Digitalna elektronika

III semestar
Računarstvo i informatika
 Sadržaj
• Kombinaciona kola
– Logička kola i kombinacione mreže
– CMOS i SPLD
– Standardna kombinaciona kola
– Aritmetička kola
• Sekvencijalna kola
– Leč kola i flip-flopovi
– Registarske komponente
– Analiza i sinteza sekvencijalnih kola
• AD i DA konverzija
 Signali
• Signal - fizička pojava koja se menja u vremenu i nosi
neku informaciju.
• Kontinualni (analogni) signal
– neprekidno se menja u vremenu, bez skokovitih promena i
prekida
– vrednost signala pripada skupu koji čini beskonačno
mnogo vrednosti u određenim granicama.
– Temperatura, brzina, pritisak, jačina zvuka….
– Električni signali: napon i struja
 Analogna elektronika
• Elektronika: pretvaranje informacija u električne signale,
obrada i prenos električnih signala.
• Analogna elektronika – obrada analognih električnih
signala
• Tranzistor
– Osnovna komponenta elektronskih kola.
– U analognim elektronskim kolima radi kao pojačavač signala
VCC

Mikrofon Zvučnik
 Digitalni signal
u(t) u ∈ {V0 , V1 , V2 , V3 }
Primer signala koji je kontinualan po
V3 vremenu (može se promeniti u bilo kom
V2 trenutku) i diskretan po vrednosti (može
V1 imati samo vrednost iz unapred definisanog
V0 konačnog skupa vrednosti). Promena
vrednosti je trenutna (skokovita)
t

u(t) u ∈ {V0 , V1 }
V1
Digitalni signal – samo dve dopuštene
vrednosti
V0
t
 Digitalna elektronika
• Digitalna elektronska kola – pobuđuju se, obrađuju i generišu digitalne
signale
• Tranzistor
– Osnovna komponenta
– Tranzistori u digitalnim elektronskim kolima rade u prekidačkom režimu
• Digitalna elektronska kola – mreže prekidačkih tranzistora koje
realizuju logičke funkcije. b
a b

y=a·b a
u y=a+b
u Logičko
I
Logičko
MOSFET
ILI
b
u(t) u ∈ {V0 , V1 } c
V1 a
y=(a+b)·c
V0
t Logičko
ILI
 Logička kola i kombinacione mreže
b x=a∙b
0 0 a x=a
ac
a
1 0 c
0 0a ba x = a + bx a
x = a∙ b
1 10 b0 b
1 b
0 1 0 b bc ac + bc + abc
c a+b c
b 1 aa0⊕ b 0
x= x = a∙b
a a a∙b
x = a+b
a
x = a∙b x = a+b
1 0b1 0 b b b
0
a
1 1 b abc
0 a1 x = a+b a a x = a + ba + b a+b c
1 b0 b b

Bulova algebra i algebarske

manipulacije logičkim izrazima
𝑎𝑐𝑑 + 𝑐 𝑑 + 𝑎𝑐 = 𝑐 𝑎𝑑 + 𝑎 + 𝑐 𝑑 1

= 𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑐𝑑 2

= (𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑐 )(𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑑) 3

= 𝑑+𝑎+𝑐 𝑐+𝑑 𝑑+𝑎+𝑑 4

= 𝑑+𝑎+𝑐 𝑐+𝑑 5
 Implementacione tehnologije
• Kako se u poluprovodničkoj tehnologiji realizuju logička
kola i kombinacione mreže

CMOS tehnologija Programabilna digitalna

kola
x1 x2 x3
VDD VDD

a T1p T2p ILI mreža

x = ab
p1
b
T1n p2
a
x
b p3
T2n
p4

a b T1p T2p T1n T2n x

L L ON ON OFF OFF H
I mreža
L H ON OFF OFF ON H
H L OFF ON ON OFF H f1 f2
H H OFF OFF ON ON L
L – LOW (0); H – HIGH (1)
Standardna kombinaciona kola
d3
y w0
d2
DEC 0 KODER d1
3/8 y1
d0
w1 8/3 0 0
y2 w2
w2 y0
y3 w3 R/S 0 1 0 1
w1 y1
y4 w4
w0 y2 0 1 0 1 0 1 0 1
y5 w5 L/R

y6 w6 E 1 0 1 0 1 0 1 0
y7 w7
y3 y2 y1 y0

w0 0 n
X x(n-1)...0 G X>Y
f
E X=Y
w1 1
n
Y y(n-1)...0 L X<Y
s
 Aritmetička kola
Množač
Polu-sabirač Potpuni sabirač
x y xi yi ci CSA a2b1 a3b0 a1b1 a2b0 a0b1 a1b0 a0b0

HA HA HA
HA FA a 3b 1
a 2b 2 a1b2 a0b2

c s ci+1 si
FA FA FA
a 3b 2
a 2b 3 a 1b 3 a0b3
Binarni sabirač
xn-1 x1 x0 yn-1 y1 y0 FA FA FA
... ... a 3b 3

cout + cin
FA FA HA

... RCA
sn-1 s1 s0 p7 p6 p5 p4 p3 p2 p1 p0
 Leč kola i flip-flopovi
• Memorijski elementi kapaciteta jednog bita

Leč kola Flip-flopovi

D Q
R
Q
S Q
Q
R Q
Q
S
T Q

Q
S
D
Q
D Q
C J Q
Q C Q
R K Q
 Registarske komponente
Prihvatni registri Sinhroni brojači
D3 D2 D1 D0

D Q D Q D Q D Q 1 T Q T Q T Q T Q

CLK CLK

Q3 Q2 Q1 Q0 Q0 Q1 Q2 Q3

Pomerački registri
D3 D2 D1 D0

1 1 1 1
Višefunkcionalne registarske
SI
D Q D Q D Q D Q komponente
0 0 0 0

+1
L/S
CLK CLR

Q3 Q2 Q1 Q0
M -1 =
Asinhroni brojači
REG
Q Q Q CLK
CLK T T T
Rd Q Rd Q Rd Q
Q
RST
Q0 Q1 Q2
 Sekvencijalna kola
• Analiza i sinteza sekvencijalnih kola
Sledeće
stanje
Ulazi Izlazi
Kombinaciona Tekuće
logika stanje
Flip-flopovi
CLK
taktni
ciklus

ST0

0/0 y
1/0
x A
D Q 00 01
0/1 0 a
Q
0/1 1
0/1 1/0 1/0
1 0
b
B
D Q
1/0 z
CLK Q
10 11
ST1 ST2

1/0 y
y
 Memorijska kola
• Digitalna elektronska kola za skladištenje (memorisanje) veće
količine binarnih podataka.
• RAM, SRAM, DRAM, ROM, EEPROM, Flash
b b

Adresne m VDD

linije
Memorija
rd/wr T3 T4

cs T1 x y T1

n T5 T6

Linije
podataka Selekciona
linija
Bit-linije
RAS
Polje memorijskih
Registar
Dekoder . ćelija
adrese
vrste . 16.384 x 2.048
vrste . bajta
.
.
.

A24-11/A10-0 rd/wr
Sense/Write
kola cs
.
.
.

Registar Ulazni
adrese demultiplekser i
kolone izlazni multiplekser
.
.
.

