BROJ 3.  DECEMBAR 2002.

 GODINA I

Preduzece
CENA 90 DIN.

magazin za preduzetnike

Lizing poslovi Str. 32.

Spremnost banaka
za platni promet Str. 26-27.

Faze izrade PR menad`eri

biznis plana „odnosa
Nu`nost negovanja:
sa javo{}u“
Dr. Milovan M. Ili} Str. 19. Str. 38.

Cene stanova u Beogradu Str. 24.

PREDSTAVLJAMO USPE[NE

Veselin Jevrosimovi}
vlasnik kompanije
“Com Trade” iz Beograda Str. 20.

SVIM ^ITAOCIMA ^ESTITAMO NOVU GODINU I BO@I]

 AGENDA N - 3
Ekonomska 2002. i perspektive
Biljana Stepanovi}
Pohvale koje vladi Srbije i reformama koje je sprov-
ela sti`u iz sveta u upadljivom su neskladu sa kritikama
kojima je ta ista vlada, istim povodom, izlo`ena u zemlji.
Ako ostavimo po strani nihilisti~ki stav Demokratske
stranke Srbije, koji bi se mogao svesti na pitanje "koje
reforme", odnosno upornu tvrdnju da ni{ta {to li~i na
reforme nije ni zapo~eto, onda bi se moralo priznati da i
pojedine pohvale, a i kritike, imaju svoje utemeljenje.
Da po|emo od takozvane globalne situacije u
okru`enju: ekonomski izve{taj Organizacije za ekonom-
sku saradnju i razvoj (OECD) o stanju u SRJ na po~etku
konstatuje da bi "rast, podstaknut izvozom, mogao biti
ugro`en zbog privrednog zastoja u Evropi, koja je
najve}e tr`i{te SRJ". I to ba{ u vreme kad je zemlji
neophodan priliv kapitala.
Da po|emo najpre od uspeha: za dve godine, kon-
statuje i OECD, trgovinski re`im i cene su liberalizo-
vani, novom fiskalnom i monetarnom politikom znatno
je smanjen inflatorni pritisak, stabilizovan je devizni
kurs i pobolj{ana su privredna o~ekivanja. Odnosi sa
me|unarodnim poveriocima (sa izuzetkom Londonskog
kluba) uglavnom su normalizovani, a sprovedena je u
dobroj meri i reforma bankarskog sektora. Odluku NBJ
da zatvori ~etiri nekad najve}e srpske banke, koje su
odavno klini~ki mrtve, ali to nije imao ko da javi tim
bankama i svim gra|anima, strani analiti~ari nazivaju
"hrabrom". Tu je, dalje, privatizacija: sama odluka da se
u taj proces krene i najzad raskrsti sa shvatanjem da se
mo`e prkositi ekonomskim zakonima - da preduze}e
radi, radnici primaju plate, a ono ostvaruje gubitke i tako
unedogled - isto bi se mogla tretirati kao hrabra. Pitanje
kako se taj proces u praksi sprovodi, samo za sebe bi
zahtevalo posebnu analizu.
Kad se vlada, u svom zanosu, pohvali uspesima, na
red dolaze, da ka`emo, manje uspe{ni potezi: iako je
reprogramiranje dugova Pariskom klubu dr`ava poveri-
laca donelo izvestan predah, bud`et je i dalje pod
velikim pritiskom, konstatuje OECD. To je, ina~e, kon-
statovala i misija MMF-a kad je nedavno bila u redovnoj
kontrolnoj poseti vladi i Narodnoj banci. [ta to u prevo-
du zna~i - javna potro{nja u odnosu na dru{tveni
proizvod je previsoka i prakti~no nije odr`iva, smatraju
me|unarodni eksperti. Isto to shvata i vlada, ali se ona
nalazi pod pritiskom i sa druge strane, a to su zaposleni
u javnim slu`bama finansirani iz bud`eta, penzioneri i
ostali korisnici bud`etskih prihoda.
Stojan Stamenkovi} iz Instituta ekonomskih nauka
sasvim precizno je opisao situaciju: vlast je pro{le godine
popu{tala pod socijalnim pritiscima i pretnjama {tra-
jkovima vi{e nego {to su mogu}nosti dozvoljavale. To su
joj omogu}ile i donacije, koje sad polako presu{uju.
O
U idu}oj godini ona ima dve opcije za izbor: prva je
da odoli socijalnim pritiscima (ne ka`e se, po{to se valj-
da podrazumeva - i po cenu sopstvenog pada) kao {to
su uradile uspe{ne zemlje u tranziciji (^e{ka, Ma|arska,
Litvanija, Slovenija). Pove}anje plata mogu}e je jedino
u skladu sa realnim privrednim rastom. To u prevodu
zna~i, bio je jasan ministar finansija Bo`idar \eli} pri-
likom {trajka zdravstvenih radnika, realno pove}anje
zarada u narednoj godini od dva odsto. Drugi scenario
bio bi da se pritiscima ne odoli, po uzoru na Rumuniju,
Bugarsku i Albaniju, da se time izgubi nekoliko
dragocenih godina i da se nakon toga opet na|emo na
po~etku, to jest pred prvom opcijom.
Pove}anje zarada iznad realnih mogu}nosti nemi-
novno je izazvalo rast tra`nje, a to za sobom povla~i rast
uvoza. U isto vreme, oporavak doma}e industrije i rast
izvoza idu znatno slabije. Industrija je, generalno
gledano, zahva}ena "tranzicionom recesijom" koju
neminovno moraju da pro|u sve zemlje u tranziciji.
Pitanje je samo koliko je ona duboka i koliko dugo traje.
Naro~ito te`ak period, smatraju inostrani stru~njaci,
dolazi za mala i srednja preduze}a. Po{to su ona u pro-
tekloj deceniji sistemski gurana u sivu ekonomiju i tome
su se prilagodila, sada nije jednostavno, zapravo ni
mogu}e, da se preko no}i prebace u legalne tokove.
Postoje}i izvori prihoda presu{i}e pre nego {to do|e do
trajnijeg pobolj{anja op{teg privrednog okru`enja. Taj
raskorak treba pre`iveti. Pogotovu {to privatizacija
neminovno kida neformalne veze i nelegalne mre`e
kontakata malih i srednjih preduze}a sa velikim
dru{tvenim i dr`avnim sektorom.
Celu situaciju ote`ava i ~injenica da pravni sistem
jo{ nije ure|en u klju~nim ta~kama za sigurna finansijs-
ka ulaganja, tako da banke vrlo nerado i sasvim nedo-
voljno odobravaju kredite. Iako su u poslednjih {est
meseci oborene na tre}inu, aktivne kamate su jo{
prili~no visoke - u proseku se kre}u oko 1,2 odsto
mese~no. Glavni argument banaka za krajnju opreznost
jeste ~injenica da poverilac jo{ nije dovoljno za{ti}en,
kroz zakon o izvr{nom postupku, efikasnu naplatu
hipoteke, odnosno odgovaraju}a sredstva obezbe|enja
za svoj kapital.
Na kraju, uprkos tome {to vlada stalno operi{e
podacima o rastu direktnih stranih investicija, one
uglavnom poti~u iz privatizacije i ni izbliza nisu
dovoljne. Da bi se ozbiljni investitori motivisali da ba{
ovde, od svih zemalja sveta, donesu i ulo`e svoj kapital,
osim ve}e profitne stope, mora im se ponuditi i ve}a
politi~ka i pravna sigurnost. Bez toga, ovde }e dolaziti
samo {pekulativni kapital, da na brzinu zaradi {to vi{e
mo`e i "pobegne" dalje, u neku sli~nu zemlju.

EKONOMSKE VESTI
6. Ekonomske vesti iz zemlje i sveta
MALA I SREDNJA PREDUZE]A
14. Trgovina na{a nasu{na
KAKO ZA[TITITI POTRO[A^E
15. Kako otkloniti prepreke za razvoj MSP
SPORI KORACI U PRAVOM SMERU
16. Milovan M.Ili}, direktor Centra za menad`ment
konsalting Instituta za MSP i profesor preduzetni{tva
na Fakultetu za menad`ment malog preduze}a
KUPAC U CENTRU POSLOVANJA
18. Asocijacija poslovnih `ena - PA@
ZA @ENSKO LIDERSTVO U SVIM OBLASTIMA
19. Osnovni uslovi preduzetni{tva
OSNOVNI KORACI U RAZVIJANJU BIZNIS
PLANA
PREDSTAVLJAMO USPE[NE
23. Porodica Pavlovi} iz Beograda
SRPSKI KRALJEVI PAMUKA
NOVAC I KAPITAL
24. Tr`i{te stanova u Beogradu
RASTE TRA@NJA
25. TARIFE ZA PLATNI PROMET
27. Societe Generale banka
BOGATA PONUDA POTRO[A^KIH I
GOTOVINSKIH KREDITA
28. IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE O
PROMETU AKCIJA
29. GODINU DANA PROMETA OBVEZNICA
DEVIZNE [TEDNJE
30. PROMET ROBA NA PRODUKTNOJ BERZI
NOVI SAD
PROPISI I PRAKSA
32. Na~ini obezbe|enja kapitalnih ulaganja
LIZING POSLOVI
34. Pravne forme preduzetni~ke aktivnosti
OSNIVANJE ORTA^KOG DRU[TVA
35. Zakon o privatnim preduzetnicima
OTVARANJE I VO\ENJE RADNJI
ZAPO[LJAVANJE
36. Intervju - razgovor o zaposlenju
UBEDLJIVOST I UREDNOST PRE SVEGA
37. Kako napisati CV - radnu biografiju
KRATKO, JASNO I PRECIZNO
INOVACIJE I POSLOVNE IDEJE
38. Obrasci savremenog poslovanja
DA LI SU POTREBNI "ODNOSI SA
JAVNO[]U"
EKONOMSKA ISTORIJA
42. "Narodna banka 1884 - 1941" - Dr Veroljub
Dugali}
OSNIVANJE NARODNE BANKE
POSLOVI I @IVOT
44. Inovacije na poslu
KAKO DO]I DO NOVIH IDEJA
45. Obrasci po`eljnog poslovnog pona{anja
PRAVILA POSLOVNOG PROTOKOLA
46. Radni kadrovi
SEKRETARICA - [EFOVA DESNA RUKA
47. Preduslovi uspeha u `ivotu i radu
MOTIVACIJA KAO FAKTOR USPEHA
48. Rad i zdravlje
KAKO SE NOSITI SA STRESOM
49. Svet uspe{nih
BIL GEJTS
50. Automobilizam
LIMUZINA ZA ODABRANE
51. Auto moto savez Srbije
[IROKA LEPEZA SAOBRA]AJNIH USLUGA
53. Vreme slava
SVETI NIKOLA
 Dr Blagoje Paunovi}, pomo}nik republi~kog ministra za
privatizaciju i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
SPAS U MALIM I SREDNJIM
PREDUZE]IMA
MSP predstavljaju kreatore novih radnih mesta, razvijaju postoje}e delatnosti i
oboga}uju ponudu, a imaju i veliku inovativnu ulogu. str. 11.

Veselin Jevrosimovi}, vlasnik kompanije "Com Trade" iz

Beograda
SAMO NAJJA^I OPSTAJU
„Comtrade“ je trenutno najve}a isto~noevropska firma za distribuciju ra~unara.
Imamo 26 zastupni~kih ugovora i distributeri smo najve}ih i najpoznatijih svetskih
kompanija iz ove oblasti.
str. 20.

Nacionalna {tedionica - banka

BANKARSKA PODR[KA
PREDUZETNICIMA
MSP, odnosno preduzetnici su na{a ciljna grupa. Njima se trenutno odobravaju
dve vrste kredita. U narednoj godini po~e}emo da odobravamo kredite pre-
duzetnicima - po~etnicima.
str. 26.

40. U selu Zlakusa kod U`ica

DUGA TRADICIJA GRN^ARSTVA
Svo ono zemljano posu|e - lonci, |uve~are, sa~evi i pr`ulje - koje se mo`e vide-
ti na Saboru truba~a u Gu~a, na va{arima {irom Srbije ili na srbijanskim svadbama
pod {atorom, poti~u iz sela Zlakusa kod U`ica.
str. 40.

Praznovanje novog po~etka

NOVE GODINE...!
Od davnih se vremena prvi dan u godini smatra jednim od najva`nijih prazni~nih
dana. Taj deobni trenutak izme|u minulog i leta koje nastaje propra}en je sve~ano,
uz radosno praznovanje.
str. 54.

Preduzece
MAGAZIN
ZA PREDUZETNIKE
Osniva~ i izdava~
“Limes press”, agencija za novinsko
izdava~ku delatnost i marketing
Direktor
Zoran Kijanovi}
Glavni i odgovorni urednik
Milovan Paunovi}
Redakcija
Mila Savkovi},
Vera Bari{i},
Rado{ O. Dragutinovi},
Petar Pavlovi},
Aleksandar Jankovi},
Viktorija Cmiljani}
Sekretar redakcije
Aida Papi}
Stru~ni saradnici
dr. Milovan M. Ili},
Anka Bosi} dipl.ecc,
Gordana Despotovi} ecc.
Mili} \okovi} dipl.ing.
Priprema
Dragan Ninkovi}
Fotografija
Dragan Babi}
Adresa redakcije
Zmaj Jovina 4/3
11000 Beograd
tel: 011/3284-687; 011/3284-792
e-mail: paunm@drenik.net
List izlazi mese~no
[tampa
Arta-Beograd
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.
Oglasi se primaju u EPS i TIF formatu.
List je Re{enjem Ministarstva kul-
ture i javnog informisanja Republi-
ke Srbije br.651-03-302/2-01 upi-
san u Registar javnih glasila pod
rednim brojem 3382.
EKONOMSKE VESTI
Fiskalne kase
Uvo|enjem fiskalnih kasa, koje
predstavlja po~etak realizacije druge
faze poreske reforme, bi}e sprovede-
no do kraja idu}e godine u ~etiri eta-
pe od po tri meseca. U prva tri mese-
ca naredne godine fiskalne kase mo-
raju obezbediti velika preduze}a, za-
tim slede srednja i mala preduze}a,
dok }e u ~etvrtom tromese~ju to mo-
rati da urade pau{alci, zanatlije i
ostale trgovine. Od uvo|enja fiskal-
nih kasa oslobo|ene su zelene pijace
i stari zanati. Kada se radi o pijaca-
ma, fiskalne kase ne}e morati da
imaju samo prodavci zeleni{a (vo}a i
povr}a) i mleka i mle~nih proizvoda,
rekao je republi~ki ministar trgovine
Slobodan Milosavljevi}.
Odluka o uvo|enju fiskalnih kasa
obavezuje i kupce da uzimaju, odno-
sno imaju ra~un o kupljenoj robi. U
protivnom, mogu biti ka`njeni sa
1000 dinara. Su{tina ovih mera,
kako ka`u u republi~kom ministar-
stvu trgovine, je suzbijanje sive eko-
nomije, odnosno vra}anje ekonomi-
je u legalne tokove. Ministarstvo }e
tokom naredne godine organizovati
niz nagradnih igara za kupce kako bi
se navikli na uzimanje ra~una.
Tokom decembra Ministarstvo }e
objaviti javni tender za nabavku fi-
skalnih kasa koji }e sadr`avati roko-
ve i na~in njihovog uvo|enja.
Slobodna trgovina
Jugoslavija - Hrvatska
Protokol o slobodnoj trgovini iz-
me|u SR Jugoslavije i Republike
Hrvatske trebao bi da bude potpisan
do kraja decembra, ~iji po~etak pri-
mene se o~ekuje u prvom tromese~-
ju 2003. godine, saop{tili su iz Save-
znog ministarstva za ekonomske od-
nose sa inostranstvom.
Carine i takse najpre }e biti u
potpunosti ukinute za industrijske
proizvode, osim za „osetljive robe“
na posebno utvr|enoj listi. Kada
sporazum stupi na snagu, za njih }e
carine biti svedene na 70 odsto sada-
{nje tarife, a potpuno }e biti ukunute
do po~etka 2007. godine.
Sporazum izme|u Jugoslavije i
Hrvatske o slobodnoj trgovini sadr`i
jednake uslove razmene za obe stra-
ne. Poseban re`im razmene va`i}e za
poljoprivredne proizvode, ~iji }e
uvoz biti ograni~en kvotama. Za njih
su usagla{ene tri liste me|usobnih
koncesija. Za odre|ene proizvode
carina }e biti ukinuta danom stupa-
nja na snagu ovog sporazuma, za
drugu grupu poljoprivredno-pre-
hrambenih artikala sni`ava}e se po-
stupno, a na tre}oj listi su proizvodi
za koje se carina ukida u okviru
kvota ili se utvr|uju kao perferenci-
jalne carine unutar godi{njih kvota.
Kad se godi{nja kvota iscrpi, pla}a
se redovna carina.
Sporazum o slobodnoj trgovini
SRJ je do sada potpisala sa Makedo-
nijom, Ruskom Federacijom, BiH i
Ma|arskom, parafirala ih je sa Slo-
venijom, Albanijom i Hrvatskom, a
pregovara se sa Rumunijom, Bugar-
skom i Moldavijom. Van Pakta, pre-
govara se sa Belorusijom, a predsto-
je pregovori i sa Ukrajinom.
Auto godine u Evropi
Dobitnik ovogodi{nje titule Au-
tomobila godine u Evropi je Renoov
model „Megan II“. @iri sastavljen od
velikog broja specijalizovanih auto-
kompanija ovo laskavo priznanje je
dodelio francuskom automobilu koji
je sakupio 322 boda, znatno vi{e od
modela „mazde 6“ (302), „sitroena
C3 „(214), „honde d`ez“ (167),
„ford fijeste „(161) i „opel vektre“
(151).
Titula Automobila godine veliko
je priznanje novom „meganu“ jer je

6 Preduzece

dobijena u veoma jakoj konkurenci-
ji i predstavlja veliki marketin{ki
uspeh, posebno ako se zna da ona
donosi i odli~nu prodaju, jer auto-
mobil godine se ne mora posebno
predstavljati i veliki je mamac za
kupce. Ovo je ina~e Renoova peta
titula: prvu je jo{ 1966. godine osvo-
jio „reno 16“, potom je za najbolji
1982. progla{en „reno 9“, 1991. go-
dine najbolji je bio „reno klio“, a
1997. Automobil godine bio je „reno
senik“.
Reno „megan II“, iako nosi ime
svog prethodnika koji je lansiran
1996. godine, u potpunosti je novo
koncipiran automobil, sa moderno
dizajniranom karoserijom koja se u
mnogome razlikuje od dosad vi|e-
nog, ali ne izlazi iz renoovog pozna-
tog koncepta koji podrazumeva neo-
bi~nost i razli~itost. Druga osnovna
karakterisitka „megana II“, je visok
tehnolo{ki nivo, kao i stepen kom-
pjuterizacije, koji vo`nju ~ini udob-
nijom i bezbednijom. Posebne dobre
ocene stigle su za bezbedan, nizak
nivo zaga|enja okoline i mno{tvo
originalnih detalja.
Ina~e treba re}i da je ovo druga
uzastopna titula za Francuze. Pro{le
godine najboljim je progla{en „pe`o
307“, a 2001. titulu je poneo Alfin
model „147“.
Loreal najbolji u
Evropi
Francuska kozmeti`ka kompanija
Loreal najuspe{nija je evropska fir-
ma u 2002. godini, ocenio je krajem
novembra londonski institut za eko-
EKONOMSKE VESTI
se Loreal isti~e po finansijskim re-
zultatima u 17 uzastopnih godina, sa
dvocifrenim stopama rasta i sa stra-
tegijom razvoja na svetskom tr`i{tu i
inovacijama. Francuska kompanija
je, tako|e, pokazala veliku sposob-
nost predvi|anja zbivanja na tr`i{tu.
Rudnik zlata u
Majdanpeku
U Rudniku bakra Majdanpek za-
vr{eni su zemljani radovi na otvara-
nju rudnika zlata na brdu „^oka Ma-
rin“, ~ime su stvoreni uslovi za jam-
sku eksploataciju, pre svega, zlata,
koju treba da po~nu radnici Rudnika
bakra Bor. Stru~njaci tri instituta su
se slo`ili da na tom brdu postoje re-
zerve od po 14 grama zlata u toni ru-
de, uz 200 grama srebra i 0,4 odsto
bakra.
Ruda izva|ena iz te jame bi}e
usitnjavana u drobili~nim postroje-
njima u Rudniku bakra Majdanpek, a
posle toga }e se transportovati u Bor,
potpisali ugovore sa izvo|a~ima iz
Rudnika bakra Bor, prema kojima
jamski radovi na utvr|ivanju isplati-
vosti ovog le`i{ta ko{taju oko 2,2
miliona dolara i treba da budu zavr-
{eni za ne{to vi{e od 60 dana.
Gra|evinari obezbe -
dili pouzdane ulaga~e
Nedavno je poljski nedeljnik
Wprost sa~inio listu 25 najbogatih
ljudi na Istoku, uslovno re~eno -
tranzicijskih bogata{a. Na listi se na-
lazi 12 Rusa, petorica Poljaka, troji-
ca Ukrajinca, po dvojica Srba i Bu-
gara i jedan ^eh. Ukupna ,,te`ina,,
25 najbogatijih je 32,34 milijardi
dolara. Najbogatiji je Mihail Hodo-
rovskij sa 3,7, a prvi do njega Ro-
man Abramovi~ sa 3,0 milijardi do-
lara, dok je poslednji na listi ^eh -
Petar Keler sa 470 miliona dolara.
Srpski bogata{i su dobro pozicioni-
rani: Milan Pani} je 12. sa kapitalom
od 1,2 milijarde dolara, dok je Bo-
goljub Kari} na 22. mestu sa 500
miliona dolara.
Ono {to je posebno interesantno
jeste podatak da na{e kompanije sa-
radjuju sa dvojicom prvih sa rang li-
ste najbogatijih. Re~ je o HK ,,Ener-
goprojekt,, i ,,Planum,,
Energoprojekt-visokogradnja,
najve}e akcionarsko dru{to iz sasta-
va HK ,,Energoprojekt,, gradi bol-
ni~ko-rekreativni kompleks (sana-
torijum) od 30.000 kvadratnih meta-
ra u So~iji, na Crnom moru, za po-
trebe JUKOS-a, kompanije ~iji je
vlasnik Mihail Hodorovskij.
- U Rusiji su tri vode}e firme u
oblasti nafte i gasa JUKOS, Lukoil i
Sibnjeft - ka`e Dragan Kesi}, direk-
tor projekta u So~iju. Najve}i je JU-
KOS, koji je zahvaljuju}i Mihailu
Hodorovskom, najbogatijem Rusu,
napravio pravu imperiju. Poseduju
izuzetan investicioni potencijal koji
se najbolje o~itava u poslu koji }e
uskoro zapo~eti - izgradnji naftovo-
da od Sibira do Kine. Kada je re~ o
saradnji Energoprojekta i JUKOS-a,
nadam se da }e ona potra-


gde }e u Topionici bakra biti preto-
nomska istra`ivanja EIU. Ova lon- pljena u zlato, srebro i bakar. U jati uz stalno pove}anje
donska nau~na institucija navodi da Rudniku bakra Majdanpek su ve} obima poslova.

Preduzece 7
 EKONOMSKE VESTI


Zemunski ,,Planum,,
ostvario je izuzetno obim-
nu i kvalitetnu saradnju sa
gubernatorom ^ukotske oblasti -
Romanom Abramovi~em, koji je uz
to i vlasnik Tjumenskog ,,Sibnjefta,,
Zemunski specijalisti za oblast ni-
skogradnje rekonstrui{u aerodrom u
Anadiru. Radovi su po~eli pro{le
godine, intenzivno trajali tokom ove,
a zavr{etak je planiran za idu}u go-
dinu - oktobar 2003. Medjutim, to
nije sve. Ve} je potpisan predugovor
za zavr{etak aerodromskog kom-
pleksa u gradu Omsku - zavr{etak
radova na poletno-sletnoj pisti i
svim prate}im objektima, od prista-
ni{ne zgrade, do stambenih objekata.
Kompletan ugovor je vre-dan izme-
dju 100 i 150 miliona dolara. Zatim,
postoje veoma dobri izgledi da ,,Pla-
num,, idu}e godine krene sa izgrad-
njom puta od Anadirske luke do ae-
rodroma dugog dvadesetak kilome-
tara. Ukupna ulaganja Gubernatora
na projekte u Anadiru, na kojima ve}
jeste ili }e tek biti anga`ovan ,,Pla-
num,, dosti`u cifru od blizu 100 mi-
liona dolara.
Magazin „Preduze}e“ mo`ete kupiti na kioscima „Politike“ {irom Srbije
8 Preduzece
Gotovina bez
ograni~enja
Od 1.januara naredne godine
pravna i fizi~ka lica mo}i }e bez
ograni~enja da pla}aju gotovim nov-
cem sa svog teku}eg ra~una. Prema
odluci guvernera Narodne banake
Jugoslavije Mla|ana Dinki}a, koja
je objavljena po~etkom decembra u
„Slu`benom listu SRJ“, pravna i fi-
zi~ka lica to pravo mogu da koriste
uz prilo`enu originalnu dokumenta-
ciju u kojoj se mora navesti iznos,
osnov i namena pla}anja. Ta doku-
mentacija ne}e biti potrebna do iz-
nosa od 50.000 dinara dnevno, kao
ni diplomatskim i konzularnim misi-
jama i organizacijama u na{oj ze-
mlji. Gotovinske isplate iznad
600.000 dinara pravna lica moraju
da najave banci tri dana ranije, osim
u slu~aju isplate zarada i drugih li~-
nih primanja zaposlenih.
Krediti 10,5
milijardi dinara
Delta banka je ove godine gra|a-
nima odobrila 1,5 milijardi dinara
kredita, a preduze}ima devet mili-
jardi dinara, dok }e naredne godine,
kako je najavila generalni direktor te
banke Draginja \uri}, me|u prvima
po~eti da odobrava stambene kredi-
te. Ona je rekla da je Delta banka za
poslove platnog prometa obezbedila
120 organizacionih jedinica, uz si-
stem elektronskog bankarstva. Ban-
ka }e preuzeti poslovni prostor Za-
voda za obra~un i pla}anje na pet lo-
kacija u Beogradu i 21 u Srbiji, a
predvi|eno je da se iz ZOP-a preu-
zme 500 zaposlenih.
Iz Gr~kog plana
11 projekata
Vlada Srbije izabrala je po~et-
kom novembra 11 prioritetnih proje-
kata, u vrednosti oko 165 miliona
evra, koji }e biti finansirani iz sred-
stava gr~kog Plana za ekonomsku
rekonstrukciju Balkana. Izabrani su
projekti iz osam oblasti - saobra}aja
i telekomunikacija, energetike,
zdravstva, gra|evine, nauke i tehno-
logije, turizma, obrazovanja i za{tite
prirodne sredine.
Poljoprivredni
izvoz slobodan
Savezna vlada je sredinom de-
cembra ukinula kvote za izvoz po-
ljoprivrednih i prehrambenih proiz-
voda ~ime su stvoreni uslovi za br`i
rast jugoslovenskog izvoza od uvo-
za, i za postepeno smanjivanje spolj-
notrgovinskog deficita. Ovakva od-
luka je doneta na osnovu sagledava-
nja kona~nih bilansa proizvodnje i
potro{nje ovih vrsta proizvoda i oce-
ne da slobodan izvoz ne}e ugroziti
snabdevanje stanovni{tva.
Privatizacija
Generalno smo zadovoljni brzi-
nom aukcijske privatizacije predu-
ze}a. U novembru je bilo 60 predu-
ze}a na aukciji, a za decembar se
planira aukcijska prodaja jo{ 91
preduze}a, izjavio je republi~ki mi-
nistar za privredu i privatizaciju
Aleksandar Vlahovi} po~etkom de-
cembra. Poslednja aukcijska prodaja
u ovoj godini odr`a}e se 27. decem-
bra kada je zakazana prodaja 70 od-
sto kapitala dru{tvenog preduze}a
„Ni{„ iz Ni{a.
Agencija za privatizaciju krajem
novembra saop{tila je da je do sada
prodato 141 preduze}e od ~ega se u
bud`et slilo 17,2 milijarde dinara.

