Типици - писмено

1.
Ј У Т Р Е Њ Е
1.1. Свакодневно јутрење
-Јутрење почиње возгласом: „Благословен Бог наш...“, после чега свештеник кади цели
храм, а чтец чита 19. и 20. псалам.
-Затим се чита Трисвето, „Оче наш“, а после возгласа („Јер је твоје царство...“)1
свештеник улази у олтар, док пијевница чита тропаре („Спаси Господе народ твој...“;
Слава: „Уздигавши се на крст...“; И сада: „Заштитнице моћна...“ ).
-Свештеник говори кратку сугубу јектенију из олтара, која завршава возгласом: „Јер си
милостив и човјекољубив Бог...“
-Певница: „Именом Господњим благослови оче!“2
-Свештеник: „Слава светој и једносуштној и животворној и нераздјељивој Тројици...“
и док то говори чини знак крста кадионицом.
-Док певница чита Шестопсалмије свештеник чита 12 молитви (Јутарње молитве) и то
6 у олтару, а кад почне други дио Шестопсалмија, остатак прочита испред царских
двери.
-Велика јектенија – возглас: „Јер теби приличи свака слава, част и поклоњење..„ Амин
-свештеник говори: „Бог је Господ и јавио се нама...“
-Певница 4 х пева: „Бог Господ...“ и тропаре
-Катизма
-1. сједален
-Катизма
-50. Псалам
-Канон ( после 3. песме иде мала јектенија, која завршава возгласом: „Јер си ти Бог
наш...“ , послије чега певница чита сједален; после 6. песме иде мала јектенија, која
завршава возгласом: „Јер си ти цар мира...“, послије чега певница чита кондак и икос;
по отпеваној 8. песми свештеник – ђакон, ако га има – говори: „Богородицу и матер
светлости у песмама величајмо.“, после чега певница поје: „Велича душа моја
Господа...“; у то време свештеник – или ђакон ако га има – кади цели храм.)
-По завршетку 9. песме иде мала јектенија која завшава возгласом: „Јер тебе хвале све
силе небеске...“
-Свјетилен
-Хвалитни псалми
-Мало славословље
-Прозбена јектенија - Возглас: „Јер си Бог милости, доброте и човјекољубља...“
-Свештеник: „Мир свима.“ – певница: „И духу твоме.“ – свештеник: „Главе своје
Господу приклонимо.“- Молитва главоприклоњења Возглас: „Јер је теби својствено
да нас милујеш и спасаваш, Боже наш...“ – певница: „Амин!“
-Стиховне стихире
1
Сваки пут после изговорене молитве „Оче наш“ свештеник изговара овај возглас, тако да га у даљем
току текста нећемо напомињати.
2
Овај уводни дио се назива „Царски“ и најчешће се не служи.
-„Благо јест...“
-Трисвето, „Оче наш“
-Тропари
-Сугуба јектенија, са возгласом: „Јер си милостив и човекољубив Бог и теби славу
узносимо...“
-Певница: „Оче благослови!“
-Свештеник: „Благословен је Христос, Бог наш...“
-Певница: „Амин!“, „Утврди Боже...“
-Потом иде 1. час (најчешће иде само део 1. часа: „Иже на свакоје времја...Именом
Господњим благослови оче“)
-Возглас испред олтара: „Боже, сажали се на нас и благослови нас, просвијетли лице
твоје на нас и помилуј нас!“
- Свештеник пред Христовом иконом чита молитву „Христе, светлости истинита...“,
док пјевница поје: „Теби изабраној војвоткињи...“ (негде постоји пракса да за
певницом читају молитву: „Христе, светлости истинита...“)
-Свештеник: „Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава теби.
-Певница: Слава, и сада. Господе помилуј-3х, Оче благослови.
-Свештеник говори отпуст.
1.2. Празнично јутрење3
-Јутрење почиње возгласом: „Благословен Бог наш...“, послије чега свештеник кади
цијели храм, а чтец чита 19. и 20. псалам.
-Царски дио (исто као и на свакидашњем јутрењу)
-Док пјевница чита Шестопсалмије свештеник чита 12 молитви (Јутарње молитве) и то
двери.
-Велика јектенија – завршава возгласом: „Јер теби приличи свака слава, част и
поклоњење...“
-Послије „Амин“ свештеник говори: „Бог је Господ и јавио се нама...“
-Пјевница 4 х пјева: „Бог Господ...“ и тропаре
-Катизма
-Мала јектенија – Возглас: „Јер је твоја моћ и твоје је царство и сила и слава...“
-Катизма
-Мала јектенија – Возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“
-Полијелејни псалми („Хвалите имја Господње...“)...за то вријеме свештеник
облачи фелон и на пјевању „Раздјељшему черноје море...“ отвара двери и износи
3
Разлике у односу на свакодневно јутрење су болдиране
икону празника на мјесто предвиђено за то (тетрапод или налоњ). Ђакон иде са
свештеником и носи свијећу у руци.
-Величаније – Свештеник и ђакон стоје пред иконом.
-Изабрани псалам. За вријеме пјевања свештеник кади икону унакрст, олтар,
двери и иконостас, цијели храм, поново двери, иконостас и икону празника.
-Мала јектенија – Возглас: „Јер је благословено име твоје и препрослављено
царство твоје...“
-Ипакој - сједален по полијелеју (чита се)
-Степена
-прокимен пред јеванђеље
-Свештеник: „Господу се помолимо...“ - пјевница: „Господе помилуј!“
-Свештеник: „Јер си свет Боже наш и у светима обитаваш и теби славу
узносимо...“ – пјевница: „Амин.“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „Све што дише нека хвали Господа!“
пјевница: и стихови „Всјакоје диханије...“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „И да се удостојимо слушања светог јеванђеља
од Господа Бога молимо.“ – пјевница: „Господе помилуј.“ – Свештеник (ђакон, ако
га има): „Премудрост! Смјерно стојмо! Чујмо свето јеванђеље. Мир свима.“ („Мир
свима“ говори искључиво свештеник) – пјевница: „И духу твоме.“ – Читање
светог јеванђеља по... – пјевница: „Слава теби Господе, слава теби!“ – свештеник
или ђакон, ако га има: „Пазимо.“
-Свештеник чита јеванђеље са царских двери (ако ђакон чита јеванђеље, он то
чини са амвона)
-50. Псалам – док се чита псалам, свештеник износи јеванђеље, спушта га на
налоњ поред иконе празника, први цјелива свештеник, затим ђакон (ако га има
ЛОЛ), а затим народ.
-Слава: „Молитвами нпр. свјатитеља Сави, Милостиве...“; И ниње: „Молитвами
Богородици, Милостиве...“; „Помилуј мја Боже по велицјеј милости твојеј“ (6.
глас) – стихира празника; Свештеник: „Спаси Боже народ твој...“ (то је дио
молитве са литијских стихира на бденију, односно празничном вечерњу) – за
вријеме читања ове молитве пјевница: 40 х „Господе помилуј“ – Возглас на крају
молитве је: „Милошћу, добротом и човјекољубљем јединородног Сина твога са
којим си благословен, са пресветим, благим и животворним твојим Духом, сада и
увијек и у вијекове вијекова.“
-Канон4 ( послије 3. пјесме иде мала јектенија, која завршава возгласом: „Јер си ти Бог
наш...“ , послије чега пјевница чита сједален; послије 6. пјесме иде мала јектенија, која
завршава возгласом: „Јер си ти цар мира...“, послије чега пјевница чита кондак и икос;
по отпјеваној 8. пјесми свештеник – ђакон, ако га има – говори: „Богородицу и матер
свјетлости у пјесмама величајмо.“, послије чега пјевница поје: „Велича душа моја
Господа...“; у то вријеме свештеник – или ђакон ако га има – кади цијели храм.)
-По завршетку 9. пјесме иде мала јектенија која завшава возгласом: „Јер тебе хвале све
4
АКО ЈЕ У ПРОДУЖЕТКУ ЈУТРЕЊА ЛИТУРГИЈА: Свештеник за вријеме пјевања
Канона обуче одежде за Литургију и врши проскомидију.
-Свјетилен празника
-Хвалитне стихире
-Велико славословље
-Тропари
-Сугуба јектенија – Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог ...“
-Свештеник: „Мир свима.“ – пјевница: „И духу твоме.“ – свештеник: „Главе своје
Господу приклонимо.“- Молитва главоприклоњења – Возглас: „Јер је теби
својствено да нас милујеш и спасаваш, Боже наш...“ – пјевница: „Амин!“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „Премудрост.“
-Пјевница: „Оче благослови!“
-Пјевница: „Амин!“, „Утврди Боже...“
-Свештеник: „Пресвета Богородице, спаси нас!“
-Пјевница: „Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима...“
-Свештеник: „Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава теби.“
-Пјевница: Слава, и сада. 3 х Господе помилуј, Оче благослови.
1.3. Васкршње јутрење5
- Јутрење почиње возгласом: „Благословен Бог наш...“, послије чега свештеник

кади цијели храм, а чтец чита 19. и 20. псалам.
-Царски дио (исто као и на свакидашњем јутрењу)
-Док пјевница чита Шестопсалмије свештеник чита 12 молитви (Јутарње молитве) и то
двери.
-Велика јектенија – завршава возгласом: „Јер теби приличи свака слава, част и
поклоњење...“
-Послије „Амин“ свештеник говори: „Бог је Господ и јавио се нама...“
-Пјевница 4 х пјева: „Бог Господ...“ и тропаре
-Катизма
-Мала јектенија – Возглас: „Јер је твоја моћ и твоје је царство и сила и слава...“
-Катизма
-Мала јектенија – Возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“
-Понепорочни тропари: „Ангелски собор...“ – за то вријеме свештеник кади цијели
храм
-Ипакој гласа
5
Разлике у односу на Празнично јутрење су болдиране црвеном бојом.
-Мала јектенија – Возглас: „Јер је благословено име твоје и препрослављено
царство твоје...“
-Степена
-Свештеник или ђакон, ако га има: „Пазимо! Премудрост!“
-Пјевница: прокимен гласа 3х
-Свештеник: „Господу се помолимо...“ - пјевница: „Господе помилуј!“
-Свештеник: „Јер си свет Боже наш и у светима обитаваш и теби славу
узносимо...“ – пјевница: „Амин.“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „Све што дише нека хвали Господа!“
пјевница: стихови „Всјако је диханије...“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „И да се удостојимо слушања светог јеванђеља
од Господа Бога молимо.“ – пјевница: „Господе помилуј.“ – Свештеник (ђакон, ако
га има): „Премудрост! Смјерно стојмо! Чујмо свето јеванђеље. Мир свима.“ („Мир
свима“ говори искључиво свештеник) – пјевница: „И духу твоме.“ – Читање
светог јеванђеља по... – пјевница: „Слава теби Господе, слава теби!“ – свештеник
или ђакон, ако га има: „Пазимо.“
-Свештеник чита јеванђеље са јужне стране престола, а ђакон, ако га има, држи
свијећу насупрот њега (на сјеверној страни престола)
-Пјевница: „Воскресеније Христово...
-50. Псалам – док се чита псалам, свештеник износи јеванђеље, спушта га на
налоњ; први цјелива свештеник, затим ђакон (ако га има ЛОЛ), а затим народ.
-Слава: „Молитвами апостолов, Милостиве...“; И ниње: „Молитвами
Богородици, Милостиве...“; стихира васкрсна : „Воскрес Исус от гроба“ (6. глас) –
Свештеник: „Спаси Боже народ твој...“ – за вријеме читања ове молитве
пјевница: 40 х „Господе помилуј“ – Возглас на крају молитве је: „Милошћу,
добротом и човјекољубљем јединородног Сина твога са којим си благословен, са
пресветим, благим и животворним твојим Духом, сада и увијек и у вијекове
вијекова.“
-Канон6 ( послије 3. пјесме иде мала јектенија, која завршава возгласом: „Јер си ти Бог
наш...“ , послије чега пјевница чита кондак светог и сједален; послије 6. пјесме иде
мала јектенија, која завршава возгласом: „Јер си ти цар мира...“, послије чега
пјевница чита кондак васкрсан, икос и пролог; по отпјеваној 8. пјесми свештеник –
ђакон, ако га има – говори: „Богородицу и матер свјетлости у пјесмама величајмо.“,
послије чега пјевница поје: „Велича душа моја Господа...“; у то вријеме свештеник –
или ђакон ако га има – кади цијели храм.)
-По завршетку 9. пјесме иде мала јектенија која завшава возгласом: „Јер тебе хвале све
-Ђаконски возглас: „Свет је Господ Бог наш!“ – пјевница одговара: Исто
-Свјетилен васкрсни
-Хвалитне стихире – 8 стихира... Слава: јеванђелска стихира; И сада:
Богородичен – „Преблагословена јеси“
-Велико славословље
-Тропар васкрсан
6
Свештеник за вријеме пјевања Канона обуче одежде за Литургију и врши проскомидију.
-Сугуба јектенија – Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог ...“
-Молитва главоприклоњења – Возглас: „Јер је теби својствено да нас милујеш и
спасаваш, Боже наш...“ – пјевница: „Амин!“
-Свештеник или ђакон, ако га има: „Премудрост.“
-Пјевница: „Оче благослови!“
-Пјевница: „Амин!“, „Утврди Боже...“
-Свештеник: „Пресвета Богородице, спаси нас!“
-Пјевница: „Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима...“
-Свештеник: „Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава теби.“
2.В Е Ч Е Р Њ Е
2.1. Свакидашње вечерње
- Почиње возгласом: „Благословен Бог наш“, након чега свештеник излази испред
царских двери и чита седам „Свјетилничних“ молитви; пјевница за то вријеме чита 103.
псалам7
- Велика јектенија – возглас: „Јер теби приличи...“
- Господи возвах...Да исправитсја... стихире... (за то вријеме свештеник или ђакон,
ако га има, кади цијели храм) Слава; И ниње: Богородичен...
- чита се: „Исусе Христе, свјетлости истинита...“
- Свештеник (ђакон): „Пазимо!“ - Свештеник: „Мир свима!“ - Свештеник (ђакон):
„Премудрост“
- Пјевница: прокимен дана
- Чтец: „Удостој нас Господе...“
- Прозбена јектенија (испред двери) – Возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“
пјевница: Амин.
- Свештеник: „Мир свима.“ – пјевница: „И духу твоме.“ – свештеник: „Главе своје
Господу приклонимо.“- Молитва главоприклоњења – возглас: „Нека је благословена и
препрослављена моћ царства твога...“
- Стиховне стихире
- „Сад отпушташ...“
- Трисвето, „Оче наш“ , возглас: „Јер је твоје царство...“
- Тропари
7
Ако је архијереј присутан на вечерњем он чита 103. псалам, Свјете тихиј, Сподоби Господи и
Ниње отпушчајеши...
- Сугуба јектенија (испред царских двери) – возглас: „Јер си милостив и
човјекољубив Бог...“ – пјевница: „Амин.“ ????
- Свештеник: „Премудрост.“ – пјевница: „Оче благослови!“ – свештеник:
„Благословен је Христос, Бог наш...“ – пјевница: „Амин! Утврди, Боже!“
- Свештеник: „Пресвета Богородице ,спаси нас!“ – пјевница: „Часнију од
херувима...“
- Свештеник: „Слава теби, Христе Боже наш...“
2. 2. Празнично вечерње
псалам
- Блажен муж
- Мала јектенија – возглас: „Јер је твоја моћ и твоје царство...“
- Кад се почне пјевати „И ниње“ свештеник врши ВХОД са кадионицом –
излази на сјеверне двери и стаје на солеју и говори молитву входа.
- Кад се заврши стихира на „И ниње“ свештеник - ђакон ако га има –
закрштајући ваздух говори : „Премудрост! Смјерно стојмо!“
- Чита се: „Исусе Христе, свјетлости истинита...“
- Свештеник (ђакон): „Пазимо!“ - Свештеник: „Мир свима!“ - Свештеник
(ђакон): „Премудрост“ - „Чтец: „Читање из нпр. Премудрости Соломонових“ –
Свештеник (ђакон): „Пазимо!“ – чтец чита Паримије.
- Сугуба јектенија (свештеник - из олтара, а ђакон – испред двери) – возглас: „Јер
си милостив и човјекољубив Бог...“ – пјевница: „Амин.“
- Прозбена јектенија (свештеник – из олтара, а ђакон – испред двери) – Возглас:
„Јер си благ и човјекољубив Бог...“ пјевница: Амин.
- Литијске стихире – свештеник за то вријеме излази из олтара са кадионицом
(ђакон, ако га има, носи кадионицу) и стаје у припрату, а петохљебница је
постављена поред цјеливајуће иконе. Свештеник (ђакон а. г. и.) за вријеме
пјевања литијских стихира окади цијели храм (не кади олтар). Кад се заврши
пјевање литијских стихира, свештеник (ђакон а. г. и) говори молитву: „Спаси
Боже народ твој...“ - за то вријеме пјевница: 50 х „Господе помилиј!“ –
Свештеник говори: „Услиши нас Боже, Спаситељу наш...“ - Народ: „Амин!“ –
Свештеник: „Мир свима.“ - Народ: „И духу твоме.“ – Свештеник (ђакон а. г. и.):
„Главе своје Господу приклонимо.“ – Народ: „Теби Господе.“ – Свештеник чита
молитву: „Владико многомилостиви, Господе Исусе Христе...“
- Стиховне стихире – сви из припрате прелазе у храм, а свештеник и ђакон стају
испред стола гдје је постављена петохљебница – пет хљебова, пшеница, вино и
уље.
- Тропари – за вријеме пјевања тропара свештеник (ђакон а. г. и.) кади сто три
пута унакрст.
- Благосиљање хљебова – свештеник узима један хљеб и њиме знаменује остале
хљебове, говорећи молитву: „Господе Исусе Христе Боже наш, ти си благословио
пет хљебова и пет хиљада људи наситио...“ – Народ: „Амин!“ „Буди име
Господње... “ (3х) - Затим се пјева Псалам 33. све до ,,Богати осиромашише...“
- Свештеник узима петохљебницу (ђакон а. г. и.) стаје испред двери и
говори: ,,Благослов Господњи нека дође на вас...“ – народ: „Амин!“
- Свештеник: „Премудрост.“ – пјевница: „Оче благослови!“ – свештеник:
„Благословен је Христос, Бог наш...“ – пјевница: „Амин! Утврди, Боже!“
2. 3 Васкршње вечерње
псалам
- Катизма 1. - Блажен муж
- Мала јектенија – возглас: „Јер је твоја моћ и твоје царство...“
- Кад се почне пјевати „И ниње“ свештеник врши ВХОД са кадионицом –
излази на сјеверне двери и стаје на солеју и говори молитву входа.
- Кад се заврши стихира на „И ниње“ свештеник - ђакон ако га има –
закрштајући ваздух говори : „Премудрост! Смјерно стојмо!“
- Чита се: „Исусе Христе, свјетлости истинита...“
- Сугуба јектенија (свештеник - из олтара, а ђакон – испред двери) – возглас: „Јер
си милостив и човјекољубив Бог...“ – пјевница: „Амин.“
- Прозбена јектенија (свештеник – из олтара, а ђакон – испред двери) – Возглас:
„Јер си благ и човјекољубив Бог...“ пјевница: Амин.
- Стиховне стихире
- Тропари
- Свештеник отвара двери и окренут западу говори: „Премудрост.“ – пјевница:
„Оче благослови!“ – свештеник: „Благословен је Христос, Бог наш...“ – пјевница:
„Амин! Утврди, Боже!“
3. ЛИТУРГИЈА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ
- Свештеник прије Литургије улази у храм и заједно са ђаконом се поклања