CAS
D7 D0
 Konvertori podataka
• Digitalno-analogna (DA) i analogno-digitalna (AD)
konverzija
VREF VREF

MSB dN-1 dN-1 MSB

dN-2 Analogni izlaz: dN-2
Digitalni ulazi
N-bita
.. N-bitni
D/A
Ua (0 V, VFS), ili
Analogni ulaz:
(0 V, VFS), ili Ua
N-bitni
A/D
.. Digitalni izlazi
N-bita

LSB d0
. (-VFS, +VFS) (-VFS, +VFS) . d0 LSB

fs fs

Uin Filtar A/D DSP D/A Filtar Uout

fa

odmerak Uin

Digitalni
izlaz
ts = 1/fs

t
 Veb sajt predmeta
• http://sites.google.com/site/digitalnaelektronika2016/

Ili,
http://elektronika.elfak.ni.ac.rs/
a onda Digitalna elektronika 2016
 Provere znanja
• Testovi – pisane provere znanja koje obuhvataju
„teoriju“ i „zadatke“. (Ne postoji usmeni deo
ispita.)
– Završni test (polaže se u ispitnom roku)
– Dva kolokvijuma. Oba položena kolokvijuma mogu da
zamene završni test.
– Četiri mini-testa. Testovi manjeg obima. Vreme
trajanja testa do 45 min. Nisu obavezni, ali se boduju
bonus poenima.
• Laboratorijske vežbe
– 6 vežbi – boduju se bonus poenima.
 Bodovanje i ocenjivanje
Provera znanja Poena
(max)
Završni test 100
I kolokvijum 100 Dva položena kolokvijuma zamenjuju
II kolokvijum 100 završni test
Lab vežbe 6x0.5 Bonus poeni. Važe samo u tekućoj
Mini-testovi 4x2 školskoj godini

1. Student je položio ispit ako na završnom Poena Ocena

testu, odnosno na oba kolokvijuma, osvoji 51
i više poena (bonus poeni se ne računaju!) 51 – 60 6
2. Student koji je položio ispit, dobija ocenu na 61 – 70 7
osnovu zbira poena na završnom testu 71 – 80 8
(odnosno prosečnog broja poena na 81 – 90 9
kolokvijumima) i bonus poena, prema tabeli
=> 91 – 100 10
Logička kola i kombinacione
mreže
 Bit
• Bit (skraćeno od binary digit)
– Najmanja jedinica informacije (tj. merna jedinica za količinu
informacije)
– 1 bit = količina informacije potrebna za razlikovanje između dva
međusobno isključiva stanja
– Samo dve različite vrednosti, odnosno dva logička nivoa (ili
stanja):
• 1 (tačno, DA, ima, otvoreno, gore, levo... )
• 0 (netačno, NE, nema, zatvoreno, dole, desno.. )
– U digitalnoj elektronici, logičkim nivoima odgovaraju dva
naponska nivoa: visok (ili HIGH) i nizak (ili LOW).
• Pozitivna logika: 1 <=> HIGH, 0 <=> LOW
• Negativna logika: 1 <=> LOW, 0 <=> HIGH
 HIGH i LOW
Npr.
• LOW i HIGH nisu dve diskretne
vrednosti napona (npr. 0 V i 5 V), Vmax 5V
nego su to dva razdvojena HIGH
(Logičko 1)
naponska opsega: VIH
– LOW: (0, VIL)
2V

– HIGH: (VIH,Vmax) Nedefinisana

oblast
• Nedefinisana oblast (VIL, VIH) – VIL 0.8V
neodređena u logičkom smislu LOW
(može biti protumačena od strane (Logička 0)

digitalnog kola bilo kao 0 bilo kao 1) 0V

(pozitivna logika)
0V

• Vmax, VIL i VIH zavise od tehnologije u

kojoj je realizovano digitalno kolo.
 Imunost na šum
• Šum - neželjena, sporadična i slučajna promena
napona električnog signala, koja nastaje usled:
– fizičkih pojava u samim elektronskim komponentama
– pod uticajem elektromagnetnog zračenja iz okolnih
elektronskih uređaja, mrežnog napajanja,
atmosferskog pražnjenja itd.
• Imunost na šum digitalnih elektronskih kola –
sposobnost da i u prisustvu šuma generišu
ispravan rezultat:
Vin Vout
HIGH

LOW
t1 t2 t t1 t2 t
Sve dok je amplituda šuma dovoljno mala da napon ne izlazi iz oblasti
HIGH ili LOW, digitalno kolo reaguje kao da šuma nema
 Digitalni signali
• Digitalna elektronska kola se pobuđuju digitalnim signalima
na ulazu i generišu digitalne signala ne izlazu
• Digitalni signal: električni signal čiji napon u bilo kom
trenutku može biti samo u opsegu LOW ili HIGH.
• Digitalni signal = povorka impulsa
• Impuls: promena signala sa jednog na drugi, a onda, posle
određenog vremena, nazad na polazni naponski nivo
• Idealni impuls: trenutna promena naponskog nivoa

HIGH HIGH
Opadajuća
ivica Opadajuća
Rastuća ivica Rastuća
ivica ivica
LOW LOW
t0 t1 t0 t1

Pozitivan impuls Negativan impuls

 Neidealni (realni) impuls
• Parametri realnog impulsa:
– Vreme uspona, 𝑡𝑟 (rise time),
vreme za promenu signala od Premašenje
10% do 90% amplitude Prigušene oscilacije

impulsa 90%
– Vreme opadanja, 𝑡𝑓 (fall Amplituda 50% tW
time): vreme za promenu Širina impulsa
10%
signala od 90% do 10%
amplitude impulsa.
t
– Širina impulsa, 𝑡𝑊 : trajanje r
Vreme
tf
Vreme
uspona opadanja
impulsa - vreme između
tačaka na 50% amplitude na
rastućoj i opadajućoj ivici
impulsa
 Periodični i aperiodični digitalni signali
• Periodični signal: signal čiji se talasni oblik neprekidno
ponavlja u vremenu:

T T T
T: perioda signala (vremenski interval ponavljanja)
f = 1/T: frekvencija signala
 : faktor ispune (eng. duty cycle) - količnik širine impulsa i
periode izražen u procentima:
T
tW
𝑡𝑊
𝛿= 100% δ=10%
𝑇
1 2 10 11 t [ms]

• Aperiodični signal: povorka impulsa različite širine sa

pauzama između impulsa različitog trajanja:
 Taktni signal
• Taktni signal, ili samo takt (engl. clock), u oznaci CLK:
– Periodični digitalni signal koji predstavlja globalnu vremensku
referencu u odnosu na koju se formira i tumači informacioni
sadržaj ostalih signala u datom digitalnom sistemu
– Svi ostali signali su sinhronizovani sa taktom: njihovi nivoi se
mogu menjati samo u trenucima rastuće (ili opadajuće) ivice
takta
• Sinhroni i asinhroni digitalni sistemi:
– Sinhroni digitalni sistem – poseduje taktni signal
– Asinhroni digitalni sistem – ne poseduje takt
– Većina digitalnih sistema su sinhroni
1
CLK
0
1
A
0
Bit-sekvenca 1 0 1 0 0 1 1 0 0 1
sadržana u signalu A
 Vremenski dijagrami
• Vremenski dijagram - grafička reprezentacija uzajamnog
odnosa dva ili više digitalnih signala
• Vremenska osa se obično ne crta, ali se podrazumeva da
vreme teče sleva nadesno

1 2 3 4 5 6 7 8 Taktni ciklus
CLK

C
 Prenos podataka
• Podatak - grupa bita koji zajedno predstavljaju
neki tip informacije
• Prenos podataka iz jednog u neki drugi deo
digitalnog sistema ili između digitalnih sistema
• Dva načina za prenos podataka:
– Serijski
– Paralelni
 Serijski prenos podataka
• Serijski prenos podataka - višebitni podatak se prenosi
iz jedne tačku u drugu bit po bit, preko jedne prenosne
linije.
• Na primer, za serijski prenos 8-bitnog podatka
potrebno je 8 bit-intervala

1 0 1 1 0 0 1 0
Predajna t0 t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7 Prijemna
komponenta komponenta
 Paralelni prenos podataka
• Paralelni prenos podataka - istovremeni prenos svih
bitova višebitnog podatka preko posebnih linija
• Na primer, paralelni prenos 8-bitnog podatka zahteva 8
linija, ali zato traje samo jedan bit-interval
1

1
Predajna Prijemna
0
komponenta komponenta
0

t0 t1
 Propagaciono kašnjenje
• Propagaciono kašnjenje: proteklo vreme od trenutka
promene signal na ulazu do trenutka odgovarajuće
promene signal na izlazu digitalnog kola
• Odlika svih digitalnih kola
• Određuje brzinu rada digitalnog kola

a x a x
tp
a a

x x

Idealno logičko NE kolo Realno logičko NE kolo

 Elementarna logička kola
• U Bulovoj algebri, koja predstavlja osnovu za
analizu i projektovanje digitalnih kola i sistema,
definisane su tri osnovne operacije nad logičkim
promenljivama:
– I operacija (engl. AND), koja se označava znakom „·“,
– ILI operacija (engl. OR), koja se označava znakom „+“ i
– NE operacija (engl. NOT) ili komplementiranje, koja se
označava crticom iznad simbola promenljive
• Logička kola su digitalna kola koja realizuju logičke
operacije
 NE
• Logičko NE (NOT) kolo, ili invertor, realizuje logičku
operaciju negacije, tj. operaciju invertovanja (ili
komplementiranja) logičkog nivoa:
𝑥=𝑎
„𝑥 je jednako ne 𝑎“, ili „𝑥 je komplement 𝑎“
ili „𝑥 je invertovano 𝑎“.

