Struktura NC - programa

Progra
Programi
miran
ranje
je obradni
obradnih h proces
procesa,a, na numeri
numerički
čki upravl
upravljan
janim
im obradni
obradnimm sistem
sistemim
ima,
a,
obuhvata niz aktivnosti na sistemizaciji obradnih informacija, njihovom ispisivanju određenim
redosledom i kôdom prema pravilima programskog jezika u formi upravljačkog programa. Preko
upravljačkog programa numerički upravljana mašina dobija, na određeni način, kodirane sve
 potrebne informacije za automatsku obradu nekog elementa. To su informacije o potrebnim
kretanjima glavnim i pomo!nim", informacije za uključivanje i isključivanje izvršnih organa
mašine,
mašine, početak
početak i završe
završetak
tak progra
programama,, inform
informaci
acije
je za automa
automatsk
tskuu izmenu
izmenu alata,
alata, podatke
podatke o
re#imima obrade i dr.$a izradu programa potrebne su informacije o određenom tipu mašine,
alatim
alatimaa i uređaji
uređajima,
ma, materi
materijal
jalima
ima,, parame
parametri
trima
ma obrade
obrade,, raznim
raznim prepor
preporukam
ukamaa i slično
slično.. %ve
informacije se sistematizuju uobliku banki podataka i programer ih p o potrebi koristi.
 &a ovom mestu razmatra!e se dva oblika unosa programa i to'
(. )učno programiranje „Manual
„Manual Data Input“ - MDI " i
*. +-+/ postupke generisanja programa veza )01*2*".
3ez obzira o kom obliku programiranja se radi, kodirane informacije za automatsku obradu
obrađuju se u upravljačkoj jedinici i prema stepenu prioriteta saopštavaju izvršnim organima
mašine alatke, na taj način se ostvaruje upravljanje procesom obrade. 0tandardom -4& 556*7
definisan je postupak formiranja programa, bilo da je reč o ručnom ili -&+ unosu programa.
0vaki program mora imati svoj naziv u slede!em formatu' %88888, gde je % slovni simbol, a
88888 su cifre. 9 osnovi, strukturu programa čine programski blokovi. 0vaki blok 
0intaksu &+ programa čini skup osnovnh znakova mala i velika slova i brojevi" i skup
specijalnih znakova
:,",;<,=,>,?,,@,A,1,B,C,D,E,F,G,H,If, Tab,0pace,
Tab,0pace, itd.".
Blok sadr#i više reči kojima se realizuju odgovaraju!e akcije. 0vaki blok završava se
oznakom J%3 G".
Reči su u &+ programu definisane odgovaraju!om adresom i brojčanom vrednoš!u koja
sadr#i decimalnu tačku i odgovaraju!i predznak A ili 1". )eči kojima otpočinje novi blok &(6,
 &*6, itd." nisu neophodne, ali predla#e se njihovo pisanje radi preglednosti strukture bloka i
čitavog programa. )edosled reči u rečenici bloku" je propisan odgovaraju!im standardom. )eči
mogu imati modalni ili periodični način dejstva. /odalna reč ostaje memorisana sve dok se ne
izbriše ili ne zameni drugom. )eči sa periodičnim dejstvom deluju samo u bloku u kom su
 programirane, što znači da se po potrebi moraju ponovo programirati.
Adrese su promenljivi ili fiksni identifikatori za ose K, L i $", brzinu vretena 0", korak 
M", radijus )", skupove funkcija N, /, itd.". -efinisane su standardima tabela *" i uvek se
nalaze na početku reči.