епископу или епископском трону, затим 3 поклона пред дверима и почиње да
чита молитве узимања времена (учи се напамет код Јоцића, стога нећемо
детаљисати).
- Свештеник и ђакон улазе у олтар, чине 3 поклона пред престолом, цјеливају
јеванђеље и престо.
- Затим свештеник и ђакон облаче одежде (молитве за одежде се такође уче
напамет).
- Свештенослужитељи перу руке, одлазе до жртвеника и тамо врше проскомидију
- По завршетку проскомидије ђакон кади цијели храм и заједно са свештеником
стаје испред престола.
- Читају „Царе небески...“ – „Слава Богу на висини...“ 2 х – „Господе, отвори
усне моје...“ – Свештеник цјелива јеванђеље, ђакон престо.
- Ђакон, приклонивши главу свештенику, говори: „Вријеме је да се служи
Господу, владико свети благослови!“ – свештеник одговара: „Благословен је Бог
наш...“ – ђакон: „Помоли се за мене, владико свети...“ – свештеник: „Да управи
Господ кораке твоје!“ – ђакон: „Помени ме, владико свети!“ – свештеник: „Да
те помене у Царству своме...“ – ђакон: „Амин!“
- Ђакон се поклони свештенику, стаје испред двери, 3 х метанише према истоку и
говори сваки пут: „Господе, отвори усне моје и уста ће моја казивати хвалу
твоју“ 8
- ПОЧЕТАК ЛИТУРГИЈЕ – ђакон: „Благослови, владико!“ – свештеник, чинећи
знак крста јеванђељем изнад антиминса, говори: „Благословено Царство Оца,
Сина и Светога Духа...“ – народ: „Амин!“
8
Ако свештеник служи БЕЗ ЂАКОНА, онда не изговара ријечи које су намијењене само за
ђакона.
- Ђакон: Велика јектенија9 - возглас: „Јер теби приличи свака слава...“
- 1. слава (1. антифон)
- Ђакон: Мала јектенија – возглас: „Јер је твоја моћ и твоје царство...“
- Ђакон: Мала јектенија – возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“
- Блажена (3. антифон) – кад се почне пјевати слава, свештеник и ђакон чине три
поклона пред престолом (негдје цјеливају јеванђеље и престо), затим свештеник
узима јеванђеље, даје га ђакону, ђакон свештенику љуби руку и узима
јеванђеље, поклања се престолу, жртвенику и горњем мјесту. На „И ниње“ диже
јеванђеље изнад главе и иде у вход. 10 Стају на солеју, ђакон говори: „Господу се
помолимо!“ – Свештеник говори молитву входа. По изговореној молитви:
„Благослови, владико, свети вход!“ – Свештеник благосиљајући говори:
„Благословен вход светих твојих свагда, сада и увијек и у вијекове вијекова!
Амин!“ –Ђакон пружа свештенику да цјелива јеванђеље и одлази до царских
двери (стаје на средину) и, кад пјевница заврши Блажена, говори: „Премудрост!
Смјерно стојмо!“
- Пјевница: „Приидите поклонимсја...“ 11 – Ђакон и свештеник улазе у олтар и
остављају јеванђеље на престолу.
- Пјевница: тропари и кондаци. – За то вријеме свештеник чита молитву Трисвете
пјесме: „Боже свети, који у светима почиваш...“ 12
- Кад се отпјева посљедњи кондак, ђакон се окрене према народу и говори:
„Господу се помолимо!“ – народ: „Господи помилуј“ – затим ђакон говори
свештенику (тихо у олтару): „Благослови владико вријеме Трисветога!“ –
свештеник говори возглас: „Јер си свет, Боже наш, и у светима обитаваш и
теби славу узносимо, Оци и Сину и Светоме Духу сада и увијек. – ђакон: „И у
вијекове вијекова.“
- Док народ пјева Трисвету пјесму, свештеник и ђакон понављају ријечи те пјесме
и раде три поклона пред престолом. – Ђакон говори свештенику: „Заповједи
владико!“- Одазећи ка Горњем мјесту свештеник говори: „Благословен који
долази у име Господње.“ 13 - Ђакон: „Благослови, владико, горњи престо!“ , а
свештеник благосиљајући говори: „Благословен си на престолу славе царства
твога, ти који сједиш на херувимима, свагда, сада и увијек и у вијекове
вијекова! Амин!“ - Свештеник остаје на Горњем мјесту, а ђакон стаје на царске
двери.
- Ђакон: „Пазимо!“ – Свештеник: „Мир свима!“ - Чтец: „И духу твоме.“ – Ђакон
„Премудрост!“ – Чтец: „Прокимен апостола...“ – Ђакон: „Премудрост!“ –
9
Велику, сугубу и јектенију благодарења (послије причешћа) ђакон говори са амвона, док
остале јектеније изговара са солеје.
10
Ако служи више свештеника, на Малом входу излазак је поред по старини
свештенослужитеља – прво млађи, па старији.
11
На овом мјесту фактички почиње литургија, а доказ томе је чињеница да на архијерејској
литургији када епископ улази на двери.
12
Трисвета пјесма уведена у V вијеку од стране цариградског патријарха Прокла.
13
Најстарија инсигнија архијерејског достојанства била је сједање на Горње мјесто.
Чтец: „Читање нпр. Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла!“ –
Ђакон: „ Пазимо!“ – Чтец чита апостол.
- По завршетку апостола, свештеник говори: „Мир ти!“ – Чтец: „ И духу твоме“ –
Ђакон: „ Премудрост“ – Чтец: „Алилуја“ и пјева се „Алилуја“ са стиховима. –
Док се пјева алилуја ђакон кади (престо унакрст, жртвеник, Горње мјесто,
свештеника у олтару и са солеје иконостас и народ). За то вријеме свештеник
говори молитву пред јеванђеље: „Запали у срцима нашим, човјекољубиви
Владико...“
- Ђакон улази у олтар, указује на јеванђеље и говори свештенику: „Благослови,
владико, благовјеститеља, светог апостола и јеванђелиста (име)“, а свештеник,
осјењујући га крсним знаком, говори: „Бог, молитвама светог славног
апостола и јеванђелиста (име) да теби, благовјеститељу, дa ријеч с великом
силом на испуњење јеванђеља љубљенога Сина Његовог, Господа нашег Исуса
Христа.“ – ђакон каже: „Амин!“ и приклонивши се прима из руку свештеника
јеванђеље, цјелива свештенику руку и излази да чита јеванђеље.
- Свештеник: „Премудрост! Смјерно стојмо; чујмо свето јеванђеље!“ - „Мир
свима!“ – Народ: „И духу твоме!“
- Ђакон: „Читање светог јеванђеља по...“ – Народ: „Слава теби, Господе, слава
теби!“
- Свештеник: „Пазимо!“
- По завршетку јеванђеља, свештеник говори: „Мир теби, благовјеститељу!“ , а
ђакон узима јеванђеље, долази до двери и даје га свештенику.
- - Свештеник проповиједа
- Ђакон стаје на амвон и говори сугубу јектенију – Свештеник чита Молитву
усрдног мољења - Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог...“ 14 -
- Ђакон говори јектенију за оглашене – Свештеик чита Молитву за оглашене.
Возглас: „Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје...“ (док се
говори јектенија за оглашене, свештеник развија антиминс на престолу и губом
чини знак крста над антиминсом и оставља је у горњи десни угао антиминса).
- Ђакон: „Ви који сте оглашени, изиђите...“ – Народ: „Господи помилуј!“ – ђакон:
„Заштити и спаси и помилуј и сачувај нас Боже благодаћу твојом!“ - Народ:
„Господи помилуј!“ – Ђакон: „Премудрост!“
- Свештеник изговара 1. молитву вјерних, која се завршава возгласом: „Јер теби
приличи свака слава, част и поклоњење...“
- Ђакон: мала јектенија - на крају јектеније: „Премудрост!“ и ђакон улази у
олтар, а свештеник изговара 2. молитву вјерних, која завршава возгласом: „Да
свагда чувани влашћу твојом...“ – Народ: „Амин!“
- Херувимска пјесма, за вријеме које свештеник чита молитву херувимске
пјесме.15 – док свештеник чита ову молитву, ђакон кади олтар, стаје пред царске
двери и кади иконостас и народ (чита 50. псалам док кади).
14
Послије ове јектеније може се убацити јектенија за упокојене.
15
Молитве које су упућене Христу на Литургији: 1. Молитва херувимске пјесме („Нико од
везаних тјелесним похотама...“). 2. Молитва прије „Светиње светима“ : „Чуј, Господе Исусе Христе,
Боже наш....
- По завршеној молитви и кађењу, свештеник и ђакон стају пред трпезу и 3 х се
клањају и говоре – свештеник: „Ми који херувиме тајно изображавамо...“ –
ђакон: „Као они који ће примити цара свих...“ – Затим одлазе до жртвеника,
свештеник кади дарове и 3х говоре: „Боже, милостив буди мени грешном.“ –
Ђакон говори: „Узми, владико!“ и свештеник му ставља воздух на плећа и
говори: „Подигните руке своје ка светињи и благословите Господа!“ – Ђакон
узима дискос, а свештник путир и излазе на сјеверне двери.16
- Ђакон: „Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике
светога храма овога...“ – Свештеник: „Преосвећеног епископа нашег ...“ ...
Свештеник: „Све вас православне хришћане...“
- Народ: „Јако да царја..“ - свештеници улазе у олтар; улазећи, ђакон говори
свештенику: „Свештенство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“ , а
свештеник ђакону: „Ђаконство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“
- Стављају дискос и путир на престо и свештеник чита молитве: „Благообразни
Јосиф... У гробу тјелесно...Гроб твој, Христе...“ – За то вријеме свештеник
скида покриваче са дискоса и путира, ставља их са стране, те узима воздух са
ђаконових плећа, окади га и ставља преко путира и дискоса и говори:
„Благообразни Јосиф...“ , након чега узима кадионицу и 3 х кади дарове,
говорећи: „По доброти својој, Господе, учини добро Сиону...“ – оставља
кадионицу и говори ђакону: „Помени ме, брате и саслужитељу!“ , а ђакон
одговара: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те.“ – опет
ђакон: „Помени ме, владико свети!“ – свештеник: „Да те помене Господ Бог у
царству своме...“ – ђакон: „Амин!“ и излази из олтара на солеју и говори
прозбену јектенију.17
- За то вријеме, свештеник чита молитву приношења: „Господе Боже
Сведржитељу, једини свет...“ и возглас: „Милосрђем јединороднога Сина
твога...“ – народ: „Амин!“ - свештеник: „Мир свима!“ - народ: „И духу
твоме!“ – ђакон: „Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповједали!“ –
народ: „Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздјељиву.“ – за
то вријеме свештеник се 3 х клања и 3 х говори: „Љубићу те, Господе,
крјепости моја. Господ је тврђава моја, и прибјежиште моје.“ - затим цјелива
дискос, говорећи: „Свети Боже!“ , путир: „Свети Крјепки!“ и престо: „Свети
Бесмртни, помилуј нас!“18
- Ђакон: „Двери, двери, са мудрошћу пазимо!“
- Народ чита „Символ вјере“ , а за то вријеме свештеник лелуја воздухом изнад
дарова (кад се заврши Символ вјере, свештеник савија воздух и ставља га
заједно са дарцима).
- Ђакон: „Стојмо, смерно стојмо, пазимо да свети УЗНОС у миру принесемо!“ –
народ: „Милост мира, жртву хвале.“ - ђакон улази у олтар.
16
Ако служи више свештеника, свештеници излазе по старини – од најстаријег ка најмлађем.
17
Само велику, сугубу и јектенију благодарења послије причешћа ђакон изговара са амвона, док
остале изговара са солеје.
18
Ако служи више свештеника, послије цјеливања дарова и престола, цјеливају се међусобно и
говоре: „Христос је међу нама. – Јесте и биће!“ – иста радња кад служи више ђакона
- Свештеник се окреће ка народу и благосиља га: „Благодат Господа нашег
Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима
вама.“ – народ: „И са духом твојим.“
- Свештеник подигавши руке говори: „Горе имајмо срца!“ – народ: „Имамо их ка
Господу.“
- Свештеник: „Заблагодаримо Господу!“ - почиње канон Евхаристије
- КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ: 1. preafatio (увод) – Народ пјева: „Достојно и
праведно!“, а свештеник чита молитву: „Достојно и праведно је тебе
пјевати...“ (тематика молитве: стварање, пад, домострој спасења) – на крају
свештеник говори возглас: „Побједничку пјесму појући, кличући, узвикујући и
говорећи!“ (чини знак крста звјездицом изнад дискоса)
2. sanctus (лат. свето – ријечи установљења) –
народ пјева „Свет, Свет, Свет...“ – Након овога свештеник чита молитву: „Са
овим блаженим силама...“ (тематика: спајање старозавјетног и новозавјетног
елемента, испуњавање домостроја спасења кроз Христа – Христос предаје себе
за „живот свијета“) – затим слиједе ријечи УСТАНОВЉЕЊА: „Придите и
једите, ово је тијело моје које се за вас ломи на отпуштење гријехова!“ –
народ: „Амин!“ – свештеник: (тихо) „А тако исто и чашу по вечери, говорећи:
(гласно) „Пијте из ње сви: ово је крв моја Новога Завјета која се за вас и за
многе излива на отпуштење гријехова.“
б3. anamnesis (анамнеза - сјећање) –
Свештеник говори молитву: „Сјећајући се, дакле, свега што се нас ради
збило, крста, гроба, тридневног васкрсења, узласка на небеса, сједања с десне
стране и другог и славног Христовог доласка.“ – затим свештеник ставља десну
руку изнад лијеве и десном руком узима дискос, а лијевом путир, подиже их и
чини знак крста, говорећи: „Твоје од твојих, теби приносећи због свега и за
све.“19
4. epiklesis (епиклеза – призив Светог
Духа) – Свештеник говори молитву: „Још ти приносимо ову словесну и
бескрвну службу и молимо те и призивамо и преклињемо: ниспошљи Духа
твога Светога на нас и на ове предложене дарове.“ – ђакон говори: „Благослови,
владико, свети хљеб!“ – свештеник благосиља крсним знаком хљеб, говорећи:
„И учини овај хљеб часним тијелом Христа твога!“ – ђакон (цијела црква):
„Амин!“ – ђакон: „Благослови, владико, свету чашу!“ – свештеник благосиља
крсним знаком, говорећи: „А то што је у чаши овој часном крвљу Христа
твога!“ – ђакон (цијела црква): „Амин!“ – ђакон: „Благослови, владико, обоје!“
– свештеник: „Претворивши их Духом Твојим Светим!“ - – ђакон (цијела
црква): „Амин! Амин! Амин!“ –
5. intercesio (заступништво) - ђакон
говори: „Помени ме грешног, владико свети!“ – свештеник: „Да те помене
Господ Бог у царству своме!“ – ђакон: „Амин!“ – свештеник говори молитву:
„Да ове свете тајне буду онима који се причешћују...“ – Прочитавши молитву,
19
Професор В. Вукашиновић наглашава да ову радњу искључиво чини свештеник, тј. да не
треба да је врши ђакон, као што се негдје сусреће.
свештеник узима кадионицу и говори: „Особито за пресвету, пречисту,
преблагословену, славну, владичицу нашу, Богородицу и приснодјеву Марију.“ –
народ почиње да пјева: „Достојно јест јако воистину...“ – За то вријеме
свештеник даје кадионицу ђакону, који кади престо, помињући преминуле
хришћане, а свештеник говори молитву: „За светога Јована, Пророка, Претечу
и Крститеља...“ – свештеник возгашава: „Најприје помени, Господе,
преосвећеног епископа нашег...“ – ђакон помиње живе из диптиха – народ за то
вријеме пјева: „И све и сва!“ – свештеник говори молитву: „Помени, Господе,
град овај у коме живимо“...возглас: „ И дај нам да једним устима и једним
срцем славимо и пјевамо величанствено име твоје...“ – народ: „Амин!“
КРАЈ КАНОНА ЕВХАРИСТИЈЕ
- Свештеник се окреће према народу и благосиља говорећи: „ И да буду милости
великога Бога и спаса нашег Исуса Христа са свима вама!“ – народ: „И са духом
твојим!“
- Ђакон говори прозбену јектенију („Поменувши све свете, опет и поте у миру
Господу се помолимо.“)
- Свештеник говори: „И удостој нас, Владико, да смјело и неосуђено смијемо
призивати тебе небесноцбга Бога Оца и говорити.“
- Народ – „Оче наш...“ (на овом мјесту ђакон укршта орар)– свештеник: „Јер је твоје
царство!“
- Свештеник: „Мир свима!“ – „И духу твоме!“ – Ђакон: „Главе своје Господу
приклоните“ – народ: „Теби Господе!“ – свештеник чита молитву: „Благодаримо ти
невидљиви царе...“ - возглас: „Благодаћу, милосрђем и човјекољубљем...“ – народ:
„Амин!“ – свештеник чита молитву: „Чуј, Господе Исусе Христе, Боже наш...“20
- Свештеник испред престола, а ђакон испред царских двери, се клањају и говоре 3 х:
„Боже, милостив буди мени грешном!“ – затим ђакон говори: „Пазимо!“ – свештеник
узима агнец, подиже га и говори: „Светиње светима!“ – народ пјева: „Један је свет,
један Господ Исус Христос...“
- пјевница пјева причастен – ђакон улази у олтар и говори свештенику: „Разломо,
владико, свети хљеб!“
- Свештеник разлама агнец на 4 дијела, говорећи: „Ломи се и раздробљава јагње
Божије...“ – ставља их на дискос у облику крста (ИС на горњи дио дискоса, ХС на
доњи, НИ лијево, а КА десно)
- Ђакон показује на путир и каже: „Напуни, владико, свету чашу!“ – свештеник узима
горњу честицу ИС и ставља је у путир, говорећи: „Пуноћа Духа Светога.“ – Ђакон
говори: „Амин!“
- Ђакон доноси топлоту и говори: „Благослови, владико, топлоту!“ – свештеник:
„Благословена топлота светих твојих...“ – ђакон сипа крстообразно топлоту у путир,
говорећи: „Топлота вјере, пуна Духа Светога.“
- Свештеник и ђакон се 3 х клањају и 3 х говоре: „Боже, милостив буди мени
грешном.“
20
Ово је друга молитва на Литургији која је упућена Христу.
- Свештеник се клања ђакону или свом саслужитељу и говори: „Браћо и саслужитељи,
опростите!“ – тада свештеник узима честицу светог агнеца (од ХС) и говори: „Часно
и пресвето тијело...“
- Ђакон и свештеник читају молитву прије причешћа: „Вјерујем, Господе, и
исповиједам...“
- Свештеник, држећи убрус, узима путир, причешћује се и говори: „Часном и
пресветом крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа причешћујем се ја,
недостоји свештеник (име)...“ – обрише своје усне, цјелива путир и говори: „Ево,
дотаче се усана мојих и узеће безакоња моја и гријехе моје очистиће.“
- Свештеник говори: „Ђаконе приступи!“ и овај одговара: „Ево приступам Христу
бесмртном цару и Богу нашем...“
- Свештеник узима једну честицу агнеца и даје ђакону, говорећи: „Теби ђакону (име)
часно и пресвето и пречисто тијело...“ и ђакон једе.
- Свештеник узима путир и говори: „Слуга Божији ђакон (име) причешћује се...“
- Кад се ђакон причести, свештеник говори: „Ево дотаче се усана твојих и узеће
безакоња твоја...“
- Свештени узима НИ и КА, ломи их на честице и ставља у путир. Ђакон узима путир,
стаје на двери и говори: „ Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступите.“
- Народ: „Благословен грјади во имја Господње...“
- Причешћивање вјерних
- Свештеник послије причешћивања благосиља народ, говорећи: „Спаси Боже народ
твој и благослови насљеђе твоје!“ – народ: „Видјехом свијет истини...“
- Ђакон ставља са дискоса честице у путир, говорећи: „Васкрсење Христово
видјевши... “ - „Блистај се, блистај, Нови Јерусалиме...“ – „О велика и најсветија
Пасхо...“ - ђакон, на крају чистећи дискос, говори: „Омиј, Господе, светом крвљу
твојом...“
- Свештеник узима кадионицу 3 х кади и говори: „Узнеси се на небеса Боже и по свој
земљи слава твоја!“
- Свештени даје ђакону дискос и кадионицу и овај односи дискос на жртвеник и кади
жртвеник.
- Свештеник узима путир: „Благословен Бог наш!“ и окренувши се ка народу наставља:
„Сада, свагда и у све вијекове вијекова.“ - затим односи путир на жртвеник, а у то
вријеме и ђакон оставља кадионицу.
- Народ: „Амин да испољњатсја...“
- Свештеник одлази до престола, савија антиминс – за то вријеме ђакон излази испред
царских двери и говори: „Примивши божанске, свете и животворне твоје тајне...“
- Свештеник говори молитву послије причешћа, која завршава возгласом: „Јер си ти
освећење наше и теби славу узносимо...“ – притом свештеник јеванђељем чини знак
крста изнад савијеног антиминса и полаже га на њега. – Народ: „Амин!“
- Свештеник се окреће народу и говори: „У миру изиђимо!“- народ: „У име
Господње.“- ђакон: „Господу се помолимо!“ – народ: „Господи помилуј!“ – Свештеник
говори заамвону молитву: „Господе, ти благосиљаш оне који тебе благосиљају и
освећујеш оне који се у тебе уздају...“ – ђакон за то вријеме стоји испред Христове
иконе – по завршетку молитве народ говори: „Амин!“- „Буди имја Господње“ 3х
- Свештеник и ђакон улазе у олтар – свештеник код жртвеника изговара молитву:
„Христе Боже наш, ти сам јеси пуноћа закона и пророка...“ - након тога, ђакон
одлази да употребљава дарове, а свештеник говори: „Благослов Господњи нека дође на
вас Његовом благодаћу и човјекољубљем...“ – народ: „Амин!“
- Свештеник: „Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава теби!“
- Народ: Слава; И сада. Амин! 3 х Господи помилуј. „Оче благослови!“
- Свештеник даје отпуст.
4. ЛИТУРГИЈА ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ21
- Свештеник прије Литургије улази у храм и заједно са ђаконом се поклања