Od ove sume 16 milijardi dinara je
predvi|eno za investicije. Prema po-
dacima Agencije, na aukcijama je do
sada prodato 95 preduze}a, na ten-
derima 10, a na tr`i{tu kapitala na{le
su se akcije 36 preduze}a (iz Akcij-
skog fonda).
Jeftiniji kompjuteri
Osloba|anjem hardvera i softve-
ra od poreza na promet, kompjuteri
bi trebali da pojeftine za ne{to manje
od 20 odsto. Ukidanje ove vrste po-
reza bi trebalo da podstakne prodaju
ra~unara i da ovu vrstu trgovine vra-
ti u legalne tokove, samim tim i po-
nuda kompjutera }e biti kvalitetnija,
ka`u trgovci iz ove oblasti.
Pojeftinjenje kompjutera za iznos
poreza na promet, u na{im uslovi-
EKONOMSKE VESTI
ma, uop{te nije za podcenjivanje. Za
ovaj iznos se mo`e, na primer, dobi-
ti sedamnaestoin~ni monitor. Za
vrednost koja je davana za porez
mo`e se, recimo, unaprediti ma{ina
ugradnjom boljeg procesora, kvali-
tetnije grafi~ke kartice ili pove}ati
memorija. Sve ovo se mo`e dobiti
za nekih 150 evra koji su odlazili za
porez u slu~aju kompjutera s cenom
od 750 evra koji ima osnovne pro-
grame.
Zastavina
vozila na kredit
Da biste preko Vojvo|anske ban-
ke na kredit od 48 meseci kupili za-
stavin model Koral In 1,1 za u~e{}e
je potrebno uplatiti 46.200 dinara, za
obradu kreditnog zahteva potrebno
je izdvojiti 3.696 dinara i za osigura-
nje 5.544 dinara. Sa fiksnom mese~-
nom kamatom od 0,75 odsto, me-
se~na rata ovog ~etvorogodi{njeg
kredita iznosi 4.567 dinara (evra).
Fabri~ka cena ovog automobila bila
je 231.000 dinara.
Zastava, je ina~e, po~ela sa pro-
dajom modela sa francuskim mo-
torom E3. Maloprodajna cena bez
poreza na promet za Koral in 1,1 sa
ovim motorom iznosi 4.790 evra,
dok Florida 16 ko{ta 5.990 evra.
Vo`dova~ki dani
Beogradska op{tina Vo`dovac i
ove godine je u okviru obele`avanja
Dana op{tine i krsne slave Sveti
apostol Andrej Prvozvani, organizo-
vala manifestaciju Vo`dova~ki dani
koja je odr`ana od 5. do 13. decem-
bra.
U bogatom programu ove tradi-
cionalne manifestacije, pored broj-
nih predavanja, priredbi i sportskih
takmi~enja, velika pa`nja je bila po-
sve}ena i privrednicima Vo`dovca.
Organizovan je Mini sajam privrede
Vo`dovca, kao i Ve~e sa predstavni-
cima vlade i privrednicima u fabrici
Medifarm.
Devizne rezerve
U oktobru i novembru devizne
rezerve zemlje i dianrska nov~ana
masa ostale su na istom nivou, dok je
u~e{}e gotovog novca u opticaju, to-
kom novembra, palo na najni`ih 32
odsto u ovoj godini.
Dinarska nov~ana masa iznosi
oko 115 milijardi dinara, dok su de-
vizne rezerve zemlje 2,9 milijardi
dolara, od ~ega
su samo rezer-
ve NBJ 2.078
milijardi do-
lara.
Vojvo|ansko
tr`i{te rada
Autonomna pokrajina Vojovodi-
na je, u skladu sa nadle`nostima iz
omnibus zakona, osnovala Pokrajin-
ski zavod za tr`i{te rada, ~iji je rad
po~eo u saradnji sa Izvr{nim ve}em
Vojvodine i Republi~kim zavodom
za tr`i{te rada. Pokrajinski sekretar
za rad, zapo{ljavanje i ravnoprav-
nost polova Jelica Raja~i} ^apako-
vi} ka`e da osnivanje te institucije
ima dva cilja - pobolj{anje efika-
snosti zapo{ljavanja kroz decentrali-
zaciju Zavoda za tr`i{te rada i debi-
rokratizaciju ove slu`be.
Pokrajinski zavod ne}e se baviti
samo evidentiranjem nezaposlenih i
slobodnih radnih mesta, ve} }e se, u
saradnji sa privredom i Fondom za
ravoj Vojvodine, truditi da konkret-
nim projektima privu~e investitore
koji bi ulagali u nove objekte, a time
i u otvaranje novih radnih mesta. U
Vojvodini ima vi{e od 270.000 neza-
poslenih, od kojih 155.000 `ena.
Preduzece 9
 PRETPLATA NA
MAGAZIN PREDUZE]E
1. Polugodi{nja.........................................................................................................................740,00 din
2. Godi{nja............................................................................................................................ 1.320,00 din

U cenu je ura~unat porez na promet proizvoda, ptt tro{kovi, kao i

specijalne publikacije koje }e PREDUZE]E izdati u teku}oj godini.
Molimo Vas da uplatu izvr{ite na `iro ra~un:
40801-685-0-2607235
i dokaz o uplati po{aljete na adresu:
LIMES PRESS Agencija za novinsko-izdava~ku delatnost i marketing
Zmaj Jovina 4/311000 Beograd
tel: 011/328-4-687, 328-4-792

SA NAMA ]ETE BR@E

STI]I U NOVU GODINU
Magazin PREDUZE]E
10 Preduzece
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A

Dr Blagoje Paunovi}, pomo}nik republi~kog ministra za

privatizaciju i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Spas u malim i
srednjim preduze}ima
Mala i srednja preduze}a predstavljaju kreatore novih radnih mesta, razvijaju
postoje}e delatnosti i oboga}uju ponudu, a imaju i veliku inovativnu ulogu
Razgovarala: Mila Savkovi}

Mala i srednja preduze}a bitna privredu, u malim i srednjim pred- |emo u periodu koji dolazi, za
su za svaku privredu, a naro~ito za uze}ima le`i spas za vi{ak zaposle- „Preduze}e“ govori dr Blagoje Pa-
zemlje u tranziciji, jer se smatraju nih koji nije izbegla nijedna zemlja unovi}, pomo}nik republi~kog mi-


„inicijalnom kapislom“ njihovog u tranziciji. nistra za privredu i priva-
ekonomskog, ali i dru{tvenog raz- O trenutnoj situaciji kod nas, o tizaciju zadu`en za sektor
voja. Osim {to treba da podstaknu tome {ta nas ~eka i kako da se sna- MSP, i profesor na Eko-

Preduzece 11
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A


nomskom fakultetu u Be-
ogradu.
- Zemlje u tranziciji
otpo~ele su proces tranzicije sa pri-
li~no neprirodnom privrednom
strukturom kad je re~ o veli~ini
preduze}a. Za razliku od tradicio-
nalnih zapadnih ekonomija gde se
mo`e govoriti o tzv. piramidalnoj
strukturi - na vrhu piramide nalaze
se velika preduze}a koja dr`e svega
oko 5 odsto kapitala, zatim idu
srednja preduze}a, a naj{iru bazu
predstavljaju mala preduze}a kojih
je najvi{e i koja imaju najve}i deo
privredne aktivnosti, u zemljama u
tranziciji na po~etku ovog procesa
postojala je struktura obrnute pira-
mide. To zna~i da su ekonomijom
dominirala velika preduze}a, obi~-
no konglomeratskog tipa. U ovim
zemljama postepeno se dolazilo do
promene ove strukture, i to tako {to
se liberalizovala politika osnivanja
malih i srednjih preduze}a, i ukinu-
te su mnoge barijere u vezi sa nji-
hovim radom i razvojem.
Kako je u zemljama u tranziciji
Uspe{na privatizacija
Kao pomo}nik republi~kog
ministra za privredu i privatizaci-
ju, dr Blagoje Paunovi} je za
„Preduze}e“ prokomentarisao
uspe{nost procesa privatizacije u
Srbiji.
„Imamo mnogo razloga da
budemo zadovoljni, jer se iz me-
seca u mesec broj uspe{nih priva-
tizacija pove}ava. Za razliku od
drugih zemalja u tranziciji gde je
stopa uspe{nosti privatizacije oko
30 odsto, kod nas je ova stopa
oko 70 odsto. Mi u Ministarstvu
za privredu i privatizaciju proces
privatizacije posmatramo kao
proces razvoja privatnog sektora,
pa tako privatizaciju treba shvati-
ti kao proces paralelan razvoju
malih i srednjih preduze}a: pri-
vatni sektor nastaje privatizaci-
jom dru{tvenih preduze}a, ali i
stvaranjem novih i razvojem po-
stoje}ih privatnih preduze}a“.
12 Preduzece
teklo prilago|avanje, i da li je stvo -
rena struktura koju imaju razvijene
zemlje?
- Do sredine devedesetih godina
prvi talas liberalizacije rezultirao je
nastankom velikog broja sasvim
malih preduze}a, i politika je bila
bazirana uglavnom na pove}anju
kvantiteta. Druga faza zasnivala se
na kvalitetu, gde je te`i{te ekonom-
ske politike preba~eno na osposo-
bljavanje postoje}ih preduze}a da
rastu i razvijaju se.
Trenutna situacija u zemljama u
tranziciji je takva da vi{e nema
strukture obrnute piramide, ve} pe-
{~anog sata: i dalje postoji dosta
velikih preduze}a, kao i zna~ajan
broj malih, ali nedostaju srednja, jer
nije bilo mera za stvaranje privred-
nog ambijenta koji bi pogodovao
njihovom osnivanju.
Kakva je uloga malih i srednjih
preduze}a u privredi uop{te?
- Mala i srednja preduze}a zna-
~ajni su kreatori novih radnih me-
sta. Ona, dalje, dopunjuju privrednu
strukturu tako {to oboga}uju ponu-
du i razvijaju postoje}e delatnosti,
ali imaju i inovativnu ulogu. Me|u-
tim, ona nisu zna~ajna samo za
ekonomski, nego i za op{te dru-
{tveni razvoj, jer su nosioci predu-
zetni~ke aktivnosti, a preduzetni-
{tvo, pak, podrazumeva zna~ajne
dru{tvene vrednosti kao {to su osa-
mostaljivanje, rad, odgovornost i
sli~no.
Kakva je trenutna struktura
preduze}a po veli~ini kod nas, i da
li se ne{to menja?
- Od ukupnog broja preduze}a u
Srbiji, 95,4 odsto ~ine mala, 3,5
odsto srednja, a 1,1 odsto velika.
Prema rezultatima za prvih {est
meseci 2002. godine u odnosu na
2001. godinu broj malih preduze}a
pove}ao se sa 61248 na 62249, broj
srednjih se ne{to smanjio sa 2737
na 2288, kao i broj velikih sa 1130
na 710.
Me|utim, ono {to je mo`da va-
`nije od samog broja malih i sred-
njih preduze}a jeste pove}anje bro-
ja zaposlenih u njima. U odnosu na
Dinami~nost MSP
Prema pisanju jednog eko -
nomskog ~asopisa, u Nema~koj
se na svakih 13 minuta ugasi po
jedno malo preduze}e. Da li to
zna~i da je u razvijenim zemlja-
ma do{lo do zasi}enja, ili ovakva
preduze}a, jednostavno, imaju
ograni~en vek trajanja?
„Ova pojava nije karakteri -
sti~na samo za Nema~ku. Prema
nekim istra`ivanjima, tek tre}i
poku{aj bavljenja malim bizni-
som mo`e se ra~unati uspe{nim, i
ljudi su na to navikli. U nekim
kulturama propadanje jednog po-
sla ne obeshrabruje ljude, a negde
se to li~no do`ivljava“, ka`e dr
Blagoje Paunovi}. „Statistike po-
kazuju da u prvih pet godina ~e-
tiri od pet preduze}a nestaju, ali
je za mala preduze}a karakteri-
sti~no da nestaju i nastaju kao pe-
~urke posle ki{e. Upravo je u to-
me njihova vitalnost: neuspe{na
se gase, a ona koja opstanu efika-
sna su i dobra u tr`i{nom poslo-
vanju, i to su nosioci razvoja pri-
vrede“.
pro{lu godinu, za prvih {est meseci
ove godine broj zaposlenih u malim
preduze}ima porastao je sa 310145
na 341646, pa ona sada zapo{ljava-
ju 26,5 odsto ukupnog broja zapo-
slenih. U srednjim preduze}ima
broj je sa 271048 pove}an na
313122, i sada u njima radi 24,3
odsto ukupno zaposlenih.
Uz sve ovo, treba ista}i da se i
broj preduzetni~kih jedinica, koje
su podjednako zna~ajne kao mala i
srednja preduze}a, u istom periodu
pove}ao sa 207 na 209 hiljada.
S obzirom na to da neke mere
koje preduzimamo jo{ nisu postigle
puni efekat, a odre|eni zakoni koji
}e olak{ati poslovanje ~ekaju da
u|u u skup{tinsku proceduru, po-
stignutim rastom broja ovih predu-
ze}a i broja zaposlenih u njima pri-
li~no smo zadovoljni.
Da li na{a zemlja ima stranu po-
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A
mo} u procesu razvoja malih i sred-
njih preduze}a?
- Imamo dve vrste pomo}i, teh-
ni~ku i finansijsku. Tehni~ku po-
mo} dobijaju vlada, nadle`na mini-
starstva i agencije pri kreiranju od-
govaraju}ih zakonskih propisa ~iji
je cilj ru{enje barijera za poslova-
nje, odnosno stvaranje odgovaraju-
}eg privrednog ambijenta. Od
Evropske agencije za rekonstrukci-
ju i razvoj imamo i zna~ajnu eko-
nomsku pomo} pri osnivanju mre`e
regionalnih centara, koji u najzna-
~ajnijim privrednim centrima nepo-
sredno poma`u osnivanje i razvoj
malih i srednjih preduze}a.
[to se finansijske podr{ke ti~e,
Evropska agencija za rekonstrukci-
ju obezbedila je odre|ene kreditne
linije namenjene neposredno malim
i srednjim preduze}ima - ti krediti
se realizuju preko komercijalnih
banaka. Imamo, dalje, podr{ku
Svetske banke i relevantnih me|u-
narodnih donatorskih organizacija
pri kreiranju institucija koje }e po-
magati finansiranje preduze}a. Tre-
ba pomenuti i kredit koji smo od
italijanske vlade dobili na Donator-
skoj konferenciji, sa periodom ot-
plate od 17 godina, grejs periodom
od 7 godina, po vrlo niskoj kamat-
noj stopi: kad ovaj kredit bude ope-
rativan, ministarstvo za privredu i
privatizaciju }e definisati prioritete,
a preko NBJ i komercijalnih banaka
ta sredstva }e se plasirati preduze-
}ima u vidu kredita.
Ipak, hteo bih jo{ jednom da is-
taknem zna~aj nefinansijske podr-
{ke, koja ne daje efekte odmah, ali
nas trajno osposobljava da proces
nastavimo sami.
Multinacionalne kompanije na-
javljuju svoj dolazak u na{u zemlju.
Kolike su {anse za uspeh malih i
srednjih preduze}a kad se to dogo-
di?
- Jedni drugima ne}e smetati,
naprotiv. Realno je o~ekivati da }e
ovde da ula`u multinacionalne
kompanije, ali je i realno da }e
biti zainteresovane za ve}e, i
to samo odre|ene tr`i{ne
segmente. Postoji, me|utim,
takozvani tr`i{ni me|upro-
stor - to su mali segmenti tr-
`i{ta koji se zovu ni{e -
za koji velike kompanije
uop{te nisu zaintereso-
vane, jer nemaju ekonom-
skog motiva da tu posluju.
To su ili lokalna tr`i{ta gde
postoje barijere tipa tran-
sportnih tro{kova, ili
neki segmenti tra`nje
gde se ne mo`e go-
voriti o ozbiljni-
jim ekonomskim
efektima: upravo
to su oblasti u ko-
jima su najva`niji
~inioci mala i
srednja preduze-
}a.
Politika pri-
vla~enja stranog
kapitala i politika
razvoja malih i srednjih preduze}a
su zapravo kompatibilne. Treba is-
ta}i da velike kompanije ~esto po-
sluju sa malim i srednjim preduze-
}ima na razli~itim osnovama. Tako
}e uspe{no poslovanje velikih pozi-
tivno uticati na mala i srednja pre-
duze}a koja }e im pru`ati usluge.
Obi~no se govori o prednostima
malih i srednjih preduze}a. Imaju li
ona neke nedostatke?
- Naravno, ba{ kao i velika. Ali,
ono {to su nedostaci jednih obi~no
su prednosti drugih. Prednosti ma-
lih preduze}a su fleksibilnost, vi-
soka motivisanost vlasnika da po-
stigne uspeh, prisniji odnos zapo-
slenih, ve}a lojalnost. Nedostaci su
te{ko}e pri obezbe|ivanju finan-
sijskih sredstava, jer mala predu-
ze}a po pravilu ne mogu da dobiju
sredstva iz onih izvora iz kojih
mogu velika, a i ako ih dobiju, to je
pod nepovoljnijim uslovima. Mala
preduze}a, zatim, po pravilu imaju
vi{u cenu ko{tanja nego velika.
Mala preduze}a koriste univerzal-
nu opremu, koja im omogu}ava
ve}u fleksibilnost, ali su zato ma-
nje efikasna. Mala }e lako odgovo-
riti malim narud`binama, {to veli-
ka ne}e ni da prihvate. Me|utim,
cena te fleksibilnosti su ve}i tro-
{kovi. Najzad, velika preduze}a su
specijalizovana, pa mogu da zapo-
sle specijaliste iz odre|enih oblasti,
dok mala uglavnom zapo{ljavaju
ljude op{tijeg profila i manje stru~-
ne.
Za kraj, {ta biste preporu~ili bu-
du}im preduzetnicima - ~ime da se
bave?
- Kad bih znao, bavio bih se ti-
me sam, a ne bih Vam rekao, jer {ta
}u da zaradim ako svi po~nete isto
da radite?… [alim se, naravno. Sa-
vetovao bih preduzetnicima da naj-
pre pa`ljivo procene svoje sposob-
nosti, da utvrde {ta im je u tehni~-
kom i finansijskom smislu potrebno
da pokrenu posao, ali i da poku{aju
da pravilno procene tr`i{nu dimen-
ziju, da bi minimizirali rizik i mak-
simizirali uspeh.
Preduzece 13
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A
Trgovina na{a nasu{na
Kako za{tititi potro{a~e
Leskovac i jug Srbije preplavila roba sumnjivog kvaliteta i porekla
Toma Stevanovi}
Vest da je ni{ka policija otkrila
tajni magacin la`ne rakije i zaplenila
oko 4 tone takozvane „zozova~e“
(la`ne lozove rakije), od koje je pre
tri godine umrlo 43 ljudi, a vi{e njih
ostalo sa trajnim posledicama, zapla-
{ila je ovih dana leskova~ke ljubite-
lje „dobre kapljice“, po{to je velika
koli~ina ove rakije prodata u Le-
skovcu.
Nedavna kontrola inspekcij-
skih slu`bi, ka`u u Savezu po-
tro{a~a Leskovac, utvrdila je
preko 30 odsto neispravne robe,
hrane i pi}a. Roba sumnjivog
porekla, uglavnom anonimnih
proizvo|a~a, falsifikatora po-
znatih etiketa, preplavila je pro-
davnice i pijace u gradu na Ve-
ternici. Na{ sagovornik Mili}
Markovi}, predsednik Op{tinske
organizacije potro{a~a tvrdi da
se u Leskova~kim radnjama i pi-
jacama prodaje ~ak i genetski
modifikovana hrana, navode}i
za to primer pile}ih i }ure}ih ba-
taka koje iz afri~kih zemalja
„pacovskim“ kanalima sti`u na
Balkan. Markovi} navodi primer
i divljih destilerija i takozvanih
laboratorija koje bez ikakvog
znanja i opreme izdaju sertifika-
te o zdravoj hrani, dok neke de-
stilerije na jugu Srbije plasiraju
„originalnu {ljivovicu“ koja {lji-
vu nije ni „mirisala“…
U prodaji su se pojavile de~-
je pelene, ulo{ci i razna hemijska
sredstva koja su prilikom ozbilj-
nije analize iskazala kancerogena
svojstva. Leto{nji uvoz paradajza iz
Turske, „na{pricanog“ raznim he-
mijskim sredstvima, u leskova~kom
kraju ve} uzima danak, uve}an je
broj stoma~nih oboljenja, tvrdi Mar-
kovi}. Za to vreme leskova~ki povr-
tlari su bili prinu|eni da svojim pro-
14 Preduzece
izvodima zasipaju obalu Ju`ne Mo-
rave: bacao se krastavac koji se nije
mogao otkupiti po ceni od 0,60 dina-
ra, ili paradajz za 1,80 dinara po ki-
logramu… Veliki broj plastenika je
propao, a skoro svi ve}i poljopri-
vredni proizvo|a~i su bankrotirali.
Doprinos ovakvim pojavama je,
svakako, dala zakonska regulativa i
Mili} Markovi}
ne ba{ najbolji rad inspekcijskih slu-
`bi. Veliki je broj trgovaca iz ino-
stranstva koji nude robu sumnjivog
kvaliteta i slabe zdravstvene isprav-
nosti, robu kojoj je uglavnom istekao
rok upotrebe, robu koja je za otpis. U
tu „ rabotu“ uklju~eni su i neki cari-
nici, inspektori i samozvane labora-
torije koje odre|enim „sertifikatima“
neispravnu robu na jugu Srbije pro-
daju kao „zdravu“ hranu. Takvih je
primera najvi{e u uvozu mesa i me-
snih prera|evina. Jak uvozni~ki lobi
zarad profita ne preza ni od ~ega, ta-
ko je zaposleni u laboratoriji koja je
izdala dozvolu za prodaju pile}ih ba-
taka odmah bio suspendovan sa po-
sla kada je ukazao u sredstvima
javnog informisanja da je hrana
koja se konzumira krajnje ne-
zdrava.
Gospodin Markovi} se nada
da }e novousvojeni Zakon o za-
{titi potro{a~a, iako malo zaka-
sneli, koliko-toliko za{tititi do-
ma}e potro{a~e. Tako|e se pola-
zi od pretpostavke da }e najno-
vije regionalno povezivanje Re-
giona SOFIJA-NI[-SKOPLJE,
kome je pristupilo i tridesetak
gradova iz ju`ne i centralne Sr-
bije umnogome pobolj{ati, iz-
me|u ostalog, i kvalitet snabde-
vanja potro{a~a. Bilo kako bilo,
potro{a~i su zasad nemo}ni, kao
i njihove organizacije. Neke od
tih organizacija postoje samo na
papiru, dok se neke trude da u
granicama svojih, evidentno
malih mogu}nosti, kako-tako
za{tite interes potro{a~a. Da li }e
potro{a~i biti u celosti za{ti}eni
od sve beskrupuloznijeg uvo-
zni~kog lobija, te{ko je predvi-
deti, ali se podrazumeva ve}a is-
pravnost robe, ta~no merenje,
bolja ambala`a, ve}e garancije i
reklamacije na tehni~ku ispravnost, a
za slo`enije tehni~ke proizvode ra-
zumljivija za kupca deklaracija i lak-
{a nabavka rezervnih delova i mo-
gu}nost servisiranja. Ono {to se od
zakonodavstva o~ekuje je, svakako,
regulisanje pitanja distancione pro-
daje i prodaje po ku}ama. Potro{a~
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A
sti~e pravo da u roku od sedam dana
opozove ugovor o distancionoj pro-
daji, bez ikakvih sankcija ili davanja
obrazlo`enja.
Organizacije potro{a~a u celosti
podr`avaju Zakon o za{titi potro{a~a
uz zamerku da u njemu nisu predvi-
|ena sredstva za finansiranje organi-
zacije potro{a~a, njihovih akcija i {to
nema mesta za njih u upravnim od-
borima javnih preduze}a, makar i
bez prava odlu~ivanja.
Leskovac pun robe sumnjivog kvaliteta
Organizacije potro{a~a svugde u
svetu su neuporedivo bolje organizo-
vane od na{ih, mo}nije su i uticajni-
je i njihova re~ ima mnogo ve}u te-
`inu za politi~ke i ekonomske struk-
ture zemalja Zapada, nego kod nas.
Na{e organizacije potro{a~a su kraj-
nje marginalizovane, a mnogi od
funkcionera lokalne samouprave ne
znaju pravi zna~aj ovih organizacija,
osim nekih izuzetaka u Beogradu,
Novom Sadu, Prokuplju i Leskovcu,
u kojima su uspeli koliko-toliko da
obezbede „legitimacije“ koje im
omogu}avaju nekakvu kontrolu pro-
izvoda i prodajnih objekata, a u skla-
du sa Zakonom o za{titi potro{a~a.
Kako otkloniti prepreke za razvoj MSP
Spori koraci
u pravom smeru
Nepovoljan poreski sistem, mno-
{tvo pravnih i administrativnih pre-
preka, nerazumevanje od strane ba-
naka i lo{a infrastruktura za podr{ku,
neke su od prepreka za razvoj malih i
srednjih preduze}a, koje su konstato-
vane na okruglom stolu, koji je na tu
temu organizovao Media centar. „U
Srbiji trenutno ima 55 hiljada aktiv-
nih privatnih preduze}a, od ~ega su
83 velika i 600 srednjih“, ka`e Alek-
sandar Denda, konsultant iz firme
„BID Co“. Prema njegovim re~ima
Vlada Srbije je prepoznala visoke
administrativne i zakonske prepreke
za razvoj MSP, i krenula je jednu po
jednu da ih otklanja, samo je pitanje
da li to radi pravom brzinom.
Mala i srednja preduze}a karakte-
ri{e veoma visoka podkapitalizova-
nost, jer u proseku raspola`u sa 20
hiljada evra kapitala, i pod sada{njim
uslovima mogu da se zadu`e do ne{to
vi{e od 6000 evra. Da je situacija lo-
{a vidi se i iz ~injenice da nema zna-
~ajnijeg rasta malih u srednja i sred-
njih u velika preduze}a, niti ukupnog
rasta broja MSP u Srbiji. Denda daje
prikaz rasta MSP u zemljama u tran-
ziciji u prvim godinama tog procesa.
U Rusiji je 1993 . godine u odnosu na
godinu dana ranije broj MSP porastao
za 209 odsto, 1994. godine 120 odsto,
i svake slede}e godine po dodatnih
20 odsto. U Sloveniji 1992. Godine
broj MSP je porastao za 83 odsto,
1993. godine 63 odsto i svake slede-
}e po 40 odsto. U Srbiji je u protekle
dve godine osnovano oko 500 MSP,
{to je rast od svega jedan odsto.
Statistika jeste nepovoljna global-
no, ali se ipak vide pozitivni trendo-
vi, smatra Blagoje Paunovi}, pomo}-
nik ministra za privredu i privatizaci-
ju. Od 1999. godine do prve polovine
2002. godine imamo stalni porast
MSP. „Pre dve godine zatekli smo
brojne prepreke za razvoj MSP, i njih
sada jednu po jednu otklanjamo“, ka-
`e Paunovi}. Za sada je ura|ena iz-
mena ~lana 8. Zakona o preduze}ima
i ~lana 11. Zakona o privatnim pred-
uzetnicima, i su{tina tih izmena jeste
da se smanji administriranje prilikom
registracije poslovanja. Tako|e, u
pripremi je i izmena sistema registra-
cije, koja se sada obavlja u privred-
nim sudovima za preduze}a, odnosno
op{tinama za preduzetnike. Taj pro-
ces bi bio zna~ajno upro{}en i trebao
da se izmesti iz sudova i op{tina u je-
dinstvenu instituciju, koja }e koristiti
infrastrukturu ZOP-a. Paunovi} je
ovom prilikom najavio i izmenu i do-
no{enje niza zakona - o garancij-
skom fondu (koji bi trebao da smanji
rizik kreditiranja MSP), o lizingu, o
izgradnji objekata, za{ti}enim tran-
sakcijama i o ste~aju.
Nije samo otklanjanje prepreka
bitno, koliko su to stimulativne mere
za razvoj malog biznisa koje nama
nedostaju, smatra Milan Lalovi}, vi{i
stru~ni saradnik za MSP. Prema nje-
govom mi{ljenju, od vlasti se o~eku-
je da se jasnije odrede prema korisni-
cima usluga - i gra|anima i privredi,
a ne da se pona{aju kao da ona nama
~ini uslugu. Tipi~an primer za to je
dobijanje gra|evinske dozvole na
koju se mora ~ekati godinu dana. Ka-
da se radi o pristupu kapitalu, Lalovi}
se zalo`io za manje decentralizovan
sistem podr{ke, kakav karakteri{e fi-
nansiranje Fonda za razvoj. Ovaj
fond sredstva plasira preko banaka,
koje ta sredstva u najve}oj meri daju
svojim komitentima - velikim i sred-
njim firmama. Lalovi} se zalo`io za
bolju afirmaciju drugih finansijskih
institucija, kao {to su {tedne kreditne
zadruge kojima bi po~etna sredstva
odobrio Fond, ali bi one same odre-
|ivale kome }e ih dalje usmeriti.
Milan Rodi}
Preduzece 15
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A

Milovan M. Ili}, direktor Centra za menad`ment konsalting

Instituta za MSP i profesor preduzetni{tva na Fakultetu za
menad`ment malog preduze}a

Kupac u centru
poslovanja
Razgovarao Milovan Paunovi}

Danas nema zemlje koja mo`e
ostati izolovana, na du`i rok, od utica-
ja de{avanja u svetskoj ekonomiji. Ako
je zatvorila svoje tr`i{te za stranu kon-
kurenciju, njeni gra|ani }e pla}ati
mnogo vi{e za ni`i kvalitet roba i uslu-
ga. Ali ako se otvore njihova tr`i{ta,
suo~i}e se sa vi{e konkurencije i mno-
gi od njenih lokalnih proizvo|a~a ne}e
biti sposobni da konkuri{u uspe{nijim
ponudama. U svakom slu~aju, ume}e
uklju~ivanja u globalne marketin{ke
procese postaje od kriti~ne va`nosti
opstanka privrede jedne zemlje. Inten-
zivne i stalne promene u okru`enju po-
stavljaju sve suptilnije zahteve pred
poslovne ljude na makro i mikro planu.
U dana{njem razvijenom svetu su uo-
~ene promene i u shvatanju koncepta
marketinga. Pomeranjem te`i{ta od
kupca ka {irem spoljnom okru`enju,
savremeni strate{ki marketing postaje
dru{tveno odgovorniji, ka`e dr. Milo-
van M. Ili}, sa kojim razgovaramo o
nu`nosti prihvatanja savremenih po-
slovnih filozofija kao uslovu opstanka i
razvoja svakog preduze}a, odnosno o
nu`nosti pra}enja i prihvatanja prome-
na u savremenom svetu.
Kakve su sposobnosti na{ih predu-
ze}a za uklju~ivanje u savremene po -
slovne tokove?
Poslovodstva preduze}a bi morala
dobro da se zapitaju kako }e se prila-
goditi promenama koje diktira global-
no tr`i{te. Posebno je pitanje, kako }e-
mo obezbediti da preduzetnici i mena-
d`eri, naro~ito oni koji }e morati da
razvijaju na{e poslovno prisustvo na

