Viljuskari Seminarski Rad

Visoka tehniča škola strukovnih studija
Novi Beograd
-Seminarski rad-
Tema:
Viljuškari
Mentor: Student:
Prof. Dr. Živković Dragan Stoimirović Marija
Broj indeksa: 100/15
Stoimirović Marija Viljuškari
Decembar, 2016
SADRŽAJ:
1. UVOD………………………………………………………………………... 2
2. ISTORIJSKI RAZVOJ VILjUŠKARA…………………………………… 3
3. OSOBINE VILjUŠKARA…………………………………………………… 6
3.1. Podela viljuškara…………………………………………………………. 6
4. OSNOVNI SKLOPOVI I PODSKLOPOVI VILjUŠKARA………………… 9
5. HIDRAULIČNI SISTEM KOD VILjUŠKARA………..…………………...17
6. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE VILjUŠKARA…...………...….. ..23
7. PROIZVOĐAČI VILjUŠKARA…………………………………………… 25
8. OSOBINE NEKIH VILjUŠKARA…………………………………………. 27
8.1. Dijagrami i poređenje nekih od specifikacija…………………………… 28
8.2. Eksploatacioni troškovi viljuškara-primer…………..………………..... 30
9. UPUTSTVO ZA SIGURAN RAD…………………………………………. 38
9.1. Obuka viljuškarista……………………………………………………… 38
9.2. Uputstvo za siguran rad sa viljuškarem………………………………… 39
9.3. Radna sredina viljuškara………………………………………………... 39
9.4. Održavanje viljuškara…………………………………………………… 39
9.5. Ček lista viljuškara……………………………………………………… 40
10. ZAKLjUČAK………………………………………………….…........ ..... 42
LITERATURA……………………………………………..……………… .... 43
1
1. UVOD
Viljuškari su motorna industrijska vozila koja se koristi za operacije sa teretom, a te operacije čine
istovar, utovar robe, transport unutar skladišta. Zapravo, glavni zadatak im je rukovanje robom i
materijalom. Kao takvi, danas su neizostavni deo ne samo skladšita vec i industrijskih pogona, logističko
distributivnih centara, itd. Savremeni viljuškar razvijen je tokom dvadesetih godina od strane raznih
kompanija ukljucujuci Clark I Yale I Towne Manufactoring. Viljuškari su od tada postali nezamenljiv
deo opreme u proizvodnim pogonima i skladištima. Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko
miliona viljuškara. Prema Industrial truck association u SAD je u funkciji 855900 viljuškara.
Cilj rada
Cilj ovog seminarskog rada je da prikaže osnovne funkcionalne jedinice viljuškara, njihove
karakteristike i načine klasifikacije viljuškara. Svrha istraživanja je i opis i analiza karakteristika
najčešćih vrsta viljuškara koji se koriste, takođe i poređenje viljuškara sa izborom najboljeg.
Slika 1.1.- Dizel viljuškar1
1
Dizel viljuškar ..\..\..\dizel-viljuskar-25.jpg
2
2. ISTORIJSKI RAZVOJ VILjUŠKARA
Nazad u prošlom veku u SAD svaka železnička stanica imala je ručni pogon na sva četiri točka-
prtljag karavan. Funkcioner Pennsylvania Railroad iz Altona 1906. godine dodaje snagu baterije za
skladištenje prtljaga na karavanu, pa se time smatra da je to bio prvi ‘kamion na pogon’. Tako popularnu
ideju napajanja kamiona želeli su da uključe i u drugim granama industrije, ali dugo nije bilo napretka na
tom polju.
.
Slika 2.1.- Prvi kamion na pogon iz 19062.
Godine 1919. krenuo je razvoj vertikalnih podizanja, kao i uvođenje viljuške i kljuna. Neki od prvih
viljuškara bili su samo kamioni za koje su zavarene šipke.
Viljuškari se u početku nisu mnogo koristili. Intenzivno su počeli da se koriste tek nakon 1926.
godine, iako su mnogi eksperimentisali i napredovali između 1919. i 1927. godine. Rani modeli ovakvih
kamiona bili su veoma jednostavni, jer upotreba hidraulike nije bila dovoljno razvijena, mogućnosti
podizanja tereta su bile veoma male, ali ipak i kao takve su u znatnoj meri olakšavale pretovar materijala.
Prvi savremeni motorni viljuškar napravljen je u SAD 1927. godine (Clark Equipment Company,
Buchanan, Michigan).
.Prvi kamion na pogon iz 1906. ..\..\..\pallet-history-disk2-011.jpg

2
3
Slika 2.2.- Prve konstrukcije viljuskara iz 1927.godine
Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosača tj. zahvatnog uređaja, mogućnost slaganja robe
na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su brzoj ekspanziji viljuškarske
tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraćaja. Konvencionalna konstrukcija viljuškara je primarno
prilagođena za rad sa kompaktnim tj.logističkim jedinicama u obliku palete ili kontejnera.
Slika 2.3.- Viljuškar i kompaktna logistička jedinica-paleta 3 Slika 2.4.- Regalni viljuskar4
Proizvođaci opreme danas nude celu paletu različitih viljuškara , od najosnovnijih modela kao što su
ručni viljuškari do složenih savremenih viljuškara koji se koriste za složenije operacije kao što su regalni
viljuškari koji prikupljaju robu sa regala koji mogu imati ogromne dimenzije. Današnji su viiljuškari
konstrukcijski puno složeniji od modela koji su se proizvodili pre pedesetak godina, hidraulički sastav za
podizanje i spuštanje tereta moraju biti vrlo precizni i sigurni kako bi se manipulacije obavljale uz
minimalnu mogućnost oštećenja tereta, opreme ili ljudskih posledica. Vreme je novac, pa je vrlo bitno da
3
Viljuškar i kompaktna logistička jedinica-paleta ..\..\..\39313.jpg
4
Regalni viljuskar ..\..\..\regalni vilj.jpg
4
se skladištenje, prikupljanje i ostale manipulacije obavljaju u što kraćem vremenskom roku, kako bi i
troškovi bili niži.
Slika 2.5.- Primer specifičnih uslova rada vezanih za ovu oblast i studija pravaca razvoja viljuškara 5
Viljuškari su u zadnjih tridesetak godina doveli pravi procvat u smislu tehničkog i tehnološkog
napretka. Višeštruko su povećane mogućnosti viljuškara u smislu visine dizanja i nosivosti tereta, brzini
obavljanja manipulacijskih aktivnosti kao što su utovar i istovar tereta, škladistenje i prikupljanje tereta.
Razvojem ekološki prihvatljivih faktora omogućeno je da se sve navedene škladišne operacije obave uz
minimalnu potrošnju goriva te zagađvanja radne okoline. Različite naprave omogućuju ne samo
rukovanje robom na paletama, već i drugim teretom koji nije u standardnim gabaritima.
Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona viljuškara.
Slika 2.6.- Viljuškar u budućnosti6
5
Primer specifi čnih uslova rada ..\..\..\regalni 2.jpg
6
Viljuskar u buducnosti ..\..\..\STILL-Gabelstapler-RXX-288x300.jpg
5
3. OSOBINE VILjUŠKARA
Viljuškari su specijalna transportno-manipulativna sredstva sa ugrađenom viljuškom, po kojoj je i

ovo transportno sredstvo i dobilo ime. Viljuškari i su najzastupljenija, najkorisnija i najpraktičnija
sredstva unutrašnjeg transporta. Oni su transportne radne mašine za istovar, prevoz, skladištenje i utovar
raznog tereta.
Osnovna svojstva viljuškara ogledaju se u sledećem:
 diže teret,
 vozi (prevozi teret od jednog do drugog mesta),
 slaže teret,
 nije vezan za određeno mesto i pravac kretanja.
Viljuškari su najbolje iskorišćeni kada dižu teret do granice vlastite nazivne nosivosti, voze ga
najdalje 50 metara i slažu na policu ili sloj. Prevoz tereta viljuškarom na veća rastojanja nije ekonomičan
i zato je u takve svrhe bolje koristiti prikolicu sa traktorom ili neko drugo transportno sredstvo.
Pojavom viljuškara rešeno je i poslednje pitanje koje je dugo godina predstavljalo problem za uspešnu
organizaciju unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta. Njihovom upotrebom je, što je od posebnog značaja,
omogućena koordinacija svih međusobno zavisnih i tehnološki povezanih prekrcajnih i skladišnih
operacija u procesu proizvodnje i transporta.
U današnje vreme viljuškari se najčešće koriste za istovar, odnosno utovar i istovar te robe koja je
složena na paletama, ali se isto tako mogu koristiti za manipulacije raznom komadnom robom jer imaju
različite dodatke za zahvat tereta. Osim paletizirane i komadne robe, viljuškari se koriste i za istovar i
slaganje kontejnera. Transportno prenosive jedinice kao što su palete danas su neizostavan deo skladišnih
skloništa. Palete omogućavaju da se na njih roba složi na siguran i praktičan način, kako bi se što
jednostavnije upravljalo prilikom obavljanja skladišnih operacija. Svrha je da se minimizira mogućnost
oštećenja robe i da se ne dovedu u opasnost skladišni radnici koji obavljaju manipulacije i slaganje robe
na paletu.
3.1. Podela viljuškara
Najčešće podele viljuškara su:
Prema vrsti pogona:

 Elektro viljuškari,
 Viljuškari sa toplotnim motorom.
Prema položaju težišta tereta u odnosu na vozilo:

 Viljuškari sa tezištem izvan težišta točka,
 Viljuškari sa težištem unutar težišta točka.
6
Prema pristupu viljuške teretu:

 čeoni viljuškari,
 bočni viljuškari,
 viljuškari sa okretnim viljuškama,
 četvorosmerni viljuškari,
 viljuškar sa teleskopskim viljuškama.
Prema broju točkova:

 viljuškari sa tri točka,
 viljuškari sa četiri točka.
Prema mestu vozača:

 viljuškari kojima vozač upravlja hodajući uz vozilo,
 viljuškari kojima vozač upravlja stojeći uz vozilo,
 viljuškari kojima vozač upravlja u sedećem položaju.
Viljuškari u određenim zakonima prebacivanja i slaganja tereta preuzimaju ulogu dizalice. Brojne su
prednosti upotrebe viljuškara počevši od smanjenja fizičkog rada, brzih prebacivanja i skladišnih
operacija, uštede radnog vremena , boljeg slaganja robe ( što povećava koeficijent iskorišćenja skladišta),
do veće sigurnosti i produktivnosti rada i manjeg oštećenja robe.
Podela viljuškara može biti struktuirana i na sledeći način:
Prema tri osnovna kriterijuma:

 Pogonskom uređaju
 Konstrukciji
 Nameni
Prema pogonskom uređaju viljuškari se dele u tri grupe:

 ručni viljuškari,
 motorno – ručni viljuškari,
 motorni viljuškari (dizel, benzinski, elektro i plinski);
Prema konstrukciji viljuškari se mogu razvrstati na:

 čeone,
 bočne,
 regalne.
Prema nameni viljuškari se dele na:

 transportne viljuškare,
 skladišne viljuškare,
 viljuškare za komisioniranje.
7
U akademskoj literaturi postoje razni nazivi i podele viljuškara prema tipu izvršenja, a još su veće
razlike naziva izvršenja viljuškara u praksi. Iz tog razloga se za pregled vrsta viljuškara paralelno daje
nekoliko prikaza, sa uporedno srpskom i engleskom terminologijom.
Vrste viljuškara prema tipu izvršenja:

 bočni,
 čeoni,
 viljuškari sa okretnim viljuškama,
 skladišni viljuškar,
 portalni viljuškar,
 visokoregalni viljuškar,
 niskopodizni viljuškar.
8
4. OSNOVNI SKLOPOVI I PODSKLOPOVI VILjUŠKARA
Viljuškari se sastoje iz:

 Šasije osnovnog vozila sa pogonom kretanja,
 Vertikalnog stuba sa jednim ili više ramova,
 Pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim organom,
 Sistema za naginjanje rama i
 Upravljačkog uređaja smeštenog u kabini viljuškara.
Slika 4.1. - Osnovni sklopovi i podsklopovi viljuškara7
Glavni delovi viljuškara (slika 4.1.) su:

00 Motor,
01 Sistem za hlađenje,
02 Dovod goriva, karburator, izduvni sistem,
06 Transmisija,
11 Distributor,
12 Alternator,
20 Pogonska osovina,
23 Točkovi i gume,
24 kočioni sistemi,
25 upravljačke table,
26 Upravljačka osovina,
29 hidraulična pumpa,
30 Hidraulični kontrolni ventil,
32 hidraulični cilindar,
38 protivteg,
7
Osnovni sklopovi i podsklopovi viljuškara (Lukic J.-2012, Kragujevac)
9
39 Komponente rama i šasije,

40 natpisi i oznake.
Uređaj za dizanje tereta kod viljuškara sastoji se od rama sa viljuškom kao zahvatnom napravom
(nosačem) i hidrauličkog pogona za podizanje i naginjanje rama. Oslanjaju se na četiri ili tri točka, tako
da su prednja dva točka pogonska i neupravljačka, a zadnja dva ili samo jedan služe za upravljanje. U
slučajevima gde je skučen prostor za kretanje tj. manevar koriste se viljuškari sa tri točka. Oni imaju
manji radijus obrtanja, potreban im je uži radni prolaz, ali u odnosu na viljuškare sa četiri točka imaju
manju brzinu kretanja, slabiju stabilnost i slabije dinamičke karakteristike.
Motor viljuškara
Motori koji se ugrađuju u savremene viljuškare predstavljaju naprednu mašinu koja čini srce jednog
viljuškara i daje mu pogon da ispuni sva moguća očekivanja. Veliki broj inženjera radio je dugi niz
godina kako bi se poboljšao rad motora i vremenom je postajao sve bolji. Manja potrošnja, duži vek
trajanja, manje buke i vibracija, kao i mnoge druge inovacije nastajale su vremenom.
U ponudi su motori različite snage, dimenzija, potrošnje i cene. Motor treba birati prema očekivanom
opterećenju i izdržljivosti viljuškara, uslovima rada i celokupne okoline i terena.
Slika 4.2.- Dizel motor8
Osnovna podela pogonskih motora viljuškara je na toplotne motore ili na motore sa unutrašnjim
sagorevanjem i na elektromotore.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem se mogu podeliti na:
 benzinske motore,
 dizel motore,
 plinske motore.
Elektromotori se dele na:
 istosmerne motore,
 naizmenične motore.
Razlike koje dolaze usled izbora pogonskog motora mogu bitno uticati na očekivanja od viljuškara,
što automatski utiče na iskorišćenje istih. Bitno je takođe reći da električni motori mogu biti napravljeni
sa izmenjivim baterijskim napajanjem, odnosno baterijskim napajanjem koji sadrži sastav brzog punjenja.
8
Dizel motor ..\..\..\motor viljuskara.jpg
10
Vrsta pogonskih agregata takođe utiče na brzinu samog viljuškara. Brzina kretanja u operativnom
delovanju može biti različita što zavisi od konkretnih zahteva.
Prednosti i nedostaci električnih viljuškara:
Prednosti:
 Pogodni za rad u zatvorenom prostoru,
 Nema izduvnih gasova,
 Jeftinija energija,
 Tihi rad,
 Jeftinije održavanje,
 Jednostavnije upravljanje,
 Kompaktnije izvršenje– veće manevarske sposobnosti (širine prolaza).
Nedostaci:
 skuplja investicija,
 manje nosivosti i brzine,
 potrebno punjenje baterija ili dodatne baterije za zamenu (dodatni prostor i dodatna oprema),
 manje pogodni za rad na otvorenom (vremenski uslovi, neravni tereni).
Prednosti i nedostaci dizel viljuškara:

Prednosti:
 rad na otvorenom,
 jeftinija investicija (jeftiniji od električnih, skuplji od plinskih),
 nema potrebe za vremenski zahtevnim punjenjem ili zamenom baterije,
 u pravilu veće nosivosti i brzine.
Nedostaci:
 skuplje gorivo od električne energije, jeftinije od plina,
 najveća emisija štetnih gasova, ekološki manje prihvatljivi,
 bučni,
 skuplje održavanje od električnih (jeftinije od plinskih).
Prednosti i nedostaci plinskih viljuškara:

Prednosti:
 najjeftiniji,
 mogućnosti rada na otvorenom i zatvorenom,
 najbolje performanse po pitanju brzine i ubrzanja,
 u pravilu veće nosivosti i brzine.
Nedostaci:
 najskuplje gorivo,
 najskuplje održavanje,
 postoji emisija štetnih gasova,
 potrebno provetravanje.
Sistem za hlađenje
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji pokreće skoro sve viljuškare radi na principu ‘unutrašnjeg
sagorevanja’. Prilikom sagorevanja smeše vazduha i goriva u motoru se razvija velika toplota - dovoljna
da za 10 minuta istopi blok motora težak oko 50 kilograma. Sistem za hlađenje održava motor na
11
optimalnoj temperaturi. Temperatura se reguliše na dva načina - hlađenje vazduhom i hlađenje vodom.
Dovod goriva, karburator, izduvni sistem