a x=a
0 1
a x=a
1 0
„kružić“ uvek označava inverziju
 I
• Logičko I (AND) kolo realizuje operaciju logičkog
proizvoda: Ako su oba ulaza 1, na izlazu je 1; ako
je bar jedan ulaz 0, izlaz je takođe 0:
𝑥 =𝑎∙𝑏
„𝑥 je jednako 𝑎 i 𝑏“

a b x=a∙b
0 0 0
0 1 0
1 0 0 a
x = a∙ b
1 1 1 b
 I
• Uopštenje na više od dva ulaza:
– Izlaz logičkog I kola je 1 akko su svi ulazi 1; barem
jedna 0 na ulazu daje 0 na izlazu.
• Troulazno I kolo:
a b c x=a∙b∙c
0 0 0 0
0 0 1 0
0 1 0 0
0 1 1 0
1 0 0 0
1 0 1 0
a
1 1 0 0 b x = a∙b∙c
1 1 1 1 c
 I kolo - primer
• Logičko I kolo kao „gejt“ za signal a: Ako je b=1, tada
x=a; ako b=0, tada x=0

b
a
x
b x

I kolo propušta na izlaz signal a ako je b=1

 ILI
• Logičko ILI (OR) kolo realizuje operaciju
logičkog zbora: Ako su oba ulaza 0, na izlazu je
0; ako je bar jedan ulaz 1, izlaz je takođe 1:
𝑥 =𝑎+𝑏
„𝑥 je jednako 𝑎 i𝐥𝐢 𝑏“

a b x =a+b
0 0 0
0 1 1
1 0 1 a
x
1 1 1 b
 ILI
• Uopštenje na više od dva ulaza:
– Izlaz logičkog ILI kola je 0 akko su svi ulazi 0;
barem jedno 1 na ulazu daje 1 na izlazu.
• Troulazno I kolo:
a b c x=a+b+c
0 0 0 0
0 0 1 1
0 1 0 1
0 1 1 1
1 0 0 1
1 0 1 1
a
1 1 0 1 b x
1 1 1 1 c
 ILI kolo - primer
• Bar jedno 1 na ulazu, 1 na izlazu; obe (sve) 0 na
ulazu, 0 na izlazu:
 Logički izrazi
• Logički izraz se formira primenom osnovnih
logičkih operacija (NE, I i ILI) na jednu ili više
promenljivih ili konstanti.
• Standardne forme (oblici) logičkih izraza:
– Suma proizvoda (SOP) - logički zbir produktnih
članova: 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑑 + 𝑏c
– Proizvod suma (POS) - logički proizvod zbirnih
članova: 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 𝑎 + 𝑑 𝑏 + 𝑐
• Nestandardna forma – nije ni POS ni SOP:
𝑎 𝑏+𝑐 𝑑+𝑒 + 𝑎𝑑
 Logički izrazi
• Literal - promenljiva ili komplement promenljive u
logičkom izrazu.
– Logički izraz 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 sadrži dve promenljive, 𝑎 i 𝑏, i četiri
literala, 𝑎, 𝑎, 𝑏 i 𝑏.
– Broj literala - mera složenosti logičkog izraza
• Broj literala u nekom logičkom izrazu uvek je za jedan veći od broja
I i ILI operatora.
• Ako su zagrade izostavljene, redosled izvršenja
operacija određen je njihovim prioritetima. Najviši
prioritet ima NE, zatim I, i konačno ILI
– 𝑎𝑏 + 𝑐 => prvo 𝑏, zatim 𝑎𝑏, pa tek onda 𝑎𝑏 + 𝑐
– 𝑎 𝑏 + 𝑐 => prvo 𝑏, zatim 𝑏 + 𝑐, pa tek onda 𝑎 𝑏 + 𝑐
 Kombincione mreže
• Kombinaciona mreža – realizacija logičkog izraza pomoću
logičkih kola
• I-ILI kombinaciona mreža – sadrži samo NE, I i ILI logička kola
• Kombinaciona mreža na osnovu SOP izraza: dvonivovska
mreža sa I kolima u prvom i jednim ILI kolom u drugom
nivou:
𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐

a ac
c

b
b bc ac + bc + abc
c c

a
b abc
c
 Kombincione mreže
• Kombinaciona mreža na osnovu POS izraza:
dvonivovska mreža sa ILI kolima u prvom i jednim
I kolom u drugom nivou:
𝑎+𝑏 𝑏+𝑐

a a+b
b
(a + b)(b + c)

b+c
c
 Kombinacione mreže
• Kombinaciona mreža na osnovu logičkog izraza
nestandardne forme: višenivovska mreža NE, I i ILI
logičkih kola:
𝑑+ 𝑎+𝑏 𝑐 𝑒

a a+b
b
(a+b)c (a+b)c
c
d+(a+b)c
d
[d + (a + b)c]e
e
 Propagaciono kašnjenje kombinacione
mreže
• Propagaciono kašnjenje kombinacione mreže:
vreme koje protekne od trenutka promene ulaza
do trenutka odgovarajuće promene na izlazu.
• Karakteriše se maksimalnim propagacionim
kašnjenjem od bilo kog ulaza do izlaza
Propagaciono
2.4 ns
Putanja kašnjenje
a 1 ns a–4–5–7–f 7.2 ns
4 2.4 ns
b 1 a–2–6–7–f 6.2 ns
5 2.4 ns
c b–1–4–5–7–f 8.2 ns
2 2.8 ns 7 f b–6–7–f 5.2 ns
6 c–5–7–f 4.8 ns
3 c–3–6–7–f 6.2 ns

Veći broj nivoa => veće propagaciono kašnjenje

 Osnovni identiteti Bulove algebre
• Identiteti jedne promenljive

a a
T1a 𝑎∙0=0 0 T1b 𝑎+1=1 1
0 1

a a
T2a 𝑎∙1=𝑎 a T2b 𝑎+0=𝑎 a
1 0

T3a 𝑎∙𝑎 =𝑎 a T3b 𝑎+𝑎 =𝑎 a

a a

T4a 𝑎∙𝑎=0 a 0 T4b 𝑎+𝑎 =1 a 1

T5 𝑎=𝑎 a a
 Komutativnost, asocijativnost i
distributivnost
• Komutativnost: ulazi logičkog I (ILI) kola su
ravnopravni

T6a 𝑎∙𝑏 =𝑏∙𝑎 T6b 𝑎+𝑏 = 𝑏+𝑎

a b
x ≡ x
b a

a b
x ≡ x
b a
 Komutativnost, asocijativnost i
distributivnost
• Asocijativnost: redosled po kome se primenjuju I
(ILI) operacije u logičkom proizvodu (zbiru) nije od
značaja

T7a 𝑎(𝑏𝑐) = (𝑎𝑏)𝑐 T7b 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 = (𝑎 + 𝑏) + 𝑐

a a a
b x ≡ b b
c c x ≡ x
c
d d d

𝑎𝑏𝑐𝑑 𝑎𝑏 𝑐 𝑑 𝑎𝑏 𝑐𝑑
 Komutativnost, asocijativnost i
distributivnost
• Distributivnost:
Distributivnost I Distributivnost ILI
prema ILI prema I

T8a 𝑎 𝑏 + 𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 T8b 𝑎 + 𝑏𝑐 = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)

a a
a a
b x ≡ b x b x ≡
b
x
c c
c c
 NI, NILI, XOR i XNOR
2𝑛
• Broj različitih logičkih funkcija 𝑛 promenljivih iznosi 2 .
• 2 promenljive => 16 funkcija
• Osim I i ILI, praktični značaj imaju: NI, NILI, XOR i XNOR

16
a b Logičke funkcije dve promenljive
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1
1 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1
1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