 & 3roj bloka redni brojevi"

N Munk
Munkci
cija
ja inst
nstrukc
rukcij
ijee pom
pomeran
eranja
ja,, uslo
uslova
va puta
puta i infor
nformmacij
acijaa o put
putu
 predstavlja geom.deo programa
K,L,
K,L,$ Oordinate,
Oordinate, definišu
definišu glavne ose usvojenog koordinatnog
koordinatnog sistema
sistema
4,,O drese,
drese, pomo!ni
pomo!ni parametri
parametri za kru#nu
kru#nu interpolaci
interpolaciju
ju
0 dre
dresa
sa,, za
za def
defin
inis
isan
anjeje broj
brojaa obr
obrta
taja
ja
M dre
dresa
sa za
za defi
defini
nisa
sanj
njee pomo
pomo!n !nog
og kre
kreta
tanj
njaa
T dre
dresa
sa za defi
defini
nisa
sanj
njee bro
broja
ja alat
alataa
/ dre
dresa
sa za defi
defini
nisa
sanj
njee pom
pomo!o!ni
nih
h funk
funkci
cija
ja
Tabela : Jlementi strukture programa

G - funkcije
 Nlavne funkcije ili funkcije uslova kretanja označavaju se slovnim simbolom N i dvocifrenim
 brojem. Munkcije su definisane odgovaraju!im upustvom za rukovanje određenom mašinom.
Oako postoji razlika između pojedinih upravljačkih jedinica, tako postoji i razlika u značenju
glavnih funkcija. Proizvođač tehničkog sistema HAAS
sistema HAAS Toolroom
Toolroom Mill TM-1 daje spisak svih reči
N funkcije, kao i uputstva za njihovo koriš!enje

Redni Reči G funkcije načenje reči !"#"