16 Preduzece
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A
{irim svetskim prostorima, budu nosi-
oci novih znanja kojima se posti`e
zdru`eno delovanje marketinga i novih
tehnolo{kih inovacija. Da bi mogli lak-
{e i ta~nije da uo~imo gde smo, mora-
mo znati gde je razvijeni svet: proceni-
ti njihove vrednosne modele, uporediti
ih sa na{im i pokrenuti jo{ jedan vid
tranzicije. Potrebno je da se sva na{a
stvarala~ka, pokreta~ka i nau~na ener-
gija usmeri ka definisanju jasnog na~i-
na kako da na{a preduze}a naprave
prave korake ka pribli`avanju putu ko-
ji vodi u globalni svet.
[ta ~ini tu svojevrsnu tranziciju?
Tranzicija o kojoj govorim je pra}e-
na promenom tradicionalnog preduze}a
- „enterprajza“ u novi tip preduze}a -
agilnog „interprajza“. O ~emu se radi u
ovoj novoj interaktivnoj organizaciji?
Na razvijenom tr`i{tu sveta sve vi{e se
afirmi{e trend koji u prvi plan isti~e
ostvarenje konkurentske prednosti, tako
{to se od klasi~nog „poslovanja na ra-
stojanju“ aktivnosti sve vi{e pomeraju
ka interaktivnim odnosima. Ne postoji
samo jedno re{enje pogodno u agilnom
konkurentnom okru`enju. Interprajz ide
dalje od cene, kvaliteta i vremena pro-
izvodnje, on ostaje podr`iva~ i pokreta~
(enabler) poslovnog procesa industrij-
skog kupca ili podr`iva~ `ivotnog stila
kupca {iroke potro{nje.
Iz toga proizilazi da se kupac nala-
zi u sredi{tu aktivnosti preduze}a?
Da, kupac je osnovni sto`er oku-
pljanja svih kreativnih energija predu-
ze}a. Tako ona tradicionalna organiza-
ciona {ema, sa predsedni{tvom kom-
panije na vrhu, menad`mentom u sre-
dini i prvom linijom izvr{ilaca, pripada
pro{losti. Sada marketin{ki orijentisane
kompanije okre}u {emu, tako da su
umesto na dnu, kupci sada na vrhu or-
ganizacije. Slede}i po va`nosti su „lju-
di prve linije“, zaposleni koji upoznaju,
uslu`uju i zadovoljavaju kupce. Ispod
je srednja linija koja podr`ava „front-
line“ liniju da {to bolje slu`i kupcima.
Na kraju je top menad`ment koji
donosi strate{ke odluke i podr{ku sred-
njem menad`mentu. Zna~i, kupac je u
centru interesovanja, ali ne samo kao
mogu}i objekat zadovoljenja potreba,
ve} mora i}i dalje - kupac kao inspira-
tor i zajedni~ki u~esnik u iznala`enju
novih re{enja, koja moraju biti pogod-
nija, sveobuhvatnija i neprekinuta u in-
teraktivnoj komunikaciji ka daljem
usavr{avanju.
U ~emu se dalje isti~e zna~aj inter -
prajza?
Dana{nje novo preduze}e interprajz
mo`e da se prilagodi i opslu`i individu-
alizovane potrebe neograni~enog broja
kupaca. Menja se predstava da svi kup-
ci kupuju isto. Ako je kupac industrijski
potro{a~, potrebno je „u}i“ u njegov
tehnolo{ki i poslovni proces, ako je po-
jedinac, potrebno je postati deo njego-
vog `ivotnog stila. Kupac razvijenog
sveta i visokog stepena standarda `i-
vljenja postaje sve zahtevniji i posebni-
ji u svojim potrebama. On te`i izla`enju
iz okvira masovnosti i `eli personalizo-
vano obele`je. Uspe{no udovoljenje in-
dividualnim zahtevima postaje klju~ za
sticanje konkurentske prednosti.
[ta je klju~ uspeha interprajza?
Kako je ve} re~eno, interprajz je
pojam koji se odnosi na savremeno
agilno preduze}e u kojem je dominant-
na zastupljenost koordinacija sve tri
oblasti: interakcija sa kupcima, inte-
gracija sa dobavlja~ima i interne pro-
mene. Svemu ovome je ki~ma Internet.
Interprajz nema strate{ki cilj da isporu-
~i samo ono {to kupac tra`i, ve} ide i
dalje u traganje za re{enjima i povolj-
nostima koje ranije nisu bile ni zami-
slive. Isto to {to oni ~ine za svoje kup-
ce, to isto tra`e i od svojih dobavlja~a.
Zna~i, tra`e dobavlja~e da se integri{u
u njihove radne procese.
Koje to sile uti~u na dramati~ne
promene?
Nabroja}u tri sile pokreta~kog ka-
raktera. Prva je proces globalizacije,
eksplozivni rast globalnog poslovanja,
trgovine i me|unarodne konkurencije.
Druga sila su tehnolo{ke promene i rast
informati~kih sistema. Svedoci smo
velikih unapre|enja u mogu}nostima
izbora informacija, brzih komunikacija
i novih materijala. Dovoljno je da po-
gledate savremene zapadno-evropske
prodajne kataloge, gde }ete se suo~iti
sa ogromnim brojem novih proizvoda
koji se velikom brzinom dopunjuju i
konkuri{u prethodnim. I na kraju, tre}a
pokreta~ka snaga su sve vi{e rastu}i
ekolo{ki zahtevi i standardi.
Osvrnimo se jo{ jednom na koncept
marketinga
Treba ista}i, da kod nas javnost i jo{
uvek mnogi menad`eri ne razumeju
marketing. Javnost ~esto vidi marke-
ting kao sna`no i ponekad nametljivo
kori{}enje ili zloupotrebu reklame i
propagande. Oni misle da marketing
nastoji da ih navede da kupuju nepo-
trebnu robu. Ta~no je da neke kompa-
nije pribegavaju odre|enim prodajnim
ve{tinama da bi se rasteretile vi{ka ro-
ba ili obezbedile prihod kori{}enjem
trikova koji nisu uvek u interesu kupa-
ca, me|utim, to je daleko od onoga {to
marketing jeste i {to treba da bude. Po-
trebno je stalno istra`ivati koje su to
vrednosti koje su potrebne i mogu}e za
proizvesti, a da su pri tome kupci
spremni da plate. Ovo kod nas nije
uvek slu~aj. Na{a pojedina preduze}a
proizvode ono {to mogu, a ne ono {to je
tr`i{tu potrebno.
Marketing je mnogo vi{e od pro-
dajnog dela kompanije. To je jedan
ure|en i sofisticiran na~in razmi{ljanja
i planiranja o proizvodima i tr`i{tima.
Proces po~inje sa istra`ivanjem tr`i{ta i
uo~avanjem njegove dinami~nosti, na-
la`enjem pojedinaca ili grupa sa neis-
punjenim potrebama. Proces uklju~uje
segmentaciju tr`i{ta i izabiranje ciljnih
tr`i{ta koje kompanija mo`e zadovolji-
ti na konkurentan na~in. Dalje, predu-
ze}e mora formulisati marketin{ku
strategiju i definisati marketin{ku tak-
tiku i, posebno nagla{avam, da je mar-
keting odgovoran za pokretanje ostalog
dela preduze}a da bude orijentisan na
kupca i tr`i{na kretanja.
Kakva je postoje}a primena marke-
tinga kod nas?
Nedopustiv je stepen nedostatka
pravih marketin{kih saznanja i iskusta-
va u na{im dosada{njim preduze}ima.
Dugo se na na{im prostorima gajio
ambivalentan odnos prema marketin-
gu. Ponekad glorifikovan i uzdizan, ali
u isto vreme potcenjivan i odbacivan.
Naj~e{}e je tu bilo nepoznavanja pu-
nog zna~enja pojma. Vezivanje pojma
za samo neke od njegovih aktivnosti.
Ponekad se pojavljivao kao modni
trend, ali retko je postajao stabilan i
nezamenljiv deo preduze}a, osnova
njegove filozofije poslovanja.
Mislim da su na na{em prostoru ret-
ka preduze}a u kojima je postavljena
marketing organizaciona celina sa ka-
drovima multidisciplinarnog znanja.
Ovo odgovorno tvrdim posle 25 godina
privredni~kog iskustva u preduze}ima.
Dolazi vreme promena koje tra`e sa-
vremene prilaze poslovanju. Pobednik
u tr`i{noj utakmici bi}e onaj koji prvi
uo~ava promene, najbr`e daje odgovo-
re, odlu~uje eti~ki, globalno se usmera-
va i zadovoljava dru{tvene potrebe.
Preduzece 17
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A
Asocijacija poslovnih `ena - PA@
Za `ensko liderstvo
u svim oblastima
Vera Bari{i}
Asocijacija poslovnih `ena - PA@
je nestrana~ko, nevladino i neprofitno
udru`enje gra|anki, ~iji je cilj da
podsti~e dugoro~ni poslovni uspeh
~lanica, {iri poslovnu kulturu i etiku,
promovi{e i podsti~e uvo|enje savre-
menog menad`menta i marketinga u
preduze}e. Kako ka`e predsednica
PA@-a Danica Todorov u razgovoru
za na{ magazin, Asocijacija svoju
misiju vidi u {irenju odgovaraju}ih
znanja neophodnih za uspe{no poslo-
vanje, kako ~lanica, tako i svih po-
slovnih `ena i onih koje to tek `ele da
postanu.
^lanice Asocijacije, njih oko 30,
me|usobno se poma`u u svakodnev-
nom obavljanju svojih profesional-
nih poslova. Uz to, PA@ aktivnosti-
ma i svakodnevnim delovanjem na-
stoji da stvara pozitivnu klimu u
okru`enju, dobije javnu podr{ku i
ohrabruje ekonomski razvoj i predu-
zetni{tvo za `ene. „Rezultatima u
poslu kojim se bave i radom u Aso-
cijaciji i {irem okru`enju, ~lanice
promovi{u sebe, profesiju, poslovne
i `ene uop{te. Nastojimo da podstak-
nemo `ensko liderstvo u svim obla-
stima rada i stvarala{tva“, ka`e pred-
sednica PA@-a. Navode}i da je PA@
osnovan u maju 2000. godine u No-
vom Sadu, Danica Todorov isti~e da
su ~lanice odmah pokrenule „`enski
biznis klub“, koji se okuplja jednom
mesecno na neformalnim sastanci-
ma. Ti sastanci su uglavnom posve-
}eni razmeni iskustava i informacija
koje su neophodne za uspe{an sva-
kodnevni rad, ali se na svakom raz-
govara o tome da li je `enama po-
trebna poslovna asocijacija, da li su
`ene diskriminisane u biznisu, da li
je za poslovne `ene bitan spolja{nji
izgled u poslu.
18 Preduzece
Govore}i o aktivnostima Asocija-
cije, Todorov navodi da je u decem-
bru 2001. godine za clanice PA@-a,
`ene koje imaju svoje firme ili su na
direktorskim mestima organizovan
jednodnevni seminar na kome je bilo
re~i o poslovnoj komunikaciji - od-
nosima sa javno{}u, poslovnom bon-
tonu i poslovnom obla~enju. Prema
njenim re~ima, najzna~ajniji projekat
na kome je ove godine radila Asoci-
jacija je istra`ivanje „Kreditiranje
`enskog biznisa“, koje je, u saradnji
sa regionalnom `enskom inicijativom
„Vojvo|anka“, sprovedeno u 15 ba-
naka. Cilj tog projekta je bio da istra-
`i uslove kreditiranja i mogu}nosti da
`ene dobiju pozajmice za biznis i da
analizira zakone i uslove koji `enama
ote`avaju ili olak{avaju ulazak u po-
slovni svet.
@iva aktivnost
Asocijacija poslovnih `ena -
PA@ je ~lanica @enske mre`e No-
vog Sada u kojoj je 10 `enskih or-
ganizacija. U okviru te mre`e ak-
tivno u~estvuju u treningu za osna-
`ivanje ~lanica ovih organizacija.
PA@ je aktivan i na realizaciji ide-
je o osnivanju Asocijacije predu-
zetnica sa prostora nekada{nje Ju-
goslavije.
Predstavnice Asocijacije aktiv-
no sara|uju sa Centrom za predu-
ze}e, preduzetni{tvo i menad`ment
- CPPM iz Novog Sada, Udru`e-
njem poslovnih `ena iz Beograda i
`enskom or ganizacijom „F emina
Creativa“ iz Subotice, `enskom or-
ganizacijom „Vizija“ iz Beograda,
„Osmeh“ iz Vrbasa, „Glas razlike“
iz Beograda, „Suburbium“ iz Pe-
trovaradina.
Po~etkom decembra 2002. godine
PA@ je organizovao prodajnu izlo`ba
radova tkalja „Tkanje savremeno tra-
dicionalno“ u saradnji sa udru`enjem
„Suburbium“ iz Petrovaradina. Na
izlo`bi su svoje radove predstavile
tkalje - ~lanice Udru`enja tkalja No-
vog Sada, Udru`enja `ena „Vizija“ iz
Beograda i „Osmeha“ iz Vrbasa. Cilj
te izlo`be je bio, kako ka`e Danica
Todorov, da se pomogne afirmaciji
`ena koje svoju ve{tinu nastoje da
pretvore u posao i od toga ostvaruju
ekonomsku dobit.
Asocijacija poslovnih `ena na-
stoji da obezbe|uje poslovne infor-
macije i podsti~e povezivanje sa
sli~nim mre`ama ne samo u regionu,
nego i Evropi i svetu. Tako je Asoci-
jacija u prole}e 2002. godine ugosti-
la predstavnice `enskih organizacija
iz Istre i Dalmacije, a kasnije boravi-
la u uzvratnoj poseti Istri (Rijeka,
Pore~, Pula). Predstavnice Asocija-
cije aktivno su u~estovale na Regio-
nalnoj `enskoj konferenciji „Femis-
fera“ u Pore~u (predstavnice `enskih
organizacija sa prostora biv{e Jugo-
slavije), Konferenciji o ekonomskom
polo`aju `ena u Jugoslaviji, Me|u-
narodnoj konferenciji posve}enoj ja-
~anju uloge `enskih udru`enja i po-
slovnih asocijacija u Ukrajini, Regi-
onalnom susretu posve}enom `en-
skim biznis organizacijama u Ba~koj
Topoli.
Danica Todorov napominje da
~lanice PA@-a sara|uju u kampanja-
ma za pobolj{anje ekonomskog i so-
cijalnog polo`aja `ena i lobiranju za
promenu sada{njeg stanja u kojem
`ene nemaju jednake {anse kao i
muškarci za ja~anje svog ekonom-
skog polo`aja osnivanjem firme, za
pristup informacijama, kapitalu.
 MALA I SREDNJA PREDUZE]A

Osnovni uslovi preduzetni{tva

Osnovni koraci u
razvijanju biznis plana
- klju~ne finansijske podatke;
- zahtevana sredstva i kako }e biti utro{ena.
Ne brinite ako ne iznesete sve u ovom delu. Kada za-
vr{ite GLAVNI DEO plana vrati}ete se ponovo na ovaj
deo i dopuniti ga novim podacima.
GLAVNI DEO je sadr`an od celina koje uglavnom sa-
Pi{e: dr`e:
Dr Milovan M. Ili} Opis teku}eg stanja:
Osnovne informacije o preduze}u; Vizija, misija i
Sve {to nameravate da prika`ete u biznis planu mora vrednosti; Istorijat; Organizacija; Proizvodi i usluge; Su-
biti raspore|eno u tri osnovne celine koje ~ine kompletan {tina konkurentnosti
biznis plan spreman da se prezentuje ~itala~kom audito- Spoljno okru`enje:
rijumu. Celine se sastoje od delova formiranih kroz: Ekonomsko stanje; Analiza tr`i{ta; Analiza konkuren-
1. IZVR[NI REZIME - kratak iskaz - {ta `elite da cije; Konkurentske prednosti
ka`ete, Strategija i planovi:
2. GLAVNI DEO PLANA - op{iran iskaz svega {to Ciljevi; Poslovna strategija; Operativni plan
`elite da ka`ete - detaljno i Finansijska analiza:
3. ZAKLJU^AK - kratko re~eno {ta ste im rekli. Prelomna ta~ka profitabilnosti; Projekcija prodaje;
Dobro je da na po~etku skicirate IZVR[NI REZIME i Kapitalni tro{kovi; Operativni tro{kovi; Bilans stanja; Bi-
ZAKLJU^AK. Ovo }e Vam pomo}i da fokusirate svoje lans uspeha; Cash flow (tokovi novca) i potrebna sredstva
misli. Kada ste ovo uradili - usredsredite se na glavni deo Analiza rizika:
plana koji je detaljan, Pregled; SWOT -
op{iran i dokumento- snage, slabosti, po-
van, a po zavr{etku voljnosti i pretnje;
njega ponovo se vrati- Ograni~avaju}i fakto-
te na IZVR[NI REZI- ri; Kriti~ni faktori
ME i ZAKLJU^AK uspeha; Alternativni
uz definitivno njihovo scenario; Posebni rizi-
pode{avanje, dodava- ci i njihovo razre{ava-
nje i ispravljanje u nje
svetlu novih saznanja Posle ovako kom-
ste~enih tokom proce- pletiranog GLAVNOG
sa planiranja GLAV- DELA dolazi ZA-
NOG DELA. KLJU^AK. U ovom
IZVR[NI REZIME delu treba izneti ono
nosi su{tinu namene {to `elite da ostane u
plana i to ka`ite u pr- svesti ~italaca kada
voj re~enici, na pri- pro~itaju plan. Vratite
mer: Firma X tra`i Y se na prvi koncept
dinara za razvijanje ZAKLJU^KA. Upo-
posla…, zatim nastavite opisom - ko ste vi, {ta `elite da redite ga sa saznanjima po kompletiranju GLAVNOG
radite i {ta vam je potrebno, uklju~uju}i: DELA. Izvr{ite korekciju, budite realni i objektivni u za-
- menad`ment tim, poka`ite kako }e oni posti}i uspeh; klju~ivanju. U meri u kojoj to jeste - bli`i ste uspehu.
- proizvodi ili usluge, poka`ite u ~emu su posebni;
- tr`i{te, uka`ite na „ni{e“ i posebne momente; Autor je direktor Centra za menad`ment i
- druga sredstva, snage, kompetentnosti i prednosti; konsalting Instituta za razvoj malih i srednjih preduze}a
- strategiju za postizanje cilja; Ilicm@Eunet.yu

Preduzece 19
 PREDSTAVLJAMO USPE[NE

Veselin Jevrosimovi}, vlasnik kompanije

"Com Trade" iz Beograda

Samo najja~i opstaju

Comtrade je najve}a isto~noevropska firma za promet ra~unarske opreme.
Ovogodi{nji promet iznosi oko 50 miliona evra.
Razgovarao Milovan Paunovi}

Svoj poslovni anga`man za-
po~eo sam u Americi, u Majami-
ju, jo{ kao student, posle ~ega
sam se vratio u Evropu, u Dizel-
dorf, gde sam `iveo osam godina.
U Dizeldorfu sam sa svojih 27
godina postao direktor i jedan od
~etiri ve}inskih akcionara kom-
panije CHS koja je do 1998. go-
dine bila druga u svetu po distri-
buciji ra~unarske opreme, sa go-
di{njim prometom od oko osam
milijardi dolara. Sredinom 1996.
sam prodao sve svoje akcije u
ovoj firmi i vratio se u Beograd
gde sam jo{ 1990 formirao firmu
za distribuciju IT opreme, koja mi
je u po~etku predstavljala samo
izgovor za dola`enje u Beograd.
Od 1996. Comtrade po~inje
ozbiljno da se razvija i danas je to
jedna velika evropska ku}a za tr-
govinu ra~unarima sa 250 zapo-
slenih koja u svom sastavu, pored
centrale u Beogradu, ima desetak
firmi u Isto~noj Evropi. Mi smo
danas najve}a isto~noevropska
firma za prodaju ra~unara ka`e
Veselin Jevrosimovi}, vlasnik
kompanije Comtrade koji za ma-
gazin „Preduze}e“ pri~a o svom
poslovnom putu.
Mo`e se re}i da ste relativno
mladi u{li u poslovne vode?
- Kada sam po~eo da se bavim
ovim poslom imao sam 20 godi-

20 Preduzece
 PREDSTAVLJAMO USPE[NE
na, danas imam 37 godina. Jedno
vreme sam bio najmla|i, sada
ima i mla|ih po{to vreme ide
svojim tokom. Mo`e se re}i da
ve} imam bogato poslovno isku-
stvo. Moja uloga u firmi se danas
svodi na konsultantske usluge.
Svojim menad`erima sam, prak-
ti~no, prepustio vo|enje firme, jer
smatram da firma mora da se
podmla|uje, odnosno da moraju
da je vode mladi ljudi. Svi zapo-
sleni u Comtrade imaju zaista {i-
roka ovla{}enja i ne `elim da od
sebe pravim nekakav levak preko
koga }e sve i}i. Firma savr{eno
funkcioni{e i kad mene nema.
Kako biste predstavili su{tinu
delatnosti Comtrade?
- Mi smo, kako sam ve} rekao,
najve}a isto~noevropska firma za
distribuciju IT opreme. Imamo 26
zastupni~kih ugovora i distribu-
teri smo najve}ih i najpoznatijih
svetskih kompanija iz ove oblasti
kao {to su Hewlett Packard, Ep-
ovoj oblasti, pre svega mislim na poreze na ra~unara, ~ime je, s
ukidanje poreza na ra~unare i na jedne strane, ukinula nelegalno
mere za legalizaciju softvera? tr`i{te, a s druge strane, omogu-
- To su, svakako, pozitivne }ila je krajnjem korisniku da jef-
mere. Ako ho}emo da uhvatimo tinije do|e do ra~unara, odnosno
korak sa svetom i u|emo u savre- do kvalitetne robe preko legalnih
mene informati~ke tokove, mora- i ovla{}enih zastupnika. Kada
govorim o ovim stvarima, da na-
glasim da je poslovanje Comtra-
@ivot de i ranijih godina bilo 100 odsto
Veselin Jevrosimovi} je ro- legalno.
|en 1965. godine u Beogradu. [ta mislite o postoje}oj i bu -
Srednju {kolu je zavr{io u rod- du}oj poslovnoj klimi u ovoj sfe-
nom gradu, a studije u Americi ri poslovanja?
gde je i jedno vreme radio. Niz -Jugoslovensko tr`i{te je veo-
godina je radio i u Nema~koj. ma perspektivno za svu vrstu po-
O`enjen je i ima k}erku. sla i na njemu se bele`i rast, ali,
Dugo godina se bavi atleti- moram re}i, ne bele`i se rast zato
kom i bio je u prvoj postavi, ju- {to mi zaista napredujemo, ve}
niorskoj i seniorskoj Zvezde, zato {to mi dosta toga nemamo.
kao i juniorski i seniorski repre- Procene govore da samo ~etiri
zentativac u skoku s motkom. odsto na{ih gra|ana ima pristup
ra~unaru, za razliku, recimo, od
mo legalizovati svoj softver. In- Slovenije u kojoj pristup ra~una-
tegracija u informati~ke tokove sa ru ima 33 odsto gra|ana. Pro{le
nelegalnim softverom je, prosto, godine je u Jugoslaviju uvezeno


son, Microsoft, Toshiba… Od nemogu}a. Legalni softver mora 40 hiljada ra~unara, a
mobilnih telefona zastupnici smo da postoji. Vlada je napravila je- ove godine je uvezeno
Nokie i Ericsona. Imamo sve jake dan dobar potez {to je ukinula 70 hiljada. U narednoj
ugovore koji su rezultat, pre sve-
ga, moga ranijeg rada u inostran-
stvu. Po{to znam ljude i znam ka-
ko se ovaj posao radi, ljudi imaju
poverenje u mene.
Kako ocenjujete konkurenci -
ju?
- Mogu slobodno da ka`em da
je Comtrade daleko ispred kon-
kurencije. Mi nudimo, zaista, {i-
rok asortiman robe. Ne bavimo se
prodajom krajnjim kupcima, ve}
robu prodajemo islju~ivo dileri-
ma i distributerima koji je proda-
ju krajnjim kupcima. Na{ cilj je
da motivi{emo {to vi{e dilera da
kupuju od nas, a motivi{emo ih
tako {to im dajemo dobre uslove,
{to im odobravamo kreditne lini-
je, a s druge strane tako {to obez-
be|ujemo kvalitetnu ponudu, od-
nosno bogat lager i {irok asorti-
man.
Kako ocenjujete mere dr`ave u Veselin Jevrosimovi} na Com Trade Computer Show 2002

Preduzece 21
 PREDSTAVLJAMO USPE[NE
sam ~lan nijedne stranke, niti }u
biti. Totalno sam apoliti~an.
Vi kao uspe{an preduzetnik {ta
biste poru~ili svima koji ho}e da
u|u u preduzetni~ke vode ili su
ve} u njima?
- Mislim, pre svega, da ljudi
ne treba da se pla{e privatnog ra-
da i rada kod privatnika. Zapo-
sleni u mojoj firmi imaju zavidan
standard sa dobrim platama i dru-
gim materijalnim primanjima -
mnogo bolji nego u dru{tvenim i
dr`avnim firmama, a svakako i
od brojnih privatnih firmi.
Ukoliko ~ovek ho}e da se bavi
privatnim biznisom, mora za to
da bude spreman. Da shvati da to
nije nikakav bauk, ve} da se mo-
O TRGOVINI
- Svi `ive od nekakve pro-
daje - R.L.Stevenson
- Lako je otvoriti du}an, ali
ga je te{ko dr`ati otvorenog -
Kineska
- Trgovci svega sveta pri-
padaju jednoj religiji - Hajne
- U stra{ljiva trgovca prazna
kesa - Dobra narodna
- Ono {to lud kupi, sto
pametnih ne mo`e da proda -
Dobra narodna
- U trgovini i ljubavi uvek
sami - Italijanska
- Trgovina je majka bogat-


godini se o~ekuje uvoz
najmanje 100 hiljada
ra~unara, tako da se
mo`e re}i da je vreme koje dola-
zi „zlatno vreme“ za vrstu posla
kojom se Comtrade bavi.
[ta mislite o ukupnoj poslov -
noj klimi u zemlji i o promenama
koje se de{avaju?
- Smatram da je od petookto-
barskih promena 2000. godine
napravljen veliki pomak i da se
stvari odvijaju u pravom smeru.
Jedino {to nas brine je izvesna
politi~ka nestabilnost i neizve-
snost, s obzirom da se ne zna {ta
}e biti sa Jugoslavijom, da li }e-
mo imati predsednika ili ne}emo.
Sve ovo je po~elo pomalo da iri-
tira narod jer se ve} vi{e od deset
godina bavimo politikom. Pa ne
moramo vi{e.
- Mislio sam da vi{e uop{te ne
moram da mislim o politici, da
me ne}e zanimati ko }e biti pred-
sednik, ko premijer, ve} da se
potpuno posvetim poslu kojim se
bavim. Mislim da bi tr`i{te bilo
mnogo stabilnije kada ne bi bilo
ove politi~ke neizvesnosti i ne-
stabilnosti. Smatram da se mnogo
para tro{i na politiku. Jo{ jednom
ka`em da mene politika ne zani-
ma - ne bavim se politikom i ni-
22 Preduzece
ra isterati ono {to se `eli. Pre ne-
go {to po~ne sa privatnim bizni-
som, mora da zna ~ime }e da se
bavi, {ta }e da radi i da poznaje
taj posao. Preporu~ujem ovima
da se prvo dobro upoznaju sa po-
slom kojim ho}e da se bave. Da
jedno izvesno vreme provedu u
nekoj firmi koja se tim poslom
bavi, kako bi videli organizaciju i
na~in rada toga posla. Tek nakon
toga, krenuti sa vlastitim bizni-
som, koriste}i ste~ena iskustva.
[ta je klju~ uspeha?
- Klju~ uspeha je skup svih
pomenutih komponenti. Za uspeh
je potreban talenat, predznanje,
upornost i organizacione sposob-
nosti. U privatnom poslu su nor-
malni usponi i padovi. Samo naj-
ja~i opstaju, odnosno samo onaj
ko sve ovo mo`e da izdr`i opsta-
je. Ja ne znam nijednog privatni-
ka koji je uspeo a da nije do`iveo
padove - najmanje jednom ili dva
puta u `ivotu. Ne ka`e se d`abe da
}e onaj koji je sposoban, kako god
bude ba~en uvek uspeti da se do-
~eka na noge. ^ovek treba da bu-
de svestan i odgovornosti - odgo-
vornosti prema poslu i prema lju-
dima koji rade kod njega. Ne sa-
mo materijalne odgovornosti, ve}
i moralne odgovornosti.
stva - Nema~ka
- Trgovina i industrija
najbolji su radnici jednog
dru{tva - Washington
- Trgovina civilizira, ali i
kvari narode - Anonimus
- Trgovina je {kola varanja
- Vauvenargues
- Prevara je trgov~evo i
polje i plug - Nema~ka
- Rade dvokratno, a kradu
non-stop - I. Markovi}
- Ciganski se valja poga|ati,
a gospodski platiti - Dobra
narodna
- Jedan dan mo`e doneti, {to
~itava godina ne donese -
Dobra narodna
- Pre nego otvori{ du}an,
nau~i se sme{iti - Dobra naro-
dna
- Trgovina je uto~i{te novca
- Indijska
- Dobra roba se sama proda
- Dobra narodna
- Trgovac bez novca kao
seljak bez polja - Nema~ka
- Trgovac `itom, trgovac
mukama - Italijanska
- ^uvaj du}an pa }e i on
tebe - Irska
 PREDSTAVLJAMO USPE[NE
Porodica Pavlovi} iz Beograda
Srpski kraljevi pamuka
Aleksandar Jankovi}
Firma „Anastasa Pavlovi}a“ deve-
deset i sedam godina je bila vode}a
radnja na veliko i malo za prodaju pa-
muka i {tofova , ~ija se vrednost pro-
cenjivala na milionske iznose. To je
bila najstarija radnja u beogradskoj
~ar{iji. Ono {to nije izgorelo u bom-
bardovanju aprila 1941. nacionalizo-
vano je 1947. godine, ali ime porodice
Pavlovi}a ostalo je u se}anju starijih
Beogra|ana. Njihove palate i danas
ukra{avaju ovaj grad.
Rodona~elnik porodice Anastasa
Pavlovi}a je njegov deda Petar, koga
su Turci pogubili 1785. godine. Nje-
gov maloletni sin Pavle Petrovi} zvani
[i{ko, po kome je kasnije nastalo pre-
zime Pavlovi}, dopao je, po ubistvu
oca u ropstvo kod Alajbega u Grockoj.
Uspev{i da pobegne, odlazi u Ni{, gde
je izu~io abad`ijski zanat. U Beograd
je do{ao 1803. Aktivno je u~estvovao
u Prvom srpskom ustanku. U oslobo-
|enom Beogradu omogu}io je Alajbe-
gu da pre`ivi staraju}i se o njemu. Ka-
da je ovaj posle propasti ustanka 1813.
postao komadant Beograda, odu`io se
Pavlu tako da se vrati iz izbegli{tva i da
otvori „abad`ijsku boltu“. Dok su mu
sinovi radili u radnji, on je odlazio u
Pirot i Leskovac, gde je nabavljao suk-
na, }ilime, gajtan i bu}mu, i po{to je
nabavljao vi{e nego {to mu je trebalo,
vi{ak je prodavao drugim abad`ijama.
Tako se trgovina sve vi{e razvijala po-
tiskuju}i abad`iluk.
Anastas (1821-1909.) je bio o`e-
njen Persidom, }erkom emigranta iz
Sofije, {ti}enicom Kneza Milo{a, koji
im je kumovao. Radnju pod firmom
„Bra}a Pavlovi}“ otvorio je 1844. go-
dine, a 1856. protokolisao je firmu
„Anastas Pavlovi}“. Radnja se nalazi-
la u Kralja Petra ulici i tu ostala sve do
bombardovanja 1941. godine, kada je
do temelja uni{tena, a poslovanje je
nastavljeno u lokalu (koje je kupljen
pre rata) u palati „Albanija“, do naci-
onalizacije 1947. godine.
Milan Pavlovi}
Firma „Anastas Pavlovi}“ bila je
najstarija i najpoznatija u svojoj bran-
{i u Srbiji i posle u Jugoslaviji. Ana-
stas je me|u prvima nabavljao robu sa
zapada, iz Budimpe{te, Be~a i Trsta.
Do kraja 1896. radnja je radila sa {to-
fovima, pamukom, kao i izvesnim tka-
ninama iz Engleske, a 1897. uvodi u
asortiman celokupnu tekstilnu manu-
fakturu. Posle Prvog svetskog rata ce-
la aktiva radnje prakti~no je propala
zbog velikog pada vrednosti dinara.
Milan (1853-1924.) je u{ao u rad-
nju odmah posle gimnazije, 1868. go-
dine. Dok je otac i{ao u kupovinu on je
vodio radnju. Kupili su u Pirotu valja-
onicu za sukno i vodenicu. U Me|u-
vremenu su po~eli da zidaju i kupuju
nekretnine. Pove}avao se i asortiman
robe.
Veliko bogatstvo se steklo posle
Srpsko-turskog rata, mada se {pekuli-
salo da je po`ar koji se dogodio u me-
|uvremenu bio podmetnut i da se na
njemu dosta profitiralo od osiguranja.
Radnja je bila savremeno izgra|ena sa
betonskim podrumom i dvori{tem pod
staklom, i kao takva jedna od najsa-
vremenijih u tada{njem Beogradu.
]ir Milan (ili kir, po gr~kom go-
spodin), kako ga je ~ar{ija zvala, bio je
veoma strog. Do krajnosti ugla|en,
odmeravao je svaku re~. Bio je veoma
po{tovan. Akcionari Narodne banke
birali su ga u nadzorni odbor, docnije u
upravni odbor. Bio je ~lan uprave Srp-
ske kreditne banke, a od 1890. pred-
sednik Trgova~ke omladine. Obavljao
je i vi{e javnih funkcija (sudije, posla-
nika…), ali i pored svih obaveza bio je
svakodnevno prisutan u radnji gde se
ose}ala njegova ruka.
Posle samoubistva mla|eg sina i
brata, do{lo je izme|u Anastasa i Mi-
lana zahla|enje, jer je otac optu`ivao
sina da je bio strog prema bratu. Ana-
stas se povukao u ku}u, gde je provo-
dio vreme posmatraju}i prolaznike,
dok je Milan potpuno preuzeo poslo-
ve.
Milan je nastavio da vodi radnju i
posle o~eve smrti. Uz promene ortaka
uspe{no se prebrodila kriza firme
(1921-1923.) i otvorila se filijala u
centru Zagreba, koja je uspe{no radila
do 1941. Nakon Milanove smrti, i is-
plate njegove udovice i naslednika,
firmu su, do nacionalizacije, kao vla-
snici vodili ^edomir Petrovi}, Janko
Jankovi} i Radomir Petrovi}. Kroz fir-
mu su kao ortaci pro{la mnoga imena
koja su se kasnije istakla u trgovini.
Milan se pred Prvi svetski rat odlu-
~io da pokrene veliku izvoznu klanicu
sa fabrikom za preradu mesa i konzer-
viranje u Mladenovcu. To je bila prva
takva doma}a fabrika. Milan pored
velike nekretnine imao je i veliku go-
tovinu i {tosove hartija od vrednosti,
{to je sve ostavio naslednicima, kao i
radnju „Anastas Pavlovi}“ od milion-
ske vrednosti.
Preduzece 23
 NOVAC I KAPITAL

Tr`i{te stanova u Beogradu

Raste tra`nja
Cene stanova se po lokacijama veoma razlikuju i zavise od brojnih faktora
{e kategorija. Nave{}emo neke od
klju~nih. Pre svega, navodi se ono
{to je nepromenljiva kategorija, a to
je lokacija i sprat stana. Slede}i od
faktora koji uti~u na cenu su veli~i-
na stana, struktura, o~uvanost, stanje
u kome se nalazi stolarija, parketi,
sanitarije. Vrlo je bitno da li je stan
na nekom pristojnom spratu ili je u
Mili} \okovi},
potkrovlju, da li je u maloj ili velikoj
dipl. in`. menad`menta
zgradi ili u ku}i. Bitan faktor za ce-
Poslednjih godina u Beogradu se nu jeste i vrsta grejanja - da li se ra-
javlja sve ve}a tra`nja za stanovima, di o centralnom grejanju ili o greja-
{to je dovelo i do pove}ane gradnje, nju na struju. Naravno, veoma bitan
ali na `alost jo{ uvek nedovoljne da faktor je i okru`enje i infrastruktura Stanovi na Vo`dovcu ko{taju od 500 do
vi{e uti~e na tendencije u prometu. - blizina {kole, obdani{ta, doma 1.000 evra po metru kvadratnom
Stanovi su najtra`enija kategorija zdravlja, prevoza, prodavnica. U
nekretnina, kao jedan od osnovnih mom vi{egodi{njem radu pojavljuje Ako se vratimo na klasi~an zakon
egzistencijalnih uslova. se 21 faktor koji uti~e na cenu nepo- tr`i{ta i odnos ponude i tra`nje, vide-
Beograd kao glavni grad i centar kretnosti i, naravno, njihov uticaj je }emo da je u Beogradu jo{ uvek ve-
zbivanja je ciljna lokacija za ve}inu vrlo razli~it, tako da se vremenom }a ponuda od tra`nje, ali se taj indeks
na{ih ljudi, kako iz unutra{njosti, ta- iskristalisala piramida prioriteta - smanjio na najmanji odnos od 1995.
ko i iz dijaspore. Cene stanova su skala kupoprodaje koja ima indeks godine, bez obzira na konstantan po-
vrlo „{arene“ i razlika po lokacijama od 0,5 do 10,0, o ~emu }emo govo- rast cena. Tako je za kategoriju gar-
je vrlo velika. Na njihovu cenu uti~u riti u nekom od narednih brojeva li- sonjera i manjih stambenih jedinica
mnogi faktori, koji su podeljeni u vi- sta. potra`nja najve}a i odnos je takav da
na jednog kupca ide 2,2 stana koji se
prodaju. Kod dvosobnih i trosobnih
stanova na jednog kupca ide 4,1 sta-
Prose~ne cene stanova u Beogradu na u prodaji, a kod trosobnih i ve}ih
stanova ovaj odnos je 1:3. Prose~an
LOKACIJA m2/EURO trenutni odnos na tr`i{tu u Beogradu
(20-40 m ) 2
(40-70 m ) 2
(70-150 m2) je jedan kupac prema 3,5-3,7 proda-
Krug dvojke 900-1500 800-1300 900-1500 vaca.
Vra~arski plato 800-1400 750-1300 800-1500 Po najavama dr`avnih organa,
Palilula grad 700-1000 650-950 650-900 odnosno Vlade Srbije, na prole}e
N.B. (stari deo) 700-950 650-850 600-800 2003. godine se o~ekuje po~etak
Blokovi 550-750 500-650 500-650 odobravanja dugoro~nih stambenih
^ukarica 600-1000 550-850 500-800 kredita, {to bi trebalo da bude re{enje
za veliku armiju podstanara. Na `a-
Rakovica 600-800 550-700 500-700
lost, najavljeni uslovi kreditiranja su
Sav. Venac 650-1200 600-900 600-1500 vrlo nepovoljni u smislu velikih ka-
Vo`dovac 550-1000 500-800 500-900 mata i te{ko ostvarivih garancija.
Karaburma,Mirijevo 600-800 500-650 450-650 Nadamo se da }e sa pove}anom kon-
Zemun 600-900 500-800 500-750 kurencijom me|u bankama uslovi
Prigradska naselja 450-600 400-500 350-550 kreditiranja biti povoljniji i pristu-
Cene su dobijene na osnovi istra`ivanja agencije za promet nekretnina OLD ROYAL. pa~niji na{em standardu i d`epu.
Cene stanova u unutra{njosti su drasti~no ni`e, tako da su cene stanova u Kragujevcu Autor je menad`er prodaje u
od 350-700 eura, u Novom Sadu 500-1000 eura, u Ni{u od 400-750 eura. Agenciji OLD ROYAL

