sam ja lud? Onrefida se boji da le”lucTpostoj^je, lepšoj toaleti i njen glas je registrovan. 2ena: eh! ona
je postojala kao i ja, kao Rolbon, ja nemam želju da je
vidii li maleno u postojanju, zaustavlja se, telo se zau-
stavlja, on misli da se zaustavlja, otkud dolazi? Sta či- Ploča koja se okrećepostoji, vazduh udaren glasom ko­
ni? Ponovo polazi, strah ga je, veoma strah, gnusna in­ ji vibrira postoji. glas koji se ubeležio na ploči posto-
dividua. ielja kao izmaglica, želja, gađenje. on veli da ji. Ja, koji slušam, postojim. Sve je puno, svuda posto-
je zgađen Što postoji, da li je zgaden? umoran od gade-
nja Sto postoji. Trči. Cemu se nada? Trči da beži od se-
be, da se baci u basen? Trči, srce, srce koje lupa to je mlada, nemilosrdna i vedra postoji... ta surovost.
svetkovina. Srce postoji, noge postoje, dah postoji, oni
postoje trčeći, dahćući, lupajuči, sasvim mekano, sa­
svim mekano se zaduva, zaduva me, veli da se zaduva;
postojanje hvata moje misli odostrag, i lagano ih ras-
cvetava odostrag; mcne livataju odostrag, nateruju me
Na stolnjaku o<
duva u lakim mehurima postojanja, on je mehurić iz- gu vuče se jedna rr
maglice želje, bled je u ogledalu kao mrtvac, Rolbon je prednje noge jednt

dostrag) odostrag odostrag, mala Lisila napadnuta o-

dostrag, silovana postojanjem odostrag, on moli za mi-
lost, sram ga je da moli za milost, sažaljenje, upomoć,
upomoć, dakle ja postojim, on ulazi Bar Momarice, ma-
la oglcdala malog kupleraja, on je bled u malim ogle-
dalima malog kupleraja veliki riđov koji se strovaljuje
na klupu, pick-up* svira, postoji, sve se okreće, pick-up

ona potrebna. Hteo bih da je vidim dok sam pri snazi:
Ani je bez milosti za olupine: / smeje se pokazujući blistave zube. Drugi se ne smeje
>Je li vam dobro, gospodine? Osećate li se dobro?«
Autodidakt me gleda iskosa svojira podsmešljivim
očima. On pomalo dahće, otvorenih usta, kao zadihani
pas. Priznajem: jutros sam bio skoro srećan da ga po-
novo vidim, potrebno mi je bilo da govorim.
»Kako sam srećan što vas vidim za mojim stolom,
rekao je. ako vam je hladno, mogli bismo se smestiti
pored radijatora. Ona gospoda će ubrzo da odu, tra-
Hli su da plate.«
govorim s čovekom; godinama mi se to nije dogodilo'.
»Oni odlaze, hoćete li da promenimo mesto?«
Dva gospodina pripalila su cigarete. Izlaze, el
-- n vazduhu, na suncu. Prolaze..............
opačke dešifrujem jedan o____
»Kuća Botanc; buržoaska kujna.
»Ručak po utvTdenoj ceni: 8 franaka.
»Prcdjelo po izboru.
»Meso gamirano.
mene^Sjlv^i smešlji^p^gled; alTon*mene vid? on
je ođveć zauzet posmatrajući ono što jede. S druge
strane. kase dva crvena, trapava čoveka slade se §k> "
kama, pijući belo vino. Manji, koji ima tanke plave
kove, priča neku priču koja ga zabavlja. Ne žuri s
s lepom
>mkosom zabačenom natrag, zamišljeno
[a klupi, pored sebe, postavio je kožnu tai
grejane glave, pomalo bučni, ići <fe duž ograde, gleda-
jući decu na plaži i brodove na moru; ići će svomposlu.
Autodidakt s
»Hoćete li d j jeiovn
la predjelo po izboru:
pet kriSki kobasice, ili rotkvice s rakušđma, ili sive ra-
kušce, ili činijicu celera nakiselo. Burgonjski puževi su
»Daćete mi jedne kobasice«, rekao sam služavci.
On mi je istrgao kartu iz ruku:
»Zar nema ništa bolje? Evo burgonjskih puževa.«'
•To je i
>Onda ostrige, gospođice — a le rotkvice.«
Objašnjava mi crveneći:
»Mnogo volim rotkvicc.«
»A zatim?«, pita on.
Preleteo sam listu mesnih jela. Dinstana g(
me dovodila u iskušenjc. Ali unaprcd znam
 dobiti pile na lovaćki način, to je jedino mesno/jelo
kao dodatak.
»Gospodinu ćete dati, veli, pile na lovafiki jaaCin.
Za mene dinstanu govedinu, gospođice.«
Okrenuo je jelovnik: vinska ratna je na pbledini:
»Uzećemo vina«. — rekao je tonom pomaJo sveča-
nim.
»Gle, rekla je služavka, razbacujete se! Ш nikada
ne pijete.«
»Ali mi čaša vina, ponekad, neće škoditi. Gospođi-
ce. hoćete li nam doneti jednu bocu aniujske ružice?«
Autodidakt je ostavio jelovnik, izlomio svoj hlebac
na male komade i protrljao tanjir salvetom. Bacio je
pogled na čoveka bele kose koji je c'iiao novine, zatim
mi se nasmešio:
»Obično dolazim s knjigom, iako mi jedan lekar
to ne savetuje: jede se odveć brzo, ne žvaće se. Ali ja
imam nojev želudac, mogu da progutam bilo šta. U to-
ku zimc 1917, kada sam bio u zarobljeništvu, hrana je
bila tako loša, da su se svi porazbolevali. Razume se
da sam se i ja javio kao bolestan sa svima ostalima:
ii nije 1
ni zarobljenik.. o prvi p
ga zamislim nego kao autodidakta.
»Gde ste bili u zarobljeništvu?«
On ne odgovara. Ostavio je viljušku i gleda u mene
, s čudesnom napregnutošću. Pričaće mi svoje neprilike:
sada se sećam da nešto nije išlo kako treba u bibliote-
lim na neprilike drugih, to «5e mi doneti promeDu! Ja
I to je tako neodredeno, tako metafizićki, ta neprilika.
Autodidakt ne izgleda kao da će da govori. Kako
čudaa pogled na mene baca: nije to pogled da vidi, pre
za duhovno pričešćivanje. Autodidaktova du§a se pope-
la do njegovih veličanstvenih očiju slepca, gde se raz-
golićuje. Neka moja uradi isto, neka zalepi svoj nos za
stakla: obe će jedna drugu da posluže učtivostima.
Ja neću pričešćivanja duša, nisam spao tako nisko.
Povlačim se. Ali autodidakt izbacuje grudi iznad stola,
ne puštajući me iz vida. Srećom, služavka mu donosi
rotkvice. On se ponovo spušta na stolicu, duša iščezava
iz njegovih očiju, počinje poslušno da jede.
»Vaše neprilike su se sredile?«
Poskočio je:
»Kakve neprilike, gospodine?« upitao je izbezum-
1Ј6ПОра znate neki dan ste mi o tome govorili.
n glasom. Ah! da, neki dan. Da-
kle, to je onaj Korzikanac, gospodine, onaj Koizikanac
iz bibUoteke.«
Jedan trenutak se koleba. s tvrdoglavim izrazom
brzinom. Već je svršio s rotkvicama :
su meni doneli ostrige. Na njegovom tanjiru osta!
samo veza zelenih repuljaka i malo mokre soli.
Napolju, dvoje mladih zaustavilo se pred jel
kom koji im jedan kuvar od kartona podnosi levor
kom (u desnoj drzi tiganj). Oni se kolebaju. 2ei
hladno, uvlači podbradak u krzneni okovratnik. M
se prvi odlučuje, otvara \Tata i sklanja se da pro;
svoju drugaricu.
!i. Gled s, ljubazi
 Toplo je«, ki sbiljnim gl
»Gospodo, gospođe«, veli.
•Autodidakt se okreće i milo kaže:
»Gospodo, gospođe.«
Ostali klijenti ne odgovaraju. ali otmeni/gospodin
spjišta malko svoju novinu, ispitivački gleda došljake
prodornim pogleđom.
»Hvala, nemojte se truditi.« , Izgleda da se plaže jedno drugoga. Najzad, nespret-
Pre no što je služavka, koja je dotrčala da mu po-
mogne, mogla da napravi i jedan pokret, mladić se gip-
ko oslobodio svoga kišnog ogrtača. Umesto kaputića on
ima kožnu bluzicu s patent-zatvaračem. Pomalo razoča-
гапа, služavka se okrenula mladoj ženi. Ali on ju je o
pet preduhitrio i blagim i tačnlm pokretiroa pomaže
svojoj drugarici da skine ogrtač. Seli su blizu nas, jed-
žena ima шпогпо i svetlo lice, pomalo napućeno. Naje-
dared je skinula šešir i smejući se zatresla svoju cmu
u lepi!«
zajedno,
što ih vide zajedno. Ponekad, ki
u neki restoran na Pikadiliju, osecau smo aa smo prea-
met razneženih zagledanja. Ani je to bilo nešnosno, ali
ja sam, priznajem, bio pomalo gord. Naročito začuđen;
ja nikada nisam imao izgled urednog čoveka koji tako
Iepo pristaje ovoipe mladiću i ne bi se čak moglo reći
da je moja ružnoća uzbudljiva. Samo, bili smo mladi:
sada sam ja u godinama da se raznežujemnad mladošću
drugih. Ne raznežujem se. 2ena ima tamne i blage oei;
mladić narandžastu kožu, malko rošavu, i prekrasan
mali, samovoljan podbradak. Dirljivi su mi, to je isti-
na, ali mi se pomalo gade. Osećam ih tako daleko od
sebe; toplota ih je raslabila, u' svojim srćima nastavlja-
ju jedan isti san, tako blag, tako slabačak. Ugodno
im jc, s poverenjem gledaju žute zidove, nalaze da je
svet dobar takav kakav je, upravo takav kakav je
život, jedan spor i mlak život, koji, uopšte, vile neće
imati smisla — ali oni to neće prirnećivati.
no i odlučno, mladić vrhovima prstiju dohvata ri'1'"
svoje drugarice. 0
nad jelovnik. Г
aloj je dvorani, desno 0£
шал«. iu j v w - - d ustanika Komune, koj
je živeo u Buvilu do amnestije, krijući se na jednon
tavanu. Hteo je da se ukrea za Ameriku, ali ovde jj
Iučka policija dobro vešta. Divan ćovek. Koristio j'
svoje prinudno slobodno vreme da izvaja jedan velik
hrastov pano. Nije imao drugoga alata do jednog p<
roreza i jedne turpije za nokte. Tananije delove radn
je turpijom: Sake, oći. Pano je dug metar i pedeset,
metar širok; ceo rad je u jednom komadu; ima sedan
deset ličnosti, svaka je veličine sake, ne racunajući dv

li izmaklo da je Bordiren v
mu icpu чшш aa ima stila, da ima ruku, fc ‘
se to kaže? Ali zadovoljstvo, gospodine, estetsko za
voljstvo mi' je tuđe.«
Ja mu sa simpatijom kažera:
»Kod mene je ista stvar sa vajarstvom.«
»Ah, gospodine! Na žalost, kod mene takođe.
muzikom, i s igrom. Mcdutim, nisam lišen izvesi
poznavanja. Zaista, neshvatljivo je: video sam mla
ljudi koji ne znaju ni polovinu onoga što znam јг
koji. pred jednom slikom, izgleda da osećaju zadov
Autodidakt jedan trenutak sanja:
»što me žalosti, to nije toliko što sam IiSen izve-
snog uživanja, pre će biti što mi je cela jedna grana
ljudske aktivnosti tuđa... Medutim, ja sam čovek, a
ljudi su načinili te slike...»
Najedared nastavlja izmenjenim glasom:
^ »Gospodine, jedanput sarn^reskirao da pomisiim
vi3a za svaku epohu? Hoćete li mi dozvoliti, gospodi-
S ćudenjem vidim kako iz džepa vadi jedan notes
u crnoj koži. Jedan trenutak ga prelistava: mnogo be-
lih stranica i,.u velikim razmacima, poneki red ispi-
san crvenim mastilom. Pobledeo je sasvim. Stavio je
nofes pljoštimice na stolnjak i položio svoju krupnu
šaku na otvorenu stranicu. KaSlje zbunjeno:
»Ponekad mi padnu na urn — ne tisudujem se da
kažem misli. To je vrlo ćudnovato: tu sam, čitam i,
odjednom, nc znam otkud to dolazi, kao da sam na-
dahnut. Prvo na to nisam obraćao pažnju, zatim sam
se odlučio da kupim jedan notes.«
Zaustavio se i gleda me: Ceka.
»Gospodine, te maksime su, razume s« , provizome:
moje obrazovanje nije dovršeno.«
On svojim drhtavim rukama dohvata
je uzbuđen:
On čita:
»Niko više ne уешје u ono što je XVIII vek
trao za istinito. ZaSto bi se htelo da mi nalazimo
voljstvo u dclima koja su oni smatrali lepim?«
Gleda me s preklinjućim izgledom.
»šta o tome treba misliti, gospodine? Možda
pomalo paradoksalno? Zato što sam držao da
dati mojoj misli oblik jedne dosetke.«
»Pa... ja nalazim da je to veoma zanimljivo
»Jeste li vi to već negde pročitali?«
»Zaista, nikada nigde? Onda, gospodine, re!<
stušten, znači da to nije istina. Da je istina, neko
»Pričekajte, rekao sam mu, sada kada razr
 Bio je na sedmom n
»Da li biste bili ljubi
is?« rekao je sisajuci vr
»Znate, pročitao sam __
»Oh, ništa ne znaći, ništa ne
Zapisao je u svom n.
žljivo 2г _ ^
tolika sreća dovoljna za jedan jedini put.
»Kako je to prijatno, rekao je intimnim tonom,
moći razgovarati, ponekad, ovako neusiljeno.«
Ovakva neočekivana glupost, kako se moglo i oče-
kivati, uništila je naš učmali razgovor. Sledio je du<*
tajac.
Od dolaska dvoje mladih, atmosfera restorana se
preobrazila. Dva crvena čoveka su zaćutala; ne uste-
žući se, oni su podrobno razabirali Can mladc žene.
Otmeni gospodin je ostavio svoju novinu i gleda taj
par ljubazno, gotovo saučesničkL On misU da je sta-
rost mudra, da je mladost lepa, klima glavom sa iz-
n koketerijom: on dobro zna da je još uvek lep,
uvan, da svojim n i svojim
mjošiE - ■
'ća očinski. Osećanja služavke izgledaju jednostavnija
ukipila se pred mladim Ijudima i posmatra ih rai
japljenih usta.
Govore tihim glasom. Posluženo im je predjelo, al
ga nisu ni dodimuli. Naprežući sluh mogu da se do
»Zažto ne?« šapuće mladić .sa strasnom živahno
»Ja sam vam rekla.«
»Nije to nikakav razlog.«
Nekoliko reči mi je izmaklo, zatim iena Sim
raSSdvećčestoSsam pokušala. Prošlo mi je doba 1
: život može ponovo početi. Ja sam stara, mate.«
Mladić se ironično smeje. Ona nastavlja:
•Ne bill mogia da podnesem... razočaranje..
_
»Pogledajte Zanetu.«
»Pa dobro, ja nalazim
ona uradila. Imala je hrabrosti.«
»Znate, kaž ’ ' v -------
stila priliku. R<
neje:
:o je uobražen! J
Više ih ne slušam: nerviraju me. Leći će zajei
Oni to znaju. Svako od njih zna da ono drugo to :
Ali, pošto su mladi, nerini i prismjni, pošto svako 1
da sačuva svoje sopstveno uvaženje i uvaženje or
drugoga, poSto je ljubav jedna velika, poetična s
koju ne treba poplašiti, oni »i5e puta sedmično od
na ieranke i u restorane da izlaiu svoje male пш
i mehaničke igrarije ...
 Konačno, treba utući vreme. Mladi su i lepo gra-
đeni, pred njima je još tridesetak godina. Dakle, ne
žure se, čekaju i ne greše. Kada budu zajedno ležali,
potrebno je da nađu nešto drugo da obaviju ogromnu
apsurdnost svoga postojanja. Ipak... da li je apso-
lutno neophodno lagati sebe?
Preletam pogledom dvoranu. To je lakrdija! Svi ti
Ijudi sede sa izrazima ozbUjnosti, jedu. Ne, oni ne je-
du: oni obnavljaju svoju snagu da privedu kraju zada-
tak koji im pripada. Svaki od njih ima svoju ličnu
malu tvrdoglavost, koja ga sprečava da zapaža da po­
stoji; nema nijednog koji ne veruje da je neophodan
nekome ili nečemu. Zar mi neki dan autodidakt nijc
govorio: »Niko nijc bio pozvaniji od Nusapjea da рге-
duzme tu ogromnu sintezu?« Svaki od njih radi ncku
malu stvar i niko nije pozvaniji od njcga da je uradi.
Niko nije pozvaniji od trgovačkog putnika, onoga tamo,
da proturi zubnu pastu Sven. Niko nije pozvaniji od
onog zanimljivog mladića da barata pod suknjom svoje
susetke. A ja sam među njima i, ako me pogledaju,
moraće da pomisle da niko nije pozvaniji od шепе
na Sta, ali ja znam da postojim i da oni postoje. I
ako bih poznavao veštinu ubeđivanja, pošao bih da
sednem pred lepog gospodina s belora kosom i obja-
snio bih mu Sta je to postojanje. Pri pomisli na izraz
lica koji će on dobiti prskam od smeha. Autodidakt
me iznenađeno gleda. Hteo bih da sc zaustavim ali ne
*Vi ste veseli, gospodine«, veli mi autodidakt sa
izrazom opreznosti.
mi, svi, kolikogod nas je, jedemo i pijemo da očuvamo
naše dragoceno postojanje i da nema ničega, ničega,
nikakvog razloga da postojimo.«
Autodidakt je postao zamišljen, on se napreže da­
me razume. Smejem se odveć glasno: video sam kako
sam i toliko rekao. Na kraju krajeva, to se nikoga ne
tiče.
On lagano ponavlja.
»Nikakvog razloga da postojimo... Vi svakako ho-
ćete da kažete, gospodine, da je život bez cilja? Zar
nije to ono sto se naziva pesimizmom?«
Razmišlja jos trenutak, zatim kaže, s blagoŠću:
»Citao sam, pre nekoliko godina, jednu knjigu ne-
kog američkog autora, zvala se Vredi li da se tivot
livi. Da nije to pitanje koje vi hoćete sebi da posta-
Dabome to nije pitanje koje ja sebi postavljam.
Ali neću ništa da objašnjavam.
*On je zaključivao, kaže mi autodidakt utešnim
tonom, u korist voljnog optimizma. život ima smisla,
ako mu se želi dati smisao. Pre svega, treba delati,'
baciti sc u neki pothvat. Ako se kasnije o tome raz-
miSlja, kocka je bačena, čovek je angažovan. Ja ne
»Ništa«, velim.
Ili, bolje reći, ja mislim da je to ona vrsta laži
koju neprestano uobražavaju trgovački putnik, dvoje
mladih i gospodin s belom kosom.
Autodidakt se smeši, pomalo pakosno i podosta
»Dakle, to nije moje miSljenje. Ja mislim da ne
treba da tražimo tako daleko smisao naSega života.«
»Ah?«
»Postoji jedan cilj, gospodine, postoji jedan cilj...
postoje ljudi.«
To je tačno: zaboravio sam da je on humanist. On
ćuti jednu sekundu, koliko je dovoljno da utamani, na-
čisto, neumoljivo, polovinu svoje dinstane govedine i