Broj
(. G$ 3rzo pozicioniranje hod"
*. G% Iinearna interpolacija
2. G& Oru#na interpolacija +IQ"
+IQ"
R. G' Oru#na interpolacija ++IQ"
++IQ"
7. G( Sreme
Sreme zadr#avanja
5. G) Tačno
Tačno zaustavljanje
. G%$ Programsko zadavanje korekture alata i n.t.
U. G%& Oru#no glodanje d#epova +Q"
V. G%' Oru#no glodajne d#epova ++Q"
(6. G%* 4zbor ravni obrade KL
((. G%+ 4zbor ravni obrade K$
(*. G%) 4zbor ravni obrade L$
(2. G&$ Programiranje u inčnom sistemu
(R. G&% Programiranje u metričkom sistemu
(7. G&+ %dlazak u referentnu tačku
(5. G&) /eđupolo#aj pre referentne tačke
(. G'% Munkcija preskoka
(U. G', utomatsko merenje prečnika alata
(V. G' utomatsko merenje nulte tačke
*6. G'* utomatsko merenje du#ine alata
*(. G($ Poništavanje korekture prečnika alata
**. G(% Oorekcija du#ine alata W leva
*2. G(& Oorekcija prečnika alata W desna
*R. G(' Oompenzacija du#ine alata W pozitivna
*7. G(( Oompenzacija du#ine alata W negativna
*5. G(* Nraviranje
*. G() Poništavanje funkcija NR2 i NRR
*U. G,$ Poništavanje funkcije N7(
*V. G,% 0kaliranje
26. G,& Postavljanje koordinatnog sistema
2(. G,' %poziv teku!eg koordinatnog sistema
2*. G,( (. nulta tačka
22. G,, *. nulta tačka
2R. G, 2. nulta tačka
27. G,* R. nulta tačka
25. G,+ 7. nulta tačka
2. G,) 5. nulta tačka
2U. G$ Pozicioniranj uvek iz istog smera
2V. G% Tačno
Tačno zaustavljanje
R6. G( 9kidanje funkcije N5(
R(. G, Poziv makro potprograma
R*. G+ )otacija
R2. G) Poništavanje N5U
RR. G*$ %brada otvora po krugu
R7. G*% %brada otvora po kru#nom luku
R5. G*& %brada otvora po pravcu
R. G*' -uboko bušenje
RU. G*( 9rezivanje navoja W levi navoj
RV. G* Mino razbušivanje borštanglom
76. G** )azbušivanje borštanglom od dna rupe
7(. G+$ Poništavanje zatvorenih ciklusa
7*. G+% +iklus bušenja
72. G+& +iklus bušenja sa zaustavljanjem
7R. G+' +iklus bušenja sa prekidima
77. G+( +iklus urezivanja navoja 1 desni
75. G+, +iklus razbušivanja, razvrtanja
7. G+ +iklus razbušivanja sa zaustavljanjem
7U. G+* +iklus razbušivanja sa ručnim povratkom
7V. G++ +iklus razbušivanja sa čekanjem i r. povra.
56. G+) +iklus razbušivanja sa čekanjem
5(. G)$ Programirajne u apsolutnim kordinatama
5*. G)% Programiranje u inkrementalnim koordin.
52. G)& $adavanje radnog koordinatnog sistema
5R. G)' $adavanje radnog koordinatnog sistema
57. G)( Pomo!no kretanje dato kao pomeraj u minu
55. G)+ Povratak alata u startnu tačku ciklusa
5. G)) Povratak alata u referentnu tačku ciklusa
5U.   G%$$ Poništavanje funkcije preslikavanje oko ose
5V.   G%$% ktiviranje funkcije preslikavanja oko ose
6.   G%$& Programiranje izlaza )01 *2*
(.   G%$' Iimitiranje blokova gledanih unapred
*.   G%%$ .&ulta tačka
2.   G%%% U.&ulta tačka
R.   G%%& V.&ulta tačka
7.   G%%' (6.&ulta tačka
5.   G%%( ((.&ulta tačka
.   G%%, (*.&ulta tačka
U.   G%% (2.&ulta tačka
V.   G%%* (R.&ulta tačka
U6.   G%%+ (7.&ulta tačka
U(.   G%%) (5.&ulta tačka
U*.   G%&$ (.&ulta tačka
U2.   G%&% (U.&ulta tačka
UR.   G%&& (V.&ulta tačka
U7.   G%&' *6.&ulta tačka
 U5.   G%&( *(.&ulta tačka
U.   G%&, **.&ulta tačka
UU.   G%& *2.&ulta tačka
UV.   G%&* *R.&ulta tačka
V6.   G%&+ *7.&ulta tačka
V(.   G%&) *5.&ulta tačka
V*.   G%,$ %pšte rešenje glodanja d#epova
V2.   G%,( Ooordinatni sistem
VR.   G%+* Oontrpola tačnosti obrade uglova
!-- funkcije

Pomo!ne funkcije isključivo slu#e za davanje instrukcija mašini alatki. 3roj pomo!nih funkcija
 je različit, što zavisi od upravljačke jedinice, od namene mašine alatke, od obima pomo!nih
instrukcija, dodatnih uređaja i sl. -efinisane su kao i glavne funkcije, adresom, slovnim
simbolom / 4 dvocifrenim brojem. Proizvođač tehničkog sistema HAAS
sistema HAAS Toolroom
Toolroom Mill TM-
1 daje spisak svih reči / funkcije, kao i uputstva za njihovo koriš!enje .