Karburator je uređaj na benzinskom motoru koji priprema mešavinu benzina i vazduha potrebnu za
rad motora. Pomoću karburatora se takođe upravlja snagom motora. Izduvni sistem motornog vozila ima
ulogu odvođenja otrovnih gasova koji nastaju prilikom sagorevanja goriva u motoru sa unutrašnjim
sagorevanjem, njihovog hlađenja i prigušivanja buke motora.
Transmisija
Transmisija obuhvata sve delove i sklopove na vozilu, koji prenose obrtni moment sa motora na
pogonske točkove.
Slika 4.3. – Transmisija: 1.Motor 2.Kvačilo 3.Menjač9
Alternator
Alternator je električni generator koji strujom snabdeva sve električne uređaje viljuškara i puni
akumulator. Generator je mala elektrana koju pokreće motor; kad motor ne radi, električnu energiju daje
akumulator. Električni generator može biti dinamo – generator jednosmerne struje ili alternator –
generator naizmenične struje.
Pogonska osovina
Vratilo ili pogonska osovina je mašinski element kojim se prenosi obrtni moment i snaga, a može
biti opterećen i na savijanje; za razliku od osovine kojom se ne prenosi obrtni moment i koja je
opterećena samo na savijanje. Dok osovina može i mirovati, vratilo se uvek okreće jer prenosi obrtni
moment.
Kočioni sistemi
Kočnice su uređaj za usporavanje odnosno potpuno zaustavljanje vozila ili drugog pokretnog tela,
odnosno za smaǌivaǌe ili potpuno sprečavaǌe ubrzavaǌa tela. Kočnice proizvode silu ili obrtni
moment suprotnog smera od smera kretanja ili okretanja, te time kinetičku energiju tela u kretanju
pretvaraju u neki drugi oblik energije.
9
Transmisija ..\..\..\transmisija.png
12
Hidraulična pumpa
Hidraulička pumpa, je kao pogonski element sastavni deo hidrauličkog pogona, kojem je spolja
dovedena mehanička energija (obično elektromotor) i koju pretvara u energiju radnog hidrauličkog fluida.
Slika 4.4. - Model viljuškara na električni pogon- funkcionalne jedinice 10
Ram
Ram predstavlja osnovu na koju su zakačeni jarbol, osovine, točkovi, protivteg, gornji štitnik i
pogon. U sastavu rama mogu biti i rezervoari za gorivo i hidraulična tečnost.

Pneumatici
Postoji veliki broj pneumatika viljuškara. Tri najčešće korišćena tipa su pneumatski, puni
i poliuretanski. Pneumatici se biraju na osnovu toga za šta i gde se viljuškar koristi. Izbor pneumatika u
velikoj meri utiče na sigurnost i performanse.
Protivteg
Protivteg je masa pričvršćena na zadnjem delu rama viljuškara. Svrha
protivtega je da pruži protivtežu u odnosu na teret koji se podiže. U slučaju električnih viljuškara, velike
baterije mogu zameniti kontrateg.
10
Model viljuškara na električni pogon- funkcionalne jedinice (Lukic J.-2012, Kragujevac)
13
Kabina
Kabina je deo koji sadrži sedište za vozača zajedno sa kontrolnim pedalama, volanom, polugama,
prekidačima i kontrolnom tablom. Kabina može biti otvorenog ili zatvorenog tipa, ali uvek sadrži gornji
štitnik. Kabina može biti opremljena grejačima za zemlje sa hladnom klimom.
Slika 4.5.- Kabina viljuskara DFG serija 311
Pogon
Pogon viljuškara može biti motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji koristi gas, benzin ili dizel
gorivo. Električni viljuškari se napajaju preko baterija ili gorivnih ćelija koje obezbeđuju napajanje
električnog motora. Električni motori u viljuškarima mogu biti DC ili AC tipa.
Nagibni cilindri
Nagibni cilindri su povezani na ram viljuškara i kran. Njihova uloga je da ugaono pomeraju kran u
cilju lakšeg manipulisanja teretom.

Kran
Kran je vertikalna konstrukcija koja vrši rad podizanja i spuštanja tereta. Sačinjena je od međusobno
povezanih šina koje pružaju lateralnu stabilnost. Međusobno povezane šine mogu imati valjke ili čaure za
vođenje. Pogon krana je hidraulički, od strane jednog ili više hidrauličnih cilindara, direktno ili preko
lanca. Može biti zakačen na prednju osovinu ili na ram viljuškara.
Nosač
Nosač je deo viljuškara na koji se kače viljuške ili drugi dodaci. Postavljen je na šine krana uz koje se
kreće na dole i gore uz pomoć lanca ili direktnom vezom sa hidrauličnim cilindrom. Kao i kran, nosač
može da sadrži valjke ili čaure za vođenje u šinama krana.
11
Kabina viljuskara DFG serija 3 ...dunav-ei.rs/catform/dfg-serija-3/
14
Specijalni dodaci
Na nosač se mogu kačiti dodaci poput viljuški L- oblika koje služe za manipulisanje teretom. Postoji
veliki broj drugih vrsta dodataka za manipulaciju raznim vrstama materijala.
Slika 4.6.- Viljuške L-oblika12
Primenom dodatnih uređaja raznih dodataka značajno se širi područje primene viljuškara te se povećava
sigurnost i brzina transporta.
Specijalni zahvatni uređaji su:
 uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produžeci za viljuške, rotatori,
potiskivači),
 uređaji koji omogućavaju rukovanje sa nepaletizovanim teretima (trn, konzola, kašika, klješta),
 razni oblici zaštitnih rešetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeđuju zaštitu vozača
viljuškara,
 uređaji koji omogućavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog
zadatka (radne korpe za montažu ili reparaturu instalacija u halama i dr.).
Primena specijalnih zahvatnih uređaja (slika 4.7.) kod viljuškara postavlja i određena ograničenja. Ta
ograničenja uglavnom se odnose na redukciju nosivosti. Specijalni zahvatni uređaji su teži od standardne
viljuške, a po pravilu udaljavaju i težište tereta od pete viljuške, što ima za posledicu smanjenje nosivosti
viljuškara.
Svako odstupanje težine zahvatnog uređaja i pomeranje težišta od propisanog mora se uzeti u obzir
pri sparivanju (izboru nosivosti) viljuškara i zahvatnog uređaja, jer je u protivnom ugrožena stabilnost
viljuškara.
Nosivost
Nosivost viljuškara zavisi od težine tereta kojim se upravlja i visine na koju se teret podiže ili spušta.
Nosivost viljuškara se smanjuje prilikom podizanja tereta na određenu visinu, pa se kod upravljanja sa
teretom ta činjenica mora uzeti u obzir jer može doći do neželjenih posledica kao što je prevrtanje tereta.
Nazivna nosivost viljuškara podrazumeva težište tereta na propisanoj udaljenosti od kraja viljuški.
Ukoliko dođe do pomaka težišta, zbog nejednako raspoređene mase tereta ili same dimenzije tereta,
smanjuje se nosivost. Primena dodatnih uređaja za zahvat može takođe imati uticaja na smanjenje
nosivosti zbog mase uređaja i pomaka tezišta tereta.
12
Viljuške L-oblika (Lukic J.-2012, Kragujevac)
15
Slika 4.8. prikazuje dijagram nosivosti viljuškara proizvođača Toyota. Na dijagramu je prikazana
nosivost u odnosu na visinu podizanja. Što se više podiže teret u visinu manja je nosivost kao što je i
prikazano na slici. Razlika u nosivosti na određenim visinama dizanja može biti i do 1 tone.
Prilikom nabavke viljuškara proizvođači u tehničkoj dokumentaciji viljuškara daju dijagrame nosivosti.
Slika 4.7.- Razni oblici zahvatnih uređaja za viljuškare13