М ^ Т т “ оћгГ1за'ка1е. °o
je nespomo, ali duSa nije dovoljna. Nekada sam se
družio s pariskira bumaoistima, sto puta sam sluSao
kako kažu »postoje Ijudi«. i bila je to druga stvar!
Virgan je neprevazidljiv. Skidao je svoje naočari, kao
da hoće da se pokaže go u svojoj čovečjoj puti, netre-
mice me posmatrao svojim uzbuđujućim očima, teškim,
umornim pogledom, koji kao da rae skidao golog da
dohvati moju ljudsku suštinu, zatim je melodično ša-
putao: »Postoje ljudi, stari moj, postoje ljudi«, dajući
onome »postoje« neku vrstu nespretne siline, kao da
se njegova ljubav prema Ijudima, neprestano nova i
začudena, sapliće u svojim džinovskim krilima.
Autodidaktova mimika nije dostigla tu barŠuna-
tost; njegova ljubav preraa ljudima je naivna i var-
.varska: palanački humanist.
»Ljudi, velim mu ja, ljudi... u svakom slučaju vi
ne izgledate da se o njima mnogo brinete: uvek ste
sami, uvek nosa zabodenog u neku knjigu.«
Autodidakt pljcska rukama, stao je pakosno da
»U zabludi ste. Ah, gospodine, dozvolite da vam
kažem: kakva zabluda!«
Jedan trenutak se pribira i diskretno dovršava, da
guta. Lice mu zrači kao zore. Iza njega mlada žena
praska u blag smeh. Njen drug se nagnuo prema пјој
i govorio joj na uho.
»Vaša zabluda je sasvim prividna, kaže autodidakt,
trebalo je odavno da vam kažem... AU ja sam stid-
ljiv, gospodine: tražio sam zgodnu priliku.«
»Ukazala se zgodno,« velim mu učtivo.
»I ja tako mislim. I ja tako mislim! Gospodine,
to što ću vam reći... Zastao je crveneći: »Ali možda
vam ja dosađujem?«
a. Uzdahnuo je od sre
svakoga dana ljudi к
ih je širina pogleda zt
nesen. Najcdared ol----
zdelu u kojoj jedan pileći batak pliva u nekom mrkom
sosu. To valja pojesti.
»Malo pre sam vam govorio o svom zatočeništvu
u NeraaČkoj. Tamo je sve to počelo. Pre rata sam bio
sftm i toga nisam bio svestan; živco sam kod svojih
roditelja, koji su bili dobri ljudi, ali se s njima nisam
slagao. F ’ ■ “ “ л“ " ^1"-
Gleda me i prekida:
»Gospodine, vi ste bledi, izgledate umomi. Da b
sam vam dosadan?«
»Mnogo me zanimate.«
.Nastao Je rat i ia sam se javio, ne majući zaito.
Proven sam dve godine ne razumevajući. jer je &vot
na frontu oslavljao main vremena da se ranniSlja. a
zatim, vojnici su bili odviše grubi. Krajem 1917, zaro-
blien sam. Otada mi je govoreno da su se u zaroblje-
ni'štvu mnogi vojnici vratili veri svoga detinjstva. Go-
spodine laie autodidakt obarajući kapke na svoje uža-
rene zenice, ja ne vcrujcm u boga; njegovo postojanje
demantovala je Nauka. Ali u zarobljeničkom logora na-
učio sam da vemjem u ljude.*
.Da li su hrabro podnosili svoju sudbmu?.

jali, nas oko dve stotine, stisnutL Vrata su zatvarali
ostavljali su nas tu, sabijene, jedne uz druge, u шапје
više potpunom mraku.«
Kolebao se jedan trenutak.
»Nc bih iuneo da vam objasnim. gospodine. Svi 1
ljudi bili su tu, jedva su se viđeli, ali ih je čovek os<
ćao uz sebe, čuo se šum njihovog disanja... Jednog o
prvih puta kada su nas zatvorili, u tom hangaru zb
jenost jc bila tako silna da sam isprva pomislio d
ćii da se ugušim, zatim, najedaređ, silna neka rados
podigla se u raeni, skoro sam se prenemogao: tada sar
sve zagrlim. Otada, svaki put kada sam se tamo vn
tio, spoznao sam istu radost.«
Valja da pojedem svoju piletinu, koja je svakak
hladna. Autodidakt je odavno završio i služavka ček
da promeni tanjire.
»U mojim očima taj hangar je bio poprimio nel
svešteni karakter. Ponekad sam uspevao da zavarai
buđnost naših stražara, uvlačio sam se potpuno sam
Mora da sam bolestan: a drugoga načina da
objasni ta strahovita src :oja me potresla. Da,
irdžba boJesnika: ruke su m ale, krv mi je navrela
i lice, i, konačno.
Što je piletina
suština je trideset-
1, ledena. Srdžba me prožela
e. Uzaludan napor: nema sumnje, mogao sam
za neku sitnicu da izmlatim autodidakta Шslužavku,
obasipajući ih uvredama. Ali ja ne bih ceo celcat ušao
u igru. Moj bes bacakao se na površini i jedan trenu­
tak imao sam mučan utisak da sam komad leda oba-
vijen vatrom, jedna kajgana. Ta površna uzburkanost
je iščezla i čuo sam autodidakta kako govori:
»Svake nedelje išao sam na misu. Gospodine, ja
da je prva tajna mise duhovna zajednica između ljudi.
Službu je služio neki francuski župnik, koji je imao
samo jednu ruku. Imali smo harmonijum. Slušali smo
stojeći, gologlavi, i dok su me zvuci harmonijuma po-
Ijudima koji six me okružavali. Ah! gospodine, koliko
sam voleo te mise. JoŠ sada, sečajući ih se, ponekad
idem u crkvu, u nedelju izjutra. Imamo u Svetoj Se-
siliji jednog izvrsnog orguljaSa.«
»Da, . godine. To je gođina n
a rt vojske. Proživeo sam veoma teške mci
mao šta da radim, kopnio sam. Gdegod san
lpljene ljude, uvlačio sam se u njihovu gr
li se, dodao je smešeći i_, ..... ....
noj povorci nekog nepoznatog. Jednoga d
janja, bacio sam u vatru moju zbirku зш
sam пабао svoj put.«

vojim
Raširio je n з, pružio mi je Sake, prstiju okre-
nutih dole, kao da će da primi stigmate. OCi su mu
staklaste, vidim kako mu se u ustima okreće neka tam-
na i ružičasta masa.
»Ah, rekao sam, pošto ste vi srecni.. .«
»Srcćan?« Njcgov pogled je neprijatan, podigao
je-kapke i motri me oštro. »Moći ćete da sudite. go­
spodine. Pre no što sam doneo tu odluku, osećao sam
se u tako groznoj osamljenosti, da sam pomišljao na
samoubistvo. Odvratila me od toga misao da niko, ap-
solutno niko, neće biti dimut roojom smrću, da ću u
smrti biti još usamljenijl nego u životu.«
Uspravio se, obrazi mu se nadimaju.
, Л poznajete mnogo sveta?« rekao sam.
Nasmešio se i ja sam smesta uočio svoju naivn
»Hoću da kažem da se više ne osećam sam.
izume se, gospodine, nije potrebno da budem s
»Ipak, velim, socijalisti asekcija...«
s. Ali većinu po imenu sa-
). Gospodine? r< . ješenjački, da li je čovek
rvoje drugove na tako uzan način?
Moji prijatelji, to su svi ljudi. Kada idem u ured, izju-
tra, preda mnom," iza mene, ima drugih ljudi koji idu
na svoj posao. Ja ih vidim, ako bih imao smelosti sme-
šio bih im se, ja mislim da sam socialist, da su svi
Ispituje me očima; ja povlađujem klimajući gla-
vom, ali osećam da je on malko razočaran, da bi hteo
viSe oduSevljenja. Sta mogu da radim? Je li moja kri-
vica ako, u svemu što mi on kaže, ja prepoznajem po-
zajmljeni pasus, citat? Ako se, dok on govori, ponovo
pojavljuju humanisti koje sam poznavao? Avaj, toliko
njih sam poznavao! Radikalni humanist je posebno
prijatelj činovnika. Humanist narečeni »levi« ima kao
glavnu brigu da čuva ljudske vrednosti; on ne pripada
nijednoj partiji, zato što neće da izda humano, ali nje­
gove simpatije idu ka slabima; Slabima on posvećuje
svoju lepu, klasičnu kulturu. To je, uopSte, udovac lepa
oka uvek zamagljenog suzama: on plače o godišnjica-
ma. Takođe voli mačku, psa, sve više sisare. Komuni-
stički pisac voli ljude počev od drugog petogodišnjeg
plana: on kažnjava zato Što voli. Sramežljiv kao svi
ivojen
da nagovesti, iza svojih grubih reči osvetnika, svoju
oporu i blagu strast za svoju braću. Katolički huma­
nist, kasno roden, meziraac, govori o ljudima na veli-
čanstven način. Kakva lepa vilinska bajka, veli on, i
najskromniji život, život jednog londonskog obalskog
radnika, jedne obućarske švaljel On je izabrao anđe-
oski humanizam; on piše, za uzdizanje andela, dugačke
tužne i Iepe romane, koji često dobijaju nagradu Fe-
To su velike glavne uloge. Ali ima i drugih, ima
drugih: filosof humanist, koji se nagiiije nad svojom
braćom kao stariji brat i koji ima smisla za svoje od-
govomosti; humanist koji voli ljude onakve kakvi su,
onaj koji ih voli onakve kakvi .bi trebalo da budu, onaj
koji hoće da ih spase s njihovim pristankom i onaj
koji de ih spasti uprkos njima samima, onaj koji hode

rima, onaj koji u čoveku voli njegovu smrt, onaj koji
u čoveku voli njegov život, veseli humanist, koji uvek
ima zgodnu pošalicu, mračni humanist koji se susreće
naročito na pogrcbnim bdenjima. Svi se oni međusob-
no mrze: kao individue, naravno, - ne kao ljudi. Ali
autodidakt to ne zna: on ih je zatvorio u scbe kao mat­
te u jednom kožnom džaku i oni se medusobno kolju,
a da on to i ne primećuje.
On me već gleda s manje povcrenja.
»Zar vi ne osećate to kao ja, gospodine?«
»Bože moj...«
Pred njegovim zabrinutim, pomalo kivnim izgle-
dom, ja jedan trenutak žalim što sam ga razočarao.
Ali on ljubazno nastavlja:
»Ja znam: vi imate vaša istraživanja. vale knjige,
vi na svoj način služite istoj stvari.«
Moje knjige, moja istraživanja, glupak. Nije mogao
»Nisam ja zbog toga pisao.«
Trenutno, autodidaktovo lice se prcobra2iItf: re­
kao bi čovek da je nanjušio neprijatelja, nikada kod
njega nisam video taj izraz. Među nama je neSto umrlo.
On pita, pretvarajući se da je iznenaden:
Iz navike je dao svojoj recenici upitan obrt. U
stvari. on tvrdi. Njegov lak blagosti i stidljivosti olju-
Stio se; viSe ga ne prepoznajem. Crte mu odaju teSku
upomost; to je jedan zid taštine. Nisam se još povra-
tio od čuđenja, kada ga čujem kako kaže:
»Neka mi se kaže: piSem za jednu izvesnu dru-
štvenu kategoriju, za grupu prijatelja. U dobar ćas. Mo-
žda vi pišete za potomstvo... Ali, gospodine, uprkos
samome sebi, vi za nekoga pišete.«
On ćeka odgovor. Kako odgovor ne dolazi, on se
blago smeška.
»Možda ste Čovekomrzac?«
da prihvatim jednu edketu. Ali to je zamka; ako se
saglasim, autodidakt triumfuje, ja sam smesta zaobi-
den, Scepan, prevaziden, jer huinanizam preuzima i
preiapa zajedno sve ljuclske stavove. Ako mu se ćovek
ironuuno suprotstavi, pocligrava njegovu kartu; on živi
od svojin supromosti. Postoji jedna rasa ijudi, tvrdo-
glavih I ograničenih, razbojnika, koji protiv njega sva­
ki put guoe: sve njihove žestokosii, njihove najgore
svireposu, on probavi, načini od njih jednu belu i pe-
nušavu luntu. On je probavio aniiinteiektualizam, ma­
te su јоб samo etape, nepotpune misli koje samo u
njemu nalaze svoje opravdanje. Covekomržnja takode
ima svoje mesto u tom koncertu: ona je samo -jedna
disonanca neophodna hannoniji celine. Covekomrzac je
ćovek: treba, dakle, da humanist bude u izvesnoj mcri
Covekomrzac. Ali to je naučni ćovekomrzac, koji je
umeo da dozira svoju mržnju, koji najpre mrzi ljude.
Ja neću da me integriraju, ni da moja lepa crvena
krv ide da goji tu limfatičnu životinju: neću počiniti
glupost da za sebe kažem »antihumanist«. Ja nisam
humanist, to je sve.
»Ja nalazim, kažem autodidaktu, da sc ne mogu

Okreće se put para iz koga zrači mladost: ]
treba voleti. Jedan trenutak posmatra čoveka s
kosom. Zatim vrađa svoj pogleđ na mene; na 1:
gleda kao da me saialjeva.
»Zaista, gospodine? Da II dozvoljavate da
ta, ali pravi ironično oko nckoga ko se ogromuo zaba'
Ija. Mnogo bih pogrešio ako bih se raznežio n3d tir
Opet ih je pogledao, raLniSija: J '
»Vi hoćetc da kažem, odgovara podozrivo, da i
volim ne poznajući ih. Dakle, gospodine, priznajcm d
ih ne poznajem... Osim, ako ljubav nije, upravo, рп
i! Ohrabren simpatijom koja gг
žava, raladić punim glasom priča o jednoj fudt л me zaranku i koji neguje svoju odeću, јсг neće da se
utakmici koju je njegova ekipa dobila, prošle godine,
protiv nekoga kluba iz Avra.
»Samo Sto ja čujem i ono što govore, na žalost!«
»Pa, glume komediju.«
»Zbilja? Komediju mladosti, možda? upitao je iro-
nično. Dozvolite mi, gospodine, da je smatram veoma
korisnom. Da li je dovoljno glumiti je, da bi se ćovek
vratio u njihove godine?«
’Gluv sam za njegovu ironiju; nastavljam:
»Vi ste im okrenuti leđima. ne razumete šta oni
govore... Kakve jc boje ženina kosa?«
On je zbunjen:
.Pa, ja ... — bacio jc pogled pul mladih ljudl i s
pouzdanjem nastavlja — craa!«
»Eto vidite!«
»Eto vidite da ih ne volite, to dvoje. Vi ih možda
ne biste mogli da prepoznate na ulici. To su za vas
dva simbola. Vi se, uopšte, ne raznežujete nad njima:
vi se raznežujete nad Mladošću čoveka, nad Ljubavlju
Ćoveka i 2ene, nad Glasom ljudskim.
»Pa šta? Zar to ne postoji?«
»Svakako ne, to ne postoji! Ni Mladost, ni Zrele
godinc, ni Starost, ni Smrt...«
Autodidaktovo lice., žuto i tvrdo kao dunjac, ukru-
ćeno je u jednom tetanusu neodobravanja. Ja ipak na­
stavljam:
»To je kao onaj stari gospodin iza vas. koji pije
vodu »Viši*. Vi u njemu volite Zrelog Čoveka, pretpo-
stavljam; Zrelog čoveka koji hrabro odmiče prema svo-
»Tačno«. rekao mi jc izazivački.
 On se smeje. nalazi da sam neozbiljan, baca brz.
poglcd na lepo Uce uokvireno sedom kosom:
»•Ali, gospodine, pretpostavljajući da on izgleda ta-
ko kao što vi kažete, kako možete da sudite o tom čo-
veku prema njegovome lieu? Uce, gospodine ne govori
niSta kada miruje.«
Slcpi humanistil To lice je tako rečito, tako jasno
— ali njihova nežna i apstraktna duša nikada nije do-
zvolila da je dime smisao jednoga lica. •
»Kako možete, kaže autodidakt, da tvrdite za io-
Coveka? Ko može upoznati čovekove mogućnosti?«
Iscrpsti čoveka! Pozdravljam, uzgred katolički liu-
manizam od koga je autodidakt pozajmio, ne znajući
da to čini tu formulu.
»Znam, velim mu, znam da su svi ljudi divni. Vi
ste divni. Ja sam divan. U svojstvu božjih tvorevina,
je. Veoma je teško, gospodine,
„________ 2k.«
ie primećtijući, on je napustio ljubav u Hristu
prema ljudi,
mimctizma li 1a onog jadnog %
»Izvinite ja nisam sasvim
siguran da sam čovek: ida nisam smatrao da je
to tako tesko. Izglcdalo je da je potrebno da se
Autodidakt se iskreno smeje, ali oči su mu ostale
»SuviSe ste skromni, gospodine. Da biste podneli
svoje bitisanje, čovečansko bitisanje, potrebno vam je,
kao svakomo, mnogo hrabrosti. Gospodine, trcnutak
znate i možete da se smešite: de! zar nije to divno!
U пајbeznačajnijem vašem postupku, dodao je s gor-
činom, ima neizmemo junažtva.«
»Л za desert, gospođo? — kaže služavka.
Autodidakt je sav bled, očni kapci su spušteni pre-
ko njegovih kamenih oćiju. Cini blag pokret rukom,
kao da me poziva da izabercm.
»Jedan sir«, kažem junački.
hramlje. Gazda ill prati d
rije, p n je 1
Posmatram autodidakta s pomalo griže savesti: Co­
le nedelje nalazio je zadovoljstvo u tome što je zami-
šljao taj ručak, gde će s drugim čovckom modi da po-
deli svoju ljubav prema ljudima. On tako retko ima pri-
liku da govori. I eto: pokvario sam mu zadovoljstvo.
Konačno, on jc usamljeniji od mene; nikoga za njeea.
nije briga. Samo što on nije svestan svoje samoćc. Pa
da: ali nije moja stvar da mu otvaram oči. Osećam se
veoma nelagodno: besnim, istina, ali ne protiv njega
nego protivu Virgana i drugih, protiv svih onih koji su
otrovali taj jadni mozak. Ako bih ih mogao drZati tu,
didaktu ništa n.eću гесПprema^njemu imam samo shn-
ra, koji je izdao iz nežnanja, dobronamemo!
Autodidaktov prasak smeha trgao me je iz mojih
turobnih sanjarija:
»Vi jfete me izviniti, ali kada pomislim na dubinu-
moje Ijubavi prema ljudmia, na silinu ljubavi koja me
 Jn ćutim, smeSim se usiljeno. Služavka poslavlja
preda mnom tanjir s parčićima kredastog kamambera.
Prelcteo sam poglcdom dvoranu i obuzclo me žestoko
gađcnjc. Sta ja lu radim? Sto sam uvučen da diskutu-
IsSna je da oni i ne znaju da postoje. Zelim da kre-
nem, da odem nekud gde bih zaista bio na svome me-
sni. gđc bih sc uglavio... Ali moje mesto nije nigde; su-
višan sam.
Autodidakt se smeškao. On se bojao većeg otpora
s moje stranc. Voljan je da pređe sunđcrom ргеко sve-
ga što sam гскао. Naginje se ргеша meni poverljivo:
»U suMtni, vi ih volite, gospodine, kao i ja: nas raz-
dvajaju reči.«
Ja пе mogu više da govorim, priktanjam glavu. Au-
todidaktovo lice je sasvim uz moje. Smeši se samozado-
voljan, sasvim uz moje lice, kao u košmaru. Тебко žva-
ćem parče hleba koje se ne odlučujem da progutam.
Ljudi. Treba ljude voleti. Ljudi su divni. Hoće mi se da
povračam — i, najedared, to je: Muka.
dan čas kako jePnaslućujcm, samo nisam hteo sebi da
priznam. Taj ukus sira u mojim ustima... Autodidakt
blebeće i njegov glas tiho bubnja u mojtm ušima. Ali
ništa vt5e ne znam o čemu on govori. Mehanički potvr-
đujem glavom. Moja Saka steže dršku noža za desert.
Ja osećam tu dršku od cmog drveta. To je drži moja
ruka. Moja ruka. Lično. ja bih radije ostavio taj nož
na miru: čemu uvek ncšto dodirivati? Predmcti nisu
stvorenl da ih dodiruju. Mnogo je bolje uvući se među
njih, izbegavajući ih Sto je više moguće. Nekada se do-
hvati neki od njih u niku i čovek je prinuđen da ga
brže-bolje pusti. Nož pada na tanjir. Na taj zvuk gospo-
din sa sedom kosom se trže i posmatra me. Ja dohva-
tam nož, pritiskam oštricu o sto i savijam je.
To je, zuači, Muka: ta zaslepljujuća oćigiednost?
Postojim — svct posioji — i ja znam da svet postoji’
Ali to mi jc svejedno. Cudnovato kako mi je sve svejed-
no: to me užasava. Od onog znamenitog dana kada sam
hteo da pravim odskoke. Hteo sam da bacim onaj šlju-
nak, glcdao sam ga i tada je sve to počelo: osetio sam
da jc postojao. A zalim, posle toga, bilo je drugih Mu­
ka; s vremena na vreme predmeti stanu da vam postoje
tim jedna druga, pre, jcdne noći kada sam glcdao kroz
prozor; a zatim jedna druga, u parku, jedne neđelje, a
»... od antičkog Rima, gospodinc?«
Autodidakt me pita, ćini mi se. Okrećem se put njc-
ga i smešim mu se. Dakle? Sta se zbilo? Zašto se on
grči na svojoj stolid? Znači, ja sada ulivam strah? Mo-
ralo je to tako da se svrši. Uostalom, svejedno mi jc.
mogao da uradim makar Sta. Na primer, da zabodem
taj nož od sira u oko aulodidaktu. Poslc toga bi me svi
ti ljudi gazili, polomili mi zube udarcima cipcla. Ali to
nije ono Sto me zaustaVIja: ukus krvi u ustima umesto
ukusa sira, to ne Cini razlikii. Samo, trcbalo bi učiniti
neki pokret, poroditi ncki izlišan događaj: bio bi suvi-
San krik koji bi vrisnuo autodidakt — i krv koja bi po-
tekla njegovimobrazom i trzaj svih tih ljudi. Ima dosta
stvari koje inače tako postoje.
Svi me gledaju; dva predstavnika omladine preki-
nula su svoj nežni razgovor. 2enina usta su otvorena
kao kokoSja zadnjica. Oni bi, ipak, morali da vide da
sam bczopasan.
probosti.
 «Vi veđ odlazite?« Sapuće.
me pozvali. Doviđenja«. J ’' ’
Odlazcći, primećujem da sam u levoj ruci zadržao
zim kroz dvoranu, usred tišine. Oni ne jedu viSe: gle-
daju me, presekao im se apetit. Лко bih sc uputio prc-
sigumo. Ncma potrebe.
Ipak, рге no što ću da izađcm, okrećem sc i poka-
zujem im svoje lice da bi ga mogli urezati u pamćenju.
»Doviđenja, gospodo. gospođe.«
Oni ne odgovaraju. Odlazim. Sada će sc njlhovim
obrazima vratiti boja, poćcće da toroču.
Ne znam kuda da idem, stojim ukipen porcd каг-
video kako me kroz prozore glcdaju: gledaju moja le-
đa sa izncnadenjem i gađcnjem; mislili su da sam kao
oni, da sam čovck, a ja šam ih prevario. Najedared sam
izgubio svoje obličjc čoveka i oni su vidcli judnoga
raka kako natraSke bcži iz te toliko Ćovcčanske dvora-
ne. Sada jc raskrinkani utjcz pobegao: sednica sc na-
stavlja. Ncsnosno mi je što iza Jcda oscćam svc to gmi-
zanje oćiju i prcstravljenih misli. Prelazim prcko kolo-
voza. Drugi trotoar oivićava plažu i kupaliine kabine.
Ima mnogo ljudi koji se Šctaju po morskoj obali,
koji prema moru okreću svoja prolećna, pesnička lica:
to jc zbog sunca, svetkuju. Ima žena u svetlome, koje
su obukle svoje toalete od proSloga prolcća; prolazc,
dugaćke i bele, kao rukavice od glaziranog ševroa; ima
velikih dcčaka koji idi^u licej. u Trgovaćku školu. sta­
ge gledaju sa izrazom saućesništva, јег jc vreme tako
lepo i jer su ljudi. Ljudi se grie, ne poznajući se, u da-
nima objave rata; smeše se jedni drugima svakoga pro-
leća. Jedan sveštenik stupa laganim koracima, čitajući
svoj brevijar. Na trenutke podiže glavu i posmatra mo­
re sa izrazom odobravanja: more je takođe brevijar, o-
no govori o Bogu. Blagc boje. blagi mirisi, prolećnc du-
še. »Vrcmc je lepo. more je zeleno. više volim tu suhu
hladnoću ncgo vlagu.« Pesnici! Ako bih dohvatio jed-
noga od njih za jaku kaputa, ako. bih mu rekao
»priskoči mi u pomoć«, on bi pomislio »Šta hoćc ovaj
rak?« i pobegao bi. ostavljajuđi kaput u mojim rukaroa.
Okrećem im leđa. oslanjam se obcma rukama, na
ogradu. Pravo more je hlađno i cmo, puno životinja;
vide samo lonku skramu, ona dokazuje postojanje bo-
ga. Ja vidim ozdo! lakovi sc tope, blistave baršunaste
kožicc, kožice brcskve dobroga boga prskaju na sve
stranc pod mojim poSledom, rasccaju sc.i zevaju. Evo
tramvaja za Sveti Elcmir, okrećcm se oko scbe i stvari
se zajedno sa mnom okrcću, bledc i zclcne kao ostngc.
Ncpotrebno, bilo je ncpotrebno uskakati. post ja neću
nikud da idem.
^ Iza stakala na mahovc defiluju plavičasti prcdmeti,
stan od^iutihopckafkoji. kolebajući se, podrhtavajući
nastupa i koji. najedared. zastajc zabadajući nos. Penje
se ncki gospodin i seda^ stfkal^Su*
ko jc blizu da scVidi samo jcdan deo i potarnneia je.
crna dvoriSta; klizi duž sandučeta, čcse sc o njcga; noć
jc pala izmcđu stakala koja sc tr^u.^Beskrajno к1ш,
nom-nije vise tu/ostala je pozadi, jarka siva svetlost;
zahvata sandiik i rasprostire se posvuda s neumoljivom