епископу или епископском трону, затим 3 поклона пред дверима и почиње да
чита молитве узимања времена (учи се напамет код Јоцића, стога нећемо
детаљисати).
- Свештеник и ђакон улазе у олтар, чине 3 поклона пред престолом, цјеливају
јеванђеље и престо.
- Затим свештеник и ђакон облаче одежде (молитве за одежде се такође уче
напамет).
- Свештенослужитељи перу руке, одлазе до жртвеника и тамо врше
проскомидију22.
- По завршетку проскомидије ђакон кади цијели храм и заједно са свештеником
стаје испред престола.
- Читају „Царе небески...“ – „Слава Богу на висини...“ 2 х – „Господе, отвори
усне моје...“ – Свештеник цјелива јеванђеље, ђакон престо.
- Ђакон, приклонивши главу свештенику, говори: „Вријеме је да се служи
Господу, владико свети благослови!“ – свештеник одговара: „Благословен је Бог
наш...“ – ђакон: „Помоли се за мене, владико свети...“ – свештеник: „Да управи
Господ кораке твоје!“ – ђакон: „Помени ме, владико свети!“ – свештеник: „Да
те помене у Царству своме...“ – ђакон: „Амин!“
21
Литургија Василија Великог се служи 10 х годишње: првих пет недеља Великог поста, на
Велики четвртак, Велику суботу, на Бадњидан, на Василија Великог, на Крстовдан уочи
Богојављења. Литургија понекад почиње вечерњим: на Велики четвртак, Велику суботу,
Бадњидан и на Крстовдан уочи Богојављења. Ако Бадњидан и Крстовдан падну у суботу или
недјељу, онда се тада служи Литургија Јована Златоустог, а Василијева литургија се онда служи
сутрадан (на Божић, односно на Богојављење) и не почиње вечерњим. Када Литругија Василија
Великог почиње вечерњим, вечерње траје до Входа – након Входа се читају паримије празника, а
након прочитаних паримија слиједи мала јектенија, која завршава возгласом: „Јер си свет Боже
наш...“ – у продужетку „Трисвета пјесма“ и уобичајени наставак Литургије.
22
У Великом посту се на Василијевим литургијама на проскомидији вади агнец за
Пређеосвећену литургију. За сваки агнец се посебно читају молитве.
- Ђакон се поклони свештенику, стаје испред двери, 3 х метанише према истоку и
говори сваки пут: „Господе, отвори усне моје и уста ће моја казивати хвалу
твоју“ 23
- ПОЧЕТАК ЛИТУРГИЈЕ – ђакон: „Благослови, владико!“ – свештеник чинећи
знак крста јеванђељем изнад антиминса: „Благословено Царство Оца, Сина и
Светога Духа...“ – народ: „Амин!“
- Ђакон: Велика јектенија24 - возглас: „Јер теби приличи свака слава...“
- Ђакон: Мала јектенија – возглас: „Јер је твоја моћ и твоје царство...“
- Ђакон: Мала јектенија – возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“
- Блажена (3. антифон) – кад се почне пјевати слава, свештеник и ђакон чине три
поклона пред престолом (негдје цјеливају јеванђеље и престо), затим свештеник
узима јеванђеље, даје га ђакону, ђакон свештенику љуби руку и узима
јеванђеље, поклања се престолу, жртвенику и горњем мјесту. На „И ниње“ диже
јеванђеље изнад главе и иде у вход.25 Свештеник говори молитву входа. По
изговореној молитви, ђакон, окренут истоку, говори: „Благослови, владико,
свети вход!“ – Свештеник благосиљајући говори: „Благословен вход светих
твојих свагда, сада и увијек и у вијекове вијекова! Амин!“ –Ђакон пружа
свештенику да цјелива јеванђеље и одлази до царских двери (стаје на средину) и
кад пјевница заврши Блажена говори: „Премудрост! Смјерно стојмо!“
- Пјевница: „Приидите поклонимсја...“ – Ђакон и свештеник улазе у олтар и
остављају јеванђеље на престолу.
- Пјевница: тропари и кондаци. – За то вријеме свештеник чита молитву Трисвете
пјесме: „Боже свети који у светима почиваш...“.
- Свештеник: возглас: „Јер си свет, Боже наш, и у светима обитаваш и теби
славу узносимо, Оци и Сину и Светоме Духу сада и увијек. – ђакон: „И у вијекове
вијекова.“
- Док народ пјева Трисвету пјесму (или „Јелици во Христа...“26), свештеник и
ђакон понављају ријечи те пјесме и раде три поклона пред престолом. – Ђакон
говори свештенику: „Заповједи владико!“- Одазећи ка Горњем мјесту свештеник
говори: „Благословен који долази у име Господње.“ 27 - Ђакон: „Благослови,
владико, горњи престо!“ , а свештеник благосиљајући говори: „Благословен си
на престолу славе царства твога, ти који сједиш на херувимима, свагда, сада и
увијек и у вијекове вијекова! Амин!“ - Свештеник остаје на Горњем мјесту, а
ђакон стаје на царске двери.
23
Ако свештеник служи БЕЗ ЂАКОНА, онда не изговара ријечи које су намијењене само за
ђакона.
24
Велику, сугубу и јектенију благодарења (послије причешћа) ђакон говори са амвона, док
остале јектеније изговара са солеје.
25
Ако служи више свештеника, на Малом входу излазак је поред по старини
свештенослужитеља – прво млађи, па старији.
26
Пјева се на празнике гдје су се некада у историји крштавали катихумени: Бадњидан,
Крстовдан, Велика субота.
27
- Ђакон: „Пазимо!“ – Свештеник: „Мир свима!“ - Чтец: „И духу твоме.“ – Ђакон
„Премудрост!“ – Чтец: „Прокимен апостола...“ – Ђакон: „Премудрост!“ –
Чтец: „Читање нпр. Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла!“ –
Ђакон: „ Пазимо!“ – Чтец чита апостол.
- По завршетку апостола, свештеник говори: „Мир ти!“ – Чтец: „ И духу твоме“ –
Док се пјева алилуја ђакон кади (престо унакрст, жртвеник, Горње мјесто,
свештеника у олтару и са солеје иконостас и народ). За то вријеме свештеник
говори молитву пред јеванђеље: „Запали у срцима нашим, човјекољубиви
- Ђакон улази у олтар, указује на јеванђеље и говори свештенику: „Благослови,
владико, благовјеститеља, светог апостола и јеванђелиста (име)“, а
свештеник, осјењујући га крсним знаком, говори: „Бог, молитвама светог
славног апостола и јеванђелиста (име) да теби, благовјеститељу, дa ријеч с
великом силом на испуњење јеванђеља љубљенога Сина Његовог, Господа нашег
Исуса Христа.“ – ђакон каже: „Амин!“ и приклонивши се прима из руку
свештеника јеванђеље, цјелива свештенику руку и излази да чита јеванђеље.
- Свештеник: „Премудрост! Смјерно стојмо; чујмо свето јеванђеље!“ - „Мир
свима!“ – Народ: „И духу твоме!“
теби!“
- По завршетку јеванђеља, ђакон узима јеванђеље, долази до двери и даје га
свештенику.
- Свештеник проповиједа
- Ђакон стаје на амвон и говори сугубу јектенију – Свештеник говори Молитву
усрдног мољења - Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог...“
- Ђакон говори јектенију за оглашене – Свештеник говори Молитву за оглашене
-Возглас: „Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје...“ (док се
говори јектенија за оглашене, свештеник развија антиминс на престолу и губом
чини знак крста над антиминсом и оставља је у горњи десни угао антиминса)
„Заштити и спаси ин помилуј и сачувај нас Боже благодаћу твојом!“ - Народ:
- Свештеник изговара 1. молитву вјерних, која се завршава возгласом: „Јер теби
олтар, а свештеник изговара 2. молитву вјерних, која завршава возгласом: „Да
- Херувимска пјесма28, за вријеме које свештеник чита молитву херувимске
пјесме.29 – док свештеник чита ову молитву, ђакон кади олтар, стаје пред царске
двери и кади иконостас и народ (чита 50. псалам док кади).
- По завршеној молитви и кађењу, свештеник и ђакон стају пред трпезу и 3 х се
клањају и говоре – свештеник: „Ми који херувиме тајно изображавамо...“30 –
ђакон: „Као они који ће примити цара свих...“ – Затим одлазе до жртвеника,
свештеник кади дарове и 3х говоре: „Боже, милостив буди мени грешном.“ –
Ђакон говори: „Узми, владико!“ и свештеник му ставља воздух на плећа и
говори: „Подигните руке своје ка светињи и благословите Господа!“ – Ђакон
узима дискос, а свештник путир и излазе на сјеверне двери.31
- Ђакон: „Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и
приложнике светога храма овога...“ – Свештеник: „Преосвећеног епископа
нашег ...“ ... Свештеник: „Све вас православне хришћане...“
- Народ: „Јако да царја..“ - свештеници улазе у олтар; улазећи, ђакон говори
свештенику: „Свештенство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“ , а
свештеник ђакону: „Ђаконство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“
- Стављају дискос и путир на престо и свештеник чита молитве: „Благообразни
Јосиф... У гробу тјелесно...Гроб твој, Христе...“ – За то вријеме свештеник
скида покриваче са дискоса и путира, ставља их са стране, те узима воздух са
ђаконових плећа, окади га и ставља преко путира и дискоса и говори:
„Благообразни Јосиф...“ , након чега узима кадионицу и 3 х кади дарове,
говорећи: „По доброти својој, Господе, учини добро Сиону...“ – оставља
кадионицу и говори ђакону: „Помени ме, брате и саслужитељу!“ , а ђакон
одговара: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те.“ – опет
ђакон: „Помени ме, владико свети!“ – свештеник: „Да те помене Господ Бог у
царству своме...“ – ђакон: „Амин!“ и излази из олтара на солеју и говори
прозбену јектенију.
- За то вријеме, свештеник чита молитву приношења: „Господе Боже наш, ти
си саздао нас и увео у овај живот...“ и возглас: „Милосрђем јединороднога
Сина твога...“ – народ: „Амин!“ - свештеник: „Мир свима!“ - народ: „И духу
то вријеме свештеник се 3 х клања и 3 х говори: „Љубићу те, Господе,
крјепости моја. Господ је тврђава моја, и прибјежиште моје.“ - затим цјелива
дискос, говорећи: „Свети Боже!“ , путир: „Свети Крјепки!“ и престо: „Свети
Бесмртни, помилуј нас!“32
28
На Велики четвртак се пјева - Вечери твојеја тајнија, а на Велику суботу – Да молчит.
29
Молитве које су упућене Христу на Литургији: 1. Молитва херувимске пјесме („Нико од
везаних тјелесним похотама...“). 2. Молитва прије „Светиње светима“ : „Чуј, Господе Исусе Христе,
Боже наш....
30
Ако је Велики четвртак, свештеник и ђакон умјесто „Херувимске пјесме“ изговарају
„Прими ме данас, Сине Божији...“ , док на Велику суботу говоре: „Да умукне свако тијело
човјечије...“ и тада ђакон не говори: „Као они који ће примити цара свих...“
31
32
Ако служи више свештеника, послије цјеливања дарова и престола, цјеливају се међусобно и
говоре: „Христос је међу нама. – Јесте и биће!“ – иста радња кад служи више ђакона
- Народ чита „Символ вјере“ , а за то вријеме свештеник лелуја воздухом изнад
дарова (кад се заврши Символ вјере, свештеник савија воздух и ставља га
заједно са дарцима).
- Свештеник се окреће ка народу и благосиља га: „Благодат Господа нашег
Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима
вама.“ – народ: „И са духом твојим.“
- Свештеник подигавши руке говори: „Горе имајмо срца!“ – народ: „Имамо их ка
Господу.“
- Свештеник: „Заблагодаримо Господу!“ - почиње канон Евхаристије
- КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ: 1. preafatio (увод) – Народ пјева: „Достојно и
праведно!“, а свештеник чита молитву: „Ти који јеси, Владико, Господе, Боже
Оче...“– на крају свештеник говори возглас: „Побједничку пјесму појући,
кличући, узвикујући и говорећи!“ (чини знак крста звјездицом изнад дискоса)
2. sanctus (лат. свето – ријечи установљења) –
народ пјева „Свет, Свет, Свет...“ – Након овога свештеник чита молитву: „Са
овим блаженим силама...“ (ова молитва је дужа од оне на Златоустовој
литургији) – затим слиједе ријечи УСТАНОВЉЕЊА: „Даде својим светим
ученицима и апостолима, рекавши: Придите и једите, ово је тијело моје које
се за вас ломи на отпуштење гријехова!“ – народ: „Амин!“ – свештеник: (тихо)
„Тако исто узевши и чашу са родом винограда и растворивши,
заблагодаривши, благословивши, осветивши (гласно) „Даде својим светим
ученицима и апостолима, рекавши: Пијте из ње сви: ово је крв моја Новога
Завјета која се за вас и за многе излива на отпуштење гријехова.“
3. anamnesis (анамнеза - сјећање) – Свештеник
говори молитву: „Ово чините у мој спомен: Јер кад год једете овај хљеб и
чашу ову пијете, смрт моју објављујете и васкрсење моје исповиједате....“ –
затим свештеник ставља десну руку изнад лијеве и десном руком узима дискос,
а лијевом путир, подиже их и чини знак крста, говорећи: „Твоје од твојих, теби
приносећи због свега и за све.“33
4. epiklesis (епиклеза – призив Светог
Духа) – Свештеник говори молитву: „Стога, пресвети Владико, и ми грешне и
недостојне слуге твоје...да благовољењем доброте твоје дође Дух твој
свети...“ – ђакон говори: „Благослови, владико, свети хљеб!“ – свештеник
благосиља крсним знаком хљеб, говорећи: „Хљеб овај самим часним тијелом
Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Хриса!“ – ђакон (цијела црква): „Амин!“
– ђакон: „Благослови, владико, свету чашу!“ – свештеник благосиља крсним
знаком, говорећи: „А чашу ову самом часном крвљу Господа Бога и Спаса
нашег Исуса Христа !“ – ђакон (цијела црква): „Амин!“ - свештеник:
33
Професор В. Вукашиновић наглашава да ову радњу искључиво чини свештеник, тј. да не
треба да је врши ђакон, као што се негдје сусреће.
„Изливеном за живот свијета.“ - – ђакон (цијела црква): „Амин! Амин!
Амин!“ –
5. intercesio (заступништво) - ђакон
говори: „Помени ме грешног, владико свети!“ – свештеник: „Да те помене
Господ Бог у царству своме!“ – ђакон: „Амин!“ – свештеник говори молитву:
„А све нас који се од једнога хљеба и чаше причешћујемо да сјединиш једне са
другима... – Прочитавши молитву, свештеник узима кадионицу и говори:
„Особито са пресветом, пречистом, преблагословеном, славном,
владичицом нашом, Богородицом и приснодјевом Маријом.“34 – народ тада
почиње да пјева: „О тебје радујетсја...“ - За то вријеме свшетеник даје
кадионицу ђакону, који кади престо, помињући преминуле хришћане, а
свештеник говори молитву: „Са светим Јованом, Претечом и
Крститељем...“ – свештеник возгашава: „Најприје помени, Господе,
преосвећеног епископа нашег...“ – ђакон помиње живе из диптиха – народ за то
вријеме пјева: „И све и сва!“ – свештеник говори молитву: „Помени Господе
све епископство православних који правилно управљају ријечју истине
твоје...“ – возглас: „ И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и
пјевамо величанствено име твоје...“ – народ: „Амин!“
К Р А Ј К А Н О Н А Е В Х А Р И С Т И Ј Е ???
- Свештеник се окреће према народу и благосиља говорећи: „ И да буду милости
великога Бога и спаса нашег Исуса Христа са свима вама!“ – народ: „И са духом
твојим!“
- Ђакон говори прозбену јектенију („Поменувши све свете, опет и поте у миру
Господу се помолимо!“)
- Свештеник говори: „И удостој нас, Владико, да смјело и неосуђено смијемо
призивати тебе небесноцбга Бога Оца и говорити.“
- Народ – „Оче наш...“ (на овом мјесту ђакон укршта орар) – свештеник: „Јер је твоје
царство!“
- Свештеник: „Мир свима!“ – „И духу твоме!“ – Ђакон: „Главе своје Господу
приклоните“ – народ: „Теби Господе!“ – свештеник чита молитву: „Владико, Господе,
Оче милосрђа и Боже сваке утјехе...“ - возглас: „Благодаћу, милосрђем и
човјекољубљем...“ – народ: „Амин!“ – свештеник чита молитву: „Чуј, Господе Исусе
Христе, Боже наш...“35
- Свештеник испред престола, а ђакон испред царских двери, се клањају и говоре 3 х:
„Боже, милостив буди мени грешном!“ – затим ђакон говори: „Пазимо!“ – свештеник
узима агнец, подиже га и говори: „Светиње светима!“ – народ пјева: „Један је свет,
један Господ Исус Христос...“
- пјевница пјева причастен – ђакон улази у олтар и говори свештенику: „Разломо,
владико, свети хљеб!“
- Свештеник разлама агнец на 4 дијела, говорећи: „Ломи се и раздробљава јагње
34
На
35
Ово је друга молитва на Литургији која је упућена Христу.
- Ђакон показује на путир и каже: „Напуни, владико, свету чашу!“ – свештеник узима
горњу честицу ИС и ставља је у путир, говорећи: „Пуноћа Духа Светога.“ – Ђакон
говори: „Амин!“
- Ђакон доноси топлоту и говори: „Благослови, владико, топлоту!“ – свештеник:
„Благословена топлота светих твојих...“ – ђакон сипа крстообразно топлоту у путир,
говорећи: „Топлота вјере, пуна Духа Светога.“
- Свештеник и ђакон се 3 х клањају и 3 х говоре: „Боже, милостив буди мени
грешном.“
- Свештеник се клања ђакону или свом саслужитељу и говори: „Браћо и саслужитељи,
опростите!“ – тада свештеник узима честицу светог агнеца (од ХС) и говори: „Часно
и пресвето тијело...“
- Ђакон и свештеник читају молитву прије причешћа: „Вјерујем, Господе, и
исповиједам...“
- Свештеник, држећи убрус, узима путир, причешћује се и говори: „Часном и
пресветом крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа причешћујем се ја,
недостоји свештеник (име)...“ – обрише своје усне, цјелива путир и говори: „Ево,
дотаче се усана мојих и узеће безакоња моја и гријехе моје очистиће.“
- Свештеник узима једну честицу агнеца и даје ђакону, говорећи: „Теби ђакону (име)
часно и пресвето и пречисто тијело...“ и ђакон једе.
- Свештеник узима путир и говори: „Слуга Божији ђакон (име) причешћује се...“
- Кад се ђакон причести, свештеник говори: „Ево дотаче се усана твојих и узеће
безакоња твоја...“
- Свештени узима НИ и КА, ломи их на честице и ставља у путир. Ђакон узима путир,
стаје на двери и говори: „ Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступите.“
- Народ: „Благословен грјади во имја Господње...“
- Причешћивање вјерних
- Свештеник послије причешћивања благосиља народ, говорећи: „Спаси Боже народ
твој и благослови насљеђе твоје!“ – народ: „Видјехом свијет истини...“
- Ђакон ставља са дискоса честице у путир, говорећи: „Васкрсење Христово
видјевши...“ - „Блистај се, блистај, Нови Јерусалиме...“ – „О велика и најсветија
Пасхо...“ - ђакон, на крају чистећи дискос, говори: „Омиј, Господе, светом крвљу
твојом...“
- Свештеник узима кадионицу 3 х кади и говори: „Узнеси се на небеса Боже и по свој
земљи слава твоја!“
- Свештеник даје ђакону дискос и кадионицу и овај односи дискос на жртвеник и кади
жртвеник.
- Свештеник узима путир: „Благословен Бог наш!“ и окренувши се ка народу наставља:
„Сада, свагда и у све вијекове вијекова.“ - затим односи путир на жртвеник, а у то
вријеме и ђакон оставља кадионицу.
- Народ: „Амин да испољњатсја...“
царских двери и говори: „Примивши божанске, свете и животворне твоје тајне...“
- Свештеник говори молитву послије причешћа (другачију од Златоустове), која
завршава возгласом: „Јер си ти освећење наше и теби славу узносимо...“ – притом
свештеник јеванђељем чини знак крста изнад савијеног антиминса и полаже јеванђеље
на антиминс. – Народ: „Амин!“
говори заамвону молитву: „Господе, ти благосиљаш оне који тебе благосиљају и
освећујеш оне који се у тебе уздају...“ – ђакон за то вријеме стоји испред Христове
иконе – по завршетку молитве народ говори: „Амин!“- „Буди имја Господње“ 3х
„Испуни се и изврши, колико је то у нашој моћи тајна твога спасоносног
домостроја...“ - након тога, ђакон одлази да употребљава дарове, а свештеник говори:
„Благослов Господњи нека дође на вас Његовом благодаћу и човјекољубљем...“ – народ:
„Амин!“
- Народ: Слава; И сада. Амин! 3 х Господи помилуј. „Оче благослови!“
- Свештеник даје отпуст.
5. АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА36
- Прије доласка архијереја НАЈМЛАЂИ од свештеник проскомидише тако што

