NADOGRADNI ELEMENTI

Funkcionalna grupa nadogradnih elemenata može se podeliti na nekoliko grupa

u okviru kojih figurišu pojedini elementi pribora.
Grupe elemenata sačinjavaju [220]:
 elementi za premošćavanje visinskih i dužinskih rastojanja,

 elementi za manipulisanje priborom,

 elementi za naslon pribora na mašinu alatku,

 elementi za stezanje pribora za mašinu alatku,

 elementi za pozicioniranje pribora na mašini alatki,

 sigurnosni elementi,

 pokretni i obrtni elementi.

Uzimajući u obzir činjenicu da se ovi elementi, iako pripadaju istoj funkcionalnoj

grupi, znatno razlikuju po svojoj funkciji i da na njihov izbor utiču različiti
parametri, svaka od ovih grupa elemenata biće posebno prikazana.

Elementi za premošćavanje visinskih i dužinskih rastojanja

Karakteristika ove grupe elemenata jeste premošćavanje određenih rastojanja,

u bilo kom pravcu, radi dobijanja zaokružene celine pribora. Na izbor ovih
elemenata u velikoj meri utiču oblik i dimenzije radnog predmeta u određenoj
operaciji obrade, kao i broj i raspored ostalih elemenata pribora. U ovu
podgrupu se ubrajaju: montažni blok, međuploča, ugaono potporno telo,
međuelement, povezna letva, nadogradna stezna letva, šestougaoni oslonac,
cilindrični oslonac, pravougaoni oslonac, osloni ugaonik itd. Dok su neki od
karakterističnih predstavnika ove grupe elemenata pribora prikazani na slici 8.1,
primer upotrebe nadogradnih elemenata za povećanje visine priteznog sklopa
dat je na slikama 8.2, 8.3 i 8.4.

Slika 8.1. Elementi za premošćavanje visinskih i dužinskih rastojanja

Slika 8.3. Set nadogradnih elemenata za

Slika 8.2. Pritezni sklop
povećanje visine stezanja
 Slika 8.4. Primena nadogradnih elemenata

Elementi za manipulisanje priborom

Elementi za manipulisanje priborom koriste se kada je pribor težak ili su delovi

pribora nepogodni za prihvatanje. Ovi elementi omogućavaju transport i
manipulaciju priborom, prvenstveno pri postavljanu i skidanju pribora sa
mašine. U tu svrhu koriste se:
 ručice i

 okca.
Ručice se primenjuju za lakše pribore kada manipulisanje priborom izvodi
radnik. Izrađuju se kao jednostrane (slika 8.5) i dvostrane (slika 8.6).

Slika 8.5. Jednostrane ručice

Slika 8.6. Dvostrane ručice

Primena ručica u konstrukcijama pribora prikazana je na slici 8.7.

Slika 8.7. Pribori sa elementima za manipulisanje u vidu ručica

Okca (slika 8.8) se primenjuju za teže pribore, tj. kada je pribor toliko težak da
se njegova manipulacija izvodi pomoću odgovorajućeg manipulacionog uređaja.

Slika 8.8. Okca

Na slici 8.9 prikazane su konstrukcije pribora sa elementima za manipulisanje

izvedenim u formi okaca.
 Slika 8.9. Pribori sa elementima za manipulisanje u vidu okaca

Ručice i okca vezuju se za elemente tela pribora na pogodnom mestu (pomoću

zavrtanjske veze ili zavarivanja). Pri njihovom postavljanju mora se voditi
računa o tome da ne ometaju obradu, da ne povećavaju gabaritne dimenzije
pribora u velikoj meri, kao i da omogućavaju nesmetano postavljanje i skidanje
sa mašine alatke.

Elementi za naslon na mašinu alatku

Elementi pribora za naslon na mašinu alatku izvode se ili izjedna sa telom ili u
vidu dodatnih elemenata. Mogu biti na jednoj površini pribora, ali i na više njih,
pogotovo ako se pribor u toku rada postavlja na sto mašine u više položaja.
Kao elementi tela za naslon na mašinu alatku upotrebljavaju se
 naslone površine i

 nožice.
Naslona površina je jedna od površina samog tela i koristi se kad se pribor ne
premešta po stolu mašine u toku obrade, već zadržava isti položaj. Te površine
moraju biti tačno obrađene i potpuno ravne. One su ujedno jedna od
konstrukcionih baza za ostale obrađene površine pribora. Ukoliko se pribor
mora pokretati po stolu mašine, onda se naslone površine izvode u obliku
nekoliko manjih površina kako bi se olakšalo pomeranje i lakše odstranila
strugotina (slika 8.10). Obrada naslonih površina vrši se posle montaže na telo
pribora i to istovremeno svih naslona kako bi se dobila što veća tačnost.