I ILI
XNOR
XOR NILI NI
 NI
• Izlaz logičkog NI (NAND) kolo je 0 samo ako su svi
ulazi 1; ako je bar jedan ulaz 0, izlaz je 1.
• Suprotna (komplementarna) operaciji I
𝑥 =𝑎∙𝑏

a b x=a∙b
0 0 1
0 1 1
1 0 1 a a a∙b
x = a∙b x = a∙b
1 1 0 b b

Postoje i višeulazna NI kola

 NILI
• Izlaz logičkog NILI (NOR) kolo je 1 samo ako su svi
ulazi 0; ako je bar jedan ulaz 1, izlaz je 0.
• Suprotna (komplementarna) operaciji ILI
𝑥 =𝑎+𝑏

a b x=a+b
0 0 1
0 1 0
1 0 0 a a a+b
x = a+b x = a+b
1 1 0 b b

Postoje i višeulazna NILI kola

 NI, NILI - Primer
• NI – izlaz je 0 samo za sve 1 na ulazu
• NILI – izlaz je 1 samo za sve 0 na ulazu
 XOR – Isključivo ILI
• Izlaz logičkog isključivo ILI (XOR) kola je 1 ako se ulazi
razlikuju; izlaz je 0 ako su ulazi isti.
• U odnosu na ILI: isključivo jedna 1 na ulazu daje 1 na
izlazu
• Ekvivalentno aritmetičkoj operaciji „sabiranje po
modulu 2“
𝑥 =𝑎⊕𝑏
a b x=a⊕b
0 0 0
0 1 1
1 0 1 a x = a+b
1 1 0 b

𝑥 = 𝑎 ⊕ 𝑏 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 Postoji samo u
varijanti sa dva ulaza
 XNOR – Isključivo NILI
• Izlaz logičkog isključivo NILI (XNOR) kola je 1 ako su ulazi
isti; izlaz je 1 ako se ulazi razlikuju – kolo koincidencije.
• Suprotna (komplementarna) operaciji XOR
𝑥 =𝑎⊕𝑏
𝑥 =𝑎⊙𝑏
a b x=a⊕b
0 0 1
0 1 0
1 0 0 a x = a+b a a+b a+b
1 1 1 b b

𝑥 = 𝑎 ⊕ 𝑏 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 Postoji samo u
varijanti sa dva ulaza
 XOR, XNOR - Primer
• XOR: a ≠ b
• XNOR: a = b

a b
b x
x

y y
 De Morganova teorema
T9a 𝑎+𝑏 =𝑎∙𝑏 T9b 𝑎∙𝑏 = 𝑎+𝑏

• 𝑇9𝑎: Komplement logičkog zbira jednak je logičkom

proizvodu komplemenata promenljivih
• 𝑇9𝑏: Komplement logičkog proizvoda jednak je
logičkom zbiru komplemenata promenljivih
a
a a
x = ab ≡ x=a+b ≡ x=a+b
b b
b

a
a a
x=a+b ≡ x = ab ≡ x = ab
b b
b

≡ ≡
 De Morganova teorema - Primer

• Izvesti komplement logičkog izraza 𝑥𝑦 + 𝑧

𝑥𝑦 + 𝑧 = 𝑥𝑦 ∙ 𝑧
= (𝑥 + 𝑦)𝑧
= 𝑥 𝑧 + 𝑦𝑧

T9a 𝑎+𝑏 =𝑎∙𝑏 T9b 𝑎∙𝑏 = 𝑎+𝑏

De Morganova teorema, kao i ostali identiteti Bulove
algebre, važi i kada se promenljive 𝑎 i 𝑏 u 𝑇9𝑎 i 𝑇9𝑏
zamene složenijim izrazima
Univerzalnost NI i NILI logičkih kola
• {I, ILI, NE} - univerzalni skup logičkih operacija
– Bilo koja logička funkcija se može realizovati
povezivanjem I, ILI i NE logičkih kola
• Alternativni univerzalni skupovi logičkih
operacija:
– {NI}
– {NIILI}
• Bilo koja logička funkcija se može realizovati
povezivanjem NI (NILI) logičkih kola
Pravila za konverziju između (I, ILI, NE)
i NI logičkih kola

a x a x = aa = a

a a x = ab = ab
x
b b

a
a x = ab = a + b
x
b
b
Pravila za konverziju između (I, ILI, NE)
i NILI logičkih kola

a x a x = aa = a

a a x = ab = ab
x
b b

a
a x = a+b = ab
x
b
b
 Konverzija I-ILI mreže u NI mrežu
1. x
x f
y y

z f z
y
y
w
w
2.

x Eliminacija
f parova redno
y
povezanih
z invertora
NE = NI sa
y
spojenim
ulazima
w
 Konverzija I-ILI mreže u NILI mrežu

x x
y
y
z f
z f
y y

w w

x
y

z f

w
 Logička kola
𝑥 = 𝑎 ⊕ 𝑏 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏
0 1 k
a
XOR b
x = a+b
x x x x x/x
x

𝑥 = 𝑎 ⊙ 𝑏 = 𝑎 ⊕ 𝑏 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏
a a+b
XNOR ab x = a+b
b
a+b

a x a x = aa = a x = aa = a
a x a

a a x = ab = ab a a x = ab = ab
x x
b b b b

a a
a x = a+b = ab
a x = ab = a + b x
x b
b b
b
 Osnovni identiteti
a a
T1a 𝑎∙0=0 0 T1b 𝑎+1=1 1
0 1

a a
T2a 𝑎∙1=𝑎 a T2b 𝑎+0=𝑎 a
1 0

T3a 𝑎∙𝑎 =𝑎 a T3b 𝑎+𝑎 =𝑎 a

a a

T4a 𝑎∙𝑎=0 a 0 T4b 𝑎+𝑎 =1 a 1

T5 𝑎=𝑎 a a

T6a 𝑎∙𝑏 =𝑏∙𝑎 T6b 𝑎+𝑏=𝑏+𝑎 komutativnost

T7a 𝑎(𝑏𝑐) = (𝑎𝑏)𝑐 T7b 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 = (𝑎 + 𝑏) + 𝑐 asocijativnost

T8a 𝑎 𝑏 + 𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 T8b 𝑎 + 𝑏𝑐 = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) distributivnost

T9a 𝑎+𝑏 =𝑎∙𝑏 T9b 𝑎∙𝑏 = 𝑎+𝑏

 Algebarske manipulcije
• Primena identiteta Bulove algebre u cilju:
– Pojednostavljenje logičkih izraza
– Svođenja logičkih izraza na SOP i POS oblik
– Komplementiranje logičkih izraza
– Faktorizacija logičkih izraza
 Pojednostavljenje logičkih izraza

T10a 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎 T10b 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 apsorpcija

T11a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 T11b 𝑎+𝑏 𝑎+𝑏 =𝑎 sažimanje
T12a 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑏 T12b 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎𝑏 eliminacija
T13a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑐 T13b (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)(𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) konsenzus

• Primena prethodnih identiteta dovodi do

smanjenja broja literala u logičkom izrazu
• Identiteti važi i kada se promenljive a, b i c
zamene složenijim izrazima
 Apsorpcija

T10a 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎 T10b 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 apsorpcija

T11a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 T11b 𝑎+𝑏 𝑎+𝑏 =𝑎 sažimanje
𝑎 𝑎+𝑏 = 𝑎+0 ∙ 𝑎+𝑏 =𝑎+0∙𝑏 =𝑎 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 ∙ 1 + 𝑎𝑏 = 𝑎 1 + 𝑏 = 𝑎
T12a 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑏 T12b 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎𝑏 eliminacija
T13a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑐 T13b (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)(𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) konsenzus

𝑎 𝑎+𝑏+𝑐+𝑑 =𝑎 𝑎 + 𝑎𝑏𝑐𝑑 = 𝑎
𝑎+𝑏 𝑎+𝑏+𝑐 = 𝑎+𝑏 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏𝑐 = 𝑎𝑏
𝑎 𝑎+𝑏 𝑎+𝑐+𝑑 =𝑎 𝑎 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐𝑑 = 𝑎
 Sažimanje
T10a 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎 T10b 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 apsorpcija
T11a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 T11b 𝑎+𝑏 𝑎+𝑏 =𝑎 sažimanje
T12a 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑏 T12b 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎𝑏 eliminacija
𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 𝑏 + 𝑏 = 𝑎 𝑎 + 𝑏 𝑎 + 𝑏 = 𝑎 + 𝑏𝑏 = 𝑎
T13a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑐 T13b (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)(𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) konsenzus

