„MAЧВАНСКА СРЕДЊА ШКОЛА”

БОГАТИЋ

МАТУРСКИ РАД

ОБЛАСТ: ЦАРИНСКИ СИСТЕМ И ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК

ТЕМА: ЦАРИНСКИ СИСТЕМ

Професор: Ученик:
Нада Јелесић Теодора
Миланковић

Богатић, јун 2020.

 Садржај

Увод...............................................................................................................................................3

1. Појам царинског система.................................................................................................5

2. Врсте царинских система.................................................................................................8

3. Царински систем СР Југославије.................................................................................10

3.1. Основни институти царинског система Југославије.........................................11

3.1.1. Царинска линија и царинско подручје............................................................11

3.1.2. Царински прелази, царински путеви и време преласка царинске линије.12

3.1.3. Царинско – погранични појас............................................................................13

4. Развој царинског система у Југославији.....................................................................15

5. Царински систем Србије и Црне Горе и нови споразум о преуређењу државе.....18

Закључак....................................................................................................................................20
 Увод

Спољно трговинска размена, као облик међународне поделе рада, се све

више проширује, међународни економски односи продубљују, а светска
трговина постаје значајан чинилац развоја националних економија.
Робна размена се одвија по одређеним законитостима које владају на
светском тржишту, без обзира на остварен ниво продуктивности у
производњи. Путем светског тржишта остварује се прометни процес где се
упоређују све различитости у условима привређивања на домаћем
тржишту. На међународном тржишту, иако се по правилу наступа са
робом која представља највиши домет употребне вредности, разлике у
степену ценовне конкурентности су значајне. Савремено светско тржиште
има разрађена правила како се решавају разлике у ценама у робној
размени са светом.
Савремени царински системи познају углавном увозне, а мање извозне
царине. До 1921.год. када је усвојена Барселонска конвенција постојале су
и провозне царине. Царине су све до појаве развијеног капитализма имале
доминантно фискални карактер и представљале значајан изворни приход
државе. Међутим, на високом нивоу развоја међународне поделе рада,
када је беспоштедна конкуренција непосредно стварала услове за
поларизацију светских економских токова на развијене и мање развијене,
царина је добила изузетно важну функцију заштите домаће производње.
Савремена економска историја света обогаћена је, не само сазнањем, већ и
непосредним утицајем царине као главног инструмента за заштиту
националног економског простора.
Отуда је царина на данашњем нивоу развоја светске привреде изузетно
важан инструмент царинске политике сваке земље.

3
 Динамичан развој производних снага у капитализму и настанак
савремено организованих држава довео је до промене функције царине.
Повремене економске кризе у цикличном кретању производних снага и
њихов утицај на међународне токове робе допринеле су да царине постану
доминантан и најзначајнији инструмент којим се обезбеђује заштита
домаће производње. Тако царина, од искључиво фискалног карактера,
добија карактер значајног инструмента привредне политике који
обезбеђује развој производних грана, дугорочно повећава ефикасност
националне производње и доприноси обезбеђењу динамичног развоја
земље.
До светске привредне кризе 1929.год. царина је била скоро једини
инструмент заштите домаће производње. Међутим, значајне промене у
схватању међународног робног промета и националне политике развоја
које је донела са собом, значио је обогаћивање стратегије и тактике
економског затварања националног простора. Развијене производне снаге
и веома разгранати међународни економски односи захтевали су широк
спектар инструмената за заштиту индустрије и обезбеђење економског и
друштвеног развоја. Процес друштвене репродукције је испреплетан
низом заштитних мера које почињу од мера пасивне заштите, преко
инструмената царинске политике у дефинисању услова привређивања на
унутрашњем тржишту, а протежу се и до веома сложених, али по правилу
строго поверљивих мера у активној заштити домаће производње.