24 Preduzece
 NOVAC I KAPITAL

Pravna strana prodaje i kupovine stanova Tarife za

Tr`i{te nekretnina je jedno od retkih koje funkcioni{e i tu su
platni promet
Narodna banka Jugoslavije kra-
prili~no jasno definisana pravila pona{anja i prava i obaveze jem novembra objavila je tarife za
u~esnika u poslu. usluge obavljanja platnog prometa
Da bi nepokretnost mogla da u|e u proceduru legalne i pravno koje predstavljaju, u neku ruku, indi-
valjane kupoprodaje, neophodno je imati svu dokumentaciju o kator tarifa koje }e za obavljanje
ovih usluga formirati poslovne ban-
nekretnini, od izgradnje zgrade do zadnje promene vlasni{tva. ke. Na ove tarife poslovne banke do-
Naravno, potrebno je da su sva dokumenta originalna, sudski daju svoju proviziju i tako }e se for-
overena, sa odgovaraju}om poreskom klauzulom i da se ne sme mirati cene obavljanja platnog pro-
prekidati redosled dokumentacije bez obzira na broj transakcija i meta. Ova cena se mo`e kretati u ra-
sponu od iznosa kolika je tarifa NBJ,
promena koje su se desile. Primarne aktivnosti vezane za real- pa maksimalno do trostruke vredno-
izaciju svakog pravnog posla kod kupoprodaje nepokretnosti, sti tarife NBJ.
svode se na stvaranje uslova za nesmetano zaklju~ivanje ugovora Sredinom decembra poslovne
o kupoprodaji i njegovu sudsku overu. Iako sami Prodavci ~esto banke jo{ uvek nisu bile iza{le sa
svojim cenama, ali za o~ekivati je da
nagla{avaju, kako je kod njih "sve ~isto" i da "nema {ta tu da se }e one biti razli~ite, odnosno njihovu
proverava", u velikom broju slu~ajeva dokumentacija je nekom- visinu }e odre|ivati bankarska borba
pletna, ili predmet prodaje nema realno pokri}e u pravnim aktima za klijente, koji }e, svakako, izabrati
koje poseduje Prodavac. banku koja im obezbe|uje najefika-
Osnovna dokumentacija za prodaju stana koja je neophodna, snije obavljanje platnog prometa po
najpovoljnijim cenama. Ra~uni koje
ako uzmemo pr. stana iz otkupa : UGOVOR O KORI[]ENJU, su preduze}a otvorila u poslovnim
UGOVOR O OTKUPU (ANEKS), SDK UPLATNICA, POTVR- bankama aktiviraju se od 1. januara,
DA DA JE STAN ISPLA]EN U CELOSTI. za {ta je potreban poreski identifika-
Pre kupovine stana obavezno bi trebalo oti}i do zemlji{no cioni broj, koji ve} izdaje Republi~-
ka uprava javnih prihoda, kao i peto-
knji`nih odeljenja ili nadle`nog katastra i videti da li je nekretni- cifrena {ifra delatnosti.
na uknji`ena i, ako jeste, onda se tra`i re{enje o uknji`bi, najnovi- Tarife NBJ su utvr|ene prema vr-
ji vlasni~ki list. stama konkretnih usluga u okviru
Ovo {to je navedeno je osnovna dokumentacija. U slede}im obavljanja platnog prometa. Tako za
obra~un naloga za iznos do 3.000 di-
brojevima }e biti detaljnije obja{njeno gde se {ta proverava, nara tarifa se kre}e od dva do tri di-
pronalazi, kako da sve bude ~isto, kako ispraviti ono {to se mo`e nara, zavisno od toga da li se to radi
ispraviti i nadoknaditi nedostatke u dokumentaciji, kao i mogu}e u prepodnevnim ili popodnevnim sa-
opasnosti koje vrebaju u~esnike u poslu. tima. Ova tarifa kod ZOP-a je izno-
sila do 4,2 dinara. Kod naloga od
3.000 do 60.000 dinara tarifa se kre-
}e od ~etiri do {est dana, opet u zavi-
snosti od doba dana. Do sada je kod
ZOP-a za ovakve naloge pla}ano od
4,2 do 78 dinara. Za naloge preko
NAJBOLJE ZA NAJBOLJE 60.000 dinara nova tarifa se kre}e od
30 do 120 dinara, a kod ZOP-a je iz-
nosila od 78 do 4.500 dinara, pa i vi-
REALNA PROCENA VREDNOSTI, NAJBR@A I NAJBOLJA {e. Za isplatu gotovog novca tarifa
PRODAJA I KUPOVINA NEKRETNINA, NBJ je 0,80 odsto, a kod ZOP-a je
MAKSIMALNA PRAVNA SIGURNOST I DISKRECIJA bila jedan odsto. Kod uplate gotovog
novca nova tarifa je 0,20 odsto, a kod
ZOP-a je bila 0,10 odsto. Nemojmo
zaboraviti da na ove tarife NBJ, po-
slovne banke zara~unavaju svoju
proviziju.

Preduzece 25

Nacionalna {tedionica - banka
Bankarska podr{ka
preduzetnicima
Nacionalna {tedionica - banka je
osnovana decembra 2001. godine, a
svoju prvu ekspozituru u Beogradu je
otvorila januara ove godine. Nacio-
nalna {tedionica danas ima 65 ekspo-
zitura u 49 gradova Srbije. Svim kli-
jentima, kako fizi~kim, tako i prav-
nim licima, obezbe|uje se kvalitetna
bankarska usluga.
Govore}i o po~etku obavljanja
platnog prometa za pravna lica, Mio-
drag Ta{in, pomo}nik generalnog di-
rektora Nacionalne {tedionice, ka`e
da je ova banka kadrovski, tehni~ki i
organizaciono potpuno spremna i
osposobljena za ovaj posao.
Dugo smo se pripremali za oba-
vljanje platnog prometa i trenutno
smo u finalnoj fazi priprema, kada se
uveliko rade testovi, ne samo sa Na-
rodnom bankom, ve} se testiraju i
na{e interne komunikacione veze iz-
me|u ekspozitura i centrale. Sve na-
{e ekspoziture su „online“ povezane
sa centralom i sve se transakcije oba-
vljaju u realnom vremenu. U osmi-
{ljavanju na{eg platnog prometa ko-
ristili smo pozitivna iskustva inostra-
nih banaka i NBJ ZOP-a, pa smo
oformili ~itav set bankarskih usluga
koje se naslanjaju na osnovnu uslugu
platnog prometa za pravna lica. Svo-
jim klijentima nudimo, ne samo rea-
lizaciju bezgotovinskih naloga i
usluge podizanja i uplate gotovine,
ve} i mogu}nost realizacije naloga u
bilo kojoj na{oj ekspozituri, okvirnih
kredita, itd. Usluge platnog prometa
}emo obavljati i putem tzv. „E-
BANK“-inga kojim }e na{i klijenti
biti u mogu}nosti da {alju naloge, da
vr{e dnevne upite u stanje svoga ra-
~una i da podi`u izvode o nastalim
promenama na svom teku}em ra~u-
nu. Kada govorimo o podizanju go-
tovine, nagla{avam da }e sume do
26 Preduzece
NOVAC I KAPITAL
60.000 dinara pravna lica mo}i da
podignu odmah, dok }e ve}e sume
morati da se najave ka`e Miodrag
Ta{in.
- Cenovnikom usluga platnog
prometa favorizova}emo bezgoto-
vinske transakcije u odnosu na goto-
vinske transakcije, odnosno one }e
biti jeftinije. Bi}e jeftinije transakcije
koje se obavljaju putem „E-BANK“-
inga, nego one koje se obavljaju ne-
posredno na {alteru, a bi}e, svakako,
jeftinije i transakcije koje su date sa
odre|enim vre-
menskim rokom
realizacije, odno-
sno znatno }e biti
jeftinija usluga
kada se, recimo,
nalozi daju dan,
dva ili tri unapred
nagla{ava gospo-
din Ta{in.
Nacionalna
{tedionica je prva
po~ela sa pru`a-
njem usluge
agenture za banke
koje nemaju raz-
granatu vlastitu mre`u ekspozitura.
Na{ sagovornik ka`e da su do sada
ugovori za obavljanje ove vrste uslu-
ga sklopljeni sa osam banaka, a da su
pregovori u toku sa jo{ desetak bana-
ka. U Nacionalnoj {tedionici isti~u da
bi sa po~etkom obavljanja platnog
prometa, poslovi sa pravnim licima
trebali da postanu potpuniji i kom-
pleksniji.
Mala i srednja preduze}a, odno-
sno preduzetnici su na{a ciljna grupa,
ka`u u Nacionalnoj {tedionici. Njima
se trenutno odobravaju dve vrste kre-
dita. Za njihovo dobijanje je potrebno
obezbediti biznis plan i odre|ene ga-
rancije. Ovi krediti se odobravaju na
godinu dana, a kamata im je od 1,5 do
2,2 odsto na mese~nom nivou i ima
tendenciju smanjivanja, u skladu sa
padom indeksa rasta cena na malo.
Nacionalna {tedionica }e u prvoj
godini slede}e godine po~eti da odo-
brava kredite preduzetnicima - po-
~etnicima, odnosno ljudima koji prvi
put pokre}u neki vlastiti biznis. U to-
ku su pregovori sa jednom stranom
bankom koja je spremna da odobri
kreditnu liniju za ovu namenu. Naci-
onalna {tedionica je sklopila ugovor
Miodrag Ta{in
sa republi~kom Agencijom za mala i
srednja preduze}a koja kanali{e zah-
teve preduzetnika za svim vidovima
podr{ke njihovom poslovanju. Do
sada je odobreno pedesetak kredita
preduzetnicima.
Kada se govori o kreditiranju sta-
novni{tva, Nacionalna {tedionica
odobrava {est vrsta ovih kredita, po-
~ev od gotovniskih - nenamenskih,
pa do namenskih kredita za kupovinu
name{taja, bele tehnike i drugih traj-
nih potro{nih dobara, kao i kredita za
toplifikaciju i stambenu izgradnju na
bazi obveznica Republike Srbije iz-
datih na osnovu stare devizne {tednje.
Z. Kijanovi}

Société Générale banka
Bogata ponuda potro{a~kih
i gotovinskih kredita
Potpuno spremni za obavljanje platnog prometa
Francuska banka Société Généra-
le Group u Jugoslaviji je prisutna ve}
25 godina, a od 1991. ima svoju fili-
jalu. To je banka koja postoji ve} 135
godina i prisutna je u 75 zemalja sve-
ta sa vi{e od 500 filijala. Od pro{le
godine ova banka intenzivno radi na
{irenju svoje mre`e u Jugoslaviji i do
sada je otvoreno 14 ekspozitura {i-
rom Srbije. U planu banke je otvara-
nje ukupno 30 ekspozitura, ~ime bi se
pokrili svi ve}i i zna~ajniji gradovi u
Srbiji.
- Cilj Société Générale Yugoslav
Bank je da postane jedna univerzalna
i moderna banka koja }e prerasti u
jednu od najve}ih i najva`nijih bana-
ka na ovom tr`i{tu. ^im vidimo da se
otvaraju mogu}nosti za {irenje ban-
karske ponude klijentima, to i radi-
mo. Prvi smo uveli VISA kartice i
trenutno smo jedina banka u Jugosla-
viji koja ima licencu za postavljanje
POS-terminala kod trgovaca za kori-
{}enje VISA kartica. Kako zemlja
bude ekonomski napredovala, tako }e
i Société Générale banka oboga}ivati
i {iriti ponudu svojim klijentima, ka-
ko pravnim, tako i privatnim, ka`e
Nicolas Tauvel, Izvr{ni direktor ove
banke za poslove sa privredom.
Osvr}u}i sa na skora{nji prelazak
platnog prometa u Jugoslaviji iz
ZOP-a u banke, gospodin Tauvel ka-
`e da je to veoma dobar korak ka li-
beralizaciji ekonomije, ali izra`ava i
bojazan da se ovaj posao ne}e tako
brzo i u najboljim mogu}im uslovi-
ma obaviti. Bilo je potrebno vi{e
analizirati obavljanje ovog posla u
drugim tranzicionim zemljama u ko-
jima on nije ra|en za {est meseci, ve}
za ~etiri-pet godina. Imamo utisak
kao da }e se ZOP samo preneti u lo-
kalne banke, odnosno da se ne}e u
potpunosti ukinuti, a da }e i dalje
NOVAC I KAPITAL
ostati prepreke koje
su sa njim i{le. Taj
posao sa ZOP-om
Narodna banka Ju-
goslavije mora pri-
vesti kraju ka`e Ni-
colas Tauvel.
Banka Société
Générale je u potpu-
nosti osposobljena za
poslove obavljanja
platnog prometa. Po-
stoje tri vrste ponude
za elektronsko ban-
karstvo. Prva ponuda
je za platni promet u
doma}im pla}anjima
(SOGe-banking) ko-
ja je jednostavna i laka za kori{}enje.
To je ponuda koja poku{ava da bude
sli~na onome {to je radio ZOP, ali
mnogo efikasnija i razvijenija, ka`u u
ovoj banci. Druge dve ponude za
obavljanje platnog prometa su name-
njene ve}im firmama koje imaju me-
|unarodna poslovanja. To su mnogo
kompleksnije ponude, uskla|ene sa
svetskim standardima pla}anja.
Kreditna ponuda Société Généra-
le banke je veoma bogata i raznovr-
sna. U ponudi kratkoro~nih kredita se
isti~u kratokoro~ni potro{a~ki krediti
do 12 meseci - tzv. EKSPESS KRE-
DITI. Ova vrsta kredita se odobrava
za 15 minuta, uz profakturu i izjavu o
prenosu li~nog dohotka na teku}i ra-
~un u Société Générale. Iznos kredita
je 15 do 90 hiljada dinara. Za dobija-
nje ovih kredita zarada mora biti toli-
ka da mese~na rata otplate kredita ne
prelazi tre}inu njene visine. Druga
vrsta kratkoro~nih kredita je tzv.
EXPRESS CASH kredit, odnosno
gotovinski krediti koji se odobravaju
na period od {est do dvanaest meseci.
Iznos ovog kredita je tako|e od 15 do
Nicolas Tauvel
90 hiljada dinara. Kamata se kre}e od
0,65 do 0,77 odsto na mese~nom ni-
vou, pri ~emu se manja kamata odno-
si na zaposlene u firmama koji imaju
ugovore o isplati zarada preko ove
banke, a ve}a na one koji individual-
no primaju zarade preko banke.
Société Générale banka po~ela je i
sa odobravanjem dugoro~nih potro-
{a~kih i gotovinskih kredita s rokom
otplate do dve godine. Iznos zajma je
jedino ograni~en visinom primanja
korisnika kredita. Kamata na potro-
{a~ke kredite se kre}e od 0,62 do
0,75, a za gotovinske od 0,70 do 0,83
odsto na mese~nom nivou. Za odo-
bobravanje ovih kredita neophodna
su dva `iranta, a zahtev za njihovo
dobijanje }e biti re{en najvi{e za se-
dam dana.
Ovom prilikom Nicolas Tauvel,
Izvršni direktor za poslove sa privre-
dom Societe Generale u Jugoslaviji,
je našim ~itaocima i gra|anima naše
zemlje ~estitao predstoje}e Bo`i}ne i
Novogodišnje praznike sa `eljom za
uspešno poslovanje u 2003 godini.
Z. Kijanovi}
Preduzece 27
 NOVAC I KAPITAL

Izve{taj o prometu akcija na Beogradskoj berzi

Teku}e informacije Iz prethod.trgovanja Raspon
Ime datum (Real-Time (Last Trade) Information (Previous Days) cena u 56
preduzeæa poslednje Poslednja % promena Broj akcija Cena na Broj nedelje
(Name) aukcije tr .cena cene u trg. zatvaranju akcija (56 - week
(Last price) (Change from Prev.) (Close) (Close) (Volume) trading range)
Alfa Plam 13.12.02. 4,417.00 0.00 0 4,417.00 0 4,417.00 4,417.00
Alpis a.d. 18.11.02. 775.00 0.00 17,292 775.00 775.00
Alkroj 12.12.02. 123.00 -20.00 0 154.00 0 154.00 376.00
Agrosirovina 05.12.02. 1,030.00 0.00 0 1,030.00 0 1,288.00 1,610.00
Agrohem a.d. 18.11.02. 236.00 0.00 156,707 236.00 236.00
Apatinska pivara 03.12.02. 11,300.00 0.00 0 11,300.00 90,198 1,350.00 11,300.00
Banat seme 13.12.02. 5,888.00 -20.00 0 7,360.00 14,335 5,888.00 7,360.00
Bambi (akcije sa pravom glasa)21.11.02. 4,000.00 0.00 2,095 4,000.00 1,085 4,000.00 4,000.00
Bambi (akcije bez prava glasa) 21.11.02. 3,300.00 0.00 278 3,300.00 70 3,300.00 3,300.00
Banat fabrika ulja 03.12.02. 2,400.00 0.00 2,877 2,400.00 3,278 2,400.00 2,400.00
Banini a.d Kikinda 11.12.02. 3,600.00 20.00 0 3,000.00 713 2,720.00 4,200.00
BB Minaqua 13.11.02. 192.00 -20.00 0 240.00 0 192.00 300.00
Bezdan 05.12.02. 62.00 -20.00 0 77.00 0 62.00 120.00
Buduænost N.Sad 26.11.02. 580.00 0.00 0 580.00 1,968 580.00 580.00
Buduænost Subotica 05.12.02. 2,000.00 0.00 359 2,000.00 600 2,126.00 4,153.00
Ciglana Obnova 27.11.02. 2,610.00 0.00 0 2,610.00 0 2,610.00 2,610.00
Ciklonizacija 27.11.02. 2,700.00 0.00 17 2,700.00 33 2,700.00 5,100.00
Centar Film 25.11.02. 12,000.00 0.00 63 12,000.00 12,000.00
Continental Beèej 12.09.02. 999.00 0.00 221 999.00 330 833.00 999.00
Duvan a.d. Beograd 06.12.02. 5,410.00 75.00 4,504 3,010.00 2,925 3,010.00 3,010.00
Energoprojekt Holding 21.11.02. 181.00 0.00 9,200 181.00 9,040 181.00 210.00
Fabrika akumulatora 19.11.02. 1,600.00 0.00 0 1,600.00 0 1,600.00 1,600.00
Fabrika cementa Novi Popovac10.12.02. 4,241.00 -2.19 23,580 4,335.00 117,114 4,241.00 4,335.00
Galenika Fitofarmacija 05.12.02. 1,200.00 20.00 0 1,000.00 2,135 1,000.00 1,200.00
Granexport 28.11.02. 1,111.00 0.00 484 1,111.00 533 1,100.00 1,320.00
Hemofarm 27.11.02. 750.00 0.00 9,211 750.00 5,294 450.00 876.00
Inos-Napredak a.d. 27.11.02. 2,301.00 0.00 11,930 2,301.00 2,301.00
Ites Ivo Lola Ribar 11.12.02. 2,804.00 -20.00 0 3,505.00 0 3,505.00 4,381.00
Jinpros 13.11.02. 1,200.00 0.00 497 1,200.00 130 1,200.00 1,200.00
Jugodrvo a.d. 11.12.02. 7,549.00 0.00 0 7,549.00 7,549.00
Jugohemija 21.11.02. 720.00 20.00 1,044 600.00 970 600.00 720.00
Jugofrigo invest-export 25.11.02. 2,160.00 -20.00 189 2,700.00 587 2,700.00 2,700.00
Jugoslovenski fond za ita 28.11.02. 1,700.00 20.00 0 1,417.00 0 1,416.00 2,766.00
Kaolin a.d. 09.12.02. 4,546.00 0.00 3044 4,546.00 4,546.00
Kijevo EMS a.d. Beograd 21.11.02. 615.00 0.00 118 615.00 4,759 615.00 615.00
Koteks 28.11.02. 1,440.00 20.00 0 1,200.00 0 1,000.00 1,440.00
Keramika a.d. 03.12.02. 8,400.00 -20.00 0 10,500.00 0 8,400.00 10,500.00
Livnica èelika 04.12.02. 140.00 -16.17 3,680 167.00 194,750 50.00 167.00
Maèkatica 26.11.02. 1,280.00 0.00 71 1,280.00 72 1,280.00 1,400.00
Mašinoprojekt kopring 05.12.02. 706.00 20.00 0 588.00 0 490.00 706.00
Medela 27.11.02. 1,800.00 0.00 1,442 1,800.00 738 1,800.00 2,192.00
Metalac 12.12.02. 161.00 0.00 1,650 161.00 3,620 134.00 168.00
Metalia Commerce 12.12.02. 3,954.00 0.00 0 3,954.00 0 3,954.00 3,954.00
Metaloplastika 13.11.02. 500.00 0.00 286 500.00 289 346.00 500.00
Mlekara Senta*a.d. Senta 22.11.02.. 136.00 -20.00 0 170.00 0 170.00 170.00
Morava a.d. abari 02.12.02. 2,370.00 0.00 0 2,370.00 2,370.00
Namateks a.d. 05.12.02. 3,000.00 0.00 16,938 3,000.00 3,000.00
Napred GP a.d. 09.12.02. 600.00 -38.14 23,793 970.00 0 600.00 1,213.00
Neon a.d. Beogard 28.10.02. 555.00 0.00 2,445 555.00 555.00
Omega 04.12.02. 200.00 0.00 1,106 200.00 200.00
Opeka 20.11.02. 1,832.00 -20.00 0 2,290.00 0 1,832.00 3,578.00
Palanaèki kiseljak* 10.12.02. 3,026.00 -20.00 0 3,782.00 0 3,000.00 5,910.00
Pekabeta 05.12.02. 2,677.00 0.00 18,101 2,677.00 69,666 600.00 2,677.00
Pik Sirmium 04.12.02. 650.00 8.33 70 600.00 240 600.00 2,333.00
PKB Vizelj 11.12.02. 3,570.00 0.00 0 3,570.00 0 1,200.00 3,570.00
Planinka a.d. 04.12.02. 8,600.00 0.00 1,149 8,600.00 8,600.00
Prokupac-Beograd 20.11.02. 400.00 0.00 87,753 400.00 400.00
Podrum Paliæ 20.11.02. 274.00 0.00 22,766 274.00 728,993 190.00 274.00
Protekta a.d. 28.11.02. 1,328.00 0.00 38 1,328.00 2,631 1,328.00 1,328.00
Pro-Ing a.d. 18.11.02. 4,400.00 0.00 1,690 4,400.00 4,400.00
Protours 12.11.02. 266.00 -20.00 0 333.00 0 266.00 333.00
Prvi maj Svilajnac 19.11.02. 900.00 0.00 0 900.00 0 900.00 900.00
Radan a.d. Pecenjevci 26.11.02. 640.00 -20.00 1,566 800.00 18,051 640.00 800.00

28 Preduzece
 NOVAC I KAPITAL

Godinu dana prodaje obveznica devizne {tednje
Krajem novembra se navr{ilo go-
dinu dana kako je po~elo trgovanje
obveznicama stare devizne {tednje na
Beogradskoj berzi. Ostvareni promet
iznosi 37,6 miliona evra, {to se ceni
kao zanemarljiv iznos s obzirom da je
ove vrste du`ni~kih papira emitovano
oko ~etiri milijarde evra. Ostvareni
iznos prometa se, s druge strane, ceni
zna~ajnim imaju}i u vidu da se radi o
prvom dugoro~nom du`ni~kom papi-
ru koji se pojavio u sekundarnom
prometu na Beogradskoj berzi.
Garant i eminent svih obveznica
je dr`ava SRJ i radi se o dve serije
svih obveznica - seriji A sa rokom
dospe}a do 2002. do 2004. godine, i
seriji B emitovanoj u 14 kupona koji
za naplatu dospevaju u polugodi-
{njim ratama od maja 2005. do de-
cembra 2011. godine. Nominalna
vrednost obveznica se, dakle, vlasni-
cima ispla}uje po isteku roka dospe-
}a. Dotad obveznice imaju tr`i{nu -
diskontnu vrednost koja se izra`ava u
Na Beogradskoj berzi
procentima od nominalnog iznosa.
Ova vrednost se na Beogradskoj ber-
zi utvr|uje na aukcijama (na javnom
nadmetanju, trgovanju sa njima).
Analiza prometa ovih obveznica u
proteklih godinu dana pokazuje kon-
tiunuirani rast njihovih cena. Rast ce-
na je, s jedne strane, uslovljen pribli-
`avanjem roka dospe}a date obve-
znice, a s druge strane pove}anom
tra`njom obveznica sa kasnijim ro-
kom dospe}a. Pove}ana tra`nja ob-
veznica kasnijeg roka dospe}a, koje
su po iznosima najvredniji papiri, ob-
ja{njava se mogu}no{}u u~estvova-
nja sa ovim papirima pre roka njiho-
vog dospe}a, u procesu privatizacije,
odnosno sa njima se mogu kupovati
akcije preduze}a i banaka u privati-
zaciji, kao i stambeni objekti, po-
slovni prostor, zemlji{te i druga imo-
vina u dr`avnoj svojini. Kupci obve-
znica vide svoj interes u zna~ajnom
godi{njem prinosu koji je znatno ve-
}i, recimo, od kamate na {tedne ulo-
ge. Sve ~e{}i kupci obveznica su in-
vestitori koji kupuju uz popust, posle
~ega sa njihovim punim nominalnim
iznosom u~estvuju u privatizaciji
preduze}a. Vlasnici obveznica svoj
interes za prodaju vide u ~injenici da
do para dolaze pre roka dospe}a ob-
veznica, dodu{e po diskontnoj ceni
(odnosno do manjih iznosa od nomi-
nalnih). Dr`ava se, kao eminent svih
vrednosnih papira, osloba|a zna~aj-
nog dela svojih dugova.
Prodaja obveznica se mo`e obavi-
ti na dva na~ina u zavisnosti od toga
da li se `ele dinari ili devize. One se
za dinare mogu prodati na {alterima
Nacionalne {tedionice. U slu~aju da
se `ele devize mora se kontaktirati
odre|ena brokerska ku}a koja je ~la-
nica Beogradske berze i koja je ovla-
{}ena za trgovanje ovom vrstom
vrednosnih papira. Data brokerska
ku}a u ime vlasnika trguje sa njego-
vim obveznicama na Beogradskoj
berzi.

Trgovanje obveznicama devizne {tednje

10-Dec 11-Dec 12-Dec 13-Dec
Serija Raspon Prinos Obim Raspon Prinos Obim Raspon Prinos Obim Raspon Prinos Obim
A2003 93,52-94,15 15.28% 8,541 94.00 14.12% 32,900 93,51-94,00 15.50% 11,454 93,50-94,00 15.62% 11,965
A2004 84,00-84,25 12.56% 19,379 84.00 12.58% 33,930 84.00 12.61% 20,670 84.00 12.63% 16,721
A2005 70,50-71,35 15.18% 14,915 70.50 15.19% 17,889 70.50 15.21% 15,452 70.50 15.23% 28,027
A2006 59,30-62,30 16.23% 13,047 59,01-60,00 15.85% 16,500 60,05-61,00 15.84% 16,392 61,00-61,49 15.06% 85,956
A2007 53.10 15.20% 6,702 53.10 15.21% 24,471 53,10-55,50 14.08% 54,281 53,10-55,50 14.09% 67,922
A2008 45,00-46,00 15.70% 4,900 46.00 15.24% 29,918 46,00-46,99 14.88% 91,390 46,99-47,00 14.81% 53,965
A2009 41.00 14.76% 11,915 40,40-41,00 15.03% 30,313 40,50-41,98 14.35% 88,800 41,50-42,00 14.35% 85,000
A2010 34,00-36,50 15.52% 9,870 31,11-34,00 16.91% 7,814 34,22-36,90 14.28% 112,000 37.00 14.24% 64,858
A2011 31,50-32,00 14.60% 3,810 31,20-32,00 14.73% 9,170 32,00-32,98 13.99% 101,540 32,59-32,98 14.00% 43,324
A2012 28,40-29,00 14.20% 1,135 30,00-31,10 13.12% 48,144 28,40-30,00 13.55% 8,234 30,00-32,00 12.78% 27,890
A2013 25,65-28,50 13.86% 2,400 28,22-30,00 12.18% 23,263 28,40-31,20 11.76% 10,257 28,08-30,00 12.18% 15,876
A2014 26,10-28,00 12.41% 1,943 28,71-30,00 11.06% 21,642 29,00-31,00 10.75% 7,283 30.00 11.07% 17,145
A2015 26,06-28,00 11.38% 1,904 28,50-28,67 10.58% 11,784 31,00-32,50 9.43% 105,972 30,00-32,05 10.14% 19,400
A2016 28.00 9.90% 1,500 30,00-31,99 8.82% 365,555 31,00-32,00 8.82% 50,245 30,00-32,00 9.35% 22,600

*Ukupan obim trgovanja obveznicama devizne štednje RS u drugoj nedelji decembra iznosi 2.140.372,00 eura.
*Ukupan obim trgovanja obveznicama devizne štednje RS od poèetka trgovanja iznosi 17.022.664,00 eura.

Berzanski posrednik “ M&V Investments a.d.”