𝑎𝑏𝑐𝑑 + 𝑎𝑏𝑐𝑑 = 𝑎𝑏𝑑 𝑎+𝑏+𝑐+𝑑 𝑎+𝑏+𝑐+𝑑 =𝑎+𝑏+𝑑

T10a 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎
Eliminacija
T10b 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 apsorpcija
T11a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 T11b 𝑎+𝑏 𝑎+𝑏 =𝑎 sažimanje
T12a 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑏 T12b 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎𝑏 eliminacija
T13a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑐 T13b (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)(𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) konsenzus
𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑎 𝑎 + 𝑏 = 𝑎 + 𝑏 𝑎 𝑎 + 𝑏 = 𝑎𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎𝑏

𝑎 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐𝑑 = 𝑎 + 𝑏 + 𝑐𝑑 𝑎 𝑎 + 𝑏 𝑎 + 𝑐 + 𝑑 = 𝑎𝑏 𝑐 + 𝑑

𝑎 eliminiše 𝑎 u svim produktnim (zbirnim) članovima logičkog izraza

𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎+b 𝑎 𝑎 + 𝑏 = 𝑎𝑏

𝑎 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐𝑑 + 𝑎𝑏𝑐 = 𝑎 + 𝑏 + 𝑏𝑐 = 𝑎 + 𝑏 + 𝑐
T10a 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎 T10b 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 apsorpcija
T11a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 = 𝑎 Konsenzus
T11b 𝑎+𝑏 𝑎+𝑏 =𝑎 sažimanje
T12a 𝑎 + 𝑎𝑏 = 𝑎 + 𝑏 T12b 𝑎(𝑎 + 𝑏) = 𝑎𝑏 eliminacija
T13a 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 = 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑐 T13b (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)(𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐) konsenzus

𝑏𝑐 je konsenzus članova 𝑎𝑏 i 𝑎𝑐 i 𝑏 + 𝑐 je konsenzus članova 𝑎 + 𝑏 i 𝑎 + 𝑐

Konsenzusni članovi su redundantni i mogu se ukloniti iz logičkog izraza

𝑎𝑏𝑐 𝑎𝑏𝑑 𝑎𝑏𝑐 𝑎𝑏𝑑

𝑏 𝑎

𝑎𝑐𝑎𝑑 = 𝒂𝒄𝒅 𝑏𝑐 𝑏𝑑 = 𝟎
Konsenzusni
član se svodi na
𝑎+𝑏+𝑐 𝑐+𝑑 𝑎+𝑏+𝑐 𝑎+𝑏+𝑑 konstantu
𝑐 𝑎

𝑎+𝑏+𝑑 𝑏+𝑐+𝑏+𝑑 =𝟏
 Primena konsenzusa

𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐 + 𝑏𝑐 + 𝑎𝑏 = 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐

– 𝑏𝑐 je konsenzus između 𝑎𝑏 i 𝑎𝑐
– 𝑎𝑏 je konsenzus između 𝑎𝑐 i 𝑏𝑐
 Pojednostavljenje logičkih izraza –
Primer 1
• Pojednostaviti logički izraz: 𝒂𝒃 + 𝒂 𝒃 + 𝒄 + 𝒃 𝒃 + 𝒄
• Primena distributivnosti na drugi i apsorpcije na treći član:
𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 + 𝑏
• 𝑏 apsorbuje 𝑎𝑏:
𝑎𝑐 + 𝑏

Pre pojednostavljenja Posle pojednostavljenja

ab+a(b+c)+b(b+c)
a
b c ac+b
c b
 Pojednostavljenje logičkih izraza –
Primer 2
• Primenom algebarskih manipulacija pojednostaviti
kombinacionu mrežu:

1. korak: izvođenje logičkog izraza:𝑓 = 𝑥 + 𝑥 𝑥 + 𝑦 𝑦 + 𝑧

2. korak: pojednostavljenje:
o 𝑓 =𝑥+𝑥 𝑦+𝑧
o 𝑓 =𝑥+𝑦+𝑧
 Svođenje na SOP i POS oblik
• Prevođenje logičkog izraza iz nestandardne forme
u SOP (ili POS) oblik
• Primena zakona distributivnosti:

𝑎 + 𝑏 𝑐𝑑 + 𝑒𝑓 = 𝑎𝑐𝑑 + 𝑏𝑐𝑑 + 𝑒𝑓

SOP

𝑎 + 𝑏 𝑐𝑑 + 𝑒𝑓 = ( 𝑎 + 𝑏 𝑐𝑑 + 𝑒)( 𝑎 + 𝑏 𝑐𝑑 + 𝑓)
= 𝑎 + 𝑏 + 𝑒 (𝑐 + 𝑒)(𝑑 + 𝑒) 𝑎 + 𝑏 + 𝑓 (𝑐 + 𝑓)(𝑑 + 𝑓)

POS
 Prevođenje iz POS u SOP - Primer
• Logički izraz 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 𝑎 + 𝑐 + 𝑑 𝑏 + 𝑑 prevesti u
SOP oblik.
• Direktan postupak („množenje“ svako sa svakim):

(𝑎 + 𝑏 + 𝑐 )(𝑎 + 𝑐 + 𝑑)(𝑏 + 𝑑 ) = (𝑎𝑎 + 𝑎𝑐 + 𝑎𝑑 + 𝑏𝑎 + 𝑏𝑐 + 𝑏𝑑 + 𝑐 𝑎 + 𝑐 𝑐 + 𝑐 𝑑)(𝑏 + 𝑑 )

= (𝑎 + 𝑎 𝑐 + 𝑎 𝑑 + 𝑏𝑎 + 𝑏𝑐 + 𝑏𝑑 + 𝑐 𝑎 + 𝑐 + 𝑐 𝑑)(𝑏 + 𝑑 )

= (𝑎 + 𝑎 𝑐 + 𝑎 𝑑 + 𝑏𝑎 + 𝑏𝑐 + 𝑏𝑑 + 𝑐 𝑎 + 𝑐 + 𝑐 𝑑)(𝑏 + 𝑑 )

= (𝑎 + 𝑏𝑑 + 𝑐 )(𝑏 + 𝑑 )
apsorpcija
= 𝑎𝑏 + 𝑎𝑑 + 𝑏𝑑𝑏 + 𝑏𝑑𝑑 + 𝑐 𝑏 + 𝑐 𝑑

= 𝑎𝑏 + 𝑎𝑑 + 𝑐 𝑏 + 𝑐 𝑑
 Prevođenje iz POS u SOP - Primer
𝑎+𝑏+𝑐 𝑎+𝑐+𝑑 𝑏+𝑑

• Brži postupak (primena zakona distributivnosti ILI prema I:

𝑥 + 𝑦𝑧 = 𝑥 + 𝑦 𝑥 + 𝑧 , ako je moguće:
• U zbirnim članovima tražimo zajedničke delove koji bi igrali
ulogu promenljive 𝑥 :
𝑥 → 𝑎 + 𝑐, 𝑦 → 𝑏 i 𝑧 → 𝑑

(𝑎 + 𝑏 + 𝑐 )(𝑎 + 𝑐 + 𝑑)(𝑏 + 𝑑 ) = (𝑎 + 𝑐 + 𝑏𝑑)(𝑏 + 𝑑 )

= 𝑎𝑏 + 𝑎 𝑑 + 𝑐 𝑏 + 𝑐 𝑑
 Prevođenje iz SOP u POS - Primer
• Logički izraz 𝑎𝑐 𝑑 + 𝑐𝑑 + 𝑎𝑐 prevesti u POS oblik
eliminacija Distributivnost ILI prema I
𝒙 + 𝒚𝒛 = 𝒙 + 𝒚 𝒙 + 𝒛
𝑎𝑐𝑑 + 𝑐 𝑑 + 𝑎𝑐 = 𝑐 𝑎𝑑 + 𝑎 + 𝑐 𝑑 𝑥 =𝑐 𝑑+𝑎 1
𝑦=𝑐
= 𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑐𝑑 𝑧=𝑑 2