4
 1. Појам царинског система

Царински систем представља уређену целину института и правних

прописа (било аутономних или међународних) који се примењују на
одређеној царинској територији.
Царински систем се, по правилу, везује за одређени суверенитет, где
под појмом царинског суверенитета треба подразумевати право одређене
државе да уреди своју царинску власт. Уређивање царинске власти се
манифестује путем материјалних извора права, односно воље владајуће
класе која хоће одређени систем царина и царинску заштиту домаће
производње.
Владајућа класа царински суверенитет остварује путем доношења
одговарајућих прописа и закона из области царина, као што су: Царински
закон и Закон о царинској тарифи, али и низом подзаконских прописа, као
што су: наредбе, уредбе, правилници, одлуке и др. путем којих се води
одговарајућа еластична царинска политика и извршавају закони.
Царински систем је саставни део привредног система сваке државе.
Привреда, односно привредни систем модерне државе не може се
развијати без развоја међународне привредне сарадње и робне размене са
иностранством. Јер, међународна сарадња и размена доводе до даљег
развоја домаће производње, подизања продуктивности и развоја прив
цреде у целини. Међународна робна размена захтева и савремени
царински систем са развијеним институтима из области царина и
ефикасним инструментима царинске заштите.
Царински систем модерне државе мора да омогући ефикасну заштиту
домаће привреде, али и да у исто време поспешује и унапређује домаћи
извоз у границама које дозвољавају међународна заједница и међународне
организације (Светска трговинска организација и др.). Он је значајан

5
регулатор увоза, а тиме и заштите домаће производње. То царински
систем остварује низом својих инструмената и института, као што су
царинске стопе у царинској тарифи и многи флексибилни, класични
инструменти који се могу прилагођавати у датом тренутку.
Царински систем једне државе је актуелан не само за домаћег
привредника (који мора детаљно познавати његове основне институте и
царинску заштиту изражену у царинској тарифи, као и флексибилне
инструменте царина и царинске политике) него и за потенцијалног
спољнотрговинског партнера који у нашој земљи жели да дугорочно
продаје своју робу, изводи инвестиционе радове, ради у слободним зонама
итд.
Дакле, огроман је значај царинског система за робну размену
привредних субјеката две или више држава. Не може се савремено
трговати без довољног познавања основних института и инструмената
царина и царинског система уопште – своје земље и потенцијалног
партнера.

Слика 1. – Међународни увоз и извоз робе

Савремени царински системи, мада их аутономно, снагом свог

царинског суверенитета, уређују државе, ипак често нису потпуно
аутономни, него су прожети и низом међународних решења и прописа,

6
који су у њих инкорпорирани. То је и разумљиво кад се има у виду и све
већа привредна сарадња између држава, стварање низа међународних
организација које имају за циљ да унапреде међународну трговину и
смање царинске и ванцаринске препреке у тој трговини, што све доводи и
до преношења низа правила у домаћи царински систем. То је корисно јер
унифицирање неких решења у царинским системима више држава доводи
до ефикаснијег реализовања низа института и права из области царина. На
тај начин се и царински поступак спроводи убрзаније, роба мање задржава
под царинским надзором, а тиме брже стиже до крајњег корисника. Тако
царински систем постаје средство у функцији бржег реализовања
одређених права царинских обвезника и царинске робе која брже долази
власнику и кориснику.

2. Врсте царинских система

Из наведеног проистичу неке поделе царинских система, односно

постоје две врсте царинских система:
1. аутономни и
2. комбиновани царински систем.
Одмах се може истаћи да се у савременим условима међународних
привредних општења и стварања међународних организација напред
изведена подела не може круто остварити. Наиме, све је мање чисто
аутономних царинских система јер се државе и њихови привредни
субјекти на свим континентима све више укључују у међународну
трговину. Све више се јављају комбиновани царински системи, који
подразумевају да одређени царински систем, поред низа аутономних
решења, у себи подразумева и низ међународних правних решења.