Slika 8.10. Naslone površine pribora

U zavisnosti od funkcije pribora, naslone površine se mogu izvoditi sa jedne ili

više strana pribora (slika 8.11). Ukoliko se pribor u toku izvođenja obrade mora
okretati u odnosu na radni sto mašine, tj. postavljati u više radnih položaja,
naslone površine se izrađuju na više strana pribora.

a) b)

Slika 8.11. Pribor sa naslonim površinama

a) sa jedne strane, b) sa više strana
Nožice su dodatni elementi tela pribora. Izrađuju se od šestougaonih ili okruglih
profila sa navojem ili čepom. Na slici 8.12 prikazan je primer izvedbe nožica, a
na slici 8.13 konstrukcija pribora sa nožicama.

Slika 8.12. Nožice

Slika 8.13. Pribor sa nožicama

Materijal za nožice je ugljenični čelik za cementaciju (za veće prečnike od 20

mm) ili ugljenični čelik za poboljšanje (za manje prečnike od 20 mm). Naslone
površine nožica mogu biti kaljene ili cementirane i kaljene. Tvrdoća za kaljene
nožice iznosi do 45 HRC, a za cementirane i kaljene − do 60 HRC. Dimenzije i
raspored nožica treba da su takvi da ne upadaju u žlebove radnog stola
mašine.

Elementi za stezanje pribora za mašinu alatku

Ovom grupom elemenata vrši se fiksiranje pribora za radni sto mašine alatke.
Elementi za stezanje pribora za radni sto mašine primenjuju se isključivo kada
pribor u toku obrade ne pridržava radnik, odnosno kada se ne pomera po
radnom stolu mašine. Stezanje pribora na radnom stolu mašine alatke najčešće
se ostvaruje pomoću:
 ureza i zavrtanjske veze,

 poluga za stezanje.

Stezanje pribora pomoću ureza i zavrtanjske veze često se primenjuje jer daje
vrlo krutu vezu i najmanju visinu glave zavrtnja iznad stola mašine. Izbor mesta
za stezanje vrši se prema rasporedu žlebova na radnom stolu mašine alatke.
Urezi mogu biti izrađeni izjedna sa telom pribora ili kao zasebni elementi (slike
8.14−8.16).

Slika 8.14. Urezi izrađeni izjedna sa telom pribora

 Slika 8.15. Urezi izrađeni izjedna sa telom pribora

Slika 8.16. Urezi kao posebni elementi pribora

Stezanje pomoću poluga (slika 8.17) daje nešto veću visinu glave zavrtnja
iznad stola mašine. Poluge imaju univerzalnu primenu sa mogućnošću brze
izmene, postavljanja, skidanja i podešavanja visine stezanja.

Slika 8.17. Stezanje polugama

Na slikama 8.18−8.20 prikazane su konstruktivne izvedbe poluga za stezanje.
Na slici 8.18 prikazana je poluga za stezanje sa malom visinom budući da glava
zavrtnja za stezanje ulazi u otvor na poluzi. U sklop se uključuje i T navrtka koja
se postavlja u žleb radnog stola. Ova konstrukcija se koristi kada je potrebna
mala visina elementa za stezanje pribora za mašinu alatku.

Slika 8.18. Poluga za stezanje

Na slici 8.19 prikazane su konstruktivne izvedbe poluga za stezanje koje se

postavljaju na radni sto mašine i vezuju sa istim preko T navrtke i zavrtnja.

Slika 8.19. Poluge za stezanje

Mehanizam se sastoji od zavrtnja, stezne šape i podmetača sa kosim
ozubljenim površinama koje omogućavaju podešavanje visine stezne šape.
Identičan mehanizam moguće je koristiti i za stezanje radnog predmeta koji se
postavlja direktno na radni sto mašine alatke.
Konstrukcija na slici 8.20 omogućava podešavanje visine stezne poluge preko
zavrtnja za stezanje i opruge koja se osigurava u potrebnom položaju preko
zavrtnja u samom telu mehanizma.

Slika 8.20. Poluge za stezanje

Elementi za pozicioniranje pribora na mašini alatki

Elementi za pozicioniranje pribora na mašini alatki izvode se u vidu

 klinova (slika 8.21) i

 čepova (slika 8.22).

Ovi elementi se pričvršćuju za naslone površine elemenata tela pribora.

Klinovi ili čepovi se jednim delom postavljaju na telo pribora, a drugim ulaze u
žlebove radnog stola mašine alatke. Uobičajeno je da se postavljaju dva klina ili
čepa na što je moguće većem rastojanju kako bi se postigla veća tačnost u
pozicioniranju.
Izbor tačno određenog klina ili čepa zavisi od dimenzija žlebova pribora i
radnog stola mašine.
 Slika 8.21. Klinovi za pozicioniranje pribora

Slika 8.22. Čepovi za pozicioniranje pribora

Sigurnosni elementi

Ako je radni predmet takvog oblika da se u pribor može postaviti u dva ili više
položaja, onda se priboru dodaju sigurnosni elementi (tzv. smetala). Oni
onemogućavaju (omogućavaju) postavljanje radnog predmeta u neispravan
(ispravan) položaj u priboru. Na slici 8.23 prikazan je primer upotrebe
sigurnosnih elemenata. Kao sigurnosni elementi najčešće se upotrebljavaju
odstojnici, a mogu se upotrebljavati i drugi elementi.
 nepravilno pravilno
Slika 8.23. Upotreba sigurnosnih elemenata