јег !
s leve
lo vazduhoplovnog logora. Zabranjeno je puSUi
Oslanjam ruku na klupu, ali je naglo povlačim: to
postoji. Ta stvar na kojoj seđim, na koju sam oslaniao
ruku, zove se klupa. Napravili su je namerno đa se mo-
“ S SU , koht' °pruge’ tkaoinu>Prionuli su na
duk se sada vozi i trucka. s klimavim staklima, i u svo-
joj utrobi on nosi tu crvenu stvar. Šapučem: to je klu-
pa, pomalo kao isterivanje đavola. Ili reč ostaje na mo-
jun usnama: otkazuje da se smesti na stvar. Ostaje ono
sto je, sa svojim vunenim baršunom, s hiljadama rna-
crvenih žapa, uvis, krutih, malih mrtvih šapa. Taj
ogromm trbuh okrenut gore, krvav, naduven — otečen
sa tim mrtvim Sapama, trbuh koji plovi u tome
takn mn ‘ s|yome nebu, to nije klupa. To bi isto
“ od
Д vode,. koji
••pl.va
r mrt?v magarac’s na Primer- nadu­
ven mz maticu, trbuhom okrenu-
tim gore, na velikoj sivoj reci, na izlivenoj reci; i ja bih
sedco na trbuhu magarca, a noge bi mi se kvasile u bi-
stroj vodi. Stvari su oslobođene svojih imena One su
“ ihrMuSSia mrS makdŽinOVSke 8‘UP° Z™'
tu. Pod jastukom klupe, ш S ” d ј Г т Љ jedm l“
mja senke, mala jedna cma linija koja se oroteže duž
osmehonj2J?vri * vragolastim, skoro sa
đutim. to postoji, to se proteže iV^beliČaSh^iSa*
pod treskom stakala, to je uporno. pod plavim slikama
koje promiču iza stakala, i zaustavljaju se, i ponovo po-
laze, to je uporno kao neodređena uspomena jednoga
osmeha, kao пека napola zaboravljena re£, od koje se
čovek seća samo prvog sloga i najbolje što možp da ura-
di ieste da ođvrati pogled i da misli na ncSto dmgo, na
toga čoveka napola izvaljenog na klupi, ргеко puta me.
ne tu. Njegova glava od pečene gline, s plavim očimi
Cela desna straiia njegovoga tela otromboljila se, desna
mka je zalepljena uz telo, desna strana jedva je živa, »
ško, škrto, kao da je paralizovana. Alinaceloj levoj stra
ni ie neko malo gotovansko postojanje koje se plodi.Ćir
■ • ■ ’ — ад digla a na kraju j<
m'jei
ikada^ dospete dovi ш prst se
Lrt češe, češe, usta se smeše ispod ukočenih očiju i
vek, ne primećujući, podnosi to malo postojanje k.
nadima njegovu desnu stranu, koje je pozajrmlo nje
vu desnu ruku i njegov desni obraz da bi se ostvar
Kondukter mi ‘
»Cekajte st
All ja sam
sam više mogao. £ ’ o da podnosim
stvari budu tako blizu. G jjednu
lagana postojanja dipaju jednim
naaa mnuiu. oaua »c gde sam: nalazim
se u parku. Svalio sam se na jednu klupu, između veli-
kih cmih stabala, između crnih i čvornovitih ruku ko­
je se pružaju put neba. Jedno drvo grebe zeralju pod
mojim nogaraa svojim crnim noktom. Tako bih hteo
da se opustim, da zaboravim, da spavam. Ah ne mogu.
gužim se: postojanje prodire u mene sa svih strana,
I najedared, iznenada, koprena se c a, razumeo
voljan; naprotiv, lo me smrvi. Samo, cilj je poslig- jedared, to jc bilo tu, bi-
nut; svc Slo mi sc đesilo od januara mcseca, razu- i- poslojanje sc neoćekivano otknlo.
meo sam. Muka шо nije ostavila i ja ne vcrujem da ćc Izgubilo jc jj bczazleni vid apstraktne katcgon-
me uskoro ostaviti; ali ja je vise ne podnosim, nije td ie: bilo je ..........
,e ncka prolazna bolest ni ncki prolazan napad: i postojanja, ili. bolje reci, ograda parka, retka
frTJa'livide *ve ie' to bilo iščezlo; raznovrsnost stvari.
nHhova individualnost bila je samo prividnost. spolja-
^ . “ ‘Sptpa-
" r r Z r S L i n a ^ o ^ a U
nisam imao potrebe da se mičem đa bih Vl^ ° ’u ^
ledu, us^ed^jednog masiva tovorikc^ Svi

držanosti. Kestenovo dn-o pntiskalo mi je

vala ga jc zclcna rđa sve do polovme; kora, crna i ote
čena, ličila je na oparenu kožu 2ubor vode u к,
Maskere tekao je u moje uši 1 pravio seoi piezou. . у
S j i S S Š S S U blago,