7
 Аутономни (национални) царински систем једне државе подразумева
регулисање скупа основних института из области царина и то без икаквог
инкорпорирања међународних конвенција и регула у тај царински систем.
То је, као што је речено, врло тешко постићи савременим међународним
привредним општењима, где се привредни субјекти и државе све више
међусобно повезују и привредно опште.
Потпуни аутономан царински систем имају само оне државе које имају
потпуно затворену привреду, тј. које привредно не опште са другим
привредним субјектима и државама. Данас их је све мање, па се може рећи
да таквих држава и нема.
Комбиновани царински систем, може се рећи, данас је правило код
скоро свих земаља, јер чак и оне које су мање развијене прихватају нека
међународна решења (нпр. царинску номенклатуру, било Бриселску или
Хармонизовану, међународне принципе у вези са утврђивањем царинске
основице – Бриселску конвенцију о вредности или члан VII GATT – а,
односно СТО, или закључује царинске споразуме о малограничном
промету и др.). На тај начин, комбиновани царински систем постаје
правило у низу држава. Изузетак је, и може се сматрати реликтом, да се у
данашњим условима интензивираног међународног привредног општења
сретне потпуно аутономан царински систем неке државе.

8
 3. Царински систем СР Југославије

Царински систем СР Југославије представља јединство , тј. скуп

прописа и њима регулисаних института из области царина, царинске робе,
царинског надзора, царинског подручја, царинске линије, царињења робе и
др. Ово јединство института и прописа у нашем царинском систему
омогућава одређену царинску заштиту домаће производње, спровођење
ефикаснијег царинског поступка и брже остваривање царинских права
царинских обвезника.
Најважнија два прописа која у садашњем моменту регулишу основне
институте из области царина и царинску заштиту домаће производње јесу:
1. Закон о царинској тарифи и
2. Царински закон.

9
 Закон о царинској тарифи наше земље представља модеран закон из
области заштите домаће производње путем зацртаних царинских стопа. На
тај начин се путем овог закона остварује дугорочни концепт заштите
домаће производње. То не значи да се Закон о царинској тарифи неће
никада мењати, већ напротив, он ће се периодично мењати и зацртана
царинска заштита прилагођавати потребама заштите домаће производње.
Наша царинска тарифа, која је донета на бази Хармонизоване међународне
царинске номенклатуре има 21 одељак и 97 глава и 1241 тарифни број,
царинске стопе у њој аутономно су одређене од стране наше земље.
Други закон који је од посебног значаја за царински систем наше земље
је Царински закон. Царински закон СР Југославије регулише све основне
институте из области царина које су од посебног значаја за правилно и
ефикасно функционисање царинског система земље. Ради се, пре свега, о
следећим значајним институтима царинског система: царинском подручју,
царинском пограничном појасу, царинској линији, царинској роби,
царинском надзору, царинској обавези, царинском обвезнику,
ослобађањима од плаћања царине, царинској основици, застарелости права
за наплату царине, царињењу робе, привременом извозу и увозу роба и др.

3.1. Основни институти царинског система Југославије

У сваком царинском систему, па и у нашем, постоји читав низ основних

института који омогућавају ефикасно функционисање царинског система.
Без тих основних института не би се могло ни замислити постојање
одређеног царинског система неке земље, а тиме ни царинског система
наше земље. У царинском систему сваке земље, па и у нашем, постоји низ
института, као што су: царинска линија, царинско подручје, царински
погранични појас, царинска роба, царинска обавеза, царински обвезник,
10
царињење робе, ослобађања од плаћања царине, привремени увоз и извоз
робе, слободне зоне, царинске зоне и многи други.