Beograd 011/311-67-66;
Novi Sad 021/612-788;
Subotica 024/24-121
Va{ Broker u svetu finansija

Preduzece 29
 NOVAC I KAPITAL

Promet roba na Produktnoj berzi Novi Sad

Datum Zaklju èeena cena
poslednje u din. po jedinici
Jedinica
Vrsta robe mere po
mere zaklju èeene
poslednjoj
transakcije
transakciji
PŠENICA Kg. 12.12.2002. 6,50
KUKURUZ Kg. 12.12.2002. 5,40
JEÈA
AM Kg. 12.12.2002. 5,20
SOJA - Zrno Kg. 02.12.2002. 13,80
SOJINA SA ÈM
MA –min 44% proteina Kg. 13.11.2002. 16,80
SUNCOKRETOVA SA ÈM
MA – min 33%
Kg. 04.12.2002. 7,50
proteina
PŠENI ÈN
NO BRAŠNO – T/500 Kg. 05.12.2002. 9,00
SUNCOKRETOVO ULJE - Jestivo, rafinisano
Litar 18.11.2002. 52,00
1/1
MINERALNO ÐU
UBRIVO NPK 15:15:15 Kg. 19.11.2002. 10,90
MINERALNO ÐU
UBRIVO KAN Kg. 25.11.2002. 7,32

S obzirom da su cene poljoprivrednih proizvoda na ameri~kom kontinentu izra`ene u bušelima, smatramo

da je potrebno ukazati na odnose mera izmedu bušela i kilograma za pojedine poljoprivredne proizvode.
PŠENICA 1 bušel 60 LB (funte) 27,215 kg
KUKURUZ 1 bušel 56 LB (funte) 25,401 kg
JEÈA
AM 1 bušel 48 LB (funte) 21,770 kg
SOJA U ZRNU 1 bušel 60 LB (funte) 27,240 kg
RA 1 bušel 56 LB (funte) 25,400 kg
OVAS 1 bušel 32 LB (funte) 14,515 kg
Izvor: Produktna berza Novi Sad, www.proberza.co.yu

Trgovanje blagajni~kim zapisima NBJ na Beogradskoj berzi u drugoj nedelji decembra

B L A G A J N I ÈK KI datum datum k a ma t n a ukupno ukupno n o mi n a l .
Z APISI e mi t o v a n j a d o s p e æa st o p a cena e mi t o v a n o p ro d a t o v re d n . O
e mi s i j a - s e ri j a (g o d .) (k o m.) (k o m.) d o s p e æu
NBJ XXXIX - A 06.12.2002. 1/5/2003 10.00% 99,323.38 10,000 2,150 100,000
NBJ XXXIX - B 06.12.2002. 2/4/2003 11.50% 98,343.77 5,000 700 100,000

B L A G A J N I ÈK KI datum datum k a ma t n a ukupno ukupno n o mi n a l .

Z APISI e mi t o v a n j a d o s p e æa st o p a cena e mi t o v a n o p ro d a t o v re d n . O
e mi s i j a - s e ri j a (g o d .) (k o m.) (k o m.) d o s p e æu
NBJ XXXX - A 13.12.2002. 13.01.2003. 10.00% 99,401.22 7,850 250 100,000
NBJ XXXX - B 13.12.2002. 13.02.2003. 11.50% 98,431.80 4,300 100 100,000

30 Preduzece
 POSLOVNI SISTEM
SALEX KONFEKCIJA ZA UGOSTITELJSTVO
1100 BEOGRAD, Savski nasip 7
Tel/fax: 011/17 67 023
 PROPISI I PRAKSA
Na~ini obezbe|enja kapitalnih ulaganja
Lizing poslovi
Povoljan na~in nabavke opreme i drugih investicionih sredstava za preduze}a koja
nemaju dovoljno kapitala. Kroz lizing oprema, u neku ruku, „otpla}uje sama sebe“
Anka Bosi}, dipl. ecc.
Me|unarodni lizing predstavlja specifi~an oblik
spoljnotrgovinskog prometa, kojim davalac lizinga izna-
jmljuje, na odre|eni rok, robu korisniku lizinga, dok se
korisnik lizinga obavezuje da }e uredno, u dogovorenim
godi{njim anuitetima, pla}ati lizing zakupninu, a po pro-
teku dogovorenog roka ovu robu vratiti, produ`iti
kori{}enje robe pod povoljnijim uslovima ili otkupiti
predmetnu robu.
Bitno je napomenuti da kod ovog oblika spoljnotr-
govinskog prometa, roba koju je davalac lizinga, po
osnovu potpisanog ugovora o lizingu, stavio na raspola-
ganje korisniku lizinga, ne ulazi u imovinu korisnika
lizinga sve dok je ovaj, eventualno, po isteku roka ugov-
ora ili, pak, ranije ne otkupi. Ovo zna~i da u slu~aju likvi-
dacije firme korisnika, iznajmljena roba, tj.oprema ne
ulazi u likvidacionu masu.
Pojam lizinga nastao je od engleske re~i "lease"-
zakup, najam. Me|utim, iako je sli~an zakupu, pojam
lizinga se zna~ajno razlikuje od zakupa. Pre svega, kod
zakupa je zakupac du`an da stvar koja je predmet ugov-
ora o zakupu nakon isteka ugovora vrati vlasniku, odnos-
no nije predvi|eno da predmet zakupa trajno ostane u
vlasni{tvu zakupca, dok su korisniku lizinga nakon isteka
ugovora o lizingu na raspolaganju sve tri navedene opci-
je. U ugovoru o lizingu se obi~no predvi|a obaveza
davaoca lizinga da odr`ava ustupljenu opremu, vr{i
odgovaraju}e servise, zamenjuje istro{ene delove ili, pak,
obu~ava kadrove za rukovanje opremom i sl., dok je to
kod zakupa redovno obaveza zakupca.
Ugovor o lizingu
Ugovor o lizingu sklapa se u pismenoj formi, pri ~emu
su stranke u ugovoru davalac i korisnik lizinga, mada se
tu mo`e pojaviti u odre|enom pravnom odnosu, i proiz-
vo|a~ predmeta lizinga (ukoliko se ne radi o tzv."direkt-
nom" lizingu, tj. ako proizvo|a~ predmeta lizinga i
davalac lizinga nije ista firma). U ugovoru se mo`e
pojaviti finansijer posla (to je obi~no banka koja vr{i
diskontni posao, tj.u izvesnom smislu kupuje tra`binu
koju davalac lizinga dobija od korisnika po osnovu
pla}anja dospele lizing zakupnine).
Davalac lizinga je, dakle, ili proizvo|a~ stvari koja se
iznajmljuje ili, pak, to mo`e biti neka trgova~ka firma ili,
{to je ~est slu~aj, specijalizovana firma - preduze}e koje
ustupa odre|ene stvari na kori{}enje uz odgovaraju}u
32 Preduzece
naknadu. Korisnik lizinga je preduze}e koje na odre|eno
vreme uzima na kori{}enje izvesnu opremu, pla}aju}i za
to ugovorenu lizing zakupninu u ratama. Korisnici lizin-
ga su, naj~e{}e, preduze}a koja nemaju mogu}nost da
sopstvenim sredstvima ili putem kredita obezbede
neophodnu opremu.
Bitni elementi ugovora o lizingu su predmet ugovora,
rok na koji se zaklju~uje ugovor i cena kori{}enja (lizing
zakupnina). Osim ovih, ugovori o lizingu, po pravilu,
sadr`e i druge elemente, kao {to su: rokovi i na~in
pla}anja cene, prava, obaveze i odgovornosti davaoca i
korisnika lizinga, preuzimanje ugovorene opreme,
servisiranje, priprema prostorija za instaliranje opreme,
obezbe|ivanje rezervnih delova, tehni~ka garancija, osig-
uranje predmeta lizinga, garancija za vra}anje predmeta
lizinga, obuka kadrova, pravo otkupa, uslovi kupoproda-
je, arbitra`a, dopune i izmene ugovora i drugi elementi, u
zavisnosti od konkretnog posla.
Predmet ugovora o lizingu mo`e biti razna oprema
(naj~e{}e elektronska, investiciona i gra|evinska), kom-
pletna postrojenja (industrijska, medicinska, istra`iva~ki
centri i sl.), nekretnine (skladi{ta, silosi, javne gara`e,
poslovni prostor i sl.), razna trajna potro{na dobra, trans-
portna sredstva i td. Po pravilu, radi se o vrlo skupoj
opremi koju preduze}e - korisnik lizinga ne bi bilo u
stanju da kupi za gotovo ili da obezbedi povoljan kredit za
kupovinu takve opreme. Stoga se lizing opreme mo`e
posmatrati i kao forma finansiranja kapitalnih dobara u
{irem smislu, koja pored klasi~nih finansijskih metoda
(kredit, zajam i sl.) pru`a nove dopunske mogu}nosti za
nabavku opreme i drugih dobara.
Rokovi davanja robe u lizing se naj~e{}e poklapaju sa
vremenom amortizacije robe i od njihove du`ine zavisi i
visina lizing zakupnine. [to je period lizinga kra}i, to je
lizing zakupnina ve}a. Najni`a je lizing zakupnina kada
rok koji je ugovoren iznosi 80% i vi{e ukupnog amortiza-
cionog veka opreme koja se iznajmljuje, dok je najvi{a za
period koji obuhvata 40% ili manje ovog amortizacionog
veka.
Naj~e{}e se ugovara rok od tri do pet godina, a re|e
du`e, ali ne du`e od deset godina. Ukoliko se ovaj rok
potpuno poklapa sa amortizacionim periodom iznajml-
jene opreme, u ugovoru se obi~no utvr|uje da nakon iste-
ka roka ugovora oprema postaje vlasni{tvo korisnika
lizinga. U drugom slu~aju, tj. kad se ova dva roka ne pok-
 PROPISI I PRAKSA
lapaju, odnosno kad je amortizacioni period du`i, koris-
nik lizinga mo`e, po pravilu, vratiti iznajmljenu stvar,
produ`iti rok trajanja ugovora ili izvr{iti otkup po ceni,
koja bi trebala da odgovara tr`i{noj vrednosti umanjenoj
za protekli amortizacioni period.
Bitno je napomenuti, tako|e, da je za korisnika lizin-
ga ~esto povoljnija varijanta da se u ugovoru o lizingu ne
utvr|uje ~vrsta obaveza otkupa iznajmljene stvari nakon
isteka roka ugovora, jer bi to prakti~no zna~ilo da je on u
tom slu~aju ve} kupio iznajmljenu stvar, samo {to je
odgo|en prenos prava svojine. Ovim bi on sebi ve} pri
potpisivanju ugovora o lizingu takore}i "vezao ruke",
odnosno li{io bi sebe drugih dveju pomenutih alternativa.
Stoga, korisnik lizinga pri pregovaranju i potpisivanju
ugovora o lizingu treba da te`i izbegavanju ili bar
ubla`avanju ovih klauzula iz ugovora.
Lizing zakupnina predstavlja cenu koja se pla}a za
kori{}enje iznajmljene stvari. Ova cena je predvi|ena po
pravilu: mese~no, tromese~no, {estomese~no ili godi{nje.
Ovde je bitno napomenuti da se zbrajanjem svih lizing
zakupnina kod jednog lizing posla, dobije iznos koji znat-
no prema{uje tr`i{nu vrednost iznajmljene opreme (u
momentu obra~una) i to za 40%, do 150%. Pri kalkulaciji
lizing zakupnine, davalac lizinga obi~no
uzima u obzir
slede}e ele-
Kamioni na lizing
U poslednje vreme na{a transportna preduze}a sve
vi{e kroz lizing poslove obezbe|uju prevozna sredstva
za vr{enje svoje delatnosti: kamione, cisterne i sl. Ova
vrsta lizing posla realizuje se kroz ugovor sa inostra-
nim proizvo|a~em transportnih sredstava (direktan li-
zing) ili sa lizing preduze}em iz inostranstva.Obi~no
se iznajmljuju nova vozila, mada se mogu zakupljiva-
ti i polovna vozila, u zavisnosti od starosti vozila. Do-
ma}e transportne firme, recimo, uzimaju kamione na
lizing sa rokom utvr|enim na 3-5 godina, uz pla}anje
tromese~nih, {estomese~nih ili. re|e, godi{njih lizing
zakupnina. Ugovorom o ovoj vrsti lizinga se naj~e{}e
predvi|a da nakon isteka ugovora vozilo prelazi u vla-
sni{tvo doma}e firme, korisnika lizinga. Druge dve
mogu}nosti - vra}anje vozila vlasniku nakon isteka
ugovora o lizingu ili produ`avanje ugovora pod po-
voljnijim uslovima - se dosta re|e koriste.
mente: trenutnu tr`i{tnu cenu opreme, iznos amortizacije
za period za koji se lizing zakupnina utvr|uje, finansijske
tro{kove (bankarsku kamatu ako je opremu koju izna-
jmljuje kupio na lizing ili, ukoliko je opremu kupio iz
svojih sredstava, onda kamatu koju bi dobio da je ta sred-
stva ulo`io u {tednju), tro{kove usluga vezanih za opre-
mu, premije za rizik (tzv. "rizik vlasni{tva"), porez i dobit.
Ustupanje ugovora o lizingu na tre}a lica mo`e se
vr{iti samo ukoliko su i davalac i korisnik lizinga saglas-
ni. Mogu se prenositi pojedini delovi ugovora ili ugovor
u celini.
Prednosti i nedostaci lizinga
Osnovna prednost lizing poslova za korisnike lizinga
ogleda se u ~injenici da korisnik na ovaj na~in mo`e
izvr{iti nabavku opreme bez anga`ovanja sopstvenih
sredstava za pla}anje kompletne tr`i{ne cene, ~ime on
pove}ava svoju likvidnost, jer preostala sredstva mo`e
plasirati u druge poslovne aktivnosti. Tako|e, ukoliko
korisnik trenutno ne poseduje sredstva dovoljna za
nabavku opreme, niti mogu}nost dobijanja povoljnog
kredita, lizing je idealan na~in da se ipak do|e do `eljene
opreme, ~ime ujedno dobija i na vremenu, pove}avaju}i
time i svoju konkurentsku mo} na tr`i{tu.
Bitno je napomenuti i to da se kod lizinga ne upla}uje
u~e{}e kao kod kredita, a ne umanjuje se ni kreditna
sposobnost korisnika, {to su, tako|e, zna~ajne pred-
nosti. Za pla}anje lizing zakupnine sredstva se izdva-
jaju iz teku}eg prihoda ostvarenog kori{}enjem
opreme iznajmljene na lizing, takore}i oprema
"otpla}uje sama sebe". U ugovoru o lizingu se dogo-
vara dinamika pla}anja lizing zakupnine, {to zna~i da
se ona mo`e uskladiti sa o~ekivanom dinamikom
priliva ostvarenog po osnovu kori{}enja iznajmljene
stvari. Zatim, ukoliko se oprema nabavlja od lizing
preduze}a koje je specijalizovano za odre|enu vrstu
opreme, ovo lizing preduze}e, po pravilu, ugovorom
preuzima i obavezu zamene instalirane opreme opremom
nove generacije, ~ime se korisnik lizinga osigurava od
rizika zastarevanja opreme.
Nedostaci lizinga su malobrojniji i ve}inom se svode
na slede}e ~injenice: ukupni tro{kovi nabavke opreme
putem lizinga znatno su ve}i od tro{kova nabavke putem
gotovinskog pla}anja ili kredita; amortizacija je ura~unata
u iznos lizing zakupnina, ~ime se njeno prelivanje vr{i na
ra~un davaoca lizinga, te korisnik nije u mogu}nosti da
formira sredstva amortizacije za zamenu opreme kod sebe
i, na kraju, ~esto se kao nedostatak javlja obaveza
pla}anja prve rate lizing zakupnine unapred.
Pored navedenih nedostataka, lizing se u praksi na
svetskom tr`i{tu pokazao kao veoma uspe{an na~in
pove}anja konkurentske mo}i, ~ak i u uslovima nedostat-
ka dovoljnih finansijskih sredstava, zatim prodora na
nova tr`i{ta, eliminisanja rizika od zastarelosti opreme i
sl., tako da bi u bliskoj budu}nosti svakako trebao biti
zastupljeniji u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu
koji ostvaruju na{e firme.
Preduzece 33
 PROPISI I PRAKSA
Pravne forme preduzetni~ke aktivnosti (2)
Osnivanje
orta~kog dru{tva
Mom~ilo Kijanovi}, dipl. pravnik
Orta~ko dru{tvo posluje pod zajedni~kom personal-
nom firmom. Firma mora da sadr`i li~no ime i prezime,
najmanje jednog ~lana, uz obavezno navo|enje da ima
vi{e ~lanova, (npr. „Preduze}e za trgovinu Jovan Jovano-
vi} i ostali“ O.D. Beograd, Bulevar JNA br. 2). Mora se
obavezno nevesti i oznaka O.D. orta~kog dru{tva mora da
sadr`i i oznaku delatnosti i sedi{te. Orta~ko dru{tvo mo-
`e imati i skra}enu oznaku firme, koja pored toga sadr`i
oblik i sedi{te dru{tva. U Sudski registar se upisuje pun
naziv i skra}eni naziv - firma (npr. „Jovan Jovanovi} i
ostali“ O.D. Beograd).
Kod upisa ortra~kog dru{tva u Sudski registar potreb-
no je dostaviti:
- prijavu sa prilozima,
- ugovor o osnivanju orta~kog dru{tva,
- overene potpise (kod Suda) lica ovla{}enih za zastu-
panje,
- dokaz o uplati uloga u dru{tvo ili dokaz o uno{enju
uloga u dru{tvo (uplatnica od banke ili izve{taj osniva~a
o stvarima i pravima, radu, ili uslugama izra`eno u nov-
cu), sa dokazom da je osniva~ vlasnik ili titular,
- dokaz o pravnom osnovu za kori{}enje sedi{ta dru-
{tva, sa dokazom o vlasni{tvu ili zakupu prostora,
- isprave o osniva~ima (kopija li~nih karata osniva~a
sa brojem li~ne karte i mati~nim brojem), dokaz o {kol-
skoj spremi osniva~a,
- prijavu za upis u Sudski registar, uredno popunjenu
na predvi|enom obrascu, podnosi ovla{}eni predlaga~. U
njoj se obavezno moraju navesti li~no ime i prezime, pre-
bivali{te i zanimanje svakog ~lana orta~kog dru{tva. Uz
prijavu se obavezno prila`u popunjeni obrasci priloga uz
prijavu 1, 2, 3 i 4, kao i nepopunjeni prilog uz prijavu br.
34 Preduzece
7, koji mora biti potpisan od strane ovla{}enog predlaga-
~a, kao i obrazac teksta oglasa u dva primerka.
U priloge uz prijavu upisuju se:
- firma odnosno naziv i sedi{te orta~kog dru{tva,
- ime i prezime i prebivali{te osniva~a dru{tva,
- oblik orta~kog dru{tva,
- osniva~ki ulozi,
- delatnost, odnosno poslovi orta~kog dru{tva, poslo-
vi spoljnotrgovinskog prometa orta~kog dru{tva,
- ovla{}enja ortra~kog dru{tva u pravnom prometu sa
tre}im licima i obim odgovornosti,
- ime lica ovla{}enog za zastupanje i granice njihovog
ovla{}enja i
- broj i datum ugovora (akta o osnovanju orta~kog
dru{tva).
U tekstu oglasa se navode svi prethodni podaci koji se
upisuju u Sudski registar. Svaki ~lan orta~kog dru{tva
mora biti upisan u Registar, sa imenom, prezimenom,
mestom prebivali{ta, brojem li~ne karte i JMBG i zani-
manjem, a sve to se upisuje u prilog uz prijavu broj 2.
Kako smo ve} napred rekli, da orta~ko dru{tvo nema
Statut, ve} da je osniva~ki akt dru{tva Ugovor o osniva-
nju orta~kog dru{tva, onda taj Ugovor mora sadr`ati sle-
de}e podatke:
- ure|enje statusnih pitanja, kako orta~kog dru{tva,
tako i me|usobnih odnosa ~lanova orta~kog dru{tva, dru-
{tva prema ~lanovima i dru{tva prema tre}im licima (a
sve u skladu sa ~l. 11. Zakona o preduze}ima),
- o firmi i sedi{tu orta~kog dreu{tva,
- o imenu, adresi, mati~nom broju i zanimanju osni-
va~a,
- o delatnosti, osniva~kom ulogu, pravima i obaveza-
ma osniva~a,
- o odgovornosti osniva~a prema dru{tvu i dru{tva
prema osniva~ima,
- o uslovima i na~inu utvr|ivanja i raspore|ivanja do-
biti i sno{enju rizika,
- o zastupanju dru{tva,
- o za{titi `ivotne sredine,
- o tome ko odlu~uje o promeni sedi{ta, promeni fir-
me i promeni delatnosti dru{tva i
- o drugim pitanjima koja su propisana zakonom.
Autor je direktor pravnog sektora AD BIP - Beograd
 PROPISI I PRAKSA
Zakon o privatnim preduzetnicima
Otvaranje i
vo|enje radnji
Mom~ilo Kijanovi}, dipl. pravnik
Prema noveliranim odredbama Zakona o privatnim
preduzetnicima, koje su stupile na snagu 28. juna 2002.
godine predvi|eno je da preduzetnici moraju uskladiti
svoje poslovanje sa tim odredbama u roku od godinu da-
na, u suprotnom radnja se bri{e iz Registra. Svi zapo~e-
ti postupci po prijavi za upis u Registar dovr{i}e se po
ovim odredbama zakona. Tako|e je izvr{eno uskla|iva-
nje kaznenih odredbi, tako da je predvi|eno da minimal-
ni rok zabrane obavljanja delatnosti iznosi {est meseci
(umesto dosada{njih tri).
Najbitnije izmene Zakona o privatnim preduzetnici-
ma su slede}e:
- Fizi~ko lice mo`e osnovati radnju, ako ispunjava
slede}e uslove: da je op{te zdravstveno sposobno, da je
poslovno sposobno, da mu sudskom odlukom nije za-
branjeno obavljanje delatnosti, odnosno da mu nije izre-
~ena za{titna mera zabrane obavljanja delatnosti od stra-
ne prekr{ajnog organa, dok traju pravne posledice osu-
de, odnosno mere, da ima opremu i kadrove koji su
predvi|eni propisima za obavljanje te vrste delatnosti,
kao i da ima potreban prostor, osim za delatnosti gde mi-
nistarstvo propi{e da nije potreban poseban prostor.
- Zakonodavac je izbrisao uslov „stru~na sprema“,
osim ako ona nije propisana posebnim zakonom.
- Zakonodavac je tako|e izbrisao zabranu radnicima,
organima uprave i organima za prekr{aje koji neposred-
no rade na primeni Zakona i na poslovima utvr|ivanja
javnih prihoda, da mogu osnovati radnju, a koji do sada
nisu mogli istovremeno biti i osniva~i radnji.
- Fizi~ko lice mo`e registrovati i otvoriti radnju i bez
prethodnih saglasnosti inspekcija koje su do sada bile
obavezne. Ispunjenost tih uslova po novim odredbama
Zakona utvr|uje se u toku redovnog inspekcijskog nad-
zora, osim u delatnostima za koje se mora dobiti pret-
hodna saglasnost inspekcije, koje su navedene u ~lanu 11
Zakona o privatnim preduzetnicima. Za delatnosti iz
ovog ~lana Zakona preduzetnik je du`an da pribavi akt
nadle`nog organa o utvr|ivanju ispunjenosti propisanih
uslova u pogledu bezbednosti i za{tite zdravlja na radu,
za{tite `ivotne okoline, sanitarno-higijenskih i zdrav-
stvenih uslova i opremljenosti, kao i drugih propisanih
uslova. Delatnost javnog prevoza u gradu Beogradu i na
drugim podru~jima obavlja}e se u skladu sa posebnim
propisima za tu oblast, uz ispunjenje op{tih uslova iz
Zakona o privatnim preduzetnicima.
- Uz prijavu za otvaranje radnje ne podnosi se dokaz
o osnovu za kori{}enje prostora u kome }e se delatnost
obavljati.
- Registracioni organ, kao sedi{te radnje upisuje
onog koje je podnosilac naveo u prijavi, bez upu{tanja u
to da li je to njegovo vlasni{tvo, zakup ili sli~no.
- U Registar se ne upisuju podaci o zaposlenim rad-
nicima.
- Ukinuta je obaveza objavljivanja podataka iz Regi-
stra u Slu`benom glasniku Repubilke Srbije o tro{ku
osniva~a
- Brisana je odredba kojom je bila ustanovljena oba-
veza osnova~a da u prostoru u kome obavlja delatnost,
na vidnom mestu istakne cenovnik svojih prizvoda ili
usluga kao i to da u vreme rada u prostoriji ima Re{enje
o upisu u registar i Ugovore o zapo{ljavanju radnika.
- Kod radnji, ~ija delatnost je proizvodnja i promet
osnovnih prehrambenih proizvoda i javni linijski prevoz
nema vi{e obaveze da osniva~, kada privremeno presta-
je da radi, da pribavlja odobrenje od nadle`nog organa,
ve} je dovoljno da nadle`ni registracioni organ obavesti
o tome najkasnije na dan prestanka rada, kao i da obave-
sti o nastavku rada u roku od tri dana od po~etka nastav-
ka rada. Privremeni prestanak rada, nije vremenski ogra-
ni~en, ali je prijavljivanje prestanka i nastavka rada oba-
vezno u navedenim rokovima.
- Ovim izmenama je utvr|eno, da poslovo|a radnje
mo`e biti samo zaposleni, ili ~lan porodi~nog doma}in-
sva osniva~a kome osniva~ radnje da pismeno ovla{}e-
nje.
- Pored dosada{njih slu~ajeva, kada radnja prestaje
sa radom po sili zakona, predvi|eni su i novi slu~ajevi, a
to su: ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za
obavljanje delatnosti, istekne vreme na koje je radnja
osnovana, zabranom obavljanja delatnosti i ako je `iro-
ra~un radnje blokiran du`e od tri meseca neprekidno.
- Preuzimanje radnje od strane ~lanova porodi~nog
doma}instva zbog predvi|enih okolnosti i dalje je mo-
gu}e, ali je rok za prijavu nadle`nom organu op{tine
umesto dosada{njih tri dana produ`en na 30 dana od da-
na nastupanja okolnosti.
Preduzece 35

Intervju - razgovor o zaposlenju
Ubedljivost i
urednost pre svega
Vera Bari{i}
Intervju ili razgovor o zaposlenju
je poslednji korak ka `eljenom poslu.
Jedan od uslova za uspeh razgovora
je da uverite poslodavca u korist
onoga {to }e firmi doneti va{e zapo-
slenje. U toku intervjua komunikaci-
ja bi trebalo da bude dvosmerna i
otvorena diskusija u kojoj je va{ cilj
da predstavite svoje znanje i kvalifi-
kacije u najboljem svetlu i da svoje
sposobnosti dovedete u vezu za rad-
nim mestom za koje ste konkurisali.
Bitno je da znate da stvarne sposob-
nosti i kvalifikacije nisu presudne za
uspe{an ishod razgovora o zaposle-
nju, jer su se za to radno mesto prija-
vili kandidati sa sli~nim profesional-
nim iskustvom i kvalifikacijama. Ve-
oma va`an je pozitivan stav, jer ako
nastupite tako da vam ni{ta nije te{ko
da uradite, da uvek dajete sve od se-
be, onda mo`ete ra~unati da }e vas
ispitiva~ upamtiti. Savetuje se da u
odgovore na postavljena pitanja oba-
vezno uklju~ite sentencu „Uradi}u
najbolje {to mogu“.
Pre nego {to odete na razgovor
potrebno je da sakupite {to vi{e in-
formacija o firmi - {ta proizvodi, ko
su joj klijenti, konkurencija, kakvi su
joj planovi, finansijski pokazatelji,
odli~no nau~ite svoj CV, ve`bajte
odgovore na pitanja koja }e postaviti
ispitiva~, pripremite pitanja koja }e-
te vi postaviti u toku razgovora. Ve-
}ina poslovnih razgovora izgleda ta-
ko da prvo odgovarate na pitanja ve-
zana za radno iskustvo, kvalifikacije
i li~nost, a onda bi vi trebalo da po-
stavljate pitanja u vezi sa ponu|enim
poslom. Intervju u proseku traje oko
15 minuta.
Za uspeh intervjua va`an je i iz-
gled kandidata. Za `ene se preporu-
36 Preduzece
ZAPO[LJAVANJE
~uje da obuku jednostavne poslovne
komplete, da su neupadljivo na{min-
kane i diskretno namirisane, da ima-
ju sre|enu kosu i nokte. Mu{karci bi
na poslovni razgovor trebalo da do|u
u ispeglanoj ko{ulji i sa kravatom,
~istim cipelama, izbrijanim licem i
diskretnim parfemom. Za uspeh po-
slovnog razgovora va`an je i izraz li-
ca, da stojite ili sedite uspravno, a
gestikuliranje bi trebalo da bude sve-
deno na minimum.
U intervjuu postoji nekoliko vrsta
pitanja koja postavlja poslodavac -
osnovna pitanja, pitanja o karijeri,
pitanja o menad`erskim sposobno-
Pitanja i odgovori
Neka od pitanja koja postavlja
ispitiva~: Za{to `elite da radite za
nas? [ta mo`ete da uradite za nas
{to drugi kandidati ne mogu? [ta
vam je najinteresantnije u vezi sa
ovim poslom? Koje svoje sposob-
nosti biste izdvojili? Koja je va{a
najve}a slabost? Da li imate cilj u
karijeri? Da li vi{e volite da radite
sami ili u timu? Koliko ste bili
uspe{ni do sada? Kakav je va{ stil
menad`menta? Kada biste bili u si-
tuaciji da zapo{ljavate ljude, koje
biste sposobnosti najvi{e cenili?
Da li ste kreativni? Koji su va{i
budu}i planovi?
Pitanja koja bi trebalo da posta-
vite: Ako radim naporno i doka`em
svoje sposobnosti, gde bih se mo-
gao na}i za pet godina? Kako iz-
gleda tipi~an radni dan na ovom
radnom mestu? Kako }e moj rad
biti ocenjivan? Da li firma podsti~e
zaposlene na dalje profesionalno
usavr{avanje, obuku?
stima, li~na pitanja, pitanja vezana
za svakodnevni `ivot. Pri odgovara-
nju u~inite sve da odgovori ne zvu~e
kao da ste ih nau~ili napamet, odgo-
varajte spontano, polako i sa kra}im
prekidima, slu{ajte pa`ljivo ispitiva-
~a, nemojte da improvizujete. Posto-
ji nekoliko pogodnih pitanja koja bi
vi trebalo da postavite u toku razgo-
vora. Postavljaju}i ta pitanja poka-
za}ete da ste preduzimljivi, zainte-
resovani i da znate zahteve firme.
Uobi~ajeno je da, kada se razgovor
bli`i kraju, ispitiva~ sam nagovesti
da je spreman da odgovori na va{a
pitanja.
Na intervju ne smete da kasnite,
da do|ete nepristojno obu~eni, da
odgovarate sa „da“ ili „ne“, obra}ate
se ispitiva~u na „ti“, koristite `argon,
ne smete da pitate ~ime se bavi fir-
ma, da li }ete morati da radite preko
vikenda, kako neko mo`e da odredi
kvalitete i sposobnosti kandidata u
roku od 15 minuta.
Ako u|ete u naju`i krug kandida-
ta, slede}i korak ka zaposlenju su
pregovori oko plate. Jedan od uslo-
va za uspe{no pregovaranje je da pre
razgovora saznate raspon plata u fir-
mi i da prvi ne predlo`ite iznos. Pre-
ma nekom nepisanom pravilu, idela-
no bi bilo da ispitiva~ prvi iznese po-
nudu, ali ako on ipak insistira da se vi
prvo izjasnite, poku{ajte da odgovo-
rite postavljanjem pitanja kao {to su
koliki je raspon ponude, koliko ste
spremni da platite najboljeg kandi-
data, koliko pla}ate osobu na sli~noj
poziciji. Preporu~uje se da po~nete
sa ve}im nov~anim iznosom, ali ni-
kako ne smete preterati. Kada izneste
ponudu, onda poku{ajte da taj iznos
opravdate u roku od dva minuta.