Redni Reči ! načenje reči

Broj funkcije
(. !$ %bavezan prekid programa
*. !% %pcioni prekid programa
2. !& Oraj programa i zaustavljanje mašine
R. !' %brtanje vretena u negativnom matematičkom smeru
7. !( %brtanje vretena u pozitivnom matematičkom smeru
5. !, $austavljanje vretena
. ! 4zmena alata
U. !* 9ključivanje 0XP sredstava u mlazu
V. !+ 9ključivanja 0XP sredstava u spreju
(6. !) 4sključivanje 0XP sredstava
((. !%$ ktiviranje kočnice za četvrtu osu
(*. !%% -eblokiranje kočnice za četvrtu osu
(2. !%& ktiviranje očnice za petu osu
(R. !%' -eblokiranje kočnice za petu osu
(7. !% 4zmena alata opciona"
(5. !%* %tpuštanje izmenljive palete i otvaranje vrata za pale.
(. !%+ 0tezanje izmenljive palete i zatvaranje vrata za palete
(U. !%) %rijentacija vretena
(V.   !&%-!&+ %pcione korisnički definisane / reči
*6. !'$ Oraj programa sa povratkom na početak 
*(. !'% ktiviranje sistema za odvođenje strugotine
**. !'' -eaktiviranje sistema za odvođenje strugotine
*2. !'( Pomeranje rashladne cevi na gore
*R. !', Pomeranje rashladne cevi na dole
*7. !' 0premnost palete delova
*5. !') %brtanje magacine alata
*. !(%  &i#i stepen prenosa
*U. !(& Siši
Siši stepen prenosa
*V. !,$ 4zmena palete
26.   !,%-!,+ ktivne korisnički definisane / reči
2(. !,) -irektno uključenje diskretnog izlaznog releja
2*.   !%-!+  &eaktivne korisnički definisane / reči
22. !) $atvaranje izlaznog releja
2R. !*, -avanje referentne tačke
27. !* Našenje displeja
25. !** ktiviranje displeja
2. !*+ ktiviranje alarma u slučaju signala preskakanja
2U. !*) ktiviranje alarma u slučaju da ne postoji signal pres.
2V.   !+$.!+% utomatska vrata otvorenaYzatvorena
R6. !+& lat otpušten
R(.   !+'.!+( utomatski vazdušni pištolj uključen1isklučen
R*. !+ 0tezanje alata
R2. !++ 9ključivanje hlađenja kroz vreteno
RR. !+) 4sključivanje hlađenja kroz vreteno
R7. !) 0kok ako nemaulaza signala
R5. !)* Pozivanje lokalnog potprograma
R. !)+ Pozivanje potprograma
RU. !)) Povratak iz ptprograma ili petlje
RV.   !%$) 9zajamni ili korisniči ulazni signal

Tabela : Reči M funkcije

Opis najčešće korišćenih reči funkcije M 

!$  )eč /6 koristi se za zaustavljanje programa uz istovremeni prekid obrtanja
glavnog vretena, zaustavljanje sretstava za hlađenje i podmazivanje, kao i
 blokova kojise unapred izvršavaju.
!&  )eč /* koristi se za zautavljanje programa, ali ne dozvoljava dalji
nastavak programa.
!'  )eč /2 aktivira obrtno dejstvo glavnog vretena u negativnom
matematičkom smeru u smeru kazaljke na satu +Q"
!(  )eč /R aktivira obrtno dejstvo glavnog vretena u pozitivnom
matematičkom smeru u smeru suprotnom od kazaljke na satu ++Q"
!,  )eč /7 zaustavlja obrtanje glavnog vretena, ali to ne znači da je kraj
 programa
!  )eč /5 inicira proces izmene alata. To praktično znači da se zaustavlja
obrtanje glavnog vretena i $ osa dovodi se u mašinsku nulu. &akon zamene
alata, ciklus se nastavlja do ponovne zamene alata ili kraja programa.
!+  )eč /U označava pomo!nu funkciju uključivanja sretstava za hlađenje i
 podmazivanje. %bično se ova reč upisuje pre početka radnog hoda alata.
!)  )eč /V označava pomo!nu funkciju uključivanja sretstava za hlađenje i
 podmazivanje. %bično se ova reč upisuje na kraju radnog hoda alata.
!'$  )eč 26 koristi se za zaustavljanje programa uz istovremeno zaustavljanje
vretena za hlađenje i podmazivanje.Oursor se vra!a napočetak programa
koji tada biva spreman za slede!e startovanje.
!)+ )eč /VU poziva potprogram. %dgovaraju!im
%dgov araju!im zapoisom mogu!e je formirati
 petlju kojom !e se potprogram ponavljati određeni broj puta.