a) viljuške sa zglobom za postavljanje u vertikalan položaj, b) zahvatna naprava sa trnovima za transport
cevastih materijala i koturova, c) rotaciona klešta, d) zaštitni ram za vozača, e) kontejner sa pokretnim
dnom za pražnjenje, f) kontejner za prevrtanje, g) kašika za rasut materijal, h) kašika za potiskivanje
rasutog materijala, i) kovačka klješta, k) držač tereta, l) potiskivač, m) uređaj za prevrtanje paletnih
jedinica, n) konzola, o)konzola sa vitlom,p) grabilica na konzoli, q) konzola sa pokretnom kukom,
r) klješta za sanduke, s) klješta za burad, t) klješta za bale, u) klješta za rolne papira
13
Razni oblici zahvatnih uređaja za viljuškare (Lukic J.-2012, Kragujevac)
16
Slika 4.8.- Dijagram nosivosti viljuškara14
5. HIDRAULIČNI SISTEM KOD VILjUŠKARA
Slika 5.1.- Hidrulični sistem kod viljuškara15
1. Pumpa,
14
Dijagram nosivosti viljuskara (Lukic J.-2012, Kragujevac)
15
Hidraulicni podistem kod viljuskara Suvajdzic Slavko, Transportna sredsta u proizvodnji,Beograd, 1967.
17
2. Usisna cev,
3. Rezervoar,
5, 8, 9, 10, 12, 13 – Potisna cev,
6. Razvodnik,
7. Hidrocilindar za dizanje tereta,
11. Hidrocilindar za naginjanje rama,
14. Hidrocilindri za dodatne naprave ( Kasika, klesta, potiskivač, i slično),
15. Povratna cev.
Pumpa je kao pogonska mašina, sastavni deo hidrauličkog pogona, kome je spolja dovedena
mehanička energija i koja je pretvara u energiju radnog hidrauličkog fluida. Hidraulička pumpa sistema je
konstrusana tako da se veličina i smer protoka radne tečnosti iz pumpe može podešavati (promenljiva
radna zapremina). Protok se može podesiti od neke minimalne do maksimalne vrednosti.
Osnovna funkcija ovog sistema je upravljanje smerom i brzinom rotacije vratila hidrauličkog motora.
U kućištu hidrauličke pumpe uležišten je blok cilindara sa pokretnim klipovima i ulaznim vratilom
pumpe. Blok cilindara oslanja se na razvodnu ploču pumpe. Aksijalno kretanje klipova podešava se
kliznom pločom čiji se nagib može menjati polužnim mehanizmom. Veličina radne zapremine hidrauličke
pumpe zavisi od nagiba klizne ploče. Mehanizam za razvođenje tečnosti omogućuje odvajanje zahvaćene
zapremine tečnosti tako da razdvaja zonu niskog pritiska (na ulazu) od zone visokog pritiska (na izlazu)
hidrauličke pumpe.
Mehanizam za upravljanje radnih parametara pumpe omogućuje promenu radnih parametara pumpe
tokom rada (promenu protoka po intenzitetu i po smeru, promenu pritiska). Kod nekih pumpi je osnovno
kretanje mehanizma za potiskivanje rotaciono (zupčaste, krilne, zavojne itd). Kod klipnih pumpi je
osnovno kretanje mehanizma za potiskivanje pravolinijsko.
Slika 5.2.- Zupčasta hidraulička pumpa sa unutrašnjim ozubljenjem16
Rezervoari (slika 5.3.) su komponente hidrauličkog sistema čija je glavna namena smeštaj radne
tečnosti. Obično su u rezervoaru smešteni: filter, hladnjak i grejač, a često i pumpa. Na rezervoaru mogu
biti ugrađeni elektromotor, pumpa i manometar. Hidraulički rezervoari su obično prizmatičnog ili
cilindričnog oblika.
16
https://sh.wikipedia.org/wiki/Hidrauli%C4%8Dka_pumpa
18
Konstrukcija rezervoara i njegov položaj treba da omoguće lako punjenje i kontrolu nivoa radne
tečnosti, lako održavanje i dobro odvođenje toplote. Otvor za punjenje sa sitastim filterom treba da je
zatvoren poklopcem sa zaptivkom. Usisni vod se postavlja 2 do 5 cm iznad dna rezervoara i obično ima
sitasti filter. Povratni vod se postavlja 2 do 5 cm ispod minimalnog nivoa ulja, čime se sprečava pojava
pene i vrtloženje. Povratni vod treba postaviti što dalje od usisnog, kako bi se sprečio uzajamni uticaj.
Unutrašnje površine rezervoara treba da su glatke i zaštićene od korozije, udara i visoke temperature.
Odušak za vazduh sa vazdušnim filterom se postavlja sa gornje strane rezervoara i treba da omogući izlaz
vazduha i pare iz rezervoara i spreči ulaz mehaničkih čestica i vodene pare iz vazduha. Odušak za vazduh
može biti izveden posebno ili sa otvorom za nalivanje. Dno prizmatičnog rezervoara je obično malo
nagnuto u odnosu na horizontalu. Ispusni otvor postavlja se na najnižem delu dna rezervoara, kako bi se
rezervoar pri zameni tečnosti potpuno ispraznio. Čep ispusnog otvora je često namagnetisan da bi
prikupljao metalne čestice. Kod prizmatičnih rezervoara otvor za čišćenje se postavlja sa strane, a kod
cilindričnih odozgo. Otvori za čišćenje se zatvaraju hermetički poklopcima.
Radi kontrole nivoa radne tečnosti ugrađuje se pokazivač nivoa. Pokazivač nivoa može biti
konstruktivno izveden kao zastakljeni otvor ili kao staklena cev na principu spojenih sudova. Pokazivač
nivoa treba da ima oznake maksimalnog i minimalnog nivoa radne tečnosti. Oblik, veličina i položaj
rezervoara utiču na rad hidrauličkog sistema. Veličina rezervoara zavisi od veličine hidrauličkog sistema,
protoka pumpe i radnih uslova. Obično je najmanja zapremina rezervoara jednaka trominutnom, a za teže
uslove rada desetominutnom protoku pumpe. U rezervoaru treba da ostane slobodno oko 15% zapremine
zbog izdvajanja vazduha. Sve spoljne površine rezervoara treba da budu slobodne radi odvođenja toplote.
Slika 5.3.- Rezervoari17
Hidraulički razvodnici omogućuju start, reverziranje i zaustavljanje hidrauličkih motora.

Funkcija hidrauličkih razvodnika je usmeravanje (razvođenje) i prekidanje struje radne tečnosti.
Osnovne konstrukcijske karakteristike hidrauličkih razvodnika su:
- broj radnih položaja,
- broj hidrauličkih priključaka na razvodniku,
- funkcija radnih položaja,
- način aktiviranja razvodnika i
17
rezervoari-hidraulicno-slika-43592062.jpg
19
- nazivna veličina NP priključnih otvora.

Obzirom na mogućnosti aktiviranja razvodnika, uobičajeno je da se oni izrađuju sa 2, 3 i 4 radna
položaja. Najčešće se koriste dva i tri radna položaja koji se zadaju elektromagnetima za aktiviranje.
Broj hidrauličkih priključaka je različit. Razvodnici najčešće imaju četiri priključka:
- priključak za dovod radne tečnosti (potisni vod od hidrauličke pumpe),
- priključak za odvod radne tečnosti (povratni vod prema rezervoaru),
- dva priključka za dovod i odvod radne tečnosti u izvršni motor.
Označavanje priključaka na razvodniku standardizovano je ISO (CETOP) ili odgovarajućim
nacionalnim standardima. Tako je označeno:
- P - priključak pumpe,
- R - priključak rezervoara,
- A, B, C.. - izlazni priključci razvodnika,
- X i Y - interno i eksterno upravljanje razvodnikom.
Funkcija radnog položaja na hidrauličkom razvodniku definisana je konstrukcijom za svaki radni položaj
na razvodniku. Neke od mogućih funkcija su:
- prekidanje proticanja,
- proticanje u zadanom smeru,
- promena smera,
- prigušivanje,
- blokiranje itd.
Aktiviranje - postavljanje razvodnika u odgovarajući radni položaj izvodi se: polugom, oprugom,
elektromagnetskim, hidrauličkim i pneumatskim aktuatorima itd.
Slika 5.4.- Prikazivanje razvodnika pomoću simbola18
Ventil je uređaj koji reguliše protok tečnosti ili gasova. Radi tako što delimično ili potpuno zatvara
prolaz kroz cev. Postoje razne konstrukcije za različite primene. Uz to, postoje i takozvani kontrolni
ventili, koji se ne aktiviraju ručno, već akcijom kontrolnog sistema, obično električnom
strujom ili pneumatskim ili hidrauličkim sistemom.
Sigurnosni ventil (slika 5.5.) je posebna vrsta ventila. Njegova namena je da spreči eksploziju kotla
ako pritisak pare ili drugog medijuma pređe određeni nivo. Nalaze se po propisu na svim uređajima sa
gasovima i tečnostima pod povišenom temperaturom i/ili pritiskom. U kući se može naći
18
razvodnik.gif
20
u bojleru (grejaču vode), na primer. Pri prevelikom pritisku se sam otvara, čime pritisak pare kotla pada
na dozvoljeni nivo, a sigurnosni ventil se tada ponovno sam zatvara.
Ventili su izuzetno česti. U kućama se nalaze na slavinama za vodu, u vodokotlićima, radijatorima,
bocama za plin, i drugde.
Osnovni delovi su:
 telo ili kućište ventila,
 ulaz(i) i izlaz(i), koji dopuštaju ulaz i izlaz medijumu čiji protok se kontroliše,
 prekidač toka (rotor, disk, kugla, vrata...), koji sprečava i omogućuje protok medijuma,
 sedište, koje sa prekidačem toka obrazuje nepropusan spoj pri zatvorenom stanju. Može biti
integrisano sa telom,
 pokretač, kojim se ručno ili indirektno pokreće prekidač toka.
Slika 5.5.- Sigurnosni ventil19
Hidraulični cilindri (slika 5.6.) imaju zadatak da izvode translatorno kretanje i da pri tome prenose
sile. Maksimalna sila u cilindru zavisi od aktivne površine A i najvišeg dozvoljenog radnog pritiska p.
F= p ∙ A
Klipnjača ulazi i izlazi iz kućišta cilindra, i ono što se vidi potpuno izvučeno. Klip je vezan za kraj
klipnjače u unutrašnjosti kućišta cilindra. Klip nikada ne izlazi iz Cylinder Housing. Breather Plug
omogućava vazduh u i iz cilindra tokom spuštanja i podizanja. Sila je od početka do kraja hoda
konstantna. Brzina kretanja zavisi od količine tečnosti koja se dovodi u cilindar.
19
http://www.leser.com/en/tools/safety-valve-tutorial.html
21
Slika 5.6.- Hidraulični cilindar20
Postoje razne konstrukcije cilindra od kojih su najčešće:

 sa navijenim krajevima,
 sa vučnim šipkama,
 sa prirubnicom,
 sa zavarenom konstrukcijom.
Svi tipovi konstrukcije imaju prednosti i mane. Zavareni cilindri su jeftiniji, ali se u osnovi ne
servisiraju. Cilindri koji imaju navijene krajeve imaju malu prednost u pogledu prečnika u odnosu na
druge tipove, ali obično zahteva deblji cilindar, da bi se obezbedilo urezivanje navoja bez slabljenja
konstrukcije. Cilindri sa vučnim šipkama se veoma često koriste. Prednosti ovakve konstrukcije su veliki
opseg alterntivnih stilova montiranja i optimalne karakteristike za standardni opseg komponenti.
Korišćenje prirubnice zavarene za glave cilindra, koja se zavrtnjevima spaja sa telom, je jedan od
najstrožih oblika konstrukcije. Mana ovog rešenja je što izrada mnogo košta.
Osnovno pravilo koje mora da se poštuje je odrżavanje saosnosti cilindra i vođenog mehanizma.
Pored toga vrlo je važno i proveravanje krajnih položaja klipa. Izvlačenje i uvlačenje cilindra mora da se
odvija bez trzaja, kočenja i udara. Nesaosnost hidrocilindra sa vođenim mehanizmom dovodi do
jednostranog habanja cilindra, promene preseka klipnjače, oštećenja zaptivki i zakošenja vođenog
mehanizma. Zaptivni kompleti za cilindar mora da se odlikuju niskim koeficijentom trenja i visokom
otpornošću na habanje i povišene temperature.
U sledećoj tabeli su date najčešće neispravnosti koje mogu da se jave kod hidraiuličnih cilindara kao
i njihov uzrok i načini otklanjanja neispravnosti.
NEISPRAVNOST MOGUĆ UZROK NAČIN OTKLANjANjA
Odsustvo radnog pritiska u Oštećenje ili pohabane Zameniti zaptivke.

klipnoj zapremini cilindra. zaptivke.
20
http://hydraulicspneumatics.com/200/TechZone/Cylinders/Article/False/6423/TechZone-Cylinders
22
Sporo pomeranje klipnjače.

Tragovi ulja na klipnjaci.
Zagrevanje klipnjače, Velika bočna Obezbediti saosnost gonjenog mehanizma i
Neravnomerno kretanje sa opterećenja, oslabljeno klipnjače, proveriti i po potrebi popraviti
vibracijama. učvršćivanje cilindra. učvršćenje cilindra.
Neravnomerno kretanje Eliminisati vazduh iz cilindra. Proveriti
Vazduh je ušao u
klipnjače, povećani šum i cevovod i zaptivati set klipnjače da bi se
cilindar.
vibracije. našlo mesto ulaska vazduha u sistem.
6. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE VILjUŠKARA
Razvoj tehnoloških rešenja pretovarnih i skladišnih sistema uvek je povezan sa definisanjem

prostornog rasporeda elemenata sistema, odnosno povezanim geometrijskim karakteristikama rešenja, što
podrazumeva dimenzionisanje:
• potrebnih širina internih saobraćajnica,
• radnih prolaza
Isto tako, ukoliko je, npr. reč o sistemima kod kojih se roba odlaže u nekoliko redova po visini, od
značaja su i karakteristike sredstva koje definišu:
• maksimalnu visinu dohvata,
• potrebnu građevinsku visinu objekta, s obzirom na slobodnu visinu dizanja sredstva, i sl.
• prohodnost, stabilnost tereta,
• redukcija nosivosti sredstva u funkciji dimenzija tereta i visine dizanja, i sl. takođe su pitanja koja
imaju poseban značaj kako u procesu razvoja rešenja, tako i u primeni.
23
Slika 6.1.- Geometrijske karakteristike viljuškara 21
• h1 – visina uvučene dizalice,

• h2 – slobodno podizanje,
• h3 – visina podizanja,
• h4 – visina izvučenog krana,
• h6 – visina krova kabine,
• h7 – visina sedenja,
• m1 – razmak između krana i skladišne površine,
• m2 – razmak između poda viljuškara i skladišne površine,
• x – udaljenost tereta,
• y – međuosovinski razmak,
• l – dužina viljuški,
• l2 – dužina viljuškara do viljuške,
• s,e – dimenzije krakova viljuške,
• b1 – širina viljuškara,
• α, β – nagib krana, nosača viljuške,
• Wa – poluprečnik okretanja,
• Ast – širina prolaza.
Visina dizanja je veoma važna karakteristika viljuškara koja se po pravilu opisuje spektrom
karakteristika:
• Visina dizanja tereta (h 3) - predstavlja važnu eksploatacijsku karakteristiku sredstva koja određuje
visinu slaganja tereta kojim se upravlja. Ova visina treba da bude za 150 – 300 mm veća od nivoa najviše
palete u slogu. Pri tome, nosivost viljuškara na toj visini dizanja treba da odgovara težini tereta koji se
skladišti.
21
Geometrijske karakteristike viljuškara ( Cvetanović B.-2003, Niš)
24
• Slobodna visina dizanja (h2) - definiše se kao visina do koje se viljuške mogu podići, a da pri tome ne
dođe do izvlačenja krana.
• Maksimalna visina sredstva za viljuške u spuštenoj poziciji - predstavlja maksimalnu visinu sredstva pri
spuštenim viljuškama, koja zavisno od tipa viljuškara može označavati visinu vrha kabine, vrha krana,
zahvatne naprave, tereta i sl.
7. PROIZVOĐAČI VILjUŠKARA
Južno Korejski proizvođač viljuškara HYUNDAI je jedan od najvećih u svetu. U svom proizvodnom
programu imaju dizel, plinske i elektro viljuškare nosivosti od 1 do 25 tona. Najmodernija tehnologija
koja se primenjuje u proizvodnji kao i najpoznatije svetske komponente koje se ugrađuju u viljuškare
svrstava HYUNDAI u sam vrh proizvođača viljuškara.
25
Slika 7.1.- Hyundai viljuškar22
Projektovan prema potrebama evropskog kupca, "naš" opseg proizvoda nudi prava rešenja za sve
vaše potrebe u vezi sa rukovanjem materijalima, od utovara i istovara, do podizanja porudžbine, rada sa
stakerima i horizontalnog transporta. Sa TMHE takođe možete računati na rasprostranjen opseg rešenja
prilagođenih vašem poslovanju, uključujući rukovođenje "flotom" (većim brojem jedinica), fleksibilne
uslove iznajmljivanja, prilagođenim finansijskim paketima. – Tako je TOYOTA MATERIAL HANDLIN
SERBIA opisao svoje viljuškare i poslovanje sa njima.
Slika 7.2.- Toyota viljuškar23
Tigor trade navodi - Hyster, LPG i dizel viljuškari, CT serije, dizajnirani na način da mogu u potpunosti
zadovoljiti potrebe klijenata čiji su uslovi rad srednje teški. Serija Fortens Hyster viljuškara poseduje
značajne tehničke inovacije koje doprinose intenzivnijem poslovanju korisnika ovih mašina, što se ogleda
kroz maksimalno vreme raspoloživosti mašina, povećanu produktivnost i lakoću opsluživanja
istih. Vodeći u klasi, Fortens plinski i dizel viljuškari poseduju efikasne motore u kombinaciji sa
jedinstvenom Hyster transmisijom, Duramatch, kojom se značajno podiže produktivnost rada rukovaoca.
22
Hyundai viljuskar …nikolic-viljuskari.net/assets/files/HYUNDAI%20KATALOZI/35-40-45-50da-9.pdf
23
Toyota viljuskar ...toyota-viljuskari.com/toyota-tonero-dizel-viljuskari-3,5T-8T.php
26
Slika 7.3.- Hyster viljuškar24
8. OSOBINE NEKIH VILjUŠKARA
Proizvođači Hyundai Toyota Hyster