извади агнец, честицу за пресвету Богородицу, 9 честица за свете и честицу за
епископа (не завршава до краја проскомидију, јер њу прије Великог входа
завршава епископ). Кад извади све набројане честице ставља звјездицу на
дискос, без молитви и кађења, те прекрива дискос и путир воздухом.
- Остали свештеници и народ дочекују епископа у порти цркве. Када епископ
дође, звоне сва звона на цркви. Један од чтечева му ставља МАНДИЈУ, један
даје ЖЕЗАЛ, а НАЈСТАРИЈИ СВЕШТЕНИК му даје КРСТ. Уз свечано кађење
(кади ђакон, а ако нема њега, онда кади најмлађи свештеник) владика улази у
храм, а испред њега улазе свештеници и то прво млађи, а потом старији.
- На СОЛЕЈИ епископ заједно са ђаконом или са неким од свештеника узима
вријеме, а народ за то вријеме пјева: „Достојно јест јако воистину...“ – СВИ
СВЕШТЕНИЦИ се за то вријеме налазе У ОЛТАРУ.
- По завршеном узимању времена, епископ благосиља народ, а појци пјевају:
„Тон деспотин...“
- Архијереј скида мандију, горњу мантију, пана- камилавку и испред њега се
ставља налоњ са АРХИЈЕРЕЈСКИМ ОДЕЖДАМА (одежде по редослиједу
облачења: стихар, епитрахиљ, надбедреник – зависно од тога какве су
архијерејске одежде, надбедредник може да се ставља и послије сакоса, ако се
качи на њега – појас, нарувице, сакос, омофор. Логично, одежде се на налоњ
слажу обрнутим редослиједом.).
- Ђакон говори: „Свештеници, изиђите!“ – двојица најстаријих свештеника на
тацни носе митру, панагију и крст.
- Архијереј се облачи и за вријеме облачења пјева се догматик 8. гласа: „Цар
небесниј...“ – Док се владика облачи, ђакон са царских двери кади и чита
молитве за облачење одежди.
- Када се обуче, један од чтечева му пере руке.
- Ђакон са царских двери, држећи у десној руци дикирије и у лијевој трикирије,
говори: „Тако да се свијетли свјетлост твоја пред људима и да виде добра
36
За разлику од Литургије коју служи свештеник, архијерејска Литургија садржи сљедеће
неопходне црквене предмете: ДИКИРИЈЕ и ТРИКИРИЈЕ, ЖЕЗАЛ, МАНДИЈУ, МИТРУ, ЛАХАН и
ИБРИК.
дјела твоја и прославе Оца нашег, који је на небесима!“ – затим ђакон предаје
дикирије и трикирије архијереју.
- Архијереј крстолико благосиља дикиријама и трикиријама и пјева се: „Тон
деспотин...“ - послије благослова, чтечеви узимају дикирије и трикирије.
- Архијереј и свештеници читају: „ЦАРЕ НЕБЕСКИ...“; „СЛАВА БОГУ НА
ВИСИНАМА...“; „ГОСПОДЕ,УСНЕ МОЈЕ ОТВОРИ...“
- Ђакон говори: „Вријеме је да се служи Господу, преосвештени владико
благослови!“ – Архијереј одговара: „Благословен Бог наш сада, свагда и у све
вијекове вијекова!“ – Ђакон: „Амин!“ - Ђакон: „Помоли се за нас,
преосвештени владико!“ – Архијереј: „Да управи Господ кораке ваше!“ –
Ђакон: „Помени нас, преосвештени владико!“ - Архијереј благосиљајући: „Да
вас помене Господ Бог у царству своме, свагда, сада и увијек и у вијекове
вијекова!“ – сви служитељи: „Амин!“ – Затим свештеници и ђакони цјеливају
руку епископу, те свештеници улазе у олтар. 37 – Један од чтечева даје епископу
жезал. - Архијереј сједа на столицу припремљену на амвону или у епископски
трон и ту остаје до Малог входа.
- ПОЧЕТАК ЛИТУРГИЈЕ – ђакон: „Благослови, владико!“ – свештеник38 чинећи
знак крста јеванђељем изнад атиминса: „Благословено Царство Оца, Сина и
Светога Духа...“ – народ: „Амин!“
- Ђакон: Велика јектенија – у току јектеније чтец приноси владици чиновник
из којег чита молитву: „Боже, Боже наш...“ и молитву 1. антифона-
возглас: „Јер теби приличи свака слава...“ - свештеник, говорећи возглас,
одлази до царских двери и поклања се владици.
- Ђакон: Мала јектенија – епископ чита молитву 2. антифона– свештеник:
возглас: „Јер је твоја моћ и твоје царство...“
- Ђакон: Мала јектенија – епископ чита молитву 3. антифона– свештеник
возглас: „Јер си благ и човјекољубив Бог...“ – Ђакон се поклања владици и улази
у олтар. – Чтец узима жезал од владике.
- Блажена (3. антифон) – Владика у току Блажена УСТАЈЕ са столице или
трона. - Кад се почне пјевати слава по чину најстарији свештеник узима
јеванђеље, даје га ђакону, ђакон свештенику љуби руку и узима јеванђеље,
поклања се престолу, жртвенику и горњем мјесту. На „И ниње“ диже јеванђеље
изнад главе и иде у вход. – Свештеници излазе по старини од најмлађег ка
најстаријем, а испред њих иду чтечеви са дикиријама и трикиријама. Стају
на солеју поред епископа са десне и са лијеве стране, тако да му најстарији
дође са десне стране, а сљедећи по старни са лијеве и тако даље. ђакон
говори: „Господу се помолимо!“ – ВЛАДИКА говори молитву входа. По
изговореној молитви: „Благослови, преосвештени владико, свети вход!“ –
37
Свештеници стају по старини са десне и лијеве стране престола: најстарији по чину
свештеник стоји са десне стране престола, други са лијеве, трећи, опет, са десне, итд.
38
Овај возглас произноси по чину најстарији свештеник, док предстојеће возгласе
произносе остали свештеници, ређајући се по чину.
Владика благосиљајући говори: „Благословен вход светих твојих свагда, сада и
увијек и у вијекове вијекова! Амин!“ –Ђакон пружа АРХИЈЕРЕЈУ да цјелива
јеванђеље и одлази до царских двери (стаје на средину) и тада чтечеви дају
архијереју дикирије и трикирије. кад пјевница заврши Блажена, ђакон
говори: „Премудрост! Смјерно стојмо!“
- – ВЛАДИКА пјева: „Приидите поклонимсја...“ и кад дође до дијела: „...и
припадем ко Христу“ сви настављају да пјевају: „Спаси ни, Сине Божиј...“
– Архијереј за то вријеме благосиља све четири стране свијета и креће ка
олтару. Приликом уласка, владика чита молитву: „Ући ћу у дом твој...“– У
олтару ђакон узима од владике трикирије, цјелива руку, други ђакон, а ако
нема другог ђакона онда чтец, узима дикирије, такође цјелива руку, након
чега се владици у десну руку додаје кадионица, а у лијеву жезал.
- - Архијереј КАДИ престо унакрст, а ђакон 39 стоји насупрот њега са
трикиријама у руци – затим кади жртвеник, горње мјесто, излази на царске
двери, кади иконостас и народ са солеје. – Кад то окади улази у олтар, кади
свештенике, који у том тренутку улазе у олтар кроз Царске двери40 и стају
на своја мјеста.
- Пјевница: тропари и кондаци. – Кад се отпјева претпосљедњи кондак, ђакон
возглашава: „Господе, спаси благочестиве!“ - Владика отпјева исти стих, а
ђакон потом говори: „И услиши нас!“ - Владика опет отпјева изговорени
стих. – Ђакон(и) излази испред Царских двери са дикиријама и
трикиријама и говори многољетствије. По изговореном многољетствију,
архијерују се дају дикирије и трикирије и он благосиља народ, а притом
пјевница пјева: „Ис пола ети, деспота!“ – Архијереј и свештеници из
олтара заједно пјевају посљедњи кондак.
- - Ђакон: „Господу се помолимо!“ – Народ: „Господи помилуј!“ За то вријеме
владика чита молитву Трисвете пјесме: „Боже свети, који у светима
почиваш...“
- – затим ђакон говори владици: „Благослови преосвештени владико вријеме
Трисветога!“ – владика говори возглас: „Јер си свет, Боже наш, и у светима
обитаваш и теби славу узносимо, Оци и Сину и Светоме Духу сада и увијек. –
ђакон: „И у вијекове вијекова.“- Народ: „Амин!“
- - Пјева се: „Свјатиј Боже...“ - ПЈЕВНИЦА 2 х; ОЛТАР 1 х, при чему се
владици додају дикирије и са којима чини знак крста изнад јеванђеља;
пјевница опет 1 х; ОЛТАР 1 х, архијереју се сада додају трикирије са
којима чини знак крста изнад јеванђеља; ПЈЕВНИЦА пјева: „Слава Оцу и
Сину и Светоме Духу...“; ОЛТАР: „Свјатиј Боже!“ , затим ВЛАДИКА
узима дикирије и трикирије, окреће се ка народу и благосиљајући говори:
„Господе, Господе, погледај са неба на виноград свој, који засади десница
твоја!“ ; ОЛТАР: „Свјатиј крјепкиј!“; ВЛАДИКА опет благосиља говорећи
исту молитву (најчешће на другом језику); ОЛТАР: „Свјатиј бесмертниј!“;
39
Ако служе два ђакона, онда њих двојица стоје један наспрам другог у правцу сјевер – југ.
40
На Архијерејској литургији свештеници улазе на Царске двери само послије Малог
входа и заамвоне молитве.
ВЛАДИКА опет благосиља говорећи исту молитву (најчешће на другом
језику) – улази у олтар и чтечеви узимају дикирије и трикирије; ОЛТАР:
„Помилуј нас!“ ; ПЈЕВНИЦА: „Свјатиј Боже, свјатиј крјепкиј, свјатиј
бесмертниј!“
- - Ђакон говори свештенику: „Заповједи преосвештени владико!“- Одазећи ка
Горњем мјесту владика говори: „Благословен који долази у име Господње.“ 41 -
Ђакон: „Благослови, преосвештени владико, горњи престо!“ , а владика
благосиљајући говори: „Благословен си на престолу славе царства твога, ти
који сједиш на херувимима, свагда, сада и увијек и у вијекове вијекова! Амин!“ -
Владика стаје на Горње мјесто, а свештеници се ређају по старини са десне и
лијеве стране.
- - Ђакон стаје на царске двери и говори: „Пазимо!“ – Владика: „Мир свима!“
(ако владика носи велики омофор, чтечеви га тада скидају) – тада владика
сједа на Горње мјесто, а свештеници сједају на сапрестоља. - Чтец: „И духу
твоме.“ – Ђакон „Премудрост!“ – Чтец: „Прокимен апостола...“ – Ђакон:
„Премудрост!“ – Чтец: „Читање нпр. Прве посланице Коринћанима светог
апостола Павла!“ – Ђакон: „ Пазимо!“ – Чтец чита апостол.
- При крају апостола, архијереју ђакон и један чтец приносе кадионицу и тамјан и
владика ставља тамјан у кадионицу, изговарајући молитву за исту. По
завршетку апостола архијереј говори: „Мир ти!“ – Чтец: „ И духу твоме“ –
Док се пјева алилуја ђакон кади (престо унакрст, жртвеник, владику,
свештенике и са солеје иконостас и народ). За то вријеме владика говори
молитву пред јеванђеље: „Запали у срцима нашим, човјекољубиви Владико...“
- Ђакон улази у олтар, оставља кадионицу, узима јеванђеље од најстаријег
свештеника, одлази до епископа и говори: „Благослови, преосвештени
владико, благовјеститеља, светог апостола и јеванђелиста (име)“, а владика,
осјењујући га крсним знаком, говори: „Бог, молитвама светог славног
апостола и јеванђелиста (име) да теби, благовјеститељу, дa ријеч с великом
силом на испуњење јеванђеља љубљенога Сина Његовог, Господа нашег Исуса
Христа.“ – ђакон каже: „Амин!“ цјелива владици руку и излази да чита
јеванђеље. – Испред ђакона иду чтечеви са дикиријама и трикиријама.
- Ђакон: „Премудрост! Смјерно стојмо; чујмо свето јеванђеље!“ - Владика:
„Мир свима!“ – Народ: „И духу твоме!“
теби!“
- По завршетку јеванђеља, владика говори: „Мир теби, благовјеститељу!“ и
силази са Горњег мјеста, стаје на Царске двери , а ђакон узима јеванђеље,
долази до двери и даје га владици, који га цјелива и оставља на престо (са
старне, положивши га најбоље хоризонтално да се не би преврнуло).
- Архијереј проповиједа
41
- Послије проповиједи, архијереј прима дикирије и трикирије и благосиља
народ. – Пјевница: „Ис пола ети, деспота!“
- Ђакон стаје на амвон и говори сугубу јектенију – Владика чита Молитву
усрдног мољења - Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог...“ 42 -
- Ђакон говори јектенију за оглашене – Владика чита Молитву за оглашене.
Возглас: „Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје...“ (док се
говори јектенија за оглашене, Владика развија антиминс на престолу и губом
чини знак крста над антиминсом и оставља је у горњи десни угао антиминса).
„Заштити и спаси и помилуј и сачувај нас Боже благодаћу твојом!“ - Народ:
- Владика изговара 1. молитву вјерних, која се завршава возгласом: „Јер теби
олтар, а владика изговара 2. молитву вјерних, која завршава возгласом: „Да
- Херувимска пјесма, за вријеме које владика чита молитву херувимске пјесме.–
Кад прочита молитву херувимске пјесме, један од чтечева који стоје пред
царским дверима пере владици руке. За вријеме прања руку, владика
изговара молитву: „Господе, Боже наш, ти си осветио Јорданове токове...“
За то вријеме један од свештеника скине воздух са путира и дискоса да
владика може ЗАВРШИТИ ПРОСКОМИДИЈУ. (Послије прања руку,
владика, ако је скидао велики омофор, на овом мјесту ставља мали
омофор.) Владика се пред престолом 3 х клања и 3 х говори: „Ми који
херувиме тајно изображавамо...“ , а ђакон говори: „Као они који ће примити
цара свих...“ – Ову радњу ће поновити и остали свештеници, а ђакон за то
вријеме узима од владике благослов за кадионицу и кади. Владика одлази
до жртвеника и 3х говори: „Боже, милостив буди мени грешном.“ –
ВЛАДИКА ЗАВРШАВА ПРОСКОМИДИЈУ. – На самом свршетку
проскомидисања, у тренутку када владика помиње живе хришћане,
жртвенику прилазе свештеници, цјеливају архијереја у раме и говоре:
„Помени, Господе, слугу твога свештеника (име)“ Ђакон говори: „Узми,
преосвештени владико!“ и владика му ставља воздух на плећа и говори:
„Подигните руке своје ка светињи и благословите Господа!“ –Владика ђакону
даје дискос, а најстаријем свештенику путир и они излазе на Велики вход, а
архијереј стаје на ЦАРСКЕ ДВЕРИ. 43
- Ђакон: „Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике
светога храма овога...“ – Даље ЂАКОН, окренут ка архијереју:
„Архијерејство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“ Притом
архијереј кади ђакона који му даје дискос.- Владика узима дискос и говори:
„Најсветијег патријарха нашег...“, и оставља дискос на престо говорећи:
„Благообразни Јосиф...“. – Затим СВЕШТЕНИК доноси владици путир и
42
Послије ове јектеније може се убацити јектенија за упокојене.
43
говори: „Архијерејство твоје да помене Господ Бог у царству своме...“
Владика кади свештеника, узима путир и говори: „Сав свештенички
ред...све вас православне хришћане...“ – Владика оставља путир на престолу
говорећи: „У гробу тјелесно, у аду душом...“ - Затим СВЕШТЕНИЦИ
УЛАЗЕ У ОЛТАР и говоре: „Архијерејство твоје да помене Господ Бог у
царству своме...“- Владика скида покриваче са дискоса и путира, узима
воздух са рамена ђакона, надноси га над кадионицом и прекрива путир и
дискос, говорећи: „Благообразни Јосиф...“ – Архијереј узима кадионицу и
кади дарове, говорећи: „По доброти својој, Господе, учини добро Сиону...“
- Владика: „Помените ме, браћо и саслужитељи!“ , а сви одговарају: „Дух
Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те.“ – затим сви говере:
„Помени нас, преосвештени владико!“ – свештеник: „Да вас помене Господ Бог
у царству своме...“ – сви: „Амин!“ –
- Владика стаје на Царске двери и благосиља дикиријама и трикиријама. –
Народ: „Ис пола ети, деспота!“
- Ђакон излази из олтара на солеју и говори прозбену јектенију.
- За то вријеме, владика чита молитву приношења: „Господе Боже
Сведржитељу, једини свет...“ и архијереј возглас: „Милосрђем јединороднога
Сина твога...“ – народ: „Амин!“ - владика: „Мир свима!“ - народ: „И духу
то вријеме архијереј и сви саслужитељи се 3 х клањају и 3 х говоре: „Љубићу
те, Господе, крјепости моја. Господ је тврђава моја, и прибјежиште моје.“ -
затим архијереј цјелива дискос, говорећи: „Свети Боже!“ , путир: „Свети
Крјепки!“ и престо: „Свети Бесмртни, помилуј нас!“ – Ову радњу понављају
и свештеници. - Послије цјеливања дарова и престола, свештеници се
цјеливају се међусобно и говоре: „Христос је међу нама. – Јесте и биће!“
- Народ чита „Символ вјере“ , а за то вријеме свештеници лелујају воздухом
изнад дарова и владичине главе (кад се заврши Символ вјере, неко од
свештеника савија воздух и ставља га заједно са дарцима).
- Владика се окреће ка народу и благосиља ЗАПАДНУ страну дикиријама и
трикиријама (негдје крстом): „Благодат Господа нашег Исуса Христа и
љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама.“ , народ: „И
са духом твојим.“
- Владика благосиљајући ЈУЖНУ страну говори: „Горе имајмо срца!“ –
народ: „Имамо их ка Господу.“
- Владика благосиљајући СЈЕВЕРНУ страну: „Заблагодаримо Господу!“ -
почиње канон Евхаристије
- ОСТАТАК ЛИТУРГИЈЕ ЈЕ ИСТИ КАО И КАД СЛУЖИ СВЕШТЕНИК,
ОСИМ:
- КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ: - СВЕ ЈЕ ИСТО КАО И КАД СЛУЖИ
СВЕШТЕНИК, С ТИМ ШТО ВЛАДИКА ЧИТА МОЛИТВЕ КАНОНА
ЕВХАРИСТИЈЕ .
- ПРИЧЕШЋЕ – ПРВО АРХИЈЕРЕЈ, ПА ЗАТИМ ОН ПРИЧЕШЋУЈЕ
ОСТАЛЕ СВЕШТЕНИКЕ ПО СТАРИНИ ОД НАЈСТАРИЈЕГ КА
НАЈМЛАЂЕМ. ПОСЛИЈЕ ПРИЧЕШЋА, ВЛАДИЦИ СЕ ПЕРУ РУКЕ И
ДОНОСИ МУ СЕ ПОСЛУЖЕЊЕ (ВИНО, ВОДА И НАФОРА)
- КРАЈ ЛИТУРГИЈЕ: КАД ВЛАДИКА КАЖЕ: „У МИРУ ИЗИЂИМО!“,
ЈЕДАН ОД ЧТЕЧЕВА ДОДАЈЕ ВЛАДИЦИ ЖЕЗАЛ, СВЕШТЕНИЦИ
ИЗАЂУ, ЧИТА СЕ ЗААМВОНА МОЛИТВА И ЛИТУРГИЈА СЕ
ЗАВРШАВА КАО И ОБИЧНО. КАД ИЗЛАЗИ ЕПИСКОП ИЗ ХРАМА,
НАРОД ПЈЕВА: „ИС ПОЛА ЕТИ, ДЕСПОТА!“
6. СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТА44
6. 1 РУКОПОЛОЖЕЊЕ ЂАКОНА
- Прије самог почетка Литургије, када се архијереј обуче, кандидат за

