Географија Дамјан Станојевић

Ученици би требало да користе књиге уз кратки текст који добију од наставника и да науче
питања из наставне јединице. Наставник ће водити евиденцију у педагошкој свесци и
е-дневнику.
Коментаре и питања у вези наставне јединице ученици могу упутити од 09 до 12 часова
радним данима на меил stanojevicdamjan@gmail.com .
У наслов меила обавезно написати име, презиме и одељење.

ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ

Језера могу бити природна и вештачка.

Природна се по постанку деле на:
- речна у напуштеним речним коритима (баре, мртваје)
- еолска (настала радом ветра, Палићко)
- кратерска (у угашеним вулканима)
- ледничка (настају отапањем ледника)
- крашка (настају растварањем околних кречњачких стена)
- тектонска (настају спуштањем или издизањем литосферних плоча)
- урвинска (на клизиштима, Завојско код Пирота)
Највеће језеро по површини на свету је Каспијско, најдубље на свету је Бајкалско 1610 м,
највеће на Балкану је Скадарско,
Вештачка језера прави човек због наводњавања, производње енергије, водоснабдевања,
спречавања поплава, туризма и рибњака…
Познатија вештачка језера су Ђердап (Дунав), Ибар (Газиводе), Западна Морава (Овчар),
Власина (Врла), Дрина (Зворничко и Перућац).

Питања:

1. Како се деле природна језера?

2. Због чега се праве вештачка језера?
3. Које је највеће језеро на свету?
4. Које је најдубље језеро на свету?
5. Које је највеће језеро на Балканском полуострву?