Da li su korona i gojaznost povez

da li virus ima jači uticaj na gojaz

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

GOJAZNOST U TOKU KORONE

Kako može višak kilograma da utiče na naš imunitet, kakv

ima sa virusom? Da li su korona i gojaznost povezani?

Korona i gojaznost
 Da li su korona i gojaznost povezani, da li virus ima jači uticaj na gojaz

U martu, još uvek u ranoj globalnoj pandemiji, malo zapažena studija iz Kine otkrila j
kineski pacijenti koji su patili od virusa korona bili u većem riziku od smrtnog ishoda o
nisu gojazni. Ono što je kao uzorak počelo da se pojavljuje u Kini, dobilo je potvrdu u
Evropi i u SAD.

Među pacijentima na odeljenjima intenzine nege u bolnicama za lečenje virusa koron

gojazni ljudi Sada se pojavljuju statistike koje otkrivaju značajan faktor rizika koji se
Oko dve trećine Britanaca je gojazno i ima indeks telesne mase veći od 30, zbog čeg
pretpostavlja da je smrtnost od Kovida-19 u Britaniji najveća u Evropi. Podaci Nacion
za reviziju i istraživanje intenzivne nege (ICNARC) pokazali su da su tri četvrtine kriti
koronavirusa u Velikoj Britaniji bili preteški ili gojazni Dosadašnje statistike sa britans
intenzivne nege potvrđuju taj fenomen: 73,4 procenta ima prekomernu telesnu težin

Gojaznost udvostručuje rizik da će oboleli od novog korona virusa morati da se leči u

indeks telesne mase povećava, povećava se i rizik od ozbiljnog oboljevanja od virusa
Pacijenti sa tolikim indeksom pre završavali u bolnici i na respiratorima, kao i da im s
pogoršavalo. Osim toga, kod njih je uočena manja verovatnoća ozdravljenja kad zap
stanje.

Oko 42,4 odsto pacijenata sa indeksom telesne težine (BMI) nižim od 30 ozdravilo je
kući, u poređenju sa 56,4 odsto onih sa indeksom manjim od 25. Dr Met Kejphorn, k
rukovodilac Roteram instituta za gojaznost, predlaže da zvaničnici treba na ovo da u
s obzirom da je u ovoj zemlji dve trećine građana gojazno.

I na odeljenjima intenzivne nege u francuskim bolnicama „veoma je velik udeo pac

prekomernom telesnom težinom.

Studija o teško bolesnima od virusa Covid-19, sa Univerziteta u Njujorku, pokazala j

starost najveći pojedinačni faktor rizika za ozbiljne bolesti, a gojaznost je blizu drugo
izaziva posebnu zabrinutost u Americi gde je 42 odsto odraslih gojazno.
Po podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti koji je upozorio da je među osob
većim od 40 uočen veći rizik za teži oblik Covid-19. Poznati srpski epidemiolog dr Zo
Radovanović, upozorava da su intenzivne nege širom sveta, a posebno u SAD-u, pu
ljudi koji umiru od koronavirusa.“Lekari u Sjedinjenim Državama imaju najviše iskustv
takozvanim morbidno gojaznim pacijentima, koji se teško ili nikako izbore sa koronom

U Srbiji takođe ima gojaznih mnogo, ali ne kao u Americi ili Velikoj Britaniji 35 odsto g
ima problema s viškom kilograma …Ove ljude težina sopstvenog tela pritiska, tako d
dišu i češće nego ostali završavaju u jedinicama intenzivne nege gde uglavnom dođe
ishoda.

Kako raste telesna težina, tako raste i faktor rizika. Svi danas govore o srčanim boles
gojaznost je isto toliko opasna, nezavisno od srčanog oboljenja ili dijabetesa”. Struk
upozori i gojazne ljude u Srbiji da se pripaze isto ko što apeluju na starije od 65 god
Gojaznost kao najučestaliji metabolički poremećaj kod čoveka sama po sebi predsta
po zdravlje. U doba kada se borimo sa virusom korona koji mesecima unazad odnos
je onima sa viškom kilograma da se posebno čuvaju jer su podložniji infekcijama. Le
objašnjavaju da su gojazni ljudi rizična grupa jer su podložniji infekcijama zbog uvelik
imuniteta.

Gojaznost je odavno poznata kao značajan faktor rizika za smrt od kardiovaskularne

karcinoma. Naučnici u novonastaloj situaciji otkrivaju da gojaznost takođe ometa imu
odgovor, stavljajući gojazne osobe u veći rizik od infekcije patogenima kao što su inf
koronavirus.

Nutricionista Branka Mirković ističe da gojazni ljudi imaju posebno stanje metabolizm
oslabljenog imuniteta. Ljudi s viškom kilograma skloniji su infekcijama jer im masno t
proces, narušava imunitet

Svima je poznato da ljudi sa prekomernom kilažom otežano dišu, a lekari upozorava

najnepogodniji period za njih, jer ako se zaraze koronavirusom, infekcija će onemogu
kiseonika do vitalnih organa – i oni mogu umreti.

Pretpostavlja se da je razlog i to što gojaznost može da uzrokuje srčane probleme, d

manjak kiseonika u organizmu.Veliki broj pacijenata koji su preminuli od virusa koron
gojazni i, posledično, dijabetičari, upozorili su članovi kriznog štaba, dok oni koji se b
ove bolesti objašnjavaju da su ljudi sa viškom kilograma skloniji infekcijama jer im ma
upalni proces, narušava imunitet.
 Sweden bitter oglas 900px

Toksini i infekcije

Gojazni ljudi spadaju u rizičnu grupu zato što u sebi već imaju upalni proces. Masno
organizmu je upalno stanje tkiva i, kada dođe do infekcije, ono se povećava i naruša
imunosistem. Do 80 odsto imuniteta nalazi se u crevima, a kod osoba koje preterano
ne rehabilituju i dolazi do nagomilavanja toksina i viška masnoće. Upravo zbog toga
teže stvaraju imunitet
Dokaz da gojazni ljudi imaju prikriveni odgovor na uobičajene vakcine prvi put je prim
godine, kada su gojazne osobe zaposlene u bolnici primile vakcinu protiv hepatitisa
značajan pad zaštite 11 meseci kasnije, što nije primećeno kod zaposlenih koji nisu b

Istraživači su pronašli slične probleme sa vakcinom protiv hepatitisa A, dok su druge

značajna smanjenja zaštite antitela izazvanih vakcinom protiv tetanusa i besnila kod
osoba. Naučnici znaju da vakcine dizajnirane za zaštitu javnosti od gripa, hepatitisa
besnila mogu biti manje efikasne kod gojaznih odraslih nego u opštoj populaciji, čine
na infekcije i bolesti.

„Zaista je malo je razloga da verujemo da će sa vakcinom protiv COVID-19 biti druga

istraživači.“Da li ćemo sledeće godine imati vakcinu protiv COVID-19 prilagođenu go
osobama? Ne verujem“, rekao je Raz Šejk, vanredni profesor ishrane na Univerzitetu
Karolina „Chapel Hill“.

„Gojaznost je ozbiljan globalni problem, a podoptimalni imunološki odgovori izazvani

primećeni kod gojazne populacije ne mogu se ignorisati“, izjavili su istraživači sa klin
svojoj studiji objavljenoj u časopisu „Vaccine“.

Izvor: Prirodanadar.rs