s T s a s a s s
to smejati se*. šepure se jedna pred dmgom, lznoeeCi
gnusnu ispovcst svoga postojanja. Ra^meo sam a
ша sredine između nepostojanja » toga ush ćenog izo-
MliiL Ako se postoji, trebalo je posto,ati dotle. do ple-
S “ °do Sduvcnosti. do sramomosti. U drugom
iednom' svetu, klubovi, muzičkc arije, odrzavaju svoje
Sst° i krute llnije. Ali postojanje je savjjanje. Drvefe
nJhriiriavi od noći srećno krkljanje vodoskoka, toi
toplow koje plove po hlađnon. mduhu,
sve te probave uzete zajedno, pružaju pomalo komiCan
vid. Komlčan... ne; nije to išlo dotle, ništa od onoga
što postoji ne može biti komično; bilo je to kao neka
lebdcća analogija, skoro neuhvatljiva, sa izvesnim vod-
viljskim situacijama. Bilo nas je goraila nezgodnih po-
stojanja, na smetnji sami sebi. nismo imali ni najma-
njeg razloga da budemo tu, ni jedni ni drugi. svak je
postojao, smeten, neodređeno brižan, osećao se suvišan
u odnosu na druge. Suvišan: to je bio jedini odnos koji
mogu da ustanovim između tih drveta, tih ograda, tih
šljunaka. Uzalud sam pokušavao da brojim kestenova
drveta, da ih postavim u odnosu na Veledu, da upore-
đujem njihovu visinu s visinom platana: svako je umi-
calo odnosima u koje sam pokušavao da ih zatvorim.
osamljivalo se, prevazilazilo. Osećao sam proizvoljnost
tih odnosa (koje sam uporno održavao da bih odložio
stropoštavanje sveta ljudi, mcra, količina, pravaca); oni
A ja kržljav, onemoćao, si i, probavljajući,
titrajući sumorne misli — ja sam
je bilo neugodno što se bojim da '
to ne ščepa za glavu,
te podis le kao pribrežni talas). Sa-
г smaknem da bih uništio
smrt bila bi suvišna. Suvišan moj leš,
šljunku, medu tim biljkama, u dnu nasi
I izgrižena put bila bi suvišna u zemlji
mila, i moje kosti konačno, očišćene, si
jč Besmistenost rada .
>re, u parku. nisam je
je mi bila potrebna: i
Ali hteo bih ovde da utvrdim apsolutni karakter
smislcnosti. Jedan pokret, jedan dogadaj u tom malom
obojadisanom svetu ljudi, uvek jc sarao relativno bes-
mislen: u odnosu na okolnosti koje ga prats. Pričanja
nekoga ludaka, na primer, besmislena su u odnosu na
položaj u kojemu se on nalazi, ali ne u odnosu na nje-
govo ludilo. Ali, malo pre, ja sam napravio opit sa ap-
solutnim: apsolutnim ili besmislenim. U tom korenu
nije bilo ničega u odnosu na što on nc bi bio besmi-
slen. Oh! Kako bih mogao da to utvrdim recima' tse-
smišlen: u odnosu na Sljunak, na busenove žute trave,
na suho blato, na drvo, na nebo, na zelene klupe. Be-
smislen, nesvodljiv; ništa — £ak ni duboko i tajno lu­
dilo prirode — nije moglo da ga objasnt.^Naravno, ja
d “omkSo°raSSVK. АИрте?tom velikom rapavom Sapom,
ni neznanje, ni znanje nisu imali značaja: svet objasnje-
nja i razloga nije svet postojanja. Krag nije besmislen,
on se vrlo lepo objašnjava okretanjem jednoga dela
prave oko jednoga od njenih krajeva. Ali isto tako king
ne postoji. Taj koren, naprotiv, postojao jc utoliko u-
koliko ja nisam mogao da ga objasnim, Cvomovit, ne-
pomičan. on me je opčinjavao, ispunjavao moje od, ne-
prestano me dovodio na svoje sopstveno postojanje.
Uzaludno sam ponavljao: .To je jedan koren. - tom-
je uspevalo. Dobro sam uvidao da se ne maze preći s
njegove funkcije korena, Smrka koji usisava, na to, na
tu tvrdu i kompaktnu koru foke, na taj zejtinjavi, žu-
Ijeviti, tvrdoglavi vid. Funkcija ništa nije objašnjavala:
koren/ali nikako ovaj tu. Taj koren. sa svojom ko-
rom, svojim oblikom, svojim zamrznutim pokretom...
je iznad svakog objažnjenja. Svaki od njegovib kvali-
teta umicao mu je pomalo, tekao je izvan njega, napola
še očvrSćavao, postajao skoro stvar; svaki je bio suvi-
San u korenu, a panj,u celini činio mi je sada utisak da
se kotrlja, pomalo, izvan samoga sebe, da se negira, da
se gubi u nckoj ćudnoj preteranosti. Svojom petom
grebao sam tu crnu šapu: hteo sam da je malko ostru-
žem. Ni za šta, iz inata, da se na njegovoj uštavljenoj
koži pojavi besmislenost jedne ogrebotine: da se igram
s besmislenoSću sveta. Ali kada sam povukao stopalo,
video sam da je kora ostala cma.
Cma? Osetio sam kako je reč splasnula, kako se
neverovatnom brzinom ispraznila od svoga smisla. Cr-
na? Koren nije bio crn, uopšte nije bilo cmo to Sto se
nalazilo na tome parčetu drveta — bilo je to... nešto
drugo: crno. kao ni krug, nije postojalo. Gledao sam
koren: da li je bio više nego cm ili manje-viSe cm? Ali
uskoro sam prestao da se pitam, jer sam imao utisak
vao, s takvim nemirom, neiskazive predmete, ja samve<5
tražio uzaludno — da o njima nešto mislim: i već sam
osećao njihove hladne i ncpomiČne kvalitete kako u-
mi£u, klize između mojih prstiju. Alfosovi uprtači, neko
veče, kod »Sastanka železničara«. Oni nisu bili ljubi-
časti. Ponovo sam video dve neodredive mrlje na košu-
lji. A šljunak, znameniti šljunak, poreklo cele ove pri­
ce: on nije bio; .. nisam se tačno scćao šta je odbijao
da bude. Ali nisam zaboravio njegovu pasivnu otpor-
nost. A šaka autodidaktova; dohvatio sam je bio i ste-
sak'da to uopste nije bila 5aka.'Pomislio sam na veliku
belu glistu, ali to nije bUo ni to. A sumnjiva providnost
čaše piva, u kafani MabU. Sumnjivi: eto to su bili zvu-
ci, mirisi, ukusi. Kada šu vam brio promicali ispred
nosa, kao poterani zećevi, i kada se na njih nije mnogo
p'ažnje obraŽalo, moglo se pomisliti da su sasvim pro-
vog plavetnila, pravog crvenila, pravog mirisa badema
ili ljubičice. Ali čim bi ih jedan trenutak zadržali, to
osećanje ugodnosti i bezbednosti ustupalo je mesto du-
bokoj nelagodnosti: boje, ukusi, mirisi nikada nisu bili
pravi, nikada prosto-naprosto nisu bili oni sami i samo
oni sami. Najprostiji kvalitet imao jc u sebi samome
suvišnog, u odnosu na sebe samoga, u svome srcu. To
cmo. tu. uz moje stopalo, nije izgledalo cmo vec pre
mutan napor da se izmisli crno od strane nckoga ko cr-
no nikada nije video i koji ne bi znao da se zaustavi, ko­
je ličilo na boju, ali isto tako... na neku modricu, ili
još na neko lučenje.- na neki znoj — i na drugo nešto,
na neki miris, na primer, to se stapalo u miris mokre
zemlje, toplog i nakvašenog drveta, u crn miris razastrt
kao neki lak ha tom čvomovitom drvetu, u miris ižva-
kanih, zašećerenih vlakana. Ja to nisam video prosto'
cmo: izgled je apstraktan pronalazak, jedna oCiŠćcna
misao, uprošćcna, jedna čovekova misao. To cmo, tu,
amorfno i slabacko, prevazilazilo je, izdaleka, vid. njuh,
ukus. Ali to bogatstvo preobražavalo se u zbrku i ko-
načno to nije bilo više nista. jcr je bilo odviSe.
Taj trenutak je bio neobičan. Bio sam tu, ncpomi-
Can i sleden, utonuo u groznu jednu ekstazu. Ali u
sam šebi formulisao svoja otkrića. AH držim da bi mi
sada lako bilo da ih sročim u reči. Bitno jc slućajnost.-
Hoću.da kažem da, po defimciji, postojanje nije nužnq.;
Postojati, to je biti tu, prosto; oni koji postoje, prepu:-
Staju se da se o njima priča, ali ne mogu nikada biti
rezultat dedtikcije. Ima ljudi, verujera, koji su to razu-
meli. Samo, oni su pokušali da prebore tu slučajnost,
izmišljajući jedno nužno biće, uzrok sebe. Ali nijedno
nužno biće ne može objasniti postojanje: slučajnost ni­
je lukavstvo, prividnost koja semoie razvejati; to jeap-
solutno, prema tome savršena bezuzročnost. Sve je bez-
uzročno, taj park, taj grad, i sam ja. Kada se desi da
pliva, kao, neko veče, kod »Sastanka železničara«: eto
Muke; eto Sta Nitkovi — oni sa Zelenog brega i ostali
— pokušavaju da od sebe skriju svojom idejom o pra-
vu. Ali kakve li jadne laži: niko nema pravo; oni su u
celosti bezuzročni, kao ostali ljudi, oni ne uspcvaju ne
osećati se suvišnim. I u sebi, potajno, oni su nmogo, to
će reći bezoblični i ncjasni, žalosni.
ren kestenovog drveta. Ili, bolje reći, ceo sam bio svest
o njegovom postojanju. JoS odvojen od njega — pošto
sam bio toga svestan — a, međutim, izgubljen u nje-
mu, ništa drugo do on. Svest nelagodna, a koja se ipak
celom svojom težinom opuštala, kao građevinarski dr-
žač, na to parče nepomičnog drveta. Vreme se bilo za-
ustavilo; pored mojih nogu mala jedna cma barica; ne-
moguće je bilo da nešto nastupi posle toga trenutka.
Hteo sam da se otrgnem od tog užasnog uživanja, ali ni­
sam čak ni zamišljao da je to bilo moguće; bio sam u-
nutra; cmi panj nije prolazio, ostajao je tu, u mojim
očima, kao Sto odveć veliko parče zastane u grlu. Ni­
sam mogao ni prihvatiti ga, ni odbiti. Po cenu kakvog
napora sam podigao oči? A čak, da li sam ih i digao?
Zar se nisam, bolje reći, uništio u toku jednog trenut-
uzalud sam sebi ponavljao: on postoji, on je još tu, pi
klupom, pored moje desne noge, to više ništa nije zr
Cilo. Postojanje nije viSe nešto što dopušta da se o n,
mu misli izdaleka: treba davas to obuzmeiznenadno,.
neka velika nepokretna životinja — ili, onda, da ne t
Sevljavao sam se svojim oslobodenjem. A zatim, najed-
nom, to je stalo da se mice pred mojim očima, blagi i
nepouzdani pokreti: vetar je tresao vrh drveta.
Nije mi bilo neprijatno da vidim kako se nešto
kreće, to je unosilo promenu u svim tim postojanjima
koja su me gledala kao ncpomične oči. Govorio sam
sebi prateći klaćenje grana: pokreti nikada ne postoje
sasvim, to su prelazi, posrednici izmedu dva postoia-
nja, nenaglašeni delovi lakta. Pripremao sam s.
vaju, kako se rascvetavaju: najzad
janja u toku rađanja.
Nije trebalo vise od tri sekunde da sve moje nade
budu zbrisane. Na tim kolebljivim granama koje su oko
njih slepački pipkale, nisam uspevao da uhvatim »pre-
Iaz« u postojanje. Ta ideja o prelazu, i to je opet bila .
ljudska izmišljotina. Odveć jasna ideja. Svi ti sitni po­
kreti su se usamljivali, postavljali se sami za sebe. Pre-
livali sa svih strana grane i ogranke. Vijorili se oko tih
suvih saka, obavijali ih malim ciklonima. Razume se,
jedan pokret bio je nešto drugo nego jedno drvo. Ali.
..................... ":o apsolutno. Jedna stvar. Moje
stvar-drhiaj tekla je kroz drvo, osvajala ga, tresla ga, i
najedared ga napuštala, odlazila dalje đa se vrti oko
sebe.. Sve je bilo puno, s've џ činu; nije bilo nenaglaše-
nih delova takta, sve, čak i najncprimctniji. trzaj sa£i-
njen je bio od postojanja, I svi ti kojipostoje.zaposle-
ni oko drveta, nisu dolazili niotkuda i nisu nikuda išli.
Odjednom su postojaU, a zatim, odjednom, nisu više
postojali: postojanje je bez pamćenja; od iŠČezlog ono
ništa ne sačuva — čak ni uspomenu. Svuda postojanje,
u beskonačnost, suvišno, uvek i svuđa; postojanje —
koje je uvck ograničeno samo postojanjem. Spustio sam
se na klupu, zaprepašden, ošamuden tim obiljem bida
bez porekla: svudjj cvetanje, rascvetavanje, uži su mi
skavala se, prepuštala se sveopštem pupenju, bilo je to
odvratno. »Ali zašto, mislio sam, zašto toliko postojanja,
kada su sva slična?« Сешиtoliko istovetnih drvcta? Toli-
ko postojanja promašenih i uporno ponavljanili i pono-
vo promašenih — kap nespretni napori nckog insekta
koji padne na leđa? (Ja sam bio jedan od till napora.)
To obilje nije davalo utisak darežljivosti, naprotiv. Bilo
je turobno, bolešljivo, opterećeno samim sobom. Ta dr­
veta, ta nespretna vciika tela... Stao sam da se sme-
jem, jer sam najedared stao da mislim na ogromna
proleća k'oja se.u knjigama opisuju, puna praskanja,
pucanja, džinovskih cvetanja. Bilo je budala koje su
vam pričale o volji modi i borbi za život. Oni, znači,
nikada nisu pogledali neku životinju, nili neko drvo?
Taj platan, sa svojim oljuštenim površinimia, taj napo-
la istruleli hrast, htelo se da ih ja prihvalim kao mla-
de, surove snage koje Sikljaju put neba. I taj koren?
Trebalo je, bez sumnje, da ga sebi predstavim kao
gramzivu kandžu koja razdire zemlju olimajući.joj svo-
ju hranu?
Nemoguce jc gredati stvari na taj nafiin, Mekode,
slabosti, da. Drveće je plovilo. Sikljalo put neba? Pre bi
se reklo opuStauje; svakoga trenutka očekivao sam da
vidim kako se stabla smežuravaju kao umomi muški
udovi, kako se grče i padaju na zemlju u crnoj i meka-
noj naboranoj gomili. Ona nisu imala zelju da postoje,
samo: nisu mogla sebe u tome da sprece; eto. Daklc sva
su опа otaljavala sVojc posliće, lagano, bez polcta; sok
se lagano penjao u sudove, bezvoljno, a korenovi su se
lagano zabadali u zemlju. Ali ona su izgledala kao da
kao jednu unutrašnju nužnost; samo što one ne postoje.
Sve postojede rađa se bez razloga, produžava se iz sla-
bosti i umire slučajno. Zavalio sam se unatrag i sklopio
oči. Ali.siike, smesta uzbunjene, skočile su i postojanji-
ma ispunile moje zatvorene oči: postojanje-je jedna is-
punjenost koju Čovek ne može da napusti.
Cudne slike. One su predstavljale hrpu stvari. Ne
istinskih stvari, već drugih koje im lice. Dr\reni pred-
mcii ličili su na stolicc, na klumpe, drugi su ličili na
biljke. Azatim dva lica: to je bio par koji je ručao po­
red mene, prošle nedeljc, u pivnici Vezeliz. Gojazni, to-
pli, pohotljivi, bcsmislcni, crvenih uSiju. Video sam že-
nina ramena i grudi. Golo postojanje. To dvoje — njih
sam se najedared zgrozio — to dvoje je nastavljalo da
postoji negde u Buvilu; negde — usred kakvih mirisa?
— te slatke grudi nastavljalc su da se miluju o sveže
tkanine, da se ščućuruju u čipke i žena je nastavljala
da oseća svoje grudi kako postoje u njenoj haljini, da
misli: »moje sise, moje lepo vode«, da se tajanstveno
smeška, pažljiva prema razvoju svojih dojki koje. su je
golicale, a zatim sam zavikao i obreo sam se sa široko
otvorenim očima.
 Ustao sam izašao. Dospevsi do ograde, okrenuo
sam se. Onda mi se park osmehnuo. Naslonio sam se
na ogradu i dugo sam ga gledao. Osmeh drveta, žbuna
lovorike, to je nešto htelo reći; bila je to istinska taina
postojanja. Sećao sam se jedne nedelje, nema otada
v!še od tri sedmice. ja sam već na stvarima bio zapazio
neku vrstu saučesničkog izraza. Da li su se one meni
re svojom piktijastom otrom- obraćale? S nelagodnošću sam osećao da nemam nika­
boljenošću ,i ja sam б“ - t o iz dubine i dubina, ----- kvog nacina da razumem. Nikakvog načina. Međutim,
lalje od granica parka, i kuća, i Buvila; msam vise je totu'na^tabl61? 1^ ’ ** "a jedan.P°Sled- BiI°
o u Buvilu, niti igde, lebdeo sam. Nisam bio iznena-
kestenovo drvo. Stv^fovrffbi re£o mkU koje°suTe
— iajedared ukazivao, i gušila me srdžba protiv zaustavljale na putu, koje su se zaboravljale, koje su
............... a. Nije se čak moglo postaviti pi- zaboravljale Sta su htele da misle i koje su stojale tako,
njihajuci se, s čudnim nekim malim smislom koji ih je
stoji jedan svet, pre nego niSta. To nije it prevazilazio. Nerviralo me to, taj mali smisao: nisam
svet je svuda bio prisutan, napred, natrag. I njega n mogao da ga razumem, sve kada bih i ostao sto godina
Ita nije bilo. Ništa. Nije bilo trenutaka kaoa jc mugau naslonjen na ogradu; o postojanju sam naučio sam sve
ne postojati. I upravo me to razdražavalo: dabome, ni-
je bilo nikakvog razloga da postoji ta tekuća larva. Ah
nije bilo moguce da ona nije postojala. Bilo je to ne-
ophodno: da bi se zamisUIo ništavilo, trebalo je vec bi-
ti tu, usred sveta, i očiju Sirom otvorenih, i živ; ništa-
vilo je samo jedna zamisao u mojoj glavi, jedna posto-
jeća zamisao koja pliva u toj beskrajnosti: to ništavilo
nije došlo pre postojanja, bilo je to jedno postojanje
kao neko drugo, iskrslo posle mnogih drugih. Vikao
sam »kakva gadost, kakva gadost!« i stresao sam se da
■* - lepljive gadosti, f11 «"■ «*■ f1r-
stojanja. t spremim kofere. Prvoga n:
načno: gušio sam se na dnu ic ..
tim, najedared, park se ispraznio kroz veiiku neku ru
pu, svet je iSčezao na isti način kao što je i nastao, it
sam se ja probudio — u svakom slučaju nisam ga vis<
video; oko mene ostajala je žuta zemlja odakle su izbi
te uvis.

a, u crnoj, dugoj haljini. f
Konačno, sručila se n;
venog tepihom. Njen hod nije vise isti: кгесе se s nc-
kom veličanslvenom težinom i ne bez draži: lzglcda da
je zbunjuje njcna mlada punačkost. Ipak, uprkos sve-
»Za^o^smeješ?«
Ne odgovara odmah, po svom običaju, i zauzima
začikavajući stav.
»Zbog tog razvučenog osmcha kojim si se zakitio
od samog ulaska. Izgledaš kao olac koji tek što je udao
ćerku. Hajde. nemoj da stojiS. Ostavi kaput i sedni. Da.
tu ako hoćeš.«
Sledi tajac koji Ani ne pokuSava da prckme. Kako
je gola ova soba! Nekada je Ani na svojim putov
nosila jedan ogroman kofcr ,n šalova, turbana. m
tilja, japanskih obrazina. s!
virtia, ili po podu, pridržavajući se jednog promenljivog
i komplikovanog reda; za шапје od pola časa najbanaf
nija soba dobijala je-jednu tčšku i sladostrasnu perso-
nalnost, gotovo nepodnošljU'u. Možda se kofer izgu’oio,
ostao u prtljažnici... Ta hladna soba, s vratima koja
su odškrinuta na toalctni kabinct, ima nešto jezivo. Li-'
u luksuznijem i tužnijem, na moju sobu u Buvilu.
;e još s: ,eje. J. taj
h visokog tona, pomalo injkav.
»All da?« odgovara nekako neodređeno.
Novi tajac. Sada je scla na krevet, vrlo ble
joj crnoj haljini. Nije podsekla kosu. Glcda n
spotcojna, podižući malko obrve. Znači nema
Najedared sam
»Zadovoljan sar
Poslcdnja rcč mi je zapeJa u
to naSao, bolje bih i " ’ mćutao. Svakako će da
se naljuti. Lepo sar
mučno. Nekada, kada bih ponovo video Ani.
bilo posle odsustvovanja od dvadeset četiri čz
to bilo izjutra, pri buđenju, nikada nisam un
đem rcči koje jc ona očekivala, reči koje su
le njenoj haljini, vremenu, poslednjim rećima
godim.

Njeno lice izražava zadov<
umorna!
»Ti si međaš, veli, međaš i a ivici puta. Ti nepoko-
l<*ivo^objašnjavaš i celoga ži' ota ćeš da objašnjavaš
kilometara, a Montarži
na četrdeset dva. Eto zaito si n i ti toliko potreban.«
n ti bio ove četiri godi-
ne. koliko te nisam video?
kretna.«
Govorio sam smešeći s*.
sam joj kivan. Oscćam da je
Ља veqma lažan i osečam s< nelagodno.
»Kako si glup? Razume ~ ^ исшшц pot
vidim, ako si to hteo da kažeš. Ti da ne
osobito uveseljavajuće za pogled. Potrebno п
postojiš i da se nc menjaš. Ti si *
tar koji se ćuva, negde u Parizu u okolini. Jj
slim da je iko ikad imao želju d
»Konačno, svejedno, j k!e, zadovoljna
l tačno deseto-
lioniti deo zemljinog me
se prodaje tka-
- ^to.’ d?kle’ .vrati,e su “ one aleksandinske disku-
sije koje je valjalo nekada voditi, kada sam u srcu
imao jednostavne i v-ulgarne želje, kao da joj kažem
da je volim, da je uzmem u zagrljaj. Danas nemam ni-
kakvu ždji.. Osim, možda, fclj= da ćutta i da jc gl8.
dam, da u tišini realizujem sav značaj toga izvanri
nog dogadaja: Aninog prisustva preda mnom. A za n
da li je taj dan istovetan sa ostalima? Njcne ruke
kada mi je pisala — ili je, možda, jednostavno, to b
prolazna ćud. Sada, odavno o tomc nema ni rcči.
Najedared, Ani mi se smeši s tako vidljivom n
slabo pamćenje«.
»Priznaješ: potpuno si me bio zaboravio. Da li bi
me na ulici prepoznao?«
»Dabome. Ne radi se o tome.«
»Da li si se sećao bar boje moje kose?«
»Pa da! Kosa ti je plava.«
Ona počinje da se smeje.
»Ti to kažeš ponosno. Sada kada je vidiš, nemaš
mnogo zasluge.«
»A tvoja je kosa riđa, kažc podražavajući me; prvi
put kada sam te videla imao si. to nikada neću zabo-
raviti, neki mekani šešir koji je prelazio u ljubicasto
i koji je grozno odudarao od tvoje ride kose. Bilo je
to žalosno gledati. Gde ti je šešir? Hoću da vidim da
Lagano je z\iznula, razrogačila o<
ivno! Samo, trebalo se toga setiti.
 a zidovima koji joj služe kao
. rebate.da natučeš šcšir do ušiju
лао onaj filcani, engleski, koji si bio kupio u Londonu.
Zavlačio si svoj pramen pod šešir, nije se čak više znalo
Dodala je odlučnim tonom kojim se zavrSavaju
stare svađe:
»Nikako ti nije pristajao.«
Ja više nc znam o kojem se šeširu rađi.
»Govorio sam, znači, da mi pristaje?«
govorio. O. podmuklo si se ogledao u ogledalima,' kada
To poznavanje prošlosti me satire. Ani čak ne iz-
gleda kao da priziva uspomene, njen ton ncma razne-
ženi daleki prizvuk koji priliči toj vrsti zanimanja. Iz-
gleda kao da govori o danas, najviše o juče; sačuvala
je potpuno živa svoja ^uverenja, svoje tvrdoglavosti,
sve je utopljeno u poetićnu neodređenost; spreman sam
na sve ustupke.
Kaže mi, najedared, glasom bez ikakvc inlonacije:
■»Vidiš, ja sam se ugojiJa, ostarila sam, trcba da se
»Ma ne, ne s Kandlcrom. Po ovome te prepozna-
jem. Utuvio si sebi u glavu da <5u raditi u pozorištu
s Kandlercm. Koliko puta treba da ti kažem da je
Kandler dirigent. Ne, u malom jednom pozorištu, Soho
Skver.* Igrali smo Impror Džons, komade Sin O'Kcj-
sia*, Sindia*. i Britamkusa*.«
povlači s njenoga^Iica. Ipak smesta odgovara:
izdržava.«~ ' ^ P J
Smesi se:
»Oh! Ne gledaj me s toliko zabrinutosti, nije to
tragično. Uvck sam ti govorila da bi mi svejedno bilo
da budem izdržavana. Uoscalom, to je jedan stari tip.
kvoga znaCaja, ni га tebe, ni za шепе. HoćcS Тбаја?.
UlazI u toaletni kabinet. Cujcm je kako ide tamo-
amo, kako pomera šerpe i sama sa sobom govori: oštar
i nerazgovetan šapat. Na noćnom stočiću, pored njenog
krevcta, kao uvek, jedna sveska Istorije Francuske od
MiŠlea*. Iznad kreveta ja sada razabiram da je okačiia
jednu fotografiju, jednu jedinu, portret Emili Bronte*,
Ani se vrada i iznenadno mi kaže:
»Sada treba da govorimo o tebi.«
Zatim ponovo nestaje u toaletnom kabinetu. Toga
se sećam, uprkos svome lošem pamcenju: postavljala
je od onih direktnih pitanja koja su mi pričinjavala
veliku neugodnost, jer sam u njima osećao i iskreno
interesovanje, i želju da s tim što pre svrii. U svakom
slučaju, posle toga pitanja nije vise dozvoljeno sum-
 »Videćemo da li je o
se pravi. Traži: u čerau s
nasmejan
ali iskreno nervirana.
je, nekada, stavljalo na muke.
Bar si tako hteo da pokažeš. A sada je s tim svršeno,
išćezlo. Morao si to da primetiš. Zar se ne osećaš la-
godnije?«
Ne usuđujem se da joj odgovorim ne: isto kao 1
nekada, ja sedim krajčićem stražnjice na stolid, bn-
nući se da izbegnem zasede, da otklonim neobjašnjive
srdžbe.
Ponovo je sela.
»Dakle, veli klimajući ubedljivo glavom, ako ne ra-
zumeš, onda si mnoge stvari zaboravio. Vise nego što
sam mislila. De, ne sećaš se više svojih nekadašnjih
ncdelja? Dolazio si, govorio, odlazio: sve u nevreme.
Zamisli da se niSta nije promenilo: ti bi ušao, bilo
bi obrazina i šalova po zidu, ja bih sedcla na krevetu
i kazala bih ti (ona zabacuje glavu, širi nozdrve i go­
vori pozortšnim glasom, kao da sama sebe ismejava):
»Dakle? Sta ćekaš? Sedi.« I, razume se, brižljivo bih
»Postavljala si mi zamke.«
da sam -to smesta opazio.. Lepo) ušaio. bih,.video bih,
zaista, one obrazine na zidovima, i šalove, i sve to. Ho­
tel je prestajao uvek na tvojim vratim'a. Tvoja soba-bila
je nešto drugo,., Ti ne bidošla da mi otvoriŠ. Spa-
zio bih te, šćućurenu u jednom uglu, možda bi sedela
nosUa, gledajući me bez milosti, čekajući.!. Tek Sto
bih izgovorio jednu rcć, učinio jedan pokret, predah-
nuo, ti bi skupila obrve i ja bih se osećao duboko kriv,
ne znajući zašto. Zatim bih, iz minute u minutu, go-
milao gluposti, osećao da tonem u svoju greSku.
i veštiji, U inijI?«
usuduje da pi
Lagano n
»Dakle, a

