KAKO SE PIŠE DIPLOMSKI RAD

za studente fakulteta

" su nam nužniji no sve drugo - ljudi koji omladini daju

sposobnost merenja i ocenjivanja i koji su joj uzor u
strahopoštovanju prema istini, u poslušnosti prema duhu, u službi
."

Herman Hese

Ovaj svojevrstan ima za cilj da studentima, diplomcima UF-a, pomogne i

olakša pisanje završnog ili diplomskog rada iz oblasti Obrazovna tehnologija. U njemu su
dati jednostavni i nadasve saveti i preporuke od toga kako i organizovati rad
do literature.
Molim kolege da imaju na umu da je “Kako se piše diplomski rad” u formi
popularnog teksta.

Miroslava

1
Pre

Sa nestrpljenjem ste da položite poslednji ispit i da nete izradu diplomskog rada.

Sada, kada promislite, vrlo rado biste polagali bilo koji ispit u zamenu za izradu diplomskog
rada. Iz kojih razloga? Zato što je izrada diplomskog rada iz više razloga složen, zahtevan,
ponekad i dugotrajan posao.

Kako ti? ste , ovog teksta. Posle definisanja ideje i koncepta

vam malo bolje. Što više budete radili na odabranom problemu, to vam se više
dopadati ovaj posao. Posle ovog perioda nailazi kriza, manifestovana
nezadovoljstvom (sobom, mentorom, temom). Ona može trajati satima, danima, nedeljama,
.... Molim vas da uporno i nepokolebljivo, uprkos muci, nastavite sa radom. U jednom
trenutku shvatiti da uživate i veoma, veoma zadovoljni (“Zvezda je ”).

Dali mi verujete? Hu! Sada .

Šta je diplomski rad?

Diplomski rad predstavlja završni rad u univerzitetskoj praksi dodiplomskih studija.

Njime se proverava i osposobljenost kandidata za samostalni rad u
. Izrada diplomskog rada podrazumeva dva ili više aktivna . To su
kandidat i mentor. Ponekad i asistent. Komunikacija njih treba da bude
aktivna i dvosmerna. Ova vrsta saradnje je koautorska.

Diplomski rad može biti koncipiran:

1. kao sistematizovani prikaz neke teorije ili grupe teorija (sa uslovljenostima
i komparacijama) ili inovacije iz ove oblasti (novi softveri i sl.)
2. projekat,
3. kao kombinacija teorijskog prikaza i istraživanja.
Obim diplomskog rada je u zavisnosti od sadržaja i se od 50 do 150 stranica.1

1
Poželjan obim završnih radova prema D. u Metodologiji istraživanja, FON, Beograd,
1999., je: seminarski rad od 10-50 strana, magistarski rad od 150-200 i doktorska disertacija od 200-300 strana.

2
Ko treba da predloži temu?

Diplomski rad može predložiti kandidat ili mentor. Bolje je da predlog teme diplomskog
rada, u zavisnonsti od interesovanja i usmerenosti, potekne od samog kandidata.

Okvirne teme mogu biti iz oblasti: Internet u obrazovanju, Obrazovni ra

softver, Hipermedijalni sistemi, Sistemi virtualne realnosti, inteligencija,
Informacioni sistemi u obrazovanju, Multimedijalni informacioni servisi u obrazovanju,
na daljinu, E- Osposobljavanje nastavnika za primenu informaciono-
komunikacionih tehnologija, Standardi informati znanja i veština.

Izbor teme

Obrazovna tehnologija kao izuzetno aktuelna oblast; pre svega, razvoju i

primeni informaciono-komunikacionih tehnologija nudi mnoštvo tema.

Važno je da se svaka tema, iako ranije može obraditi na nov i

zanimljivom i atraktivnom.

Opšta preporuka je, da je uvek bolje izabrati užu temu nego se sa širokom
Važno je da tema bude precizna i konkretna. Definisanje problema istraživanja je

Priprema literature

Posle jasno formulisane teme prikupljanje materijala i literature.

Priprema literature je kreativan i . ranijih saznanja nam
da razvijemno sopstveno, novo shvatanje problema. Nikako se ne oslanjajte na svoje
. Sve zapisujte, pravite izvode. Radite . To je najkorisniji savet.

Napomena: Potrebno je jasno odvajati od našeg vlastitog razmišljanja i

zapažanja. Neposredne citate prenosimo potpuno dela teksata uz belešku
uz tekst ili na bibliografiju. Posredno citiranje (parafraziranje) treba
ukazivanjem na bibliografiju.

3
Struktura rada

Struktura rada je u funkciji koncepcije kandidata i mentora. , forma

rada je: naslov, sadržaj, uvodni deo, centralni deo, metodološki koncept, rezultati
istraživanja, razmatarnja, literatura.2

Naslov rada ne mora biti prvi korak u radu. je da je to veoma težak deo
posla. Iz tih razloga koristimo radni naslov. Prof. dr Dobrivoje bi rekao za naslov
rada da je to “data ” koja mora biti opravdana sadržajem rada. naslovi se ne
jer nisu prikladni. Naslov terba da bude kratak, jasan i skroman. On treba da
izrazi sadržaj rada, njegove rezultate i .

Sadržaj rada kao je tekstualno prikaz je od izuzetne važnosti i za autora i

za njegove . Za autora je to orjentacioni plan rada a za putokaz.

Uvodni deo treba da izražava naše motive, temu, cilj i namenu rada. NJega
pišemo na samome kraju rada. Uvodni deo po obimu treba da iznosi 10-20% rada. U uvodu
treba izbegavati fusnote i drugih autora.