Pokretni i obrtni elementi pribora

Da bi se u istoj operaciji (u istom stezanju) radni predmet doveo u novi radni

položaj u odnosu na rezni alat, moguće je upotrebiti pokretne i obrtne elemente.
Ovi elementi, osim pomeranja radnog predmeta u novi položaj, omogućavaju i
vršenje podele − podužne ili kružne. Pokretni i obrtni elementi primenjuju se
kada se u istom stezanju obrađuju dve ili više identičnih površina sa istim
alatom.
Pokretni elementi obezbeđuju translatorno pomeranje radnog predmeta
najčešće u jednom pravcu (slika 8.24). Osnovni deo pokretnih elemenata jeste
klizač, koji se pomera po odgovarajućim vođicama postolja. Po dovođenju u
radni položaj potrebno je fiksirati klizač, pri čemu se njegov položaj u odnosu na
postolje određuje elementom za podelu. Pomeranje klizača ograničeno je
dužinom postolja.

Slika 8.24. Pokretni elementi

Vođice postolja su najčešće prizmatične (pravougaone ili u vidu lastinog repa).

Dok je na slici 8.25 prikazan primer sa vođicama u vidu lastinog repa sa
klinastim umetkom za regulisanje zazora, na slici 8.26 data je varijanta
pravougaonih vođica sa regulisanjem zazora ravnim umetkom.

Slika 8.25. Vođice u vidu lastinog repa Slika 8.26. Pravougaone vođice

Kako bi se što više smanjilo trenje između površina u kontaktu, upotrebljavaju

se vođice sa kuglicama (slika 8.27).

Slika 8.27. Vođice sa kuglicama

Po dovođenju u radni položaj potrebno je da se klizači fiksiraju. Na slikama 8.28

i 8.29 prikazani su primeri fiksiranja klizača.

Slika 8.28. Stezanje klizača Slika 8.29. Stezanje klizača zavrtnjem

zavrtanjem i ravnim umetkom i klinastim umetkom
Pri eksploataciji se mora paziti da sila obrade ne deluje na umetke za
podešavanje zazora, već isključivo na vođicu bez umetka. Na slici 8.30
prikazani su neispravni i ispravni položaji umetka u operacijama glodanja i
bušenja radnog predmeta.

nepravilno pravilno nepravilno pravilno

Slika 8.30. Pravilni i nepravilni položaji umetka za podešavanje zazora

Element za podelu kod pokretnih uređaja može biti izveden kao čep i klin.
Izvedbe elementa za podelu u formi čepa prikazane su na slici 8.31.

Slika 8.31. Podela pomoću čepa kod pokretnih uređaja

Klin sa podeonom letvom koristi se onda kada se isto pokretno postolje
upotrebljava za više radnih predmeta. Klin se postavlja na postolje, a letva sa
podelom na klizač, kao što je prikazano na slici 8.32.

Slika 8.32. Podela pomoću klina kod pokretnih uređaja

Kod pribora veće mase i većih dimenzija pomeranje pokretnog elementa

moguće je izvesti preko mehanizma zupčaste letve i zupčanika, ili pak
pneumatskim, hidrauličnim ili električnim pogonom.
Obrtni elementi (slika 8.33) omogućavaju obrtanje radnog predmeta oko jedne
ose, uz vršenje određene podele. Uređaji se sastoje iz obrtne okrugle ploče
koja se oko centralnog čepa obrće u odnosu na nepokretno postolje. Čep se
nalazi na okretnoj ploči ili na postolju, a smešten je u čauru. Položaj ose
obrtanja može biti vertikalan i horizontalan, a u nekim slučajevima i pod uglom.

Slika 8.33. Obrtni uređaj

Podela se i kod obrtnih uređaja vrši čepom, klinom i kuglicom (slike 8.34−8.36).

Slika 8.34. Podela pomoću čepa kod obrtnih uređaja

Slika 8.35. Podela pomoću klina kod obrtnih uređaja

Slika 8.36. Podela pomoću kuglice kod obrtnih uređaja

 Slika 8.37.Upotreba okretnog uređaja za kružnu podelu u operaciji bušenja
otvora (podela sa čepom)

Kod uređaja za velikoserijsku i masovnu proizvodnju, da bi se pomoćno vreme

što više skratilo, primenjuje se takva konstrukcija pribora da se jednim
zahvatom deluje i na mehanizam za stezanje i na mehanizam za podelu. Za
velike serije, podela sa ostalim radnjama (otpuštanjem, okretanjem, stezanjem)
realizuje se mehanizovano pa čak i automatizovano − električnim, hidrauličnim
ili pneumatskim uređajima.