»I šta bi mi se desilo?« rekao sam okrećući s

posmatrajući s radoznalošću fotelju.
Fotelja ima o i“ ,“ i,* “ne izgleda gostoljubiva
ni udobna.
»Samo zlo«, odgovara Ani kratko.
Ja ne nastojim: Ani se uvek okružava predmetima
koji su tabu.
»Mislim, rekao sam najedared, da nešto pogađam. i, iznenaden sam
Ali to bi bilo tako izvanredno. Cekaj, pUsti me da tra-
žim: zaista, ova soba jc sasvim gola. Daćeš mi za pravo ti je iščupano s:
 »I ja sam to mislila, takođe«, rekla je sa izrazom
kao da.niSta ne žali. Dodala je s nekom vrstom ironije
Preplela je^prsteTdohvatila rukama koleno. Gle-
da gore, s neodređenim osmehom koji joj celo lice pod-
mladuje. Liči na veliku devojdicu, tajanstvenu i zado-
voljnu.
pomerili, prebojadisali, usadili pored drugog nekog pu-
ta, ja ne bih imala ništa više postojano da se orijenti-
ie se,.ostaješ c romenljiv i ja svoje p
Ipak sc osedam pomalo uvređcn,
»Dakle, to je sasvim netačno, kažem živahno. Na-
S!V
jaia.SamZa°'°U
em
CSaSV
im
»Oh, kaže ona s podavljajucim prezrenjem, inte-
lektualne promene! Ja sam se promenila sve do beloga
u oku.«
Do beloga u oku... Sta jc to u njenome glasu što
me potreslo? U svakom sludaju, iznenadno sam skoČio!
prestajem da tražim jednu Ani koja je iščczia. To je
ta devojka, ta debela devojka, nalik na rusevinu, koja
me dira i koju volim.
»Imam neku vrstu izvesnosti... fizicke. Osedam da
nema savršenih trenutaka. To osedam sve do u noga-
ma kada idem. To osedam celo vremc, ćak kada spa-
vam. Ne mogu to da zaboravim. Nikada ničega nije
izgovara te reči spokojnim gtaom o^M ^
je trunka ponosa Sto
ljupkošću. Nijedanput otkako
sam u5ao ona nije tako silno ličila na Ani od nekada,
iz Marselja. Ponovo me dohvatila, ponovo sam zaronio
u njen čudni svet, koji je s one strane smešnoga, izve-
gtačenosti, cepidlačenja. Cat sam nanovo pronašao onu
malu groznicu koja me uvek potresala u njenom pn-
sustvu, onaj gorki ukus u dnu mojih usta. ;
Ani je raspiela ruke i pustila koleno. Cuti. To je
smišljeno dutanje; kao kada u Operi pozornica ostane
prazna tačno u toku sedam taktova orkestra. Ona pije
svoj čaj. Zatim ostavlja šolju i drži se kruto, oslanja-
judi stegnute Sake na ivicu sanduka.
Najedared, ona na lieu pokazuje svoj oholi likMe-
duze koji toliko volim, naduven mržnjom, sav iskriv-
ljen, otrovan. Ani retko menja ir “
kao antidki glumci masl< " ‘
obrazina namenjena je (i- ----- - . d se ne me
1
njajudi se, dok ona govori. Zatim pada, odvaja se od
Netremice me posmatra, a ne izgleda da me vidi.
Ona de da govori. Očekujcm tragičan govor, uzdignut
dostojanslvenosdu njene obrazine, posmrtnu zapevku.
Ona kaže iz jednoga daha:
»Preživljavam sebe.«
Naglasak nikako ne odgovara lieu. Nije tragican.
on je... užasan: izražava suho očajanje, bez suza, bez
milosti. Da. u njoj ima nešto nepopravimo osuSeno.
Obrazina spada, ona se smeSi.
»Nisam ni najmanje tužna. Cesto sam se tome iu-
dila, ali grešila sam: zašto bih bila tužna? Nekada sam
bila sposobna na dosta lepe strasti. Strasno sam mrze-
la svoju majku. Uostalom, tebe sam, rekla je s prko-
 Očekuje uzvraćaj. Ja ne ’kažem ništa. - »Av'aj! Znam šta me je to stalo.«
»Sasvim si zaslužio sve što ti se desilo, bio si mno-
»Otkud to možeš da znaŠ?« go kriv; razdraživao si me svojim solidnim vidom. Iz-
.»Znam. Znam da nikada više neću sresti niSta i gledalo je kao da kažeš: ja sam normalan; starao si
nikoga koji bi mi nadahnuo strast. Znaš, da počneš se da zraćiš od zdravlja, iz tebe je prskalo moralno
nekoga da voliš, to je pothvat. Treba imati energiju, zdravlje.« ^ 4 ži d ‘ b'
velikodušnost, zaslepljenost... Postoji Čak jedan tre­
nutak, sasvim u početku, kada trcba preskočiti prcko
provalije: ako se razmišlja, neće se to učiniti. Ja znam »Ali kak\dm tonom, rekla je razljućena; snishodio
da nikada više neću skočiti.« si da se informišeš, eto istine. Tražio si to s rasejenom
Ijubaznošću, kao stare gospođe koje su me pitale
Dobacuje mi ironičan pogled i ne odgovara.
veli ona^anjalačkf, ja se pitam, da to nisi ti koga sam
strastima. Pokušavam da ponovo nađem ono lepo lu- najviSe mrzela.«
dilo koje me strmoglavilo s trećcga sprata, kada sam
imala dvanaest godina, jednoga dana, kada me je maj- •e još u- enjenih obra:
Bez vidljive veze, sa izrazom odsutnosti, ona do- . objasnim šta je to. Sada sa
u bcz srdžbe da govorim, sa
»Ne valja, takođe, da odveć dugo posmatram pred- igrama iz moga detinjstva. ]
mete. GJcdamih da doznam šta su, zatim treba da brzo
odvratim pogled.«
li zašto?«
svakom slučaju
predmetima. suncu, pod narandža-
:: pili smo Iimunade 1

»Dakle, govorila sam ti o tome, u toj k

vorila sam ti o tome povodom velikog izđa:
ove Istorije, onog kojega sam imala kada
mala. Bilo je mnogo veće od ovoga i listo
blede boje, kao unutrašnjost pečurke, i miri

si me optuživala da sam sve'zaboravio./
»ćuti. Daklc, odnosila sam, kao Sto si s.
bro setio, te ogromne knjige na tavan. Bilo j
lovalo, 5 I je na cjrugim stranicama t<
prema tim' slikama izvanrcdnu ljubav; sve sam ih na-
pamet znala, i kada sam prečitavala jcdnu Mišlcovu
knjigu, čekala sam ih pedeset stranica unapred; uvek
mi je izgledaio čudo da ih nanovo nađcm. A zatim, bilo
jc tu i ncke prcfinjenosti: sccna koju su one predstav-
Ijale nikada sc nije odnosila na tckst suscdnih strana,
trebalo jc tražiti dogadaj trideset strana daljc.«
»Prcklinjcm tc, govori mi o savršcnim trcnurima.«
»Ja sam ti govorila o povlašćcnim položajima. To
su bili oni koji su predstavljeni bili na gravirama. Ja
sam ih nazvala povlašćenima, govorila sam sebi da mo-
ra da imaju znatnu važnost, da bi sc pristalo da budu
predmet till tako retkih slika. Jzabrani su bili između
svih ostalih, razumcS li: a, mcdutim, bilo je mnogo
epizoda koje su imale mnogo vcću platičku vrednost,
i drugih koje su bile od vetfeg istorijskog inleresa. Za
cco XVI vek, na primer, bile su svega tri stike: jedna
za smrt Anria II, jedna za ubistvo vojvode od Giza,
i jedna za ulazak Anria IV u Pariz. Onda sam ja uobra-
zila da su ti događaji posebne prirode. Uostalom, gra-
vire su me u toj misli ukrepljivale: c : ..................
vrSen, ruke i noge nikada nisu ' ~
■2a lelo. All bilo jc to puno velićine. Kada je vojvoda
od Giza ubijcn, na primer, glcdaoci su ispoljavali svoje
zaprepašćenjc i svoje gnušanje držcći, svi, dlanovc na-
pred i odvraćući glavu; to je vrlo lepo, rekao b
ili an:;gdotiČne pojedinosti. Videli s
padaju na zemlju, mali psi kako bcJ
kako sede na stepenicima prestola. A pojedino-
liji, sa ostalim
jrujem Le koje bi imalc
jedno tako strogo jedinstvo
»PovIaSćcni položaji?«
»Najzad, zamisao koju sam o njima bila stvorila.
To su bili položaji koji su imali jedno sasvim retko
i dragoceno svojstvo, ako hoćeS imali su stila. Biti
kralj, na primer, kada mi je bilo osam godina, to mi
je izglcdao povIaSćcn položaj. Ili umreti. Ti se smejeS,
ali bilo je toliko ljudi nacrtanih u času njihove smrti,
l ima ih toliko koji su u tom trcnutku izgovorili uzvi-
бепе rcCi, da sam ja, vcrovala sam čista srea... najzad
mislila sam da ulazedi u agoniju, Čovek jc uznesen iz-
nad scbe samoga. Uostalom, dovoljno jc bilo biti u
sobi pokojnika: budući da jc smrt povlašćen položaj,
12 N keŠt° 1ZV‘ral° 1 Pl'cn0sil0 se sve prisutne
odveli su me u njcgovu sobu da ga poslednji put^vMim!
Penjući se uz stcpcnicc, bila sam veoma nesrećna, ali
sam isto tako bila kao pijana od ncke vrstc verskc
radosti; stupala sam, konačno, u jedan povlašćcn po-
loiaj. Oslonila sam se o zid, pokušala da činim pokrete
koje je trebalo činiti. Ali bile su tu moja tetka i moja
majka, koje su svojim grcajima sve kvarile.«
Ге poslcdnje reči izgovara sa srdžborii, kao da je
™na na to još peCe. Zastala je; ukočena pogleda.
uzdignutih ol ■ti priliku da još jednom proživi
taj prizor.
»Kasnije sam ja sve to proSirila: najpresamdodala
jedan nov položaj, Ijubav (hoću da kažem čin polnog
snošaja). Cuj, ako nikada nisi razumeo zašto sam odbi-
jala... izvesna tvoja traženja, ovo je prilika da to ra-
zumeš: za mene postojalo je nešto što treba spasti.
Azatim sam sebi rekla da mora da postoji mnogo više
povlašćcnih položaja koje bih mogla da nabrojim, ko-
načno sam prihvatila da ih ima bezbroj.«
»Da, ali, najzad, Sta je to bilo?«
»Daklc, ali ja sam ti to kazala, rekla je s čuđe-
njem, ima četvrt časa da ti to objašnjavam.«
»Konačno. da li je trebalo, osobito, da ljudi budu
veoma strasni. obuzeti mržnjom ili ljubavlju. na pri­
mer; ili je trebalo da spoljašnji izgled dogadaja bude
-..„w... ikuiviuguau (JU2>iaишlu imaII.'«
dolaze posle. Postoje najpre predskazujući
znaci. Zatim, lagano. veličanstveno, povlašćeni položaj
stupa u život ljudi. Tada se postavlja pitanje da se zna,
hoće li se od toga praviti savršen trenutak.«
»Da, kažem, razumeo sam. U svakom povlašćenom
položaju postoje izvesne radnje koje treba činiti, sta-
vovi koje valja zauzeti, reči koje treba izgovoriti — a
drugi stavovi, druge reči su strogo zabranjeni. Da li
je to to?«
»Ako hoćeš.. •«
obradeno.« ЈЈ 'i da bude
»To si mi ti vcć kazao, rekla je netrpeljivo. АЦ
nije: bila je to... dužnost. Trebalo je preobraziti po-
vlašćene položaje u savršene trenutke. Bilo je to pita­
nje morala. Ili, možeš slobodno da se smejež: moralno.
»Cuj, rekao sam joj najedared. ja takođe hoću da
- priznam svoje krivice. Ja te nikada nisam dobro ra­
zumeo, nikada nisam iskreno pokušao da ti pomog-
»Hvala, mnogo ti hvala, rekla jc ironično. Ja se
nadam da ne očekujcš blagodarnost za ta zakasnela
žaljenja. Uostalom, ja ti ne zameram; nikada ti ništa
nisamjasno objasnila, bila sam sputana, nikome o tome
nisam mogla da govorim, čak ni tebi — naročito ne
tebi. Uvek je nešto zvučalo lažno u tim trenucima.
Onda sam bila kao izgubljena. Imala sam, međutim, .
utisak da činim sve što mogu.«
»Ali šta jc trebalo činiti? Kakve radnje?«
»Kako si glup, ne možc se dati primer, to zavisi.«
»Ali isprićaj mi šta si to pokušavala da uradiš.«
. u jednon .
u logoru pobednika. Vidi kako prolazc, okovani,
gov sin i njegova 'ćcrka. Nije plakao, ništa nije r<
Zatim vidi kako prolazi, takode okovan, jedan od
. govih služitclja. Onda je stao da se vajka i da sebi
kosu. Ti za sebe možeš da izmisliš primere. Vidiš:
slučajeva kada ne treba plakati ...............
anj n
ini Sta sc. hoćef vajkati s<
ozL Sto bi bilo glupo, to j>
 ■A nekada je trebalo biti vMe nego stoik Ti se
“ "rfta P"L°8,a pu,a *“da sam te Poliubila?.'
рагкГи J & S f E S T x S T . 0- 0” 0- M° iC “ "
»Ali nikada nisi znao da sam sela hit-, u •
haljina mi se bila podigla, butine su mTbile pune р£
kova i pn najmanjem pokretu bili su to novi plikovi
S k" S je, bi.° ,аЈ- NiJ'c bilo dovoljno ne po-
rr^f trcbal° jc ne Pati,i “
ie u n 5S .U тСПе ponosito’ Ј°б i*ncnadcna lime Sto
bila odlučila da ti dam, za avc vremc aok sam sc dala
usDcll sa lreba,° dati shodno pravilima —
Tako je, zaista je tako. Nema pusto!o\
savrScnih trenutaka... izgubili smo isle iluzije, išli
smo istim putevima. Pogađam ostalo — r
ostajalo da ka2e: * *** >Sto joj je
»A onda si saobrazila da u
ill kakav rid čovek, ili makai
tvoje utiske?«
no«,_rekla je bcz oduševljenja.
s nespretnostima nekog rideg tipa mb-
enom, i da se pomirim. Konačno, bila
sam zaista dobra Sto sam se interesovala za način na
koji drugi igraju svoju ulogu... ne, bolje reći. . .«
»Da nema povlašćenih položaja?«
»Eto. Mislila sam da mržnja, ljubav ili smrt silaze
na nas, kao plameni jezici na Veliki fetvrtak. Mislila
sam da čovek može da zrači mržnjom ili smrću. Kakva
zabluda! Da, zaista. mislila da postoji »Mržnja«, da to
padne na ljude .i uzdigne ih iznad njih samih. Prirod-
no, postojiin samo ja, ja koja mrzim, ja koja v "
o ja. u .
vlači, koje sc razvlaći... to jedno n:
da se čovek pita fcuHo su ljudi d '
bro, kažem joj, od malo pre mislim na jed-
ja mi se svidu s.-nogo viie nego uloga me-
a koju ii mi velikoduSno dodclila: promenili smo
vidim da se sve više udaljavaš i da budcm osuden da
večito označavam tvoju polaznu taćku. Sve Sto si mi
isprićala, došao sam bio da li ja prićam — drugim re-
čima, istina. Mi sc susrećemo na dolasku. Ti ne možeš
da sebi predstaviš kako mi je to prijatno.«
»Da? rekla je blago, ali s tvrdoglavim izrazom, pa
lepo, ja bih ipak više volela da se ti ne menjaS; to
je podesnije. Ja nisam kao ti, nc dopada mi se, pre
ja. -Uostalom, ti mora da se varaš.«
Ja joj pričam svoje pustolovine, govorim joj o po-
stojanju — možda malo odveć nadugačko. Ona pažljivo
sluŠa, široko otvorenih očiju, uzdignutih obrvica.
Kada sam završio, izgleda da joj je lakmilo.
»U redu, ali ti uopšte ne misliš iste stvari ltoje i
ja. 2ališ sc što se stvari oko tebe ne nameštaju kao
Aii ja nikada nisam toliko tražila: ja sam.Htela d
lam. Ti znaš, kada smo igrali pustoloya i pustok
ti si bio onaj kojemu se dogadaju pustolovinc, Kaže mi veselijim
ona koja ih jc sivarala. GovoriTa sam: ,Ja sam £ »Sta ti to gunđaS.
od akcije.' Sećaš se? Dakle, ja sada jednosiavm Podigao sam oći. Cleda me s nežnošću.
žcm: ne možc se bili Čovek od akcijc.« 0 tajanstvena Ličnosti! U redu, govori il
Bide da nisam izgledao ubeden jer se ona r
............................... laslavlja:
Govorim joj t
rag-time-u koji mi
ti posledica.
ti objasnim...«
o ’je sasvim nepotrebno, kažem prilično п
letljivo, ja sam i to, takođe, mislio.«
Ona me gleda s nepoverenjem.

