trešanja pa i šljiva, a severne ekspozicije za gajenje zimskih sorti jabuka i kruške, kajsije i

šljive požegače. Može se uopšteno reći da južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim
voćkama, a severne jabučastim. Prilikom podizanja zasada mora se voditi računa i o
nagibu terena koji ne sme biti veliki jer na njemu često dolazi do erozije, a velika su
investiciona ulaganja za uređenje zemljišta. Za voćarsku proizvodnju pogodni su tereni sa
blagim nagibom od 4 do 6°. Blizina većih vodenih površina povoljno utiče na mikroklimu
određenog prostora, tako da voćke u takvim uslovima bolje rađaju, plodovi su obojeniji
itd. Primer za ovo su voćnjaci u blizini Ohridskog i Prespanskog jezera i pokraj Dunava.

ZEMLJIŠTE

Prilikom podizanja zasada mora se obratiti pažnja i na zemljište, pogotovo na

njegove sledeće osobine: dubinu i propustljivost zdravice, strukturu, mehaničke i
hemijske osobine zemljišta. Zemljište za gajenje voćaka je najbolje da bude između
peskovite ilovače i ilovaste peskuše, ili da je aluvijalno-deluvijalnog porekla. Černozem
je izvrsno zemljište za voćnjake. Suviše glinovita i laka zemljišta nisu pogodna za
uspešnu proizvodnju. Kod teških zemljišta mora se prethodno izvršiti njihova popravka, a
to je skupa agrotehnička mera. Što se tiče peska, na njemu se može organizovati uspešna
proizvodnja pogotovo jabuke, trešnje, višnje, kajsije, šljive i kruške, ali uz veće unošenje
stajnjaka i navodnjavanje.
Jabuke daju dobre rezultate na peskovitim zemljištima ako su kalemljene na
sejancu i bujnim vegetativnim podlogama odnosno na slabije bujnim uz navodnjavanje.
Zasadi na ilovastim, kao i glinovitim zemljištima, mogu dati isto dobre rezultate, dok
zemljišta koja imaju visoki procenat kalcijum-karbonata (više od 20%) nisu povoljna za
krušku, breskvu, trešnju i jabuku jer se javlja hloroza. Najpovoljniji tipovi zemljišta za
podizanje zasada kruške su oni koji imaju odnos gline i peska 60:40 i dubinu aktivnog
sloja 100–120 cm. Za uspevanje šljive najviše odgovaraju gajnjače i lake smonice.
Breskvi odgovaraju laka, duboka i plodna zemljišta. Naše savremene plantaže breskve
nalaze se na ovim tipovima zemljišta: u Vojvodini na takozvanom ogajnjačenom
černozemu u podnožju Fruške gore, u severnoj Srbiji na gajnjačama, na podzolima,
degradiranim crvenicama itd. Za kajsiju su najpovoljnija peskovita do glinovito-peskovita
zemljišta. U pogledu sastava kajsiji najviše odgovaraju zemljišta koja sadrže sitnog peska
oko 60–65%, s tim da frakcija gline bude od 35 do 40%. Takva zemljišta su laka,
rastresita, dovoljno propusna za vodu i imaju izvanrednu poroznost. Trešnje na sejancu
divlje trešnje (Prunus avium L.) dobre rezultate daju na peskovitim ilovačama,
aluvijalnim gajnjačama, karbonatnim černozemima, dok na podlozi magriva (Prunus
mahaleb L.) trešnja može dobro uspevati i na suvim, manje plodnim i nešto krečnijim
zemljištima. Višnje mogu da uspevaju skoro na svakom tipu zemljišta, s izuzetkom samo
onih krajnje nepovoljnih kao što su teška, vlažna, zaslanjena, krečna, jako kisela ili jako
alkalna zemljišta. Ipak, višnji najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, aluvijalni i
karbonatni černozem. Orah dobre rezultate daje na černozemima i degradiranim
černozemima, na aluvijalnim crnicama i na drugim dubokim, i dovoljno rastresitim
zemljištima pored reka. Kesten više voli zemljišta sa neutralnom reakcijom do blago
kisele ili blago alkalne reakcije. Leska kalemljena na mečju lesku (Corylus colurna L.)
uspeva i na karbonatnim zemljištima, dok nekalemljena bolje rezultate daje na
zemljištima sa neutralnom i blago kiselom reakcijom.
Pre nego što se podigne voćnjak, mora se izvršiti hemijska, fizička i biološka
analiza zemljišta. Posebno se mora obratiti pažnja na sadržaj humusa i hranljivih materija

59