Vitgy daje naturalisticko resenje skepticizma.

Prva razvojna linija jeste neobicnost epistemickog tvrdjenja koja ukljucuje murovske iskaze, pokazujuci
da se odredjene implikacije nase upootrebe reci ja znam ili ne mogu objasniti ili u potpunosti razumeti u
slucaju tvrdjenja koja ukljucuju takve sudove. Ovakvu razvojnu liniju shvatamo kao nesto sto tek
motivise Vitgya da odgovori skeptyky. Nas odnos prema sudovima murovskog tipa nije epistemicki
odnos.Dakle Vitgy ima za cilj da pokaze da mi uopste nemamo epistemicki odnos premasudovima
Murovskog tipa, I time on otklanja ono od cega krece skeptic, a ne ono sto tvrdi skeptic (ali samim tim I
ono sto tvrdi skeptic)

Druga razvojna linija jeste priroda izvesnosti matematike I logike. Ovde se opisuje nas odnos prema
sudovima okvira. To sto mi te sudove smatramo IZVESNIM nije nesto sto smo izveli iz nase sigurnosti u
to, tj. jer imam apsolutni uvid u apsolutne I nuzne istine, vec je odraz logicke I gramaticke uloge koju ovu
sudovi imaju za nas, oni predstavljaju temelj nase prakse. Dakle, izvesnost u ove sudove je samo odraz
toga da mi imamo autoritet kao ucesnici u praksi kada izgovaramo te sudove. Ovo je bitno za
skepticizam jer na ovaj nacin mozemo posmatrati izvesnost kao nesto sto nema predstavlja neki
epistemicki stav nas prema sudovima. Takodje, to sto nesto ne dovodimo u pitanje je okolnost koja je
potrebna da bi se moglo lepo ucestvovati u praksi I da budemo sposobni da racunamo.

Sto se tice iskaza murovskog tipa, tu je rec o prakticnoj izvesnosti. Ona je unekoliko slicna ovoj.

Pre svega, treba razgraniciti razliku izmeduj interpretacije I znacenja. Znacenje nije interpretacija, jer da
je tako nikada ne bismo imali jedno znacenje reci sto je suludo. Znacenje reci je osnov za interpretaciju,
interpretacija je izvedenica znacenja. One sadrze primene koje bi trebale da budu sastavljene od njih, da
bi nesto bila interpretacija ona mora da bude primenjena. Primenu pravdamo interpretacijom.

Znacenje neke reci se ispoljava kroz njenu upotrebu u praksi, uspesnu upotrebu. Dakle razumevanje
znacenja neke reci nije u pogadjanju njene interpretacije, vec se ogleda u njenoj uspesnoj upotrebi.
Dakle razumevanje je sposobnost upotrebe izraza koji je saglastan sa uobicajenom praksom njegove
upotrebe.

Na osnovu ovoga, biti u stanju da primenis nesto, prepoynas, uradis, znaci da si shvatio znacenje. E sad
na osnovu toga Vitgy smatra I da covek kod iskaza murovskog tipa vidi izvesnost, kao sa matematickim
stvarima. Msm ofc moze doci do greske, ovi sudovi bas zato sto su empirijski I njihova znacenje imaju
interpretacije, znaci da moze imati razlicite kontekste, ali u svakom slucaju, u kljucnom smislu oni su
postojani kao iskazi za nas jer sun am razumljivi svima nama koji delimo znacenje tog iskaza. Murovski
iskazi da zna neke stvari zapravo predstavljaju logicke osnove unutar nasih empirijskih sudova. Tek ako
znamo mi recimo mozemo da upotrebljavamo itd itd. U tome se ogleda ta prakticna izvesnost.

Da bih mogao da funkcionisem ja moram da budem u stanu da napravim ove murovske iskaze. Dakle,
Murova premise Evo jedne ruke je preepistemicka tvrdnja, yaista nema nista sa skeptickim prigovorima,
prosto ja znam znacenje, umem da je koristim, praktikujem je, I sve ful.
Vitgenstajn ovim ide I otklanja uopste bilo kakav raylog za skepticizam – ne krece od neke premise. Ono
sto nam dakle Vitgy nudi jeste alternativno objasnjenje nasih saznajnih tvrdnji o svetu, To su prakticna
vladanja tehnikaama, I tu je pitanje istinitosti tj. opravdanja besmislena. St ace mi opravdanje ako ga fino
koristim?

Dakle, sve dok se prirodni svet vidljivih objekata, nasa svest o njima I nase koriscenje jezika zbog njih
smatraju legitimnim I neospornim, nema mesta skepticizmu prosto, suvisan je. Vitgenstajn se I ne trudi
da sad tu nesto dokazuje realnost ljudske prakse, vec zauzima cisto naturalisticki stav kojim dovoljno
matira skepticizam.

Mekgin smatra da se skeptikovo otkrice void u dve nedoumice. PRVA jeste to sto on zahteva nseto lol
nzm sta, a DRUGI JE sto se zakljucak kosi sa skeptickom

Vitgy se razlikuje od Ostina Mura I Kavela jer zauzima skroz refleksivnu poziciju I od temelja sa te tacke
gledista razmatra praksu, dok Ostin Mur I Kavel ukazuju na praksu I razmatraju jerdogmatski odbacuju
skeptikovu ocenu nasih sudova I tek onda nas uveravaju u njihovu tacnost. Kod vitg nema dogmatickog
odbacivanja skepticiyma jer se praksi pristupa s jedne refleksivne I naturalisticke tacke.

Vitgy nikako nije idealista ili nesto tako, boli ga uvo. Ne smart da je sad to sto mi kazemo odraz
stvarnosti. On smatra da yivimo u prirodnom svetu, I da smo tokom yivota razvili tehnike za opisivanje.
UKOLIKO JE ISTINITO ONO STO JE YASNOVANO, ONDA OSNOVA NIJE ISTINITA A NIJE NI LAZNA. Znaci ova
zasnovast jeste praksa,prosto primenjivanje te tehnike. Tu nema mesta za istinosnu vrednosti.