Ne mogu da je ubedim, samo bih je

Najedared me sa strahom posmatra. đćeš da nabrajaS sve un
»Nekada si govorila t hoćeš da se baviš poz
a pozornici ostvaruje si
le irenutke!«
I« -h ostvarivala: za druge.

loge Što živi? Ja nisam kao ona, očajnik, zato što ni­
sam ne znam šta očekivao. Ja sam, skorije... začuđen
pred tim životom koji mi je dat — dat zabadava. Sto-
jim spušlene glave, nc mogu da u ovom trenutku gle-
»Putujem, nastavila je on mračnim glasom; д
n se iz Svedske. Zadržala s:
u. Ima taj tip koji me izdri
Uopšte, imala sam Torndajka za
i si ga video kako igra, u Kovent-
i ijjiQ strah da mu ne prasnem u
;ada tc tvoja uloga nije ponela?«
»Pomalo, trenucima; nikada mnogo silno
e nas bila je cma rupa, tačno pred nan
gledno. predstavljali savršen trenutak. All. znaS, oni nisu
u njemu ž.iveli; on se pred njima odvijao. A mi, glum-
ci, ti misliš đa smo Živeli u njemu? Konačno on nije
bio nigde, ni s jedne, ni s druge strane гашре, nije
postojao; međutim, svi su o njemu mislili. Onda ra-
zumeš, mali moj, rekla je razvučenim tonom, skoro
propaličkim, sve sam poslala do davola.«
»Ja sam pokuSao da napišem tu knjigu. . .«
Prekinula me.
»Ja živim u prošlosti. Pooavljam sve što mi se do- )bl.Cuj. to je neko koji nije kao nas dvoje — joS m
godilo i to udešavam. Izdaleka, tako, to ne izgleda loše, n dela, taj čovek, troSi se.«
Ćovek bi se gotovo uhvatio na mamac. Sva naša priča Ustajem težka srea.
je dosta lepa. Ja je malko doteram i to čini niz savr- .Kada ću te ponovo vldeti?«
šenih trenutaka. Onda zatvorim o£i i pokušavam da za-
mislim da još u njoj živim. Imam ja, takode, i druga »Preko Dijepa?.
lica. Treba čovek da zna da se usredsredi. Ti ne znaS »Da, i mislim c zatim ići u Egipat. Možda 6
navratiti u Pariz______ ime. pisaću «•« .
bilo vrlo korisno. On ima jedan način da najpre po- celoga dana Slobodan«, kazem joj b<
stavi dekor, a zatim da istaknc ličnosti. Covek uspe da jažljivo.
vidi, dodala je, na jedan čarobnjački način. o posla, odgovara suvim
»Dakle, to me ne bi nikako zadovoljiio,« kažem. glasom. Ne, nc mogu da te vidim. Pisaću ti iz Egipta.
Samo mi daj adresu.«
Ostajemo jedan trenutak tilii. Pada veče; jedva ra- »U redu.«
zabiram bledu mrlju njenoga lica. Njena crna odeća Naškrabao sam adresu, u p ,a jednom
stapa se s tamom koja je osvojila prostoriju. Mehanički
uzimam šolju i prinosim jc usnama. Caj je hladan.
Puši mi se, ali se ne usudujem. Imam mučan utisak
da nemamo ništa više jedno drugome da kažemo. Ko- ie \adeti kroz dcset godina. Možda je to poslednjj put
liko juće, imao sam toliko pitanja da joj postaviiii: ito ie vidim Nisam samo potišten Sto je ostavljam;
gde je bila, šta je radila, koga jc sretala? Ali to me užasno se bojim da se vratim u svoju samoću.
interesovalo samo utoliko ukoliko sc Ani davala svim Ustala je; na vratima ovlaS^me poljubila u usta.
sreem. Sada u meni nema radoznalosti: sve te zemlje,
svi ti gradovi kuda je proSla, svi ti ljudi koji su joj 5eci se? Treba da^podmladim uspomene, za moje Du-
se udvarali i koje je. možda, volela, sve je to bilo bez
važnosti, sve to bilo joj je, u suštini, ravnodušno: mali
odblesci sunca na površini jednoga sumornog i Wad-
novo... A zatim, uostalom, što se tiče koristi od
Skaraca, prvi lep momak koji naide vredi isto t<
koliko i ti.«
»Pa već sam ti kazala, idem u Englesku.«
»Ne, hoću da kažcm. . .«
jasno razabiram njeno lice. Najedared je p<
io i izmučeno. Lice stare ženc, potpuno už;
ice, sasvim sam uveren, ona nije tražila: on
: njenoga znanja, a možda i uprkos njoj. '
kaže lagano, ne. Ti me nisi ponovo našao.«
n u pet časova i trideset o _________P
njen tip odvesti automobilom? Celoga jutra sam tuma-
peronima. Nekoliko koraka,’ nekoliko’ zidova odvajali
..su me od nje. U pet časova i trideset osam naš jučera-
šnji razgovor postaće uspomena. Raskošna žcna čije su
usne dodimule bile moje, pridružiće se, u prošlosti,
la jc 6<
Hteo sam da odvratim svoje misli od Ani, jer za-
mišljajući sve upornije njeno telo i njeno lice, zapao
sam u krajnju razdraženost: ruke su mi se tresle i
prožimala me lcdena drhtavica. Stao sam da prelista-
vam knjige u izlozima preprodavaca, a naročito pomo-
grafske publikacije, jer, uprkos svemu, to zabavi duh.
Kada je pet časova ođzvonilo na časovniku stanice
Orsej, razgledao sam gravire jednoga dela pod naslo-
ćini njih jedan bradati dugajlija zamahivao je korba-
ćem nad čudovišnim golim sapima. Cim sam shvatio,.
da je pet časova, bacio sam knjigu mcđu.pstale i usko-
čio u jedan taksi koji me odvczao na stanicu Sen-
:bi debeli krzneni kaput
koji joj je davao ;. I voaletu. Tip je imao
kaput od kamilje je preplanuo
e Englez;
možda Egipćanin. Popeli su sc u videvši me. '
Nisu medu sobom razgovarali. Zati p siSao i ku-
n odeljenju;
videla me. Dugo ^je gleđala, bez lji
očima. Ond
Pikadiliju, gde smo nckada ruČavali, zatim je sve crklo.
nu i zaspao sam. Kelner me probudio
i ja ovo pišem -
■vrim"“li Buvil vozom u podne Do-
:i da ostancm tamo dva dana: da spre-
a regulišem stvari u banci. Ja mislim
Prentanija hteti da im platim pćtna-
estinu dana više, jer ih nisam predupredio. Moram,
takođe, da biblioted vratim knjige koje sam pozaj-
mio. U svakom slučaju biću natrag, u Parizu, pre kraja
sedmice.
A Sta ću pri tom dobiti? To je opet grad: ovaj pre-
seca jedna reka, onaj drugi je na morskoj obali, s
tom razlikom liči jedan na drugi. Odabere se neka Su-
gava, neplodna zemlja i navaljaju se veliki šuplji ka-
menovi. TJ tim kamenovima zarobljeni su mirisi. mi­
risi teži od vazduha. Ponekad se oni izbacuju kroz pro-
Po vedrom vremenu, šumovi ulaze kroz jedan kraj
grada i izlaze kroz drugi, pošto su prošli kroz sve zi-
dove; drugi put obrću se u brug, između tih kamenova
koje sunce peče, koje mraz cepa.
Mene je strah od gradova. Ali iz njih ne treba iz-
laziti. Ako se čovek usudi da odc odveć daleko, su-
srešće krug Vegetacije. Vegetacija je.puzila kilometri-
ma ka gradovima. Ona čeka. Kada grad umre, Vegeta­
cija ćc ga osvojiti, popcćc se na kamenove, stegnuće
ih, prekopaće ih, svojim dugim cmim dlctima će ih
razdrobiti; oslepiće rupe i svuda će obcsiti zelene Sape.
Treba ostati u gradovima sve dotle dok su oni Živi,
je pred njihovim vratima: treba je ćstaviti neka se ta-
Iasa i prska bez svedoka. U gradovima, ako čovek ume
da se snađe, birati časove kada životinjc probavljaju
ili spavaju u svojim rupama, iza gomila organskih
otpadaka, slabo se sreta išta drugo do minerala, naj-
manje strašnih od svih koji postoje. .
Vratiću se u Buvil. Vegetacija opsađuje Buvil samo
puna сше vode koja se miče sama od sebe. Vetar zvi-
ždi izmedu kuća. Mirisi ostaju kraće vreme nego drug-
de: terani na more vetrom, oni jure nad samom cmom
vođom Van male magle lutalice. Pada kiša. Pustili su
biljke da rastu između četiri ograde. UStrojene biljke,
bezopasne, toliko su ugojene. Imaju ogromno beličasto
tip puši cigarete.
Sta je to sloboda? Poda mnom bašte mekano si-
laze put grada, a u svakoj bašti uzdiže se kuća. Vidim
more, tesko, nepokx'etno, vidim Buvil. Vreme je lepo.
Slobodan sam: nema više nikakvog razloga da ži-
vim, svi razlozi koje sam oprobao izneverili su, a ja
ne mogu da izmislim druge. Jos sam mlad, imam još
dovoljno^ snage da ponovo počnem. Ali Sta treba po-
svojim mukama, računao na Ani da me spase, sada tek
to razumem. Moja proslost je umrla, g. de Rolbon je
umro, Ani se vratila samo da mi oduzme svaku nadu.
Ja sam sam u toj bcloj ulici koju oivičavaju bašte.
Sam i Slobodan. Ali ta sloboda liči pomalo na smrt.
ovom gradu koji se pruža pod mojim nogama, gde sam
tako dugo boravio. On će biti još samo jedno ime, zde-
pasto, buržoasko, sasvim francusko, jedno ime u mome
pamčenju. manje bogato nego ime Firence, Bagdada.
Doći de vreme kada ću sebe pitati: »Ali, zbilja, kada
sam bio u Buvilu, Sta li sam tamo mogao da povazdan
radim?« I od toga sunca, od toga popodneva rnšta
neće ostati, čak ni uspomena.
Ceo moj život je za mnom. Vidim ga celog, vidim
njegov oblik i lagana kretanja koja su me dovela dov-
de. Malo Sto i o tome ima da se kaže: izgubljena igra.
to je sve. Evo.tri godine'feako-sam došao u Buvil,
svecano. Izgubio sam prvit. partiju igre. Hteo sam da
igram drugu i takode sam izgubio: izgubio sam igru.
Istovremeno naučio da se uvek gubi. Samo nitkovi
veruju da dobijaju. Sada ću da uradim kao Ani, nad-
Živeću sebe. Jesti, spavati. Spavati, jesti. Postojati la­
gano, tiho,.kao drveta,. kao lokva vode, kao tramvajska
crvena klupa.
Muka mi je ostaviia kratak pi-edah. Ali ja znam da
će se vratiti: to je moje normalno stanje. Samo, danas
mi je telo odveć iscrpeno da bih je podneo. Bolesnici,
takode, imaju sreme slabosti koje im oduzimaju, po
nekoliko časova, svest o njihovoj boljci. Dosadno mi
da mi se suze kotrljaju niz obraze. To je jedna duboka,
duboka dosada, duboko srce postojanja. sama mate-
rija od koje sam sačinjen. Ne zapuštam se, vcć napro-
tiv: jutros sam se okupao, obrijao. Samo kada ponovo
ko sam mogao da ih obavljam: oni su tako uzaludni.
To su ih navike, nema sumnje, za mcne obavljale.
One nisu mrtve, ne, one nastavljaju da posluju, da po-
lagano, podmuklo tkaju svoje mrcže, one me peru,
brišu, oblaće kao dadilje. Da li su me^one, takođe, do-
preSao svih sto deset stepenika, jedan po jedan? Sto
je, možda, još teže zamisliti, to je da ću njima, kroz
malo, da se spustim. Medutim, ja znam: za trenutak
obreSću še ponovo pod Zeienim bregom, moći in, po-
dižući glavu, da vidim kako se u daljini osvetljavaju
prozori tih kuća koje su lako blizu. U daljini. Nad
mojom glavom; i ovaj trenutak, iz kojega ne mogu da
izadem, koji me zatvara i ograničava sa svih strana,
. taj trenutak od kojega sam ja sačinjen, biće samo je-
Gledam, podnu svojih nogu. siva svetlucanja Bu-
vila. Reklo bi se komadi Ijuske od školjke, krhotine
kostiju, šljunka. Izgubljene medu tim odlomcima, si-
ćušne praskotine stakla ili liskuna bacaju s prekidima
slabacke svetlosti. Olučići, rovovi, tanke brazde koje
vijugaju izmedu školjki, kroz jedan čas biće ulice, ja
ću tim ulicama id, izmedu tih zidova. Ti cmi čove-
čuljci koje razaznajem u Ulici BuUbe, ja ću, za jedan
čas, bit! jedan od njih.
Kako se osecam daleko, od njih, s visine toga bre-
ga. Cini mi se da pripadam drugoj jednoj vrsti. Oni
izlaze iz ureda posle radnog dana, zadovoljno gledaju
kuće i skverove, misle da je to njihov grad, »lep bur-
žoaski grad«. Ne boje sc, osećaju se kod svoje kuće.
Oni ništa drugo nisu videli do pripitomljenu vodu koja
curi iz slavina, do svetlost koja izbija iz sijalica kada
se pritisne prekidač, do drveća-meleza, izroda, koja se
podupiru motkama. Oni sto puta dncvno imaju dokaz
da se sve svršava mehanički, da se svet pokorava utvr-
denim i nepromenljivim zakonima. Tela puštena u pra-
zno padaju sva istom brzinom, javni park se žatvara
svakoga dana u šesnaest časova zimi, u osamnaest leti,
olovo se topi na 335», posiednji tramvaj polazi od Op-
štine u dvadeset tri časa i pet minuta. Oni su mimi,
pomalo mrgodni, oni misle na Sutra, to jest, naprosto,
na jedno novo danas; gradovi raspolažu samo jednim
danom koji se vraća istovetan svakoga jutra, Jedva da
ga malo nedeljom nakindure. Glupaci. Odvratno mi je
da mislim da ću ponovo videti njihova nezgrapna i
spokojna lica. Oni donose zakone, pišu populističke
romane, sklapaju brakove, oni imaju krajnju glupost
da prave decu. Međutim. veUka neodredena priroda
uvukla se u njihove gradove, infiltrirala se svuda, u
njihove kuće, u njihove urede, u njih same. Ona se ne
miče, sedi mirna, a oni, su u nju uvaljeni, udišu
je a ne vide je, zamiSljaju da je ona napolju, na dva-
deset milja od grada. Ja je viđim, tu prirodu, vidvn
je ... Ja znam da je njena pokornost lenjost, ja znam
da ona nćma zakona:' ono.što oni smatraju njenom
postojanošću... Ona ima samo navike i može da ih
sutradan promeni.
Ako bi se neSto desilo? Ako bi, najedared, ona
stala da treperi? Tada bi oni primetili da je ona tu i
einUo bi im se da de im srce pući. Dakle, čemu bi im
služili njihovi nasipi i brane, i njihove električne cen-
trale, i njihove visoke peći, i njihovi mehanidki maljevi?
To se može desiti makar kad, možda odmah: predznaci
su tu. OtaC porodice, na primer, prilikom Selnje spa-
zide kako mu prilazi, kroz ulice, jedna crvcna krpa te-
rana vetrom. I kada krpa bude sasvim blizu njega, vi-
dede da je to jedna krvava detvrt truloga mesa, umr-
ljana prašinom, koja se vucara gamižudi, poskakujudi,
parče izmučenog mesa koje se valja po olucima, izba-
cujudi u grčevima mlazeve krvi. Ili de ncka majka gle-
dati obraz svoga deteta i upitati ga: »Sta ti je to, tamo,
bubuljica?« i videće kako se put kovrča pomalo, kako
prska,' otvara se i u dnu pukotine pojaviće se trece jed­
no oko. podsmešljivo oko. Ili de osctiti blage dodire,
po celom svom telu, kao milovanje ševara, u reel, pli-
vača. Znade da je njihova odeda postala živa stvar.
A drugi neko nalaziće da postoji neSto Sto ga grebe
u ustima. Primaći će se ogledalu, otvoriće usta: i nje-
gov jezik će postati ogromna živa stonoga, koja ce pre-
plitati nogama i strugati mu nepcc. Zelede da je isplju-
je, ali stonoga će biti deo njega samoga i moraće da
je išćupa svojim šakama. 1 pojavice se goirnla stvari
za koje će biti potrebno naći nova imena, kameno oko,
velika troroga ruka, nožni palac-Staka. pauk-vilica. I
onaj ko se bude uspavao u svome ugodnom krevetu, u
svojoj slatkoj, toploj sobi, probudiće se sasvim go na
plavičastom tlu, u jednoj šumi šištećih muških udova,
ukrućenih, crvenih i belih, put neba kaodimnjaci Žukst-
buvila, s krupnim mudima napola izašlim iz zemlje,
rutavim i glavičastim kao glavice luka. I ptice de let-
kati oko tih uđova i svojim kljunovima de ih kljuckati
i raskrvaviti ih. Sperma će teći, Iagano, iz tih rana,
sperma pomešana s krvlju, staklasta i mlaka, s njalim
mehurićima. Ili, onda, ništa od svega toga neće se de­
siti, neće se dogoditi nikakva znatna promena, ali de
ljudi, jednoga jutra, otvarajući svoje store, biti izne-
nađeni nekom vrstom groznog smisla, teško popada-
log po stvarima i koji de izgledati kao da čeka. Samo
ubistava na stotine. Pa da! Neka bude malo promene,
da se vidi, kako to izglcda, ja du biti zadovoljan. Bide
tu svašta, zbilja, kada budemo utoouli u samoću. Ljudi
sasvim sami, potpuno sami s groznim monstruozno-
stima, juride ulicama, proći de teškim korakom ispred
mene, ukočena pogleda, bežeći od svojih zala i odno-
sedi ih sa sobom, otvorcnih usta, sa svojim jezikom-
insektom koji de mlatarati krilima. Tada du ja prasnuti
u sraeh, Cak i ako mi je: telo pokrh'eno prljavim, sum-
njivim korama koje se razvijaju u cvetove od puti, u
Ijubičice, u ljuUcc. Naslonicu se na ncki zid i dovik-
nuću im u prolazu: »Sta ste^uradili sa svojom naukom?
Zar to jo5 uvek nece biti postojanje^ varijacije posto­
janja? Sve te oči koje de Iagano prožđirati neko lice,
bide suvišne, bez sumnje, ali ne više nego dva prva.
Od postojanja je mene strah.
Pada nod. Prve lampe se osvetljavaju u gradu. Bo­
le moj! Kako grad ima prirodan izgled, uprkos tih
gcometrija, kako izgleda zgažen večerom. To je tako...
odigledno, odavde, da li je mogude da samo ja to vi-
dim? Zar nema nigde drugog Kasandre, na vrhu nekog
brega, koji gleda pod svojim nogama grad utonuo u
 dno prirode? Uostalom, Sta me se tiče? Sta bih п
Moje telo se sasvim lagano okrede prema is
lutodidakta. Si-
a nasumice,
i užasom, taj jadni humanist kojega
den kada se stvar desila: odavno sam
gova blaga i bojažljiva glava privlači s.
je bio tako malo kriv: jcdva jc to bile
.nosti, njegova skromna, kontemplativn:
mladidima — pre bi se moglo redi nc
nizma. Ali bilo je nužno da se on iednc
sam. Kao g. ASil, kao ja: moje r
se najedared srušilo, njegovi snovi o kulturi, njegovi
dugi niz dana izgnanstva. Vratide se da tumara, uvede,
po dvorištu Hipotcka; izdalcka de gledati blcštcde pro-
zore bibliotcke i sree dc da mu sc stcgnc kada sc pod-
seti dugih redova knjiga, njihovog kožnog povcza, mi-
risa njihovih stranica. 2alim Sto ga nisam pratio, ali
on to nije hteo; on me preklinjao da ga ostavim sa-
moga: podinjao je Skolu samodc. Ja ovo pišcm u каГат
tram poslovođu, kasirku i da silno osctim da ih po-
slednji put vidim. Ali nc mogu da odvratim svoje mi-
sli od autodidakta, uvek mi je pred očima njegovo zbu-
‘ njeno lice, puno prekora, i njegova krvava, kruta kra-
gna. Onda sam zatražio hartije i ispričaću šta mi se
a je a kao izmaglica, s
bojad' ' •
za čitateljke, vrata, poledine knjiga. Jedan sekund imao
sam prekrasan utisak da ulazim u senovitu šumu punu
pozladenog lišda; osmehnuo sam se. Pomislio sam:‘
»Kako sc odavno nisam nasmcšio.« Korzikanac je gle-
dao kroz prozor, s rukama na Icdima. Sta je video?
Impetrazovu lobanju? »Ja viSc ncdu vidcli Impetra-
zovu lobanju, ni njegov cilindcr, ni njegovo salonsko
odclo. Za šest časova napustidu Buvil. Položio sam na
sto bibliotckarcvog pomodnika dvc sveske koje sam
bio pozajmio prošlog mcseca. On jc pocepao zclcni for-
mular i pružio mi parčide:
»Evo, gospodine Rokantene.«
»Hvala.«
Pomislio sam: »Sada im ništa više nc dugujem.
Nikome ovdc ništa višc nc dugujem. Idi du, još malo.
da kažcm zbogom gazdarici »Sastanka železnićara«.
Slobodan sam.« Kolebao sam se jedan trenutak: da li
du koristiti te poslednje momcnte da načinim jednu
dugu šctnju po Buvilu, da vidim Bulevar Viktor Igo,
prilaz Galvani, Ulicu zaokreta? Ali ova scnovita šuma
bila je tako tiha, tako dista: Cinilo mi se da jcdva po­
stoji i da me je Muka poštedela. Htedoh da sednem
pored pedi. Buvilski dnevnik vukao se po stolu. Pružio
Stavila je svoj filcani š<
 usađen u lice kao nož u jabuku. Pod nosom ша1г
jedna bludna rupa prezrivo sc mrštila. Izvadila je i‘i
tašne neku povezanu knjigu, nalaktila se na sto osla
njajući glavu na svoje gojazne Sake. Ргеко puta'mene
spavao je jeđan stari gospodin. Poznavao sam ga: bio
je u biblioteci ono veče kada me je tako bilostrah
I njega je takođe bilo strah, čini mi se Pomislih-'
•Kako je to đaleko, sve to..
U četiri i po časa autodidakt je ušao. Voloo bih
da mu stisnem ruku i da sc s njim oprostim. Ali biće
da mu je naše poslcdnje videnje ostavilo lošu uspo-
menu: pozđravio mo izdaleka i stavio đosta dalcko od
mene jedan mali bcU paket, koji je svakako sodr'-ao
ka° obično, krišku hleba i tablicu čokolade. Posle г.с-
kog vremena vratio se s jednotn iluslmvanom knji-
gom koju je položio blizu svoga pakcla. Pomislio sam:
»V.dim ga poslednji put,. Sutra vc£e, prekosutra veče,
svih večeri koje ćc slediti, vračaće se lome stolu da
čita, jedući svoj hleb i čokcladu. strpljivo c=c naslaviti
svoja mišja grickanja, čitaće dda Naboa, Nodoa, Ko
dijea, Nisa, prekidajući, s vremena na лете, da u
ići po Parizu, po ulicama Pariza, vidcću nova lica Sta
- -■ -- — ■k & on ovde biti. dok će .ampa os™t
Ijavati njegovo d Ље1о, zamlšljeno Iicc? Upravo na vre-
se ponovo navcsli ц opsenu avanture.
:nima i nastavio stoje štivo.
»Buvil i njegova okolina.
Monistije.
Aktivnost «muai
žandarmerijske
JUCI1JS.^C brigade
ongaac U tOKU godin<
EO
1932. Konjički podoficir — šef, Gaspar, komandir 1
gade Monistijea i njegova četiri žandarma, gg. Lagut,
zan, Pjerpon i Gil, nisu sedeli skrštcnih ruku ц tc
godine 1932. Uistini, naši žanđarmi imaii su prilike
konstatuju 7 zločina, 82 preslupa, 159 istupa, 6 sal
Danas gcneralna proba, predaja karata za godiš-
nji koncerl.«
aKompostel.
Predaja Legijc časli prcdsedniku opštine.«
»Buvilski turist (Buvilsko skautsko udruženje 124):
Večcras u 20 časova 45 minula, mesečni sastanak
u društvenom scdištu, 10. Ulica Ferdinan-Biron, dvora-
na A. Dnevni red: čitanje poslednjeg zapisnika. Prepi-
ska; godišnji banket, članarina za 1932, program za
pZaštita živolinja (Buvilsko društvo):
Idućcg četvrtka, od 15 do 17 Ćasova, dvorana C,
10. Ulica Ferdinan-Biron, Buvil, stalno otvoreno. Ko-
respondenciju slati prcdsedniku, u sediStu, ili 154. Pri-
laz Galvani.«
»Buvilski klub pasa čuvara... Buvilsko udruženje
ratnih bolesnika... Sindikalna podružnlca vlasnika tak-
sija ... Buvilski komitet prijalelja učiteljskih škola...«
USla su dva mladića s tašnama. Učcnici gimnazije.
Korzikanac voli uečnike gminazijc. jsr nad njima može
vršiti očinski nadzor. Cesto ih iz zadovoljstva pusti
da se vrpolje na stolici i da brbljaju, zatim, najeda­
red, mačjim koracima se privuče iza njih i grdi ih:
»Kakvo je to držanje za takve velike mladiće? Ako se
ne popravile g. bibliotekar je odlučio da se žali g. di-
rektoru.« A ako oni prostestuju, on ih gleda strašnim
očima: »Dajte mi vaša imena.« On takođe rukovodi nji-
hovim stlvima: u biblioteci su izvesne knjige obeležene
crvenim krstom; to je Pakao: Zidova, Didroova, Bodle-
rova dela, medicinski spisi. Kada neki gimnazist traži
da konsultujc jedr.u od tih knjiga. Korzikanac mu da
znak, privucc -a u neki ugco i ispituje ga. Posle ne-