Model 50D-9 40-8FD45N H5.OFT
24
Hyster viljuskar ...hyster.rs/novi-vilju%C5%A1kari/vilju%C5%A1kari-sa-motorima-sa-unutra%C5%A1njim-
sagorevanjem/_cat_H4.0-5.5FT_-281.htm
27
Gorivo Dizel Dizel Dizel

Polozaj rukovodioca Sedeći Sedeći Sedeći
Max.nosivost 5000 5000 5000
Centar ravnoteže 600 500 600
Motor
Proizvođač Hyundai Toyota Kubota
Model Cummins/Q5F38 1KD Kubota
Nominalna snaga 75 kW 55kw 50kW
Nominalni obrtni moment 2200 2200 2200
Broj cilindra 4 4 4
Zapremina motora 3.800 cc 3.000 cc 3.800 cc
Brzina kretanja (km/h) 33.9 23.5 18,7
Brzina podizanja
440/460 480/500 450/460
(pun/prazan) (mm/s)
Brzina spuštanja
550/450 540/490 510/420
(pun/prazan) (mm/s)
Max.uspon ( sa teretom) 58,7 28 23.3
Servisna težina (kg) 8890 6690 7520
Raspodela težine sa teretom
12153/1692 9920/1270 11041/1478
(napred/nazad)(kg)
Raspodela težine bez tereta
4509/4335 2850/3840 3206/4314
(napred/nazad)(kg)
Max. visina podizanja (mm) 3030 3000 2740
Ugao nagba (napred/nazad) 15/10 6/12 6/10
Slobodno podizanje (mm) 140 110 100
Radijus okretanja (mm) 3314 2750 2877
Visina sistema za dizanje
2515 2200 2215
(mm)
Rastojanje od kabine do
2597 2375 2300
max.visine
Max.visina sa teretom
4275 4270 4500
(max.visina + teret)
Cena 37.400 35.000 34.700
Potrošnja goriva 6,3 L 5.1 L 4,9 L
Troškovi amortizacije 3,74 e/h 3,5 e/h 3,47 e/h
Tekući troškovi 2,24e/h 2,1 e/h 2,08 e/h
Radni vek 10 000h 10 000h 10 000h
8.1. Dijagrami i poređenje nekih od specifikacija
28
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
33000 33500 34000 34500 35000 35500 36000 36500 37000 37500 38000
Cena (€)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Snaga
motora (kW)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000
Zapremina motora (CC)
29
Proizvodjac Hyser
Toyota
Hyundai
440 460 480 500 520 540 560 580 600 620
Centar ravnoteze (mm)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 5 10 15 20 25 30 35 40
Brzina kretanja (km/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
2500 2600 2700 2800 2900 3000 3100
Max.visina podizanja (mm)
Izabrali smo Hyundai viljuškar zato što za malo više novca dobijamo više mogućnosti.
30
8.2. Eksploatacioni troškovi viljuškara-primer
Izračunaćemo eksploatacione troškove za prethodno odabran Hyundai viljuškar snage 75 kW, koji
košta 37400 evra. Cena goriva je 1,2 e/l. Cena jednog radnog sata rukovaoca je 1 e. Predvidimo da će
raditi 1000 h u toku jedne godine, treba vratiti kredit u roku od 5 godina, pri čemu je kamatna stopa 8%, a
kamatna stopa osiguranja 3,5%. Radni vek mašine je 10 000 h. Potrošnja goriva viljuškara je 6,3 L/h.
Koeficijent koji zavisi od vrste opreme i gde se radi iznosi 0,6. Kalkulativna stopa iz ličnog dohodka je
0,5; 0,7 ;0,4. Prebacivanje norme je 20%.
Nabavna cena: Tnc = 37400 evra

Snaga: P = 75 kW
Cena goriva: Cg = 1,2 e/L
Potrošnja goriva: Qg = 6,3 L/h
Kamatna stopa: K = 8%
Kamatna stopa osiguranja: Ko = 3,5%
Radni vek: Vt = 10000 h
Kalkulativna stopa ličnih dohodaka: Ksf = 0,5 Ks2 = 0,7 Ks3 = 0,4
Prebacivanje norme: Pn = 20%
Koeficijent opreme i vremena: p = 0,6
Cena radnog sata radnika: Crs = 1e
Troškovi amortizacije:
Ta = Tnv/Vt = 37400/10000 = 3,74 e/h
Ta (€/h) - troškovi amortizacije

Tnc (€) - nabavna cena investicione opreme
Vt (h) - ekonomski vek trajanja posmatrane opreme
Troškovi tekućeg održavanja:
Tnc x p 37400× 0,6

Tt = = =¿ 2,24 e/h
Vt 10000
Tt (€/h) - Trškovi tekućeg održavanja

Tnc (€) - nabavna cena opreme
p - koeficijent koji zavisi od vrste opreme i uslova u kojima ta oprema radi za povoljne uslove rada iznosi:
p = 0,4 - 0,5, za prosečne uslove rada p = 0,5 - 0,6, za nepovoljne p = 0,7 - 0,9
Troškovi maziva:
Tm = 0,1 x 7,56 = 0,75 e
Tsus = Qg x Cg = 6,3 x 1,2 = 7, 56 e
31
Tm (€) - Troškovi maziva

Tea (Tsus €) - Troškovi pogonske energije
Troškovi kamate:
Tk = Csr x k = 12000 x 0,08 = 2 992 e/god 2,99 €/h
Tk ( €/h) - Troškovi kamate na utrošena sredstva za nabavku transportne ili druge opreme
Csr (€) – srednja vrednost osnovnih sredstava
k - važeća bankarska kamata
Troškovi osiguranja:
Tos = Tnc × k = 37400 x 0,035 = 1 309 e/god→1,31 e/h
Tos - Troškovi osiguranja opreme

k - kamantna stopa osiguranja
Troškovi licnog dohodka:
Tld = Tldr ×Ks1= 1 x 1,2 = 1,2 €/h
Tldr (€/mes) - Troškovi ličnih dohodaka po jednom radniku zaposlenom u režiji

Ks1- Kalkulativna stopa izdvajanja iz dohodaka
Troškovi investicionog održavanja:
Tio = (0,05 – 0,12) x Tnc/1000 = 0,07 x 37400/1000 = 2,68 e/h
Tio (€/god) – Troškovi investicionog održavanja

Tnc (€) – Nabavna cena opreme
Troškovi obaveza iz ličnih doprinosa radnika:
Told = Ks2 x (Tld + Tldr) = 0,7 x (1,2 + 0,6) = 1, 26 e
Tldr = Ks1 x Tld = 0,5 x 1,2 = 0,6 e
Tob = 0,1 x (Tio + Tt + Tst) = 0,1 x (2,68 + 2,24 +3,36) = 0, 82 e/h
Told (€/mes) - Troškovi obaveza iz ličnih dohodaka radnika

Ks2 - Kalkulativna stopa za izdvajanje iz dohodaka
32
Troškovi zarade radnika:
Tzr = Ks3 x (Tld + Tldr) = 0,4 x (1,2 +0,6) = 0,72 e
Tzr (€/mes) - Troškovi zajedničke potrošnje

Ks3 - Kalkulativna izdvajanja za zajedničku potrošnju
Troškovi delova koji se menjaju:
Tdt = ( 0,06 – 0,15 ) x 37400 = 0,09 x 37400 = 3366 e/god → 3,36 e/h
Tdt (€/god) - Troškovi delova koji se troše

Tnc(€) - Nabavna cena
Ukupni troškovi eksploatacije:
Te = Ta + Tt + Tm + Tk + Tos + Tld + Tio + Told + Tldr + Tob + Tdt + Tzr
Te = 3,74 + 2,24 + 0,75 + 2,99 + 1,31 + 1,2 + 2,68 + 1,26 + 0,6 + 0,82 + 3,36 + 0,72 = 21,67 e/h
33
Model Hyundai Toyota Hyster
Troškovi amortizacije 3,74 3,5 3,47
Tekuće održavanje 2,24 2,1 2,08
Troškovi maziva 0,75 0,61 0,56
Troškovi kamate 2,99 2,8 2,67
Troškovi osiguranja 1,31 1,22 1,12
Troškovi licnog
1,2 1,2 1,2
dohotka
Troškovi intezivnog
2,68 2,45 2,32
održavanja
Troškovi obaveza iz
ličnih dohodaka 1,26 1,26 1,26
radnika
Trošak licnih
0,6 0,6 0,6
doprinosa radnika
Troškovi obrazovanja 0,82 0,77 0,72
Troškovi zarade
0,72 0,72 0,72
radnika
Troškovi delova koji

3,36 3,15 3,12
se menjaju
Ukupni troškovi 21, 67 20,18 19,83
34
Hyster
Proizvodjac
Toyota
Hyundai
3.3 3.35 3.4 3.45 3.5 3.55 3.6 3.65 3.7 3.75 3.8
Troškovi amortizacije (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
1.85 1.9 1.95 2 2.05 2.1 2.15 2.2 2.25 2.3