рукоположење у ђакона узима благослов од архијереја и облачи стихар. Ако
није рукопроизведен у чтеца и(ли) ипођакона, архијереј га прије почетка
Литургије рукопроизводи и веже му се орар око паса. Затим пере руке
архијереју и стаје испред Христове иконе. Ту остаје све до Херувимске пјесме
када пере руке архијереју на Царским дверима и стаје испред Богородичине
иконе. Ту остаје до краја Канона Евхаристије.
- На возлгас: „И да буду милости...“ , архијереју се са лијеве стране (гледано у
правцу истока) престола поставља столица, тако да гледа према југу (да не би
окренуо леђа престолу и Даровима)
- Тада двојица ипођакона (ако нема ипођакона, онда ђакони) приводе кандидата
до амвона (различите праксе: средине цркве, централне иконе, припрате),
држећи га једном руком испод руке, а другом за главу или раме.
- Дошавши испред Царских двери, кандидат ради велику метанију 1. пут према
олтару – ђакон возглашава: „Заповједи! (Повели!)“45, 2. пут према народу –
ђакон возглашава: „Заповједите! (Повелите!)“ и 3. према архијереју – ђакон:
„Заповједи преосвештени владико! (Повели преосвјашчењејшиј владико!)“ .
- Затим га ипођакони приводе до олтара, гдје га прихватају двојица ђакона и
проводе кроз Царске двери. - Воде га ТРИ КРУГА око престола и ђакон му
показује да цјелива а) четири ћошка престола 46, б) раме, руку, крст и
надбедреник архијереја - сваки пут када обилази. Приликом обилажења пјева
се: 1. круг: „Свјати мученици...“, 2. круг: „Слава тебје Христе Боже,
апостолов похвало...“ 3. круг: „Исаије ликуј...“
- Када се заврши опход и пјевање, ђакон стаје са предње стране престола и чучне
на десну ногу, стави десну руку преко лијеве на престо, главу приклони на руке
и говори: „Боже, милостив буди мени грешном!“ – За то вријеме архијереј
устаје са столице, скида митру, ставља крај омофора на главу кандидата, полаже
руку преко омофора – ђакон говори: „Пазимо!“ - и владика чита молитву:
„Божанствена благодат...“ (тематика молитве говори да ће благодат Божија
44
Рукоположење свештенослужитеља се обавезно врши на Архијерејској литургији, која не
мијења свој устаљени ток, осим радњи приликом самог чина рукоположења.
45
„Заповједи“ - одобрење заједнице и због тога се говори.
46
Постоји пракса да кандидат приликом сваког цјеливања каже: „Свети Боже, Свети Крјепки,
Свети Бесмертни...“
надопунити све кандидатове недостатке). – Затим свештници у олтару пјевају 3
х : „ Господи помилуј!“ – Ђакон говори: „Господу се помолимо!“ – народ:
„Господи помилуј!“ - Архијереј потом чита молитву: „Господе Боже наш..“
(тематика: да ђакон има тајну вјере у чистој савјести и да има Божију благодат),
владика возглас: „Јер је твоје царство и сила и слава...“ – Ђакон говори
ВЕЛИКУ ЈЕКТЕНИЈУ, а по свршетку јектеније, владика говори молитву:
„Боже спаситељу наш, ти си непролазним твојим гласом...“ (тематика:
установљење ђаконства, ђакон = слуга, ко хоће да буде први нека служи;
ђаконство се добија не владичиним полагањем руку, већ Божијим милосрђем) –
возглас: „Јер си ти Бог наш и теби славу узносимо...“ – народ: „Амин!“
- По завршеној молитви, епископ подиже кандидата окреће ка народу, одвезује
му ОРАР, подиже орар ка народу и говори: „Аксиос“ - народ: „Аксиос!“ – док
народ пјева, ђакони му вежу орар (преко лијевог рамена и испод десног пазуха)
- затим епископ подиже НАРУКВИЦЕ и говори: Достоин!“ - народ пјева:
„Достоин!“ – трећи пут епископ новом ђакону даје РИПИДУ (у новијим
праксама СЛУЖЕБНИК) и говори: „Достојан!“ – народ: „Достојан!“
- - Новорукоположени ђакон остаје у олтару и међу ђаконима се први
причешћује, осим ако има протођакон, који се причешћује први, а потом
новорукоположени ђакон.
- Новорукопожени ђакон произноси јектенију послије причешћа.
6. 2 Рукоположење свештеника
- Рукоположење свештеника се врши послије Великог входа на

Архијерејској литургији када епископ прекрије и окади дарове.
- Архијереју се са лијеве стране престола (гледано у правцу истока) поставља
столица, тако да гледа према југу (да не би окренуо леђа престолу и Даровима)
- Тада двојица ђакона изводе кандидата из олтара и приводе га до амвона
(различите праксе: средине цркве, централне иконе, припрате), држећи га
једном руком испод руке, а другом за главу или раме.
- Дошавши испред Царских двери, кандидат ради велику метанију 1. пут према
олтару – ђакон возглашава: „Заповједи! (Повели!)“47, 2. пут према народу –
ђакон возглашава: „Заповједите! (Повелите!)“ и 3. према архијереју – ђакон:
„Заповједи преосвештени владико! (Повели преосвјашчењејшиј владико!)“ .
- Затим га ђакони приводе до олтара, гдје га прихватају двојица свештеника и
проводе кроз Царске двери. - Воде га ТРИ КРУГА око престола и свештеници
му показује да цјелива а) четири ћошка престола 48, б) раме, руку и надбедреник
архијереја - сваки пут када обилази. Приликом обилажења пјева се: 1. круг:
47
„Заповједи“ - одобрење заједнице и због тога се говори.
48
Постоји пракса да кандидат приликом сваког цјеливања каже: „Свети Боже, Свети Крјепки,
Свети Бесмертни...“
„Свјати мученици...“, 2. круг: „Слава тебје Христе Боже, апостолов
похвало...“ 3. круг: „Исаије ликуј...“
- Када се заврши опход и пјевање, ђакон стаје са предње стране престола и чучне
на обе ногу, стави десну руку преко лијеве на престо, главу приклони на руке и
говори: „Боже, милостив буди мени грешном!“ – За то вријеме архијереј устаје
са столице, скида митру, ставља крај омофора на главу ђакона, полаже руку
преко омофора – ђакон говори: „Пазимо!“ - и владика чита молитву:
„Божанствена благодат...“ (тематика молитве говори да ће благодат Божија
надопунити све кандидатове недостатке). – Затим свештници у олтару пјевају 3
х : „ Господи помилуј!“ – Ђакон говори: „Господу се помолимо!“ – народ:
„Господи помилуј!“ - Архијереј потом чита молитву: „Боже беспочетни и
бесконачни..“ (тематика: да свештеник у непорочној живљењу и
непоколебљивој вери прима овај чин ), владика возглас: „Јер је твоја моћ и
твоје царство и сила и слава...“ – Један од свештеника говори ВЕЛИКУ
ЈЕКТЕНИЈУ, а по свршетку јектеније, владика говори молитву: „Боже, Ти си
велики у сили и неистражив у разуму...“ (тематика: удостојавање
свештеника да буде достојан да непорочно стоји пред жртвеником) –
возглас: „Јер је благословено и препрослављено свечасно и величанствено
Име Твоје...“ – народ: „Амин!“
- По завршеној молитви, епископ подиже кандидата окреће ка народу, скида му
ОРАР, подиже ЕПИТРАХИЉ ка народу и говори: „Аксиос“ - народ:
„Аксиос!“. Овај поступак се понавља и приликом давања осталих
свештеничних одежди (појас, фелон) и служебника (негдје требника) новом
свештенику.
- Новорукоположеном свештенику послије претварања Дарова архијереј
даје у прекрштене руке, десна преко лијеве, цијели Агнец. Дајући му Агнец
изговара: ,,Прими залог овај и сачувај га цијелим и неповређеним до
посљедњег твога даха, јер ћеш о њему бити питан о Другом и страшном
доласку великога Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа!“ Када добије
Ангнец свештеник стаје иза престола (окренут према архијереју и народу),
приклони главу ка престолу и чита 50. псалам у себи. - Ту стоји до момента
кад ђакон каже: ,,Пазимо!“ и онда одлази до архијереја и предаје му Агнец.
Архијереј говори: ,,Светиње светима.“ Новорукопожени свештеник се
причешћује први од свештеника (осим ако има архимандрит).
- Новорукоположени чита заамвону молитву.
7. ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА49
- Велико освећење храма врши АРХИЈЕРЕЈ или свештеник по његовом

благослову.
- Уочи самог освећења служи се свеноћно бденије. То бденије се врши пред
иконостасом (двери су затворене и завјеса навучена).
- Испред Царских двери поставља се сто који је прекривен, а на њега се ставља
Јеванђеље, крст и свијећњаци.
- Испред Христове иконе се поставља други сто, на који се ставља свејћњак,
дискос, звјездица и дарак за дискос.
- Архијереј када дође доноси свете мошти и поставља их на тај дискос.
- У олтару стоје два стола, један са десне и један са лијеве стране.
- На десном столу се постављају свето миро, црвено вино, ружина вода, штапић
за помазивање светим миром, освећена вода, босиљак, суд са топлом водом и неколико
сунђера и убруса.
- На лијевом столу стоји срачица, индитија, освећени антиминс, антиминсна
губа, илитон, јеванђеље, иконе са четири јеванђелиста, престони крст, свијећњаци са
неупаљеним свијећама, путир, дискос, копље, кашичица, убрус, губа за путир,
просфоре, вино, вода, свјећњак за жртвеник и подужа мотка за помазивање зидова
храма светим миром.
- Ујутру – на дан освећења – један од свештеника изврши мало освећење воде.
- Архијереј задужује једног свештеника да води рачуна о воскомастиху. Пред
долазак архијереја на решо у олтару ставља се вода да прокључа и у ту кипућу воду се
ставља земљана посуда са воском који треба да се истопи. Восак треба стално
мијешати како не би искипио.
- По доласку и облачењу одежди, архијереј облачи једну бијелу кошуљу
(срачицу – кецељу – практичан разлог: да не испрља одежде). Свештеници облаче
кецеље.
- Ђакон приноси архијереју освећену воду и архијереј са њоме кропи престо са
свих страна и воскомастих.
- Ђакон: „ Помолимо се Господу!“ – свештеници: „Господе помилуј!“ –
архијереј чита молитву: „Господе Боже, спаситељу наш који све чиниш за спасење
људског рода...“ – возглас: „Јер теби доликује свака слава, част и поклоњење...“ –
свештеници: „Амин!“
- Архијереј освећеном водом кропи горњи дио престола – плочу, а за то вријеме
се поје 144. псалам. Када се заврши псалам, архијереј говори: „Нека је благословен Бог
49
Поред Великог освећења храма постоји и Мало освећење, које се најчешће врши када се храм
обнавља. Мало освећење је једноставније и мошти се не полажу у престо.
наш свага, сада и увијек...“ – свештеници: „Амин!“ и затим пјевају 22. псалам: „Господ
је пастир мој...“
- Архијереј: „Нека је благословен Бог наш...“ – свештеници: „Амин!“ – ђакони:
„Опет и опет клекнуквши помолимо се Господу!“ – свештеници: „Господи помилуј!“ –
Архијереј тада клекне на Царске двери окренут народу, а за њим и сви остали у храму
и, говори молитву: „Боже, ти немаш почетка и вјечан си...“ – Кад заврши молитву
улази у олтар, ђакон из олтара говори јектенију: „Јер си свет Боже наш...“
- Затим се архијереју приноси топла вода, црвено вино и ружина вода и владика то
благосиља говорећи молитву: „Господе Боже наш, ти си осветио Јорданове токове...“
– Владика топлу воду 3 х излива на престо, говорећи: „У име Оца и Сина и Светога
Духа...“ – У једној посуди се помијеша црвено вино са ружином водом и престо се
брише убрусима, а за то вријеме свештеници поју 83. псалам. По завршетку псалма,
архијереј говори: „Слава Богу нашем у све вијекове!“ – те потом узима смјесу црвеног
вина и ружине воде и крстообразно излива 3 х на престо, говорећи: „Покропићеш ме
исопом и бићу очишћен, опраћеш ме и бићу бјељи од снијега...“ – потом се пјевају
остали стихови 50. псалма, а за то вријеме се губама брише престо.
- Кад се заврши брисање престола, архијереј скида бијелу кошуљу, одлази до Христове
иконе и узима дискос са моштима уз пропратне радње и молитве.
- Послије тога креће литија око храма (одређени свештеници се задужују да остају у
храму). На литији један од свештеника освећеном водом кропи зидове храмам. Литија
око храма пропраћена је пјевањем типиком прописаних тропара и ирмоса. Послије
првог опхода, архијереј оставља дискос са моштима на припремљени сто испред
црквених врата – слиједи читање апостола и јеванђеља, а након тога, архијереј поново
узима дискос и креће други и трећи опход око храма. Када се заврше опходи, архијереј
стаје испред врата храма, ставља дискос са моштима на сто, 3 х се клања моштима и
благосиља свештенике. Ђакон му даје кадионицу и архијереј кади. Кад архијереј
заврши кађење, ђакон узима кадионицу и кади архијереја.
- Архијереј говори: „Благословен си Христе Боже наш, сада и увијек и у све вијекове!“
– Свештеници који су остали у храму одговарају: „Амин!“
- Архијереј: „Подигните врата, надвратнике своје и дижите се, вечна врата, и ући ће
Цар славе!“
- Свештеници који су остали у храму одговарају: „ Ко је тај Цар славе!“
- Архијереј поново: „Подигните врата, надвратнике своје и дижите се, вечна врата,
и ући ће Цар славе!“
- Свештеници који су остали у храму одговарају: „ Ко је тај Цар славе!“
- Архијереј чита прописану молитву, затим говори молитву Малог входа.
- Затим узима дискос са моштима и крстообразно осјењује врата, говорећи: „Господ
сила, ОН ЈЕ ЦАР СЛАВЕ.“
- Исту молитву поју свештеници из храма.
- АРХИЈЕРЕЈ УЛАЗИ У ХРАМ, остављајући на престо дискос са моштима. Поново
облачи бијелу кошуљу, 3х кади мошти у олтару, скида дарак и звјездицу, помазује
свете мошти миром, ставља их у кутију, залије их воскомастихом и полаже их у рупу
која је припремљена на престолу. Потом светим миром крстообразно помазује престо,
чинећи три крста, један у средини, а друга два са стране мало ниже.
- Архијереју се додају иконе 4 јеванђелиста и воскомастих, ставља по неколико капи
воска на четири угла престола и на њих лијепи иконе јеванђелиста.
- Потом слиједи облачење престола уз одговарајуће молитве и радње и то сљедећим
редослиједом: 1. срачица 2. индитија 3. илитон са антиминсом 4. јеванђеље 5. крст.
- Архијереј говори једном од свештеника да постави на жртвеник дискос, путир,
свјећњак, дарке, итд.
- Архијереј скида кошуљу.
- Ђакон кади храм, свештеник кропи зидове светом водом, а архијереј помазује зидове
храма мотком умоченом у свето миро: прво у олтару изнад Горњег мјеста, затим над
западним црквеним вратима и на посљетку јужну и сјеврну страну цркве.
- Послије овога се врши освећење иконостаса ако га има.
- Потом архијереј улази у олтар, ђакон га кади и говори малу јектенију. Потом
архијереј чита прописане молитве, а по прочитаним молитвама архијереју се приноси
свијећњак са неупаљеном свијећом, коју он пали. Тај свијећњак се поставља на Горње
мјесто поред трона (до овог тренутка у храму се не пале никакве свијеће)
- Архијереј чита одређене молитве и, по прочитаним молитвама, са жезлом излази на
амвон, а свештеници стају са обе стране владике, ређајући се по чину.
- Ђакон говори јектенију – по завршеној јектенији, најстарији свештеник архијереју
даје крст и архијереј благосиља све четири стране. Док владика благосиља, ђакон кади
3 х.
- Отпуст
- Ђакон говори многољетствије и односи архијереју освећену воду, са којом архијереј
кропи све четири стране храма и само он цјелива крст.
- Почиње Литургија
8. СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА И МИРОПОМАЗАЊА50
- Прије самог чина Свете тајне крштења, неопходно је прочитати молитве којима се
постаје оглашени – молитве заклињања.
8.1 Молитва којом се постаје оглашени51
- Особа која треба да се крсти стоји окренута ка истоку, неопасана, гологлава и