= (𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑐 )(𝑐 𝑑 + 𝑎 + 𝑑) 3

= 𝑑+𝑎+𝑐 𝑐+𝑑 𝑑+𝑎+𝑑 4

Distributivnost ILI prema I
= 𝑑+𝑎+𝑐 𝑐+𝑑 𝒙 + 𝒚𝒛 = 𝒙 + 𝒚5 𝒙 + 𝒛
1 𝑥=𝑑
eliminacija
𝑦=𝑐
𝑧 =𝑑+𝑎
 Pojednostavljenje SOP izraza
• Sažimanje produktnih članova: 𝑋𝑌 + 𝑋𝑌 = 𝑋
– Dva produktna člana na koja se primenjuju zakon
sažimanja moraju da sadrže iste promenljive od kojih se
tačno jedna pojavljuje bez komplementa u jednom i sa
komplementom u drugom članu:
𝑎𝑏𝑐 𝑑 + 𝑎𝑏𝑐 𝑑 = 𝑎𝑏𝑑
– Bilo koji produktni član u SOP izrazu se može umnožiti u
više primeraka, a onda kombinovati sa dva ili više drugih
produktnih članova radi sažimanja:
𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 = 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 = 𝑎𝑐 + 𝑏𝑐

𝑎𝑏𝑐 može da se sažme sa

oba preostala produktna
člana
 Pojednostavljenje SOP izraza
• Apsorbovanje produktnih članova: X + XY = X
– Treba tražiti kraći član koji je u potpunosti sadržan
u jednom ili više dužih članova, a onda eliminisati
sve duže članove:
𝒂𝒃 + 𝒂𝒃𝑐 + 𝒂𝒃𝑐𝑑 = 𝒂𝒃
 Pojednostavljenje SOP izraza
• Elimincija literala: x + xY = x + Y
– Ako u SOP izrazu postoji produktni član od samo
jednog literala 𝑥, tada se iz preostalih produktnih
članova eliminiše 𝑥 (tamo gde postoji)
𝑎𝑏 + 𝑎𝑏𝑐𝑑 + 𝑎𝑏𝑐𝑑 = 𝑎(𝒃 + 𝒃𝑐𝑑) + 𝑎𝑏𝑐𝑑
= 𝑎(𝑏 + 𝑐𝑑 ) + 𝑎𝑏𝑐𝑑
= 𝑎𝑏 + 𝑎𝑐 𝑑 + 𝑎𝑏𝑐𝑑
= 𝑏(𝒂 + 𝒂𝑐𝑑) + 𝑎𝑐𝑑
= 𝑏 𝑎 + 𝑐𝑑 + 𝑎𝑐𝑑
= 𝑎𝑏 + 𝑏𝑐𝑑 + 𝑎𝑐𝑑
 Faktorizacija
• Transformacija logičkog izraza iz standardne (SOP
ili POS) u nestandardnu formu
– Npr. izraz 𝑥𝑦 + 𝑥𝑧 faktorizovan po promenljivoj
𝑥 postaje 𝑥 𝑦 + 𝑧
𝑎𝑑 + 𝑏𝑐𝑑 + 𝑏𝑑𝑒 = 𝑎𝑑 + 𝑏(𝑐𝑑 + 𝑑𝑒)
= 𝑎𝑑 + 𝑏(𝑑 𝑐 + 𝑒 )

a
c
c e
f d
b b f
e
d a

Faktorizacijom se smanjuje složenost logičkog izraza (broj literala), ali

se povećava propagaciono kašnjenje kombinacione mreže (zbog
povećanja broja nivoa)
 Sinteza kombinacionih mreža
• Funkcionalna specifikacija (projektni zadatak
kojim se definiše funkcija kola/sistema koji treba
projektovati) => kombinaciona mreža
• Primer:
„Kombinaciono kolo ima tri ulaza i jedan izlaz. Ulazi 𝑎, 𝑏 i 𝑐
predstavljaju bitove binarnog broja 𝑁. Ulaz 𝑎 odgovara bitu
najveće, a ulaz 𝑐 bitu najmanje težine. Izlaz kola treba da bude
𝑓 = 1 ako 𝑁 ≥ 0112 , odnosno 𝑓 = 0 ako 𝑁 < 0112 .“

a
N b N≥3 f
c
Sinteza kombinacionih mreža - Primer
• Formiranje tabele istinitosti

a b c f
0 0 0 0
Izlaz kola treba da bude 𝑓 = 1 ako 𝑁 ≥ 0 0 1 0
0112 , odnosno 𝑓 = 0 ako 𝑁 < 0112 0 1 0 0
0 1 1 1
1 0 0 1
a 1 0 1 1
N b N≥3 f 1 1 0 1
c 1 1 1 1
 Sinteza kombinacionih mreža - Primer
• Izvođenje logičkog izraza na osnovu tabele istinitosti

Svako 1 u tabeli istinitosti postaje jedan produktni član.

Promenljiva ulazi u produktni član bez komplementa
ako u odgovarajućoj kombinaciji ima vrednost 1,
a b c f odnosno ulazi sa komplementom, ako ima vrednost 0.
0 0 0 0
0 0 1 0
𝑓 = 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐
0 1 0 0
0 1 1 1
1 0 0 1
1 0 1 1
1 1 0 1
1 1 1 1
Sinteza kombinacionih mreža - Primer
• Pojednostavljenje logičkog izraza
𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏𝑐 = 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 sažimanje

= 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎𝑏 + 𝑎𝑏 sažimanje

= 𝑎𝑏𝑐 + 𝑎 eliminacija

= 𝑎 + 𝑏𝑐

• Realizacija kombinacione mreže:

a
b f
c
Sinteza kombinacionih mreža - Primer
• Alternativni postup je izvođenje POS izraza na
osnovu tabele istinitosti:

𝑓 = 𝑎+𝑏+𝑐 𝑎+𝑏+𝑐 𝑎+𝑏+𝑐

a b c f
0 0 0 0
0 0 1 0
0 1 0 0
0 1 1 1 Svaka 0 u koloni za f postaje jedan zbirni član.
1 0 0 1
1 0 1 1 Promenljiva ulazi u zbirni član bez komplementa ako u
odgovarajućoj kombinaciji ima vrednost 0, odnosno
1 1 0 1
ulazi sa komplementom ako ima vrednost 1.
1 1 1 1
 Sinteza kombinacionih mreža - Primer
• Pojednostavljenje logičkog izraza i realizacija
kombinacione mreže:
(𝑎 + 𝑏 + 𝑐)(𝑎 + 𝑏 + 𝑐 )(𝑎 + 𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑏 + 𝑐)
= 𝑎 + 𝑏(𝑏 + 𝑐)
= 𝑎 + 𝑏𝑐
= (𝑎 + 𝑏)(𝑎 + 𝑐)

b
a f
c
 Logičke funkcije
• Logička funkcija 𝑛 promenljivih, 𝑓 𝑥1, 𝑥2, … , 𝑥2 , se
definiše kao preslikavanje:
𝑓: 0,1 𝑛 → {0,1}
0,1 𝑛 - skup uređenih 𝑛-torki 𝑥1, 𝑥2, … , 𝑥𝑛 , gde je
𝑥𝑖, 𝑖 = 1, 𝑛 promenljiva u skupu {0,1}
• Uređena 𝑛-torka 𝑥1, 𝑥2, … , 𝑥𝑛 se zove vektor (ili slog).
Slogova ima ukupno 2𝑛 , a funkcija 𝑓 svakoj 𝑛-torki
pridružuje 0 ili 1
 Logičke funkcije
• Tabela istinitosti (opšti oblik)

Decimalni
𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , . . . , 𝑥𝑛 )
indeks
0 0 0 … 0 0 𝑓(0, 0, … , 0, 0)
1 0 0 … 0 1 𝑓(0, 0, … , 0, 1)
2 0 0 … 1 0 𝑓(0, 0, … , 1, 0)
. . .
. . .
. . .
2𝑛 − 2 1 1 … 1 0 𝑓(1, 1, … , 1, 0)
2𝑛 − 1 1 1 … 1 1 𝑓(1, 1, … , 1, 1)