Snih'kniSa. pS^veg^dflik"teSsmšaiU vly Sd at
radite posle četiri časa? Vaš profesor Ćesto ovamo do-
lazi i ja ću s njim o vama da razgovaram.«
Dva mladida stojala su ukipena pored peći. Mlađi
je imao lepu cmu kosu, kožu. skoro odveć tananu i
sasvim mala usta, zla i ponosna. Njegov drugar, jedan
roSfcvi debeljko sa osenčenim brkovima, dodimuo mu
je lakat i promrmljao nekoliko reči. Mali cmomanjasti
nije odgovorio, ali je imao nep.rimetan smešak pun
gordosti i samozadovoljstva. Zatim su obojica, nemar-
no, izabrali na policama jedan rećnik i prišli autodi-
daktu, koji ih'je netremice gledao umornim pogledom.
Izgledalo je kao da oni ne primeduju da on postoji, ali
su s.eli sasvim uz njega, mali cmomanjasti s njegove
leve strane, a debeli rošavi levo od maloga cmomanja-
stoga. Smesta su počeli da Iistaju svoj rcčnik. Auto-
didaktov pogled je lutao dvoranom, zatim se on vratio
svome Stivu. Nikada nijedna dvorana biblioteke nije
pružala uspokojavajudiji prizor: nisam čuo nikakav
sum, osim kratkog daha debele gospođe, video sam sa­
mo sagnute glave nad in-oktavima. Međutim, od toga
trenutka imao sam utisak da de se zbiti neki nepri-
jatan događaj. Svi ti ljudi koji su obarali pogled, na-
izgled prilježni, izgledali su kao da igraju komediju:
osetio sam bio. nekoliko trenutaka ranije, da nad nama
prolazi neki dah svireposti.
'■Završio sam bio s čitanjem, ali se nisam odlučivao
da odem; Cekao sam, pravedi se da čitam novine. Moju
radoznalost i moju nelagodnost povecavalo je to što
setka brže prevrtala listove svoje knjige. Prošlo je ne­
koliko minuta, zatim sam cuo neko šuškanje. Obazrivo
sam podigao glavu. Dva derana zatvorila su bila svoj
sno svoje lice puno poštovaiija i intercsovanja. Napola
zaklonjen iza njegovoga ramena, plavi je osluškivao i
tiho se smejao. »Pa ko to govori?« pomislio sam.
Bio je to autodidakt. Naklonio se bio prema svome
mladom susedu, gledao mu pravo u oči, smeSio mu se;
лтете, trcptale su njegove duge trepavice. Nisam kod
njega zapazio taj mladalački izraz, bio je skoro dra-
žestan. Ali, ponekad bi prckidao da govori i bacao iza
sebe zabrinut pogled. Mladic kao da je gutao njegove
reči. Ta mala scena nije imala ničega izvanrednoga i
dcčak lagano proteže svoju šaku iza leđa, ivicom stola.
Maskirana tako od autodidaktovih očiju, šaka je jedan
trenutak nastavila i stala oko sebe da pipa, zatim, po-
Sto je susrela rnku plavoga debeljka, žcstoko ga je
uštinula. Ovaj, odveć zauzet tihim uživanjem u auto-
didaktovim rečima, nije primetio šta se sprema. Skočio
je uvis i usta su mu se razjapila pod dejsUom izne-
nadenja i divljenja. Mali cmomanjasti zadržao je bio
svoj izraz interesovanja punog postovanja. Mogao je
da. »Sta U <-<c sada da mu urade?« pomislio1sam^Do-
bro sam razumeo da će se nešto gnusno dogoditi, lepo
Ali nisam mogao da pogodim šta bi trebalo sprcčiti/
Jedan sekund imao šam u misli da ustanem, da !up-
neki razgovor. Ali u istom trenutku on je ulovio moj
pogled. Smesta je prestao da govori i stegao usne s
izrazom razdraženosti. Obeshrabren, brzo sam skrenuo
pogled i ponovo se prihvatio novina, iz pristojnosti.
Međutim, debela gospođa je odguraula bila svoju knji-
gu i podigla 'gla\u.^Izgledala je općinjena. Jasno sam

i. Autodidakt je nastavio b
svoja šušukanja. N
I ______ dobro zamišljao njegov mladalački
i nežni izraz i teške poglede koji su na njega padali
a da on to nije znao. U jednom trenutku čuo sam nje­
gov smeh, mali špicasti, dečački smeh. To me steglo
oko srca: činilo mi se kao da će gadni derani da utope
neku mačku. Zatim, najedared, šušukanje je prestalo.
Ta tišina mi se učini tragična: bio je to kraj, ubistvo
bika u areni. Oborio sam glavu nad svoju novinu i pra-
vio se da Citam; ali nisam Ćitao: izvio sam obrve i po-
digao oći kolikogodsammogao, starajući se da otkrijem
šta se dešavalo u toj tišini ргеко puta mene. Okrećući
malko glavu uspeo sam da jednim krajčićem oka neSto
uhvatim: bila je to jedna ruka, mala bela ruka koja
se malo pre provlačila duž stola. Sada je poiivala na
naslonu, opuStena, blaga i senzualna, imala je nehajnu
golotinju kupačice koja se na suncu greje. Jedan mrki,
dlakavi predmet joj je prišao, kolebajući se. Bio je
to krupan neki prst, požuteo od duvana; imao je, pored
te ruke, ružnoću muškoga uda. Zaustavio se jedan trc-
nutak, krut, uperen prema slabačkom dlanu, zatim,
najedared, stidljivo stao je da ga miluje. Nisam bio
začuđen, samo sam bio besan protiv autodidakta: nije
se mogao uzdržati, glupak; zar nije razumeo kakvoj
se opasnosti izlaže? Ostajala mu je jedna prilika, mala
jedna prilika: ako bude postavio obe ruke na sto, s
obe strane svoje knjige, ako se bude držao potpuno
ja sam znao da će promašiti svoju priliku: prst je la­
gano, ponizno, prelazio preko nepomicne puti, jedva je
bi čovek da je bio svestan svoje ružnoće. Naglo sam
o upomo
n autodidaktov pogled i
n se nakašljao da bih ga upozorio. Ali on
г zatvorio bio oči, smešio se. Njegova druga ruka iš-
ezla je bila ispod stola, Dccaci se vise nisu smejali.
a su ga* događaji prevazišli. Ipak nije povlačio ruku,
istavio je na stolu, nepomičnu, tek malko zgrćenu.
Ijegov drug jc zinuo, s glupim i užasnutim izrazom.
A tada je Korzikanac stao da urla. Došao je bio a
ia ga nisu čuli, i smestio se iza autodidaktove stolice.
lio je erven kao rak i izgledalo je kao da hoće da se
meje, ali oči su mu sevale varnicama. Podskočio sam
1a stolici, ali mi je to donelo skoro otakšanje; čekanje
e bilo odveć mučno. Htco sam da se to što je moguće
•resvrši, da ga izbace, ako hoće, ali da tome bude kraj.
>va dečaka, bledi kao krpa, dohvatili su svoje torbe
ic pijan od be:
video sam vas, ovoga puta nećete reći da to nije istii
Vi ćete još da kažete, je li, ovoga puta, da to nije is
na? Mislite da nisam video vaše majstorije? Nisu i
oči u džepu, čiko moj. Imaj strpljenja. rekao sam se
strpljenja! a kada ga uhvatim, skupo
Oh! to će vas skupo koštati. "
adresu, obavestio
vašega gazdu, g. Si .
izjutra, kada dobije pismo od g. bibUotekara. S
lite? ćutite, rekao mu je kolutajući očima. Pre svej
la uobražavate da će se na tome svršiti. 1
A za ljude vaše sorte. Gos]
dinama očeklvao takav isliod. Ovoga puta. kao da,je
zamišljao šta će se dogoditi onoga dana kada sc Kor­
zikanac budc 'nečujno došunjao' iza njega i kada besni
glas bude odjeknuo iznenadno u njegovim ušima. Ipak
je dolazio svako veče, grozniĆavo je nastavljao da čita,
a zatim, s vremena na vremc, kao lopov, milovao je'
belu rukU, ili možda nogu nekoga maloga dečaka. To
što sam ja na njegovom licu čitao bilo je, prc bi se
moglo reći, pokoravanje sudbini.
»Nisam ja to što vi hoćete da kažete, promucao
je, ja godinama dolazim ovamo...«
Izigravao je ncgodovanjc, iznenađcnje, ali neubed-
ljivo. On je dobro znao da je događaj tu. da ga nišla
nutc. jcdan po jcdan.
i>Ne sluSajtc ga, ja sam ga videla«, reče moja su-
setka. Bila se s tcgobom digla: »Ah nc! To nije prvi
put da ga ja vidim; u prošli poncdcljak, baš tada, vi-
dela sam ga i nisam niSta htcla da kažem, jer svojim •
očima nisam vcrovala i nisam mogla da poverujem da
• se u jednoj bibliotcci, na jednom ozbiljnom mestu, gdc
.ljudi dolaze da se obrazuju, dogadaju stvari od kojili
.Covck crveni. Ja ncmam dece, ali ja žalim majke koje
svoju decu Salju da ovdc rade i koje veruju da su na
miru, u bezbednosti, dok, medutim, ima čudoviSla koja
ništa ne poštuju, koja ih sprcčavaju da obavljaju svoje
dužnosti.«
Korzikanac se primakao autodidaktu:
»Cujete li šta kaže gospođa? skresao mu jc u lice,
nemate potrebc da izigravatc komediju. Videli su vas,
.prljavi čovečel«
»Gospodine, ja vas pozivam da budetc učtivi«, rc-
kao je autodidakt dostojanstveno. To jc spadalo u nje-
govu ulogu. Možda jc hteo da prizna, da pobegne, all
trebalo je da odigra svoju ulogu do kraja. On nije
gledao Korzikanca, oči su mu bile gotovo' zatvorene.
najedarcd, talas kn-i ju^nuo mu je uTice.6 ‘ “
Korzikanca, je gušio bes.
video. Vrebao sam vas, kažcm vam. MesecimaJsam vas
Autodidakt je slegao ramcnima i pravio se kao da
sc ponovo udubio u Stivo. Crven, odju punih suza, za-
uzeo je stav izvanrcdnog interesovanja i pažljivo po-
smatrao reprodukciju nekog vizantijskog mozaika.
»On nastavlja da čita, kakva drskost«, rekla je go-
spođa, glcdajući put Korzikanca.
Ovaj je stojao neodlučan. Istovrcmeno, pomoćnik
bibliotekarcv, neki stidljiv i dobronameran mladić ko-
jega Korzikanac tcroriSc, Iagano se. pridigao bio nad
svojim stolom i povikao: »Paoli, 5ta jc to?« Naslao je
na tome da stanc. Ali Korzikanac mora da je razmislio
0 svom položaju i osetio se smcšan. Razdražen, nc zna-
jući viSe Sta da ka/c toj nemoj žrtvi, on sc isprsio
vazduhu. Autodidakt se okrenuo zaprcpašćen. Posma-
trao jc Korzikanca otvorenih usta; uiasan slrah bio mu
je iz očiju.
»Ako me udaritc, ja du da sc žalim, Izgovorio jc
s mukom, otiću ću od svoje voljc odavde.«
Ja sam takode ustao, ali bilo je prckasno: Korzi­
kanac jc ispustio neko strasno cviljenje i, najedared,
sruCio svoju pesnicu na aulodidaktov nos. Jcdan se-
kund video sam samo njegove oči, njegovc divne oči,
širom otvorene od bola i srama, nad jednim rukavom
1 jednom mrkom pesnicom. Kada jc Korzikanac povu-
kao svoju pcsnicu, iz autodidaktovog nosa stala je da
ga opet udari, s kraja, po ustima. Autodidakt se sru-
čio na stolicu i pogledao pred sobc 1 stidljivim i b
gim pogledom. Krv ши je iz nosa kla po odelu. I
snom rukom stao je da pipa, da nz e svoj paket, d
je leva ruka, 'uporno, pokušavala di
k0i^OdlS!°'rekao e kao da kaže samom sebi
Lna pored mene bila je bleda, a o£i su joj blistale..
»Prljavi tip, rekla je, zaslužio je.«
Drhtao sam od Ijutine. Obišao sam oko stola, zgra-
bio malog Korzikanca za vrat i podigao ga dok se on
koprcao nogama: prelomio bih ga preko stola. Popla-
vio je bio i otimao se, pokušavao je da me ogrebe; ali
nieeove kratke ruke nisu dopirale do moga lica. Ja ni
m govorio, ali hteo sam da ga udarim p«
Još se pitam zaSto sam ga pustio. Da ii sam se
plaSio komplikacija? Da li sam od godina lenjosti u
Buvilu zardao? Nekada ga ne bih pustio pre no što
bih mu polomio zube. Okrenuo sam se prema autodi-
daktu koji je bio ustao. Ali on je izbegavao moj po­
gled; pošao je, oborene glave, da skine svoj kaput. Jed-
nako je prevlačio rukom ispod n . ......................
;, nisam znao šta da mu kažem. Izgledalo je kao <
e primećuje moje prisustvo. Konačno je izvadio b
voju maramicu i nešto je pljuckao. Nos mu je krv
»Hajdcte sa r i apotekara«, rekao s
u nesprctno.
Nije odgovor
smejala.
to je autodidakt. Okrenuo se i zbunjeno pogledao si
inice, ulaz u čitaonicu. Taj pokret je učinio da n
rv pocuri izmedu okovratoika i vrata. Usta i obra
i mu bili umrljani k^lju.
»Hajdemo«, rekao sam mu, dohvatajući ga ispc
se oslobodio.
»Ostavite me!«
oprati lice, treba vj
Ponavljao je:
»Ostavite me, molim vas. gospodine, ostavite
Bio je na granici nervnog napada: pustio s;
da se udalji. Zalazeće sunce osvetlilo je, za trei
njegova povijena leda, zatim je iščezao. Na pragu
bila je jedna krvava mrlja, u obliku zvezde.