необувена, обучена само у стихар52; руке су спуштене уз тијело и глава благо погнута
(снисхођење ако су у питању дјеца: ове радње донекле изостају). КУМ 53 стоји иза онога
који се крштава (држи га ако је крштавани дијете).
- Свештеник дува у лице ономе који се крштава, закрштава га на челу и прсима и
поставља му руку на главу.
- Потом чита 4 молитве заклињања - егзорцизма 54 (тематика: сјећање на Божију побједу
над ђаволом и мољење да свако ђавоље дејство буде отклоњено од од онога који се
крштава)
- На средини четврте молитве свештеник дува три пута у онога који се крштава и три
пута говори: „Истјерај из њега сваког и нечистог духа, скирвеног и угњежђеног у
његовом срцу!“, те потом наставља молитву заклињања до возгласа: „Благодаћу,
милосрђем и човјекољубљем Јединородног Сина Твога...“55
- Онај који се крштава се окреће ка западу / окреће га кум ако је дијете и свештеник
пита: „Одричеш ли се Сатане и свих дјела његових и свих анђела његових и сваког
служења њему и све гордости његове?“ - Крштавани/кум: „Одричем се“ – исто
питање и исти одговор 3х. – Свештеник: „Јеси ли се одрекао Сатане?“ –
Крштавани/кум: „Одрекао сам се.“ - исто питање и исти одговор 3х – Свештеник:
„Дуни и пљуни на њега!“
- Свештеник: „Сједињујеш ли се са Христом!“ - Крштавани/кум: „Сједињујем се.“ -
исто питање и исти одговор 3х – Свештеник: „Јеси ли си се сјединио са Христом!“ -
Крштавани/кум: „Сјединио сам се!“ - исто питање и исти одговор 3х – Свештеник: „ И
50
У раној цркви крштење се вршило у склопу литурије и то између Велике јектеније и Трисвете пјесме/
Јелици во Христа, односно за вријеме пјевања антифона.
51
У раној цркви је Тајни крштења претходила катихезација која је траја 3 године. Ове молитве
егзорцизама су им читане често у току трогодишње катихезације. - Катихумени су након Литургије
Ријечи, послије јектеније и молитве за катихумене, излазили са сабрања.
52
Ношење стихара данас је неизводљиво због праксе крштавања дјеце.
53
Кум је, осим што је био свједок крштења, у старој Цркви био једна врста катихете: он је подучавао оне
који се спремају за Тајну крштења и реферисао епископу да ли је одређена особа достојна за крштење.
Занимљиво је нагласити да је један кум био за 10 – 15 особа.
54
То не значи да је онај који се крштава нпр. дјеца, ђаволоимани, већ да је некрштена особа изван Цркве-
једине лађе спасења – па је стога та подложна дејствима нечистих сила. Аналогија са пустињом, која се у
блискоисточној традицији сматра мјестом гдје обитавају демони, будући да нема људи, нема крштене
особе, нема Цркве.
55
Исти возглас срећемо и на Литургији.
вјерујеш ли у Њега?“ - Крштавани/кум: „Вјерујем у њега као Цара и Бога?“ –
Крштавани/кум чита Символ вјере!56
- Послије читања Символа вјере свештеник каже: „И поклони Му се!“ – Крштавани/
кум: „Поклањам се Тројици Једносуштној и нераздјељивој.“
- Свештеник: „Благословен Бог који хоће да се сви људи спасу и дођу до познања
истине, сада, свагда...“ , те потом говори молитву у којој моли силазак Божије
благодати, ослобођење од старог живота и сједињење са Његовим Сином.
8.2 Чин Тајне крштења
- Свештеник у фелону и наруквицама кади крстионицу/ неко друго мјесто гдје се

крштава – Ђакон (ако га има): „Благослови, владико!“ – Свештеник: „Благословено
царство...“ – Ђакон говори измијењену Велику јектенију, у коју се, послије: „За
благочестиве и православне хришћане...“ , убацује низ прозби за ОСВЕЋЕЊЕ ВОДЕ 57:
за освећење воде силаском Светог Духа, да се тој води да благослов којим је
благословен Јордан, да на ту воду сиђе дејство Свете Тројице, да та вода буде на
одгнање непријатеља и противника, те да се крштавани у њој удостоји непролазног
царства – као и низ прозби ЗА ОНОГ КОЈИ СЕ КРШТАВА: за његово спасење, да буде
си свјетлости и насљедник вјечних добара, да буде саучесник Христове смрти и
васкрсења, да сачува одјећу крштења и Залог Духа неокаљаним, да му вода буде бања
поновног рођења. Затим се јектенија завршава устаљеним током од мјеста: „Да се
избавимо сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе...“
- За то вријеме свештеник чита молитву у којој моли за достојност извршења Тајне
крштења. (Свештеник крај ове молитве – возглас - не изговара гласно или, у случају
кад нема ђакона, па чита молитву наглас, у речитативном тону, већ као и сваки други
дио ове молитве)
- Свештеник гласно изговара молитву: „Велики си Господе и чудна су дјела твоја и
нема те ријечи која је у стању да опјева чудеса твоја!“ 3 х – Народ: „Амин!“
- Свештеник чита молитву у којој велича Божију стваралачку моћ, приказује читав
Домострој, укључујући и Домострој спасења, наглашава Божију самилост и завршава
возгласом: „Стога Ти Сам, човјекољубиви Царе, дођи и сада, силаском Светога Духа
Твога и освети ову воду!“ 3х – Народ: „Амин!“- Свештеник: „И дај јој благодат
искупљења, благослов Јордана...(моли да вода буде извор исцјељења и нетрулежности
и трепет за противничке силе)
- Свештеник: „Нека се под занком Крста твога сатру све противничке силе!“ 3х –
Народ: „Амин!“
56
Код оца Јустина у Требнику стоји да се Символ вјере чита 3х и да се након сваког читања понавља по
једном питање: „Јеси ли се сјединио са Христом?“ и одговор на њега. Мишљења сам да се у стварном
црквеном животу ова пракса ријетко гдје упражњава.
57
Не може се користити претходно освећена вода, јер се вода освећује намјенски и тражи се силазак
Духа за сваку посебну намјену другим молитвама, нпр. овдје се моли Свети Дух да сиђе на воду да би
она постала извор освећења оног који се крштава. Изузетак овом правилу (по Фундулису) је крштавање
на Богојављење, када се врши велико водоосвећење.
- Свештеник чита молитву у којој моли да вода не буде обитавалиште демона, него да
буде вода искупљења, освећења, извором живота, итд. – Народ: „Амин!“
- Свештеник: „Мир свима!“ – Народ: „И духу твоме!“ – Свештеник: „Главе своје
Господу приклоните!“ – Народ: „Господе помилуј!“ – Свештеник 3х осјени крсним
знаком уље и када ђакон каже: „Господу се помолимо!“ , чита молитву јелеја у којој
спомиње голубицу са маслиновом гранчицом у кљуну као праслику чина помазивања
уљем. – Народ: „Амин!“ – Ђакон: „Пазимо!“ Свештеник пјева 3х „Алилуја“ и уљем
прави три пута знак крста у води58.
- Свештеник: „Благословен Бог који просвећује и освећује сваког човјека који долази на
свијет, сада, свагда...“ – Народ: „Амин!“
- Свештеник прави уљем знак крста крштаваном: 1.НА ЧЕЛУ и говори: „Помазује се
слуга Божији (име) уљем радости у име Оца и Сина и Светога Духа! Амин“
2.НА ПРСИМА: „На исцјељење
душе и тијела!“ 3.НА УШИМА: „За слушање
вјере!“ 4.НА РУКАМА: „Руке твоје
створише ме и саздаше ме!“ 5.НА НОГАМА: „Да ходи путем
59
заповијести твојих!“
- Потом свештеник: „КРШТАВА СЕ СЛУГА БОЖИЈИЕ (ИМЕ) У ИМЕ ОЦА – АМИН и
СИНА – АМИН и СВЕТОГА ДУХА – АМИН.“ Приликом изговарања имена од личности
Свете Тројице свештеник погружава у воду онога који се крштава (или га облије).
- Свештеник чита 32. псалам – тематика: блажен је онај коме је опроштена кривица. По
свршетку псалма: Слава, и сада: Алилуја, алилуја, алилуја, слава теби, Боже! 3х
- Свештеник ОБЛАЧИ оног који се крштава и говори: „Облачи се слуга Божији (име) у
одјећу правде у име Оца и Сина и Светога Духа, амин!“, те пјева тропар, глас 8:
„Подарио си му одјећу од свјетлости, ти који се облачиш свјетлошћу као хаљином,
многомилостиви Христе Боже наш.“
7. 3 Света тајна миропомазања60
- Ђакон: „Господу се помолимо!“ – Свештеник чита молитву светог мира – тематика:
Бог Отац, који је људима послао свог Јединородног Сина, који је и нама даровао
крштење и помазање, да да и новокрштеном печат дара свога Светог Духа. – возглас:
„Јер си ти Бог наш, Бог који милује и спасава...“
- Свештеник помазује светим МИРОМ новокрштеног, правећи знак крста на: челу,
очима, ноздрвама, уснама, ушима, прсима, рукама, ногама 61 – говорећи при сваком
помазивању: „ПЕЧАТ ДАРА ДУХА СВЕТОГА,АМИН!“
- Свештеник узима кадионицу и 3х заједно са новокрштеним и кумом иде у круг. За то
вријеме се пјева: „Јелици во Христа...“62
- Прокимен 3. гласа: „Господ је просвећење моје и спаситељ мој, кога да се бојим!?“
58
У античко доба рвачи/војници су се помазивали уљем да би били гипкији. Црква је ову праксу
сликовито пренијела на Тајну крштења, гдје онај који се помазује уљем постаје Христов војник.
59
Битно је нагласити да се у старини помазивало цијело тијело «од главе до табана»: свештеник је
помазивао само главне, у тексту наведене, дијелове тијела, док је остатак тијела помазивала ђакониса
код женске дјеце, односно, ђакон или кум код мушке дјеце.
60
Некада се миропомазање вршило полагањем руку. Та пракса је и данас задржана у Западној цркви, али
се код њих Миропомазање – confirmatio – врши одвојено од Тајне крштења, између 7. и 12. године
живота.
61
И овдје су интимне дијелове тијела помазивали ђакон, ђакониса или кум.
- Апостол из Посланице Римљанима.
- Затим ђакон чита јеванђеље по Матеју.
- Ђакон изговара скраћену сугубу јектенију у којој се моли за новопросвећеног.
Свештеник возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог...“
8. 4 Молитва омивања63
- Свештеник говори двије молитве омивања – тематика: да се у новокрштеном и

новопросвећеном сачува Залог вјере дат на крштењу и печат дара Светога Духа.
- Молитва главоприкоњења – тематика: да онај који приклања главу остане
непобједиви Христов борац. – Народ: „Амин!“
- Свештеник кропи новокрштенога, говорећи: „Оправдао си се, просветио си се,
миропомазао си се, осветио си се, умио си се: у име Оца и Сина и Светога Духа.
Амин!“ – Потом узима пешкир и брише новокрштеног уз ријечи: „Крстио си се,
просветио си се, миропомазао си се, осветио си се, умио си се: у име Оца и Сина и
Светога Духа. Амин!“ 64
8.5 Молитве при пострижењу косе
- Ђакон: „Господу се помолимо!“ - Народ: „Господи помилуј!“

- Свештеник чита молитву – тематика: На диван начин се описује савшенство Божије
творачке дјелатности пројављене у стварању човјека; Бог је најевћи умјетник. На
крају се моли да се благослови стрижење косе са главе новокрштеног. – Народ:
„Амин!“
- Свештеник чита молитву главоприклоњења – тематика: као што је, преко пророка
Самуила, благословио Давида за цара, тако да и благослови и главу новокрштеног
руком грешног свештеника. – Народ: „Амин!“ – Свештеник новокрштеног постизава
унакрсно, говорећи: „Постризава се слуга Божији (име) у име Оца и Сина и Светога
Духа!“ - Народ: „Амин!“
- Ђакон говори скраћену сугубу јектенију
- Богојављенски ОТПУСТ
9. СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛООСВЕЋЕЊА65
62
Идење у круг је остатак литије, вршене ради преласка из крстионице у храм. Стога су неки мишљења
да се опход треба вршити једном. Битно је још напоменути да је Тајна крштења вршена на велике
празнике (Васкрс, Педесетницу, касније Богојављење), па зато данас на ове празнике пјевамо: „Јелици во
Христа...“ умјесто „Свјатиј Боже...“
63
По правилу ова молитва се, заједно са молитвом при пострижењу косе, врши у 8. дан од крштења, али
се данас код нас, из практичних разлога, та радња наставља одмах у продужетку Тајне крштења.
64
Бијелу хаљину, односно стихар, у старој цркви је новокрштени облачио послије омивања. Данас се на
овом мјесту предаје нова одјећа коју ће дијете обући послије крштења.
- Врши се над болесницима (Јак. 5, 14: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове
презвитере црквене и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње.“),
врши је 7 свештеника, у нужди може и 3, па и један свештеник.
- Поред болесника се стави сточић, на сточићу: јеванђеље, седам штапића за
помазивање, посуда са пшеницом (брашно), на пшеници кандило/ уље.
- „Благословен Бог наш...“ „Трисвето“, „Пресвета Тројице“, „Оче наш“ – возглас: „Јер
је твоје царство...“
- Приђите да се поклонимо 3 х; 143. ПСАЛАМ (моли Бога да услиши молитву и да
покаже пут, да избави од непријатеља, итд.) – Слава, И сада: Алилуја 3х.
- Ђакон: Мала јектенија
- Народ: Алилуја 6. гласа
- Тропари: Помилуј нас, Господе, помилуј нас...Слава: Господе, помилуј нас, јер се у
тебе уздамо...И сада: Двери милосрђа отвори нам, благословена Богородице...50.
псалам.
- Канон јелеја, спјев цариградског патријарха Арсенија из 13. вијека
- Егзапостилар
- Стихире 4. гласа, Слава, и сада: Богородичан
- Трисвето“, „Пресвета Тројице“, „Оче наш“ – возглас: „Јер је твоје царство...“
- Тропар глас 4: „Ти који си једини брз на помоћ, Христе...“66
- Ђакон: велика јектенија
- Свештеници читају молитву освећења јелеја – тематика: моли се од исцјелитеља душе
и тијела да освети уље да би се њиме исцијелили болесни.
- Док свештеници читају молитву, пјевница пјева прописане тропаре
- Читање 1. апостола (Посланица Јаковљева – „...Болује ли ко међу вама?)
- Читање 1. јеванђеља (Јеванђеље по Луки – прича о Милостивом Самарјанину)
- Ђакон: мала сугуба јектенија
- 1. Свештеник говори 1. молитву – тематика: Бог Отац, који је послао Јединородног
Сина да исцијели човјечанство, да пошаље исцјљење и ономе над ким се Тајна врши.
- 1. Свештеник умаче штапић у уље и помазује болесника уз молитву: „Оче свети,
љекару душе и тијела...“ (иста тематика као и претходне молитве)
- Читање 2. апостола (Посланица Римљанима – о дужности ношења слабости слабих)
- Читање 1. јеванђеља (Јеванђеље по Луки – прича о царинику Закхеју, чијем дому
долази спасење)
- 2. Свештеник говори 2. молитву – тематика: Бог који се је моћни творац свијета
постаје човјек, зове грешнике на покајање, тражи изгубљену овцу, да помилује и
опрости гријехе оног над ким се тајна врши.
65
Код нас се Тајна јелоосвећења може извршити више пута, док се код римокатолика ова Тајна може
извршити само једном и то на самртном часу човјека над ким се тајна извршава. Фундулис наводи да се
она врши у току Велике четрдесетнице, послије служене панихиде.
66
По Фундулису, овај дио, настао по узору на Јутрење, изостаје, будући да се у грчкој цркви, конкретно
на семинарима богословског факултета у Солуну, служи панихида, па потом Тајна јелеосвећења. Према
тиме, Тајна јелеосвећења, по Фундулису, почиње од овог момента и то литургијским возгласом:
„Благословено царство...“
- 2. Свештеник умаче штапић у уље и помазује болесника уз молитву: „Оче свети,
љекару душе и тијела...“
- Читање 3. апостола (Посланица 1. Коринћанима – О даровима Духа и Химна љубави)
- Читање 3. јеванђеља (Јеванђеље по Матеју – Христос даје власт апостолима да
исцјељују, губаве чисте, мртве дижу)
- 3. Свештеник говори молитву – тематика: Господ се моли да буде моћни љекар и да
подигне болесника са одра, да би и даље извршавао вољу Његову.
- 3. Свештеник умочи штапић у уље и помазује болесника уз молитву: „Оче свети,
- Читање 4. апостола (Посланица 2. Коринћанима – Хришћани су храм Духа Светога,
па се зато морају очистити од нечистоте душе и тијела)
- Читање 4. јеванђеља (Јеванђеље по Матеју – Исцјељење Петрове пунице)
- 4. Свештеник говори молитву – тематика: слична као и код претходних молитви
- 4. Свештеник штапић у уље и помазује болесника уз молитву: „Оче свети, љекару
душе и тијела...“
- Читање 5. апостола (Посланица 2. Коринћанима – Павле говори о личним недаћама у
Азији, које је савладао искључиво уз пристуство Божије помоћи...Бог нас је изабио,
избавља и избављаће)
- Читање 5. јеванђеља (Јеванђеље по Матеју – Прича о 5 мудрих и 5 лудих дјевојака)
- 5. Свештеник говори молитву – тематика: слична као и код претходних.
- Читање 6. апостола (Посланица Галатима –Плодови Духа: љубав, радост, мир...Ако
Духом живимо, Духом и да ходимо)
- Читање 6. јеванђеља (Јеванђеље по Матеју – Исцјељење кћери жене Хананејке)
- 6. Свештеник говори молитву – тематика: слична као и код претходних.
- Читање 7. апостола (Посланица 1. Солуњанима –„Браћо, молимо вас, савјетујте
неуредне, тјешите малодушне, подржавајте слабе...“)
- Читање 7. јеванђеља (Јеванђеље по Матеју – Христос једе са цариницима – „не
требају здрави љекара него болесни.“)
- 7. Свештеник говори молитву – тематика: слична као и код претходних – „...Јер нема
човјека да ће живјети, а да неће гријешити. Правда је твоја, правда вјечна и ријеч је
твоја истина.“
- Након овога, болеснику се ставља отворено Јеванђеље на главу, свештеници
придржавају Јеванђеље, а за то вријеме најстарији свештеник говори молитву у којој
моли да полагање Јеванђеље и руку на болесника буде на исцјељење душе и тијела.
Такође, моли се и опроштај гријехова, те се прави аналогија са опроштајем дарованом
Давиду преко Натана.
- Стихире Слава: темтика - Молитва бесребреницима да измоле исцјељење за
болесника; И сада: тематика – Молитва Богородици да нас избави од сваке невоље.
- Народ: Слава, и сада. Господе помилуј 3х. Оче благослови!
- Отпуст: Христос истинити Бог нап, молитва пречисте своје мајке, силом часног и
животворног крста, светог славног и свехвалног апостола Јакова, првог архијереја
јерусалимског и брата Господњег, и свих светих да нас помилује и спаси као благ и
човјекољубив.
- Болесник, ако је у стању, тражи благослов од свештенослужитеља.
10. ЧИН СВЕТЕ ТАЈНЕ ПОКАЈАЊА67

67
Треба разликовати ИСПОВИЈЕСТ и ПОКАЈАЊЕ. Исповијест – вербално говорење својих гријехова
пред свештеником. Покајање – препознавање гријеха и схватање да то за што се кајемо утиче на нашу
- Благословен Бог наш...Трисвето, Прествета Тројице, Оче наш, Господе помилуј 12 х
Слава, и сада: Приђите да се поклонимо...3х, 50. псалам.
- Тропари: Помилуј нас, Господе, помилуј нас...Слава: Господе, помилуј нас, јер се у
тебе уздамо...И сада: Двери милосрђа отвори нам, благословена Богородице.... Господе
помилуј 40х
- Молитва 1 – тематика: Бог, који је опростио Давиду и услишио Манасијину
покајничку молитву, који не жели смрти грешника, који је Бог оних који се кају, да
опрости гријехове и ономе над ким се чита молитва.
- Молитва 2 – тематика: Христос Искупитељ, који је опростио двојици дужника и који
је опростио жени грешници, да опрости и грешницима овдје присутним (обраћа се у
множини – остатак јавне исповијести)
- Свештеник се обраћа покајнику: „Ево, чедо, Христос невидљиво стоји, примајући
твоју исповијест. Немој се застидјети нити уплашити...“
- Након тога, свештеник пита покајника да ли чврсто вјерује у догмате православне
Цркве, а ако је одговор потврдан, покајник чита Символ вјере.
- Покајник исповиједа своје гријехе
- Након што заврши исповијест, покајник савије главу, а свештеник изговара молитве
којима моли да се кајући присаједини Цркви.
- Потом свештеник закрштава покајника, те овај љуби крст.
- Кратка сугуба јектенија, Достојно јест...Слава, и сада.
- Отпуст.
11. ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА68