3.1.1. Царинска линија и царинско подручје

Царинска линија. – Царинском линијом сматра се граница, која

означава царинско подручје одређене државе и у исто време раздваја
царинско подручје једне државе од царинског подручја друге државе.
Дакле, у већини случајева царинска линија је истоветна са државном
границом на копну, мору, граничним рекама и језерима, али има и
примера у царинским системима неких држава да се она не поклапа са
државном границом.
Царинско подручје. – Царинским подручјем, царинском територијом,
царинском облашћу одређене државе сматра се подручје, односно
територија на којој се примењују царински прописи које је држава
закључила са неком другом државом из области царина.
Царинско подручје је ограничено царинском линијом, односно
државном границом, па царинско подручје често представља територију,
географску и државно – политичку одређене државе.
Царинско подручје наше земље је јединствено. То ближе значи да се на
јединственом царинском подручју СР Југославије постиже и јединствена
царинска заштита и Царински закон СР Југославије, а и да је царинска
служба организована као јединствена служба која извршава царинске
прописе једнообразно – на читавом царинском подручју СР Југославије.
Под царинским подручјем подразумева се територија одређене државе
на којој она спроводи свој царински суверенитет, односно своје царинско
право.

11
 3.1.2. Царински прелази, царински путеви и време преласка
царинске линије

1) Царински прелази и царински путеви. – Царински закон је

предвидео да се целокупни робни промет преко царинске линије
(увоз, извоз), као и прелаз лица, обавља преко граничних прелаза
који су отворени за међународни саобраћај и које законодавац
назива царинским прелазима. Дакле, царински прелази су идентични
са граничним прелазима.

Слика 2. – Царински прелаз

Правци преко којих се царинска роба транспортује преко царинске

линије називају се царински путеви. Ти путеви могу бити:
железнички, друмски, морски, језерски, речни и ваздушни.
2) Време преласка царинске линије. – Не само у нашем него и у
многим другим савременим царинским системима предвиђено је да
се пренос царинске робе и прелаз превозних средстава преко
граничних прелаза за међународни саобраћај обавља у свако доба
дана и ноћи. За све друге преласке робе и лица преко граничних
прелаза важи да се могу вршити само дању. Изузетно, у складу са
одредбама Царинског закона, предвиђено је да директор Савезне
управе царина може прописати да се пренос робе и прелаз лица
преко граничног прелаза може обављати и у друго време.
12
 3.1.3. Царинско – погранични појас

Прописом је предвиђено да царинско – погранични појас на копну

обухвата део царинског подручја Југославије у ширини до 15 km од
царинске линије у дубину територије Југославије. То се исто односи и кад
царинска линија прелази граничном реком. Међутим, царинско –
погранични појас на граничном језеру обухвата део царинског подучја
Југославије од царинске линије на језеру и до 5 km копна од обале језера.
Царинско – погранични појас на мору обухвата део царинског подручја
наше земље у ширини од 5 km копна од обале. на мору се царински надзор
простире и изван царинског подручја Југославије.
Дакле, царинско – погранични појас, у којем се спроводе одговарајуће
мере појачаног царинског надзора посебно је значајан за сваки, па и наш
царински систем.

3.1.4. Погранични – малогранични и двовласнички промет

Малогранични промет је промет робе и услуга који се обавља у

пограничном подручју. Под пограничним подручјем подразумева се
област непосредно уз границу, која је одређена међудржавним споразумом
између две државе. Малогранични промет, поред становништва које живи
у пограничном појасу, могу обављати и предузећа која су регистрована за
ту делатност а седиште им је изван пограничног појаса.
Грађани који су настањени у пограничном појасу такође могу да
обављају малогранични промет.
Малогранични промет се обавља између наше земље и суседних држава
када је са њима закључен споразум о том промету. Тако је, нпр. наша