Kako napisati CV - radnu biografiju
Kratko, jasno i
precizno
CV je skra}enica za latinski izraz
Curriculum Vitae, {to bi bukvalno
zna~ilo pregled `ivota. Najkra}e re~e-
no, CV treba da na jasan i precizan
na~in predstavi va{e kvalifikacije,
sposobnosti i iskustva, va{ profil, am-
bicije i budu}e planove. Neki su sklo-
ni da ka`u da je CV kao reklama. Kao
{to vas dobra reklama mo`e zaintere-
sovati da kupite neki proizvod, tako
dobro napisan CV treba da zaintere-
suje poslodavca da vas pozove na in-
tervju. Pored izraza CV, mo`ete nai}i i
na izraze rezime ili radna bi-
ografija, a cilj sva tri doku-
menta je li~na prezentacija.
Izraz CV se uglavnom ko-
risti u Evropi, a rezime u
SAD. U rezimeu se pro-
sto nabrajaju podaci o
obrazovanju i radnom is-
kustvu, a CV je detaljniji i
na neki na~in li~niji doku-
ment. Radna biografija je
na{ izraz i u su{tini nema
standardnu formu, odnosno
od kandidata zavisi da li }e
biografija biti pisana kao
CV ili rezime. Su{tina pi-
sanja CV sastoji se u tome
da va{em budu}em poslo-
davcu stvori sliku o tome koje }e sve
on prednosti, u{tede i mogu}nosti do-
biti ukoliko ba{ vas zaposli. CV treba
da vas predstavi u najboljem svetlu,
na koncizan i lepo struktuiran na~in,
da poka`e ono najbolje i prikrije pra-
znine, nejasno}e, lutanja i nedosled-
nosti koje se u ve}ini karijera mogu
na}i.
Pri pisanju CV veoma je va`no
pridr`avati se standardne strukture.
CV ima pet delova - li~ni podaci, pro-
fil, obrazovanje, profesionalno isku-
stvo i ostale sposobnosti. U delu „li~-
ni podaci“ treba napisati puno ime i
ZAPO[LJAVANJE
prezime, kontakt adresu, stalnu adre-
su, broj telefona, e-mail adresu i ako
imate web-site adresu. Drugi deo CV,
„profil“, treba da poka`e va{u orgi-
nalnost i kreativnost. „Profil“ treba da
bude komponovan tako da va{a li~-
nost odgovara potrebama firme i da
poslodavac kada ga ~ita pomisli da
ba{ vi odgovarate za to radno mesto.
Nema univerzalne forme za pisanje
„profila“, ali se savetuje da umereno
koristite prideve, zatim re~i iz teksta
oglasa, re~i svojstvene va{em zani-
manju, kao i fraze i izraze
kao {to su prilagodljivost,
odgovornost, ambicio-
znost, sposobnost za
timski rad, `elja za
usavr{avanjem i u~e-
njem... U delu „obra-
zovanje“ potrebno je
predstaviti tok obra-
zovanja, ste~ene titule
i profesionalne kvalifi-
kacije. Ako imate krat-
ko ili uop{te nemate
radno iskustvo, ovaj deo
CV stavi}ete odmah iza
profila, a ako imate
zna~ajno profesional-
no iskustvo, onda }e
ovaj deo i}i iza dela o profesionalnom
iskustvu. Ako nemate radno iskustvo,
onda treba detaljno prikazati obrazov-
ni razvoj, a ako imate iskustvo onda
}ete navesti samo osnovne informaci-
je o obrazovanju. Centralni deo CV je
„profesionalno iskustvo“ i tu treba de-
taljno predstaviti celokupno radno is-
kustvo i navesti sposobnosti ste~ene
tokom profesionalnog razvoja. Prepo-
ruke prethodnih poslodavaca ne bi
trebalo da budu u CV, a ako se to tra-
`i konkursom onda preporuke treba
poslati kao poseban dokument. Ako
imate vi{egodi{nje radno iskustvo,
Du`ina CV
Prema nepisanom pravilu, CV
ne bi trebalo da bude du`i od dve
stranice, a ako imate manje od dve
godine radnog iskustva onda mo`e
i jedna stranica. Od{tampajte CV
na belom papiru fromata A-4. CV
se pi{e slovima Times New Roman
ili Arial, a veli~ina slova bi trebalo
da bude izme|u 10 i 14. Za slanje
CV treba koristiti jednostavnu tvr-
du kovertu formata A-4. Potrudite
se da celokupni izgled po{iljke
odaje izgled uredne, obrazovane i,
u jednoj re~i, prave osobe za posao
koji firma tra`i. Ukoliko CV {alje-
te e-mail-om treba ga pretvoriti u
body text kako bi mogao biti otvo-
ren bez obzira na verziju Word
programa koju firma ima.
detaljno predstavite poslednjih 10 go-
dina. Kao i u delu „obrazovanje“, i
ovde koristite obrnutu hronologiju,
odnosno prvo predstavite poslednje
poslovno iskustvo i ste~ene sposob-
nosti. U delu „ostale sposobnosti“,
predstavi}ete znanja i ve{tine koje ni-
su direktno vezane za va{u profesiju,
ali su va`ne za firmu. Najva`nije spo-
sobnosti su poznavanje rada na ra~u-
naru i poznavanje stranih jezika.
Standardni CV ne bi trebalo da sadr`i
podatke kao sto su starost, nacional-
nost, bra~ni status, hobi. Ako vam se
~ini da bi ti podaci bili va`ni za dobi-
janje posla, treba da ih napi{ete u po-
sebnom delu na kraju CV. Posebnu
pa`nju obratite na gramatiku, pravopis
i {tamparske gre{ke, umesto prvog li-
ca jednine koristite tre}e lice jednine,
koristite kratke i koncizne re~enice te-
legrafskog stila, nemojte koristiti `ar-
gon ili uzre~ice.
V. Bari{i}
Preduzece 37
 INOVACIJE I POSLOVNE IDEJE
Obrasci savremenog poslovanja
Da li su potrebni
„odnosi sa javno{}u“
"PR je kao vo`nja u magli - morate da imate uklju~ena svetla, ne da biste
videli kuda idete, ve} da bi drugi videli vas!"
Tanja Stojanovi}
Da li va{a kompanija treba da ima
slu`bu za odnose sa javno{}u, ili }ete
pak koristiti usluge agencije iz ove
oblasti? Da li }ete se zadovoljiti zapo-
{ljavanjem tek jednog PR- menad`era
ili }ete se ipak dr`ati stare prakse kada
su se ovi poslovi u va{oj firmi mo`da i
obavljali ali se to nije zvalo „pablik ri-
lej{ns“- na vama je da se odlu~ite. Tek
da li je samo slu~aj {to sve uspe{ne na-
cionalne i medjunarodne kompanije
posve}uju veliku pa`nju programima
odnosa sa javno{}u? Uostalom, ser
John Harvey-Jones je izjavio da su dve
glavne aktivnosti kojima predsednik
jedne kompanije treba da se bavi -
strategijsko planiranje i odnosi sa jav-
no{}u, a takodje i da se osoba koja je
zadu`ena za odnose sa javno{}u mora
tretirati kao ~lan rukovode}eg tima sa
punim pristupom rukovode}em vrhu.
Pore|enje sa drugim
disciplinama
Kakva je razlika izmedju ciljeva
marketinga, propagande i odnosa sa
javno{}u? Kakve su metode za ostva-
renje njihovih ciljeva? Ovo su samo
neka od naj~e{}e postavljanih pitanja,
koja nas vode do pravog razumevanja
tehnika i dometa ovih aktivnosti, a on-
da sigurno i do njihovog pojedina~nog
i op{teg zna~aja. Ove discipline mogu
da imaju zajedni~ke ciljeve koje }e
ostvarivati na razli~ite na~ine i najbolje
}e zajedni~ki ostvariti i podr`ati strate-
gijski zadatak kompanije. U najkra-
}em, svaka kompanija }e na}i interes u
`elji da se promene ukorenjena mi{lje-
nja, da se uti~e bilo na javno ili pojedi-
na~no mi{ljenje i da se, najzad, pod-
stakne i pobolj{a kupovina njene robe
ili usluga.
38 Preduzece
Metodom ogla{avanja {aljemo jed-
nosmerne poruke javnosti koje manje
obavezuju iskazom i obe}anjima koja
emituju, ali istovremeno u javnosti na-
ilaze na ni`i nivo prijema. Svaka, da-
kle, pla}ena reklama ili oglas, u per-
cepciji posmatra~a ili slu{aoca ima
naj~e{}e prizvuk manje verodostojnosti
emitovane poruke. Ovaj zadatak pak
odnosi sa javno{}u mogu da re{e jed-
nim svojim instrumentom - publicite-
tom, formom koja je iskrenija i otvore-
nija, naj~e{}e besplatna, a u percepciji
primaoca poruke vi{e joj se veruje.
Komunikacijski kanali
Svaka kompanija mora da proceni
sopstvene potrebe i da se odredi prema
njima nalaze}i najpogodniji model za
Gre{ke
- Nedovoljno vrednovanje obi-
ma doprinosa koji odnosi s javno{}u
mogu pru`iti dobrom rukovodstvu;
- Obra}anje odnosima sa javno-
{}u samo kada su nam neophodni;
- Nedovoljno vrednovanje istra-
`ivanja;
- Sprovo|enje aktivnosti ad hoc
i na lokalnom nivou.
- Verujemo u javno mnenje sa-
mo ako je ono pozitivno i povoljno
za nas.
- Verovanje da je predsednik
organizacije ili generalni direktor
kompanije njen predstavnik u jav-
nosti;
- Ube|enje da organizacija mo-
`e da se u~ini „nevidljivom“ kad
god ona to po`eli.
ovaj ne mali opseg mogu}nosti. Sred-
nja i velika preduze}a mogu da biraju,
ili da imaju sopstvenu slu`bu odnosa s
javno{}u ili da koriste usluge spoljnih
konsultanata. Utvr|eni program aktiv-
nosti odnosa sa javno{}u ostvaruje se
preko komunikacionih kanala. Zbog
toga se mora ta~no odrediti {ta se saop-
{tava, kome i kako.
Jedna kompanija ima {irok krug
pojedinaca ili grupa sa kojima `eli da
komunicira. Neophodno je odrediti ko-
ja ciljna javnost je najrelevantnija u
nekom specifi~nom trenutku. Odnosi
sa medijima se u ve}ini programa isti-
~u u prvi plan, ali to je tek jedna od
mogu}nosti. Osim medija, tu su i `iva
re~, {tampana re~, izlo`be, konferenci-
je, lobiranje, parlamentarne veze itd.
Sve ove metode koriste razli~ite tehni-
ke u dostizanju zajedni~kog cilja -
uspeha.
Bilo da `elite da promenite neko
uvre`eno nepovoljno mi{ljenje o va-
{em preduze}u, ili da napravite „dobar
teren“ za preduze}e koje tek namera-
vate da osnujete, bilo da ho}ete da po-
dr`ite ili uvedete novi brend, pobolj{a-
te plasman svojih usluga, ili tek mo`da
`elite da uspe{no komunicirate sa svo-
jim osniva~ima, akcionarima, doba-
vlja~ima, klijentima, zaposlenima, va-
`no je da razmislite o prilici zvanoj:
dobri odnosi sa javno{}u.
„Mo`ete me zvati „odnosi sa javno-
{}u“, ili PR, ali i komunikacije, dru-
{tveni poslovi ili javna re~, ili korpora-
cijski odnosi, ili publicitet, ili marke-
tin{ko komuniciranje... samo me osta-
vite da radim svoj posao...“ - komentar
je jednog ameri~kog prakti~ara iz ove
oblasti bez koje se jo{ mo`da i mo`e,
ali se sve manje bez nje - sme.
 INOVACIJE I POSLOVNE IDEJE
Kako bismo osvetlili prakti~nu
stranu poslova odnosa sa javno{}u
zamolili smo tri beogradska PR me-
nad`era da daju odgovore na dva
slede}a pitanja: Da li se savremeno
poslovanje mo`e zamisliti bez PR
menad`era? Kako vidite PR zanima -
nje u na{im uslovima?
Viktorija \or|evi}, BIP -
AD Beograd
S obzirom na poslovno okru`enje,
kako spoljno, tako i unutra{nje, u ko-
me je tr`i{na konkurencija sve ve}a,
neophodno je da svaka firma ima je-
dan celovit , dobro organizovan i u
pozitvnom smislu agresivan tr`i{ni
nastup. Za ovakvo ne{to je, svakako,
potrebno postojanje PR slu`be u sva-
kom preduze}u. U primeru moje fir-
me se ta potreba posebno vidi, ne sa-
mo zbog prisustva velike konkuren-
cije na doma}em tr`i{tu piva, ve} i
zbog samih potro{a~a koji su svakim
danom, tako da ka`em, sve „obrazo-
vaniji“, odnosno sve vi{e su zahtev-
ni i tra`e sve vi{e informacija. Na
nama je da ih obvestimo o kvalitetu i
prednostima na{eg proizvoda i o
onome {to nas odvaja od drugih pro-
izvo|a~a. Ove informacije se mora-
ju plasirati {to kvalitetnije, {to preci-
znije i {to ~e{}e. Za ove poslove je
direktno odgovorna na{a slu`ba
marketinga
i na{i PR
menad`eri.
Od toga
kako oni
rade ovaj
posao um-
nogome
z a v i s i
ukupno po-
slovanje
na{e firme.
[to se
ti~e ostalih segmenata odnosa sa
javno{}u - kontakata sa medijima,
poslovnim partnerima, dr`avnim in-
stitucijama i dru{tvom u celini - u
na{oj firmi postoji jedan kontinuitet
svoga posla u dugom nizu godina.
Slu`ba odnosa sa javno{}u mora da
neguje dvosmerni protok informaci-
ja, odnosno moramo imati i povrat-
ne informacije od pobrojanih subje-
kata iz okru`enja. Ove povratne in-
formacije su jaki imputi za dono{e-
nje bitnih poslovnih odluka u predu-
ze}u, kao i samih marketin{kih od-
luka.
Tanja Stojanovi},
Slobodna zona Beograd
Savre-
meni kon-
cept odno-
sa sa jav-
no{}u da-
nas je go-
tovo impe-
rativ vre-
mena! Je-
dan PR
menad`er
mo`e bitno da pomogne u dostiza-
nju najva`nijih strategijskih ciljeva
jedne kompanije ili organizacije. On
je u mogu}nosti da uspe{no analizi-
ra i predvi|a tokove u okru`enju i
planira programe akcija koji }e biti u
interesu te kompanije, da komunici-
ra sa ciljnim javnostima, da izdaje
saop{tenja, vrednuje reakcije javnog
mnenja i savetuje menad`ment u
ovom smislu. Zna~aj ve{tine komu-
nikacije i jedne mere stalne „prisut-
nosti“ u javnosti putem istinitog i
potpunog obave{tavanja, u novoj
komunikacijskoj eri je sve ve}i i
~esto je odlu~uju}i za uspeh nekog
preduze}a.
Dobar PR menad`er mora da ima,
osim znanja, i neke va`ne osobine za
ovu profesiju kao {to su elokvencija,
britak duh, sposobnost dobrog rasu-
|ivanja, fleksibilnost, kreativnost,
ose}aj za nijanse i zapa`anje detalja.
Za uspeh je tako|e va`na i discipli-
na kao i briljantnost. Va`no je da sve
{to se radi - radi bez sitnih gre{aka.
Da biste uspe{no obavljali ovaj po-
sao morate dobro poznavati svoj
proizvod ili uslugu, verovati u njega,
postaviti visoke ciljeve i sa entuzija-
zmom sprovoditi PR plan!
Na{e tr`i{te je dosta „neobra|e-
no“ u pogledu mogu}nosti odnosa
sa javno{}u. Pri tome mislim da ne-
ke kompanije imaju prepoznatljivo
dobre PR aktivnosti i isto toliko do-
bre PR menad`ere. Ipak indikativno
je i to da velikom broju preduze}a
upravo nedostaju ovakvi stru~njaci
da bi podstakli i podr`ali njihov
uspeh na tr`i{tu - bilo da se radi o
firmama u osnivanju i uvo|enju no-
vih proizvoda ili o postoje}im pred-
uze}ima kojima se ovakvim progra-
mom mogu unaprediti efekti poslo-
vanja. U svetu se, naravno, anga`uju
ogromna sredstva za ove programe i
daje im se ve}i su{tinski zna~aj.
Nevena Mar~i},
JUBANKA a.d. Beograd
Ne, nema savremenog poslovanja
bez razvoja odnosa s javno{}u, pa,
dakle, ni bez funkcije PR menad`e-
ra. Mislim da nije pretenciozno ako
ka`em da je komunikacija s javno-
{}u, kako op{tom, tako i poslovnom
i stru~nom, od velikog zna~aja za
razvoj poslovanja svake organizacije
koja `eli da unapredi svoje pozicije
na tr`i{tu i da kreira pozitivan imid`
i `eljeni
odnos jav-
nosti prema
svom pro-
izvodu,
usluzi ili,
ako je re~ o
duhovnim
vrednosti-
ma, prema
delanju ko-
jim se bavi.
Ovo zanimanje i dalje zaostaje u
pogledu zna~aja koji mu se pridaje u
doma}im uslovima u odnosu na tret-
man koji ima u svetu. Verujem da }e
sa izgradnjom tr`i{ne ekonomije i
zao{travanja konkurentske utakmi-
ce, u firmama i institucijama sve vi-
{e ja~ati svest o zna~aju uspostavlja-
nja me|usobne komunikacione
sprege s javno{}u, a u funkciji pre-
poznavanja potreba ili interesovanja
klijenata, kako bi se na najbolji mo-
gu}i na~in odgovorilo njihovim zah-
tevima. Prema tome, nadam se da za
PR zanimanje dolaze bolja i izazov-
nija vremena, koja }e, svakako, po-
jedincima koji se bave ovim poslom
nametnuti potrebu daljeg stru~nog
usavr{avanja i edukacije u cilju
usvajanja i primene novih komuni-
kacionih formi PR tehnika i instru-
menata.
Preduzece 39
 INOVACIJE I POSLOVNE IDEJE
U selu Zlakusa kod U`ica
Duga tradicija
grn~arstva
Grn~ari svoje zemljano posu|e od milja zovu "zlaku{ki cepter"
Milovan Paunovi}
Putuju}i na Zlatibor ili Crno-
gorsko primorje, mo`da ste prime-
tili, negde na pola puta Po`ega-
U`ice, putokaz sa natopisom selo
Zlakusi. Primetili i pomislili, selo
kao i svako drugo selo u Srbiji, na-
stavljaju}i put. Me|utim, nije tako.
Pitomo selo Zlakusa, koje se nala-
zi na obali u`i~ke Zetinje ispod
Dre`ni~ke gradine, tik uz barsku
prugu, neguje jedan redak i ostalim
mestima Srbije nepoznat zanat -
izradu posu|a od pe~ene gline.
40 Preduzece
Svo ono negle|isano zemljano po-
su|e - lonci, |uve~are, sa~evi, pr-
`ulje - koje se mo`e videti na Sa-
boru truba~a u Gu~i, na narodnim
va{arima {irom Srbije ili na tradi-
cionalnim srbijanskim svadbama
pod {atorom, upravo poti~e iz Zla-
kuse.
Tradicija izrade posu|a od pe-
~ene gline iz Zlakusa veoma je du-
ga i se`e u pro{lost nekoliko veko-
va. Po materijalu i metodu rada
koji se koristi, zlaku{ko grn~arstvo
je jedinstveno, ne samo u Srbiji,
ve} i u Evropi. To su veoma stare
metode rada koje se vekovima
prenose sa kolena na koleno i da-
nas se iste takve koriste kao i pre,
recimo, 300 godina. Tradicionalna
tehnologija izrade zemljanog po-
su|a u Zlakusi se sastoji od va|e-
nja odre|ene vrste gline i njenog
me{anja, pola-pola, sa mlevenim
mineralom kalcitom (vrstom ka-
mena). Koristi se ru~ni to~ak (ko-
lo) i poseban na~in gra|enja-zida-
nja posu|a pri oblikovanju. Zani-
mljivo je ista}i, da se Zlaku{ani,
uprkos tome {to u njihovom selu
nema ni gline ni kamena za posu-
|e, ve} ih nalaze u okolnim selima,
ipak bave ovim starim zanatom.
Ma koliko tehnologija izrade ze-
mljanog posu|a izgledala zastare-
la, gra|enje i oblikovanje posu|a
na ovaj na~in je dosta lako i oset-
no br`e nego prilikom izrade kera-
mike na savremeni na~in.
Nakon {to se naprave, sudovi se
ostavljaju da odstoje jedno vreme
unutra dok ne dobiju beli~astu bo-
ju, posle ~ega se iznose napolje u
hlad da potpuno pobele. Tako pot-
puno beli nose se u su{aru na di-
mljenje i zagrevanje. Na kraju se
peku napolju, na otvorenoj vatri
dok ne pocrvene, pri~a nam Dra-
gan [unjevari}, jedan od zlaku{kih
grn~ara mla|e generacije koji svo-
je zemljane sudove zove „zlaku{ki
cepter“. Sam ~in pe~enja na otvo-
renoj vatri predstavlja svojevrsni
magi~ni ritual koji je te{ko opisati
 INOVACIJE I POSLOVNE IDEJE

re~ima. Zlaku{ki grn~ari u svom

radu spajaju vekovno iskustvo
preno{eno generacijama sa kolena
na koleno i prakti~no ume}e i tale-
nat svakog od njih, tako da se
mo`e re}i da zlaku{ka grn~arija
ima, ne samo prakti~nu i upotreb-
nu vrednost, ve} i svojevrsnu
umetni~ku vrednost.
Govore}i o svom zanatu, Zla-
ku{ani ka`u da je on u vreme „do-
brog socijalizma“, bio malo zamro
- da se malo ljudi njime bavilo.
Tokom poslednjih desetak godina,
sre}om, `ivnulo je interesovanje
za ovaj posao i sve je vi{e i mla|ih
ljudi koji sede za grn~arskim to~-
kom. Evo i ja sve vi{e radim, ma-
da sebe skromno svrstavam u mla-
|u generaciju - jo{ nemam punih
~etrdeset. Dodu{e, nije mi ovo

Umetni~ka kolonija
Me|unarodna kolonija umet-
ni~ke keramike „Zlakusa“ U`ice
deo je autorskog projekta „Kera-
mika Zlakusa“ Sofije Bunard`i},
akademskog slikara-kerami~ara
iz U`ica. Kolonija se odr`ava
svake godine od 8. do 18. avgusta
i do sada ih je odr`ano sedam.
Ova umetni~ka manifestacija je
jednistvena kod nas i u svetu, po-
{to se umetnicima-kerami~arima
omogu}ava da spoje svoja mo-
der na umetni~ka nadahnu}a sa
tradicionalnom tehnologijom sta-
rom vi{e vekova. Pored doma}ih,
u velikom broju su prisutni i ino -
strani umetnici.
Umetnici u~estvuju u radu ko-
lonije po pozivu organizatora i po
principu razmene umetnika sa
me|unarodnim kolonijama. Po-
stoji i mogu}nost da umetnici sa-
mi plate kotizaciju za u~e{}e u
radu kolonije. Sme{taj, ishrana i
rad su predvi|eni u doma}instvi-
ma me{tana sela Zlakusa koji se
bave starim grn~arskim zanatom.
Organizator kolonije pla}a tro-
{kove sme{taja, ishrane i materi-
jala za rad.
Umetnici u Zlakusi
osnovni izvor prihoda, ali od njega samo klasi~no posu|e, nego se sve
ostvarujem zna~ajnu zaradu, ka`e ~e{}e prave vaze, amfore i tzv. vrt-
Dragan [unjevari} i dodaje da po- na keramika. Ako bismo hteli da
stoji znatno interesovanje kupaca budemo vi{e prisutni na tr`i{tu, da
{irom Srbije za zlaku{ke sudove. ljudi vi{e znaju za nas, moramo
Zlaku{ani svoje posu|e vi{e ne vi{e poraditi na marketingu, na-
prodaju samo po va{arima. Sve je praviti zajedni~ki - organizovaniji
vi{e kupaca iz velikih gradova {i- nastup, pri~aju na{i sagovornici iz
rom Srbije, naro~ito iz Beograda. Zlakuse. Grn~ari iz Zlakuse od
Javlja se sve vi{e 1995. godine imaju
trgovaca koji ho}e Udru`enje „Kera-
da prodaju na{e mika Zlakusa“ ko-
sudove, ne samo je je u me|uvre-
na doma}em tr`i- menu zna~ajno
{tu, ve} su sprem- omasovljeno. Od
ni i da ih izvoze. pet do {est ~lanova,
Pojedina spoljno- koliko je imalo na
trgovinska predu- po~etku postoja-
Zlakusa se nalazi na pola puta
ze}a nam ka`u da Po`ega-U`ice nja, danas se do{lo
bi ovi na{i sudovi do 35 ~lanova. Ve-
mogli da se izvoze, ~ak i u preko- liki doprinos obnovi i afirmaciji
okeanske zemlje, pri~a jedan od starog zlaku{kog grn~arskog zana-
grn~ara iz Zlakuse i dodaje da je ta dala je Sofija Bunard`i}, aka-
ova pri~a jo{ na zelenoj grani. Sa- demski slikar-kerami~ar iz U`ica
mi Zlaku{ani odgovaraju na pove- koja u okviru svog autorskog pro-
}anu tra`nju, dodu{e sporo, ali od- jekta „Keramika Zlakusa“ svake
govaraju. Sve je ve}a proizvodnja, godine u Zlakusi organizuje Me-
odnosno sve se vi{e ljudi u nju |unarodnu koloniju umetni~ke ke-
uklju~uje. Vi{e se vodi ra~una o ramike, na kojoj su pored doma}ih
kvalitetu, a ponuda se po asorti- umetnika, prisutni i umetnici iz
manu oboga}uje. Ne radi se vi{e inostranstva.

Preduzece 41
 EKONOMSKA ISTORIJA

"Narodna banka 1884 - 1941." - Dr. Veroljub Dugali}

Osnivanje
Narodne banke
Emisiona banka je, kao „banka svih banaka“, od izu- turskog novca, smatraju}i da na taj na~in slabi Portu i
zetnog zna~aja za sprovo|enje monetarne i kreditne poli- uop{te turski uticaj u Srbiji. U nameri da {to manje takvog
tike, stabilnost nacionalnog novca i kretanje deviznog novca unese u dr`avnu kasu, preporu~io je oberknezovi-
kursa, a samim tim i za delovanje celokupnog ekonom- ma da se porez prima u cesarskim parama. Zahvaljuju}i
skog sistema. Pored toga, polovinom pro{log veka, u tek tome, od kraja 1833. godine u Srbiji su u upotrebi dva
oslobo|enoj Srbiji, u periodu bu|enja nacionalne svesti, gro{a - „~ar{ijski“ i „poreski“. U prometu, gro{ je zadr-
osnivanje ovakve ustanove je imalo istorijski zna~aj. `ao nepromenjenu vrednost, pa je nazivan i poreski. Me-
|utim, ako je porez pla}an turskim novcem, onda je nje-
Prilike u Srbiji pre osnivanja banke gova vrednost sni`avana na polovinu i nazvan je ~ar{ij-
Posle oslobo|enja od vi{evekovne turske vladavine, skim gro{em. Prakti~na posledica ovakve preporuke is-
stanje u privredi bilo je vrlo nepovoljno. Iako dominant- poljila se tako {to je u prometu poreski gro{ vredeo 40 pa-
ne delatnosti, radinost, zanatstvo i trgovina su bile slabo ra, a ~ar{ijski (turski) 20 para. Ili: jedan poreski gro{ jed-
razvijene. Manufakturna proizvodnja jo{ nije bila uvede- nako dva ~ar{ijska (turska) gro{a. To je presudno uticalo
na. da se turski novac izgubi iz opticaja u Srbiji, izuzev zlat-
Nov~ane prilike je karakterisala potpuna nesre|enost. nika koji su se zadr`ali sve do kraja {ezdesetih godina
U toku osmanlijske vladavine, Srbija nije imala nacional- pro{log veka.
ni, ve} je koristila turski novac. Za vreme austrijske oku-
pacije Beogradskog pa{aluka (1717 - 1739), uveden je
Prvi novac u obnovljenoj Srbiji
„gro{„ kao nov~ana jedinica. On je, me|utim, funkcioni- Vi{evekovnoj turskoj vladavini prethodio je period u
sao samo kao mera vrednosti, a ne i kao sredstvo u pro- kome je Srbija, zahvaljuju}i bogatim nalazi{tima srebra i
metu. Obra~un svih pla}anja u cesarskom (evropskom) i zlata, imala intenzivnu „emisionu“ delatnost. Prva obra-
turskom novcu izra`avao se u gro{e- ~unska nov~ana jedinica na srpskoj
vima - od cena robe i usluga do vo|e- teritoriji datira iz vremena Stefana Pr-
nja dr`avnih finansija, dok su u opti- Dinar voven~anog (1196 - 1228). U doku-
caju kori{}ene razli~ite monete. Zato Dinar (lat. dinarijus-desetak) je mentu iz 1214. godine navodi se is-
su utvr|ivane „nov~ane tarife“ koje su stari novac koji su Rimljani kovali plata 140 slavonskih perpera „dubro-
glasile na gro{eve. U njima se odre|i- od 268. godine pre nove ere u va~ke te`ine“, pa se mo`e smatrati da
vao odnos izme|u moneta i gro{a, a vrednosti od deset asa. Pod rim- je perper bio prvi srpski novac koji se
na taj na~in i odnosi razmene izme|u skom upravom, on je kori{}en u pominje u pisanim dokumentima.
razli~itih vrsta novca. One su, moglo nekada{njim kolonijama, a kasnije Prvi srpski novac kovan je od ba-
bi se re}i, predstavljale prete~u dana- je zadr`an naziv za nacionalnu va- kra, a potom i od srebra, za vladavine
{njih kursnih lista. Za vreme oslobo- lutu koja je bila u upotrebi. U na{ kralja Stefana Radoslava (1228 -
dila~kih ustanaka, pa sve do 1868. jezik naziv „dinar“ je do{ao preko 1233). U vreme kralja Vladislava
godine, u Srbiji su se upotrebljavale gr~ke re~i denarion (dinarion). (1234 - 1241), iz jedne funte od 288
~ak 43 monete (!), i to 10 vrsta zlat- grama kovala su se 144 apoena te`ine
nog, 28 srebrnog i 5 vrsta bakarnog po 2 grama. Prvi kovani dinari poja-
novca. vili su se pri kraju vladavine kralja Uro{a I. U dokumen-
Sve navedene monete delile su se na dve osnovne gru- tu iz 1281. godine pominje se isplata u brskovskim dina-
pe: cesarsku (evropsku) i tursku. Cesarski, a naro~ito au- rima („denariorum grossorum de Brescoa“), izvr{ena u
strijski novac je va`io kao bolji i „~istiji“ pa je otuda stal- leto 1276. godine. Upravo tada, nastala je prava ekspan-
no postojala te`nja Porte (turske vlade) da ga „pobije“ i zija kovanja srpskog novca, dolaskom poznatih rudara
obrnuto. Zbog toga su se nov~ane tarife ~esto menjale, {to Sasa iz Erdelja. Njima je povereno va|enje srebra iz sta-
je stvaralo dodatne te{ko}e u odvijanju privrednih delat- rorimskih rudnika.
nosti i nov~anog opticaja. Za vreme kralja Dragutina (1276 - 1282) i kralja Mi-
Naro~ito je knez Milo{ bio uporan u obezvre|ivanju lutina (1282 - 1321) nastavljeno je kovanje dinara po