Vektor istinitosti (Kf)

 Logičke funkcije - Primer
Odrediti tabele istinitosti funkcija 3 promenljive 𝑓, 𝑔 i ℎ zadatih:
1) algebarskim izrazom 𝑓 𝑥, 𝑦, 𝑧 = 𝑥 + 𝑦𝑧,
2) skupom decimalnih indeksa g 1 = 1,3,4,6 ,
3) skupom decimalnih indeksa ℎ 0 = 0,1,5 .

x y z f(x, y, z) g(x, y, z) h(x, y, z)

0 0 0 0 1 0 0
1 0 0 1 0 1 0
2 0 1 0 0 0 1
3 0 1 1 0 1 1
4 1 0 0 1 1 1
5 1 0 1 1 0 0
6 1 1 0 1 1 1
7 1 1 1 1 0 1
 Mintermi i kanonički SOP
• Minterm (potpuni proizvod) od 𝑛 promenljivih je
produktni član od 𝑛 literala u kome se svaka
promenljiva pojavljuje tačno jedanput, bilo u pravom
bilo u komplementarnom obliku
• Mintermi 3 promenljive:
𝑥1 𝑥2 𝑥3 Minterm
0 0 0 m0 = x1 x 2 x3 Minterm ima vrednost 1 samo za jednu
kombinaciju vrednosti promenljivih
0 0 1 m1 = x1 x2 x3
0 1 0 m2 = x1 x2 x3
0 1 1 m3 = x1 x2 x3
1 0 0 m4 = x1 x 2 x3
1 0 1 m5 = x1 x 2 x3
1 1 0 m6 = x1 x2 x3
1 1 1 m7 = x1 x2 x3
 Mintermi i kanonički SOP
• Bilo koja logička funkcija 𝑛 promenljivih se može predstaviti
u obliku zbira svih 2𝑛 minterma, u kome je svaki minterm
pomnožen vrednošću funkcije na odgovarajućem slogu
a b c f 𝑓 𝑎, 𝑏, 𝑐
0 0 0 0 = 0 ∙ 𝑚0 + 0 ∙ 𝑚1 + 0 ∙ 𝑚2 + 1 ∙ 𝑚3
0 0 1 0 + 1 ∙ 𝑚4 + 1 ∙ 𝑚5 + 1 ∙ 𝑚6 + 1 ∙ 𝑚 7
0 1 0 0
0 1 1 1
1 0 0 1 𝑓 𝑎, 𝑏, 𝑐 = 𝑚3 + 𝑚4 + 𝑚5 + 𝑚6 + 𝑚7 Kanonički SOP
1 0 1 1 izraz, ili
1 1 0 1 „suma minterma“
𝑓 𝑎, 𝑏, 𝑐 = 𝑚 3,4,5,6,7
1 1 1 1
 Mintermi i kanonički SOP - Primer
• Popuniti tabelu istinitosti logičke funkcije
𝑓 𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 = 𝑥1 𝑥3 𝑥4 + 𝑥2 𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
• Izvođenje kanoničkog SOP izraza (suma minterma):
𝑓 𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 = 𝑥1 𝑥2 + 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4

= 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
+ 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4

= 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
+ 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4

= 𝑚13 + 𝑚9 + 𝑚11 + 𝑚3 + 𝑚10 + 𝑚2

𝑓 𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 = 𝑚 2, 3, 9, 10, 11, 13
 Makstermi i kanonički POS
• Maksterm od 𝑛 promenljivih je zbirni član od 𝑛 literala
u kome se svaka promenljiva pojavljuje tačno jedanput,
bilo u pravom bilo u komplementarnom obliku.
• Makstermi 3 promenljive:
𝑥1 𝑥2 𝑥3 Maksterm
0 0 0 M0 = x1 + x2 + x3 Maksterm ima vrednost 0 samo za jednu
kombinaciju vrednosti promenljivih
0 0 1 M1 = x1 + x2 + x3
0 1 0 M2 = x1 + x 2 + x3
0 1 1 M3 = x1 + x 2 + x3
1 0 0 M4 = x1 + x2 + x3
1 0 1 M5 = x1 + x2 + x3
1 1 0 M6 = x1 + x 2 + x3
1 1 1 M7 = x1 + x 2 + x3
 Makstermi i kanonički POS
• Bilo koja logička funkcija se može predstaviti u obliku
proizvoda maksterma, odnosno u obliku kanoničkog POS
izraza. Ako funkcija 𝑓 ima vrednost 0 na slogu 𝑖 u tabeli
istinitosti, tada je maksterm 𝑀𝑖 prisutan u kanoničkom POS
izrazu funkcije 𝑓

a b c f 𝑓 𝑎, 𝑏, 𝑐 = 𝑀0 𝑀1 𝑀2
0 0 0 0
0 0 1 0
0 1 0 0 𝑓 𝑎, 𝑏, 𝑐 = 𝑀 0,1,2
0 1 1 1
1 0 0 1
1 0 1 1
1 1 0 1
1 1 1 1
 Karnoove mape
• Grafičku metoda za izvođenje minimalnih logički izraz
oblika SOP ili POS date logičke funkcije.
• Dvodimenzionalni ekvivalent tabele istinitosti
• Karnoova mapa za funkciju dve promenljive:
a b f b 0
a b f
1 b 0 1
0 0 m0 a 0 0 1 a
b 0 1
0 1 m1 0 m0 m1 0 1 0 0 1 0 a
1 0 m2 1 0 1 0 1 0
1 m2 m3 1 1 1
1 1 m3 1 1 1 f = ab + ab + ab
1 1 1
Tabela istinitosti Karnoova mapa Tabela istinitosti Karnoova mapa

Elementarno Izvođenje kanoničkog

polje, ili ćelija SOP izraza
 Karnoove mape
• Susedne ćelije se razlikuju po vrednosti samo jedne promenljive =>
– Na svake dve susedne ćelije koje sadrže 1 može se primeniti primeni
zakon sažimanja: 𝑥𝑦 + 𝑥𝑦 = 𝑦
Preklapanje polja
je dopušteno
b 0 1 b 0 1 b 0 1
a a a
0 1 0 0 1 0 0 1 0
f = b + ab f = ab + a f=b+a
1 1 1 1 1 1 1 1 1

Polje: svakom polju odgovara Alternativni načini grupisanja

jedan logički proizvod (pokrivanje) 1-ca

1) Što je polje uokvirenih jedinica veće to je odgovarajući logički proizvod jednostavniji

(sadrži manji broj promenljivih), i
2) Preklapanje uokvirenih polja je korisno jer omogućava da se formiraju veća polja.
 Karnoova mapa za tri promenljive
Obezbeđuje da se susedne ćelije
razlikuju po vrednosti samo
jedne promenljive!

a b c a b c f
0 0 0 m0 0 0 0 0
bc 00 bc 00 01 11 10
0 0 1 m1 01 11 10 0 0 1 0 a
a
0 1 0 m2 0 1 0 1 0 0 0 1 1
0 m0 m1 m3 m2
0 1 1 m3 0 1 1 1 f = ab + ac
1 0 0 m4 1 m4 m5 m7 m6 1 0 0 1 1 1 0 0 1
1 0 1 m5 1 0 1 0
1 1 0 m6 1 1 0 1
1 1 1 m7 1 1 1 0

Kolone bc=00 i bc=10 su

susedne (iako im se stranice ne
dodiruju)!
 Karnoova mapa za tri promenljive -
Primer
• Da bi SOP izraz bio što jednostavniji, potrebno je
1-ce pokriti što manjim brojem, što većih polja, s
ograničenjem da veličina polja može biti samo
stepen dvojke.
a b c f
0 0 0 1
bc 00 01 11 10
0 0 1 1 a
0 1 0 1 0 1 1 1 1
0 1 1 1 f = a + bc
1 0 0 0 1 0 0 0 1
1 0 1 0
1 1 0 1
1 1 1 0
Karnoova mapa za četiri promenljive
cd 00 01 11 10
ab
00 m0 m1 m3 m2

01 m4 m5 m7 m6
Susedne vrste
11 m12 m13 m15 m14

10 m8 m9 m11 m10

Susedne kolone
Karnoova mapa za četiri promenljive -
Primeri
cd cd
ab 00 01 11 10 ab 00 01 11 10
00 0 0 0 0 00 0 0 0 0

01 0 0 1 1 01 0 0 1 1

11 1 0 0 1 11 1 1 1 1

10 1 0 0 1 10 1 1 1 1

f1 = ad + abc f2 = a + bc

cd cd
ab 00 01 11 10 ab 00 01 11 10
00 1 0 0 1 00 1 1 1 0

01 0 0 0 0 01 1 1 1 0

11 1 1 1 0 11 0 0 1 1

10 1 1 0 1 10 0 0 1 1

cd
f3 = bd + ac + abd
f4 = ac + ad + ili
ad
 Karnoova mapa za nepotpuno
definisane logičke funkcije
• Nepotpuno definisana logička funkcija –vrednost funkcije nije definisana
za svaku kombinaciju vrednosti ulaznih promenljivih
• Za specifikaciji kombinacionih digitalnih kola za koja se unapred zna da se
pojedine binarne kombinacije nikada neće pojaviti na njihovom ulazu. U
tom smislu, 𝑋 se tumači kao „proizvoljna vrednost“, tj. kao „0 ili 1“.