13
земља имала закључене споразуме са Мађарском, Румунијом, Бугарском и
Италијом, који се на основу правног континуитета бивше СФРЈ са СРЈ
примењују и у новој Југославији.
Малогранични споразуми наше земље и држава у суседству предвиђају
и одређене олакшице које се дају лицима која живе у пограничном појасу.
Те олакшице се огледају и у одређеним ослобађањима од плаћања царине,
пореза и осталих дажбина, посебно за становнике двовласнике, на слат,
прибор, репродукциони материјал за пољопривреду, стоку, приплод и
друга ослобађања од плаћања царине за становнике пограничног појасана
одређене предмете и животне намирнице према посебном списку.
Двовласници и двовласнички лист. – Двовласници су лица која живе
на територији једне а имају имање на територији друге државе.
Двовласници, у ужем смислу су лица којима граница сече имање на два
дела, а двовласници у ширем смислу су лица која живе у једној, а имање
имају у другој држави. Двовласници уживају неке погодности које се
огледају у томе што преко прелаза за погранични саобраћај могу
преносити прибор потребан за обрађивање својих имања, као и друге
ствари по основу међународног споразума.

4. Развој царинског система у Југославији

Први наш царински закон, под називом Закон о устројенију Ћумрука

(реч ћумрук је турског порекла и означава царину као дажбину – порез и
царину као службу органа – администрацију), донет је 23. маја 1830.
године. Његове одредбе су даље разрађиване прописима за извршење у
неколико наврата. Овај је закон 12. децембра 1863. године замењен новим
царинским законом који је више пута мењан и допуњаван у периоду од
више од тридесет година док је важио. Закон је престао да важи 23.

14
јануара 1899. године, када је донет нови закон под називом Царински
закон. И овај је закон мењан и допуњаван у више наврата (у периоду од
његовог усвајања па све до 1941. године, не рачунајући измене и допуне
које су извршене за време непријатељске окупације наше земље).

Слика 3. – Царинарница из 1835. године

Године 1893. донета је и нова Царинска тарифа и Закон о општој

царинској тарифи (31.3.1904. године), која је више пута мењана и
допуњавана.
После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра
1918. године, решењем Министарског савета из 1919. одређено је да на
целој територији СХС важи Царински закон из 1899. и Закон о општој
царинској тарифи Краљевине Србије из 1904. (са његовим изменама и
допунама Царински закон Краљевине Србије није могао у потпуности да
задовољи потребе нове државе јер, као што је познато, Краљевина Србија
није имала излаз на море, те према томе Закон није имао правну
регулативу у вези са царинским поступком у поморском саобраћају). Због
тога су многе празнине из законског текста допуњаване и одговарајућим
подзаконским прописима. Ни Царинска тарифа Краљевине Србије из 1904.

15
није одговарала интересима нове државе, јер је била прилагођена
потребама трговинске политике у Аустроугарској и Немачкој. Тако је
1925., и без одобрења Скупштине, почео да се примењује Предлог закона о
општој царинској тарифи са увозним и извозним царинама.
После Другог светског рата било је више периода развоја царинског
система наше земље, први период је био до 1948. године, други од 1948. до
1952. године, трећи од 1952. до 1962. године четврти од 1962. до
1965.године, пети од 1965. до 1973. године и шести од 1973. године до
распада СФРЈ.
Сматрамо да се у тим периодима царински систем стално развијао и
био у излазној линији. Тако је, нпр, у периоду од 1948. године, па све до
распада СФРЈ усвојено више царинских закона, где је сваки новији
царински закон не само по обиму био детаљнији, него је у себи садржавао
савременија решења низа основних института, као и међународна
царинска решења, посебно из преузетих међународних конвенција.
У наведеним периодима, усвојено је и више закона о царинској тарифи,
почев од Закона о царинској тарифи после Другог светског рата – 1965.
године, у које су инкорпориране међународне номенклатуре, прво
Бриселска, а потом и Хармонизована. У те номенклатуре укључена су и
решења која су била спојива са нашим чланством и обавезама у GATT – у,
посебно после 1966. године од када је Југославија постала стални члан те
организације.
После распада бивше СФРЈ нова СР Југославија је донела Царински
закон 1992. године који и данас важи (са низом каснијих измена и допуна).
Царинским законом се даље изграђује наш царински систем. У њему су
инкорпорирана савремена међународна решења која се односе на реално
утврђивање царинске основице.
Законима о царинској тарифи у новој СР Југославији, даље се
рашчлањава Царинска тарифа која прихвата међународну Хармонизовану

16
номенклатуру и прилагођава разврставању роба које постоји у ЕУ, али се у
исто време шири „лепеза“ царинске заштите домаће привреде на
рационалној и селективној основи.