Tekuće održavanje (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

Troškovi maziva (€/h)
35
Proizvidjac Hyster
Toyota
Hyundai
2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3 3.1

Troško
vi kamate (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
1 1.05 1.1 1.15 1.2 1.25 1.3 1.35

Troš
kovi osiguranja (€/h)
36
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5

Tr
oškovi intenzivnog odrzavanja (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7

Troš
ak ličnih doprinosa radnika (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5

Troškovi obrazovanja (€/h)
37
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

Troškovi zarade radnika (€/h)
Proizvodjac Hyster
Toyota
Hyundai
3 3.05 3.1 3.15 3.2 3.25 3.3 3.35 3.4

Troškovi delova koji se menjaju (€/h)
Proizvodjaac Hyster
Toyota
Hyundai
18.5 19 19.5 20 20.5 21 21.5 22

Ukupni troškovi (€/h)
38
Iz predhodnih proračuna tehničke dokumentacije, dijagrama i ostalih priloga Hyundai jeste najskuplji
i troškovi su mu najveći, ali u odnosu na druge modele imamo veći broj servisnih sati, veću snagu motora,
zapreminu motora i mnoštvo drugih karakteristika, s tim je i manja zamena delova,a i imamo garanciju
proizvođaca da prvih 3000 radnih sati, moramo samo da menjamo ulje u motoru kao i u hidrauličnom
sistemu, što je kod drugih proizvođača znatno manje.
9. UPUTSTVO ZA SIGURAN RAD
Prema podacima za rad i industriju američke države Wašington, svake godine u SAD-u smrtno
strada oko 100 radnika a 20000 biva ozbiljno povređeno u nesrećama pri radu sa viljuškarem. Četiri
najčešća uzroka smrtnih povreda sa procentualnim učešćem prikazana su u tabeli ispod.
Vrsta nesreće Ukupno žrtava (%)

Prevrtanje viljuškara 22
Radnik udaren ili zakačen
20
viljuškarem
Radnik pregažen viljuškarem 16
Osoba pala sa viljuškara 9
Prilikom rada sa vilkjuškarem sledeći nedostaci i propusti mogu uzrokovati teške i povrede sa
smrtnim ishodom:
 Radnik ne poznaje osnove rada i funkcionisanja viljuškara;

 Radnik nije prošao obuku i ne poznaje tehnologiju dizanja tereta;
 Nepažljivo rukovanje viljuškarom;
 Korišćenje neispravnog viljuškara ili viljuškara kome nedostaju neki delovi.
9.1. Obuka viljuškarista
Obuka radnika za rad sa viljuškarem je osnova i prvi uslov za upravljanje viljuškarem. Obuka za rad
sa viljuškarem treba da sadrži tri dela:
I deo obuke obuhvata teoretski deo, predavanja, razgovor, video prezentacije i slično.
39
II deo obuke uključuje praktični trening. Praktični trening sprovodi se na modelu viljuškara kojeg će
budući viljuškarista korititi u radu.
III deo obuke predstavlja ocenjivanje viljuškariste u stvarnom radu kroz njegovo praćenje.
Obuka treba da sadrži teme:
 Način rada, upravljačke kontrole viljuškara, osnovne komande;

 Vrste tereta koje će se prevoziti i dizati, stabilnost tereta, način utovara i istovara;
 Upozorenja i mere predostrožnosti;
 Razlika između običnog automobila i viljuškara;
 Vrsta pogona viljuškara i i pogonsko gorivo;
 Način točenja goriva odnosno punjenja baterija;
 Saobraćajnice, oznake puteva kretanja, pešaći i znakovi;
 Vidno polje viljuškara;
 Način upravljanja volanom;
 Viljuška i teleskop, način kačenja, pozicioniranja i podizanja teleskopa sa vilicama i teretom;
 Kapacitet viljuškara;
 Saobraćajnice pod nagibom i klizave površine;
 Stabilnost viljuškara, opasnost i rizici od prevrtanja;
 Opasnost od izduvnih gasova u zatvorenim prostorijama;
 Provera viljuškara i njegovo održavanje (deo koji se odnosi na viljuškaristu);
 Ograničenja u radu;
 Druge opasnosti koje su vezane za radnu sredinu u kojoj se koristi viljuškar;
 Tumačenje tablice nosivosti i
 Signalni uređaji.
9.2. Uputstvo za siguran rad sa viljuškarem
Viljuškarista treba da koristi zaštitnu opremu, šlem, zaštitne cipele, reflektujuću odeću kada radi u
zoni prometa viljuškara. Treba da koristi i drugu zaštitnu opremu u zavisnosti od radnih uslova i potreba.
Pre preuzimanja smene izvršiti proveru viljuškara. Neispravan viljuškar i neispravnu opremu viljuškara
viljuškarista ne sme da koristi. Nedostatke koje primeti odmah mora da prijavi neposrednom
predpostavljenom. Viljuškarista mora da proveri puteve kretanja i krene kada se uveri da na putanji
viljuškara nema osoba. Komandama viljuškara se ne upravlja ako se viljuškarista nalazi van vozila, osim
u slučaju kada su komande dizajnirane i predviđene da se njima upravlja van vozila.
Viljuškarista mora da prati putanju kretanja i prati ograničenja, da izbegava nagla kočenja i posebno
okretanja. Na viljuškaru se ne sme prevoziti ljudi, osim ako on nije dizajniran za te namene. Takođe,
mora da obrati pažnju na mokar, klizav i oštećen pod. Viljuškarem se ne sme prelaziti preko nezaštićenih
kablova. U slučaju kvarova, opravke ne sme da vrši ako za to nije ovlašćen, već da pozove pomoć.

40
9.3. Radna sredina viljuškara

Pored ispravnog načina rukovanja viljuškarem, ispravnog i redovnog održavanja i ispravnosti vozila,
važan sigurnosni faktor predstavlja i radna sredina u kojoj se viljuškar koristi.
Putevi kretanja viljuškara unutar hala moraju biti obeleženi. Za obeležavanje puteva obično se koriste
žute fluorescentne samoljepljive trake ili zakivci koji se ubadaju u pod. Ova druga opcija je dugotrajnija
jer se traka usled stalnog kretanja viljuškara preko trake brzo istroši. Pored toga treba obratiti pažnju na
širinu saobraćajnica. U slučaju dvosmernog saobraćaja, širina trake ne sme biti manja od 3 metra a u
slučaju jednosmernog saobraćaja 1,5 metar.
Unutar hala, viljuškarima treba ograničiti brzinu na 5 km/h a na otvorenom na 10 km/h.
Vozila sa SUS motorima tokom rada proizvode ugljen - monoksid. Posebnu opasnost predstavlja
korišćenje viljuškara na dizel gorivo unutar hala pa ovakav rad treba zabraniti.
9.4. Održavanje viljuškara
Održavanje viljuškara na ispravan način, jedan je od bitnih faktora koji utiču na stepen sigurnosti pri
korišćenju viljuškara. Da bi se održavanje vršilo pravilno, potrebno je pravilno podeliti odgovornosti i
obaveze i uspostaviti kontrolu održavanja vozila. Ček lista daje određene informacije o stanju viljuškara.
Osnovne faze održavanja viljuškara mogu se podeliti na sledeći način:
 Svakodnevno održavanje;
 Podmazivanje;
 Periodična kontrola i
 Remonti
U fazu svakodnevnog održavanja spadaju osnovne svakodnevne aktivnosti brige o stanju vozila. One
uključuju ispravno korištenje vozila, zamena guma, sijalica, pranje vozila, točenje goriva, zamena
priključaka i slično.
Podmazivanje se vrši povremeno i po potrebi.
Periodična kontrola predstavlja proveru opšteg stanja viljuškara uključujući proveru signalnih
elemenata, kočionog sistema, retrovizori, curenje tečnosti, lanac za dizanje, teleskop, vilice, pristup,
svetla i slično.
U prve dve faze održavanja najviše učestvuje sam viljuškarista, dok se u trećoj fazi uključuju druga
stručna lica poput auto mehaničara, auto električara i lica iz stručne stlužbe zaštite na radu.
Četvrtu fazu - remont u potpunosti sprovodi servis, odnosno stručna i ovlašćena lica za ovu oblast.
9.5. Ček lista viljuškara
Svako sredstvo rada pre početka korišćenja mora se pregledati pa tako i viljuškar. Pregled sačinjava
vizuelni deo i radni pregled. Pregled vrši rukovalac viljuškarem pre svake smene odnosno pre početka
korišćenja viljuškara. Ček lista se sačinjava od strane poslodavca pri čemu sadržaj ček liste treba uskladiti
sa preporukama proizvođača viljuškara kao i iskustva, dalje treba uzeti u obzir vrstu odnosno tip
viljuškara. Ček listom poslodavac obavezuje radnika da izvrši pregled o čemu kasnije ostaje pisani trag.
41
Viljuškarista popunjava ček listu pre smene i ostavlja na dogovoreno mesto ili predaje neposrednom
predpostavljenom. U suštini jedna ček lista može da izgleda ovako:
Serijski broj viljuškara:......................................................