»Godinama ja dolazim ovamo. . .«

Ali tek što je stao na noge, mali Covek je ponovo
postao gospodar situacije...
»Gubite se odavde, rekao jc autodidaktu, i da viSe
vaša noga ovamo ne stupi, inače ću vas policijski izba-
znajem. Obično, fc
prelazim neki debt
četvrtasta, Ulica E
punira rugobe, svojom ispupčenom, nakatranisanom
kaldrmom, ličila je na glavne drumove kada prolaze
kroz bogate varošiće.nikrepljenc s obe strane, na ргеко
kilometar dužine, velikim dvospratnim kućama; nazi-
vao sam je seljačkom ulicom i oduševljavala me, jer
je bila tako ne na svome mestu, tako paradoksalna u
jednom trgovačkom pristaništu. Danas su kuće tu, ali
su izgubile svoj seoski izgled: to su zgrade i to je sve.
U parku, malo pre, imao sam utisak istoga roda: bilj­
ke, livađe, fontana Olivijea Maskerea imale su tvrdoglav
iziaz zbog svoje dugotrajne neizrazitosti. Ja razumem:
grad prvi mene napušta. J ' ------------------------- “
koji, ne brinući v
i stavlja ga u navlake da b
njegovoj svežini, večeras, sui
ćam se zaboravljen više ne„
ProSao sam nekoliko когака i
vam taj totalni zaborav u koji &
izmedu dva grada, jed ....... - -
poznaje. Ko sc
bi to, svejedno, ljubav pokojnice. Ja san
poslcdnju živu ljubav. Ali ipak, postoji o:
može dati: zadovoljstvo. I ako ona sada o
a ćudnovato. Međutim,
______ mi izgleda prazno. Ne
m više da sasvim jasno sebevosećam, toliko sam
vljen. Sve što je ostalo Katooga u теш, toj e
tovo jc, ugasi se. ■
Jasna, nepomična, pusta, тоја svcst je postavljena
mcdu zidove; ona se ovekovečava. Niko je viSc ne na-
stanjuje. Još mafo pre neko je govono ,a. govono js
moia svest. Ko? Spolja su bile uiice koje govore, s
pomatim bojama i mirisima. Ostaju bezimeni zidovi,
bczimena svest. Evo šta ima: zidovi i, izmcđu zidova.
mala jedna providnost, živa i bezlična. Svest postoji
kao neko drvo kao vlat trave. Ona drema, dosađuje se.
Male prolazne-svesti naseljavaju je kao plice na gra-
nama Nasele i iščeznu. Zaboravljena svest, napuštena
između ovih zidova, pod sivim nebom. I eto smiste nje-
nog postojanja: u tome što.je ona svest da jc suv.ma.
Ona se rastvara, ona s. rasipa, aara se,da
&г™Аи onate rllitLn nfLbVa™°ona°je'sYeM da je
svest koja se zaboravlja. To je njena sudbina. Postoji
jedan prigušen glas koji kaže: »Voz polazt
časa« i postoji jedna svest toga glasa. Postoji. takoae,
svest nekoga lica. Ono prolazi lagano, okryavljeno, umr-
ljano, i njegove krupne oći suze. Ono nije izmedu zi-
dova, ono nigde nije. Ono iščezava; zamenjuje ga jedno
poviieno telo s okrvavljenom glavom, udaljava sc la-
ganim korakom, izgleda da se na svakom koraku za-
ustavlja, nikada se ne zaustavlja. Postoji svest toga
tela koje lagano korača u jednoj tamnoj ulici. Ide, all
se nc udaliava. Tamna ulica sc ne svršava, ona se gubi
u ništaviiu. Ona nije izmedu zidova, ona'nije nigde.
Postoji svest jednoga prigušenoga glasa koji kaže: »Au­ ponovo dolazi, odostrag, podmuklo, da preuzme glas,
todidakt tumara gradora«. i glas peva, nc može da se zaustavi, i telo ide i postoji
Ne istim gradom, ne između tih nepomičnih zido­ svest svega loga, i svest, avaj! svesti. Ali nikoga nema
va, autodidakt ide jednim zvcrskim gradom koji ne
zaboravlja. Ima ljudi koji na njcga mislc, Korzikanac, koga, to je jedna čista patnja raskršća, zaboravljena
debela gospođa; možda svi u gradu. On još nije izgu- patnja — koja ne može da sc zaboravi. I glas kaže:
bio, on ne može da izgubi svoje ja, ono izmučcno ja, »Eto „Sastanak železničara” i Ja šiklja u svest: to ja,
koje krvari zato što nisu hteli da ga dotuku. Njegove Antoan Rokantcn, polazim za Pariz, kroz malo; opro-
usne, njegove nozdrve ga bole; on misli: »Boli me.«
Ide, treba da ide. Ako bi se zaustavio samo jedan tre-
nutak, VisOki zidovi biblioteke najedared bi se oko nje­
ga digli, zatvorili bi ga; Korzikanac bi iskočio pored
njega i sccna bi ponovo počela, sasvim ista, u svim po-
jedinostima, i žena bi se cerila: »To bi trebalo da bude
na robiji, to đubre.« On ide, neće da se vrati svojoj
dva mladića: »Nema smisla da poričete, ja sam vas
video.« I sccna bi ponovo počela. On misli: »Bože, da
nisam to uradio, ako bi moglo da bude da to nisam
uradio, ako bi moglo da bude da to nije istinak
Zabrinuto lice prolazi, i ponovo prolazi ispred sve-
duS ”Možda.će^e AU n£: ta blaga * progonjena

mirna i prazna između zidova, oslobođena'^čovckSofi

je u njoj bio nastanjen, čudovišna zato što ona nije
niko. Glas vcli: »Prlljag je prcdat. Voz polazi kroz dva
Časa.« Zidpvi klize s dcsna i s leva. Postoji svešt ma-
kadama, svest dudana gvoždarijc, puškarnica na kasar-
ni i glas kaže: »Poslcdnji put.«
Aiiina svest, svL-st debele Ani, stare Arii u njenoj
hotelskoj sobi, postoji svest stradanja, stradanje je
svesno između dugih zidova koji odlazc i koji se ni­
kada neće vratiti: »Zar neće nikada da se svrši?« peva
glas između zidova jednu ariju džeza »some of these
days«*; znači nikada neće da se svrši?.i arija Iagano
vraćaju, zar ne? namcStenici Transat-a:* ponekad pro-
đc dve godine da ih ne vidim, dcsi se da su u Bra*
zilu, ili u Njujorku, ili da služe u Bordou, na brodo-
vima rcdovnih linija. A zatim, jednoga lepoga dana,
ponovo ih vidim. »Dobar dan, gospođa Žana.« Popijemo
čašicu zajedno. Verujte mi ako hocete, ja se sećam
šta obično piju. Na dve godine razmaka. Kažem Mad-
leni: »Posluii&te g. Pjera vermutom, ek, jedan Noaji-
Ona ustaje:
»Izvinite, gospodine Antoane.«
Prilazi mi služavka:
»Dakle, tako.vi nas napuštate?«
»Stanovala sam u Parizu, kaže p
Koleba se jedan sekund, a
»Dakle, doviđcnja, gospodine Antoane.«
Briše ruku o svoju kecelju i pruža mi jc:
»Doviđenja, Madlen.«
Odlazi. Privlačim Buvilski dnemik i odguraem ga:
malo pre, u biblioteci, pročitao sam ga od nrvoa do
poslednjeg reda.
Gazdanca se ne vraća: опа prepušta svome prija-
telju svoje punačke ruke koje on strasno gnječi.
Voz poJazi kroz tri četvrli časa.
Zabave radi, ja pravim svoje račune.
Hiljada i dvesta franaka mesečno, to ne čini bog-
zna mnogo. Mcđutim, ako se malko ograničim, treba
da bude dovoljno. Soba za trista franaka, petnaest fra­
naka dnevno za hranu: ostaće četiristopedeset franaka
za pranje rublja, sitne troškove i bioskop. Dosta dugo
neće mi trebati rubJje, odelo. Dva odela su mi čista
iako su malo izlizana na laktovima: traiaće ioš tri ili
četiri godine, ako ih budem pazio.
Bože! to ću ja živeti životom gljive? Sta ću da
činim od svojih dana? Setaću. Iđi ću da sedim u Ti-
Ijerijama,* na gvozdenbj stoUci, - ili, bolje, na k
zbog štednje. Ići ću u biblioteke da čitam. A za
Jednom sedmično u bioskop. A zatim? Da li ću «
deljom počastiti jednim volližerom?* Da li ću it
s penzionerima igram kriket u Luksemburgu? U t
setoj godini! žao mi je sebe. Ima trenutaka kada
zapitam, ne bi li bilo bolje da za godinu dana p
a hiljada Eranaka š '
lislim na neSto drugo, jer u o
sbi glumim komediju. Ja vxlo dooro znam da necu m-
ta da radim: raditi nešto, to je stvarati postojanje —
i tako ima zaista dosta postojanja.
lstina je u tome, da ja ne mogu da odbacim svoje
li prođe
Kroz glavu.
Madlen, koja lioce da mi pričini zadovoljstvo, do-
vikuje mi izdaleka, pokazujući mi neku ploču:
»Vaša ploča, gospodine Antoane, ona koju vi vo-
lite, hodete li da je čujete, poslednji put?«
»Izvolite.«
, Rekao sam to iz učtivosti, ah se ne osećam dobro
raspoložen da slušam neku ariju džeza. Ipak ću da
budem pažljiv, jer, kako kaže Madlen, slušam tu ploču
poslednji put: vrlo jc stara; čak odveć stara i za pro-
vinciju; uzalud bih je u Parizu tražio. Madlen ce je
staviti na površinu gramofona, okretaće se; u žljebo-
vima, čelična igla staće da skače i da škripi, a zatim,
kada je oni budu uputili u spiralu, do središta ploce,
biće svršeno, pocepani glas koji peva »Some of these
days« zaćutaće zauvek.
Počinje.
Pomislite da ima glupaka koji crpe.utehu u umet-
,mi od takve pomoći prilikom smrti tvoga jadnoga stri-
ca.« I koncertne dvorane pune su poniženih, uvre- .
denih, koji, žmureći, pokušavaju da pretvore svoja ble-
da lica u prijemne antene. Oni zamišljaju da uhvaćeni
zvuci teku u njima, blagi i liranljivi. i da njihove pat-
nje postaju muzika, kao patnje mladoga Vertera; oni
veruju da im je lepola samilosna. Budale.
pre bio sam, svakako, vrlo daleko od
toga da plivara u blaženstvu. Površinski pravio sam
svoje račune, mehanički. Iznutra stajale su, nepokretne,
sve neprijatne misli koje su poprimile oblik neformuli-
sanih pitanja, nemih čuđenja i koje me vise ne napu-
Staju, ni danju ni noću. Misli o Ani, o mom upropašće-
nom životu. A^zatim, još dublje, Muka, stidijiva kao
bio sam neveseo i spokojan. Svi predmcti koji su me
okruzavali bili su od iste matcrije od koje i ja, od neke
vrstc rugobne patnje. Svet je bio'tako ružan, izvan mene,
tako ružne te prijave Case po stoiovima, i mrke mrlje
na ogledalu, i na Madleninoj kecelji, i ljubazni vid de-
belog gazdaričinog ljubavnika, tako ružno i samo po-
stojanje sveta da sam se osetio ugodno u porodičnom
krugu.
jedna si ; rodila, jedna palnja-uzor. Cet
du tamo-amo, izgleda kao da 1
: mi. patiti po taktu.« Pa da! N
•l patim na taj način, po to
rom £istotom. Ali zar je moja krivica Sto je- pivo «
dnu moje čaše mlako, sto ima mrkih mrlja po ogle­
dalu, Sto sam ja suvišan, što se najiskrenija moja pat­
nja, najsuvlja, vucara i postaje teška, sa odveć^puti i
velikim mokrim i dirljivim. ali tako ružnim ofiima? Ne,
nesumnjivo se ne može reći da je on samiiostan, taj
maU dijamantski bol koji kruži iznad ploce i zascnjuje
me. Cak ni ironičan: -on veselo kruži, sav obuzet so-
bom; presekao je, kao neka kosa, bljutavu intimnost
sveta i sada on kruži i svi mi, Madlen, debeljko, gaz-
darica, ja sam, i stolovi, klupe, mrljavo oglcdalo, čaše,
svi smo se mi prepuštali postojanju, jer smo bih u
svom krugu, on nas je i ” "" ! ...........
dnevnoj nemarnosti: sti.
Sto pred njim postoji.
On nc postoji. To je istovremeno ncsnosno; ako
bih ustao, ako bih otrgao tu ploču s površine gramo-
fona koji je nosi, ako bih je prelomio na dvoje, ne
bih pogodio njega. On je s one strane — uvek s one
strane nečega, jednoga glasa. jedne note violine. Kroz
debljinu postojanja, on se otkriva, tanak i čvrst, i kada
se želi da se uhvati, susrelu se samo oni koji postoje,
sudara se iovek s onima koji postoje, lišenim smisla.
On je iza njili: ne čujem ga ćak, iujem zvuke, trepe-
renja vazduha koji ga otkrivaju. On nc postoji, jer
nema ničega suvišnog: sve ostalo je mnogo u odnosu
na njega. On je. .
Ja isto tako hteo sam da budem. Cak sam samo
Jo i hteo; eto odgonetke moga života: u dubim svih
tih pokušaja koji izgledaju bez veze, ja<pronalazim
istu želju: oterati postojanje izvan scbe, isprazmti tre-
nutke od njihovog sala, uvmuti ih, isusiti ih, očisuti
sebc, očvrsnuti sebe, da bih konačno postao čist i ta-
čan zvuk jcdne note saksofona. To bih čak mogla da
bude poučna basna: bio jedan jadnik koji je promašio

svet, Postojao je, kao i drugi ljudi, u svetu parkova.
krČmi, trgovačkih gradova i hteo je da sebe ubedi da
on živi drugde, iza platna slika, s Tintorelovim* duž- .
devima, s fircntinskim Gazolijevim plaćenim ubicama,
iza stranica knjiga, s Fabricijem del Dongom i 2iUja-
nom Sorelom, iza gramofonskih ploča s dugim suhim
jecajima džeza. A zatim, pošto je dovoljno izigravao
da .su karte pogrdlno podeljene: -bio je u jednoj krčmi,
upravo pred čašom mlakoga piva. Ostao je potišten na
ktupi; mislio je: ja sam glupak.J baš u tome istom
trenutku, s drugc strane postojanja, u onom svetu koji
se izdaleka možc vidcti ali mu se ne može približiti,
tnala jedna melodija stala je da igra, da peva: »Treba
Mora da je ploča na tome mestu ogrebena, jer daj
melodija apsolutno nije dimuta tim malim kasljua
njem igle na ploći. Ona je tako daleko - tako dalek
odostrag. Ja to takođe razumem: ploča se izgrebe
istroši, pevačica je možda umrla; ja hoću da odeir
pada iz jedne sadašnjosti u drugu, bez prošlosti, be
budiicnosti, iza tih zvukova koji se iz dana u dan ra‘
padaju, ljušte i klize ka smrti, melodija ostaje ist£
mlada i čvrsta, kao neki svedok bez milosti.
Ija. Oslobođena jednog dosadnog sna, kafana preživs
prežvakava zadovoljstvo što postoji. Gazdarici je kr
udarila u lice, ona šamara debele, bele obraze svog
novog prijatelja, ali ne uspeva da ih oboji, Obrazi mi
a čamim, napola se uspravljujem. K
izbrijan g Amerikanca, debclih crnih obi koji S
„ >1 od vrućine na dvadesetom spratu j< zgrade
u Njujorku. Iznad Njujorka nebo goi' sko pla-
jw ___ -c,--_ plamenovi ližu kro-
vove: deca u Bruklinu će stati, u gacicamS za kupanje,
pred šmrkove za pulivanje. Mračna soba na dvadese­
tom spratu kuva se na velikoj vaLri. Amerikanac s^cr-
ukus plamena, a u glavi, neodrcdeno, fantom arije.
»Some of these days.« Tom ce doći kroz jedan čas ša
svojom pljosnatom cicom na zadnjici; onda ce se oba-
dvojica zavaliti u kožne fotelje i ispijaće pune case
alkohola, i nebeska vatra će se upaliti u njihovim gr-
lima. osetiće težinu jednog ogromnog vrelog sna. A”
najpre ■a zabeležiti tu ariju. »Г .>f these days.«
days, you'll miss me honey.«
Tako se to odigralo. Tako ili drukčije, malo ima
značaja. Tako je ona rođena. Izabrala je rstroSeno telo
toga Jevrejina, s obrvama od ćumura, da se rodi. Mli-
tavo je držao olovku, a kapi znoja padale su s nj.ego-
vih prstiju, pretrpanih prstenjem, na hartiju. A zašto
ne ja? Zašto je potrebno bilo to debelo tele puno pr-
ljavog piva i alkohola da bi se to Čudo zbilo?
»Madlen, hoćete li da ponovo stavite ploču? Samo
* Madlen počinje da se smeje. Okreće ručicu i, eto,
ponavlja se. Ali ja ne n ............ ‘ W!‘"
ja tipa, tamo, koji je komponovao tu ariju,
Pokušavam
julskoga dana, u crnoj vrućini — :---- г'™ в* л
• "лп а njega kroz melod bele i nakisele
je nepriUka, za
 |atim moraia je da postoji, negde, neka žena, koja na
gyega nije mislila onako kako je on želeo — a zatim
јШЈе taj užasni talas vrućine koji je Ijude preobra-
Ш u bare slanine koja se topi. Ali kada čujem pe-
№ i kada mislim da ju je taj tip načinio, nalazim
■ifojijegova patnja i njegovo znojenje... uzbudljivi.
■K o/je ’sreće. On, uostalom, mora da nije bio to-
IPI^estan. Mislio je: ša malo srede, ova stvarčica mo-
pfe/bi da mi donese i pedeset dolara! Dakle! to je prvi
dao uzbudljw. Hteo8bih da doznam gdešto oTme Upu.
Interesovalo bi me da saznam koju vrstu neprilika
je imao, da li je imao ženu, ili je živeo sam. Nikako
iz humanizma: naprotiv, već zato što mi to treba. Ne-
. mam želju da ga poznam — uostalom, on je možda
umro. Samo da dobijem izvesna obaveštenja o njemu
slu§ajuci°tu ploču. Pretpostavlj'am da mu od toga ne
bi bilo nt toplo ni hladno, tome tipu, kada bi mu rekli
da u sedmom gradu Francuske. u okolini železničke
—---- , -.44, 1
stanice, postoji neko ko na njega misli. Ali ja bih bio
njeguvuju I CSLU, I
Treba da podem. Ustajem, ali jedan trem itojim
neodlučan, hteo bih da čujem cmkinju kal
slednji put.
Ona peva. Eto, dvoje njih koji su spaseni: Jev
jin i Cmkinja. Spaseni. Oni su možda mislili da
sasvim izgubljeni, do kraja, utopljeni u postojanju.
mislim o njima, s toliko blagosti. Niko, čak ni A
naci u romanima; oprali su se od greha što posto
i misao me najedared potresa, Zi
bojažljivo dodiruje i ne usuđujem se da sc maknem.
mda će to da ode. NeSto Što ja Ш n:
Џ a vrsta radosti.
Crnkinja peva. Dakle, me>že da se opravda njeno
postojanje? Malčice? Osećam se izvanredno preplašen..
,de. Ali ja sam kab.neki
mo zamrznuti tip posle putovanja kroz snegkkoji
ijedared, ušao u neku mlaku sobu. Mislim ШЛп
nepokretan pored vrata, јоб hladan, i da bi да-
žmarci prolazili celim njegovim telom.
se raSo* o nekoj°S^koj° ariji"! 1
mogao, u drugom nekom rodu?.. . Trebalo b
bude neka knjiga: ja ništa drugo
Ali ne neka knjiga iz istorije: istorija govori ■
što je postojaio — nikada neko ko postoji ne
opravda postojanje drugoga nekoga
je moja zabli..............-
bona. Drugu vrsiu jmjiec.
•
лшш.
kvu — ali trebalo bi da se pogodi, iza oStampamh
iza stranica, nešto Sto ne bi postojaio, što bi bilo i
postojanja. Neka priča, na primer, - - “
ie desi, neka pustolovina. Trebalo lepa
da zastidi ljude zbog njihovog p
e usudujem s
esem odluku. Ako bih bio siguran da imam ti
Ali nikada — nikada nisam napisao rnsta fc
ite; istorijske čianke, da, — pa i to. Knjigu. Ji
sOvaj Antoan Rokanten koji ga je napisao, t
............;oji se vucarao ] - — --------
u kao što ja n
» -S 5
а а= ? ј& 5‘- na r“ ‘ Gansu; mcsto ШиЉ0Е vcr'
c“ к 3 ^ а д а »

"ТкЛ^јГхо^ c"onoireci;nckada
» » . » Л а д п а к
K“ kafc an,PSk“ nar°d”° )С'°’ Пека Vr5,a каг“так“ “

“г Н Н —

" Н 1 | § 5 Е ^ 1 5В Е В
NoZ. ,u ,кТпД%ау,к,ГтЈ1о ^ ј а djevic« koje raspoMu

ВД Ш £В
s
^ i l s S S 2=
 BIBLIOTEKA „KULTURA"

Stampa: Stamparija „Budućnost”, :