5. Царински систем Србије и Црне Горе и нови споразум о

преуређењу државе

1) Неке заједничке карактеристике новог споразума и тенденције

које се могу очекивати
Београдским споразумом потписаним 14. марта 2002. године од стране
високих представника Србије и Црне Горе, као и представника ЕУ
Хавијера Солане, а који је потврђен и на Барселонском самиту ЕУ истог
месеца предвиђени су основни принципи нове заједнице и сачињавање
нових уставних принципа који ће израдити уставна комисија коју ће
чинити делегирани представници Србије и Црне Горе и СРЈ, а што ће
чинити Уставну повељу нове заједнице. Текстом ове Уставне повеље
између осталог, биће предвиђено име државне заједнице, институције и
надлежности (Скупштина, председник, Савет министра и суд). Скупштина
је једнодомна и у њој неће бити надгласавања. Председника бира
Скупштина Србије и Црне Горе, а он предлаже састав Савета министра и
руководи његовим радом. На тај начин се председник нове заједнице
Србије и Црне Горе појављује у улози председника владе и постаје неки
облик извршне власти у новој заједници. Савет министра има пет ресора:
спољни послови, одбрана, међународни економски односи, унутрашњи
економски односи и заштита људских права.
Потребно је истаћи да се са стварањем заједничке државе Србије и
Црне Горе стварају предуслови да у наредне три године дође до
компатибилности царинских система Србије и Црне Горе ради стварања

17
јединственог царинског и економског простора, тј. до међусобног
усаглашавања двеју царинских тарифа и стварања јединствене царинске
тарифе, која би важила на јединственом царинском подручју.
Циљ међународне заједнице је да се Србија и Црна Гора што више
приближе и да у року од 3 године ускладе и хармонизују своје царинске
системе и институте, а посебно царинске тарифе, а све то ради стварања
јединственог царинског простора. Међутим, мора се признати да неки
водећи политичари имају супротне тенденције, јер размишљају не о
приближавању економских простора и о компатибилности економских и
царинских система, већ о раздавајању ових држава, јер се истиче да је то
прилика, када протекну три године, да се државе путем изјашњавања
грађана на референдуму раздвоје.
Међутим, требало би очекивати да се у наредном периоду од три
године, какву могућност даје и Београдски споразум Србије И Црне Горе,
уколико се очува оваква заједница, још више приближавају ова два
економска и царинска простора Србије и Црне Горе ради даљег
усаглашавања царинских система и царинске политике заштите, с тежњом
да се створи и јединствен економски, спољнотрговински и царински
простор, који би имао заједничку валуту.

18
 Слика 4. – Амблем царина Србије и Црне Горе

Закључак

Царински систем доприноси унапређењу међународне трговине.

Царина заједно са царинским системом остварује утицај на заштиту и
развој домаће привреде. Потребно је царину и царински систем поставити
на савременим принципима. Без обзира на степен развоја привреде те
државе, потребни су свакој држави. Царински систем мора бити подложан
променама и кретањима. Мора пратити кретање домаће привреде, док
међународна решења утичу на развој царинског система Србије, што може
довести до ефикаснијег царинског поступка. Овлашћени царински
службеници су дужни да у свом раду примењују правила царинског
система као што су Царински закон и Закон о царинској тарифи као
најважнији. Такође, веома је важно правилно царинити робу, а то се
постиже одређивањем вредности робе и применом царинских стопа.

19
 Литература

Тодоровић Томислав: Царински систем и царински поступак, Завод за

уџбенике, 2004.
Интернет:
https://www.carina.rs/lat/Stranice/Default.aspx
www.wikipedia.com
www.scribd.com

20