42 Preduzece
 EKONOMSKA ISTORIJA
mleta~kom uzoru. Ovi najstariji dinari imali su, kao i
mleta~ki matapan, 2.178 g srebra, dok je perper vredeo 12
dinara. Nekoliko godina nakon njihove pojave (1282)
Mleci su zabranili upotrebu srpskih dinara u svojoj ze-
mlji, po{to su bili lak{i za osminu od mleta~kog srebrnja-
ka matapana.
Za vladavine cara Du{ana kovani su tzv. poludinari,
te`ine 0,58 - 0,46 g. Na kraju srpske samostalnosti u
srednjem veku, za vreme despota Vuka Brankovi}a, dinar
je imao te`inu od 0,85 do 0,80 g. Posle propasti srpske dr-
`ave, uveden je sitan turski srebrni novac „ak~e“, ili kako
ga je narod nazivao „aspra“. On je u po~etku (oko 1436.
godine) bio te`ak 1 g, a kasnije samo 0,13 g. Potom su
pu{tane u opticaj i druge vrste turskog novca.
Kada je za vreme kneza Mihaila ponovo pokrenuto pi-
tanje kovanja sopstvene monete, 400 godina posle upo-
trebe poslednjih dinara, ono je dobilo prvorazredan naci-
onalni zna~aj.
Na osnovu „najvi{ih re{enja“, tokom 1868. i 1869. is-
kovano je 734.737 apoena (para) i to je prvi nacionalni
novac u obnovljenoj Srbiji. Uporedo sa pu{tanjem u op-
ticaj bakarnog novca, sprovedene su i mere valutno-poli-
ti~kog karaktera u cilju njegove za{tite. Najpre je, jo{ u
januaru 1868. godine, doneta odluka da se spre~i priliv i
nagomilavanje stranog novca, a u oktobru 1870, je re{e-
no da se iz te~aja povuku sve austrijske bakarne krajcare
u zamenu za srpski novac.
Posle zvani~nog priznanja novoste~ene dr`avne neza-
visnosti na Berlinskom kongresu (1. VI - 1. VII 1878),
10. novembra iste godine usvojen je novi Zakon o kova-
nju srpske srebrne monete. Njime je predvi|eno da „na-
~elnu jedinicu ili brojnu osnovu srpskih narodnih novaca
sa~injava dinar“, fino}e, te`ine i dimenzija kao i kod fra-
naka zemalja Latinske unije. Zakonom je utvr|eno kova-
nje zlatnog novca od 20 i 10 dinara, srebrnog novca od 5,
2, 1 i 0,50 dinara, kao i bakarnog novca od 10, 5, 2 i 1 pa-
re. Za po~etak je trebalo obezbediti samo apoene od 10 i
5 para.
Konstituisanje banke i po~etak rada
Osniva~ka skup{tina je odr`ana od 26 - 29. februara
1884. godine, uz prisustvo 1.371 akcionara sa 11.210 ak-
cija. Predsedavao je ministar narodne privrede, uz pomo}
Odbora Majske konferencije. Upravni odbor je predlo`io
tri kandidata za prvog guvernera Narodne banke, a kra-
ljevskim Ukazom iz marta 1884. godine imenovan je
Aleksa Spasi}, ministar u vladi bez resora.
Banka je osnovana 16. marta 1884. godine. Taj datum
je prihva}en kao Dan osnivanja Narodne banke i bio je
osnov obele`avanja 25. godi{njice 1909., kao i 50. godi-
{njice 1934. Me|utim, imaju}i u vidu hronologiju doga-
|aja, ispravnije je smatrati da je Narodna banka konstitu-
isana usvajanjem Statuta na Osniva~koj skup{tini 29. fe-
bruara 1884. godine, pa bi taj datum trebalo slaviti kao
dan osnivanja banke.
Po{to u Srbiji nije bilo stru~njaka sa iskustvom u radu
emisione banke, pomo} je zatra`ena od Belgijske narod-
ne banke, koja je
va`ila za jednu od
najbolje organizo-
vanih institucija
takve vrste u
Evropi. Sa tim ci-
ljem, poslat je,
[arl Bo{man, {ef
knjigovodstva i
jedan od „najpri-
lje`nijih“ ~inovni-
ka. Zahvaljuju}i
njemu, postavljeni
su vrlo solidni te-
melji organizacije
Narodne banke
koji nisu menjani
sve do zavr{etka
Prvog svetskog
rata. No, i tada je
transformacija
Narodne banke bi- \or|e Vajfert, dugogodi{nji guverner
la uslovljena vi{e Narodne banke Srbije
politi~kim, nego
poslovnim razlozima. Izradio je prva pravila o unutra-
{njem ure|enju, kao i prvi pravilnik o poslovanju banke.
Vremena nije bilo na pretek, pa je od Belgijske narod-
ne banke zatra`ena pomo} kako bi se ubrzalo otvaranje
{altera Banke. Ona je ustupila rezervnu nov~anicu od 100
franaka, koja je postala prva srpska nov~anica od 100 di-
nara u zlatu. Crte`i na banknoti {tampani su u Belgijskoj
narodnoj banci u Briselu, na hartiji sa vodotiskom koju je
Srbija ranije pripremila za izradu nov~anica 1876. godi-
ne, dok su brojevi, serije, datum izdavanja i kontrolni
brojevi {tampani u Beogradu. Tu su stavljani i potpisi gu-
vernera i jednog ~lana Upravnog odbora, u prisustvu vla-
dinog komesara.
Sve pripreme su bile obavljene i 2. jula 1884. godine,
u iznajmljenoj ku}i bra}e Kumanudi, u Knez Mihajlovoj
ulici broj 38, na uglu Dubrova~ke ulice (sada Kralja Pe-
tra), Privilegovana Narodna Banka Kraljevine Srbije je
otvorila {altere i po~ela rad.
Sve dok Narodna banka nije napravila svoju zgradu,
bila je sme{tena na gornjem spratu „Kumanudijeve ku}e“.
Istovremeno, preduzeto je sve da se taj problem re{i. Po-
~etkom 1887. godine Glavni odbor je usvojio plan za
gradnju, koji je napravio poznati arhitekta tog vremena,
Konstantin A. Jovanovi}. U aprilu 1888. radovi su po~eti
u Dubrova~koj ulici (sada Kralja Petra 12). Krajem 1889.
je zavr{ena izgradnja zgrade i 15. marta 1890. Narodna
banka je preseljena u sopstvene prostorije.
Banka je po~ela rad sa 19 zaposlenih, a od toga je bi-
lo 14 slu`benika, tri pomo}na slu`benika, vladin komesar
i guverner. Devet slu`benika je anga`ovano iz Austrou-
garske, od srpskog `ivlja nastanjenog u Vojvodini, po{to
Srbija nije imala dovoljno kadra kvalifikovanog za oba-
vljanje poslova u emisionoj ustanovi.
Preduzece 43
 POSLOVI I @IVOT

Inovacije na poslu

Kako do}i do novih ideja

Glavni podsticaj za ra|a-
nje novih ideja u bilo kojoj
vrsti posla, pa i u `ivotu uop-
{te, su razne te{ko}e, gre{ke,
gubici, nazadovanja, odnosno
izostajanje o~ekivanih i pozi-
tivnih rezultata. Javljanje no-
vih ideja po~iva, zapravo, na
nu`nosti otklanjanja poslov-
nih te{ko}a. Njihovo ra|anje
po~iva i na izvesnim psiholo-
{kim stanjima ~ovekovim,
kao {to su: zadovoljstvo sa-
vladavanja te{ko}a, radost
pribli`avanja ostvarenju po-
stavljenog cilja, te`nja da se
zavr{i zapo~eto, potreba da se
bude umno aktivan, stremlje-
nje ka stvarala{tvu, radost ot-
kri}a, ose}aj ponosa. Dola`e-
nje do novih ideja je osobito
plodno ukoliko se pridr`ava-
mo jasno definisanog cilja do na~no, praviti sinte-
koga trebamo da stignemo, ze svega pomenutog.
odnosno drugim re~ima re~e- - Sve posmatrati
no - da ta~no znamo {ta ho- otvorenih o~iju i ja-
}emo. snog pogleda. Treba
Ideje nikada ne dolaze po biti dobar prijemnik
ta~no ustvr|enom rasporedu. za sve dosetke - ne-
Stvarnost nam govori da se zavisno od toga oda-
nove ideje ra|aju onda kada kle one poti~u, kada,
postoji pravi interes za njih. gde i pod kojim
Postavlja se pitanje {ta se okolnostima su izro-
mo`e u~initi da se podstakne nile. Braniti (~uvati)
njihovo pojavljivanje i kako se od predube|enja i
da se , ukoliko je to mogu}e, predrasuda, kao i od
iskoriste. Kod odgovora na {upljih izjedna~ava-
ovo pitanje, mora se uva`a- nja.
vati postojanje razli~itih li~- - Treba biti
nih sklonosti i radnih tehnika otvoren i duhovan,
od osobe do osobe. Ako se odnosno usmeriti
zanemare ove individualne svoja ~ula u svim
osobenosti, uvi|a se da po- pravcima.
stoje neki op{ti preduslovi za - Treba crpiti svoje dobro
dola`enje do novih duhovno stanje i dobro ras-
ideja. polo`enje po motu: „Gvo`|e
- Mora se znati se kuje dok je vru}e“. Isprav-
{ta se ho}e i {ta se no je da se sopstvena intuici-
mo`e i pri tome te- ja prepusti slobodnom toku i
`iti samo dosti`nim ukloni sve {to bi moglo ote-
ciljevima. `avati ili spre~avati pojavlji-
- Potrebno je vanje dragocenih podstreka.
precizno opisati po- - Mora se imati sposobo-
stavljeni (zami{ljeni nost „registrovanja“ : Brzo,
cilj). ^esto se ovo jednostavno i telegramskim
mora uraditi u pi- stilom prihvatati i zadr`avati
smenoj formi, kako sve nove ~injenice, shvatanja
bi se {to jasnije izra- i neo~ekivana saznanja od-
zile misli. mah pri njihovom pojavljiva-
- Neophodno je nju. Ne zadr`avati se na for-
usmeriti svoju pa- malnim pitanjima, ovde je
`nju na sve ono {to va`an samo sadr`aj. Ova „pr-
mo`e biti u direktnoj va skica“ se kasnije ponovo
ili indirektnoj vezi obnavlja; „sirovi materijal“ se
sa re{enjem proble- poja{njava, polira, usmeno ili
ma. pismeno formuli{e, i na kraju
- Treba ve`bati se ispituje ispravnost rezulta-
posmatranje, {to ta.
zna~i sistematski i - Potrebno je sistematizo-
bri`ljivo pratiti raz- vati sve korisne ideje. Tako se
li~ita i nova gledi{ta. mo`e izgraditi vremenom
Naviknuti se na sopstvena „kartoteka znanja“,
utvr|ivanje zapa`e- koja po potrebi mo`e biti
nog, prepoznavati konsultovana.
uzajamne odnose i Trud na iznala`enju novih
povezanosti, praviti ideja je obi~no uzaludan uko-
upore|enja i, ko- liko se, iz nekih razloga nije u
formi. U tom slu~aju je bes-
korisno truditi se. Treba sa
pobrinuti za promene. Zabe-
le{ke ostaviti na stranu i raz-
mi{ljati o ne~emu drugom, ali
pri tome se ne odre}i sasvim
svog plana, npr. u me|uvre-
menu obaviti neki lak{i posao
ili posao neke druge vrste.
Eventualno napraviti kra}u
pauzu, koja je naj~e{}e pro-
duktivna. Uop{teno gledano,
neophodno je oboga}ivati
svoje misli i pustiti ih da sa-
zrevaju. No} donosi dobre
savete. Ona deluje „izgra|u-
ju}e“. Isto va`i i za slobodno
vreme i odmore. Svako zadr-
`avanje omogu}ava stvaranje
izvesne „distance“ od stvari,
kako bi se mogle razjasniti
sopstvene misli i ose}aji, te
proceniti vrednost, stvarna
vrednost sopstvenog stvara-
la{tva. Sve ovo zahteva vre-
me. Me|utim, posedovanje
ideja je samo u drugoj liniji
pitanje vremena. To je u ve}oj
meri pitanje interesa i volje.
Onaj ko svoj rad i upravljanje
zaista ho}e pobolj{ati, uvek
}e prona}i potrebno vreme za
to.
Anka Bosi}

44 Preduzece

Obrasci po`eljnog poslovnog pona{anja
Pravila poslovnog protokola
Privla~enje stolica dami na poslovnom sastanku tuma~i sa kao pogre{no. Bez
obzira {to ste dama, pridr`ite kaput mu{kom poslovnom partneru prilikom
izlaska iz restorana
Protokol je skup pravila
koja opisuju dobre manire u
poslovnom i diplomatskom
svetu. Re~ protokol dolazi od
gr~ke re~i „protokkolen“
(„protos“ zna~i prvi i „kola“
zna~i lepak), i odnosi se na pa-
pir koji se obi~no stavljao is-
pred ostalih papira kao dokaz
autenti~nosti. Bilo koje dru-
{tvo, zajednica ili organizacija,
mora po{tovati odre|ena pra-
vila da bi funkcionisala. Isto
va`i i za poslovni svet. Neop-
hodno je da u okviru kontakta
izme|u preduze}a, a pogotovu
onih na me|unarodnoj sceni,
budu univerzalno prihva}ena
odre|ena pravila i obi~aji. To
je smisao protokola.
U modernom, konkurent-
nom svetu biznisa potrebno je
poslovati na na~in koji stvara
dobre i ~vrste poslovne odno-
se, koji podsti~e i {iri povere-
nje poslovnih partnera i, na
kraju, na na~in koji se svuda u
svetu jednostavno - o~ekuje.
Poslovni protokol odre|uje
na~ine za uspe{no i efikasno
poslovanje, u slede}im situa-
cijama: kako uspe{no nastupi-
ti u ime preduze}a, kako se
pravilno predstaviti, kako
uspe{no ovladati poslovnom
komunikacijom, pravila ne-
formalne i formalne tehno-
komunikacije, odre|uje re~nik
me|unarodne poslovne tehno-
komunikacije, odre|uje {ta se
u poslovanju ne sme i {ta se
mora, odre|uje hijerarhijski
red u poslovnom svetu, odre-
|uje pravila kod poslovnih
obeda itd.
Kod sprovo|enja poslov-
nog protokola problemi obi~no
nastaju kada se njegova pravi-
la suprotstave obi~ajnom pro-
tokolu, odnosno manirima ko-
POSLOVI I @IVOT
je smo poneli iz ku}e ili koje
smo strpljivo u~ili.
Hijerarhijski red
Evo nekoliko korisnih sa-
veta o po{tovanju poslovnog
hijerarhijskog reda: vrh hije-
rarhijske lestvice u poslovnom
svetu zauzima uvek stranka -
poslovni partner, manje va`na
osoba se predstavlja va`nijoj
osobi, bez obzira na pol; pri
upoznavanju prvo se izgovara
ime va`nije osobe, u suprotno-
sti sa obi~ajnim bontonom, u
poslovnom protokolu vrata se
pridr`avaju osobi koja je vi{a
na hijerarhijskoj lestvici, bez
obzira na pol, u lift i iz lifta pr-
va ulazi ili izlazi osoba koja je
najbli`a vratima, na poslovnim
sastancima va`i pravilo da se
stolice nikome ne pridr`avaju,
mu{karcu ili `eni se pridr`ava
kaput samo ako se radi o osobi
vi{eg poslovnog hijerarhijskog
reda.
Rraspored za
stolom
Pri protokolarnom raspore-
|ivanju za stolom mu{karci i
`ene su izjedna~eni, te pol
osobe ne uti~e na red sedenja.
Presudna je funkcija koju u~e-
snik ili u~esnica obavlja i koja
zapravo i odre|uje poziciju za
stolom. Za pregovara~kim sto-
lom vo|a strane pregovara~ke
delegacije uvek sedi le|ima
okrenut prema vratima. Sa nje-
gove desne strane sedi slede}i
po rangu. Ukoliko se na prego-
vara~kom stolu nalaze dr`avne
zastavice, va`i pravilo da one
stoje sa desne strane, prema
sredini stola, gledano sa pozi-
cije vo|e delegacije.
Raspored za stolom prili-
kom poslovnog ru~ka ili ve~e-
re, tako|e je jasno definisan.
Ako je grupa manja, doma}i i
strani vo|a delegacije sede je-
dan nasuprot drugome. Postoje
zapravo francuski i engleski
protokol. Ako je vi{e zvanica,
doma}in i gost sede jedan po-
red drugoga i u tom slu~aju
gost, odnosno strani vo|a de-
legacije sedi na desnoj strani
od doma}ina, odnosno vo|e
doma}e poslovne delegacije.
Oblik stolova zavisi od
mogu}nosti, okolnosti i ma{te
organizatora. Svakako se pre
poziva gostiju treba pobrinuti
za dovoljno mesta za njihov
sme{taj. Va`no je i da po~asni
gost sedi tako da je okrenut
prema lep{oj strani prostorije.
Razlikujemo tako|e francuski i
engleski na~in sedenja. Kod
francuskog rasporeda, vo|e
delgacije sede jedan nasuprot
drugog u sredini du`e strane
stola. Sa obe strane stranog
vo|e sede dva doma}a gosta i
to tako da sa desne strane sedi
osoba vi{a po rangu. Isto va`i i
za doma}eg vo|u jer pored
njega sede dva strana gosta i
dalje se nastavlja tim redom. U
engleskom rasporedu doma}i i
strani vo|a sede jedan nasuprot
drugog na u`im, ~eonim stra-
nama stola. Sa njihove leve i
desne strane sede prva i druga
osoba po rangu iz suprotne de-
legacije. U slu~aju okruglog
stola va`i pravilo da doma}in
gleda prema vratima. Ako su
stolovi manji i razgovor preko
stola nije mogu}, vo|e sede je-
dan nasuprot drugog. Ako to
nije slu~aj, onda sede jedan
pored drugog, tako da strani
vo|a sedi na desnoj strani.
Vo`nja
automobilom
U poslovni auto ulazi prvo
uvek gost. U kolima se obi~no
zauzimaju samo zadnja dva
sedi{ta, tako {to je gost sa de-
sne strane. Sedi{te pored voza-
~a zauzima osoba koja je u
tehni~koj pratnji. U protoko-
larnoj koloni vozila, gost sedi u
vozilu koje je drugo u koloni.
Ukoliko je na automobilu obe-
{ena dr`avna zastavica, ona se
stavlja na desnu stranu auta.
U slede}em broju Poslov-
nog protokola: pravila poslov-
nog odevanja i poslovna ko-
munikacija
Preduzece 45
 POSLOVI I @IVOT

Radni kadrovi

Sekretarica - „{efova desna ruka“

Bez obzira na vrstu po- brog zapa`anja, inicijativnost - {ef treba
slovne delatnosti, posao se- (ni preveliku, ni premalu), da poka`e se-
kretarice je svuda u osnovi sposobnost ~uvanja poslov- kretarici kako
isti. Ona u izvesnom smislu nih tajni, korektnost i ~vrst lak{e mo`e
treba da bude desna ruka {e- autoritet bez prisustva egoi- obavljati neke
fu - treba da mu poma`e u zma i sujete. poslove, ali bez
mnogim radnim oblastima i Poslovi sekretarice se insistiranja na
da ga rastere}uje, prakti~no i uglavnom sastoje u tome da ru{enju njenog
duhovno od raznih pojedino- od svoga {efa preuzima tzv. stila rada,
sti koje ona mo`e obaviti isto sitne poslove, kako bi se on - da joj
tako dobro kao i on, pa ~ak i lak{e mogao posvetiti bitni- ostavi dovoljno
bolje. jim stvarima. [ef treba, radi slobodnog vre-
Radni zadaci sekretarice vlastitog interesa, da se trudi mena, kako ona
su brojni i raznovrsni. Njiho- da svoju najbli`u saradnicu ne bi imala
vo ispunjenje zahteva, pored pravilno i ne preterano opte- ose}aj da je su-
odre|enog obrazovanja i do- retiti posovima i da joj, koli- vi{e „upregnuta
bro fizi~ko i psihi~ko zdrav- ko je to mogu}e, olak{a oba- u jaram“,
stveno stanje, specifi~ne li~- vljanje tih poslova. Postoji - da je si-
ne sposobnosti, ljudski kva- nekoliko saveta {efovima ka- stematski i ta-
litet, prilagodljivost radnim ko da se odnose prema svo- `no informi{e o
obavezama, sposobnost do- jim sekretaricama koji glase: onome {to ona
treba da zna,
Poslovnim `enama va`an izgled - da je na-
vikne na to da na me|usobnoj pa`nji i lo-
Prema najnovijim istra`ivanjima sprovedenim u Americi, samostalno razmi{lja o svo- jalnosti, kao i razumevanju i
vi{e od ~etvrtine poslovnih `ena smatra da je lep fizi~ki me radu, poverenju.
izgled bitan za poslovno napredovanje `ena. Oko 30 odsto - da je bodri da se kon- Bez obzira na blizak li~ni
`ena, u ovom istra`ivanju, tvrdi da ih vre|a navalentan i stantno usavr{ava, kontakt i obostrane simpati-
nipoda{tavaju}i odnos mu{karaca na poslu. Isti broj `ena se - da naloge koje joj daje je, koje se ve}inom ra|aju po
suo~ava sa pitanjima na intervjuima za posao koja odslikava- pravilno grupi{e, kako ona u osnovu zajedni~kih poslova,
ju ovakav odnos mu{karaca prema njima. Izve{taj iz konsul- svom radu ne bi bila stalno bitno je da {ef i sekretarica u
tantske firme Alexander Lloyd ka`e da su mnoga iskustva o prekidana, svim uslovima paze na gra-
{ovinisti~kim stavovima i diskriminaciji `ena na poslu od - da izbegava, ukoliko je nicu izme|u poslovnog i pri-
strane mu{karaca, bila prisutna i pre 30 godina.U ovo to mogu}e, da je zadr`ava vatnog. Kao pa`ljiv slu{alac,
istra`ivanje je bilo uklju~eno vi{e od 100 `ena iz ra~unovod- posle isteka slobodnog vre- sekretarica mo`e vremenom
stva, osiguranja i drugih vrsta poslova. mana. postati pravi savetnik i part-
Ovo istra`ivanje je pokazalo da 26 odsto `ena veruje da Ukoliko {ef i njegova se- ner svoga {efa.
je napredovanje u poslu uspe{nije ako lepo izgledaju. Ve}ina kretarica jedno drugom od- Radne obaveze sekretari-
ih smtra da je pametan izgled va`an i jedna od tri ispitane govaraju, izme|u njih spon- ce se mogu uslovno podeliti
`ene je pogo|ena mu{kom diskriminacijom, a jedna od pet je tano raste podudaranje misli na nekoliko grupa:
bila seksualno uznemiravana. @ene, tako|e, izjavljuju da su i volje u poslovnom i stru~- - KORESPONDENCI-
primorane da prihvataju navalentan mu{ki odnos na poslu. U nom pogledu. Prava sekreta- JA: sekretarica obavlja pri-
mnogim kompanijama `ene imaju manje plate od mu{karaca rica tako dobro poznaje svog jem po{te, njeno zavo|enje,
iako rade na istim poslovima i u pomenutom istra`ivanju {efa, da se mo`e zamisliti na dalje prosle|ivanje unutar
`ene tvrde da je ovakav odnos prema njima izraz mu{kog njegovom mestu i tako po- firme, kao i otpremu po{te iz
{ovinizma. Mu{karci su vi|eni kao inferiorni u odnosu na goditi njegove `elje i name- firme
`ene koje uspe{no savladavaju poslovne te{ko}e. Jedna re. Ona razmi{lja „upravo - TEKU]A PREPISKA:
tre}ina ispitanica veruje da bi `ene bile bolji {efovi. Blizu dve kao {ef“, bez toga da omalo- pi{e raznovrsne tekstove -
od pet `ena misli da su njihove {anse u postizanju bolje va`ava svoju sopstvenu li~- pisma, telegrame, bele{ke,
poslovne pozicije male. Ista`ivanje je pokazalo da `ene vi{e nost i zahteve i molbe dru- izvode, rezimee, izve{taje,
nenamenski tro{e vreme na poslu od mu{karaca - pre svega, gih. Pretpostavljeni i njego- cirkular-pisma, protokole,
tra~are}i kolege. I u ve}ini kompanija se smatra da je ljubav va sekretarica moraju obra- porud`bine i sl. Vr{i i srodne
na poslu nedopustiva, ali mnogi zatvaraju o~i pred ovakvim zovati istinski „tim“, ~ija
pojavama. poslove kao npr.: prevo|enje,
vrednost i delatnost po~iva prepisivanje, ispostavlja sta-

46 Preduzece

tistike, tabele, grafi~ke pri-
kaze.
- DOKUMENTACIJA:
organizuje ili vr{i slaganje
dokumentacije kako bi bila
na raspolaganju u svakom
trenutku i kako bi sve stvari u
okru`enju {efa bile dobro or-
ganizovane u prostoru, tako
da svaka stvar ima svoje me-
sto i da je po potrebi lako do-
stupna
- PRIPREMA: sekretari-
ca slu`i kao pomo}nik u pri-
premi {efa za sastanke, po-
slovna putovanja itd. Ona
razra|uje razna akta za te
prilike i ure|uje ih po potre-
bi. Tako|e priprema i doku-
mentaciju za dono{enje od-
luka od strane {efa, izvodi
naknadna ispitivanja i pri-
prema studije
- INFORMISANJE: pro-
sle|uje {efu informacije ve-
zane za njegov rad i obrnuto.
Slu`i i kao posrednik u pro-
sle|ivanju informacija po ra-
znim nivoima upravljanja.
Poslovnim partnerima koji
poku{avaju izvan firme stu-
piti u telefonski kontakt sa
{efom daje informacije o
njegovom prisustvu ili odsu-
stvu u firmi, shodno njego-
vom rasporedu vremena, o
kome tako|e brine.
- ORGANIZOVANJE:
brine o organizovanju prego-
vora, poslovnih razgovora,
skupova i ostalih poslovnih
sastanaka. Planira detalje u
vezi poslovnih putovanja.
Povoljno raspore|uje posete
i dogovore.
- NADGLEDANJE: vr{i
nadgledanje poslova koji su
u toku. Pokre}e re{avanje
nezavr{enih poslova. Bri`no
pazi na ispunjenje svih roko-
va koji se ti~u {efa i uredno
ga i blagovremeno podse}a
na skoro dospe}e svih tih ro-
kova
- OSOBA ZA VEZU: vr-
{i prijem poseta, njihovo
uvo|enje do {efa i njihovo
ispra}anje.Uspostavlja tele-
fonske veze. Preuzima pozi-
ve i „propu{ta ih kroz sito“
shodno va`nosti i hitnosti i
{efovom raspolo`ivom vre-
menu.
POSLOVI I @IVOT
Preduslovi uspeha u `ivotu i radu
Motivacija
kao faktor uspeha
U organizaciji Dru{tva in-
`enjera i prijatelja Fakulteta
organizacionih nauka iz Beo-
grada - FONDIP-a, krajem
oktobra je odr`an okrugli sto
Motivacija za uspeh u u~enju
i poslu. Predava~i su bili dr.
Dobrivoje Mihajlovi} profer-
sor FON-a i dr. Nikola ^anak
- vode}i svetski stru~njak u
oblasti primenjene psihologi-
je iz Novog Sada. Prenosimo
delove ovog zanimljivog pre-
davanja koje osvetljava feno-
men motivacije, kao jedan od
presudnih faktora za uspeh u
biznisu i u `ivotu uop{te.
Pored znanja koje se sti~e
obrazovanjem, potrebno je da
~ovek i ume ne{to da uradi.
To umeti se sti~e nekim ve-
`banjem i ono predstavlja
svojevrsnu nadogradnju ste-
~enog znanja. Umeti nije sa-
mo produkt znanja, ve} i na-
{eg prirodnog talenta, odno-
sno onoga {to smo nasledili
od roditelja i predaka. Po-
trebno je, zatim, da se ne{to
mo`e - da postoje radni uslo-
vi da bi se ne{to ostvarilo -
postojanje potrebnih radnih
sredstava, ma{ina i drugog. I
kona~no, potrebno je da se
ne{to ho}e, a za to da se ho}e
odgovorna je neka na{a unut-
tra{nja pokreta~ka snaga koja
nas pokre}e da ne{to ho}emo,
da ne{to mo`emo. Ova unu-
tra{nja pokreta~ka snaga se
naziva motivacija. Ekonomi-
sti ~esto me{aju motivaciju i
stimulaciju, a to su u stvari
dve razli~ite kategorije. Sti-
mulacija predstavlja nekakve
okolnosti koje nas prate, koje
nas prisiljavaju, koje nam na-
me}u da ne{to uradimo pod
odre|enim okolnostima. Ne-
ko mo`e biti stimulisan, a ne
mora biti motivisan i obrnuto,
rekao je profesor Dobrivoje
Mihajlovi}.
Pre psihologa, motivacija
je dosta jednostavno tuma~e-
na - svo|ena je na prisilu ili
stimulaciju. Ovakva shvata-
nja su bila prisutna sve do 30
- 40 godina minulog veka,
posle ~ega je u tuma~enju
motivacije, pre svega motiva-
cije za rad, sve vi{e prisutnija
psihologija. Teoreti~ar Ma-
slov je prvi dao jednu celovi-
tu definiciju ~ovekove moti-
vacije za rad koja se tuma~i
~ovekovim potrebama. Te
potrebe su od najni`ih - fizi-
olo{kih, do najvi{ih - za sa-
moaktualizaciju koja predsta-
vlja potrebu za razvijanje
svojih potencijalnih sposob-
nosti, talenata. Motivacija se
u praksi svodi na dve grupe -
represivne (materijalne) mo-
tivatore koji nas prisiljavaju
da radimo i koji su po svojoj
snazi veoma jaki, i tzv. raz-
vojne motivatore koji se rea-
lizuju kroz napredovanje,
stru~no usavr{avanje, kroz
participaciju (u~estvovanje u
odlu~ivanju). Participacija
ima veoma sna`an motivaci-
oni podsticaj i u mnogim
kompanijama sveta koje dr`e
do motivacije svojih zaposle-
nih, u~estvovanje u odlu~iva-
nju se dosta neguje. Sna`an
motivacioni faktor je i zado-
voljstvo iz obavljanja posla
za koji smo se pripremali i
koji nam je interesantan, za-
klju~io je svoje izlaganje pro-
fesor Mihajlovi}.
Da biste u bilo kom poslu
ili u `ivotu uop{te uspeli, po-
terbno je shvatiti da se mora
planirati, jer je planiranje su-
{tina `ivota, rekao je dr. Ni-
kola ^anak, zapo~inju}i svo-
je izlaganje o preduslovima
za postizanje uspeha. Mora se
planirati svoje vreme, svoji
odnosi sa okru`enjem, svoja
budu}nost. Mora se organi-
zovati, jednom re~ju, ceo `i-
vot. Budu}nost je u na{im ru-
kama onoliko koliko smo
spremni da pruzmemo odgo-
vornost za svoju budu}nost i
budu}nost svoga okru`enja u
kojem `ivimo.
Jedan od na{ih su{tinskih
problema je taj {to jako puno
znamo, a jako malo umemo.
Mi smo prepametni da bismo
bili pragmati~ni, da bi `iveli
elementarni `ivot. Pored toga
{to se mora znati, mora se i
umeti. Da bismo ne{to posti-
gli u `ivotu, potrebno je prvo
da se ima jasna vizija kuda se
ide. Pored jasne vizije, po-
trebna je i akcija. Svak je od-
govoran za sebe. Slede}a
stvar koja je za uspeh potreb-
na, je samopouzdanje koje se
sti~e radom. @ivimo u okru-
`enju {mekera bez pokri}a,
koji su toliko prazni da toga
nisu ni svesni. U takvom
okru`enju samopouzdanje i
iskreno samopo{tovanje, po-
jedina~no i kolektivno, je ~i-
sta fikcija, jer nije zasnovano
na ne~emu {to je odra|eno.
^ovek koji ne{to nau~i, koji
sopstvenim snagama ostvari
neki cilj, pa to ostvari svrsis-
hodno i celishodno na bazi
projekcije sopstvene ma{te u
viziju, taj ima razloga da ve-
ruje u sebe, taj ima razloga i
ima miraz koji je interesantan
povod da drugi ho}e sa njim
da se dru`e, da ho}e sa njim
da podele `ivot, da rade, re-
kao je profesor ^anak.
M.P.
Preduzece 47