егзистенцију. Историјиски, исповијест и покајање су настали у различита времена. Покајање се у раној
Цркви сматрало као друго крштење – канонско јавно покајање је могло бити само једно (види: Јермин
Пастир), кајало се само за велике гријехове (апостасија, разни сексуални деликти) и након другог
понављања гријеха, грешник је бивао изопштен до смрти. Зато се крштење одлагало тако дуго.
ПОКАЈАЊЕ као ДИСЦИПЛИНА је настало у доба гоњења Деција Трајана 249. године, када се у
Картагини доста хришћана, на различите начине (једни су принијели жртве идолима, други су принијели
тамјан, трећи су се усмено или преко писма одрекли Христа, четврти су фалсификовали своје име на
списак оних који су се одрекли Христа) одрекло Христа. По окончању гоњења, исповједници – они који
су преживјели гоњење, а нису се одрекли Христа, захтијевају да се изопште из Цркве они који су пали за
вријеме гоњења. Кипријан Картагински одбија ове пуританске захтјеве и прима пале у Цркву, али их
подвргава покајној дисциплини, која се састојала из 4 степена: 1. плачући – молили се код некога да се
заложи код епископа за њих – стајали ван сабрања 2. слушајући – остајали на првом дијелу литургије –
на дијелу кад излазе оглашени, изговарана јектенија и за њих, они приклањали главе епископу, он им
прочитао молиству и они потом излазили 3. пали – добили назив зато што су на кољенима клечали
цијелу литургију 4. они који заједно стоје са вјерницима, али се не причешћују. Прва два степена су
припремни стадијуми за покајање, док су друга два степена чинили прави покајници, који се налазе
близу присаједињења заједници. Када се покајник враћао у заједницу читана је молитва у којој се
наглашава да је он био посвађан са заједницом и да се сада мири са њом.ИСПОВИЈЕСТ – настала у
монашким срединама у 6. вијеку – млађи монаси се исповиједали старијима, тражили од њих савјете.
Касније, кад су се монаси почели рукополагати, они су додавали молитве на те своје неформалне
исповијести. У 9. вијеку почиње преовладавати монашки над парохијским типиком, тј. монаси све више
заузимају градове и на тај начин уводе исповијест у парохијски живот.
68
Литургија Пређеосвећених дарова се служи у току Васкршњег поста, и то: сваку сриједу и
петак првих 6 седмица, у четвртак 5. седмице и у понедељак, уторак и сриједу Страсне седмице.
- Дарови за Пређеосвећену литургију спремају се у претходну недељу. Поред редовних
просфора спреме се још двије (број просфора зависи од тога колико ће се литургија
служити те седмице).
- Вршећи проскомидију свештеник поред Агнеца за литургију коју служи тог дана
вади још онолико Агнеца колико ће се Пређеосвећених служити те седмице. Над
сваким Агнецом посебно чита молитве које се изговарају приликом вађења Агнеца.
Агнеци који су намјењени за Пређеосвећену се стављају на дискос више дневног
Агнеца. Даље се проскомидија наставља уобичајено.
- Иако на дискосу стоји више Агнеца, послије призивања Св. Духа на Литургији, кад се
благосиљају Агнеци говори се у једнини: ,,И учини овај Хљеб“, а не у множини:
,,Хљебове ове“, јер један је Христос.
- Када свештеник изговори: ,,Светиње светима“, подиже све Агнеце.
- Разлама се само Агнец намјењен за ту Литургију. Честицу IИС ставља у путир, улива
топлоту и даље иде све по обичају.
- Агнец који је намјењен за Пређеосвећену литургију ставља се на губу или на неки
тањирић (који се користи у ту сврху) тако да му печат буде окренут према дола, а
мекана страна према горе. Послије овога кашичицом натапа Крвљу Агнец
крстообразно. Постоји пракса да се Агнец умочи у путир, а не да се натапа. Када се
ово све уради, Агнец се оставља у одређени кивот и то печатом окренутим према
доле. Ово се све чини и са осталим Агнецима намјењеним за Пређеосвећену
Литургију.
- Ако се прије Пређеосвећене служе часови онда по завршетку 9. часа, обично послије
молитве: ,,Господе и Владару живота мога...“, свештеник и ђакон (ако га има) стају
пред Царске двери и узимају вријеме. Чита све молитве осим ,,Господе, пружи руку
своју...“
- Приликом облачења одежди ђакон узима благослов од свештеника и облачи се ништа
не говорећи, а свештеник сваки дио одежди осјењује крсним знаком и при томе
говори: ,,Господу се помолимо“ и ништа више.
- Прије почетка Литургије обојица стану испред Престола, поклоне се три пута,
свештеник цјелива јеванђеље, а ђакон Престо, не говоречи ништа. Потом свештеник
благослови ђакона, ништа не говорећи и он одлази на амвон.
- ПОЧЕТАК ЛИТУРГИЈЕ: ђакон: „Благослови, владико!“ – свештеник, чинећи знак
крста јеванђељем изнад антиминса, говори: „Благословено Царство Оца, Сина и
Светога Духа...“ – народ: „Амин!“ и почиње да се чита 103. псалам.
- Ђакон улази у олтар, а свештеник испред Престола чита вечерње или свјетилничне
молтве (почевши од 4).
- Када се прочита 103. псалам, ђакон са амвона говори Велику јектенију - возглас: „Јер
теби приличи свака слава...“
- Чтец чита 1. антифон 18. катизме.
Може да се служи и у понедељак, уторак и четвртак 2, 3, 4, 5. и 6. седмице, ако у те дане падне