Ime viljuškariste:..............................................................
Stanje na brojaču pređenih kilometara:..........................Datum:.............................
VIzuelni pregled
Gume su u dobrom stanju, nema tragova preterane
istrošenosti, napuknuće i gume su dobro naduvane
Viljuška i teleskop nisu iskrivljeni niti napukli. U
teleskopu nema stranih predmeta. Vilice su korektno
pozicionirane
Zaštitni krov je u dobrom stanju. Nema vidljivih
oštećenja, napuknuća i slično
Nema curenja tečnosti niti ulja ispod viljuškara
Pločica sa tehničkim podacima je na mestu,
neoštećena kao i pločica nosivosti
Točkovi su u ispravnom stanju, nema iskrivljenja,
šrafovi su na mestu
Signalni i svetlosni elementi su ispravni, bez oštećenja
Provera stanja specijalnih priključaka (ako postoje)
Provera kablova i baterije kod električnih viljuškara
Provera stanja plinske boce kod viljuškara na gas,
provera stanja creva, priključaka
Ogledala su ispravna
Volan, prilaz, komande i komandne papuče su čiste i
ispravne
Radni pregled
Sedište je ispravno, podešeno i bez
nekontrolisanog pomeranja
Sigurnosni pojas je na mestu i ispravan
Zvučna sirena radi
Kočnice su ispravne
Hidraulika funkcioniše besprekorno
Motor radi bez problema, instrument tabla
pokazuje normalne parametre
Sva svetla funkcionišu
Komandne papuče funkcionišu besprekorno
Upravljački sistem funkcioniše besprekorno
Zvučno upozorenje kod vožnje nazad funkcioniše
Nema prekomernih izduvnih gasova, pojave dima,
varnica i plamena
Napomena:
42
10. ZAKLjUČAK
Viljuškari su poslednjih godina jako napredovali u tehničkom, ekološkom i sigurnosnom smislu.

Prvi konstruisani viljuškar je dizao teret na visinu od jednog metra dok današnji viljuškari, zavisno od tipa
dižu teret i više od 15 metara u visinu. Isto tako vredi i za ostala tehnička značenja viljuškara čije su
mogućnosti višestruko povećane. Na razvoj viljuškara su uticali i razvoj skladišnih sastava, opreme i
transportno logističkih jedinica kao što su palete. U pojedinim slučajevima konstrukcija viljuškara mora
biti takva da omogući što bolje iskorišćenje skladišnog prostora, npr. kao što je konstrukcija bočnog
viljuškara. Konstrukcija tog viljuškara omogućuje manipulaciju teretom u uskim prolazima u kojima npr.
čeoni ne bi mogli da obave zadatak. Viljuškari kao sastavni deo svakog skladišta moraju biti izabrani na
način da odgovaraju zahtevima skladišta. Kriterijume koje moraju ispuniti mogu biti raznovrsni, a neki od
njih su: širina prolaza, nosivost , maksimalna visina dizanja, vrsta pogona, da li će viljuškar obavljati
manipulacije na otvorenom ili zatvorenom, dimenzije tereta, upravljivost, stabilnost, potrebna dodatna
oprema, potrošnja, dužina trajanja baterije, itd. Osim tehničkih zahteva, za izbor viljuškara ključni
kriterijumi mogu biti cena, troškovi održavanja, cena energije. Osim skladišnih zahteva, vrlo su bitni roba
i materijali koji su predmet manipulacija. Njihovo značenje isto utiče na izbor viljuškara.
43
LITERATURA:
1 Živković Dragan; Hidraulika i pneumatika; Visoka tehnička škola strukovnh studija; Beograd;
2015.
2 Žvković Dragan; Mašinski sistemi; Visoka tehnička škola strukovnh studija; Beograd; 2015.
3 Lukić J.; Pogonski i mobilni sistemi; Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac-2010.
4 Živoslav Adamovic; Pouzdanost hidrauličih sistema; Akademija inzenjerstva odrzavanja;
Beograd, 2007
5 Vidović, M.; Mehanizacija pretovara 1 – nastavni materijali; Saobraćajni fakultet; Beograd,
2013.
6 http://www.znrinfo.com/index.php/upute-i-metodologije/upute-za-rad/17-uputstvo-za-siguran-
rad-sa-viljuskarima
7 http://www.hyster.rs/novi-vilju%C5%A1kari/vilju%C5%A1kari-sa-motorima-sa-unutra
%C5%A1njim-sagorevanjem/_cat_H4.0-5.5FT_-281.htm
8 http://www.toyota-viljuskari.com/toyota-tonero-dizel-viljuskari-3,5T-8T.php
9 http://nikolic-viljuskari.net/assets/files/HYUNDAI%20KATALOZI/35-40-45-50da-9.pdf
44

Viljuskari Seminarski Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Viljuskari Seminarski Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka tehniča škola strukovnih studija

Slika 1.1.- Dizel viljuškar1

2. ISTORIJSKI RAZVOJ VILjUŠKARA

.Prvi kamion na pogon iz 1906. ..\..\..\pallet-history-disk2-011.jpg

Slika 2.2.- Prve konstrukcije viljuskara iz 1927.godine

Slika 2.6.- Viljuškar u budućnosti6

Viljuškari su specijalna transportno-manipulativna sredstva sa ugrađenom viljuškom, po kojoj je i

3.1. Podela viljuškara

Najčešće podele viljuškara su:

Prema vrsti pogona:

Prema položaju težišta tereta u odnosu na vozilo:

Prema pristupu viljuške teretu:

Prema broju točkova:

Prema mestu vozača:

Podela viljuškara može biti struktuirana i na sledeći način:

Prema tri osnovna kriterijuma:

Prema pogonskom uređaju viljuškari se dele u tri grupe:

Prema konstrukciji viljuškari se mogu razvrstati na:

Prema nameni viljuškari se dele na:

Vrste viljuškara prema tipu izvršenja:

4. OSNOVNI SKLOPOVI I PODSKLOPOVI VILjUŠKARA

Viljuškari se sastoje iz:

Slika 4.1. - Osnovni sklopovi i podsklopovi viljuškara7

Glavni delovi viljuškara (slika 4.1.) su:

39 Komponente rama i šasije,

Slika 4.2.- Dizel motor8

Prednosti i nedostaci električnih viljuškara:

Prednosti i nedostaci dizel viljuškara:

Prednosti i nedostaci plinskih viljuškara:

Dovod goriva, karburator, izduvni sistem

Slika 4.3. – Transmisija: 1.Motor 2.Kvačilo 3.Menjač9

Slika 4.4. - Model viljuškara na električni pogon- funkcionalne jedinice 10

Slika 4.5.- Kabina viljuskara DFG serija 311

Slika 4.6.- Viljuške L-oblika12

Slika 4.7.- Razni oblici zahvatnih uređaja za viljuškare13

Slika 4.8.- Dijagram nosivosti viljuškara14

5. HIDRAULIČNI SISTEM KOD VILjUŠKARA

Slika 5.1.- Hidrulični sistem kod viljuškara15

Slika 5.2.- Zupčasta hidraulička pumpa sa unutrašnjim ozubljenjem16

Slika 5.3.- Rezervoari17

Hidraulički razvodnici omogućuju start, reverziranje i zaustavljanje hidrauličkih motora.

- nazivna veličina NP priključnih otvora.

Slika 5.4.- Prikazivanje razvodnika pomoću simbola18

Slika 5.5.- Sigurnosni ventil19

Slika 5.6.- Hidraulični cilindar20

Postoje razne konstrukcije cilindra od kojih su najčešće:

NEISPRAVNOST MOGUĆ UZROK NAČIN OTKLANjANjA

Odsustvo radnog pritiska u Oštećenje ili pohabane Zameniti zaptivke.

Sporo pomeranje klipnjače.

6. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE VILjUŠKARA

Razvoj tehnoloških rešenja pretovarnih i skladišnih sistema uvek je povezan sa definisanjem

Slika 6.1.- Geometrijske karakteristike viljuškara 21

• h1 – visina uvučene dizalice,

Slika 7.1.- Hyundai viljuškar22

Slika 7.2.- Toyota viljuškar23

Slika 7.3.- Hyster viljuškar24

8. OSOBINE NEKIH VILjUŠKARA

Proizvođači Hyundai Toyota Hyster

Gorivo Dizel Dizel Dizel

8.1. Dijagrami i poređenje nekih od specifikacija

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000

Zapremina motora (CC)

Centar ravnoteze (mm)

Brzina kretanja (km/h)