Rad i zdravlje
Kako se nositi sa stresom
„U poslednje vreme sam
totalno pod stresom“ - ko od
nas gotovo svakodnevno ne
~uje ovakvu ili sli~nu izjavu
od ljudi sa kojima radimo?
Na svu sre}u, ovakve izjave
su ~esto predimenzionirane,
ali je ~injenica da je stres
svakog dana sve vi{e prisu-
tan u na{im `ivotima i `ivo-
tima ljudi oko nas.
Bitno je napomenuti da
nisu sve vrste stresa {tetne.
Postoji i onaj normalan,
zdrav, takore}i „pozitivan“
stres, koji ~ini da nam `ivot
ne bude monoton, dosadan i
koji unosi u nas pokreta~ku
energiju i podsticaj za aktiv-
no{}u, ~esto toliko bitan za
posao kojim se bavimo.
Ukoliko bismo uspeli da
stres zadr`imo na ovoj opti-
malnoj granici, koja se, ina-
~e, razlikuje od osobe do
osobe, na{ unutra{nji mir,
kvalitet `ivota i zdravlje ne
bi bili u opasnosti. Me|utim,
budu}i da `ivimo u svetu
stalnih i prebrzih promena,
sa kojima je nekada gotovo
nemogu}e „uhvatiti ritam“,
de{ava se da se s vremena na
vreme na|emo u stanju pre-
teranog naprezanja i preve-
likog psihi~kog pritiska, ko-
ji prevazilaze na{e granice
izdr`ljivosti, a manifestuju
se kroz ose}anje da ni{ta ne
sti`emo da uradimo blago-
vremeno i dobro, da nam ni-
{ta ne ide onako kako bismo
hteli, da ne mo`emo uticati
na zbivanja koja nam se sti-
hijno doga|aju. Disanje nam
postaje blago ubrzano, plit-
ko i nepravilnog ritma, mi{i-
}i nelagodno uko~eni, lako
se zamaramo, imamo bolove
u raznim delovima tela, po-
reme}aje varenja, depresivni
smo, nervozni, razdra`ljivi,
te{ko kontroli{emo emocije
48 Preduzece
POSLOVI I @IVOT
itd. Ukoliko se ovakvo sta-
nje previ{e ~esto ponavlja i
traje du`i vremenski period,
onda mo`emo sa sigurno{}u
konstatovati da je akutni
stres, ustvari, pre{ao u hro-
ni~ni, koji se mnogo te`e le-
~i i savladava, a koji mo`e
imati veoma {tetne posledice
za na{e ukupno fizi~ko i psi-
hi~ko zdravlje i prouzroko-
vati razna druga oboljenja,
pa ~ak i maligna.
Naj~e{}e uzroke stresa,
osim u ve} pomenutim stal-
nim promenama u svetu u
kome `ivimo, prebrzom
tempu `ivljenja, porodi~nim
i li~nim problemima i stre-
snim situacijama u kojima se
gotovo svakodnevno nalazi-
mo u privatnom `ivotu, na-
lazimo, tako|e i na svom
radnom mestu. To su: lo{a
organizacija poslova koje
obavljamo, pretrpanost po-
slom, ponekad i pogre{an
izbor profesije za koju jed-
nostavno nemamo dovoljno
interesovanja, potreba da se
mnogo posla obavi u veoma
kratkom roku, a ~esto i lo{a
navika da se poslovi rade „u
minut do dvanaest“, lo{i
me|uljudski odnosi u firmi,
problemi sa preciznim pre-
poznavanjem svoga „mesta“
u hijerarhijskoj lestvici fir-
me i sl. Kad se sve navedeno
sabere, lako dolazimo do za-
klju~ka da pojava poja~anog
stresa, i akutnog i hroni~nog,
nije iznena-
|uju}a i da
bi, svakako,
trebalo obra-
titi pa`nju na
kako prepo-
znavanje
stresa i nje-
govih uzroka,
tako i na iz-
nala`enje na-
~ina njego-
vog savlada-
vanja ili bar
ubla`avanja.
Najbolju
za{titu od
stresa pred-
stavlja uro-
|eni ili, pak,
ste~eni „imu-
nitet na
stres“. Svako
od nas se ra|a
sa ve}om ili
manjom sposobno{}u za ig-
norisanje prethodno pobro-
janih faktora koji mogu pro-
uzrokovati stresno stanje.
Ukoliko spadamo u grupu
sre}nika koji su ro|eni sa
velikom koli~inom dobro
„isprogramiranog“ imuniteta
ove vrste, bitno je samo ne-
govati ga i po potrebi „do-
gra|ivati“. Me|utim, ukoli-
ko je na{a uro|ena otpornost
na stresne situacije i doga-
|aje mala, neophodno je da
se potrudimo da izgradimo
sopstveni „imunitet na
stres“. To }emo najlak{e po-
sti}i ukoliko sledimo slede}a
uputstva: pre svega, bitno je
da nau~imo da prepoznamo
uzroke koji kod nas izaziva-
ju stresno stanje i da odredi-
mo kojim intenzitetom svaki
od njih uti~e na nas li~no,
kako bismo mogli napraviti
„listu prioriteta“ u njihovom
savladavanju; treba da prei-
spitamo svoje pona{anje i
na~in `ivota, kako bismo,
eventualno, prepoznali u
njima neke uzroke izaziva-
nja stresnih situacija, na ko-
je sami mo`emo uticati;
neophodno je da obezbedi-
mo sebi dovoljno vremena
za odmor, relaksaciju, san
(najmanja 4 dana u sedmici
trebali bismo spavati ne ma-
nje od 7-8 sati, a ukoliko je
mogu}e i svakodnevno); na
radnom mestu je nu`no na-
praviti {to precizniji plan ra-
da koji }e mogu}nost pretr-
panosti i konfuzije u poslo-
vima svesti na minimum; sa
saradnicima na poslu treba
razvijati odnose me|usob-
nog po{tovanja i tolerancije;
izbegavati ula`enje u disku-
sije koje mogu dovesti do
konflikta, koji bi uzrokovali
stresne situacije i nervozu.
Spisak na~ina kojima
mo`emo eliminisati stres,
osobito onaj koji se u po-
slednje vreme gotovo pod-
razumeva - stres na poslu,
dosta je {iri i, u osnovi, indi-
vidualan. Preporuka je da {to
pre preispitate sebe i svoje
pona{anje, kako biste mogli,
eventualno, prepoznati stres
u sebi, odrediti kojoj vrsti
pripada i {ta ga je uzrokova-
lo i, naravno, pobediti ga,
pre nego {to on pobedi vas.
Anka Bosi}
 POSLOVI I @IVOT

Svet uspe{nih

Bil Gejts
Sa svojih 13 godina je po~eo da pravi kompjuterske programe

Bil Gejts je predsednik i svoj talenat za pravljenje da razvijaju softver za

rukovode}i arhitekta kom- kompjuterskih programa personalne ra~unare.
panije Majkrosoft - svet- koje je po~eo da pravi od Gejtsova dalekovi-
skog lidera u softverskim svoje 13 godine. Fakultet dost i vizija personal-
uslugama i internet tehno- na Harvardu je upisao nog ra~unara je bila
logijama za personalne i 1973. godine. Studijske osnova za uspeh kom-
poslovne kompjutere. Juna dane je delio sa Stiv Bar- panije Majkrosoft i
ove godine kompanija merom, trenutno jednim softverske industrije
Majkrosoft je za minulu fi- od glavnih izvr{nih direk- uop{te. Pod njegovim
skalnu godinu imala prihod tora kompanije Majkro- vo|stvom, Majkrosof-
od 28,37 milijardi dolara i soft. Dok je bio na Harvar- tova misija stalno je
zapo{ljava vi{e od 50.000 du, Gejts je razvio verziju unapre|ivana. Stalno je
ljudi u 78 zemalja sveta. kompjuterskih jezika BA- pobolj{avana softver-
Bil Gejts je jedan od naj- SIC za prvi mikro-kom- ska tehnologija kako bi
bogatijih ljudi sveta i nje- pjuter MITS ALTAIR. bila pristupa~nija i lak-
govo bogatstvo se proce- Gejts odlazi sa Harvarda u {a za kori{}enje, i jefti-
njuje na oko 50 milijardi prvoj godini studija i 1975. nija za korisnike. Osta-
dolara. godine osniva kompaniju ju}i dosledna svojim
Bil Gejts je ro|en 28. Majkrosoft zajedno sa dugoro~nim opredelje-
oktobra 1955 u Sijetlu drugom iz detinjstva Pol ma {irom sveta koje podr-
njima, kompanija je u te- `avaju kori{}enje kompju-
(SAD). Otac mu je advo- Avenom. Vo|eni verova- ku}oj fiskalnoj godini za
kat po zanimanju, a majka njem da bi kompjuter bio tera u obrazovanju i razvi-
istra`ivanje i razvoj izdvo- janju znanja. Osnovao je,
profesor univerziteta. Ima korisna alatka na svakom jila ~etiri milijarde dolara.
dve sestre. Bil je u osnov- kancelarijskom stolu i u tako|e, tzv. CORBIS cen-
Pored ljubavi za kompju- tar koji predstavlja jedan
noj i srednjoj {koli otkrio svakom domu, po~eli su tere i softvere, Gejts se in- od najve}ih svetskih izvora
teresuje i za biotehnologi- vizuelnih informacija.
Najbogatiji u Isto~noj Evropi je. Osnovao je kompaniju Stvorena je svojevrsna di-
ICOS specijalizovanu za gitalna arhiva umjetnina iz
Prema pisanju poljskog nedeljnika „Wprsot“ na listi biotehnologije i investira u
najbogatijih ljudi u Isto~noj Evropi nalaze se i dvojica galerija {irom sveta. Ula`e
brojne druge kompanije i u mobilnu telefoniju koja
Srba - Milan Pani} i Bogoljub Kari}. Milan Pani} sa ove vrste.
kapitalom od 1,2 milijarde dolara nalazi se na 12. me- treba da anga`uje na stoti-
Bil Gejts je 1999. godi- ne niskoorbitnih satelita.
stu, dok je Bogoljub Kari} sa 0,5 milijardi dolara na 22. ne izdao knjigu Business -
mestu. Evo ko su prvih deset najbogatijih u Isto~noj Bil Gejts se o`enio
the Speed of Thought koja 1994. godine Melindom
Evropi: 1. Mihail Hodorovskij (Rusija), prvi ~ovek Ju- pokazuje kako kompjuter-
kosa sa 3,7 milijarde dolara; 2. Roman Abramovi~ (Ru- Fren~, sa kojom ima troje
ska tehnologija mo`e da dece. On i njegova supruga
sija), gubernator ^ukotske oblasti sa 3 milijarde dolara; re{i poslovne probleme na
3. Jan Kuli~ik (Poljska), vlasnik „Kul~ikholdinga“ sa su osnovali humanitarnu
korenito nov na~in. Knjiga fondaciju sa preko 24 mili-
2,9 milijarde dolara; 4. Mihail Fridman (Rusija), vla- je objavljena na 25 jezika u
snik „Alfa grup“ sa 2,2 milijarde dolara; 5. Vladimir jarde dolara koja poma`e
preko 60 zemalja sveta i zdravstvo i obrazovanje.
Potanin (Rusija), vlasnik Holdinga „Interros“ sa 1,8 do`ivela je veliki uspeh. I
milijardom dolara; 6. Renat Ahmetov (Ukrajina), pred- Moto ove fondacije je da u
Gejtsova prethodna knjiga 21. veku obrazovanje i
sednik FK „[ahter“ sa 1,7 milijardi dolara; 7.Vladimir - The Road Ahead obja-
Bogdanov (Rusija) vlasnik „Surgutneftegaz“ sa 1,6 mi- zdravstvo budu dostupni
vljena je 1995. godine - svim ljudima sveta. Do sa-
lijardom dolara; 8. Ilija Pavlov (Bugarska), veliki fi-
tako|e je do`ivela veliki da je zdravstvenim organi-
nansijer 1,5 milijardi dolara; Vagit Alekperov (Rusija),
uspeh. Gejts je donirao zacijama dodeljeno preko
vlasnik „Lukoil“ sa 1,4 milijardom dolara; 10. Viktor
prosle|ivanje obe knjige 2,5 milijardi dolara, a
Pin~uk (Ukrajina), deputat sa 1,3 milijardom dolara;
neprofitnim organizacija- obrazovnim 1,4 milijarde.

Preduzece 49

Automobilizam
Limuzina za odabrane
Novi model Jaguara XJ sa motorom ja~ine 400 konjskih snaga
Na minulom septembar-
skom salonu automobila u
Parizu premijerno je predsta-
vljen novi model Jaguara -
XJ. Radi se o modelu visoke
elegancije, sofisticiranog di-
zajna, napravljenom za dina-
mi~nu vo`nju. Model XJ
otvara novo poglavlje u isto-
riji ovog proizvo|a~a auto-
mobila. To je luksuzni mo-
del, lako prepoznatljiv jer
njegova spolja{nja linija pra-
ti stari uzor - istovetan mo-
del iz 1968. godine. Rade}i
sa najnovijim tehnologijama,
projektantski tim Jaguara je
napravio automobil koji sje-
dinjuje ultra-moderno sa tra-
dicionalnim vrednostima Ja-
guara.
Gotovo cela konstrukcija
ovog modela je ura|ena od
aluminijuma, ~ime je po-
stignuta velika dinami~nost i
ja~ina automobila. Prime-
njene su iste tehnike izrade
koje se koriste u proizvodnji
aviona. [koljka automobila
je za oko 40 odsto lak{a od
istog ~eli~nog modela, a za
60 odsto ja~a. Sam izgled
automobila je zna~ajno ino-
viran. Njegova du`ina je
5080 milimetara, {irina 1868
50 Preduzece
POSLOVI I @IVOT
milimetara, dok je visina
1448 milimetara. Sredi{nji
deo je pro{iren, kao {to je i
{irina vrata pove}ana. Du`a
je i razdaljina izme|u pred-
nje i zadnje osovine, odno-
sno pove}ano je me|usovin-
sko rastojanje. Zapremina
motora je 4,2 litre, osmoci-
lindri~ni - V koncepcije.
Snaga motora je 400 konj-
skih snaga. Postoji verzija
od 3,5 litara V8 i 3,0 litara
V6, kao i ekonomi~nija ver-
zija od 3,5 litara i 262 konj-
ske snage V8. Automobil
ima automatski {estostepeni
menja~. Testovi na drumu su
pokazali da je auto veoma
okretan, `iv, tih u radu - go-
tovo ne~ujan i veoma udo-
ban za vo`nju. Ubrzanje od
0-100 km/h se posti`e za 7,4
sekunde.
Od ostalih tehni~kih ka-
rakteristika novog modela
Jaguara XJ, treba pomenuti
da automobil ima samopode-
{avaju}e amortizere, prila-
godljiv upravlja~ki mehani-
zam i opremljen je kompju-
terskom tehnologijom. Ru~-
na ko~nica je elektronska i
aktivira se pritiskom na dug-
me ~ime je prostor izme|u
voza~a i suvoza~a oslobo|en.
Ko~ioni antiblokiraju}i si-
stem spada u standardnu
opremu. Postoji i sigurnosni
ko~ioni sistem koji se po po-
trebi mo`e isklju~iti ili is-
klju~iti. Adaptivni sistem u
automobilu vr{i prilago|ava-
nje brzine, odnosno pove}a-
va ili smanjuje rastojanje u
odnosu na vozilo ispred, ~i-
me se obezbe|uje sigurnosno
rastojanje. Postoji i zvu~no
upozorenje na koje voza~
treba da odreaguje. Pasivna
sigurnost u automobilu je,
tako|e, izuzetna. Vazdu{ni
jastuci koji se aktiviraju u
slu~aju saobra}ajne nesre}e,
nalaze se i sa bo~nih strana
automobila. Prednja svetla su
veoma upe~atljiva i ovalnog
su oblika.
Enterijer, odnosno unu-
tra{njost novog modela XJ je
znatno prostranija i bolje or-
ganizovana. Voza~evo okru-
`enje je izra|eno po ergo-
nomskim standardima. Ge-
neralno govore}i, ~itavo „te-
lo“ automobila je du`e, {ire,
vi{e, tako da ima vi{e ko-
motnosti za putnike, a ve}i je
i prtlja`ni prostor. Vo|en ko-
moditetom, projektantski tim
je ugradio elektronsko pode-
{avanje prednjih sedi{ta. Pe-
dale su, tako|e, elektronski
podesive, tako da je voza~u
omogu}eno da prona|e naju-
dobniji mogu}i polo`aj. Novi
XJ se mo`e nabaviti sa gla-
sovnom kontrolom slede}ih
ure|aja: telefona, klime, na-
vigacije, audio i TV ure|aja.
Na monitoru se mo`e gledati
televizija, mogu se pratiti
DVD filmovi, a mogu se
igrati i igrice. Za putnike po-
stoje slu{alice, da ne bi ome-
tali voza~a, dok recimo, slu-
{aju muziku ili igraju neku
igricu. Postoji takozvana ~e-
tvorosistemska klima ~ime je
omogu}eno odvojeno pode-
{avanje temperature u pred-
njem i zadnjem delu auto-
mobila, kao i individualni
komfort sa posebnom venti-
lacijom.
Postoji sportski i klasi~ni
model automobila i njegova
cena se kre}e oko 55.000 do-
lara, zavisno od dodatne
opreme. Model XJ bi, prema
planovima, trebao da se u re-
dovnoj prodaji pojavi tokom
naredne godine.
Aida Papi}

Auto moto savez Srbije
[iroka lepeza saobra}ajnih usluga
Poslovna aktivnost Preduze}a "AMSS" d.o.o.
Auto moto savez je inte-
resna asocijacija automobili-
sta sa teritorije Srbije, formi-
rana u cilju zadovoljenja po-
treba vlasnika automobila,
odnosno ~lanova asocijacije.
Osnovni moto je svrsishod-
nije reagovanje u smislu po-
mo}i ~lanu oko popravke vo-
zila, nabavke rezervnih delo-
va, pomo}i u slu~aju saobra-
}ajnog udesa i sl.
Specifi~an geografski po-
lo`aj Srbije je nalagao inte-
gralno povezivanje sa drugim
nacionalnim klubovima {i-
rom Evrope. Integritet i mo-
gu}nosti, kao i dosad ura|eno
u ovoj sferi delovanja, dobro
su poznati u svim zemljama
Evrope. Da bi ove delatnosti
u~inio efikasnijim i sveo ih
na profitabilnu osnovu, Au-
to-moto savez Srbije je
osnovao Preduze}e „AMSS“
d.o.o. kao specijalizovanu
organizaciju za pru`anje svih
vrsta usluga u oblasti saobra-
}aja. Pored navedenog,
osnovni cilj je efikasno i
stru~no zadovoljenje potreba
vlasnika automobila.
Svoje delatnosti Preduze-
}e „AMSS“ d.o.o. obavlja sa
preko 280 zaposlenih, orga-
nizovanih u 18 poslovnih je-
dinica na teritoriji Srbije.
POSLOVI I @IVOT
Osnovne delatnosti preduze-
}a su:
- Slu`ba „Pomo} infor-
macije“ koja se obavlja sa
preko 40 vozila koja u sva-
kom trenutku stoje na raspo-
laganju vlasnicima vozila u
smislu reagovanja na pozive
a u cilju identifikacije kvaro-
va i njihovog otklanjanja.
- Prevoz havarisanih,
o{te}enih ili neispravnih vo-
zila na odredi{te po nalogu
vlasnika. U tom smislu Pred-
uze}e poseduje 33 specijalna
vozila za realizaciju poslova.
- Servisne popravke u
svih 18 organizacionih jedi-
nica, teku}e odr`avanje, vr-
{enje lakih, srednjih i velikih
popravki putni~kih, polute-
retnih i lakih teretnih vozila.
- Tehni~ki pregled, osi-
guranje i registracija svih vr-
sta vozila.
- Prodaja rezervnih delo-
va, ulja, maziva i auto-guma
za sve vrste i tipove putni~kih
i teretnih vozila.
- Komisiona prodaja po-
lovnih vozila, organizovanje
licitacija za prodaju vozila
kao i prodaja novih vozila
doma}e proizvodnje.
- Izdavanje me|unarod-
nih dokumenata i {pediterske
usluge.
Slu`ba teh-
ni~ke pomo}i
AMSS se veoma
dobro pripremala
za ovu zimu,
znatno bolje ne-
go ranijih godi-
na. Pored toga
{to su dobro po-
kriveni osnovni
putni pravci, do-
bro su pokriveni
i zimski turisti~ki
centri - Kopao-
nik, Zlatibor,
Div~ibare, Zla-
tar. Na{e ekipe u
ovim podru~jima
de`uraju svih 24
sata. U ovim na-
{im centrima
smo organizovali besplatne
kontrolne tehni~ke preglede
koji }e trajati do kraja de-
cembra. Nabavili smo ~etiri
nova vozila za pru`anje teh-
ni~ke pomo}i - ~etiri d`ipa
marke Kia koji su neophodni
za sve terene i sve meteoro-
lo{ke uslove. Planirano je da
u narednoj godini nabavimo
jo{ sedam ovakvih vozila.
Opredeljeni smo da znatno
podignemo kvalitet na{ih
usluga, kako daljom nabav-
kom specijalnih vozila, tako i
izgradnjom modernog infor-
macionog centra koji }e radi-
ti neprekidno i pokrivati celu
Srbiju. Trudimo se da dostig-
nemo evropski nivo u pru`a-
nju ovih usluga, ka`e
Miodrag Mini}, direktor
Preduze}a „AMSS“ d.o.o.
Poslovne jedinice AMSS
su locirane na dva osnovna
putna pravca, odnosno dve
osnovne saobra}ajne tran-
sverzale kroz Srbiju i to: 1.
Putni pravac Auto-put Beo-
grad-Ni{ (ovom transverza-
lom omogu}uje se saobra}aj-
na veza sa Bugarskom, Ma-
kedonijom i Gr~kom); 2.
Miodrag Mini}
Putni pravac Ibarska magi-
strala sa dva kraka. Prvi pre-
ko Preljine, Nove Varo{i i
Prijepolja ka Crnoj Gori, i
drugi pravac Kopaonik preko
Kraljeva, Aleksandrovca i
Baljevca. Politi~ke kao i dru-
{tveno ekonomske promene
zapo~ete u oktobru 2000. go-
dine, name}u nove izazove
pred organizaciju. Fokusira-
nje profita i nametanje profi-
tabilnosti kao osnovnog po-
stulata privre|ivanja, sigurno
je ne{to na ~enu se i projek-
tuje razvoj organizacije. Po-
seduje se: kvalitetan profesi-
onalni kadar koji izvr{ava
postoje}e delatnosti u sferi
servisiranja i popravke vozi-
la, solidna tehni~ka opre-
mljenost potrebna za servisi-
ranje odnosno popravku vo-
zila, zavidna, infrastrukturna
izvr{avanja postoje}ih delat-
nosti, relativno malo dodatno
investiranje (prvenstveno za
obuku kadrova i eventualnu
izgradnju prodajnog prosto-
ra), tehnolo{ka povezanost
organizacionih subjekata i
na~in funkcionisanja omogu-
}ava obavljanje svih delatno-
sti tokom 24 ~asa dnevno.
Preduzece 51
 POSLOVI I @IVOT

Vreme slava

Sveti Nikola
Srbi kada su primali ve- scem. Za njegovo me{enje
ru hri{}ansku, pokazivali su upotrebljava se voda - vo-
svoju veru po primeru dica, koju sve{tenik na ne-
svetih i pobo`nih ljudi i koliko dana pre slave u do-
slavili su taj dan. Kada im mu slavljenika krstom, bo-
se doga|alo {ta znamenito, siljkom i molitvenim bogo-
spasonosno i izbaviteljno, slovom osve}uje. Za reza-
slavili su svetitelja toga da- nje kola~a uzima se i vino
na po kalendaru kao pra- koje sve{tenik tako|e bla-
znik. Kada su do`ivljavali gosilja. Hleb je ono {to je
neku radost, izbavljenje, za `ivot ~oveka najneop-
ispunjenje `elja, tako|e su hodnije - {to je znak ~ove-
slavili taj dan sa zahvalno- kovog tela, a vino je znak
{}u Bogu i svetitelju kao njegove krvi. Za slavu se
posredniku i zastupniku sprema i `ito. Ono se skuva
pred Bogom. Ove dane su u slatkoj vodi i sa kola~em
preci predavali svojim na- se stavi na blagoslov. P{e-
slednicima u amanet da ni~no zrno je simbol smrti i
svake godine budu prosla- vaskrsenja: zrno ba~eno na
vljani, odnosno da bude zemlju proklija i raspadne
proslavljan svetitelj koji je se, ali iz njega nikne klas
bio svedok pred Bogom da koji donosi mnogo vi{e zr-
su primili ~asni krst, i krsnu na.
slavu. Srpski narod slavi Na dan slave doma}in i
mnoge svetitelje, a najvi{e doma}ica primaju goste i
Svetog Nikolu, Svetog Ar- ku}a im je otvorena svako- pobornika pravoslavlja, ~iji poklone, ~ime je srpski na-
hangela Mihaila, Svetog me. Slavskim obi~ajima je kult posebno razvijan u rod suzbijao uticaj katoli-
Jovana, Svetog velikomu- srpski narod se odlikuje VI veku za vreme cara Ju- ~anstva pomo}u Deda Mra-
~enika \or|a, Svetog Di- me|u svim pravoslavnim stinijana, preba~ene su pred za. Ovaj svetac je bez
mitrija, Svetu Petku. hri{}anskim narodima. navalom islama, iz Mira u premca kao krsno ime (ku-
Za molitvenu proslavu Jedan od najvi{e sla- Bari, tada pravoslavni grad }anska slava) u Srba, a sla-
krsne slave, sprema se vljenih svetitelja me|u Sr- u Italiji, {to se u crkvi sve- vi i kao vodena slava, jer ga
slavski kola~, koji se uz bima je, kao {to smo rekli, tuje 22. maja, a u srpskom kao za{titnika svojih zanata
molitvu prere`e i prelije vi- Sveti Nikola. To je svetac narodu pod nazivom Niko- i zanimanja priznaju vode-
nom. Kola~ je hleb od p{e- koji je vrlo uva`en u pra- laji (Mladi, ili Letnji Sveti ni~ari, la|ari, ribari i spla-
Nikola). vari. U isto~noj Srbiji je
ni~nog bra{na ume{en kva- voslavnom svetu, posebno
kod Grka. Sveti- Otac Nikola, zvani ~u- Sveti Nikola polazni dan.
telj Nikola je i kod dotvorac, „najve}a
Blagoslov Srba vrlo uva`en,
sila na moru“,
smatra se za{titni-
Slavski
mnogo vi{e nego
za putnike i voza~e {to bi mu pripalo
kom putnika i mo- cvetni aran`mani
replovaca, u ne-
Gospode, Bo`e, koji si pravi Put. po mestu koje za- Vreme zimskih krsnih slava ve}
kim krajevima se
Istina i @ivot. Smiluj se na mene uzima u nebeskoj njemu mole nerot- u v e liko je po~elo. Mnogi su u
nedostojnog i budi mi saputnik na hijerarhiji. ^uven kinje, a u novije n e d o umici kakvo cve}e i kakve
ovome putu. Sa~uvaj me od isku{enja, i po{tivan kao vreme je njegov ar an `mane pokloniti u takvim prilika-
od svake prevare i pakosti, zlih svetitelj jo{ za `i- ma. Dominiraju cvetovi crvene boje i
dan sve vi{e svet-
vota, arhiepiskop toplih tonova, dok su linije jednostavne
duhova i zlih ljudi. Odr`i me u kovina de~je ra-
Nikola je skon~ao i prefinjene. Prisutni su plodovi iz
pravdi i istini po zapovestima Tvojim. 343. godine u gra- dosti. Srbi zapad- prirode, bobice, krive grane, `ito i
Da se vratim u zdravlju du{e i tela. nih strana zovu orasi, a ~est detalj je i vo}e. Aran`mani
du Miru u Likiju, ovog sveca i ^u- se prave u posudama od terakote,
Jer tvoje carstvo i sila i slava po kojem je i na-
Oca i Sina i Svetog Duha var Nikola, jer on kvalitetnije keramike ili u korpi, a
zvan svecem mi- voli i ~uva decu, prigodan detalj za ovu priliku je i fla{a
sada uvek i u sve vekove. rilikijskim. Mo{ti donose}i joj o crnog vina.
Amin. ovog vatrenog svom danu razne

Preduzece 53

Praznovanje novog po~etka
Nove godine…!
Iako razli~iti narodi imaju
razli~ite obi~aje i verovanja,
ispra}anje stare i do~ekivanje
nove godine svuda u svetu
simbolizuje zaboravljanje
starih briga i kretanje u bolju i
svetliju budu}nost. Od drev-
nih se vremena prvi dan u go-
dini smatra jednim od najva-
`nijih prazni~nih dana. Do
ovog dana se zavr{avaju svi
poslovi i obaveze iz prethod-
ne godine i po~inje novo go-
di{te `ivota i rada. Taj deobni
trenutak izme|u minulog i le-
ta koje nastaje propra}en je
sve~ano, uz radosno prazno-
vanje, jer, po verovanju, u no-
vu godinu treba u}i sa dobrim
raspolo`enjem, kako bi cela
godina bila ispunjena vedri-
nom i napretkom.
Najstariji poznati zapis o
proslavi Nove godine datira iz
otprilike 2000. godine pre
Nove ere i poti~e iz Mesopo-
tamije. Tamo je nova godina
(Akitu) po~injala mesecom
najbli`im prole}noj ravno-
dnevici (u Vavilonu) ili mese-
com najbli`im jesenjoj ravno-
Novogodi{nji
cvetni
aran`mani
Ve} i samim svojim iz-
gledom jasno govore o
svojoj nameni. Prate}i ele-
menti naj~e{}e su u zlatnoj
ili srebrnoj boji. Koristi se
ve{ta~ki sneg, {i{arkice,
zvon~i}i, kuglice i mahovi-
na, ~esto ofarbana sprejom.
I ovde dominira cve}e to-
plijih boja. Efektan detalj
su sve}e koje daju sve~anu
i romanti~nu notu celoj
kompoziciji koja se mo`e
koristiti umesto novogodi-
{nje jelke. Sastavni deo
ovakvog aran`mana su i
novogodi{nji pokloni.
54 Preduzece
POSLOVI I @IVOT
dnevici (U Asiriji).
Po kalendaru
Rimske republi-
ke, koji je nastao
utemeljenjem Ri-
ma, Nova godina
se slavila u mese-
cu MARTIUSU
posve}enom Bo-
gu rata. Od 153.
godine pre Nove
ere slu`beni da-
tum za po~etak
nove godine je
postao 1. janua-
ra. Prvi mesec u
godini je po-
stao JANU-
ARIUS,
nazvan
po Ja-
nusu,
bogu
s v i h
po~etaka.
U Jevrejskom religioznom
kalendaru, godina po~inje
mesecom Tisherei. Jevreji
broje godine od trenutka na-
stanka sveta i prema njihovoj
ra~unici u{li smo u 5762. go-
dinu. U ranom srednjem veku
ve}ina hri{}anske Evrope sla-
vila je 25. mart kao po~etak
godine, osim u anglosakson-
skoj Engleskoj gde je Nova
godina padala 25. decembra.
Definitivno ustoli~enje 1. ja-
nuara kao po~etka nove godi-
ne dogodilo se 1582. godine
uvo|enjem Gregorijanskog
kalendara koji je prihva}en u
svim rimokatoli~kim zemlja-
ma. Isto~na, pravoslavna hri-
{}anska crkva je nastavila da
ra~una vreme po Julijanskom
kalendaru. To danas ~ine Ru-
ska, Srpska i jo{ nekoliko ma-
njih pravoslavnih crkava.
Razlika izme|u Gregorijan-
ske, odnosno zvani~ne Nove
godine u ve}ini sveta, i Nove
godine po Julijanskom kalen-
daru je 13 dana i ona pada 14.
januara. Otuda kod Srba po-
stoji tzv. Srpska nova godina zlatnim znakovima ispisane
koja se jo{ slavi i kao Mali poruke upu}uju na prole}e,
Bo`i} i kao krsna slava bogatstvo, dug `ivot i sre}u. U
Vasiljevdan. pono} sva vrata i prozori na
U Iranu, gde postoje ku}i moraju biti otvoreni da bi
jo{ tri kalendara (zapadni kroz njih stara godina mogla
za svakodnevnu upo- oti}i, a nova u}i.
trebu, muslimanski Proslava Nove godine, od
za izra~unavanje 1. do 3. januara, napopularni-
verskih praznika i ji je praznik u Japanu. Nova
persijski prema ko- godina se na Japanskom nazi-
jem je nulta godi- va ganjitsu (izvorni dan), ai
na 632.), po~etak sogatsu (uobi~ajeni mesec),
nove godine se {to se odnosi na uverenje da
ra~una prema }e ~oveku cele godine biti
persijskom ka- onako kako mu je bilo prvih
lendaru. Nazi- nekoliko dana Nove godine.
vaju je NO- Na ulazna vrata ku}e se ve{a
RUZ (novi shimenawa (sveti konopac iz-
po~etak). ra|en od slame pirin~a) koji
U Ju- spre~ava ulaz zlim duhovima.
` n o j Vrata se ukra{avaju i s papra-
Indiji ti, narand`ama, tejastozima
Ta m i l i koji simbolizuju bogatstvo,
Novu godi- prosperitet i dugove~nost.
nu slave trodnevnim festiva- Danas kao i nekad, Nova
lom PONOAL u vreme zim- godina je univerzalan simbol
skog solsticija. novog po~etka. Novi po~etak
Kineska Nova godina sla- nekad je davno bio i simbo-
vi se nekoliko nedelja, a po~i- li~no sme{ten na po~etak pro-
nje najranije po~etkom po- le}a, kad se priroda budi. Da-
slednje dekade
meseca janua-
ra, a najkasnije
oko 19. februa-
ra. Naime, ka-
ko je kineska
kalendarska
godina kombi-
nacija sun~e-
vog i mese~e-
vog kalendara,
ona traje 354
dana, pa se
svake dve-tri
godine radi ko-
rekture dodaje
trinaesti mesec, zvan yun- nas taj praznik sve vi{e gubi
yuet. Nova godina je doba svoju duhovnu dimenziju, u
porodi~nog okupljanja, poseta kojoj je ~ovek nekad `iveo u
prijateljima, a intezivno se skladu i u istom ritmu sa pri-
slavi nekoliko dana. Osnovni rodom. Tako novogodi{nje
ornamenti kojima se tada proslave sve vi{e dobijaju ko-
ukra{avaju kineski domovi su mercijani oblik ili nalikuju tek
crveni lampioni i plakati ~ije jednoj velikoj zabavi.