свети који има знак † или храмовна слава.
Ова Литургија се никад не служи суботом и недељом, затим у понедељак, уторак и четвртак
прве седмице Васкршњег поста, на Благовјести, Велики четвртак и Велики петак.
- По завршеном антифону, ђакон говори малу јектеније – возглас: ,,Јер је твоја моћ, и
твоје је царство и сила и слава...“
- Чтец чита 2. антифон 18. катизме. За то вријеме свештеник дигне јеванђеље и стави
га поред антиминса и то положеног хоризонтално ( неки га стављају и усправно иза
антиминса, али то није практично јер тако може да се сружи. Због тога је
препоручљивије положити га хоризонтално). Развија антиминс и доноси са
жртвеника дискос и ставља га на развијени антиминс.
- Ђакон говори малу јектенију – возглас: ,,Јер си благ и човјекољубив Бог, и теби славу
износимо...“
- Чтец чита 3.антифон 18.катизме.За то вријеме свештеник метанише испред престола,
узима Агнец из кивота и ставља га на дискос.
- Ђакон говори малу јектенију – возглас: ,,Јер си ти Бог наш, Бог који милује и
спасава, и Теби славу узносимо...“
- Пјевница: Господе, завапих Теби...“ (,,Господи возвах тебје...“). За то вријеме
свештеник окади Хљеб и Престо унаоколо и преда кадионицу ђакону.
- Када се почну пјевати стихови: ,,Положи, Господе...“ (,,Положи, Господи...“)
свештеник узима дискос са Агнецом, ставља га изнад главе и идући око Престола
преноси га на жртвеник. Ђакон иде испред свештеника са свећом и кади, а појци
клечећи пјевају стихове. Такође, сав народ клечи.
- Свештеник стави дискос на жртвеник, улије вино и воду у путир и покрива дискос и
путир покривачима. Радећи то ништа не говори, сем на крају када ставља воздух онда
каже: ,,Молитвама светих Отаца наших...“. Када окади Пређеосвећене дарове враћа
се испред Престола, савија антиминс, а ђакон кади Прсто, олтар и сав храм.
- Када се почне пјевати: ,,Слава..“ отварају се Царске двери (тамо гдје је пракса да се
двери отварају и затварају, а ако није таква пракса онда двери стално стоје отворене),
а на: ,,И сада и увијек...“(,,И ниње...“) свештеник и ђакон чине Вход са кадионицом. 69
Излазе на сјеверне двери и стају на солеју и свештеник говори молитву входа. Ђакон:
,,Благослови владико, свети Вход“, а свештеник благосиљајући према истоку говори:
,,Благословен вход Светих твојих...“. Ђакон стаје на Царске двери и кад се заврши
стихира на ,,И сада и увијек“ (,,И ниње...“) говори: ,,Премудрост, смјерно стојмо!“
- Пјевница (пјева или чита): ,,Исусе Христе, Свјетолости тиха...“ Свештеник и ђакон
улазе у олтар, а на Царске двери се ставља свјећњак на који ђакон оставља
кадионицу.
- Ђакон: „Пазимо!“ - Свештеник: „Мир свима!“ - Ђакон: „Премудрост“ - Чтец:
Прокимен, и чита прву паримију из књиге Постања – Када се заврши паримија
ђакон: „Пазимо!“ – Чтец: Други прокимен – Ђакон: ,,Заповједите!“ Тада сав народ у
храму клекне, а свештеник објема рукама узима свјећњак са Царских двери и окреће
се према Престолу (истоку) и чини знак крста, говорећи: ,,Премудрост, смјерно
стојмо“, кад то уради окреће се ка народу (задапу) и говори: ,,Свјетлост Христова
69
Ако се на Литургији чита јеванђеље (на празник Обретења главе Св. Јована Претече, на дан
Св. Четрдесет Мученика, на храмовни празник, као и у прва три дана Велике недеље) онда се вход врши
са јеванђељем.
просвјећује све“. Оставља свјећњак на Царске двери, а чтец наставља другу
паримију.70
- Када се заврши читање паримија свештеник: ,,Мир ти“, а ђакон: ,,Премудрост“
- Чтец почиње да пјева: ,,Нека узиђе молитва моја...“ Тада свештеник узима
кадионицу са свјећњака (који ће неко да склони након тога) и кади предњу страну
Престола, док сав народ у храму клечи.
- Послије тога чтец клекне, а појци десне пијевнице и народ на десној страни устану и
пјевају: ,,Нека узиђе молитва...“ свештеник кади јужну страну престола, а чтец,
појци са лијеве пијевнице и народ на лијевој страни клече.
- Кад десна пјевница и народ са десне стрене то отпјева клекне, устаје чтец и говори
први стих: ,,Господе, к теби завапих...“ и онда појци и народ са лијеве стране устају и
пјевају: ,,Нека узиђе“. Свештеник кади источну страну престола, а чтец, појци и
народ са десне стране клече.
- Када појци и народ са лијеве стране отпјевају одмах клекну, устаје чтец и говори
други стих: ,,Постави Господе, стражу језику моме...“ и онда појци и народ са
десне стране устају и пјевају: ,,Нека узиђе...“. Свештеник кади сјеверну страну
Престола, а чтец, појци и народ са лијеве стране клече.
- Појци и народ са десне стране када заврше са пјевањем клекну, устаје чтец и говори
трећи стих: ,,Не дај срцу моме да застрани...“ и онда појци и народ са лијеве стране
устају и пјевају: ,,Нека узиђе...“ Свештеник кади Жртвеник и Горње мјесто, а појци и
народ са десне стране клече. Када то окади свештеник оставља кадионицу, клекне
испред престола, па кад лијева пјевница заврши са пјевањем он почиње да пјева:
,,Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те.“ Када свештеник почне да пјева сви
у храму клекну.
- Свештеник када отпјева устаје и чини три метаније, а сав народ такође устајући,
наставља пјесму: ,,Уздизање руку мојих као принос вечерњи“
- Ако се на Литургији чита апостол и јеванђеље то бива послије овога.
- Ђакон стаје на амвон и говори сугубу јектенију – Свештеник чита Молитву усрдног
мољења - Возглас: „Јер си милостив и човјекољубив Бог...“
- Ђакон говори јектенију за оглашене – Свештеик чита Молитву за оглашене. Возглас:
„Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје...“ (док се говори
јектенија за оглашене, свештеник развија антиминс на престолу и губом чини знак
крста над антиминсом и оставља је у горњи десни угао антиминса).
- Ђакон: „Ви који сте оглашени, изиђите...“ – Народ: „Господи помилуј!“ Ово се
говори до сриједе четврте недеље Поста. Од тада па све до Велике сриједе,
послије возгласа: ,,Да и они с нама...“, ђакон говори јектенију за
ПРОСВЕЋИВАНЕ – Свештеник чита молитву за оне који се спремају за свето
просвећење. Возглас: ,,Јер си ти просвјећење наше, и теби славу узносимо...“
- Ђакон: „Ви који сте за Просвећење, изиђите...“ – Народ: „Господи помилуј!“71
70
Ако се сутрадан слави празник или свети који има бденије или полијелеј, читају се овде и
паримије празнику или светоме.
71
Болдирани текст се говори од сриједе средопосне.
- Ђакон: „Заштити и спаси и помилуј и сачувај нас Боже благодаћу твојом!“ - Народ:
„Господи помилуј!“ – Ђакон: „Премудрост!“ Свештеник изговара 1. молитву вјерних,
која се завршава возгласом: „Јер теби приличи свака слава, част и поклоњење...“
- Ђакон: мала јектенија - на крају јектеније: „Премудрост!“ и ђакон улази у олтар, а
свештеник изговара 2. молитву вјерних, која завршава возгласом: „По дару Христа
твога...“ – Народ: „Амин!“
- Пјевница: ,,Сада Небеске силе с нама невидљиво служе...“
- Ђакон кади Престо, Жртвеник, свештеника, Двери, иконе и народ, говорећи при томе
50. псалам. Када заврши кађење свештеник и ђакон пред Престолом клањају се и
говоре три: ,,Сада небеске силе“, потом цјеливају крст и Престо и одлазе до
жртвеника. Свештеник се клања пред жртвеником три пута и говори: ,,Боже, очисти
ме грешнога“, кади Дарове и ставља воздух ђакону на плећа (рамена). Ако нема
ђакона онда себи ставља. Узима дискос у десну руку и ставља га на главу, путир у
лијеву руку и кад се почне пјевати: ,,Ево већ принесена тајанствена Жртва...“
излази на сјеверне двери и чине Вход. За вријеме Входа народ у храму клечи. Ђакон
иде испред свештеника кадећи, а свештеник ништа не говори. Када уђу у олтар,
народ устаје и пјева: ,,Са вјером и љубављу приступите“. Свештеник ставља дискос
са лијеве стране, а путир са десне. Покриваче скида, кади воздух и прекрива њиме
Дарове. За све то вријеме ништа не говори.
- Послије овога свештеник, ђакон и сав народ метанише три пута говорећи Молитву
светог Јефрема Сирина.
- Ђакон излази из олтара и говори прозбену јектенију – Свештеник чита молитву
послије полагања божанских дарова на свети престо – Возглас: ,,И удостој нас,
- Народ – „Оче наш...“ (на овом мјесту ђакон укршта орар)– свештеник: „Јер је твоје
царство!“
Свештеник: „Мир свима!“ – „И духу твоме!“ – Ђакон: „Главе своје Господу
приклоните“ – народ: „Теби Господе!“ – свештеник чита молитву: „Боже, једини
добри и милосрдни...“ - Возглас: „Благодаћу, милосрђем и човјекољубљем...“ – народ:
„Амин!“ – свештеник чита молитву: „Чуј, Господе Исусе Христе, Боже наш...“
Свештеник испред престола, а ђакон испред царских двери, се клањају и говоре 3 х:
„Боже, милостив буди мени грешном!“ – затим ђакон говори: „Пазимо!“ –
Свештеник пружи руку испод воздуха и дотакне руком Агнец, неподиже га и говори:
„Пређеосвећене Светиње светима!“ – народ пјева: „Један је свет, један Господ Исус
Христос...“
Пјева се причастен: ,,Окусите и видите...“
- Свештеник скида воздух и звјездицу са путира и дискоса, а ђакон ушавши у олтар
говори: „Разломо, владико, свети хљеб!“
- Свештеник разлама Агнец на 4 дијела, говорећи: „Ломи се и раздробљава јагње
- Са дијелом Агнеца IИС свештеник чини крсни знак изнад путира и ставља га унутра,
ништа не говорећи.
- Ђакон налијева крстолико топлоту у путир, такође ништа не говорећи.
- Даље по обичају чита: ,,Вјерујем Господе...“
- Свештеник даје ђакону свети Хљеб, говорећи: ,,Теби ђакону (име) даје се часно и
пресвето и пречисто Тијело и Крв...“
- Узима и свештеник свети Хљеб, говорећи: ,,Часно и пресвето и пречисто Тијело и
Крв...“
- Ако свештеник служи сам онда се сада не причешћује из путира. Ако са њим служи
ђакон, свештеник се причешћује из путира, ништа не говорећи, док ђакон пије из
путира послије заамвоне молитве када буде употребљавао Дарове. Постоји пракса да се
и свештеник и ђакон одмах причешћују из путира.
- Ђакон узима путир, стаје на двери и говори: „ Са страхом Божијим, и вјером
приступите.“
- Народ: „Благосиљаћу Господа у свако вријеме...“
- Причешћивање вјерних – као на Литургији Св. Јована Златоустог и Св. Василија
Великог
- Након причешћа свештеник благосиља народ: ,,Спаси Боже, народ твој и благослови
наслеђе твоје“. Народ: ,,Хљеб небески и чашу живота окусите и видите....“ Тада
свештеник кади Дарове и даје ђакону дискос.
- Свештеник узима путир и говори: ,,Благословен Бог наш,“, окреће се према народу и
говори: ,,Свагда сада и увијек и у вијекове вијекова“ – Народ: ,,Амин. Нека се испуне
уста хвале твоје, Господе...“ И свештеник и ђакон остављају путир и дискос на
жртвеник.
царских двери и говори: „Примивши божанске, свете и пречисте...“
- Свештеник говори молитву благодарности послије причешћа, која завршава
возгласом: „Јер си ти освећење наше и теби славу узносимо...“ – притом свештеник
јеванђељем чини знак крста изнад савијеног антиминса и полаже га на њега. – Народ:
„Амин!“
говори заамвону молитву: „Господе Сведржитељу, Ти си сву твар премудрошћу
створио...“ –по завршетку молитве народ говори: „Амин!“- „Буди имја Господње“ 3х
„Господе Боже наш, Ти си нас увео у пречасне дане ове...“ - након тога, ђакон одлази
да употребљава дарове.
- Чтец: ,,Слава Оцу и Сину и Светоме Духу...“ и чита 33. Псалам: ,,Благосиљам Господа
у свако вријеме...“
- Свештеник дијели антидор и кад заврши са тим говори: ,,Благослов Господњи нека
дође на вас, Његовом благодаћу и човјекољубљем...“
- Народ: ,,Амин“
-Свештеник даје уобичајени отпуст.
- Свештеник и ђакон скидају одежде и читају захвалне молитве послије причешћа.
12. ПОСЉЕДОВАЊА ЗА ПОКОЈНЕ
12. 1 ОПЈЕЛО ЛАИКА72
- Кад неко умре, зове се свештеник, свештеник долази у кућу, кади тијело
покојника и присутне.
- Свештеник: „Благословен Бог наш...“
- Свети Боже, Пресвета Тројице, Оче наш....
- Свештеник: „Јер је твоје Царство“
- Тропари: „Со духи праведних...“ , „Покојишчи твојем, Господи...“, Слава: „Ти
јеси Бог сошедиј во ад...“, И ниње: „Једина чистаја и непорчнаја Дјево...“
- Свештеник: скраћена сугуба (за покојне), а након: „Милост Божију, Царство
небеско и опроштај гријехова његових од Христа бесмртног цара и Бога
нашега молимо.“ – „Подај Господе!“, иде молитва: „Боже духова и сваког
тијела...“ – возглас: „Јер си ти васкрсење и живот и покој уснулог слуге твога
(име), Христе Боже, и теби славу узносимо са беспочетним твојим Оцем...“ –
„Амин!“
- Свештеник: „Премудрост“ – појци: „Чесњејшују херувим...“ – Свештеник:
отпуст: „Васкрсли из мртвих, Христос истинити Бог наш, који има власт над
живима и мртвима, молитвама пречисте своје матере, светих славних и
свехвалних апостола, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих
својих, нека душу престављеног од нас слуге свога (име) у насељима светих
настани, у наручју Авраамову упокоји и са праведнима уврсти, и нас помилује и
спасе као благ и човјекољубив.“
- Затим литија од куће ка гробљанском храму (у требнику пише да се пјева
Свјатиј Боже – данас неизводљиво јер се најчешће иде аутима). У гробљанскох
цркви се сандук поставља у припрату.
- 91. псалам: „Који живи у помоћи Вишњега, настаниће се под окриљем Бога
небеснога...“
- Слава, и ниње: „Алилуја, алилуја, алилуја, слава теби Боже!“ 3х
- Појци: „Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем твојим.“ -
„Непорочниј пут! Алилуја!“ – пјева се ПРВА СТАТИЈА по 6. гл. - Псалам 119
(непорочни) до 72. стиха– након сваког стиха пјева се припјев: „Блажени који
су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем: Алилуја! Блажени који
испитују откривења његова, свим срцем траже га: Алилуја!“
- Слава: АЛИЛУЈА; И ниње: АЛИЛУЈА
- Свештеник (ђакон а.г.и): мала заупокојена јектенија: „Опет и опет...Још се
молимо за упокојење уснулог слуге Божијег...Да Господ Бог настани душу
његову гдје праведници почивају...Милост Божију, Царство небеско и
72
Можемо га подијелити на три дијела: 1. Читање псалама (90. и 119.) 2. Пјевање канона,
стихира, блажена, читање апостола и јеванђеља 3. Стихире при посљедњем цјеливању. Монашко
опјело: монаси се сахрањују без сандука. Не купају се, већ им један од сабраће отире сунђером: чело,
прса, руке, ноге и кољена, правећи тако знак крста. Великосхиминима се прекрива лице, опасују се, и
обувају им се сандале на ноге. Чин сахране је умногоме другачији од обичног чина. Свештеничко
опјело: сахрањују се у одеждама, воздухом им се прекрива лице, у руке им се ставља јеванђеље и тако
се сахрањују. Архијереју се стављају дикирије и трикирије у руке.
опроштај гријехова његових...Господу се помолимо...“ – возглас: „Јер си ти
васкрсење и живот и покој уснулог слуге твога...“
- ДРУГА СТАТИЈА (исти псалам од 73. до 131. стиха) – на крају сваког стиха
припјев: „Помилуј слугу свога (име)!“
- Опет мала заупокојена јектенија.
- ТРЕЋА СТАТИЈА (исти псалам од 131. ст. до краја псалма) – припјев: „Име
твоје: Алилуја!“
- Појци: „Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем твојим!“ –
„Свјатих лик обрјете источник жизни...“, опет припјев: „Благословен јеси,
Господи...“ – „Агањца Божија проповједаше...“, опет припјев: „Благословен
јеси, Господи...“ ........ „Упокој, Господи душу раба твојего...“ – Слава:
„Трисолнечнаго сијаније јединаго Божества...“ , И ниње: „Радуј сја, чистаја,
Бога плотију рождшаја...“ – „Алилуја, алилуја, алилуја, слава тебје Боже!“ 3х
- „Покој спасе наш с праведними раба твојего...“ Слава, и ниње: „От дјеви
восијави миру, Христе Боже...“
- 50. ПСАЛАМ
- Канон (Теофанов) гл. 6: - 3. пјесма, ирмос: „Њест свјат јакоже ти, Господи
Боже мој...“, мала јектенија, сједалан: „Воистину сујета свјаческаја, житије
же сјен и соније...“ Слава, И сада: „Свесвјатаја Богородице, во времја живота
мојего не остави мене...“– 6. пјесма, ирмос: „Житејскоје море...“ – мала
јектенија, кондак: „Со свјатими упокој...“ – икос: „Бесмртан си једино ти,
који си створио и садао човјека...“ – 9. пјесма, ирмос: „Бога человјеком
невозможно видјети...“
- Самогласне ЈОВАНА ДАМСКИНА на свих осам гласова (1. гл: „Каја
житејска сладос ...“ , 8.гл: „Плачу и ридају јегда помишљају смерт...“)
- Блажена гл. 6
- Прокимен апостола: „Блажен је пут којим данас идеш, душо...“ АПОСТОЛ
1. Сол: „Не желимо, браћо, да будете у незнању у погледу оних који су уснули...“
- ЈЕВАНЂЕЉЕ од Јн: „Рече Господ Јеврејима који му дођоше:Заиста, засита
вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који ме је послао, има живот
вјечни...“
- Свештеник (ђакон а.г.и): заупокојену сугубу јектенију: „Помилуј нас, Боже...“ -
Свештеник (архијереј а. г. и) прилази близу покојника и говори МОЛИТВУ:
„Боже духова и свакога тијела...“ – возглас: „Јер си ти васкрсење и живот и
покој...“
- СТИХИРЕ гл 2: „Приидите посљедњеје цјелованије дадим, братије....“ (12
стихира и Слав, И ниње)
- Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш.
- Свештеник (ђакон а.г.и): опет заупокојену сугубу јектенију: „Помилуј нас,
Боже...“ - „Боже духова и свакога тијела...“ – возглас: „Јер си ти васкрсење и
живот и покој...“
- ОТПУСТ: „Васкрсли из мртвих, Христос истинити Бог наш, који има власт
над живима и мртвима, молитвама пречисте своје матере, светих славних и
свехвалних апостола, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих
својих, нека душу престављеног од нас слуге свога (име) у насељима светих
настани, у наручју Авраамову упокоји и са праведнима уврсти, и нас помилује и
спасе као благ и човјекољубив.“ – „Амин!“
- Свештеник (архијереј а. г. и): „Вјечан ти спомен, достноји блаженства и
вјечног спомена, брате наш!“ – појци: „Вјечнаја памјат!“
- Свештеник (архијереј а. г. и): ОПРОШТАЈНУ МОЛИТВУ: „Господ Исус
Христос, који је својим ученицима и апостолима дао божанске заповјести да
везују и опраштају гријехе палима, и од којих ми примисмо власт да чинимо
исто: Он нека ти, чедо духовно, опрости..“
- Литија иде КА ГРОБУ пјевајући: „Свјати Боже...“
- НА ГРОБУ: Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш, Со духи правдених...итд,
Отпуст, Вјечнаја памјат!
- Свештеник узима земљу са лопате и крстолико бацајући, говори: „Господња је
земља и све што је на њој, васељена и сви што живе у њој!“ и пепео из
кадионице (или уље из кандила) просипа у гроб.
12. 2. ДЈЕЧЈЕ ОПЈЕЛО73
- У кући се чита и пјева исто као и код опјела одраслих; литија ка гробљанском
храму и постављање сандука у припрату.
- 91. Псалам
- Тропар гл. 8: „Глубиноју мудрости, человјекољубно свја стројај...“ – Слава, И
ниње: „Тебе стјену и пристанишче имами...“
- 50. Псалам
- Канон, гл. 8: 1. пјесма, ирмос: „Прешавши воду као копно...“ - 3. пјесма, ирмос:
„Небескога свода, врхотворче Господе...“, мала јектенија (умјесто молитве
Боже духова иде молитва у којој се спомиње да је Христос обећао Царство
небеско дјеци), сједален: „Воистину сујета свјаческаја...“ Слава, И ниње:
„Свесвјатаја Богородице, во времја живота мојего не остави мене...“– 6.
пјесма, ирмос: „Излићу молитву ка Господу...“, мала јектенија, кондак: „Со
свјатими упокој...“ , икос: „Бесмртан си једино ти...“ – 9. пјесма, ирмос:
„Небо се препаде и сви крајеви земље удивише...“
- Мала јектенија
- Егзапостилар: „Сад се упокојих...“, стихови, Слава, И ниње: „Сада изабрах
Богомајку дјевицу...“
73
За дјецу до 7. година (спорење). Опјело је кратко зато што нема молитава за опроштај
гријехова.
- Појци: „Свјатиј Боже...“
- Прокимен апостола: „Блажен је пут којим данас идеш, душо...“ АПОСТОЛ
1. Кор. 15, 39 – 46.
- ЈЕВАНЂЕЉЕ од Јн: „Рече Господ Јеврејима који му дођоше:Ја сам хљеб
живота...“
- Стихире при ПОСЉЕДЊЕМ ЦЈЕВАЊУ (3 стихире, Слава, И ниње) гл. 8: „О
чедо моје, ко неће оплакивати твој тужни одлазак из овога живота...“
-
- Свештеник (ђакон а.г.и): опет заупокојену сугубу јектенију: „Помилуј нас,
Боже...“ - „Боже духова и свакога тијела...“ – возглас: „Јер си ти васкрсење и
живот и покој...“
- Свештеник (ђакон а.г. и): „Премудрост!“
- Појци: „Честњејшују...“
- ОТПУСТ: „Христе истинити Боже наш, ти си васкрсао из мртвих и владаш
живима и мртвима, молитвама пресвете твоје матере и свих светих твојих,
душу од нас престављеног дјетета смјести у насељима светих, и придружи
праведницима, као благ и човјекољуби.“ – појци: „Амин“
- Свештеник (архијереј а. г. и): „Вјечан ти спомен, достнојо блаженства и
вјечног спомена, дијете!“ – појци: „Вјечнаја памјат!“
- Свештеник (архијереј а. г. и) говори МОЛИТВУ: „Господе, ти чуваш дјецу и у
будућем животу спремио си им ширину...ти орими с мором душу слуге свога
дјетета (име)....јер теби приличи свака слава, част и поклоњење...
- Литија иде КА ГРОБУ пјевајући: „Свјати Боже...“
- НА ГРОБУ: Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш, Со духи правдених...итд,
Отпуст, Вјечнаја памјат!
- Свештеник узима земљу са лопате и крстолико бацајући, говори: „Господња је
земља и све што је на њој, васељена и сви што живе у њој!“ и пепео из
кадионице (или уље из кандила) просипа у гроб.
12.3 Опјело на Васкрс и у току свијетле седмице74
- Кад дође У КУЋУ гдје лежи покојик, свештеник у фелону и епитрахиљу окади
мртваца и почиње: „Благословен Бог наш...“ – „Амин!“
- Свештеник: тропар: „Христос васкрсе из мртвих...“ 3х
- Појци: „Христос васкрсе из мртвих...“ 3х
- Свештеник говори стихове: 1. „Да васкрсне Бог и разаспу се непријатељи његови и
нека бјеже од лица његовог сви који га мрзе!“ – појци: „Христос васкрсе...“ 2. „Као
што ишчезава дим нека ишчезну, као што се топи восак од лица огња!“ - појци:
„Христос васкрсе...“ 3. „Тако нека изгину грешници од лица Божијег, а праведници
74
Садржи огроман број елемената пасхалног богослужења и не личи на класично опјело.
нека се развеселе!“ - појци: „Христос васкрсе...“ 4. „Ово је дан који створи Господ,
обрадујмо ссе и узвеселимо у њему!“ - појци: „Христос васкрсе...“ 5. Слава: - појци:
„Христос васкрсе...“ 6. И ниње: појци: „Христос васкрсе...“ 7. Свештеник: „Христос
васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи!“ - појци: „И онима који су у гробовима
живот дарова!“ - За то вријеме свештеник светом водицом кропи тијело мртваца.
- Свештеник (ђакон а. г. и): кратку сугубу заупокојену јектенију
- Послије возгласа: „Воскресеније Христово видјевише, поклонимсја...“
- Свештеник (ђакон а. г. и): „Премудрост!“ и ОТПУСТ: „Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова, истинити Бог наш,
молитвама пречисте своје мајке и свих светих својих, нека душу од нас престављеног
слуге свога (име) настани у насељима светих и са праведнима уврсти, а нас помилује
као благ и човјекољубив.“ – „Амин!“
- Свештеник: „У блаженом уснућу вјечни покој подај, Господе, уснуломе слузи твоме
(име) и учини му вјечан спомен!“ – појци: „Вјечнаја памјат“ 3х
- ПОВОРКА КРЕЋЕ КА ЦРКВИ!
- У ПРИПРАТИ: Свештеник у рукама држи СВИЈЕЋУ и КАДИОНИЦУ – возглас:
„Благословен Бог наш...“ тропар васкрса 3х, а затим и појци исти тропар 3х. Опет исте
стихове („Да васкрсне Бог...“) као и у кући, мала заупокојена сугуба јектенија.
- Послије возгласа: „Јер си ти васкрсење и покој...“ пјева се ВАСКРШЊИ КАНОН:
„Воскресенија ден...“, на 3. пјесми, ирмос: „Приидите пиво пијем новоје...“, мала
јектенија, па слејден: „Жене које су прије сванућа дошле с Маријом...“ ; на 6. пјесми,
ирмос: „Сошедиј преисподњаја земљи и сокрушиј вереји вјечнија...“, мала јектенија,
кондак: „Со свјатими упокој...“, АПОСТОЛ (ако сахрана на Васкрс онда Дап. 1.
зачало, ако је у Свијетли понедјељак, онда Дап 2. зачало, итд. ), ЈЕВАНЂЕЉЕ од Мт.
28, 16 – 20: послање ученика. – 9. пјесма, ирмос: „Ангел вопијаше благодатњеј...“
- Егзапостилар: „Плотију уснув...“
- „Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем твојим!“ –тропари: „Ангелски
собор...“ (4 тропара, Слава, И ниње, Алилуја, алилуја, алилуја, Слава тебје Боже 3х )
- Стихире пасхе: стих: „Нека васкрсне Бог и разаспу се непријатељи његови...“
стихира: „Пасха свјашченаја нам днес показасја...“ – 4 стирихе и Слава, И ниње:
„Воскресенија ден и просвјетимсја торжеством...“ – за вријеме овога се врши
ПОСЉЕДЊЕ ЦЈЕЛИВАЊЕ.
- Тропар васкрса 3 х
- Мала јектенија, молитва „Боже духова...“ и возглас: „Јер си ти васкрсење и живот и
покој...“
- Уобичајени ОТПУСТ!
- ОПРОШТАЈНА МОЛИТВА: „Господ Исус Христос, Бог наш, који је својим
ученицима и апостолима дао божанске заповјести...“
- Литија КА ГРОБУ – пјева се: „Христос васкрсе...“ и све остало као на обичном
опјелу, с тим да се још пјева тропар: „Земљо, зини и прими руком Божијом од тебе
сазданога...“
12. 4 Парастос или панихида75
- Свештеник у ЕПИТРАХИЉУ И ФЕЛОНУ стоји пред кољивом и говори:

„Благословен Бог наш...“ , Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш, Јер је твоје
Царство...Господе помилуј 12 х, Слава; И сада: „Приђите да се поклонимо и
паднемо ничице....“
- Кади кољиво и чита 91. Псалам. Слава, И сада: Алилуја, алилуја, алилуја,
слава теби Боже 3х.
- Мирна заупокојена јектенија – возглас: „Јер си ти васкрсење, живот и
покој...“
- Алилуја, алилуја, алилуја, 3 х, 8. гл, а затим стихови (3 стиха из СЗ која
говоре о сјећању на умрле и почивању у добру душа умрлих)
- „Глубиноју мудрости...“ Слава, И сада: „Тебе стијену и пристанишче имами...“
- Појци: „Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем твојим!“ –
„Свјатих лик обрјете источник жизни...“, опет припјев: „Благословен јеси,
Господи...“ – „Агањца Божија проповједаше...“, опет припјев: „Благословен
јеси, Господи...“ ........ „Упокој, Господи душу раба твојего...“ – Слава:
„Трисолнечнаго сијаније јединаго Божества...“ , И ниње: „Радуј сја, чистаја,
Бога плотију рождшаја...“ – „Алилуја, алилуја, алилуја, слава тебје Боже!“ 3х
- МАЛА заупокојена јектенија.
- „Покој спасе наш с праведними раба твојего...“ Слава, и ниње: „От дјеви
восијави миру, Христе Боже...“
- 50. ПСАЛАМ
- Канон (Теофанов) гл. 6: - 3. пјесма, ирмос: „Њест свјат јакоже ти, Господи
Боже мој...“, мала јектенија, сједалан: „Воистину сујета свјаческаја, житије
же сјен и соније...“ Слава, И сада: „Свесвјатаја Богородице, во времја живота
мојего не остави мене...“– 6. пјесма, ирмос: „Житејскоје море...“ – мала
јектенија, кондак: „Со свјатими упокој...“ – икос: „Бесмртан си једино ти,
који си створио и садао човјека...“ опет кондак: „Со свјатими упокој...“ – 9.
пјесма, ирмос: „Бога человјеком невозможно видјети...“
- Свештеник: „Богородицу и матер свјетлости у пјесмама величајмо!“
- Појци: „Дуси и души праведник восхваљат тја, Господи!“
- Опет: „Бога человјеком невозможно видјети!“
- Трисвето, Пресвјатаја Тројице, Оче наш
- Тропари: Со духи правдених...итд
- Кратка сугуба заупокојена јектенина, молитва „Боже духова...“, возглас:
„Јер си ти васкрсење, живот и покој...“
- Свештеник: „Премудрост!“
- Појци: „Чесњејушују...“
75
Овај назив ПАНИХИДА је устаљен само у нашој – српској – терминологији. Разлог тому је
чињеница да парастос има форму јутрења са елементима пјеване панихиде (панихида је богослужење
покајног карактере, које се врши у вечерњим сатима 1. седмице Великог поста – код нас је нема, има код
Грка). Иначе, парастос се врши у 7. дан послије смрти, 40. дан и на годишњицу (негдје постоји и тзв.
„трећина“ – помен у трећи дан)
- Народ: „Слава Оцу и Сину...“
- Свештеник отпуст: „Васкрсли из мртвих...“ (као и на опјелу) – „Амин!“
- Свештеник: „У блаженом уснућу подај, Господе, вјечни покој уснуломе
служитељу твоме (име) и учини му вјечан помен!“
- „Вјечнаја памјат!“ 3х

Типици - писмено

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Типици - писмено

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

1.1. Свакодневно јутрење

1.2. Празнично јутрење3

1.3. Васкршње јутрење5

- Јутрење почиње возгласом: „Благословен Бог наш...“, послије чега свештеник

2.1. Свакидашње вечерње

- Свештеник прије Литургије улази у храм и заједно са ђаконом се поклања

4. ЛИТУРГИЈА ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ21

- Свештеник прије Литургије улази у храм и заједно са ђаконом се поклања

- Прије доласка архијереја НАЈМЛАЂИ од свештеник проскомидише тако што

- Прије самог почетка Литургије, када се архијереј обуче, кандидат за

- Рукоположење свештеника се врши послије Великог входа на

- Велико освећење храма врши АРХИЈЕРЕЈ или свештеник по његовом

8.1 Молитва којом се постаје оглашени51

- Особа која треба да се крсти стоји окренута ка истоку, неопасана, гологлава и

8.2 Чин Тајне крштења

- Свештеник у фелону и наруквицама кади крстионицу/ неко друго мјесто гдје се

- Свештеник говори двије молитве омивања – тематика: да се у новокрштеном и

- Ђакон: „Господу се помолимо!“ - Народ: „Господи помилуј!“

9. СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛООСВЕЋЕЊА65

10. ЧИН СВЕТЕ ТАЈНЕ ПОКАЈАЊА67

11. ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА68

Може да се служи и у понедељак, уторак и четвртак 2, 3, 4, 5. и 6. седмице, ако у те дане падне

12. 2. ДЈЕЧЈЕ ОПЈЕЛО73

12.3 Опјело на Васкрс и у току свијетле седмице74

- Свештеник у ЕПИТРАХИЉУ И ФЕЛОНУ стоји пред кољивом и говори:

You might also like