X se tretira kao 1
a b c f ukoliko to vodi ka
0 0 0 0 formiranju većeg polja
0 0 1 0 bc 00
a 01 11 10
0 1 0 0
0 0 0 X 0
0 1 1 X
1 0 0 X 1 X 1 1 1
1 0 1 1
1 1 0 1 f=a
1 1 1 1
Nepotpuno definisana logička funkcija
- Primer
• Projektovati digitalno kolo koje prepoznaje da b3
li je decimalna cifra veća od 6. Na ulaz kola je BCD b2
BCD kôd cifre. Kolo generiše 1 ako cifra cifra b1
>6 f
pripada skupu {7, 8 , 9}, odnosno 0 ako b0
pripada skupu {0, 1 , 2, 3, 4, 5, 6}.
cifra b3 b2 b1 b0 f
0 0 0 0 0 0
1 0 0 0 1 0
2 0 0 1 0 0
3 0 0 1 1 0
4 0 1 0 0 0 b1b0
5 0 1 0 1 0 b3b2 00 01 11 10
6 0 1 1 0 0
00 0 0 0 0
7 0 1 1 1 1
8 1 0 0 0 1 01 0 0 1 0
9 1 0 0 1 1
- 1 0 1 0 X 11 X X X X
- 1 0 1 1 X
10 1 1 X X
- 1 1 0 0 X
- 1 1 0 1 X
- 1 1 1 0 X f = b3 + b2 b1 b0
- 1 1 1 1 X
 Hazardi
• Kombinaciona mreža poseduje hazard ukoliko postoji mogućnost da
se nakon promene ulaza, izraz promeni više puta pre nego što se
uspostavi konačna vrednost
• Posledica razlike u propagacionom kašnjenju duž različitih putanja
kroz mrežu
Pre promene Posle promene xi na 1
xi=0 => p=1 i q=0 => f=1 xi=1 => p=0 i q=1 => f=1

x1 x1
.. tp1 .. tp1
. p=1 . p=0
xi=0 tp2 f=1 xi=1 tp2 f=1
.. q=0 .. q=1
. .
xn xn

Komb. mreža Ako je tp1>tp2, prvo se menja q,

proizvoljne složenosti a onda p, što znači da f, na
trenutak, ima vrednost 0 - glič
 Vrste hazarda
• Statički hazard – postoji mogućnost da se nakon promene ulaza,
izlaz kombinacione mreže nakratko promeni iako bi trebalo da
ostane nepromenjen.
– statički 1-hazard - neželjena promena je oblika negativnog impulsa
– statički 0-hazard - neželjena promena je oblika pozitivnog impulsa
• Dinamički hazard – za slučaj kada promena ulaza treba da izazove
promenu izlaza. Manifestuje se kratkotrajnim oscilacijama logičkog
nivoa izlaza.

1 1 1 1 1 1 1

0 0 0 0 0 0 0

Statički 1-hazard Statički 0-hazard Dinamički hazard

 Statički hazardi
• Statički 1-hazard u dvonivovskoj I-ILI kombinacionoj mreži
1
Kada se pri 𝑥2 = 𝑥3 = 1
1 x2 ulaz 𝑥1 promeni sa 1 na 0 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3
p
x1
1/0 0
f
q
1 x3 x2x3
x 00 01 11 10
1
𝑓 = 𝑝 + 𝑞 = 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 0 1 1 x1 x3

1 1 1 x1x2

Uslov za postojanje 1-hazarda u dvonivovskoj I-ILI mreži: u

Karnoovoj mapi postoje parovi susednih 1-ca koji nisu obuhvaćeni
istim poljem, odnosno istim produktnim članom.
 Statički hazardi
• Kako eliminisati 1-hazard?
– Proširiti SOP izraza dodatnim (redundantnim) produktnim
članovima koji će pokriti sve hazardne parove jedinica u
Karnoovoj mapi.
x2 p
x1
f
q
x3

x2
x1 x2x3
x 00 01 11 10
1
0 1 1 x1 x3

x3 f
1 1 1 x1x2
x2x3

𝑥2 𝑥3 je neosetljiv na 𝑥1 i pri 𝑥2 = 𝑥3 = 1
drži 𝑓 = 1 bez obzira na promenu 𝑥1
 Statički hazardi
• Statiči 0-hazard u dvonivovskoj ILI-I
kombinacionoj mreži: detekcija i eliminacija
Proširiti POS izraza dodatnim zbirnim
članovima koji će pokriti sve hazardne
parove nula u Karnoovoj mapi
x3x4 x3x4
x1x2 00 01 11 10 x1x2 00 01 11 10
x3
00 0 0 00 0 0
x1 f
01 0 0 0 0 01 0 0 0 0
x2 x4
11 0 0 11 0 0

10 0 0 10 0 0

𝑓 = 𝑥1 + 𝑥3 𝑥2 + 𝑥3 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥4

𝑓 = 𝑥1 + 𝑥3 𝑥2 + 𝑥3 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥4 𝑥1 + 𝑥2 𝑥2 + 𝑥3 + 𝑥4 𝑥1 + 𝑥3 + 𝑥4
 Zadatak
a. (2 poena) Dokazati identitete: i) 𝑥 𝑥⨁𝑦 = 𝑥𝑦; ii) 𝑥⨁(𝑥 + 𝑦) = 𝑥𝑦.

b. (5 poena) Pojednostaviti kombinacionu mrežu sa slike (→). Koristiti identitete iz

prethodne tačke.
a
b y
c
d
𝑥 𝑥⨁𝑦 = 𝑥 𝑥𝑦 + 𝑥𝑦
= 𝑥𝑥𝑦 + 𝑥𝑥𝑦
= 𝑥𝑦
ii.
𝑥⨁(𝑥 + 𝑦) = 𝑥 𝑥 + 𝑦 + 𝑥 (𝑥 + 𝑦)
= 𝑥𝑥 𝑦 + 𝑥 𝑥 + 𝑥𝑦
= 𝑥𝑦
 Zadatak
a. (2 poena) Dokazati identitete: i) 𝑥 𝑥⨁𝑦 = 𝑥𝑦; ii) 𝑥⨁(𝑥 + 𝑦) = 𝑥𝑦.

b. (5 poena) Pojednostaviti kombinacionu mrežu sa slike (→). Koristiti identitete iz

prethodne tačke.
a
b y
c
d

Na deo izraza ispod komplementa 𝑏𝑐 ∙ 𝑑⨁𝑏𝑐 možemo

𝑦 = 𝑑⨁(𝑎 ∙ 𝑏𝑐 ∙ 𝑑⨁𝑏𝑐 )
primeniti identitet i., uz smene: 𝑥 = 𝑏𝑐 i 𝑦 = 𝑑
= 𝑑⨁(𝑎 ∙ 𝑏𝑐 ∙ 𝑑)
Ovde je moguće primeniti identitet ii., uz smene 𝑥 = 𝑑 i
= 𝑑⨁(𝑎 + 𝑏𝑐 + 𝑑)
𝑦 = 𝑎 + 𝑏𝑐
= 𝒅(𝒂 + 𝒃𝒄)