Centralni deo (izlaganje materije ili istorijski pregled_ treba da

naglašavanje razvoja primene saznanja vezane za predmet našeg rada. U njemu treba da
probleme i da ukažemo puteve za reševanje istih

Centralni deo ili razrada je najobimniji deo diplomskog rada. On obuhvata od

60-80% rada. U ovom delu iznosimo najvažnije podatke o postupku.
Kompozicija centralnog dela, prema literaturi ima tri dela:

1. istorijsko-teorijski (eksplikativni),
2. -eksperimentalni, i
3. perspektivni.
U prvom delu dajemo naglašavamo problematike kao i na pregledu ranijih
teorijskih saznanja i rezultata.

U -eksperimentalnom delu iznosimo informacije, teorije, zakone i stavove

( i sopstvene). U ovom delu treba da damo najbitnije i rezultate. Dokazujemo
hipoteze.

delom dajemo konkretna rešenja i mere.

2
Neki autori na svog rada ispisuju prikladan moto ili posvetu

4
 Metodologija istraživanja – podrazumeva projekat istraživanja i njegovu realizaciju.
Treba izneti problem istraživanja, uzorak, predmet, cilj, zadatke, hipoteze i opravdanost
istraživanja. Kod istraživanja koja se izvode sa ispitivanjem na uzorku bitno je da uzorak
bude jasno . U okviru prikupljanja podataka treba jasno definisati tehnike,
postupke i instrumente prikupljanja podataka.

Rezultati istraživanja – U ovom delu dajemo najbitnije rezultate istraživanja i sve

primenjene postupke.

razmatranja – koja izvodimo iz centralnog dela rada, treba da daju

najvažnija rešenja i odgovore na postavljena pitanja. Treba poštovati ono što je napisano
i koristiti jasne ice. Ne iznositi nove .U treba izbegavati fusnote i
drugih autora. razmatranja su rezultat naših razmišljanja i zapažanja.

Ona treba da obuhvate 10-20% od teksta rada.

Literatura (bibliografija) – treba da bude potpuna i . Može biti popisana

ili abecednim redom. Unosimo podatke o autoru, godini izdanja, nazivu dela,
i mestu. U popisu literature treba navesti , studije, ,
dokumenta i Internet lokacije.

Primer:

Literatura
1. , J.(1967), Uloga indukcije u istraživanju, knjiga, Beograd
2. Armbruster, B., Kubler, H.D. (1988), Computer und Lernen ( i ),
Lecke-Büdrich, Opladen
3. ICDL (International Centre for Distance learning) (1995), The Mega-universities of the
NJorld, The top ten, Open University, Milton Keynes
4. , D. (1996), Informacione tehnologije u programiranoj nastavi i ,
skup: Informacione tehnologije, Žabljak
5. UNESCO (1994), Informatic for Secondary education, International Federation for
information Processing (IFIP), Paris
6. , Mirjana (1990), Akciona istraživanja i teorija vaspitanja, Pedagogija 3,
str. 275-300
7. Distance Learning White Paper (2001): eLRNetwork, dostopuno na:
http://www.elrnnetwork.com/elrnwhitepaper.html (White Papers, prepared by staff of
various companies, detail how their products solve industry problems.)

5
Stil pisanja rada

Treba se pridržavati opštih principa: pismenosti, kulture i doslednog izlaganja. Svaka

treba da je povezana sa prethodnom. (POVEZIVANJE!!) Naravno da je to
odmah . Iz tih razloga, zapisujemo ono što nam prvo padne na pamet.
Zatim poboljšavamo, usavršavamo, naš tekst. Nove revizije teksta dovesti do
usavršavanja stila pisanja diplomskog rada.

Vizuelni identitet rada

Rad se predaje u štampanom obliku, u aplikaciji za tekst procesiranje, u 4 primerka.

Autoru prepuštamo kreativnost u pri definisanju vizuelnog identiteta. Ne zaboravite da svaki
pasus treba da bude jedna celina. Preporuke su:

• Font – Tip fonta izabrati po sopstvenom izboru. fonta za

osnovni tekst 12.
• Pargraf – Prored 1.5, Prvi red
• Margine – Donja i gornja magina po 2,5 cm. Leva 3 cm. Desna 2,5
• Fusnote – na kraju strane rednim brojevima.
• Numeracija strana - po izboru
• Naslovi, podnaslovi – po izboru

Odbrana rada

Najvažnije je da odbranom budu izloženi ciljevi i zadaci rada, metodologija koju smo
primenili, najvažniji rezultati koje smo dobili kao i doprinos samog rada. Odbrana rada traje
od 20 – 30 minituta.

Napomena: Pre odbrane predati predsedniku komisije biografiju kandidata u

licu i indeks.

6
I JOŠ PONEŠTO .....

• je potrebno u diplomskom radu formirati priloge kaošto su: upitnici,

ankete i sl.

• Ispod tabela , slika i grafikona upisati redni broj i naziv.

• Koristiti napredno pretraživanje Interneta.

• Raditi redovno backup diplomskog rada.

• Održavati bezbednosni sistem na nivou (Antivirus programi).

• Vaš rad možete objaviti.

• Pre odbrane tremu ostavite kod ku

Literatura:

1. Veljko, Potkonjak Nikola, Istraživanje u školi, UF, Užice, 2002.

2. Dobrivoje, Metodologija istraživanja, FON, Beograd

1999.

3. Nikola, Osnovi rada, knjiga,

Beograd, 1989.

4. M., Kako nastaje djelo, Svjetlost, Sarajevo, 1988.